Datasets:

pdf2dataset

/

c33f1cf24c1ab42e77963eda8f40482b

like 1

jul m 'sedmi mesec u godini'. Izr. Jul močvaran, svačemu kvaran! junac-nca m 'mlado govedo (od 3—4 meseca pa do polne zrelosti)'. ~ imam ja dva junca al i neću prodavat, ostaviću i za volove. june-eta/juneta (mn. i zb. junad) s 1. 'mlado goveče nezrelo za priplod'. juneći-a-o 'koji pripada junetu ili junadi'. — Dono sam ti dvi kile juneceg mesa. junećiji-a-o v. juneći. — Većma volim svinjsko neg junećije meso. junešce-eta s dem. od june. juni m 'šesti mesec u godini'. Izr. Ladan juni sve pokunji! junica ž 'žensko goveče koje se još nije otelilo' (do prvog teljenja)'. jupka ž 'testo koje se razvije na tanke listove (za spravljanje pite, rezanaca i sl. )'. — Razvila sam dvi jupke za rizance. jurcat-am nesvr. 'juriti'. — Jurco je od salaša do salaša, a nigdi nije bilo od njeg koristi. ~ se 'zabavljati se (u igri); naganjati se'. — Ne diraj dicu, nek se još malo jurcaje, bolje će spavat. jurgeta ž 'probisvet, lutalica'. — Bar da se zagledala u kakog valjanog momka, već u onog Vecinog jurgetu. jurit jurim nesvr. l. 'vrlo brzo se kretati, trčati, leteti, bežati'. — Šta vridi što jurim kad uvik poslidnji stignem? 2. 'brzo i bez prekida ići za kim, (pro)goniti (koga)'. — istiraj na strniku krave, al nemoj da juriš š njima već polagano nek se usput napasivaje. jurnit-nem svr. prema jurit. jurnjava ž 1. 'jurenje, trčanje, odveć brzo kretanje'. — Risari su toliko vijali jedan drugog da nam je izgledalo ko kaka jurnjava. 2. 'bilo kakav posao koji zahteva žurbu, hitnju, trčkaranje'. — Ivan je prvi put istiro na strniku toliki velik čopor svinja, pa da i sačuva stvorio je pravu j'urnjavu. 3. 'gurnjava, gužva, metež, nered'. — Možeš mislit ko'iko je svita bilo na vašaru, kad u toj jurnjavi nisam našo rođenog brata. jutros 1. 'vreme oko izlaska sunca'. 2. 'mera za površinu zemlje (8 motika == 1. 600. kh. 0,57546 ha)'. — Moro sam prodat jutro vinograda, nisam imo s kim da ga obrađivam. jutrom pril. 'u vreme jutra'. — Jutrom tamo a večerom vamo (nar. ). jutros pril. 'ovoga jutra'. — Rano jutros je počela kiša da pada. južit (se)-i (se) nesvr. 'topiti se (o snegu kad otopli vreme), postajati toplije'. — Počelo je južit, sa će otić snig. K kabanica ž 'poduži ogrtač koji se nosi povrh odela za zaštitu od zime ili od kiše'. — Njemu se dopalo što mu mater fali kabanicu i baci je priko ramena, makar mu nije do zime. Izr. Privrnit ~ 'promeniti mišljenje'; 'opredeliti se za protivnika'; skrojit kome kabanicu 'osvetiti se'. kablić m dem. od kabo. kabo kabla m 'vedro, kofa, kabao'. — Donesi dva kabla vode. Izr. kiša kablara 'pljusak'. kaca ž 'valjkast drveni sud, otvoren s gornje strane, širi pri dnu (kasnije limeni)'. kaciga ž 'kapa od metala, šlem'. — Našo je jednu kacigu iz rata. kač kača m 'neplodan zaperak loze (koji se reže)'. — Ove godine je nikako manje kacova neg lani. kačat-am nesvr. 'kidati suvišne listove na vinovoj lozi ili povrću'. — Sutra ćemo kacat vinograd. kačica ž dem. od kaca. — Ja ti neću dat malo masla, već čitavu kačicu; plevana ~; kalajsana ~. kačkat-am nesvr. 'praviti čipke naročitom iglom s kukicom'. — Šta da ti kažem, moja cura već odavno i veze i kačka; opšivamojoj košulje čipkom. kačovat-ujem nesvr. v. kaćat. kada ž v. kaca. — Metni trlicu na kadu, pa kad se nakupi dosta namuljanog grožđa, onda oemo ga prešovat.

