Datasets:

pdf2dataset

/

c33f1cf24c1ab42e77963eda8f40482b

like 1

Follow

PDF2Dataset 9

HOME (NEMOJTE KLIKNUTI)  Marko Peić Grgo Bačlija REČNIK BAČKIH BUNJEVACA Urednici Dr JOVAN JERKOVIĆ MILOVAN MIKOVIĆ Marko Peić Grgo Bačlija REČNIK BAČKIH BUNJEVACA Saradnik i redaktor Dragoljub Petrović Štampanje ove knjige pomogli su: Vukova zadužbina (Beograd) Pokrajinski fond za nauku Vojvodine Novi Sad Subotica 1990 Pripremio Odbor za dijalekatske rečnike Mr ŽARKO BOŠNJAKOVIĆ Mr GORDANA DRAGIN Dr JOVAN JERKOVIČ Mr LJILJANA NEDELJKOV Dr DRAGOLJUB PETROVIĆ (predsednik) Dr MATO PIŽURICA Dr GORDANA VUKOVIĆ Recenzenti Dr JOVAN JERKOVIĆ Dr MATO PIŽURICA NAPOMENE UZ REČNIK BAČKIH BUNJEVACA 1. Opšti pogled na problem dijalekatske leksike Temelji srpskohrvatske dijalekatske leksikografije i davnašnji su i — nesigurni. Može to izgledati paradoksalno, ali se u krajnjoj konsekvenci takav paradoks lako izvodi na prilično logičnu ravan. Naime, „prvi radovi na leksikografiji kod Hrvata i Srba počinju u doba humanizma i renesanse",,,prvi rječnici u kojima riječi našega jezika tvore osnovni (alfabetski) tip pripadaju 50—70-im

RICNIK 2.pdf

godinama XVII st. " (Mikalja, Habdelić), da bi se iza njih — do Vukovog Rječnika — pojavilo niz dragocenih leksikografskih ostvarenja (Dela Bela, Belostenec, Jambrešić, Stuli, Voltiđi i drugi). Svi ti rečnici, uključujući i Vukov, utemeljeni su na jezičkim realnostima određenih lokalnih narodnih govora i u tom se smislu svi oni mogu smatrati difalekatskima. Ta činjenica njima danas obezbeđuje dragocenu istorijsku dimenziju i sa te strane njima se ne može ništa oduzeti: oni su nastajali u vreme kada se o srpskom i/li hrvatskom jeziku nije moglo govoriti kao o realnosti koja se uobličila u mnogo kasnijim vremenima, u bitno drukčijim okolnostima i po rigoroznije prečišćenim kriterijima. Polazeći od takvoga shvatanja, mogli bismo reći da današnja srpskohrvatska dijalekatska leksikografija izlazi pred slavističku nauku samo sa nekoliko, po vrednosti prilično nejednakih, rečnika. Među njima valja najpre pomenuti Rečnik kosovskometohiskog dijalekta Gliše Elezovića, Rječnik govora otoka Vrgade Blaža Jurišića i Čakavskonemački rečnik Mate Hraste i Petra Šimunovića (u saradnji i pod redakcijom Rajnholda Oleša), a u poslednjih nekoliko godina njima su se priključili i celovitiji leksikografski prilozi iz nekih jugoistočnosrbijanskih zona (Rečnik leskovačkog govora Brane Mitrovića, Rečnik pirotskog govora Novice Zivkovića, Rečnik narodnog govora u Crnoj reci Miodraga Markovića, Rečnik timočkog govora Jakše Dinića). Za čakavski dijalekatski prostor treba pomenuti dva krupnija leksikografska priloga: Rječnik čakavskih izraza Zvonimira Turine i Antona Šepića Tomina i Rječnik bruškoga govora Jure i Pere Dulčića, a u vezi sa kajkavštinom treba reći da se sa današnjega stanovišta dijalekatskim može smatrati i Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika, sa čijim su publikovanjem Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti i Zavod za jezik IFF u Zagrebu započeli 1984. godine. Van ovoga popisa, razume se, ostaju mnogobrojne dijalekatske leksičke zbirke razbacane po raznim, često nespecijalizovanim, časopisima, ali i to je dovoljno da se precizira: srpskohrvatska dijalekatska leksikografija ima temelje, ali nije uspela da utiče i na konstituisanje sopstvene dijalekatske leksikologije. Dijalekatska leksika integralan je deo opšteg kulturnog nasleđa svake jezičke i nacionalne zajednice, a njena razuđenost i raznovrsnost najpouzdaniji su svedoci političke istorije svake takve zajednice. Svako pomeranje stanovništva praćeno je, naime, i pomeranjem reči i svakovrsnim izmenama njihove strukture, pri čemu će stepen tih izmena najdirektnije biti uslovljen prilikama u novom jezičkom okruženju. Treba, pri tom, naglasiti da su sva dosadašnja pomeranja stanovništva bila praćena pre svega pomeranjem dijalekata i dijalekatskih sistema i to je često moglo imati vrlo dalekosežne posledice na njihov odnos prema standardnom jeziku. Širenje štokavskih masa prema severu i severozapadu srpskohrvatskoga jezičkog prostora, na primer, geografski je znatno proširilo osnovicu modernoga srpskohrvatskog jezika, ali je istovremeno uticalo na to da se, na osnovi pounskopokupskoposavske dijalekatske mešavine nastaloj na austrijskomađarskom pograničju, u Gradišću uobliči tzv. gradišćanski jezik, a od takve razvojne linije bitnije se ne odvaja ni status rusinskog jezika u našoj zemlji i njegov odnos prema narodnim govorima ukrajinskog Zakarpatja i njegovog zapadnijeg pograničja. U sklopu odnosa između dijalekta i standardnog jezika nalazi se, razume se, i odnos između dijalekatske i standardne leksike, a on se može postaviti i kao pitanje teorijskog stava: tamo gde je jezik kulture čvrsto standardizovan taj je odnos jasan i granice među tim dvema realnostima potpuno su određene. Tamo, međutim, gde je istorija standarda kratka i gde standardizacija još nije čvrsto postavljena i stabilizovana — problemi su vrlo složeni i određivanje granica između jednoga i drugoga tipa leksike može se postaviti i kao pitanje ličnoga stava. Za to najbolju ilustraciju nalazimo u Uvodu 1. toma Rečnika SANU, u kome se veli da su iz zbirki koje su pristizale s terena od pojedinih sakupljačaamatera „primane samo one reči kojih nije bilo u Vukovu rečniku ili Rečniku Jugoslavenske akademije" (str. XV — podvukao DP). Time je kasnije određena i sama fizionomija pomenutog rečnika:,,Ovaj Rečnik neće biti eklektički, tj. takav u koji bi urednici puštali samo one reči za koje m i s 1 e da imaju prava građanstva u savremenom književnom jeziku jer takvo postupanje urednika bilo bi individualno, zavisilo bi od njihova znanja, ukusa i razumevanja" (isto, str. XIII). Rečnik jezika koji se ima smatrati i književnim i narodnim, kakav je Rečnik SANU, objedinjuje metodološke nedostatke i rečnika standardnog jezika i dijalekatskog rečnika i tako se pred njegovim minusima zatamnjuju sve prednosti i prvoga i drugoga posebno. U takvom rečniku, u meri u kojoj to omogućuje sam korpus, izvršena je potpuna inventarizacija leksike iz svih realizacionih vidova jednoga jezika i zbog toga je njegova upotrebljivost potpuno relativizovana: on nije ni normativan, ni dijalekatski, ni istorijski, mada bi se po mnogim njegovim obeležjima mogao posmatrati i kao prvi, i kao drugi i kao treći. Sličan mu je u bitnim detaljima i Rječnik JAZU, s tim što bi se za njega moglo reći da je mnogo više istorijski a osim toga vrlo često i etimološki. Po tome se oba ta rečnika mogu svrstati u one velike leksikografske poduhvate koji su nastali na nesigurnim temeljima. Dijalekatska reč kao elemenat svakog nenormiranog idioma suprotstavlja se standardnoj prostom činjenicom da je ova potonja normirana. Iz tako formulisanog stava proističu i svi bitni odnosi između dijalekatskih rečnika i rečnika standardnog jezika. Reč se normira,odjednom', istovremeno na svim nivoima svoje strukture: fonološkom, morfološkotvorbenom i semantičkom i zbog toga se svaka njena pojedinačna realizacija različita od one koja se smatra normiranom mora prihvatiti kao nestandardna, tj. supstandardna, a kakvo će njeno dalje određenje biti — to će uvek zavisiti od svakog pojedinačnog ugla posmatranja. Takva reč, naime, može biti dijalektalna, razgovorna, kolokvijalna, žargonska ili na bilo koji drugi način obeležena. Posmatraćemo dalje ponašanje i unutrašnju karakterizaciju samo onih reči koje su obeležene kao dijalektalne i pokušati da odredimo njihov status u okvirima autonomnih sistema kojima pripadaju, s jedne strane, i prema normiranima, tj. standardnima — s druge. Reč je dijalekatska, dakle — nenormirana, ako se u bilo kom detalju svoje strukture razlikuje od onoga lika koji je određen kao normiran i normativan. Pokušaćemo da to pokažemo na nekim jednostavnim primerima: reči voda, otac, nedjelja m o g u imati standardne likove (voda, otac, ned/j/elja ali i vrlo raznovrstan registar dijalekatskih varijacija (recimo: voda, voda, voda i sl., otac, otac, otac, otdc, otac, otec, otoc i sl, nedelja, nedelja, neđelja, nedilja, nedija i sl. Svaka od naznačenih pojedinačnih realizacija dovoljna je da datu reč odredi kao dijalekatsku, tj. kao „pokrajinsku", tj. kao „lokalnu". Ove dve odrednice donosim pod navodnicima zato što mi se čini neprihvatljivim njihovo razgraničavanje i odvajanje od dijalekatskog, što se po nejasnom formalnom kriterijumu sreće u Rečniku SANU (avs, budza, budzova, budzula, budzulast, recimo, određuje se kao „pokr. " a đed kao,,dij. "). Imajući na umu naznačeni poredak odnosa, mogao bi se formulisati stav po kome će reč biti dijalekatska i sama po sebi bez obzira na to što se od standardne može ne razlikovati ni u jednom detalju: voda, pravda, glava, koia. Činjenica da se te reči sreću, na primer, u govoru Vasojevića ili bačkih Bunjevaca sa istim fonetizmom kao i u standardnom jeziku sasvim je slučajna i ne mora imati nikakvoga značaja za njihovu drukčiju identifikaciju, jer će mnoge druge reči tamo imati drukčiji fonetski lik koji će

RICNIK 2.pdf

biti sasvim providno dijalekatski (na primer: neailja j nedilja). Reč je, dakle, dijalekatska uvek kada se sreće kao integralan elemenat određenog dijalekatskog sistema. Sve što je dosad rečeno može se razumeti samo na jedan način: dijalekatsku leksikografiju treba posmatrati kao autonomnu leksikografsku oblast koja se sa leksikografijom standardnog jezika može dodirivati samo u onoj meri u kojoj se standardna leksika, na različite načine adaptirana, može sresti kao elemenat dijalekatskog leksičkog sistema. Pomenimo za to samo pokoji primer. Kada u kuću,,uđe" šporet, razume se da će biti uklonjeni ognjište, verige, prijeklad i mnoge druge realije bez kojih se raniji način života nije mogao zamisliti, a sa njima počeće da iščezavaju i lekseme kojima su te realije označavane. Ako se, dalje, i kući nađu električni šporet i frižider, u fonološkom sistemu dijalekta m o ž e se pojaviti nova fonema (/f/) ili nova konsonantska grupa (/ktr/), pri čemu se 'dijalekatski adaptirani' likovi tipa vižider ili letrika, na primer, neće moći dugo održavati. Obrnuti odnos moguć je, međutim, uz neka bitna ograničenja: leksički inventar standardnog jezika može se bogatiti preuzimanjem dijalekatske leksike samo pod uslovom da 'sakrije' njeno dijalekatsko poreklo, ali ako to nije moguće — tako pozajmljena reč može se prihvatiti jedino ako se sasvim precizno odredi njena stilska, semantička ili funkcionalna markiranost. Drugim recima, svaka dijalekatska reč, po nekim više ili manje ustaljenim mehanizmima, može se literarizirati, ali se onda mora postaviti i pitanje opravdanosti takvoga postupka budući da se njihovim,standardiziranjem' jedna prosta dijalekatska i stina diže na rang standardnojezičke neistine. S druge strane, takav postupak može naići i na probleme koji se, jednostavno, ne mogu savladati. Ako se u banatskim govorima, recimo, može sresti reč buzova 'Sambucus nigra', nije jasno kako se ona može standardizovati kao buzova budući da uz takav 'standardizacioni postupak' ostaje više nedoumica: nije sasvim jasno da li se u srpskohrvatskom jeziku standardnom mora smatrati reč zova, jer se uz nju pominju i bzova, bzovina, a pored njih i buzova može ostati jedino kao dijalektizam. Pokazuje se, dakle, da literariziranje dijalekatskih formi vrlo često može biti i višestruko neistinito i na to svakako treba gledati kao na jedan od najznačajnijih argumenata za dosledno razgraničavanje dijalekatske leksike od one koja je određena kao standardna. Za to odvajanje postoji i još jedan izuzetno važan razlog. U dva najveća rečnika srpskohrvatskog jezika (RJAZU I RSANU) ušao je veliki broj dragocenih dijalekatskih zbirki i u njima se utopio. Time su dva velika leksikografska projekta o kojima je reč postali rečnicitezaurusi posebne vrste: u njima je inventariziran leksikon iz vrlo različitih i geografskih i tematskih oblasti našega jezika i to po kriterijima koji najčešće nisu jasni. U njima se, naime, nalaze elementi i istorijskih, i etimoloških, i onomastičkih, i dijalekatskih, i terminoloških i mnogih drugih rečnika, pri čemu većinu tih pojedinačnih rečnika mi za dogledno vreme ne možemo ni planirati. Kada je reč o dijalekatskim zbirkama koje su se, kako rekosmo, u ta dva rečnika utopile, treba reći da je time naša dijalekatska leksikografija izgubila neuporedivo više od onoga što su pomenuti rečnici dobili, i to makar u dva pravca: 1) zbog toga što su te zbirke verovatno bespovratno izgubljene kao korpus za izradu bogatih dijalekatskih rečnika i 2) zbog toga što njihova prebogata građa neće moći biti upotrebljena makar za verifikaciju dijalektoloških atlasa koji se u nas sada pripremaju. Među razlozima za izradu dijalekatskih rečnika najvažnijima se čine sledeći: a) Bez njih ne može biti govora o zasnivanju i razvijanju dijalekatske leksikologije i svih onih istraživanja koja su sa njom povezana (stilistička diferencijacija dijalekatske leksike, dijalekatska frazeologija i njene osobenosti, leksički slojevi kao izvori za istorijskojezička proučavanja i sl. ). b) Bez njih se teško može zamisliti kompleksna inventarizacija leksičkih mogućnosti jednoga jezika i određivanje rasporeda najvažnijih izoglosa u njegovim okvirima. v) Bez dijalekatskih rečnika teško se može zamisliti istraživanje tvorbenih mogućnosti jednoga jezika i to kako sa stanovišta inventara afiksalnih morfema tako i sa stanovišta njihovoga geografskog rasporeda. Mogućnosti istraživanja ove problematike metodom lingvističke geografije u poslednje vreme u nekim slovenskim zemljama pokazale su se izuzetno plodotvornim, ali treba odmah naglasiti da su ta istraživanja na opšteslovenskom planu,,zapela" na odsustvu srpskohrvatskog materijala (ili bar na njegovoj parcijalnosti). g) Bez dijalekatskih rečnika, konačno, ne može se zamisliti ni čvrsto određivanje odnosa između dijalekatske leksike i leksike standardnog jezika, odnosno ne može se govoriti o mogućnostima leksičkosemantičke norme jednoga jezika, kao ni o pravcima njene stabilizacije. 2. Dijalekatski rečnik Dva su osnovna tipa dijalekatskih rečnika: diferencijalni i potpuni. Diferencijalni rečnici mogu se, u principu, najlakše pripremati u okvirima jezika sa čvrstom i stabilnom normom i kada je njihova diferencijalnost lako odrediva. U takvim rečnicima, dakle, registruju se samo one reči kojih nema u rečniku standardnog jezika. Osnovna je teškoća u izradi takvih rečnika, i njihov bitan nedostatak, u tome što niko ne može stati iza tvrdnje da je ono što je u rečnik 'ušlo' u svim detaljima identično sa rečnikom koji je poslužio kao osnova za 'diferenciranje'. U rečnicima sa kratkom istorijom standarda, kakav je — recimo — i srpskohrvatski, taj problem je mnogo složeniji zbog toga što se diferencijalnost relativizuje nepostojanjem čvrste granice između onoga što se s m a t r a standardnim i onoga što je n e s u m n j i v o određeno kao dijalekatsko. Kada je reč o srpskohrvatskom jeziku i njegovom duboko diferenciranom dijalekatskom pejzažu, neće se moći zaobići ni još jedna posebna teškoća: kao 'mera diferencijalnosti u nas najčešće služi Vukov Rečnik koji je i sam nastao kao dijalekatski i prema kome se može 'diferencirati' jedino građa istog, ili bar strukturalno bliskog, dijalekatskog porekla. A to jednostavno nije ni dovoljno ni opravdano i time se, uz činjenicu da naš jezik nema ni čvrste leksičke ni čvrste semantičke norme, pred našom dijalekatskom leksikografskom praksom pojavljuju jedva savladive prepreke, posebno kada je u pitanju pripremanje diferencijalnih rečnika. Kao osnova za izradu diferencijalnih rečnika mogao bi poslužiti, kao i Vukov, i neki drugi dijalekatski rečnik, pri čemu za njegovu izradu važe isti problemi i slična ograničenj'a o koj'ima smo već govorili. Potpuni rečnici, sami po sebi, uz nesumnjivu prednost koja proističe iz kompleksnosti inventarizacije, imaju i jedan jedva savladiv nedostatak: potpunost takvog rečnika teško da ikad može biti verif ikovana i zato se oni mogu pripremati za izučavanje leksičkih mikrosistema (tzv. tematski rečnici). 3. Rečnik bačkih Bunjevaca Osnove dijalekatske leksičke zbirke na kojima je nastao Rečnik bačkih Bunjevaca autori su postavili pre petnaestak godina. Kao

RICNIK 2.pdf

nosioci bunjevačkoga govora i zaljubljenici u sopstvenu folklornu tradiciju, sa širokim poznavanjem bunjevačke kulturne prošlosti i istorije uopšte, autori su više godina beležili leksiku po kriteriju njene „manje običnosti". Kada je, međutim, u Matici srpskoj početkom 1980. godine zasnovan projekat za pripremu Dijalekatskog rečnika Vojvodine, oni su se predano uključili u Matičin projekat i u daljoj višegodišnjoj saradnji sa potpisnikom ovih redova njihova je zbirka narasla na preko 17. 000 leksikografskih odrednica. Prema redaktorovoj koncepciji, čije su osnovne karakteristike napred izložene, rečnik je pripreman sa ciljem da bude iscrpan, makar u meri u kojoj se to moglo postići sa ograničenjima koja nameću nesigurna i već po sebi ograničena ljudska znanja uopšte. Građa koja je u rečniku izložena sabirana je po celom prostoru bačkih bunjevačkih govora u trouglu Sombor — Subotica — Baja, ali bi se moglo reći da je njena glavnina pobeležena u Subotici i njenoj neposrednijoj okolini. To je, u krajnjoj liniji, i logično budući da su autori po rođenju Subotičani i da van svoga rodnog grada nikada nisu duže boravili Konačno, za takvu motivaciju postoji i istorijska osnovanost: Subotica je za Bunjevce u svim periodima, u bačkom trouglu Subotica — Sombor — Baja, bila i ostala najvažniji centar svih društvenoekonomskih, političkih, kulturnih i drugih zbivanja. Ta činjenica se nastavlja i u ujedinjenoj Jugoslaviji, gde Subotica, po veličini, iza Beograda i Zagreba, zauzima treće mesto. Od nešto vise od sto jedne hiljade ukupnog stanovništva, 1921. godine, u njoj živi 70. 000 Bunjevaca (preko 60% svih Bunjevaca u Bačkoj). Stoga je razumljivo, da se govor, kultura i posebnost identiteta Bunjevaca najupečatljivije odslikava u Subotici. Na svojim čestim putovanjima po drugim bunjevačkim mestima, međutim, oni su redovno proveravali svoje manje obične i manje poznatr zapise, tj. one reči koje se nisu nalazile u njihovom „jezičkom pamćenju". Najčešće su to činili u Svetozaru Miletiću, Somboru, Bajmoku, Tavankutu, Žedniku, Đurđinu i Bikovu, iz Mađarske našli su se u njihovoj zbirci podaci iz Kaćmara, Aljmaša, Gare i Bikića, a ponešto i iz Tukulje. U takvim slučajevima uz odrednicu se, po pravilu, nalazi i podatak o mestu u kome je reč zabeležena. S obzirom na relativno veliko prostranstvo bunjevačkoga govora, može se učiniti da je takvih geografskih oznaka prilično malo i da to može svedočiti o izuzetnoj kompaktnosti govora. Redaktor je te 'opasnosti' sve vreme bio svestan, jer u odsustvo izrazitije unutrašnje diferencijacije bunjevačkog pojasa nije bez rezervi mogao verovati, ali su se njegove sumnje uvek odbijale od čvrstoga autorskog stava da je to „upravo tako" i redaktorska 'sumnjičavost' pred mnogim pojedinostima morala je skoro uvek popuštati. Kada su, s druge strane, u pitanju neki detalji u strukturi bunjevačkoga govora, pre svega iz domena fonologije, mora se reći da redaktorske nedoumice nisu uvek do kraja razvejane. Takav je slučaj, recimo, sa statusom sekundarnih dužina u enklitičkim pozicijama u primerima tipa: raspasala se, raspojasali se, bacila sam, tribaće nam, svekrova mije, posli ćeš se kajat i sl., pored: nosiću ga, nosiće ga, oćemo se računat i sl. Osim toga, u ovim je govorima dužina iza /"/ akcenta, izgleda, radikalno uklonjena (radnik, pišemo), ali poneki slučajevi iskaču iz toga pravila (katranj, bradaš, čardas). Bez temeljitijih istraživanja tih pojedinosti zasad je teško razjasniti navedene prozodijske nedoslednosti i mi smo se morali zadovoljiti njihovim beleženjem u onom obliku u kakvom su one,,u jednom trenutku iskrsle" i ostaviti mogućnosti da se u njima vidi fakultativna realizacija. Nismo uvereni da je to najbolje rešenje, ali nam se svako drugo činilo manje prihvatljivim. Izbor leksema koje su u rečnik ušle ničim praktično nije ograničavan. Osim toga što je rečnik koncipiran kao potpun i po tome 'otvoren' za svaku reč, razlozi za uvođenje mnogih 'najobiči ijih' reči ovde su se zasnivali i na još jednoj pojedinosti: uz svaku takvu reč dat je dijalekatski zapis i u tom smislu rečnik treba razumeti i kao izvor za istraživanje drugih nivoa strukture bunjevačkoga govora. Češće su iz rečnika ispuštane jedino glagolske imenice, a one koje su u njemu ostale — ostajale su ili zbog konteksta u kome se pojavljuju ili zbog nekog posebnog značenja. Up. : celivanje... 2. 'trenutak darivanja neveste na svadbi'; bogomolenje 'pobožnost'. Morfološke informacije u rečniku prilično su ograničene i tiču se, pre svega, podataka o manje običnim pojavama (up. svinče j svinjče, pl. svinji, Gpl svinja), a doslednije se označavaju samo bitne morfonološke alternacije tipa bardak-aka, bunkov-ova, bič biča, crip cripa, Bunjevac-evca. čakanjac-anjca, blag blaga-o, češat češem, cidit cidim, bolovat bolujem i sl. U fazi samostalnog rada na rečniku autori su češće unosili u svoju zbirku i one reči koje su im bile manje poznate iz živog narodnog govora, ali su na njih nailazili u raznovrsnim pisanim izvorima nastalim na bunjevačkom terenu. Takve su reči, međutim, kasnije proveravane u pojedinim sredinama i ako se nisu mogle potvrditi, one su iz rečnika ispuštane. Te su reči poticale iz raznih vremena i popisivane iz raznih izvora, najčešće bez konteksta i bez bibliografskih podataka, i njihovim uvođenjem u rečnik bila bi narušena njegova jasna sinhronijska ravan. Osim toga, budućem istraživaču bunjevačke leksike ovaj će korpus omogućiti, i svakako izuzetno olakšati, da se svemu ovome doda i eventualna istorijska dimenzija. D. Petrović SKRAĆENICE akuz akuzativ Alj Aljmaš (Madarska) anat. anatomski augm. augmentativ, augmentativno Ba Bajmok bezl. bezlično Bi Bikić (Mađarska) biol. biologija Bj Baja (Mađarska) bot. botanički br. broj col. kolektivna imenica crkv. crkveno Čo Čonoplja

RICNIK 2.pdf

Čv Čavolj (Mađarska)dat. dativ deč. dečji govor dem. deminutiv, deminutivno dijal. dijalektalni dr. drugo dv. dvojina enkl. enklitika etim. etimološki fig. figurativno, u prenosnom smislu folk. folkloristički gen. genitiv Gmn. genitiv množine ha hektar hl hektolitar im. imenica imp. imperativ indekl. indeklinabilno, bez deklinacije inf. infinitiv ir. ironično itd. i tako dalje izg. izgovor izr. izraz izv. izvedenica jd jednina Ka Kaćmar (Mađarska) kat. katolički kg kilogram komp. komparativ kv. hv. kvadratni hvat kv. mt. kvadratni metar l litra l. lice lingv. lingvistika lok. lokativ m muški rod m. mesto, umesto mađ. mađarski med. medicinski mitol. mitološki ml. mlađi mn. množina mt. metar nar. narodski nar. pesn. narodno pesništvo neodr. neodređeni vid prideva nepr. nepromenljivo nesvr. nesvršeno, trajno Nmn. nominativ množine nom. nominativ npr. na primer odr. određeni vid prideva odrič. odrični onom. onomatopeja part. partikula pl. plural pl. t. plurale tantum podr. podrugljivo podsm. podsmešljivo pogrd. pogrdno posl. poslovica

RICNIK 2.pdf

  REČNIK A abanje s gl. im. od abat (se). — Meni je slago da su mu se flundre na kolinu abanjem pokidale, a on je pao s trišnje, pa su mu zato pukle (v. habanje). abat-am 'trošiti (korišćenjem), habati'. — Zašto svaki dan oblačiš te lipe čakšire, samo i(h) abaš! ~ se 'prljati se i derati nošenjem (odeća i sl. )'. abav-a-o 'iznošen, istrošen. — Jesam li ti kazala da više ne oblačiš taj abav bolondoš?! abriktovanje s gl. im. od abriktovat. — Dosadilo mu abriktovanje, pa je pobigo od kuće. abriktovat-ujem nesvr. 'savetovati, poučavati (često preko mere)'. — Često ona njega abriktuje, al malo joj vridi kad on tira samo po svom. acel m 'čelik za oštrenje noževa (mesarskih)'. — Odnesi kod mesara velike nožove da I(h) naoštri na acelu, tribaće nam za klanje svlnja. ĸ mađ. acel. acelaš m 'tvrdoglav, svojeglav'. — Mani Paje, š njim je teško izać na kraj, kad je taki acelaš. adet m 'običaj'. — Zna on naš stari adet, pa je dono bukaricu za Božić. Izr. Adet ti tvoj! 'blaga grdnja'. adnađ m 'niži oficirski čin (poručnik)'. — Lazin otac je u ratu dotiro do adnađa. ĸ mađ. hadnagy. adren/adren-a-o 'nestašan, nemiran'. — Sto su to adrena dica! adrenjak-aka m 'nestaško, prepredenjak'. — Čuvaj se, curo, da ne padneš u ruke kakom adrenjaku! adumac-umca m 'namćorast, svojeglav čovek, osobenjak'. — Ko bi ga znao zašto, al on je pravi adumac, ni s kim se ne druži nit voli da kogod kod njeg đođe. adut aduta m. 1. 'najjača boja u igraćim kartama'. 2. 'uspešno sredstvo, način (fig. )' Izr. ima i on svoje adute, samo ćeka zgodu. adutirat-utiram nesv. i svr. 'igrati adutom (u kartama)'. — Ti si pogrišio, zašto nisi oma adutiro?! advent m 'stroga božićna post (poslednje četiri nedelje pred Božić)'. — Sićam se, kako se ne bi sićala, baš je bio advent, pa sam ti skuvala soparnu čorbu za užnu. adventski-a-o 'koji se odnosi na advent'. — Sutra će počet adventska post. ađustiranje s gl. im. od ađustirat (se). — Polak života je provela u svom ađustiranju. ađustirat (se)-ustiram (se) nesv. 'uređivati (se), udešavati (se), doterivati (se)'. — Ajde žuri, šta se već toliko ađustlraš, svi čekamo na te. — Ađustira konja za svatove. aga m 'gospodin, gazda (ponekad ir. )'. — Vidi ga, izvalio se ko kaki aga, a dica nek vuku teške snopove. agarna ž 'zemlja dodeljena agrarnom reformom'. — Nije njemu baš lako, šta ima — dva tri lanca agame. ago m 'bogati vlasnik zemlje, gazda'. — Ne volim ić u nadnicu kod gazda Lovre, on je pravi ago, samo zanoveta i zapovida, a nikad nije zadovoljan inađenim poslom, pa zaklda na nama. agovat agujem nesvr. 'živeti kao aga, gazdovati, zapovedati'. — Mogo bi i ti, Joso, štogod uradit, a ne ko ago, samo se izvalit i agovat! agust m 'osmi mesec, avgust'. Izr. agust žeže, žeže i vino! agustovski-a-o koji se odnosi na avgust: ~a noć, ~o sunce. aja (različito naglašeno: ajai ajai aja) rečca za odricanje: 'ne, nikako. ' — Oćeš i ti doć u kolo? — Aja, riije to više za mene.

RICNIK 2.pdf

ajak v. aja. — Ajak, nisu baćo još došli iz varoši. ajcad / ajcad uzv. kojim se nešto izrazitije naglašava. — Ajcad, svi u red pa da zajedno potrčimo i vidimo ko bolje mož?! ajčit-im nesv. v. hajčit. ajd uzv. v. ajde — ajd, sklonjaj ove tvoje bogažije. ajdac uzv. 'pakuj se, čisti se, sklanjaj se'. — Ajdac, dico, iz avlije, jel ako baćo dođu, biće vas svudak. ajdara ž 'neodgovorna, nepouzdana žena'-— Zdrava čitava žena i taka ajdara. ajdarast-a-o 'neodgovoran, nepouzdan'. — Ne mož sin bit drugačiji, kad mu je otac ajdarast. ajde/ajđe uzv. 1. a. za podsticanje: dela 'dede'. — Ajde, da nazdravimo! b. 'pri odbijanju, za neodobravanje: pusti, mani'. — Ajde, okani ga se već jedared. 2. 'sa značenjem pravog imp. glagola ići, poći i sl. ' — Ajde, priđite i vi u našu avliju, ode je veće misto. 3. rečca za dopuštanje: pa neka, ako'. — Ajde, da je jedinac al nji ima petoro u kući. 4. 'u čuđenju: nije valjda'. — Ajde, ta nikad ne bi povirovala tako štogod o njemu. Izr. ta, ajde! 'ma, nemoj, ma, šta mi kažeš'; — Ta, ajde, Kate, otkud komšiji toliko novaca da radi u arendu sto lanaca zemlje?! ajduk-uka m 'hajduk'. — Dida su pripovidali da je u staro vrime i kod nas bilo ajduka. a(j)er m 'vazduh, zrak'. — Al je ode zagušljiv a(j)er. ajgir-ira m 'neuštrojen konj, ždrebac, pastuv'. — Odvedi dalje tog tvog ajgira, zdravo je nemiran, pa ga se dica boje. ajgiruša ž 1. 'mlada kobila, omica'. 2. pohotljiva ženska osoba (podr. )'. — Sramota je kast, al ona samo trči za moncima ko kaka ajgiruša. ajka ž v. hajka. ajkanje s gl. im. od ajkat. — ajkanje po mijanama ga je ubilo. ajkat-am nesv. 'lutati, skitati'. — Vrime bi bilo da se čega privatiš oko salaša, a ne da povazdan ajkaš kojekuda. ajkača ž 'žena koja najmanje brige posvećuje svojim poslovima, skitara'. — Svi je u selu zovu Mara ajkača! ajman m 'bitanga, propalica'. — S!ne, valdar nećeš i ti u ajmane?! ajmečit (se) ajmeči (se) nesvr. 1. 'kmečati, cmizdriti'. — Ne znam šta joj je, po ćitav dan ajmeči. 2. 'suzdržavati se, odbrecati se'. — Ta kako je ne bi nudila, al ona ie furtom ajmeči i neće da ide. ajnc ajnca m 'kartaška igra'. — Svu je plaću izgubio na ajncu. ajs uzv. 'za teranje volova ulevo'. — Ajs zeljo, ajs garo, ajs kad vam kažem. ajz(l)iban m 'voz, vlak'. — Moja majka kažu da nikad nisu išli na ajz(l)ibanu. akat-am nesvr. 'maltretirati, izazivati nekoga dok se ne izvede iz takta (vulg. )'. — Dokleg će Šime našeg Vranju akat?! ako/ako 'rečca za odobravanje (može sa zluradošću) neka, ne mari, tako i treba'. — Ja ću puštit kera s lanca, ako te i ugrize. — Čula sam da će i tvoj momak ić u kolo brez tebe! — ako će! Ni tako neće nać bolju od mene. akobogđa pril. 'nadam se, verovatno, po svoj prilici'. — Biće dobar rod ovog lita akobogda. akoprem vez. 'iako, mada'. — Akoprem sam na vrime uradio, nije niklo kako triba. akov m 'sud za merenje tekućine i žita (56 lit. )'. — Dao sam dva akova žita za sime Antunu Patkovom. akovčić m dem. od akov. akuratan-tna-tno 'brižljiv, tačan'. — To je jedan zdravo akuratan fiškal. ala ž v. hala. alaj uzv. za naglašenost zbivanja. — alaj bi to iako bilo, da se ustima mož uradit — kaže se za one koji slabo rade'. — Alaj, nane, alaj zloba na me! alamunja ž 'vetropir'. — Oženio se on već odavno, al je osto ko i prije prava alamunja. alamunjast-a-o 'brzoplet, vetropirast'. — Ne volim ni covika, al još većma je ružno kad je žena alamunjasta. alapača 'ženska osoba koja mnogo priča i ogovara, torokuša'. — Stane, nemoj se srdit, al ta tvoja ćer je rasna alapača. alapljivo pril. v. halapljivo. alas-asa m 'ribar'. — Kakl si ti alas kad ni plivat ne znaš?! alaš alaša m 'postolje na kamari, gde se snoplje prihvata sa kola i baca gore na kamaru'. — Stipane, mogo bi me malo zaminit, već po dana sam u alašu i duša mi se oznojila. alat alata m 'oruđa koja služe u kakvom poslu'. — Popravio bi ja sam vrata, al nemam alat za taj poso.

RICNIK 2.pdf

alat m 'konj tiđožute dlake'. — Ne dam ja mog alata za tvoja dva vranca. alatast-a-o 'riđast, riđastožut (o konju)'. — Mama mu je alatasta, al on je na oca ždripca. alav-a-o 'proždrljiv. — Još nikad nismo imali tako alave svinje ko ove sad. alavo pril. 'proždrljivo'. — Ko je to vidio tako alavo ist? aldumašče s (indekl) 'čašćavanje prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ili po završetku nekog posla. — Vite da smo uradili na vrime, al ko će sad aldumašce da plati? ĸ mađ. aldomas. aleluja 'pripev u crkvenim pesmama'. almaš m 'želj. stanica'. — Je 1 daleko još almaš? ĸ mađ. allomas. aloc uzv. u izrazu hitrosti. — Kad je vidio žandare, a on aloc u kuruze. alov m 'korito za hranjenje i napajanje stoke, valov'. — Ne triba nikad tako napunit alov, svinji onda tušta isprolivaje. alovčić m dem. od alov. alvatan-tna-tno 1. 'komotan, prostran (za odelo, sobu i sl. )'. — Malo mu je odilce alvatno, al na godinu će bit baš kako triba. 2. 'nemaran, neuredan'. — Radi, radi, al kad ga ne gledaš, oće da budne i alvatan. 3. 'darežljiv, široke ruke'. — Da da nema, kad je alvatne ruke. alvatno pril. 'komotno, natenane'. — Neće se taj nikad umorit kad tako alvatno radi. aljine aljina pl. t. 1. krevetnina (slamarica, jastuci, jorgan); 2. 'nevestinska oprema (koju mladoženja odnofi iz devojačke kuće uoči venčanja)'. 3. 'odeća, odelo'. — Šta si uradio, kad si ufleko te lipe nove aljine?! Izr. Slagat ~ 'sortirati nevestinsku opremu'. aljkav-a-o 'nemaran, neuredan'. — Potpaši većma tu suknju, ne volim da ti kažu kako si aljkava cura. aljkavac-avca m 'aljkav čovek'. — Šta si mi dovo tog aljkavca, njegov poso ne vridi ni po lule duvana. aljkavica ž 'aljkava ženska osoba'. — U mojoj kući nećeš bit aljkavica, a kad bidneš sama svoja gazdarica, radi kako oćeš. aljkavo pril. 'nemarno, neuredno, rđavo'. — Kako bi drugačije radio kad i sam aljkavo izgleda. aljkuša ž podr. v. aljkavica. — Sram te bilo, aljkušo jedna! am «tma (mn. amovi) m 1. 'deo konjske opreme koji služi za vuču'. — Donesi nove amove, nećemo valdar u svatove sa starima. 2-'naramenica, držač za pantalone'. — Di su moji amovi, znaš da ne možem čakčire stezat kaišom. ama vezn. 'ali' — Znam da si vridan, ama triba bit ipošten!; part. — Ama, uradiću, šta mi toliko zvocate?! amade part. 'već, skoro'. — Jesmo 1 vas uplašili, baćo? — Amade, amade, dico. amaha v. amade. ambar m 'spremište za čuvanje pšenice, razne veličine, u obliku kućice (od drveta ili pruća)'. — Ja n. kad ne praznim ambar dok ne vidim da će bit dosta novog žita. ambarić m dem. od ambar. ambetuš m 'otvoreni hodnik pred kućom, natkriven'. — Dida su cilo lito spavali na krevetu pod ambetušom. ambrel-ela m 'kišobran, amrel'. — Šta će ti taj veliki ambrel, ne možeš ga ni raskrilit kad tako zdravo duše vitar. amen uzv, 1. 'kraj hrišćanske molitve: nek tako bude'. 2. pril. 'svršetak, kraj'. — Doće i tvoj amen! 3. 'otpozdrav (na "Faljen Isus")'. — Amen uvik, sinko! amenovat-ujem nesvr. 'odobravati bez pogovora'. — Ne volim kad sve amenuješ što ja kažem, oću da čujem i tvoje mnenje. amišan-šna-šno 'prefrigan, vešt, lukav'. — Ne izgleda, al vidi kaki je to amišan čovik. amišno pril. 'lukavo, prepredeno'. — Ta, on se još i amišno smije. amoder pril. 'amo'. — Amoder tu bocu, da i dida nazdrave. ampa ž 'vihor, nevreme'. — Samo da ne naiđe kaka ampa dok litinu ne skinemo. ancuranje s gl. im. od ancurat se. — Nema ancuranja na krevetu. ancurat se-am se nesvr. v. hancurat se. andrak m 'đavo'. — Ne znam koji mu je andrak?! andramulje/andramulje pl. t. 'prnje, dronjci, starež, stvari bez vrednosti'. — Dico, friško skupljajte vaše andramulje, je 1 ako

RICNIK 2.pdf

baćo vide kako soba izgleda, teško vama. andrav-a-o 'prljav, neuredan'. — Nećeš nikud s takim andravim rukama, oma da si i(h) opro. andung m 'predosećanje (da će se nešto ispuniti, ostvariti)'. — Pravo sam imo andung da triba ić na vašar i, andrak ga odno, ni sam ne znam zašto nisam očo, pa sad sam baš fain izgubio na kravama. anđelak-lka m. 1. dem. od anđeo. 2. 'dete (od milja)'. — Tako lipo spava nanin anđelak. anđelče-eta s v. anđelak. anđelčić m dem. od anđeo. anđo-ela m 'anđeo'. Izr. Anđela ti tvog! 'grdnja'. angir-ira m v. ajgir. — Sutra ćemo u varoš, ja ću jašit angira, a ti, Boriša, ćeš jašit kobilu. anšlag/anšlog m 'sumpor natopljen na uskoj papirnatoj traci (za konzervisanje voća i buradi)'. — Kupi malo anšlaga, tribaće nam kad budnemo dunc mećali. anšlagovat / anšlagovat-ujem nesvr. 'sumporisati (konzervisati voće u procesu pripremanja kompota ili buradi pred berbu)'. — Možem ti dat, jel ja sam moju burad već anšlagovo, a ostalo mi je baš fain anšlaga. anta ž 'humka kao međaš između dva atara (dva vlasnika zemlje)'. — Moramo malo odorat od ante, široko smo je ostavili pa raste na njoj korov. antikrist m 'đavo, bezbožnik'. — Ja tebi kažem, od Luke nema većeg antikrista, i rođenog bi oca privario da mož. antrav-a-o v. hantrav. anjicat se-am se nesvr. 'biti nestašan'. — Dico, dokle ćete se već anjicat, oma da ste se smirili i spavali. aojak uzv. v. avjak. — Aojak, baćo, koliki je to vo velik ko vi! apaš m 'varalica, prevarant, lopov'. — Šta mi dovodiš na salaš tog apaša samo da izgleda di je šta i posli da dođe krast. apcigovat-ujem nesvr. 'odbiti, zakinuti'. — Jesi 1 mu apcigovo brašno za ušur? — apcigovo mu je od nadnice što nije dva dana radio. ĸ nem abziehen. apoštol m 'apostol, Hristov učenik'. Izr. Apoštola ti tvojeg! 'kao psovka'. apoštolski-a-o 'koji se odnosi na apostole'. — To je bila prava apoštolska pridika. apoštolski pril. 'kao apostoli'. — Ti iđeš pored kola pišce, apoštolski. april-ila m 'četvrti mesec u godini'. apta ž 'šikara, gustiš obično na kraju njive'. — Ona naša anta, između nas i komšije postala je prava apta, toliki je veliki gustiš naraso. aptike aptika ž pl. t 'kola sa federima za svečanu priliku'. — i naš pretelj je kupio aptike. araber m 'konj arapske pasmine'. — Kako onaj tvoj araber, jesi 1 već išo š njim na trke? arambaša m 'razbojnik (pogrd). '. — Pročuo se on svud, jel nema većeg arambaše od njeg. aramija m 'razbojnik'. — Ne smimo noćom nikud od aramija. Arapin m 'pripadnik arapskog naroda'. — Crn ko Arapin. arat-am nesvr. v. harat. arcilajav-a-o 'brbljiv'. — Ja bi kazo da je snaš Liza arcilajava žena! arđala ž 1. bot. 'Sinapis, Brassica, gorušica'. 2. 'budala'. — Ne bi baš morala da se sastaješ s Matom, čim počme divanit, oma se vidi da je prava ardala. ardalast-a-o 'budalast, lakomislen'. — Ti si već skoro divojka, a još uvik si taka ardalasta cura. arđo(v)-ova m 'bure (opšti naziv)'. — Taj žderonja voli i dno od ardova da izliže, da od čega mu je nos ko prizrijala paradička. areada ž 1. 'zakup zemljišta (u čilju obrade)'. — Dida već odavno njevu zemlju izdaju pod arendu. 2. 'zakupnina za zemljište (koju plaća arendaš)'. — Ove godine je litina slabo rodila, jedva sam imo da dam gazdi arendu. arendaš-aša m. v. rendaš. arendirat arendiram nesvr. 'izdavati ili uzimati u zakup zemljište'. — Neću više sam obrađival, arendiraću svu zemlju. — Arendiraću ča Bonini dvadeset lanaca. Izr. Ja ću Sentu (deo Subotice) sama arendirat, kudan će se dika paradirat (nar. )!

RICNIK 2.pdf

argatovat-ujem nesvr. 'mukotrpno fizički raditi, kulučiti'. — Otkud da i'mam volju za čega drugo kad argatujem svaki dan od mraka do mraka, a što zaradim, jedva dotekne za kruv mojoj dici i ženi. arkanđel m 'arhanđel'. — Arkanđela ti tvog! 'grdnja'. arlauk m 'zavijanje pasa'. — Čuješ li u, Tome, taj arlauk, stra me je, šta to mož bit?! arlaukanje s gl. im. od arlaukat. — Utišaj dite, to nije plač već arlaukanje, arlaukat-auče nesvr. 'zavijati (o psu)'. — Kera arlauče za štencima — nismo i(h) tribali zakopat. arniar-ara m 'orman (za odela, najčešće jednokrilni)'. — Već je prošlo dvi godine od kako joj je ćer umrla, a još uvik drži njezino ruvo u armaru. armonika ž 'harmonika'. ~ fiuješ kako lipo armonika svira?! armonikaš-aša m 'svirač na harmonici'. — Ja njemu ne bi kupila armoniku, valdar mi neće sin bit armonikaš?! arteski/arteški-a,-o v. bunar. artija ž 'hartija, papir'. — Otkud tolika artija po avliji? artijca ž dem. od artija. artilerija ž 'rod vojske naoružan topovima'. — Dida, baćo i ja, svi smo služili u artileriji. artok/artuk! uzv. stoci da se pomeri. artoknit (se)/artuknit (se) artokne (se) svr. 'odmaći (se), pomeriti (se)'. — Artokni kravu da uđeš med nji! asma ž 'sipnja, astma'. — Majku guši asma. asna ž 'korist'. — Mator konj ne donosi nikaku asnu. asnirat asniram nesvr. v. hasnirat. ~ se povr. v. hasnirat se. asnit-im nesvr. v. hasnit. ~ se povr. v. hasnit se. asnovit-a-o v. hasnovit. aspa ž 'ospa, ospice, male boginje'. — Svi troje dice mi leže u aspi. aspida ž 'zla i opaka žena'. — Ka će već toj aspidi doć kraj? Ta će se poderat al neće umrit. astal m 'sto'. — Užnaćemo za velikim astalom u ladu pod dudom. ĸ mađ. azstal astalčina n augm. i podr. od astal. astalčić/astalčić m dem. od astal. astalić dem. od astal. astalski-a-o 'koji se odnosi na astal'. — Donesi astalsku kožu pa je prostri, znaš da se na njoj ide. asura ž 'prostirka ispletena od rogozine'. — Oni su i u ambetušu prostirali asure. asvalt m 'pločnik'. — iđe na asvalt (u šetnju). ašikovanje s gl. im. od ašikovat. — Kad se sitim mog ašikovanja i sad mi moje staro srce zaigra. ašikovat-ujem nesvr. 'udvarati se'. — Znam da on š njom ašikuje, samo ne znam oće l je uzet. ašov m 'gvozdena alatka za kopanje zemljišta'. 2. 'mera za dubinu'. — Naš komšija privaljiva pisak na dva ašova, sadiće novi vinograd. ašovčić m. dem. od ašov. at ata (mn. atovi) m 'konj'. — i ja imam ata za jašenje!; ~ imaš tolike atove a ni jednog za jašenje. atar m. 'teritorija jedne opštine, sela'; 2. 'zemljište jednog domaćina'. — Nemoj da odoravaš od mog atara. atlas m 'sjajna svilena tkanina'. ~ imala Je ruvo od atlasa. atlaski atlcski-a-o v. marama, svila. atoš v. hatoš. — Šta se on kerebeči kad nema ni atoša u džepu. atovi-ova pl. t. 1. 'prostrani pašnjaci'. — Atovi su moji i oma su tu pod varoškom zemljom. atrez/atres m 'adresa'. ~ oćemo da pišemo vašem Vranji u katane, napiši nam atrez.

RICNIK 2.pdf

aujak uzv. v. avjak. — Aujak, koliki je tu kerekanja?! avan/ovat-ujem nesvrv 'napredovati, biti unapređen (u službi)'. — Čujem, Tome, da si i ti avanzovo, da si dobio jednu zvizdu. avaški-a-o 'užegao' v. slanina. — Nisam io, doneli nam nike avaške slanine. ĸ mađ. avas. avet-i ž 'utvara, priviđenja'. — Joj, kako si me uplašio, iđeš iza kuće ko kaka avet. avetinja v. avet. — Šta mi je, u poslidnje vrime samo klapim o avetinjama. avjak uzv. čuđenja. — Avjak, toliki deran pa još uvik sisa! avlija ž 'dvorište'. — O(d) danas moja avlija, a vaša kapija, pa kud koji slatki moji! (kad se raskida sa neradnicima). avlijica ž dem. od avlija. avlijski-a-o koji se odnosi na avliju: ~ a vrataca, ~a kapija. avlinski-a-o v. avlijski. — Već po sata divane na avlinskim vratima. avrlje s 'pokošen i već natruo korov'. — Nemojte, dico, trčat po tom avrlju, ubošćete se. azlog (a)zlog)/azlag m 'izlog'. — Vid(i)lasam taku lipu svilu u azlagu. aždaja ž 1. 'zmaj'; 2. 'proždrljivac'. — Ideš ko aždaja; ka te čovik gleda, pomislio bi da tri dana nisi io! aždajin-a-o 'koji pripada aždaji'. — Čuvaj se aždajinog jezika! 'žene alapaće (fig. )'. ažur ažura m 'platno iz kojeg se izvlače žice a zatim koncem opšiva, veze'. — Moja najmlađa ćer zdravo lip ažur radi, a bome i veze i šupljika. ažurovan-a-o 'vezen u ažuru'. — Donela je ona kad se udala tri ažurovana čaršapa za astal. B babin-a-o 'koji pripada babi, ocu'. — Nosi babinu lulu i metni je u sobu na astal. babine-ina pl. t. ž. 1. 'čuvanje novorođenčeta (tri dana i tri noći po rođenju)'. — Taj valdar nije bio treću noć dočuvan! 2. 'pohođenje novorođenčeta i porodilje i donošenje poklona (najčešće hrana, ređe novac ili oprema za dete)'. — Danas sam nosila užnu rodilji za babine. 3. 'svečani ručak koji tazbina priređuje zetu prve nedelje posle venčanja'. — Zet iđe na babine. babiškovat-ujem nesvr. 'negovati uz posebnu pažnju i tetošenje'. — Nije valdar dite da ga triba babiškovat?! babo-e m 'otac, starešina porodice'. — Nema užne dok babo ne sidnu za astal. babrat-am nesvr. 'dirati, pipkati; dugo se zadržati oko nevažnih poslova'. — Šta babraš tamo već toliko dugo?! babunjat-am nesvr. 'pričati bez smisla, nepovezano, trabunjati'. — Kad god se napije, dođe kod nas pa samo babunja ~ zato ga niko ni ne sluša šta divani. babura ž 1. 'vrsta krupne paprike'. — Babure ćemo punit kupusom i tako mećat u sirćet za zimu. 2. 'baba, stara žena (podr. )'. — Znala je babura sve to, al je mudro ćutila. baburača ž 'dosadna stara žena (pogrd. )'. — Baburača jedna ~ podmeće mi vračke. baburda ž v. babetina. — Baburda nikog ne trpi, pa živi sama ko ker u bunaru. baburina ž v. baburača. — Ti kažeš da su cure mlade, a ja kako gledam to su prave baburine! babuskara ž v. babetina. — Ne znam zašto je s đuvegijom došla i ona babuskara?! bacakat-am nesvr. dem. prema bacat. — Vranac poskakuje i nogama bacaka. ~ se 1. 'nogama i rukama mlatarati, koprcati se, praćakati se'. — Tako se mali nogicama bacaka da ga ne mož povit. 2. 'razmetati se, hvalisati se'. — Šta se taj balo bacaka, ko da je cili svit njegov. baat-a-o 'ohol, obestan; koji se nasilnički ponaša. — Da sam cura, nikad se ne bi udala za takog baatog momka.

RICNIK 2.pdf

baato pril. 'oholo, obesno; nasilnički'. — Ne da se ponaša već još i baato divani! baatost ž 'oholost, nasilnost'. — Ta njegova baatost je već svima dosadila, zato ga ni ne vole u društvu. baba ž 1. 'stara žena'. — Babina je sva pamet u jeziku; jezičava je ko baba; 2. 'tašta, ženina mati'. — Doće joj zet, pa se baba ustrčala da sve spremi; 3. 'trouglasti drveni držač na kome se vozi plug'. — Metni plug na babu da ne tiraš kola kad nije daleko di ćeš orat; 4. 'plašljivac, kukavica'. — E, moj Ivane, kad ti ne bi bio baba, drugačije bi igrala tvoja žena. Izr. : baba šumom, dida drumom 'o nesporazumu među sabesednicima'; što se babi tilo ~ to se babi snilo 'o neostvarljivim željama'. babački-a-o 'koji je kao baba, koji odgovara staroj ženi'. — Mlada cura, a nosi tako babačko ruvo. Izr. : ~ lito 'kasna i lepa jesen'; ~ kolo 'narodna igra sporog tempa'. babaroga ž 'strašilo, nakaza kojom se deca plaše'. — Spavaj, jel sa će te odnet babaroga! babeskara ž v. babetina. — Dokleg će ona babeskara Luca olajavat moju Macu? babetina ž 'stara žena, baba (pogrd. )'. — Neće babetina da iđe pišce i kaže ~ vaćajte konje i nosite me na karucama u varoš. babica ž 1. 'mali nakovanj za otkivanje kose'. — Vi'dio sam Josu da je uzo babicu ~ cigurno će okivat kosu; 2. 'žena koja pomaže porodilji pri porođaju (akušerka)'. — Kad sam se ja porađala, nije bilo babica ~ pomogla mi je moja nana i komšinca. babin-a-o 'koji pripada babi'. — Babina je marama uvik s malim krajom odozgor ~ valdar bi se udavala. bacat bacam nesvr. prema bacit. ~ se nesvr. prema baciti se. bacit bacim svr. 1. 'hitnuti'. — Perica je najdalje bacio kamen; 2. 'obući'. — eto mene, samo da bacim kaput na leđa; 3. 'u Honiti, ostaviti'. — Bacio je kosu na tavanjoš posli risa i sad ne zna di je. Izr. ~ karte 'vračati gledajući u karte'; ~ krivicu (na koga) 'okriviti'; ~ ljagu 'osramotiti'; — (koga) na sokak 'ostaviti (ga) bez sredstava za život'; ~ oko (na koga, na što) 'pogledati; poželeti (fig. )'; ~ pod noge (obraz, čast) 'osramotiti (se); ~ prašinu u oči 'obmanuti, prevariti'; — (koga) u zapećak 'ostaviti koga iza sebe'; ~ (koga) u trošak 'izložiti (koga) nepotrebnim izdacima'; ~ čini 'začarati'. ~ se 1. (nečim na nešto) v. bacit. — Spopadne batinu i baci se za kerovima. 2. 'brzo se sagnuti, leći'. — Da se nisam bacio u dno kola, grana bi mi otkinua glavu. 3. 'latiti se, prihvatiti se. ' — Kad su se nji dvojica bacili na vezivanje, nisu mogli oni drugi da skupe snopove iza nji. Bačka ž 'deo SAP Vojvodine (gde ima najviše Bunjevaca)'. Bačvan(in) m 'čovek iz Bačke'. — Svi Bačvani su dobri rabadžije. Bačvanka ž 'ženska osoba iz Bačke'. — Bačvanka sam i time se dičim. bać 1. 'dodatak uz ime u znak poštovanja prema starijem (bać Joso), čika'. 2. 'dobra osobina stvari'. — To je bać voće! baća m 'stric (odm. )'. — Nane, čini mi se da iđu baća, pozno sam njim kola i konje još iz daleka. baćica m 'dever' (odm. )'. — Baćice, zovu vas nana. baćicin-a-o 'koji pripada baćici'. — Baćicine čizme je snaja morala najvećma glancat. baćin-a-o 'koji pripada baći (stricu)'. — Nema lipči konja od baćina dva ždripca. baćin-a-o 'koji pripada baći (ocu)'. — Baćini su brkovi uvik zavrnuti nagori. baćkoš m 'imućan (bogat) čovek'. — Ta. njegov je obor uvik pun svinja, baćkoš je on, u svakom pogledu. baćo-e m v. babo. — Što baćo kažu, to je zapovid za svakogu kući. ; mali ~ 'dever (odm. ). — Nane, da zovem malog baću na užnu? badanj-dnja m 'kup kukuruzovine'. — Svezli smo svu kuružnu i sadili je u badnjove oko slame. badavad pril. 1. 'uzalud'. — Badavad plačeš, ni tako nećeš ić! 2. 'besplatno'. — Kupio sam kenjače, a uz to dobio badavad i jedan kabo. badavadžija m 'besposličar, neradnik, gotovan'. — Tio sam pogodit nadničare za branje kuruza, al sve sam badavadžija tamo ~ taki mi ne tribaje. badavaš-aša m v. badavadžija. — Dosta mi je već badavaša u kući. bailja ž 'očna bolest (uvrtanje trepavica koje bodu oko i zato se moraju čupati ili ispeći)'. — Pati s očima, makar joj često vade badlje. badnjača ž 'drvo koje se uoči Božića stavlja na vatru (njime se pale sveće, a u sobu ga unosi položaj, čestitajući Badnje veče, dok ga domaćin posipa žitom i kukuruzima)'. — Kad svi sidnu za astal, nek položaj unese badnjaču. badnjak m 1. 'specijalno pleteni kolač koji se peče za Božić (na njemu su razne figurjce od testa; životinjice, ruže, burić i dr. )'. — Što su majka lipo našarali badnjak. 2. 'dan uoči Božića'. — Na Badnjak se večera zajedno i to čim se smrači. badnji dan 'dan uoči Božića'. — Danas dan, sutra dan, a prikosutra Badnji dan! bagljo(v)-ova m 'mali plast sena'. — Imamo nikol(i)ko bagljova sina. bago(v)-ova m 1. 'duvan'. — Daj i meni malo bagova da zavijem jednu cigaretlu; 2. 'loš duvan; zaostali duvan na dnu

RICNIK 2.pdf

ispušene lule'. — Ja ne znam, Luka, šta tebi fali, oćeš da se udaviš u kašlju, a nećeš da se ostaviš bagova?! bagra ž 'ološ, ljudi koji zaslužuju prezir'. — Čuvaj se ti Vece i on je od njeve bagre. bagren m bot. Acacia, v. drač. — Što bagren lipo mriši, a čele samo zuje i kupe med. bagrenov-a-o 'bagremov'. — Ja zdravo volim bagrenov med. bahat-a-o v. baat. — Eno, ide i bahati ilija, bolje će bit onda da se raziđemo. bajage pril. 'tobože, kao da'. — Kad te budnu zvali, ti se najpre, bajage, odbrecaj (up. kobajage). bajan bajna-o 'bedan'. — Tezo, Tezo, baš si se ti za bajnog čovika udala. bajat-a-o 'koji nije svež, ustajao'. — Često smo kod njeg ili bajatog kruva. bajat-am nesvr. 'gatati, vračati'. — Štogod joj je ona baburda bajala i cura se razbolila. bajbok m 'zatvor, buvara (vulg. )'. — On malo, malo pa zaglavi bajbok. bajit-im nesvr. 'spavati'. — Baji buji, moje čedo malo (u tepanju). bajnet-eta m 'bajonet (nož na pušci)'. — Nisam volio kad vidim žandare s bajnetom na puški. bak baka m 1. '(drveni) naslon na četiri noge za pilanje, testerisanje drva'. — Pripravi bak i priku pilu, pa ćemo pilat dračove ciplje. 2. 'sedište za kočijaša na kolima, bok'. — Na baku još od jutros drima njegov kočijaš. baka ž 'baba (očeva ili majčina mati)'. — Baka nam je naštrikala rukavice za zimu. bakać samo u izrazu: ni u bakać! 'ni pomisao o brizi ili odgovornosti'. — Mater i otac su mu rintali dok ga nisu izučili, a on sad ni u bakać na njevu stranu. bakandža ž 'cokula (vojnička cipela sa čavlima)'. — To su prave bakandže a ne cipele za dite. ĸ mađ. bakancs. bakarni-a-o 'koji je od bakra'. — U bakarnom kotlu smo kuvali paradičku. bakćat se-em se nesvr. 'mučiti se, petljati se (oko čega)'. — Mani se već tog branja sa vrva voćke, ne vridi da se bakćeš oko nikol(i)ko zrni; triba i vrepcima štogod ostavit. bakica/bakica ž dem. od baka. bakin-a-o 'koji pripada zaki'. — Bakina unučad. baktit-im nesvr. 'ići teškim korakom (da se čuje)'. — Oma sam znala da si ti, Vranje, jel niko drugi tako ne bakti. bakvačit-im nesvr. 'pušiti'. — Joško, ti baš moraš u sobi bakvačit na tu luletinu?! bal bala m 'zabava sa igrankom'. Berbanski — 'zabava posle berbe grožđa (grozdovi se vešaju u dvorani i plesači ih skidaju svojim devojkama, a čuvari ih hvataju i kažnjavaju)'. bala ž 1. 'sluz iz usta i nosa'. — Da nije to tele bolesno kad mu tako iđu bale na nos? 2. 'upakovana roba, presovana slama, seno i sl. ' — Slamu smo prešovali u bale i tako smo je prodavali. balac balca m 'slina'. — Tura se med starije a visi mu još balac iz nosa. balav-a-o 1. 'slinav'. ~ oma da si otrvo taj balav nos. 2. 'mlad i nezreo, "zelen". — Nije ni bio red da se baviš s otim balavim momkom. balavac-avca m 1. 'nezreo, neiskusan dečak (momak), derište (pogrd. )'. — Di ćeš ti, balavac jedan, s nama momcima?! 2. 'onaj kome idu bale iz nosa ili usta'. — O rukav balavac tare, zgadi mi se kad ga vidim. balavander m v. balavac. — Vidi samo tog derana ~ balavander jedan i on se misa med starije. balavica ž 1. 'nezrela, neiskusna devojka, šiparica'. — Gledaj ti Rozu, nadigla se balavica ko da je prava divojka?! 2. 'bala, slina'. — Kaka cura, kad joj još balavica viri iz nosa. balavurdija ž zb. 'mladež, neozbiljan švet', — Bolje da nisam išla u kolo, tamo je bila sve sama balavurdija. balega ž 'izmet životinja'. — Uzmi lopatu i metlu pa očisti te kravlje balege isprid kuće. balegat-a nesvr. 1. 'izbacivati izmet o (životinjama)'. — Utiraj krave u korlat da ne balegaje svud po avliji. 2. 'govoriti besmislice, lupetati, baljezgati (vulg. fig. )'. — Lud i pijan jednako balegaje u divanu. balit-em nesvr. 1. 'plakati, kukati'. — Ajde, ćuti već, toliko bališ ko da su te motkom tukli; 2. 'prljati balama'. — Otari tom ditetu nos, sve ilo bali. 3. 'lupetati'. — Misliš da smo dužni da slušamo šta ti svaki dan tamo bališ?! balo m v. balavac. — Znam te ja još kad si balo bio.

RICNIK 2.pdf

baljezganje s gl. im. od baljezgat. — Njegov divan uvik liči na baljezganje. baljezgat baljezgan nesvr. 'govoriti koješta, brbljati'. — Kako možeš istrpit onog tvog čovika, napije se, p onda po cio dan baljezga. bambast-asta,-o 'glupav'. — Sva su njim dica bambasta ĸ mađ. bamba. banak-nka m 'istureni deo peći na kome se eži (deca)'. — Kad baćo njevu lulu zapale, dica sa banka padaje. Izr. : Banak njim njev! (u kletvi). banbadava/banbadavad pril. 'sasvim uzalud'. — Juče sam banbadavad išo na pecu, ništa nisam prodo. bančit-im nesvr. 'pijančiti, bekrijati'. — Ka će radit kad noćom banči, a danjom spava! banda ž 1. 'grupa, skupina'. — U svatovima je svirala tamburaška banda; 2. 'razbojnička družina'. — Nije to jedan lopov, kažu da tu hara čitava banda. bandaš-aša m 'najbolji kosac, predvodnik u žetvi'. — Da smo imali boljeg bandaša, još bi prija pokosili. bandašica ž 'partnerka najboljeg bandaša u žetvi (koja rukoveda pokošeno žito)'. — Lako j tebi kosit kad imaš tako dobru i lipu bandašicu. bandašov-a-o 'koji pripada bandašu'. — Bandašova kosa siče ko zmaj! bandera ž 'stub (telegrafski, električni i dr. )'. — Vitar je izlomio nikoliko bandera pokraj gvozdenog puta. bandoglav-a-o 'tvrdoglav', — Znala sam da će Đuka nasradat kad je uvik bio bandoglav čovik. bandžav-a-o 'razrok'. — Cura mu je mala i bandžava. bang m 'banka'. ~ uno sam novce u bangu. bangalola ž i m 'neradnik, skitnica'. — Kako se samo mogla ta redovna cura zagledat u tog bangalolu?! bangaloza ž i m v. bangalola. banit banem svr. 'iznenada doći'. — Nisam dobro ni oči otvorio, a oni banili. bank m 'sav novac koji ulaže onaj koji deli karte (ili koji "udara" ceo uiožen novac) u kartanju ili kocki'. — Ja držim bank i mećem sav novac što imam. banka ž 'novčani zavod i zgrada u kojoj je on smešten'. — Banka mi je tabulirala svu zemlju i salaš, pa sam dobio zajam. bankin-a-o 'bančin'. — Bankini novci su uvik skupi. bankrot-ota m 'onaj koji je propao (ekonomski)'. — Samo se zaduživo, a nikad nije vraćo, zato je posto bankrot. bar pril. 'barem'. — Nemoj tako, mož ti momak pendžer razlupat. Bar da oće!. — Bar da ja imam takog konja. bara ž 1. 'plitka stajaća voda, lokva'. — Čim malo jača kiša padne, svudan ostanu bare. 2. 'podvodno zemljište, močvara'. — U našim barama ima dosta trske i trave za pašu. 3. 'velika voda, jezero, more (šalj. )'. — Kažeš da je more najveća bara?! baraba ž i m 'propalica, skitnica'. — Šta će ti ta baraba ~ bolje je onda da se ne udaš, ako nemaš drugog. baraka ž 'daščara, brvnara'. — Držali smo kuruz u jednoj baraki dok nije bio gotov čardak. baratat-am nesvr. 1. 'rukovati'. — Kupio je sijačicu, pa povazdan oko nje štogod barata. 2. 'preturati, čeprkati'. — Nisi ga tribo puštit da on sam u naslamu barata. 3. 'dogovarati se o nekom sumnjivom poslu, šurovati'. — Ne znam što Ivan toliko barata sa Stipanom. barca ž 'dozvola za pečenje rakije'. — Moraš prijavit da ćemo peć rakiju i uplatit za barcu. bardačić m dem. od bardak. — Komšija, oćeš mi dat u zajam bardačić petrolina. bardačina ž augm. od bardak. — Zašto si dite poslo, ne mož on sam donet tu bardačinu. bardak-aka 'krčag od gline (najčešće za držanje petroleja)'. — Ponesi bardak i kupi petrolina. bardat-am nesvr. 'pamtiti'. — Slabo ti to bardaš! barem v. bar. — Barem da i brata povede u kolo. baretina ž augm. od bara. — Nisam dobro ni koracio iz avlij'e i padnem u jednu baretinu, izgledo sam ko pravo svinče. barjačić~ m. dem. od barjak. barjak-aka (mn. barjaki) m 'zastava'. — Nikolu su zatvorili zbog nikog barjaka. barjaktar-ara m 1. 'onaj koji nosi barjak'. — Naš Stipan je bio barjaktar u katanama. 2. 'vođa, predvodnik (fig. )'. — Zašto, dite, baš ti moraš u svačem bit barjaktar?!

