Datasets:

pdf2dataset

/

c33f1cf24c1ab42e77963eda8f40482b

like 1

HOME (NEMOJTE KLIKNUTI)  Marko Peić Grgo Bačlija REČNIK BAČKIH BUNJEVACA Urednici Dr JOVAN JERKOVIĆ MILOVAN MIKOVIĆ Marko Peić Grgo Bačlija REČNIK BAČKIH BUNJEVACA Saradnik i redaktor Dragoljub Petrović Štampanje ove knjige pomogli su: Vukova zadužbina (Beograd) Pokrajinski fond za nauku Vojvodine Novi Sad Subotica 1990 Pripremio Odbor za dijalekatske rečnike Mr ŽARKO BOŠNJAKOVIĆ Mr GORDANA DRAGIN Dr JOVAN JERKOVIČ Mr LJILJANA NEDELJKOV Dr DRAGOLJUB PETROVIĆ (predsednik) Dr MATO PIŽURICA Dr GORDANA VUKOVIĆ Recenzenti Dr JOVAN JERKOVIĆ Dr MATO PIŽURICA NAPOMENE UZ REČNIK BAČKIH BUNJEVACA 1. Opšti pogled na problem dijalekatske leksike Temelji srpskohrvatske dijalekatske leksikografije i davnašnji su i — nesigurni. Može to izgledati paradoksalno, ali se u krajnjoj konsekvenci takav paradoks lako izvodi na prilično logičnu ravan. Naime, „prvi radovi na leksikografiji kod Hrvata i Srba počinju u doba humanizma i renesanse",,,prvi rječnici u kojima riječi našega jezika tvore osnovni (alfabetski) tip pripadaju 50—70-im

RICNIK 2.pdf

godinama XVII st. " (Mikalja, Habdelić), da bi se iza njih — do Vukovog Rječnika — pojavilo niz dragocenih leksikografskih ostvarenja (Dela Bela, Belostenec, Jambrešić, Stuli, Voltiđi i drugi). Svi ti rečnici, uključujući i Vukov, utemeljeni su na jezičkim realnostima određenih lokalnih narodnih govora i u tom se smislu svi oni mogu smatrati difalekatskima. Ta činjenica njima danas obezbeđuje dragocenu istorijsku dimenziju i sa te strane njima se ne može ništa oduzeti: oni su nastajali u vreme kada se o srpskom i/li hrvatskom jeziku nije moglo govoriti kao o realnosti koja se uobličila u mnogo kasnijim vremenima, u bitno drukčijim okolnostima i po rigoroznije prečišćenim kriterijima. Polazeći od takvoga shvatanja, mogli bismo reći da današnja srpskohrvatska dijalekatska leksikografija izlazi pred slavističku nauku samo sa nekoliko, po vrednosti prilično nejednakih, rečnika. Među njima valja najpre pomenuti Rečnik kosovskometohiskog dijalekta Gliše Elezovića, Rječnik govora otoka Vrgade Blaža Jurišića i Čakavskonemački rečnik Mate Hraste i Petra Šimunovića (u saradnji i pod redakcijom Rajnholda Oleša), a u poslednjih nekoliko godina njima su se priključili i celovitiji leksikografski prilozi iz nekih jugoistočnosrbijanskih zona (Rečnik leskovačkog govora Brane Mitrovića, Rečnik pirotskog govora Novice Zivkovića, Rečnik narodnog govora u Crnoj reci Miodraga Markovića, Rečnik timočkog govora Jakše Dinića). Za čakavski dijalekatski prostor treba pomenuti dva krupnija leksikografska priloga: Rječnik čakavskih izraza Zvonimira Turine i Antona Šepića Tomina i Rječnik bruškoga govora Jure i Pere Dulčića, a u vezi sa kajkavštinom treba reći da se sa današnjega stanovišta dijalekatskim može smatrati i Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika, sa čijim su publikovanjem Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti i Zavod za jezik IFF u Zagrebu započeli 1984. godine. Van ovoga popisa, razume se, ostaju mnogobrojne dijalekatske leksičke zbirke razbacane po raznim, često nespecijalizovanim, časopisima, ali i to je dovoljno da se precizira: srpskohrvatska dijalekatska leksikografija ima temelje, ali nije uspela da utiče i na konstituisanje sopstvene dijalekatske leksikologije. Dijalekatska leksika integralan je deo opšteg kulturnog nasleđa svake jezičke i nacionalne zajednice, a njena razuđenost i raznovrsnost najpouzdaniji su svedoci političke istorije svake takve zajednice. Svako pomeranje stanovništva praćeno je, naime, i pomeranjem reči i svakovrsnim izmenama njihove strukture, pri čemu će stepen tih izmena najdirektnije biti uslovljen prilikama u novom jezičkom okruženju. Treba, pri tom, naglasiti da su sva dosadašnja pomeranja stanovništva bila praćena pre svega pomeranjem dijalekata i dijalekatskih sistema i to je često moglo imati vrlo dalekosežne posledice na njihov odnos prema standardnom jeziku. Širenje štokavskih masa prema severu i severozapadu srpskohrvatskoga jezičkog prostora, na primer, geografski je znatno proširilo osnovicu modernoga srpskohrvatskog jezika, ali je istovremeno uticalo na to da se, na osnovi pounskopokupskoposavske dijalekatske mešavine nastaloj na austrijskomađarskom pograničju, u Gradišću uobliči tzv. gradišćanski jezik, a od takve razvojne linije bitnije se ne odvaja ni status rusinskog jezika u našoj zemlji i njegov odnos prema narodnim govorima ukrajinskog Zakarpatja i njegovog zapadnijeg pograničja. U sklopu odnosa između dijalekta i standardnog jezika nalazi se, razume se, i odnos između dijalekatske i standardne leksike, a on se može postaviti i kao pitanje teorijskog stava: tamo gde je jezik kulture čvrsto standardizovan taj je odnos jasan i granice među tim dvema realnostima potpuno su određene. Tamo, međutim, gde je istorija standarda kratka i gde standardizacija još nije čvrsto postavljena i stabilizovana — problemi su vrlo složeni i određivanje granica između jednoga i drugoga tipa leksike može se postaviti i kao pitanje ličnoga stava. Za to najbolju ilustraciju nalazimo u Uvodu 1. toma Rečnika SANU, u kome se veli da su iz zbirki koje su pristizale s terena od pojedinih sakupljačaamatera „primane samo one reči kojih nije bilo u Vukovu rečniku ili Rečniku Jugoslavenske akademije" (str. XV — podvukao DP). Time je kasnije određena i sama fizionomija pomenutog rečnika:,,Ovaj Rečnik neće biti eklektički, tj. takav u koji bi urednici puštali samo one reči za koje m i s 1 e da imaju prava građanstva u savremenom književnom jeziku jer takvo postupanje urednika bilo bi individualno, zavisilo bi od njihova znanja, ukusa i razumevanja" (isto, str. XIII). Rečnik jezika koji se ima smatrati i književnim i narodnim, kakav je Rečnik SANU, objedinjuje metodološke nedostatke i rečnika standardnog jezika i dijalekatskog rečnika i tako se pred njegovim minusima zatamnjuju sve prednosti i prvoga i drugoga posebno. U takvom rečniku, u meri u kojoj to omogućuje sam korpus, izvršena je potpuna inventarizacija leksike iz svih realizacionih vidova jednoga jezika i zbog toga je njegova upotrebljivost potpuno relativizovana: on nije ni normativan, ni dijalekatski, ni istorijski, mada bi se po mnogim njegovim obeležjima mogao posmatrati i kao prvi, i kao drugi i kao treći. Sličan mu je u bitnim detaljima i Rječnik JAZU, s tim što bi se za njega moglo reći da je mnogo više istorijski a osim toga vrlo često i etimološki. Po tome se oba ta rečnika mogu svrstati u one velike leksikografske poduhvate koji su nastali na nesigurnim temeljima. Dijalekatska reč kao elemenat svakog nenormiranog idioma suprotstavlja se standardnoj prostom činjenicom da je ova potonja normirana. Iz tako formulisanog stava proističu i svi bitni odnosi između dijalekatskih rečnika i rečnika standardnog jezika. Reč se normira,odjednom', istovremeno na svim nivoima svoje strukture: fonološkom, morfološkotvorbenom i semantičkom i zbog toga se svaka njena pojedinačna realizacija različita od one koja se smatra normiranom mora prihvatiti kao nestandardna, tj. supstandardna, a kakvo će njeno dalje određenje biti — to će uvek zavisiti od svakog pojedinačnog ugla posmatranja. Takva reč, naime, može biti dijalektalna, razgovorna, kolokvijalna, žargonska ili na bilo koji drugi način obeležena. Posmatraćemo dalje ponašanje i unutrašnju karakterizaciju samo onih reči koje su obeležene kao dijalektalne i pokušati da odredimo njihov status u okvirima autonomnih sistema kojima pripadaju, s jedne strane, i prema normiranima, tj. standardnima — s druge. Reč je dijalekatska, dakle — nenormirana, ako se u bilo kom detalju svoje strukture razlikuje od onoga lika koji je određen kao normiran i normativan. Pokušaćemo da to pokažemo na nekim jednostavnim primerima: reči voda, otac, nedjelja m o g u imati standardne likove (voda, otac, ned/j/elja ali i vrlo raznovrstan registar dijalekatskih varijacija (recimo: voda, voda, voda i sl., otac, otac, otac, otdc, otac, otec, otoc i sl, nedelja, nedelja, neđelja, nedilja, nedija i sl. Svaka od naznačenih pojedinačnih realizacija dovoljna je da datu reč odredi kao dijalekatsku, tj. kao „pokrajinsku", tj. kao „lokalnu". Ove dve odrednice donosim pod navodnicima zato što mi se čini neprihvatljivim njihovo razgraničavanje i odvajanje od dijalekatskog, što se po nejasnom formalnom kriterijumu sreće u Rečniku SANU (avs, budza, budzova, budzula, budzulast, recimo, određuje se kao „pokr. " a đed kao,,dij. "). Imajući na umu naznačeni poredak odnosa, mogao bi se formulisati stav po kome će reč biti dijalekatska i sama po sebi bez obzira na to što se od standardne može ne razlikovati ni u jednom detalju: voda, pravda, glava, koia. Činjenica da se te reči sreću, na primer, u govoru Vasojevića ili bačkih Bunjevaca sa istim fonetizmom kao i u standardnom jeziku sasvim je slučajna i ne mora imati nikakvoga značaja za njihovu drukčiju identifikaciju, jer će mnoge druge reči tamo imati drukčiji fonetski lik koji će

RICNIK 2.pdf

biti sasvim providno dijalekatski (na primer: neailja j nedilja). Reč je, dakle, dijalekatska uvek kada se sreće kao integralan elemenat određenog dijalekatskog sistema. Sve što je dosad rečeno može se razumeti samo na jedan način: dijalekatsku leksikografiju treba posmatrati kao autonomnu leksikografsku oblast koja se sa leksikografijom standardnog jezika može dodirivati samo u onoj meri u kojoj se standardna leksika, na različite načine adaptirana, može sresti kao elemenat dijalekatskog leksičkog sistema. Pomenimo za to samo pokoji primer. Kada u kuću,,uđe" šporet, razume se da će biti uklonjeni ognjište, verige, prijeklad i mnoge druge realije bez kojih se raniji način života nije mogao zamisliti, a sa njima počeće da iščezavaju i lekseme kojima su te realije označavane. Ako se, dalje, i kući nađu električni šporet i frižider, u fonološkom sistemu dijalekta m o ž e se pojaviti nova fonema (/f/) ili nova konsonantska grupa (/ktr/), pri čemu se 'dijalekatski adaptirani' likovi tipa vižider ili letrika, na primer, neće moći dugo održavati. Obrnuti odnos moguć je, međutim, uz neka bitna ograničenja: leksički inventar standardnog jezika može se bogatiti preuzimanjem dijalekatske leksike samo pod uslovom da 'sakrije' njeno dijalekatsko poreklo, ali ako to nije moguće — tako pozajmljena reč može se prihvatiti jedino ako se sasvim precizno odredi njena stilska, semantička ili funkcionalna markiranost. Drugim recima, svaka dijalekatska reč, po nekim više ili manje ustaljenim mehanizmima, može se literarizirati, ali se onda mora postaviti i pitanje opravdanosti takvoga postupka budući da se njihovim,standardiziranjem' jedna prosta dijalekatska i stina diže na rang standardnojezičke neistine. S druge strane, takav postupak može naići i na probleme koji se, jednostavno, ne mogu savladati. Ako se u banatskim govorima, recimo, može sresti reč buzova 'Sambucus nigra', nije jasno kako se ona može standardizovati kao buzova budući da uz takav 'standardizacioni postupak' ostaje više nedoumica: nije sasvim jasno da li se u srpskohrvatskom jeziku standardnom mora smatrati reč zova, jer se uz nju pominju i bzova, bzovina, a pored njih i buzova može ostati jedino kao dijalektizam. Pokazuje se, dakle, da literariziranje dijalekatskih formi vrlo često može biti i višestruko neistinito i na to svakako treba gledati kao na jedan od najznačajnijih argumenata za dosledno razgraničavanje dijalekatske leksike od one koja je određena kao standardna. Za to odvajanje postoji i još jedan izuzetno važan razlog. U dva najveća rečnika srpskohrvatskog jezika (RJAZU I RSANU) ušao je veliki broj dragocenih dijalekatskih zbirki i u njima se utopio. Time su dva velika leksikografska projekta o kojima je reč postali rečnicitezaurusi posebne vrste: u njima je inventariziran leksikon iz vrlo različitih i geografskih i tematskih oblasti našega jezika i to po kriterijima koji najčešće nisu jasni. U njima se, naime, nalaze elementi i istorijskih, i etimoloških, i onomastičkih, i dijalekatskih, i terminoloških i mnogih drugih rečnika, pri čemu većinu tih pojedinačnih rečnika mi za dogledno vreme ne možemo ni planirati. Kada je reč o dijalekatskim zbirkama koje su se, kako rekosmo, u ta dva rečnika utopile, treba reći da je time naša dijalekatska leksikografija izgubila neuporedivo više od onoga što su pomenuti rečnici dobili, i to makar u dva pravca: 1) zbog toga što su te zbirke verovatno bespovratno izgubljene kao korpus za izradu bogatih dijalekatskih rečnika i 2) zbog toga što njihova prebogata građa neće moći biti upotrebljena makar za verifikaciju dijalektoloških atlasa koji se u nas sada pripremaju. Među razlozima za izradu dijalekatskih rečnika najvažnijima se čine sledeći: a) Bez njih ne može biti govora o zasnivanju i razvijanju dijalekatske leksikologije i svih onih istraživanja koja su sa njom povezana (stilistička diferencijacija dijalekatske leksike, dijalekatska frazeologija i njene osobenosti, leksički slojevi kao izvori za istorijskojezička proučavanja i sl. ). b) Bez njih se teško može zamisliti kompleksna inventarizacija leksičkih mogućnosti jednoga jezika i određivanje rasporeda najvažnijih izoglosa u njegovim okvirima. v) Bez dijalekatskih rečnika teško se može zamisliti istraživanje tvorbenih mogućnosti jednoga jezika i to kako sa stanovišta inventara afiksalnih morfema tako i sa stanovišta njihovoga geografskog rasporeda. Mogućnosti istraživanja ove problematike metodom lingvističke geografije u poslednje vreme u nekim slovenskim zemljama pokazale su se izuzetno plodotvornim, ali treba odmah naglasiti da su ta istraživanja na opšteslovenskom planu,,zapela" na odsustvu srpskohrvatskog materijala (ili bar na njegovoj parcijalnosti). g) Bez dijalekatskih rečnika, konačno, ne može se zamisliti ni čvrsto određivanje odnosa između dijalekatske leksike i leksike standardnog jezika, odnosno ne može se govoriti o mogućnostima leksičkosemantičke norme jednoga jezika, kao ni o pravcima njene stabilizacije. 2. Dijalekatski rečnik Dva su osnovna tipa dijalekatskih rečnika: diferencijalni i potpuni. Diferencijalni rečnici mogu se, u principu, najlakše pripremati u okvirima jezika sa čvrstom i stabilnom normom i kada je njihova diferencijalnost lako odrediva. U takvim rečnicima, dakle, registruju se samo one reči kojih nema u rečniku standardnog jezika. Osnovna je teškoća u izradi takvih rečnika, i njihov bitan nedostatak, u tome što niko ne može stati iza tvrdnje da je ono što je u rečnik 'ušlo' u svim detaljima identično sa rečnikom koji je poslužio kao osnova za 'diferenciranje'. U rečnicima sa kratkom istorijom standarda, kakav je — recimo — i srpskohrvatski, taj problem je mnogo složeniji zbog toga što se diferencijalnost relativizuje nepostojanjem čvrste granice između onoga što se s m a t r a standardnim i onoga što je n e s u m n j i v o određeno kao dijalekatsko. Kada je reč o srpskohrvatskom jeziku i njegovom duboko diferenciranom dijalekatskom pejzažu, neće se moći zaobići ni još jedna posebna teškoća: kao 'mera diferencijalnosti u nas najčešće služi Vukov Rečnik koji je i sam nastao kao dijalekatski i prema kome se može 'diferencirati' jedino građa istog, ili bar strukturalno bliskog, dijalekatskog porekla. A to jednostavno nije ni dovoljno ni opravdano i time se, uz činjenicu da naš jezik nema ni čvrste leksičke ni čvrste semantičke norme, pred našom dijalekatskom leksikografskom praksom pojavljuju jedva savladive prepreke, posebno kada je u pitanju pripremanje diferencijalnih rečnika. Kao osnova za izradu diferencijalnih rečnika mogao bi poslužiti, kao i Vukov, i neki drugi dijalekatski rečnik, pri čemu za njegovu izradu važe isti problemi i slična ograničenj'a o koj'ima smo već govorili. Potpuni rečnici, sami po sebi, uz nesumnjivu prednost koja proističe iz kompleksnosti inventarizacije, imaju i jedan jedva savladiv nedostatak: potpunost takvog rečnika teško da ikad može biti verif ikovana i zato se oni mogu pripremati za izučavanje leksičkih mikrosistema (tzv. tematski rečnici). 3. Rečnik bačkih Bunjevaca Osnove dijalekatske leksičke zbirke na kojima je nastao Rečnik bačkih Bunjevaca autori su postavili pre petnaestak godina. Kao

RICNIK 2.pdf

nosioci bunjevačkoga govora i zaljubljenici u sopstvenu folklornu tradiciju, sa širokim poznavanjem bunjevačke kulturne prošlosti i istorije uopšte, autori su više godina beležili leksiku po kriteriju njene „manje običnosti". Kada je, međutim, u Matici srpskoj početkom 1980. godine zasnovan projekat za pripremu Dijalekatskog rečnika Vojvodine, oni su se predano uključili u Matičin projekat i u daljoj višegodišnjoj saradnji sa potpisnikom ovih redova njihova je zbirka narasla na preko 17. 000 leksikografskih odrednica. Prema redaktorovoj koncepciji, čije su osnovne karakteristike napred izložene, rečnik je pripreman sa ciljem da bude iscrpan, makar u meri u kojoj se to moglo postići sa ograničenjima koja nameću nesigurna i već po sebi ograničena ljudska znanja uopšte. Građa koja je u rečniku izložena sabirana je po celom prostoru bačkih bunjevačkih govora u trouglu Sombor — Subotica — Baja, ali bi se moglo reći da je njena glavnina pobeležena u Subotici i njenoj neposrednijoj okolini. To je, u krajnjoj liniji, i logično budući da su autori po rođenju Subotičani i da van svoga rodnog grada nikada nisu duže boravili Konačno, za takvu motivaciju postoji i istorijska osnovanost: Subotica je za Bunjevce u svim periodima, u bačkom trouglu Subotica — Sombor — Baja, bila i ostala najvažniji centar svih društvenoekonomskih, političkih, kulturnih i drugih zbivanja. Ta činjenica se nastavlja i u ujedinjenoj Jugoslaviji, gde Subotica, po veličini, iza Beograda i Zagreba, zauzima treće mesto. Od nešto vise od sto jedne hiljade ukupnog stanovništva, 1921. godine, u njoj živi 70. 000 Bunjevaca (preko 60% svih Bunjevaca u Bačkoj). Stoga je razumljivo, da se govor, kultura i posebnost identiteta Bunjevaca najupečatljivije odslikava u Subotici. Na svojim čestim putovanjima po drugim bunjevačkim mestima, međutim, oni su redovno proveravali svoje manje obične i manje poznatr zapise, tj. one reči koje se nisu nalazile u njihovom „jezičkom pamćenju". Najčešće su to činili u Svetozaru Miletiću, Somboru, Bajmoku, Tavankutu, Žedniku, Đurđinu i Bikovu, iz Mađarske našli su se u njihovoj zbirci podaci iz Kaćmara, Aljmaša, Gare i Bikića, a ponešto i iz Tukulje. U takvim slučajevima uz odrednicu se, po pravilu, nalazi i podatak o mestu u kome je reč zabeležena. S obzirom na relativno veliko prostranstvo bunjevačkoga govora, može se učiniti da je takvih geografskih oznaka prilično malo i da to može svedočiti o izuzetnoj kompaktnosti govora. Redaktor je te 'opasnosti' sve vreme bio svestan, jer u odsustvo izrazitije unutrašnje diferencijacije bunjevačkog pojasa nije bez rezervi mogao verovati, ali su se njegove sumnje uvek odbijale od čvrstoga autorskog stava da je to „upravo tako" i redaktorska 'sumnjičavost' pred mnogim pojedinostima morala je skoro uvek popuštati. Kada su, s druge strane, u pitanju neki detalji u strukturi bunjevačkoga govora, pre svega iz domena fonologije, mora se reći da redaktorske nedoumice nisu uvek do kraja razvejane. Takav je slučaj, recimo, sa statusom sekundarnih dužina u enklitičkim pozicijama u primerima tipa: raspasala se, raspojasali se, bacila sam, tribaće nam, svekrova mije, posli ćeš se kajat i sl., pored: nosiću ga, nosiće ga, oćemo se računat i sl. Osim toga, u ovim je govorima dužina iza /"/ akcenta, izgleda, radikalno uklonjena (radnik, pišemo), ali poneki slučajevi iskaču iz toga pravila (katranj, bradaš, čardas). Bez temeljitijih istraživanja tih pojedinosti zasad je teško razjasniti navedene prozodijske nedoslednosti i mi smo se morali zadovoljiti njihovim beleženjem u onom obliku u kakvom su one,,u jednom trenutku iskrsle" i ostaviti mogućnosti da se u njima vidi fakultativna realizacija. Nismo uvereni da je to najbolje rešenje, ali nam se svako drugo činilo manje prihvatljivim. Izbor leksema koje su u rečnik ušle ničim praktično nije ograničavan. Osim toga što je rečnik koncipiran kao potpun i po tome 'otvoren' za svaku reč, razlozi za uvođenje mnogih 'najobiči ijih' reči ovde su se zasnivali i na još jednoj pojedinosti: uz svaku takvu reč dat je dijalekatski zapis i u tom smislu rečnik treba razumeti i kao izvor za istraživanje drugih nivoa strukture bunjevačkoga govora. Češće su iz rečnika ispuštane jedino glagolske imenice, a one koje su u njemu ostale — ostajale su ili zbog konteksta u kome se pojavljuju ili zbog nekog posebnog značenja. Up. : celivanje... 2. 'trenutak darivanja neveste na svadbi'; bogomolenje 'pobožnost'. Morfološke informacije u rečniku prilično su ograničene i tiču se, pre svega, podataka o manje običnim pojavama (up. svinče j svinjče, pl. svinji, Gpl svinja), a doslednije se označavaju samo bitne morfonološke alternacije tipa bardak-aka, bunkov-ova, bič biča, crip cripa, Bunjevac-evca. čakanjac-anjca, blag blaga-o, češat češem, cidit cidim, bolovat bolujem i sl. U fazi samostalnog rada na rečniku autori su češće unosili u svoju zbirku i one reči koje su im bile manje poznate iz živog narodnog govora, ali su na njih nailazili u raznovrsnim pisanim izvorima nastalim na bunjevačkom terenu. Takve su reči, međutim, kasnije proveravane u pojedinim sredinama i ako se nisu mogle potvrditi, one su iz rečnika ispuštane. Te su reči poticale iz raznih vremena i popisivane iz raznih izvora, najčešće bez konteksta i bez bibliografskih podataka, i njihovim uvođenjem u rečnik bila bi narušena njegova jasna sinhronijska ravan. Osim toga, budućem istraživaču bunjevačke leksike ovaj će korpus omogućiti, i svakako izuzetno olakšati, da se svemu ovome doda i eventualna istorijska dimenzija. D. Petrović SKRAĆENICE akuz akuzativ Alj Aljmaš (Madarska) anat. anatomski augm. augmentativ, augmentativno Ba Bajmok bezl. bezlično Bi Bikić (Mađarska) biol. biologija Bj Baja (Mađarska) bot. botanički br. broj col. kolektivna imenica crkv. crkveno Čo Čonoplja

RICNIK 2.pdf

Čv Čavolj (Mađarska)dat. dativ deč. dečji govor dem. deminutiv, deminutivno dijal. dijalektalni dr. drugo dv. dvojina enkl. enklitika etim. etimološki fig. figurativno, u prenosnom smislu folk. folkloristički gen. genitiv Gmn. genitiv množine ha hektar hl hektolitar im. imenica imp. imperativ indekl. indeklinabilno, bez deklinacije inf. infinitiv ir. ironično itd. i tako dalje izg. izgovor izr. izraz izv. izvedenica jd jednina Ka Kaćmar (Mađarska) kat. katolički kg kilogram komp. komparativ kv. hv. kvadratni hvat kv. mt. kvadratni metar l litra l. lice lingv. lingvistika lok. lokativ m muški rod m. mesto, umesto mađ. mađarski med. medicinski mitol. mitološki ml. mlađi mn. množina mt. metar nar. narodski nar. pesn. narodno pesništvo neodr. neodređeni vid prideva nepr. nepromenljivo nesvr. nesvršeno, trajno Nmn. nominativ množine nom. nominativ npr. na primer odr. određeni vid prideva odrič. odrični onom. onomatopeja part. partikula pl. plural pl. t. plurale tantum podr. podrugljivo podsm. podsmešljivo pogrd. pogrdno posl. poslovica

RICNIK 2.pdf

  REČNIK A abanje s gl. im. od abat (se). — Meni je slago da su mu se flundre na kolinu abanjem pokidale, a on je pao s trišnje, pa su mu zato pukle (v. habanje). abat-am 'trošiti (korišćenjem), habati'. — Zašto svaki dan oblačiš te lipe čakšire, samo i(h) abaš! ~ se 'prljati se i derati nošenjem (odeća i sl. )'. abav-a-o 'iznošen, istrošen. — Jesam li ti kazala da više ne oblačiš taj abav bolondoš?! abriktovanje s gl. im. od abriktovat. — Dosadilo mu abriktovanje, pa je pobigo od kuće. abriktovat-ujem nesvr. 'savetovati, poučavati (često preko mere)'. — Često ona njega abriktuje, al malo joj vridi kad on tira samo po svom. acel m 'čelik za oštrenje noževa (mesarskih)'. — Odnesi kod mesara velike nožove da I(h) naoštri na acelu, tribaće nam za klanje svlnja. ĸ mađ. acel. acelaš m 'tvrdoglav, svojeglav'. — Mani Paje, š njim je teško izać na kraj, kad je taki acelaš. adet m 'običaj'. — Zna on naš stari adet, pa je dono bukaricu za Božić. Izr. Adet ti tvoj! 'blaga grdnja'. adnađ m 'niži oficirski čin (poručnik)'. — Lazin otac je u ratu dotiro do adnađa. ĸ mađ. hadnagy. adren/adren-a-o 'nestašan, nemiran'. — Sto su to adrena dica! adrenjak-aka m 'nestaško, prepredenjak'. — Čuvaj se, curo, da ne padneš u ruke kakom adrenjaku! adumac-umca m 'namćorast, svojeglav čovek, osobenjak'. — Ko bi ga znao zašto, al on je pravi adumac, ni s kim se ne druži nit voli da kogod kod njeg đođe. adut aduta m. 1. 'najjača boja u igraćim kartama'. 2. 'uspešno sredstvo, način (fig. )' Izr. ima i on svoje adute, samo ćeka zgodu. adutirat-utiram nesv. i svr. 'igrati adutom (u kartama)'. — Ti si pogrišio, zašto nisi oma adutiro?! advent m 'stroga božićna post (poslednje četiri nedelje pred Božić)'. — Sićam se, kako se ne bi sićala, baš je bio advent, pa sam ti skuvala soparnu čorbu za užnu. adventski-a-o 'koji se odnosi na advent'. — Sutra će počet adventska post. ađustiranje s gl. im. od ađustirat (se). — Polak života je provela u svom ađustiranju. ađustirat (se)-ustiram (se) nesv. 'uređivati (se), udešavati (se), doterivati (se)'. — Ajde žuri, šta se već toliko ađustlraš, svi čekamo na te. — Ađustira konja za svatove. aga m 'gospodin, gazda (ponekad ir. )'. — Vidi ga, izvalio se ko kaki aga, a dica nek vuku teške snopove. agarna ž 'zemlja dodeljena agrarnom reformom'. — Nije njemu baš lako, šta ima — dva tri lanca agame. ago m 'bogati vlasnik zemlje, gazda'. — Ne volim ić u nadnicu kod gazda Lovre, on je pravi ago, samo zanoveta i zapovida, a nikad nije zadovoljan inađenim poslom, pa zaklda na nama. agovat agujem nesvr. 'živeti kao aga, gazdovati, zapovedati'. — Mogo bi i ti, Joso, štogod uradit, a ne ko ago, samo se izvalit i agovat! agust m 'osmi mesec, avgust'. Izr. agust žeže, žeže i vino! agustovski-a-o koji se odnosi na avgust: ~a noć, ~o sunce. aja (različito naglašeno: ajai ajai aja) rečca za odricanje: 'ne, nikako. ' — Oćeš i ti doć u kolo? — Aja, riije to više za mene.