RICNIK 2.pdf

kadar-dra-dro 'koji je sposoban, koji može (nešto učiniti)'. — Bojala se svoga sina, za koga je znala da je u pijanom stanju kadar da učini sve. kadarka ž 'vrsta loze, crnog grožđa i vina od ovog grožđa, skadarka'. kadgod pril. 1. 'nekad, ikad, jednom'. — Toliko radi a niko ne zna oće 1 mu se to kad god isplatit?! 2. 'katkad, koji put'. — Baš bi mogo kadgod i nama donet od ti slatki lubenica. kadgod pril. 'uvek, bilo kad'. — Kadgod naiđem kraj bać Tominog salaša, a njev ive uvik stoji u avliji i samo me gleda. kadgodašnji-a-e 'nekadašnji, davnašnji'. — Sad ka smo ostarili i mi isto divanimo da je kadgodašnji svit bio drugačiji, a tako su i nama naši stari uvik pripovidali. kadiva ž 1. 'vrsta meke svilene baršunaste tkanine; kadifa, samt'. 2. bot. 'biljka s kadifastim cvetom, Tagetes erectus'., kadit kadim nesvr. 'crkvenom kadionicom širiti miris tamjana'. 2. 'pušiti'. — Dida ne mogu na noge, pa po cio dan side u sobi i kade, sve nas oči peču o(d) dima. 3. laskati, ulagivati se kome'. — Šta tom pisaru već toliko kadiš ko da od njeg zavisi naša porcija?! ~ se 'izlagati se dimu, udisati dim'. — Side oko vatre i kade se. kaiš m 1. 'duga traka od kože ili čvrste tkanine, koja služi kao pojas za vezivanje. — Zdravo ste stegli kaiš keru oko vrata. 2. 'ono što ima oblik kajiša'. — Osto nam je jedan kaiš neuzorane zemlje. Izr. stezat ~ 'skromnije živeti'. kajačica ž v. marama. — Dugo kaje koga, jel već po godine nosi na glavi kajačicu. kajas-asa m 'kaiši kojima se upravlja konjem'. — Zaveži kajase za livču, p onda dođi unutra. kajat-jem nesvr. 'biti u žalosti, za kim žaliti'. — Nije red da mater tako kratko vrime kaješ! — Brat joj je umro pa ga kaje. ~ se 'žaliti zbog nekog svog postupka'. — Vinčaj se š njom, nećeš se kajat. Izr. Ko se mlad oženi i rano urani nek se ne kaje! kajgana ž 'jaja pržena na masti'. — Ne volim kajganu s brašnom. Izr. Dosta mu je ko pretelju kajgane! 'u svakoj prilici čašćavati kajganom'. kaka ž '(deč. ) čovečja nečist'. — Pih, što smrdi kaka! kakat-am deč. nesvr. 'vršiti veliku nuždu'. — Jel je kakala mala curica? kaki-a-o 'kakav'. — Kaki možeš bit taki brez srca'. — Kaki si, kaka će ti dica bit! kakit-i nesvr. dem. od kakat. kakogoder pril. 'kako'. — Kakogoder okreneš, on se uvik izvuče od posla. kakomgoder m 'kakvomgod, bilo kakvom'. Kakomgoderu da daš u ruke, ne bi valjalo, jel toje onda unaprid propalo. kalaj m 'kositer, cin'. — Za mast je bolja kana od kalaja. kalajisat-išem nesvr. 'oblagati kalajem'. — U kalajsanom kablu držim vodu. ~ sudi, 'posuđe pokriveno kalajem'. Izr. Bog te kalaiso! Sunce ti (vam) kalajsano! 'grdnja'. kalam m 1. 'grančica, pupoljak kojim se cepi, presađuje na drugu biljku'. kalama ž 1. 'injekcija'. — Kalama se nije primila. 2. 'ožiljak od vakcine protiv velikih boginja'. — Vidi se kalama na ruki, to je dobro. kalamit-im nesvr. 1. 'kalemiti voće'. — imam ja oštar nož kojim ćemo jabuke kalamit. 2. 'vakcinisati ljude i životinje'. — Kažu da će sav narod kalamit zbog nike bolesti. kalančov-ova m 1. ukrasno remenje na konjskoj opremi, kožna kićanka, resa na amovima i biču'. ~ imam bič sa novim kalanćovom. 2. 'podvala (kada se neko šalje po kalanćov, vreća mu se napuni kamenjem, ciglom da bi ga nasamarili, naročito u periodu maškara)'. — Nađite vi drugog koga ćete slat rad kalanćova. kalapač-ača m 'čekić'. —-Kalapači kod kovača sve pivaje. ĸ mađ. kalapacs. kalapačat-am nesvr. 'nešto kovati kalapačem'. — Sta ti po cili dan kalapačaš? kalapačić m dem. od kalapač. kalaštura ž 'raskalašna, raspojasana žena'. — Kako možeš branit Lorku, tu kalašturu, kad je svi znadu koliko vridi?! kalat kalam nesvr. 'vaditi koštice iz voća (višnje, trešnje... )'. — Kalamo višnje u dunc za zimu. kalauz m 'kondukter'. — Čuvaj biletu dok ne dođe kalauz da je probuši. kalem m 'drveni valjak za namotavanje pređe, konca ili žice'. — Kupi mi jedan kalem crnog, i jedan kalem bilog konca. kalendar-ara m 'godišnjak, raspored dana, meseci, praznika za godinu dana (i razna štiva i uputstva za radove u pojedinim periodima u toku godine)'.

RICNIK 2.pdf

kalendarić m dem. od kalendar. kalež-eža m 'crkv. pu'. ir, pehar iz kojeg se pričešćuju vernici'. kalfa m 'pomoćnik u trgovini ili zanatu'. — Čim sam posto refeški kalfa, ja sam se i oženio. kalfin-a-o 'koji pripada kalfi'. — Kalfina plaća je zavisila od tog koliko je prodo robe mušterijama. kalit kalim nesvr. 1. 'davati gvožđu veliku tvrdoću pomoću zagrevanja i zatim naglog hlađenja'. — Kalio mi je ravnik kovač. 2. 'jačati, čeličiti'. — Kaliće ga poso kad padne slime na time! ~ se 'čeličiti se, jačati'. — Kali se učeći zanat. kalmaroš m 'drvena kutija za pisaći pribor učenika'. — Ti si odno u škulu kalmaroš, a plajbas i tolsar su ti ostali kod kuće. kaloper m bot. 'ukrasna mirisava biijka, Tanacetum balsamita'. kalpak m 'poklopac na kazanu za pecenje rakije'. — Kalpak na kazanu se ne otvara sve dok se rakija ne skuva. kalvarija ž 1. 'ograđen prostor gde su razmeštene slike o etapama mučenja i smrti Isusa'. 2. 'muka, patnja, mučeništvo'. — Za mene je, dico, to bila velika kalvarija dok nisam vas odranila. kalvin-ina m 'pripadnik religije Kalvina'. — Nlje on naše vire, on je niki kalvin. kaljat kaljam nesvr. 'prljati'. — Nemoj ru kama kaljat suknjicu. 2. 'kuditi, sramotiti, brukati'. — širiš laži o bratu, a time i svoj obraz kaljaš. kaljav-a-o 'blatnjav, prljav'. — Šta si radio kad ti je još i nos kaljav? kaljuga ž 'blato'. — Vrućina je pa se zato svinji u kaljugi valjaju. kamara ž 'sadeveno žito, slama, seno u pravougaonom obliku i visoko (sa polukružnim završetkom ili poput krova kuće)'. — Sadill smo dvi kamare žita. Izr. ima taj kamaru novaca 'mnogo'. kamarica ž dem. od kamara. kamašle/kamašlije ž mn. 'uvijači za noge'. — Još otkad je došo iz katana, nosi na nogama kamašle. — To je trkački konj zato ima kamašlije na nogama. kamen-ena m (odlomljeni deo stene u obliku kompaktne mase ili pojedinih komada'. — Nema u ovoj našoj ravnici kamena, zato su nam salaši od nabijance. Izr. dragi — 'kao ukras'; zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača 'upornim radom se postiže veliki uspeh'; ~ na vratu čijem bit 'veliki teret'; ko tebe kamenom, ti njega kruvom 'vratiti zlo dobrim'; plavi ~ 'bakreni sulfat'; pao mu ~ sa srca 'osetiti olakšanje'; ko od kamena odvaljen 'čvrst, pouzdan'; stat na ludi ~ 'izgubiti pamet, oženiti se (šalj. )'. kamenica ž 'primitivna uljana svetiljka za štalu (iskopana) u kamenu, ili u glinenu posudu sipano ulje s fitiljom od pamuka'. — Kamenica je tinjala svu noć u košari. kamiš m 'dugačka tanka drvena cev usađena u lulu (najčešće od višnjevog drveta) kroz koju se puši'. — Smišno mi je kad se dida kamišom češu po leđi. kana ž 'kanta'. — Uzmi onu manju kanu i donesi ladne vode za pice. kanadla ž 'kanadska topola, Populus virginiana. kanap m 'kanabe; otoman'. — Posli užne dida najradije prilegnu na kanap u maloj sobi. kančilo s 'povesmo vune'. — Dodaj mi kančilo da započnem štogod štrikat. kanda(r) part. kao da, možda, verovatno, po svoj prilici'. — Kandar si se ti malo zatrčo, monče, pa sad se stidiš o(d) tog što si kazo. kandža ž 'oštar savinut nokat na prstima nekih četvoronožnih životinja ili ptica, pandža'. — Čuvaj se, derane, da ne upadneš u udovicine kandže (šalj. )'. kandže ž mn. 'gvozdeni šiljci koji se zimi stavljaju na konjske potkove'. — Za zimu ćemo prominit na potkovicama konja one lake i metnit oštre kandže. kandžija ž 'bič'. — Znam da iđe Joso kući jel čujem kako pucketa sa kandžijom. kandžijat-am nesvr. 'šibati kandžijom'. — Što kandžijaš konje? kandžijica ž dem. od kandžija. kangar-ara m 'tkanina od ćešljane vune, kamgarn. — Dali smo šit našem momku svečano ruvo od kangara. kanica ž dem. od kana. kanikula ž 'najtopliji letnji period (letnja žega od polovine jula do polovine avgusta)'. kanit kanim nesvr. 'nameravati, pomišljati, misliti (nešto učiniti)'. — Ta, kanio sam i ja ić na vašar, al razbijo mi se konj, pa sam