RICNIK 2.pdf

barica dem. od bara. — Kad je on dite i mora u svaku baricu da stane. barit barim nesvr. 'kuvati u vodi'. — Barimo krumpir svinjama za mošlik. barkat-am nesvr. 'zadirkivati'. — Ne barkaj tog keia, ugrišće te. barovit-a-o 'močvaran, podvodan'. — Ova dolja je samo barovita. barski-a-o 'koji se odnosi na baru'. — Barska trska je zdravo dobra za pokrivanje krovova. barun-una m 'baron'. — Moj dida su bili sluga kod nikog baruna. barunica ž 'žena ili kći baruna'. — Tri godine sam služio kod baruna, a ja njegovu ženu barunicu nisam ni vidio. baruština ž augm. od bara. — Ova baruština je puna žaba i kumaraca. barut m 'puščani prah'. — Ti si taki rđav lovas da je šteta baruta što ga trošiš. basamaga ž 'stepenica'. — Kate, i basamage triba ošurovat. basat-am nesvr. 'ići bez cilja, lutati'. — Vrime bi bilo, Mate, da se privatiš kakog posla, a ne po cio božji dan da basaš po selu. baš rečca 1. (za pojačavanje značenja). — Baš, neću!; 2. (za iskazivanje istovremenosti). — Baš sam pošo kod vas, a vi krenuli vamo; 3. (za ublažavanje). — Niste se baš obradovali gostima. Izr. Baš ste mi iz usta rič oteli (kad se sagovorniku pogodi misao); Baš me briga! Baš ko što triba! bašča ž 'vrt, bašta (za cveće): — Moja bašča je puna cvića, a najviše crveni ruža. baščica dem. od bašča. baškarit se baškarim se nesvr. 1. 'izležavati se'. — Kako ne bi radio, po cio dan se baškari, a žena mu i dica rade. 2. 'šepuriti se, praviti se važan'. — Još kad bi imo toliko koliko voli da se baškari, ko bi š njim na kraj izašo. baština ž 'imanje, nasleđe'. — Otkud njima baštine, kad mu je još dida sve popio i pobaco svircima. baštinit-im nesvr. 'naslediti'. — Malo je ona baštinila, a tušta je dice pa su zato siroti. bat m 'težak hod, topof. — Poznam ga po batu. batačić m dem. od batak butak-a m 1. 'but živinski'. — Mogo bi ti i krilo poist a ne samo da batakove izbiraš. 2. (šalj. ) 'noga u čoveka (žene)'. — Zagledo se momak u curine batakove. bataljka ž 'štap'. Najčešće u izrazu: hajku na bataljku. — Lazo, umisto da se lati posla, on hajku na bataljku, pa pravo u mijanu. batina ž 'duži komad drveta, štap'. Izr. ~ ima dva kraja! ~ je iz raja izašla. Bolje je poslušat kraljevsku rič, nego kraljevsku batinu! batinara ž 'neozbiljna ženska osoba, skitalica'. — Da nije bila batinara u mladosti, ne bi došla na prosjački štap u starosti. batinat-am nesvr. 1. 'udarati batinom, tući'. — Ne daj čoviku da tako batina konje! 2. 'lutati, skitati'. — Ništa ona ne radi, samo batina po selu. ~ se 'tući se batinama'. — iđite razvadite i(h), monci se batinaje. batrgat-am nesvr. 'zaplitati nogama, posrtati od umora ili pijanstva, teturati se'. — Vidio sam Nikolu, tako batrga sokakom, mora da se dobro nakvasio. ~ se povr. — Naš dida čim popiju fićok rakije, oma se batrgaje. batrljak-ljka m 'ostatak dela tela ili predmeta (ruke, noge, drveta i sl. )'. — Otkinila mu mašina prste i sad mu osto samo batrljak o(d) dlana. batrljica ž v. batrljak. bauk m 'zamišljeno zlo biće, nešto strašno, čime se plaše deca'. — Toliko m se dica bojala bauka da nisu smila sama uveče u sobu uć ~ mislili su da je bauk pod krevetom. bavit se nesvr. 1. 'prebivati, boraviti'. — Ni se on dugo bavio kod nas, al ne znamo kud je posli očo; 2. 'zanimati se za nešto, raditi neki posao'. — Ne bavim se ja s ovčarstvom ~ ne iđu mi od ruke ovce. bazat bazam nesvr. 'ići bez cilja, skitati, tumarati'. — Kad u)edared ogladne, dosadiće mu bazat, pa će se privatit motike. bazdit-im nesvr. 'smrdeti, zaudarati'. — Bazdiš ko cefra iz bureta. baždarit baždarim svr. i nesvr. 'proveriti meru (najčešće na buradima) i staviti žig kod kojih je proverena mera'. — Očistili smo tri velika bureta, nosićemo i(h) baždarit. bdinje s gl. im. od bdit. — Dvorim bolesnog didu i bdinje me je upropastilo.

RICNIK 2.pdf

bdit bdijem/bdim nesvr. 'ne spavati'. — Svi spavaje, samo nana bdiju, jel je bolesna mala Manda. beba ž 1. 'sasvim malo dete'. — Ta ona je mala beba, još uvik sisa. 2. 'čunj (u kuglani)'. — Ja bi se kugljo, samo ko će namišćat bebe. beban-ana m 'muška beba (ir)'. — A šta ovaj vaš beban, još uvik sisa? bebica ž 1. dem. od beba 2. 'zenica'. — Sasula sam mu sve u bebicu pa sad nek se ždere. bebin-a-o koji pripada bebi'. Izr. Podilit bebine ronđe 'posvađati se'. beco m 'tele, telence (odm. ): — Jeste 1 podojili becu? bečit bečim nesvr. 1. 'mukati, rikati: — Čuvaj se ovna kad tako beči. 2. 'netremice gledati. — Beči ti oči koliko oćeš, al dok se ne opereš, nema večere. ~ se 1. 'razmetati se, prsiti se. — Šta se bečiš, goljo jedan?! 2. 'derati se'. — Zašto se bik već toliko beči? bečka ž pivsko bure (25 1. ): Doneli su tri bečke piva. bećar-ara 'm veseljak, bekrija, muškarac koji voli život i zabavu, nestalan i u ljubavi'. — Bećar očo, uncut došo! bećarac-rca 'm vrsta narodne pesme (u desetercu ljubavnog i vedrijeg sadržaja)'. — Rodi, nane, još jednog bećara, kad lumpujem da ja imam para (nar. )! bećarina m augm. i pogrd. od bećar. bećarit (se) bećarim (se) nesvr. 'živeti kao bećar'. — Bećarim se, to mi je u krvi. bećarluk m 'bećarsko ponašanje, bećarski život'. — Ej, monče, lati se motike, nije kopanje kuruza bećarluk. bećarski-a-o 'koji se odnosi na bećare'. — Nevolja je kad se bećarski život produži i posli vinčanja. bećarski pril. 'na bećarski način, kao bećar'. — Nisam bećar, samo se bećarski ponašam. bećaruša ž 'vesela, vragolasta devojka'. — Volim što ona moja bećaruša okreće monce oko prsta. bedevija ž 'velika nezgrapna kobila'. — Di si tu bedeviju nabavio?! Mogo si štogod bolje kupit uz onog tvog lipog konja. beg m 'turski plemićki naslov'. — Živiš ko beg, ništa ne radiš, a sve imaš. begeš m 'kontrabas. — i vama bi teško bilo da nosite begeš na leđima ko ja. begešar-ara m 'onaj koji svira u begeš'. — Umro je onaj stari Ciganin begešar. bekac v. beknit. — Dico, dosta je vaše graje, oma da ste išli u krevet, i ni bekac više. bekarit se-im se nesvr. 'prsiti se, razmetati se'. — Vidi Josu kako se bekari, ko da je u sto lanaca odraso! bekeljit bekeljim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Daj mu tu loptu, da se već ne bekelji toliko. bekeš m 'haljinica za decu' (krojena kao duga košuljica; u staro vreme nosila su ga deca oba pola — i to je bio jedan od načina da se pred Turcima sakriju muška deca). beknit bekne nesvr. 'progovoriti'. — Dok stariji divane da nisi beknio! bekrija m 'mangup, lola, bećar' (v). — Ja sam, nane, bekrija, al me zato svaka cura voli. bekrijat-am nesvr. 'lako, bezbrižno u piću i društvu provoditi, terevenčiti'. — Bekrijaću dok sam mlad, imam kada da ostarim. belaj-aja m 'nesreća, nevolja, gužva, rusvaj'. Izr. Upasti u belaj 'nastradati'. — Ja, dico, ne marim, idite — al ako baćo čuju di ste, biće belaja. beljeg m 'marka (poštanska, taksena i dr. )'. — Kupi beljege, moramo vadit pasoš za pras(i)ce. bemberg m 'vrsta fine svilene tkanine'. — Lozika, jesi 1 skupo platila taj curin bemberg? bembukat bembuče nesvr. 1. 'rikati (bik)'. — Iđi vidi, šta taj bik već toliko bembuče? 2. 'tražiti nešto kroz plač (za decu)'. — ićeš i ti s nanom, samo nemoj više bembukat. bena ž 'budala, luda'. — Ni moja ćer nije valdar bena da trči za njim. benast-a-o 'glupav, budalast'. — On mi liči na benastog ovna! benasto pril. 'kao bena, kao budala'. — Drugačije bi prošo da nisi tako benasto radio. benga ž 'neodređena bolest živine ili stoke'. — Udarila nika benga u piliće i sve je što sam imala pocrkalo. bengav-a-o 'bolešljiv'. — U poslidnje vrime dida su dosta bengavog zdravlja. benkica ž 'košuljica, bluzica za bebe'. — Sačuvala sam ja dosta benkica od prvog diteta.

RICNIK 2.pdf

benče-eta s dem. od beba. berač-ača m 'onaj koji obavlja berbu, branje'. — Ove godine sam imo dobre berače kuruza. beračica ž 'ona koja bere'. — Beračice su tako friško brale grožđe da muškarci nisu mogli naiznosit pune košarove. beračina ž 'branje (kukuruza)'. — Nismo mi imali tušta kuruza, kiša nam je smetala, zato se tako otegla beračina. berba ž 1. 'branje grožđa, voća'. — Počela je berba jabuka. 2. 'vreme berbe'. — Spremili smo burad za berbu. 3. 'zarada, profit'. — Jeptino je grožđe, to je berba za trgovce koji ga kupuju. berbanski-a-o 'koji se odnosi na berbu (v. bal)'. — Kad dođu berbanski dani, svi se ušvrćkamo. berber m 'berberin, brijač'. — Naš berber zdravo lipo i brije i šiša. berbernica ž 'radnja u kojoj se brije i šiša'. — Berbernica je di svašta možeš čut. berda ž v. begeš. — Miško voli u berdu da svira, samo mu je malo teško nosit, jel je on zdravo nizak. berdaš-aša m v. begešar. — Lazo je dobio i nadimak Berdaš, zato što je u mladosti u berdu sviro. berivo s 'plata, zarada (i u javnim ustanovama i kod privatnih poslodavaca)'. — Čim misečari dobiju svoja beriva, oma peca poskupi. besida ž 'govor na nekoj svečanosti'. — Lipu besidu je kazo naš purgermajstor. besidit-im nesvr. 'govoriti'. — Kad on počne besidit, svi se oko njeg skupe. besidnik m 'govornik'. — Božan je bio dobar besidnik. beštija ž 1. 'zver, opaka životinja'. — Pazi na kobilu, beštija, oma se grize. 2. 'osoba sa životinjskim osobinama'. — Kažeš da ona ne valja, al eto, našla se još veća beštija, pa je Ozo za ženu. betlem m 'vizuelna postavka u katoličkoj crkvi o Hristovom rođenju, sa raznim figurama ljudi i životinja'. — Toliko je svita bilo u cfkvi da betlem nisam ni vidila. biba ž 'trbuh' (odm. ~ kod dece). — Je 1 se napunila biba mlikašcem? bibica ž dem. od biba. bicigla ž 'bicikl'. — Probušila mi se bicigla. biciglišt(a) m 'biciklist(a)'. — Ko su oni biciglište? biciglovat se-ujem se nesvr. 'voziti se biciklom'. — Dokle ćeš da se bicigluješ? bič biča m 'tanko uže pričvršćeno na kratkom drvenom držalju, služi za šibanje (na kraju se nalazi švigar, koji puca na trzaj). — Kad ja puknem s bičom, čuje se na deseti salaš. Izr. Na kraju biča švigar puca 'kad bude kraj, sve će se znati'. bičalje s 'drška od kamdžije (i biča)'. — Kandžija ima dugačko, a bič kratko bičalje. biče-eta s 'mladi bik, bičić'. — Lipo ti je to biče. bičić m dem. od bič. bičić-ića m dem. od bik, bikčić. bičiji-a-e 'koji se odnosi na bikove'. — Ova naša krmača ima niki bičiji vrat. bičina ž augm. od bik. bičkaš-aša m 'kavgadžija, koji barata nožem'. — Sve bi dobro bilo, samo da nije bičkaš. bičovat bičujem nesvr. 'šibati kamdžijom, bičem'. — Čekaj dok te ja uvatim, vidićeš ti koga ćeš bičovat?! ~ se povr. biće s ono što postoji, živi, stvorenje'. — Pa, valdar si ljudsko biće i znaš mislit. bida ž 'nevolja, nesreća; siromaštvo'. ² Stisla nas je nika bida, pa samo iz godine u godinu pištimo — al triba izdržat i to će proć. bidan-dna-dno 'jadan, tužan, nesrećan; siromašan'. — Bidna dica plaču, ostala su brez matere. biđit bidim nesvr. 'klevetati'. — Nije lipo da tako bidiš čovika, a ni ne poznaš ga dobro. bigenisat-šem nesvr. '(za)voleti, izabrati, sviđati se'. — Badavad on iđe za njom, kad ga Roza ne bigeniše. ~ se 'zavoleti se'. — izgleda da se naša dica bigenišu. bik bika m 1. 'neuškopljen vo'. — Koliko su pritegla ona tvoja dva bika? 2. 'čvrst, cevčast list crnog luka koji nosi cvet'. — Triba pogazit luk, počo je već rast u bikove. Izr. zdrav ko bik 'sasvim zdrav, koji „puca" od zdravlja'.

RICNIK 2.pdf

bikačik m 'deblji elastični prut, palica (od žile drveta ili volujskog uda)'. — Bikačikom ću ja tebe priko ušivi pa ćeš oma potrevit istirat svinje na strniku. bileta ž 'vozna karta'. — Uzmi i meni jednu biletu do predgrađa, sa ću ja doć na genciju za tobom. biletarnica ž 'blagajna za prodaju voznih karata'. — Nisam kupio bilete, zatvorena je biletarnica. bili «a-o 'beo'. — Košulja je na njemu bila ko snig. — Sva je bila u bilom ruvu. Izr. ~ smok 'mlečni proizvodi'; bile duvne 'kaluđerice koje isključivo nose bele haljine'; ni bilo ni crno 'ni lepo ni ružno'; u po bila dana 'danju'; crno na bilom 'napismeno'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti za nevolju'. bililo s 'sredslvo za beljenje veša'. — Metni malo bilila u košulje. bilit bilim nesvr. 'činiti belim, bojiti u belo, čistiti od prljavštine i sl. ' — Oprala sam košulje, a nema nimalo sunca da i možem bilit. ~ se 'izdvajati se belinom'. biluga ž 'znak, beleg'. — Najmlađi mi sin ima bilugu na peti. bilužit-im nesvr. 'beležiti'. — Biluži sve što učiteljica kaže, lakše ćeš naučit ono što triba. biljača ž 'bela krmača'. ~ imam jednu biljaču i jednu zelju krmaču. biljanac-nca m 'belance (jajeta)'. — Pekla sam pusedle od biljanaca. biljančuk-uka m 'gvozdena karika (pričvršćena na jasle, za koju se vezuje stoka), alka'. — Prokinio se biljančuk na jaslama. birač-ača m 1. 'onaj koji učestvuje na izborima, koji biia, glasa'. — Ove godine sam prvi put bio biiač. 2. 'probirač, izbirač'. — Nije dobro da bidneš velik birač, jel možeš ostat i brez onog što sad imaš. biračica ž 1. 'ona koja učestvuje na izborima, koja bira, glasa'. — Postala sam punolitna pa sam i ja biračica. 2. 'probiračica, izbiračica'. — Biračica ne mož tražit ono što niko nema. birački-a-o 'koji se odnosi na birače' ~ spisak; ~ misto. — Mene nisu našli u biračkom spisku. biran-a-o 'odabran, viđen, odličan, lep'. — Nemojte ni gledat drugi već kupite, ovo je biran krumpir! birano pril. 'odabrano, odlično, lepo, otmeno'. — Dvik se birano nosio. birat biram nesvr. 1. 'izdvajati, uzimati ono što je bolje; opredeljivati se, odlučivati se za nešto'. — Mlogo je birala, pa je ostala neudata. 2. 'vršiti izbor glasanjem'. — Triput su ga birali za čuvara. birc m 'gostiona, birtija'. — Čim dođe do novaca, on pravo u birc krene. bireš/biroš m 'sluga na imanju, poljoprivredni najamni radnik (godišnjak)'. — Gazde su više volili da su njim mladi bireši. ĸ mađ. beres. biribiri 'uzvik kojim se dozivaju guske i patke'. — Biribiri, pače moje malo. birov-a m 'opštinski starešina, kmet'. — Birova su birali samo stariji ljudi u kraju. birtaš-aša 'gostioničar'. — Ni birtaš nije mogo svaki bit. birtašica ž 1. 'gostioničarka', 2. 'birtaševa žena'. — Kad je snalažljiva birtašica, onda je mijana uvik puna. birtašov-a-o 'koji pripada birtašu'. — Birtašovo vino je pokatkad i pokršteno. bis m 1. 'obest, naprasitost, srditost, gnev'. — Ne znam šta je Grgu taki bis spopo. 2. 'besnilo, besnoća'. ~ od bisa sasvim je obnevidio. Izr. Glete bisa 'vidi vraga'. bisage mn. ž 'dve sastavljene torbe, koje se nose o ramenu ili se vešaju o sedlo'. — Iznesi bisage i metni priko sedla. bisan-sna-sno 'mahnit, razjaren'. — Ne diraj me, bisan sam ko ker. bisemica ž 'mala tambura sa najvišim tonom, prima'. ~ imali smo u bandi dvi bisernice. biskup m 'visoki dostojanstvenik u katoličkoj i evangelističkoj crkvi, episkop'. biskupija ž 'područje jednog biskupa'. — Subotička biskupija se odvojila od Kaločke. bisnit-im nesvr. 'praskati, žestiti se, mahnitati, biti van sebe od ljutnje'. — Ajde, smiri se već jedared, dokle ćeš bisnit oko kuće?! bisnilo s 1. 'ludilo, pomama', 2. 'preteran gnev, jarost'. — Toliko je svaki dan mučio i kinjio da je ona u bisnilu spopala sikiru i udarila ga srid čela. bisnoća ž v. bisnilo. — izgleda da je našeg kera uvatila bisnoća, moraćemo ga stamanit. bisnulja ž 1. 'nemirna krava (kobila, krma5a)'. — To nije krava već prava bisnulja, uvlk moraš pazit da ne privrne punu kravljaču mlika. 2. 'goropadna oštra žena'. — Kako da izađem š njom na kraj, kad je Marga taka bisnulja ko zolja.

RICNIK 2.pdf

bisnjača ž v. 'bisnulja 2'. — Dobila sam snaju pravu bisnjaču! bistoš m 'policijski komesar (činovnik)'. — U zatvor me otiro jedan bistoš. ĸ mađ. bisztos. bistrit-im nesvr. a. 'razbistravati (obično tečnost)'. — Bistrimo novo vino. b. 'razjašnjavati nešto'. — Ne znam šta Mara i Justa već po sata na kapiji bistre?! ~ se 'razbistravati se. '— Bistrl se voda u bunaru. bit bidnem/budnem i jesam/esam, esmo, esu, odr. nisam svr. i nesvr. 'kao spona i kao pomoćni glagol'. — Jedva čekam da moja bidneš. Izr. ~ za putom 'žuriti se'; ~ naglasu 'uživati ugled'; ~ (kome) trn u oku; 'smetati kome'; ~ na pameti, na umu 'misliti o nekom ili nečem'; ~ na kraj srca 'ljutiti se za sitnicu'; ~ načisto 'uviđati'; ~ po volji 'dopadati se, sviđati se'; ~ pod papučom 'pokoravati se u svemu ženi'; ~ svakom loncu poklopac 'mešati se u svašta'; ~ u godinama 'biti stariji'; ~ u pravu 'imati pravo'; ~ u stanju 'moći'; ~ u čemu 'valjati, vredeti'; ~ ben 'dobiti batine'; ~ u sporu 'sporiti se'; ~ na koga 'ličiti'; ~ od riči 'biti čvrst'; ~ kost u grlu 'ometati neki posao'; ~ na palori (v) 'izložen kritici'; ~ u sosu 'zapasti u nevolju'; ne ~ ko što triba 'biti bolestan'; bilo kako bilo 'svejedno'; bilo pa prošlo 'svršeno je, neće se više vratiti'; ne bi bilo zgoreg 'dobro bi bilo'; Bili su i oni ispod postelje 'nigde, nikada nisu putovali izvan mesta'; biće, biće 'da, možda, verovatno'; Biće ko na Božić rokve! 'nikada (jer se u štaro vreme nije mogla zamisliti rotkva u đecembru)' biće kad na vrbi rodi svirala (ili grožđe) 'nikada'; ne bilo te (ga) 'da si proklet'; što bi, bi 'sad je kasno'; esmo 1 el nismo 'iliili, biti ili ne biti'. bit bijem (trp. ben) nesvr. 'tući, udarati'. — Ben se priti! Izr. rđav glas ga bije! 'loše se govori o njemu'. bitanga ž 'skitnica, propalica, probisvet, neradnik'. — Toliko i(h) ima, ko da su se ode skupile sveg svita bitange! bitandžit-im (se) nesvr. 'skitati (se)'. — Ko bi znao di se on sad bitandži?! bitisat-šem nesvr. 1. 'postojati'. — Bitisali su dok su zajedno bili. 2. 'proći'. Izr. Bilo i bitisalo 'bilo pa prošlo'. bivat bivam nesvr. prema biti 'događati se, zbivati se'. — Bivali su baćo pokatkad i zdravo oštri, al su friško popuštali. bivol m 'zool. Bubalus, bivo'. Ova kola koja vuku bivoli ko da su malo pritovarena. bivolski-a-o 'koji se odnosi na bivole'. —-Bivolska kola su obično drugačija od kola koja konji vuku. bižanija ž 'bežanje, bekstvo'. — Bože, al je kadgod bilo često bižanije. bižat-im nesvr. 1. 'brzo odlaziti, udaljavati se; uklanjati se brzo od opasnosti; uklanjati se od straha'. — I naš baćo su često bižali isprid žandara; 2. 'brzo prolaziti, odmicati (o vremenu)'. — E, vidićete, dico, kad bidnete stariji, kako vrime biži. Izr. ~ glavom brez obzira 'bežati u paničnom strahu'; ~ ko vrag od križa 'stalno se svega kloniti'; ~ u svit 'ostaviti svoju kuću'. blag blaga blago 1. 'dobre naravi, dobroćudan, pomirljiv'. — To je blag čovik i mekan da ga mažeš ko puter. — Ona je žena blage riči. 2. 'umeren, prijatan, ugodan'. Ova je zima mlogo blaža od lanske. 3. 'razblažen, mek'. — Ovo je blaga rakija, možedu je i žene pit. blagdan m 'praznik'. — Danas je blagdan, neću ništa da radim. blago s 1. 'bogatstvo, imovina'. — Svakog je pomago i nikad se nije svojim blagom razmećo. 2. 'stoka'. — Koliko ti je blago u korlatu? Izr. ~ od čovika (žene, diteta) 'vrlo dobar čovek (žena, dete)'; krupno ~ 'goveda'; sitno ~ 's/inje i ovce'; ni za carevo ~ 'ni za što na svetu'; ni po koje ~ 'ni po koju cenu'. blago/blago (komp. blaže) pril. 'tiho, prijatno, ugodno'. — Njezino ilo je uvik bilo na vrime skuvano, blago i dobro. blago 'uzvik za izražavanje zadovoljstva, radosti, sreće'. — Blago onom ko svoj kruv ide! Blago tebi kad si na vrime litinu spremio. blagosivat-osivam nesvr. prema blagosovit. blagosovit-osovim 'blagosloviti'. — Biskup nas je sve blagosovio. blagovist ž 'hrišćanski praznik (25. marta) kojim se slavi vest o Bogorodičnom začeću'. Na Blagovist se pije vino na štesrce da bi zdravi ljudi bili. Izr. ~ pripovist (zbog čestih i mnogih promena na taj dan). blatit (se)-im (se) nesvr. 1. 'prljati (se) blatom'. — Ko j to vidio, blatiš se u bari. 2. 'sramotiti (se), vređati'. — Kobajage, dobro oće svakom, a s jezikom blati da ne mož većma. — — Kako ima sica tu mladu i dobru curu tako blatit. blatnjav-a-o 'uprljan blatom'. — Nećemo ić po tom blatnjavom putu. blaznit-im nesvr. 'milovali, maziti'. — Toliko blazni tog deranca da neće od njeg nikad čovik bit. blažen-a-o 1. 'pun zadovoljstva, sreće, presrećan'. — Blažen med ženama. 2. 'pokojni, umrli (kao imenica)'. — Bać Luka je već odavno med blaženima. blažit blažim nesvr. 'stišavati, smirivati'. — Otac ga kara, a nana ga blaži. blebećat blebeće nesvr. 'blebetati, pričati bez smisla'. — Ti, snajo, ćuti, a ti, babo, ne blebeći! blebetuša ž 'žena koja mnogo blebeće'. — Niko nju ne mož nadivanit, zato je i zovu blebetuša. blečkat-am nesvr. 'izazvati šum gacanjem po vodi i žitkom blatu'. — Kako smo gazili, a ono blato i voda samo blečka pod nogama. ~ se 'brčkati se'. — Vi'di dicu kako se blečkaje u bari.

RICNIK 2.pdf

blejit nesvr. 'blenuti'. — Šta blejiš u nas ko da nikad nisi vidio ljude u svečanom ruvu?! 2. 'oponašati glas ovce, teleta. — Bleji tele, cigurno je gladno. blenda ž 'usna (pogrd. )'. — Nrje te sramota, taki velik deran, a obisio blende ko magarac. blendav-a-o 'blesav, budalast'. — Valdar će jedared počet mislit i ta tvoja blendava glava. blendica ž samo u tepanju deci (v. blendo). — ajde, blendice moja, dođi friško da te nana zagrli. blendo-e m 'glupak, budala'. — Ta koja će se udat za onog našeg blendu?! blendonja m v. 'blendo'. — Začudo božje i Vecin blendonja se oženio. blenit-nem nesvr. 'tupo gledati, zuriti'. Izr. Blene ko tele u šarena vrata! blesonja m 'glupak'. — I umritieš ko blesonja. blid blida blido 'koji je bez prirodnog rumenila'. — Nana su tako blidi u licu. blidolik-a-o 'koji je bleda lica; koji je blede boje'. — Di je onaj blidoliki deran, koji se juče tu s vama sigro? blitva ž bot 'Beta vulgaris, stočna repa'. — Nasičkaj blitve i malo pomišaj s prikrupom, pa narani krave. blizanac-anca m 'dete (ili mladunče) rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nas dva brata smo blizanci. blizanče-eta (coll. blizančad) s dem. od blizanac. blizančići m supl. mn. od blizanče. blizina ž 'mala udaljenost (prostorno ili vremenski)' — Nemoj mi više ni u blizinu dolazit. bliznakinja ž 'žensko dete rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nji dvi se ne ođvajaje ko da su blizkakinje. bliznura ž 'bliznakinja'. — Maca i Stana su bliznure. bliznure pl. t. ž 'dve suvaje, kuće blizu jedna drugoj'. — Te bliznure su tu na potoku od pantivika. blizo predl. 1. 'za mesto: kod, pored'. — Ja mislim da je on stigo blizo salaša. 2. 'za vreme'. — On je već blizo vinčanja. blizo pril. 1. 'na malom odstojanju, u blizini'. — Bog zna di je grmilo, a grom se tako blizo čuvo. 2. 'gotovo skoro, bezmalo'. — Ustajte, blizo je četri sata. bližnji bližnji-a-e 1. 'koji je u bliskom srodstvu'. — Bać Blaško je njev bližnji rođik 2. 'srodnik uopšte (u imeničkoj službi)'. — Čim se upokoji, ako ima tala, oma će se javit bližnji. blud m 'nedopušteno polno opštenje'. — To je velika sramota za njezine, odala se bludu. bludan-dna-dno 'koji vrši blud'. — I sin je krenio stopama bludnog oca. bludit-im nesvr. (fig. ) 'grešiti'. — Bludio je ko momak, bludi i sad ko ženjen ćo\ik, ka(d) će se već jedared opametit?! bljucnit-nem svr. 1. 'malo bljunuti, grcnuti'. — Pogledaj dite, moždar je bljucnilo, jel je fain sisalo. 2. 'izdati šaku novaca (šalj. )'. — Bljucnio je on za tog konja, al sad niko nema lipčeg. bljuvat bljujem nesvr. 'povraćati'. — Nek bljuje kad mora pit, a zna da nije za njeg. bljuzgavica ž 'lapavica s kišom i mokrim snegom; raskvašeno blatnjavo tlo'. — išli smo po najvećoj bljuzgavici i ulopali smo se do vrata. bljuždrit-dri nesvr. 'krčati (za creva od gladi)'. — Žurite, nane, s otom užnom, jel meni već zdravo bljuždri u trbuvu. bobat bobam nesvr. 'jesti zrno po zrno (grožđa)'. — Ja nisam brao, al zato sam bobo grožđa ko nikad. bobica/bobica ž 1. 'sitan, okruglast plod, zrno'. — Bio sam u berbi, a ni jednu bobicu grožđa nisam poio, tri dana me već boli trbuv. 2. 'šara na tkanini u vidu tačkica'. — Kati sam kupila cicano ruvo na bobice. bočica ž dem. od boca. boca ž 'flaša'. — Kupio mi je čovik dvaes boca od po po Htre za paradičku. Duncoška ~ 'flaša za kompot', Sodaška ~ 'flaša za soda-vodu'; pletena ~ 'pletenka'. boca ž 'vrsta bodljikave korovske biljke, trn Anthium spinosum'. 2. 'gvozdeni obruč sa ugrađenim bodljama (stavlja se teletu na nos kada se zaljuči, da ne bi moglo sisati kravu ~ svakim dodirom je ubode)'. bockalo s v. boca (2). — Ako vam ne triba bockalo, ja bi odno, zaljučili smo tele pa da mu metnem na nos. bockat-am nesvr. 1. 'zadirkivati, podbadati'. A je l,Loško, ne bockaš ti mene malo?! 2. 'šiti (fig. )'. ² Po cio dan bockaš, Kate. — Moram, oću večeras da zavfšim levešku curi. ~ se 'zadirkivati se'. — Dico, mir da bi'dne, samo se bockate ko zolje.

RICNIK 2.pdf

bockoš m 'tele (od 2—3 mes. )'. — i naš bockoš je već fain naraso. bocnit-em svr. 1. 'dem. prema bosti'; 2. 'pecnuti, dirnuti'. — Ti u tvom divanu ne znaš drugačije ako nećeš makar malo bocnit čovika. ~ se povr. — iglom. boco s v. beco. boda ž 1. 'pokretna radionica kod vršalice'. — Kogod je krao alat iz bode. 2. 'kiosk'. — Metnili su niku bodu i tamo prodaju duvan i pisma. bodlja ž 'trn'. — Ušla mi je bodlja u petu. bodljiv-a-o 'bodljikav, koji ima bodlje'. — Mal nisam stao na jednog bodljivog ježa. bodrit-im nesvr. 'hrabriti'. — Da me nije brat bodrio, ne bi izdržo tako velik put. ~ se povr. —Bodrili smo se da to nije ništa, a svi smo se bojali mraka kad ostanemo ko dica sami u sobi. Bog boga m Deus Izr. Ako Boga znaš (znate). Ako Bog da (valjda, verovatno). Boga radi (radi boga). Bome, borme, borame, bogme, bogame (1. zakletva bogom. 2. reč za naglašavanje: čak, šta više. 3. stvarno, zbilja, zaista. ~ dao, ~ uzo (kad se nešto drago izgubi). Bogu iza leđa. Di je ~ kazo laku noć (vrlo daleko). ~ te dono (dobro došao). Zbogom (pozdrav u odlasku). Boga mu. Boga ti! Boga maminog! (psovka). ~ neka mu duši prosti (za pokojnika). Sakloni bože. Bože sačuvaj! Sačuvaj bože! (uzrečica za prihvatanje nečega kako jeste, da ne bude gore). Ni Boga jokinog (bez igde ičega). Ni rod ni POmoz ~ (potpuno tuđ, stran, nepoznat). Uvatit Boga za bradu (postići nešto nemoguće ili uobraziti takvo ostvarenje). Daj bože zdravlja (nada, vera u moguće). Ne triba ni Bogu ni svitu (moralno propao, probisvet). Bože pomozi (želja za uspeh u čemu ili na početku dana). Triput ~ pomaže (uzrečica da tri put treba okušati sreću). Da ~ da (nešto pozitivno «i negativno da se ostvari). Oprosti Bože (da ne uzme u greh). Krade Bogu dane (ništa ne radi). Sila Boga ne moli (uzalud protivljenje). Bogom dano (kao da je nešto „palo s neba"). Budi ~ s nama (da se,,,ne daj Bože", to ne dogodi o čemu se govori ili u znaku čuđenja:,,ta šta kažete"). Gleda u njega ko u Boga (sa strahopoštovanjem). ~ bogova (odlično) Mali ~ (pravi se važan). ~ i batina (svemoćnik). ~ te vidio. ~ s tobom. Za Boga miloga. ~ bi ga znao. ~ sveti zna. ~ zna. Pitaj Boga. Sam Bog zna. ~ zna kaki. ~ zna kako. ~ zna koliki. ~ zna koliko. ~ zna šta. ~ zna di. ~ zna zašto. Fala Bogu. Milom Bogu fala. Bogu fala. Otić Bogu na istinu (umreti). Dao Bogu dušu (umro). Božem prosti. Bože moj! Daj bože! Da te ~ vidi! Znati svoga Boga. Vidit svoga Boga. Iđi s (milim) Bogom! Bogu plakat! ~ je najpre sebi bradu stvorio. Na pravdi Boga (ni za šta). Na si'lu Boga (silom). Ne da ni Bogu tamjana (tvrdica). Skidat bogove s neba (strašno psovati). ~ je spor al je dostižan. Kome ~ tome i svi sveci. Čovik snuje, a ~ određuje. Ko se čuva i ~ ga čuva. ~ ne bije batinom! ~ nije nagal, al je dostižan. ~ nije Mate, s Bot,om niko nije pravio kontrak! ~ ne plaća svake subote. Ako ~ ooe i metla pukne! Caru carevo, a Bogu božje. Kad je dobar (čovik) i ~ ga oće! Kome ~ nije dao, neće ni ljudi. Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi, biž od njeg! ~ te mazo! 'kao grdnja'; spori Bože 'kad se nešto uvećava samo od sebe'. boga (vok. Bogo) ž 'Bog (odm. )'. — Samo ti spavaj, čedo moje, Boga tebe čuva. Izr. Bogo moj! Bogo moja! — Ako te ja opalim po ušima, Bogo moja, mislićeš da te grom udario! bogalj (mn. bogaljevi) m 1. 'osoba s teškim telesnim nedostatkom'. — Mate je bio bogalj u jednu ruku. 2. 'siromah, prosjak'. — Triba udilit bogalju. 3. 'nesposobna, umno zaostala osoba'. — On je bogalj pa zato i nije za katanšag. bogaljov-a-o 'koji pripada bogalju'. — To je bogaljova štaka. bogarat-am nesvr. 'psovati boga'. — Čim oči otvori, on počne bogarat. bogat-a-o 'koji ima dosta materijalnih dobara, imućan'. — Bio sam u bogatim svatovima. Izr. Ako ne možeš bit slavan i bogat, možeš bit pošten i dobar! Bogat je ko nje dužan, a mlad ko je zdrav! bogataš-aša m 'bogat čovek'. — Ča Joso ima, nije da nema imanja, al on nije onaj truli bogataš. bogatašov-a-o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tusta izbiraje, malo ako neće bogataš. bogatašov-a-o 'koji pripada bogatašu'. — Bogatašove ćeri tušta izbiraje, malo ako neće ostat neudate. bogatit se-im se nesvr. 'poftajati bogat'. — Di tušta ima, tu se već samo od sebe bogati. bogato pril. 'obilno, dobro'. — Meni je glavno da smo se bogato naili i napili. bogažija ž 'mnoštvo raznih stvari, prtljag'. — Dico, zašto ste se rastrvili s otom vašom bogažijom nasrid sobe?! bogica m dem. od Bog. — Daće Bogica, pa ćeš ti ozdravit. bogin-a-o 'trešten pijan, mrtav pijan'. — Dolaze Stipan i Marko; čini mi se da je Marko bogin. — A meni se čini da su obadvoj(i)ca bogini! bogmat se-am se nesvr. 'zaklinjati se bogom'. — Nemoj mi se toliko bogmat ~ bolje uradi oma. bogme pril. 'zaista, vala, baš'. — Bogme bi se ja bolje snašla da sam na njegovom mistu bila. bognar m 'kolar'. — Iđi kod bognara i donesi točak, valda ga je već napravio. bogomolenje s 'pobožnost'. — Bogomolenja znadu tivat po tr! nedilje. bogomoljac-ljca m 'preterano pobožan čovek'. — On je ko bogomoljac uvik naprid molio, a svi drugi su onda ponavljali. bogomoljka ž 'preterano pobožna žena. — Bogomoljka je bila pridnjakuša i u pivanju u crkvi.

RICNIK 2.pdf

bogovat bogujem nesvr. 'bogarati'. — Čim babo tako boguju, štogod zdravo nije u redu. bojagi pril. v bajage. — Ti se bojagi smiješ a znam da ti je žavo. bojat se-jim se nesvr. 'plašiti se'. — Svi se vi sa mnom sprdate, a ja vam kažem: bojte me se! bojazan-zna-zno 'bojažljiv, plašljiv'. — Šta ćeš kad je ona taka bojazna žena. bojazno pril. v. bojažljivo. — Bojazno je pivo a imo je zdravo lip glas. bojažljiv-a-o 'koji se boji, plašljiv'. — Neće on sam otić kad je bojažljiv deran. bojažljivo pril. 'plašljivo, sa strahom'. — Bio je on već tamo više puti, al uvik se kreće tako bojažljivo. bojtar-ara m 'pomoćnik pastira'. — Čoban je glavni čuvar, a bojtari su mladi koji mu pomažu. ĸ mađ. bojtar. bokal-ala m 'stoni sud za vodu ili vino (grnčarija, kalajisan ili stakleni)'. — Stipane, donesi nam jedan bokal rizlinga iz podruma. bokalić m dem. od bokal (najčešće za vino). — Donesi, Janje, taj bokalić da malo pokvasimo grlo. bokor m 1. 'žbun, grm'. — Nisi mogo proć od bokora jagoda. 2. 'buket, kita'. — Evo, nane, nabrala sam jedan bokor ruža za sobu. bokorčić m v. bokorić. bokorić m dem. od bokor. boks m 1. 'mast, krema, laštilo za obuću'. — Nemoj zaboravit kupit crnog boksa. 2. 'drvena ograda, poseban odeljak za kravu, tele, krmaču)'. oma ćemo izdvojit onu veliku krmaču u boks da ne pogazi prasice kad se oprasi. boksat-am nesvr. 'čistiti obuću boksom'. — Ako me ne povedeš s tobom u kolo, neću ti više boksat čizme. boksovat-ujem nesvr. v boksati. bokter m 'čuvar pruge'. — Naš Lazo je posto bokter na gvozdenom putu. bokternica ž 'zgrada u kojoj stanuje čuvar pruge i gde se nalaze signalni uređaji'. — Put iđe pored same bokternice. bola ž 'bolest'. — Nika bola nas je ovi dana sve u krevet svalila. Izr. Bola te ne ila 'dobronamerni ukor'. — Bole te vraćale 'opomena da se ne učini neka nepromišljenost'. bolan-lna-lno i bona bono 1. 'bolestan, nemoćan'. — Danas nam je Liza taka bona. 2. 'potresen bolom, žalostan; tužan'. — Bolno mi je srce moje. 3. 'koji izaziva bol'. — Sva su mu leđa pomodrila od bolni udaraca žandarskom sabljom. bolećiv-a-o 'sažaljiv, nežan, meka srca'. — Znao je on sve za sina, al je bio bolećiv prema njemu. bolećivo pril. 'sažaljivo'. — Tako je bolećivo gledo za nama. bolesan-sna-sno 'bolestan'. — Ivan kaže da je bolesan, a užno je ko dva zdrava. Izr. Bolesan se pita a zdrav se nudi! bolesnica ž 'ona koja je bolesna'. — Bolesnica samo što je još živa. bolesnicin-a-o 'koji pripada bolesnici'. — Jedna bolesnicina noga je sasvim pomodrila. bolesnički-a-o 1. 'koji se odnosi na bolesnike: ~ krevet. 2. 'koji je kao u bolesnika, nemoćan, slab'. — Dugo je bolovo i kad se pridigo još mu je od bio bolesnički. bolesnik-ika m 'onaj koji je bolestan'. — Majka kažu da su dida težak bolesnik. bolesnikov-a-o 'koji pripada bolesniku, koji se odnosi na bolesnika'. — Bolesnikova poste lja je sva zgužvana, toliko se privrće od bola. boleština ž (pogrd. ) 'bolest'. — Latila me se nika boleština i nikako da stanem na noge. boležljiv-a-o 'bolešljiv, koji često poboleva, slabunjav'. — Svekrova mi je sve većma boležljiva. boležljivo pril. 'bolno; bolesnički'. — Pogledo me je boležljivo. bolit boli nesvr. 'imati bol; pričinjavati bol'. — Od silne buke glava me boli. Izr. boli me duša, boli me srce 'vrlo mi je žao'; nek se ne pipa di ga ne boli 'da se ne meša u tuđe stvari'; ne boli me glava 'ne marim, nije me briga'. bolondoš m 'kratki laki rouški kaput (zakopčava se pod grlom, bez džepova)'. — Ponesi bolondoš, moždar će pridveče zaladit. bolovat bolujem nesvr. 'biti bolestan; osećati tugu, patiti'. — Nema ko da obrađuje zemlju dok ja bolujem. bolje pril. komp. od dobro. 1. 'na bolji na5in', _ Bolje je da ti dođeš kod mene. 2. 'brže, što pre'. — Bolje se žuri. Izr. Bolje da te majka bije, neg ožujsko sunce grije (štetno je za poljoprivredu). Bolje crn kru\, neg crn obraz! Bolje ikako neg nikako! Bolje virovat, nego ić pitat. Bolje je svoju zemlju orat, nego na tuđoj novce brojat! Bolje je nosit, neg prosit! boljetica ž 1. 'rana(koja sama od sebe izađe po telu)'. — Pojavila se po tilu nika boljetica. 2. 'bol, bolest'. — Samo ti maži, ta

RICNIK 2.pdf

mast će izličit svaku boljeticu. 2. 'nevolja, zlo'. — Često nas suša pogađa i to nam je velika boljetica za litinu. boljka ž 'bolest, bol'. — Tu boljku je dono iz rata. bon bona-o 'bolestan'. — Sama leži bona Janja ~ nikog nema da je obađe. bondža ž 1. 'vrsta velikog psa, hrt'. — Šta će ti ta bondža tu u varoši? 2. 'mršava žena (pogrd. )'. — Sva je mršava i nika kriva, ko prava bondža. borame uzv. 1. (ublažena zakletva) boga mi! — Borame sam ga vidio svojim rođenim očima. 2. 'bogme'. — Posli vake užne, borame bi dobro bilo malo i prileć. bordovski-a-o 'tamnocrvene boje'. — Baš ti je lipo to bordovsko ruvo. bordura ž 'ukrasna ivica na ženskoj nošnji'. — Na plišanoj suknji je metnuta i široka bordura. borme pril. v. bogme — Borme ćemo i mi za Božić imat torte. bortat-am nesvr. 'kuburiti, poboljevati'. — Toliko radi ~ pitanje je samo dokle će bortat i oće 1 pribortat? bortna ž 'gajtan (rađen srebrom i zlatom)'. — Ova moja svila je stara već pedeset godina, a na suknji je bortna još ko nova. bos bosa boso 1. 'neobuven, bosonog'. 2. 'nepotkovan'. — Nije dobro da tiraš bose konje po tako čačkavim putom. Izr. Provo se ko bos po trnju 'nastradao'. — Bos ko ker. bosorka ž 1. 'veštica'. — iđemo u ponoć, baš kad bosorke kreću. 2. 'žena oštrog jezika i izopačenih moralnih shvatanja'. — Samo se s Tonkom ne mišaj, to je taka bosorka da je bolje š njom nemat posla. ĸ mađ. boszorka. bost bodem nesvr. 1. 'prodirati u što šiljatim predmetom: ~ iglom, ~ vilama i sl. — Slabo ta tvoja igla bode. 2. 'nanositi bol ubodima'. — Tvoj divan je taki da u srce bode, — Kaki je taj tvoj jezik, kad ti svaka rič u srce bode?! 3. 'napadati rogovima (goveče, ovan)'. — Vo je taki da rogovima bode. 4. 'dražiti, vređati, nadraživati'. — Snig je napado, al se i smrzlo, pa mi ladnoća bode oči. ~ se 'bosti samog sebe; izlagati se ubodima'. — Monci su se posvađali sa žandarima i sad se bodu s brigama. bostan m 'zajednički naziv za lubenice i dinje'. — Suša nam je uništila bostan. Izr. obrat ~ 'nastradati'. botoški-a-o v. dućan. — Kaži mi jel voliš ti taj tvoj botoški poso? božeruža ž bot. Paeonia officinalis 'zeljasta biljka sa krupnim crvenim cvetom, božur'. — Puna mi je bašča božeruže. Božić m 'hrišćanski praznik (25. decembra) kojim se praznuje rođenje Hrista'. Izr. Gojit prase uoči Božića 'odlagati posao za poslednji čas'. božićkovat-ujem nesvr. 'slaviti Božić (obično kod drugoga)'. — Svake godine sam digod božićkovo kod rodova. božićnjak m 'pleteni kolač, okićen figurama isiog testa (obično sa ljudskim i životinjskim likovima i cvećem)'. — Kad su baćo rasikli božićnjak i malo zalili vinom, meni su dali komad i baš u njemu je bio novčić ~ moja je srića. božji-a-e 'božiji'. — Pa, ka ćeš se ti opametit, čovče božji?! ~e drvce 'zeleno igličasto cveće (slično ruzmarinu), bot Artemisia abrotamum. — Božje drvce zdravo lipo mriši. brabonjak-onjka 1. 'ovčiji i kozji izmet zrnastog oblika'. — Tiraj ovce dalje, svud ostavljaje brabonjke. 2. 'osušena prljavština u vuni ovce'. — Vuna baš nije čista, ima u njoj dosta brabonjaka. brabonjat-a nesvr. 'izbacivati izmet u obliku brabonjaka'. — Lako je nać trag ovcama, je 1 za sobom brabonjaje. braca m 'stariji brat (odm. )'. — Braca me je odno u škulu na soncama. bracika m v. braca. — Bracika je taki čovik da ga svi vole. bracin-a-o 'koji pripada braci'. — I Bracina brada je pobiiila. bracki pril. 'bratski, prijateljski, na jednake delove'. — Samo, dico, da lipo podilite sav šećer, pravo bracki! brač brača m 'tambura dubljeg tona za pratnju, sa 4 žice'. — Ja sviram u tamburicu, a moj brat u brač. bračko-ova m 'mlađi brat'. — Kako ne bi volio svog bračkova. brada ž 1. 'deo lica ispod usta kod ljudi'; 2. 'dlake na licu (u odrasla čoveka)'. — Kad si se ti brijo, kad ti je tolika brada narasla? Izr. glavom i bradom 'lično'; puna šaka brade 'velika sreća'; sida (bila) ~ 'star čovek'; divanit u bradu 'govoriti nejasno'; uradit na svoju bradu 'primiti odgovornost za nešto'. bradaš m v. bradonja. bradat-a-o 'koji ima bradu'. — Kad sam ugledala bradato lice, ja sam se uplašila. bradavica ž 1. 'manji okrugao izraštaj na koži'. — imo je bradavicu na vr brade. 2. 'izbočen vrh na dojci'. — Kako dite da se nasisa kad ti ni nemaš pravu bradavicu. bradetina ž augm. i pogrd. od brada.

RICNIK 2.pdf

bradica ž dem. od brada. bradonja m 'ćovek koji nosi veliku bradu'. — Otkud je došo ovaj bradonja? bradutina ž augm. i pogrd. od brada. bradva ž 'tesarska sekira široke oštrice'. — Nosi baći bradvu, oće štogod da lešu. brajan m (odm. ) brat. — Kažem ja tebi, moj biajane, da se ženiš dok si mlad, jel posli ćeš se kajat. v. brajko, brale. brajko m v. brajan. — O, moj brajko, dobro si to smislio. brale m v. brajan. — Ne znam te ja, brale, ni ko si ni šta si?! brana ž 'poljoprivredna sprava prvobitno od pruća, a zatim od gvozdenih karika (koju su vukii konji) za razbijanje, usitnjavanje i ravnanje zemlje posle oranja i sejanja. — Metni i branu na kola, pa ćemo oma i podrljat čim posijemo. branit branim nesvr. 1. 'štititi koga ili što od napada, čuvati od čega, zaklanjati'. — Uzmi batinu i brani Jelicu od kerova. 2. 'podržavati što, odobravati, pravdati'. — Zašto mene mišate u to, ja ne branim da cura i'đe u bal, ako joj je volja. 3. 'zabianjivaii, uskraćivati'. — Šta je s tobom, Ivanka, ne viđam te s Joškom? — Moji mi brane da iđem š njim. Izr. Ne ~ 'ne marim, slažem se'. ~ se 1. 'odupirati se napadu; štititi se, čuvati se od čega'. — Znam se ja i sam branit ako me budu dirali, nisam više mali. 2. 'protiviti se, opirati se, pravdati se'. — Kad su je skobili, počeli su je vaćat, a ona se branila i rukama i nogama. branje s gl. im od brati (kukuruz, voće — za razliku od berbe grožđa). — Nismo našli dosta nadničara pa će se malo otegnit branje kuruza. brašno s 1. 'prah dobiven mlevenjem žitnog zrnevlja (pšenica, ječam, raž, kukuruz i dr. )'. — Moramo mlit, nestalo nam je brašna za kruv. 2. 'prah dobijen mlevenjem drugih materija (riba, kamen, kosti i sl. )'. — Kažu da je ovo kameno brašno dobro mišat u kreč. Izr. Krušno ~ 'brašno za hleb'; čisto — 'oštro brašno za kolače'; nulaško ~ 'fino mleveno brašno'. brašnjav-a-o 'brašnav'. — Zato je mlinar da bidne brašnjav. brat (mn braća) m. 1. 'muškarac prema licima istih roditelja'. — Mi smo rođena braća; 2. 'muškarac. prema licima u drugoj liniji srodstva' — Nisu samo komšije već i braća od ujaka; 3. 'Pripadnik istog ili srodnog naroda'. — Sinovi smo bratskih naroda; 4. 'čovek u odnosu prema drugim ljudima'. — Svi ljudi na svitu triba da žive ko braća. Izr. Brat je mio koje vire bio. Ako smo i braća, nisu nam kese sestre! Složna braća nove dvore grade, a nesložna i stare prodavaje! Složna braća kuću grade, a nesložna je razgrađivaje! brat berem nesvr. 'odvajati, otkidati plodove (sa stabljike, voća, cveća)'. — Počeli smo brat kuruze. bratac m 'muževljev mlađi brat, dever (odm. )' — Čekam brataca pa da krenemo u varoš. bratovljev-a-o 'koji pripada bratu'. — Dokleg ću ja, nane, oblačit bratovljev kaput? bravac-vca m 'uškopljen vepar, pripremljeni za tov odnosno klanje'. — Ranim tri bravca. dvi krmače. brazda ž 1. 'sloj prevrnute zemlje i udubljenje koje plug ostavlja pri oranju'. — Davno je to bilo kad sam ja izoro prve brazde. 2. 'red zasađen kukuruzom ili vinogradom'. — Brali smo po dvi brazde u vinogradu. 3. 'bora na licu'. — Na čelu se naslagale duboke brazde. brazdit brazdim nesvr. 'orati'. — Brazdim polagano. brbljat-am nesvr. 'mnogo govoriti o čemu beznačajnom, blebetati'. — Najlakše je sidit i brbljat. brbljav-a-o 'koji mnogo brblja'. — Radna je, al i brbljava žena. brbljavac-avca m 'onaj koji mnogo brblja'. — Mrzim brbljavce. brbljavica ž 'ona koja mnogo brblja'. — Brbljavica jedna, još ona svituje druge. brbljavo pril. 'na brbljav način, brbljivo'. — Brbljavo se umišala u divan. brbljiv-a-o v. brbljav. — Dobra su, al su zdravo brbljiva dica. brbljivac-ivca m v. brbljavac. — Nismo mi brbljivci da nam samo jezik iđe. brbljivica ž v. brbljavica. brbljivko m v. brbljavac. brbljuša ž v. brbljavica. brbušak-ška m. brabonjak. brčić m dem. od brk. brčkat-am nesvr. 'šumno mešati po vodi, blatu, da se čuje'. — Oma da si bacila taj prut i da te nisam vidila da brčkaš po tom blatu. ~ se 'kupajući se pljuskati vodu oko sebe'. — Kako možeš dat ditetu da se toliko brčka u kortu, ne vidiš da je sve

RICNIK 2.pdf

pokvasilo po sobi. brdašce s dem. od brdo. brdo s (mn. bida, gen brda 1. 'prirodno uzvišenje zemlje koje se ističe iznad svoje okoline, breg'. — Nemamo mi u Subotici nikako brdo. 2. 'velika količina nečeg složenog, nabacanog u gomilu'. — Napravili smo brdo od đubreta, tribaće ga vuć na zemlju. Izr. Obećavat brda i doline 'obećavat više nego što se može dati'. brdo s (mn. brda gen. brda) 'deo tkačkog razboja s gusto poređanim žicama između kojih su provučene niti osnove, te se njim sabija potka'. — Tkala sam cio dan pa me je brdo zamorilo. Izr. Bit tkan na isto ~ s kim 'jednak sa nekim'. brecat se-am se nesvr. 'trzati se, plašiti se'. — Ne voli da uči, pa či'm mu spomenem knjigu, on se breca. brecnit se-nem se svr. prema brecat se. brekćat brekćem nesvr. 1. 'proizvoditi jaku buku, tutnjati; odjekivati'. Iđi vidi šta to napolju tako brekće, ko da topove vuku?! 2. 'jako i ubrzano disati, dahtati'. — Stani malo, pa se izduvaj i onda kaži, vako samo biekćeš, ništa te ne razumim. brenovat-ujem nesvr. 1. 'kovrčati kosu (kovrčalom). — Anka brenuje kosu kod češljarice. 2. 'mariti, uzimati u obzir (najčešće negativno)'. — Baćo mu svaki dan divane, al on nikog nebrenuje, pa ni baću. brez/brez 'bez'. — Mogo sam ja i brez tebe otić. Izr. ~ muke nema nauke! ~ alata nema zanata! ~ krila ni sokol ne leti! ~ starca nema udarca (iskustvo). ~ zdravlja nema uživanja. — Nema dobra ~ zla! ~ volje 'nerado'; ~ zbogom 'bez oproštaja'; ~ kraja i konca 'vrlo dugo'; ~ po muke 'sasvim lako'; ~ riči 'odmah'; ~ srca 'nemilostivo'; ~ brige 'bezbiižan. ' brezgrišan-šna-šno 'koji je bez greha; bez greške, nevin, bezazlen'. — Da sam brezgiišan covik, onda ne bi bio med vama. ~ brezgrišno začeće 'začeće bez oplođavanja, katolički praznik (18. decembra). brezgrišno pril. 'na bezgrešan način; nevino, nedužno'. — Ne moraš ni kazat, znam da je tvoje sve brezgrišno urađeno. brezmalo pril. 'gotovo, skoro'. — Brezmalo da i ja dođem nezvan. brezmesan-sna-sno 'koji je bez mesa'. Počima post i brezmesni dani. brezobrazan-zna-zno 'koji nema stida; drzak'. — Sad su i dica brezobraznija nek prija. brezvoljan-ljna-ljno 'koji je bez volje; mrzovoljan'. — Risari su neispavani zato su i brezvoljni. brezvridan-dna-dno 'koji je bez vrednosti; — Kad nemaš bolje, nisi mi tribo donosit taj brezvridni krumpir. brezvridno pril. 'bez vrednosti, uzalud'. — To što ti on kaže sve je brezvridno kazano. brica ž 'džepni nožić koji se zaklapa u korice (u raznim veličinama), britva'. — Čime ćeš sić slaninu kad nisi pono bricu na njivu. bricaroš m. 'koji se služi bricom u tuči'. — Bolje poslušaj mene i ne zameći kavgu sa Kalom, jel on je pravi bricaroš. bricat (se)-am (se) nesvr. 'tući (se), bosti (se) bricama u tuči'. — Tuku se batinama i bricaje se. brico-e m 'berberin'. — Naš brico već tri dana tira kera i ne otvara berbernicu. brič-a m 'ispust (zvani i šunka) sa strane na čakširama'. — Jedno vrime svi su tili da imadu najveći brič na čakčirama. bričast-a-o v. čakčire. brid m 'oštrica (noža, sablje i sl. )'. — Polegni taj nož, da se kogod na brid ne posiče. bridak britka britko 'oštat'. — Ostavi taj tupi nož i uzmi moju britku bricu, pa ćeš vidit kako se slanina siče. bridan-dna dno 'koji bridi, boli, bolan'. — Kako čovik ne bi bio bridan, kad ga furtom stižu nike nevolje. bridit-i(m) nesvr. 'biti u stanju u kome se oseća trnjenje'. — Ti i dana mu je obraz bndio od baćine ćušKe. bridom pril. 'oštricom, sečenicom dlana'. — Ciglju je bridom udario i oma je pripolovio. brig (mn. brigovi) m manje brdo'. — Teško ti je popet se na gredu, ko da je to kaki brig?! Izr. Ko od briga odvaljen 'snažan'. briga ž 1. 'osećanje nespokojstva zbog nekoga ili nečega'. — Zaručila se, a onda je spopala briga, kako će je u kuću primit. 2. 'staranje oko nekoga ili nečega'. — Ostavljam na tebi kuću i na tvoju brigu. Izr. baš me briga 'ne tiče me se'; voclit tuđu brigu 'mešati se u tuđe stvari'; okrenit brigu na veselje 'zaboraviti brigu'. brigat (se)-am (se) nesvr. 'brinuti (SI)'. — Ti ne brigaj drugo ništa, već samo čuvaj moju glavu, a dok je nje na ramenima, tvoju niko neće rastavit od tila. brigeš-eša m 'obično u izrazu: ni brigeša, 'nije mu briga, nije mu stalo'. — Sad ni brigeša kad ja znam otkud vitar duše! brigunica ž 'zool. Riparia riparia, vrsta iaste koja pravi gnezdo u bregu'. brijač-ača m 'nož za brijanje, britva'. — Niki mi se utupio brijač, pa čupa kad se brijem. brijat brijem nesvr. 'brijačem, britvom skidati dlake sa lica'. — Ovaj vitar baš brije (fig. ) ~ se povr. — Ti me šišaj, a sam ću se brijat.

RICNIK 2.pdf

brime-ena s 1. 'zavežljaj (slame i sl. ) koji nosi na sebi čovek ili životinja'. — Ti si, Anice, napravila suviše veliko brime, misliš, slama pa nije teško. 2. 'teret, teškoća, nevolja, muka'. — Veliko je to brime za nju, ostala je sama s petoro dice. brimenit-a-o 1. (u ženskom rodu) 'koja je u drugom stanju, trudna'. — Kaki ste vi svit, kad tirate tu brimenitu ženu da radi ris, tako težak poso. 2. 'pun čega, opterećen'. — Od kako je Luka očo na taj put moj san je stalno brimenit crnim slutnjama. brinit (se)-nem (se) nesvr. 'biti u brizi (za koga ili što)'. — Ti se tamo izležavaš, a ja brinem kako te dugo nema. briska (gen. mn. brisaka) ž. bot. 'breskva'. Prunus persica. ~ drvo i plod toga voća. brišim m 'svileni konac'. — Brišimom vezem čaršap na astal. britva ž 'nož za brijanje, brijač'. — Nemoj da me briješ tupom britvom. britvenjača ž 'korice za brijač'. — Dobar berber uvik drži brijače u britvenjačama. brizgat-a nesvr. 'naglo nadolaziti'. — Gledam ovu našu kravu, vime joj sve većma brizga, ta će se skoro otelit. briznit-nem svr. 'naglo poteći, šiknuti'. — Kad su me nana vid(i)li, od radosti briznile su njim suze u očima. Izr. ~ u plač 'naglo zaplakati'. brižan-žna-žno 'zabrinut, koji ispoljava brigu'. — Kata je prava brižna mater, svakog oće da narani i napoji. brk (mn. brkovi i brci) m. 1. 'dlake kod čoveka na gornjoj usni'. — Pojavili su se i brkovi. 2. 'duge dlake na njušci nekih životinja (mačka i dr. )'. — Mačka na brkove osića blizinu. 2. 'ovršak kod nekih biljaka (loza, kukuruz na klipu i dr. )'. — Veliki klipovi pa veliki brkovi. Izr. gladit ~ 'ispoljavati zadovoljstvo'; omastit brk(e) 'dobro se najesti'; smijat se ispod brka 'smejati se krišom'; u ~ reć, kazat 'otvoreno reći'. — Lolo moja, brkovi ti crni, još i malo bećarski zavrni! (nar. ) brkajlija ru. v. brko. brkat brkam nesvr. 1-'kvariti, ometati'. — Šta si došo, samo mi br'caš poso. 2. 'ne razlikovati, zamenjivati (jedan pojam sa drugim)'. — Joj, Ivane, uvik te brkam sa Ivanom bać Dančinim. brkat-a-o 1. 'koji ima (velike) brkove); kome su izrasli brkovi'. 2. 'koja ima vrške (o biljci)'. — Kad su klipovi brkati, bfee i kuruza. Izr. Čuvaj se brkate žene i brezbrkog berbera! (muškobanjasta žena i golobrad ~ neiskusan brica). brkljača ž 1. 'visok i uzan drveni sud u kome se meša mleko radi dobijanja masla, bućkalica'. 2. 'štap sa okruglom i izbušenom glavom na jednom kraju, koji služi za bućkanje mleka'. — Ako te budnu nazlabali, ti brkljačom pa po njima. 3. 'usta, grlo, vrat'. — Ako ne sluša, ti njega za brkljaču. brko-e m 'čovek sa velikim brkovima'. — Svi ga zovu brko, jel ima najveće brkove u kraju. brlog m 1. 'kaljuga u kojoj leže svinje'. — Rije ko svinče po brlogu. 2. 'životinjska jazbina'. — Lovci su našli lisicin brlog. 3. 'nered, prljavština'. — Dico, necu više da vidim ovaj vaš brlog po sobi. 4. 'mesto na kome se skupljaju ljudi sumnjivog morala i ponašanja'. — Ako je i birtašica, al dosta je od njezinog brloga. brnđat-am nesvr. 'govoriti samom sebi u bradu, gunđati'. — Dokle ćete vi, dida, brnđat okolo, ako štogod smeta, kažite naglas da i mi čujemo. brnjavit brnjavim nesvr. 'gunđati. mrmljati'. — Vazdan štogod brnjavi, a ni sam ne zna šta bi tio. brnjica ž 1. 'gvozdena savijena žica koja se stiskom klešta provlači kroz nos svinje da ne bi rila'. — Klište u šake pa polomit zube i u njuške uvuć brnjicu. 2. 'nos (fig. )'. — Ako budne i dalje neposlušan, po brnjici ti njega! brojit-im nesvr. 1. 'utvrđivati koliko ima nečega, uzimajući jedno po jedno'. — Broji piliće. 2. 'izgovarati, ređati brojeve redom'. — Deran već zna sve brojit. 3. 'negodovati'. — Ajde unutra, daću ti meso, samo nemoj više brojit! brokat-ata m 'svilena tkanina protkana zlatnim ili srebrnim koncima'. — Sve joj se priliva na suncu ruvo od brokata. bronza ž 'zvono na ovnu predvodniku' — Čujem bronzu, vraćaju se ovce. broš broša m 'oveća kopča kao nakit na ženskim haljinama'. — Brošom pripni veliku maramu. brstit brstim nesvr. 1. 'gristi mlade grane sa drveća sa lišćem i pupoljcima, lastare (kao stočnu hranu)'. — Eno, ovce suušle u vinograd i brste sve do čega dođu. 2. 'jesti, žvakati brzo mičući usnama'. Ala vi brstite, ko zecovi kupus. Bršanac-nca m 'Telovo, katolički crkveni praznik (u junu pred Duhove)'. — Od nedilje u sridu je Bršanac, ićemo svi u varoš. Bršančevo s v. bršanac. — Na Bršančevo obično mlađi iđu u varoš. brulje pl. t. ž 'krpe, rite, prnje'. — Nosite ove brulje na đubre. brzanje s gl. im. od brzat'. — Nije svako bizanje i asnovito. brzat-am nesvr. 'ići brzo, žuriti; govoriti brzo; uopšte raditi nešto brzo'. — Nemojte brzat i makako uradit. bržebolje/bržebolje pril. 'što je moguće brže'. — Kad si bižebolje poijo toliku lepanju?