RICNIK 2.pdf

ajak v. aja. — Ajak, nisu baćo još došli iz varoši. ajcad / ajcad uzv. kojim se nešto izrazitije naglašava. — Ajcad, svi u red pa da zajedno potrčimo i vidimo ko bolje mož?! ajčit-im nesv. v. hajčit. ajd uzv. v. ajde — ajd, sklonjaj ove tvoje bogažije. ajdac uzv. 'pakuj se, čisti se, sklanjaj se'. — Ajdac, dico, iz avlije, jel ako baćo dođu, biće vas svudak. ajdara ž 'neodgovorna, nepouzdana žena'-— Zdrava čitava žena i taka ajdara. ajdarast-a-o 'neodgovoran, nepouzdan'. — Ne mož sin bit drugačiji, kad mu je otac ajdarast. ajde/ajđe uzv. 1. a. za podsticanje: dela 'dede'. — Ajde, da nazdravimo! b. 'pri odbijanju, za neodobravanje: pusti, mani'. — Ajde, okani ga se već jedared. 2. 'sa značenjem pravog imp. glagola ići, poći i sl. ' — Ajde, priđite i vi u našu avliju, ode je veće misto. 3. rečca za dopuštanje: pa neka, ako'. — Ajde, da je jedinac al nji ima petoro u kući. 4. 'u čuđenju: nije valjda'. — Ajde, ta nikad ne bi povirovala tako štogod o njemu. Izr. ta, ajde! 'ma, nemoj, ma, šta mi kažeš'; — Ta, ajde, Kate, otkud komšiji toliko novaca da radi u arendu sto lanaca zemlje?! ajduk-uka m 'hajduk'. — Dida su pripovidali da je u staro vrime i kod nas bilo ajduka. a(j)er m 'vazduh, zrak'. — Al je ode zagušljiv a(j)er. ajgir-ira m 'neuštrojen konj, ždrebac, pastuv'. — Odvedi dalje tog tvog ajgira, zdravo je nemiran, pa ga se dica boje. ajgiruša ž 1. 'mlada kobila, omica'. 2. pohotljiva ženska osoba (podr. )'. — Sramota je kast, al ona samo trči za moncima ko kaka ajgiruša. ajka ž v. hajka. ajkanje s gl. im. od ajkat. — ajkanje po mijanama ga je ubilo. ajkat-am nesv. 'lutati, skitati'. — Vrime bi bilo da se čega privatiš oko salaša, a ne da povazdan ajkaš kojekuda. ajkača ž 'žena koja najmanje brige posvećuje svojim poslovima, skitara'. — Svi je u selu zovu Mara ajkača! ajman m 'bitanga, propalica'. — S!ne, valdar nećeš i ti u ajmane?! ajmečit (se) ajmeči (se) nesvr. 1. 'kmečati, cmizdriti'. — Ne znam šta joj je, po ćitav dan ajmeči. 2. 'suzdržavati se, odbrecati se'. — Ta kako je ne bi nudila, al ona ie furtom ajmeči i neće da ide. ajnc ajnca m 'kartaška igra'. — Svu je plaću izgubio na ajncu. ajs uzv. 'za teranje volova ulevo'. — Ajs zeljo, ajs garo, ajs kad vam kažem. ajz(l)iban m 'voz, vlak'. — Moja majka kažu da nikad nisu išli na ajz(l)ibanu. akat-am nesvr. 'maltretirati, izazivati nekoga dok se ne izvede iz takta (vulg. )'. — Dokleg će Šime našeg Vranju akat?! ako/ako 'rečca za odobravanje (može sa zluradošću) neka, ne mari, tako i treba'. — Ja ću puštit kera s lanca, ako te i ugrize. — Čula sam da će i tvoj momak ić u kolo brez tebe! — ako će! Ni tako neće nać bolju od mene. akobogđa pril. 'nadam se, verovatno, po svoj prilici'. — Biće dobar rod ovog lita akobogda. akoprem vez. 'iako, mada'. — Akoprem sam na vrime uradio, nije niklo kako triba. akov m 'sud za merenje tekućine i žita (56 lit. )'. — Dao sam dva akova žita za sime Antunu Patkovom. akovčić m dem. od akov. akuratan-tna-tno 'brižljiv, tačan'. — To je jedan zdravo akuratan fiškal. ala ž v. hala. alaj uzv. za naglašenost zbivanja. — alaj bi to iako bilo, da se ustima mož uradit — kaže se za one koji slabo rade'. — Alaj, nane, alaj zloba na me! alamunja ž 'vetropir'. — Oženio se on već odavno, al je osto ko i prije prava alamunja. alamunjast-a-o 'brzoplet, vetropirast'. — Ne volim ni covika, al još većma je ružno kad je žena alamunjasta. alapača 'ženska osoba koja mnogo priča i ogovara, torokuša'. — Stane, nemoj se srdit, al ta tvoja ćer je rasna alapača. alapljivo pril. v. halapljivo. alas-asa m 'ribar'. — Kakl si ti alas kad ni plivat ne znaš?! alaš alaša m 'postolje na kamari, gde se snoplje prihvata sa kola i baca gore na kamaru'. — Stipane, mogo bi me malo zaminit, već po dana sam u alašu i duša mi se oznojila. alat alata m 'oruđa koja služe u kakvom poslu'. — Popravio bi ja sam vrata, al nemam alat za taj poso.

RICNIK 2.pdf

alat m 'konj tiđožute dlake'. — Ne dam ja mog alata za tvoja dva vranca. alatast-a-o 'riđast, riđastožut (o konju)'. — Mama mu je alatasta, al on je na oca ždripca. alav-a-o 'proždrljiv. — Još nikad nismo imali tako alave svinje ko ove sad. alavo pril. 'proždrljivo'. — Ko je to vidio tako alavo ist? aldumašče s (indekl) 'čašćavanje prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ili po završetku nekog posla. — Vite da smo uradili na vrime, al ko će sad aldumašce da plati? ĸ mađ. aldomas. aleluja 'pripev u crkvenim pesmama'. almaš m 'želj. stanica'. — Je 1 daleko još almaš? ĸ mađ. allomas. aloc uzv. u izrazu hitrosti. — Kad je vidio žandare, a on aloc u kuruze. alov m 'korito za hranjenje i napajanje stoke, valov'. — Ne triba nikad tako napunit alov, svinji onda tušta isprolivaje. alovčić m dem. od alov. alvatan-tna-tno 1. 'komotan, prostran (za odelo, sobu i sl. )'. — Malo mu je odilce alvatno, al na godinu će bit baš kako triba. 2. 'nemaran, neuredan'. — Radi, radi, al kad ga ne gledaš, oće da budne i alvatan. 3. 'darežljiv, široke ruke'. — Da da nema, kad je alvatne ruke. alvatno pril. 'komotno, natenane'. — Neće se taj nikad umorit kad tako alvatno radi. aljine aljina pl. t. 1. krevetnina (slamarica, jastuci, jorgan); 2. 'nevestinska oprema (koju mladoženja odnofi iz devojačke kuće uoči venčanja)'. 3. 'odeća, odelo'. — Šta si uradio, kad si ufleko te lipe nove aljine?! Izr. Slagat ~ 'sortirati nevestinsku opremu'. aljkav-a-o 'nemaran, neuredan'. — Potpaši većma tu suknju, ne volim da ti kažu kako si aljkava cura. aljkavac-avca m 'aljkav čovek'. — Šta si mi dovo tog aljkavca, njegov poso ne vridi ni po lule duvana. aljkavica ž 'aljkava ženska osoba'. — U mojoj kući nećeš bit aljkavica, a kad bidneš sama svoja gazdarica, radi kako oćeš. aljkavo pril. 'nemarno, neuredno, rđavo'. — Kako bi drugačije radio kad i sam aljkavo izgleda. aljkuša ž podr. v. aljkavica. — Sram te bilo, aljkušo jedna! am «tma (mn. amovi) m 1. 'deo konjske opreme koji služi za vuču'. — Donesi nove amove, nećemo valdar u svatove sa starima. 2-'naramenica, držač za pantalone'. — Di su moji amovi, znaš da ne možem čakčire stezat kaišom. ama vezn. 'ali' — Znam da si vridan, ama triba bit ipošten!; part. — Ama, uradiću, šta mi toliko zvocate?! amade part. 'već, skoro'. — Jesmo 1 vas uplašili, baćo? — Amade, amade, dico. amaha v. amade. ambar m 'spremište za čuvanje pšenice, razne veličine, u obliku kućice (od drveta ili pruća)'. — Ja n. kad ne praznim ambar dok ne vidim da će bit dosta novog žita. ambarić m dem. od ambar. ambetuš m 'otvoreni hodnik pred kućom, natkriven'. — Dida su cilo lito spavali na krevetu pod ambetušom. ambrel-ela m 'kišobran, amrel'. — Šta će ti taj veliki ambrel, ne možeš ga ni raskrilit kad tako zdravo duše vitar. amen uzv, 1. 'kraj hrišćanske molitve: nek tako bude'. 2. pril. 'svršetak, kraj'. — Doće i tvoj amen! 3. 'otpozdrav (na "Faljen Isus")'. — Amen uvik, sinko! amenovat-ujem nesvr. 'odobravati bez pogovora'. — Ne volim kad sve amenuješ što ja kažem, oću da čujem i tvoje mnenje. amišan-šna-šno 'prefrigan, vešt, lukav'. — Ne izgleda, al vidi kaki je to amišan čovik. amišno pril. 'lukavo, prepredeno'. — Ta, on se još i amišno smije. amoder pril. 'amo'. — Amoder tu bocu, da i dida nazdrave. ampa ž 'vihor, nevreme'. — Samo da ne naiđe kaka ampa dok litinu ne skinemo. ancuranje s gl. im. od ancurat se. — Nema ancuranja na krevetu. ancurat se-am se nesvr. v. hancurat se. andrak m 'đavo'. — Ne znam koji mu je andrak?! andramulje/andramulje pl. t. 'prnje, dronjci, starež, stvari bez vrednosti'. — Dico, friško skupljajte vaše andramulje, je 1 ako

RICNIK 2.pdf

baćo vide kako soba izgleda, teško vama. andrav-a-o 'prljav, neuredan'. — Nećeš nikud s takim andravim rukama, oma da si i(h) opro. andung m 'predosećanje (da će se nešto ispuniti, ostvariti)'. — Pravo sam imo andung da triba ić na vašar i, andrak ga odno, ni sam ne znam zašto nisam očo, pa sad sam baš fain izgubio na kravama. anđelak-lka m. 1. dem. od anđeo. 2. 'dete (od milja)'. — Tako lipo spava nanin anđelak. anđelče-eta s v. anđelak. anđelčić m dem. od anđeo. anđo-ela m 'anđeo'. Izr. Anđela ti tvog! 'grdnja'. angir-ira m v. ajgir. — Sutra ćemo u varoš, ja ću jašit angira, a ti, Boriša, ćeš jašit kobilu. anšlag/anšlog m 'sumpor natopljen na uskoj papirnatoj traci (za konzervisanje voća i buradi)'. — Kupi malo anšlaga, tribaće nam kad budnemo dunc mećali. anšlagovat / anšlagovat-ujem nesvr. 'sumporisati (konzervisati voće u procesu pripremanja kompota ili buradi pred berbu)'. — Možem ti dat, jel ja sam moju burad već anšlagovo, a ostalo mi je baš fain anšlaga. anta ž 'humka kao međaš između dva atara (dva vlasnika zemlje)'. — Moramo malo odorat od ante, široko smo je ostavili pa raste na njoj korov. antikrist m 'đavo, bezbožnik'. — Ja tebi kažem, od Luke nema većeg antikrista, i rođenog bi oca privario da mož. antrav-a-o v. hantrav. anjicat se-am se nesvr. 'biti nestašan'. — Dico, dokle ćete se već anjicat, oma da ste se smirili i spavali. aojak uzv. v. avjak. — Aojak, baćo, koliki je to vo velik ko vi! apaš m 'varalica, prevarant, lopov'. — Šta mi dovodiš na salaš tog apaša samo da izgleda di je šta i posli da dođe krast. apcigovat-ujem nesvr. 'odbiti, zakinuti'. — Jesi 1 mu apcigovo brašno za ušur? — apcigovo mu je od nadnice što nije dva dana radio. ĸ nem abziehen. apoštol m 'apostol, Hristov učenik'. Izr. Apoštola ti tvojeg! 'kao psovka'. apoštolski-a-o 'koji se odnosi na apostole'. — To je bila prava apoštolska pridika. apoštolski pril. 'kao apostoli'. — Ti iđeš pored kola pišce, apoštolski. april-ila m 'četvrti mesec u godini'. apta ž 'šikara, gustiš obično na kraju njive'. — Ona naša anta, između nas i komšije postala je prava apta, toliki je veliki gustiš naraso. aptike aptika ž pl. t 'kola sa federima za svečanu priliku'. — i naš pretelj je kupio aptike. araber m 'konj arapske pasmine'. — Kako onaj tvoj araber, jesi 1 već išo š njim na trke? arambaša m 'razbojnik (pogrd). '. — Pročuo se on svud, jel nema većeg arambaše od njeg. aramija m 'razbojnik'. — Ne smimo noćom nikud od aramija. Arapin m 'pripadnik arapskog naroda'. — Crn ko Arapin. arat-am nesvr. v. harat. arcilajav-a-o 'brbljiv'. — Ja bi kazo da je snaš Liza arcilajava žena! arđala ž 1. bot. 'Sinapis, Brassica, gorušica'. 2. 'budala'. — Ne bi baš morala da se sastaješ s Matom, čim počme divanit, oma se vidi da je prava ardala. ardalast-a-o 'budalast, lakomislen'. — Ti si već skoro divojka, a još uvik si taka ardalasta cura. arđo(v)-ova m 'bure (opšti naziv)'. — Taj žderonja voli i dno od ardova da izliže, da od čega mu je nos ko prizrijala paradička. areada ž 1. 'zakup zemljišta (u čilju obrade)'. — Dida već odavno njevu zemlju izdaju pod arendu. 2. 'zakupnina za zemljište (koju plaća arendaš)'. — Ove godine je litina slabo rodila, jedva sam imo da dam gazdi arendu. arendaš-aša m. v. rendaš. arendirat arendiram nesvr. 'izdavati ili uzimati u zakup zemljište'. — Neću više sam obrađival, arendiraću svu zemlju. — Arendiraću ča Bonini dvadeset lanaca. Izr. Ja ću Sentu (deo Subotice) sama arendirat, kudan će se dika paradirat (nar. )!

RICNIK 2.pdf

argatovat-ujem nesvr. 'mukotrpno fizički raditi, kulučiti'. — Otkud da i'mam volju za čega drugo kad argatujem svaki dan od mraka do mraka, a što zaradim, jedva dotekne za kruv mojoj dici i ženi. arkanđel m 'arhanđel'. — Arkanđela ti tvog! 'grdnja'. arlauk m 'zavijanje pasa'. — Čuješ li u, Tome, taj arlauk, stra me je, šta to mož bit?! arlaukanje s gl. im. od arlaukat. — Utišaj dite, to nije plač već arlaukanje, arlaukat-auče nesvr. 'zavijati (o psu)'. — Kera arlauče za štencima — nismo i(h) tribali zakopat. arniar-ara m 'orman (za odela, najčešće jednokrilni)'. — Već je prošlo dvi godine od kako joj je ćer umrla, a još uvik drži njezino ruvo u armaru. armonika ž 'harmonika'. ~ fiuješ kako lipo armonika svira?! armonikaš-aša m 'svirač na harmonici'. — Ja njemu ne bi kupila armoniku, valdar mi neće sin bit armonikaš?! arteski/arteški-a,-o v. bunar. artija ž 'hartija, papir'. — Otkud tolika artija po avliji? artijca ž dem. od artija. artilerija ž 'rod vojske naoružan topovima'. — Dida, baćo i ja, svi smo služili u artileriji. artok/artuk! uzv. stoci da se pomeri. artoknit (se)/artuknit (se) artokne (se) svr. 'odmaći (se), pomeriti (se)'. — Artokni kravu da uđeš med nji! asma ž 'sipnja, astma'. — Majku guši asma. asna ž 'korist'. — Mator konj ne donosi nikaku asnu. asnirat asniram nesvr. v. hasnirat. ~ se povr. v. hasnirat se. asnit-im nesvr. v. hasnit. ~ se povr. v. hasnit se. asnovit-a-o v. hasnovit. aspa ž 'ospa, ospice, male boginje'. — Svi troje dice mi leže u aspi. aspida ž 'zla i opaka žena'. — Ka će već toj aspidi doć kraj? Ta će se poderat al neće umrit. astal m 'sto'. — Užnaćemo za velikim astalom u ladu pod dudom. ĸ mađ. azstal astalčina n augm. i podr. od astal. astalčić/astalčić m dem. od astal. astalić dem. od astal. astalski-a-o 'koji se odnosi na astal'. — Donesi astalsku kožu pa je prostri, znaš da se na njoj ide. asura ž 'prostirka ispletena od rogozine'. — Oni su i u ambetušu prostirali asure. asvalt m 'pločnik'. — iđe na asvalt (u šetnju). ašikovanje s gl. im. od ašikovat. — Kad se sitim mog ašikovanja i sad mi moje staro srce zaigra. ašikovat-ujem nesvr. 'udvarati se'. — Znam da on š njom ašikuje, samo ne znam oće l je uzet. ašov m 'gvozdena alatka za kopanje zemljišta'. 2. 'mera za dubinu'. — Naš komšija privaljiva pisak na dva ašova, sadiće novi vinograd. ašovčić m. dem. od ašov. at ata (mn. atovi) m 'konj'. — i ja imam ata za jašenje!; ~ imaš tolike atove a ni jednog za jašenje. atar m. 'teritorija jedne opštine, sela'; 2. 'zemljište jednog domaćina'. — Nemoj da odoravaš od mog atara. atlas m 'sjajna svilena tkanina'. ~ imala Je ruvo od atlasa. atlaski atlcski-a-o v. marama, svila. atoš v. hatoš. — Šta se on kerebeči kad nema ni atoša u džepu. atovi-ova pl. t. 1. 'prostrani pašnjaci'. — Atovi su moji i oma su tu pod varoškom zemljom. atrez/atres m 'adresa'. ~ oćemo da pišemo vašem Vranji u katane, napiši nam atrez.

RICNIK 2.pdf

aujak uzv. v. avjak. — Aujak, koliki je tu kerekanja?! avan/ovat-ujem nesvrv 'napredovati, biti unapređen (u službi)'. — Čujem, Tome, da si i ti avanzovo, da si dobio jednu zvizdu. avaški-a-o 'užegao' v. slanina. — Nisam io, doneli nam nike avaške slanine. ĸ mađ. avas. avet-i ž 'utvara, priviđenja'. — Joj, kako si me uplašio, iđeš iza kuće ko kaka avet. avetinja v. avet. — Šta mi je, u poslidnje vrime samo klapim o avetinjama. avjak uzv. čuđenja. — Avjak, toliki deran pa još uvik sisa! avlija ž 'dvorište'. — O(d) danas moja avlija, a vaša kapija, pa kud koji slatki moji! (kad se raskida sa neradnicima). avlijica ž dem. od avlija. avlijski-a-o koji se odnosi na avliju: ~ a vrataca, ~a kapija. avlinski-a-o v. avlijski. — Već po sata divane na avlinskim vratima. avrlje s 'pokošen i već natruo korov'. — Nemojte, dico, trčat po tom avrlju, ubošćete se. azlog (a)zlog)/azlag m 'izlog'. — Vid(i)lasam taku lipu svilu u azlagu. aždaja ž 1. 'zmaj'; 2. 'proždrljivac'. — Ideš ko aždaja; ka te čovik gleda, pomislio bi da tri dana nisi io! aždajin-a-o 'koji pripada aždaji'. — Čuvaj se aždajinog jezika! 'žene alapaće (fig. )'. ažur ažura m 'platno iz kojeg se izvlače žice a zatim koncem opšiva, veze'. — Moja najmlađa ćer zdravo lip ažur radi, a bome i veze i šupljika. ažurovan-a-o 'vezen u ažuru'. — Donela je ona kad se udala tri ažurovana čaršapa za astal. B babin-a-o 'koji pripada babi, ocu'. — Nosi babinu lulu i metni je u sobu na astal. babine-ina pl. t. ž. 1. 'čuvanje novorođenčeta (tri dana i tri noći po rođenju)'. — Taj valdar nije bio treću noć dočuvan! 2. 'pohođenje novorođenčeta i porodilje i donošenje poklona (najčešće hrana, ređe novac ili oprema za dete)'. — Danas sam nosila užnu rodilji za babine. 3. 'svečani ručak koji tazbina priređuje zetu prve nedelje posle venčanja'. — Zet iđe na babine. babiškovat-ujem nesvr. 'negovati uz posebnu pažnju i tetošenje'. — Nije valdar dite da ga triba babiškovat?! babo-e m 'otac, starešina porodice'. — Nema užne dok babo ne sidnu za astal. babrat-am nesvr. 'dirati, pipkati; dugo se zadržati oko nevažnih poslova'. — Šta babraš tamo već toliko dugo?! babunjat-am nesvr. 'pričati bez smisla, nepovezano, trabunjati'. — Kad god se napije, dođe kod nas pa samo babunja ~ zato ga niko ni ne sluša šta divani. babura ž 1. 'vrsta krupne paprike'. — Babure ćemo punit kupusom i tako mećat u sirćet za zimu. 2. 'baba, stara žena (podr. )'. — Znala je babura sve to, al je mudro ćutila. baburača ž 'dosadna stara žena (pogrd. )'. — Baburača jedna ~ podmeće mi vračke. baburda ž v. babetina. — Baburda nikog ne trpi, pa živi sama ko ker u bunaru. baburina ž v. baburača. — Ti kažeš da su cure mlade, a ja kako gledam to su prave baburine! babuskara ž v. babetina. — Ne znam zašto je s đuvegijom došla i ona babuskara?! bacakat-am nesvr. dem. prema bacat. — Vranac poskakuje i nogama bacaka. ~ se 1. 'nogama i rukama mlatarati, koprcati se, praćakati se'. — Tako se mali nogicama bacaka da ga ne mož povit. 2. 'razmetati se, hvalisati se'. — Šta se taj balo bacaka, ko da je cili svit njegov. baat-a-o 'ohol, obestan; koji se nasilnički ponaša. — Da sam cura, nikad se ne bi udala za takog baatog momka.

RICNIK 2.pdf

baato pril. 'oholo, obesno; nasilnički'. — Ne da se ponaša već još i baato divani! baatost ž 'oholost, nasilnost'. — Ta njegova baatost je već svima dosadila, zato ga ni ne vole u društvu. baba ž 1. 'stara žena'. — Babina je sva pamet u jeziku; jezičava je ko baba; 2. 'tašta, ženina mati'. — Doće joj zet, pa se baba ustrčala da sve spremi; 3. 'trouglasti drveni držač na kome se vozi plug'. — Metni plug na babu da ne tiraš kola kad nije daleko di ćeš orat; 4. 'plašljivac, kukavica'. — E, moj Ivane, kad ti ne bi bio baba, drugačije bi igrala tvoja žena. Izr. : baba šumom, dida drumom 'o nesporazumu među sabesednicima'; što se babi tilo ~ to se babi snilo 'o neostvarljivim željama'. babački-a-o 'koji je kao baba, koji odgovara staroj ženi'. — Mlada cura, a nosi tako babačko ruvo. Izr. : ~ lito 'kasna i lepa jesen'; ~ kolo 'narodna igra sporog tempa'. babaroga ž 'strašilo, nakaza kojom se deca plaše'. — Spavaj, jel sa će te odnet babaroga! babeskara ž v. babetina. — Dokleg će ona babeskara Luca olajavat moju Macu? babetina ž 'stara žena, baba (pogrd. )'. — Neće babetina da iđe pišce i kaže ~ vaćajte konje i nosite me na karucama u varoš. babica ž 1. 'mali nakovanj za otkivanje kose'. — Vi'dio sam Josu da je uzo babicu ~ cigurno će okivat kosu; 2. 'žena koja pomaže porodilji pri porođaju (akušerka)'. — Kad sam se ja porađala, nije bilo babica ~ pomogla mi je moja nana i komšinca. babin-a-o 'koji pripada babi'. — Babina je marama uvik s malim krajom odozgor ~ valdar bi se udavala. bacat bacam nesvr. prema bacit. ~ se nesvr. prema baciti se. bacit bacim svr. 1. 'hitnuti'. — Perica je najdalje bacio kamen; 2. 'obući'. — eto mene, samo da bacim kaput na leđa; 3. 'u Honiti, ostaviti'. — Bacio je kosu na tavanjoš posli risa i sad ne zna di je. Izr. ~ karte 'vračati gledajući u karte'; ~ krivicu (na koga) 'okriviti'; ~ ljagu 'osramotiti'; — (koga) na sokak 'ostaviti (ga) bez sredstava za život'; ~ oko (na koga, na što) 'pogledati; poželeti (fig. )'; ~ pod noge (obraz, čast) 'osramotiti (se); ~ prašinu u oči 'obmanuti, prevariti'; — (koga) u zapećak 'ostaviti koga iza sebe'; ~ (koga) u trošak 'izložiti (koga) nepotrebnim izdacima'; ~ čini 'začarati'. ~ se 1. (nečim na nešto) v. bacit. — Spopadne batinu i baci se za kerovima. 2. 'brzo se sagnuti, leći'. — Da se nisam bacio u dno kola, grana bi mi otkinua glavu. 3. 'latiti se, prihvatiti se. ' — Kad su se nji dvojica bacili na vezivanje, nisu mogli oni drugi da skupe snopove iza nji. Bačka ž 'deo SAP Vojvodine (gde ima najviše Bunjevaca)'. Bačvan(in) m 'čovek iz Bačke'. — Svi Bačvani su dobri rabadžije. Bačvanka ž 'ženska osoba iz Bačke'. — Bačvanka sam i time se dičim. bać 1. 'dodatak uz ime u znak poštovanja prema starijem (bać Joso), čika'. 2. 'dobra osobina stvari'. — To je bać voće! baća m 'stric (odm. )'. — Nane, čini mi se da iđu baća, pozno sam njim kola i konje još iz daleka. baćica m 'dever' (odm. )'. — Baćice, zovu vas nana. baćicin-a-o 'koji pripada baćici'. — Baćicine čizme je snaja morala najvećma glancat. baćin-a-o 'koji pripada baći (stricu)'. — Nema lipči konja od baćina dva ždripca. baćin-a-o 'koji pripada baći (ocu)'. — Baćini su brkovi uvik zavrnuti nagori. baćkoš m 'imućan (bogat) čovek'. — Ta. njegov je obor uvik pun svinja, baćkoš je on, u svakom pogledu. baćo-e m v. babo. — Što baćo kažu, to je zapovid za svakogu kući. ; mali ~ 'dever (odm. ). — Nane, da zovem malog baću na užnu? badanj-dnja m 'kup kukuruzovine'. — Svezli smo svu kuružnu i sadili je u badnjove oko slame. badavad pril. 1. 'uzalud'. — Badavad plačeš, ni tako nećeš ić! 2. 'besplatno'. — Kupio sam kenjače, a uz to dobio badavad i jedan kabo. badavadžija m 'besposličar, neradnik, gotovan'. — Tio sam pogodit nadničare za branje kuruza, al sve sam badavadžija tamo ~ taki mi ne tribaje. badavaš-aša m v. badavadžija. — Dosta mi je već badavaša u kući. bailja ž 'očna bolest (uvrtanje trepavica koje bodu oko i zato se moraju čupati ili ispeći)'. — Pati s očima, makar joj često vade badlje. badnjača ž 'drvo koje se uoči Božića stavlja na vatru (njime se pale sveće, a u sobu ga unosi položaj, čestitajući Badnje veče, dok ga domaćin posipa žitom i kukuruzima)'. — Kad svi sidnu za astal, nek položaj unese badnjaču. badnjak m 1. 'specijalno pleteni kolač koji se peče za Božić (na njemu su razne figurjce od testa; životinjice, ruže, burić i dr. )'. — Što su majka lipo našarali badnjak. 2. 'dan uoči Božića'. — Na Badnjak se večera zajedno i to čim se smrači. badnji dan 'dan uoči Božića'. — Danas dan, sutra dan, a prikosutra Badnji dan! bagljo(v)-ova m 'mali plast sena'. — Imamo nikol(i)ko bagljova sina. bago(v)-ova m 1. 'duvan'. — Daj i meni malo bagova da zavijem jednu cigaretlu; 2. 'loš duvan; zaostali duvan na dnu

RICNIK 2.pdf

ispušene lule'. — Ja ne znam, Luka, šta tebi fali, oćeš da se udaviš u kašlju, a nećeš da se ostaviš bagova?! bagra ž 'ološ, ljudi koji zaslužuju prezir'. — Čuvaj se ti Vece i on je od njeve bagre. bagren m bot. Acacia, v. drač. — Što bagren lipo mriši, a čele samo zuje i kupe med. bagrenov-a-o 'bagremov'. — Ja zdravo volim bagrenov med. bahat-a-o v. baat. — Eno, ide i bahati ilija, bolje će bit onda da se raziđemo. bajage pril. 'tobože, kao da'. — Kad te budnu zvali, ti se najpre, bajage, odbrecaj (up. kobajage). bajan bajna-o 'bedan'. — Tezo, Tezo, baš si se ti za bajnog čovika udala. bajat-a-o 'koji nije svež, ustajao'. — Često smo kod njeg ili bajatog kruva. bajat-am nesvr. 'gatati, vračati'. — Štogod joj je ona baburda bajala i cura se razbolila. bajbok m 'zatvor, buvara (vulg. )'. — On malo, malo pa zaglavi bajbok. bajit-im nesvr. 'spavati'. — Baji buji, moje čedo malo (u tepanju). bajnet-eta m 'bajonet (nož na pušci)'. — Nisam volio kad vidim žandare s bajnetom na puški. bak baka m 1. '(drveni) naslon na četiri noge za pilanje, testerisanje drva'. — Pripravi bak i priku pilu, pa ćemo pilat dračove ciplje. 2. 'sedište za kočijaša na kolima, bok'. — Na baku još od jutros drima njegov kočijaš. baka ž 'baba (očeva ili majčina mati)'. — Baka nam je naštrikala rukavice za zimu. bakać samo u izrazu: ni u bakać! 'ni pomisao o brizi ili odgovornosti'. — Mater i otac su mu rintali dok ga nisu izučili, a on sad ni u bakać na njevu stranu. bakandža ž 'cokula (vojnička cipela sa čavlima)'. — To su prave bakandže a ne cipele za dite. ĸ mađ. bakancs. bakarni-a-o 'koji je od bakra'. — U bakarnom kotlu smo kuvali paradičku. bakćat se-em se nesvr. 'mučiti se, petljati se (oko čega)'. — Mani se već tog branja sa vrva voćke, ne vridi da se bakćeš oko nikol(i)ko zrni; triba i vrepcima štogod ostavit. bakica/bakica ž dem. od baka. bakin-a-o 'koji pripada zaki'. — Bakina unučad. baktit-im nesvr. 'ići teškim korakom (da se čuje)'. — Oma sam znala da si ti, Vranje, jel niko drugi tako ne bakti. bakvačit-im nesvr. 'pušiti'. — Joško, ti baš moraš u sobi bakvačit na tu luletinu?! bal bala m 'zabava sa igrankom'. Berbanski — 'zabava posle berbe grožđa (grozdovi se vešaju u dvorani i plesači ih skidaju svojim devojkama, a čuvari ih hvataju i kažnjavaju)'. bala ž 1. 'sluz iz usta i nosa'. — Da nije to tele bolesno kad mu tako iđu bale na nos? 2. 'upakovana roba, presovana slama, seno i sl. ' — Slamu smo prešovali u bale i tako smo je prodavali. balac balca m 'slina'. — Tura se med starije a visi mu još balac iz nosa. balav-a-o 1. 'slinav'. ~ oma da si otrvo taj balav nos. 2. 'mlad i nezreo, "zelen". — Nije ni bio red da se baviš s otim balavim momkom. balavac-avca m 1. 'nezreo, neiskusan dečak (momak), derište (pogrd. )'. — Di ćeš ti, balavac jedan, s nama momcima?! 2. 'onaj kome idu bale iz nosa ili usta'. — O rukav balavac tare, zgadi mi se kad ga vidim. balavander m v. balavac. — Vidi samo tog derana ~ balavander jedan i on se misa med starije. balavica ž 1. 'nezrela, neiskusna devojka, šiparica'. — Gledaj ti Rozu, nadigla se balavica ko da je prava divojka?! 2. 'bala, slina'. — Kaka cura, kad joj još balavica viri iz nosa. balavurdija ž zb. 'mladež, neozbiljan švet', — Bolje da nisam išla u kolo, tamo je bila sve sama balavurdija. balega ž 'izmet životinja'. — Uzmi lopatu i metlu pa očisti te kravlje balege isprid kuće. balegat-a nesvr. 1. 'izbacivati izmet o (životinjama)'. — Utiraj krave u korlat da ne balegaje svud po avliji. 2. 'govoriti besmislice, lupetati, baljezgati (vulg. fig. )'. — Lud i pijan jednako balegaje u divanu. balit-em nesvr. 1. 'plakati, kukati'. — Ajde, ćuti već, toliko bališ ko da su te motkom tukli; 2. 'prljati balama'. — Otari tom ditetu nos, sve ilo bali. 3. 'lupetati'. — Misliš da smo dužni da slušamo šta ti svaki dan tamo bališ?! balo m v. balavac. — Znam te ja još kad si balo bio.