RICNIK 2.pdf

tako osto na salašu. ~ se 'okaniti se, kloniti se čega'. — Kažem ja tebi, da se kaneš ćoravog posla. kanit-em svr. 1. 'kapnuti'. — Kanila mi je lik u oko. 2. 'sipati u čašu (piće)'. — Kani koju kap i meni... ja ne pijem, al da možem nazdravit s društvom. kantor m 'crkveni pojac (i svirač u orgulje, orguljaš)'. kantorica ž 'žena kantora'. — Kantorica ima dvi ćeri. kap-i ž 'najsitniji delić tečnog'. — Kapi su mu znoja tekle s nosa. 2. (pl. ) lek koji se kao tečnost daje u kapljicama'. — Svaki dan po dvadeset kapi triba popit. 3. 'srčani udar, kaplja'. — Udarila je kap bać Bozu. Izr. Ni kapi 'ništa (ne dati)'. ~ u moru 'neznatna količina'; udavio bi ga ko u kapi vode 'bezgranična mržnja'. kapak-pka m 1. 'drveno ili metalno krilo na prozoru'. — Zatvori kapke na pendžerima, dunio je niki vitar ko da se oluja sprema. 2. 'pokretljivi nabori kože koji naštićuju oči'. — Opušteni su mu kapki, cigurno je onda zaspo. kapara ž 'deo ugovorene vrednosti cene koja se prodavcu daje, kao znak da je pogodba izvršena i kao garancija da će se ugovor izvršiti (inaee je kapara propala)'. — Prodo sam lanac zemlje i primio sam kaparu. kaparisat-išem svr. i nesvr. dati, davati kaparu'. — Da nisi kapariso, sad bi lako, a vako moraš priuzet kupljeno. kapat-am nesvr. 1 'curiti kap po kap'. — Krv mu je kapala is prsta. 2. 'pristizati polagano i stalno'. — Ako ne curi, a ono barem kapa. kapca ž dem. od kap. — Falila je još samo jedna kapca i čaša se prilila. kapčica ž dem. od kapca. 2. dem. od kap(i)ca. Metni ditetu kapčicu na glavu, zima je napblju. kapela ž 'crkvica s jednim oltarom'. — Grobljanska kapela se ritko otvara. kapelan-ana m 'župnikov pomoćnik'. — Eno, zajedno iđu i župnik i kapelan. kapelica ž dem. od kapela. kap(i)ca ž 1. dem. od kapa. 2. 'deo ženske nošnje, nosila se umesto marame ~ samo mlađe žene i devojke, starije su povezivale maramu na kapicu (sašivenu od raznobojne svile ukrašene i rađene zlatnim gajtanom)'. kapija ž 'ulazna, obično velika vrata na kakvoj zgradi, dvorištu i sl. ; ulaz u grad'. — Otvarajte širom kapiju, iđu rakijare. Izr. Nu(z) svaku veliku ima i mala kapija (vrataca v. ). kapijaš-aša m 'onaj koji stanuje pored (ulazne) varoške kapije'. — Ti kapijaši nikad nisu bili dobri rabadžije. kaplar m 'najniži čin u nekim vojskama (desetar)'. kaplarčić m (ir. ) dem. od kaplar. kaplarov-a-o 'koji pripada kaplaru'. — To je kaplarova puška. kaplarski-a-o v. kaplarov. — Mala je kaplarska plaća. kaplarski pril. 'na način kaplara, poput kaplara'. — Ostalo je u njemu još kad je kaplar bio i sad je kaplarski Strog. kapnit kapnem svr. v. kanit. — Teško tebi ako kapneš na čist čaršap. kaponja m 1. 'vo u brazdi pri oranju'. — Kad dobrog vola metneš za kaponju ne triba brinit o brazdi. 2. 'pogrdni izraz za glupog čoveka'. — Di se miša u ozbiljan divan taj kaponja. kapsla ž 'kapisla'. — Jedna patrona nije pukla, izgleda da je rđava kapsla u njoj. kaput-uta m 'deo odeće, kraći ili duži koji se nosi iznad košulje ili prsiuka ili nad drugim kaputom (zimski kaput)'. — Kaput se oblačio u staro vrime samo za svečane dane, a nosio ga je, samo starešina u obitelji ili njegov sin (jel nije bilo dva kaputa)'. karaba (mn. karablje) ž 'vrsta pastirske svirale od trske'. — Iz daleka se čula čobanova karaba. karabulje zb. im. ž. v. vašange. — Sklanjajte se, dico, iđu karabulje, čujem kako pivaje: Poklade, poklade, dida babu spopade! karamflija m 'čovek osobenjak, čudak'. — Teško j'e š njim izać na kraj, on ti je pravi karamflija i nikad ga ne znaš šta misli. karas-asa m 'slatkovodna riba, Carassins vulgaris'. karat karam nesvr. 'vikati na koga, grditi'. — Ne radiš, ti Mande, dobro, karaš jednako dite i kad je krivo i kad nije. 2. 'kažnjavati'. — Bog će te karat za tu laž. Izr. Ćerku kara '(svekrova), snaji prigovara! ~ se povr. karika ž 1. 'kolut u lancu'. — Prisici jednu kariku da pripolovimo lanac. 2. 'metalni okrugli deo na amu kroz koji se provlači uzda'. Nisi provuko kajas kroz kariku na amu. karlo(v)-ova m 'drvena posuda za pomije (najčešće otvoreno burekaca)'. — Karlo najčešće stoji blizo bunara i blizo alova iz kojeg svinji piju.