RICNIK 2.pdf

bubamara ž zool. 'vrsta tvrdokrilca crvene ili žute boje sa crnim pegama, Coccinella septempunctata'. bubanje s gml. i. od bubat. — Ne vridi ti bubanje, iđi tamo di si dosad bio! bubat bubam nesvr. 1. 'udarati, lupati. ' — Probudi se, Vranje, to ko da kogod u naša vrata buba. 2. 'udarati u bubanj, dobovati'. — Stipane, trči napolje da čuješ šta bubaje opet. 3. 'učiti napamet bez razumevanja'. — Da da si sve zaboravio, kad samo bubaš, a kazala sam ti da lipo polagano čitaš dok ne naučiš. bubatak-tka 'udarac, bubotak'. — Ta se u mladosti naprimala bubataka. bublja ž 1. 'gruda sira nastala jednim ceđenjem'. — Majko, doneli smo vam jednu bublju mladog sira. 2. 'slama ili pleva uvaljana u blato kojom se zida peć'. — Pravili smo jednu krušnu peć u avliji od bubalja. bubnit-nem svr. 1. 'lupnuti, tresnuti'. — Jesi 1 čuo ko da je štogod bubnilo na tavanu?! 2. 'reći nešto neumesno'. — Bubne pa ostane živ. 3. 'upasti, iznenada banuti'. — Otkud si ti bubnio tako iznenada? bubrav-a-o 'nabubrio, nabujao, narastao'. — Meni niki kažu da je Mukiji od silnog pića tako bubrav nos. bubrit-i nesvr. 1. 'povećati svoj obim (upijajući vodu)'. — Metnila sam žita u dvi čaše i pokrila ga mokrim krpicama da bubri i izraste, pa da za Božić bidne lipo zeleno. 2. 'narastati, bujati'. — Voće ovog prolića zdravo rano kreće i pupovi bubre, samo da mraz ne naiđe, sve bi se smrzlo. bubulj(i)ca ž 'čvorić na koži, gnojavica'. — Izbacila mi se bubuljica na nogi. bubuljčav-a-o 'koji ima bubuljice'. — Rankov Joso je još uvik bubuljčav po licu. bubuš m 'neprirodno biće kojim se plaše deca'. — Ako ne bidneš dobar, odneće te bubuš. buckat (se)-am (se) nesvr. 'udarati (se) glavom'. — Nek iđe kogod da i(h) razvadi, dva ovna se buckaje ko ludi. bucmast-a-o 'punih okruglih obraza'. Bucmasto dite bucnit (se)-ne (se) svr. 'prema buckati (se)'. bučenje s gl. im. od bučit, galama, vika. — Od kako se odselio onaj pijani komšija, nema više ni bučenja. bučit-im nesvr. 'galamiti, vikati'. — Buče ko pod čergom (v). bučit-i bezl. 'bučati, hučati'. — Buči mi glava. buć 'uzvik za oponašanje pljeska pri padu u vodu'. — Ja za njim da ga uvatim, a on buć u vodu! bućkalica ž 1. 'zvono od bakra i gvožđa (koje su nosili volovi)'. — Zazvoni bućkalicom, valdar će čut. 2. 'talog u buretu iz kojeg je odliveno vino'. — Proli bućkalicu iz bureta i dobro ga operi vrućom vodom. 3. 'brkljača' 1. (v). — Donesi bućkalicu pa ćemo pravit putera. bućkoš m 'pleteni stakleni sud za vino, pletenka'. — Doneli smo vam jedan bućkoš vina od pet litara. bućkuriš m 'neukusna hrana ili loše piće (pokvareno vino puno taloga)'. — Dosta mi je tvog bućkuriša. bućnit-nem svr. 'skočiti ili pasti sa šumom u vodu. — Dobro si bućnio. bućur m 'zavežljaj (u većoj marami ili čaršavu upakovana i zavezana hrana, veš, haljine, odelo)'. — Jel se vladaj kako triba, jel bućur na leđa! buda ž 'kraći zimski ogrtač (pravi se od kumaše ~ somota sa ravnim krojem bez struka)'. — Moja majka je još nosila budu, a ja je već nemam. budak m 'kramp, pijuk'. — Kopaj budakom di je tvrđe, a ja ću posli ašovom. buđan-dna-dno 1. 'koji ne spava'. — Budan sam ja od ponoći. 2. 'koji je na oprezu'. — Kad bi svi' bili budni ko ja, ne bi lopovi mogli krast. budit budim nesvr. 'dizati iz sna'. — Zašto me tako rano budite? ~ se 'postajati budan'. — Budim se, a nisam još dobro ni zaspo. budljička ž 'nožić sa drvenim drškom (u koju se uklapa)'. — Vince nikud ne kreće brez njegove budijičke. buđzašto pril. 'u bescenje, vrlo jeftino'. — Nisam ga baš budzašto dao. budža ž 'batina, štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Kad sam ga onda budžom oparmačio. budža ž 'otvor (rupa na zidu ili krovu)'. — Mačak ušo kroz budžu i izgrizo divenicu. budžak-aka m 1. 'mesto do zida ili u uglu'. — Vaše misto je, dico, u budžaku. 2. 'zabačeno mesto'. — Di' si našo čak tamo, u budžak da odseliš?! buđburikat-uriče nesvr. 'stvarati mehuriće (pri nagloj kiši, kašastom ukuvavanju voća i sl. )'. — Buđburiče pekmez, valdar će se onda već skuvat. buđelar-ara m 'novčanik'. — Nema mog buđelara.

RICNIK 2.pdf

buger m 1. 'stari austrougarski novac od četiri krajcare'. 2. 'dvodinarac'. 3. 'slaba ocena u škoii ~ dvojka'. — Nane, Grgo je danas dobio buger iz računa. bujdo-e m 'ime psa (najčešće sa velikom dlakom)'. — I bujdo se zavuko pod slamu, tolika je zima napolju. bukara ž 'pijanac'. — Mani se, Kriste, tog čovika, ta on je prava bukara, povazdan je u mijani. bukarica ž 'flaša s vinom koju čestitari na drugi dan Božića nose sa sobom, nazdravljajući domaćinu koga posećuju'. — Čekajte, monci, nećete valdar otić s praznom bukaricom, oma ću je napunit vinom. buknit buknem svr. 1. 'viknuti'. — Ti uvik tako bukneš na to dite, to nije dobro. 2. 'naglo se razgoreti, planuti'. — Nlsmo ni vidili da štogod gori, dok slama nije buknila. 3. 'naglo oteći (o bolesnom delu tela)'. — Posll mi je sva ruka buknila. buksa ž 'novčanik, kesa sa novcem'. — Ako Joso mi'sli da kupi Pajinu kravu, moraće dobro odrišit buksu. buktit-i nesvr. 1. 'plamteti'. —Alaj bukti slama! 2. 'pasti na ispitu ili izgubiti celu školšku godinu, ponavljati'. — Buktio je u trećem pa sad opet iđe u isti razred. bukvica ž bot. Plantago 1. lekovita trava, bokvica. — Zavijo sam bukvicom ranu i više se ne gnoji. 2. 'vojnička knjižica'. — Borme, u njegovoj bukvici piše da je bio zdravo dobar katana. 3. 'abeceda'. — Jesi I naučio bukvicu štit? Izr. Očito mu bukvicu 'izgrdio ga'. bulaznit bulaznim nesvr. 'besmisleno govoriti, buncati'. — Iđi, već, šta bulazniš tu, pijanduro jedna. bulje v. brulje. — Ako me nećeš slušat, kupi tvoje bulje i seli iz kuće. buljit buljim nesvr. 'gledati razrogačeno'. — Jesam li ti kazala šta da radiš, pa šta onda buljiš u mene?! bumbar m 1. zool. 'krupan, maljav insekt Bombus terrestris. ' 2. 'krupno i debelo dete (ređe i odrastao čovek)'. — Nemojte dite furtom zvat bumbar, još će mu ostat to ružno i'me. bumbarski-a-o 'glavat (fig. )'. — Zato što je debo i stučen, zovu ga bumbarski čovik. bunar-ara m 'zdenac, bunar'; arteski/arteski ~ 'bunar dobijen dubokim bušenjem zemlje'; kopani ~. ziđani ~. — Mi pijemo vodu s arteskog bunara. bunardžija m 'radnik koji kopa bunar'. — Nije iako bunardžiji tamo doli. buncat-am nesvr. 'govoriti u snu ili u jakoj bolesti, groznici'. — Samo se privrćo i bunco cilu noć. bunda ž 1. 'krzneni kaput'. — Zima je već odavno prošla, a Joško još ne skida bundu. 2. 'zimski kaput postavljen krznom. — Metnio sam bundu u zimski kaput. 3. 'debela i gusta dlaka na životinji'. — Alaj taj tvoj ker ima bundu?! bundaš m 'pas dugačke dlake'. — Odnesi bundašu ist. bundeva ž 1. 'tikva, služi kao hrana ljudima i stoci, bot. Cucurbita pepo'. 2. 'boja karte sa bundevom'. — Nisam mislio da i on ima bundeve, pa sam zato krenio malom kartom. 3. (pogrd. ) 'glava'. — Mućni malo s otom tvojom bundevom. bundevara ž 'pita savijača sa nadevom od bundeve (v. pogača)'. — Volim i uslatko i ukiselo bundevaru. bundica ž dem. od bunda, kratka bunda. bundika ž 'kraći zimski ženski kaput (sličan jopki (v), ali krojen manje uz telo)'. — Bundiku je nosila još moja majka, sad ti kaputi nisu više u modi. bundžija m 'buntovnik'. — Mani Luke, on je u svakom poslu bundžija. bunika ž bot. Hvosciamus niger, korovska biljka neprijatnog mirisa i otrovnog ploda. Izr. Divani ko da se bunike najio 'govori ludosti, lupeta'. bunilo s 'grozničavo stanje u kojem bolesnik ne zna za sebe i bunca'. — U bunilu, pao je s kreveta. bunit bunim nesvr. 1. 'pozivati, podsticati na bunu'. — Dida su pripovidali kako su u ratu za vrime austrougarske, bunili svoje drugove da bacaje puške i da ne ratuju. 2. 'uznemiravati'. — Nemoj bunit curu, kad ona kaže da ga voli, nek se onda i uda za njezinog momka. 3. 'zbunjivati pogrešno upućivati'. — Uradi, Tome, kako sam ti kazo, a ti, Antune, ćuti, jel ga tvojim divanom samo buniš! ~ se 1. 'ispoljavati nezadovoljstvo, protiviti se'. — Ni'ki kažu da su se Bunjevci uvik bunili, pa su po tom i ime dobili; nisam ciguran baš da je to istina. 2. 'uznemiravati se'. — Mani se već te iupe, ne čuješ da se sva marva buni. 3. 'grešiti u nečemu, zbunjivati se'. — Dite se bunilo čim izađe na tablu računat. bunko(v)-ova m 1. 'štap sa jakim zadebljanjem na jednom kraju'. — Nemoj ti da ja tebe ovim bunkovom dovatim. 2. 'veliki malj za zabijanje kolaca u zemlju'. — Malo je težak bunkov za zabijanje. ĸ mađ. bunko. bunovan-vna-vno 'koji se još nije dobro razbudio, koji je kao u bunilu, zbunjen'. — Šta ćeš mi taki bunovan, iđi umi se i očešljaj p onda dođi. bunovno pril. 'iza sna, sanjivo'. ² Nisu znali di su, samo su bunovno žmirkali. bunja ž 1. v. zemunica. — Takve primitivne kućice su pravljene u obliku čunjaste naslage na jadranskom području (uglavnom

RICNIK 2.pdf

su ih koristili stočari). 2. 'improvizovana prostorija za noćni boravak živine' v. legalo. 3. udubljenje u slami ili plevi (za psa). — Ker je napravio sebi bunju u plivi i tamo spava zimi. Bunjevac-evca m 'pripadnik slovenske grupe stanovništva katoličke veroispovesti u severnoj Bačkoj. bunjevački-a-o 'kojiseodnosina Bunjevce'. ikavica je bunjevački jezik. Bunjevka ž 'ženska osoba Bunjevac'. bunjište s 'mesto gde se životinje uvlače, sklanjaju od nevremena i spavaju (najčešće o psu)'. Izr. Svakom je svoje bunjište najtoplije. burag-aga m 'želudac kod preživara' (a pogrd. i kod čoveka)'. — Slaže u burag. buraga pl. t. 'škembići'. — Jeste 1 oprali teleća buraga, pa da skuvam za večeru. buran-rna-rno 'slabačak, bolešljiv'. — Alaj si buran, samo što te vitar ne odnese. bure-eta (supl. mn. biirad) s 'okrugao drveni sud razne veličine sastavljen od duga pričvršćenih obručima'. Izr. Glava mi je ko ~ 'nabrekla, mamurna 1 teša'; rasušeno ~ 'bure gde su se duge rasušile usled neupotrebe ili su obruči spali'. burence-eta s. dem od bure. burgija ž 'alatka za bušenje, malo svrdlo'. — Najpre probuši malo burgijom, p onda ćeš civinjakom (v. )'. burić-ića m dem. od bure. burit se (burim se nesvr. v. duriti se. — Njoj zdravo triba potrevit pod nos, jel oma se buri. burlat-am nesvr. 1. 'riti'. — Prasici ne idu već samo burlaje po slami. 2. 'preturati, prebirati, tragati za nečim'. — Nemoj mi burlat po fijoki, ako ti štogod triba, kaži pa ću ti ja dat! burma ž 'venčani prsten bez kamena'. — Stari ljudi ritko nose burme. bus m 'busen'. — Doneli smo dosta busa, zato je tako lipo sve zeleno. busat se-am se nesvr. 'udarati se u grudi rukama ~ razmetati se, hvalisati se nečim'. — Viko je na sav glas i buso se u prsa kako je to njegov salaš i zemlja. busen m v. bus. busenje zb. im. od busen. — Dovezle smo puna kola busenja. busit busim nesvr. 'pokrivati busenjem'. — Busili smo avliju prid kućom. bušit bušim nesvr. 'praviti rupu, probijati'. — Je 1 je bio kalauz da buši bilete? buškat-am nesvr. 1. dem. od bušit 2. 'burlati'. — Iđi vidi, šta Lazo buška tamo pod naslamom?! 3. 'raditi podmuklo protiv koga'. — To cigurno Lazo buška kod nje protiv tebe. bilt buta m 1. 'deo zadnje noge iznad kolena kod životinja'. — Za Uskrs je bio pečeni jagnjeći but. 2. v. butina (1). butelja ž 'boca posebnog oblika za rakiju (obično užeg oblika i manja od litre'. — Doneli smo vam, dida, i butelju zamedljane rakije. butić-ića m dem od but. butik m 'prodavnica (najčešće alkoholnih pića)'. — On u butiku stojećki popije po litre rakije. butina ž 'deo čovečje noge iznad kolena'. — Udario me je konj i sva mi je desna butina pomodrila. buva ž zool. Pulex. Izr. bit pun buva 'prepreden'. ; manja od maka, podigne junaka (posl. ) buvara ž 'zatvor'. — Samo nek luduje, zaglaviće jednog dana u buvari. buvica ž dem. od buva. buzalica ž 'mulj, žitko blato'. — Baš tudan moraš ić po najvećoj buzalici?!

RICNIK 2.pdf

C car m 'najviša titula ĸ ladara u nekim drža vama'. — U starim pripovitkama se često spo minje car. Izr. iivi ko mali car 'živi u izobilju' carev-a-o 'koji pripada caru'. — Careva kruna je bila od zlata. Izr. Caru carevo, Bogu božije! carević m 'carev sin'. — Obično je najstariji carević posli smiti oca bio novi car. carevina ž 'država kojoj je na čelu car'. — U davnašnjim vrimenima bilo je više carevina. carica ž a. 'ženska osoba car'. — Tušta carica je bilo grđe od careva. b. 'careva žena'. — Carice su se uvik lipo oblačile. carovat carujem nesvr. 1. 'biti car, vladati kao car'. — Svi koji su rđavo carovali narod i(h) je ubio. 2. 'lepo, bezbrižno živeti'. — On radi ko kaki magarac, a žena mu caruje. cecelj m 'presoljeno jelo (da se ne može pojesti)'. — Ovo je tebi ilo? ~ možeš ga oma bacit, to je pravi cecelj! cefra ž 1. 'komina, sve voće pripremljeno za pečenje rakije'. — Skupili smo šljive spadan(i)ce i bacili i(h) u cefru, nek stoje za rakiju. 2. 'zadah iz usta pijanca (fig. ). — Taj se valdar nikad ne trizni, samo što je naišo pokraj mene, zasmrdila je cefra mu iz usta. cela ž 'ćelija '(zatvorskai'. — Ne samo da su me otirali u zatvor, već su me tri dana strpali u celu, pa mi ni ist nisu dali. celer m bot. Apium graveolens. — Volim celer u čorbi. celivanje s gl. im. od celivat (se). 2. 'trenuta K darivanja neveste na svadbenoj svečanosti'. — Nema celivanja snaše brez novaca! celivat celivam nesvr. 'da(va)ti celov, (po)ljubiti'. Na Veliki petak %\VL celiva božji grob. ~ se '(po)ljubiti se'. celt m 'šatorsko platno'. — Dva celta će bit dosta da pokrijemo kamaru da ne zakisne. cafla ž 'neka vrsta čaja (sa narkotičkim svojstvima — iskuvana makovina se davala maloj deci da bi bolje spavala)'. — Valdar mu nisi dala svu bocu cafle odjedared, neće se do sutra probudit. cager m 'kazaljka na časovniku'. — Baš su se poklopili mali i veliki cager. cajg cajga m 'vrsta pamučne proste tkanine'. — Svaki dan vuče te njegove čakčire od cajga. cajgoški-a-o 'koji je od cajga'. — Cilog života je nosio cajgoški bolondoš. cakan m 'draga muška osoba'. — To je nanin cakan došo. cakan-a-o 'sladak, drag, mio'. — To je didina cakana unučica. cakana ž 'mila ženska osoba'. — Samo najmlađa Marija je bila njegova cakana. caklara ž 'prodavnica staklene robe'. — Donesi pendžer iz caklare ako su metnili cakla. caklarnica ž 'staklar(nic)a '. — Svrati u caklarnicu i kupi jedan cakleni bokal za vino. caklen-a-o 'staklen'. — Razbio sam ca Klenu teglicu. caklit se-i(m) se nesvr. 'stakliti se, sjati poput stakla'. — Kad Tilka očisti čizme, mora da se cakli. caklo 'staklo'. — Razbilo se caklo na sobnim vratima. cakumpak(um) pril. 'đuture, sve skupa'. — Donesi sve cakumpak(um), pa ćemo kod nas poslagat. cap m 1. 'pletenica, upletena kosa'. — Uplela je kosu pa joj cap visi do gujce. 2. 'debela osoba'. — Vidi ga kaki je cap, oči su mu zarasle, taki je debo. capit-im svr. 'uhvatiti, ščepati, zgrabiti'. — Samo se ti tudan šetaj, capiće te gusak, pa ćeš se derat. cembule pl. t. 1. 'pesma koja se pevala na badnje veče prilikom obilaženja svečara'. 2. 'grupa dece koja pevaju cembule'. — Evo iđu cembule! centi m 1. 'stoti deo metra'. — Dosta mi je jedno trideset centi. 2. 'krojačka traka za merenje dužine sa santimetarskom oznakom'. — Dodaj mi centi da izmirim još jedared dužinu rukava. centimeter m v. centi.

RICNIK 2.pdf

cenzar m 'posrednik u kupoprodaji'. — Kazo sam cenzaru da nam proda ona dva lanca zemlje priko dola što je. cenzarija ž 'procenat koji prima cenzar za svoje posredovanje (u kupoprodaji)'; — Naću ja tebi curu, al šta će bit cenzarija za to? cenzarit cenzarim nesvr. v. cenzarovat. — Kaže da cenzari i o(d) tog živi. cenzarovat-ujem nesvr. 'baviti se poslom cenzara, posredovati (u kupoprodaji)'. — Lakše mu je cenzarovat nego da se motike uvati. cer cera m bot. vrsta hrasta Quercus cerris. — To je dobro i tvrdo drvo od cera. cerit se-im se nesvr. 'praveći grimasu i razvlačeći usne pokazivati zube'. — Moždar joj štogod i fali, jel u društvu ona nikad ne divani samo se na svašta ceri. ceto s v. pceto'. — Vežite to ceto, još će ugrist koga. cic cica m 'vrsta pamučnog platna sa figurama i šarama u boji'. — Za lito je najbolje ruvo od cica. cica ž 1. 'mačka'. 2. 'krzneni okovratnik'. — Metnili smo Antunu na zimski kaput cicu od strigana. 3. 'nadimak odmila dragoj ženskoj osobi'. — Nana su moju sestru dok je bila mala uvik zvali cica. cicamaca 1. 'grančica sa pupoljcima (nosi se na groblje na Cvitnu nedilju ~ nedelja uoči Uskrsa'. 2. 'mačka (odm. )'. cican-a-o 'koji je od cica'. — Baš mi je lipo to tvoje novo cicano ruvo. cicija ž i m 'tvrdica'. — Da nije bio taki cicija kaki je, ne bi ni imo što danas ima. cicijašit-ijašim nesvr. 'tvrdičiti'. — Zašto već toliko cicijašiš, ko da ćeš odnet bogatstvo na onaj svit! cicuška ž dem. od cica. cicvarit cicvarim nesvr. 'dugo i pažljivo pripremati više vrsta jela'. — Dokle ćeš već cicvarit tu pućku, ja sam gladan, zgotovi, pa da idemo! ciča ž 'jaka zima, velika studen'. — Stegla je prava ciča. cidilo s 'materija ili sprava kroz koju se nešto cedi'. ~ Kako ti je to cidilo od krpe? Izr. ostavit koga na cidilu 'izneveriti koga'. cidiljka ž 'kuhinjska naprava s izbušenim dnom kroz koje se cedi neka tečnost'. — Ova nova cidiljka je samo za nasuvo. cidit cidim nesvr. 1. 'propuštati tečnost kroz nešto šupljikavo radi pročišćavanja'. — Uzmi onu malu citku kad budneš cidila mliko. 2. 's naporomjedva izgovarati'. — Ne znam šta mu je, uvik triba rič iz njeg cidit. ~ se 'slivati se kap po kap ili u tankom mlazu'. — Sveži u tu bilu krpu i nek se cidi sir. cidulja ž 'listić papira na kome se nešto be Ieži'. — Ne znam šta je, latov ti je dono niku cidulju. ciduljica ž dem. od cidulja. — Daj mi makar kaku ciduljicu, samo toliku da napišem datung kad će se održat misa za pokojnog didu. cifra ž 1. 'brojka'. — On je još ko mali znao sve cifre. 2. 'ukras, šara'. — Lip ti je nov sersan, samo ne volim te cifre po njemu. cifrat se-am se nesvr. 'preterano se udešavati, kinđurit se'. ~ oće 1 to tako doteć da se uvik možeš cifrat?! cigar-era m 'duvansko lišće savijeno za pušenje, cigara'. — Bać Luka je volio da puši cigar. cigaretla ž 'cigareta'. — Volila sam i kako cigaretlu palit. ciglja ž 'cigla, opeka'. svilena ~ 'fasadna cigla'; crvena ~ 'fasadna cigla'. cigljana ž 'fabrika za izradu cigala'. cigljar-ara m 'radnik u fabrici cigle'. — Remija je već godinama cigljar. cigljica ž dem. od ciglja. ciguran-ma-rno 'siguran'. — Cigurna sam da je Lazo opet digod zakoračio kad ga tako dugo nema kući. Izr. ~kou rešetu voda! 'sasvim nesiguran'. cigurno pril. 'sigurno'. — Cigurno je samo ono što ti je u ruki. cijukat cijučem nesvr. 'odavati kakav piskav glas (o pticama, miševima i sl. )'. — Počele su mlade laste da cijuču. cikla ž 'cekla'. bot. Beta vulgaris, Rapa rubra. cilcat-a-o 'u pojačanom značenju: ceo'. — To je cila cilcata istina, kad vam ja kažem. cilinder m 'stakleni valjak na petrolejskoj lampi'. — Tome, ja sam kazala da kupiš cilinder jbroj pet, a ti si dono broj osam.

RICNIK 2.pdf

cimermon m 'tesar'. — Čekamo cimermona pa da počnemo podizat građu na salašu. cin cina m 'kalaj, kositar'. — Vranje, iđi pitaj ča Roku, imadu 1 malo cina, probušio se lavor, tribalo bi ga začinovat. cina ž 'vrednost izražena u novcu ili drugom čemu'. — Tušta je rodilo, pa je niska cina ovogodišnjeg krumpira. lzr. na cini 'biti uvažen'; držat se na cini 'uvažavati, podizati sebe'; znat svoju cinu 'biti svestan svoje vrednosti'; imat cinu 'biti skup'; nema mu cine 'toliko vredi da se ne može izraziti cenom'; ni po koju cinu 'nikako'. cincar-ara m 'mesar koji prodaje samo ovčije meso'. — Bio je danas cincar, oće da kupi ovaca za klanje. cincarnica ž 'mesara za prodaju ovčijeg mesa'. — Ne idem ja u cincarnicu, to je poso mog čovika, on voli ovčije meso. cincokrt m 'suncokret' lat. bot. Helianthus annuus'. — Cincokrt se uvik okrece prima suncu. cinit cinim nesvr. 1. 'utvrditi vrednost nečemu'. — Koliko cinite tu vašu kravu! 2. 'stvarati određen sud o nekome ili nečemu'. — Pa ja cinim da je led polak žita potuko. 3. 'poštovati, uvažavati koga'. — Dica koja ne cine svoje roditelje neće bit dobri ljudi ni kad odrastu. cinkat se-am se nesvr. 'cenkati se. pogađati se'. — Ne volim s Pićom trgovat, zdravo se uvik cinka. cinjen-a-o 1. 'poštovan'. — Zdravo nam je žavo što je očo od nas, bio je cinjen učitelj 2. 'koji je na ceni, vredan'. — Kupio sam dvi od ti cinjeni krava. cio cila cilo 1. 'sav, čitav, uzet u celini'. — Poio je jedno cilo jaje. 2. 'nepobitan, neosporan'. — Ono, što sam vam kazala, to je cila istina. Izr. ~ mliko 'neobrano masno mleko'. cipača ž 'voće koje se lako odvaja od koštice' — Ove godine su nam dobro rodile briske cipače. cipat cipam nesvr. 1. 'udarajući čim oštrim rastavljati na delove po dužini: ~ drva. 2. 'deliti napola, prepolovljavati'. — Danas sam cipala briske za dunc (\. ). ~ se 'razdvajati se na komade'. — Cipa mi se košulja. cipci m zb. im. 'dve tanke drvene okruglice, duž. 60—70 cm. koje se provlače na razmaku od 14—20 cm u osnovu odmah iza vra. ila na kojem je namotana osnova tako da se određene niti kreću odozgo, a druge odozdo, da bi se iza toga provele kroz nita, a zatim kroz brdo i tako potpuno pripremilo za tkanje. — Ovi nioji cipci nisu baš glacki, pa roalo zapinje podikoja nit od osnove. cipela ž 'vrsta obuće (načinjena najčešće od kože)'. cugoška ~ 'visoka cipela (koja steže gležnjeve sa strane radi lakšeg obuvanja bez šniranja)'. — Nećeš moć navuć cipele na tako debele čorape. cipelar-ara m 'obućar'. Moj ujo su bili cipelar. cipelica ž dem. od cipela. cipkat-am nesvr. de. n. od cipat. — Šta cipkaš već toliko tu artiju? cipkav-a-o 'koji se može lako cepati (po dužini)'. — To je tako cipkavo drvo, dobro je za potpaljivanje vatre. ciplja ž 'cepanica'. — Raspilali smo i iscipali dud u ciplje. cipov-ova m 'hlepčić'. — Dajte mi komad od cipova. ĸ mađ. czipo. cipovak-ovka m v. cipov. cirada ž 'navošteno platno za pokrivanje kola i &!. '. — Pokri ciradom džakove, da ne pokisnu ako kiša naiđe. cirik m 'glasan smeh, potcikivanje'. — Samo se čuo i(z) sobe cirik i nazdravljanje. cirikat se-am se nesvr. 'nepristojno i glasno se smejati pokazujući zube'. — Ko j to vidio, tako se cirikat?! cirkalom m 'drvena naprava sa četiri ili pet parožaka (sačinjena kao i velike grablje), služi za izvlačenje linija na oranju — cirkalovanje po kojima se sade kukuruzi, krompir i sl. — Ne zaboravi i cirkalom metnit na kola, pa čim uzoremo, oma ćemo i cirkalovat. cirkalovat-ujem nesvr. 'označavati linijr cirkalomom' (v). — Posli podne ćemo cirkalovat za kuruze. cirkulan-ana m 'uručitelj, dostavljač'. — Pilipov Nestor je stao za cirkulana. cirkuluš m 'okrug, kvart'. — Naš se cirkuluš proširio još sa jednim sokakom. cirkus m 1. 'ograđen i natkriven prostor gde se izvode razne predstave i veštine'. — Kaki mi je cirkus di nema konja? 2. 'zbrka, nered, metež'. — Dico, oma da ste sklonili te sigračke da mi niste ravili više cirkus po sobi. cirkusaner m 'cirkusant (pogrd. izraz za neozbiljnu mušku osobu)'. — Nemojte mi spominjat ženidbu, za mene je on cirkusaner a ne momak za ženidbu. cirlik m v. cirik. citka ž 'posuda kroz koju se cedi neka tečnost, cediljka'. — Moraću kupit novu citku, ova se pokidala namisti. citura ž 'citra'. — Moj komšija je Švabo iz Banata, znaš kako lipo svira u cituru; još i naše kolo zna da odsvira.

RICNIK 2.pdf

civ ž 'cev'. — Šta će ti ta gvozdena civ? civanica ž 'kost noge od kolena do gležnja'. — Pao sam priko cigalja i svu sam civanicu odro. civčica ž dem. od civ. — Ja samo gledam Sibu kako friško primeće civčicu kad tka. civosvirač-ača m 'orguljaš'. — Losko je izučio za civosvira Ea i sad svira u crkvi. cmakat cmačem nesvr. 'ljubiti (uz glasan zvuk)'. — Nije zaslužila da je toliko cmačeš. ~ se 'ljubiti se (uz glasan zvuk)'. cmizdrit-im nefvr. 'dugo i prigušeno plakati'. — Samo se prinemaže i cmizdri. cmoknit (se)-nem (se) svr. prema cmakati (se). coco uzv. za vabljenje svinja (radi hranjenja). cokat cokam nesvr. 'piti, lokati (o stoci)'. — Kad njim u spirine metnem dosta mekinja, prasici tako cokaje, sve se otimaje. 2. 'piti, opijati se (pogrd. )'. — Nema Neste, on i Maća zajedno cokaje, dabogda njim prisilo! cokla ž 'manji izvučeni deo zida, sokla'. — Cokla je napravljena od svilene ciglje. cokula ž 'teška cipela (obično vojnička)'. — Svaki katana kad obuče prvi put cokule nažulji noge. col cola m 'stara mera za dužinu (2,54 cm)'. — Za ovu dasku tribaje klinci od dva cola. colštuk m 'drveni dužni metar (izrađen od tankih letvica radi mogućnosti sklapanja), sa jedne strane sa oznakama u colovima, a sa druge u santimetrima'. compov-ova m v. bunkov. — Nemoj da ja tebe compovom odvalim! cop m v. cap copat copam nesvr. 'sipati nemilice u nešto (da bi se što pre napunilo)'. — Moraš ti baš toliko copat ko da otimaš od koga?! copina ž augm. i podr. od cop. copovka ž 'muštikla'. — Brat mi je pušio na dugačku copovku. coprnica/coprnica ž 'veštica'. — Ne dovodi mi tu babuskaru u kuću, nema gore coprnice od nje (Bj. ). covač-ača ž 'psovač'. — Al je taj tvoj čovik covač, svaka druga rič mu je covka! covat cuiem nesvr. 'psovati'. — Ko j to vidio za makar čega covat? covka-e ž 'psovka'. — Čim se probudi covka mu je prva rič. crip cripa (mn. cripovi) m 1. 'plosnata opeka kojom se pokrivaju zgrade'. 2. 'posuda od pečene gline'. ~ za cviće 'saksija'; ~ za vodu za piliće. cripić / cripić-ića m dem. od crip. crivar-ara m 'onaj koji se bavi priređivanjem (za prodaju) i prodajom creva'. — Sve manje i manje ima dobri crivara. crivo criveta (mn. criva) s 'deo organa za varenje u obliku meke i rastegljive cevi u životinjskom telu'. — Criva se stanjila ko pređa u zlmskog pauka. Izr. Debelo — intestinum ciassum'; guzno ~ intestinum rectum'; slipo ~ 'intestinum caecum'; vuku se ko criva 'otežu se u dugom redu'. crkančina ž v. crkanica. crkan(i)ca ž 'crkotina'. — To nije više konj već crkan(i)ca. crkavat crkavam nesvr. 1. nesvr. prema crknit. 2. 'izležavati se, spavati'. — Noćom bitandži, a danjom samo crkava. 3. 'mučiti se, živeti u bedi'. — On troši i razbaciva po mijanama, a ja nek s dicom crkavam na salašu. crkavica ž 'vrlo malo novca, oskudno imanje'. — Šta se on razmeee s otom svojom crkavicom?! crknit-nem svr. 'crknuti'. — Moraš ranit kera kad ga voliš, da u ne crkne od gladi. izr. crkniće i njegov ker 'stići će ga kazna'; crko dabogda! 'psovka'; crkni pukni 'ma šta se desilo'. crknut-a-o 'koji samo što nije crkao, slab, malaksao'. — Vridi mu ko crknutom konju zob! crkva ž 'bogomolja'. — Baš sam ti ja, ženo, danas srićan čovik: ja u crkvu, a popo završio misu, ja u mijanu, a litra na astalu i sad, evo, stigo sam na salaš, a zdila me čeka. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli! crkvenjak-aka m 'čuvar crkve i poslužitelj u crkvi'. — Crkvenjak ima pune ruke ključova, ko da je sv. Petar! crkvica/crkvica ž dem. od crkva. crn crna crno 1. 'koji je boje ugljena ili čađi'. — Sva tri vranca su jednako crni konji ko da i(h) je jedna majka oždribila. 2.

RICNIK 2.pdf

'nečist, prljav, zamazan'. — Odnesi jorganske navlake i metni u košar di su crne košulje. Izr. ne dat ni crno ispod nokata 'ništa ne dati'; u crno zavit koga 'unesrećiti koga'; ~ Božić, bili Uskrs! 'ako sneg ne padne o Božiću, biće ga o Uskrsu'; ~ ko gavran (ko sotona) 'zao u duši'; crno nam se piše 'stići će nevolja'; dat crno na bilo 'pismeno'; crni dani 'oskudica'. crnčit-im nesvr. 'raditi težak i naporan posao'. — Zemljoradnik mora crnčit ako oće štogod da stekne za života. crnež m 'prljavo rublje'. — Skupi večeras sav crnež, sutra ćemo pra. crnica ž 'crna zemlja, humus'. — Nema plodnije zemlje od ove naše crnice. crnilo s v. crnež. — Odnesi ove košulje i metni i(h) u crnilo; znaš di stoji košar s crnilom. crnina ž 'crna odeća (kao znak žalosti za nekim)'. — Justu odavno viđam u crnini, ne znam koga kaje. crnit-im nesvr. 'postajati taman, crn'. — Bolest ga je slomila, počo je da crni u licu. ~ se 'pokazivati se u crnoj boji'. — Sa zapada se zdravo crni rebo, mož bit oluje. crnit crnim nesvr. 1. 'bojiti u crno'. — Oj ti, curo mala, čime svoje obrve crniš? 2. 'ružno govoriti o kome'. — Nije lipo da divojku prid momkom crniš. ~_ se 1. 'mazati se crnom bojom'. 2. 'ružno govoriti o sebi'. — Sam sebe srozava i crni. crnka ž 'ženska osoba crne kose i očiju'. — Sestra mi je vitka i visoka crnka. crnomanjast-a-o 'tamnoput, garav'. — Pa, tako, više je momak crnomanjast nego crn. crnook-a-o 'koji je crnih očiju'. — Više volim crnooke cure; Bunjevke su većinom crnooke. crnjak-aka 'crno vino'. — I po košulji ti se vidi da si se nasiso crnjaka. crvanje s gl. im. od crvat se. — Ličimo crva nje krmača. crvat se-am se nesvr. 'dobijati crve, postajati crvljiv'. — Zbog silne kiše sve se jabuke crvaje. crven-a-o 'koji je boje krvi'. ~ ima puno crveni jagoda, triba i(h) sabrat. Izr. crveni vitar 'vrbanac erysipelas'; crvenka ž 'često ime krave'. crvenperka ž 1. 'riđokosa žena'. — Vid(i)iia sam joj dite, prava mala crvenperka, samo da mi je znat na koga je taka? 2. 'žena sumnjivog morala'. — Jeste Staka vridna, al je, svi to kažu, crvenperka s muškima. crvljiv-a-o 'pun crva, ucrvan'. — Donela nam je kobojage punu kotarcu, a polak su crvljive jabuke. crvotočina ž 'ono što su istočili, izgrizli crvi, rupice koje su preostale posle grizenja'. — Di ima crvotočine, tu ima i crvi. cubok m 'dodatak na već izmerenu količinu robe ~ koji se ne plaća'. — Mogo si baš malo nadodat cuboka. Izr. vuć se za kim ko cubok 'kaskati za kim'. cucla ž 'gumena sisaljka, na koju dete sisa mleko iz flaše (ili bez mleka kao "varalica"), dudla'. — Dite je malo i brez cucle se nikud ne krecemo. cuclat-am nesvr. 'dudliti, sisati'. — Dida side u budžaku u cuclaje lulu (fig. )'. cug m 'promaja'. — Meni smeta u ajzlibanu kad su otvorene pendžere, uvati me cug, pa me glava boli. 2. 'gutljaj'. — Alaj ti je dobar cug, po boce si povuko odjedaied. cugaroš m 'pijanica'. — Nikad se Šandor neće opametit, on je teški cugaroš. cugaroška ž 'žena pijanica'. — Gadno je kad je muškarac ždero, al je još gore kad je žena cugaroška. cugat-am nesvr. prema cugnii. — Počo je Marco da cuga ko smu L. cugnit-nem svr. 'popiti više nego što je potrebno'. — Čim cugne koju čašicu, onda je oma rabar. cugoška prid. v. cipela. cukernica ž 'slastičarnica'. — Otrči časkom u cukernicu i donesi deset komada tista. cukit-im nesvr. 'sisati cuclu'. — Nemoj je dirat, cuki i spava. cunjaroš m 'njuškalo'. — Baš je smišno kad je muškarac taki veliki cunjaroš. cunjat-am nesvr. 'pretraživati, zavirivati (svugde turati nos), njuškati'. — Lojzija je na tavanu, tamo štogod cunja. cunjav-a-o 'koji voli naokolo da cunja'. — Dobra je lovačica, al ne vollm cunjavu mačku. cupanica ž 'vrsta narodnog plesa (kolo u kome se sitno cupka)'. cupit-im nesvr. 'sitno cupkati u plesu'. — Monci zapliću nogama, a cure cupe u kolu. cupkat-am nesvr. 'plesati u mestu, poigravati'. — Volim kad tako lipo cupkaje u kolu.

RICNIK 2.pdf

cupnit-nem svr. 'poskočiti; lupnuti nogom'. — Cupni, Pere, da te vidim možeš li bolje od drugi? cura ž 'devojka'. — Srde se cure što momaka već tako dugo nema. Izr. Čuvaj, curo, imena, dočekaćeš vrimena! 'ako sačuvaš poštenje, udaćeš se'. curaroš m 'koji trči za curama'. — Nema većeg curaroša od Nace. curetina ž augm. i podr. od cura. — Laže vam ta curetina. curež ž zb. mn. 'mnoštvo devojaka'. — Je, koliki se curež ode skupio, ko će njim momaka nastačit. curica ž dem. od cura. curicin-a-o 'koji pripada curici'. — Donesi curicino novo ruvašce. curik/curuk uzv. 'natrag izraz kada se želi da konji povuku natrag. ' — Samo ti malo povuči kajase i uzvikni: curuk, pa će konji povuć kola natrag. curikat-am nesvr. prema curiknit. curiknit-nem svr. 'vratiti natrag'. — Curikni malo kola natrag. curin-a-o 'koji pripada curi'. — To su curine papuče. curka/curka ž 'devojčica'. — Još samo malo pa će i naša curka postat prava divojka. curukat-am nesvr. v. curikat. curuknit curuknem svr. v. curiknit. ~ se povr. cvancig/cvancik-iga/-ika m 'nekadašnji austrijski srebrni novac u vrednosti od 20 krajcara'. — Raduje se ko da je dobio cvancig. cvarit (se)-im (se) nesvr. 1. 'peći na vatri, pržiti'. — Nanika, šta to cvariš, tako lipo mriši? 2. 'peći se (na suncu)'. — Niko me neće natirat da se cio dan cvarim na suncu. 3. 'preznojavati se (pored nekog toplotnog izvora)'. Kako možeš da se cilo veče cvariš pored te vruće peći? cvat m 'cvet'. — I ovaj drugi jorgovan je sa bilim cvatom. cvatat-am nesvr. 'cvetati'. — Počele su da cvataje ruže u bašči. cvatić-ića m dem. od cvat. cveter m 'vuneni pleteni prsluk sa rukavima (za muškarce), sveter'. — Kad ja obućem cveter ispod kaputa, onda nema zime. cvibak m 'dvopek'. — Baćo su nam doneli cvibaka is katana. cviće s zb. od cvit. — Njezina bašča je uvik puna cvića. Izr. ni on (ona) baš nije cviće 'nije bez mane'. cvićence-eta s dem. od cviće. — Baš je lipo to tvoje cvićence. cvilik-ika m 'jedna vrsta tankog materijala (sa dva lica), korišćen za postavu'. — Tila sam kupit cvilika za otunku, nisam našla kaki sam tražila. cvilit se cvili se nesvr. 'pariti se (o krmači)'. — Komšija, kaže svinjar da vam se krmača, ona velika crna, cvili. cvit ž 'cvet'. — Pazi di staješ da ne otkineš koji cvit. Izr. u cvitu mladosti 'najlepše doba'. cvitna prid. v. nedilja. cvokoćat cvokoćem nesvr. 'udarati zubima o zube (zbog straha ili hladnoće), stvarajući pri tom poseban šum'. — Cvokoćeš ko da si se smizo?! cvrčak-čka m zool. Cicada. cvrčit-im nesvr. 'puštati naročiti glas',,cvr" (o cvrčku, popcu)'. — Čujem ga lipo da cvrči, a ne možem da ga nađem di je. cvrknit cvrknem svr. 'na brzinu ispeći neko jelo'. — Mogla bi ti, Ružice, cvrknit nama za večeru koje jaje i malo divenice. cvrknut-a-o 1. 'ćaknul'. — Nije on lud, samo je malo cvrknut. 2. 'pripit'. — iđe Pajac, al kako mi se 5ini, fain je cvrknut, jel zdravo ševelja s nogama. cvrkućat cvrkuće(m) nesvr. 'ispuštati cvrkut'. — Kako jutro a tice počmu da cvrkuću. cvrkut m 'glas malih ptica i nekih insekata'. — Dobro čuješ, to je cvrkut oni mali tica što žive u ritu.

RICNIK 2.pdf

Č ča skr. 'čiča'. — Ča Joso je dobar čovik. čabrnjak/čabrnjak-aka m 'kratka drvena motka'. — Provuči čabrnjak kroz uši šavolja, jer drugačije ga nećemo moć prinet u komaru. čačak čačka m 'smrznuto ili suvo blato na putu'. — Nismo potkovali konje, ovaj čačak sve će njim noge izubijat. čačikulaša ž 'dečja igra, trula kobila: jedna grupa dečaka postavi se u nizu, pognuti na dole jedno drugom stavljaju glave među noge, za koje se drže i rukama; druga grupa skače na leđa, koja su sada kao jedan celovit most. Ako neko padne ili dodirne zemlju, dolazi do promene uloga. čačkat-am nesvr. 1. 'čeprkajući po čemu vaditi, izvlačiti što'. — Opet čačkaš nos, sram te bilo! 2. 'čeprkati, preturati po čemu'. — atogod čačka u fijoki di mu je sersam (v. ). čačkav-a-o 'pun čačka, neravan, džombast'. — Baš moramo mi odan ić po ovom čačkavom putu? čadit-im nesvr. 1. 'zanovetati'. — iđi štogod radi, već samo tu sidiš i čadiš. 2. 'dimiti, pušiti'. — Dida su bolesni, pa po cio dan u sobi čade. čađa ž 'ugljeni prah koji se taloži iz dima i plamena'. — Šta si radila, i'maš čađe svild po licu. čakanjac-anjca m 'čekić (za određene namene)'; tesarski ~ 'sa prorezom na gornjoj strani za vadenje eksera'; ziđarski ~ 'sa jednom stranom za razbijanje cigle'; vinogradarski ~ 'za seču korenja i izdanaka loze'; — Slomilo se sapište na čakanjcu. čakčire čakčira pl. t. 'čakšire, pantalone sužene uz list noge i sa uzengijom (v); up. bričaste ~ Izr. Čakčire sve laju oko njega 'kad neko naglo smršavi'. Isprašit (kome) čakčire 'istući (ga)'. čakljikat-am nesvr. 'škakljati, golicati'. — Ja ne možem izdržat kad me po tabanima čakljikaje. čakljikav-a-o 'škakljiv, golicav'. — Toliko je čakljikavo dite da se uvik dere kad se kupa. čakundida m 'pradedin otac'. — Valdar je udario na njegovog čakundidu, kazali su da je on bio taki mudrac. čalabrcnit-abrcnem nesvr. 'prezalogajiti (v. labrcnit)'. — Znaš šta, Števo, đrukput ti čalabrcni kod kuće, a dođi ode da večeraš. čamit-im nesvr. 'samovati, biti u tmurnom raspoloženju'. — Svi su očli od kuće, a ja čamim u samoći. čamljenje s gl. im. od čamit. — Kažu da ga je posli smrti žene čamljenje upropastilo. čamovina ž 'čamovo drvo, jelovina'. — Dobro će bit to korto od čamovine da pojimo iz njeg konje i krave. čančuga ž i m 'neuredna osoba (lično i u radu)'. — Ne triba mi ta čančuga u kuću; kudan iđe ~ za njom ostaje smrdljiv trag. čangrcat čangfće nesvr. 'čegrtati'. — U našoj kući nikad nema mira, moja žena vazdan š čimegod čangrće. čangrizat čangrizam nesvr. 'dosađivati, prigovarati, čantrati, gunđati, zajedati'. — Vridna je ko crv i mrav zajedno, al voli čovika da čangriza. čangrižljiv-a-o 'koji često i rado čangriza'. — Sve bi bilo dobro, samo da joj je svekrova malo manje čangrižljiva. čantrat-am nesvr. 'stalno zamerati i kritikovati, čangrizati'. — ama, mani se već tvog, čantraš i kad triba i kad ne triba. čap čapa m 1. 'čep'. ~ oćemo 1 imat dosta čapova za svu burad? 2. drvena slavina za vinsko bure'. — Danas ćemo udarit čap u novo bure vina. čapak-pka m 'kandža'. — Kažem ja tebi da se čuvaš mačkinog čapka. čapat rapam nesvr. 1. 'jesti otkidajući komadić po komadić (mrvicu po mrvicu)'. — Ako si gladan, onda i redovno, nemoj mi tu vazdan čapat. 2. 'skidati nešto sa nečega gde čvrsto prianja'. — Zašto čapaš tu krastu, oćeš opet krv da ti teče?! ~ se 'hvatati se, kačiti se za što'. — Eno i(h), opet se čapaje oko te male lopte. čaplja ž zool. 'ptica močvarica visokih nogu i jakog kljuna Ardea: bila ~, siva ~. čapnit-e(m) svr. 1. 'kljucnuti'. — Ne diraj piliće, čapniće te kvočka. 2. 'otkinuti delić hrane'. — Nije valdar da si toliko sit, da ne možeš čapnit koji zalogaj. čapo(v)-ova m 1. 'drvena naprava za hvatanje golubova (obično se stavlja na krov kuće)'. — Pala su vratašca na čapovu, iđi podigni i(h). 2. 'kraj biča (na koji se vezuje švigar)'. — Nemoj ti da ja tebe pošijem čapovom, biće masnica s podlance. čapovat-ujem nesvr. 'stavljati slavinu u puno bure (vina, piva) pre nego što počne njegovo trošenje'. — Otakali smo vino i nanovo ga čapovali. — Znaš, kad se čapuje vino, da se prve čaše malo uzmute. čardačić m dem. od čardak.

RICNIK 2.pdf

čardačina ž augm. i podr. od čardak. čardak m 'koš, spremište za kukuruz'. — Dva čardaka su nam puna kuruza. čardaketina ž augm. podr. od čardak. čardaš m 'mađarski narodni ples; muzika za takav ples'. — Mladi su pored kola rado igrali i čardaš. ĸ mađ. csardas. čailama ž 'vrsta narodne igre; muzika za tu igru'. — Vranjanka i čarlama su bile omiljene igre na balovima. čarni-a-o 'crn' (pesn)'. — Pokojna majka su zdravo volili onu pismu: Čarnagoro, punati si lađa. čaršap m 1. 'stolnjak'. — Kad je Božić, metnićemo bili čaršap na astal. 2. 'pokrivač za postelju, čaršav'. — Triba prominit čaršape nakrevetima. čas m 'vrlo kratko vreme, tren'. — U prvi čas te nisam pripozno. Izr. za tili ~ 'u tren, odmah'; u pravi ~ 'na vreme, u pogodan trenutak'; sudnji ~ 'vreme kad treba umreti'; svaki — 'često'; u isti — 'tog trenutka'; u srićan ~ 'uspešni trenutak'; u zao — 'u nevreme, na nesreću'; ~ brže 'što pre'; ~ posla 'vrlo bizo'; ni časa 'odmah'. časak časka m dem. od čas. v. časit-im nesvr. 'otezati, oklevati, odugovlaciti'. _ Nadam se da nećeš mlogo časit, jel triba uradit prija nego što kiša naiđe. časkom pril. 'na brzinu, brzo'. — Spremi mi časkom štogod malo za ilo. časna ž v. duvna. — Njegova starija sestra je časna. časnik m 'oficir'. — Didin brat je ko časnik poginio u ratu. časno pril. 'pošteno, čestito'. — Časno je živio. čast ž 1. 'poštenje'. — Ne daj Bože da nam kčgod čast ukalja. 2. 'čašćenje, gozba'. — Danas je bila velika čast kod nas, imali smo punu sobu gostivi. 3. 'svadba'. — Čula sam da ste u nedilju bili u časti. častan-sna-sno 1. 'pošten, čestit'. — Stipan je častan čovik i triba mu virovat što kaže. 2. 'cenjen, dostojan poštovanja, poštovan'. — Ta, to je časna porodica, poznata o(d) davnina. 3. 'kao epitet u nekim formulama: 'časni sude 'uvaženi, cenjeni'; (časna) časna sestra 'crkvena zvanja'. čaša ž 'mala posuda (obično od stakla) iz koje se pije'. — Popio sam svega dvi čase piva, pa mi se već zamutilo u glavi. Izr. u čašu zagledat 'mnogo piti'; pored, pokraj čaše 'pijući kakvo piće'; prilila se — 'prekipelo strpljenje'. čašetina ž augm. podr. od čaša. čašica ž dem. od čaša. čat čata m 'ukrasna ukosnica'. — Popravi taj čat, sav ti se nakrivio u kosi. čatlaisat-aišem nesvr. 'usijati, uglačati'. — Dokle ćeš već nosit te čakčire, sve su se od nošenja učatlaisale. čatlo(v)-ova m 'poprečna drvena motka na kolima (za prevoz sena, slame, kukuruzovine)'. — Dobro svežite čatlove za pomoćnice. ĸ mađ. csatlo. čatrlja ž'kuća slabog kvaliteta materijala, koliba'. — Šta ne srušiš tu čatrlju kad si sazido tako lip salaš. čavka ž zool. 'ptica odozgo crna, odozdo siva, Colaeus monedula'. čavrljat-am nesvr. 'ćaskati, čavrljati'. — Svi su se vrepci skupili na ovu trišnju i samo čavrljaje. čečan-a-o 'lep, krasan (o deci)'. — Ti si naša čečana beba. čedance-eta s dem. od čedo. — Jaga ljulja svoje čedance. čedašce-eta s dem. od čedo. — Iznesi to tvoje čedašce da ga vidim. čedo-a s dete (uopšte)'. — Jedno je nosila, a drugo čedo vodila za ruku. čekanje s gl. im. od čekat. — Nemoj da se smrznem od čekanja na tebe. čekat-am nesvr. 'iščekivati, očekivati'. — Čekala sam ga dvi godine, sve sam mislila moždar nije poginio. — Ne možem ja na tuđu pomoć čekat. — On ode sidi, a poso nek čeka. ~ se uz povr. —Čekaj se samo ako te ja ščepam, oćeš fasovat svoje. čekinja ž 1. 'svinjska dlaka'. — Kad opaljužate svinče, čekinju ćemo ostavit za kefu. 2. 'brada'. — Ne vole me brijat berberi, kažu da mi je brada prava čekinja. čekljun m 'kuka, čaklje'. — Otkinio se kabo i pao u bunar, probaj ga čekljunom izvuć. čekrk m 'drveni kotur (za namotavanje pređe ili na bunaru za vađenje vode)'. — Bunar na čekrk. čela (mn. čele) ž 'pčela'. ~ imam tri košnice čela. čelance-eta s dem. od čelo.

RICNIK 2.pdf

čelenka ž 'glava, lobanja (podsm. )'. — Skloni mi se ispod ruke, jel ću te sad ovom varnjačom po čelenki. čelikat-am/čeliče nesvr. 'poticati volove da skrenu desno'. — Čeli ho! uzv. volu da skrene desno'. čelnjak m 1. 'ukras (kožni i metalni) na prednjem delu oglavnika (konj. oprema)'. — Taj tvoj čelnjak je tako lipo usvitlan ko da je od zlata! 2. 'više košnica sa pčelama'. — Cvataje dračovi pa sam čelnjak tamo primistio. čelo s 'deo iznad očiju do ruba kose; odgovarajući deo životinjske glave'. — Čelo mu je uvik naborano. čelo predl. 'iznad, pokraj, uza'. — Čelo glave mu je visila vinčana slika. čeljade-eta s 'ljudsko biće uopšte'. — Povećala nam se obitelj za još jedno čeljade; zb. čeljad. — Ako se sva čeljad skupila, nek sidaje za astal pa da se užna. čemer-era m 'gorak ukus i težina u telu (organizmu)'. — Toliko volim pečeno jagnje, al se ne smim slatko naist, oma me uvati čemer, pa se osićam ko da me je kogod istuko, cllo tilo me boli'. čemeran-rna-rno 'koji je gorka ukusa; jadan, nevoljan'. — Ne znam kaka mi je to srića, ja sam skoro svaki dan ko čemeran čovik'. čemerno pril. 'sa puno gorčine; jadno, tužno'. — Kad se slatko naidem, ja se čemerno osićam dogod mirno ne odležim barem jedno po sata. čeprkanje s gl. im. od čeprkat. — Majki tako prođe vrime, dok se bave čeprkanjem u bašči. čeprkat-am nesvr. 1. 'grepsti da se što iskopa'. — iđi otiraj kokoške sa kuruzišta, čeprkaje sime. 2. 'preturati, pretraživati'. — Štogod ćeprka po džepovima. čerez predl. 'zbog, radi'. — Čerez čega 'zbog, radi čega'; Izr. izać čerez sebe 'obaviti fiziološku potrebu'. čerga ž 'ciganski šator'. — Cigani di rastru svoju čergu tu i žive. čergar-ara m 'Ciganin koji živi pod čergom'. — Mani Vranju, živi ko kaki čergar. čergaš-aša m v. čergar. čergica ž dem. od čerga. čerupat-am nesvr. 'vukući kidati, otkidati nešto od nečega'. — Vaš pulin čerupa naše kokoške. ~ se 'tući se vukući se za kosu ili nešto drugo, čupati se'. — Razvadi one dvi glupače, čerupaje se nasrid sokaka. česnica ž 'božićni pleteni kolač (u koji se stavlja zlatan ili srebrni novčić)'. — Ko nađe novčić u česnici taj će bit najsrićniji te godine. čest-i ž 'čast'. — Čest nek je njegovom imanju, al mi našu curu ne damo za njegovog sina. čest česta često a. 'zbijen'. — Malo ste često kuruz posadili. b. 'koji se javlja u kraćim vremenskim razmacima'. — Tom vašem čestom sastajanju neće bit dobar kraj. čestit-a-o 'častan, pošten'. — Jocka je valjana cura i od čestiti je roditelja. čestitat čestitam (čestitanje s gl. im. ), svr. i nesvr. 'zaželeti kome sreću povodom kakvog značajnog dana ili događaja'. — Čestitam ti imendan'. — Čestitam vam Božić. čestito pril. 'na čestit način, valjano'. — Čestito uradi, a drugo je naša briga. čestivridan-dna-dno 'čestit'. — Jeste da je malo spor, al je dobar i oestivridan. često pril. 'u mnogo puta, mnogo prilika'. — Sve je češće dolazio, naposlitku su se uzeli. češagija ž 'metalno oruđe s nazubljenim grebenima kojim se timari krupna stoka (konji, goveda i dr. )'. — Ko voli lipog konja, taj se mora i češagije laćat. češalj-šlja m 'predmet od drveta ili kosti sa zupcima, za češljanje ili pričvršćivanje kose'. ~ imali smo svega dva češlja u kući. češat češem nesvr. 1. 'trljati kožu da se smanji svrab'. — Moram češat kad me svrbi. 2. 'čistiti četkom, češagijom, timariti'. ~ oma će doć, češe konje. Izr. koga svrbi, taj se češe. 'ko je nešto učinio neka odgovara'. ~ se povr. češkat-am nesvr. dem. prema češat. — Kad sam bio mali, volio sam da me nana uveče češkaje po glavi. ~ se povr. češljarica ž 'frizerka'. — Češljarica će te očešljat i namistit vinac na glavu. češljat-am nesvr. 1. 'uređivati češljem, doterivati (kosu, bradu, brkove i sl. )'. — Češlja kosu na razdiljak. 2. 'razvlasavati na vlakna (vunu, lan i sl. )'. — Ona je samo češijala vunu al nije prela. ~ se povr. češljić/češljić m dem. od češalj. četri 'četiri'. — Ja sam tebi dao četri puta više. Izr. dignit sve ~ u vis 'lenčariti'; med ~ zida (živit, čamit) 'biti sam'; u ~ oka 'bez svedoka'; na ~ noge 'obema rukama i nogama'. četvorica ž 'četiri muškarca, četvorica'. — Nas četvorica smo bili taki drugovi, da smo se u isto vrime i oženili. četvoro zb. br. prema osnovnom broju četiri, —. Vi čekali mene, a nas je došlo četvoro. Izr. otvorit četvere oči 'biti vrlo oprezan, pripaziti'.

RICNIK 2.pdf

četvoropreg m 'kola sa četiri konja u zaprezi'. — Bandaša i bandašicu je na Dužijanci nosio četveropreg. četvrtak-tka m 'četvrti dan u nedelji'. Izr. debo ~ 'poslednji mrsni dan uoči velikog posta pred Uskrs'. čevrgan-ana m 'okretan dečak, u vreme puberteta'. — Nije Lozo još momak, al je taki čevrgan da se u svačem snađe. čeze pl. t. 'laka kola na dva točka'. — Babo su juče na vašaru kupili nove čeze. čiba/čibe uzv. 'psetu da prestane lajati ili nasrtati na nekoga'. čibak m 'lula sa kratkim kamišom, čibuk'. — Čibak mu je po cio dan u ustima. čiča m 1. 'stari čovek'. — Opet je prija podne bio onaj čiča, tražio je baću. 2. 'otac, starešina porodice'. — Pitaj čiču, pa ako te oni pušte, ja nemam ništa protiv. čičak čička m bot. 'vrsta biljke sa glavicama na vrhu stabljike koje se lako kače za životinjsku vunu ili dlaku, za odelo i sl. Lappa. L. major. ~ Di si, diko, učičkala skute? (nar. ) čičakulaša ž v. čačikulaša. čičica m dem. od čiča. čičo m 'starešina porodice (baćo)'. — Našem čiči nije štogod dobro, tribalo bi da odu kod doktora. čičoka ž bot. Helianthus tuberosus, vrsta krtolastog povrća'. čiga ž 'čigra, zvrk'. — Dobićeš dvi čige za onu novu kandžiju. čigat se-am se nesvr. 'igrati se čigre, vrteti zvrk, čigru'. — Lazo mi je uzo čigu, ne da mi da se či'gam. čijat-am nesvr. 'odvajati paperje (mašak) od ostalog perja sa badrljaka'. — To mi je najmrži poso kad moram čijat guščije perje. čiklandi zb. im m 'kukuruzi malih klipova, oštrih zrna (obično tamno crvene boje, rano dospevaju i koriste se za pucanje kojcica)'. — Dono sam nikolko čiklanda da pucate kokice. čikljikat-am nesvr. v. čakljikat. — Kako da zaspem kad me Stipe furtom čikljika ispod pazuva. čiko m 'ujak ili stric (odmila)'. — Kad čiko dođu u goste, onda je prava radost kod dice. čilaš-aša m 'beli konj koji je starošću postao beo (obično se ždrebi kao vranac ili kao zatvorene boje dorat)'. — iđu baćo, poznam dva čilaša u kolima. čilaša ž 'kobila bele boje'. čimisker mod. 'izgleda, čini mi se'. — Čimisker da si ti malo više povuko. činik činika m 'oveća drvena kašika kao merica za brašno (koristi sepri mešenju hleba)'. — Moje su ruke od tista, dodaj mi još jedan činik brašna. čipat (se) čipam (se) nesvr. v. čapat (se). čipetak-tka m 'testenina dobijena kidanjem testa prstima'. — Volim čipetke u čorbi s paradičkom. čipka ž 'ručni rad, šupljikav i mrežast od lanenog ili svilenog konca, izrađuje se pletenjem, kačkanjem ili vezenjem (obično kao ukras na ženskom rublju i haljinama)'. čipkan-a-o 'koji je od čipke, ukrašen čipkom'. — Ona uvik nosi čipkane maramice. čipkat (se)-am (se) nesvr. v. čipat (se). čipkica ž dem. od čipka. čir čira m 'gnpjno ispupčenje na koži'. ~ imam čir pod pazuvom, pa ne možem ruku da podignem. čirak-aka m 'svećnjak'. — Šta stojiš tu ko čirak?! čirić-ića m dem. od čir. — Pun mi je vrat čirića. čist čista/čista čisto/čisto 1. a. 'koji nije uprljan, uredan'. — Jutros je kogod bio zdravo vridan, kad je već tako čista avlija. b. 'koji je bez oblaka, koji nije zamagljen'. — Nebo je čisto, ne vidim ni jednog oblačka. 2. 'koji pazi na čistoću, pedantan, uredan'. — Marga poznata ko vrlo čista domaćica. Izr. ~ račun duga ljubav 'uzajmljeno treba na vreme da se vraća'; čista soba 'gostinska soba'; čista srida 'početak velikog posta pred Uskrs'. čistac-aca m 1. 'proplanak'. — Na čistacu su se sigrala dva zeca. 2. 'komad saća sa čistim medom'. — Kad su vijali med, ja sam dobio komad čistaca da sisam iz njeg med. Izr. istirat na čistac 'razjasniti'. čistit-im nesvr. 'uklanjati prljavštinu'. — Da nlsi više puštala mačiće u sobu, svud prljaje pa samo moram čistit za njima Izr. ~ isprid svoje kuće 'brinuti se o sebi, ne mešati se u tuđe poslove'. ~ se 1. 'uklanjati sa sebe nečistoću'. — Maca se napila mlika i sad se čisii i umiva. 2. 'razvedravati se (o nebu); prolepšavati se (o vremenu)'. — S gornjaka se već čisti, ja mislim da neće

RICNIK 2.pdf

više bit kiše. čistomeljka ž 'preterano pedantna žena koja stalno licka i doteruje nešto po kući'. — Volim i ja red, al nisam baš nika čistomeljka. čit uzvik kojim se umiruju deca. — Čit tamo, ni jednu rič da nisam više čula! čitav-a-o 1. 'sav, ceo, celokupan, potpun'. — Čitav dan je padaia sitna kiša. 2. 'pametan, normalan'. — Pa ti nisi čitav, kad tako štogod možeš kazat za moju sestru. čivija ž 'gvozdeni klin koji drži točak na osovini'. — Jedna je čivija slomljena, tribalo bi je prominit. čivijica ž dem. od čivija. čivinjak m 'svrdlo sa drvenomili gvozdenom drškom'. — Donesi veći čivinjak, s ovim malim ne možemo probušit tako debelu dasku. čivucki-a-o 'koji se odnosi na Čivute'. — Čivucki džak je težak 70 kila. Čivut(in) m 'Jevrejin'. — Ni onaj Čivut ne priuzima žito. Čivutkinja ž 'Jevrejka'. — Jeca služi kod jedne Čivutkinje. čizma ž 'vrsta obuće, obično kožne, koja seže do kolena'. ~ tvrdi sara; čizme na bore 'čizme mekanih sara (sturaju se naniže i uboraju)'. Izr. Čizma glavu čuva, šubara je kvari! čizmar m 'onaj koji izrađuje čizme'. — Ja uvik poručivam meni či'zme kod čizmara, nikad ne kupujem gotove. čizmarka ž 1. 'čizmareva žena'. 2. 'ženska osoba koja izrađuje čizme'. čizmarov-a-o 'koji pripada čizmaru'. — Od dobri čizmarovi kalupa zavise i kako će čizme bit. čizmarski-a-o 'koji se odnosi na ćizmare'. — ~ zanat; ~ radnja; ~ ši'lo. čizmetina ž augm. od čizma. — Šta si mi ušo u sobu s otim blatnjavim čizmetinama?! čizmica ž dem. od čizma. članjak-njka m 'zglavak, zglob (obićno na ruci ili nozi)'. — Upado sam u blato do članjaka. človit-i(m) nesvr. 'stajati na stražnjim nogama (o četvoronošcima)'. — Naša kerica zna da človi ko kaki zec. čoban m 'pastir koji čuva ovce'. — Tira čoban sto ovaca. čobanče-eta s 'mladi čoban'. ~ obadva čobančeta su zaspala. čobančica ž dem. od čobanka. čobančić m dem. od čobanin. čobanica/čobanica ž 'pastirica'. — Ja sam već u svojoj sedmoj todini postala čobanica. čobanin m v. čoban. — Moj baćo su već od deset godina bili čobanin. čobanka ž v. čobanica. čobanov-a-o 'koji pripada čobanu'. — štap; ~ pulin 'pas'; — Ostala je čobanova kabanica. čobanski pril. 'na čobanski način'. — Prostro čovik opakliju, pa se izvalio nako čobanski. čobanja ž 'drvena okrugla i pljosnata posuda za vodu, (10—20 litara)'. — Odnesi čobanju u iad pod krstine da se ne ugrije voda. čobanjac-njca m 'jelo od ovčijeg mesa sa jakim začinom'. — Nema boljeg ila od čobanjca kojeg sami čobani skuvaje. čoja ž 'čoha (vrsta čvrsto valjanog sukna)'. — Ostalo je čoje od suknje, možemo pokrit šnjom onaj mali astal. čokoće s zb. im. od čokot. — Sve mlado čokoće se zimus smrzlo. čokor m 'buket cveća'. — Napravi jedan čokor od cvića iz bašče, pa ćemo ga odnet na groblje. čokot m 'trs (lozni grm u vinogradu)'. — Na svakom čokotu ima po nikolko kila grožđa. čončat čončam nesvr. 'na belom paučinastom platnu debljom žicom čunkom utkivati motive'. — Naučila me snašica tkat peškire, pa i čočat na tankima. čopor m 1. 'krdo'. — Čopor krava pase u ritu. 2. 'grupa ljudi (podsm. )'. ~ oćete i mene primit u vaš čopor? čoporat se-am se nesvr. 'skupljati se, gomilati se, čoporiti se'. — Posebno se čopora mladež, posebno stariji. čorapa ž 'čarapa'. — Tako sam pokiso da su mi i čorape mokre. Izr. udaren mokrom čorapom! 'priglup'. čorapetina ž augm. i podr. od čorapa.