RICNIK 2.pdf

baljezganje s gl. im. od baljezgat. — Njegov divan uvik liči na baljezganje. baljezgat baljezgan nesvr. 'govoriti koješta, brbljati'. — Kako možeš istrpit onog tvog čovika, napije se, p onda po cio dan baljezga. bambast-asta,-o 'glupav'. — Sva su njim dica bambasta ĸ mađ. bamba. banak-nka m 'istureni deo peći na kome se eži (deca)'. — Kad baćo njevu lulu zapale, dica sa banka padaje. Izr. : Banak njim njev! (u kletvi). banbadava/banbadavad pril. 'sasvim uzalud'. — Juče sam banbadavad išo na pecu, ništa nisam prodo. bančit-im nesvr. 'pijančiti, bekrijati'. — Ka će radit kad noćom banči, a danjom spava! banda ž 1. 'grupa, skupina'. — U svatovima je svirala tamburaška banda; 2. 'razbojnička družina'. — Nije to jedan lopov, kažu da tu hara čitava banda. bandaš-aša m 'najbolji kosac, predvodnik u žetvi'. — Da smo imali boljeg bandaša, još bi prija pokosili. bandašica ž 'partnerka najboljeg bandaša u žetvi (koja rukoveda pokošeno žito)'. — Lako j tebi kosit kad imaš tako dobru i lipu bandašicu. bandašov-a-o 'koji pripada bandašu'. — Bandašova kosa siče ko zmaj! bandera ž 'stub (telegrafski, električni i dr. )'. — Vitar je izlomio nikoliko bandera pokraj gvozdenog puta. bandoglav-a-o 'tvrdoglav', — Znala sam da će Đuka nasradat kad je uvik bio bandoglav čovik. bandžav-a-o 'razrok'. — Cura mu je mala i bandžava. bang m 'banka'. ~ uno sam novce u bangu. bangalola ž i m 'neradnik, skitnica'. — Kako se samo mogla ta redovna cura zagledat u tog bangalolu?! bangaloza ž i m v. bangalola. banit banem svr. 'iznenada doći'. — Nisam dobro ni oči otvorio, a oni banili. bank m 'sav novac koji ulaže onaj koji deli karte (ili koji "udara" ceo uiožen novac) u kartanju ili kocki'. — Ja držim bank i mećem sav novac što imam. banka ž 'novčani zavod i zgrada u kojoj je on smešten'. — Banka mi je tabulirala svu zemlju i salaš, pa sam dobio zajam. bankin-a-o 'bančin'. — Bankini novci su uvik skupi. bankrot-ota m 'onaj koji je propao (ekonomski)'. — Samo se zaduživo, a nikad nije vraćo, zato je posto bankrot. bar pril. 'barem'. — Nemoj tako, mož ti momak pendžer razlupat. Bar da oće!. — Bar da ja imam takog konja. bara ž 1. 'plitka stajaća voda, lokva'. — Čim malo jača kiša padne, svudan ostanu bare. 2. 'podvodno zemljište, močvara'. — U našim barama ima dosta trske i trave za pašu. 3. 'velika voda, jezero, more (šalj. )'. — Kažeš da je more najveća bara?! baraba ž i m 'propalica, skitnica'. — Šta će ti ta baraba ~ bolje je onda da se ne udaš, ako nemaš drugog. baraka ž 'daščara, brvnara'. — Držali smo kuruz u jednoj baraki dok nije bio gotov čardak. baratat-am nesvr. 1. 'rukovati'. — Kupio je sijačicu, pa povazdan oko nje štogod barata. 2. 'preturati, čeprkati'. — Nisi ga tribo puštit da on sam u naslamu barata. 3. 'dogovarati se o nekom sumnjivom poslu, šurovati'. — Ne znam što Ivan toliko barata sa Stipanom. barca ž 'dozvola za pečenje rakije'. — Moraš prijavit da ćemo peć rakiju i uplatit za barcu. bardačić m dem. od bardak. — Komšija, oćeš mi dat u zajam bardačić petrolina. bardačina ž augm. od bardak. — Zašto si dite poslo, ne mož on sam donet tu bardačinu. bardak-aka 'krčag od gline (najčešće za držanje petroleja)'. — Ponesi bardak i kupi petrolina. bardat-am nesvr. 'pamtiti'. — Slabo ti to bardaš! barem v. bar. — Barem da i brata povede u kolo. baretina ž augm. od bara. — Nisam dobro ni koracio iz avlij'e i padnem u jednu baretinu, izgledo sam ko pravo svinče. barjačić~ m. dem. od barjak. barjak-aka (mn. barjaki) m 'zastava'. — Nikolu su zatvorili zbog nikog barjaka. barjaktar-ara m 1. 'onaj koji nosi barjak'. — Naš Stipan je bio barjaktar u katanama. 2. 'vođa, predvodnik (fig. )'. — Zašto, dite, baš ti moraš u svačem bit barjaktar?!

RICNIK 2.pdf

barica dem. od bara. — Kad je on dite i mora u svaku baricu da stane. barit barim nesvr. 'kuvati u vodi'. — Barimo krumpir svinjama za mošlik. barkat-am nesvr. 'zadirkivati'. — Ne barkaj tog keia, ugrišće te. barovit-a-o 'močvaran, podvodan'. — Ova dolja je samo barovita. barski-a-o 'koji se odnosi na baru'. — Barska trska je zdravo dobra za pokrivanje krovova. barun-una m 'baron'. — Moj dida su bili sluga kod nikog baruna. barunica ž 'žena ili kći baruna'. — Tri godine sam služio kod baruna, a ja njegovu ženu barunicu nisam ni vidio. baruština ž augm. od bara. — Ova baruština je puna žaba i kumaraca. barut m 'puščani prah'. — Ti si taki rđav lovas da je šteta baruta što ga trošiš. basamaga ž 'stepenica'. — Kate, i basamage triba ošurovat. basat-am nesvr. 'ići bez cilja, lutati'. — Vrime bi bilo, Mate, da se privatiš kakog posla, a ne po cio božji dan da basaš po selu. baš rečca 1. (za pojačavanje značenja). — Baš, neću!; 2. (za iskazivanje istovremenosti). — Baš sam pošo kod vas, a vi krenuli vamo; 3. (za ublažavanje). — Niste se baš obradovali gostima. Izr. Baš ste mi iz usta rič oteli (kad se sagovorniku pogodi misao); Baš me briga! Baš ko što triba! bašča ž 'vrt, bašta (za cveće): — Moja bašča je puna cvića, a najviše crveni ruža. baščica dem. od bašča. baškarit se baškarim se nesvr. 1. 'izležavati se'. — Kako ne bi radio, po cio dan se baškari, a žena mu i dica rade. 2. 'šepuriti se, praviti se važan'. — Još kad bi imo toliko koliko voli da se baškari, ko bi š njim na kraj izašo. baština ž 'imanje, nasleđe'. — Otkud njima baštine, kad mu je još dida sve popio i pobaco svircima. baštinit-im nesvr. 'naslediti'. — Malo je ona baštinila, a tušta je dice pa su zato siroti. bat m 'težak hod, topof. — Poznam ga po batu. batačić m dem. od batak butak-a m 1. 'but živinski'. — Mogo bi ti i krilo poist a ne samo da batakove izbiraš. 2. (šalj. ) 'noga u čoveka (žene)'. — Zagledo se momak u curine batakove. bataljka ž 'štap'. Najčešće u izrazu: hajku na bataljku. — Lazo, umisto da se lati posla, on hajku na bataljku, pa pravo u mijanu. batina ž 'duži komad drveta, štap'. Izr. ~ ima dva kraja! ~ je iz raja izašla. Bolje je poslušat kraljevsku rič, nego kraljevsku batinu! batinara ž 'neozbiljna ženska osoba, skitalica'. — Da nije bila batinara u mladosti, ne bi došla na prosjački štap u starosti. batinat-am nesvr. 1. 'udarati batinom, tući'. — Ne daj čoviku da tako batina konje! 2. 'lutati, skitati'. — Ništa ona ne radi, samo batina po selu. ~ se 'tući se batinama'. — iđite razvadite i(h), monci se batinaje. batrgat-am nesvr. 'zaplitati nogama, posrtati od umora ili pijanstva, teturati se'. — Vidio sam Nikolu, tako batrga sokakom, mora da se dobro nakvasio. ~ se povr. — Naš dida čim popiju fićok rakije, oma se batrgaje. batrljak-ljka m 'ostatak dela tela ili predmeta (ruke, noge, drveta i sl. )'. — Otkinila mu mašina prste i sad mu osto samo batrljak o(d) dlana. batrljica ž v. batrljak. bauk m 'zamišljeno zlo biće, nešto strašno, čime se plaše deca'. — Toliko m se dica bojala bauka da nisu smila sama uveče u sobu uć ~ mislili su da je bauk pod krevetom. bavit se nesvr. 1. 'prebivati, boraviti'. — Ni se on dugo bavio kod nas, al ne znamo kud je posli očo; 2. 'zanimati se za nešto, raditi neki posao'. — Ne bavim se ja s ovčarstvom ~ ne iđu mi od ruke ovce. bazat bazam nesvr. 'ići bez cilja, skitati, tumarati'. — Kad u)edared ogladne, dosadiće mu bazat, pa će se privatit motike. bazdit-im nesvr. 'smrdeti, zaudarati'. — Bazdiš ko cefra iz bureta. baždarit baždarim svr. i nesvr. 'proveriti meru (najčešće na buradima) i staviti žig kod kojih je proverena mera'. — Očistili smo tri velika bureta, nosićemo i(h) baždarit. bdinje s gl. im. od bdit. — Dvorim bolesnog didu i bdinje me je upropastilo.

RICNIK 2.pdf

bdit bdijem/bdim nesvr. 'ne spavati'. — Svi spavaje, samo nana bdiju, jel je bolesna mala Manda. beba ž 1. 'sasvim malo dete'. — Ta ona je mala beba, još uvik sisa. 2. 'čunj (u kuglani)'. — Ja bi se kugljo, samo ko će namišćat bebe. beban-ana m 'muška beba (ir)'. — A šta ovaj vaš beban, još uvik sisa? bebica ž 1. dem. od beba 2. 'zenica'. — Sasula sam mu sve u bebicu pa sad nek se ždere. bebin-a-o koji pripada bebi'. Izr. Podilit bebine ronđe 'posvađati se'. beco m 'tele, telence (odm. ): — Jeste 1 podojili becu? bečit bečim nesvr. 1. 'mukati, rikati: — Čuvaj se ovna kad tako beči. 2. 'netremice gledati. — Beči ti oči koliko oćeš, al dok se ne opereš, nema večere. ~ se 1. 'razmetati se, prsiti se. — Šta se bečiš, goljo jedan?! 2. 'derati se'. — Zašto se bik već toliko beči? bečka ž pivsko bure (25 1. ): Doneli su tri bečke piva. bećar-ara 'm veseljak, bekrija, muškarac koji voli život i zabavu, nestalan i u ljubavi'. — Bećar očo, uncut došo! bećarac-rca 'm vrsta narodne pesme (u desetercu ljubavnog i vedrijeg sadržaja)'. — Rodi, nane, još jednog bećara, kad lumpujem da ja imam para (nar. )! bećarina m augm. i pogrd. od bećar. bećarit (se) bećarim (se) nesvr. 'živeti kao bećar'. — Bećarim se, to mi je u krvi. bećarluk m 'bećarsko ponašanje, bećarski život'. — Ej, monče, lati se motike, nije kopanje kuruza bećarluk. bećarski-a-o 'koji se odnosi na bećare'. — Nevolja je kad se bećarski život produži i posli vinčanja. bećarski pril. 'na bećarski način, kao bećar'. — Nisam bećar, samo se bećarski ponašam. bećaruša ž 'vesela, vragolasta devojka'. — Volim što ona moja bećaruša okreće monce oko prsta. bedevija ž 'velika nezgrapna kobila'. — Di si tu bedeviju nabavio?! Mogo si štogod bolje kupit uz onog tvog lipog konja. beg m 'turski plemićki naslov'. — Živiš ko beg, ništa ne radiš, a sve imaš. begeš m 'kontrabas. — i vama bi teško bilo da nosite begeš na leđima ko ja. begešar-ara m 'onaj koji svira u begeš'. — Umro je onaj stari Ciganin begešar. bekac v. beknit. — Dico, dosta je vaše graje, oma da ste išli u krevet, i ni bekac više. bekarit se-im se nesvr. 'prsiti se, razmetati se'. — Vidi Josu kako se bekari, ko da je u sto lanaca odraso! bekeljit bekeljim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Daj mu tu loptu, da se već ne bekelji toliko. bekeš m 'haljinica za decu' (krojena kao duga košuljica; u staro vreme nosila su ga deca oba pola — i to je bio jedan od načina da se pred Turcima sakriju muška deca). beknit bekne nesvr. 'progovoriti'. — Dok stariji divane da nisi beknio! bekrija m 'mangup, lola, bećar' (v). — Ja sam, nane, bekrija, al me zato svaka cura voli. bekrijat-am nesvr. 'lako, bezbrižno u piću i društvu provoditi, terevenčiti'. — Bekrijaću dok sam mlad, imam kada da ostarim. belaj-aja m 'nesreća, nevolja, gužva, rusvaj'. Izr. Upasti u belaj 'nastradati'. — Ja, dico, ne marim, idite — al ako baćo čuju di ste, biće belaja. beljeg m 'marka (poštanska, taksena i dr. )'. — Kupi beljege, moramo vadit pasoš za pras(i)ce. bemberg m 'vrsta fine svilene tkanine'. — Lozika, jesi 1 skupo platila taj curin bemberg? bembukat bembuče nesvr. 1. 'rikati (bik)'. — Iđi vidi, šta taj bik već toliko bembuče? 2. 'tražiti nešto kroz plač (za decu)'. — ićeš i ti s nanom, samo nemoj više bembukat. bena ž 'budala, luda'. — Ni moja ćer nije valdar bena da trči za njim. benast-a-o 'glupav, budalast'. — On mi liči na benastog ovna! benasto pril. 'kao bena, kao budala'. — Drugačije bi prošo da nisi tako benasto radio. benga ž 'neodređena bolest živine ili stoke'. — Udarila nika benga u piliće i sve je što sam imala pocrkalo. bengav-a-o 'bolešljiv'. — U poslidnje vrime dida su dosta bengavog zdravlja. benkica ž 'košuljica, bluzica za bebe'. — Sačuvala sam ja dosta benkica od prvog diteta.

RICNIK 2.pdf

benče-eta s dem. od beba. berač-ača m 'onaj koji obavlja berbu, branje'. — Ove godine sam imo dobre berače kuruza. beračica ž 'ona koja bere'. — Beračice su tako friško brale grožđe da muškarci nisu mogli naiznosit pune košarove. beračina ž 'branje (kukuruza)'. — Nismo mi imali tušta kuruza, kiša nam je smetala, zato se tako otegla beračina. berba ž 1. 'branje grožđa, voća'. — Počela je berba jabuka. 2. 'vreme berbe'. — Spremili smo burad za berbu. 3. 'zarada, profit'. — Jeptino je grožđe, to je berba za trgovce koji ga kupuju. berbanski-a-o 'koji se odnosi na berbu (v. bal)'. — Kad dođu berbanski dani, svi se ušvrćkamo. berber m 'berberin, brijač'. — Naš berber zdravo lipo i brije i šiša. berbernica ž 'radnja u kojoj se brije i šiša'. — Berbernica je di svašta možeš čut. berda ž v. begeš. — Miško voli u berdu da svira, samo mu je malo teško nosit, jel je on zdravo nizak. berdaš-aša m v. begešar. — Lazo je dobio i nadimak Berdaš, zato što je u mladosti u berdu sviro. berivo s 'plata, zarada (i u javnim ustanovama i kod privatnih poslodavaca)'. — Čim misečari dobiju svoja beriva, oma peca poskupi. besida ž 'govor na nekoj svečanosti'. — Lipu besidu je kazo naš purgermajstor. besidit-im nesvr. 'govoriti'. — Kad on počne besidit, svi se oko njeg skupe. besidnik m 'govornik'. — Božan je bio dobar besidnik. beštija ž 1. 'zver, opaka životinja'. — Pazi na kobilu, beštija, oma se grize. 2. 'osoba sa životinjskim osobinama'. — Kažeš da ona ne valja, al eto, našla se još veća beštija, pa je Ozo za ženu. betlem m 'vizuelna postavka u katoličkoj crkvi o Hristovom rođenju, sa raznim figurama ljudi i životinja'. — Toliko je svita bilo u cfkvi da betlem nisam ni vidila. biba ž 'trbuh' (odm. ~ kod dece). — Je 1 se napunila biba mlikašcem? bibica ž dem. od biba. bicigla ž 'bicikl'. — Probušila mi se bicigla. biciglišt(a) m 'biciklist(a)'. — Ko su oni biciglište? biciglovat se-ujem se nesvr. 'voziti se biciklom'. — Dokle ćeš da se bicigluješ? bič biča m 'tanko uže pričvršćeno na kratkom drvenom držalju, služi za šibanje (na kraju se nalazi švigar, koji puca na trzaj). — Kad ja puknem s bičom, čuje se na deseti salaš. Izr. Na kraju biča švigar puca 'kad bude kraj, sve će se znati'. bičalje s 'drška od kamdžije (i biča)'. — Kandžija ima dugačko, a bič kratko bičalje. biče-eta s 'mladi bik, bičić'. — Lipo ti je to biče. bičić m dem. od bič. bičić-ića m dem. od bik, bikčić. bičiji-a-e 'koji se odnosi na bikove'. — Ova naša krmača ima niki bičiji vrat. bičina ž augm. od bik. bičkaš-aša m 'kavgadžija, koji barata nožem'. — Sve bi dobro bilo, samo da nije bičkaš. bičovat bičujem nesvr. 'šibati kamdžijom, bičem'. — Čekaj dok te ja uvatim, vidićeš ti koga ćeš bičovat?! ~ se povr. biće s ono što postoji, živi, stvorenje'. — Pa, valdar si ljudsko biće i znaš mislit. bida ž 'nevolja, nesreća; siromaštvo'. ² Stisla nas je nika bida, pa samo iz godine u godinu pištimo — al triba izdržat i to će proć. bidan-dna-dno 'jadan, tužan, nesrećan; siromašan'. — Bidna dica plaču, ostala su brez matere. biđit bidim nesvr. 'klevetati'. — Nije lipo da tako bidiš čovika, a ni ne poznaš ga dobro. bigenisat-šem nesvr. '(za)voleti, izabrati, sviđati se'. — Badavad on iđe za njom, kad ga Roza ne bigeniše. ~ se 'zavoleti se'. — izgleda da se naša dica bigenišu. bik bika m 1. 'neuškopljen vo'. — Koliko su pritegla ona tvoja dva bika? 2. 'čvrst, cevčast list crnog luka koji nosi cvet'. — Triba pogazit luk, počo je već rast u bikove. Izr. zdrav ko bik 'sasvim zdrav, koji „puca" od zdravlja'.

RICNIK 2.pdf

bikačik m 'deblji elastični prut, palica (od žile drveta ili volujskog uda)'. — Bikačikom ću ja tebe priko ušivi pa ćeš oma potrevit istirat svinje na strniku. bileta ž 'vozna karta'. — Uzmi i meni jednu biletu do predgrađa, sa ću ja doć na genciju za tobom. biletarnica ž 'blagajna za prodaju voznih karata'. — Nisam kupio bilete, zatvorena je biletarnica. bili «a-o 'beo'. — Košulja je na njemu bila ko snig. — Sva je bila u bilom ruvu. Izr. ~ smok 'mlečni proizvodi'; bile duvne 'kaluđerice koje isključivo nose bele haljine'; ni bilo ni crno 'ni lepo ni ružno'; u po bila dana 'danju'; crno na bilom 'napismeno'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti za nevolju'. bililo s 'sredslvo za beljenje veša'. — Metni malo bilila u košulje. bilit bilim nesvr. 'činiti belim, bojiti u belo, čistiti od prljavštine i sl. ' — Oprala sam košulje, a nema nimalo sunca da i možem bilit. ~ se 'izdvajati se belinom'. biluga ž 'znak, beleg'. — Najmlađi mi sin ima bilugu na peti. bilužit-im nesvr. 'beležiti'. — Biluži sve što učiteljica kaže, lakše ćeš naučit ono što triba. biljača ž 'bela krmača'. ~ imam jednu biljaču i jednu zelju krmaču. biljanac-nca m 'belance (jajeta)'. — Pekla sam pusedle od biljanaca. biljančuk-uka m 'gvozdena karika (pričvršćena na jasle, za koju se vezuje stoka), alka'. — Prokinio se biljančuk na jaslama. birač-ača m 1. 'onaj koji učestvuje na izborima, koji biia, glasa'. — Ove godine sam prvi put bio biiač. 2. 'probirač, izbirač'. — Nije dobro da bidneš velik birač, jel možeš ostat i brez onog što sad imaš. biračica ž 1. 'ona koja učestvuje na izborima, koja bira, glasa'. — Postala sam punolitna pa sam i ja biračica. 2. 'probiračica, izbiračica'. — Biračica ne mož tražit ono što niko nema. birački-a-o 'koji se odnosi na birače' ~ spisak; ~ misto. — Mene nisu našli u biračkom spisku. biran-a-o 'odabran, viđen, odličan, lep'. — Nemojte ni gledat drugi već kupite, ovo je biran krumpir! birano pril. 'odabrano, odlično, lepo, otmeno'. — Dvik se birano nosio. birat biram nesvr. 1. 'izdvajati, uzimati ono što je bolje; opredeljivati se, odlučivati se za nešto'. — Mlogo je birala, pa je ostala neudata. 2. 'vršiti izbor glasanjem'. — Triput su ga birali za čuvara. birc m 'gostiona, birtija'. — Čim dođe do novaca, on pravo u birc krene. bireš/biroš m 'sluga na imanju, poljoprivredni najamni radnik (godišnjak)'. — Gazde su više volili da su njim mladi bireši. ĸ mađ. beres. biribiri 'uzvik kojim se dozivaju guske i patke'. — Biribiri, pače moje malo. birov-a m 'opštinski starešina, kmet'. — Birova su birali samo stariji ljudi u kraju. birtaš-aša 'gostioničar'. — Ni birtaš nije mogo svaki bit. birtašica ž 1. 'gostioničarka', 2. 'birtaševa žena'. — Kad je snalažljiva birtašica, onda je mijana uvik puna. birtašov-a-o 'koji pripada birtašu'. — Birtašovo vino je pokatkad i pokršteno. bis m 1. 'obest, naprasitost, srditost, gnev'. — Ne znam šta je Grgu taki bis spopo. 2. 'besnilo, besnoća'. ~ od bisa sasvim je obnevidio. Izr. Glete bisa 'vidi vraga'. bisage mn. ž 'dve sastavljene torbe, koje se nose o ramenu ili se vešaju o sedlo'. — Iznesi bisage i metni priko sedla. bisan-sna-sno 'mahnit, razjaren'. — Ne diraj me, bisan sam ko ker. bisemica ž 'mala tambura sa najvišim tonom, prima'. ~ imali smo u bandi dvi bisernice. biskup m 'visoki dostojanstvenik u katoličkoj i evangelističkoj crkvi, episkop'. biskupija ž 'područje jednog biskupa'. — Subotička biskupija se odvojila od Kaločke. bisnit-im nesvr. 'praskati, žestiti se, mahnitati, biti van sebe od ljutnje'. — Ajde, smiri se već jedared, dokle ćeš bisnit oko kuće?! bisnilo s 1. 'ludilo, pomama', 2. 'preteran gnev, jarost'. — Toliko je svaki dan mučio i kinjio da je ona u bisnilu spopala sikiru i udarila ga srid čela. bisnoća ž v. bisnilo. — izgleda da je našeg kera uvatila bisnoća, moraćemo ga stamanit. bisnulja ž 1. 'nemirna krava (kobila, krma5a)'. — To nije krava već prava bisnulja, uvlk moraš pazit da ne privrne punu kravljaču mlika. 2. 'goropadna oštra žena'. — Kako da izađem š njom na kraj, kad je Marga taka bisnulja ko zolja.