RICNIK 2.pdf

karmić m 'spremište zimsko za krompir, repu i sl. (iskopano u zemlji od 1—2 m i natkriveno slamom, kukuruzovinom, a kasnije crepom; trap)'. — U jednom karmiću se nalazi samo stočna ripa. karo(v)-ova m 'stub'. — Vidim, komšija, da si ukopo karove, oćeš li ograđivat avliju? ĸ mađ. karo. karperac-erca m 'narukvica'. — Navikaje za Božić dobila zlatni karperac. karta ž 1. 'karton pravougaonog oblika od kojih je sastavljen snop igraćih karata, koje se između sebe razlikuju po boji, figurama i sl. 2. 'poštanska dopisnica, razglednica'. Izr. Bacat karte, gledat (kome) u karte 'vračati, gatati iz karata'; igrat na dvi karte 'nastojati dobiti ili sa jedoe ili sa druge strane'; igrat otvorenim kartama 'otvoreno govoriti'. kartač-ača m v. kartaš. — Lako j tebi kad nemaš kartača u kući. kartačnica ž 'mesto gde se igra kartama, kockarnica'. kartački-a-o 'koji se odnosi na kartaše, koji služi za kartanje, kaitaški'. — Nađe on sebi kartačke drugove. kartaroš m v. kartaš. — Čovik joj je velik kartaroš. kartat (se)-am (se) nesvr. 'provoditi vreme u igri karata'. — Sve radi što ne bi tribalo: pije, puši, karta se i kurva se. kartaš-aša m 'onaj kome je strast igranje karata'. — Volim i ja karte, al nisam kartaš. kartašica ž 'ženska osoba kartaš'. — Teza je prava kaitašica, uvik sidi s muškarcima i karta se. kartica ž dem. od karta. karuca karuca pl. t. 'Iaka kola (sa federima ~ lotre su u sredini usečene radi lakšeg ulaženja u kola)'. — Volim lipe karuce i vrance u njima. karva ž 1. 'prečaga u Iotri na kolima'. 2. 'prečaga na lestvama'. karvanj m 'mnoštvo čega što se kreće'.... makar je oko njeg čitav karvanj dice... Izr. ode on, baš ga briga za karvanj 'samostalno rešava svoje probleme'. kas m 'trk konja (u kojem ravnomerno pokreće noge ali ne ide u galopu)'. — Lagano tiraj kroz varoš, a kad izađemo na otvoren put, onda možemo u kas. kasa Iisica ž 'dečja igra (na pravougaonom obliku na zemlji obeležene su staze, po kojima se pretrčava, dok jedan na sredini kao lisica lovi one koji pretrčavaju tu sredinu)'. kasan kasna/kasna/kasno/kasno 1. 'koji se približava svome kraju'. — Losko je često pijančio i vraćo se kući u kasne sate. 2. 'koji sazreva posle drugih istovrsnih plodova'. — To su kasne jabuke. 3. 'koji je došao posle urečenog vremena'. — Stigo nam je i kasni ujo. kasap m v. kasapin. kasapin (mn. kasapi g. mn. kasapa) m 'mcsar'. — Kaki si ti kasapin kad nemaš mesa? kasapit-im nesvr. 1. 'seći zaklanu životinju na komade'. — On samo ćuti i tele kasapi. 2. 'unakazivati, kvariti'. — Gledam te kako kasapiš taj lipi cic, pa sam se uplašila da o(d) tog ni'kad neće bit ruvo. kasapnica ž 'mesarnica'. — Ne volim meso iz kasapnice. kasapski-a-o 'koji se odnosi na kasape i kasapnice'. — Kasapski nožovi i satare su uvik oštri. kasarna ž 1. 'zgrada u kojoj stalno stanuje vojska'. — Ne puštaje civile u kasarnu. 2. 'velika soba, zgrada'. — Ova tvoja soba je prava kasarna. kasai-am nesvr. 1. 'jahati u kasu'. ² Kako ćeš s tom nogom kasat?! 2. 'trčati, juriti'. — Brže se obuči, pa da krenemo zajedno, neću da posli kasaš za mnom. kasina ž 'zgrada, prostorija za društvene sastanke i javne zabave'. — Najstarija bunjevačka kasina se zvala „Pučka kasina". kaskat-am nesvr. dem. prema kasat. kasnit-im nesvr. 1. 'dolaziti, stizati kuda kasnije nego što treba, docnije'. — Uvik kasniš! 2. 'suviše kasno odlučiti se na nešto, zatezati, oklevati'. — Kazo sam ja, da ne triba kasnit kad je vrime za sijanje. kasno prid. 1. 'pri kraju kakvog vremenskog odseka'. — Bilo je kasno posli podne kad sam krenio. 2. 'posle dogovorenog vremena ili roka'. — Baćo će doć kasno, ne triba i čekat na večeru. kasom pril. 'u kasu, trkom'. — Dosad kako je bilo da bilo, a sad kasom do salaša. kastrola ž 'šerpa (prvobitno od tuča i liva)'. — Nisi dobro oprala kastrolu, sva je još umrčena od vatre. kastrona ž v. kastrola. — Nema gladi kad je puna kastrona na astalu.