RICNIK 2.pdf

čorapica ž dem. od čorapa. čorapin-a-o 'koji se odnosi na čarapu'. — Jedna čorapina peta se pokidala. Izr. otego se poso ko ~ početak 'traljav posao'; usta su mu ko ~ početak 'ima velika usta'. čorba ž 'tečno jelo, često sa komadićima mesa i sa povrćem (zaprženo i začinjeno)'. — Poijo sam dva tanjira čorbe. Izr. Svilena ~ 'supa od svežeg mesa'; zapržena ~, soparna ~, krumpir ~, pileća ~, goveđa ~. čorbaroš m 'onaj koji rado jede čorbe'. — Ja sam velik čorbaroš. čorbetina ž augm. i podr. od čorba. čorbica/čorbica ž dem. od čorba. — Malo tije ritka čorbica. čorda ž 1. 'čopor, stado (krava, koje se svakodnevno sakupljaju po domaćinstvima i gone na pašu)'. — Stigla je čorda krava. 2. 'mesto za ispašu krava'. — Otirali su krave na čordu. 3. 'neprikladno ponašanje'. — Šta ti danas fali, taki si ko da si iz čorde došo?! čordaš m 'čuvar krava (v. čorda 1. )'. — Već godinama je on naš čordaš. čova ž 'smotuljak slame (vezan na kola, na neku napravu ili ogradu kao znak da se odnosni predmet ili nešto u toj kući nudi na prodaju)'. čovčina m augm. od čovik. — Ta, ilija je čovčina na svom mistu. čovičak-čka m 'čovečuljak'. — Čovičak je mali, al je oštrog jezika. čovičanski/čovičanski pril. 'kako dolikuje čoveku, ljudski, humano, plemenito'. — Ako si čovik i uradićeš čovičanski! čovik (Vok. čovče) m 1. 'čovek, odrastao muškarac uopšte'. 2. 'suprug, muž'. — Ne pušća me čovik da idem sutra na pecu. Izr. ~ blage riii, zlatne ruke, pa vik provikovo u poslu 'valjan radnik'; ~ da ga na kruv možeš mazat 'dobrodušan'; ~ koji se ne boji života 'hrabar, snalažljiv'; ~ koji je posto gazda od svi' putova i staza 'vlastodržac'; ~ na svom mistu 'čvrstog karaktera'; ~ se uči dok je živ, opet lud umre! ~ se za rič veže, a vo za rogove!; ~ blage ćudi 'mekan'; ~ srićne ruke; ~ je čovik, ako je čovik!; ~ ostrog zuba! 'naprasit'; ~ da pukne od bisa! 'zbog neke nepravde'; duša od čovika!; drvo se na drvo oslanja, a ~ na čovika!; ~ mekana srca 'milosrdan'; gotov ~ 'zreo'; drugi ~ postat 'sasvim se izmeniti'; nikaki ~ 'nečovek'; živom čoviku nikad dosta! čovo m v. čovčina. — Albe ti je čovo da ga triba tražit! čudak-aka m 'nastran čovek'. — Niko š njim ne mož izać na kraj,on je čudak za sebe. čudan-dna-dno 'neobičan, neverovatan'. — Svi su Dulićevi čudni ljudi. čudeso s veliko čudo'. — Ja vam kažem: to je čudeso božje. čudit-im nesvr. 'izazivati čuđenje kod nekoga'. — Čudi me da je Losko došo u svatove, a nisu divaniii vi'še od dvi godine. ~ se 'iznenađivati se'. — Šta se čudiš, moglo je gore bit da mi je greda na glavu pala. Izr. — čudom 'veoma se mnogo čuditi'. čudo pril. 'jako, veoma, vrlo mnogo'. — Čudo mu se dopala divojka. Čudo što je lip. čukanjica ž 'koren kukuruzne stabljike koji Posle sečenja ostaje u zemlji'. — Čftn se malo prosuši, skupljaćemo čukanjice. čukljikat-am nesvr. v. čakljikat. čuma ž 'peteljka voća (trešnje, višnje i sl. )'. — Baci ove čume na đubre. čunj čunja m 'čamac'. — Čunja nemamo a plivat ne znam. čunjak čunjka m 1. 'pokretni deo tkačkog razboja, naprava od tvrdog drveta u obliku čuna, u koji se umeće kalem sa potkom, cevnjak, čunak'. — Što friščije provučem čunjak, friščije je i tkanje. 2. 'limena cev za peć kroz koju prolazi dim u odžak, deo takve cevi'. — Kupio si al sad i umisti čunjak, jel brež njeg ne možem ložit u šporelj. čunjat se čunjam se nesvr. v. vozit se čamcem'. — Ja se ne smim čunjat, bojim se vode. čunjić-a/čunjić-ića m dem. od čunj. čupat-am nesvr. 1. 'vući, izvlačiti što'. — Unuk me je volio čupat za brkove. 2. 'čeru, pati'. — Nas dvi ćemo čupat piliće. 3. 'brati skidati voće'. — Nemoj čupat te zelene zerdelije. ~ se povr. — Dica se tuku i čupaje se za kose. čupav-a-o 'neočešljan, raščupan'. — Joso proviri iz sobe još trabuvan i sav čupav. čuperak-rka m 'pramen kose'. — Samo se ti ludiraj, oće nasradat taj tvoj čuperak. čupkanje s gl. im. od čupkat (se). — Dok se dida ne manu čupkanja brkova neće sist za astal. čupkat (se)-am (se) nesvr. prema čupati (se) — Ovce čupkaje skoro suvu travu. čupnit-nem svr. 'čupati'. — Volim ga čupnit za taj okrugli obraščić. čupurdija m 'starešina čuvara javnog reda," policijski starešina grada'. — Čupurdija je imo veliku vlast, zato su ga se svi i bojali.

RICNIK 2.pdf

čurčija m 'krznar'. — Porućio sam kod našeg čurčije jednu opakliju. čutak-tka m 'uvrćena slama (za ribanje posuda, timarenje konja i loženje u šporet)'. — Napravi mi jedan čutak da izribam kastronu, maio je pekmez uvatio kad sam ga kuvala. čutakovat-ujem nesvr. 'timariti, čistiti'. Ti opet nisi čutakovo konje, još su od blata. čutka (G. mn. čutaka) ž 1. 'deo koji ostane posle krunjenja kukuruznog klipa'. — Donesi košar čutaka, triba mi za šporelj. 2. 'ostatak od ploda: grozd sa kojeg su skinute bobice, zrno, ogrizak jabuke, kruške'. — Oma da ste skupili čutke od jabuka i bacili i(h) u mošlik svinjama. čutnjak m 'šupa za smeštaj čutaka'. — Dvoja koia čutaka smo sadili u čutnjak. čutura ž 'plosnata posuda za nošenje pića'. — Nasuo je vina u čuturu i zaboravio je ponet. čuturica ž dem. od čutura. čuvaldu s m 'velika i jaka igla kojom se šiju vreće'. — Kazo sam ti da mi triba čuvaldus, di ću s ovom malom iglom šit debeli džak. čuvaran-rna-rno 'štedljiv'. — Dobar je domaćin i vrlo čuvaran čovik. čuvarkuća ž 1. 'cveće koje raste na trščanim krovovima kuća, Sempervivum tectorum'. — 2. 'lice koje čuva kuću i stara se o domaćinstvu'. — Majka nikud ne iđu, postali su prava čuvarkuća. 3. 'pas koji čuva kuću'. — Ne brinemo mi dok je žućija u avliji, on je naš čuvarkuća. čuvat čuvam nesvr. 1. 'paziti da nešto ne bude oštećeno, uništeno'. — Čuvaj zdravlje dok možeš. 2. 'nadgledati'. — Tri dana sam njim čuvala dicu. 3. 'izvoditi na pašu, napasati'. — Na kime je danas red da čuva svinje?! 3. 'starati se da se nešto ne rasipa, štedeti'. — Čuvaj bile pare za crne dane. Izr. ~ ko oči u glavi 'najbrižljivije paziti'. Čuvaj dok imaš, kad nestane ne možeš!; ~ ko zenicu oka svog, ko malo vode na dlanu 'brinuti se za koga'; Čuvaj snagu za starost a litinu za zimu (v. litina)! ~ postelju 'ležati'. čuvida ž 'maska'. — Skini tu čuvidu, uplašićeš dicu. čuvide čuvida pl. t. 'maškare'. — Kad nadođu poklade ne možeš proć od čuvida. čvokat čvokam nesvr. prema čvoknit. čvoknit-nem svr. 'iznenada i brzo udariti, kvrcnuti, čvrknuti'. — Ne diraj piliće, čvokniće te kvočka po prstima. čvor čvora m 1. 'splet delova kad se delovi čega savitl'ivog čvrsto vežu ili zamrse'. — Kako se na ovoj štrangi stvorio taki čvor, ne možem da ga odmrsim. 2. 'okruglast i vrlo tvrd deo u drvetu. — Kad kupuješ daske, gledaj da ne bidne čvorova u njima. čvorak-rka m zool. 'vrsta ptice pevačice Sturnus vulgaris'. čvorav-a-o 'koji ima čvorove'. — Čvoravo je drvo, najbolje će bit da iscipamo za ogriv. čvorčić dem. od čvorak. čvorčić m dem. od čvor. čvorga ž 'kvrga, oteklina od udarca ili kakvog oboljenja, čvoruga'. — Tako ga je zdravo udario po glavi da mu je oma čvorga iskočila. čvorić-ića m dem. od čvor. — Leca je puna čvorića. čvorina ž augm. od čvor. čvornat-a-o v. čvorav. čvornovat-a-o v. čvorav. čvrsnit-nem nesvr. a. 'postajati čvrst, otvrdnjavati'. — Kako mi se čini, posli one silne kiše, počelo je da čvrsne. b. 'postajati, snažniji'. — Pušti ga nek radi, iđe stariji pa tako i čvrsne. čvrst čvrsta čvrsto 1. 'tvrd, gust, zbijen'. — Malo mi je čvrsto tisto. — Zerdelije još nisu zrile, zelene su i čvrste. 2. 'nesavitljiv, krut'. — Taka joj je čvrsta kosa ko čekinje. 3. 'otporan prema kidanju'. — Štranga je čvrsta, samo ti dobro sveži, pa se ne boj. 4. 'dobro učvršćen, usađen'. — Samo ti obisi na njeg, čvrst je to klin. 5. 'potpun, dubok, tvrd (o snu). — Zavirila sam u sobu, čvrsto deran spava. čvrstit čvrstim nesvr. 'učvršćivati, jačati'. — Ja sam ga i rabrila i čvrstila, al nije pomoglo. ~ se 1. 'postajati čvrst, jači, jačati'. — Nevolja će i njeg naučit da se čvrsti. 2. 'uzdržati se, ne zaplakati se'. — čvrstila sam se koliko sam mogla, al onda su soze same navrle i zajecala sam na glas. čvrsto pril. 'na čvrst način'. — Čvrsto veži kera da se ne odriši kad bidne trzo. — Čvrsto je zagrli, to je tvoja sestrica. — Čvrsto je odlučio da se ženi.

RICNIK 2.pdf

Ć ćaća-e m 'otac (retko, češće u grdnij)'. — Ćaću ti tvog (deci). ćaknut-a-o 'luckast, budalast'. — Ja jesam malo na svoju ruku, al nisam ćaknut, kako vi kažete, gospodine. ćalov-ova m 'glupan, budala'. — Kad si taki nedositan, svaki ima pravo da te zove ćalovom i magarcom. ćanut-a-o v. ćaknut. ćapit-im svr. 'uhvatiti, ščepati'. — Pazi da te ne ćapi ta kerekanja. ćapkat-am nesvr. 'šarati (zid, umačući predu u farbu i udarajući po zidu, gde ostaju šare)'. — Baš si lipo ućapkala peć, šare su sitne ko da si kroz sito ćapkala. ćar-i m 'zarada, dobit korist'. — Meni je sve' ovo či'st ćar što živim posli one teške operacije. ćarit ćarim svr. i nesvr. 'dobiti, zaraditi na lak način'. — Luki je glavno da on ćari. ćarit-i nesvr. 'ćarlijati (o vetru)'. — Večeras je napolju tako lipo, vitar ćari, pa sve mriši a(j)er. ćarlijat-am nesvr. 'pirkati, lahoriti (o vetru)'. — Ništa nema lipčeg nego kad liti vitar pomalo ćarlija. ćasa ž 'lonče za vodu (oko pola litre i manje)'. — Mande, dodaj mi jednu ćasu vode ćavirat ćaviram nesvr. 'zavirivati, virkati — Nemoj mi ćavirat kroz ta vrata, već uđi u sobu. ćavkat-am nesvr. 'lajati poluglasno (obično za štene, mladog psa)'. — Već mi je dosadilo ovo štene, ćavka po cio dan. ćef ćefa m 'dobra volja, dobro raspoloženje'. — Došo mi je ćef da se i ja ženim. ćela ž 'deo glave bez kose'. —Na temenu se ćela sve većma širila. ćelav-a-o 'bez kose'. — Ćelavog čovika je lako ošišat! ćelavit-im nesvr. 'postajati ćelav'. — Rano si počo ćelavit, friško ćeš ostat brez kose. ćelonja m 'ćelav čovek (podrug. )'. — Nemojte da Nikola čuje da ga zovemo ćelonja, mož se čovik uvridit. ćemane s 'violina'. — Tijo, tijo, vi, drugi, oću samo da se ćemane čuje. ćepe-eta s 'ćebe'. — Pokri konje ćepetom, ako i(h) nećeš isprezat. ćer ćeri (mn. ćeri, ćerivi, ćerima) ž 'kći'. — Naša ćer nije na prodaj, nek sama izabere za koga će poć. ćerin-a-o 'koji pripada kćeri'. — Zna se kolika je prćija ćerina. ćerkica ž dem. od ćerka. ćerkin-a-o 'koji pripada kćerki'. — To je ćerkina svila na grane. ćibat (se) ćiba (se) nesvr. 1. 'vrhom noža skidati najsitnije ostatke mesa sa kostiju'. — Baci već tu košćuru, dokle ćeš je ćibat?! 2. 'čistiti najsitnije perje sa ošurene živine'. — Dugo sam ćibala koku, imala je puno sitnog perja. 3. 'čistiti kljunove (perad)'. — Posli kiše i kokoške se ćibaje. ćibav-a-o 'mestimično bez perja (živina)'. — Pušti tu ćibavu kokošku, nećemo valdar taku nosit u poklon. ćiriš-iša m 'obućarsko lepilo'. — Po tom da smrdi na ćiriš, znaš da je obućar blizo. ćopat-am nesvr. 'šepati'. — Luka ćopa od ditinjstva. ćopav-a-o 'hrom'. — Jeste on ćopav, al iđe brez štake. ćopo-e m 'onaj koji šepa, šepavac'. ćorav-a-o 'koji ne vidi na jedno oko'. — Ker je bio ćorav na jedno oko. Izr. I ćorava koka nađe zrno 'i neuk nekad nešto pametno kaže'. ćoravit-im nesvr. 'postajati ćorav'. — Lazu je udario konj repom po oku i počo je ćoravit. ćoravo pril. 'nespretno, glupo, nevešto'. — Ćoravo si radio, ćoravo ćeš bit i plaćen. ćoretat ćoretam nesvr. 1. 'zagledati nešto kao kad čovek ima slabiji vid'. — Majka nemaje dobar vid, pa ćoretaje samo oko svakog posla. 2. 'raditi po mraku'. — Zašto u mraku ćoretaš, šta ne upališ Jampaš. 3. 'pipavo obavljati neki posao'. — Koliko ćeš dugo ćoretat oko tog pileta, ja bi već tri oćupala. ćosav-a-o 'bezbrk, golobrad'. — Matora divojka pa se uvatila s otim ćosavim momkom.

RICNIK 2.pdf

ćoša ž 1. 'spoljni i unutrašnji ćošak'. — Baci to tamo u ćošu. — Naišo na ćošu i slomio rudu. 2. 'igranka, kolo'. — Oćemo 1 ić danas na ćošu? ćoškast-a-o 1. 'onaj koji ima ćoše'. — Malo si ćoškasto kamaru sadio. 2. 'nastran, zavrnut'. — Kako možeš taki ćoškast ćovik bit?! ćuba ž 'istaknuto perje na ptičjoj glavi'. — Vidi, ova kokoška ima ćiibu na giavi ko ševa. ćubast-a-o 'koji ima ćubu'. — Nije ružna cura, al ima ćubastu glavu. ćućav-a-o 'nespretan, nesamostalan'. — Mani take, on je ćućav: di ga ostaviš tu ćeš ga i nać! ćućećki pril. 'čučeći'. — Ustani pa sidi, ne možem te obuć ćućećki. ćućit-im nesvr. 'čučati'. — Dobra je lovačica ova mala mačka: po cio dan ćući kod slame i lovi mišove. ćud-i ž 'narav, karakter'. — Svaki ćovik ima svoju ćud. Izr. bit po ćudi 'dopasti se'. ćudljiv-a-o 1. 'koji je nastrane, promenljive ćudi, nestalan'. — Ne možemo ništa započinjat dok traje vako ćudljivo vrime. 2. 'jogunast, tvrdoglav; plašijiv (o konju)'. ~ imali smo zdravo ćudljivog konja, samo ga je Stipan mogo jašit. ćudljivo pril. 'na ćudljiv način'. — Teško je bilo radit jel se furtom ćudljivo ponašo. ćolav-a-o 1. 'malih ušiju'. — Smijaćete se kad je vidite, kupio sam jednu ćulavu kiavu. 2. 'ogoleo, bez krošnje'. — Toliko su okresali drveće da nam je posto ćulav sokak. ćulit (se) ćuli (se) nesvr. 'prisluškivati, izdizati ušne školjke radi boljeg hvatanja zvukova glasova'. — Ne prilazi tom konju, vidiš da se ćuli! ćup(i)ca ž 'grnčarski sud (za spravljanje kiselog mleka ili kajmaka), ćup'. ~ imam već dvi ćupice skorupa, biće putera. ćuprija ž 'most', dhena ~, gvozdena ~. ćuprijica ž dem. od ćuprija. ćurak-aka m 'ogrtač postavljen krznom, kožuh'. — Ti, valdar, kišu čekaš, kad si ćurak naopako privrnio. ćurčija m 'krznar'. — U poslidnje vrime sve manje ima ćurčija. ćurdija ž 'skupocena bundica, zimski ogrtač udatih žena (od kolena bundica od zagasitoplave boje, skrojena u struk, obično je pravio svekar budućoj snahi za venčanje; popreko i uzduž bila je bogato ukrašena portomgajtana od srebrne žice; iznutra kožica jagnjeća ili od divlje mačke, dok su ivice opšivene krznom, najčešće od lisice; zakopčava se sa 4—5 pari srebrnih dugmadi ili „toka" pomoću „punki"; takva dva dugmeta, sa resastim kićankama pričvršćena su pozadi na prevoju struka)'. ćurlik m 1. 'glas svirale'. — Poznala sam te po ćurliku tvoje vrule. 2. 'cvrkut nekih ptica'. — Ševa visoko leti, ne vidi se al joj se čuje ćurlik. ćurlikanje s gl. im. od ćurlikat. — Ivanovo ćurlikanje se iz daleka čuje. ćurlikat ćurliče nesvv. 1. 'svirati u sviralu'. — Nema lipče svirke od vrule kad ćurliče. 2. 'cvrkutati, oglasiti se ćurlikom'. — Ranom zorom tice uvik ćurliču. 3. 'zviždati, zviždukati'. — To ti, Lojzija, ćurličeš? ćuskija ž 'gvozdeni alat u obliku poluge, za podizanje tereta i dr. ' — Nji dvoj(i)ca podmetnu ćuskiju pod kola, malo i(h) dignu i tako smo mogli prominit slomljeni točak. Izr. glupav ko ~ 'sasvim glup'; pijan ko ~ 'potpuno pijan'. ćuso-e m 'zadnji donji gvozdeni deo na daski pluga, koji osigurava pravo kretanje pluga u brazdi'. — Na starom plugu je sve istrunilo, pa je rđa i ćuso uništila. ćušad zb. im. ž 1. 'mladunčad krupne stoke u gomili'. — Triba ćušad zatvorit u košaru, počeli su lomit mlade voćke u jurnjavi po avliji. Izr. ćusad jedna! 'kaže se u grdnji deci'. ćušat-am nesvr. prema ćušit. ~ se povr. ćuše-eta s 'ždrebe, tele, magare'. — Svako ćuše voli da se protrči po avliji. ćušen-a-o 1. 'luckast'. — Tebi je pametan, a ja kažem da je on malo ćušen i gotovo! 2. 'smakiiut, nakrivljen (slama, seno, voz sa takvim tovarom)'. — Kako ste to sadili slamu, sva vam je ko ćušena kamara. ćušit-im svr. 'ošamariti'. — Nemoj da te ćušim! ćuška ž 'šamar'. — Tako sam dvi ćuške dobio od baće kad sam bio mali da i(h) i sad još pantim. ćuškat (se)-am (se) nesvr. 'dečja igra (štapovima se udara drvena lopta, dok se ne dotera do određene rupe). — Vas je pet a nas svega trojca, al se vi ne znate ćuškat i uvik smo bolji od vas! ćuta ž 'započeta kamara tek navezenih snopova (žita, sena i sl. )'. — Ja sam ćutu postavio, sad možeš dalje dit kamaru dok ne dođeš do povlate, onda ću ti opet pomoć. ćutit-im nesvr. 1. a. 'ne govoriti, uzdržavati se od govora'. — Svi su štogod imah da kažu, a dida su samo ćutili i slušali. b. 'ne iznositi na javnost, ne odavati (tajnu)'. — Dvi godine je prošlo i tek onda sam sazno zašto je Lajčo ćutio. Izr. ~ ko zaliven, ~ ko pečena riba 'uporno i dugo ćutati'.

RICNIK 2.pdf

ćutke pril. 'bez reči, ne govoreći ništa'. — Ćutke je podnosio sramotu svoje ćeri. ćutljiv-a-o 'koji malo govori'. — Stanica je bila tija i ćutljiva cura. ćutljivo pril. 'bez reči, ćutke'. — Znao je da je kriv i samo je ćutljivo gledo. D dabogda pril. 'za izricanje želje, proklinjanja i sl. ' — Jezik prigrizo, dabogda! dabome/daborme/dabogme pril. 'dakako, naravno'. — Daborme da se srdim. daća ž 1. 'gozba, čast'. — iskupili se ko na daću. 2. 'porez, dažbina'. — Kolika ti je daća? dadijat-am nesvr. 'negovati decu'. — Žena mi ostavila dicu, a ja ne znam dadijat oko nji. dadilja ž 'ženska osoba koja neguje tuđu decu'. — Taki je ko da ga je dadilja odranila. daklem/daklen part. 'dakle'. — Daklem, moji konji, moja kola i vozaću koga ja oću. daktit-im dakće nesvr. 'ubrzano disati'. — Od vrućine ne mož da laje, već isplazio jezik pa samo dakće. dalečina ž 'v. daljina'. ~ udala se u tu dalečinu, pa je po po godine ne vidlmo. dalek daleka daleko 1. 'koji je na velikom odstojanju, udaljen'. — Laste su odletile u daleke krajeve. 2. 'davni, davnašnji'. — Daleko je to vrime kad svit još nije ni znao za gvozdeni put. 3. 'koji je u slaboj rodbinskoj vezi'. — To mi je niki dalek rod, ni ne poznamo se dobro. daleko pril. 1. 'na velikom odstojanju'. — Daleko odatleg je to misto. 2. 'visoko'. — Kad sam se ja probudio, sunce je već daleko odskočilo. 3. 'ni izdaleka, ni približno. ' — Dobro je, dobro, al je daleko od onog što bi tribalo da je. Izr. ~ bilo 'ne daj Bože'; ~ dotirat 'mnogo postići'; držat se ~ od čega 'ne mešati se u nešto'; nije ~ vrime 'uskoro'; što je ~ od istine 'to je laž'; ~ od očivi, ~ od srca. daljina ž 'odstojanje'. — Za njeg je sve daljina kad ga mrzi ić. — Spazili smo ga, u daljini se pojavio. daljnji-a-e 'dalek, udaljen'. — Kaže da nam je čak i daljnji rođak. damast m 'fino laneno platno sa arabeskama'. — Sašila sam mojoj Kati šest uzgljanaca od čistog damasta. dan m 1. 'vreme od izlaska do zalaska sunca'. — Baš nam je danas dan bio težak. 2. 'mera vremena od 24 sata (zajedno dan i noć)'. — Dan za danom pa prođe post. 3. mn. 'vreme'. — Mlada si, i'ma dana još ćeš se i naigrat. 4. 'mera za udaljenost, površinu i sl. '. — To će trajat pet dana, ako oreš lanac na dan. Izr. biće dana za mejdana 'biće prilike'; čuvat bile pare za crne dane 'biti štedljiv'; dani lete ko ti'ca, a godina ko voda 'brzo se stari'; ~ za danom, iz dana u ~, od dana do dana 'neprekidno'; danima 'vrlo dugo'; dobar ko dobar ~ 'vrlo dobar'; do sudnjega dana 'do smrti'; ~ ti tvoj! 'blaga psovka'; gubiti dane 'gubiti vieme'; i moj je ~ svanio 'došlo je i moje vreme'; jasno ko ~ 'posve jasno'; jednog lipog dana 'jednom zgodom'; krast Bogu dane 'lenčariti'; dani su mu izbrojani 'blizu je smrt'; ne prođe ~ a da... 'svaki dan'; ne zna se šta nosi —, šta noć 'neizvesno je šta će biti'; u po bila dana 'danju'; po jutru se ~ poznaje 'ispočetka se vidi šta će biti'; poslidnji ~ 'kraj života'; pod stare dane 'u starosti'; sudnji ~ 'smak sveta'; svako čudo za tri dana 'na svaku se novost čovek brzo navikne'; za koji ~ 'uskoro'. danas pril. 1. 'ovog dana, u današnji dan'. — Danas je već peti dan od kako je svadba bila. 2. 'u ovo današnje vreme'. — Radila sam i prija sama, pa zašto ne bi i danas?! Izr. od ~ do sutra 'od dana do dana ne misleći na budućnost'; ~ jesmo, sutra nismo (a prikosutra bogzna di smo) 'kratkoga smo veka'. — Bolje je ~ jaje nego sutra kokoš! ~ meni, sutra tebi 'svakoga će nevolja da stigne'. danas-sutra pril. 'uskoro, ubrzo'. I ti ćeš, danas—sutra odrast, pa izletit iz gnjizda. dance-eta s 'dno na buretu'. — Dance je propuštilo na onom buretu od vina, moraćemo ga zaminit. dan-danas pril. 'u današnjici, danas'. — Ni dan-danas ne divanimo. danguba ž 1. 'besposlica'. — Na salašu je naučio radit, pa ga je danguba u varoši ubijala. 2. 'besposličar, neradnik'. — Nema većeg dangube od Lovre, taj se još nije prikinio na poslu. 3. 'naknada za izgubljeno vreme (kod neizvršenja dogovorenoga posla)'. — Ni dangubu nam nisu dali. dangubit-im nesvr. 'uzaludno trošiti vreme, provoditi vreme u neradu, u besposlici'. — iderh ja kući, s tobom ode samo dangubim. danit danem svr. 1. 'dahnuti'. — Stani malo da danem. 2. 'ostaviti pečeni kolač da se hladi'. — izvadi pogaču iz peći, uvi je u

RICNIK 2.pdf

onu veću salvetu, nek malo dane, p onda ćemo je sić. Izr. ~ dušom 'osetiti olakšanje u životu'; danjom pril. 'danju'. — Danjom spava, a noćom vandruje! Izr. Danjom klamće, noćom broji zvizde! 'đeram'. dar (mn. darovi) m 'poklon'. — Ujna nam je svima za Božić donela lipe darove. darak darka m dem. od dar. darda ž 'vrsta kartaške igre'. — Ja znam samo fiika da se kartam, ne znam tu tvoju dardu. darežljiv-a-o 'široke ruke'. — Darežljiv čovik! daritelj m 'darodavac'. — U navičnjem kraljevstvu daritelj, a zli(h) osvetitelj (Molitvenik Sv. Troice, Budim, 1813). darivat darivam nesvr. 'davati darove, poklon (prilikom rođenja deteta, prosidbe ili svadbe i sl. )'. — Ona je redom ljubila, a svati su je darivali. darnit darnem svr. mn. 'taknuti, darnuti — Mene nikad niko ni darnio nije. Izr. ~ u srce 'uvrediti'. darovat darujem svr. 1. 'dati na dar, pokloniti'. — Darovo sam sestri jedno malo jagnje. 2. 'dati milostinju'. — Darujte slipog siromaka. darovina ž 1. 'novac koji mlada skupi o svadbi'. — Fain je darovine skupila mlada. 2. pokloni koje nevesta donosi muževljevoj rodbini'. — Baćo su za darovinu od snaje dobili lipu bilu košulju. daska ž 1. 'široki pljosnati komad drveta manje debljine, izrezan iz trupca'. — Kupio sam daske za vrata na košari. 2. 'gvozdeni savijeni deo na plugu za koji se učvršćuje raonik'. — Skini ravnik s daske i metni onaj koji smo danas naoštrili. 3. 'sinija'. — Donesi dasku da razvijem tisto za krpice. Izr. falimu jedna ~ 'sulud, luckast'; leć na daske 'daske umesto kreveta, nameštene do peći, na kojima se spava'. daščara ž 1. 'spremište za kukuruz izrađeno od dasaka'. — Malo smo kuruza ove godine nabrali, skoro po daščare je ostalo prazno. 2. 'prodavnica dasaka i drugog materijala, drvara'. — Svrati u daščaru, moždar njim je stigo crip? daščica ž dem. od daska. dašta mod. 'nego šta'. — Kad smo joj dali poklon, nije ga ni pogledala. Dašta je tila? dat dam/dadem 1. 'predati nešto iz ruke u ruku'. — Daj mi kruva. 2. 'darovati, pokloniti'. — I ja ću tebi štogod dat. 3. 'udati'. — Čula sam da je naš komšija dao ćer za Lukinog Ivana. 4. 'poslati, uputiti'. — Vidiš, i bać Stipan je njevog sina dao na zanat. 5. 'odrediti godine doba života'. — Lorka tako dobro izgleda, ne bi joj dala ni pedeset godina. 6. 'zapretiti'. — Daću ti ja, samo probaj otić brez mog pitanja! 7. 'udarati, zadati udarac'. ~ batina, ćušku. 8. 'doneti kao porpd, plod'. — Triba da si zadovoljan što ti je žena dala tako lipog sina. — Samo dobro natori, zemlja će ti dvostruko dat. 9. 'dopustiti, dozvoliti'. — Ne dam da naši konji budu najgori u selu. Izr. ~ blagoslov 'blagosloviti'; ~ pristanak 'pristati'; ~ maglu 'pobeći'; ~ slobodu 'osloboditi'; ~ glasa o sebi 'javiti se'; ~ glavu (ruku, život) 'jamčiti za koga'; ~ kruv u ruke 'osposobiti za život'; ~ kotar(i)cu, kome 'odbiti ponudu'; ~ leđa, petama vitra 'pobeći'; ~ lekciju kome 'naučiti ga pameti'; ~ na znanje 'saopštiti'; ~ nogu 'izbaciti koga'; ~ odušak 'rasteretiti se'; ~ vatru 'zapaliti (cigaretu, lulu)'; ~ za pravo kome, 'složiti se'; ne ~ mira 'dosađivati'; ne da na se, 'brani svoje'; ne ~ ni Bogu tamjana, ni crno ispod nokta 'biti jako škrt'; ne daj Bože, ne dao Bog 'odricanje: nikako'; ~ Bogu dušu 'umreti'; ~ nasumet 'od oka, otprilike'; ~ masti kome 'namučiti ga'; Daj pa se kaj! Bolje je ~ nego se klat! ~ se 1. 'predati se, popustiti, ustupiti'. — Jak je bio on, al ni ja se nisam dao. — Borme se ja nisam dala mom čoviku, dok se nisam udala. 2. 'dopustiti'. — Prija bi se ubila, neg što bi dala da mi dite uzmu. Izr. ~ u brigu, 'početi brinuti'; ~ u čudo 'začuditi se'; ~ u plač 'zaplakati'; ~ na put 'zaputiti se'; ~ u beg, bekstvo 'pobeći'; ~ u misli 'zamisliti se'; ~ u lelek 'zalelekati'; ~ u đubre 'lenčariti, besposličiti', ~ molit 'ne pristati olako, nećkati se'; ~ nazlo, 'pogoršati (bolest)'; ~ u trošak, 'potrošiti znatnu svotu'; ~ u mengule 'zapasti u nevolju'. datung m 'datum'. — Ne sićam se baš koji je onda bio datung, al znam da je snig bio na zemlji. davat dajem/dajem nesvr. prema dati. — Daje on meni al malo zaradi, pa malo i daje. Izr. ~ kapom i šakom 'obilato pomabati'. davit davim nesvr. 1. 'stezanjem za vrat gušiti koga'. — Kad ga je svalio, počo ga je davit, ja sam onda pobigo. 2. 'otežavati disanje (o bolesti)'. — Samo da me ne davi taj kašalj svaki dan. 3. 'ubijati bacanjem u vodu'. — Bacali su dicu pod Ied i davili i(h). 4. 'dosađivati dugim pričanjem, gnjaviti'. — Eno ga, Vranje opet davi snaš Mariju š njegovim nevoljama. Izr. davi ga ko zmija žabu 'gnjavator'. ~ se 1. 'gušiti se, teško disati'. — To se di'da dave od bolesti. 2. 'naglo i halapljivo jesti'. — Nemoj tako trpat u usta i davit se. 3. 'tonuti'. — Ja sam se već dvared davio, zato i nisam naučio plivat. davnina ž 'staro davno vreme, staro doba'. — Više ga je privlačila davnina nego današnje vrime. Izr. od ~ 'odavno'. davno pril. 'pre mnogo godina, odavno'. — Davno je to bilo kad smo se mi u pravu sigrali. dažd dažda m 'kiša'. — Padoje jak dažd s vitrom. daždit-i nesvr. 'kišiti'. — Već tri dana daždi da oči ne možeš otvorit. de, ded, dede, deder uzv. I. 'uzrečica nutkanja'. — Deder privati se motike. — Ded na 'uzmi'. 2. Uzvik za umirenje, stišavanje'. — Dede, mani se plača, kad drugput dida dođu doneće i tebi više šećera. debelguza ž 'žena sa debelom stražnjicom; debela žena uopšte'. — Sila bi ja, al ne možem od ove debelguze. debelo pril. 1. 'u debelom sloju'. — Debelo namaži pekmez na kruv. 2. 'krupnim glasom (fig. )'. ² Alaj taj vaš ker debelo laje. Izr. ~ lipo, bogato pametno!

RICNIK 2.pdf

debeljko m 'debeo čovek'. — Martin još izgleda deblji zato što je mali, pa ga svi zovu debeljko. debeljuca ž 'debelo, bucmasto dete'. — A čija je ovo debeljuca? deblja (mn. deblja g. mn. debalja) ž 'deblo'. — Osušio se dud, ostala je samo deblja. debljat se-am se nesvr. 'gojiti se'. — Samo se ti debljaj pa će ti krv otić na mozak. debljina ž 1. 'stanje i osobine onoga što je debelo'. — Kolika je debljina daske? 2. 'ugojenost'. — Ne mož on od debljine sam ni čorape navuć. debo debela-elo 1. koji je u preseku širok: ~ drvo, ~ daska, ~ zid'. 2. 'mastan, tust'. Kad dobro ide, svinče friško bidne debelo. Izr. ~ ladovina; imat ~ kožu ' biti bezobziran'; izvuć deblji kraj 'biti oštro kažnjen'; debeloj guski ne triba mazat leđa; ~ ko cop 'kao pletenica'. december m 'dvanaesti mesec u godini, decembar'. deci indekl. skr. od decilitar (deseti deo litra) — Daj mi dva deci čistog vina. deka ž 'skrać. izraz za dekagram (stoti deo kilograma, deset grama)'. — a I si izadro, tu nema ni tri deke šećera na toliku dicu. dekat-am nesvr. 1. 'upravljati konjima (upregnutim u kolima)'. — Dekaj, kume, riđu i zelenka, pa nek nas stigne ko mož! 2. 'prihvatiti se jela čim se sedne za sto'. — Vi već dekate, a niste dobro ni sili. Izr. Oni dekaje, a svit vuče! deklamacija ž 1. 'recitacija'. — Tvojaje deklamacija bila bolja od Marijine. 2. 'tekst zadat u školi za deklamovanje'. — Jesi 1 naučila napamet deklamaciju za sutra? deklamovat-ujem nesvr. 'recitovati'. — Kako to divaniš ko da deklamuješ?! dekung m 'zaklon (u ratu)'. — Mi smo u dekungu mirno sidili, a oni su pucali priko nas delija m 'junak (momak na glasu)'. — Ta Lazo je delija kakog bi svaka cera poželila. dembelan-ana m 'veliki neradnik, gotovan, lenština'. — Gazda traži radnika a ne dembelana ko što si ti. deran m 'dečak'. — Deran izraso ko iz vode. deranac-nca m. dem. od deran. derančić m dem. od deran. derat derem nesvr. 'skidati kožu, guliti'. — Luka već dere zeca, biće paprikaša. 2. 'izrabljivati'. — Ne šali se on, već dere kako koga mož većma. 3. 'kidati, upotrebom trošiti, habati, cepati'. — Derem čakšire na turu. ~ se 1. 'prodornim glasom vikati'. — Čujem ja, nemoj se toliko derat. 2. 'drečati, plakati'. — Dere se ko magare prid kišu! 3. 'kidati se, cepati se'. — Deru se opanke, i'štu nove! dereglija ž 1. 'skela'. — Dereglija nas je privezla. 2. 'lađa'. — To je velika dereglija, prava lađa. ĸ mađ. dereglye. derište s 'razmaženo, nevaspitano dete'. — Ne volim što njegov otac š njim divani ko da je i sad derište, a on je zdrav čitav čovik. derladija ž zb. im. v. derle. derle-eta mn. derlad s 'nemiran, bezobrazan derančić'. — Sram vas bilo, derlad jedna! dernica ž 'klanica (u kojoj je skidanje kože i obrada posle klanja životinja bio glavni cilj, dok se meso prodavalo mesarima, koji su ga dalje obrađivali ili sveže prodavali)'. dernjava ž 'deranje, dreka'. — Dernjava je iz daleka dolazila, pa nismo znali šta je. derutan-tna-tno 'ruševan, trošan, istrošen, zapušten'. — Salaš je u dobrom stanju, al košara je derutna. desetak-aka m 'novac od deset jedinica, desetica'. — Strina mi je spustila u ruku desetak da niko ne vidi. desit se-im se svr. 1. 'naći se, obresti se'. — Samo da se ja nisam tamo baš onda desio. 2. 'dogoditi se'. — To se moralo baš onda desit kad mi stariji nismo kod kuće. desni/desni ž mn 'meso oko zuba'. — Tako me je izmučio da su mi desni krvarile. desni/desni-a-o 'koji se nalazi na suprotnoj strani od srca'; supr. livi; ~ noga, ~ ruka, ~ uvo. — On je stojo s moje desne strane 2. (u imeničkoj službi) ž 'desna ruka, desnica'. — Desna ti se pozlatila! Izr. postat čija ~ ruka 'bliski saradnik'; krsti se i desnom i livom 'čudi se od iznenađenja'. desnica ž 'desna ruka'. — Pruži desnicu da se pozdravimo. desno pril. 'na desnu stranu, na desnoj strani'. — Drži desno da ne bi tresno! dešnjak m 1. 'muškarac koji radi više desnom rukom nego levom'. — Dva rođena brata pa je jedan dešnjak a drugi livak. 2.

RICNIK 2.pdf

'zaprežna životinja koja se preže s desne strane'. — Čuvaj se konja dešnjaka, oće ugrist. devetat-am nesvr. 'tući'. — Triba njega devetat, pa će se oma latit učenja. devetnica ž 'molitva kod katolika, svaki dan za devet dana (obično kao zavet nekom svecu)'. — Moli devetnicu Svetom Antunu. dežmekast-a-o 'omalen, odebeo, nezgrapan' — Kako ga ne bi znala, bio je mali dežmekast čovik. di, di 'gde'. Izr. Di će kuga već u svoj rod 'kad nevolja nevolju stiže'. Di' koga boli, tamo se i pipa. Di_brat bratu ruku pruži, tamo rad i dom ne tuži! Di su braća bisna, tu je kuća tisna! Di se svekrova i sna slažu, tamo svekar krave muze! Di ko nikne, tamo i ovikne! Di je mlogo smija, tu je malo pameti! Di je igre, onde je i svađe! Di ima put ne iđi stranputice! dica ž zb. im. od dite. dičan-čna-Sno 'častan, slavan, ugledan, ponosan'. — Ugledo se sin na dičnog oca. dič(i)ji-a-e 1. 'koji pripada deci, koji se tiče dece'. — A od čega je tako pocrvenio dič(i)ji nosić? 2. 'koji je namenjen deci'. — To je dič(i)ji stočić. 3. 'koji je svojstven deci'. — Neće se valdar matori mišat u dio(i)ju sigru. dičit dičim nesvr. 'krasiti'. — To je taki momak, da ne znaš šta ga većma diči, jel lipota jel dobrota. ~ se 1. 'imati kakvu lepu osobinu, odlikovati se'. — Lako se vama dičit kad imate tako dobru dicu! 2. 'ponositi se'. — I ja se dičim kad čujem da lipo pišu o nama. 3. 'kočoperiti se, razmetati se'. — Šta se on diči, a nije vridan ni to malo zemlje sam da uradi. Izr. Čega se pametan stidi, tim se lud diči! dičurlija ž augm. i podsm. od dica. dić dignem svr. v. dignit. dida m 1. 'ded, očev ili majčin otac'. — Dida Vranje su baćin otac. 2. 'stari čovek'. — iđe odale jedan dida, al zdravo sitno koraca. 3. 'tast, ženin otac'. — Valdar će di'da dočekat zeta na večeru? Izr. kad dida š njevom lulom zakurdače, dica s banka padaje doli 'toliko jejak duvan'; izgubio je kašiku kod dide 'ne prima ga u goste'; ~ šumom, baba drumom 'nesporazum'. didacko m (podr. ) od dida. — Matori Vranje još ne da sinovima da gazduju, a on je odavno već pravi didacko. didica m dem. od dida. didicin-a-o 'koji pripada didici'. — Nije dobro, didicin glas se sve riđe čuje. didin-a-o 'koji pripada didi'. — Didino unuče. Izr. ~ mu vilištan 'grdnja (umesto psovke)'. didovina ž 'imanje nasleđeno od dedova'. — Počo je da otkida od didovine. diftin-ina m 'čvrsta gusta pamučna tkanina poput somota'. — Dobila sam novo ruvo od diftina. digdi pril. 'ponegde, gdegde'. — Naše žito je ove godine zdravo čisto, samo se digdi vidi koja pupa. dignit-nem svr. 1. 'pomeriti, pružiti nagore'. — Di'gni jednu ruku da te vidlm. 2. 'što leži na podu pokupiti, podići'. — Digni kašiku, ne vidiš da je pala pod astal. 3. 'primorati da se pomeri sa mesta, iz kreveta'. — D'igni se već sa tog stoca. 4. 'izgraditi, podići, sagraditi'. — Za dvi nedilje smo digli zidove. 5. 'krenuti se, uputiti se kuda'. — Šta si se digo, sidi još imaš kada, otićeš. Izr. ~ ruke 'prestati brinuti (o nekome ili nečemu); ~ glavu 'ohrabriti se, uzoholiti se'; ~ hajku na koga 'početi progoniti koga'; ~ nos 'napraviti se važan'; ~ rep na krste 'krenuti na put nerada i lakog života'; ~ ruku na koga 'udariti, napasti, hteti ubiti'; ~ ruku na sebe 'pokušati samoubistvo'; ~ sve četri u vis 'izležavati se'. ~ se 'ustati, podići se'. — Digo se i izašo brez: zbogom. 2. 'oporaviti se, ozdraviti, kretati se (posle bolesti)'. — Dugo ga je mučila bolest, al je glavno da je uspio da se digne. digod pril. 'negde'. — Samo ti traži, mora tu digod bit. digod pril. 'gde god'. — Kako je to, Nikola, da si ti, di god se časti, uvik prvi?! dijat dišem nesvr. 'dihati, disati'. — Pušti me, tako si me stisko da ne možem dijat o(d) otvog zagrljaja! dijurna ž 'dnevnica'. — Zato što izađe na salaš dobije on dijurnu. dika ž 1. 'ponos, čast'. —Triba da ti je dika što imaš takog učmenog uju. 2. 'draga, mila osoba; dragan, dragana'. — Žen se, diko, dok si mlad! Izr. Kaka mi je ~ povraćana ko tarana triput pogrijana! (nar. ) dikica ž dem. od dika. dikica ž 'bodljikava biljkašiblje (korovska), boca bot. Xanthium spinosum'. — Ubovo sam se na dikicu. dikin-a-o 'koji pripada diki'. — Poznam ja dikinu zviždaljku. dilber m 'dragan'. — Mora bit žalosna kad joj dilbera nema. dilit dilim nesvr. 1. 'odvajati na delove'. — Necu ni s kim da dilim ovu jabuku. 2. 'vršiti računsku radnju suprotnu množenju'. 3. 'davati kome što'. — Majka su volili da dile brašno prosjakovima. 4. 'razdvajati, rastavljati od koga ili čega'. — Samo nas dvi kuće dile od rođene tetke. ~ se 'međusobno deliti što'. — Braća se dile pa njim pomažem.

RICNIK 2.pdf

dilnik m 'sudionik, učesnik u zajedničkom poslu'. — Vidiš da je dobro što nisam imo dilnika, sad je sve moje što sam zaradio. dilo s 'rad, posao, trud'. — Ako si vridan na dilu, onda možeš bit i na zdili. lzr. Doće dilo na vidilo! 'ništa se ne može sakriti'. dilom/dilom pril. 'jednim delom'. — Dilom su kuruzi s jedne, a dilom s druge strane salaša. diljak-ljka m 'društvena igra (u grupi svi drže sastavljene dlanove, jedan je određen da stavlja redom svoje sklopljene dlanove u dlanove grupe, ispušta nekome predmetdiljak, a pogađač treba da ga nađe)'. diljat-ljem nesvr. 'tesati'. — Baćo diljaje sapište za lopatu. dinit dinem svr. 'dihnuti, uzeti dah'. — Tako sam se uplašila da ni dinit nisam smila. dinja ž bot. Cucumis melo; 'jednogodišnja zeljasta biljka i plod te biljke'. — Najslade su dinje iz mog bostana: žute i slatke ko med. dinjica ž dem od dinja. dioba ž 'radnja kojom se nešto deli, podela, deoba'. — Napravili smo diobu nako kako su baćo želili, pošteno, svakom bratu jednako. dirat diram nesvr. 1. 'dodirivati, doticati se čega'. — Nemojte dirat ništa što je na astalu. 2. 'uznemiravati, bockati, vređati (koga)'. — Luka i Nikola furtom diraje Bartula zbog cure što ga je ostavila. ~ se 'bockati se, zadevati se'. — Kazala sam njim da se ne dfraje i ne špotaje prid drugim svitom. dirinčit/dirinđžit nesvr. 'mučiti se, teško i mukotrpno raditi'. — Cio dan dirlndžim u polju, pa kad stignem kući ni većera mi ne triba. dirnit dirnem svr. 'taknuti'. — Samo se ti sigraj tu, ne smi tebe niko ni dlrnit. dirnut-a-o 1. trp. prid. od dirnit. 2. 'ćaknut'. — Nemoj se obazirat na Lovru, on je malo dirnut. disat dišem nesvr. 1. 'uvlačiti u sebe (kroz nos ili usta) čist vazduh i izbacivati nečist'. — Ne možem da dišem toliko ste napušili u sobi; — Ako diše, onda je živ. disnotor m 'svinjokolj, vreme klanja svinja'. — Kaki bi bio disnotor brez paprikaša za užnu. dišputacija ž 'delegacija, izaslanici'. — I pet Subačana je bilo u dišputaciji u Beču. dišputovat-ujem nesvr. 1. 'diskutovati, prepirati se (oko čega)'. — Nemam ja s tobom šta da dišputujem, ako oš, znaš di mi je salaš. 7. 'savetovati doterivati (koga u ponašanju i izgledu)'. — Pušti već to dite nek iđe, šta ga toliko dišputuješ?! dit dijem nesvr. 'denuti, deti'. —-Dok nas dvojca dijemo krstine, vi ograbite mršavinu. dite diteta s 1. a. 'muškarac i devojčica u najranijem dobu i dok ne odrastu'. — Joso, je 1 je ovaj mali tvoje dite? b. 'sin i kći u odnosu prema roditelijma'. — Posli Perine smrti, ja sam se brinila s naša dva diteta. ditel(i)na ž bot. 'vrsta biljke iz por. lepirnjaka Trifolium'. — Ne dajte tušta zelene ditelne kravama je 1 će se nadut. ditence-eta s dem. od dite. ditešce-eta s dem. od dite. ditetov-a-o 'koji pripada detetu'. — Ditetova mater je umfla još dok je on imo godinu dana. ditinjast-a-o 'koji je kao u deteta, neozbiljan'. — Čula sam spolja ditinjast glas, pa sam mislila da je tvoj deran. ditinjasto pril. 'neozbiljno, naivno'. — Raduje se od srca, ditinjasto. diva ž hip. od divojka. Izr.-~ Marija 'Bogorodica'. divan-ana m 1. 'večernji sastanci mladih radi zabave (obično za tu svrhu u iznajmljenoj kući ili sobi)'. — Najvećma sam volila na divanu igrat gajdaško kolo. 2. 'razgovor'. — Mare, ja idem malo u komšiluk na divan. Izr. Divanu nikad kraja! Praznom divanu nikad kraja! divanit divanim nesvr. 1. 'razgovarati'. — i ja sam s Macom divanila. 2. 'govoriti'. — Ne divanim ja njim već po godine. Izr. Divanit s batinama 'tući se'. Sve je dobro bilo dok čobani nisu počeli divarrit s batinama. Divani nuz vitar 'protivi se, lupeta'! Bolje je pametno ćutit, nego glupavo divanit! Divani ko s badnja (sa slame) 'suviše glasno'. divandžija m 'razgovorljiv, pričljiv čovik'. — Nije došo Stipe, naš felavni divandžija. divandžinca ž 'razgovorna ženska osoba'. — Lozika le uvik bila taka mirna, nije baš nika divandžinca. divat divam/dišem nesvr. v. dijati. diven(i)ca ž 'kobasica'. — Metnili smo u odžak da se puše deset veliki i dvadeset mali divenica; friška — 'sveža'; pušena ~ 'dimljena'; avaška ~ 'užežena'.

RICNIK 2.pdf

diver m 'muževljev brat'. — Dvori snaja divera ko i svekra. divica ž 'nevina devojka'. — Svaki je momak tražio divicu za ženu. Izr. ~ Marija 'Bogorodica'. div(i)jak-aka m 'divljak'. — Uzmi, Stipane, kad ti strina daje, nemoj bit ko mali div(i)jak. div(i)jakinja ž 'divljakuša'. — Zašto je ta tvoja cilra taka divjakinja, pa neće ni s kim da se druži? divizma ž 'vrsta poljskog cveća (lekovito), bot Verbascum thapsus'. divojački-a-o 'koji pripada devojkama, koji je svojstven devojkama'. — Divojačko oko drugačije vidi onog koga voli. divojački pril. 'kao u devojke, na devojački način'. — Sve je na njoj nabreklo, nako kako mladoj curi dolikuje, divojački. divojčica ž dem od divojka. divojčit se-im se nesvr. 'činiti devojkom'. — Marina ćer nema više od petnest godina, a već se počela divojčit. divojčura ž augm. i pogrd. od divojka. divojka ž 'devojka'. — iđe Lozijina divojka. Izr. ~ pod vincom 'nevesta'; ~ se ne traži batinom već rakijom! Čuvaj, divojko, imena, dočekaćeš vrimena! Ko prija divojki, tog je i divojka. divojkin-a-o 'koji pripada devojci'. — Divojkina nana baš ne voli zeta. divovat divujem nesvr. 'biti divojkom, biti neudata'. — Rano je počela divovat. dizat (se) dižem (se) nesvr. prema dignit (se), dić (se). dizna ž 'tanka metalna cev u kojoj se pravila cigareta'. — Nana su znali napravit na dizni baći punu tozlu cigaretila. dlačica ž dem. od dlaka. dlaka ž 'nitast izraštaj na telu nekih životinja i na delovima ljudskog tela'. — Još mu se ni dlaka ne vidi na licu, a on bi se brijo. Izr. neće ti falit ni ~ s glave 'neće ti se ništa dogoditi'; nemat dlake na jeziku 'biti uočan'; ni za dlaku 'nimalo'; tražiti dlaku u jajetu 'cepidlačiti'; za dlaku 'skoro, umalo'. dlakav-a-o 'koji je pun dlaka'. — al si dlakavog tila ko majmun. dlan m 'unutrašnja strana šake bez prstiju'. — Samo trljaj dlanove pa će ti se ruke ugrijat. Izr. držat ko malo vode na dlanu 'brižno čuvati'; pljunit u dlanove 'latiti se posla'; svrbe ga dlanovi 'neko će dobiti batine'; vidit ko ra dlanu 'jasno videti'. dlančić m dem. od dlan. dlanić-ića m dem. od dlan. dlićkav-a-o 'židak, blatnjav'. — Di ćeš tudan, ne vidiš daje put sav dlićkav?! dno dnola m 1. 'tvrdo tlo pod vodenom masom'. — Taka je suša da smo svu vodu iz bunara izvukli, pa se vidi dno. 2. 'donji deo kakvog suda'. — Grabimo mast već s dnola kačice. do dola m 'udolina (obično sa vodom, travom i trskom) rit'. — Na dolu pasu krave. dob doba m 'mesto na vršalici gde se ubacuje snoplje, pri vršidbi, hranilica'. — Luka već dugo vremena radi na dobu, trioalo bi ga zaminit da ode ist. dob-i ž 'godine života, starosti'. — Pantim ja to iz svoje dobi. doba indekl. s 1. 'duži vremenski odsek, period'. — Nije danas naše vrime, nastalo je novo doba. 2. 'kraći vremenski odsek; trenutak zbivanja; vreme u odnosu na tok dana i noći'. — Došlo doba da se razilazimo, a ja se još nisam ni naigro. Izr. gluvo ~ 'kasno noću'; na tom dobu 'uveliko trudna'; niko ~ noći (dana) 'odmaklo vreme'; zrilo ~ 'godine života pune stvaralačke sposobnosti'. dobacit dobacim svr. 'dodati nekom bacanjem'. — Mala je ona,'pa' ne mož da mi dobaci tu vel(i)ku loptu. dobacivat-acivam nesvr. prema dobacit. dobar dobra dobro 1. 'valjan, vrstan, odabran'. — On samo za sebe nije dobar. 2. 'priličan, znatan, velik'. — Borme, do Tavarkuta imate još dobar komad puta. 3. 'jat, zdrav'. — Jeste ona mršava, al je dobrog zdravlja. 4. 'rodan, plodan'. — Ako je zima sa dosta sniga, onda se mož očekivat i dobra godina. 5. 'koristan'. — Keru je i košćura dobra rana. 6. 'lekovit'. — Bili luk je dobar za srce. Izr. bit dobre volje 'biti raspoložen, biti napit'; bit kome ~ 'biti kome prijatelj'; ~ konj jel ošanta, jel oćoravi! ~ ko komad kruva! Lud i ~ to su braća rođena 'uvek su na udaru'; dobro zdravlje! 'zdravica'; dobrog konja u košari nađu 'štedi se od rada'. dobijat dobijam nesvr. prema dobit, dobivat. — Ni ja ne dobijam, al zato moram davat. dobit dobijem (trp. prid. dobiven/dobijen) svr. 1. 'imati nešto što pre toga nije posedovano'. — Dobila sam pismo od brata iz katana. — Ja sam zadovoljan s onim što sam dobio. 2. 'postići cenu za što prodato'. — Koliko ste dobili za prasice? 3. 'postići dobitak, zaraditi'. — Znao sam da na žitu možem samo dobit. Izr. ~ batine, ćušku 'biti batinan, šamaran'; ~ kotaricu 'biti odbijen'; ~ misto 'zaposliti se'; ~ po glavi (po nosu, po prstima) 'biti sprečen na grub način'; ~ svoje 'biti kažnjen po zasluzi'; ~

RICNIK 2.pdf

volju (za čim) 'zaželeti što'. dobivat dobivam nesvr. prema dobit. — Ne dobivamo nas dvoje ru'otkud ništa, sve što imamo sami smo skućili. doboš m 'bubanj'. — U selu se čuo doboš, što god izvikivaje. Izr. Očla mu sva zemlja na — 'propao (prodajom na javnoj dražbi)'. dobošar-ara m 'bubnjar'. — Siroma bać Vince, pod stare dane je posto dobošar. dobrim pril. 'podosta, znatno'. — Nismo se svađale, al sam joj dobrim nakazivala! dobro pril. (komp. bolje) 1. 'kako treba, kako je red da bude; kako je poželjno; pravo'. — Uči i dobro se vladaj, pa će te svi volit. 2. 'izraz za odobravanje, za saglasnost: neka bude tako, slažem se'. — Dobro, što se mene tiče, vi, iđite... 3. 'skupo'. — Ko te ne zna, dobro bi te platio! (šalj. ). Izr. bit ~ 'osećati se zdrav'; odrečno: 'biti bolestan'; ćinit — 'pomagati'; ~ doć 'biti od koristi'; ~ proć 'uspeti'; ić (kome) ~, stojat — 'živeti u povoljnim prilikama'; ~ je sve znat, al je zlo sve činit! ~ bi ga bilo rad smrti poslat 'suviše je spor'; ~ ga nasadio 'prevario ga u nečemu. dobro s 'imanje, gazdinstvo'. ~ umro bać Stipe, pa se oma razišlo i r jegovo dobro. dobrurad-a-o 'naklonjen'. — Ko je prema tebi dobrurad, lako ćeš se š njim spajtašit! doče pril. 'nositi dete na leđima (sa rukama o vratu)'. — iđe ive i nosi svoje dite doče (So, Ba). dočekan-a-o 'gostoljubiv'. — Nije to samo sad, snašica je uvik bila dočekana. dočekat-am svr. 1. 'očekivati koga i prestati čekati kad stigne'. — Čovika dugo nije bilo iz varoši, pa ga je ona na kapiji dočekala, sva radosna što je stigo. 2. 'doživeti'. — Nisam mislila da ću dočekat i unukovu ženidbu. 3. 'snaći, zadesiti'. — Šta smo dočekali da nam je led sav godišnji rod uništio. ~ se 'pasti tako da se pri padu ne dari'. — Mačku da kako baciš, ona se uvik na noge dočeka. dočekivat-ekivam nesvr. ; prema dočekat. dočepat-am svr. 'naglo uhvatiti, zgrabiti'. — Ako te ja dočepam za te tvoje kike, oćeš zapantit kad si se plezila na starije. ~ se 's mukom se dokopati, doći do čega'. — Radi pa ćeš imat, ni ja se nisam lako dočepo ovog salašića dočuvan-a-o 1. trp. prid. od dočuvat. 2. 'budno čuvan (dete se posle rođenja čuva tri dana i tri noći ~ da bi se sačuvalo od uroka)'. — Pokatkad pomislim, bože m prosti, da taj deran baš nije treću noć dočuvan. dočuvat dočuvam svr. 'sačuvati do kraja'. — Bog me je pomogo da dočuvam sve na okupu dok ti ne dođeš. doć/doć dođem svr. 1. 'idući prispeti, stići, doputovati na bilo koji način'. — Čuo sam da je Matin Pere došo na urlap. 2. 'nastati'. — Jedva čekam da nedilja dođe. 3. 'preći'. — Sutra će vršalica od komšije kod nas doć. 4. 'pojaviti se'. Kažu da je voda došla u naš atar. 5. 'nastaviti se na što, zaređati se'. — isprva je sve bilo lipo, a onda je počo niki divan ukrupno i na kraju je došlo do prave svađe. 6. 'pribaviti, steći'. — Čim dođem do dobrog vina, napuniću ono bure od tri hekta. 7. 'narasti, prispeti'. — Znaš li, Vranje, da mi je ona moja ditelna do pojasa došla?! 8. 'prohteti se (kome)'. — Kad su mi kazali šta je Mate nagazdovo, došlo mi je i da se smijem i da se zaplačem. 9. 'dogoditi se, zbiti se'. — Samo još jedno dvi nedilje da ne dođe kaka ampa. Izr. ~ do gustog 'jako se zaoštrit stanje'; ~ do riči 'steći priliku da govori'; ~ kome glave 'ubiti ga'; ~ na svit 'roditi se'; ~ kome šaka 'biti uhvaćen'; ~ sebi 'osvestiti se'; ~ na pamet, na um 'setiti se'; ~ na noge (kome) 'moliti'; ~ na san 'usniti'; ~ na vidilo 'biti objavljeno'; kako došlo tako prošlo 'brzo se pojavilo, a brzo i nestalo'; iđi mi dođi mi 'nije kako treba, nije u redu'; doće kuso na kolač 'vratiće se miio za drago'; ~ po brkljaču 'po batine'; došle vile očima 'istekao rok; dozlogrdilo'; ~ prazni rukivi 'ne doneti poklon'; ~ na gornju policu 'prispeti za ženidbu ili udaju'; posle ženidbe starijeg brata, odnosno udaje starije sestre'. dodat-am svr. 1. 'dometnuti, nadodati'. — Dodaj još koju krušku, nemoj baš na gram mirit. 2. 'dati, pružiti'. — Dodaj bolesnom didi čašu vode. 3. 'u govoru, razgovoru nastaviti na reč predgovornika'. — Sve si ti već kazala, nemam ja šta da dodam. dodavat dodajem nesvr. prema dodat. dodijat-am svr. 'dosaditi'. — Dolaziću ti dok ti ne dodijam. dodijavat-ijavam nesvr. prema dodijat. dodirivat (se)-irivam (se)/-irujem (se) nesvr. prema dodirnit (se). dodirnit dodirnem svr. 'dotaći, dotaknuti'. — Samo ako te dodirne, a ti vikni, pa ću ja doć. dodvoravat se-oravam se nesvr. prema dodvorit se. dodvorit dodvorim svr. 'dvoriti do kraja'. — Ćer ga je dodvorila i saranila. ~ se 'laskanjem, udvaranjem zadobiti čiju naklonost'. — Čim sam se ja babi dodvorio, ćer je moja bila. dođoš m v. dotiranica. — Nije red da se naša cura uda za dođoša. događat se događa se nesvr. prema dogodit se. dogamizat-ižem svr. 'doći gamižući'. — iđite vi naprid, a ja kad dogamižem s ovim mojim antravim nogama. dogarat dogara nesvr. prema dogorit.