RICNIK 2.pdf

bisnjača ž v. 'bisnulja 2'. — Dobila sam snaju pravu bisnjaču! bistoš m 'policijski komesar (činovnik)'. — U zatvor me otiro jedan bistoš. ĸ mađ. bisztos. bistrit-im nesvr. a. 'razbistravati (obično tečnost)'. — Bistrimo novo vino. b. 'razjašnjavati nešto'. — Ne znam šta Mara i Justa već po sata na kapiji bistre?! ~ se 'razbistravati se. '— Bistrl se voda u bunaru. bit bidnem/budnem i jesam/esam, esmo, esu, odr. nisam svr. i nesvr. 'kao spona i kao pomoćni glagol'. — Jedva čekam da moja bidneš. Izr. ~ za putom 'žuriti se'; ~ naglasu 'uživati ugled'; ~ (kome) trn u oku; 'smetati kome'; ~ na pameti, na umu 'misliti o nekom ili nečem'; ~ na kraj srca 'ljutiti se za sitnicu'; ~ načisto 'uviđati'; ~ po volji 'dopadati se, sviđati se'; ~ pod papučom 'pokoravati se u svemu ženi'; ~ svakom loncu poklopac 'mešati se u svašta'; ~ u godinama 'biti stariji'; ~ u pravu 'imati pravo'; ~ u stanju 'moći'; ~ u čemu 'valjati, vredeti'; ~ ben 'dobiti batine'; ~ u sporu 'sporiti se'; ~ na koga 'ličiti'; ~ od riči 'biti čvrst'; ~ kost u grlu 'ometati neki posao'; ~ na palori (v) 'izložen kritici'; ~ u sosu 'zapasti u nevolju'; ne ~ ko što triba 'biti bolestan'; bilo kako bilo 'svejedno'; bilo pa prošlo 'svršeno je, neće se više vratiti'; ne bi bilo zgoreg 'dobro bi bilo'; Bili su i oni ispod postelje 'nigde, nikada nisu putovali izvan mesta'; biće, biće 'da, možda, verovatno'; Biće ko na Božić rokve! 'nikada (jer se u štaro vreme nije mogla zamisliti rotkva u đecembru)' biće kad na vrbi rodi svirala (ili grožđe) 'nikada'; ne bilo te (ga) 'da si proklet'; što bi, bi 'sad je kasno'; esmo 1 el nismo 'iliili, biti ili ne biti'. bit bijem (trp. ben) nesvr. 'tući, udarati'. — Ben se priti! Izr. rđav glas ga bije! 'loše se govori o njemu'. bitanga ž 'skitnica, propalica, probisvet, neradnik'. — Toliko i(h) ima, ko da su se ode skupile sveg svita bitange! bitandžit-im (se) nesvr. 'skitati (se)'. — Ko bi znao di se on sad bitandži?! bitisat-šem nesvr. 1. 'postojati'. — Bitisali su dok su zajedno bili. 2. 'proći'. Izr. Bilo i bitisalo 'bilo pa prošlo'. bivat bivam nesvr. prema biti 'događati se, zbivati se'. — Bivali su baćo pokatkad i zdravo oštri, al su friško popuštali. bivol m 'zool. Bubalus, bivo'. Ova kola koja vuku bivoli ko da su malo pritovarena. bivolski-a-o 'koji se odnosi na bivole'. —-Bivolska kola su obično drugačija od kola koja konji vuku. bižanija ž 'bežanje, bekstvo'. — Bože, al je kadgod bilo često bižanije. bižat-im nesvr. 1. 'brzo odlaziti, udaljavati se; uklanjati se brzo od opasnosti; uklanjati se od straha'. — I naš baćo su često bižali isprid žandara; 2. 'brzo prolaziti, odmicati (o vremenu)'. — E, vidićete, dico, kad bidnete stariji, kako vrime biži. Izr. ~ glavom brez obzira 'bežati u paničnom strahu'; ~ ko vrag od križa 'stalno se svega kloniti'; ~ u svit 'ostaviti svoju kuću'. blag blaga blago 1. 'dobre naravi, dobroćudan, pomirljiv'. — To je blag čovik i mekan da ga mažeš ko puter. — Ona je žena blage riči. 2. 'umeren, prijatan, ugodan'. Ova je zima mlogo blaža od lanske. 3. 'razblažen, mek'. — Ovo je blaga rakija, možedu je i žene pit. blagdan m 'praznik'. — Danas je blagdan, neću ništa da radim. blago s 1. 'bogatstvo, imovina'. — Svakog je pomago i nikad se nije svojim blagom razmećo. 2. 'stoka'. — Koliko ti je blago u korlatu? Izr. ~ od čovika (žene, diteta) 'vrlo dobar čovek (žena, dete)'; krupno ~ 'goveda'; sitno ~ 's/inje i ovce'; ni za carevo ~ 'ni za što na svetu'; ni po koje ~ 'ni po koju cenu'. blago/blago (komp. blaže) pril. 'tiho, prijatno, ugodno'. — Njezino ilo je uvik bilo na vrime skuvano, blago i dobro. blago 'uzvik za izražavanje zadovoljstva, radosti, sreće'. — Blago onom ko svoj kruv ide! Blago tebi kad si na vrime litinu spremio. blagosivat-osivam nesvr. prema blagosovit. blagosovit-osovim 'blagosloviti'. — Biskup nas je sve blagosovio. blagovist ž 'hrišćanski praznik (25. marta) kojim se slavi vest o Bogorodičnom začeću'. Na Blagovist se pije vino na štesrce da bi zdravi ljudi bili. Izr. ~ pripovist (zbog čestih i mnogih promena na taj dan). blatit (se)-im (se) nesvr. 1. 'prljati (se) blatom'. — Ko j to vidio, blatiš se u bari. 2. 'sramotiti (se), vređati'. — Kobajage, dobro oće svakom, a s jezikom blati da ne mož većma. — — Kako ima sica tu mladu i dobru curu tako blatit. blatnjav-a-o 'uprljan blatom'. — Nećemo ić po tom blatnjavom putu. blaznit-im nesvr. 'milovali, maziti'. — Toliko blazni tog deranca da neće od njeg nikad čovik bit. blažen-a-o 1. 'pun zadovoljstva, sreće, presrećan'. — Blažen med ženama. 2. 'pokojni, umrli (kao imenica)'. — Bać Luka je već odavno med blaženima. blažit blažim nesvr. 'stišavati, smirivati'. — Otac ga kara, a nana ga blaži. blebećat blebeće nesvr. 'blebetati, pričati bez smisla'. — Ti, snajo, ćuti, a ti, babo, ne blebeći! blebetuša ž 'žena koja mnogo blebeće'. — Niko nju ne mož nadivanit, zato je i zovu blebetuša. blečkat-am nesvr. 'izazvati šum gacanjem po vodi i žitkom blatu'. — Kako smo gazili, a ono blato i voda samo blečka pod nogama. ~ se 'brčkati se'. — Vi'di dicu kako se blečkaje u bari.

RICNIK 2.pdf

blejit nesvr. 'blenuti'. — Šta blejiš u nas ko da nikad nisi vidio ljude u svečanom ruvu?! 2. 'oponašati glas ovce, teleta. — Bleji tele, cigurno je gladno. blenda ž 'usna (pogrd. )'. — Nrje te sramota, taki velik deran, a obisio blende ko magarac. blendav-a-o 'blesav, budalast'. — Valdar će jedared počet mislit i ta tvoja blendava glava. blendica ž samo u tepanju deci (v. blendo). — ajde, blendice moja, dođi friško da te nana zagrli. blendo-e m 'glupak, budala'. — Ta koja će se udat za onog našeg blendu?! blendonja m v. 'blendo'. — Začudo božje i Vecin blendonja se oženio. blenit-nem nesvr. 'tupo gledati, zuriti'. Izr. Blene ko tele u šarena vrata! blesonja m 'glupak'. — I umritieš ko blesonja. blid blida blido 'koji je bez prirodnog rumenila'. — Nana su tako blidi u licu. blidolik-a-o 'koji je bleda lica; koji je blede boje'. — Di je onaj blidoliki deran, koji se juče tu s vama sigro? blitva ž bot 'Beta vulgaris, stočna repa'. — Nasičkaj blitve i malo pomišaj s prikrupom, pa narani krave. blizanac-anca m 'dete (ili mladunče) rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nas dva brata smo blizanci. blizanče-eta (coll. blizančad) s dem. od blizanac. blizančići m supl. mn. od blizanče. blizina ž 'mala udaljenost (prostorno ili vremenski)' — Nemoj mi više ni u blizinu dolazit. bliznakinja ž 'žensko dete rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nji dvi se ne ođvajaje ko da su blizkakinje. bliznura ž 'bliznakinja'. — Maca i Stana su bliznure. bliznure pl. t. ž 'dve suvaje, kuće blizu jedna drugoj'. — Te bliznure su tu na potoku od pantivika. blizo predl. 1. 'za mesto: kod, pored'. — Ja mislim da je on stigo blizo salaša. 2. 'za vreme'. — On je već blizo vinčanja. blizo pril. 1. 'na malom odstojanju, u blizini'. — Bog zna di je grmilo, a grom se tako blizo čuvo. 2. 'gotovo skoro, bezmalo'. — Ustajte, blizo je četri sata. bližnji bližnji-a-e 1. 'koji je u bliskom srodstvu'. — Bać Blaško je njev bližnji rođik 2. 'srodnik uopšte (u imeničkoj službi)'. — Čim se upokoji, ako ima tala, oma će se javit bližnji. blud m 'nedopušteno polno opštenje'. — To je velika sramota za njezine, odala se bludu. bludan-dna-dno 'koji vrši blud'. — I sin je krenio stopama bludnog oca. bludit-im nesvr. (fig. ) 'grešiti'. — Bludio je ko momak, bludi i sad ko ženjen ćo\ik, ka(d) će se već jedared opametit?! bljucnit-nem svr. 1. 'malo bljunuti, grcnuti'. — Pogledaj dite, moždar je bljucnilo, jel je fain sisalo. 2. 'izdati šaku novaca (šalj. )'. — Bljucnio je on za tog konja, al sad niko nema lipčeg. bljuvat bljujem nesvr. 'povraćati'. — Nek bljuje kad mora pit, a zna da nije za njeg. bljuzgavica ž 'lapavica s kišom i mokrim snegom; raskvašeno blatnjavo tlo'. — išli smo po najvećoj bljuzgavici i ulopali smo se do vrata. bljuždrit-dri nesvr. 'krčati (za creva od gladi)'. — Žurite, nane, s otom užnom, jel meni već zdravo bljuždri u trbuvu. bobat bobam nesvr. 'jesti zrno po zrno (grožđa)'. — Ja nisam brao, al zato sam bobo grožđa ko nikad. bobica/bobica ž 1. 'sitan, okruglast plod, zrno'. — Bio sam u berbi, a ni jednu bobicu grožđa nisam poio, tri dana me već boli trbuv. 2. 'šara na tkanini u vidu tačkica'. — Kati sam kupila cicano ruvo na bobice. bočica ž dem. od boca. boca ž 'flaša'. — Kupio mi je čovik dvaes boca od po po Htre za paradičku. Duncoška ~ 'flaša za kompot', Sodaška ~ 'flaša za soda-vodu'; pletena ~ 'pletenka'. boca ž 'vrsta bodljikave korovske biljke, trn Anthium spinosum'. 2. 'gvozdeni obruč sa ugrađenim bodljama (stavlja se teletu na nos kada se zaljuči, da ne bi moglo sisati kravu ~ svakim dodirom je ubode)'. bockalo s v. boca (2). — Ako vam ne triba bockalo, ja bi odno, zaljučili smo tele pa da mu metnem na nos. bockat-am nesvr. 1. 'zadirkivati, podbadati'. A je l,Loško, ne bockaš ti mene malo?! 2. 'šiti (fig. )'. ² Po cio dan bockaš, Kate. — Moram, oću večeras da zavfšim levešku curi. ~ se 'zadirkivati se'. — Dico, mir da bi'dne, samo se bockate ko zolje.

RICNIK 2.pdf

bockoš m 'tele (od 2—3 mes. )'. — i naš bockoš je već fain naraso. bocnit-em svr. 1. 'dem. prema bosti'; 2. 'pecnuti, dirnuti'. — Ti u tvom divanu ne znaš drugačije ako nećeš makar malo bocnit čovika. ~ se povr. — iglom. boco s v. beco. boda ž 1. 'pokretna radionica kod vršalice'. — Kogod je krao alat iz bode. 2. 'kiosk'. — Metnili su niku bodu i tamo prodaju duvan i pisma. bodlja ž 'trn'. — Ušla mi je bodlja u petu. bodljiv-a-o 'bodljikav, koji ima bodlje'. — Mal nisam stao na jednog bodljivog ježa. bodrit-im nesvr. 'hrabriti'. — Da me nije brat bodrio, ne bi izdržo tako velik put. ~ se povr. —Bodrili smo se da to nije ništa, a svi smo se bojali mraka kad ostanemo ko dica sami u sobi. Bog boga m Deus Izr. Ako Boga znaš (znate). Ako Bog da (valjda, verovatno). Boga radi (radi boga). Bome, borme, borame, bogme, bogame (1. zakletva bogom. 2. reč za naglašavanje: čak, šta više. 3. stvarno, zbilja, zaista. ~ dao, ~ uzo (kad se nešto drago izgubi). Bogu iza leđa. Di je ~ kazo laku noć (vrlo daleko). ~ te dono (dobro došao). Zbogom (pozdrav u odlasku). Boga mu. Boga ti! Boga maminog! (psovka). ~ neka mu duši prosti (za pokojnika). Sakloni bože. Bože sačuvaj! Sačuvaj bože! (uzrečica za prihvatanje nečega kako jeste, da ne bude gore). Ni Boga jokinog (bez igde ičega). Ni rod ni POmoz ~ (potpuno tuđ, stran, nepoznat). Uvatit Boga za bradu (postići nešto nemoguće ili uobraziti takvo ostvarenje). Daj bože zdravlja (nada, vera u moguće). Ne triba ni Bogu ni svitu (moralno propao, probisvet). Bože pomozi (želja za uspeh u čemu ili na početku dana). Triput ~ pomaže (uzrečica da tri put treba okušati sreću). Da ~ da (nešto pozitivno «i negativno da se ostvari). Oprosti Bože (da ne uzme u greh). Krade Bogu dane (ništa ne radi). Sila Boga ne moli (uzalud protivljenje). Bogom dano (kao da je nešto „palo s neba"). Budi ~ s nama (da se,,,ne daj Bože", to ne dogodi o čemu se govori ili u znaku čuđenja:,,ta šta kažete"). Gleda u njega ko u Boga (sa strahopoštovanjem). ~ bogova (odlično) Mali ~ (pravi se važan). ~ i batina (svemoćnik). ~ te vidio. ~ s tobom. Za Boga miloga. ~ bi ga znao. ~ sveti zna. ~ zna. Pitaj Boga. Sam Bog zna. ~ zna kaki. ~ zna kako. ~ zna koliki. ~ zna koliko. ~ zna šta. ~ zna di. ~ zna zašto. Fala Bogu. Milom Bogu fala. Bogu fala. Otić Bogu na istinu (umreti). Dao Bogu dušu (umro). Božem prosti. Bože moj! Daj bože! Da te ~ vidi! Znati svoga Boga. Vidit svoga Boga. Iđi s (milim) Bogom! Bogu plakat! ~ je najpre sebi bradu stvorio. Na pravdi Boga (ni za šta). Na si'lu Boga (silom). Ne da ni Bogu tamjana (tvrdica). Skidat bogove s neba (strašno psovati). ~ je spor al je dostižan. Kome ~ tome i svi sveci. Čovik snuje, a ~ određuje. Ko se čuva i ~ ga čuva. ~ ne bije batinom! ~ nije nagal, al je dostižan. ~ nije Mate, s Bot,om niko nije pravio kontrak! ~ ne plaća svake subote. Ako ~ ooe i metla pukne! Caru carevo, a Bogu božje. Kad je dobar (čovik) i ~ ga oće! Kome ~ nije dao, neće ni ljudi. Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi, biž od njeg! ~ te mazo! 'kao grdnja'; spori Bože 'kad se nešto uvećava samo od sebe'. boga (vok. Bogo) ž 'Bog (odm. )'. — Samo ti spavaj, čedo moje, Boga tebe čuva. Izr. Bogo moj! Bogo moja! — Ako te ja opalim po ušima, Bogo moja, mislićeš da te grom udario! bogalj (mn. bogaljevi) m 1. 'osoba s teškim telesnim nedostatkom'. — Mate je bio bogalj u jednu ruku. 2. 'siromah, prosjak'. — Triba udilit bogalju. 3. 'nesposobna, umno zaostala osoba'. — On je bogalj pa zato i nije za katanšag. bogaljov-a-o 'koji pripada bogalju'. — To je bogaljova štaka. bogarat-am nesvr. 'psovati boga'. — Čim oči otvori, on počne bogarat. bogat-a-o 'koji ima dosta materijalnih dobara, imućan'. — Bio sam u bogatim svatovima. Izr. Ako ne možeš bit slavan i bogat, možeš bit pošten i dobar! Bogat je ko nje dužan, a mlad ko je zdrav! bogataš-aša m 'bogat čovek'. — Ča Joso ima, nije da nema imanja, al on nije onaj truli bogataš. bogatašov-a-o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tusta izbiraje, malo ako neće bogataš. bogatašov-a-o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tušta izbiraje, malo ako neće ostat neudate. bogatit se-im se nesvr. 'poftajati bogat'. — Di tušta ima, tu se već samo od sebe bogati. bogato pril. 'obilno, dobro'. — Meni je glavno da smo se bogato naili i napili. bogažija ž 'mnoštvo raznih stvari, prtljag'. — Dico, zašto ste se rastrvili s otom vašom bogažijom nasrid sobe?! bogica m dem. od Bog. — Daće Bogica, pa ćeš ti ozdravit. bogin-a-o 'trešten pijan, mrtav pijan'. — Dolaze Stipan i Marko; čini mi se da je Marko bogin. — A meni se čini da su obadvoj(i)ca bogini! bogmat se-am se nesvr. 'zaklinjati se bogom'. — Nemoj mi se toliko bogmat ~ bolje uradi oma. bogme pril. 'zaista, vala, baš'. — Bogme bi se ja bolje snašla da sam na njegovom mistu bila. bognar m 'kolar'. — Iđi kod bognara i donesi točak, valda ga je već napravio. bogomolenje s 'pobožnost'. — Bogomolenja znadu tivat po tr! nedilje. bogomoljac-ljca m 'preterano pobožan čovek'. — On je ko bogomoljac uvik naprid molio, a svi drugi su onda ponavljali. bogomoljka ž 'preterano pobožna žena. — Bogomoljka je bila pridnjakuša i u pivanju u crkvi.

RICNIK 2.pdf

bogovat bogujem nesvr. 'bogarati'. — Čim babo tako boguju, štogod zdravo nije u redu. bojagi pril. v bajage. — Ti se bojagi smiješ a znam da ti je žavo. bojat se-jim se nesvr. 'plašiti se'. — Svi se vi sa mnom sprdate, a ja vam kažem: bojte me se! bojazan-zna-zno 'bojažljiv, plašljiv'. — Šta ćeš kad je ona taka bojazna žena. bojazno pril. v. bojažljivo. — Bojazno je pivo a imo je zdravo lip glas. bojažljiv-a-o 'koji se boji, plašljiv'. — Neće on sam otić kad je bojažljiv deran. bojažljivo pril. 'plašljivo, sa strahom'. — Bio je on već tamo više puti, al uvik se kreće tako bojažljivo. bojtar-ara m 'pomoćnik pastira'. — Čoban je glavni čuvar, a bojtari su mladi koji mu pomažu. ĸ mađ. bojtar. bokal-ala m 'stoni sud za vodu ili vino (grnčarija, kalajisan ili stakleni)'. — Stipane, donesi nam jedan bokal rizlinga iz podruma. bokalić m dem. od bokal (najčešće za vino). — Donesi, Janje, taj bokalić da malo pokvasimo grlo. bokor m 1. 'žbun, grm'. — Nisi mogo proć od bokora jagoda. 2. 'buket, kita'. — Evo, nane, nabrala sam jedan bokor ruža za sobu. bokorčić m v. bokorić. bokorić m dem. od bokor. boks m 1. 'mast, krema, laštilo za obuću'. — Nemoj zaboravit kupit crnog boksa. 2. 'drvena ograda, poseban odeljak za kravu, tele, krmaču)'. oma ćemo izdvojit onu veliku krmaču u boks da ne pogazi prasice kad se oprasi. boksat-am nesvr. 'čistiti obuću boksom'. — Ako me ne povedeš s tobom u kolo, neću ti više boksat čizme. boksovat-ujem nesvr. v boksati. bokter m 'čuvar pruge'. — Naš Lazo je posto bokter na gvozdenom putu. bokternica ž 'zgrada u kojoj stanuje čuvar pruge i gde se nalaze signalni uređaji'. — Put iđe pored same bokternice. bola ž 'bolest'. — Nika bola nas je ovi dana sve u krevet svalila. Izr. Bola te ne ila 'dobronamerni ukor'. — Bole te vraćale 'opomena da se ne učini neka nepromišljenost'. bolan-lna-lno i bona bono 1. 'bolestan, nemoćan'. — Danas nam je Liza taka bona. 2. 'potresen bolom, žalostan; tužan'. — Bolno mi je srce moje. 3. 'koji izaziva bol'. — Sva su mu leđa pomodrila od bolni udaraca žandarskom sabljom. bolećiv-a-o 'sažaljiv, nežan, meka srca'. — Znao je on sve za sina, al je bio bolećiv prema njemu. bolećivo pril. 'sažaljivo'. — Tako je bolećivo gledo za nama. bolesan-sna-sno 'bolestan'. — Ivan kaže da je bolesan, a užno je ko dva zdrava. Izr. Bolesan se pita a zdrav se nudi! bolesnica ž 'ona koja je bolesna'. — Bolesnica samo što je još živa. bolesnicin-a-o 'koji pripada bolesnici'. — Jedna bolesnicina noga je sasvim pomodrila. bolesnički-a-o 1. 'koji se odnosi na bolesnike: ~ krevet. 2. 'koji je kao u bolesnika, nemoćan, slab'. — Dugo je bolovo i kad se pridigo još mu je od bio bolesnički. bolesnik-ika m 'onaj koji je bolestan'. — Majka kažu da su dida težak bolesnik. bolesnikov-a-o 'koji pripada bolesniku, koji se odnosi na bolesnika'. — Bolesnikova poste lja je sva zgužvana, toliko se privrće od bola. boleština ž (pogrd. ) 'bolest'. — Latila me se nika boleština i nikako da stanem na noge. boležljiv-a-o 'bolešljiv, koji često poboleva, slabunjav'. — Svekrova mi je sve većma boležljiva. boležljivo pril. 'bolno; bolesnički'. — Pogledo me je boležljivo. bolit boli nesvr. 'imati bol; pričinjavati bol'. — Od silne buke glava me boli. Izr. boli me duša, boli me srce 'vrlo mi je žao'; nek se ne pipa di ga ne boli 'da se ne meša u tuđe stvari'; ne boli me glava 'ne marim, nije me briga'. bolondoš m 'kratki laki rouški kaput (zakopčava se pod grlom, bez džepova)'. — Ponesi bolondoš, moždar će pridveče zaladit. bolovat bolujem nesvr. 'biti bolestan; osećati tugu, patiti'. — Nema ko da obrađuje zemlju dok ja bolujem. bolje pril. komp. od dobro. 1. 'na bolji na5in', _ Bolje je da ti dođeš kod mene. 2. 'brže, što pre'. — Bolje se žuri. Izr. Bolje da te majka bije, neg ožujsko sunce grije (štetno je za poljoprivredu). Bolje crn kru\, neg crn obraz! Bolje ikako neg nikako! Bolje virovat, nego ić pitat. Bolje je svoju zemlju orat, nego na tuđoj novce brojat! Bolje je nosit, neg prosit! boljetica ž 1. 'rana(koja sama od sebe izađe po telu)'. — Pojavila se po tilu nika boljetica. 2. 'bol, bolest'. — Samo ti maži, ta

RICNIK 2.pdf

mast će izličit svaku boljeticu. 2. 'nevolja, zlo'. — Često nas suša pogađa i to nam je velika boljetica za litinu. boljka ž 'bolest, bol'. — Tu boljku je dono iz rata. bon bona-o 'bolestan'. — Sama leži bona Janja ~ nikog nema da je obađe. bondža ž 1. 'vrsta velikog psa, hrt'. — Šta će ti ta bondža tu u varoši? 2. 'mršava žena (pogrd. )'. — Sva je mršava i nika kriva, ko prava bondža. borame uzv. 1. (ublažena zakletva) boga mi! — Borame sam ga vidio svojim rođenim očima. 2. 'bogme'. — Posli vake užne, borame bi dobro bilo malo i prileć. bordovski-a-o 'tamnocrvene boje'. — Baš ti je lipo to bordovsko ruvo. bordura ž 'ukrasna ivica na ženskoj nošnji'. — Na plišanoj suknji je metnuta i široka bordura. borme pril. v. bogme — Borme ćemo i mi za Božić imat torte. bortat-am nesvr. 'kuburiti, poboljevati'. — Toliko radi ~ pitanje je samo dokle će bortat i oće 1 pribortat? bortna ž 'gajtan (rađen srebrom i zlatom)'. — Ova moja svila je stara već pedeset godina, a na suknji je bortna još ko nova. bos bosa boso 1. 'neobuven, bosonog'. 2. 'nepotkovan'. — Nije dobro da tiraš bose konje po tako čačkavim putom. Izr. Provo se ko bos po trnju 'nastradao'. — Bos ko ker. bosorka ž 1. 'veštica'. — iđemo u ponoć, baš kad bosorke kreću. 2. 'žena oštrog jezika i izopačenih moralnih shvatanja'. — Samo se s Tonkom ne mišaj, to je taka bosorka da je bolje š njom nemat posla. ĸ mađ. boszorka. bost bodem nesvr. 1. 'prodirati u što šiljatim predmetom: ~ iglom, ~ vilama i sl. — Slabo ta tvoja igla bode. 2. 'nanositi bol ubodima'. — Tvoj divan je taki da u srce bode, — Kaki je taj tvoj jezik, kad ti svaka rič u srce bode?! 3. 'napadati rogovima (goveče, ovan)'. — Vo je taki da rogovima bode. 4. 'dražiti, vređati, nadraživati'. — Snig je napado, al se i smrzlo, pa mi ladnoća bode oči. ~ se 'bosti samog sebe; izlagati se ubodima'. — Monci su se posvađali sa žandarima i sad se bodu s brigama. bostan m 'zajednički naziv za lubenice i dinje'. — Suša nam je uništila bostan. Izr. obrat ~ 'nastradati'. botoški-a-o v. dućan. — Kaži mi jel voliš ti taj tvoj botoški poso? božeruža ž bot. Paeonia officinalis 'zeljasta biljka sa krupnim crvenim cvetom, božur'. — Puna mi je bašča božeruže. Božić m 'hrišćanski praznik (25. decembra) kojim se praznuje rođenje Hrista'. Izr. Gojit prase uoči Božića 'odlagati posao za poslednji čas'. božićkovat-ujem nesvr. 'slaviti Božić (obično kod drugoga)'. — Svake godine sam digod božićkovo kod rodova. božićnjak m 'pleteni kolač, okićen figurama isiog testa (obično sa ljudskim i životinjskim likovima i cvećem)'. — Kad su baćo rasikli božićnjak i malo zalili vinom, meni su dali komad i baš u njemu je bio novčić ~ moja je srića. božji-a-e 'božiji'. — Pa, ka ćeš se ti opametit, čovče božji?! ~e drvce 'zeleno igličasto cveće (slično ruzmarinu), bot Artemisia abrotamum. — Božje drvce zdravo lipo mriši. brabonjak-onjka 1. 'ovčiji i kozji izmet zrnastog oblika'. — Tiraj ovce dalje, svud ostavljaje brabonjke. 2. 'osušena prljavština u vuni ovce'. — Vuna baš nije čista, ima u njoj dosta brabonjaka. brabonjat-a nesvr. 'izbacivati izmet u obliku brabonjaka'. — Lako je nać trag ovcama, je 1 za sobom brabonjaje. braca m 'stariji brat (odm. )'. — Braca me je odno u škulu na soncama. bracika m v. braca. — Bracika je taki čovik da ga svi vole. bracin-a-o 'koji pripada braci'. — I Bracina brada je pobiiila. bracki pril. 'bratski, prijateljski, na jednake delove'. — Samo, dico, da lipo podilite sav šećer, pravo bracki! brač brača m 'tambura dubljeg tona za pratnju, sa 4 žice'. — Ja sviram u tamburicu, a moj brat u brač. bračko-ova m 'mlađi brat'. — Kako ne bi volio svog bračkova. brada ž 1. 'deo lica ispod usta kod ljudi'; 2. 'dlake na licu (u odrasla čoveka)'. — Kad si se ti brijo, kad ti je tolika brada narasla? Izr. glavom i bradom 'lično'; puna šaka brade 'velika sreća'; sida (bila) ~ 'star čovek'; divanit u bradu 'govoriti nejasno'; uradit na svoju bradu 'primiti odgovornost za nešto'. bradaš m v. bradonja. bradat-a-o 'koji ima bradu'. — Kad sam ugledala bradato lice, ja sam se uplašila. bradavica ž 1. 'manji okrugao izraštaj na koži'. — imo je bradavicu na vr brade. 2. 'izbočen vrh na dojci'. — Kako dite da se nasisa kad ti ni nemaš pravu bradavicu. bradetina ž augm. i pogrd. od brada.