RICNIK 2.pdf

kasuljit kasuljim nesvr. 'umorno kasati, kaskati (dem. od kasat)'. — On krene ranije š njegovom ridušom, pomalo usput kasulji i stigne kad i drugi u varoš. kašalj-šlja m 'naglo i bučno izbacivanje vazduha iz pluća kao posledica nadražaja sluznice nepca, organa za disanje; bolest praćena takvom pojavom'. Izr. mač(i)ji — 'nešto neznatno, beznačajno'; magareći, veliki ~ 'zarazno obolenje, hripavac pertussis; — i ljubav se ne mogu sakrit! kaš(i)čica ž dem. od kašika. kašika ž 1. 'žlica'. — Moraš poist makar dvi kašike čorbe. 2. 'količina čega što može stati u jednu kašiku'. — Zašto moraš tako pripunit kašiku? Izr. isti s velikom kašikom 'biti u svadbi'; ~ mazačica 'mistrija'. kašikat-am nesvr. 'halapljivo jesti'. — Ja sam pravo mislio da vi mene čekate, a vi bogme, sili i uveliko kašikate. kašikica ž dem. od kašika. kašljucat-am nesvr. dem. od kašljat. — iđi mi s puta, samo kašljucaš i ništa ne radiš. kašmir-ira m 'fina sjajna svilena tkanina'. — Cilo ruvo je dobila od kašmira. kašnjak m 'fijoka na sredini stola u kojoj se drži pribor za jelo'. — izvadi nožove iz kašnjaka. kaštelj-elja m 'tvrđava, dvorac, zamak'. — Po kaštelju su se furtom šetali niki gosti. kaštiga ž 'kazna'. — Ko skrivi, kad tad stiće ga kaštiga. kaštigovat-ujem svr. i nesvr. 'kažnjavati'. — Još kako su me baćo kaštigovau ~ samo ako sam zaslužila batine. katana m 1. 'vojnik'. — Šantav je, barem neće bit katana. 2. 'kockica slanine na parčetu hleba (da bi deca radij'e jela)'. — Sa će majka tebi naređat katana, pa ćeš lipo večerat. ĸ tur. katana ĸ mađ. katona. katanac-anca m 'lokot'. — Zaključaj na katanac. katančić m dem. od katanac. katančina ž i m 1. 'augm. od katanac'. — Šta si kupio toliku katančinu? 2. augm. od katana. — Da vidis Peru kaka je katančina došo je na urlab. katančit-im nesvr. 1. 'biti aktivan vojnik'. Katanči Lazo već dvi godine tobdžija je. 2. 'stavljati pod katanac'. — Koga žandari katanče, tog i lemaje. katanšag-aga m 'vojska'. — Radovala sam se što ćeš doć iz katanšaga. ĸ mađ. katonasag. katastar-tra m 1. 'službena evidencija zemljišta po bonitetu i kulturi kao podloga za oporezivanje prihoda od ratarstva'. 2. 'služba koja vodi tu evidenciju'. katlanka ž 'ozidano ognjište pod odžakom u kući ili na tronošcu na otvorenom, gde se u kotlu ili drugoj posudi grejala voda i kuvalo'. katolkinja ž 'ženska osoba katolik'. katranj m 'katran'. — Nismo kupili katranja, a bili smo u varoši. kavga ž 'svađa, verbalna prepirka, koja se može pretvoriti u tuču'. — Mi nikad nismo žfvili u kavgi. kavgadžija m i ž 'onaj što zameće kavgu'. — Bio je poznat ko pijanac i kavgadžija. kavgadžijski-a-o 'koji se odnosi na kavgadžije'. — Zaboravi ti taj kavgadžijski običaj. kavgat se-am se nesvr. 'svađati se, prepirati se'. — Ante i Klara su mali a već se kavgaje. kazaloš m 'onaj koji slaže snoplje na kamari'. — Laganije bacajte na kamaru, zagušićete kazaloša. b. 'onaj koji baca snoplje sa kamare radi vršidbe'. — Lipo mi dodaji vilama snopove, da lakše možem pružat ranjaču na dobu. kazam m v. kazan. — Nemamo mi našeg kazama, ovo je komšinski. kazan m 1. 'metalni sud okruglog oblika, koji služi za zagrevanje, kuvanje i sl., kotao: bakarni ~; rakijski ~; vojnički ~; parni ~'. — Danas krećemo s kazanom, bice rakije. kazandžija m 1. 'zanatlija koji pravi kazane, kotlar '. — Dmro je stari kazandžija. 2. 'čovek koji peče rakiju u kazanu'. — Kad se peče rakija,: kazandžija mora uvik bit budan. kazat kažem svr. i nesvr. 1. 'usmeno reći'. Odavno se već lomim da vam kažem. 2. 'zapovediti, narediti'. — Uradi to kad ti se kaže! Izr. kast, kaže, kažem 'česta uzrečica u govoru mnogih ljudi'; ~ u četri oka 'udvoje'; ~ u oči, u lice 'iskreno reći'; ~ u bebicu 'u lice'.