RICNIK 2.pdf

dogegat (se) dogegam (se) svr. 'doći gegajući se'. — No, dogegale su se i guske već jedared. dogledat-am svr. 'ugledati što nadaleko, dokle se može videti'. — Nisu majkine mlade oči ko tvoje, dite moje, ja to ne možem do gledat. dogmizat-ižem svr. 'dogamizati, gmižući doći'. — Starac je sa svojim herlavim nogama, jedva dogmizo do crkveni vrata. dogodine pril. 'iduće godine'. — Dogodine, živi bili pavidili! dogodit se dogodi se svr. 'nastati, zbiti se, desiti se'. — Milka kaže da se ništa nije dogodilo, al ja mislim da ona laže. dogođaj m 'događaj'. — Čuli smo i mi za taj dogođaj, al nismo povirovali. dogorit svr. 1. 'izgoreti do kraja'. — Pušti nek ova svića sasvim dogori. 2. 'dogusuti, dojaditi'. — Trgniće se on, kad mu dogori, pa ostane prazni šaka. Izr. ~ do nokata 'dojaditi'. dogovarat se-ovaram se nesvr. prema dogovorit se. dogovor m 'pismeni ili usmeni sporazum'. — Dogovor je bio da ja dođem kod tebe. Izr. Dogovor kuću gradi! dogovorit se-ovoiim se svr. 'ugovoriti s kim, sporazumeti se'. — Dogovorili smo se da zajedno krenemo. dojašit-im svr. 1. 'jašući doći'. — Dojašio je na konju, a natrag će pišce. 2. 'ne moći više jahati'. — Pao je s konja i dojašio zauvik. dojavit dojavim svr. 'javiti (kome), doneti vest'. — Nama je dojavio prvi komšija da preteljov salaš gori. dojit-Im nesvr. 'hraniti svojim mlekom'. — Ne diraj Margu, baš sad doji maloga. dojka ž 'sisa'. —_ima tušta mlika pa je bole dojke. dojurit dojurim svr. 'j'ureći stići'. — Dojurio je ko brez duše. dokajat jem svr. 'do kraja okajati, prestati kajati'. — Baću baš nije, al nanu je redovno dokajala. dokasat-ašem svr. 'stići u kasu'. — Iđite vi naprid, a ja ću da dokašem za vama. dokasivat-asivam nesvr. prema dokasat. — Šta taj Vinko svaki dan dokasiva kod nas?! dokasno pril. 'kasno u noć'. — Ne marim da i moja Manda iđe s vama u kolo, samo nemojte, dico, ostat dokasno. dokivat dokivam nesvr. prema dokovat. dokazat dokažem svr. 1. 'uveriti koga o čemu'. — Dokazaću ja njemu čija je kuća viđenija. 2. 'dojaviti kome što'. — Samo da mi je saznat ko mu je dokazo za našu Stanku? dokazivanje s gl. im. od dokazivat. — Nema više nikakog dokazivanja kad je već prisuđeno. dokazivat-azivam nesvr. prema dokazat. doklancat-am svr. v. dokulecat. dokle(g) pril. 'dokle'. — Dokleg vidiš s otim očalama? 2. 'do koje vremenske granice'. — Dokleg ćeš bit na salašu? doklipsat doklipšem svr. 'klipšući doći'. — Nisam je očekivala, a eno je i snaš Roza je doklipsala. dokondrljat (se)-am (se) svr. 'dokotrljati (se), dokoturati (se). — Bundeva je pala s kola i dokondrljala se do vrata ambetuša. dokopat-am svr. 1. 'uhvatiti, zgrabiti'. — Kad ga je Ante dokopo, sav je problidio. 2. 'dovršiti kopanje'. — Nema više, dokopali smo sve. ~ se 1. 'domoći se, dočepati se'. — Čim se Bruno dokopo boce, neće više bit divana. 2. 'doći, stići do čega'. — Sad je lako kad sam se dokopo varoši još zavida. dokoračat-am svr. 'koračajući doći'. — Doću i ja ako bidnem mogo dokoracat. dokovat dokujem svr. 'dovršiti kovanje'. — Mogo si najpre dokovat kosu, p onda ist malu užnu. dokraja pril. 'do kraja, do svršetka, potpuno, sasvim'. — Dobar je on čovik al ta višpidla će ga razvuć dokraja. doktor m 'lekar' očni ~, ženski ~, zubni —. dokulecat dokulecam svr. 'doći, stići (uz tegobe u hodanju), došepati'. — Bolje da krenemo oma, jel ako Margu čekamo dok ona ne dokuleca i mi ćemo zakasnit. dokupit dokupim svr. 'kupiti uz ono što je već kupljeno'. — I mi ćemo dokupit još onaj komad zemlje, što je uz onu koju smo lani kupiii. dokuvat-am svr. 'dovršili kuvanje'. — Čekam da se dokuva ta tvoja kokoška pa da idem.

RICNIK 2.pdf

dokuvavat-uvavam nesvr. prema dokuvat. dolaf-afa m 'komoda sa tri ili četiri fijoke, za žensku opremu, za narodnu nošnju ili sl. '. — U dolafu su složene sve svilene suknje. dolazit-im nesvr. prema doć. doletit-im svr. 'leteći prispeti, pojaviti se gde'. — Prve laste su doletile. doli pril. 'niže, naniže'. — Skočim doli s kruške pa biž iz vinograda. doličan-čna-čno 'prikladan'. — Uz to svečano ruvo moraš i doličnu maramu povezat. dolićat dolicem nesvr. prema doletet. dolijat dolijam svr. 'biti ulovljen, uprkos svemu lukavstvu'. — Prid svima se falio, kako on mož svašta a onda je najdared dolijo i moro se oženit. dolikovat-uje nesvr. 'priličiti'. — Ne dolikuje da mlada cura iđe s oženjenim čovikom. — Ne dolikuje to čoviku da sve kaže ženi ~ govorio bi dida Luka. dolit dolijem svr. 'dosuti, dodati'. — Jesi I, Martine, dolio vina u ono sridnje bure? dolivat dolivam nesvr. prema dolit. dolma ž 'nasip pored reke'. — Put jevodio pravo na dolmu pore(d) Tise. dolnjak-aka 1. 'jug, strana sveta'. — I rode i laste su očle na dolnjak. 3. 'dvanaestica u kartama, pub'. — Baci manju kartu, možeš dolnjaka. 2. 'topli južni vetar'. — Duva dolnjak sa će se snig otopit. dolja ž 'dolina (suprotno: greda). — Teško dolji u koju se voda sliva i divojki koja sama sniva! (nar. ) doljača ž 'dolja u kojoj se mogu pojaviti podzemne vode (nalazi se uz dol, rit)'. — U doljači slabo štogod rodi, podvodno je i ovik je pod ritom. domaći-a-e 1. 'koji je izrađen u kući'. — Pite slobodno, to je naša dornaća rakija. 2. 'kpji živi u domu ili pored doma (o pticama i životinjama)'. — To je naš dornaći mačak. domaćica/domaćinca ž 'domaćinova žena; žena koja upravlja domom, koja vodi kućanstvo u domu'. — Cura je iz dobre kuće biće i dobra domaćica. 'Izr. Domaćine od ovoga dvora, živila ti domaćica tvoja! (nar. ). domaćicin-a-o 'koji pripada domaćici'. — E, sad dajte vamo taj domaćicin prisnac. domaćin m 1. 'starešina porodice'. — ispratili su svog domaćina danas na poslidnji počinak. 2. imućan, bogat čovek'. — Domaćin je to, da da nema ravnog u okolini. domaćinov-a;-o' koji pripada domaćinu. ' — Ne dam ti, to je domaćinova lula. domaćinski-a-o'koji pripada domaćinima' koji se odnosi na domaćine'. — Ne bi se baš moglo kazat da je to domaćinsko gazdovanje. domaćinski pril. 'kao domaćin, srdačno, prijateljski'. — Moram se pofalit da me je Marko pravo domaćinski dočeko. domaćinstvo s 'gazdinstvo'. — Di su dica bila vridnija i složnija tu je domaćmstvo bivalo sve veće i bogatije. domest etem svr. 'čisteći metlom sakupiti na jedno određeno mesto'. — Dometi sve vamo na jedan rakaš, p onda ćemo u košaru odnet na đubre. domina ž 'pravougaona pločica, na kojoj su cme tačke na belom polju (ili obrnuto) za društvenu igru'. domine pl. t. 'vrsta igre sa pravougaonim pločicama. domit-rm nesvr. 'kuću kućiti'. — Ja bi da se uzmemo, radićemo, pa ćemo zajedno i domit. ~ se 'stvarati svoj dom, udavati se'. — Slabo mi se cure dome, a već bi zdravo vrime bilo. domunđavat se-unđavam se nesvr. 'došaptavati se (potajno)'. — Čim vidiš Paju i Đuru zajedno, onda znaj da se stogod domunđavaje. donašat donašam nesvr. v. donosit. donet-esem svr. 1. 'noseći dati, pružiti'. — Mogo bi da mi doneseš koju kilu krumpira. 2. 'dati miraz (žena mužu)'. — Donela mu je ona lanac i po dobre zerrilje. 3. 'dati zaradu, prihod'. — Doneće mu te krave veliku korist. Izr. ~ na pladnju 'dati bez uloženog rada'; vrag ga dono 'došao je nepozvan'; koja te voda donela 'kojom zgodom si došao'. donle(g) pril. 1. 'donde'. — Odale(g) je naše žito. — Dalekoje to, ima najmanje po sata dobfog oda donle(g). donosit donosim nesvr. prema donet. dopadat se-am se nesvr. prema dopast se.

RICNIK 2.pdf

dopast se-adnem se svr. 'svideti se'. — Sve bi uradila samo da se Stipanu dopadnem. doperjašit-erjašim svr. 'dotrčati, doleteti, dojurjti'_ — čuo momak da će tu bit Matilka, pa je sve ostavio i doperjašio. dopirat-rem nesvr. prema doprit. doplaćivat-aćivam nesvr. prema doplatit. doplatit doplatim svr. 'dodati ranijoj ceni'. Kupio jesam, al nisam oma izno iz dućana, pa sam posli moro još doplatit. doplivat-am svr. 'plivajući stići, doći'. — Doplivo si junački, al sad ćeš vidit da i ode nije bolje neg na onoj drugoj obali. doplivavat-ivavam nesvr. prema doplivat. dopodne s 'vreme od jutra do pola dana (do 12 časova)'. — Ko dopodne spava ko(d) tog ruže ne cvataje. dopolak 'do polovine'. — Znaš, Bruno, ti si dopolak luckast, a dopolak nisi pametan. doposlitke pril. 'naposletku, doposletka'. — Šta se tu može, dico, doposlitke svakom ostane samo starost, ako mlad ne umre. dopraćat-am nesvr. prema dopratiti. dopratit-im svr. 'doći s nekim u društvu, praviti nekome društvo do njegove kuće'. — Mačak me je dočeko na kapiji i dopratio me je do praga kuće. doprit doprem svr. 1. 'doći, dospeti do kakva mesta'. — Toliki je svit bio da ja nisam doprla ni do crkveni vrata. 2. 'šireći se stići do koga (o glasu, zvuku i sl. )'. — Iz dalekaje dopro glas bećarca, po tom sam znala da svatovi idu. dopuštat dopušćam nesvr. prema dopustit. dopuštit dopuštim svr. 'dati kome slobodu, odobriti da što radi'. — Ako joj ne dopuštimo da se uda, uskočiće. dopuzat-užem svr. 'puzanjem doći do određenog cilja'. — Dotleg se vrtila okolo dok nije dopuzala do njegovi noga. doradit doradim svr. 'potpuno, sasvim izraditi, ugladiti'. — Znala je tkat, al nije znala doradit ono što počme. dorađivat-ađivam nesvr. prema doradit. dorast dorastem svr. 1. 'do kraja izrasti'. — Još malo kad doraste, kakaje lipa, trčaće monci za njom. 2. 'razviti se do određene sposobnosti'. — Najstariji jeste, al nije doraso da vodi gazdašag. dorat m 'konj smeđecrne dlake, crne grive repa'. — Babo, prodajte dorata i kupite vranca. dorin-a-o 'koji pripada dori'. — Po topotu poznam dorin kas. doro m hip. 'dorat'. — Ah, moj doro, dobri doro (nar. ). doronga ž 1. 'motka'. — Mate, ti uvik iđeš s takom dorongom ko da si čobanin. 2. 'visoka, rnršava i nezgrapna ženska osoba'. — Nisu lip Par: on je mali i debo, a ona je prava doronga. ĸ mađ. dorong. doruša ž 'doratasta, mrkoriđa kobila'. — iđi, vaćaj konje, dorušu s live strane upregni. dorušin-a-o 'koji pripada doruši'. — Dorušin kolan od ama je zdravo popuštan, stegni ga malo. dosad pril. 'do ovoga vremena'. — Nisi moro ni dosad dolazit. dosadan-dna-dno 'koji je pun dosade, koji izaziva dosadu'. — Dosadan mi je taj mali ker, laje, i kad tri'ba i kad ne triba. dosadit dosadim svr. 'dodijati, biti na dosadi'. — Dosadio je i Bogu i svitu. dosađivat-ađivam nesvr. prema dosadit. ~ se 'osećati dosadu, patiti od dosade'. — Nedilja je pa ništa ne radim i dosađivam se. doselit doselim svr. 1. 'dovesti iz drugoga kraja i nastaniti'. — Oni su je vamo doselili još prije prvog rata iz Ercegovine. 2. 'doseliti se'. — Na godinu ću i ja doselit u varoš. ~ se 'doći iz drugog kraja i nastaniti se'. doseljavat-eljavam nesvr. prema doselit. ~ se nesvr. prema doselit se. dosipat-am nesvr. prema dosut. dosipavat-ipavam nesvr. v. dosipat. dositit se-im se svr. v. sitit se. doskočit doskočim svr. 1. 'u nadmetanju skočiti toliko koliko neko druy'. — Ante je dobro skočio, al i Janko mu doskoči. 2. 'naći izlaz iz kakve teškoće'. — Baš mi je drago, što si mu, Lizo, tako doskočila, jel te je tio osramotit prid drugima. doskakat doskačem svr. 1. 'skakućući doći, dojuriti u skokovima'. — Vrapčići su doskakali prid vrata, toliko su bili gladni.

RICNIK 2.pdf

doskakivat-akivam nesvr. prema doskakat. doskakućat-akućem svr. 'skakućući stići, doći'. — Šta je njoj doskakućat kad je mlada. doskoro pril. 1. 'do pre kratkog vremena'. 2. 'uskoro'. — Nisam za njeg doskoro ni čula a sad on svakom soli pamet. Doskoro će u katane. doslužit doslužim svr. 1. 'dokraja odslužiti'. — Pajac će doslužit njegovog gazdu i u nedilju se ženi, pa će sa svojom ženom sam kuću kućit. 2. 'dopuniti služenje do kraja'. — Tribo je još tri miseca doslužit pa ić u mirovinu, al siroma, nije dočeko, umro je. dosolit dosolim svr. 1. a. 'dokraja, dovoljno, osoliti'. b. 'dodati već soljenom još malo soli'. 2. 'dodati još malo'. — Jerko mora u svaki divan da se umiša i malo da dosoli. dosoljavat-čljavam nesvr. prema dosolit. dospit dospijem svr. 1. 'stići'. — Samo ti iđi, na večeru ću i ja dospit. 2. 'imati vremena, biti slobodan'. ~ oću ja, nije da neću, al kad nikad ne dospijem. dospiven-ena-eno 'slobodan, bez posla'. — Kad bidneš dospiven, priđi malo kod nas. dosta pril. 'u dovoljnoj količini, do mile volje'. ~ glavno, 'prilično'; ~ dobro, 'podnošljivo'; ~ često, 'učestalo'; ~ gusto, 'pogusto'; ~jak 'ojak'; ~velik 'ovelik'. Izr. Dosta je kad tuku! Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svim posetama prijatelj ga je kajganom hranio'. dostignit-nem svr. 'idući za kim stići ga'. — Ja sam mislio da zdravo žurim, a ti s me već dostigo. dostižan-žna-žno 1. 'koji se može dostići'. — Triba zemlju dobro obrađivat, pa će i veći rod bit dostižan. 2. 'koji može nekog ili nešto dostići'. — Kako ne bi bila dostižna, samo ti malo potrči za njom. dosut dospem svr. 'sipanjem dodati onome što je već usuto'. — Dospi još jednu kašiku brašna, nek bidne koji kolač više i za goste. došantat-am svr. 'šantajući doći'. — Vi imate kada da krenete, stignićete me i tako, dok ja ne došantam. došantucat-am svr. dem. od došantat. — Znam da ne možeš trčat, al valdar možeš pokatkad došantucat do prvog komšije. došetat (se) došetam (se) svr. 'doći, stići šetajući'. — Ja ko velim, došetaću se malo do vas, nedilja je pa da vas obađem. došunjat se došunjam se svr. 'šunjajući se doći'. — Kako si se ti došunjao kad te niko nije ni vidio ni čuo da ulaziš u sobu?! v. šunjat se. dotać (se) dotaknem (se) svr. v. dotaknit (se). dotad(a) pril. 'do toga vremena'. — Dotad nisam u njevu kuću ulazio. dotaknit dotaknem svr. 'približiti što čemu tako da se površine dodirau'. — Probaj ga samo prstom dotaknit pa ćeš sa mnom imat posla. ~ se 'približiti se (kome, čemu)'. — Nemoj da se dotakneš gvožđa, vruće je. '' doteć-eče/dotekne svr. 'biti dovoljan, zadovolijti (se)'. — Samo vi, dico, ite, a nama šta dotekne'. — Ako nam doteče novaca, i ti ćeš dobit ruvo za Božić. doteturat (se)-am (se) svr. 'teturajući doći, stići'. — Toliko se nalijo, da se jedva doteturo do kuće. doticat (se) dotičem (se) nesvr. prema dotaknit (se), dotać (se). dotiran-a-o 'lepo, skladno obučen'. — Šta je naš komšija danas tako dotiran, da se ne ženi moždar?! dotiran(i)ca ž 1. 'beskućnik'. — Ne pribiva on nigdi, prava je dotiran(i)ca. 2. 'koji je došao iz drugog mesta, došljak'. — Šta ja znam kaka si ti dotiran(i)ca?! Da te primim u kuću i drćem cilu noć, oćeš li štogod odnet. dotirat-am svr. 1. 'dovesti što na kakvom vozilu ili na tovarnoj životinji'. — Kako je samo mogo toliko dotirat na dva vola?! 2. 'privesti goneći pred sobom'; ~ ovce, — čopor svinja. 3. 'dovesti u red, popraviti, uraditi'. — Zovite vi samo komšiju Lazu, on će vam tako dotirat avliju da će se svi svati čudit. ~ se 'urediti se, ulepšati se, nalickati se'. — Kaži mi, bar da znam, za koga si se toliko dotirala?! dotiravat-iravam nesvr. prema dotirat. ~ se 1. nesvr. 1. 'prema dotirat se'. — 2. 'prepirati se'. — Kaka ste mi vi braća, kad se po cio dan samo dotiravate?! dotle(g) pril. 1. 'do tog mesta'. — Ne iđe se meni čak dotle(g) pišce. 2. 'do toga vremena'. — Ja ću upregnit konje, a ti se dotle(g) obuči... 3. 'za to vreme, istovremeno'. — Samo što sam malo ušo u kuću, a on dotle(g) pobigo iz avlije. dotrajat dotrajem svr. 1. 'potrajat do nekog vremena, doteći'. — Moraćeš nosit mlit, neće nam brašno dotrajat do Božića. 2. 'postati neupotrebljiv, pohabati se'. — Često si oblačio to ruvo, pa je dotrajalo. dotrčat-im svr. 'trčeći doći'. — Kad je vatra buknila, sve komšije su dotrčale da nam pomognu trnit. dotrčavat-rčavam nesvr. prema dotrčat. dotrkat dotrcem svr. 'dotrčati, dotrknuti'. — Odnesi ujna Toni ovaj pladanj fanaka, sa ćeš ti dotrkat natrag, mi nećemo dotleg užnat.

RICNIK 2.pdf

dotrkivat-rkivam nesvr. prema dotrkat, dotrknit. dotrknit dotrknem svr. dem. prema dotrčat. dotrvat-am svr. 'dotrajati'. — Kupio sam ti novo pero, valdar će ti dotrvat do kraja ovog miseca. dotuć dotučem svr. 'svladati, onesposobiti'. — Patio je kad mu je žena umrla, a sad kad mu je i sin umro, to ga je sasvim dotuklo. doturat doturam svr. 'preneti na kolicima, dogurati'. — Čujem, Lozija, da vam je priteklo žute zemlje, baš si mogo jedno dvoja kolica doturat prid našu košaru. dotužit-i(m) svr. 'dojaditi, dosaditi'. — Cigurno mu je dotužila samoća pa se zato obisio. doujit doujim svr. 'hujeći brzo stići, dohujati'. — Stipane, ti si doujio ko da te vitar nosi. dovabit dovabim svr. 'dozvati (živinu i svinje)'. — Kokoške nisu gladne, pa sam i(h) jedva dovabila. dovaćat-am nesvr. prema dovatit. dovađat dovađam nesvr. prema dovest. dovarat-am svr. 'domamiti, dovesti na prevaru'. — Dovaraj i(h) u avliju, p onda ćemo lako da i(h) uvatimo. dovat-ata m 'dohvat (nadohvatruke dokle se može dosegnuti)'. — Stani iza badnja, tu si izvan dovata vitra. dovatit/dovatit-im/dovatim svr. 1. 'dohvatiti'4 — Dovati mi bocu s rakijom, tamo je u špajcu na polici. 2. 'udariti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja dovatim! — AJco te ja dovatim, bogo moja, biće te po svom ataru! dovažat dovažam v. dovozit. Dove G. Dova. — Duhovi. 'crkveni praznik'. Kažu nana i baćo da ćemo imat tusta gostivi na Dove. doveče pril. 'uveče, večeras'. — Doveče ćemo se nać na prelu. dovedena ž 'devojka koja je odbegla svome izabraniku'. — Ne boj se ti za Josipu, snaće se ona makar je skoro dovedena. dovest-ezem svr. 1. 'svršiti vezenje'. — Ja sam za danas dovezla. 2. 'dodati vezenju'. — Moraću još dovest, malo je uzak vez. dovest-edem (t. pr. doveden-ena) svr. 1. 'vodeći koga učiniti da prispe do određenog mesta'. — Opet si mi dovo tog pijanduru u kuću. 2. 'uzeti u kuću ženu radi ženidbe'. — Red je kad se vinčaje da mladu dovedu u našu kuću. ~ se 'doći u muževljevu kuću, udati se'. dovest-ezem svr. 'doneti, dopremiti, prebaciti vozeći'. — Ja ću da te dovezem natrag mojim kolima. ~ se 'doputovati prevoznim sredstvom'. dovida 'dok je vidno, do mraka, zavida (v)'. — Ništa se ne starajte, vratiću se dovida. dovidat se dovidam se nesvr. 'snalaziti se, biti umešan (u nevolji)'. — Tamo ćeš bit sama i moraš se dovidat kako znaš. dovijat dovijem svr. 'svršiti vejanje lopatom ili vetrenjačom'. — Još samo po džaka da dovijem pa sam gotov. dovijat dovijam svr. 'vijajući doterati'. — Nisam ja baš tila, al Marko me je skoro dovijo. ~ se 1. 'vijajući se stići'. — Čitavog puta su nji troje se vijali i tako su se dovijali na salaš. 2. 'snaći se vešto u čemu, dospeti do čega, postići'. — Dovijala se ona, sirota, kako je mogla, kad je sama ostala s petoro dice. dovika pril. 'uvek, stalno, neprekidno'. — Taj ožiljak će ti ostat dovika. dovikat dovičem nesvr. 'vičući dozvati'. — Ko će ga, anđo, dovikat kad je gluv. dovikivat-ikivam nesvr. prema dovikat. doviknit doviknem svr. 'zovnuti'. — Ti si bliže, dovikni i(h) na užnu. dovit se dovijem se svr. prema dovidat se. dovlačit dovlačim (dovlačenje s gl. im. ) nesvr. prema dovuć. ~ se nesvr. prema dovuć se. dovle(g)//dovlen pril. 'dovde'. — Dovleg mi je već od vas! dovodit dovodim nesvr. prema dovest. dovozit dovozim nesvr. prema dovest. ~ se nesvr. prema dovest se. dovratak-tka m 'okvir vrata'. — Ajde uđi unutra, šta si se naslonio na dovratak. dovrć dovršem svr. 'svršiti vršidbu'. — Je 1 vršu kod vas? — Već smo i dovrli. dovuć dovučem svr. 'vukući dovesti'. — Mačka je dovukla svoj'a tri mačeta u košaru. ~ se 1. 'vukući se s mukom stići'. — Dovleg sam se dovukla, al dalje ni makac. 2. 'nagovarajući dovesti (koga)'. — Priznajem, ja sam je dovuko, sama ne bi došla. doziđat doziđam svr. 'dograditi, dozidati'. — Doziđali smo j'oš jednu sobu.

RICNIK 2.pdf

doziđivat-iđivam nesvr. prema doziđat. dozivat dozivam nesvr. prema dozvat. dozlaboga pril. 'do krajnjih granica, preterano'. — Bisan je dozlaboga. dozlogrdit-ogrdi(m) svr. 'postati nepodnošljiv, prevršiti meru koja se može trpeti'. — Furtom ga je mać(u)va mučila i kad mu je dozlogrdilo, pobigo je od kuće. doznat-am svr. 'obavestiti se o čemu, saznati'. — Ovik čovik poslidnji dozna da mu se žena kurva. dozrijat dozrije svr. 'dokraja sazreti, svršiti sazrevanje'. — Mora njim blt kiselo vino kad nikad ne dočekaje da njim dozrije grožđe. dozvat dozovem svr. 'zovući navesti koga da dođe, da priđe, da se pojavi'. — Dozovi ti njega vamo, p onda nek kaže šta ima. doženjanca ž v. dužijanca. — Doženjanca je velika radost i slavlje kad se žetva završi (So, Čo). doživit-im svr. 'živ dočekati kakav događaj'. — Kako se ne bi radovala, samo ne znam oću 1 doživit taj dan. doživotan-tna-tno 'koji traje do kraja života'. — Ostavio joj je doživotno kuću na uživanje. doživotno pril. 'do kraja života'. — Vitar ga je udariio i, siroma, oduzo se doživotno. drač m bot. Robinis pseudoacacia, bagrem. dračov-a-o 'koji je od drača'. — Od koga se ti braniš, kad nosiš tako veliku dračovu batinu? drag draga drago 'mio, voljen, dopadljiv'. — To je tako drag momak; Cura je draga, al je malo debela. Dragi se na me ljuti. Izr. drage volje 'rado'; milo za drago (vratit) 'odgovoriti jednakom merom'. draga ž 'dragana'. — Ja joj pivam, mene moja draga ne čuje. dragi m 'dragan'. — Doće mi večeras moj dragi. drago pril. 'milo, prijatno'. — Drago nam je što ste došli. dragost ž 'radost'. — Velike mi dragosti, a dao ditetu šaku ora! drangulija ž 'sitna, bezvredna stvar'. — Šta mi razbacivaš svud po sobi te tvoje drangulije?! dražit dražim nesvr. 'izazivati, razjarivati'. — Zašto Pere svaki dan draži našeg kera? drćat drćem nesvr. 'drhtati'. — Kad ne bi znala drćat ~ smizla bi se od zime. drečav-a-o 'neskladno složenih boja'. — Šta tebi fali, Ciiika, kad si obukla taj drečavi ieveš?! drečavo pril. 'na drečav način'. — Ambetuš je bio ružno i drečavo umolovan. drečit-i nesvr. 'odudarati, bosti oči (naročito o živim bojama), strčati'. — Antunova je žena umolovala sobu, nije nimalo lipa, zdravo joj dreče farbe. drečit se-im se nesvr. 'derati se, jaukati uz plač od besa, vrištati'. — Jezus, Mare, šta si uradila s otom tvojom curom, kad se cilo jutro dreči?! Izr. glupost boli, uvik bi se drečio! 'toliko je glup'. drečkav-a-o 1. 'plačljiv'. — Šta ćeš, ima i take drečkave dice. 2. 'upadljiv, koji bode oči'. — Kako samo mož nosit take drečkave marame?! drečkavo pril. 'plačljivo'. — Nije gladno, tako je drečkavo i rđavo. dreka ž 'dernjava, graja, vriska'. — Mislila sam da je kaka velika nevolja kad sam čula dreku iz komšiluka. dreknit dreknem svr. 'snažno, glasno viknuti'. — Nisam dobro ni na prag stao, a baćo dreknu na me iz sveg glasa. dren m bot. Cornus mas, drvo sa žutim cvetovima i plodom kiselo trpkog ukusa. Izr. zdrav ko ~ 'čvrst, snažan'. drenov-a-o 'koji je od drena'. — Drenov štap se ne savija, tako je tvrd. dreš dreša m 'vršalica (koju pokreće poseban motor ~ mašina), deo gde se odvaja zrno od slame i pleve). dretva ž 'tanak vrlo jak konac za šivenje obuće ili opreme za konje'. — Baćo su uvik imali u kući šilo i dretve, ako bi tribalo zašit koji am jel kajase. drezgat se-am nesvr. 'truckati se, drmusati se (na kolima)'. — Baš moraš ti ić na taj vašar, cio dan ćeš se drezgat na putu. drezina ž 'kolica na četiri točka koja se kreću po železničkim šinama ručnim pogonom'. — Kad drezina iđe prema varoši, onda znam da je podne prošlo. dreždit-im nesvr. 'dugo, mrzovoljno i besciljno čekati'. — Već po dana ode dreždim, a još uvik ne znam zašto. driman-mna-mno 'dremljiv, sanjiv'. — E, moj Bartule, izgledaš ko driman mačak.

RICNIK 2.pdf

drimat drimam nesvr. 'nalaziti se u polusnu'. — Mačak drima u zapećku. ~ se bezl. 'spava mi se'. — Nije mi se drimalo, pa nisam tio ić spavat. drimav-a-ov. driman. drimež m 'pospanost, sanjivost'. — Niki me drimež uvatio, mora da je od ovog vina. drimkat-am nesvr. dem. prema drimat. drimnit-nem svr. 'maio odspavati'. — Dida se naslone na pec i tamo malo drimnu. drimovan-vna-vno 'sanjiv, dremljiv'. — Naš je momak drimovan, cigurmo je došo noćos u sitne sate. drimuckat-am nesvr. prema drimat. drimucnit drimucnem svr. dem. od drimnit. drinak-nka m 'vrsta loze i grožđa'. — Dri~ nak malo duže zrija, al zato ostane dugo za zimu na tavanu. drišit drišim nesvr. 'razvezivati, odvezivati'. — Sveži ti, ja ne možem, furtom mi se driši. Izr. ~ kesu 'plaćati'. ~ se 'razvezivati se'. — Ja sam vidio kad se krava drišila. Izr. — Driši mu se jezik 'počinje govoriti'. drlež m 'nered'. — Uvik se fali kaka je vridna, a kad odem kod nje je taki drlež da ne mož bit veći. drlilo s v. drlež. — Ko će sklenit ono drlilo u avliji? drlo s v. drlež. — Nesređena su to čeljad, svud njim d'rlo kud se okreneš. drlog m v. drlež. — Drugog vide, a svoj drlog ne znadu počistit. drljača ž 'brana (prvobitno rađena od pletenog pruća divljih šljivika, kasnije gvozdena), kojom se mrvi i ravna gornji sloj oranice'. — Vezali smo drljaču za sijačicu, pa oma drlja posijano. drljat drljam nesvr. 'sitniti i pretresati uzoranu zemlju drljačom'. — Čim je žito bilo posijano, oma smo i drljali zemlju. drmat-am nesvr. 'činiti da se nešto ljulja sa jedne strane na drugu'. — Ivanica drma trišnju pa ću past š nje. ~se 'micati se tamo amo, tresti se, potresati'. — Tako je zdravo grmilo da su se pendžere drmale na sobi. 2. 'voziti se na čemu što se trese'. — Bolje ću ić pišce nego da se na tom rđavom putu drmam na kolima s tobom. drmnit-nem svr. 1. 'potresti'. — Drmni malo tu šljivu da padne koja doli; 2. 'popiti'. — Daj mi bocu, da i ja drmnem koji gutljaj! drmusalo s 'sito u mlinu (koje ravnomernim pomeranjem levodesno prosejava brašno)'. — Siroma, to mu je ostalo od bolesti, trese se ko drmusalo u meljavi brašna. drndalo s 'naprava kojom se rastresa, obrađuje kudelja'. — Kad nemaš više kudelje možeš i drndalo bacit. drndat-am nesvr. 1. 'razbijati zgrudvanu vunu ili kudelju'. 2. 'tandrkati (o kolima)'. — Alaj ta tvoja kola dindaje, ko da će se aspast. ~ se 'voziti se po neravnom putu, drmusati se'. drndav-a-o 'koji klopara, tandrče'. — Šta si došo na tim starim drndavim kolima? drolja ž 1. 'krpa, prnja, iznošeno i pocepano odelo'. — Baci već tu drolju. valdar nećeš s otim prat sude?! — Bila je sva u droljama. 2. 'žena sumnjivog morala'. — Ostavila je čovika, sad čujemo da i pije, postala je prava drolja. droljav-a-o 'pocepan, iscepan i ritama'. — Bila je na njoj jedna izblidila i droljava suknja. drombulja ž 1. 'mali muzički instrument (jednom rukom se nasloni na otvorena usta, a drugom udara po jezičku instrumenta i tako dobija željeni ton)'. 2. (pogrd. ) 'usta'. — Ako ufriško ne ućutiš, zaradićeš po drombulji! drombuljat-am nesvr. 1. 'svirati u drombulju'. — Znam i kolo da sviram na drombulji. 2. 'govoriti gluposti'. — Kad si se moro tako naljoskat, bolje iđi leć, da više ne drombuljaš već. dronjak-njka m. 1. 'pohaban komad tkanine, poderana haljina ili štogod od odeće'. — Kad je došo kod nas radit imo je na sebi misto ruva jedan dronjak. 2. 'bednik, jadnik, ništarija'. — Ne vridi ga ni pomagat kad će on uvik ostat dronjak. dronjav-a-o 1. 'odrpan, pocepan'. — Bila je na njemu ne samo dronjava košulja, već i pocipana na leđima. dronjo-e m 'odrpanac, ništarija, propalica'. — Da si bio ko drugi, ne bi sad bio dronjo i povlačio se po svitu ko poslidnja bitanga. droplja ž 1. zool. Otididae, ptica'. 2. 'drolja, nevaljala žena'. — Nemoj mi nju ni spominjat, to je obična droplja, kad je mogla i svoju dicu napuštit! drot drota m 'žica'. — Kilu drota smo potrošili kad smo mećali tavanicu. Izr. Igra ko na drotu 'odlično pleše'. drotar-ara m 'limar koji krpi lonce (polazi od kuće do kuće, izvikujući ulicom i nudeći svoje usluge)'. — Spremi ona dva lonca, čujem da iđe drotar pa nek i(h) zakrpi. drpat drpam nesvr. 'pipati, štipati (vulg. )'. — Volio je drpat cure, pa su sve bižale od njeg. ~ se 'štipati se (vulg)'.

RICNIK 2.pdf

drškat se-am se svr. dem. od držat se (v. ). — Razmažena je, pa samo da joj se drškat, drtina ž 'ono što je staro, slabo, oronulo (o čoveku ili životinji)'. — Nije ta drtina ni za što, kobila je omatorila, pa bi je tribalo prodat. drug m 'muška osoba vezana s kim prijateljstvom, prijatelj'. — Ento i Dančo su drugovi od ditinjstva, pa i sad kad su oženjeni ljudi, žive ko dva rođena brata. Izr. Daj mi, Bože, u nevolji druga, brez nevolje i sam ću ga nać! druga ž 'ženska osoba vezana prijateljstvom s drugom ženskom osobom, prijateljica'. — Nije Teza još očla, čeka druge pa će zajedno u kolo. drugačije pril. 'na drugi način'. — Ne možem ja tu ništa pomoć, kad oni sad drugačije divane. drugačiji-a-e 'drukčiji'. — Uvlk sam divanila da je odan bolje ić jel je ovo drugačiji put. drugdaš pril. 'drugi put, drugom prilikom, u drugo vreme, drugda'. — Što imamo, to je na astalu, drugdaš će bit bolje. drugarica ž v. druga. — Sve su se moje drugarice poudavale, ostala sam sama. drugaricin-a-o 'koji pripada drugarici'. — Nije moj, to je drugaricin momak. drugarstvo s 'prijateljstvo, druženje'. — Sve mož da se dogodi, al niko nam naše drugarstvo neće pokvarit. drugi-a-o 1. 'koji je po redu iza prvoga'. — Ovo mi je već drugi sin. 2. 'koji se razlikuje od pređašnjeg, nov'. — Otkako se oženio, posto je drugi čovik. 3. 'jednak, istovetan'. — Vi'dio sam ti ćer, toliko ličite, da je ona druga ti. 4. 'bilo koji'. — Svaki drugi bi na tvom mistu mene odbranio. Izr. gledat drugim očima 'suditi na drugi način'; na jedno uvo uđe, na drugo izađe 'ne mariti za ono što se savetuje'; nemam druge 'nema izlaza'; okrenii drugi list 'postupiti sasvim drukčije'; otić na drugi svit 'umreti'; s druge strane, 'drukčije'; u drugom stanju; 'bremenita (o ženi)'. drugo pril. 'što je u nabrajanju iza prvoga'. —-Ne dam te za njeg, prvo, što si jedinica, a drugo, što je on siroma i gadan momak. drugovat drugujem nesvr. 'živeti s kim kao drugarica'. ~ udala mi se najbolja druga, sad nemam više s kim da drugujem. drum druma m 'put, cesta'. — Samo da ostavimo ovaj prašnjav put i da stignemo na drum. Izr. što ra umu to na drumu 'otvoreno, bez uvijanja'. družbenica ž 1. 'pratilja neveste na venčanju'. — Biću družbenica mojoj drugi, u nedilju se vinčava. 2. 'životna saputnica'. — Šta ću i kako živit brez moje družbenic, umrla je i ostavila me samog. druževan-vna-vno 'društven'. — Da si ti većma druževan i druga dica bi te većma volila. družica-e ž 1. 'dem. od druga, drugarica'. 2. 'vrsta vretena koje se okreće iz šake ukoso caviše (a ne nadole prstima)'. družit se družim se nesvr. 'biti kome ili s kim drugar(ica), drugovati'. — Baba Kata se uvik družila s muškarcima, jel kako je divanila, ženama nije virovala. drvara ž 'stovarište, prodavnica drva'. — Otiđi do drvare i kupi leca za krov. drvašce-eta s dem. od drvo. drvcad ž zb. im. od drvce. drvce-eta s 1. dem. od drvo, mlado i malo drvo'. 2. 'sitno iscepano drvo'. — Nacipaj mi koje drvce za potpalu. 3. 'šibica'. — Daj mi koje drvce nemam š čim zapalit, nisam ni znala da sam ostala brez mašine. Izr. božićno ~ 'jelka koja se kiti za Božić'; božije ~ bot. Artemisia abrotanum'. drven-a-o 1. 'koji je načinjen od drveta: ~ vrata, ~ astal, ~ klin. 2. 'koji je bez života, ukočen, krut'. — Lr?a vam je snaša, al je nika zdravo drvena. Izr. stojat ko ~ 'biti ukočen, bez života'. drvence-eta s dem. od drvo. drven(i)ce ž pl. t. 'krevet (izrađen od dasaka i neofarban)'. — Kad smo se uzeli, imali smo samo jedne drven(i)ce i jedan stari dolaf. drvenit-i(m) nesvr. 'činiti da što postane tvrdo'. — Već dva sata kako sam skuvala, a nema i(h) na užnu, meso je počelo drvenit. ~ se povr. ~ ilo se drveni. drveno pril. 'poput drveta, ukočeno'. — Kaži štogod, šta samo tu drveno stojiš? drvlje s zb. im. od drvo. Izr. bacat se na koga drvljem i kamenjem 'obasuti koga najtežim pogrdama'. drvnjak-aka m 'šupa gde su smeštena drva za ogrev'. — Pun nam je drvnjak, ne znam di ćemo ćutke sadit? drvo drveta s 'dugogodišnja bujka sa stablom i korenjem'. — Sve je lišće opalo s drveća, i jesen je prošla. držak drška m 'deo predmeta (ručnog alata, posuda, pribora za jelo i sl. ) kojim se drži ili hvata rukom)', ~ od bundeve. držat-im nesvr. 1. 'uhvatiti koga ili što i ne ispuštati'. — Držl me bolest već dvi nedilje u krevetu. 2. 'služiti čemu kao oslonac'. — Grede su popuštile, al slime dobro drži tavanicu. 3. 'primoravati koga ili što da ostane na jednom mestu'. — Drž kravu za rogove dok ne donesem lanac da je svežem. 4. 'činiti da ko ili što bude u jednom stanju, položaju'. — Povrimeno meći na vatru nek se drži žerava dok ja ne donesem kuruza za purenje. 5. 'čuvati, održavati'. — Jeste on udovac, al komšinca mu drži kuću u

RICNIK 2.pdf

redu. 6. 'izdržavati koga'. — Nema on više ništa, srićan je što ga snaja drži u kući i rani. 7. 'postupati s kim dobro ili zlo'. — Sve je dida dao unucima, a sad ga oni drže ko kera... 8. 'ceniti, smatrati'. — Ivan je taki, zdravo drži do sebe. 9. 'misliti, verovati'. — Svi smo držali, da će ena izvuć još koju godinu... 10. 'kretati se u određenom pravcu, ne odvajati se od čega'. — Drž se samo dračove šume, ona ćete odvest baš do šumarove kuće. 11. (o vremenu) trajati, ne prolaziti'. — Davno je vako dugo držala zima, nikako da popušti... Izr. ~ divan 'govoriti'; ~ slavu 'slaviti i sl. ' ~ kome stranu 'biti uz koga'; ~ glavu visoko 'biti gord, ponosan'; ~ je zik za zubima 'ćutati'; ~ ga ko malo vode na dlanu 'ugađati kome u svemu'; ~ koga u rukama, na lancu, za vrat 'imati koga u vlasti'; ~ rič 'ispunjavati obećanje'; ~ uzde u svojim rukama 'imati vlast'; ~ koga ko jaje na dlanu 'ugađati kome u svemu'; ~ što u pameti 'misliti stalno na nešto'. ~ se 1. 'stajati posve blizu, zadržavati se'. — Ti se, Stipane, dfž za moju suknju, da se ne izgubiš u ovoj gunguli; 2. 'biti u snazi, u dobrom stanju'. — Bać Lazo već ima devedeset šest godina, a dobro se drži. 3. 'ne kvariti se, ostajati sveže (o voću, hrani)'. — Jabuke se u podrumu dobro drže. 4. 'vladati se, ophoditi se, ponašati se'. — Vidi se da su zdravo umorni, ai drže se, oce danas sve daurade; 5. 'smatrati se, ceniti se'. — Drže se bogati, a neće dat prosjaku ni komad kruva! 6. 'nositi se na rukama'. — Mala je pa se voli držati. Izr. ~ s kim 'biti u ljubavnim odnosima'; ~ zubima za vitar'biti bez osnova'; ~ ko pijan plota 'biti isključiv'; ~ reda ko ker taraba 'raditi ono što se mora, što je pravilo'. — Jedva se drži na nogama 'bolestan ili pijan'. državski-a-o 'državni'. — Tražićemo da nam naprave put priko državske zemlje. držeći-a-e 1. 'krepak, snažan'. — Koliko je Roza propatila, a još uvik je tako držeća žena. 2. 'dobrog imovnog stanja'. ~ ima on svega, držeći je to gazda. dubak dupka m 'stalak za dete u kojem stoji i uči da hoda'. — Metni ga u dubak, nemam ja vrimena da ga držim. dubit dubim nesvr. 1. 'stajati naopačke, s nogama nagore'. — Kako ce dubit kad ne zna još ni ić. 2. 'dupsti'. — Brat je dubio dasku, a ja sam zakivo. Izr. ~ na glavi 'činiti nemoguće'. dubok-a-o 1. 'koji ima veliku dubinu'. — Nije bio dubok jendek i ne znam kako su se kola izvrnila; — Malo je duboka brazda; — Otkinio se kabo i ne znam kako ćemo ga izvadit iz tog dubokog bunara. Izr. imat ~ džep 'imati dosta novaca'; spavat dubokim snom 'čvrsto spavati'. duboko pril. 'u dubinu, u dubini'. ~ ronit, ~ spavat. dućan-ana 'trgovinska radnja, prodavnica'. botoški ~ 'trgovina mešovitom robom'; refeški ~ 'trgovina manufakturnom robom'. Izr. — Taki si pametan, da imaš dućan mogo bi da je prodaješ; zatvori ~ 'zakopčaj čakšire'. dućančić m dem. od dućan. đućandžija m 1. 'vlasnik dućana'. — Blaškov sin je otvorio gvožđaru, posto je dućandžija. 2. 'prodavac u dućanu'. — Poznam ja dućandžiju i on je kazo da ne kupim sad, a to je komšijin sin koji tamo prodaje. dućanić m dem. od dućan. đućkat-am nesvr. 'sisati (majčino mleko ili iz flaše na dudlu)'. — Sad baš dućka pa će na spavanje. dud duda (mn. dudovi) m bot. Morus, listopadno drvo i njegov plod, murva'. ~ bili ~, crni ~, murganski ~, 'posebno krupna vrsta zagasito maslinaste boje'. dudara ž 'rakija od dudovog ploda, dudovača'. — Pekli su dudaru, pa je izgleda od koštanja zadrimo. dudit-im nesvr. 'šćućureno mirovati, smrzavati se'. — Dudi ko pokislo i promrzlo pile. dudla ž 'đuda, cucla'. — Nema spavanja brez njezine dudle. dudlit-im nesvr. 1. 'sisati'. — Mali je odbijen od sise, al zato dudli na bocu. 2. 'piti alkohol'. — Sve bi bilo dobro da iz litreške boce vino ne dudli. dudovac-ovca m 'vrsta bube koja isključivo napada lišće duda'. — Dudove je dudovac sasvim ogolio, sve lišće je obrstio. dudovača ž v. dudara. dudukat dudučem nesvr. 1. 'isprekidano svirati na nekom duvačkom instrumentu (svirali)'. — Dokle ćeš dudukat u tu vrulu? 2. 'oglašavati se trubom na vozilu'. — Tfči napolje, duduče niki motor. dug m 1. 'obaveza dužnika prema verovniku, ono što je uzeto ili dato na zajam'. — Dug ćemo na vrime vratit, pa šta nama ostane. 2. 'dužnost, moralna obaveza'..-r To je naš dug prema našim roditeljima, sad kad su ostarili. Izr. ~ je zao drug. duga ž 'savijena daska kao sastavni deo bačve, bureta'. — Stegni obručove da se ne raspadnu duge na tom rasušenom buretu. duga ž 'atmosferska pojava, koja nastaje zbog prelamanja sunčevih zraka kroz kapi kiše stvarajući luk spektralnih boja'. — Pojavila se duga, neće bit više kiše. dugačak-čka-čko (komp. duglji-a-e) 'dug'. — Naš komšija bać Šime imo je dugačke brkove do ušivi. Izr. ~ je zik, kratak život! ~ ko gladna godina! Dugačka kosa kratka pamet! Dugačka bolest, smrt gotova. dugljina (Asg-inu Apl.-ine) ž 'dužina, duljina'. — Otić pišce sa salaša u varoš, baći to nije bila nikaka dugljina.

RICNIK 2.pdf

dugo pril. 'mnogo vremena'. — Rode i laste dugo moraje letit dok ne stignu u toplije krajeve. Izr. neće ~ 'brzo će umreti'. dugovat dugujem nesvr. 'biti dužan'. — Dugovo je i Bogu i svitu, nije čudo što je propo. dugovičan-čna-čno 'koji dugo traje ili živi, dugotrajan'. — Već slabo pila, ne mislim da će ti to bit dugovična pila. dukat m 'zlatnik'. — Vidi bać Kazinu Gabrišku ~ svila joj šuška a dukati vise na vratu. Izr. Di dukati zveče tu lakomci muče! dukatić m dem. od dukat, mali dukat. dukirat dukira nesvr! 'odgovarati, pristajati'. priličiti'. — Kaka je io mama, kad ne vidi da curi ne dukira svileno ruvo radnim danom. dulac dulca m 'cevčica na gajdama, pisak'. — Gajdaš svira, a dulac priko ramena samo prducka. duljit duljim nesvr. 'dužiti'. — E, pa dalje da ne duljim, pristala je da se uda. dumat-am nesvr. 'govoriti gluposti'. — Misliš da nam možeš povazdan dumat i da mi moramo to slušat, misto da nam kažeš istinu. dunc-a m 'ukuvano voće, kompot'. — Špajc mi je pun dunca, a još sam jabuke poslagala na armaru. duncoška prid. v. boca. ~ boca 'flaša za kompot'. dunit dunem svr. 1. 'duhnuti'. — Pokatkad bi dunio vitrić. 2. 'pasti na pamet (iznenada)'. — Ne znam šta mu je dunilo u glavu, obuko se i očo pišce u varoš. dunja ž 'perina, pokrivač'. — Kad pomećem sve uzgljance i dunju u krevet, skoro mi dođe do gredica, tako su pune perja. dunjica ž 'dem od dunja, pokrivač za bebu. Čim se rodio ivica dobio je od majke durjicu za povijanje. dupe-eta s 'stražnjica'. — Kako to sidiš, dupe ti se vidi. dupence-eta s dem. od dupe. duplirat dupliram svr. i nesvr. 'podvostruči(va)ti'. — Ako odustanem od prodaje, moram vratit kaparu i duplirat. duplovan-a-o 1. 'dvostruk'. — Bolje duplovan ručak nego ni jedan. 2. 'oplemenjen'. — Duplovan jorgovan 'oplemenjen, sa duplim cvetovima'. duračan-čna-čno 'izdržljiv, istrajan'. — Teško bi nam bilo s toliko dice da nemam tako duračnog čovika. durak-aka m 1. 'vrsta kartaške igre (sa 32 karte). — Kako vece zimus, oni se skupe i kartaje duraka. 2. 'lice koje je izgubilo u igri duraka'. — Danas nisam imo sriće, pet puti sam bio durak. duranzlija ž 'vrsta koštičavog voća koje se ne odvaja od koštica'. — Nemamo briske cipače, sve su duranzlije. durat-am nesvr. 1. 'trajati'. — Duramo mi već godinama ko da smo ukleti da patimo. 2. 'trpeti'. — Radimo gazdinu zemlju i duramo dok nam ne dozlogrdi. 3. 'životariti'. — Dok mi se sin nije oženio, pomalo mi je davo, pa se dalo durat kojekako. durcoš-a m 'prznica, razdražljivac'. — Jel s vama bio i onaj Josin durcoš? durit se durim se nesvr. 'ponašati se uvređeno'. — Nije mu bila užna pod nos, pa se duri, al vodim ja brigu, proće ga kad ogladne. durljiv-a-o 'srdit, koji se duri'. — Taka mu je narav durljiva. durljivo pril. 'na durljiv način, srdito'. — Ja mu Iipo pružim, a on durljivo odgurne od sebe. duša ž 1. 'svest i sposobnost čoveka da misli i oseća'. — U velikoj žalosti i duša mi je patila. 2. 'dobar, osetljiv čovek: plemenita ~ 3. (teol. ) 'besmrtan, nematerijalan princip života u čoveku, koji ga veže s Bogom'. — Srušio se i prida mnom dušu ispuštio. 4. 'čovek, osoba, stanovnik'. — Naše selo broji iljadu duša. 5. 'osobito mila i draga osoba'. — Stane, dušo, ustani, svanilo je. Izr. bit brez duše i srca 'biti okrutan'; bori se s dušom 'umirati'; dat Bogu dušu, rastat se s dušom 'umreti'; prodat dušu vragu'; 'krenuti rđavim putem'; ~ me boli 'jako mi je žao'; ~ mu je u nosu 'teško je bolestan': ~ od čovika 'vrlo dobar čovek'. imat koga na duši 'biti uzrok nečije nesreće'; mirne duše 'bez griže savesti'; ne dat kome dušom danit 'bez prekida ga goniti'; poznavat koga u dušu 'intimno ga znati'. dušak-ška m u stalnoj vezi: popiti, ispiti na dušak, popiti iz jednog daha'. — Ja vam kažem, da će on litru vina na dušak iskapit, i ne guta kad pije. dušman(in) m 'onaj koji je s kime u zavadi, u neprijateljstvu, onaj koji radi da nekoga upropasti, veliki neprijatelj'. — Ne možem ja tako prema čoviku, pa da mi je najgori dušmanin. Izr. Ako ti je dušman i ko mrav, čuvaj ga se ko lava! duvan-ana m bot. Nicotiana. izr. Ne vridi ni po lule duvana 'ne vredi ništa'. duvandžija m 'strastan pušač'. — Kome si kupio lulu kad znam da nisi nikaki duvandžija. duvankesa ž 'kesa za duvan (najčešće od kože)'. — Brez Iule i duvankese dida nikad ne kreću od kuće.

RICNIK 2.pdf

duvanski-a-o 1. 'koji se odnosi na duvan'. — Ne podnosim ni duvansku sagu. 2. 'mrke boje'. — Kupiću sukna za jednu suknju ako nađem lipo duvansko. duvar m 'zid'. — Satiro ga do duvara. — Blid ko duvar. duvat duva/dušem nesvr. 'puhati, duhati'. — Kad iđe, duše ko debela guska. Izr. Kaka jama taki vitar duše. ~ na nos 'ljutiti se'; u isti rog ~ 'slagati se s kim u postupcima'; znam otkud vitar duše 'kakvo je stanje'. duvna ž 'opatica, kaluđerica'. — Bila ~ 'opatica koja nosi isključivo bele haljine'. duž-i (g. mn. duži) ž 'mera za dužinu (200 hv, 1 hv = 1. 896 m). — Kod trece duži ćemo počet kosit. 2. predl 'uzduž, po dužini'. — Duž čitave njive nije bilo ni j'ednog korova. dužan-žna-žno 'koji ima dužnost, primoran, obavezan'. — Ja sam dužan i gazdinu zemlju da obradim. 2. 'koji ima duga, koji je obavezan platiti, vratiti dug'. — Dužan sam u bang i moram vratit. Izr. Ko je ~ i na Božić je tužan! Ni kriv ni ~ 'nevin'. dužica ž dem. od duga. dužijanca 'dožejanca ž 'svečanost o završetku žetve'. (Narodni običaj kod Bunjevaca, nastao još u vreme kad su živeli u prijateljskim zadrugama. Kraj žetve je proslavljen, jer je jedan od najvažnijih poslova uspešno priveden kraju i,,biće kruva za sve". Žeteocirisari i žene ili devojke ~ risaruše, koje iza kosaca drvenom kukom kupe žito i slažu u snopove, po završenoj žetvi, na čelu sa najboljim risarom—bandašom i njegovom risarušombandašicom, vraćaju se na salaš, okićeni ~ bandašvencem ~ ostali perlicama od žita. Žitni venac se predaje domaćinu, koji ga veša u ambetušu (v. ), a zatim im nazdravlja vinom iz bokala i nastaje opšte veselje). dvared pril. 'dvaput'. — Ja sam kod tebe već dvared bio, a ti kod mene još ni jedared. Izr. Dvared slaže, dok jedared zine 'više laži od istine'; dvaredtrired 'više puta'. dvocivka ž 'puška sa dve cevi'. — Sićam se dobro, dvocivka je uvik visila na zidu iza vrata u sobi. dvoger m 'dvobrazdni, gvozdeni plug'. — Kad na dvogeru orem, onda tri konja upregrem. dvogoče-eta s 'ždrebe ili tele od dve godine'. — 0(će)š mi prodat to tvoje dvogoče? dvogodac-oca m 'životinja mužjak od dve godine'. — Nije to još pravi ždribac, tek je dvogodac. dvojak-a-o 'na dva načina, dve vrste'. — Ti ko da imaš dvojaku miru: jedna za trizne, a druga za pijane mušterije. dvojako pril. 'na dva načina'. — Kako možeš dvojako volit jednog istog čovika?! dvojca m 'dva muškarca'. — Oćete 1 moć vas dvojca što bi drugi dobar jedan uradio?! dvojit-im 1. 'razdvajati, odvajati'. — Kako bi vas mogla dvojit kad ste mi rođena dica?! 2. 'kolebati se, sumnjati u istinitost'. — Dugo sam ja dvojio, al su oni tajili pa se nije znalo da njim je cura divojkom rodila. dvojka ž 1. 'brojka 2'. 2. 'Bure od dva akova'. — Za Božić ćemo otvorit dvojku vlna. dvojke ž pl. t. 'blizanci'. — Katina Marica je rodila dvojke. dvojnice pl. t. 'narodni duvački instrument od drveta sa dve cevi, diple'. — Kad ne znaš lipo svirat, ostavi te dvojnice, nemoj po cio dan ćurlikat. dvokat ata m 'pravni zastupnik' v. fiškal, prokator, odvitnik. — Samo dvokat ga je košto lanac zemlje. dvokolica ž 'kola na dva točka'. — Tončo je zdravo volio da se provoza dvokolicom. dvorba ž dvorenje, posluživanje. — Dida su se pridali za dvorbu teta Mari, posli njeve smiti biće sva zemlja tetina. dvoredan-dna dno 'u dva reda (kaput, plug dvobrazdaš)'. — Je 1 bio skup taj dvoredan plug? dvorit-im nesvr. 1. služiti, posluživati'. — Dopratio se s nikim bangalolama, neću da dvorim te bitange, pa sam prišla kod tebe. 2. 'brinuti se o nekom, negovati'. — Bać Joso je sad osto brez ikoga ko će ga dvorit kad se razboli. dvostruk-a-o 'dva puta veći (deblji), udvojen'. — Metni ti dvostruku štrangu, da konji ne pokidaje ako naglo trgnu. dvostruko pril. 'u dvostrukoj meri, dvaput više'. — Dobar si ti birtaš, samo ti grifla dvostruko piše. dvovlasnik m 'onaj koji ima zemlju s obe strane granice'. ~ ima nas ode više dvovlasnika, živimo s ove strane, a zemlja nam je s druge strane granice.

RICNIK 2.pdf

Dž džačić m dem. od džak. džačina ž augm. i podr. od džak. džak džaka m (N mn. džakovi-ova) 'vreća'. — Čivfucki ~ 'vreća od 70 kg. 'izr. ~ brez dnola 'rasipništvo'; našo ~ zakrpu! 'jednaki su'; ~ na rame, daj mi gazda rane 'prosjak'. džandrljiv-a-o 'koji mnogo prigovara, svadljiv'. — Dobar mi je čovik, samo da je malo manje džandrljiv. džangrižljiv-a-o v. džandrljiv. džapat (se) džapam (se) nesvr. 'svađati se, prepirati se, buniti se tražeći nešto'. — Ne bi moro, al voli da se džapa oko svakog posla. džedženje s gl. im. od džedžit. — Kazala sam mu: nema vi'še džedženja — ako ne dođe na vrime na užnu, ja ilo sklanjam s astala. džedžit džedžim nesvr. 'dugo stajati, provoditi vreme (ponekad i čekajući što), dreždati'. — Vika amena džedže u mijani. džega ž v. kapica. — Mlade neveste i udate žene kad upletu kosu u konđu, stavljaje na glavu džegu (So). dželebdžija 'trgovac volovima'. — Vodimo volove da i(h) prodamo dželebdžiji. dželepci pl. t. 'ugojeni volovi'. — Dželepci neće više da idu, prodaćemo i(h). džep džepa m 'kesica, prorez na bilo kom delu odeće u kojoj se nose sitne stvari i novac'. — Sta možem da učinim kad mi je prazan džep. džeparoš m 'onaj koji vrši krađe iz džepova, džepar'. — Počo je ko džeparoš a posli će postat pravi lopov. džibra ž 'ostatak komine ili drugog voća posle peoenja rakije'. — Više je bilo džibre od komine nego od šljiva. džiger(i)ca ž 'jetra, hepar. — Nemoj mi ist džiger(i)cu. Izr. crna ~ 'jetra'; bila ~, lepušina 'pluća'. džigernjača ž 'jetrena kobasica'. — Kad koljemo, mi nikad ne pravimo džigernjače, sve ode u diven(i)ce i krvavice. džilitat se-a(m) nesvr. 'ritati se'. — Veži nakraće tog ždripca da se ne džilita \eć toliko. džilitnit se-ne se svr, 'ritnuti se'. — Biž dalje, jel ako se kobila džilitne ~ teško tebi. džomba/džomba ž 'izbočina, neravnina (obično na putu od skorenog i sasušenog blata)'. — Ti ko da baš oćeš da me vozaš po ovim džombama?! džombav-a-o 'pun džombi, neravan (o putu)'. — Nećemo valdar i natrag ić po onom džombavom putu? džonjat džonjam nesvr. 1. 'dremati (sedeći)'. — Ja tio da uđem kad vidim ker džonja na vratima, nisam smio od njeg. 2. 'dugo čekati (pred nečijim vratima)'. — Di si tako dugo, otkad već džonjam, a tebe nema, pa nema. džora ž 'mršava svinja (ispala iz tova)'. — Neće da idu, ko da sam same džore zatvorio u obor. džulov-ova m 1. 'veliki ovčarski pas'. — Kažem vam, džulov veiik ko tele. 2. 'propalica, probisvet'. — Ne puštajte iog džulova ni u avliju, a ne da mu još i ist date. džumle pril. 'skupa, zajedno, đuture (v)'. — Istresi ti samo tamo džumle u košar, ja ću to kod kuće potribit.  Ĉ đače-eta s dem. od đak. đačić m dem. od đak. đačit-im nesvr. 1. 'pohadati školu'. — Ne đači više, izvadili smo ga i(s) škule. 2. 'pevati'. — Voli 1 vaša ćer pivat? — Ta kako ne bi, đači mi po cio dan. đački-a-o 'koji se odnosi na đake'. — Usput je izgubio đačke knjige.