RICNIK 2.pdf

bradica ž dem. od brada. bradonja m 'ćovek koji nosi veliku bradu'. — Otkud je došo ovaj bradonja? bradutina ž augm. i pogrd. od brada. bradva ž 'tesarska sekira široke oštrice'. — Nosi baći bradvu, oće štogod da lešu. brajan m (odm. ) brat. — Kažem ja tebi, moj biajane, da se ženiš dok si mlad, jel posli ćeš se kajat. v. brajko, brale. brajko m v. brajan. — O, moj brajko, dobro si to smislio. brale m v. brajan. — Ne znam te ja, brale, ni ko si ni šta si?! brana ž 'poljoprivredna sprava prvobitno od pruća, a zatim od gvozdenih karika (koju su vukii konji) za razbijanje, usitnjavanje i ravnanje zemlje posle oranja i sejanja. — Metni i branu na kola, pa ćemo oma i podrljat čim posijemo. branit branim nesvr. 1. 'štititi koga ili što od napada, čuvati od čega, zaklanjati'. — Uzmi batinu i brani Jelicu od kerova. 2. 'podržavati što, odobravati, pravdati'. — Zašto mene mišate u to, ja ne branim da cura i'đe u bal, ako joj je volja. 3. 'zabianjivaii, uskraćivati'. — Šta je s tobom, Ivanka, ne viđam te s Joškom? — Moji mi brane da iđem š njim. Izr. Ne ~ 'ne marim, slažem se'. ~ se 1. 'odupirati se napadu; štititi se, čuvati se od čega'. — Znam se ja i sam branit ako me budu dirali, nisam više mali. 2. 'protiviti se, opirati se, pravdati se'. — Kad su je skobili, počeli su je vaćat, a ona se branila i rukama i nogama. branje s gl. im od brati (kukuruz, voće — za razliku od berbe grožđa). — Nismo našli dosta nadničara pa će se malo otegnit branje kuruza. brašno s 1. 'prah dobiven mlevenjem žitnog zrnevlja (pšenica, ječam, raž, kukuruz i dr. )'. — Moramo mlit, nestalo nam je brašna za kruv. 2. 'prah dobijen mlevenjem drugih materija (riba, kamen, kosti i sl. )'. — Kažu da je ovo kameno brašno dobro mišat u kreč. Izr. Krušno ~ 'brašno za hleb'; čisto — 'oštro brašno za kolače'; nulaško ~ 'fino mleveno brašno'. brašnjav-a-o 'brašnav'. — Zato je mlinar da bidne brašnjav. brat (mn braća) m. 1. 'muškarac prema licima istih roditelja'. — Mi smo rođena braća; 2. 'muškarac. prema licima u drugoj liniji srodstva' — Nisu samo komšije već i braća od ujaka; 3. 'Pripadnik istog ili srodnog naroda'. — Sinovi smo bratskih naroda; 4. 'čovek u odnosu prema drugim ljudima'. — Svi ljudi na svitu triba da žive ko braća. Izr. Brat je mio koje vire bio. Ako smo i braća, nisu nam kese sestre! Složna braća nove dvore grade, a nesložna i stare prodavaje! Složna braća kuću grade, a nesložna je razgrađivaje! brat berem nesvr. 'odvajati, otkidati plodove (sa stabljike, voća, cveća)'. — Počeli smo brat kuruze. bratac m 'muževljev mlađi brat, dever (odm. )' — Čekam brataca pa da krenemo u varoš. bratovljev-a-o 'koji pripada bratu'. — Dokleg ću ja, nane, oblačit bratovljev kaput? bravac-vca m 'uškopljen vepar, pripremljeni za tov odnosno klanje'. — Ranim tri bravca. dvi krmače. brazda ž 1. 'sloj prevrnute zemlje i udubljenje koje plug ostavlja pri oranju'. — Davno je to bilo kad sam ja izoro prve brazde. 2. 'red zasađen kukuruzom ili vinogradom'. — Brali smo po dvi brazde u vinogradu. 3. 'bora na licu'. — Na čelu se naslagale duboke brazde. brazdit brazdim nesvr. 'orati'. — Brazdim polagano. brbljat-am nesvr. 'mnogo govoriti o čemu beznačajnom, blebetati'. — Najlakše je sidit i brbljat. brbljav-a-o 'koji mnogo brblja'. — Radna je, al i brbljava žena. brbljavac-avca m 'onaj koji mnogo brblja'. — Mrzim brbljavce. brbljavica ž 'ona koja mnogo brblja'. — Brbljavica jedna, još ona svituje druge. brbljavo pril. 'na brbljav način, brbljivo'. — Brbljavo se umišala u divan. brbljiv-a-o v. brbljav. — Dobra su, al su zdravo brbljiva dica. brbljivac-ivca m v. brbljavac. — Nismo mi brbljivci da nam samo jezik iđe. brbljivica ž v. brbljavica. brbljivko m v. brbljavac. brbljuša ž v. brbljavica. brbušak-ška m. brabonjak. brčić m dem. od brk. brčkat-am nesvr. 'šumno mešati po vodi, blatu, da se čuje'. — Oma da si bacila taj prut i da te nisam vidila da brčkaš po tom blatu. ~ se 'kupajući se pljuskati vodu oko sebe'. — Kako možeš dat ditetu da se toliko brčka u kortu, ne vidiš da je sve

RICNIK 2.pdf

pokvasilo po sobi. brdašce s dem. od brdo. brdo s (mn. bida, gen brda 1. 'prirodno uzvišenje zemlje koje se ističe iznad svoje okoline, breg'. — Nemamo mi u Subotici nikako brdo. 2. 'velika količina nečeg složenog, nabacanog u gomilu'. — Napravili smo brdo od đubreta, tribaće ga vuć na zemlju. Izr. Obećavat brda i doline 'obećavat više nego što se može dati'. brdo s (mn. brda gen. brda) 'deo tkačkog razboja s gusto poređanim žicama između kojih su provučene niti osnove, te se njim sabija potka'. — Tkala sam cio dan pa me je brdo zamorilo. Izr. Bit tkan na isto ~ s kim 'jednak sa nekim'. brecat se-am se nesvr. 'trzati se, plašiti se'. — Ne voli da uči, pa či'm mu spomenem knjigu, on se breca. brecnit se-nem se svr. prema brecat se. brekćat brekćem nesvr. 1. 'proizvoditi jaku buku, tutnjati; odjekivati'. Iđi vidi šta to napolju tako brekće, ko da topove vuku?! 2. 'jako i ubrzano disati, dahtati'. — Stani malo, pa se izduvaj i onda kaži, vako samo biekćeš, ništa te ne razumim. brenovat-ujem nesvr. 1. 'kovrčati kosu (kovrčalom). — Anka brenuje kosu kod češljarice. 2. 'mariti, uzimati u obzir (najčešće negativno)'. — Baćo mu svaki dan divane, al on nikog nebrenuje, pa ni baću. brez/brez 'bez'. — Mogo sam ja i brez tebe otić. Izr. ~ muke nema nauke! ~ alata nema zanata! ~ krila ni sokol ne leti! ~ starca nema udarca (iskustvo). ~ zdravlja nema uživanja. — Nema dobra ~ zla! ~ volje 'nerado'; ~ zbogom 'bez oproštaja'; ~ kraja i konca 'vrlo dugo'; ~ po muke 'sasvim lako'; ~ riči 'odmah'; ~ srca 'nemilostivo'; ~ brige 'bezbiižan. ' brezgrišan-šna-šno 'koji je bez greha; bez greške, nevin, bezazlen'. — Da sam brezgiišan covik, onda ne bi bio med vama. ~ brezgrišno začeće 'začeće bez oplođavanja, katolički praznik (18. decembra). brezgrišno pril. 'na bezgrešan način; nevino, nedužno'. — Ne moraš ni kazat, znam da je tvoje sve brezgrišno urađeno. brezmalo pril. 'gotovo, skoro'. — Brezmalo da i ja dođem nezvan. brezmesan-sna-sno 'koji je bez mesa'. Počima post i brezmesni dani. brezobrazan-zna-zno 'koji nema stida; drzak'. — Sad su i dica brezobraznija nek prija. brezvoljan-ljna-ljno 'koji je bez volje; mrzovoljan'. — Risari su neispavani zato su i brezvoljni. brezvridan-dna-dno 'koji je bez vrednosti; — Kad nemaš bolje, nisi mi tribo donosit taj brezvridni krumpir. brezvridno pril. 'bez vrednosti, uzalud'. — To što ti on kaže sve je brezvridno kazano. brica ž 'džepni nožić koji se zaklapa u korice (u raznim veličinama), britva'. — Čime ćeš sić slaninu kad nisi pono bricu na njivu. bricaroš m. 'koji se služi bricom u tuči'. — Bolje poslušaj mene i ne zameći kavgu sa Kalom, jel on je pravi bricaroš. bricat (se)-am (se) nesvr. 'tući (se), bosti (se) bricama u tuči'. — Tuku se batinama i bricaje se. brico-e m 'berberin'. — Naš brico već tri dana tira kera i ne otvara berbernicu. brič-a m 'ispust (zvani i šunka) sa strane na čakširama'. — Jedno vrime svi su tili da imadu najveći brič na čakčirama. bričast-a-o v. čakčire. brid m 'oštrica (noža, sablje i sl. )'. — Polegni taj nož, da se kogod na brid ne posiče. bridak britka britko 'oštat'. — Ostavi taj tupi nož i uzmi moju britku bricu, pa ćeš vidit kako se slanina siče. bridan-dna dno 'koji bridi, boli, bolan'. — Kako čovik ne bi bio bridan, kad ga furtom stižu nike nevolje. bridit-i(m) nesvr. 'biti u stanju u kome se oseća trnjenje'. — Ti i dana mu je obraz bndio od baćine ćušKe. bridom pril. 'oštricom, sečenicom dlana'. — Ciglju je bridom udario i oma je pripolovio. brig (mn. brigovi) m manje brdo'. — Teško ti je popet se na gredu, ko da je to kaki brig?! Izr. Ko od briga odvaljen 'snažan'. briga ž 1. 'osećanje nespokojstva zbog nekoga ili nečega'. — Zaručila se, a onda je spopala briga, kako će je u kuću primit. 2. 'staranje oko nekoga ili nečega'. — Ostavljam na tebi kuću i na tvoju brigu. Izr. baš me briga 'ne tiče me se'; voclit tuđu brigu 'mešati se u tuđe stvari'; okrenit brigu na veselje 'zaboraviti brigu'. brigat (se)-am (se) nesvr. 'brinuti (SI)'. — Ti ne brigaj drugo ništa, već samo čuvaj moju glavu, a dok je nje na ramenima, tvoju niko neće rastavit od tila. brigeš-eša m 'obično u izrazu: ni brigeša, 'nije mu briga, nije mu stalo'. — Sad ni brigeša kad ja znam otkud vitar duše! brigunica ž 'zool. Riparia riparia, vrsta iaste koja pravi gnezdo u bregu'. brijač-ača m 'nož za brijanje, britva'. — Niki mi se utupio brijač, pa čupa kad se brijem. brijat brijem nesvr. 'brijačem, britvom skidati dlake sa lica'. — Ovaj vitar baš brije (fig. ) ~ se povr. — Ti me šišaj, a sam ću se brijat.

RICNIK 2.pdf

brime-ena s 1. 'zavežljaj (slame i sl. ) koji nosi na sebi čovek ili životinja'. — Ti si, Anice, napravila suviše veliko brime, misliš, slama pa nije teško. 2. 'teret, teškoća, nevolja, muka'. — Veliko je to brime za nju, ostala je sama s petoro dice. brimenit-a-o 1. (u ženskom rodu) 'koja je u drugom stanju, trudna'. — Kaki ste vi svit, kad tirate tu brimenitu ženu da radi ris, tako težak poso. 2. 'pun čega, opterećen'. — Od kako je Luka očo na taj put moj san je stalno brimenit crnim slutnjama. brinit (se)-nem (se) nesvr. 'biti u brizi (za koga ili što)'. — Ti se tamo izležavaš, a ja brinem kako te dugo nema. briska (gen. mn. brisaka) ž. bot. 'breskva'. Prunus persica. ~ drvo i plod toga voća. brišim m 'svileni konac'. — Brišimom vezem čaršap na astal. britva ž 'nož za brijanje, brijač'. — Nemoj da me briješ tupom britvom. britvenjača ž 'korice za brijač'. — Dobar berber uvik drži brijače u britvenjačama. brizgat-a nesvr. 'naglo nadolaziti'. — Gledam ovu našu kravu, vime joj sve većma brizga, ta će se skoro otelit. briznit-nem svr. 'naglo poteći, šiknuti'. — Kad su me nana vid(i)li, od radosti briznile su njim suze u očima. Izr. ~ u plač 'naglo zaplakati'. brižan-žna-žno 'zabrinut, koji ispoljava brigu'. — Kata je prava brižna mater, svakog oće da narani i napoji. brk (mn. brkovi i brci) m. 1. 'dlake kod čoveka na gornjoj usni'. — Pojavili su se i brkovi. 2. 'duge dlake na njušci nekih životinja (mačka i dr. )'. — Mačka na brkove osića blizinu. 2. 'ovršak kod nekih biljaka (loza, kukuruz na klipu i dr. )'. — Veliki klipovi pa veliki brkovi. Izr. gladit ~ 'ispoljavati zadovoljstvo'; omastit brk(e) 'dobro se najesti'; smijat se ispod brka 'smejati se krišom'; u ~ reć, kazat 'otvoreno reći'. — Lolo moja, brkovi ti crni, još i malo bećarski zavrni! (nar. ) brkajlija ru. v. brko. brkat brkam nesvr. 1-'kvariti, ometati'. — Šta si došo, samo mi br'caš poso. 2. 'ne razlikovati, zamenjivati (jedan pojam sa drugim)'. — Joj, Ivane, uvik te brkam sa Ivanom bać Dančinim. brkat-a-o 1. 'koji ima (velike) brkove); kome su izrasli brkovi'. 2. 'koja ima vrške (o biljci)'. — Kad su klipovi brkati, bfee i kuruza. Izr. Čuvaj se brkate žene i brezbrkog berbera! (muškobanjasta žena i golobrad ~ neiskusan brica). brkljača ž 1. 'visok i uzan drveni sud u kome se meša mleko radi dobijanja masla, bućkalica'. 2. 'štap sa okruglom i izbušenom glavom na jednom kraju, koji služi za bućkanje mleka'. — Ako te budnu nazlabali, ti brkljačom pa po njima. 3. 'usta, grlo, vrat'. — Ako ne sluša, ti njega za brkljaču. brko-e m 'čovek sa velikim brkovima'. — Svi ga zovu brko, jel ima najveće brkove u kraju. brlog m 1. 'kaljuga u kojoj leže svinje'. — Rije ko svinče po brlogu. 2. 'životinjska jazbina'. — Lovci su našli lisicin brlog. 3. 'nered, prljavština'. — Dico, necu više da vidim ovaj vaš brlog po sobi. 4. 'mesto na kome se skupljaju ljudi sumnjivog morala i ponašanja'. — Ako je i birtašica, al dosta je od njezinog brloga. brnđat-am nesvr. 'govoriti samom sebi u bradu, gunđati'. — Dokle ćete vi, dida, brnđat okolo, ako štogod smeta, kažite naglas da i mi čujemo. brnjavit brnjavim nesvr. 'gunđati. mrmljati'. — Vazdan štogod brnjavi, a ni sam ne zna šta bi tio. brnjica ž 1. 'gvozdena savijena žica koja se stiskom klešta provlači kroz nos svinje da ne bi rila'. — Klište u šake pa polomit zube i u njuške uvuć brnjicu. 2. 'nos (fig. )'. — Ako budne i dalje neposlušan, po brnjici ti njega! brojit-im nesvr. 1. 'utvrđivati koliko ima nečega, uzimajući jedno po jedno'. — Broji piliće. 2. 'izgovarati, ređati brojeve redom'. — Deran već zna sve brojit. 3. 'negodovati'. — Ajde unutra, daću ti meso, samo nemoj više brojit! brokat-ata m 'svilena tkanina protkana zlatnim ili srebrnim koncima'. — Sve joj se priliva na suncu ruvo od brokata. bronza ž 'zvono na ovnu predvodniku' — Čujem bronzu, vraćaju se ovce. broš broša m 'oveća kopča kao nakit na ženskim haljinama'. — Brošom pripni veliku maramu. brstit brstim nesvr. 1. 'gristi mlade grane sa drveća sa lišćem i pupoljcima, lastare (kao stočnu hranu)'. — Eno, ovce suušle u vinograd i brste sve do čega dođu. 2. 'jesti, žvakati brzo mičući usnama'. Ala vi brstite, ko zecovi kupus. Bršanac-nca m 'Telovo, katolički crkveni praznik (u junu pred Duhove)'. — Od nedilje u sridu je Bršanac, ićemo svi u varoš. Bršančevo s v. bršanac. — Na Bršančevo obično mlađi iđu u varoš. brulje pl. t. ž 'krpe, rite, prnje'. — Nosite ove brulje na đubre. brzanje s gl. im. od brzat'. — Nije svako bizanje i asnovito. brzat-am nesvr. 'ići brzo, žuriti; govoriti brzo; uopšte raditi nešto brzo'. — Nemojte brzat i makako uradit. bržebolje/bržebolje pril. 'što je moguće brže'. — Kad si bižebolje poijo toliku lepanju?

RICNIK 2.pdf

bubamara ž zool. 'vrsta tvrdokrilca crvene ili žute boje sa crnim pegama, Coccinella septempunctata'. bubanje s gml. i. od bubat. — Ne vridi ti bubanje, iđi tamo di si dosad bio! bubat bubam nesvr. 1. 'udarati, lupati. ' — Probudi se, Vranje, to ko da kogod u naša vrata buba. 2. 'udarati u bubanj, dobovati'. — Stipane, trči napolje da čuješ šta bubaje opet. 3. 'učiti napamet bez razumevanja'. — Da da si sve zaboravio, kad samo bubaš, a kazala sam ti da lipo polagano čitaš dok ne naučiš. bubatak-tka 'udarac, bubotak'. — Ta se u mladosti naprimala bubataka. bublja ž 1. 'gruda sira nastala jednim ceđenjem'. — Majko, doneli smo vam jednu bublju mladog sira. 2. 'slama ili pleva uvaljana u blato kojom se zida peć'. — Pravili smo jednu krušnu peć u avliji od bubalja. bubnit-nem svr. 1. 'lupnuti, tresnuti'. — Jesi 1 čuo ko da je štogod bubnilo na tavanu?! 2. 'reći nešto neumesno'. — Bubne pa ostane živ. 3. 'upasti, iznenada banuti'. — Otkud si ti bubnio tako iznenada? bubrav-a-o 'nabubrio, nabujao, narastao'. — Meni niki kažu da je Mukiji od silnog pića tako bubrav nos. bubrit-i nesvr. 1. 'povećati svoj obim (upijajući vodu)'. — Metnila sam žita u dvi čaše i pokrila ga mokrim krpicama da bubri i izraste, pa da za Božić bidne lipo zeleno. 2. 'narastati, bujati'. — Voće ovog prolića zdravo rano kreće i pupovi bubre, samo da mraz ne naiđe, sve bi se smrzlo. bubulj(i)ca ž 'čvorić na koži, gnojavica'. — Izbacila mi se bubuljica na nogi. bubuljčav-a-o 'koji ima bubuljice'. — Rankov Joso je još uvik bubuljčav po licu. bubuš m 'neprirodno biće kojim se plaše deca'. — Ako ne bidneš dobar, odneće te bubuš. buckat (se)-am (se) nesvr. 'udarati (se) glavom'. — Nek iđe kogod da i(h) razvadi, dva ovna se buckaje ko ludi. bucmast-a-o 'punih okruglih obraza'. Bucmasto dite bucnit (se)-ne (se) svr. 'prema buckati (se)'. bučenje s gl. im. od bučit, galama, vika. — Od kako se odselio onaj pijani komšija, nema više ni bučenja. bučit-im nesvr. 'galamiti, vikati'. — Buče ko pod čergom (v). bučit-i bezl. 'bučati, hučati'. — Buči mi glava. buć 'uzvik za oponašanje pljeska pri padu u vodu'. — Ja za njim da ga uvatim, a on buć u vodu! bućkalica ž 1. 'zvono od bakra i gvožđa (koje su nosili volovi)'. — Zazvoni bućkalicom, valdar će čut. 2. 'talog u buretu iz kojeg je odliveno vino'. — Proli bućkalicu iz bureta i dobro ga operi vrućom vodom. 3. 'brkljača' 1. (v). — Donesi bućkalicu pa ćemo pravit putera. bućkoš m 'pleteni stakleni sud za vino, pletenka'. — Doneli smo vam jedan bućkoš vina od pet litara. bućkuriš m 'neukusna hrana ili loše piće (pokvareno vino puno taloga)'. — Dosta mi je tvog bućkuriša. bućnit-nem svr. 'skočiti ili pasti sa šumom u vodu. — Dobro si bućnio. bućur m 'zavežljaj (u većoj marami ili čaršavu upakovana i zavezana hrana, veš, haljine, odelo)'. — Jel se vladaj kako triba, jel bućur na leđa! buda ž 'kraći zimski ogrtač (pravi se od kumaše ~ somota sa ravnim krojem bez struka)'. — Moja majka je još nosila budu, a ja je već nemam. budak m 'kramp, pijuk'. — Kopaj budakom di je tvrđe, a ja ću posli ašovom. buđan-dna-dno 1. 'koji ne spava'. — Budan sam ja od ponoći. 2. 'koji je na oprezu'. — Kad bi svi' bili budni ko ja, ne bi lopovi mogli krast. budit budim nesvr. 'dizati iz sna'. — Zašto me tako rano budite? ~ se 'postajati budan'. — Budim se, a nisam još dobro ni zaspo. budljička ž 'nožić sa drvenim drškom (u koju se uklapa)'. — Vince nikud ne kreće brez njegove budijičke. buđzašto pril. 'u bescenje, vrlo jeftino'. — Nisam ga baš budzašto dao. budža ž 'batina, štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Kad sam ga onda budžom oparmačio. budža ž 'otvor (rupa na zidu ili krovu)'. — Mačak ušo kroz budžu i izgrizo divenicu. budžak-aka m 1. 'mesto do zida ili u uglu'. — Vaše misto je, dico, u budžaku. 2. 'zabačeno mesto'. — Di' si našo čak tamo, u budžak da odseliš?! buđburikat-uriče nesvr. 'stvarati mehuriće (pri nagloj kiši, kašastom ukuvavanju voća i sl. )'. — Buđburiče pekmez, valdar će se onda već skuvat. buđelar-ara m 'novčanik'. — Nema mog buđelara.

RICNIK 2.pdf

buger m 1. 'stari austrougarski novac od četiri krajcare'. 2. 'dvodinarac'. 3. 'slaba ocena u škoii ~ dvojka'. — Nane, Grgo je danas dobio buger iz računa. bujdo-e m 'ime psa (najčešće sa velikom dlakom)'. — I bujdo se zavuko pod slamu, tolika je zima napolju. bukara ž 'pijanac'. — Mani se, Kriste, tog čovika, ta on je prava bukara, povazdan je u mijani. bukarica ž 'flaša s vinom koju čestitari na drugi dan Božića nose sa sobom, nazdravljajući domaćinu koga posećuju'. — Čekajte, monci, nećete valdar otić s praznom bukaricom, oma ću je napunit vinom. buknit buknem svr. 1. 'viknuti'. — Ti uvik tako bukneš na to dite, to nije dobro. 2. 'naglo se razgoreti, planuti'. — Nlsmo ni vidili da štogod gori, dok slama nije buknila. 3. 'naglo oteći (o bolesnom delu tela)'. — Posll mi je sva ruka buknila. buksa ž 'novčanik, kesa sa novcem'. — Ako Joso mi'sli da kupi Pajinu kravu, moraće dobro odrišit buksu. buktit-i nesvr. 1. 'plamteti'. —Alaj bukti slama! 2. 'pasti na ispitu ili izgubiti celu školšku godinu, ponavljati'. — Buktio je u trećem pa sad opet iđe u isti razred. bukvica ž bot. Plantago 1. lekovita trava, bokvica. — Zavijo sam bukvicom ranu i više se ne gnoji. 2. 'vojnička knjižica'. — Borme, u njegovoj bukvici piše da je bio zdravo dobar katana. 3. 'abeceda'. — Jesi I naučio bukvicu štit? Izr. Očito mu bukvicu 'izgrdio ga'. bulaznit bulaznim nesvr. 'besmisleno govoriti, buncati'. — Iđi, već, šta bulazniš tu, pijanduro jedna. bulje v. brulje. — Ako me nećeš slušat, kupi tvoje bulje i seli iz kuće. buljit buljim nesvr. 'gledati razrogačeno'. — Jesam li ti kazala šta da radiš, pa šta onda buljiš u mene?! bumbar m 1. zool. 'krupan, maljav insekt Bombus terrestris. ' 2. 'krupno i debelo dete (ređe i odrastao čovek)'. — Nemojte dite furtom zvat bumbar, još će mu ostat to ružno i'me. bumbarski-a-o 'glavat (fig. )'. — Zato što je debo i stučen, zovu ga bumbarski čovik. bunar-ara m 'zdenac, bunar'; arteski/arteski ~ 'bunar dobijen dubokim bušenjem zemlje'; kopani ~. ziđani ~. — Mi pijemo vodu s arteskog bunara. bunardžija m 'radnik koji kopa bunar'. — Nije iako bunardžiji tamo doli. buncat-am nesvr. 'govoriti u snu ili u jakoj bolesti, groznici'. — Samo se privrćo i bunco cilu noć. bunda ž 1. 'krzneni kaput'. — Zima je već odavno prošla, a Joško još ne skida bundu. 2. 'zimski kaput postavljen krznom. — Metnio sam bundu u zimski kaput. 3. 'debela i gusta dlaka na životinji'. — Alaj taj tvoj ker ima bundu?! bundaš m 'pas dugačke dlake'. — Odnesi bundašu ist. bundeva ž 1. 'tikva, služi kao hrana ljudima i stoci, bot. Cucurbita pepo'. 2. 'boja karte sa bundevom'. — Nisam mislio da i on ima bundeve, pa sam zato krenio malom kartom. 3. (pogrd. ) 'glava'. — Mućni malo s otom tvojom bundevom. bundevara ž 'pita savijača sa nadevom od bundeve (v. pogača)'. — Volim i uslatko i ukiselo bundevaru. bundica ž dem. od bunda, kratka bunda. bundika ž 'kraći zimski ženski kaput (sličan jopki (v), ali krojen manje uz telo)'. — Bundiku je nosila još moja majka, sad ti kaputi nisu više u modi. bundžija m 'buntovnik'. — Mani Luke, on je u svakom poslu bundžija. bunika ž bot. Hvosciamus niger, korovska biljka neprijatnog mirisa i otrovnog ploda. Izr. Divani ko da se bunike najio 'govori ludosti, lupeta'. bunilo s 'grozničavo stanje u kojem bolesnik ne zna za sebe i bunca'. — U bunilu, pao je s kreveta. bunit bunim nesvr. 1. 'pozivati, podsticati na bunu'. — Dida su pripovidali kako su u ratu za vrime austrougarske, bunili svoje drugove da bacaje puške i da ne ratuju. 2. 'uznemiravati'. — Nemoj bunit curu, kad ona kaže da ga voli, nek se onda i uda za njezinog momka. 3. 'zbunjivati pogrešno upućivati'. — Uradi, Tome, kako sam ti kazo, a ti, Antune, ćuti, jel ga tvojim divanom samo buniš! ~ se 1. 'ispoljavati nezadovoljstvo, protiviti se'. — Ni'ki kažu da su se Bunjevci uvik bunili, pa su po tom i ime dobili; nisam ciguran baš da je to istina. 2. 'uznemiravati se'. — Mani se već te iupe, ne čuješ da se sva marva buni. 3. 'grešiti u nečemu, zbunjivati se'. — Dite se bunilo čim izađe na tablu računat. bunko(v)-ova m 1. 'štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Nemoj ti da ja tebe ovim bunkovom dovatim. 2. 'veliki malj za zabijanje kolaca u zemlju'. — Malo je težak bunkov za zabijanje. ĸ mađ. bunko. bunovan-vna-vno 'koji se još nije dobro razbudio, koji je kao u bunilu, zbunjen'. — Šta ćeš mi taki bunovan, iđi umi se i očešljaj p onda dođi. bunovno pril. 'iza sna, sanjivo'. ² Nisu znali di su, samo su bunovno žmirkali. bunja ž 1. v. zemunica. — Takve primitivne kućice su pravljene u obliku čunjaste naslage na jadranskom području (uglavnom

RICNIK 2.pdf

su ih koristili stočari). 2. 'improvizovana prostorija za noćni boravak živine' v. legalo. 3. udubljenje u slami ili plevi (za psa). — Ker je napravio sebi bunju u plivi i tamo spava zimi. Bunjevac-evca m 'pripadnik slovenske grupe stanovništva katoličke veroispovesti u severnoj Bačkoj. bunjevački-a-o 'kojiseodnosina Bunjevce'. ikavica je bunjevački jezik. Bunjevka ž 'ženska osoba Bunjevac'. bunjište s 'mesto gde se životinje uvlače, sklanjaju od nevremena i spavaju (najčešće o psu)'. Izr. Svakom je svoje bunjište najtoplije. burag-aga m 'želudac kod preživara' (a pogrd. i kod čoveka)'. — Slaže u burag. buraga pl. t. 'škembići'. — Jeste 1 oprali teleća buraga, pa da skuvam za večeru. buran-rna-rno 'slabačak, bolešljiv'. — Alaj si buran, samo što te vitar ne odnese. bure-eta (supl. mn. biirad) s 'okrugao drveni sud razne veličine sastavljen od duga pričvršćenih obručima'. Izr. Glava mi je ko ~ 'nabrekla, mamurna 1 teša'; rasušeno ~ 'bure gde su se duge rasušile usled neupotrebe ili su obruči spali'. burence-eta s. dem od bure. burgija ž 'alatka za bušenje, malo svrdlo'. — Najpre probuši malo burgijom, p onda ćeš civinjakom (v. )'. burić-ića m dem. od bure. burit se (burim se nesvr. v. duriti se. — Njoj zdravo triba potrevit pod nos, jel oma se buri. burlat-am nesvr. 1. 'riti'. — Prasici ne idu već samo burlaje po slami. 2. 'preturati, prebirati, tragati za nečim'. — Nemoj mi burlat po fijoki, ako ti štogod triba, kaži pa ću ti ja dat! burma ž 'venčani prsten bez kamena'. — Stari ljudi ritko nose burme. bus m 'busen'. — Doneli smo dosta busa, zato je tako lipo sve zeleno. busat se-am se nesvr. 'udarati se u grudi rukama ~ razmetati se, hvalisati se nečim'. — Viko je na sav glas i buso se u prsa kako je to njegov salaš i zemlja. busen m v. bus. busenje zb. im. od busen. — Dovezle smo puna kola busenja. busit busim nesvr. 'pokrivati busenjem'. — Busili smo avliju prid kućom. bušit bušim nesvr. 'praviti rupu, probijati'. — Je 1 je bio kalauz da buši bilete? buškat-am nesvr. 1. dem. od bušit 2. 'burlati'. — Iđi vidi, šta Lazo buška tamo pod naslamom?! 3. 'raditi podmuklo protiv koga'. — To cigurno Lazo buška kod nje protiv tebe. bilt buta m 1. 'deo zadnje noge iznad kolena kod životinja'. — Za Uskrs je bio pečeni jagnjeći but. 2. v. butina (1). butelja ž 'boca posebnog oblika za rakiju (obično užeg oblika i manja od litre'. — Doneli smo vam, dida, i butelju zamedljane rakije. butić-ića m dem od but. butik m 'prodavnica (najčešće alkoholnih pića)'. — On u butiku stojećki popije po litre rakije. butina ž 'deo čovečje noge iznad kolena'. — Udario me je konj i sva mi je desna butina pomodrila. buva ž zool. Pulex. Izr. bit pun buva 'prepreden'. ; manja od maka, podigne junaka (posl. ) buvara ž 'zatvor'. — Samo nek luduje, zaglaviće jednog dana u buvari. buvica ž dem. od buva. buzalica ž 'mulj, žitko blato'. — Baš tudan moraš ić po najvećoj buzalici?!