RICNIK 2.pdf

kazivač-ača m 'pripovedač, onaj koji kazuje priču usmeno'. — Samo stari ljudi su bili dobri kazivači. kazivat kazivam nesvr. 'govoriti napamet, deklamovati'. — Zdravo lipo zna da kaziva pisme što je u škuli naučila. keba ž 'veći nožić (koji se uklapa u drvene korice)'. — S kebom i u crkvu iđe. kebača ž augm. i pogrd. od keba'. — Skloni tu tvoju kebaču. kebat se kebam nesvr. 'igrati se (na razne načine bacati kebu da bi se u zemlju zabola)'. — Dica posidaje u krug, p onda se kebaje. kebica ž dem. od keba. kecem m 'najjača karta u igri, as, kec'. — Udri kecemom. Izr. Došo si ko kecem na jedanest 'baš kao i gubitak'. keceljac-ljca m 'deo ženske odeće, koja se oblari povrh haljine, veže o pojasu, pokriva prednju stranu i čuva od nečistoće (često je od istog materijala od kojeg je i haljina sašivena), kecelja'. kecit (se) kecim (se) nesvr. v. keziti (se). — Samo se ti keci dok te ja ne lupim po labrnji. kečat-am nesvr. prema kečit. kečit-im svr. 'nogom udariti, šutnuti'. — Al keči onda što dalje možeš. kefa ž 'četka'. — Uzmi kefu i očisti te čizme. ~ za cipele; ~ za ruvo. kefara ž 'drvena kutija za četke za obuću'. — Ne znaš ostavit kefu u kefaru, već triba drugi za tobom da sprema?! kefat-am nesvr. 'čistiti četkom, četkati'. — Nemoj žalit kefu, Iipo kefaj ruvo. 2. 'grditi, psovati („prati glavu")'. — Ja sam kazla kako se zbilo, a ti ne bi bilo zgoreg da ga malo kefaš. kefica ž dem. od kefa. keka ž 'naziv za stariju sestru (od mila)'. — Ako keki ne triba, onda ćeš ti dobit. keleraba ž bot. 'vrsta kupusnice (glavica služi kao hrana), povrće, Brassica oleraces gongylodes'. kelj kelja m bot. 'povrće sa smežuranim lišćem i mekšom glavicom, Brassica oleracea sabanda'. kenjača ž 'kolomast'. Izr. Nestala mi kenjača u točku, pa sad škripi ko zarđalo gvožđe. kenjačit (se)-im (se) nesvr. 'mazati (se) kolomašću'. — Kenjači se samo, pa ćeš i batine zaradit. kenjkat-am nesvr. 1. 'plakati otegnutim glasom, cmizdriti'. — Mora kenjkat dite kad je gladno. 2. 'tužiti se, žaliti se na bolest'. — Malo, malo pa zbog nike bole kenjkam. kenjkav-a-o 1. 'bolešljiv'. — Već nikolko dana sam kenjkavog zdravlja. 2. 'plačkav'. — Šta sam te i rodila, tako kenjkavo dite. kepenjak-enjka m 'dugački ogrtač, pelerina'. — Ne znam čiji je kepenjak zagrnio, al sav je u njemu ko u džaku. ker m 1. 'pas'. — Nije to moj ker. 2. 'deo grada (kvart) Subotice'. 3. 'čoveic koji svojim postupcima izaziva gnušanje (pogrd. )'. — Ta ker je on pogani. Izr. Tirat ~ a 'lumpovati, bančiti'. I ~ se raduje sloboštini, di ne bi pošten čovik! Keru i konju ne triba virovat! Viruj ~ ne viruj švaleru! Bisnog ~ ne triba milovat! Na keru nema slanine! kera ž 'kučka, kuja, keruša'. 2. 'mlada živahna ženska osoba (pogrd. )'. — Teško momku koji toj keri padne šaka. Izr. Ne laje ~ sela radi, već sebe radi! keranda ž augm. i pogrd. od ker i kera. kerče-eta/s, dem. od ker. — Podvijo je rep ko i svako kerče. kerebečit se-ebečim se nesvr. i svr. 'razmetati se, šepuriti se'. — Kerebeći se prid curama ko pućak. kerećiji-a-e 'pasji'. — Ako si siroma, ne moraš zato kerećiji život provodit; Začudilo me kako to baba pa sa kerećijim zubima?! Izr. Namazan kerećijom mašću 'lukav'. kerećiji pril. 'na kerećiji način, kao pas, pasji'. — Ne triba ga žalit, kad se kerećiji vlado, sad nek pati. kerefeka ž 1. 'koještarija'. — Dosadio si s tvojim kerefekama. 2. 'bezvredna stvar'. — Nosite ovo napolje, ma kaku kerefeku unesete u sobu. Izr. pravit — e 'prićat izokola, zaobilazno (često neozbiljno)'. — Lozija čim dođe, počme s njegovim kerefekama, svi ga već znadu po tom. kerekanja m augm. i pogrd. od ker. — Ala je to kerekanja, velik je ko tele. keretina ž augm. i pogrd. od ker i kera. — Šta puštaš s lanca tu keretinu, mož koga pokidat. kerica ž dem. od kera. kerić-ića m dem. od ker.