RICNIK 2.pdf

đački pril. 'kao đak, poput đaka'. — Ja ga pitam jel je znao, a on se samo nasmije nako đački. đak đaka m (mn. đakovi g. mn. đakova) 'učenik'. — Od ove jeseni imam i ja đaka, pošo mi je sin Đuka u škulu. đakela m i ž 1. augm. od đak. 2. 'učenik višeg razreda'. ~ on je moj đakela, vel(i)ke škule uči, biće doktor. đakovanje s gl. im. od đakovati. — Mani Tomu, omatoriće u đakovanju! đakovat đakujem nesvr. 'učiti, školovati se, ići u školu'. — Znači, ti si đakovo zajedno s našim sinom? đakunica ž 'učenica'. — Marija je dobra đakunica, zdravo je fali učitelj. đe, đi 'uzvik kojim se teraju konji, điha'. đengav-a-o 'bolešljiv, slab'. — Od kako je vako rđavo vrime, ja se tako đengavom osićam da bi furtom mogla Iežat, đerdan-ana m 'ogrlica (od bisera, od dukata, zlatan lančić i sl. )'. — Cuiku nikad nisi mogo vidit na sokaku brez đerdana oko vrata. đerdančić m dem. od đerdan. đerđan-ana m v. đerdan. đerđap m 'drven okrugli ram (za ručni rad, vez), đerđef'. — Sidila je kraj peći i na đerđapu vezla. đerma ž 'đeram'. — Škripi đerma ko je na bunaru... (nar. ). đermac m 'deo đerme (poprečno drvo, učvršćeno gvozdenim klinom u rašlje soje i na jednom kraju opterećeno kamenom ili komadima gvožđa, radi lakšeg izvlačenja kabla sa vodom)'. đidija m 'snažan i hrabar mlad čovek'. — E, Kate, tvoj Marko je izraso u pravog đidiju! đido m v. đidija. đikat-am nesvr. 'naglo rasti'. — Alaj, vaši kuruzi đikaje, ko da ji kogod vuče i(z) zemlje. đilkoš m 'obestan mladi čovek, kavgadžija'. — Ne bi tribalo da se baš s Pajom zdravo družiš, ako je istina da je on đilkoš, kako niki ljudi kažu. ~ mađ gyilkos. đinđa ž 1. 'nakit'. — Rozika zdravo voli da se đinđama kiti. 2. 'nemoralna žena'. — Rastala se Roska s čovikom i postala đinđa. đinđat se đinđam se nesvr. 'provoditi nemoralan život'. — Đinđa se ona sa svakim ko mož platit. đinđuva ž 'minđuša'. — Ne volim što nosi šarene đinđuve. đipat đipam nesvr. prema đipit. đipit im svr. 'naglo ustati, skočiti (sa kreveta ili stolice radi polaska)'. — Ta, sidi još malo, di si đipio ~ oću i ja s tobom da divanim. đira ž 'pukotina'. — Jesi 1 ti, Ante, vidio kaka ti se đira pojavila na zidu od salaša? đoče pril. v. doče. — Babo, bole, me noge, ja bi da me malo nosite đoče. đon đona m 'potplata za obuću'. — Prožuljo mi se đon na čizmama. đonit-im nesvr. 'pribijati đon na obuću'. — Čizme su dobre, nisam ji još ni đonio. đorat đoram nesvr. 1. 'bacati jedan predmet sa mesta na drugo mesto'. — Zašto oma ne ostaviš na misto tu tašku, već je samo đoraš tamo vamo po sobi? 2. 'dovoditi koga u smešnu situaciju'. — Okani se već tog momka, dokleg ćeš ga đorat? đornit se-nem se svr. 'napiti se, naljoskati se'. _ Svi ste vi dobro se đornili, pa sad baljezgate. đornut-a-o 1. 'napit'. — Kad Jakov piva, onda da znate da je đornut iz boce. 2. 'umno ograničen, ćaknut'. — Maloje on đornut, ko da nije treću noć dočuvan. đubraš-aša m 1. 'onaj koji odnosi đubre'. Stigli su đubraši da iznesu đubre. 2. 'pokvarenjak'. — Nisam virovo da je Lozan taki đubraš: tražio je novaca samo na misec dana, a sad ga već po godine nema ni na ovu stranu. đubrav-a-o 'koji se ponaša kao đubre, lenj, neradnik'. — Koga ona da svituje kad je i sama neuredna i đubrava žena. đubre-eta (zb. im. đubrad) s 1. 'smeće'. — Triba iznet ispod konja đubre. 2. 'stajsko gnojivo (za đubrenje zemlje)'. — Vukli smo đubre na zemlju i razbaclvali prija oranja. 3. 'ološ'. — Nije to čovik, on je odavno već posto đubre. Izr. Dao se u ~ 'postao neradnik'. đubretar-ara m v. đubraš 1. đubretara ž 1. 'prljava, neuredna ženska osoba'. — Ta đubretara ima samo jezičinu, a zdravo joj smrdi rad. 2. 'moralno pokvarena ženska osoba'. — Lipo je obučena i nasmijana, al je u duši đubretara. đubrište s 'mesto na koje se baca đubre i smeće, smetište'. — Nemojte mi svud po avliji pravit đubrište. đubrit-im nesvr. 'dodavati zemlji đubreta'. — Kako zemlju đubriš, tako ti i rodi. đuga ž 'sud za vodu (grnčarija u raznim, veličinama, sa širim grlićem Pije se kroz dršku na kojoj se nalazi mali otvor). Izr. Dotleg

RICNIK 2.pdf

~ na bunar iđe dok se ne razbije! đumanje s gl. im. od đumat. — Po đumanju ga svi u kraju znadu. đumat am nesvr. 1. 'ići teškim korakom ljuljajući se'. — Nije ružan momak, samo kad iđe zdravo đuma. 2. 'igrati bez takta, đuskati'. Svi lipo igraje, samo Pere đuma ko kaki medvid. Ĉurđev(o) s 'Đurđevdan (od Đurđeva do Đurđeva, za godinu dana, su se sluge zapošljavale kod gazda na imanju)'. — Izr. Ako se ne vladaš kako triba, oma će doć tvoje Đurđevo 'biće otpušten'. đurđica ž bot. Convallaria majalis, đurđevak. đuturaš-aša m 'radnik koji radi đuture, u akord'. — Đuturaši su mi brali kuruze ove godine. đuture pril. 'sve skupa, u celini, ukupno bez pojedinačnog merenja ili vaganja, akord'. — Latio se ko da je đuture pogodio. đuvegija m 'zaručnik, verenik'. — Ako š se udat, đuvegija je tu. 2. 'muž, suprug (pogrd. )'. — Kako se vlada tvoj đuvegija? (misli na muža zbog nekih bračnih grehova). đuvegijin-a-o 'koji pripada đuvegiji'. — To je đuvegijin konj, malopre je dojašio na njemu. E edan edna edno 'jedan'. — Edno pile je crklo. Izr. ~ ko niedan 'jedan ima male vrednosti'. ~ pa dosta 'kad je i taj nevaljao'; ~ lasta ne čini proliće! up. jedan edared 'jednom, jedanput'. — Edared će i tvoj suđeni doć, pa ćeš se udat; up. jedared. edem (ti), edo (te) 'rečca za grdnju umesto psovke: edem ti imena; edo te inoš (v. ). egede egeda 'violina'. — Njegove su egede uvik pod pazuvom. egzamen m 'ispit zrelosti'. — Moj Antun je danas položio i egzamen. egzekucija ž 'zaplena i prodaja dužnikove imovine, ovrha'. — Tušta je gazda propalo egzekucijom. egzekutor m 'izvršilac sudske odluke ili upravnih organa, izvršilac uopšte'. — Egzekutor je sve na salašu popiso i ako za osam dana ne platimo dug, prodavaće se na dražbi. egzercir-ira m 'vežbanje vojnika'. — Najteži mi je bio svaki dan i po svakom vrimenu egzercir. ejo-e m zool. Accipitridae, jastreb (i uopšte ptica grabljivica). ekstra pril. 'naročito, štogod'. — Meni su kazali da je to ekstra sime za lubenice. el vezn. 'ili'. — El ćete bit dobri, el ću vas oma poslat vašoj kući! Sidi naprid el natrag di ima mista. El ćeš sad doć el te on m'kad više neće pogledat. Izr. El el 'iliili, neka se odluči, neka bude uspeh ili neuspeh'. emelet m 'sprat'. ² Kupio je kuću na emelet. ĸ mađ. emelet. endek m 'jendek'. — Eno tvog Tune, opio se pa spava u endeku. endelebendele stalni izraz: 'lutati bez svrhe i cilja, izbegavati posao i svaku odgovornost'. — Nemoj ti, Mate, samo okolo endelebendele, već uzmi motiku pa u brazdu ko i drugi. enđuto-ova m 'upaljač'. Di je samo nabavio enđuto pa se fali prid svima. enga ž 1. 'jenđa, drugarica, pratilja neveste u svadbi'. — Moje dvi druge će mi bit enge na vinčanju. 2. 'pratilja bandašice na žetvenoj svečanosti'. — Neće valdar bit lipče obučena enga od bandašice. enjat enjam nesvr. 'jenjati, slabiti, nestajati'. — Ne znam od čega mi tako svinji enjaje? eptika ž 'plućna tuberkuloza'. — odnela je eptika već tušta čeljadi od naše obitelji. eptikav-a-o 'tuberkulozan'. — Neće dugo još izvuć, sirota majka je eptikava. erberečka ž 'društvena igra dece i odraslih (Dve grupe dečaka i devojčica — ili momaka i devojaka ~ postave se na desetak metara udaljenosti jedni prema drugima. Naizmeničnim pozivanjem po jednog igrača iz suprotne strane da zaletom raskine njihov „lanac", gube se ili osvajaju poj'edinci i tako se gubi ili dobija igra)'.

RICNIK 2.pdf

Ercegovac-ovca m 'Hercegovac'. — Niki kažu da smo i mi Bunj'evci poriklom Ercegovci. Ercegovina ž 'Hercegovina'. — Ja sam služio katane u Ercegovini. Ercegovka ž 'Hercegovka'. — Ne znam esu 1 i Ercegovke tako tvrdoglave ko Bunjevke?! ergela ž 1. 'veliki broj konja'. — Čija je to ergela, tušta konja imadu. 2. 'uzgajalište konja'. — U ergeli se odgajaje samo trkački konji. erit (se) erim (se) nesvr. 'postavljati (se), dovoditi (se) u iskrivljen položaj'. — Ej, komšij'a, tvoj voz se eri na jednu stranu, pazi da se ne izvrneš! ~ se 'hvaliti se', — Stipane, nemoj se sam falit kad te znarno ko staru krajcaru. Izr. Ko se fali, sam se kvari! erlav-a-o 'kriv, iskrivljen, nesiguran na nogama'. — Ne znam koji mi je andrak danas, tako sam erlav ko da me je kogod istuko. esap-apa m 'račun'. — Edno je esap, a drugo je kako si ti prošo. esapit-esapim nesvr. 'računati'. — Metni ti to na plajbas, nemoj napamet esapit. escajg m 'pribor za jelo (kašika, nož, viljuška). esencija ž 'koncentrisano sirće'. — Na litru esencije triba ulit pet litara vode i onda mećat papriku. espap-apa m 1. 'roba za trgovinu'. — Espap do espapa, al ne pitaj pošto je? 2. fig. 'Sve pripadajuće stvari (za neki posao)'. — Jesi 1 pokupio sav svoj espap, nemoj štogod da ostane. etogactakoc uzv. 'eto tako'. — Etogactakoc, teško nam je bilo, al je sve porađeno i sad nam je dobro. etrova ž 'žena muževa brata, jetrva'. — Dvi etrove ko dvi žerave žive. v. jetrova. etrovin-a-o 'koji pripada etrovi'. — Etrovina dica vole mene ko da sam njim rođena mater. etrvica ž dem. od etrova. — Etrvice, ja ti nisam kriva, što tvoj čovik kod mene noćiva (nar. ). evedra ž 'pojata, zaklon za stoku izrađen od trske ili kukuruzovine'. — Sklonili smo ovce u evedru dok oluja ne prođe. evenga/evenka ž 'sa lozom ubrano grožđe i u kitu povezano (obešeno se čuva za zimu)'. — Ocikli nikolko evenaga pa će i(h) obisit na tavan da imamo i za zimu malo grožđa. F fain pril. 'prilično'. — Fain ste vi uradili za jedan sat! fainski-a-o 'zgodan, lep (momak, čovek)'. — Lozika toliko zabavija Lazi, a on je baš fainski momak. fainski pril. 'zgodno, lepo'. — Fainski izgleda ta tvoja nova cura. fajer m 'krov na jednu vodu (spušta se sa zida samo na jednu stranu)'. — Mala kuća na fajer. fajta ž 'rasa, pasmina'. — Ne volim kera zdravo bisne fajte. fala ž 1. 'hvala'; fala ti lipo! 2. 'hvalisanje'. — Fale puna usta, a zakrpa zakrpu jebe. faličan-čna-čno 1. 'koji ima kakvu manu nedostatak; neispravan'. — Ja bi kupio tu ponjavu, al kako vidim na dosta mista je falična. — Momak nije ružan, samo je faličan na jedno oko. — Nećeš se udat valdar za tog faličnog čovika?! 2. 'neraspoložen'. — Mani me danas, taka sam ko falična. falinga ž 'mana, nedostatak, pogreška'. — Momak nema nikake falinge; Konj je dobar al ima jednu falingu: vuća se kad mu priđeš. Ako u tkanju ispadne kaka falinga, snašica proberu, pa te lošije meni dadu. falisav-a-o 'hvalisav'. — Žena je malo falisava, al nije rđava po duši. falit-im svr. i nesvr. 1. 'nedostajati, pomanjkati'. ~ imali su svega i svačega, samo njim je jedno falilo: nisu imali dice. 2. 'pogrešiti'. — Rozika, moram ti kazat da si zdravo falila što nisi došla na skupštinu, bio je tamo i tvoj bivši momak Vranje. 3. 'izostati'. — Stipan je danas falio iz škule, bio je bolestan. 4. 'poludeti (fig. )'. — Jesi 1 čula, kažu da je Joža falio pameću?!

RICNIK 2.pdf

falit falim nesvr. 'hvaliti'. — Dobrog konja ne triba falit. faljen bog v. faljen Isus. faljen/faljen Isus 'pozdrav pri susretu (u staro doba mladi su obavezno pozdravljali starije, bez obzira na lično poznanstvo, a stariji su im otpozdravljali sa: Amen, Amen uvik, Ovik faljen bio)'. familija ž 'porodica'. — A od koje si ti, monče, familije kažeš? familijaran-rna-rno 'koji je u vezi sa familijom, porodičan'. — Čuvo sam da si dobar rabadžija, al kaži mi jesi 1 familijaran čovik? fanak-nka m 'krofna'. — Dobri su ti, Mande, fanki, samo da si malo više napekla; fanki sa sirom, ~ s pekmezom, ~ sa šećerom. fanfulja ž 'ženski polni organ' Izr. Tvoje mame ~ 'psovka'. faramucika ž 'podvala'. — A ja vam kažem, da se čuvate Markove faramucike! farba ž 'boja'. — Kupi mi malo modre farbe, triba mi za izvlačenje plaše na zidu; — Čula sam da si kupila novo ruvo, a kake je farbe? farbač-ača m 'jedna vrsta materijala, tkanine za radne suknje'. — Nisam davno kupila ovu suknju od farbača, a već se na dosta mista proridila. farbar-ara m 'onaj koji se bavi farbanjem, bojadžija'. — Odneću onu moju vidnu maramu, da mi farbar ufarba na duvansko. farbara ž 'trgovina u kojoj se prodaje farba'. — Samo ti iđi i traži, i u farbari se prodaje kenjača. farbarka ž 'žena farbar'. farbat farbam nesvr. 1. 'bojiti, bojadisati'. — Farbaćemo lece od ambetuša. 2. 'ulepšavati, podvaljivati (fig. )'. —. Jel, Kate, ne farbaš ti mene?! fartoknit (se) fartokne (se) nesvr. v. artoknit (se). fasija ž 'sudska isprava o vlasništvu nekretnine'. — Mate, svrati kod dvokata i donesi fasiju za ona tri lanca zemlje. fasovat-ujem nesvr. 1. 'sledovati, dobiti što mu pripada'. — Mi smo već fasovali šećer i so za ovaj misec. 2. 'dobiti batine'. — Fasovaće on svoje, samo da baćo stignu kući. fasung m 'ono što kome sleduje, sledovanje (naročito u vojsci)'. — Mi, obični katane smo uvik dobijali slabiji fasung. fat (Gmn. fativi) m 'hvat (mera za dužinu — 1. 896,5 m)'. februvar m 'drugi mesec u godini'. feder m 'opruga'. — Čujem da je Joško kupio kola na federe. fektovat-ujem nesvr. 'bećariti se, bekrijati'. — Vi kažete da je Vranje dobar, a ja sam čula da voli fektovat. fela ž 1. 'vrsta, soj, sorta'. — Svi smo dobri dok ne dirnemo u tu vašu žensku felu. 2. 'način'. — Pečeš to malo tista, pa si se uzvrtila ko da je u pitanju sto fela. ferbla ž 'hazardna kartaška igra'. — Odnela je njemu ferbla već deset lanaca. ferblat se-am se nesvr. 'kartati se ferbla'. — Po cilu noć se ferblaje kod nikog „Ćuse". fićfirić-ića m 'vetropirasti mladić, kicoš, gizdavac'. — Zagledala se u tog fićfirića pored toliki naši salašarski dobri momaka. fićkat-am nesvr. 'proizvoditi zvuk (npr. udarcem biča, zviždanjem)'. — Kad ja bičom fićkam, ne triba mi pulin da ovce tira. fićnit-nem svr. 1. prema fićkat. 2. 'baciti'. — Na koga je taj naš deran tako neuredan, kad dođe i(s) škule, on samo fićne torbu u zapećak, pa ajd u sigru. fićok-oka m 'čokanj'. — Ne mož bit trizan kad je jedno za drugim popio pet fićoka rakije. fićokat-am nesvr. 'piti, opijati se iz fićoka'. — Eno, tvoj i moj čovik od jutros fićokaje. fićuk m 'zvižduk'. — Dosadio mi je njegov fićuk. fićukat-am nesvr. 'zviždati'. — iđe i Tuniša, poznam ga po pismi koju fićuka! fićuknit fićuknem svr. — Ne daj Bože da te čujem, da ode ficukneš! fićura ž 'svetiljka sa lojem, lojanica'. — Kad nazobiš konje, utrni fićuru u košari. fijaker m 'poluotvorena kočija za javni prevoz (sa dva ili jednim konjem)'. Iđemo fijakerom u svatove. fijakeroš m 'fijakerist(a)'. — Fijakerošu, ako možeš friščije, žurimo se.

RICNIK 2.pdf

fijočica ž dem. od fijoka. fijoka ž 'ladica'. ~ ostavi pregače u dolnju fijoku dolafa. fijuk m 'oštar zvuk proizveden brzim strujanjem vazduha ili brzim kretanjem nekog tela kroz vazduh'. — Što volim lipe konje u karucama i kad se čuje fijuk kandžije. fijukat fijučem nesvr. 'proizvoditi fijuk. ' — Odavno nije taki ladan vitar duvo da sve fijuče. fijuknit fljuknem svr. 'proizvesti fijuk'. — On pukne bičom, a švigar mi pored uveta fijukne. fikarit-im nesvr. 'odsecati (veliki komad)'. — Kome ti, Mate, fikariš toliki komad šunke kad vas samo dvoj(i)ca ručate? filanc 'fi'lenc m v. financ. — Najviše filanca je bilo rodom iz Like, ko i žandara. filc m 'valjani materijal za izradu šešira i seljačkih čarapa (naročito pogodnih za klompe)'. filer-era m 'najsitniji austrougarski novac'. — Ne vridiš ti ni po filera. ĸ mađ. filler. filk m 'vrsta kartaške igre (sa 32 karte)'. — Ima i nas četver(i)ca da udarimo u filk? filkovat se-ujem se nesvr. 'kartati se filka'. — Filkovali smo se cilo poslipodne. financ m 'poreznik (uniformisani finansijski službenik), finans'. — Samo da ne naiđe baš sad kaki financ kad rakiju pečemo. fini-a-o 'uglađen, otmen'. — To je taki fini čovik, a baš nije učio bogzna kake škule. fino pril. 1. 'lepo, dobro'. — Baš mi je fino ode kod vas. 2. 'lukavo, podmuklo'. — Alaj su te sredili nako fino da ćeš zapantit dok si živ. finjaški-a-o 'probirljiv'. — Sirota Krista, zdravo je muči ona njezina finjaška svekrova. fircat-am nesvr. 'šiti krupnim bodom (sklapati skrojeno pre konačnog šivenja)'. — Dok ti fircaš suknju, ja ću prišit puca na leveš. firkat-am nesvr. 'škrabati, piskarati'. — Kako smiš da frrkaš po baćinom notesu?! firnajs m 'razređivač za farbu (za masno bojenje)'. — Kad smo brže potrošili one dvi litre firnajsa? fiskac uzv. 'zvuk koji se čuje pri udaru, šamara i sl. ' — On mene gurne, a ja njega fi'skac štapom po leđi. fiškal-ala m 'advokat'. — Moram ić kod fiškala, tužio me komšija za štetu u kuruzima. flancovat-ujem nesvr. 'bezobzirno trošiti (razbacivati novac). — Flancovali su dok je trajalo, a sad drugima zavide. flandra ž v. drolja. — Dovo je flandru u kuću pored žive žene. flanel-ela m 'laka mekana pamučna ili vunena tkanina'. — Lujza, sašiću ti jednu suknju od flanela. flaster m v. asvalt. — Mi se svako veče šetamo na flasteru. flasterisat-šem nesvr. 'popločavati (put, obor, trotoar)'. — Juče smo flasterisali isprid kuće. fleka ž 1. 'uprljano mesto, mrlja, najčešće na tkanini'. ~ imaš fleku na košulji, to ti je cigurno od paprikaša. 2. 'zakrpa (na cipeli ili odelu)'. — Probušio mi se đon na čizmama, moraću odnet kod čizmara da metne fieke. flekav-a-o 'uprljan, koji ima fleke'. — Oma da si skinio taj flekav prusluk sa sebe. flićkat flićkam nesvr. 'izbacivati izmet u žitkastom obliku (čovek, životinja)'. — Svinče koje tako flićka nije zdravo. flober m 'jednocevna puška malog kalibra'. — Nemam ja dvocivku nego samo jedan fiober. fluktus m v. bikačik. — Tako ga je oparmačio fluktusom da mu je kaput popuco na leđima. flundre ž mn. 'odelce sa dugmadima (ujedno) za dete (na turu rasečene)'. — Ti si, monče, kandar tvoje flundre malo umokrio?! fodor m 'ukras, nabor na donjem delu zavese ili haljine'. ~ imala je na suknji fodor u dva reda. forinta ž 'novac od dve krune ili sto krajcara u bivšoj Austro Ugarskoj'. — Dobila sam od ujne srebrnu forintu. forma ž 1. 'metalni kalup (za izradu kolačića)'. — Julkice, nađi mi onu formu ko zvizda, oću š njom da pravim gurabiice. 2. 'izrezan karton u obiiku mladog meseca (stavlja se u maramu kojom se glava vezuje, da bi povez imao bolje i lepše držanje)'. ~ imala sam dvitri forme, a sad mi triba za ovu maramu i ni jednu ne možem nać. 3. 'oblik, izgled'. — Ne kažem, kobila je lipe forme, samo da nema kaku unutrašnju falingu?! formast-a-o 'lepo oblikovan, lepog izgleda'. — Kazali ste da je momak visok i formast, a onje debo ko bure. fota ž 'zaloga (u jednoj društvenoj igri)'. — Sigrali smo se fote i ja sam u tom izgubila prsten.

RICNIK 2.pdf

fraćka ž 'praćka'. — Ja sam tio vrepca fraćkom, al sam trevio pendžer. frajla ž 'neudata ženska osoba, gospođica'. iir. matora ~ 'usedelica'. frajlica ž dem. od frajla; mlada gospođica'. — Vid(i)la sam našeg notaroša i jednu frajlicu s njim, valdar mu je to ćer. frakat se-am se nesvr. 'preterano i neukusno se šminkati'. — Nije ružna cura, al tako se zdravo fraka da izgleda ko strašilo. franjevac-evca m 'kaluđer franjevačkog reda (Franje Asiškog)'. — Franjevce ritko mož vidit med svitom. fras m 'šok'. — Ne viči tako na to malo dite, mož ga fras stegnit. fratar-tra m 'monah, kaluđer, čovek koji pripada crkvenom redu'. ~ imali su jednog sina, taj je očo u fratrove i nikad ne dolazi kući. frfljat-am nešvr. 'brbljati, govoriti nerazumljivo, bez veze i smisla'. — Šta si mi došo kad si se naloko i samo mi tu frfljaš! frišak-ška-ško (komp. friščiji-a-e) 1. 'svež'. — Nisu vam baš fri'ška ta jaja! 2. 'brz'. — Kažem ja baći da si ti zdravo frišak deran! friško pril. 'brzo'. — Iđi tamo i friško se vrati. Izr. Ko friško sudi, friško se i kaje! Mali lonac friško prikipi! frkćat-ćem nesvr. 'frktati (duvati kroz nos)'. — Čuvaj se konja koji frkće! froljit froljim nesvr. '(ne) mariti, (ne) obazirati se na tuđe reči, savete; (ne) misliti na koga'. — Šta trčiš za njim, kad on ni ne frolji za tobom. froncla ž 'kita, resa (u neuglednom obliku)'. — Kad je već toliko iznošeno ruvo, onda je bar mogo one froncle da posiče da ne landaraje oko njeg! front m 'prednja strana (zgrade, lica i s!. )'. — Lako ćeš poznat kuću: s fronta ima tri pendžere. fronta ž 'bojište, ratište'. — Nije mi tu čovik, na fronti je. frtalj m v. vrtalj. fuga z 'žleb između cigala na zidu'. — Samo ti lipo izvuči fuge. fugovat fugujem nesvr. 'izvlačiti fuge na sastavcima cigala'. — Ti ziđaj dalje, a ja ću počet fugovat ovo što je dosad iziđano. fukara ž/m 'nevaljalac, mangup, propalica'. — Taj tvoj Graco je obična pijandura i fukara. fulajtar m 'trčkalo, svaštar (u službi nekoga)'. — Ča Bruno je poručio da odeš danas kod njeg. — Otkud znaš? — Slao je onog njegovog fulajtara. funta ž 'mera za težinu (oko 1/2 kg. )'. — Nadigo je graju zbog mesa, a tu nema ni po funte. funtaš-aša m 'kantar kojim se meri na funte'. — Nosio je na pecu malo krumpira i luka, a na funtašu je mirio. funtašica ž 'vrsta jabuke (zimske)'. — Očisti jednu funtašicu pa ćemo peć pogače s jabukama. furda ž 1. 'otpad, škart (metalni, tekstilni)'. ~ oma da si bacila na đubre te zamazane krcice i nemoj mi više makar kaku furdu dovlačit u sobu. 2. 'propalica'. — S kojim pravom ta furda viče na svoju ženu, a da nije nje, ne bi imo šta ist! furija ž 'bes, mahnitost, razjarenost'. — Kad je čula da su joj sina istukli, doletila je ko furija! furt/furtom pril. 'stalno, neprekidno'. — Odvedi malog Ivana s tobom, furt se drži za mene, pa ne možem da radim. Izr. Furtomfurt. furtačit/furtučit-im nesvr. 'ponavljati, neprekidno i uporno na ncčemu insistirati'. — Možeš ti furtučit koliko oćeš, al ja kad jedared kažem da ne mož, onda ne mož i gotovo! fusckla ž 'kratka muška čarapa'. — Di si kupila te šarene fusekle? futar m 'poštar, pismonoša'. — Svaki dan čeka futara, još viruje da će joj se čovik javit digod iz zarobljeništva. ĸ mađ. futar. futirat se futiram se nesvr. 'imati obzira, obraćati pažnju, ustručavati se'. — Šta ima da se futira koga, nek iđe pravo kod gazde i nek od njeg traži šta mu pripada. G

RICNIK 2.pdf

gacat-am nesvr. 'gaziti po vodi, blatu ili vlažnom snegu'. — I konji i ljudi su gacali po blatu. gaćan-ana m 'golub ili petao kome su noge obrasle perjem'. — Ja samo zviznem, a moji gaćani poleću. gaćast-a-o 'kome su noge obrasle perjem: ~ golub, ~ kokoš'. gaćaš-a m 'čovek koji nosi samo široke dugačke gaće'. — Kako ne bi znali bać Grgu gaćaša. gaće gaća pl. t. 'donji deo rublja (muškog)'. Izr. ~ uzimaće 'od debljeg platna za zimu': ~ u šest pola 'široke gaće za svečane prilike kao nošnja'; pritegnit ~ 'prihvatiti se teška posla'; usro ~; napunio ~ 'ustrašio se'; skrojio mu ~ 'sredio ga u nečemu'; ti su muški samo po tom što ~ nose! 'slabići'. gaćetine pl. t. augm. i pogrd. od gaće. gaćurde i gaćurine pl. t. augm. i pogrd. od gaće. gad m 1. 'prljavština, nečistoća'. — Po avliji je bilo i gada i smrada. 2. 'gadost'. — Njegova usta su puna gada. 3. 'bezvredna i mrska osoba'. — Kuda ćeš, gade, med pošteni svit?! 3. 'u tepanju detetu'. — Gad jedan, najdraži mamin! gadan-dna-dno 1. 'ružan'. — Velik i grbav nos, usta do ušivi, ta gadan čovik. 2. 'prljav'. — Svućemo aljine, zdravo su već gadne. 3. 'nemoralan, nepošten'. — Lovro zna bit zdravo gadan sa ženama kad se napije. 4. 'nepogodan, neprijatan, nepovoljan'. — Gadan je ko lopov. gadit-im nesvr. 'prljati, zagađivati'. — Tiraj svinje iza kuće da ne gade prid ambetušom. ~ se 1. 'osećati muku, mučninu u želucu koja tera na povraćanje'. — Samo nek pomislim na ilo, već mi se gadi. 2. 'osećati odvratnost'. — Gadim se na ljude koji jedno kažu a drugo rade. gadljiv-a-o 'kome se lako zgadi, koji oseća odvratnost (prema nečemu)'. — Ne možem gledat kad kolju svinje, zdravo sam gadljiva na kfv. gadno pril. 'ružno, odvratno'. — Tako gadno pcuje. gadnoća ž 'ružnoća'. — Kad bi Nikola zbog gadnoće moro plakat, ne bi se do smrti manio koliko je ružan. gadov-ova m 'gadan čovek, pokvarenjak najgore vrste'. — Ne osvrći se na gadova, slušaj pametne ljude. gadura ž 1. 'gadna, rđava žena; nevaljalica'. — Nema veće gadure ni u ciloj varmeđi. 2. 'katkad u tepanju detetu'. — Ti si moja najslađa gadura. gadžo-e 'veliki pas (crni), gadža'. — Laje gadžo, al tako ko da je deset lopova navalilo na salaš. gagrica ž 'insekat (zametne se u mesu) zool. Dermestes lardarius'. gagričav-a-o 'crvljiv. — Dali su nam za ilo gagričavu šunku. gajdaš-aša m 'svirač u gajde'. — Gajdaš svira a Joso se paradira. gajdaški-a-o 'koji se odnosi na gajdaša'. — Ja se ne znam veselit uz gajdašku svirku. gajdašov-a-o 'koji pripada gajdašu'. — Slomila se gajdašova prdaljka. gajde-a pl. t. ž. 'narodni muzički instrument sa mehom i frulom'. — Čim čuješ gajde, znaj da se bać Nikola prati. gajka ž 'pokretna kožna grivna na dizginu ili kaišu'. — Kako se pokidala gajka na uzdama? gajtan m 'pamučna ili svilena upletena vrpca koja služi kao ukras na odeći'. — Crnim gajtanom je opšila otunku. gakat gače nesvr. 'puštati, izvoditi glas,,gaga" (guske, vrane)'. — Volim slušat kad guske gaču. galama ž 'vika, graja'. — Malo se stišajte, ne mož se rič razaznat od vaše galame. galamdžija m 'onaj koj'i galami, larmadžija'. — Onje samo taki galamdžija, al je dobar radnik. galamit galamim nesvr. 'vikati, larmati'. — Tako znadu galamit da me glava zaboli. galant(an) (-tna-tno) 'široke ruke, ugla, đen'. — Al si juče bio galant u mijani. — Ti si. monče, zdravo galantan, oće 1 to doteć. galeba ž 'stočni izmet, balega'. — Očisti tu kravlju galebu. galebat galeba nesvr. 'prazniti debelo crevo (za stoku), balegati'. — Znam da su konji galebali, al zašto nisi očistio? galir-ira m 'okovratnik, kragna'. — Zašto ne prominiš čoviku galir na košulji, sav mu se okrezo. galop-opa m 'najbrži konjski trk'. — Kad odeš na pravi put, pusti ždripca malo u galop. gamizat-ižem nesvr. 'vući se na trbuhu, gmizati'. — Stara je ona i nije čudo što jedva gamiže. gamuždat-am nesvr. 'gužvati'. — Zašto gamuždaš tu suknju, oma da si se manila.

RICNIK 2.pdf

ganak ganka v. gang (So) gancat-am nesvr. 'gaziti po nečemu'. — Sidi s mirom na tom krevetu, nemoj gancat uzgljancu. gančovat-ujem nesvr. 'podmetati nogu (kome da padne)'. — Neću se više s tobom sigrat, ti samo gančuješ. gang m 'hodnik na ulazu u kuću'. — Pogledaj na kraju ganga je jedan pun džak (So) ganj ganja (ganjovi) m 'mešavina slame, kravljeg i ovčijeg izmeta, koja se u toku godine slaže i suši, a stoka je gazi; isečena, služi za dugotrajno održavanje vatre'. Izr. izgledaš ko ganj (obićno za nečasnog čoveka); masan ko — 'prljav'. gar-i ž 1. 'crna prašina od gorenja, sagorevanja, čađ'. — Triba očistit gar iz katlanke. 2. 'pepeo'. — Otresi gar s cigarete da ti ne padne na čaršap. 3. 'bolest žita i biljaka izazvana gljivicama iz por. Ustilagineae'. Izr. Koga peče ladna gar?! gara/gara ž 'crna ovca'. — Ne dam moju garu za tri tvoje ovce. garača ž 'krmača crne dlake'. — Zatvori garaču u svinjak. garadič-iča m 'stepenik na lestvama'. — Slomio se jedan garadič na velikim listvama za tavan. garav-a-o 1. 'čađav'. — Lonac je zdravo garav, teško će se očistit". 2. 'crn'. — Garav momak, garava divojka, garava nam cila familija. garavilo s 'crna boja, crnilo'. — Garavilo ti se istopilo na suncu. garavit-im nesvr. 'crniti, bojiti u crno'. — Zapali j'edno drvce mašine ako nemaš čim garavit obrve. garavo pril. 'zamrljano, zaprljano'. — imo je garavo izmazano lice. garavuša ž 'crna ženska osoba, crnka'. — Cim je garavuša ona voli plave monce. garda ž 1. 'rod vojske'. — Unuk mi služi u gardi. 2. 'pratioci (obično deca), društvo'. — Di je tvoja ~ 'gde su deca'. 3. 'naraštaj, pokolenje', mlada ~. garež m ž 'sloj čađi na zidovima dimnjaka ili na cevima šporeta'. — Kako ćemo skinit tu garež s čunkova? garnjak-aka m 'rupa ispred vrata peći u koju pada pepeo'. — Iznesi gar, pun je već garnjak. garonja m 'crni vo'. — Ne približavajte se garonji, jel vas mož rogovima. garov-ova m 'crni pas'. — Nema boljeg kera od našeg garova. gasit gasim nesvr. 1. 'prekidati vatru ili svetlost'. — Gasi sviću. 2. 'zalivati vodom vapnenac, kreč'. — Gasili smo kreč, sutra ćemo mazat. ~ se 1. 'slabit, prestajati (vatra, svetlost)'-To se lagano samo od sebe gasi. 2. 'rđavo goreti, ne prihvatati vatru (o drvetu)'. — Drva su mokra, pa se vatra često gasi. 3. 'izumirati, nestajati'. ~ umro je bać Tome, pa se tako gasi njegova loza. gatalac-alca m 'gatar, vračar'. — Valdar nisi i ti, Stipane, posto gatalac. gatanje s gl. im. od gatat. — Dogod ima lakovirnog svita, baba Tona će živit od gatanja. gatara ž 'vračara'. — iđe baba Stana, naša gatara. gatat gatam nesvr. 'proricati, vračati'. — Gatala baba da ne bidne mraza, kad sutra snig do kolina! gater-a m 'višestruka mašina testera, strojna pila'. — Sutra ćemo odnet onaj dud, da nam na gateru ispilaje u daske. gavalir-ira m 'kavaljer'. — Šta bi ti tila valdar gavalira iz varoši?! gazda 1. 'bogataš'. — Nema većeg gazde, kad vam kažem. 2. 'domaćin kuće ~ salaša'. — Nije gazda kod kuće'. Izr. — Ako čekaš da će te gazda gladnog naranit, onda ti je smit od gladi cigurna 'sam se mora izboriti za svoja prava'. Ako gazda nema kože na obrazu, rabadžija nema dlake na jeziku 'poziv na borbu za svoja prava'. gazdačak-čka-čko 'bogat'. — Al je bać Marko gazdačak čovik, kad svake godine kupi po dvadeset lanaca zemlje. — Nek se zna čija kuća gazdačka. Izr. ~-a cura 'imućna devojka'. gazdački pril. 'bogato, gazdinski'. — Ona je sva taka, još i gazdački iđe. gazdaluk m 'bogatstvo, imanje'. — Svaka bi cura poželila da uđe u taki gazdaluk. gazdarica ž I. 'bogata žena'. — Gazdarica je samo sa išpanom divanila, a on je zapovido svoj čeljadi. 2. 'gazdina žena'. — Gazda i gazdarica su očli na fijakeru. gazdaricin-a-o 'koji pripada gazdarici'. — Čilaša je bila samo gazdaricina kobila za jašenje. gazdašag-aga m 'gazdinstvo, imanje, v. gazdaluk'. gazdin-a-o 'koji pripada gazdi'. — Znao je da nikom ne smi u ruku dat gazdinu pušku. Izr. — Gazdino nebo 'pojam bogatstva:

RICNIK 2.pdf

ko ima, ima sve, pa i „svoje" nebo'. gazdovat-ujem nesvr. 1. 'privređivati, voditi gazdinstvo, imanje'. — Naučio je od dide kako se gazduje. 2. 'praviti nered, raditi nešto nedozvoljeno (o deci)'. — Dica su se vrlo utajila, vidi da štogod ne gazduju. gazir-ira m 'bezalkoholno piće sa sodom'. — Kupi dici dvi boce gazira. gazit-im nesvr. 1. 'stupati po nečem, kvareći (to)'. — Monče, ne gazi mi cviće pod pendžerom. 2. 'kršiti neku obavezu'. — Kaki si mi ti čovik, kad oma gaziš rič koju si dao?! 3. 'pariti se (obično o živadi)'. — Šta je pivcu kad ne gazi kokoške, nećemo imat dobri jaja za nasad. ~ se 'stajati jedan drugom na nogu (u gurnjavi)'. — Zašto se gazite po nogama? gebav-a-o 'slab, zakržljao'. — Šta držiš to gebavo prase med svinjama? gedžav-a-o 'zakržljao, sićušan, malen'. — Tako su mi niki slabi i gedžavi prasići. gedžo s 'prase'. — Dobio sam od strine jednog gedžu na poklon. Izr. Ku(d će)š, gedžo, med debele svinje! 'ne trpaj se gde ti mesto nije'. gegat (se) gegam (se) nesvr. 'klatiti se u hodu; vući se, ići lenjo'. — To se onaj pijani Kalo gega. gegav-a-o 'koji se gega, klati, krivi u hodu'. — Taki je njegov gegav od gegavo pril. 'gegajući se'. — Patka naprid, a pačići gegavo za njom. gegica ž 'sperma'. gelegunja ž bot. stablo sa sitnim bobičastim plodovima Celtis'. gencija ž 'železnička stanica'. — Dobićeš kolača dok stignemo na genciju. gepez m 'mašinist (na vršalici i sl. )'. — Kad se vrše, gepezi uvik dobiju bolju ranu. ĸ mađ. gepesz. gergelj-elja 'masna slana proja'. — Pekla sam juče, ne mož svaki dan bit gergelja. gibanj-bnja m 'prednji gvozdeni deo na kolima (pomoću kojeg se pokreću prednji točkovi i levo i desno)'. gibic m 'posmatrač, kibic'. — Ne volim kad mi iza leđa stoje gibici. gibicovat-ujem nesvr. 'kibicovati'. — Luka, možem sist kraj tebe, da ti gibicujem? gibirat gibira nesvr. 'sledovati, pripadati'. — Kad nisi radio, ni ne gibira ti da dobiješ čizme! gidran/gidranj m 'ime konju'. — Kad ja uzjašim mog gidrana! gingat (se) gingam (se) nesvr. v. gegati (se) — Nemoj se gingat, pašćeš zajedno sa stocom. gingav-a-o 'slab, nestabilan, lenj, mlitav'. — Nisam rad da mi dođe na poso taki gingav čovik. ginit-nem nesvr. 1. 'gubiti život, umirati nepirodnom smrću (u ratu, nesreći i sl. )'. — Usvakom ratu najviše mladije ginilo. 2. 'čeznuti, venuti (za nekim ili nečim)'. — Nji dvoje ginu jedno za drugim. Izr. Gine vene srce u menika, što mi moja ne dolazi dika! (nar. ). glabat-am nesvr. 'glodati'. — Daj meni meso, a ti glabaj košćure. glacak-cka-cko 'gladak, klizav'. — Pazi kako ideš, jel put je smiznut i glacak. glad m/ž 1. 'osećaj potrebe za hranom'. — Glad me je natiro na to. 2. 'nestašica, nemanj'e hrane'. — Dok glad zavlada. 3. 'velika želja, potreba (za nečim)'. — Kod paora uvik postoji glad za zemljom. Izr. ~ nema oči! 'kad si gladan ~ nema biranja'; umirat od gladi 'biti vrlo gladan'. glada ž 'čobanska koliba (od drveta)'. — Čobani su se sklonili u gladu, zbog oluje i velike kiše (Bi, Čv). gladalica ž 'brus za oštrenje kose'. — Metni novu gladalicu i nali vode u vondir. gladan-dna-dno 1. 'koji oseća glad, koji izražava glad'. — Kaki bi ja čovik bio da idem, a da mi gladan gleda u usta?! 2. 'pohlepan, nezajažljiv'. — Kako bać Josi jedared već nije dosta zemlje, toliko je gladan za zemljom da spava na ronđama, al sve kupuje digod se zemlja prodaje. 3. 'postan, neplodan' — Ne mož ta zemlja rodit kad je gladna, godinama nije torena. Izr. gladna godina 'sušna godina'; otego se ko gladna godina! gladnom čoviku svašta padne napamet 'neimaština goni na razmišljanje'; gladan ko kurjak! gladan trbuv gotova bolest! Gladan kruva ne dopeče! Mrtav ~ 'vrlo gladan'. gladit-im nesvr. 1. 'šakom, šapom ili prstima prevlačiti preko površine čega'. — Ča Ante po po dana glade svoje brkove. 2. 'milovati'. — Čim do nje dođem, majka me s obadve ruke glade po kosi. 3. 'tući'. — Baćo Ivanu tur glade. 4. 'popravljati, doterivati, ulepšavati'. — Dokle ćeš ti, Mace, već gladit to ogledalo, mogla si svu sobu dosad počistit. ~ se 1. povr. prema gladit (1). 2. 'ulepšavati se, lickati se, doterivati se'. — Mačak se naijo i po sata se već gladi. gladnica ž 'osoba koja se ne može Jako najesti, izelica'. — Ivane, nisi valdar ti gladruca, podaj koji zalogaj bratu. gladno pril. 'kao gladan, željno, žudno'. — Ne moraš mi ništa divanit, vidim da gladno gledaš.

RICNIK 2.pdf

gladovat gladujem nesvr. 'ne jesti, ostajati gladan; trpeti glad'. — Tražio je da se radi; al kod njega niko nije gladovo. glanc m 'sjaj, blistavost'. — Neće se ona manit dok ne istera glanc na svakoj čaši. glancat-am nesvr. 'usijati (nešto čišćenjem)! činiti sjajnim'. — Zapaliće se, toliko već glanca taj čirak. ~ se 'blistati se, sjajiti se'. — Baš ti se ne glanca Iampaško caklo. glas (mn. glasovi) m 1. 'zvuk koji se stvara u grlu (pri govoru, pevanju i sl. )'. — Dida su uvlk divanili promuklim glasom. 2. 'vest, novost, poruka'. — Teško nama ako glas do dide dođe. 3. 'pravo izjašnjavanja na izborima, samo izjašnjavanje'. — Ne dam ja svoj glas za makar koga. Izr. ~ puko o njemu 'pročulo se'; brež glasa 'nem'; bije ga dobar (loš) ~ 'govori se dobro (loše) o njemu'; prono se ~ 'pročulo se'; izgubit ~ 'nemoći govoriti (ili pevati)'; izgubit dobar ~ 'izgubiti ugled'; na sav ~ 'što glasnije'. glasan-sna-sno 1. 'koji se dobro čuje, zvučan, jasan'. — Kad smo se onda počeli glasno smijat. 2. 'bučan, koji galami'. — Čuo se glasan divan, pa smo znali da su se monci pona Piii. glasić-ića m dem. od glas. glasina ž 1. augm. od glas (1). 2. 'ono što se priča, govorkanje'. — Čule su se već svakake glasine o njemu. glasno pril. 'da se čuje, čujno'. — Kaži glasno, da te svi čiiju. glasovit-a-o 'koji uživa dobar glas, čuven, poznat, istaknut'. — Samo ti iđi kod njeg, to je glasovit fiškal. glasovito pril. 'glasno, jako'. — Volila je da zapiva glasovito. glava ž 1. 'gornji deo čovečjeg, životinjskog tela u kome je mozak'. 2. 'um, razum, pamet' — Za take poslove triba dobra —. 3. 'život'. — Ako ufriško ne dokaže da nije kriv, ode ~. 4. 'osoba, čovek, pojedinac, stanovnik'. — Za koliko je glava to žito, što si u risu zaradio? 5. 'ličnost koja upravlja, poglavar, starešina'. — Dok su baćo živi, zna se ko je ~ u kući! 6. 'komad nekog prehrambenog proizvoda u obliku kupe ili lopte'. — Ja nisam donela torte, al evo, tu je jedna čitava ~ šećera. 7. 'v. glavica'. Izr. Teško nogama pod ludom glavom! Ko nema u glavi ima u nogama! Bolje ti je izgubit glavu nego svoju ogrišit dušu! Mala ~ volik mišalj 'i siromašan čovek može biti uman'; iđe ko muva brez glave 'bez ikakvog reda, smušeno'; ~ pada 'gine se'; glavom kro(z) zid 'kad nešto nije moguće učiniti'; da na glavi dubi 'sve što čini je uzalud'; podić glavu 'osmeliti se'; zavrtit glavu 'zaneti, očarati'; igrat se glavom 'dovoditi sebe u opasnost'; izbit iz glave 'učiniti da se zaboravi'; izvuć živu glavu 'ostati živ'; imat bubu u glavi 'biti nečim okupiran'; mućnit glavom 'razmisliti': oprat glavu (kome) 'izgrditi ga'; past na glavu 'načiniti glupost'; pognit, sagnit glavu 'pokoriti se'; svojom glavom samostalno'; s glave riba smrdi 'od starešina potiču slabosti', trljat glavu 'tražiti izlaz iz neke situacije'; usijana — 'zanesenjak'; puca mi — 'opterećen problemima'; ni glave ni repa 'prazan razgovor'; ne zna di mu je — 'pritešnjen problemima'; nisu mu sve daske u glavi 'glup'; namistit pod glavu (kome) 'podvaliti'; ne gori ti kuća nad glavom 'nije hitno'; ni za živu glavu 'nikako, ni po koju cenu' nije to za glavu ako je za nevolju 'iako je hitno, ipak razumno'; puši mi se ~ 'od silnog posla'; pamet nije u godinama, već u glavi! Prazna ~, prazna i avlija! S jaćim nema divana, već smlati uš pa slušaj, ako ti je ~ mila! Ševasta mu ~ 'nakrivo nasađen'; mislio je da mu je ~ do neba 'uobraženko'; crv u glavi 'koji stalno nešto „muti"; Jednom raste salo na krkači, drugom pamet u glavi! Ka će ti ~ sazrijat 'kad ćeš se opametiti'; ~ kuće 'gazda, domaćin kuće'; razbijat glavu 'misliti'; uvrtit u glavu 'tvrdoglavo nastojati da se nešto ostvari'; ~ mi je ko vika 'puna briga'. glavački pril. 'strmoglavo'. — Glavački se spuštio sa slame, pa se malo ugruvo. glavar-ara m 'starešina (različitog ranga)'. — Zna se ko je glavar u varmeđi. glavat-a-o 'koji ima veliku glavu'. — Još nisam imo vako glavatog ovna. glavčina ž 'deo točka (u koji ulaze žbice i osovina kola)'. — Zapali smo u blato do glavčina. glavica ž 1. dem. od glava. 2. 'plod nekih biljaka (luk, kupus)'. ~ oćeš mi dat koju glavicu luka u zajam. 3. 'zaokrugljeni deo nekih predmeta (čiode, eksera i sl. )'. — Mala je glavica na špiodi, pa se iskliznila iz marame. glavičica/glavičica ž dem. od glavica. glavnica ž 'gotovina data na kamate, kapital'. — Samo sam kamatu platio, a glavnica je još ostala. glavnina ž 'najveći deo čega'. — Počela je kiša, al sad nam nece naudit, jel smo glavninu svezli. glavno pril. 'uglavnom, najviše (v. dosta)'— Morate priznat da ste tako friško obrali jabuke glavno Lukinom zaslugom. glavobolja ž 1. 'bol u glavi'. — Maru godinama s prolića muči glavobolja. 2. 'ono što zadaje brigu'. — Krenilo mi je i drugo dite u škulu, sad imam dvi glavobolje. glavonja m 'čovek velike glave (pogrd. )'. — Toliki glavonja a pameti ni za tri zrna. glavurda ž 'augm. i pogrd. od glava'. ~ ima glavurdu, ne bi je tri kera priko razora privukla! gledač-ača m 'gledalac'. — Više je bilo gledača neg svatova. gledat-am nesvr. 1. 'imati oči upravljene na nekoga ili na nešto'. — Ona me je samo tužno gledala. 2. 'imati otvorene oči'. — Nisi se dobro ni probudio a već gledaš di je kruv. 3. 'biti usmeren, okrenut prema nekome, nečemu)'. — Zabat od njegovog salaša gleda pravo u našu avliju. 4. 'gatati'. — Ne znam u čega gleda, al znam da vrača. 5. 'biti naklonjen, voleti'. — Gleda u nju ko u Boga! 6. 'voditi računa, obazirati se'. — Ti gledaj svoja posla. 7. 'podnositi, trpeti'. — Nije mogla više očima da ga gleda. Izr. gledaj ti samo njega 'ne valja što radiš'; ~ zube 'suviše meriti vrednosti'; ~ ispod očivi 'kradom posmatrati'; ~ kroz prste 'propuštati'; ~ crno 'biti pesimista'; ~ popriko 'ne trpeti, ne mariti'; ~ pravo u oči 'ne stideti se'; rado — 'voleti'; ~ s visine 'prezirati'; ko što sad tebe gledam 'svojim očima sam video'. ~ se 1. 'gledati (1)'. 2. 'pokazivati uzajamno raspoloženje,

RICNIK 2.pdf

odnos'. — Gledaje se ko mačka i miš. 3. a. 'voleti se'. Miško i Marica se već odavno gledaje. b. 'slagati se'. — Tribalo bi da se gledaje ko i druga rođena braća. gledit-im nesvr. v. gledat. — Šta glediš u mene ko u čudo? glendžav-a-o 'mlitav'. — Take su mi danas ruke glendžave da ne možem ničeg ozbiljnog da se privatim. gležanj-žnja m 'zglob koji spaja stopalo i potkoleničku kost, članak tarsus'. — Upado sam u snig do gležanja. glib m 'gusto lepljivo blato'. — Ostala su nam kola u glibu. glibovit-a-o 'koji je pun gliba, blatnjav'. — Nemoj puštat ovce u onu glibovitu dolju, mož ti koje jagnje propast. glista ž 'crv'. dičja ~, kišna ~. Izr. Popišala se glista 'proliv'. glita ž 'dleto'. — Zašto nosiš dvi glite, kad sam ti kazo da samo jednu doneseš? glitica ž dem od glita. globa ž 'novčana kazna'. — Ne znam za čega su nam izneli ovu globu da platimo? globit-im nesvr. 'kažnjavati globom'. Ako ne odvedemo kerove na prigled, globiće nas. glocat se-am se nesvr. v. gložit se. — Svaki dan se glocaje, ko da nisu braća i sestre. glođo m 'nezgrapni, koščati, mršavi muškarac'. — Toliki glođo, a ništa nije vridan sam uradit. glođvara ž 'mršava i koščata ženska osoba'. — Di je našo tu glođvaru, ko da nema druga čiji divojaka. gloncija m 'glomazan i nezgrapan muškarac, ljudeskara'. — E, kad bi onaj moj gloncija znao malo mućnit glavom?! gložit se-im se nesvr. 'međusobno se trti, prepirati se, biti u neslozi, svađati se'. — Kaka ste vi braća kad se za makar čega gložite među sobom?! gluno samo u izrazu: gluno vrime 'gluvo doba noći'. — Čuješ li, Pajo, kogod lupa na pendžer? Ja mislim, da mora bit već štogod oko ponoći, ne znam ko bi to mogo bit u ovo gluno vrime?! glupača ž 'glupa ženska osoba'. — Čim zine, oma se vidi da je glupača. glupak-aka m 'glup čovek'. — Zdrav čitav čovik, a ispo sam pravi glupak. glupan m v. glupak. glupav-a-o 'koji je umno ograničen; neobrazovan, nerazuman'. — Tako se rodio i osto je glupav čovik. Izr. ~ ko put! glupavo pril. 'na glupav način'. — Glupavo radiš pa ćeš se posli kajat. glupost ž 'osobina onoga koji je glup'. — Nevolja je što ti ne divaniš samo gluposti, već i radiš tako. gluv gluva gluvo 'koji je lišen sluha, koji ništa ne čuje; koji ne čuje dobro'. — Dida su od rata na desno uvo gluvi. Izr. ~ ko top 'potpuno gluv'; ~ nedilja 'peta nedelja u korizmi'; ~i slip 'koji ništa ne mari'. gluvak-aka m 'gluv čovek (od rođenja)'. — To je naš komšija Lajčo, gluvak je, siroma. gluvonim-a-o 'koji ne čuje i ne govori'. — Kata je gluvonima, al je zdravo dobra i vridna cura. gluvonimak-aka m 'gluvonema muška osoba'. — Ne znam ja uokolo ni jednog gluvonimaka da ima. gnoj gnoja m 'gusta lepljiva tečnost koja se stvara u zapaljenom tkivu čovečjeg i životinjskog organizma'. — Boliće te sve dok čir ne pukne i ne isteče gnoj. gnojan-jna-jno 'koji se odnosi na gnoj; gnojav'. — Prst mu je gnojan, a neće da iđe doktoru. gnojav-a-o 'u kojemu ima gnoja'. — Kako da zaraste, kad je gnojava krasta. gnojit se-ji se nesvr. 'postojati gnojav, puniti se gnojem'. — Počela mi se noga gnojit. gnjecat-am nesvr. 'osećati se slabim, poboljevati'. — Gnjecaš povazdan, al kad za astal sidneš, ideš ko dva zdrava. gnjecav-a-o 1. 'mekan, slabo pečen'. — Nisam dobro užarila peć pa mi je gnjecav kruv. 2. 'neotporan, bolešljiv'. ~ ima tome već nikolko dana, ne bi mogo kazat da sam bolesan, al sam taki niki gnjecav. gnjecavo pril. 'meko, mlitavo'. — Gnjecavo se vuče, kandar je bolesan. gnjeckat-am nesvr. dem. prema gnječit. — Dokleg ćeš već gnjeckat to tisto? gnječit gnječim nesvr. 'pritiskivati nešto (da bude mekše ili da pusti sok), muljati'. — Skuvala sam, pa gnječim paradičku. Izr. Stari starče, danjom ječiš, noćom babu gnječiš! (nar. ).

RICNIK 2.pdf

gnjida ž 1. 'jaja od vaši'. — Otkud gnjida u ditetovoj kosi? 2. 'čovek slabog karaktera, gad'. — Bodu mi nemojte ni spominjat, jel on nije čovik već prava gnjida! gnjizdašce s dem. od gnjizdo. gnjizdit se gnjizdim se nesvr. 1. 'praviti sebi gnezdo'. — Stigle su laste i oma se gnjizde. 2. 'nameštati se udobno; nalaziti sebi mesto'. — Ala se ti, Lizo, gnjizdiš ko kvočka kaka. gnjizdo s 'gnezdo'. — Ko je pokvario tičije gnjizdo s onog drača? go gola golo 1. 'neodeven, nag'. — Držiš golo dite na toj ladnoći. 2. 'koji je bez nečega čime je prirodno pokriven'. — Golo tiče; gola zemlja; goli zidovi'; 3. 'neosedlan, neosamaren; na golom konju' 5. 'koji je samo to i ništa više: ~ istina; ~ laž; ~ život. Izr. — i bos 'vrlo siromašan'; ~ golcat 'vrlo siromašan'; bit gola voda 'vrlo oznojen'; golim rukama 'bez oružja': golim okom 'bez pomoćnih sredstava': pokisnit do gole kože 'skroz mokar'; navalio ko zima na golog čovika! gođ goda m 1. 'praznik, blagdan'. — Ko j to vidio, radit na tako velik god?! 2. 'godišnji rast drveta, godišnji prsten'. — Kad se pripila stablo, po godovima se zna koliko je staro. godina ž 1. a. 'vreme od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra (kalendarska godina): prosta ~, pristupna —. b. 'vreme od dvanaest meseci, računajući od jednog određenog dana'. — Već su tri godine prošle od kako smo se doseuli u varoš. 2. 'letina'. — Kad je dobra godina, svi smo pametniji. 3. 'doba čovekova života, starost'. — Život je kratak, godine ko da lete. — Našoj majki ko da su godine stale. Izr. vuć se ko gladna ~ 'sporo prolaziti, ići'; gladna — 'nerodna godina'; zać u godine 'ostareti'; zrile godine 'zrelost'; iz godine u godinu 'neprestano'; Nova ~ 'prvi dan u godini'; najlipče godine 'godine snage, zdravlja, stvaranja; s godinama 'kad prođe dosta godina'; čovik u godinama 'stariji čovek'. godište s 'godina'. — Pa koje je on godište kad ga već u katane zovu? gojazan-zna-zno 'debeo'. — Ne kažem da nije lipa u licu, al je cura malo gojazna. gojit-im se nesvr. 1. 'gajiti, negovati, podizati (čoveka, biljku, i dr. )'. — Zdravo voli i puno cvića goji u bašči. 2. 'toviti'. — Nećemo više gojit volove, dosta su već debeli. ~ se 'debljati se'. — Dokleg ćeš se ti, Vranje, gojit, već imaš podvoljak ko kako krmče debelo. golcat/golcat-a-o (obično u vezi sa go: go golcat) 'sasvim go'. — Trčo je po avliji go golcat samo da naprkosi majki. golobrad m 'mlad muškarac kome još nije izbila brada ili onaj što je ćosav i u zrelim godinama'. — Badavad ja tebi divanim kad si još golobrad, pa ništa ne razumiš. gologlav-a-o 'nepokrivene glave'. — Šta je snašRozi kadnako gologlava trči sokakom. gologuz m '(pogrd. ) jadan, siromah (onaj kome je iscepano odelo, pa se vide delovi tela)'. gologuza ž 'siromašna' v. gologuz. gologuzan-ana m v. gologuz. golomrazica ž 'suva hladnoća sa mrazom'. — Drćo sam ko pruće na golomrazici. goloruk-a-o 1. 'nenaoružan, praznoruk'. — Zateko sam i(h) goloruke i dobro ji natuko. 2. 'koji je praznih ruku, bez sredstava'. — Kako ću u goste goloruk? golotinja ž 1. 'nagost, nagota'. — Pala je i otkrila svoju golotinju pod suknjom. 2. 'oskudnost, siromaštvo prirode, ogolelost'. — Kad se udala, otac joj' je dao samo lanac zemlje golotinje, jel nije volio zeta. golub (mn. golubovi) m 1. 'zool vrsta ptice iz roda Columbidae: ~ gaćan, ~ letač, ~ privrtač, ~ pismonoša; 2. u tepanju dragoj osobi ili životinji'. — Lazo, golube moj, slušaj tvoju nanu. Izr. Bolje vrebac u ruki nego ~ na grani! Žive ko golubovi 'složno'. golubarnik m 1. 'kućica za goluba'. — Golubarnik je tu oma kraj ambara. 2. 'mali stan' — Kaka soba, to je golubarnik. golubica ž 'ženka goluba'. — To je par: golub i golubica. 2. 'ženska osoba (odm. tako snaha oslovljava najmlađu neudatu sestru svoga muža)'. golubiji-a-e 'koji se odnosi na golubove, koji je boje goluba'. — Pado je led ko golubij'e jaje. 2. 'mek, blag, nežan'. — Badavad šaljete Ivana tamo, on neće ništa razgalit kad je golubijeg srca! golub(i)njak m v. golubarnik. golupčar-ara m 1. 'onaj koji gaji golubove'. — Sve je manje pravi golupčara. 2. 'zool jastreb koji ubija, lovi golubove'. — Golupčar oće i piliće povaćat kad ne mož goluba da ulovi. golupče-eta s 1. v. golupčić. 2. 'dete, draga osoba (odm. )'. — A šta Janja, bakino golupče, već iđe u škulu. golupčić m 'dem. od golub'. golupčiji-a-e v. golubiji. Golupčija peca 'pijaca za prodaju golubova'. golušav-a-o 'koji je go, nag'. — Di ćeš s otim golušavim ditetom?

RICNIK 2.pdf

golušavko m v. goluždravko. golušavost-osti ž 'nagost'. — Tica perjom pokriva svoju golušavost. goluždrav-a-o 'samo ponegde go (kao pile IIi ptica)'. goluždravac-avca m 1. 'ptica bez perja'. 2. 'golo dete'. 3. 'nezreo mladić (pogrd. )'. — Ku ćeš ti med monce kad si još goluždravac. goluždravko m. v. goluždravac goljast-a-o 'koji je ogoljen, golog vrata'. ~ kokoš 'kokoš gola vrata'. goljo m 'veoma siromašan čovek, golać'. — Šta se on, goljo, miša med gazde?! gomba ž 'mala kićanka od vune'. — Na opakliji sve gomba do gombe. gombat se-am se nesvr. 1. 'nagađati se, sporazumevati se oko čega'. 2. 'spremiti se (za nešto) '. — Ajte, momci, cure, gombajte se jel tribaće krećat se. — Još uvik se gombaje oko og ko će prvi jašit. gonak gonka m v. gang. gora ž 'planina, brdo'. — Prošo sam i gore i velike vode. Izr. naše gore list 'čovek iz našeg kraja'; od nevišta i gora plače 'nevešt čovek sve upropasti'; za ravne gore 'jako poraniti'. gorak-rka-rko 1. 'koji ima neprijatan ukus pelina'. — Al je ovaj lik gorak. 2. 'koji je ispunjen teškoćama; težak'. — Gorak je to kruv koji on sam zarađuje ko nadničar i rani devet duša u kući. Izr. gorka so 'magnezijum sulfat'; gorka čaša 'nesreća, zlo'. gori pril. 1. 'gore (naviše)'. — Gledaj gori, šta si sagnio glavu. gori-a-e 1. komp. od zao. — Cigurno da ćeš ić u škulu, nisi ni ti gori o(d) drugi. 2. 'veći (u negativnom smislu)'. — U lipo si društvo upo i ti, Ivane, sve pijanci gori od goreg. — Jeste, snašla te je nevolja, al znaj, i od zla ima gore! gorit-im nesvr. 'goreti, svetleti'. — Gori lampaš. — Triput nam je salaš gorio. Izr. : ~ ko na žeravici 'biii nestrpljiv' ~ od stida 'osećati jaki stid'. gorko pril. 's osećanjem gorčine, tužno, teško'. — Gorko i dugo je plakala za svojim jedincom. gorkulja ž 'ženska osoba koja stalno izaziva sukobe i svađu, goropadnica'. — Ne mož toj gorkulji ni rođeni čovik da na kraj stane. gornjak-aka m 1. 'sever kao strana sveta'. — Nećemo se zbunit kad znam da put vodi na gornjak. 2. 'vetar severac'. — Gornjak duva, zato je tako ladno. 3. 'dama u kartama za igranje'. — Prituči makovim gornjakom, pa je naš udarac. gorogan-ana m 'najjači, najkrupniji među jednakima'. — Vi'di, onogpivčića, pravi je gorogan med pilićima! — Šta ćeš ti, ico, med tom dicom? Ti si med njima ko kaki gorogan! goropad ž v. goropadnost. goropadan-dna-dno 'silovit, neobuzdan'. — Ta, nemoj, Maco, bit tako goropadna na tu dicu. goropadit se-opadim (se) nesvr. 'besneti, ljutiti (se)'. — Al se vaš pućak goropadi. goropadno pril. 'na goropadan način, besno'. — Kočijaš je goropadno šibo konje. goropadnost-osti ž 'osobina i stanje onoga koji je goropadan, bes'. — Što su ga većma dražili, sve je većma pokazivo goropadnost. gorušica ž 1. bot. 'sinapis, Brassica'. 2. 'osećaj zapaljenosti u želucu, grlu i jednjaku, žgaravica'. — Čim štogod poidem, gorušica me muči. goso-e m 'gospodar, gazda, vlasnik (ponekad podrug. )'-— Mrkov je pozno svog gosu i oma krene čim ovaj zvižne. gospa ž 'svetica: ~ Judska, crna ~. gospocki-a-o 1. 'koji se odnosi na gospodina i gospodu: ~ obitelj; ~ dica; ~ kuća; 1. a. 'koji je kao u gospode; bogat, raskošan' ~ ilo; ~ odilo; — Mi ne možemo tako, sve je gospocko na njima. gospocki pril. 'na gospodski način'. — On se lipo nosi i gospocki propada. gospodar-ara m 1. 'školovan čovek'. —. Evo, došli su i gospodar med nas paore. 2 'koji ima vlast nad kim'. — Kad su dobri ljudi, onda je i gospodar dobar koji š njima upravlja. 3. 'starešina kuće, gazda, domaćin'. — Dođite sutra, danas nam nije gospodar kod kuće. gospodin m 1. 'uobičajeno oslovljavanje sveštenika (umesto: gospodin velečasni)'. 2. crkv. 'Bog'.