RICNIK 2.pdf

C car m 'najviša titula ĸ ladara u nekim drža vama'. — U starim pripovitkama se često spo minje car. Izr. iivi ko mali car 'živi u izobilju' carev-a-o 'koji pripada caru'. — Careva kruna je bila od zlata. Izr. Caru carevo, Bogu božije! carević m 'carev sin'. — Obično je najstariji carević posli smiti oca bio novi car. carevina ž 'država kojoj je na čelu car'. — U davnašnjim vrimenima bilo je više carevina. carica ž a. 'ženska osoba car'. — Tušta carica je bilo grđe od careva. b. 'careva žena'. — Carice su se uvik lipo oblačile. carovat carujem nesvr. 1. 'biti car, vladati kao car'. — Svi koji su rđavo carovali narod i(h) je ubio. 2. 'lepo, bezbrižno živeti'. — On radi ko kaki magarac, a žena mu caruje. cecelj m 'presoljeno jelo (da se ne može pojesti)'. — Ovo je tebi ilo? ~ možeš ga oma bacit, to je pravi cecelj! cefra ž 1. 'komina, sve voće pripremljeno za pečenje rakije'. — Skupili smo šljive spadan(i)ce i bacili i(h) u cefru, nek stoje za rakiju. 2. 'zadah iz usta pijanca (fig. ). — Taj se valdar nikad ne trizni, samo što je naišo pokraj mene, zasmrdila je cefra mu iz usta. cela ž 'ćelija '(zatvorskai'. — Ne samo da su me otirali u zatvor, već su me tri dana strpali u celu, pa mi ni ist nisu dali. celer m bot. Apium graveolens. — Volim celer u čorbi. celivanje s gl. im. od celivat (se). 2. 'trenuta K darivanja neveste na svadbenoj svečanosti'. — Nema celivanja snaše brez novaca! celivat celivam nesvr. 'da(va)ti celov, (po)ljubiti'. Na Veliki petak %\VL celiva božji grob. ~ se '(po)ljubiti se'. celt m 'šatorsko platno'. — Dva celta će bit dosta da pokrijemo kamaru da ne zakisne. cafla ž 'neka vrsta čaja (sa narkotičkim svojstvima — iskuvana makovina se davala maloj deci da bi bolje spavala)'. — Valdar mu nisi dala svu bocu cafle odjedared, neće se do sutra probudit. cager m 'kazaljka na časovniku'. — Baš su se poklopili mali i veliki cager. cajg cajga m 'vrsta pamučne proste tkanine'. — Svaki dan vuče te njegove čakčire od cajga. cajgoški-a-o 'koji je od cajga'. — Cilog života je nosio cajgoški bolondoš. cakan m 'draga muška osoba'. — To je nanin cakan došo. cakan-a-o 'sladak, drag, mio'. — To je didina cakana unučica. cakana ž 'mila ženska osoba'. — Samo najmlađa Marija je bila njegova cakana. caklara ž 'prodavnica staklene robe'. — Donesi pendžer iz caklare ako su metnili cakla. caklarnica ž 'staklar(nic)a '. — Svrati u caklarnicu i kupi jedan cakleni bokal za vino. caklen-a-o 'staklen'. — Razbio sam ca Klenu teglicu. caklit se-i(m) se nesvr. 'stakliti se, sjati poput stakla'. — Kad Tilka očisti čizme, mora da se cakli. caklo 'staklo'. — Razbilo se caklo na sobnim vratima. cakumpak(um) pril. 'đuture, sve skupa'. — Donesi sve cakumpak(um), pa ćemo kod nas poslagat. cap m 1. 'pletenica, upletena kosa'. — Uplela je kosu pa joj cap visi do gujce. 2. 'debela osoba'. — Vidi ga kaki je cap, oči su mu zarasle, taki je debo. capit-im svr. 'uhvatiti, ščepati, zgrabiti'. — Samo se ti tudan šetaj, capiće te gusak, pa ćeš se derat. cembule pl. t. 1. 'pesma koja se pevala na badnje veče prilikom obilaženja svečara'. 2. 'grupa dece koja pevaju cembule'. — Evo iđu cembule! centi m 1. 'stoti deo metra'. — Dosta mi je jedno trideset centi. 2. 'krojačka traka za merenje dužine sa santimetarskom oznakom'. — Dodaj mi centi da izmirim još jedared dužinu rukava. centimeter m v. centi.

RICNIK 2.pdf

cenzar m 'posrednik u kupoprodaji'. — Kazo sam cenzaru da nam proda ona dva lanca zemlje priko dola što je. cenzarija ž 'procenat koji prima cenzar za svoje posredovanje (u kupoprodaji)'; — Naću ja tebi curu, al šta će bit cenzarija za to? cenzarit cenzarim nesvr. v. cenzarovat. — Kaže da cenzari i o(d) tog živi. cenzarovat-ujem nesvr. 'baviti se poslom cenzara, posredovati (u kupoprodaji)'. — Lakše mu je cenzarovat nego da se motike uvati. cer cera m bot. vrsta hrasta Quercus cerris. — To je dobro i tvrdo drvo od cera. cerit se-im se nesvr. 'praveći grimasu i razvlačeći usne pokazivati zube'. — Moždar joj štogod i fali, jel u društvu ona nikad ne divani samo se na svašta ceri. ceto s v. pceto'. — Vežite to ceto, još će ugrist koga. cic cica m 'vrsta pamučnog platna sa figurama i šarama u boji'. — Za lito je najbolje ruvo od cica. cica ž 1. 'mačka'. 2. 'krzneni okovratnik'. — Metnili smo Antunu na zimski kaput cicu od strigana. 3. 'nadimak odmila dragoj ženskoj osobi'. — Nana su moju sestru dok je bila mala uvik zvali cica. cicamaca 1. 'grančica sa pupoljcima (nosi se na groblje na Cvitnu nedilju ~ nedelja uoči Uskrsa'. 2. 'mačka (odm. )'. cican-a-o 'koji je od cica'. — Baš mi je lipo to tvoje novo cicano ruvo. cicija ž i m 'tvrdica'. — Da nije bio taki cicija kaki je, ne bi ni imo što danas ima. cicijašit-ijašim nesvr. 'tvrdičiti'. — Zašto već toliko cicijašiš, ko da ćeš odnet bogatstvo na onaj svit! cicuška ž dem. od cica. cicvarit cicvarim nesvr. 'dugo i pažljivo pripremati više vrsta jela'. — Dokle ćeš već cicvarit tu pućku, ja sam gladan, zgotovi, pa da idemo! ciča ž 'jaka zima, velika studen'. — Stegla je prava ciča. cidilo s 'materija ili sprava kroz koju se nešto cedi'. ~ Kako ti je to cidilo od krpe? Izr. ostavit koga na cidilu 'izneveriti koga'. cidiljka ž 'kuhinjska naprava s izbušenim dnom kroz koje se cedi neka tečnost'. — Ova nova cidiljka je samo za nasuvo. cidit cidim nesvr. 1. 'propuštati tečnost kroz nešto šupljikavo radi pročišćavanja'. — Uzmi onu malu citku kad budneš cidila mliko. 2. 's naporomjedva izgovarati'. — Ne znam šta mu je, uvik triba rič iz njeg cidit. ~ se 'slivati se kap po kap ili u tankom mlazu'. — Sveži u tu bilu krpu i nek se cidi sir. cidulja ž 'listić papira na kome se nešto be Ieži'. — Ne znam šta je, latov ti je dono niku cidulju. ciduljica ž dem. od cidulja. — Daj mi makar kaku ciduljicu, samo toliku da napišem datung kad će se održat misa za pokojnog didu. cifra ž 1. 'brojka'. — On je još ko mali znao sve cifre. 2. 'ukras, šara'. — Lip ti je nov sersan, samo ne volim te cifre po njemu. cifrat se-am se nesvr. 'preterano se udešavati, kinđurit se'. ~ oće 1 to tako doteć da se uvik možeš cifrat?! cigar-era m 'duvansko lišće savijeno za pušenje, cigara'. — Bać Luka je volio da puši cigar. cigaretla ž 'cigareta'. — Volila sam i kako cigaretlu palit. ciglja ž 'cigla, opeka'. svilena ~ 'fasadna cigla'; crvena ~ 'fasadna cigla'. cigljana ž 'fabrika za izradu cigala'. cigljar-ara m 'radnik u fabrici cigle'. — Remija je već godinama cigljar. cigljica ž dem. od ciglja. ciguran-ma-rno 'siguran'. — Cigurna sam da je Lazo opet digod zakoračio kad ga tako dugo nema kući. Izr. ~kou rešetu voda! 'sasvim nesiguran'. cigurno pril. 'sigurno'. — Cigurno je samo ono što ti je u ruki. cijukat cijučem nesvr. 'odavati kakav piskav glas (o pticama, miševima i sl. )'. — Počele su mlade laste da cijuču. cikla ž 'cekla'. bot. Beta vulgaris, Rapa rubra. cilcat-a-o 'u pojačanom značenju: ceo'. — To je cila cilcata istina, kad vam ja kažem. cilinder m 'stakleni valjak na petrolejskoj lampi'. — Tome, ja sam kazala da kupiš cilinder jbroj pet, a ti si dono broj osam.

RICNIK 2.pdf

cimermon m 'tesar'. — Čekamo cimermona pa da počnemo podizat građu na salašu. cin cina m 'kalaj, kositar'. — Vranje, iđi pitaj ča Roku, imadu 1 malo cina, probušio se lavor, tribalo bi ga začinovat. cina ž 'vrednost izražena u novcu ili drugom čemu'. — Tušta je rodilo, pa je niska cina ovogodišnjeg krumpira. lzr. na cini 'biti uvažen'; držat se na cini 'uvažavati, podizati sebe'; znat svoju cinu 'biti svestan svoje vrednosti'; imat cinu 'biti skup'; nema mu cine 'toliko vredi da se ne može izraziti cenom'; ni po koju cinu 'nikako'. cincar-ara m 'mesar koji prodaje samo ovčije meso'. — Bio je danas cincar, oće da kupi ovaca za klanje. cincarnica ž 'mesara za prodaju ovčijeg mesa'. — Ne idem ja u cincarnicu, to je poso mog čovika, on voli ovčije meso. cincokrt m 'suncokret' lat. bot. Helianthus annuus'. — Cincokrt se uvik okrece prima suncu. cinit cinim nesvr. 1. 'utvrditi vrednost nečemu'. — Koliko cinite tu vašu kravu! 2. 'stvarati određen sud o nekome ili nečemu'. — Pa ja cinim da je led polak žita potuko. 3. 'poštovati, uvažavati koga'. — Dica koja ne cine svoje roditelje neće bit dobri ljudi ni kad odrastu. cinkat se-am se nesvr. 'cenkati se. pogađati se'. — Ne volim s Pićom trgovat, zdravo se uvik cinka. cinjen-a-o 1. 'poštovan'. — Zdravo nam je žavo što je očo od nas, bio je cinjen učitelj 2. 'koji je na ceni, vredan'. — Kupio sam dvi od ti cinjeni krava. cio cila cilo 1. 'sav, čitav, uzet u celini'. — Poio je jedno cilo jaje. 2. 'nepobitan, neosporan'. — Ono, što sam vam kazala, to je cila istina. Izr. ~ mliko 'neobrano masno mleko'. cipača ž 'voće koje se lako odvaja od koštice' — Ove godine su nam dobro rodile briske cipače. cipat cipam nesvr. 1. 'udarajući čim oštrim rastavljati na delove po dužini: ~ drva. 2. 'deliti napola, prepolovljavati'. — Danas sam cipala briske za dunc (\. ). ~ se 'razdvajati se na komade'. — Cipa mi se košulja. cipci m zb. im. 'dve tanke drvene okruglice, duž. 60—70 cm. koje se provlače na razmaku od 14—20 cm u osnovu odmah iza vra. ila na kojem je namotana osnova tako da se određene niti kreću odozgo, a druge odozdo, da bi se iza toga provele kroz nita, a zatim kroz brdo i tako potpuno pripremilo za tkanje. — Ovi nioji cipci nisu baš glacki, pa roalo zapinje podikoja nit od osnove. cipela ž 'vrsta obuće (načinjena najčešće od kože)'. cugoška ~ 'visoka cipela (koja steže gležnjeve sa strane radi lakšeg obuvanja bez šniranja)'. — Nećeš moć navuć cipele na tako debele čorape. cipelar-ara m 'obućar'. Moj ujo su bili cipelar. cipelica ž dem. od cipela. cipkat-am nesvr. de. n. od cipat. — Šta cipkaš već toliko tu artiju? cipkav-a-o 'koji se može lako cepati (po dužini)'. — To je tako cipkavo drvo, dobro je za potpaljivanje vatre. ciplja ž 'cepanica'. — Raspilali smo i iscipali dud u ciplje. cipov-ova m 'hlepčić'. — Dajte mi komad od cipova. ĸ mađ. czipo. cipovak-ovka m v. cipov. cirada ž 'navošteno platno za pokrivanje kola i &!. '. — Pokri ciradom džakove, da ne pokisnu ako kiša naiđe. cirik m 'glasan smeh, potcikivanje'. — Samo se čuo i(z) sobe cirik i nazdravljanje. cirikat se-am se nesvr. 'nepristojno i glasno se smejati pokazujući zube'. — Ko j to vidio, tako se cirikat?! cirkalom m 'drvena naprava sa četiri ili pet parožaka (sačinjena kao i velike grablje), služi za izvlačenje linija na oranju — cirkalovanje po kojima se sade kukuruzi, krompir i sl. — Ne zaboravi i cirkalom metnit na kola, pa čim uzoremo, oma ćemo i cirkalovat. cirkalovat-ujem nesvr. 'označavati linijr cirkalomom' (v). — Posli podne ćemo cirkalovat za kuruze. cirkulan-ana m 'uručitelj, dostavljač'. — Pilipov Nestor je stao za cirkulana. cirkuluš m 'okrug, kvart'. — Naš se cirkuluš proširio još sa jednim sokakom. cirkus m 1. 'ograđen i natkriven prostor gde se izvode razne predstave i veštine'. — Kaki mi je cirkus di nema konja? 2. 'zbrka, nered, metež'. — Dico, oma da ste sklonili te sigračke da mi niste ravili više cirkus po sobi. cirkusaner m 'cirkusant (pogrd. izraz za neozbiljnu mušku osobu)'. — Nemojte mi spominjat ženidbu, za mene je on cirkusaner a ne momak za ženidbu. cirlik m v. cirik. citka ž 'posuda kroz koju se cedi neka tečnost, cediljka'. — Moraću kupit novu citku, ova se pokidala namisti. citura ž 'citra'. — Moj komšija je Švabo iz Banata, znaš kako lipo svira u cituru; još i naše kolo zna da odsvira.

RICNIK 2.pdf

civ ž 'cev'. — Šta će ti ta gvozdena civ? civanica ž 'kost noge od kolena do gležnja'. — Pao sam priko cigalja i svu sam civanicu odro. civčica ž dem. od civ. — Ja samo gledam Sibu kako friško primeće civčicu kad tka. civosvirač-ača m 'orguljaš'. — Losko je izučio za civosvira Ea i sad svira u crkvi. cmakat cmačem nesvr. 'ljubiti (uz glasan zvuk)'. — Nije zaslužila da je toliko cmačeš. ~ se 'ljubiti se (uz glasan zvuk)'. cmizdrit-im nefvr. 'dugo i prigušeno plakati'. — Samo se prinemaže i cmizdri. cmoknit (se)-nem (se) svr. prema cmakati (se). coco uzv. za vabljenje svinja (radi hranjenja). cokat cokam nesvr. 'piti, lokati (o stoci)'. — Kad njim u spirine metnem dosta mekinja, prasici tako cokaje, sve se otimaje. 2. 'piti, opijati se (pogrd. )'. — Nema Neste, on i Maća zajedno cokaje, dabogda njim prisilo! cokla ž 'manji izvučeni deo zida, sokla'. — Cokla je napravljena od svilene ciglje. cokula ž 'teška cipela (obično vojnička)'. — Svaki katana kad obuče prvi put cokule nažulji noge. col cola m 'stara mera za dužinu (2,54 cm)'. — Za ovu dasku tribaje klinci od dva cola. colštuk m 'drveni dužni metar (izrađen od tankih letvica radi mogućnosti sklapanja), sa jedne strane sa oznakama u colovima, a sa druge u santimetrima'. compov-ova m v. bunkov. — Nemoj da ja tebe compovom odvalim! cop m v. cap copat copam nesvr. 'sipati nemilice u nešto (da bi se što pre napunilo)'. — Moraš ti baš toliko copat ko da otimaš od koga?! copina ž augm. i podr. od cop. copovka ž 'muštikla'. — Brat mi je pušio na dugačku copovku. coprnica/coprnica ž 'veštica'. — Ne dovodi mi tu babuskaru u kuću, nema gore coprnice od nje (Bj. ). covač-ača ž 'psovač'. — Al je taj tvoj čovik covač, svaka druga rič mu je covka! covat cuiem nesvr. 'psovati'. — Ko j to vidio za makar čega covat? covka-e ž 'psovka'. — Čim se probudi covka mu je prva rič. crip cripa (mn. cripovi) m 1. 'plosnata opeka kojom se pokrivaju zgrade'. 2. 'posuda od pečene gline'. ~ za cviće 'saksija'; ~ za vodu za piliće. cripić / cripić-ića m dem. od crip. crivar-ara m 'onaj koji se bavi priređivanjem (za prodaju) i prodajom creva'. — Sve manje i manje ima dobri crivara. crivo criveta (mn. criva) s 'deo organa za varenje u obliku meke i rastegljive cevi u životinjskom telu'. — Criva se stanjila ko pređa u zlmskog pauka. Izr. Debelo — intestinum ciassum'; guzno ~ intestinum rectum'; slipo ~ 'intestinum caecum'; vuku se ko criva 'otežu se u dugom redu'. crkančina ž v. crkanica. crkan(i)ca ž 'crkotina'. — To nije više konj već crkan(i)ca. crkavat crkavam nesvr. 1. nesvr. prema crknit. 2. 'izležavati se, spavati'. — Noćom bitandži, a danjom samo crkava. 3. 'mučiti se, živeti u bedi'. — On troši i razbaciva po mijanama, a ja nek s dicom crkavam na salašu. crkavica ž 'vrlo malo novca, oskudno imanje'. — Šta se on razmeee s otom svojom crkavicom?! crknit-nem svr. 'crknuti'. — Moraš ranit kera kad ga voliš, da u ne crkne od gladi. izr. crkniće i njegov ker 'stići će ga kazna'; crko dabogda! 'psovka'; crkni pukni 'ma šta se desilo'. crknut-a-o 'koji samo što nije crkao, slab, malaksao'. — Vridi mu ko crknutom konju zob! crkva ž 'bogomolja'. — Baš sam ti ja, ženo, danas srićan čovik: ja u crkvu, a popo završio misu, ja u mijanu, a litra na astalu i sad, evo, stigo sam na salaš, a zdila me čeka. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli! crkvenjak-aka m 'čuvar crkve i poslužitelj u crkvi'. — Crkvenjak ima pune ruke ključova, ko da je sv. Petar! crkvica/crkvica ž dem. od crkva. crn crna crno 1. 'koji je boje ugljena ili čađi'. — Sva tri vranca su jednako crni konji ko da i(h) je jedna majka oždribila. 2.

RICNIK 2.pdf

'nečist, prljav, zamazan'. — Odnesi jorganske navlake i metni u košar di su crne košulje. Izr. ne dat ni crno ispod nokata 'ništa ne dati'; u crno zavit koga 'unesrećiti koga'; ~ Božić, bili Uskrs! 'ako sneg ne padne o Božiću, biće ga o Uskrsu'; ~ ko gavran (ko sotona) 'zao u duši'; crno nam se piše 'stići će nevolja'; dat crno na bilo 'pismeno'; crni dani 'oskudica'. crnčit-im nesvr. 'raditi težak i naporan posao'. — Zemljoradnik mora crnčit ako oće štogod da stekne za života. crnež m 'prljavo rublje'. — Skupi večeras sav crnež, sutra ćemo pra. crnica ž 'crna zemlja, humus'. — Nema plodnije zemlje od ove naše crnice. crnilo s v. crnež. — Odnesi ove košulje i metni i(h) u crnilo; znaš di stoji košar s crnilom. crnina ž 'crna odeća (kao znak žalosti za nekim)'. — Justu odavno viđam u crnini, ne znam koga kaje. crnit-im nesvr. 'postajati taman, crn'. — Bolest ga je slomila, počo je da crni u licu. ~ se 'pokazivati se u crnoj boji'. — Sa zapada se zdravo crni rebo, mož bit oluje. crnit crnim nesvr. 1. 'bojiti u crno'. — Oj ti, curo mala, čime svoje obrve crniš? 2. 'ružno govoriti o kome'. — Nije lipo da divojku prid momkom crniš. ~_ se 1. 'mazati se crnom bojom'. 2. 'ružno govoriti o sebi'. — Sam sebe srozava i crni. crnka ž 'ženska osoba crne kose i očiju'. — Sestra mi je vitka i visoka crnka. crnomanjast-a-o 'tamnoput, garav'. — Pa, tako, više je momak crnomanjast nego crn. crnook-a-o 'koji je crnih očiju'. — Više volim crnooke cure; Bunjevke su većinom crnooke. crnjak-aka 'crno vino'. — I po košulji ti se vidi da si se nasiso crnjaka. crvanje s gl. im. od crvat se. — Ličimo crva nje krmača. crvat se-am se nesvr. 'dobijati crve, postajati crvljiv'. — Zbog silne kiše sve se jabuke crvaje. crven-a-o 'koji je boje krvi'. ~ ima puno crveni jagoda, triba i(h) sabrat. Izr. crveni vitar 'vrbanac erysipelas'; crvenka ž 'često ime krave'. crvenperka ž 1. 'riđokosa žena'. — Vid(i)iia sam joj dite, prava mala crvenperka, samo da mi je znat na koga je taka? 2. 'žena sumnjivog morala'. — Jeste Staka vridna, al je, svi to kažu, crvenperka s muškima. crvljiv-a-o 'pun crva, ucrvan'. — Donela nam je kobojage punu kotarcu, a polak su crvljive jabuke. crvotočina ž 'ono što su istočili, izgrizli crvi, rupice koje su preostale posle grizenja'. — Di ima crvotočine, tu ima i crvi. cubok m 'dodatak na već izmerenu količinu robe ~ koji se ne plaća'. — Mogo si baš malo nadodat cuboka. Izr. vuć se za kim ko cubok 'kaskati za kim'. cucla ž 'gumena sisaljka, na koju dete sisa mleko iz flaše (ili bez mleka kao "varalica"), dudla'. — Dite je malo i brez cucle se nikud ne krecemo. cuclat-am nesvr. 'dudliti, sisati'. — Dida side u budžaku u cuclaje lulu (fig. )'. cug m 'promaja'. — Meni smeta u ajzlibanu kad su otvorene pendžere, uvati me cug, pa me glava boli. 2. 'gutljaj'. — Alaj ti je dobar cug, po boce si povuko odjedaied. cugaroš m 'pijanica'. — Nikad se Šandor neće opametit, on je teški cugaroš. cugaroška ž 'žena pijanica'. — Gadno je kad je muškarac ždero, al je još gore kad je žena cugaroška. cugat-am nesvr. prema cugnii. — Počo je Marco da cuga ko smu L. cugnit-nem svr. 'popiti više nego što je potrebno'. — Čim cugne koju čašicu, onda je oma rabar. cugoška prid. v. cipela. cukernica ž 'slastičarnica'. — Otrči časkom u cukernicu i donesi deset komada tista. cukit-im nesvr. 'sisati cuclu'. — Nemoj je dirat, cuki i spava. cunjaroš m 'njuškalo'. — Baš je smišno kad je muškarac taki veliki cunjaroš. cunjat-am nesvr. 'pretraživati, zavirivati (svugde turati nos), njuškati'. — Lojzija je na tavanu, tamo štogod cunja. cunjav-a-o 'koji voli naokolo da cunja'. — Dobra je lovačica, al ne vollm cunjavu mačku. cupanica ž 'vrsta narodnog plesa (kolo u kome se sitno cupka)'. cupit-im nesvr. 'sitno cupkati u plesu'. — Monci zapliću nogama, a cure cupe u kolu. cupkat-am nesvr. 'plesati u mestu, poigravati'. — Volim kad tako lipo cupkaje u kolu.

RICNIK 2.pdf

cupnit-nem svr. 'poskočiti; lupnuti nogom'. — Cupni, Pere, da te vidim možeš li bolje od drugi? cura ž 'devojka'. — Srde se cure što momaka već tako dugo nema. Izr. Čuvaj, curo, imena, dočekaćeš vrimena! 'ako sačuvaš poštenje, udaćeš se'. curaroš m 'koji trči za curama'. — Nema većeg curaroša od Nace. curetina ž augm. i podr. od cura. — Laže vam ta curetina. curež ž zb. mn. 'mnoštvo devojaka'. — Je, koliki se curež ode skupio, ko će njim momaka nastačit. curica ž dem. od cura. curicin-a-o 'koji pripada curici'. — Donesi curicino novo ruvašce. curik/curuk uzv. 'natrag izraz kada se želi da konji povuku natrag. ' — Samo ti malo povuči kajase i uzvikni: curuk, pa će konji povuć kola natrag. curikat-am nesvr. prema curiknit. curiknit-nem svr. 'vratiti natrag'. — Curikni malo kola natrag. curin-a-o 'koji pripada curi'. — To su curine papuče. curka/curka ž 'devojčica'. — Još samo malo pa će i naša curka postat prava divojka. curukat-am nesvr. v. curikat. curuknit curuknem svr. v. curiknit. ~ se povr. cvancig/cvancik-iga/-ika m 'nekadašnji austrijski srebrni novac u vrednosti od 20 krajcara'. — Raduje se ko da je dobio cvancig. cvarit (se)-im (se) nesvr. 1. 'peći na vatri, pržiti'. — Nanika, šta to cvariš, tako lipo mriši? 2. 'peći se (na suncu)'. — Niko me neće natirat da se cio dan cvarim na suncu. 3. 'preznojavati se (pored nekog toplotnog izvora)'. Kako možeš da se cilo veče cvariš pored te vruće peći? cvat m 'cvet'. — I ovaj drugi jorgovan je sa bilim cvatom. cvatat-am nesvr. 'cvetati'. — Počele su da cvataje ruže u bašči. cvatić-ića m dem. od cvat. cveter m 'vuneni pleteni prsluk sa rukavima (za muškarce), sveter'. — Kad ja obućem cveter ispod kaputa, onda nema zime. cvibak m 'dvopek'. — Baćo su nam doneli cvibaka is katana. cviće s zb. od cvit. — Njezina bašča je uvik puna cvića. Izr. ni on (ona) baš nije cviće 'nije bez mane'. cvićence-eta s dem. od cviće. — Baš je lipo to tvoje cvićence. cvilik-ika m 'jedna vrsta tankog materijala (sa dva lica), korišćen za postavu'. — Tila sam kupit cvilika za otunku, nisam našla kaki sam tražila. cvilit se cvili se nesvr. 'pariti se (o krmači)'. — Komšija, kaže svinjar da vam se krmača, ona velika crna, cvili. cvit ž 'cvet'. — Pazi di staješ da ne otkineš koji cvit. Izr. u cvitu mladosti 'najlepše doba'. cvitna prid. v. nedilja. cvokoćat cvokoćem nesvr. 'udarati zubima o zube (zbog straha ili hladnoće), stvarajući pri tom poseban šum'. — Cvokoćeš ko da si se smizo?! cvrčak-čka m zool. Cicada. cvrčit-im nesvr. 'puštati naročiti glas',,cvr" (o cvrčku, popcu)'. — Čujem ga lipo da cvrči, a ne možem da ga nađem di je. cvrknit cvrknem svr. 'na brzinu ispeći neko jelo'. — Mogla bi ti, Ružice, cvrknit nama za večeru koje jaje i malo divenice. cvrknut-a-o 1. 'ćaknul'. — Nije on lud, samo je malo cvrknut. 2. 'pripit'. — iđe Pajac, al kako mi se 5ini, fain je cvrknut, jel zdravo ševelja s nogama. cvrkućat cvrkuće(m) nesvr. 'ispuštati cvrkut'. — Kako jutro a tice počmu da cvrkuću. cvrkut m 'glas malih ptica i nekih insekata'. — Dobro čuješ, to je cvrkut oni mali tica što žive u ritu.