RICNIK 2.pdf

kerina ž augm. od ker i kera. — Za njim je uvik tičala ona žuta kerina. kerit se kerim se nesvr. 'bećariti se, bekrijati, bančiti, lumpovati'. — Ta zato ga i vole tako cure što se voli kerit. keriteš ž 'drvena ograda (oko avlije)'. — Priletile su vaše morkače priko našeg keriteša. ĸ mađ. kerites. kerlovat-ujem nesvr. 'izbegavati'. — E, moj Remija, da si malo manje kerlovo škulu, sad ne bi moro opet u isti razred. ĸ mađ. kertul. kerov-a-o 'koji pripada keru'. To je kerov lanac ~ darjom ga vežemo. Izr. ~ klinac 'psovka'. keruša ž 'kučka, kuja'. — Keruša je oštenila tri šteneta. kesa ž 1. 'torbica, vrećica (od kože, mehura, grubog platna, od papira, sukna ili pletena'. ) — Šta će mi ta kesa od artije? 2. 'ono što je po svom obliku slično kesi (kao bešika ili nešto drugo u telu ili na telu)'. — Obisila mu se kesa do kolina. 3. 'novac, bogatstvo'. — Lako je njemu marvašit se s punom kesom. Izr. Debela, masna — 'mnogo novaca'; udarit po kesi 'izložiti ga trošku'; odrišit kesu 'dati novac'; stegnit kesu 'škrtariti'. kesaroš m 1. 'džeparoš, kradljivac, Iopov'. — Čuvaj se na vašaru kesaroša. 2. 'dosadan i uporan pratilac nekoga'. v. kesati. — Boji se sam kod kuće, pa je zato posto materin kesaroš. kesat-am nesvr. 'u stopu pratiti koga'. — Šta stalno kesaš za mnom ko da ću u svlt pobić?! kesonja m 'onaj koji ima veliku kesu'. — Dobar ti je bik, pravi kesonja. keša m 'star čovek (pogrd. )'. — Matori keša pa se okreće za curama. kešast-a-o 'koji je kao keša, pepeljast, riđast'. — Vidim, kupio si novu kešastu kobilu. ketrenac-enca/ketrenac-nca m 'ostava za stočnu hranu (obično u delu štale ili konjušnice)'. — Zbacio sam sino s kola, a ti ga unesi u ketrenac. ketuša ž 'ples (jedna vrsta igre u dvoje)'. — Čim su zasvirali ketušu, ja i Bartul smo prvi zaigrali. kevćat-em nesvr. 'isprekidano i često lajati'. Ovaj tvoj pulin po cili dan kevće. kevedinka ž 'vrsta loze, grožđa i belog vina od ovog grožđa'. keveta m 'poslanik'. — Kevete su birane na četri godine. mađ. kovet. kezeš m 'jemac, garant'. — Ne bio kezeš, pa sad ne bi moro tuđe dugove vraćat. kezit se kezim se nesvr. 'pokazivati zube, povlačiti sa njih usne'. — Kezi se ko mazga kad joj zob daju. kicoš m 1. 'muškarac koji se mnogo kiti, koji je na glasu, gizdelin'. — Ja baš nisam o(d) ti kicoša, al cura imam koliko oću. kicošit se-im se nesvr. 'biti kicoš, mnogo se doterivati, kititi; razmetati se'. —Volio se lickat, mickat i kicošit. kicoški-a-o 'koji je kao u kicoša, koji pripada kicošima'. — Još i kicoške opanke je nosio. kicoški pril. 'na kicoški način, poput kicoša'. — Lovro je uvik nosio kicoški nakrivljen šešir. kicoškinja ž 'ženska osoba kicoš'. — Ugledala se na brata, pa je i ona ola i kicoškinja. kidat-am nesvr. 'nešto što se čvrsto drži rastavljati silom, trgati'. — Kako to kidaš meso zubima ko da nemaš nož. ~ se 1. 'rastavljati se u delove'. — Kida se kolo, cure su se umorile. 2. 'mučiti se'. — Kidam se od bola u stomaku. 3. 'gristi se, jadati se'. — Kako se ne bi kido od bisa kad su mi sve rekvirirali. kifla ž 'vrsta finog peciva savijenog kao mladi mesec'. — Ako se budeš vlado kako triba, doneću ti iz varoši dvi kifle. kiflica ž 1. dem. od kifla. 2. 'vrsta kolača (oblika male kifle, filovana sa nadevom)'. — Nane, mogli bi već ispeć kiflice s pekmezom, odavno nismo ili kolača. kijat kijam resvr. 1. 'kihati'. — Znam ja i više puti kijat jedno za druglm. 2. 'ispaštati, nešto grešno trpeti'. — Tome boluje od žuči vec dvi godine, kija sad za ono što je u mladosti rđavo radio. kika ž 1. 'upletena kosa kod žena, pletenica'. — Nane, dica me furtom vuku za kike. 2. 'kosica na klipu kukuruza'. — Čim se kika pojavila na klipu biće kuruza. kikanica ž 'pogrdan naziv za devojče u pubertetu'. — To su sve kikanice, pa i triba razumit što su take nemirne. kikica ž dem. od kika. kila ž 1. 'jedinica mere za težinu, kilogram'. — Nema više od pet kila. 2. 'bolest spuštanja trbušnih organa u susedne šupljine, hernia'. kilaš m 'kantar', (obično koji se može vešati o nešto i tako se važe stavljanjem na tasove robe, odnosno tegove)'.