RICNIK 2.pdf

gospoja ž 'gospođa, dama'. — Još je živa ona stara gospoja. gospoj(i)ca ž 'gospođica'. — iđe naša gospoj(i)ca učiteljica. Gospojina ž 'hrišćanski praznik: Velika ~ (15. VIII); Mala (8. IX)'. Izr. ~ mala, jesen prava, a velika kad se ženi dika! gospoština ž 'gospodstvo'. — Bogat se gospoštinom razmeće, a siroma čovik svojlm poštenjom i radom. gost m 'zvanica, uzvanik'. — Aco, oš li u goste. Izr. I najmilijeg gosta tri dana dosta. Nezvanom gostu misto za vrati! Gost se gostu ne raduje, a domaćin ni jednome! Milom gostu se ne dokuvava! gostit-im nesvr. 'dočekivati s pažnjom, častiti goste jelom i pićem'. — Ala baba gosti zeta. ~ se 'dobro jesti i piti, častiti se u gostima'. — Na Božić smo se znali gostit po nedilju dana. gošća ž 'žena gost'. — Došla je tetka, naša najdraža gošća. gošćin-a-o 'koji pripada gošći'. — Nane, di ste ostavli gošćinu maramu na vrat? gotov-a-o 1. 'koji je dovršen, izrađen'. — U nedilju će i moje ruvo bit gotovo. 2. 'zgotovljen, skuvan'. — Ajte čeljadi, užna je gotova. 3. 'odrastao'. — Marga je već bila gotova divojka kad su dida umrli. 4. 'spremljen, pripremljen'. — Samo vi na vrime budnite gotovi. 5. 'neminovan, siguran (o nesreći)'. — Ako se napiješ ladne vode tako vruć, to je gotova bolest. 6. 'gotovina, gotov novac'. — Nemam gotovog novca da te oma isplatim. gotovan-ana m 'koji živi na račun drugoga, neradnik'. — E, moj Lazo, ti si pravi gotovan, prvi si za astalom, al motike se slabo privaćaš! gotovina ž 'gotov novac; novac uopšte'. — Nemam ni ja baš tušta gotovine, al koji lanac zemlje mogo bi kupit oma. gotovo pril. 'skoro, bezmalo'. — Gotovo je počo lajat zbog samoće i dosade. Izr. uzet zdravo za — 'shvatiti kao stvarno, istinito'; i ~ 'svršeno i tačka'. govance s dem. od govno. goveče-eta s (mn. goveda) v. govedo'. ~ imam samo tri govečeta. govedar-ara m 'čuvar goveda'. — Često sam bio govedar i kad sam već išo u velike škule. govedarica ž 'ženska osoba koja čuva goveda'. — Svi su znali Maru govedaricu. govedarka ž. v. govedarica. govedo s 'opšte ime za bika, vola, kravu i tele'. — Utiraj to govedo u korlat. govnad ž zb. 'pokvarenjaci'. — To nisu čeljad već smrdljiva govnad. govnar-ara m 'izrod, pokvarenjak'. — Samo se klonite tog govnara. govnara/govnarka ž 'ženska osoba izrod, pokvarenjakuša'. — Govnara je ona ko i njezina mama. govno (mn. govna) s 'izmet'. — Zagazio u govna; mačije ~; kokošije —; mišije ~; svinjsko ~; kerećije ~. govorenje s 'crkv. molitva, propovedi u vreme posta'. — U velikoj crkvi je svake sride u šest sati uveče govorenje. gra grava m 'pasulj'. — Skuvala sam grava; — Za užnu će bit s gravom čorbe i lakumića. Izr. nagusto ~ 'pasulj pasiran posle kuvanja'. grabanc-nca m 'vrat'. — Ako on tebe dira, a ti njega za grabanc pa o zemlju! grabežljiv-a-o 'koji je sklon grabežu, grabljiv'. — Nisam vidio grabežljivijeg čovika. grabežljivo pril. 'pohlepno'. — Grabežljivo trpa krumpir u svoju torbu. grabit-im nesvr. 1. 'uzimati na silu, pohlepno, prevarom i sl., otimati'. — Cilog života je otimo i grabio, a sad je sve ostalo drugom. 2. 'zahvatiti, vaditi (tekućinu, jelo)'. — Ajde, Jašo, grabi, nemoj čekat na druge, doće i oni ako su gladni. 3. sakupljati (seno i sl. )'. — Uzmi velike grablje i pocni grabit mršavinu. 4. 'žuriti, hitati'. — Gledaj kako se Marko izmašio i grabi ko da ga kogod vija. ~ se 'otimati se, boriti se za nešto'. ~ on njim je baco, dica su se grabila za orase, ko će više da uzme za sebe. grablje-alja pl. t. ž. 'drveno ili gvozdeno poljoprivredno oruđe za sakupljanje sena, slame, rasute letine i dr. '. Izr. Mršav ko ~ 'vrlo mršav'. grabljenje s gl. im. od grabit (se). — Uvatiće nas kiša, a grabljenje još nije gotovo. grabljicat-am nesvr. 'obavljati posao grabljicama, grabiti grabljicama'. — Iza sebe u vinogradu uvik triba grabljicat stazu. grabljice-Ica pl. t. ž 'dem. od grablje (najčešće služe u povrtarstvu za sitnjenje i ravnanje zemlje)'. grabljište s 'držalje za grabljice'. — Antun je natiro kola i slomio grabljište na novim grabljicama. gracki-a-o 'gradski'. — Valdar će to srešit naši gracki oci.

RICNIK 2.pdf

gradina ž 'vrt, bašta (obično saćuvano u pesmama)'. Po gradini misečina sija meka (nar. ). gradonačelnik m 'predsednik gradske opštine'. građa ž 'drveni materijal za gradnju'. — Salaš smo nabili, sutra ćemo iznet i građu. graja ž 'dreka, vika, galama, larma'. — Dico, možete I vi malo ućutit, zabolila me već glava od te vaše graje. grajav-a-o 'koji pravi larmu, galamu'. — Sićam se zdravo dobro... na tom salašu je bilo toliko grajave dice da nisi od nji mogo redovno ni divanit. grajit-im nesvr. 'grajati, larmati, galamiti'. — Nise moglo ništa razumit, svi su grajili i rukama jedan na drugog pokazivali. grakat (gračem) nesvr. l. 'pustiti glas (o pticama)'. — Kad vrane graču biće jaka zima. 2. 'vikati'. — Zašto gračeš na mene? graknit graknem svr. prema grakat. Izr. grakne mu srce 'obradovao se'. grana ž 1. 'deo drveta koji raste iz stabla'. — Na onoj grani ima tri tičija gnjizda. 2. 'ono što se iz nečega izdvaja, potiče'. — Kako ne bi znali bać Josu Vranića, ta to je stara bunjevačka grana. 3. 'deo šake ili noge (stopalo) do prstiju'. — Povridio je granu na nogi. Izr. Pilat granu na kojoj se sidi 'raditi protiv samog sebe'; na grane šare 'utkane u samu tkaninu ili utisnute boje u svileni materijal'. — Lozika je dobila puno plišano ruvo na grane. granafon-ona m 'gramofon'. — Od učitelja smo dobili njegov stari granafon. grančica ž dem. od grana. granit grane svr. 'obasjati (o suncu)'. — Nemoj čekat da sunce grane, već porani. granje s zb. im. od grana. — Lazo, nasickaj malo granja za potpalu. grasta ž 'ženska osoba sklona pomodarstvu i nemoralu'. — Znam ja da je to maslo one graste Kriste. gravorast-a-o 'posut sivim i belim tačkama, pegama'. — Ostala nam je samo jedna gravorasta kokoš, za sime. gravorka ž 'vrsta kokoši (siva ili crna sa belim tačkicama ~ pegama). — Ja sam zapatila gravorke. grcat-am nesvr. 1. 'plakati sa prekidima u disanju'. — Svi su drugi već ućutili, a nana su još uvlk grcali u suzama. 2. 'patiti se, mučiti se'. — Cilog života je grcala da bi podigla troje dice, a sad kadje ostarila, ni jedno da njoj pruži čašu vode! grč grča m 'bolno, naglo stezanje nekog mišića ili čitave grupe mišića'. — Grč mi je uvatio nogu, pa ne možem koracit. Izr. Porođajni grčevi 'porođajni bolovi'. grdet ž samo u izrazu: Ni diteta, ni grdeta 'bez igde ikoga'. grdit grdim nesvr. 1. 'psovati'. — Kad se napije, onda samo iđe po avliji i grdi sve živo što vidi. 2. 'činiti ružnim, nagrđivati'. — Malo ima velika usta, al ga to nimalo ne grdi. ~ se 1. 'psovati se međusobno'. — Pokatkad se i nji dva grde, makar su prvi komšije. 2. 'nagrđivati se, ružifi se'. — Tako lipa cura a grdiš se s otim rumenilom. grebat-em nesvr. 'skidati zagoretinu (kuvanog ili pečenog jela)'. — Lozika grebe koto, zagorio nam je pekmez. 2. 'noktima ili nečim grebati nešto ili po čemu'. Mačka grebe, tila bi uć! greda 1. 'dug komad drveta (obrađen na sve četiri strane) za građevinarstvo; postavlja se po dužini kuće, na gredice (v. slime)'. 2. 'malo uzvišenje, brežuljak (nasuprot dolji)'. — Na gredi nam je kuruz malo izgorio. Izr. Perečka — 'uzvišica gde su žene kopale koren perečnjak'. gredelj m 'deo pluga drvena greda ~ kasnije je i taj deo bio od gvožđa (na koju su pričvršćeni: gvozdena daska, raonik i srtalo)'. greden(a)c-enca m 'ormarić'. — Uzmi jednu jabuku z gredenca. gredica ž 'dem od greda (gredice se vide u sobi ispod tavanice oslonjene su na zidove i drže građu kuće, naslanjaju se na debelu gredu koja leži po dužini kao noseća)'. gredom pril. 'u prolazu, uzgred'. — Sorom gredom, mater svima redom (nar. )". gredurina ž augm. od greda. grenadin-ina m 'vrsta svilene tkanine'. — Našla sam tako lipog grenadina za virange. greš greša m 'nedozrelo kiselo grožđe'. — Kroz dvi nedilje će sazrijat i grešovi. gri grija (mn. grisi) m 'greh'. Izr. Gri ne iđe u usta, već iz usta! Smrtni ~ 'težak prestup'; Taj ~ u nebo viće 'veliki'; jedna šteta sto grija! 'zbog stvorene sumnje'. grickat-am nesvr. dem. od grist, griskat. grifla ž 'tvrda kamena pisaljka (pisalo se samo na kamenoj ploči, tablici)'. — Nane, Tonkica mi je slomila, griflu ne možem da pišem.

RICNIK 2.pdf

grijat-jem nesvr. 'davati nečem toplotu, činiti da nešto bude toplo; zagrevati'. — Grije me tvoja blizina. — Ne bojim se nikog, dok me sunce grije. ~ se 'dobivati, primati toplotu, držati toplotu'. — Je 1 ti se grije žito na tavanu? — S jednom peći se griju dvi sobe. grijota ž 'grehota, greh'. — Nemojte ljudi, grijota je od Boga. grist grizem nesvr. 1. 'ugrizati, ujedati'. — Zašto grizeš nokte? 2. 'uzimati hranu, jesti'. — Plače i grize kruv. 3. 'sekirati, zadavati bol, brigu'. — Šta se nana toliko zainatila, pa furtom grize svoju stariju ćer?! 4. 'nagrizati, izjedati (o kiselini, vodi, rđi)'. — Luk mi grize oči. ~ se 1. 'jediti se, ljutiti se'. — Ne vridi da se grizeš zbog njeg. 1. a. 'kajati se'. — To je sad tako, badavad je da se grizeš. 2. 'uzajamno se ujedati'. — Svinji se grizu ko kerovi. grišan-šna-šno 'koji čini ili je učinio greh'. — Svi smo mi grišni ljudi. grišit grišim nesvr. 1. 'činiti greh'. — Bog je kaznio kršćane što su grišili. 2. 'imati vanbračne seksualne odnose'. — Ne grišiš ti, monče, malo sa Matinom ženom?! 3. 'činiti pogreške u poslu'. — Ako bidneš još tako grišio, neću ti dat više taj poso u ruke. Izr. ~ dušu 'činiti greh; govoriti neistinu'. grišnica ž 1. 'ženska osoba grešnik'. — Svi kažu da je Stana grišnica i da je kriva što je čovik otiro. 2. 'bludnica'. — Ona je grišnica, o(d) tog živi. grišnik m 'onaj koji greši, koji gazi verske propise, moralne i društvene principe'. — Nisam samo ja grišnik, ima još taki ko ja. grišpav-a-o 'neravnomerno raspoređeri naboran. — Ona nova marama na glavi posli pranja je postala grišpava. griva ž 1. 'duža dlaka na delu glave, vrata i grebena konja (i životinja)'. — Ima moj vranac grivu kaku baš ne mož često vidit. 2. 'velika i razbarušena kosa u muškarca (podrug. )'. — Fala Bogu da si već jedared olinjo tu tvoju grivu, pa izgledaš ko čovik. grivna ž 'metalna karika (okov na kolima. kosi i sl. )'. — Napukla ti je grivna na kosi. griz m 1. 'zalogaj (zagriz)'. — Daj mi jedan griz kruške. 2. 'krupno samlevena pšenica'. — Za večeru ćeš dobit griz u mliku. 3. 'hlebne mrvice'. — Tvrd kruv ćemo samlit u griz. grizda ž 1. 'zalogaj'. — Mogo bi mi baš dat jednu grizdu dinje. 2. 'gutljaj'. — Ni grizda mlika nije mačkica dobila, sve je poloko onaj matori mačak. grkljan 1. 'gornji dio dušnika, guša'. — Vidio sam, vaćo ga je za grkljan. 2. 'grlić boce'. — Napuni bocu do grkljana. grlance/grlance-a,-eta s dem. od grlo. — Kad zapiva s njezinim grlancetom, soba sve ori. grlašce i grlašce s dem. od grlo. grlat-a-o 1. 'koji ima jak glas'. —Alaj imate grlatog pućka! 2. 'razmetljiv'. — Bio je grlat dok nije propo. grlato pril. 'jakim glasom odveć glasno'. — Ušo je i Vince di su svirali, a onda je zapivo još grlatije i lipče. grlatost-osti ž 'osobina onog koji je grlat'. — Još se fali kako uživa u grlatosti. grlica ž 1. 'zool. Turtur turtur, ptica slična golubu'. 2. 'mila ženska osoba'. — Gledaj ti, baćo, našu gilicu, svima se zna umilit. grlić-ića m 'suženi gornji deo boce'. — Eno ga, sisa grlić od boce s rakijom. grlit-im nesvr. 'obavijati nekoga rukama iz milošte ili ljubavi'. — Majka grle svoje unučiće. grlo s 1. 'šupljina s gornjim delom grkljana i jednjakom'. — Stala mu rič u grlu. 2. 'glas'. — Lako je njemu pivat kad ima grlo za to! 3. 'životinje (obično domaća)'. — Kaži mi, koliko grla goveda imaš u tovu? grmit-im nesvr. 'proizvoditi snažan zvuk, oriti se, odjekivati, tutnjiti (o grmljavini, topovima i sl. )'. — Grmi, siva, kiša liva. Izr. makar grmilo i pucalo 'ma šta se dogodilo'. grmljava ž 'grmljavina'. — U sobi sve zvoni od grmhave. grn m 'lopatica kojom se izgrće vatra iz peći, vatralj'. — Daj mi malo žerave na grnu da zapalim lulu. grnjača ž 'na dršku nasađen komad daske (gore polukružno, a donji deo ravan) za razgrtanje žara u peći i vađenje hleba, kao i za zgrtanje odnosno mešanje žita na tavanu, grn'. — Mogo bi baš napravit novu grnjaču, ova je sva već ogorila. grob groba m 1. 'jama u koju se sahranjuje mrtvac'. — Ne zna mu se ni groba. 2. 'star čovek ili bolesnik koji može svaki ćas umreti'. — Kako se možeš tužit na didu kad je on već pravi grob?! Izr. sjednom nogom u grobu 'izgledi za skoru smrt'; leć u — 'umreti'; ponet sa sobom u ~ 'umreti a nikom ne kazati (tajnu)'. grobljar m 'čuvar groblja (pomaže i kod sahrane)'. — Svašta volim radit, a grobljar nikad ne bi bio. grobljarka ž 1. 'žena čuvar groblja'. 2. 'grobljarova žena'. groblje s 'mesto gde se sahranjuju mrtvi'. — Na sve čet(i)ri strane varoši nalazi se po jedno groblje. Izr. prolazit ko pored turskog groblja 'proći bez pozdrava, ne pogledavši'. grobnica ž 'ozidana grobna jama, obično sa više mrtvih, kosturnica'. — Majka i dida su u istu grobnicu saranjeni.

RICNIK 2.pdf

grokćat grokće nesvr. 'roktati'. — Zato što i(h) baćo rane, naši svinji, čim čuju njegov glas, počmu grokćat. groktalica ž 'pesma koja se peva groktanjem (naročito junačke i svatovske, „saveti mladencima")'. — Mladi ne znadu više pivat groktalice. — Za te pisme su bile žene groktalice i samo su one znale tako pivat. groktit-im nesvr. 'jedna vrsta pevanja (peva se titranjem, tremolom, grlenim glasom, sa drhtavim otezanjem na početku i naročito na kraju)'. — Tako lipo piva da sve grokti. grom groma m 'prasak koji prati sevanje munje'. — Grom je udario u dud i rascipio ga napolak. gromila ž 'gomila'. — Prodali smo debele svinje i dobili smo gromilu novaca. gromilica ž dem. od gromila, gomilica. gromoran-rna-rno 1. 'gromoglasan'. —Zvona su gromorno zvonila a nismo znali zašto. 2. 'snažan, krupan (ponekad i malo nespretan)'. — Ja sam se uplašio kad sam ugledo na kapiji tako gromornog čovika. gronik-ika m v. podvaljak (isključivo za svinju)'. — Odsiči mi jedan komad od gronika, volim o(d) tog barenu slaninu. groš m 'sitan austrougarski novac'. grošić-ića m dem. od groš. Izr. Šta ste se stisli ko grošić u džepu 'bojažljivi'. groščić-a/groščić-ića m dem. od groš. grozd grozda (mn. grozdovi) m 'plod vinove loze'. — Grozdovi su bili veliki, kila u jednom. grozdić-ića m dem. od grozd. grožđe s 'zb. im. od grozd'; vrste: mrišavo ~ ; kevedinka; kadraka; rizling; muškat; ezer jo. Izr. Našo se u nebranom grožđu! 'iznenađen'; morsko ~ 'grožđice, suvo grožde'. grša ž 'grlo (guša)'. ~ oštrim nožom prisiče piletu grsu. grudav-a-o 'pun grudava, neravan (put)'. Kud si krenio baš povom grudavom putu?! grudi grudi ž mn. 'prednji deo ćovečjeg i životinjskog trupa od vrata do trbuha'. — Trčo je a krvava košulja mu je bila sva pocipana na grudima. Izr. gruvat se u ~ 'razmetati se svojom snagom'; srce da iskoči iz ~ 'u velikom uzbuđenju'; srce mu se čupa iz ~ 'tuguje'. grudnjak-aka m 'donji deo jarma (za volove), podgrlica'. — Grudnjak na jarmu se već fain ižuljo. grudva ž 'grumen (zemlje, snega ili neke druge materije)'. — Dico, ne bacajte se grudvama, još ćete kome pendžer razlupat. grudvica ž dem. od grudva. grumbuk m 'sudski ured gde se vode zemljišne knjige'. — Kupio sam dva lanca zemlje, al još nije upisano u grumbuku. grumen-ena m 'grudva nečega (soli, šećera, zemlje i sl. )\ — Poveći grumen soli sam obisio u svinjak. grumenčav-a-o 'koji je pun grumenova, u grudvicama, grumenjav'. — Ne znam od čega mi je proja tako grumenčava? grumenčavo pril. 'grudvičavo'. — Nisi mogo nać bolji put već nas vodiš po ovom grumenčavom. grumenčić m dem. od grumen. grumenje s zb. im. od grumen. grunit-nem svr. 1. 'pući (o gromu, topu i zvuku uopšte)'. — Zdravo je sinilo, sa će grunit digod. 2. 'udariti, tresnuti'. — Grunio sam i ja njega u grudi da se sav zateturo. 3. 'pasti, srušiti se'. — Samo što sam se okrenio, a naslam je grunio doli. 4. 'udariti, početi naglo padati'. — Žuri se, kiša samo što nije grunila. 5. 'skresati u oči'. — Borme sam ja njemu sve grunila, pa sad nek on misli šta će i kako će. 6. 'izvaliti neku glupost'. — Grunio je prid svima i osto živ! ~ se 'udariti se'. — Grunio se o zid. grunt m 1. 'zemljište za kuću'. ~ imamo mi svoj grunt zemlje di možemo i salaš nabit. 2. 'temelj'. — Grunt smo već udarili, sad tri'ba zidove dizat. grušat se-a se nesvr. 'odeljivati se, izdvajati se iz tečnosti i skupljati se u čvrste grudve (mleko)'. — Ovo miiko se gruša, neće se moć uskuvat. gruvat gruvam nesvr. 1. 'pucati (topovi, grom i sl. )'. — Ala je danas sivalo i gruvalo. 2. 'lupati, udarati'. — Nije došo na vrime kući i tako sam ga šakom gruvala da je zapantio. ~ se 'udarati se, tući se'. — iđi razvadi tu dicu, tako se gruvaje, još će osakatit jedan drugog. gubitak-tka m 'ono što se gubi; šteta'. — Ove godine smo imali veliki gubitak na živini, kuga nam je sve odnela. gubit-im nesvr. 'ostajati bez koga ili bez čega, što se imalo, biti na šteti, trpti neuspeh'. Pale su mu šarage i putom je gubio džakove s kola. Izr. ~ vrime 'raditi nepotreban posao'; ~ glavu 'ginuti'; ~ iz vida 'zaboravljati'. ~ se 'mršaviti, telesno slabiti'. — Otkako e Josi sin umro, čovik se samo gubi.

RICNIK 2.pdf

gucaj m 'gutljaj'. — Pio je gucaj po gucaj samo da mu duglje trva. gucanje s gl. im. od gucat. — Za pijanca je gucanje prvo, p onda ilo. gucat-am nesvr. 'piti (alkoholno piće)'. — Bio bi on čovik, samo da ne guca svaki dan. gucnit-nem svr. prema gucat. — Gucni, pa daj dalje. guda ž 'prase'. — Zatvori gude u svinjak. gudan-ana m v. guda. gudanac/gudanac (mn. gudanci) m v. guda. guja ž 1. zool. 'zmija'. 2. 'ljut, opasan, čovek; podmukla osoba'. — Cuvaj se Luke, nema gore guje od njeg. Izr. Puštit guju u nidra 'upasti u nevolju'. gujca ž 'stražnjica'. — Samo ti pazi na tvoju usranu gujcu. gukat gučem nesvr. \. 'ispuštati glas,,gu" (golub, gugutka)'. — Čujem golubove kako guču na tavanu. 2. 'davati prve glasove (deca koja još nisu progovorila)'. — Vranjica je počo već pomalo da guče. guknit guknem svr. prema gukat, 'nagovestiti, reći. — Ajde, gukni već štogod! gulit gulim nesvr. 1. 'derati, skidati, ljuštiti (kožu, koru i sl. ). — Lojzija guli zeca. 2. 'komiti, komišati'. — Doveče ćemo u mobi gulit kuruze. Izr. ~ kožu 'pljačkati'. ~ se 'skidati se samo od sebe, perutati se (o koži)'. — Guli mi se koža na prstima noge. guljetina ž 'komušina (ljuskura) kukuruza'. — Debela je guljetina pa se teško ki'da s klipa. gumat-am nesvr. 'halapljivo jesti i piti'. — Tome guma ko da će kogod otet od njeg. gumboc-oca m 'testo (od brašna i krompira) u vidu loptice punjeno šljivama, pekmezom ili sirom (kuvano u vodi), knedla'. — Volim sitne gumboce u čorbi, al još većma one velike s pekmezom punjene. gumbocat se-am se nesvr. 'grudvati se (snegom)'. — Toliko su se gumbocali da su njim sve ruke pocrvenile od ladnoće. gunđat-am nesvr. 'mrmljati; govoriti nejasno i podalje od onog kome se govori; protiviti se'. — Ne volim da mi furtom gunđaš, ako imaš štogod ~ kaži da te svi čuju. gungula ž 'gužva, vreva, mnoštvo (sveta)'. — Dico, nemojte tu prit kućom pravit gungulu, uđite u avliju, pa se tamo sigrajte. gunj gunja m 'do kolena dugački ogrtač (obićno krzneni)'. — Sumo je nabacio na leđa gunj i istrčo u avliju. gunjecat/gunjekat gunječe(m) nesvr. 'roktati (za svinju)'. — iđi vidi zašto prasici gunječu, moždar su gladni? gura ž 'grba'. — Jeste da ima guru, al je toliko pametna da je ta gura ni ne grdi. gurable/gurablice pl. t. ž. 'vrsta kolačića (od brašna, šećera, masti i jaja), gurabije'. — Jedva čekam Božić pa da se naidem oni fini nanini gurablica. gurav-a-o 1. 'grbav'. — Tako sam davno vidila guravog čovika. 2. 'rđav, naopak'. — Suzama neš saprat ako ti je život gurav! guravost ž 'grbavost'. — Nije ta njegova guravost tako ružna. gurenc m 'grbavac'. — Šta se Pipe nalatio najlipče cure u selu, di bi ona mogla volit takog gurenca?! gurguljat-am nesvr. 'ispirati grlo, usta, vodom, grgljati'. — Boll me grlo, pa gurguljam slanom vodom. gurigat-am nesvr. 'kotrljati (točak ili obruč). — Daj malo meni obruč da ga i ja gurigam. gurit se-im se nesvr. 1. 'savijati se u ledima, grbiti se'. — Ne gurim se ja ni prit kim. 2. 'nelagodno se osećati, trpeti, bedno izgledati kao pogrbljen'. — Šta se guriš u toj komori, dodi kod mene, daću ti ja redovnu sobu. gurlikat gurliče nesvr. v. grnjecat. ~ imam dva žgoljava praseta, neće ništa da idu već samo po cio dan gurliču. gusina ž 'gusenica'. — Sve nam je mlado lišće na jabuki gusina poila. gusle gusala ž mn. 'violina'. — Nije to Bartul, njega prate tamburaši, ne voli on gusle da mu ciliču. gust gusta gusto 'koji je od materije čije su čestice čvrsto sabijene; zbijen, koncentrisan'. — To je zdravo gusta krpa, nećeš moć kroz nju procidit. Izr. došlo je do gustog 'nastala je teška situacija'; gusta magla 'tako da se ništa ne vidi, neprozirno'. gustirat gustiram nesvr. 'uživati, probajući ili gledajući (nešto)'. — Ne triba samo gutat, ilo triba i gustirat. 2. 'razmišljati'. — Većma volim radit s Ivanom nego s Josom: Ivan ti je živa vatra, a Joso o svemu najpre bar po jedan dan gustira. gustiž-iža m 1. 'gust šibljak'. — Taki je gustiž od mladi dračova bio da se nisi mogo provuć tudan. 2. 'gusto jelo, gust talog;

RICNIK 2.pdf

gusta tečnost, tekućina'. — Kriste, kad si ovo ukuvala, to nije ćorba već pravi pravcati gustiž! guščar m 'čuvat gusaka'. — Bio sam i ja guščar kad sam bio mali. guščarka ž 'žena ćuvar gusaka'. guščinjak m 'prostorija za noćni boravak gusaka'. — Ako su sve guske unutri, zatvori guščinjak. gušter m zool. vrsta gmizavca Lacerta. Izr. koga je zmija ujila, taj se i guštera boji. guvnište s 'mesto gde je bilo gumno, gde je obavljena vršidba'. — Puštio je svinje na guvnište, nek se naiđu rasutog žita. guvno s 'mesto gde je svezeno žito i sadeveno u kamare radi vršidbe, gumno'. — Sve je žito na guvnu, sad samo da dođe vatrenka pa da ovrse. guz m 'jedna polovina stražnjice'. — Je 1 ti to kažeš za onu curu debeli guzova? guza ž odm. od guzica. guzat-a-o 'koji je debelih guzova'. — Sve bi bilo dobro da nije guzata cura. guzica ž 'stražnjica, zadnjica (odm. )'. — Šta diže nos, a vamo iđe pokidanog tura da mu se vidi guzica. guzit se guzim se nesvr. 1. 'pregibati ili izvijati telo da se isturi stražnjica; trćiti se'. — Ne prilazi kobili kad se guzi. 2. 'raditi pipavo'. Dokle ćete se već guzit oko te male voćke, triput bi je obrali, da ste se samo malo latili?! guzni-a-o 'koji se odnosi na guzove i guzicu: ~ kost; ~ crivo. — Ima nevolje sa zdravljom, ispada mu guzno crivo. gužva ž 1. 'gvozdena spona (kojom se lotra učvršćuje za osovinu ~ u staro doba se vezivalo jakim užetom, pa čak i prućem); metalni deo na kolečkama (kojim se pričvršćuje gredelj od pluga)'. 2. 'nered, metež'. — Kad je počela gužva, ja sam pobigo. gužvat-am nesvr. 1. 'halapljivo jesti'. — Bolto nema kada da divani, već sio i samo gužva. 2. 'praviti bore na čemu'. — Da nisi gužvala više tu maramicu! ~ se 'dobijati bore, nabore'. — Mara je kupila tako dobro i lipo sukno, ništa se ne gužva. gužvica ž dem. od gužva. gvardijan m 'starešina franjevačkog samostana'. gvozden-a-o 'željezni, napravljen od gvožđa'. — Kupio sam gvozdenu branu. Izr. Gvozden put 'železnička pruga'. — Lipa rič i gvozdena vrata otvara! gvozdoteg m 'magnet'. gvozdotežan-a-o 'magnetičan'. gvožđara ž v. gvožđarnica. gvožđarnica ž 'prodavnica gvozdene robe'. gvožđe s 'železo'. Izr. ~ se kuje dok je vruće!; Rđa ide —, nečistoća ljude! gvožđušina ž augm. i pogrd. od gvožđe. — Zašto ne odnesete tu gvožđušinu, već je dica samo razvlače po avliji?!    H habanje s gl. im. od habat (se) v. abanje. Godinama već nosiš taj bolondoš, pa se od habanja raspo. habat-am nesvr. v. abat (se). habav-a-o v. abav. hadnađ m v. adnađ. hahar m 'vucibatina'. — Skloni to uo s astala, neću da ga zateknu oni Lazini hahari i sve da požderu. hajčit-Im nesvr. 1. 'juriti, žuriti' — Nemoj toliko hajčit, rano ćemo stignit, pa ćemo tamo čekat. 2. 'goniti, terati'. — Zašto hajčlš tu marvu, tako se nikad neće napast. hajd uzv. v. ajd. hajđac uzv. v. ajdac. hajdara ž v. ajdara. hajde/hajde uzv. v. ajde. — Hajde, Marga te zove.

RICNIK 2.pdf

hajit-im nesvr. 'hajati, obraćati pažnju, brinuti'. — Naranili ga i napojili pa sad i ne haji za nas. hajka ž 1. 'potera'. — Napravili smo hajku zbog jedne lisice. 2. 'povika, galama'. — Kad sam došla bliže salašu, čujem niku hajku, pomislila sam da vas je pun salaš, a ono, vas čet(i)ri cure tako vičete. Izr. hajku na bataljku svakako ĸ haljka haljin(k)a'. 'lakomisleno, rep na krsti pa kud se stigne'. hajkač-ača m 'gonilac', ker — 'pas koji goni stoku'. hajkača ž 1. 'bič kojim se gone volovi'. — Samo se ti ludiraj pa ćeš zaradit hajkaču. 2. v. ajkača. hajkanje s gl. im. od hajkati. — Lakše je hajkanje nego rad! bujkat-am nesvr. v. ajkat. hajluda ž 'besposličarka, hajkača'. —Tribalo bi da sam i ja ko ona hajiuda, a ne da radim pa nemam vrimena da se očešljam. hajzla ž 'nužnik'. — Tako ste daleko metnili hajzlu, čovik se smrzne dok ne dođe do nje. hala ž 'ala, aždaja'. Izr. Hala te odnela! Sve će poist ko kaka hala. halabuka ž 'buka, graja'. — Iđi vidi kaka je to halabuka u avliji? halapljiv-a-o 'pohlepan na jelo, proždrljiv'. — Odavno nismo imali take halapljive svinje. halapljivo pril. 'nezasito, proždrljivo'. — Gledaj kako žderu halapljivo. halav-a-o v. alav. hamišan v. amišan. hamišno pril. v. amišno. hancuranje s gl. im. od hancurat se. — Hancuranje je za malu dicu. hancurat se-am se nesvr. 'izvoditi nestašluke (o deci)'. — Dico, i'đite u avliju pa se tamo hancurajte. handrak m v. andrak. hantrav-a-o 1. 'šantav'. — Siroma, pao je s kola i osto hantrave noge. 2. 'poremećenog zdravlja'. — Ima tome, već nedilja dana da sam tako hantravog zdravlja. hanjicat se-am se nesvr. v. anjicat se. haptike-Ika v. aptike. harambaša m v. arambaša. haramija m v. aramija. haranje s gl. im. od harat. harat-am nesvr. 1. 'pljačkati, krasti, otimati'. — Triba sve zaključavat, jel čujem da niki lopovi haraje u kraju. 2. 'trošiti nošenjem, upotrebom (odelo i sl. ). — Nisi tribo to novo ruvo danas oblačit, haraš ga poslendanom, šta ćeš u nedilju obuć. 3. 'provoditi život na lak način (koristeći najčešće tuđa sredstva i posećujući tuđe žene)'. — Otkako je došo iz rata ništa ne radi samo pije i hara po selu. hardala ž v. ardala. hardalast-a-o v. ardalast. harmonika ž v. armonika. harmonikaš-aša m v. armonikaš. hartoknit (se) hartokne (se) svr. v. artoknit se. hasna ž v. asna. hasnirat hasniram nesvr. 'upotrebljavati, koristiti'. — Možeš dat taj colštuk dici nek se sigraje š njim, ja ga već odavno ne hasniram. ~ se povr. hasnit-im se nesvr. 'donositi korist, pomagati; vredeti'. — Tebi neće hasnit, a njemu će nanet štete, pa je bolje da se maneš tog posla. ~ se 'koristiti se'. hasnovit-a-o 'koristan'; upotrebljiv'. — Taj tvoj divan baš nimalo nije hasnovit, niko te nije slušo. hašlo hašlova m 'remen kojim se ispod stomaka konju pričvršćuje am. — Na jednom amu se pokido hašlo. hatoš m 'novčana jedinica u biv. Austrougarskoj'.

RICNIK 2.pdf

hcgav-a-o 'kriv, iskrivljen; u nogama nesiguran'. — Kako sam ono pao s kola, još uvik sam sav niki hegav. hegucat hegucam nesvr. 'šantati, šepati'. — Samo vi iđite, ja ću hegucat za vama pa kad stignem. hekto(v)-ova m 'bure od 100 litara'. — Nalijo sam dva hektova vina. heljda ž bot. vrsta žita Fagopyrum sagiuatum. henteš m 'mesar'. — Kod ovog henteša nisam našo meso koje sam tio kupit. ĸ mađ. hentes. hep uzvik kočijaša: 'beži, skloni se (s puta)'. hepljav-a-o 'hrom, šantav'. — Šta je Nikola uradio kad s takim hepljavim nogama iđe. 2. 'spleten, smušen (fig. )'. — Mani ga, nema od njeg hepljavijeg čovika. heptika ž 'tuberkuloza'. — I mater mu je od heptike umrla. heptikav-a-o 'tuberkulozan'. — Kad oženiš tako heptikavo čeljade šta možeš onda očekivat od nje. herlav-a-o v. erlav. hetija ž 'pijačni dan u sedmici'. — Moj Lukaje tako naučio, da svake hetije ode na pecu u varoš. hiba ž 'pogreška'. — Hibu si napravila u računu. ĸ mađ. hiba. hintov-ova m 'kočija, fijaker'. — Hintov je imo samo gazda Štroco. hireš m 'mlad muškarac slobodnijeg ponašanja, kicoš, lola'. — Ne fali to ništa što je taki hireš, ta momak je. — On će bit hireš dok ne naiđe na para 'jačeg od sebe' ĸ mađ. hires. hitar-tra-tro 'živahan, žustar'. — Nemate vi tako hitrog mačka ko mi, samo da ga vidite kad lovi. hitat-am nesvr. 'žuriti'. — Ta, sidi malo, nemoj oma hitat natrag. hitno pril. 'brzo'. — Hitno je zgrabio jabuku i pobigo napolje. hitrina ž 'hitrost, brzina'. — Čemu ta hittina, Vranje, iđi lipo kući, prispavaj, pa ćemo sutra mirno sve udivanit. hitro pril. 'brzo, žurno'. — Hitro je udaro, a onda se kajo. hmelj hmelja m bot. biljka za pivarstvo Humulus lupulus'. ho uzvik za zaustavljanje konja. hodočašće s 'poseta nekom „svetom" mestu'. — Znali smo ić na hodočašće na Jud. hoj uzvik za odazivanje i dozivanje. hojs v. ajs. — Kaki je to vo, ja mu vičem hojs, a on skreće na desno. hop(a) uzv. kojim se označava skok. — Stanem na panj pa hop u kola. Izr. Prvo skoči p onda kaži hop! 'ne raduj se dok nije sve gotovo'. hrt m zool. vrsta lovačkog psa Canis familiaris grajus. hučin-ina m 'ždrebe'. — Pušti hučina malo da se istrči u avliji. huja ž 'vreme prekida nekog posla, period trajanja odmora (u prekidu rada)'.-— Koliko smo čekali, mogo sam odspavat dvi huje. v. uja. hulit hulim nesvr. 1. 'ružiti, kuditi. ' — Šta huliš na tu dicu, ko da su ti ona kriva što si se ti s komšijom posvado?! 2. 'vređati nešto što se smatra svetim'. — Dokle će ta tvoja pogana usta hulit na Boga?! hulja ž 'nevaljao i neČastan čovek, nitkov, podlac' ~ lzr. Hulje lipo zbore al nitkovski rade! huljenje s. gl. im. od hulit. — Vrime je tako nastalo da svit u huljenju traži olakšanje. huncucki-a-o v. uncucki. huncucki pril. 'mangupski, nevaljalo'. v. uncucki. huncut m 'prepredenjak, mangup'. v. uncut. huncutarija ž v. uncutarija. husar m 'lako naoružan konjanik'. — Husari su imali sablje i kraike puške. ĸ mađ. huszar. husarski-a-o 'koji se odnosi na husare'. — Husarski konji su znali ić pod komandu. huškat-am nesvr. 'podbunjivati protiv nekoga'. — Njegova mama ga huška protiv mene i moji, zato je on taki tuđ posto.

RICNIK 2.pdf

I ić iđem nesvr. 'ići'. Izr. ~ naogled 'organizovati susret momka i devojke u cilju upoznavanja i sklapanja braka'; ~ na oltar 'stupiti u bračnu zajednicu'; ~ od nemila do nedraga 'lutati'; ~ na put 'putovati'; ~ ko muva brez glave 'lutati'; ~ za kim ko lud za Bogom 'slepo slediti'; ~ od ruke 'uspevati'; ~ ko po loju 'sve zamisli uspešno ostvariti — ide kao podmazano'; ~ ko bos po trnju 'mukotrpno'; ~ ko gajde 'sporo, lenj'o'; ~ ko gajtan 'krivudavo, pijano'; ~ za odžak se smijat 'biti nedruštven'; iđi u peršin; iđi u dupe! iđi u očin! iđi u maminu! 'izrazi grdnje i psovke'; Krtina ispod zemlje iđe, al je ljudi opet uvate! Konj iđe na četri noge pa posrne, kako ne bi čovik! ~ pišce 'pešačiti'. iće 'jelo'. — Doću ti i ja na iće i piće. id m 'jed. '. — Sva je skurlala od ida. idit idim nesvr. 'dovoditi u stanje razdraženosti, ljutiti, srditi, gneviti'. — Maca furtom traži da joj baćo kupe novo ruvo, a zna da nemamo novaca i samo ga idi. ~ se 'osećati jad, ljutnju, gnev, ljutiti se, srditi se (na koga)'. — Kako se ne bi idio na tebe kad ništa nisi vridan sam da uradiš. iđište s. 'opredeljenj'e (fig. )'. — Svaki ima svoje iđište! ifjur m 'mladi gazda, bogatašev sin jedinac'. ĸ mađ. ifju. igla ž 'metalna šipčica s oštrim vrhom i ušicama na suprotnoj strani za udevanje konca'. — Daj mi, ako imaš, tanju iglu; s ovom se krpe džakovi. izr. sidit ko na iglama 'biti nervozan zbog nečega'. iglenjača ž 1. 'jastučić za igle'. — Pazi, na stocu je iglenjača, nemoj da sidneš na nju. 2. 'kutija za šivaći pribor'. — Di su ti igle kad i nemaš u iglenjači? iglica ž 1. dem. od igla. 2. 'list crnogoričnog drveća, četinara'. — iglice bora su vrlo oštre. igra ž 'ples'. — Ne dopadaje mi se igre u dvoje. igrač-ača m 1. 'plesač'. — Lako je igrat kad se do tebe dobar igrač uvati. 2. 'svilena traka o pojasu devoj'ke (za koju se hvataju plesači; devojke stavljaju ruke u plesu na rame igrača)'. igračica ž 'ona koj'a pleše, koja ume plesati'. — Rozika je igračica da joj nema para nadaleko. igrački pril. 'koj'i se odnosi na ples'. — Drž se igrački, uspravno! igračov-a-o 'koji pripada igraču'. — i ja lakše igram, kad čujem igračove zvečke na čizmama. igrat-am nesvr. 'plesati'. — Volim pivat al još većma igrat. Izr. Ko se u kolo vaća, u noge se uzda! igra medo u komšiluku i nama će doć! igra ko na drotu 'vešto pleše'. ikaki-a-o 'ikakav'. — BaŠ-si ti, ikaki jedan! iko ikoga neodr. dopusna pridevska zamenica: 'bilo ko, makar ko'. — Ja ni danas ne znam da me je iko većma volio o(d) dide. Izr. ikote s đubretom! 'vraže jedan'. ilo s 'jelo'. — Ne volim podgrijano ilo. Izr. Svako ilo kune tilo, što ne legne da se slegne. iljada ž 'hiljada'. — Ne dam, ravno da mi sto iljada daš! iljadarka/iljadarka ž 'novčanica od hiljadu dinara'. — Podaj mu koju iljadarku više i kuća je tvoja. iljadica ž dem. od iljada. — Lažeš da nemaš kod sebe koju iljadicu. imanje s 'poljoprivredno dobro, posed, imovina uopšte, vlasništvo'. — Da znate, dico, dok nam je u čoporu imanje, dotleg ćemo i gazde bit. imat imam i imadem (mn. imamo i imademo) nesvr. 1. 'raspolagati čim kao svojom imovinom, posedovati: ~ kuću; ~ novaca; ~ ~ konje. 2. 'posedovati neku osobinu, odlikovati se čim: ~ bujnu kosu; ~ dobru narav' 3. 'biti u kakvom raspoloženju: ~ nadu; ~ želju; 4. 'biti u kakvom odnosu s kim: ~ sestru; ~ komšiju; ~ gazdaricu'; 5. 'nositi na sebi (što od odeće)'. — Dosta ti je što imaš na sebi kožuv, šta će ti i opaklija?! 6. 'sadržavati, meriti, obuhvatati: ~ oko tri litre'. 7. 'imati određeno vreme života, starosti'. — Možda ona ima i dvadeset godina. 8. 'traj'ati, ne biti utrošen: Grabite dok ima! ima li kod vas vode? 9. 'želeti, nameravati, biti gotov, voljan'. ~ imam i ja štogod vama da kažem. 10. 'navršiti se, proteći'. ~ ima tom više od godine, da se nismo vid(i)li. 11. 'stupati s kim u seksualne odnose'. — i ti si našo koga ćeš uzet za ženu: kažu da je samo onaj nije imo ko nije tio! Izr. ~ pravo 'biti u pravu; ~ usta ko pećna vrata 'alapača'. ~ š njim više posla nego Rudić s Kunbajom! (baron Rudić, bunjevački spahija, imao je mnogo glavobolje i brige sa spahilukom u Kumbaji)'. ~ jezik 'biti oštrog jezika'; ~ jezik ~ devet puta bi se š njim opaso. ~ zub na koga 'mrzeti'; ~ ušivi 'biti vašljiv'; ~ novaca ko na žabi dlaka 'biti puki siromah'. imaština ž 'blagostanje, bogatstvo (suprotno: neimaština)'. — Imaština j'e nika glavobolja, al neimaština je i nevolja i glavobolja.

RICNIK 2.pdf

imence pril. 'poimence'. — Nemoj ti meni sve džumle već daj imence pa ću ja i sama znat odabrat. imetak-tka m 'celokupnost onoga što ko ima, imovina'. — Očo mu je imetak na doboš! imućan/imućan-ćna-ćno 'dovoljno bogat'. — Čovik je imućan, al sad nema gotovi novaca. inad-ada v. inat. — Ne mrzim ja njega već njegov Jnad. inadit se inadim se nesvr. v. inatiti se. — Nije on rđav čovik, al u krvi mu je da se voli inadit. inadljiv-a-o v. inatljiv. — Većma volim oštru nego inadljivu ženu. inadžija m 'čovek koji se voli inatiti, svadljivac'. — Ne nalazim mu ja druge mane, al je, brate, velik inadžija. inadžinca ž 'ona koja je inadžija'. — Da znaš, nisam vidio ni manje žene ni veće inadžince. inat-ata m 'namerno, izazivačko postupanje protiv čije volje, prkos; svađa, zavada'. — inat, sine, kola tare! Izr. Od inata nema goreg zanata! inatit se inatim se nesvr. 'sprovoditi inat, prkositi, kapricirati se'. — i vi bi bili pametnija braća kad bi se manje inatili. inatljiv-a-o 'sklon inatu, prkosan'. — Ta, znam ga, to je onaj inatljivi starac. indžilir-ira m 1. 'inženjer (uopšte)'. 2. geometar'. inoš m 'šegrt'. — Jesi 1 čula, Marga je dala derana za inoša kod kovača. ĸ mađ. inas. intačit (se)-im (se) nesvr. 'uporno govoriti ili raditi jedno te isto, zapitkivati'. — Neću se ja s tobom intačit. interes m 1. 'korist'. 2. 'kamata'. — Dao mu je novaca u zajam, al kako čujem, uzo je i fain velik interes. — Kažeš, daće ti u zajam konje i kola, onda, zacigumo i on tu ima kaki svoj interes. intereš m v. interes. — Upropastiće me velik intereš na uzajmljene novce. inje s 1. 'smrznute vodene čestice koje se nahvataju po predmetima'. — Čim se inje svudan navaćalo, onda se zna kako je napolju. 2. 'seda kosa (fig. ). — E, moj Vranje, i tebi je inje popadalo po kosi. irka ž (g. mn. iraka) 'sveska, pisanka'. — Svu si irku izmastio. ĸ mađ. irka. ireš m v. hireš. — Nisam ireš, samo se ireški nosim. ireški-a-o v. hireški. — Šta da radim, taka nam je cila ireška obitelj. iscidit iscidim (t. pr. isciđen) svr. 1. (cedeći istisnuti'. — Tvoje su ruke slabe, kaži pa ću ja iscidit košulje kad bidnu oprane. 2. 'iscrpsti, istrošiti (od napornog rada, bolesti, gladi, starosti)'. — Starost je nji iscidila, pase više ni ne dižu iz kreveta. 3. 'ispiti do poslednje kapi, iskapiti'. — Nema više u čobanji ni kapi, izgleda da je Jakov sve iscidio. 4. 'reći polako, nerado, preko volje'. — Ajde, oćeš li već jedared iscidit, valdar ti se nije jezik zavezo?! ~ se 'postepeno posve isteći, iskapati'. isciđivat isciđivam nesvr. prema iscidit. iscifrat-am svr. 'iskititi, nagizdati'. — Al je tvoj kolač za Božić iscifran. 2. 'izgrditi, ispsovati'. — Baš si ga dobro iscifrala, al tako mu i triba ker nikaki! iscovat iscujem svr. v. ispcovat. ishasnirat-hasniram svr. 1. 'potpuno iskoristiti, izvući svu korist'. — Dobro smo ishasnirali sve voće: spadan(i)ce su metli u cefru i sad imamo rakije, a zdravo, koje u dunc, koje vako za ilo. 2. 'dugotrajnim nošenjem pohabati, iznositi'. — Ko bi mislio da ću tako dobro moć ishasnirat ovaj moj kožuv, nosio sam ga po svakom vrimenu, još sam i spavo na njemu. iskalat iskalam svr. 'kalanjem, cepanjem iseći (pripremiti za kompotiranje)'. — Iskalili smo više od deset kila zardelija, biće i dunca i pekmeza. iskaljat iskaljam svr. 'zaprljati'. — Di si bio kad si tako iskaljo kaput i sprid i otrag?! ~ se povr. — Ala si se ti iskaljo?! iskandžijat-am svr. 'kandžijom išibati, izbičevati'. — Nizašto je konje iskandžijo. iskasapit-im svr. 1. 'iseći kao mesar meso'. — Čuvaj ga se, jel kad pobisni, iskasapiće te na komade. 2. 'uništiti, pokvariti'. — Ne znam šta fali mojoj šnajderki, dotleg je krojila onu skupu kumašu, dok je nije sasvim iskasapila. iskat ištem nesvr. 1. 'želeti, moliti (koga za nešto)'. — Poslali su me baćo da ištem grablje od vas. 2. 'tražiti za ženu, prositi'. — Sutra će te moji iskat za mene. ~ se 'tražiti dopuštenje, moliti izlazak, odsustvo'. — Za berbu sam se morala iskat i(s)-škule. iskečavat-ečavam nesvr. prema iskečit. — Neću više da iskečavam onog crnog mačka, žavo mi ga je, uvik se vrati natrag. iskečit-člm svr. 'izbaciti udarajući nogom'. — iskeči tu mačku napolje da se već ne dere toliko. — Zašto ste me najpre iskečili is kuće, a sad me zovete da vam pomognem? iskefat-am svr. 1. 'iščetkati'. — Iskefaj to blato š čakčira. 2. 'izgrditi (fig. )'. — Zna on da je kriv, tribala si ga dobro iskefat.

RICNIK 2.pdf

iskeverdisat-šem svr. 'zamesiti, zamutiti, zapetljati (kome što)'. — Mi smo već udivanili i kad ćemo divojku zaprosit, a onda je snaš Mara došla kod nji u goste i tako sve iskeverdisala da više ni sami ne znamo na po čemu smo. iskezit (se) iskezim (se) svr. 'isceriti se, pokazati zube'. — Vidi kobilu kako je iskezila zube, ko da se smije. iskidat-am svr. 1. 'naglim pokretima pocepati, rastrgati'. — Ko je iskido ovo pismo? 2. 'izmučiti, iznuriti (fig. )'. — Dugo je ležo u krevetu i bolest ga je svega iskidala. ~ se 'rastrgati se n? komade'. — Od čega je ovaj nov peškir kad se tako friško iskido?! iskijat (se) iskijam (se) svr. 'kij'ajući izbaciti iz grla i nozdrva. — Nema mraza u sičnj'u, samo da to ne iskijamo u marcu. Izr. Ona će to ~ 'ona će to piatiti. odgovarati za to, kajati se'. iskijavat (se)-ijavam (se) nesvr. prema iskijat (se). iskinit-nem svr. 'naglim pokretom odstraniti, izvući što ili deo čega što se čvrsto drži, istrgnuti, iščupati'. — Kad je umrla, ko da su mi srce iskinili. Izr. iskini kumarcu nogu, odu i criva! iskirijat-am svr. 1. 'prevesti nešto na kolima sa konjskom zapregom)'. — Vi meni sad dajte, a ja ću vam posli iskirijat. 2. 'završiti kirijanj'e'. ~ on je iskirijo cio život. iskliktit iskliktim svr. 'izmaknuti, krišom nestati'. — Dok sam se ja bavila oko zakuvavanja kruva, on, balavac jedan, iskliktio i(s) sobe. iskokoljit (se)-okoljim (se) svr. 'izbečiti se, zagledati se'. — Od strava je zanimila i samo je oči iskokoljila. iskolčit-im svr. 'pozabadati kočiće u zemlju (radi premeravanja)'. — Danas će doć indžilir, pa ćemo iskolčit zemlju. iskopeljat se-am se svr. 'iskobeljati se, izbaviti se (od nekog zla)'. — Zemlja mu je ove godine slabo rodila, pa se nije mogo iskopeljat iz dugova. iskoračat-am svr. 'izmeriti neku površinu (najčešće zemlju) koracima'. — Ima najviše dvi motike, ja sam iskoraco, a to je ko da sam izmirio. iskoracit-oracim svr. 'načiniti korak, istupiti jednom nogom napred; načinivši korak, izići, iskoračiti'. — Nije dobro ni iskoračio kad zapne i opruži se koliki je dugačak. Izr. Iskoraci priko praga 'idi'. iskorbačat-am svr. v. korbačat. — Dobro si iskorbačo konje, kad se masnice vide po leđi. iskortit se-im se svr. 'iskriviti se, deformisati se pod uticajem vremena'. — Mora da su daske bile mokre kad nema još ni po godine, a vrata su se tako iskortila da se jedva mogu zatvorit. iskosit (se) iskosim (se) svr. 1, 'kosom sve pokositi'. 2. 'učiniti kosim, postaviti koso'. — Kola si malo iskosio, tribalo bi i zanet, jel nećemo drugačij'e moć okrenit u avliji. iskovat iskujem svr. 'napraviti, izraditi kovanjem'. — iskovo sam ti dvi pante što si niki dan tražio od mene. iskozat iskozam svr. 'izigrati, prevariti (koga)'. — Praviš se pametan, a puštio si onom Anti da se tako iskoza za volove. iskračat-am svr. 'izrasti (iz odeće)'. — iskračala je Stana ruvo pa ćemo ga dat mlađoj sestri! iskradat se iskradam se nesvr. prema iskrast se. iskrast se-adem se svr. 'kradom, krišom izići'. — Mariju su nj'evi baš čuvali, al jedne noći se iskrala i uskočila. iskrižat iskrižam svr. 'izrezati na kriške'. — iskrižaj bundeve za krave. iskrmačit-im svr. 'mastilom napraviti mrlje, sve poprskati'. — Kako si samo mogla tako sve iskrmačit, ko da je švraka išla po irki. iskrzat (se)-am (se) svr. 'dugim nošenjem ili upotrebom oštetiti'. — Kako je to da se jedan rukav iskrzo, a drugi ništa? iskupit-im svr. 'skupiti'. — iskupi marvu pa ćemo tirat na salaš. ~ se 'sastati se na jednom mestu'. ~ u kolu kod Marge nas se fain iskupilo. iskupit iskupim svr. 'zasluživati oproštenje za što'. — Ovom igrom si iskupio sve grije prama nama što smo te tako dugo čekali. ~ se povr. 'nadomestiti nekim delom raniji propust ili greh'. — Dobro je što si je oženio, sad si se iskupio zli jezika. iskušat-am svr. 'kušajući doznati, izvući kakvu tajnu'. — Kaka si ti cura kad te svaka šuša iskuša. iskušenje s 'ono što priv Jači, zavodi, želja za nečim zamamljivim'. — Kako da ne padnem u iskušenje kad prolazim kroz vinograd a zrile kruške sve se smiju na me. iskušljat (se)-am (se) svr. 'zamrsiti (se) (o dlakama kod ljudi i životinja, o tkanini trljanjem)'. — Svila na prusluku se sva iskušljala. iskvacat (se) iskvacam (se) svr. 'sasvim se pokvasiti i ublatnjaviti'. — Juče sam pišce došla iz varoši po onoj najvećoj kiši i po litnjem putu, do vrata sam se iskvacala. iskvitovat-ujem svr. 'obračunati dug, izravnati'. — istina je da često uzaima, al čovik je od riči, uvik na vrime iskvituje.

RICNIK 2.pdf

iskvrcavat-rcavam nesvr. prema iskvrcat. iskvrcat-am svr. 'u plesu udarati petu o petu čizme (kasnije sa zvečkama na čizroama radi efektnijeg ritma i izvođenja figura u plesu)'. — Nema lipčeg nego kad momak zna iskvrcat kolo. ismijavat (se)-ijavam (se) nesvr. 'prema ismijat (se), ismevat (se)'. ismijat-jem svr. 'izvrći podsmehu, ismejati'. — Dobro se čuvaj bećara da te ne ismiju prid curama. ~ se 1. 'sit se nasmejati'. — Odavno se nisam tako ismijala ko sinoć na disnotoru. 2. 'izrugati se kome'. — Da se nisi dala ismijat, ne bi te momak ni ostavio. ispadat-am nesvr. prema ispast. — Kad trčim ispadaje mi jabuke iz ruke. ispametit se-ametim se svr. 'izgubiti pamet, poludeti'. — Kako si mogo, sine, da nam se misecima ne javljaš, ispametili smo se brineć šta je s tobom. isparaklaisat-šem svr. 'iskrojiti'. — Ja sam tebi donela cica za dvi suknje, kako si mogla tako isparaklaisat, jedva će jedna izać od svega. isparat isparam svr. 'parajući razdvojiti po šavovima'. — isparaj ovu nogavicu, nije dobro ufircano. ~ se 'razdvojiti se po šavovima'. — Isparale su im se čakčire na turu. ispasat-šem svr. (trp. prid. ispasan) 'izvući košulju iz pasa (tako da pokriva čakšire)'. — Risari uvik kose sa ispasanom košuljom. Izr. Momak nosi ispasanu košulju 'spreman je za ženidbu'. ispasište-a s 'mesto gde stoka pase, pašnjak'. ispast-adnem i-anem svr. 1. 'pasti iz čega (slučajno ili spontano)'. — Naglo mu je ispala kosa i sasvim je oćelavio. 2. 'prestati sudelovati u nečemu'. — Sigrali smo se čačikulače i ja sam prvi ispo. 3. 'pokazati se kakvim'. — Ako nećeš da mi pomogneš da skupimo sve šljive, ja sama neću do mraka moć uradit i kazaću baći pa ćeš ti ispast kriv. 4. 'dogoditi se, zbiti se'. — Koliko smo se bojali, još dobro je ispalo. ispast/ispast ispase svrš. 'posve popasti'. — Pušti malo krave u ditelnu da je ispasu. ispaša ž v. ispasište. is(p)covat ispcujem svr. 'obasuti pogrdama, psovkama'. — Bać Losko nas je zdravo is(p)-covo što smo mu napravili stazu priko žita. isperjašit-erjašim svr. 1. 'izgrditi, isterati'. — Samo kad si se odlučila da ga isperjašiš. 2. 'istući'. — Pokvasio štrangu, pa kad je onda isperjašio njegovu seku, suknje sve laju sokakom za njom, tako je zaprašila. ispijen-a-o 'iscrpen, iznuren'. — Posle po godine bolesti i ležanja u krevetu, danas sam prviput vidio Antuna da se šeta, al ne samo oči, vec sav je ispijen i jedva meće nogu prid nogu. ispiljit (se) ispilji (se) svr. 'izleći (se), ispiliti (se)'. — Danas se ispiljilo prvo puće. ispirat ispiram nesvr. prema isprat. Izr. ~ usta (s kim) 'ogovarati'. isplezit (se)-im (se) svr. 'isplaziti (se)'. — Ako još jedared ispleziš tu tvoju jezičinu, oćeš zaradit od mene. ispod predl. s Gen. označuje: 1. 'da je nešto na donjoj strani čega'. — U staro vrime su novce zakopavali ispod praga u sobi. 2. 'stanje, položaj u kojem se ko iii što nalazi'. — Led je pod teretom puko i čovik se našo ispod leda, nisu ga mogii spasit. 3. 'manje od čega, za manje od čega (po meri, vrednosti i sl. )'. — Bio je to već pravi momak, a] još uvik ispod dvadeset godina. Izr. ~ ruke 'tajno'; ~ žita 'krišom'; ~ postelje 'skriveno'; ~ mire tri đavola vire! ispotovat-tujem svr. 'saučestvovati (u nekoj stvari, situaciji), ispomoći'. — Kako vam ne bi dali kad ste i vi nama ispotovali novce kad nam je falilo za porciju. ispovid-i ž 'ispovest'. — To je bila njegova ispovid. 'obred verskog priznanja i opraštanja greha'. — Popo je obavio ispovid bolesnika. ispovidat (se)-ovidam (se) nesvr. prema ispoviditi (se). ispovidit-im svr. crkv. 'saslušati čiju ispoved'. ~ se crkv. 'podvrći se ispovedi'. ispovidnica ž 1. 'ispovedaonica, mesto u katoličkoj crkvi gde se obavlja ispoved'. 2. 'ona koja se ispoveda ili koja se ispovedila'. isprašit isprašim svr. 1. 'istući'. — Plače zato što su ga baćo isprašili što nije istiro svinje. 2. 'izbaciti napolje'. — Zašto ta Lozika trpi tog pijanog Vincu, ja bi njega već odavno isprašila is kuće, pa nek iđe kud oće. 3. 'očistiti od prašine'. — Ispraši taj zimski kaput. 4. 'izgrditi'. — Ako dođe kod vas vi ga dobro isprašite. ~ tur (kome) 'istući'; ~ koga 'izgrditi'. isprat isperem svr. 1. 'oprati unutrašnjost čega'. — Dobro isperi criva za divenice. 2. završiti pranje'. — Ja moje košulje uvik isperem u dvi tri vode. isprazan-zna-zno 'bez ikakve vrednosti, prazan'. — Ivan, malomalo pa dođe i samo nas zadržava od posla s otim njegovim ispraznim divanom. isprdak-tka m 'ono što je bezvredno, zakržljalo, neugledno'. — i to mi je niki momak, mali i slabačak, ko kaki isprdak.

RICNIK 2.pdf

isprdnit-em svr. 'isprdnuti'. — Ti bi loptu je 1? — Čekaj, saću ja jednu da ti isprdnem. ispregnit/ispregnit-nem svr. 'osloboditi iz zaprege konje, volove'. — Ispregni konje i uvedi i u košaru. isprezat isprežem nesvr. 'prema ispregnit'. — Nemoj isprezat, samo zbaci kuružnu s kola i oma kreći natrag. ispričit ispričim svr. 'staviti popreko'. — Nemoj tako ispričit tu motku, nećemo moć proć. ~ se 1. 'preprečiti put, zatvoriti prolaz'. — Na putu se ispričilo veliko drvo. 2. 'usprotiviti se' — Svi su pristali, a onda se brat ispričio. isprid predl. 'ispred'. — Prvo nek počisti isprid svoje kuće. ispridnjačit-idnjačim svr. 'otići, izbiti napred'. — Vidi, koliko je Martin ispridnjačio u košenju žita, oće da se zna ko je bandaš! isprija/isprije pril. 'ispre, otpre'. — Bio divanit isprija, sad je kasno, kad se udala za drugog. isprikršćat-ikršpam svr. 'unakrst što složiti, ukrstiti'. — AUe vitar isprikrsćo kuružnu, ko će je taku skupit. ~ se povr. isprimišćat-imišćam svr. 'sve redom premestiti'. — Zašto si, Katice, isprimišćala sve sude u gredencu? ispriplićat-em svr. 'sve redom preplesti, ispreplesti'. — Valdar su svu nevolju svita meni vragovi ispriplićali?! ~ se povr. ispripovidat-ovidam svr. 'usmeno sve izložiti'. — Ispripovidaću te nani, ako mi ne daš jednu krušku. ~ se 'pripovedati do mile volje'. — No, sad si se valdar izgostila kod tvoje nane i ispripovidala?! isprisicat-isicam svr. 'preseći sve redom, preseći na sve strane'. — Kogod je isprisico bičalje od kandžije. ispriskakat-iskačem svr. 1. 'preskočiti više puta'. — Ispriskako sam ja to i uzduž i popriko. 2. 'izgrditi'. — Dobro si ga ispriskakala, a i zaslužio je, koliko je zla nano toj curi. isprobadat-obadam svr. 'sve ili na mnogo mesta probosti'. — Najteže mi je bilo kad sam u ratu prviput vidio isprobadanog čovika. isproban-a-o 'prekaljen, proveren'. — To je isproban „momak" kad je udovac. isprobat isprobam svr. 'ispitati, proveriti'. — Najpre isprobaj noge, p onda ćemo se uštrkljivat. isprominjivat-injivam svr. 'sve redom promeniti'. — Ja sam mu davo dobre ključove, a on je sve isprominjivo. isprosit isprosim svr. a. 'dobiti prošenjem kao prosjak'. — Za nedilju dana on isprosi koliko je njemu dosta za misec dana. b. 'dobiti prošnjom devojku za udaju'. — Luka je isprosio bać Beninu Stanu i pristala je da se uda za njeg. ispružit se-im se svr. 1. 'istežući ili rastući uvećati se u dužinu'. — ispružila se loza priko kuće. 2. 'ispružiti noge u trku, izdužiti se (o životinji)'. — Riđo se ispružio da ga niko ne stigne. 3. 'leći'. — ispružio se u lad, a mi nek radimo. 4. 'platiti, podmiriti: —ča Vranje je izgubio sud, moraće se sad dobro ispružit da pokrije troškove. isprvine pril. 'ispočetka, isprva'. — Isprvine se on vlado ko i svaki redovan čovik, posli se odo piću i počo bančit svaku noć. ispucan-a-o 'hrapav, iskokan'. — Zašto malo ne namažeš mašćom te ispucane usne. ispucat (se)-am (se) svr. 1. 'izreći do kraja što je kome na srcu'. — Ne mož to uvik, al triba se ispucat kad te štogod tišti, posli je lakše. 2. 'dobiti pukotine'. — Često su mu bile mokre ruke i na ladnoći sve su mu se ispucale. ispuljit se ispuljim se svr. 'pokazati se, pojaviti se'. — Zašto sad svi stoj'imo i čekamo Bartula, a dok se on ne ispulji, mogli smo već bit na po puta do varoši. ispunit-im svr. 1. 'učiniti punim'. — Ante j'e ispunio zečju kožu pa je metnio u bašču, baš izgleda ko da je živ zec. 2. 'uneti, upisati sve potrebne podatke, obaveštenja'. — Dida se sav priznojio dok mu nisu ispunili valovnicu. 3. 'izazvati (neko osećanje)'. — ispuni me, Bože, snagom da okajem svoj gri. 4. 'ostvariti, privesti u delo ili život, izvršiti potpuno što je namišljeno, naručeno'. — Cigurno mu nije bilo lako, al zavit je do kraja ispunio, deset godina nije ni kap popio. ~ se 1. 'postati pun'. — Samo što su vrata otvorili, narod nagfne i cfkva se začas ispuni. 2. 'isteći, proteći (o vremenu)'. — Kad se ispuni godina dana tvog služenja, doće ti baćo pa će odnet tvoju komenciju. ispunjavat-unjavam nesvr. prema ispunit. ispunjivat-unjivam nesvr. prema ispunit. ispurit-im svr. 'ispeći na žaru ili pored vatre (mladi kukuruz)'. — ispuri i meni jedan kuruz. ~ se 1. 'ispeći (se) na žaru ili uz vatru'. 2. 'propasti, ne uspeti'. — Cilika je tri godine virovala da će je Joso uzet, al račun joj se ispurio, on se oženio s Mandom. ispušćat ispušćam nesvr. prema ispuštit, ispuštat. ispuštit ispuštim svr. 'ispustiti'. Izr. ~ dušu 'umreti'. ~ se 'prestati igrati u kolu, izaći iz kola'. ist idem (3. 1. mn. idu/idedu rd. pr. i(j)o ila ili imper. i, ite) nesvr. 'jesti'. — Ajde, Bruno, večera je na astalu, sidi, pa i. — ite, dico, noge prat, pa spavat. Izr. ide ga ko crv koru! ide ko mećava, pije ko gusina! ide ko da za leđa baca 'bez apetita'. istačkat-am svr. 'tačkama (kolcima) obeležiti odnosno učvrstiti (o povrću)'. — istačkali smo paradičku.