RICNIK 2.pdf

Č ča skr. 'čiča'. — Ča Joso je dobar čovik. čabrnjak/čabrnjak-aka m 'kratka drvena motka'. — Provuči čabrnjak kroz uši šavolja, jer drugačije ga nećemo moć prinet u komaru. čačak čačka m 'smrznuto ili suvo blato na putu'. — Nismo potkovali konje, ovaj čačak sve će njim noge izubijat. čačikulaša ž 'dečja igra, trula kobila: jedna grupa dečaka postavi se u nizu, pognuti na dole jedno drugom stavljaju glave među noge, za koje se drže i rukama; druga grupa skače na leđa, koja su sada kao jedan celovit most. Ako neko padne ili dodirne zemlju, dolazi do promene uloga. čačkat-am nesvr. 1. 'čeprkajući po čemu vaditi, izvlačiti što'. — Opet čačkaš nos, sram te bilo! 2. 'čeprkati, preturati po čemu'. — atogod čačka u fijoki di mu je sersam (v. ). čačkav-a-o 'pun čačka, neravan, džombast'. — Baš moramo mi odan ić po ovom čačkavom putu? čadit-im nesvr. 1. 'zanovetati'. — iđi štogod radi, već samo tu sidiš i čadiš. 2. 'dimiti, pušiti'. — Dida su bolesni, pa po cio dan u sobi čade. čađa ž 'ugljeni prah koji se taloži iz dima i plamena'. — Šta si radila, i'maš čađe svild po licu. čakanjac-anjca m 'čekić (za određene namene)'; tesarski ~ 'sa prorezom na gornjoj strani za vadenje eksera'; ziđarski ~ 'sa jednom stranom za razbijanje cigle'; vinogradarski ~ 'za seču korenja i izdanaka loze'; — Slomilo se sapište na čakanjcu. čakčire čakčira pl. t. 'čakšire, pantalone sužene uz list noge i sa uzengijom (v); up. bričaste ~ Izr. Čakčire sve laju oko njega 'kad neko naglo smršavi'. Isprašit (kome) čakčire 'istući (ga)'. čakljikat-am nesvr. 'škakljati, golicati'. — Ja ne možem izdržat kad me po tabanima čakljikaje. čakljikav-a-o 'škakljiv, golicav'. — Toliko je čakljikavo dite da se uvik dere kad se kupa. čakundida m 'pradedin otac'. — Valdar je udario na njegovog čakundidu, kazali su da je on bio taki mudrac. čalabrcnit-abrcnem nesvr. 'prezalogajiti (v. labrcnit)'. — Znaš šta, Števo, đrukput ti čalabrcni kod kuće, a dođi ode da večeraš. čamit-im nesvr. 'samovati, biti u tmurnom raspoloženju'. — Svi su očli od kuće, a ja čamim u samoći. čamljenje s gl. im. od čamit. — Kažu da ga je posli smrti žene čamljenje upropastilo. čamovina ž 'čamovo drvo, jelovina'. — Dobro će bit to korto od čamovine da pojimo iz njeg konje i krave. čančuga ž i m 'neuredna osoba (lično i u radu)'. — Ne triba mi ta čančuga u kuću; kudan iđe ~ za njom ostaje smrdljiv trag. čangrcat čangfće nesvr. 'čegrtati'. — U našoj kući nikad nema mira, moja žena vazdan š čimegod čangrće. čangrizat čangrizam nesvr. 'dosađivati, prigovarati, čantrati, gunđati, zajedati'. — Vridna je ko crv i mrav zajedno, al voli čovika da čangriza. čangrižljiv-a-o 'koji često i rado čangriza'. — Sve bi bilo dobro, samo da joj je svekrova malo manje čangrižljiva. čantrat-am nesvr. 'stalno zamerati i kritikovati, čangrizati'. — ama, mani se već tvog, čantraš i kad triba i kad ne triba. čap čapa m 1. 'čep'. ~ oćemo 1 imat dosta čapova za svu burad? 2. drvena slavina za vinsko bure'. — Danas ćemo udarit čap u novo bure vina. čapak-pka m 'kandža'. — Kažem ja tebi da se čuvaš mačkinog čapka. čapat rapam nesvr. 1. 'jesti otkidajući komadić po komadić (mrvicu po mrvicu)'. — Ako si gladan, onda i redovno, nemoj mi tu vazdan čapat. 2. 'skidati nešto sa nečega gde čvrsto prianja'. — Zašto čapaš tu krastu, oćeš opet krv da ti teče?! ~ se 'hvatati se, kačiti se za što'. — Eno i(h), opet se čapaje oko te male lopte. čaplja ž zool. 'ptica močvarica visokih nogu i jakog kljuna Ardea: bila ~, siva ~. čapnit-e(m) svr. 1. 'kljucnuti'. — Ne diraj piliće, čapniće te kvočka. 2. 'otkinuti delić hrane'. — Nije valdar da si toliko sit, da ne možeš čapnit koji zalogaj. čapo(v)-ova m 1. 'drvena naprava za hvatanje golubova (obično se stavlja na krov kuće)'. — Pala su vratašca na čapovu, iđi podigni i(h). 2. 'kraj biča (na koji se vezuje švigar)'. — Nemoj ti da ja tebe pošijem čapovom, biće masnica s podlance. čapovat-ujem nesvr. 'stavljati slavinu u puno bure (vina, piva) pre nego što počne njegovo trošenje'. — Otakali smo vino i nanovo ga čapovali. — Znaš, kad se čapuje vino, da se prve čaše malo uzmute. čardačić m dem. od čardak.

RICNIK 2.pdf

čardačina ž augm. i podr. od čardak. čardak m 'koš, spremište za kukuruz'. — Dva čardaka su nam puna kuruza. čardaketina ž augm. podr. od čardak. čardaš m 'mađarski narodni ples; muzika za takav ples'. — Mladi su pored kola rado igrali i čardaš. ĸ mađ. csardas. čailama ž 'vrsta narodne igre; muzika za tu igru'. — Vranjanka i čarlama su bile omiljene igre na balovima. čarni-a-o 'crn' (pesn)'. — Pokojna majka su zdravo volili onu pismu: Čarnagoro, punati si lađa. čaršap m 1. 'stolnjak'. — Kad je Božić, metnićemo bili čaršap na astal. 2. 'pokrivač za postelju, čaršav'. — Triba prominit čaršape nakrevetima. čas m 'vrlo kratko vreme, tren'. — U prvi čas te nisam pripozno. Izr. za tili ~ 'u tren, odmah'; u pravi ~ 'na vreme, u pogodan trenutak'; sudnji ~ 'vreme kad treba umreti'; svaki — 'često'; u isti — 'tog trenutka'; u srićan ~ 'uspešni trenutak'; u zao — 'u nevreme, na nesreću'; ~ brže 'što pre'; ~ posla 'vrlo bizo'; ni časa 'odmah'. časak časka m dem. od čas. v. časit-im nesvr. 'otezati, oklevati, odugovlaciti'. _ Nadam se da nećeš mlogo časit, jel triba uradit prija nego što kiša naiđe. časkom pril. 'na brzinu, brzo'. — Spremi mi časkom štogod malo za ilo. časna ž v. duvna. — Njegova starija sestra je časna. časnik m 'oficir'. — Didin brat je ko časnik poginio u ratu. časno pril. 'pošteno, čestito'. — Časno je živio. čast ž 1. 'poštenje'. — Ne daj Bože da nam kčgod čast ukalja. 2. 'čašćenje, gozba'. — Danas je bila velika čast kod nas, imali smo punu sobu gostivi. 3. 'svadba'. — Čula sam da ste u nedilju bili u časti. častan-sna-sno 1. 'pošten, čestit'. — Stipan je častan čovik i triba mu virovat što kaže. 2. 'cenjen, dostojan poštovanja, poštovan'. — Ta, to je časna porodica, poznata o(d) davnina. 3. 'kao epitet u nekim formulama: 'časni sude 'uvaženi, cenjeni'; (časna) časna sestra 'crkvena zvanja'. čaša ž 'mala posuda (obično od stakla) iz koje se pije'. — Popio sam svega dvi čase piva, pa mi se već zamutilo u glavi. Izr. u čašu zagledat 'mnogo piti'; pored, pokraj čaše 'pijući kakvo piće'; prilila se — 'prekipelo strpljenje'. čašetina ž augm. podr. od čaša. čašica ž dem. od čaša. čat čata m 'ukrasna ukosnica'. — Popravi taj čat, sav ti se nakrivio u kosi. čatlaisat-aišem nesvr. 'usijati, uglačati'. — Dokle ćeš već nosit te čakčire, sve su se od nošenja učatlaisale. čatlo(v)-ova m 'poprečna drvena motka na kolima (za prevoz sena, slame, kukuruzovine)'. — Dobro svežite čatlove za pomoćnice. ĸ mađ. csatlo. čatrlja ž'kuća slabog kvaliteta materijala, koliba'. — Šta ne srušiš tu čatrlju kad si sazido tako lip salaš. čavka ž zool. 'ptica odozgo crna, odozdo siva, Colaeus monedula'. čavrljat-am nesvr. 'ćaskati, čavrljati'. — Svi su se vrepci skupili na ovu trišnju i samo čavrljaje. čečan-a-o 'lep, krasan (o deci)'. — Ti si naša čečana beba. čedance-eta s dem. od čedo. — Jaga ljulja svoje čedance. čedašce-eta s dem. od čedo. — Iznesi to tvoje čedašce da ga vidim. čedo-a s dete (uopšte)'. — Jedno je nosila, a drugo čedo vodila za ruku. čekanje s gl. im. od čekat. — Nemoj da se smrznem od čekanja na tebe. čekat-am nesvr. 'iščekivati, očekivati'. — Čekala sam ga dvi godine, sve sam mislila moždar nije poginio. — Ne možem ja na tuđu pomoć čekat. — On ode sidi, a poso nek čeka. ~ se uz povr. —Čekaj se samo ako te ja ščepam, oćeš fasovat svoje. čekinja ž 1. 'svinjska dlaka'. — Kad opaljužate svinče, čekinju ćemo ostavit za kefu. 2. 'brada'. — Ne vole me brijat berberi, kažu da mi je brada prava čekinja. čekljun m 'kuka, čaklje'. — Otkinio se kabo i pao u bunar, probaj ga čekljunom izvuć. čekrk m 'drveni kotur (za namotavanje pređe ili na bunaru za vađenje vode)'. — Bunar na čekrk. čela (mn. čele) ž 'pčela'. ~ imam tri košnice čela. čelance-eta s dem. od čelo.

RICNIK 2.pdf

čelenka ž 'glava, lobanja (podsm. )'. — Skloni mi se ispod ruke, jel ću te sad ovom varnjačom po čelenki. čelikat-am/čeliče nesvr. 'poticati volove da skrenu desno'. — Čeli ho! uzv. volu da skrene desno'. čelnjak m 1. 'ukras (kožni i metalni) na prednjem delu oglavnika (konj. oprema)'. — Taj tvoj čelnjak je tako lipo usvitlan ko da je od zlata! 2. 'više košnica sa pčelama'. — Cvataje dračovi pa sam čelnjak tamo primistio. čelo s 'deo iznad očiju do ruba kose; odgovarajući deo životinjske glave'. — Čelo mu je uvik naborano. čelo predl. 'iznad, pokraj, uza'. — Čelo glave mu je visila vinčana slika. čeljade-eta s 'ljudsko biće uopšte'. — Povećala nam se obitelj za još jedno čeljade; zb. čeljad. — Ako se sva čeljad skupila, nek sidaje za astal pa da se užna. čemer-era m 'gorak ukus i težina u telu (organizmu)'. — Toliko volim pečeno jagnje, al se ne smim slatko naist, oma me uvati čemer, pa se osićam ko da me je kogod istuko, cllo tilo me boli'. čemeran-rna-rno 'koji je gorka ukusa; jadan, nevoljan'. — Ne znam kaka mi je to srića, ja sam skoro svaki dan ko čemeran čovik'. čemerno pril. 'sa puno gorčine; jadno, tužno'. — Kad se slatko naidem, ja se čemerno osićam dogod mirno ne odležim barem jedno po sata. čeprkanje s gl. im. od čeprkat. — Majki tako prođe vrime, dok se bave čeprkanjem u bašči. čeprkat-am nesvr. 1. 'grepsti da se što iskopa'. — iđi otiraj kokoške sa kuruzišta, čeprkaje sime. 2. 'preturati, pretraživati'. — Štogod ćeprka po džepovima. čerez predl. 'zbog, radi'. — Čerez čega 'zbog, radi čega'; Izr. izać čerez sebe 'obaviti fiziološku potrebu'. čerga ž 'ciganski šator'. — Cigani di rastru svoju čergu tu i žive. čergar-ara m 'Ciganin koji živi pod čergom'. — Mani Vranju, živi ko kaki čergar. čergaš-aša m v. čergar. čergica ž dem. od čerga. čerupat-am nesvr. 'vukući kidati, otkidati nešto od nečega'. — Vaš pulin čerupa naše kokoške. ~ se 'tući se vukući se za kosu ili nešto drugo, čupati se'. — Razvadi one dvi glupače, čerupaje se nasrid sokaka. česnica ž 'božićni pleteni kolač (u koji se stavlja zlatan ili srebrni novčić)'. — Ko nađe novčić u česnici taj će bit najsrićniji te godine. čest-i ž 'čast'. — Čest nek je njegovom imanju, al mi našu curu ne damo za njegovog sina. čest česta često a. 'zbijen'. — Malo ste često kuruz posadili. b. 'koji se javlja u kraćim vremenskim razmacima'. — Tom vašem čestom sastajanju neće bit dobar kraj. čestit-a-o 'častan, pošten'. — Jocka je valjana cura i od čestiti je roditelja. čestitat čestitam (čestitanje s gl. im. ), svr. i nesvr. 'zaželeti kome sreću povodom kakvog značajnog dana ili događaja'. — Čestitam ti imendan'. — Čestitam vam Božić. čestito pril. 'na čestit način, valjano'. — Čestito uradi, a drugo je naša briga. čestivridan-dna-dno 'čestit'. — Jeste da je malo spor, al je dobar i oestivridan. često pril. 'u mnogo puta, mnogo prilika'. — Sve je češće dolazio, naposlitku su se uzeli. češagija ž 'metalno oruđe s nazubljenim grebenima kojim se timari krupna stoka (konji, goveda i dr. )'. — Ko voli lipog konja, taj se mora i češagije laćat. češalj-šlja m 'predmet od drveta ili kosti sa zupcima, za češljanje ili pričvršćivanje kose'. ~ imali smo svega dva češlja u kući. češat češem nesvr. 1. 'trljati kožu da se smanji svrab'. — Moram češat kad me svrbi. 2. 'čistiti četkom, češagijom, timariti'. ~ oma će doć, češe konje. Izr. koga svrbi, taj se češe. 'ko je nešto učinio neka odgovara'. ~ se povr. češkat-am nesvr. dem. prema češat. — Kad sam bio mali, volio sam da me nana uveče češkaje po glavi. ~ se povr. češljarica ž 'frizerka'. — Češljarica će te očešljat i namistit vinac na glavu. češljat-am nesvr. 1. 'uređivati češljem, doterivati (kosu, bradu, brkove i sl. )'. — Češlja kosu na razdiljak. 2. 'razvlasavati na vlakna (vunu, lan i sl. )'. — Ona je samo češijala vunu al nije prela. ~ se povr. češljić/češljić m dem. od češalj. četri 'četiri'. — Ja sam tebi dao četri puta više. Izr. dignit sve ~ u vis 'lenčariti'; med ~ zida (živit, čamit) 'biti sam'; u ~ oka 'bez svedoka'; na ~ noge 'obema rukama i nogama'. četvorica ž 'četiri muškarca, četvorica'. — Nas četvorica smo bili taki drugovi, da smo se u isto vrime i oženili. četvoro zb. br. prema osnovnom broju četiri, —. Vi čekali mene, a nas je došlo četvoro. Izr. otvorit četvere oči 'biti vrlo oprezan, pripaziti'.

RICNIK 2.pdf

četvoropreg m 'kola sa četiri konja u zaprezi'. — Bandaša i bandašicu je na Dužijanci nosio četveropreg. četvrtak-tka m 'četvrti dan u nedelji'. Izr. debo ~ 'poslednji mrsni dan uoči velikog posta pred Uskrs'. čevrgan-ana m 'okretan dečak, u vreme puberteta'. — Nije Lozo još momak, al je taki čevrgan da se u svačem snađe. čeze pl. t. 'laka kola na dva točka'. — Babo su juče na vašaru kupili nove čeze. čiba/čibe uzv. 'psetu da prestane lajati ili nasrtati na nekoga'. čibak m 'lula sa kratkim kamišom, čibuk'. — Čibak mu je po cio dan u ustima. čiča m 1. 'stari čovek'. — Opet je prija podne bio onaj čiča, tražio je baću. 2. 'otac, starešina porodice'. — Pitaj čiču, pa ako te oni pušte, ja nemam ništa protiv. čičak čička m bot. 'vrsta biljke sa glavicama na vrhu stabljike koje se lako kače za životinjsku vunu ili dlaku, za odelo i sl. Lappa. L. major. ~ Di si, diko, učičkala skute? (nar. ) čičakulaša ž v. čačikulaša. čičica m dem. od čiča. čičo m 'starešina porodice (baćo)'. — Našem čiči nije štogod dobro, tribalo bi da odu kod doktora. čičoka ž bot. Helianthus tuberosus, vrsta krtolastog povrća'. čiga ž 'čigra, zvrk'. — Dobićeš dvi čige za onu novu kandžiju. čigat se-am se nesvr. 'igrati se čigre, vrteti zvrk, čigru'. — Lazo mi je uzo čigu, ne da mi da se či'gam. čijat-am nesvr. 'odvajati paperje (mašak) od ostalog perja sa badrljaka'. — To mi je najmrži poso kad moram čijat guščije perje. čiklandi zb. im m 'kukuruzi malih klipova, oštrih zrna (obično tamno crvene boje, rano dospevaju i koriste se za pucanje kojcica)'. — Dono sam nikolko čiklanda da pucate kokice. čikljikat-am nesvr. v. čakljikat. — Kako da zaspem kad me Stipe furtom čikljika ispod pazuva. čiko m 'ujak ili stric (odmila)'. — Kad čiko dođu u goste, onda je prava radost kod dice. čilaš-aša m 'beli konj koji je starošću postao beo (obično se ždrebi kao vranac ili kao zatvorene boje dorat)'. — iđu baćo, poznam dva čilaša u kolima. čilaša ž 'kobila bele boje'. čimisker mod. 'izgleda, čini mi se'. — Čimisker da si ti malo više povuko. činik činika m 'oveća drvena kašika kao merica za brašno (koristi sepri mešenju hleba)'. — Moje su ruke od tista, dodaj mi još jedan činik brašna. čipat (se) čipam (se) nesvr. v. čapat (se). čipetak-tka m 'testenina dobijena kidanjem testa prstima'. — Volim čipetke u čorbi s paradičkom. čipka ž 'ručni rad, šupljikav i mrežast od lanenog ili svilenog konca, izrađuje se pletenjem, kačkanjem ili vezenjem (obično kao ukras na ženskom rublju i haljinama)'. čipkan-a-o 'koji je od čipke, ukrašen čipkom'. — Ona uvik nosi čipkane maramice. čipkat (se)-am (se) nesvr. v. čipat (se). čipkica ž dem. od čipka. čir čira m 'gnpjno ispupčenje na koži'. ~ imam čir pod pazuvom, pa ne možem ruku da podignem. čirak-aka m 'svećnjak'. — Šta stojiš tu ko čirak?! čirić-ića m dem. od čir. — Pun mi je vrat čirića. čist čista/čista čisto/čisto 1. a. 'koji nije uprljan, uredan'. — Jutros je kogod bio zdravo vridan, kad je već tako čista avlija. b. 'koji je bez oblaka, koji nije zamagljen'. — Nebo je čisto, ne vidim ni jednog oblačka. 2. 'koji pazi na čistoću, pedantan, uredan'. — Marga poznata ko vrlo čista domaćica. Izr. ~ račun duga ljubav 'uzajmljeno treba na vreme da se vraća'; čista soba 'gostinska soba'; čista srida 'početak velikog posta pred Uskrs'. čistac-aca m 1. 'proplanak'. — Na čistacu su se sigrala dva zeca. 2. 'komad saća sa čistim medom'. — Kad su vijali med, ja sam dobio komad čistaca da sisam iz njeg med. Izr. istirat na čistac 'razjasniti'. čistit-im nesvr. 'uklanjati prljavštinu'. — Da nlsi više puštala mačiće u sobu, svud prljaje pa samo moram čistit za njima Izr. ~ isprid svoje kuće 'brinuti se o sebi, ne mešati se u tuđe poslove'. ~ se 1. 'uklanjati sa sebe nečistoću'. — Maca se napila mlika i sad se čisii i umiva. 2. 'razvedravati se (o nebu); prolepšavati se (o vremenu)'. — S gornjaka se već čisti, ja mislim da neće

RICNIK 2.pdf

više bit kiše. čistomeljka ž 'preterano pedantna žena koja stalno licka i doteruje nešto po kući'. — Volim i ja red, al nisam baš nika čistomeljka. čit uzvik kojim se umiruju deca. — Čit tamo, ni jednu rič da nisam više čula! čitav-a-o 1. 'sav, ceo, celokupan, potpun'. — Čitav dan je padaia sitna kiša. 2. 'pametan, normalan'. — Pa ti nisi čitav, kad tako štogod možeš kazat za moju sestru. čivija ž 'gvozdeni klin koji drži točak na osovini'. — Jedna je čivija slomljena, tribalo bi je prominit. čivijica ž dem. od čivija. čivinjak m 'svrdlo sa drvenomili gvozdenom drškom'. — Donesi veći čivinjak, s ovim malim ne možemo probušit tako debelu dasku. čivucki-a-o 'koji se odnosi na Čivute'. — Čivucki džak je težak 70 kila. Čivut(in) m 'Jevrejin'. — Ni onaj Čivut ne priuzima žito. Čivutkinja ž 'Jevrejka'. — Jeca služi kod jedne Čivutkinje. čizma ž 'vrsta obuće, obično kožne, koja seže do kolena'. ~ tvrdi sara; čizme na bore 'čizme mekanih sara (sturaju se naniže i uboraju)'. Izr. Čizma glavu čuva, šubara je kvari! čizmar m 'onaj koji izrađuje čizme'. — Ja uvik poručivam meni či'zme kod čizmara, nikad ne kupujem gotove. čizmarka ž 1. 'čizmareva žena'. 2. 'ženska osoba koja izrađuje čizme'. čizmarov-a-o 'koji pripada čizmaru'. — Od dobri čizmarovi kalupa zavise i kako će čizme bit. čizmarski-a-o 'koji se odnosi na ćizmare'. — ~ zanat; ~ radnja; ~ ši'lo. čizmetina ž augm. od čizma. — Šta si mi ušo u sobu s otim blatnjavim čizmetinama?! čizmica ž dem. od čizma. članjak-njka m 'zglavak, zglob (obićno na ruci ili nozi)'. — Upado sam u blato do članjaka. človit-i(m) nesvr. 'stajati na stražnjim nogama (o četvoronošcima)'. — Naša kerica zna da človi ko kaki zec. čoban m 'pastir koji čuva ovce'. — Tira čoban sto ovaca. čobanče-eta s 'mladi čoban'. ~ obadva čobančeta su zaspala. čobančica ž dem. od čobanka. čobančić m dem. od čobanin. čobanica/čobanica ž 'pastirica'. — Ja sam već u svojoj sedmoj todini postala čobanica. čobanin m v. čoban. — Moj baćo su već od deset godina bili čobanin. čobanka ž v. čobanica. čobanov-a-o 'koji pripada čobanu'. — štap; ~ pulin 'pas'; — Ostala je čobanova kabanica. čobanski pril. 'na čobanski način'. — Prostro čovik opakliju, pa se izvalio nako čobanski. čobanja ž 'drvena okrugla i pljosnata posuda za vodu, (10—20 litara)'. — Odnesi čobanju u iad pod krstine da se ne ugrije voda. čobanjac-njca m 'jelo od ovčijeg mesa sa jakim začinom'. — Nema boljeg ila od čobanjca kojeg sami čobani skuvaje. čoja ž 'čoha (vrsta čvrsto valjanog sukna)'. — Ostalo je čoje od suknje, možemo pokrit šnjom onaj mali astal. čokoće s zb. im. od čokot. — Sve mlado čokoće se zimus smrzlo. čokor m 'buket cveća'. — Napravi jedan čokor od cvića iz bašče, pa ćemo ga odnet na groblje. čokot m 'trs (lozni grm u vinogradu)'. — Na svakom čokotu ima po nikolko kila grožđa. čončat čončam nesvr. 'na belom paučinastom platnu debljom žicom čunkom utkivati motive'. — Naučila me snašica tkat peškire, pa i čočat na tankima. čopor m 1. 'krdo'. — Čopor krava pase u ritu. 2. 'grupa ljudi (podsm. )'. ~ oćete i mene primit u vaš čopor? čoporat se-am se nesvr. 'skupljati se, gomilati se, čoporiti se'. — Posebno se čopora mladež, posebno stariji. čorapa ž 'čarapa'. — Tako sam pokiso da su mi i čorape mokre. Izr. udaren mokrom čorapom! 'priglup'. čorapetina ž augm. i podr. od čorapa.

RICNIK 2.pdf

čorapica ž dem. od čorapa. čorapin-a-o 'koji se odnosi na čarapu'. — Jedna čorapina peta se pokidala. Izr. otego se poso ko ~ početak 'traljav posao'; usta su mu ko ~ početak 'ima velika usta'. čorba ž 'tečno jelo, često sa komadićima mesa i sa povrćem (zaprženo i začinjeno)'. — Poijo sam dva tanjira čorbe. Izr. Svilena ~ 'supa od svežeg mesa'; zapržena ~, soparna ~, krumpir ~, pileća ~, goveđa ~. čorbaroš m 'onaj koji rado jede čorbe'. — Ja sam velik čorbaroš. čorbetina ž augm. i podr. od čorba. čorbica/čorbica ž dem. od čorba. — Malo tije ritka čorbica. čorda ž 1. 'čopor, stado (krava, koje se svakodnevno sakupljaju po domaćinstvima i gone na pašu)'. — Stigla je čorda krava. 2. 'mesto za ispašu krava'. — Otirali su krave na čordu. 3. 'neprikladno ponašanje'. — Šta ti danas fali, taki si ko da si iz čorde došo?! čordaš m 'čuvar krava (v. čorda 1. )'. — Već godinama je on naš čordaš. čova ž 'smotuljak slame (vezan na kola, na neku napravu ili ogradu kao znak da se odnosni predmet ili nešto u toj kući nudi na prodaju)'. čovčina m augm. od čovik. — Ta, ilija je čovčina na svom mistu. čovičak-čka m 'čovečuljak'. — Čovičak je mali, al je oštrog jezika. čovičanski/čovičanski pril. 'kako dolikuje čoveku, ljudski, humano, plemenito'. — Ako si čovik i uradićeš čovičanski! čovik (Vok. čovče) m 1. 'čovek, odrastao muškarac uopšte'. 2. 'suprug, muž'. — Ne pušća me čovik da idem sutra na pecu. Izr. ~ blage riii, zlatne ruke, pa vik provikovo u poslu 'valjan radnik'; ~ da ga na kruv možeš mazat 'dobrodušan'; ~ koji se ne boji života 'hrabar, snalažljiv'; ~ koji je posto gazda od svi' putova i staza 'vlastodržac'; ~ na svom mistu 'čvrstog karaktera'; ~ se uči dok je živ, opet lud umre! ~ se za rič veže, a vo za rogove!; ~ blage ćudi 'mekan'; ~ srićne ruke; ~ je čovik, ako je čovik!; ~ ostrog zuba! 'naprasit'; ~ da pukne od bisa! 'zbog neke nepravde'; duša od čovika!; drvo se na drvo oslanja, a ~ na čovika!; ~ mekana srca 'milosrdan'; gotov ~ 'zreo'; drugi ~ postat 'sasvim se izmeniti'; nikaki ~ 'nečovek'; živom čoviku nikad dosta! čovo m v. čovčina. — Albe ti je čovo da ga triba tražit! čudak-aka m 'nastran čovek'. — Niko š njim ne mož izać na kraj,on je čudak za sebe. čudan-dna-dno 'neobičan, neverovatan'. — Svi su Dulićevi čudni ljudi. čudeso s veliko čudo'. — Ja vam kažem: to je čudeso božje. čudit-im nesvr. 'izazivati čuđenje kod nekoga'. — Čudi me da je Losko došo u svatove, a nisu divaniii vi'še od dvi godine. ~ se 'iznenađivati se'. — Šta se čudiš, moglo je gore bit da mi je greda na glavu pala. Izr. — čudom 'veoma se mnogo čuditi'. čudo pril. 'jako, veoma, vrlo mnogo'. — Čudo mu se dopala divojka. Čudo što je lip. čukanjica ž 'koren kukuruzne stabljike koji Posle sečenja ostaje u zemlji'. — Čftn se malo prosuši, skupljaćemo čukanjice. čukljikat-am nesvr. v. čakljikat. čuma ž 'peteljka voća (trešnje, višnje i sl. )'. — Baci ove čume na đubre. čunj čunja m 'čamac'. — Čunja nemamo a plivat ne znam. čunjak čunjka m 1. 'pokretni deo tkačkog razboja, naprava od tvrdog drveta u obliku čuna, u koji se umeće kalem sa potkom, cevnjak, čunak'. — Što friščije provučem čunjak, friščije je i tkanje. 2. 'limena cev za peć kroz koju prolazi dim u odžak, deo takve cevi'. — Kupio si al sad i umisti čunjak, jel brež njeg ne možem ložit u šporelj. čunjat se čunjam se nesvr. v. vozit se čamcem'. — Ja se ne smim čunjat, bojim se vode. čunjić-a/čunjić-ića m dem. od čunj. čupat-am nesvr. 1. 'vući, izvlačiti što'. — Unuk me je volio čupat za brkove. 2. 'čeru, pati'. — Nas dvi ćemo čupat piliće. 3. 'brati skidati voće'. — Nemoj čupat te zelene zerdelije. ~ se povr. — Dica se tuku i čupaje se za kose. čupav-a-o 'neočešljan, raščupan'. — Joso proviri iz sobe još trabuvan i sav čupav. čuperak-rka m 'pramen kose'. — Samo se ti ludiraj, oće nasradat taj tvoj čuperak. čupkanje s gl. im. od čupkat (se). — Dok se dida ne manu čupkanja brkova neće sist za astal. čupkat (se)-am (se) nesvr. prema čupati (se) — Ovce čupkaje skoro suvu travu. čupnit-nem svr. 'čupati'. — Volim ga čupnit za taj okrugli obraščić. čupurdija m 'starešina čuvara javnog reda," policijski starešina grada'. — Čupurdija je imo veliku vlast, zato su ga se svi i bojali.

RICNIK 2.pdf

čurčija m 'krznar'. — Porućio sam kod našeg čurčije jednu opakliju. čutak-tka m 'uvrćena slama (za ribanje posuda, timarenje konja i loženje u šporet)'. — Napravi mi jedan čutak da izribam kastronu, maio je pekmez uvatio kad sam ga kuvala. čutakovat-ujem nesvr. 'timariti, čistiti'. Ti opet nisi čutakovo konje, još su od blata. čutka (G. mn. čutaka) ž 1. 'deo koji ostane posle krunjenja kukuruznog klipa'. — Donesi košar čutaka, triba mi za šporelj. 2. 'ostatak od ploda: grozd sa kojeg su skinute bobice, zrno, ogrizak jabuke, kruške'. — Oma da ste skupili čutke od jabuka i bacili i(h) u mošlik svinjama. čutnjak m 'šupa za smeštaj čutaka'. — Dvoja koia čutaka smo sadili u čutnjak. čutura ž 'plosnata posuda za nošenje pića'. — Nasuo je vina u čuturu i zaboravio je ponet. čuturica ž dem. od čutura. čuvaldu s m 'velika i jaka igla kojom se šiju vreće'. — Kazo sam ti da mi triba čuvaldus, di ću s ovom malom iglom šit debeli džak. čuvaran-rna-rno 'štedljiv'. — Dobar je domaćin i vrlo čuvaran čovik. čuvarkuća ž 1. 'cveće koje raste na trščanim krovovima kuća, Sempervivum tectorum'. — 2. 'lice koje čuva kuću i stara se o domaćinstvu'. — Majka nikud ne iđu, postali su prava čuvarkuća. 3. 'pas koji čuva kuću'. — Ne brinemo mi dok je žućija u avliji, on je naš čuvarkuća. čuvat čuvam nesvr. 1. 'paziti da nešto ne bude oštećeno, uništeno'. — Čuvaj zdravlje dok možeš. 2. 'nadgledati'. — Tri dana sam njim čuvala dicu. 3. 'izvoditi na pašu, napasati'. — Na kime je danas red da čuva svinje?! 3. 'starati se da se nešto ne rasipa, štedeti'. — Čuvaj bile pare za crne dane. Izr. ~ ko oči u glavi 'najbrižljivije paziti'. Čuvaj dok imaš, kad nestane ne možeš!; ~ ko zenicu oka svog, ko malo vode na dlanu 'brinuti se za koga'; Čuvaj snagu za starost a litinu za zimu (v. litina)! ~ postelju 'ležati'. čuvida ž 'maska'. — Skini tu čuvidu, uplašićeš dicu. čuvide čuvida pl. t. 'maškare'. — Kad nadođu poklade ne možeš proć od čuvida. čvokat čvokam nesvr. prema čvoknit. čvoknit-nem svr. 'iznenada i brzo udariti, kvrcnuti, čvrknuti'. — Ne diraj piliće, čvokniće te kvočka po prstima. čvor čvora m 1. 'splet delova kad se delovi čega savitl'ivog čvrsto vežu ili zamrse'. — Kako se na ovoj štrangi stvorio taki čvor, ne možem da ga odmrsim. 2. 'okruglast i vrlo tvrd deo u drvetu. — Kad kupuješ daske, gledaj da ne bidne čvorova u njima. čvorak-rka m zool. 'vrsta ptice pevačice Sturnus vulgaris'. čvorav-a-o 'koji ima čvorove'. — Čvoravo je drvo, najbolje će bit da iscipamo za ogriv. čvorčić dem. od čvorak. čvorčić m dem. od čvor. čvorga ž 'kvrga, oteklina od udarca ili kakvog oboljenja, čvoruga'. — Tako ga je zdravo udario po glavi da mu je oma čvorga iskočila. čvorić-ića m dem. od čvor. — Leca je puna čvorića. čvorina ž augm. od čvor. čvornat-a-o v. čvorav. čvornovat-a-o v. čvorav. čvrsnit-nem nesvr. a. 'postajati čvrst, otvrdnjavati'. — Kako mi se čini, posli one silne kiše, počelo je da čvrsne. b. 'postajati, snažniji'. — Pušti ga nek radi, iđe stariji pa tako i čvrsne. čvrst čvrsta čvrsto 1. 'tvrd, gust, zbijen'. — Malo mi je čvrsto tisto. — Zerdelije još nisu zrile, zelene su i čvrste. 2. 'nesavitljiv, krut'. — Taka joj je čvrsta kosa ko čekinje. 3. 'otporan prema kidanju'. — Štranga je čvrsta, samo ti dobro sveži, pa se ne boj. 4. 'dobro učvršćen, usađen'. — Samo ti obisi na njeg, čvrst je to klin. 5. 'potpun, dubok, tvrd (o snu). — Zavirila sam u sobu, čvrsto deran spava. čvrstit čvrstim nesvr. 'učvršćivati, jačati'. — Ja sam ga i rabrila i čvrstila, al nije pomoglo. ~ se 1. 'postajati čvrst, jači, jačati'. — Nevolja će i njeg naučit da se čvrsti. 2. 'uzdržati se, ne zaplakati se'. — čvrstila sam se koliko sam mogla, al onda su soze same navrle i zajecala sam na glas. čvrsto pril. 'na čvrst način'. — Čvrsto veži kera da se ne odriši kad bidne trzo. — Čvrsto je zagrli, to je tvoja sestrica. — Čvrsto je odlučio da se ženi.

RICNIK 2.pdf

Ć ćaća-e m 'otac (retko, češće u grdnij)'. — Ćaću ti tvog (deci). ćaknut-a-o 'luckast, budalast'. — Ja jesam malo na svoju ruku, al nisam ćaknut, kako vi kažete, gospodine. ćalov-ova m 'glupan, budala'. — Kad si taki nedositan, svaki ima pravo da te zove ćalovom i magarcom. ćanut-a-o v. ćaknut. ćapit-im svr. 'uhvatiti, ščepati'. — Pazi da te ne ćapi ta kerekanja. ćapkat-am nesvr. 'šarati (zid, umačući predu u farbu i udarajući po zidu, gde ostaju šare)'. — Baš si lipo ućapkala peć, šare su sitne ko da si kroz sito ćapkala. ćar-i m 'zarada, dobit korist'. — Meni je sve' ovo či'st ćar što živim posli one teške operacije. ćarit ćarim svr. i nesvr. 'dobiti, zaraditi na lak način'. — Luki je glavno da on ćari. ćarit-i nesvr. 'ćarlijati (o vetru)'. — Večeras je napolju tako lipo, vitar ćari, pa sve mriši a(j)er. ćarlijat-am nesvr. 'pirkati, lahoriti (o vetru)'. — Ništa nema lipčeg nego kad liti vitar pomalo ćarlija. ćasa ž 'lonče za vodu (oko pola litre i manje)'. — Mande, dodaj mi jednu ćasu vode ćavirat ćaviram nesvr. 'zavirivati, virkati — Nemoj mi ćavirat kroz ta vrata, već uđi u sobu. ćavkat-am nesvr. 'lajati poluglasno (obično za štene, mladog psa)'. — Već mi je dosadilo ovo štene, ćavka po cio dan. ćef ćefa m 'dobra volja, dobro raspoloženje'. — Došo mi je ćef da se i ja ženim. ćela ž 'deo glave bez kose'. —Na temenu se ćela sve većma širila. ćelav-a-o 'bez kose'. — Ćelavog čovika je lako ošišat! ćelavit-im nesvr. 'postajati ćelav'. — Rano si počo ćelavit, friško ćeš ostat brez kose. ćelonja m 'ćelav čovek (podrug. )'. — Nemojte da Nikola čuje da ga zovemo ćelonja, mož se čovik uvridit. ćemane s 'violina'. — Tijo, tijo, vi, drugi, oću samo da se ćemane čuje. ćepe-eta s 'ćebe'. — Pokri konje ćepetom, ako i(h) nećeš isprezat. ćer ćeri (mn. ćeri, ćerivi, ćerima) ž 'kći'. — Naša ćer nije na prodaj, nek sama izabere za koga će poć. ćerin-a-o 'koji pripada kćeri'. — Zna se kolika je prćija ćerina. ćerkica ž dem. od ćerka. ćerkin-a-o 'koji pripada kćerki'. — To je ćerkina svila na grane. ćibat (se) ćiba (se) nesvr. 1. 'vrhom noža skidati najsitnije ostatke mesa sa kostiju'. — Baci već tu košćuru, dokle ćeš je ćibat?! 2. 'čistiti najsitnije perje sa ošurene živine'. — Dugo sam ćibala koku, imala je puno sitnog perja. 3. 'čistiti kljunove (perad)'. — Posli kiše i kokoške se ćibaje. ćibav-a-o 'mestimično bez perja (živina)'. — Pušti tu ćibavu kokošku, nećemo valdar taku nosit u poklon. ćiriš-iša m 'obućarsko lepilo'. — Po tom da smrdi na ćiriš, znaš da je obućar blizo. ćopat-am nesvr. 'šepati'. — Luka ćopa od ditinjstva. ćopav-a-o 'hrom'. — Jeste on ćopav, al iđe brez štake. ćopo-e m 'onaj koji šepa, šepavac'. ćorav-a-o 'koji ne vidi na jedno oko'. — Ker je bio ćorav na jedno oko. Izr. I ćorava koka nađe zrno 'i neuk nekad nešto pametno kaže'. ćoravit-im nesvr. 'postajati ćorav'. — Lazu je udario konj repom po oku i počo je ćoravit. ćoravo pril. 'nespretno, glupo, nevešto'. — Ćoravo si radio, ćoravo ćeš bit i plaćen. ćoretat ćoretam nesvr. 1. 'zagledati nešto kao kad čovek ima slabiji vid'. — Majka nemaje dobar vid, pa ćoretaje samo oko svakog posla. 2. 'raditi po mraku'. — Zašto u mraku ćoretaš, šta ne upališ Jampaš. 3. 'pipavo obavljati neki posao'. — Koliko ćeš dugo ćoretat oko tog pileta, ja bi već tri oćupala. ćosav-a-o 'bezbrk, golobrad'. — Matora divojka pa se uvatila s otim ćosavim momkom.

RICNIK 2.pdf

ćoša ž 1. 'spoljni i unutrašnji ćošak'. — Baci to tamo u ćošu. — Naišo na ćošu i slomio rudu. 2. 'igranka, kolo'. — Oćemo 1 ić danas na ćošu? ćoškast-a-o 1. 'onaj koji ima ćoše'. — Malo si ćoškasto kamaru sadio. 2. 'nastran, zavrnut'. — Kako možeš taki ćoškast ćovik bit?! ćuba ž 'istaknuto perje na ptičjoj glavi'. — Vidi, ova kokoška ima ćiibu na giavi ko ševa. ćubast-a-o 'koji ima ćubu'. — Nije ružna cura, al ima ćubastu glavu. ćućav-a-o 'nespretan, nesamostalan'. — Mani take, on je ćućav: di ga ostaviš tu ćeš ga i nać! ćućećki pril. 'čučeći'. — Ustani pa sidi, ne možem te obuć ćućećki. ćućit-im nesvr. 'čučati'. — Dobra je lovačica ova mala mačka: po cio dan ćući kod slame i lovi mišove. ćud-i ž 'narav, karakter'. — Svaki ćovik ima svoju ćud. Izr. bit po ćudi 'dopasti se'. ćudljiv-a-o 1. 'koji je nastrane, promenljive ćudi, nestalan'. — Ne možemo ništa započinjat dok traje vako ćudljivo vrime. 2. 'jogunast, tvrdoglav; plašijiv (o konju)'. ~ imali smo zdravo ćudljivog konja, samo ga je Stipan mogo jašit. ćudljivo pril. 'na ćudljiv način'. — Teško je bilo radit jel se furtom ćudljivo ponašo. ćolav-a-o 1. 'malih ušiju'. — Smijaćete se kad je vidite, kupio sam jednu ćulavu kiavu. 2. 'ogoleo, bez krošnje'. — Toliko su okresali drveće da nam je posto ćulav sokak. ćulit (se) ćuli (se) nesvr. 'prisluškivati, izdizati ušne školjke radi boljeg hvatanja zvukova glasova'. — Ne prilazi tom konju, vidiš da se ćuli! ćup(i)ca ž 'grnčarski sud (za spravljanje kiselog mleka ili kajmaka), ćup'. ~ imam već dvi ćupice skorupa, biće putera. ćuprija ž 'most', dhena ~, gvozdena ~. ćuprijica ž dem. od ćuprija. ćurak-aka m 'ogrtač postavljen krznom, kožuh'. — Ti, valdar, kišu čekaš, kad si ćurak naopako privrnio. ćurčija m 'krznar'. — U poslidnje vrime sve manje ima ćurčija. ćurdija ž 'skupocena bundica, zimski ogrtač udatih žena (od kolena bundica od zagasitoplave boje, skrojena u struk, obično je pravio svekar budućoj snahi za venčanje; popreko i uzduž bila je bogato ukrašena portomgajtana od srebrne žice; iznutra kožica jagnjeća ili od divlje mačke, dok su ivice opšivene krznom, najčešće od lisice; zakopčava se sa 4—5 pari srebrnih dugmadi ili „toka" pomoću „punki"; takva dva dugmeta, sa resastim kićankama pričvršćena su pozadi na prevoju struka)'. ćurlik m 1. 'glas svirale'. — Poznala sam te po ćurliku tvoje vrule. 2. 'cvrkut nekih ptica'. — Ševa visoko leti, ne vidi se al joj se čuje ćurlik. ćurlikanje s gl. im. od ćurlikat. — Ivanovo ćurlikanje se iz daleka čuje. ćurlikat ćurliče nesvv. 1. 'svirati u sviralu'. — Nema lipče svirke od vrule kad ćurliče. 2. 'cvrkutati, oglasiti se ćurlikom'. — Ranom zorom tice uvik ćurliču. 3. 'zviždati, zviždukati'. — To ti, Lojzija, ćurličeš? ćuskija ž 'gvozdeni alat u obliku poluge, za podizanje tereta i dr. ' — Nji dvoj(i)ca podmetnu ćuskiju pod kola, malo i(h) dignu i tako smo mogli prominit slomljeni točak. Izr. glupav ko ~ 'sasvim glup'; pijan ko ~ 'potpuno pijan'. ćuso-e m 'zadnji donji gvozdeni deo na daski pluga, koji osigurava pravo kretanje pluga u brazdi'. — Na starom plugu je sve istrunilo, pa je rđa i ćuso uništila. ćušad zb. im. ž 1. 'mladunčad krupne stoke u gomili'. — Triba ćušad zatvorit u košaru, počeli su lomit mlade voćke u jurnjavi po avliji. Izr. ćusad jedna! 'kaže se u grdnji deci'. ćušat-am nesvr. prema ćušit. ~ se povr. ćuše-eta s 'ždrebe, tele, magare'. — Svako ćuše voli da se protrči po avliji. ćušen-a-o 1. 'luckast'. — Tebi je pametan, a ja kažem da je on malo ćušen i gotovo! 2. 'smakiiut, nakrivljen (slama, seno, voz sa takvim tovarom)'. — Kako ste to sadili slamu, sva vam je ko ćušena kamara. ćušit-im svr. 'ošamariti'. — Nemoj da te ćušim! ćuška ž 'šamar'. — Tako sam dvi ćuške dobio od baće kad sam bio mali da i(h) i sad još pantim. ćuškat (se)-am (se) nesvr. 'dečja igra (štapovima se udara drvena lopta, dok se ne dotera do određene rupe). — Vas je pet a nas svega trojca, al se vi ne znate ćuškat i uvik smo bolji od vas! ćuta ž 'započeta kamara tek navezenih snopova (žita, sena i sl. )'. — Ja sam ćutu postavio, sad možeš dalje dit kamaru dok ne dođeš do povlate, onda ću ti opet pomoć. ćutit-im nesvr. 1. a. 'ne govoriti, uzdržavati se od govora'. — Svi su štogod imah da kažu, a dida su samo ćutili i slušali. b. 'ne iznositi na javnost, ne odavati (tajnu)'. — Dvi godine je prošlo i tek onda sam sazno zašto je Lajčo ćutio. Izr. ~ ko zaliven, ~ ko pečena riba 'uporno i dugo ćutati'.

RICNIK 2.pdf

ćutke pril. 'bez reči, ne govoreći ništa'. — Ćutke je podnosio sramotu svoje ćeri. ćutljiv-a-o 'koji malo govori'. — Stanica je bila tija i ćutljiva cura. ćutljivo pril. 'bez reči, ćutke'. — Znao je da je kriv i samo je ćutljivo gledo. D dabogda pril. 'za izricanje želje, proklinjanja i sl. ' — Jezik prigrizo, dabogda! dabome/daborme/dabogme pril. 'dakako, naravno'. — Daborme da se srdim. daća ž 1. 'gozba, čast'. — iskupili se ko na daću. 2. 'porez, dažbina'. — Kolika ti je daća? dadijat-am nesvr. 'negovati decu'. — Žena mi ostavila dicu, a ja ne znam dadijat oko nji. dadilja ž 'ženska osoba koja neguje tuđu decu'. — Taki je ko da ga je dadilja odranila. daklem/daklen part. 'dakle'. — Daklem, moji konji, moja kola i vozaću koga ja oću. daktit-im dakće nesvr. 'ubrzano disati'. — Od vrućine ne mož da laje, već isplazio jezik pa samo dakće. dalečina ž 'v. daljina'. ~ udala se u tu dalečinu, pa je po po godine ne vidlmo. dalek daleka daleko 1. 'koji je na velikom odstojanju, udaljen'. — Laste su odletile u daleke krajeve. 2. 'davni, davnašnji'. — Daleko je to vrime kad svit još nije ni znao za gvozdeni put. 3. 'koji je u slaboj rodbinskoj vezi'. — To mi je niki dalek rod, ni ne poznamo se dobro. daleko pril. 1. 'na velikom odstojanju'. — Daleko odatleg je to misto. 2. 'visoko'. — Kad sam se ja probudio, sunce je već daleko odskočilo. 3. 'ni izdaleka, ni približno. ' — Dobro je, dobro, al je daleko od onog što bi tribalo da je. Izr. ~ bilo 'ne daj Bože'; ~ dotirat 'mnogo postići'; držat se ~ od čega 'ne mešati se u nešto'; nije ~ vrime 'uskoro'; što je ~ od istine 'to je laž'; ~ od očivi, ~ od srca. daljina ž 'odstojanje'. — Za njeg je sve daljina kad ga mrzi ić. — Spazili smo ga, u daljini se pojavio. daljnji-a-e 'dalek, udaljen'. — Kaže da nam je čak i daljnji rođak. damast m 'fino laneno platno sa arabeskama'. — Sašila sam mojoj Kati šest uzgljanaca od čistog damasta. dan m 1. 'vreme od izlaska do zalaska sunca'. — Baš nam je danas dan bio težak. 2. 'mera vremena od 24 sata (zajedno dan i noć)'. — Dan za danom pa prođe post. 3. mn. 'vreme'. — Mlada si, i'ma dana još ćeš se i naigrat. 4. 'mera za udaljenost, površinu i sl. '. — To će trajat pet dana, ako oreš lanac na dan. Izr. biće dana za mejdana 'biće prilike'; čuvat bile pare za crne dane 'biti štedljiv'; dani lete ko ti'ca, a godina ko voda 'brzo se stari'; ~ za danom, iz dana u ~, od dana do dana 'neprekidno'; danima 'vrlo dugo'; dobar ko dobar ~ 'vrlo dobar'; do sudnjega dana 'do smrti'; ~ ti tvoj! 'blaga psovka'; gubiti dane 'gubiti vieme'; i moj je ~ svanio 'došlo je i moje vreme'; jasno ko ~ 'posve jasno'; jednog lipog dana 'jednom zgodom'; krast Bogu dane 'lenčariti'; dani su mu izbrojani 'blizu je smrt'; ne prođe ~ a da... 'svaki dan'; ne zna se šta nosi —, šta noć 'neizvesno je šta će biti'; u po bila dana 'danju'; po jutru se ~ poznaje 'ispočetka se vidi šta će biti'; poslidnji ~ 'kraj života'; pod stare dane 'u starosti'; sudnji ~ 'smak sveta'; svako čudo za tri dana 'na svaku se novost čovek brzo navikne'; za koji ~ 'uskoro'. danas pril. 1. 'ovog dana, u današnji dan'. — Danas je već peti dan od kako je svadba bila. 2. 'u ovo današnje vreme'. — Radila sam i prija sama, pa zašto ne bi i danas?! Izr. od ~ do sutra 'od dana do dana ne misleći na budućnost'; ~ jesmo, sutra nismo (a prikosutra bogzna di smo) 'kratkoga smo veka'. — Bolje je ~ jaje nego sutra kokoš! ~ meni, sutra tebi 'svakoga će nevolja da stigne'. danas-sutra pril. 'uskoro, ubrzo'. I ti ćeš, danas—sutra odrast, pa izletit iz gnjizda. dance-eta s 'dno na buretu'. — Dance je propuštilo na onom buretu od vina, moraćemo ga zaminit. dan-danas pril. 'u današnjici, danas'. — Ni dan-danas ne divanimo. danguba ž 1. 'besposlica'. — Na salašu je naučio radit, pa ga je danguba u varoši ubijala. 2. 'besposličar, neradnik'. — Nema većeg dangube od Lovre, taj se još nije prikinio na poslu. 3. 'naknada za izgubljeno vreme (kod neizvršenja dogovorenoga posla)'. — Ni dangubu nam nisu dali. dangubit-im nesvr. 'uzaludno trošiti vreme, provoditi vreme u neradu, u besposlici'. — iderh ja kući, s tobom ode samo dangubim. danit danem svr. 1. 'dahnuti'. — Stani malo da danem. 2. 'ostaviti pečeni kolač da se hladi'. — izvadi pogaču iz peći, uvi je u

RICNIK 2.pdf

onu veću salvetu, nek malo dane, p onda ćemo je sić. Izr. ~ dušom 'osetiti olakšanje u životu'; danjom pril. 'danju'. — Danjom spava, a noćom vandruje! Izr. Danjom klamće, noćom broji zvizde! 'đeram'. dar (mn. darovi) m 'poklon'. — Ujna nam je svima za Božić donela lipe darove. darak darka m dem. od dar. darda ž 'vrsta kartaške igre'. — Ja znam samo fiika da se kartam, ne znam tu tvoju dardu. darežljiv-a-o 'široke ruke'. — Darežljiv čovik! daritelj m 'darodavac'. — U navičnjem kraljevstvu daritelj, a zli(h) osvetitelj (Molitvenik Sv. Troice, Budim, 1813). darivat darivam nesvr. 'davati darove, poklon (prilikom rođenja deteta, prosidbe ili svadbe i sl. )'. — Ona je redom ljubila, a svati su je darivali. darnit darnem svr. mn. 'taknuti, darnuti — Mene nikad niko ni darnio nije. Izr. ~ u srce 'uvrediti'. darovat darujem svr. 1. 'dati na dar, pokloniti'. — Darovo sam sestri jedno malo jagnje. 2. 'dati milostinju'. — Darujte slipog siromaka. darovina ž 1. 'novac koji mlada skupi o svadbi'. — Fain je darovine skupila mlada. 2. pokloni koje nevesta donosi muževljevoj rodbini'. — Baćo su za darovinu od snaje dobili lipu bilu košulju. daska ž 1. 'široki pljosnati komad drveta manje debljine, izrezan iz trupca'. — Kupio sam daske za vrata na košari. 2. 'gvozdeni savijeni deo na plugu za koji se učvršćuje raonik'. — Skini ravnik s daske i metni onaj koji smo danas naoštrili. 3. 'sinija'. — Donesi dasku da razvijem tisto za krpice. Izr. falimu jedna ~ 'sulud, luckast'; leć na daske 'daske umesto kreveta, nameštene do peći, na kojima se spava'. daščara ž 1. 'spremište za kukuruz izrađeno od dasaka'. — Malo smo kuruza ove godine nabrali, skoro po daščare je ostalo prazno. 2. 'prodavnica dasaka i drugog materijala, drvara'. — Svrati u daščaru, moždar njim je stigo crip? daščica ž dem. od daska. dašta mod. 'nego šta'. — Kad smo joj dali poklon, nije ga ni pogledala. Dašta je tila? dat dam/dadem 1. 'predati nešto iz ruke u ruku'. — Daj mi kruva. 2. 'darovati, pokloniti'. — I ja ću tebi štogod dat. 3. 'udati'. — Čula sam da je naš komšija dao ćer za Lukinog Ivana. 4. 'poslati, uputiti'. — Vidiš, i bać Stipan je njevog sina dao na zanat. 5. 'odrediti godine doba života'. — Lorka tako dobro izgleda, ne bi joj dala ni pedeset godina. 6. 'zapretiti'. — Daću ti ja, samo probaj otić brez mog pitanja! 7. 'udarati, zadati udarac'. ~ batina, ćušku. 8. 'doneti kao porpd, plod'. — Triba da si zadovoljan što ti je žena dala tako lipog sina. — Samo dobro natori, zemlja će ti dvostruko dat. 9. 'dopustiti, dozvoliti'. — Ne dam da naši konji budu najgori u selu. Izr. ~ blagoslov 'blagosloviti'; ~ pristanak 'pristati'; ~ maglu 'pobeći'; ~ slobodu 'osloboditi'; ~ glasa o sebi 'javiti se'; ~ glavu (ruku, život) 'jamčiti za koga'; ~ kruv u ruke 'osposobiti za život'; ~ kotar(i)cu, kome 'odbiti ponudu'; ~ leđa, petama vitra 'pobeći'; ~ lekciju kome 'naučiti ga pameti'; ~ na znanje 'saopštiti'; ~ nogu 'izbaciti koga'; ~ odušak 'rasteretiti se'; ~ vatru 'zapaliti (cigaretu, lulu)'; ~ za pravo kome, 'složiti se'; ne ~ mira 'dosađivati'; ne da na se, 'brani svoje'; ne ~ ni Bogu tamjana, ni crno ispod nokta 'biti jako škrt'; ne daj Bože, ne dao Bog 'odricanje: nikako'; ~ Bogu dušu 'umreti'; ~ nasumet 'od oka, otprilike'; ~ masti kome 'namučiti ga'; Daj pa se kaj! Bolje je ~ nego se klat! ~ se 1. 'predati se, popustiti, ustupiti'. — Jak je bio on, al ni ja se nisam dao. — Borme se ja nisam dala mom čoviku, dok se nisam udala. 2. 'dopustiti'. — Prija bi se ubila, neg što bi dala da mi dite uzmu. Izr. ~ u brigu, 'početi brinuti'; ~ u čudo 'začuditi se'; ~ u plač 'zaplakati'; ~ na put 'zaputiti se'; ~ u beg, bekstvo 'pobeći'; ~ u misli 'zamisliti se'; ~ u lelek 'zalelekati'; ~ u đubre 'lenčariti, besposličiti', ~ molit 'ne pristati olako, nećkati se'; ~ nazlo, 'pogoršati (bolest)'; ~ u trošak, 'potrošiti znatnu svotu'; ~ u mengule 'zapasti u nevolju'. datung m 'datum'. — Ne sićam se baš koji je onda bio datung, al znam da je snig bio na zemlji. davat dajem/dajem nesvr. prema dati. — Daje on meni al malo zaradi, pa malo i daje. Izr. ~ kapom i šakom 'obilato pomabati'. davit davim nesvr. 1. 'stezanjem za vrat gušiti koga'. — Kad ga je svalio, počo ga je davit, ja sam onda pobigo. 2. 'otežavati disanje (o bolesti)'. — Samo da me ne davi taj kašalj svaki dan. 3. 'ubijati bacanjem u vodu'. — Bacali su dicu pod Ied i davili i(h). 4. 'dosađivati dugim pričanjem, gnjaviti'. — Eno ga, Vranje opet davi snaš Mariju š njegovim nevoljama. Izr. davi ga ko zmija žabu 'gnjavator'. ~ se 1. 'gušiti se, teško disati'. — To se di'da dave od bolesti. 2. 'naglo i halapljivo jesti'. — Nemoj tako trpat u usta i davit se. 3. 'tonuti'. — Ja sam se već dvared davio, zato i nisam naučio plivat. davnina ž 'staro davno vreme, staro doba'. — Više ga je privlačila davnina nego današnje vrime. Izr. od ~ 'odavno'. davno pril. 'pre mnogo godina, odavno'. — Davno je to bilo kad smo se mi u pravu sigrali. dažd dažda m 'kiša'. — Padoje jak dažd s vitrom. daždit-i nesvr. 'kišiti'. — Već tri dana daždi da oči ne možeš otvorit. de, ded, dede, deder uzv. I. 'uzrečica nutkanja'. — Deder privati se motike. — Ded na 'uzmi'. 2. Uzvik za umirenje, stišavanje'. — Dede, mani se plača, kad drugput dida dođu doneće i tebi više šećera. debelguza ž 'žena sa debelom stražnjicom; debela žena uopšte'. — Sila bi ja, al ne možem od ove debelguze. debelo pril. 1. 'u debelom sloju'. — Debelo namaži pekmez na kruv. 2. 'krupnim glasom (fig. )'. ² Alaj taj vaš ker debelo laje. Izr. ~ lipo, bogato pametno!

RICNIK 2.pdf