RICNIK 2.pdf

istamburat-am svr. 1. 'odsvirati (nešto) na tamburi'. — Uči on dobro, zna već i kolo istamburat. 2. 'izbrbljati'. — Rekla sam da ne divanite prid dicom, eno sve su već po selu istamburali. istesat istešem svr. 1. 'tesanjem izraditi'. — Davidiš kako sam lfpo bičalje isteso za moj novi bič. 2. fig. 'priviknuti koga uljudnom ponašanju'. — Kad se Dančo kroz tri godine vrati is katana, biće to drugi čovik, istesaće ga tamo katanšag. isti-a-o 1. 'koji nije drugi ni drukčiji'. — Dica smo isti roditelja. 2. 'jednak'. — Sve su ženske iste, vole da su lipe. istija pril. 'potiho, da se jedva čuje, polako, polagano'. — Prvo nek svirka bidne istija, pa kad se probudi, onda ćemo zapivat. istirat-am svr. 'isterati'. — istiraj svinje na strniku. Izr. ~ bubice iz glave 'urazumiti koga'; ~ vraga iz koga 'ućiniti da neko bude umeren, ukroiiti'; ~ na čistac 'raščistiti što je bilo nejasno'; ~ stvar do kraja 'uspešno okončati što'. istiravat se-iravam se nesvr. 'prepirati se (uporno dokazivati svoju istinu ili neistinu)'. — Svaki dan zajedno rade i svaki dan se za čegagod istiravaje. istolmačit-olmačim svr. 'istumačiti, objasniti, protumačiti'. — Sve sam čuvo, al sad mi i istolmači pa da razumim (v. tolmačiti)'. istrančirat-ančiram svr. 'iseći na komade'. — Ja sam gusku ispekla, sad je ti istrančiraj. istrcat istrca(m) svr. 'iskrzati, pohabati nošenjem'. — Opet si istrco čakčire, a kazala sam ti da paziš. istrčat-im svr. 1. 'izići trčeći'. — Sva dica su istrčala prid strinu. 2. 'pre drugih ili neumesno se uplesti, umešati se u što unapred'. — Nisi baš morala istrčat ko ždribe prid rudu i sve ispripovidat komšinici, sad će cio svit čut za našu nevolju. ~ se 1. 'natrčat se u dovoljnoj meri'. — Tiraj ždribad u košaru, dosta su se istrčala. 2. 'istrčati (2)'. — Lipo sam ti kazo da se ne istrčiš prid Martinom, a ti, čim je došo, razvezala ko da si na ispovidi. istrčavat istrčavam nesvr. prema istrčat. istrćit (se) istrćim (se) svr. 'izdići, isturiti zadnjicu'. — Ona drugo ni ne zna već istrćit tu veliku guzicu. istrćivat istrćivam nesvr. prema istrćit. istresat istresam nesvr. prema istrest. istresivat-esivam nesvr. prema istresat. istrest-esem svr. 1. 'tresući izbaciti, prosuti do kraja'. — Sve što sam imo, istreso sam iz džepa. 2. 'tresući očistiti od prašine: —ćepe'. 3. 'naglo, brzo izgovoriti sve što se ima reći'. — Dobro, ti si tvoje istreso nako kako si mislio, a sad ćeš nam još jedared kazat al lagano i razgovitno da te svi razumu. ~ se 'izgrditi, ispsovati (koga)'. — Zašto si se istresla na to dite, ko da je on kriv, što njegov otac, a tvoj čovik, već tri dana tira kera po varoši. istrkat istrčem svr. 'istrćati'. — Pušti ždribe nek istrče malo u avliju. ~ se 'dovoljno se istrčati'. — Dica su se istrkala, pa sad side i ćute. istrt istarem svr. 1. 'izbrisati'. ~ imaš gumu pa istari ono što si pogrišijo. 2. 'izmasirati, istrljati (naročito bolne delove tela)'. — Ko će mi istrt malo leđa? 3. 'trenjem učiniti izlizanim, pohabanim'. — Kako se ne bi istrlo kad je ruvo staro. istrunit istrunim svr. 'izgubiti nešto (iz maramice ili džepa)'. — Poslala sam je u dućan, a ona je usput digod istrunila novce, pa zato sad plače. istrunit-em svr. 'postati truo, raspasti se zbog truljenja, istruliti'. — Dosta leca je istrunilo. istuć istučem svr. 1. 'izbiti, isprebijati, izmlatiti'. — Ko j to vidio tako istuć dite da mu se sve modrice vide po tilu. 2. 'tukući izmrviti, usitniti'. — Uzmi stopicu i metni papriku, pa je sitno istuči. ~ se 'isprebijati se, izmlatiti se međusobho'. — No, dico, sad ste se istukli pa je red da se i pomirite. isukat isučem svr. 'sučući izvući; izvaditi'. — Žandari na konjima juoe su Ivana otirali u zatvor, a jedan je još i sablju isuko, pa ga udaro po leđi. ~ se 'odmotati se, rastegnuti se (nešto što je bilo savijeno)'. isukivat-ukivam nesvr. prema isukati. isut ispem svr. 'izliti, proliti'. — ispi tu gadnu vodu iz lavora, pa donesi čiste. i'š/iša 'uzvik kojim se tera živina'. iščastit iščastim svr. 1. 'počastiti sve kao što treba'. — Astal je bio pun ila i pića, zdravo su nas lipo iščastili. 2. 'izgrditi'. — Ne samo da ga je odbila, nego ga je tako iščastila, svašta mu je kazala. ~ se 'počastiti se do volje'. iščeprkat-am svr. 1. 'čeprkajući naći'. — Di si iščeprkala tu staru prešljicu? 2. 'raspitujući se saznati neku tajnu'. — Probaj ti, moždar ćeš štogod iščeprkat. iščeprkavat-rkavam nesvr. prema iščeprkat. iščibukovat-ujem svr. 'istući'. — Ne bi se ja š njim toliko natezo, triba ga iščibukovat pa će se oma smirit. iščupat-am svr. 1. 'ćupajući istrgnuti, izvaditi'. — Tome, iđi u bostan i iščupaj mi koji peršin i šargaripu. 2. 'pretiti kaznom (fig. )'. — Ako još jedared čujem tu rič o(d) tebe, iščupaću ti uši! iškulirat-uliram svr. 'starati se o kome da završi škole'. — Tušta nas je dice bilo pa se nismo mogli svi iškulirat.

RICNIK 2.pdf

išpan-ana m 'starešina na feudalnom imanju'. ĸ mađ. ispan. išpanov-a-o 'koji pripada išpanu'. išpekulirat-uliram svr. 'izmisliti (što na svoj način)'. —-Čekam tri dana da mi kaže kaku ogradu da metnem, valdar će već išpekulirat. ištit ištijem svr. 'iščitati'. — Kojugod knjigu da joj dam, ona nju ne ispušta iz rukivi dok je ne ištije. ištrapacirat se-aciram se svr. 'našetati se, umoriti se'. — Cio dan sam za plugom sadila kuruze, pa sam se baš fain ištrapacirala. iverje zb. im. s 'treske koje otpadaju kad se drvo teše'. — Donesi malo iverja za potpalu. izabrat izaberem svr. 'odabrati po srcu, iz ljubavi'. — Sama je izabrala pa ne mož svaljivat krivicu na drugog. ~ se povr. izabrali su se sami, sad nek trpe jedno drugo. izać izađem (r. pr. izašo-šla-šlo) svr. I. 'napustiti neko zatvoreno ili ograđeno mesto, prostor'. — Stipan se oženio i oma izašo is kuće. 2. 'napustiti što, prekinuti učešće u čemu'. — Lozika se rasrdila na momka i izašla i's kola. 3. 'doći, pojaviti se, pokazati se negde, pomoliti se'. — Tamburaši su tijo zasvirali, a mi smo čekali da će Mara izać na pendžer. 4. 'dogoditi se, desiti se'. — Ti samo tako radi kako sam ti kazo, na kraju mora dobro izać. 5. 'proći, minuti'. — Svačem dugačkom izađe kraj. Izr. ~ iz dugova 'osloboditi se dugova'; ~ na glas 'pročuti se'; ~ na moje 'postati onako kako ja mislim'; ~ prid oči 'pojaviti se pred kim'; ~ ususrit 'pomoći'; ~ navidilo 'pročuti se, doznati se'; ~ na nos 'dozlogrditi'; ~ čerez (rad) sebe 'obaviti nuždu'; ~ za rukom 'uspeti'; ~ napolje 'obaviti nuždu'. izadrit izadrem svr. 'dati, pokloniti nešto bezvredno'. — Taj naš tetak poklonio je dici po jedan šećer, baš je velik dar izadro, a nisu ga vid(i)la već po godine. ~ se 'grubo viknuti, izderati se'. — izadro se na ženu ko na vola. izađutirat se-utiram se svr. 'odigrati sve adute u jednoj igri karata'. — Rano si se izadutiro, zato smo izgubili. izajkat-am svr. 'dugom upotrebom iznositi, istrošiti'. — Ne možeš ti ništa lipog imat, kad čim štogod novo dobiješ, oma zapucaš u njemu svaki dan i začas ruvo izajkaš. izakat-am svr. 'izvikati, obezvrediti (što ili koga)'. — Jeste da ni Stipan nije lipo uradio, što je ostavio Kristu, posli skoro dvi godine što je zadržavo, al sad je i ona njega dobro izakala, ni jedna više neće ni da ga pogleda. izamrit izamrem (r. prid. izamro-rla,-rlo) svr. 'nestati ne ostavivši nikakva potomstva; izumreti'. — Ta je obitelj davno izamrla, nisu imali potomaka. izanđat (se)-a(m) (se) (r. pr. izanđo-ala-alo tr. izanđan-ana-ano) svr. 'iznositi, istrošiti dugom upotrebom'. — Nisam ja kupila to ruvo da ga svaki dan oblačiš; najlakše je izanđat, a šta ćeš onda? izaprat-perem svr. 'isprati'. — Evo, oma ću i ja doć, samo da košulje izaperem. izasnirat (se)-asniram (se) svr. v. ishasnirat (se). izazvat-ovem svr. 'pozvati koga, dati znak kome da izađe'. — Čim padne mrak, ti Katu izazovi, a ja ću čekat s kolima. izbacat izbacam nesvr. prema izbacit. izbacit izbacim svr. 1. 'baciti napolje, osloboditi se čega nepotrebnog'. — Kad sam vid(i)la kako Tomi teče krv po Jicu, taka me je muka uvatila da sam sve izbacila što sam u podne poila. 2. 'izneti noseći (o talasima, vetru)'. — Voda je izbacila mrtvog čovika. 3. 'ukloniti, udaljiti iz sastava čega'. — Peru triba izbacit i(z) sigre, nek najpre nauči, sad nam samo smeta. 4. 'istaći, isturiti'. — Vidi onog Benu kako je izbacio stomačinu, ko da ima bure prid sobom tako se ugojio. Izr. ~ is pameti 'zaboraviti'; ~ na sokak 'iseliti iz stana, ne dajući drugi stan; lišiti sredstava za život'. ~ se 'izbiti na licu, telu (ospe, kraste, crvenilo)'. — Crven mu se izbacio svud po tilu. izbacivat-acivam nesvr. prema izbacit. izbađat (se) izbadam (se) nesvr. prema izbost (se). izbavit (se)-im (se) svr. 'sačuvati od kakve opasnosti'. — Jedared ćemo se i mi izbavit ove sirotinje. izbečit se izbečim se (r. pr. izbečio-la-lo; tr. pr. izbečen-a-o) svr. 'pogledati razrogačenim očima'. — Kalor je izbečio oči na kolač ko mačak na divenicu. izbekarit se-im se svr. 'isprsiti se (pred kim ili na sedištu)'. — Vidi Albu, kako se izbekario na onim karucama, ko da je on kum na vinčanju! izbekeljit se-ekeljim se svr. 'izvaliti se, ispružiti se'. — Antune, vidi ti njega kako se izbekeljio, a ja mislim već odavno čuva krave. izbijat izbijam nesvr. 1. nesvr. prema izbit. 2. 'stalno se zadržavat negde, izbivati'. — Lazo dođe na salaš ujutru i ne izbija od nji po dva dana. izbirač-ača m 'onaj koji bira, probirač'. — Nisam u ilu niki izbirač. Izr. Izbirač nađe otirač! izbit izbijem svr. 1. 'udarcem učiniti da što ispadne iz čega'. — Baš dobrim smo se namućili da izbijemo cigle u zidu. 2. 'probiti se napolje'. — Kopali smo već priko deset meteri duboko, kad najdared izbije voda. 3. 'udarcem o zvono označiti određeni vremenski interval'. — Znao sam da je ponoć prošla, jel je sat izbijo dvared kad sam se probudio. 4. 'izići otkuda na kakav

RICNIK 2.pdf

prostor, vidno mesto'. — Mi još nismo ni do polak stigli, a on je već izbio na kraj njive, tako je vridan bio. 5. 'nastati, pokazati se'. — Već je četrdeset godina prošlo od kako je izbio drugi svicki rat. Izr. ~ iz glave 'zaboravit'; klin klinom — 'vratiti istom merom'. izblizo pril. 'izbliza'. — Dajte vi meni tu bocu u ruke, ja volim kad mi je izblizo. izbliže pril. 'izbliza'. — Priđite, izbliže se bolje vidi. izbližeg pril. v. izbliže. — Pa ako se Mara uda za našeg Loziju, bićemo izbližeg rodovi. izbljuvat izbljujem svr. 'povratiti'. — Tako me zgadio da sam sve izbljuvo što sam u podne poio. ~ se 'uprljati se bljuvanjem'. izbost izbost-bodem (r. pr. izbo-ola-olo; tr. pr. izboden-ena-eno; fut. izbošću; 3. 1. mn. izbošće. ) svr. probosti čim oštrim; ubosti više puta na više mesta' — Bolje da sam mu oči izbola. ~ se 1. 'zadati jedan drugome rane (nožem ili nečim drugim). — Potukla su se dva ovna i dobro su se izboli. 2. 'izvikati se na koga, odbrusiti kome; upasti u reč' — Nisi se baš moro tako izbost na derana, moždar on i nije kriv za sve. izbrecat se izbrecam se nesvr. 'oštro odgovoriti, izderati se na koga'. — Ako ti baš nisam po volji, zato se ne moraš izbrecat na mene. izbricat-am svr. 'izbosti (džepnim nožićem, bricom)'. — Čim se posvađaje, oma izbricaje koga. izbrojit izbrojim svr. 1. 'svršiti brojanje'. — Izbrojio sam, sve su ovce tu. 2. 'isplatiti'. — Šta se toliko cinkaš, vadi buđelar i izbroj novce. Izr. dani su mu izbrojeni 'skoro će umreti'; mož na prste ~ 'toliko je malo (čega)'; mož mu rebra ~ 'tako je mršav'. izbuljit izbuljim svr. 1. 'iskolačiti (oči)'. — Badavad si oči izbuljio, novo ruvo je za brata, a ne za tebe. 2. 'isplatiti'. — izbulji kesu, kume! ~ se 'iskolačiti oči, gledati široko otvorivši oči'. — Ja ga ružim, a on se izbuljio, pa ni da bekne štogod. izburbućat-urbućem svr. 'izbrbljati'. — Komšire nisu znale dok mi nismo stigli, a onda je Marga sve izburbućala. izburdat-am svr. 'izgurati, izbaciti, isključiti iz određene sredine (koga)'. — Šta je, tebe su izburdali iz društva? izburlat-am svr. 'ispremetati'. — Ko je vako izburlo fijoke u dolafu?! izdaljeg pril. 'izdaleka, izdalje'. — Mi smo rodovi izdaljeg. Izr. Bolje je izdaljeg se pazit, nego izbliže se mrazit! izdan-a m 'izvor'. — Naišli smo na dobar izdan vode za piće. izdanak-anka m 1. 'mladica koja izrasta iz korena na dnu stabla ili iz posečena drveta'. — Iz panja je izraso izdanak kruške. 2. 'potomak roda, plemena (fig. )'. — Čujem da imaš unuka; dobro je to, neće ti se ugasit izdanak. izdanit izdanem (r. p. izdanio-la-lo) svr. 'izdahnuti, umreti'. — Baš je podne zvonilo kad su nana izdanili. izderat izderem svr. 1. 'pocepati, poderati, pohabati'. — Naš pulin je svuko Macino ruvašce sa ograde di se sušilo i svega ga izdero. 2. 'promuknuti (o glasu)'. — Zašto se ne odazoveš, sve sam grlo izderala dok te nisam dovikala. ~ se 1. 'pocepati se, poderati se'. — Jedva sam dočekala da se izdere ona moja suknja od paje. 2. 'podviknuti, izgalamiti se (na koga)'. — To nije lipo, Kriste, tako se izderat na čovika ko neslana. izdevetat-am svr. 'istući, izmlatiti'. — Nećeš, nećeš, dok te babo ne izdevetaje. ~ se 'istući jedan drugoga, izmlatiti se'. — Dok i nismo razvadili, fain su se izdevetali. izdirat se-em se nesvr. prema izderat (se). izdisat-išem nesvr. prema izdanit. izdivanit-ivanim svr. 'izreći, izgovoriti'. — Jesi 1 izdivanio šta si imo da kažeš?! ~ se 'izrazgovarati se'. — Ajde, babe, ako ste se izdivanile, večerajte, pa na spavanje. izdovoljavat (se)-oljavam (se) nesvr. 'prema izdovoljit (se). izdovoljit izdovoljim svr. 'zadovoljiti'. — Mlogo zanovetaš, ko će te izdovoljit?! ~ se 'prirediti sebi naročito zadovoljstvo, uživati'. — Bolje je što je malo gostivi došlo, bar sam se izdovoljila kolača. izdravit-im svr. 'ozdraviti, izlečiti (se)'. — izdravio jesam, al nisam još za teži poso. izdrečit (se) izdrečim (se) svr. v. izbečit (se). — Baš si se izdrečio u mene, ko da me prvi put vidiš?! izdrljat izdrljam svr. 'izravnati zemlju drljačom'. — Kad si posijo žito, ako imaš još malo vrimena i izdrljaj. izdržat-im svr. 'uporno podnositi, istrajati'. — Žandari su ga vezanog tirali između dva konja, al Antun ni jedared nfje jauknio, sve je izdržo. Izr. ~ kaznu 'provesti u zatvoru vreme određeno presudom'. ~ se 'ishraniti se, prehraniti se'. — Ja sam radim, a triba da se svi izdržimo: žena i četvoro dice. izdržavanje s 1. gl. im. od izdržavat (se). 2. 'ono čime se ko održava u životu, od čega živi (obično novac)'. — Joso mora da plaća svojoj bivšoj ženi zadvoje dice izdržavanje. izdržavat-ržavam nesvr. 1. nesvr. 'prema izdržat 2. 'ishranjivati'. — Izdržava on, pored svoje obitelji i didu i majku, svoje roditelje.

RICNIK 2.pdf

izdržljiv-a-o 'koji može da izdrži što naporno, čvrst'. — Ja sam izdržljiv čovik al svemu ima kraj! izdubit izdubim svr. 'dubeći načiniti rupu ili šupljinu'. — Ne znam kudan se miš uvuko u špajc, al vidim da je izdubio frišak somun kruva. Nema boljeg korta, nego kad to Cigani izdube u drvetu. izdurat-am 'izdržati, istrajati'. — Malo još imamo ogriva, al valdar neće dugo zima potrajat, pa ćemo izdurat (v. durat)'. izdvorit izdvorim svr. 1. 'brinuti se o kome dok ne umre'. — Izdvorio je didu, a on mu ostavio salaš i zemlju. 2. 'ukazati nekome posebno gostoprimstvo, ugoditi nečijim posebnim prohtevima. — Jesi 1 izdvorila zeta? — Svirci su lipo izdvorili sve svate. izđikat-am/izđikat izđikam svr. 'snažno i brzo izrasti'. — Tvoj luk je, Luce, niki zdravo friško izđiko. — Deran ti je izđiko, ne bi ga pozno da mi nisi kazo da je tvoj. izđorat (se) izđoram (se) svr. 'izigrati (se)'. — Sirota Roza, čitav život je posvetila svom stricu i izgubila, dvoreć ga, svoje zdravlje, a on je na kraju dobro izđoro: posli smrti nije joj ostavio ni marjaša. izgancat-am svr. 'izgaziti'. — Joso, šta si se toliko uzvrpoljio po tom krevetu, sve ćeš po njemu izgancat; ako nećeš spavat, sađi doli. izglancovat-ujem svr. 'učiniti sjajnim, blistavim'. — Tako sam ti izglancovala čizme da se možeš ogledat na njima. izgledat izgledam nesvr. 1. a. 'imati kakav lik, oblik, vanjštinu'. — Tako lip vinograd, a vidi kako sad, posli oluje, izgleda?! — Ivan i igra i piva, al mi izgleda žalosan. 2. 'gledati, promatrati'. — Znam ja tebe dobro, ti samo dođeš da izgledaš, p onda iđeš po komšiluku pripovidaš. Izr. ~ ko ispod postelje 'izgužvan'; ~ ko sa slame 'neuredan'. izgledat-am svr. 'gledajući steći uvid, saznati'. — Probaj izgledat, iđe 1 Vranje još sa Margicom? izgorit-im nesvr. 'izgoreti'. — Izgoriće mi pogača. Izr. Kako ti obraz ne izgori! 'kaže se onom ko naočigled Iaže'. izgostit se izgostim se svr. 'do mile volje se gostiti, nagostiti se'. — Nane, i ja bi volila ić kod uje, da se malo izgostim. izgrabit-im svr. 'isprazniti, sve izvaditi'. — izgrabi još to malo čorbe da ne ostane. izgrist-izem (trp. prid. izgrižen) svr. 1. 'usitniti zubima'. — Majka neće moć to izgrist, znaš da nemaje zube. 2. 'izazvati bol na delovima tela'. — Od znoja sva su mi leđa izgrižena; nije lako ris radit. ~ se 'ugristi jedan drugoga'. — Ona dva kera ne triba zajedno puštat sa Ianca, oma se izgrizu, tako su bisni. izgubit izgubim svr. 1. 'ostati bez čega'; ~ maramicu, ~ ključ; ~ ruku, ~ nogu, ~ oko, ~ nadu, ~ zdravlje; ~ brata, ~ sina, ~ roditelje. 2. 'ostati bez jednog dela čega, smanjiti, umanjiti šta'. — Vita je narasla al je izgubila u težini, nije više debela ko prija. 3. 'pretrpeti štetu, gubitak'. — Čuo sam da je bać Vranje i po treći put izgubio sud. 4. 'pogrešiti, zabuniti se'. — Uvatio nas je mrak i izgubili smo put, pa smo se zato tako zadržali. 4. 'potrošiti, propustiti'. — Svi su ranije počeli, pa se moram latit da uradim što sam izgubio. Izr. ~ glavu, ~ život 'poginuti'; ~ pamet 'poludeti'; ~ dobar glas 'poljuljati ugled'; ~ se 1. 'nestati, iščeznuti'. — U komišanju se izgubio. 2. 'zalutati: ~ unoći,—u šumi'. ² Izgubio se ko magarac u magli. izgubljen-a-o 1. tr. pr. od izgubit. 2. 'koji je bez nade, bespomoćan'. — Od kako mu je umrla žena, on je izgubljen čovik i samo luta i propada. izgustirat-ustiram svr. 1. 'promisliti'. — Ja iđem skuvat užnu, a ti dotleg izgustiraj di bi bilo najbolje da sadimo bostan. 2. 'izgubiti volju za nečim'. — Neće više ni on da se sigra s (o)tom malom loptom, valdar je izgustiro, pa tiu ne triba. izisti izidem (r. pr. izio izila iziii) svr. 1. 'pojesti'. — izili bi i striju s kuće, gladnice. 2. 'istrti, iskvariti, pohabati (dugom upotrebom)'. — Tribalo bi na vratacama opravit bravu, rđa je svu izila, samo što ne ispadne. Izr. iziš ga! 'mani ga, ostavi ga'. — Ne pušta on njegovog didu nikud, ne znam samo šta imaš na njemu toliko volit, iziš ga. ~ se 1. 'sekirati se, žđerati se'. — Živ se izio, što nije održo obećanje. 2. 'istrošiti se, pohabati se'. — Kažem ja baći da bace već taj stari bolondoš, na laktovima su se rukavi sasvlm izili od žuljanja. izjalovit-i(m)) svr. 1. "učiniti da životinja pobaci plod'. — Krava je izjalovila. 2. 'ne doneti ploda, roda'. — Već tri godine zemlju ne torimo i, eto, izjalovila rod, ni za sime nemamo. ~ se 1. 'pobaciti plod'. — Ona velika krmača se izjalovila. 2. 'ne ostvariti se, ostati neispunjen (o nadi, planu, želji i sl. )'. — I Tezina je mater uvlk pripovidala kake će ona svatove napravit dok joj se ćer uda, a sad joj se sve izjalovilo: Teza je sinoć uskočila. izjašit-im se svr. 'izjahati'. — Doću i ja na konju, pa ćemo zajedno izjašit na žito. izjavit izjavim svr. 'dati izjavu' — Ja jesam izjavio, al su me natirali da tako kažem. ~ se — Izjavio se Antun danas kod žandara u selu i odselio se iz Tavankuta u Sombor. izlagat izlažem svr. 'dobiti, postići, izmamiti laganjem'. — Kad je taki umiljat, pa zna izlagat. ~ se 'izbaviti se, izvući se iz neugodne situacije pomoću laži'. — Ne boj se ti za Stipana, on se uvik kod baće izlaže, pa ode u sigru, a mi ssvi drugi moramo bit kod kuće. izlanit izlanem svr. 'nehotice reći, izbrbljati'. — Kad sam već izlanio, kazaću vam sve kako je bilo. ~ se 'izreći se'. — Toliko sam ga utvrđivo da pazi i da se ne izlane, a on nije dok nije usta otvorio. izlapit-im svr. 'izgubiti pamet, podetinjiti'. — Ne triba njega slušat, on je omatorio i izlapio. izleć-ežem svr. 'ležeći na jajima izvesti mlade'. — Ova crna kvočka ne leži mirno na jajima, sve se plašim da neće dobro izleć piliće. ~ se 'izaći iz jaja'. — Valdar bar to znam, koliko se pilića godišnje izleže.

RICNIK 2.pdf

izlegat se izležem se nesvr. 'prema izleć se. izlemat izlemam svr. 'dobro istući, izbati" nati'. — Izlemali ga i ostavili takog na putu izležavat se-ežavam se nesvr. 'provesti duže vreme u ležanju, ne radeći, Ienčariti'. — Mogo bi se ti, monče, malo privatit posla, a ne po cio dan se izležavat. izlit izlijem svr. 1. 'naginjući ili prevrćući sud učiniti da što isteče iz njega'. — izli sapunicu iz korta, pa ćemo počet drugo pranje. 2. 'očitovati svoje osećanje prema kome'. — Mater je ona, pa je izlila svu materinsku ljubav prema ćeri koja se udaje zato je plakala. ~ se 1. 'preliti se'. — Suviše ste napunili, izlilo se vino iz bureta. 2. 'pljusnuti'. — Kiša se izllla u pljuskovima. izlivat izlivam nesvr. 1. prema izlit. 2. 'isterivati iz zemlje vodom (glodare)'. — Danas smo čitavo prij'a podne izlivali takunice na kuruzištu. izlizat izllžem svr. 1. 'polizati'. — Evo ti varnjača pa je izliži. 2. 'istrošiti trenjem ili upotrebom'. — Kaput je još vako dosta dobro izgledo, al rukave na laktovima je zdravo izlizo. ~ se 'istrošiti se trenjem ili upotrebom'. — Izlizale su se čakčire na turu. izluktirat-uktiram svr. 'provetriti'. — Dobro izluktiraj sobu, cilu noć su u njoj kurdačili, pa sve smrdi na duvan. izmak m 'čas kad nešto prestaje, kraj'. — Kad je već i treći dan bio na izmaku, onda je umro. — Tribaće nosit mlit žito, čisto brašno nam je sasvim na izmaku. izmandrat se-am se svr. 'umrljati se svud po telu, licu, odelu, rukama itd. '. ~ oma da si uzela lavor, pa operi i lice i ruke, kako si se samo mogla tako izmandrat, ko da si sa svinjama ila. izmašit izmašim svr. 'izmaći, isprednjačiti, odmaknuti napred od drugih (u hodu ili poslu)'. — Badavad, muški korak je muški, nas dvi, kobajage, žurimo, a vidi Vranje koliko je izmašio, jedva se vidi (v. ispridnjačit). ~ se 'brzo odmaći napred, izdvojiti se od drugih (ubrzanim hodom ili radom)'. izmeče-eta s 'nedonošče (dete ili životinja)'. — Ti si kazo da imaš prase za pečenicu, a to što si mi pokazo je pravo izmeče. izmećat-em nesvr. 1. 'prema izmetniti. — Na koga će se dica izmećat, ako neće na svoje stare. 2. nesvr. prema izmesti. — Lipo si omela avliju, al nisi tribala đubre na put izmećat. izmest-etem svr. 'metlom dobro očistiti' — Malo me dočekaj, oma ću i ja samo da još ovo malo izmetem. izmetlicat-am svr. 'metlicom očistiti'. — Dobro izmetlicaj baćino svečano ruvo, p onda ga složi u dolaf. izmetnit-nem svr. 1. 'staviti na određeno mesto da se vidi, izložiti'. — izmetni zdilu napendžer. — Operi ćupice i izmetni na tarabe, da se dobro iskapaje. ~ se 'ličiti na koga, biti mu sličan'. — Ako se samo malo izmetne na njegovog didu biće dobro. izmigoljit se-im se svr. 'polagano, neprimetno se izvući'. — Ne bojim se ja za nju, znaće se ona izmigoljit, ako je monci sleptaje. izmirit izmirim svr. 1. 'obnoviti mir među onima koji su u svađi ili neprijateljstvu'. — Nije lako komšije izmirit kad se zavade. 2. 'isplatiti, namiriti'. — Samo kad smo dug bangu izmirili, sa ćemo lakše divat. ~ se 1. 'pomiriti se'. — Brat mi je, moro sam se izmirit. 2. 'prrviknuti se na što'. — Prošlo je dosta vrimena, pa su se i baćo izmirili, što sam se tako mlada udala. izmirit-im svr. 'odrediti kakvom merom veličinu ili težinu čega'. — izmiri mi, zasad, jedno trideset kila kuruza za sime. — Kako će sabov šit ruvo, kad me nije ni izmirio?! ~ se 'izvagati se'. — izmirio sam se na vašoj maži, manje pokaziva dvi kile nego naša. izmistit-im svr. 'premestiti s jednog mesta na drugo'. — izmistili smo svinjak iza salaša. izmišćat izmišćam nesvr. prema izmistit. izmodit se izmodim se svr. 'šepuriti se u nečem što drugi nemaju'. — Mate, dok se malo izmodiš u novom kaputu, oćeš dat da ga i ja probam? izmolit izmolim svr. 1. 'doći do čega moleći'. — Ivan je uvik slao mlađu sestru kad je štogod tribalo od dide da izmoli. 2. 'izgovoriti molitvu do kraja'. — Prid svako i!o, dida su izmolili po jedan očenaš. izmolovat izmolujem svr. v. molovat. — Lipo si sve sobe izmolovala, al ambetuš mi-se ~ najviše dopada. izmordavit-im svr. 'dovesti koga do potpunog umora, iscrpsti njegove snage, izmoriti'. — Ja sam izdržala, al dicu su izmordavili na tom dugačkom putu. ~ se 'izmoriti se'. — Ta dva kera su se dotleg klali dokse nisu sasvim izmordavili, sad leže ko crknuti. izmoždit se izmoždim se svr. 'dovesti do krajnjega umora, do potpune iscrpenosti'. — Sav sam se izmoždio. izmrkat izmrkam svr. 'nekoga dobro udesiti, izigrati (vulg. )'. — Ta te dobro izmrkala: tri godine te je vukla za nos, a onda se udala za tvog najboljeg druga. izmršavit-im svr. 1. 'postati vrlo mršav'. — Sav je niki izmršavio i poblidio. 2. 'pogrešiti, promašiti u igri (o deci)'. — izmršavila si, Stane, daj kamen: sad ja bacam. izmrznit-em svr. 1. 'jako prozepsti, promrznuti'. — Ove godine je slabo bilo sniga i zemlja se priviše izmrznila. 2. 'omrznuti'. — Marcela je toliko izmrznila svoju maćvu da je na kraju morala otić od kuće. izmuđijat-am svr. 'prevarom, vradžbinom pribaviti'. — Samo da mi je znat kako je Vranje izmuđijo da kod njega prvo dođe

RICNIK 2.pdf

vršalica. izmuljat-am svr. 1. 'istisnuti sok iz čega (voće, grožđe), izgnječiti'. — Sve smo grožđe obrali i izmuljali. 2. 'zgužvati'. — Mogla si bolje pazit kad si sidala, tu lipu suknju si ižmuljala. izmust-uzem svr. 'muzenjem ili dojenjem izvući mleko iz vimena životinja'. — Nateklo je vime kravi samo zato što si lin bio da je svaki dan izmiizeš. izmuštrat-am svr. 'uvežbati (koga dobro obučiti u svemu)'. — Čim snaja u njevu kuću dođe, izmuštraće nju svekrova u svemu. izmuzat izmuzam nesvr. prema izmust. — Kazali su baćo da ne izmuzam kravu, triba da ostane mlika i za mlado tele. iznavljat iznavljam nesvr. 'zanovetati, promizgivati (v. ), izvolevati'. — Ne vollm razmaženu dicu i koja iznavljaje povazdan. iznebuha pril. 'iznenada, neočekivano'. — Da je kurjak tako iznebuha stavo prida me, ne bi se većma poplašila neg o(d) tebe. iznebušit-im svr. 'iznenaditi'. — Kako nam se čini, malo smo te iznebušili?! iznemoć-gnem svr. 'izgubiti snagu, malaksati'. — Krećem se ja skoro svaki dan, al zdravo friško iznemognem. iznet-esem svr. 1. 'noseći premestiti iz čega napolje'. — Mrca su izneli i(z) sobe. 2. 'poslužiti koga čim'. — Iznesi gostima kolače vina. 3. 'oklevetati'. — Najlakše je iznet koga na\rđav glas. 4. 'dostići vrednost'. — To bi moglo iznet vridnost jednog lanca dobre zemlje. Izr. ~ (čitavu, živu) glavu 'izići živ iz kakve opasnosti'. izniknit iznikne(m) svr. 1. 'ničući izići iz semena'. — Luk nam je lipo izniko. 2. 'izrasti uopšte'. — Otkad te nisam vidio, izniko si u pravog momka. 3. 'naglo se pojaviti'. — Iz magle je najdared izniko konj brez jašača. iznosit iznoslm nesvr. 1. prema izneti. 2. 'izići iz upotrebe zbog dugog nošenja, dotrajati'. — Opet si obuko novo ruvo, ajd, kad ga iznosiš, nećeš više imat nikako. iznutra pril. 1. 'sa unutrašnje strane'. — Moj kaput je iznutra sa kožnom postavom. 2. 'iz nečega, iz unutrašnjosti čega'. — Kad su otvorili vrata, iznutra udari para koiz kake mašine. iznutrašnji-a-e 'koji potiče iznutra, koji se javlja iznutra'. — Metni mi u iznutrašnji džep od prusluka. izod m 1. 'istok'. — E, pa kad vidiš di je zalazak sunca, onda valdar znaš i na koju je stranu izod. 2. 'izlazak sunca'. — Magla je. tako gusta, pa nismo ni vid(i)li izod sunca. 3 'kraj, rezultat (čega)'. — Svi smo došli i gasili koliko smo mogli, al, eto, izod svega je rđav, sve je izgorilo. 4. 'način kojim se rešava izlazak iz teške situacije'. — Šta je, tu je, led nam je sve žito potuko, sad moramo uzorat, pa posadit ono što će do jeseni sazrijat, drugog izoda nema. izodivat izodivam nesvr. 'odenuti, obući potpuno'. — Dobro, kad baš toliko oćeš, poslaću ti Marka za položaja, al znaš da on nema ni. edno redovno ruvašce, mogla bi da ga izodivaš. ~ se 'potpuno se odenuti, zaodenuti se'. — — Nije tušta zaradio, al bi'o je go, pa se sad malo izodivo. izokat se izokam se svr. 'izmoriti se, iscrpsti se (dugim hodanjem ili napornim radom)'. — Čitav dan sam kopala kuruze i dok smo radili nisam ni osićala da mi je teško, tek kad sam kući došla i sila, ostila sam koliko sam se izokala. izonodit (se) izonodim se svr. 'umoriti (se), iscrpsti (se)'. — Moro se izonodit kad noćima već ne spava. izoplačit (se)-oplačim se svr. 'iscrpsti (se) od gladi, izobličiti (se)'. — Muči ga bolest, ne mož da ide i glad ga je izoplačila. izopravljan-a-o 'doteran, ureden, ispopravljan'. — Ja se još sićam onog starog salaša, a vidi kako je sad lipo izopravljan. — Vidićeš kad bidne tvoja snaja šta svega ta cura ima, zdravo je izopravljana. izopravljat-am svr. 'sve popraviti (što je bilo u kvaru)'. — Fain ste vi izopravljali taj stari čardak. ~ se 'doterati se, urediti se (veći broj osoba)'. — Vidi se da je danas velik svetac kad su se naše cure tako lipo izopravljale. izračunat-am svr. 'doći do određenog rezuitata računom'. — Dok sam išo u osnovnu škulu, baćo su uvik prija izračunali napamet nego ja na plajbas. izračunavat-unavam nesvr. prema izračunat. izrast-astem svr. 1. 'narasti, porasti'. — izraso ti je sin, visok je ko jablan. 2. 'rastući prerasti'. — Koce, ti si sasvim izrasla iz tvog ruva. izreć-ečem, izreknem svr. 'izgovoriti'. — Divani on već pomalo, al ne zna još sve riči da izreče. ~ se 'izgovoriti što neoprezno'. — Dite je on još pa se izreko. izređat izređam svr. 1. 'redom izgovoriti, nabrojati'. — Gledala sam aljine, šta će nova mlada donet, toliko je tog da ne bi znala ni izređat sve. 2. 'po redu složiti, nanizati'. — Otari kipom police u špajcu, p onda izređaj sav dunc tako da naprid dođu najmanje boce. 3. 'po redu obuhvatiti nekom radnjom'. — Mani ti Josu, sve poslove je već izređo, a nigdi se nije mogo skrasit. ~ se 'dolaziti redom jedan iza drugoga'. — Niste se dobro izređali, najpre triba da stanu curice, p onda muškarčići. izrijat-jem svr. 'rijući iskopati'. — Tribaće svinjama uvuć brnjice, sav su obor izrijali. izrovašit-ovašim svr. 'obeležiti, označiti (obično kokoške, odsecanjem zadnje kandže)'. — Mi smo našu živinu izrovašili.

RICNIK 2.pdf

izrugat (se) izrugam (se) svr. 'izvrći ruglu, ismejati koga'. — Nije tribalo tako izrugat najboljeg druga! izrugivanje s gl. im. od izrugivat (se). — Izrugivanje drugi nije lipo. izrugivat (se)-ugivam (se) nesvr. prema izrugat (se). izružit izružim svr. 'obasuti pogrdama, ispsovati'. — Tako sam ga izružio ko kera. izumakat-umačem svr. 'umačući sve pojesti'. — Evo vam još malo kruva, al svu maslicu da ste izumakali. izupravnit izupravnim svr. 'ispraviti, nešto što je ležalo ili bilo nagnuto, postaviti u normalu'. — Zaustavi kola i malo taj voz izupravni, jel mi se čini da se nagnio na jednu stranu. izustit izustim svr. 'izjaviti, izreći'. — Kad odemo u goste, probaj samo štogod izustit o njevoj dici. izut izujem svr. 'svući, skinuti s nogu (obuću)'. — Kad si izuvo opanke, onda iđi pa i noge operi. ~ se 'skinuti sa svojih nogu obuću'. — Sad nam je lakše kad smo se izuli. izuvat izuvam nesvr. prema izut. ~ se nesvr. prema izut se. izvabit izvabim svr. 'vabeći učiniti da ko ili što iziđe; izmamiti'. — Izvabi prasice od krmače. izvadit-im svr. 1. 'izneti, izvući iz unutrašnjosti čega': ~ buđelar iz džepa'; ~ kabo iz bunara. 2. 'izvući, iščupati što je utvrđeno, učvršćeno: ~ zub; ~ ripu, ~ luk; Izr. baš ste mi iz usta izvadili 'upravo sam to hteo reći'; ~ koga is škule 'prekinuti školovanje'; ~ novce iz banke 'podići novac (sa svoga uloga)'. izvalit izvalim svr. 1. 'iščupati iz tla'. — Sinoćna oluja je izvalila tri velika drveta. 2. 'reći što nepromišljeno, bubnuti'. — Ko bi pomislit mogo da će Ivan taku glupost izvalit. ~ se 'leći, opružiti se'. — Eno Marka, izvalio se na opakliju u debo lad po(d) dudom. izvaljat izvaljam svr. 1. 'uprljati'. — Čuvaj novo ruvo da ne izvaljaš. — Di si bio kad si tako izvaljan do vrata?! 2. 'sasvim, do kraja povaljati'. — Vitar je komšiji danas sve žito izvaljo. ~ se 'uprljati se'. — Kudan si išla kad se nisi izvaljala, a svud je blato napolju. izvaljivat izvaljivam nesvr, prema izvalit. ~ se nesvr. prema izvalit se. izvarat-am svr. 1. 'izmamiti na prevaru'. — Cuj, meni tribaje kola ko umrit, pa ako mi ne da milom, ja moram izvarat. 2. 'mnogo puta prevariti'. — Nana su dobra ko duša, a vi, bitange jedne, zato lako i izvarate novce od nje. ~ se 'prevariti se (u čemu)'. — Ta ja sam se izvarala, pa sam manje brašna metnila. izveđlikovat se-ujem se svr. 'izveštiti se, steći iskustvo'. — Jeste da nije znala kuvat kad se udala, al izvedlikovala se za ove dvi godine, pa sad svi fale njezino ilo. izvedrit izvedri svr. 'učiniti vedrim'. — Kako duše vitar, za sutra će izvedrit. ~ se 'nastupiti (vedro vreme)'. — Glavno je da se izvedrilo. izverglat-am svr. 1. 'odsvirati na verglu'. 2. 'izgovoriti u jednom dahu'. — Kad odeš kod ti čeljadi, lipo kaži zašto si očla, nemoj izverglat pa da te niko ne razumi. izversat-am svr. 'u jednom dahu izreći (kao da je napamet naučeno). — Ti tvoje izversaš, pa kome je pravo pravo. izverugat-am svr. 'vešto izbeći, izvrdati'. — Od svake smo cure štogod čule o moncima, samo nam je Marta izverugala. izvest/izvest izvezem svr. 'ukrasiti vezom, vezenjem'. — Biće to lipa košulja, dok je ja izvezem. izvest-edem svr. 1. 'vodeći koga učiniti da izađe odnekud'. — Možeš izvest konje i uprezat. 2. 'otpevati (s prelivima)'. — Kažite Vecki da nam štogod otpiva, niko ne zna tako lipo izvest ko ona. izvezat izvežem svr. 'sasvim vezati, upetljati'. — Alaj si ti ovo izvezo, ko Ciganin prase. izvijat izvijem svr. 'vejanjem očistiti (žito, pasulj i sl. )'. — Nismo dobro žito za sime izvijali, pa je ostalo pupe u njemu. izvijat izvijam svr. 'isterati, izagnati'. — Niki bisan ker je zaluto kod nas, al Joso ga je oma izvijo iz avlije. izvijavat-ijavam nesvr. prema izvijat. izvikan-a-o 'ozloglašen'. — Bio je i on izvikan ko momak, al ko ženjen čovik sasvim je na mistu. izvikat izvičem svr. 1. 'vičući dozvati'. — Ne znam di si bio kad te nisam mogo izvikat. 2. 'izneti na glas, ozloglasiti'. — Oni sami su svoju ćer izvikali, a sad se čude što je niko neće. ~ se 'navikati se dosita'. — Pušti ga nek se izviče, biće mu lakše posli. izvikivat (se)-ikivam (se) nesvr. prema izvikat (se). izvišće s. 'izveštaj (obično u molitvi)'. izvlačit izvlačim nesvr. prema izvuć. izvlatat-a svr. 'dobiti vlatove'. — Ječam je već izvlato.

RICNIK 2.pdf

izvojac-ojca m 'vadičep, izvijač'. — Donesi izvojac, ne možem drugačije otčepit ovu bocu. izvoštit izvoštim svr. 1. 'namazati voskom'. — Da je bolje izvošteno, ne bi propuštalo vodu. 2. 'istući'. — Nije u redu da ti uvik onda držiš dici stranu kad i(h) ja izvoštim. izvozat (se) izvozam (se) svr. 'navozati se'. — No, dico, sad ste se izvozali i da bidnete mirni. izvršba ž sudsko, izvršenje, plenidba'. izvuć izvućem svr. 1. 'izvući vukući iz čega ili otkuda'. — Izvuči koji kabo vode iz bunara. 2. 'steći, zaraditi u kakvom poslu'. — Ne brini ti za Josu, izvuko je on i za sebe zaradu. 3. 'izmamiti iznuditi'. — Kako čujem, opet je izvuko novaca od majke. 4. 'biti kažnjen, grđen'. — Kad ti ja kažem, izvuće on za to. 5. 'pojačati (svetlost)'. — Izvuči malo jače tinj da lampaš bolje svitli. ~ se 1. 'izaći vukući se'. — Po sata triba čekat da se izvučeš iz kreveta. 2. 'spasti se čega'. — Srića tvoja što si se izvuko da ne dobiješ batinom. Izr. izvuko se ko debo iz lonca 'spretno izbegao (neku) nezgodu'. ižvakat ižvačem (tr. pr. ižvakan) svr. 'sasvim sažvakati'. — Svaki zalogaj dobro ižvači, p onda progutaj. 2. 'zgužvati, naborati (fig. )'. — Šta si radio s maramicom, ižvakana je ko da je krava žvakala?!   J jablan m bot. Populus pvramidalis. — Nus put do varoši sve sami jablanovi. jablanak-nka m 1. dem. od jablan. 2. 'mlad, zdrav momak (fig. )'. — Ta momak je to; visok, tanak ko jablanak! jabučica ž 1. dem. od jabuka. 2. 'izbočena hrskavica u grlu kod muškaraca'. — Iskočila mujabučica ispod grla ko da je nateko. 3. 'jagodica'. — Nos i jabučice na licu pocrvenile od zime. 4. 'zaobljeni deo prsta s unutrašnje strane, vršak prsta'. — Nana nisu yid(i)li, samo su jabučicama prstivi pipali. Izr. Adamova ~ anat. 'jabučica 2'. jabuka ž bot. vrsta voćke i plod iste, Pirus malus, Malus pumila: ~ petrovača 'rana, dozreva krajem juna'; ~ funtašica 'krupna od pola funte ~ podesna za kolače'; ~ zimska. 2. 'prednje oblučje na sedlu'. — Sjašio je i uzde zapo za jabuku na sedlu. Izr. rumena ko ~ 'lepa i zdrava'. jacint m bot. Hyacintus orientalis, zumbul. jače pril. komp. od jako. Izr. Jače selo od svatova! Jače selo od medvida! 'kad se selo udruži, sve rasturi'. jači-a-o 'komp. od jak'. Izr. ko je ~ taj tlači! jaganjac m 'osoba mirna, krotka, jagnje'. — Niko nek mi ne ruži Josicu, on je nanin dobar jaganjac. — Jaganjci baćini, ta vi, di'co, još ništa niste imali od života, a već patite. jaganjčić m dem. od jaganjac. jagma ž 'nastojanje da se do čega dođe prvi ili među prvima, otimanje, grabljenje oko čega'. — Ne pantim da je kadgod taka jagma bila na lubenice, prodavala sam pošto sam tila. jagmit-im nesvr. 'otimati, grabiti'. — Zašto toliko jagmiš tu zemlju, ko da ćeš je na onaj svit odnet. ~ se 'otimati se da se što ugrabi ili postigne'. — Ja se jagmim na ovoj a vi drugi možete se jagmit na onoj zemlji gori. jagnje (jaganjci i jagnjad) s 1. 'mladunče ovce'. — Bać Pere i'ma petnajst jaganjaca. 2. 'krotka, mirna osoba'. — Evo, stiže i nanino jagnje is škule. jagnjeći /jagnjećiji-a-o 1. 'koji se odnosi na jagnje; koji je od jagnjeta : ~ čorba; ~ pečenje; ~ koža; ~ meso; 2. 'koji je kao u jagnjeta, nežan, krotak'. — On je taki miran i povučen još od rođenja, čak su mu i oči take nike jagnjećije. jagnjenje s 1. gl. im. od jagnjit (se). 2. 'vreme kad se ovce jagnje'. — Moram pazit na ovce, vrime je jagnjenja. jagnješce/jagnješce-eta s dem. od jagnje. jagnjit-im nesvr. 'pomagati ovci da se ojagnji'. — Deset ovaca ću jagnjit. ~ se 'donositi na svet mladunče (o ovci)'. — Sve se ovce jagnje. jagoda ž bot. Fragaria vulgaris; plod te biljke'. ~ imamo punu avliju niski jagoda. jagodica ž 1. dem. od jagoda. 2. 'ispupčeni deo lica ispod očiju, jabučica'. ~ ima malo isturene jagodice, inače je dolična. jajast-a-o koji ima oblik jajeta, jajolik'. — Zašto si taku jajastu bašču napravio? jajašce s dem. od jaje.

RICNIK 2.pdf

jajat-a-o 'u koga su velika jaja'. — Ovaj bik mora da je dobar si'menjak, kad je taki jajat. jajcad jajcadi ž zb. od jajce. jajce s dem. od jaje. jaje jajeta uaja) s 1. biol. 'rasplodna ćelija u ptica, u omotaću ili ljusci, ovalnog oblika (upotrebljava se kao životna namimica), kuvano —; prženo— ; šareno ~ 'bojeno za Uskrs'; Izr. bit kome sličan ko jaje jajetu 'veoma sličan'; koja kokoš mlogo kokodače, malo jaja snese! tražit dlaku ujajetu 'cepidlačiti'; na umak~, 'meko kuvano jaje'; 2. 'testis'. — Kečiću te u jaja; Izr. kilavo ~; jak jaka jako 1. 'snažan, čvrst'. — Martin je zdrav i jak. 2. 'mastan, zamašćen, zapapren'. — Malo ti je jaka čorba; ~ rakija. 3. 'koji ima veliku moć, autoritet (po svom položaju, ekonomski, uticaju i sl. )'. On je jaki: ima sto lanaca zemlje i tri salaša. 3. 'koga je teško slomiti, izdržljiv, otporan'. — Kapija ti je jaka ko na kakoj tvrđavi. Izr. ~ na ustima (o čoveku) 'hvalisavi strašljivac'; (o konju) 'koji se teško zauzdava'. jal jalte/jal jalte upitna rečca: Jal da ćete doć?! Jal šta vi tražite noćom u našoj avliji? jalov-a-o 1. 'koji ne donosi ploda, neplodan'; ~ zemlja. 2. 'koji ne može imati poroda, koji ne može stvoriti potomstvo'. ~ krava; ~ žena (vulg. ). 2. 'uzaludan, nekoristan'. — Badavad se, Lajčo, toliko laćaš, kad je to jalov poso. jama ž 'rupa iskopana u zemlji'. — Mogla je bit i manja jama za trap. Izr. Kopat kome jamu 'pripremati kome propast'; ko drugom jamu kopa, sam u nju padne! jamica ž a. dem. od jama. b. 'malo udubljenje na bradi ili na obrazu (pri smehu)'. — Poznala sam ga po jamici na obrazu. januar m 'prvi mesec u godini'. japundžija ž 'vrsta zimskog ogrtača u vidu kabanice (ukrašeno kožnim figurama i opšivenih donjih ivica, a krznom iznutra)'. jara ž 'velika vrućina, letnja pripeka'. — Otkaleg vaka jara u marcu, šta će bit na lito kad sad žari ko peć?! jarac jarca (Nmn. jarci, jarcovi) m zool. 'mužjak koze'. „Jarac, jarac, krozudarac", viču dica na jarca, ne bi 1 se zaletio da i(h) bucne glavom. jarak-rka (Npl-vi, Gpl,-ova) m 'dugačak prokop, rov, iskopan u zemlji, za odvođenje vode'. — Zašto plačeš, jal da ti je i taj jarak dubok, pa ga ne smis prić?! jaram-rma m 1. 'drvena vučna naprava za volove'. 2. 'teret'. — Da mi se oslobodit jarma. jaran m 'drug, prijatelj'. — Kažu mi da su pendžer razbili tvog brata jarani. 2. 'dragan, momak'. — Eno je, iđe ona s njezinim jaranom, pa sad ni ne gleda na svit oko sebe. jaranica ž 1. 'drugarica, prijateljica'. — Puno imaš jaranica, pa su nike i zavidne na tebe. 2. 'dragana'. — Koca je moja jaranica i dalje ruke od nje. jarcat se-am se nesvr. 'ponašati se razuzdano'. — Čim stariji nisu na salašu, dica se jarcaje i ništa ne urade. jarčić m dem. od jarak. jarčić m dem. od jarac. jarda ž 1. 'trotoar'. — Bar da pometu i očiste jardu isprid kuće. 2. 'pešačka staza'. — Nije red da ti'ra kola po jardi. jare-eta (mn. jarići zb. jarad) s 'mladunče koze'. — Lazina koza je tri jareta ojarila. jarganj-anja m 'put, trag po kojem konj gazi pokrećući žrvanj na krupari, mlinu'. — itebe bi tri'balo uvatit u jarganj, tamo bi se valdar opametio. jarit se-i se nesvr. 1. 'donositi na svet mladunče koze'. — Neće se ove godine jarit. 2. 'smejati se usiljeno'. — Dokle ćeš se jarit, Stipane? jarko 1. 'žarko, vruće, vatreno'. — Nije lako izdržat kad vako jarko žeže. 2. 'sjajno, svetlo (o boji)'. — Meni se čini da je svila jarko crvena. jarmac-aca m 'drvena prečka preko rude na kolima, o kojoj vise ždrepčanici'. — Misto na jarmac, bać Kazo stane na ždripčanik i prija je bio na zemlji neg što je mislio. jaroš-a m 'mesto na raskršću gde se mladež okuplja radi zabave, rogalj'. — Da nema jaroša, di bi mi mladi „pasli"? jasle-ala pl. t. ž 'dugački drveni sanduk pričvršćen uza zid, gde se stavlja stočna hrana' Izr. kad ogladni, doće i on na ~ 'na hranu'. jaslice-ica ž pl. t. dem. od jasle. — Jesi 1 vi'd(i)Ia kako su lipo iskićene božićne jaslice 'figure ljudi i stoke oko Isusa novorođenčeta'. jasnost ž 1. 'jasnoća'. — Kaka ti je to jasnost kad ja ništa ne razumim. 2. 'svetlost'. — Noć je, sviće nemam, čekaj dok jasnost dođe. jastuktanc-nca m 'kolo u kome jedan momak sa jastukom igra i bira devojku, stavljajući jastuk pred nju'.

RICNIK 2.pdf

jatomice pril. 'na jata, u jatima, poput jata'. ~ opkolit 'celo stado zadržati'. jašač-ača m 'jahač, konjanik'. — Još su daleko, al ja i dobro vidim, to su dva jašača. jašit-im nesvr. 'jahati'. — Jaši momak konja mrkova. java ž 'ono što je glavno, glavnina. — Pokipilo je mliko i, zna se, sva java je pobigla (skorup) ĸ mađ. java. javit javim svr. 1. 'saopštiti, obavestiti'. — Javi mi kad ćete doć. 2. 'podsticati na vuću'. — Javi konje, jel ako vako produžimo, uvatiće nas mrak na putu. ~ se 1. 'dati vesti o sebi'. — Još se nije javio. 2. 'odazvati se, odgovoriti na čiji pozdrav'. — Javi se kad te zovemo. 3. 'prijaviti se'. — Znaš da se Vince sam javio žandarima. 4. 'pokazati se'. — Šta mi Lozika pripovida da joj se pokojni čovik javio u snu. javljat (se) javljam (se) nesvr. prema javit (se). javor m bot. Acer pseudoplatanus — Zasadio sam u avliji tri bila javora. Izr. Od javore, javore, ti si divo najgore! (nar. ). jecat-am nesvr. 'isprekidano, prigušeno plakati' — Čula je kako mala Jocka napolju jeea. ječam-čma m bot. Hordeum sativum. ~ uzimac 'seje se pre zime'; pivarski ~'posebna vrsta za proizvodnju piva'. ječit-im nesvr. 1. 'oglašavati se jakim glasom, razlegati se, oriti se'. — Tako sviraje da sve ječi sokakom. 2. 'puštati bolne glasove, glasom odavati bol'. — Da ga zdravo boli, to je sasvim cigurno, jel po cio dan se privrće po krevetu i ječi. ječmen m 'gnojna upala lojne žlezde na ivici očnog kapka, ječmenac, hordeolum'. — Izbacio mi se ječmen na livom oku. jedan-dna-dno 'prvi i najmanji celi broj'-— Aj sad, jedan po jedan i svi ćete dobit po jednu jabuku. Izr. ~ ko nijedan 'kad se želi istaći da jedan nema velike vrednosti'; jednom riči 'ukratko rečeno'; jedna šteta sto grija! 'mnogo sumnji dok se krivac ne nađe'; jedna lasta ne čini proliće! jedanest 'jedanaest'. — Mi'slim da je izbilo jedanest, ako sam dobro čula. jedared pril 'jedanput'. ~ uvik podaj, a samo jedared nemoj, oma nećeš bit dobar. jedek m 'konopac, uže'. ~ za vozidbu 'uže za vezivanje voza (v. )'. jedem samo u izrazu, umesto psovke: — Jedem ti imena tvog! Jedo te inoš! jedinac-nca m 'jedini sin, jedinak'. — On je jedinac i tako će sve bit njegovo kad mi oči skiopimo. jedinak-nka m 'jedini sin'. — Evo, to je moj jedinak. 2. 'ime od milja za muževljeveg brata'. — Kate, zovi jedinka na večeru. jedini-a-o 'koji je jedan, sam u svojoj vrsti (ćesto kao pojačanje uz jedan)'. — Zašto mu ne bi moglo bit, kad je on jedan jedini! jedinica ž 1. 'jedina kći'. — Ne dam ja moju jedinicu za takog koji ima još devet braće i sestara. 2. 'u petocifrenom ocenjivanju uspeha u školi ~ negativna ocena, nedovoljan'. — Opet si dobio jedinicu iz računa. 3. 'muževljeva sestra od milja (samo ako je jedina)'. — Ja sam joj zauva, zato je od milošće zovem jedinica. jedno pril. 'oko, blizu, otprilike'. — Kroz jedno dvi nedilje, opet ćemo vam doć u goste. Izr. jedno misli drugo kaže! 'dvolično'. jednostruk-a-o 'koji je samo od jedne struke'. — Slabo si ovo zašila jednostrukim koncom friško će se pokidat. jedva pril. 1. 's naporom, s teškom mukom'. — Noge me bole, jedva iđem. 2. 'u maloj količini'. — Dobio sam ja bocu u ruke, al tamo je jedva bilo malo pekmeza na dnolu. 3. 'nestrpljivo, željno'. — Jedva čekam da Božić dođe, pa da idem pača i kolača. 4. 'najviše'. — Stipe je imo tri, a i Marko je imo jedva šest godina. Izr. ~ je dared 'napokon'; ~ jedvice 'jedva (pojačano)'. jedžak-aka m 'jelo, hrana koju neko najradije jede'. — Šunka je najdraži Miškov jedžak. jektičav-a-o 1. 'tuberkulozan'. — Ođe dite, mršavo i jektičavo. 2. 'koji je kao u jektičavih ljudi'. — Lice je bilo jektičavog izgleda. jektika ž 'tuberkuloza, sušica'. — Omrla je od jektike. jel 1. 'jer'. — Naberi malo i višanja, jel naše još nisu zrile. 2. 'je li'. — Jel istina da vam je komšin(i)ca trojke rodila. jelda/jalda up. rečca 'je li'. — Jelda, da su i tvoji danas bili u varoši? jelen m 'divlja životinja s razgranatim rogovima (u mužjaka), Cervus elaphus. jendečić m dem. od jendek. jendek m 'jarak, rov'. — Di bi bila u jendeku zima: ozdo ćepe ~ ozgo dika jebe! (nar. ). veliki ~; mali ~. jenjavat jenjava nesvr. 'stišavati se (o vetru, kiši)'. — Ko vitar malo jenjava, al kiša još uvik lije. jeptin-a-o 'jeftin'. — Kupi tri metera onog jeptinijeg cica. jeptino pril. 'jeftino'. — Jeptino sam kupila, a ništa ni ne vridi.

RICNIK 2.pdf

jeptinoća ž 'jeftinoća'. — Ko kaže daje jeptinoća kad brez iljadarke ne smiš uć u dućan. jerbo vezn. 'jer'. — Tili smo još juče da dođemo, al ispalo je danas, jerbo su nas stričko zadržali da spavamo kod nji. jerebica ž zool. vrsta ptice iz reda kokoši, Galliformes. jesen-eni ž 'godišnje doba između 23. 9, i 21. 12. '. — Počelo je lišće žutit, stigla nam je jesen. jesenas pril. 1. 'u toku ove jeseni'. — Jesenas smo sav poljski poso na vrime uradili. 2. 'prošle jeseni'. ~ udo jećer još jesenas. 3. 'prve sledeće jeseni'. — Što nije večeras, nek bidne jesenas! jesenski-a-o 1. 'koji pripada jeseni, koji se vrši u jesen'. — Jesensko oranje je zavrseno 2. 'koji se nosi tokom jeseni! — Sašila sam Mati jedan lip jesenski kaput. jesenski pril. 'kao u jesen'. — Jablanovi su se jesenski ogolili. ještrica ž 'mali bolni plik na jeziku ili u usnoj duplji'. — Toliko me dira ještrica pod jezikom đa mi je i žvakat teško. jezičac-čca m dem. od jezik. jezičak-čka m dem. od jezik. jezičav-a-o 1. 'koji ima dug jezik'. — To je bila velika jezičava kera. 2. 'brbljiv'. — Svi je znadu ko jezičavu babu. 3. 'oštar na jeziku'. — Vi, monci, divanite prvi koji ste malo jezičaviji. jezičina ž augm. i podr. od jezik. jezik m 1. 'pokretljiv, plosnat mišić u usnoj šupljini čoveka i više životinja koji služi kao organ ukusa, za žvakanje i gutanje hrane, a kod čoveka kao govorni organ'. — Šta bi ti radila da tvoj jezik ima košćura?! 2. 'kazaljka na vagi koja pokazuje koja strana preteže'. — Čekaj dok na maži jezik stane p onda gledaj koliko je priteglo. 3. komadić kože na cipeli preko koga se obuća vezama steže'. — Namisti dobro jezik na cipeli da ti posli snig ne pada unutra. 4. 'pomični deo na bravi koji iskoči i čini da su vrata zatvorena'. — Jezik na skakavici se slomio, pa sad ne možemo vrata zatvorit. Izr. držat ~ za zubima 'ćutati'; imat dugačak ~ 'brbljati'; ~ mi se zavezo 'ne mogu da govorim (od straha, uzbuđenja)'; ~ mož gore posić nego sablja! ~ prigrizo dabogda! 'zato što je nešto neprijatno rekao za sugovornika'; maternji — 'svoj jezik (za razliku od stranog), jezik zavičaja; na vr jezika mi je 'ne mogu da se setim (ali znam dobro)'; nemat dlake najeziku 'govoriti otvoreno, u oči'; omaklo mu se s jezika 'slučajno je rekao što nije imao nameru da kaže'; povuć koga za — 'navesti koga da kaže (i ono što nije hteo)'; skratit kome ~ 'zaustaviti koga u brbljanju'. jezus m (isto što i Isus) samo u izrazu: jezus Marija! kao znakčuđenja, za ime (Boga) božje; — Jezus Marija, dico, šta ste to naradili, razbili ste baćinu najlipču lulu?! jež m zool. Erinaceus europaeus. — Pazi da ne staneš na ježa. ježnja ž 'jeza, strava'. — Dok sam bio mali, čim bi dida počeli pripovidat o vilama i višticama, a mene spopadne ježnja po cflom tilu. joda uzv. 'ah, pa da'. — Kako se ne sićaš, Lukine žene? — Joda, pa to je sestra onog Stipana Cvanciga! jogunast-a-o 'tvrdoglav, samovoljan'. — Moraš bit dobar, znaš da dida ne vole jogunasto dite. jogunasto pril. 'na jogunast način'. — Ja mu trpam kašiku, a on jogunasto zatvori usta. jogunica/jogunica m i ž 'jogunasta osoba'. — Belu svi već znadu ko jogunicu. jogunit se-im se nesvr. 'biti jogunast, opirati se rvrdoglavo i obesno'. — Krava zna tako da se joguni pa neće da pušti mliko kad počmem musl. jogunluk m 'tvrdoglavost'. — Vranjini u tom jogunluku često i pritiraje, pa se onda kaju. jopka ž 'kratki zimski kaput od somota postavljen krznom, ravno krojen bez naglašenog struka'. jorgan m 'krevetski pokrivač, napunjen pamukom, vunom ili papetjem i prošiven'. — Najvećma volim jorgan od perja, on je lak a vruć. jorgančić m dem. od jorgan. jorgandžija m 'onaj koji pravi i prodaje jorgane'. jorgandžinca ž 'žena koja pravi i prodaje jorgane'. — Donela je jorgandžinca ona dva jorgana što smo poručili kod nje. jorgovan m bot. Svringa vulgaris. bili ~, lilav ~ 2. 'osoba. koja bećaruje (fig. )'. — Tezo, eno iđe tvoj jorgovan, samo kanda malo ševelja. josag-a pl. t. m 'stoka'. — Čuvaj mi dobro josag. ĸ mađ. joszag. jošter rečca 'još'. —... jošter se tebi priporučam... juče pril. 'uoči dana u koji se govori'. — Juoe je pivala, a danas leži u krevetu ko mrtva.

RICNIK 2.pdf