RICNIK 2.pdf

kilav-a-o 1. 'koji ima kilu (herniu)'. — Kilav čovik. 2. 'slab, rđav'. — Tako sam ti, moj Janko, kilavog zdravlja, da ni jednu čašicu rakijice ne smim da popijem. kinđurit kinđurim nesvr. 'preterano kititi, resiti, ukrašavati'. — Roza njezinu udavaču zdravo kinđuri. kinit kinem svr. prema kijat. — Kad kineš metni ruku na usta. kinjit kinjim nesvr. 'mučili, dosađivati kome'. — Dokleg ćeš već kinjit to mače?! ~ se 'mučiti se, patiti se'. — Još ću se malo kinjit al neću nikog molit. kip kipa m 'ljudski ili životinjski lik izrađen od kamena, drveta, metala, gline i sl. '. — S obadve strane gradske kuće bila su dva kipa. kipar m 'vajar'. ~ imam brata kipara. kipit-im nesvr. 1. 'prelivati se preko ruba posude zbog ključanja ili penjanja (o tekućini)'. — Kipi mliko; kipi čorba; 2. 'proživljavati kakvo jako osećanje, biti uzrujan, uzbuđen'. — Ti vičeš na njeg, a u meni sve kipi, tako bi mu i ja kazala. kirija ž 1. 'stanarina'. — Iselio sam ga, nije plaćo kiriju. 2. 'najamnina za radove sa vlastitom stokom'. — Doću ti i ja kirijat s konjima i koiima, al, ako će mi kirija bit u kuružni. kirijaš-aša m 'onaj koji kirija'. (v. ) — Nisam ja samo kirijaš, imam i svoje zemlje; kirijam samo kad nemam drugog posla. kirijat-am nesvr. 'ići u kiriju, biti kirijaš (v. )'. — Kadgod možem ja i'đem s konjima i kolima kirijat. kisel(i)na ž 'kiselo mleko'. — Zamače u kisel(i)nu. ovčija —; kravlja ~. kisel(i)narka ž 'ona koja proizvodi i prodaje kiselinu'. — Snaš Mara je već više od dvadeset godina kiselnarka. kiselit-im nesvr. 1. 'činiti da što bude kiselo (dodavanjem sirćeta, limuna, kvasa ili sl. )'. — U šoljci je kvas od kiselne, metni ga u mliko i pokri nek se kiseli. 2. 'potapati u vodu, močiti'. — Triba da ispereš već te košulje, ne triba to tako dugo kiselit. ~ se 1. 'upijajući tekućinu, tečnost, omekšavati'. — Nadrobi taj tvrdi kruv dok je mliko vruče, nek se kiseli. 2. 'biti neraspoložen, nezadovoljan, bezvoljan'. — Neću ić, tamo nikog ne poznam i dok se drugi zabavljaje, ja se samo kiselim. kiseljak-aka m lat. Rumex acetosa 'vrsta mekog nekvalitetnog drveta'. kiso-ela-elo 1. kiseo'. —Volim kiso kupus. 2. 'zlovoljan, neraspoložen, snužden'. — Ivanu se štogod moralo dogodit kad mu je tako kiselo lice. kiša ž 'atmosferski talog u obliku vodenih kapljica'. — Nece kiša, pa neće! Izr. vrime je na kišu 'čini se da će padati kiša'; plakat ko ~ 'gušiti se u suzama'; ~ kablara 'pljusak'. kišica ž dem. od kiša. — Samo da padne jedna dobra kišica. kišit kiši svr. 'padati (o kiši)'. — Čini mi se da je pristalo da kiši. kišni-šna-šno 1. 'kišovit'. — iđe kišno vrime. 2. 'koji donosi kišu'. — Dolazi nain kiša, svud su se nadvili crni kišni oblakovi. 2. 'koji služi za zaštitu od kiše, koji se upotrebljava kad je kiša: ~ kabanica'. kišnica ž 'kišna voda'. — Najbolje se peru košulje u kišnici. kišobran m 'ručna naprava kojom se zaštićuje od kiše'. — Dobro je rto pada kiša jel sad bi zaboravio kod vas moj kišobran. kišobrandžija m 'onaj koji pravi kišobrane'. — Bio je jedan kišobrandžija i opravio mi je kišobran. kišovit-a-o 'kišni (1. )'. — Dokleg će već ovi kišoviti dani. kišurina ž augm. i pogrd. od kiša. — Ka će ova kišurina da stane?! kitit-im nesvr. 1. 'ukrašavati'. — Posli podne ćemo kitit granu za Božić. 2. 'grditi, psovati, kuditi (ir. ). — Nisi mi baš morala tako kitit rođenog brata. ~ se 1. 'ulepšavati se, ukrašavati se'. — Šta ima ona da se kiti tuđim perjom. 2. 'biti ukrašen'. — Kite se grane ledenim iglicama. kivan-vna-vno 1. 'ljutit, srdit'. — Nije dobro ni progledo, a već je kivan na sve. 2. 'pakostan, zao'. — Ne triba bit oma kivan na drugog zato što on više ima. kladit se-im se nesvr. 'ugovarati opkladu i određivati njezinu cenu'. — Neću da se kladim i gotovo. klamat-am nesvr. 1. 'činiti pokrete glavom u znak odobravanja, neodobravanja, sumnje i sl. '. — Ti Pere, samo klamaš glarom, a red bi bio i da kažeš već štogod. 2. 'njihati, ljuljati, činiti da nešto olabavi, popusti na čvrstini'. — Zašto klamaš to mlado drvo, valdar ti je žao što nije slomljeno. — Ako budeš i dalje klamo taj klin, ispašće i pašće ti daska na glavu. ~ se 'stajati labavo na nekoj podlozi'. — Klama mi se zub, moraću ić kod zubara. 2. 'njihati se, ljuljati se'. — Tribalo bi učvrstit onaj stup na velikoj kapiji, tako se klama, samo što ne padne. klamav-a-o 'koji se klima'. — E, dico moja, kad vi bidnete ko majka stari, i vaši će zubi bit klamavi. klamćat-em nesvr. 'lupkati, zveckati, klimatati'. — Izr. Danjom klamće, noćom broji zvizde 'đeram'.

RICNIK 2.pdf

klamićat-amiće n'svr. 'klonulo klimati, klimatati'. — Priveži kraj lanca za am, nemoj da klamiće i udara konju kolino. ~ se 'mlitavo se pokretati ovamo onamo, ljuljati se'. — iđe, al glava mu se klamiće, mora da je fain napit. klampa ž 'železna kuka, kojom se sastavljaju grede i slični predmeti, klamfa'. — Ako su dobre klampe, onda će se rogovi čvrsto držat. klancat (se)-am (se) nesvr. 'hodati s naporom, klipsati, tromo se vući'. — išla bi ja friščije, da ne klancaje ova dica za mnom. klanjanje s 1. gl. im. od klanjati se. 2. 'crkvena molitva u odredeno doba godine'. klanjat se-am se nesvr. 'sagibati glavu ili gornji deo tela (kao znak poštovanja, pozdrava, pobožnosti ili dr. )'. — Klanjam ti se Bože svemogući. klanje s gl. im. od klat (se). — Sutra je kod nas klanje. klapit klapim nesvr. 'sanjati'. — Već dvi tri noći čim legnem počnem klapit kako letim. klapnja ž 'govor u bunilu, u snu, buncanje'. — Uvatila ga je klapnja, a ja nisam znala jel spava jel ga groznica trese. klas (Nmn. klasovi) m 'vlat na stabljici žita u kojem se razvija zrno'. — Klas se već vidi. klasat-am nesvr. 'dobivati klasove (o žitu)'. — Ječam već klasa. klasić-ića m dem. od klas. klasje ž zb. im. od klas. klat koljem nesvr. 1. 'ubijati presecajući grlo, grkljan'. — Svake godine, kažu, kolju po tri debela svinjčeta. 2. 'jako peći, zadavati bol, ozleđivati'. — Zašto malo ne otvorite pendžer da izađe dim ~ toliko me kolje da ne možem da gledam. 3. 'mučiti, pričinjati bol, tištati'. — Kad je trizan, onda ne mož bit bolji, a kad se napije, onda me kolje po cilu noć. ~ se 1. 'tući se, boriti se, ratovati'. — Ljudi se u ratu kolju, a da n'išta nisu jedan drugom skrivili. 2. 'svađati se, kavžiti se'. T-Rođena braća, a kolju se ko da su najveći nepretelji. klebit se klebim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Opomeni dite da se ne klebi prid (d)idom, jel oni to ne vole. klecat-am nesvr. 'pregibati se, savijati se od straha, slabosti i sl. (obično o kolenima, nogama)'. — Noge mu klecaje od umora. 2. 'pregibati, savijati kolena (u znak pobožnosti, poniznosti, molbe)'. — Kleco je prid oltarom. klečećki pril 'kiečeći'. — Svaki dan je molio klečećki. klečenje s 1. pl. im. od klečit. 2. 'crkvena molitva za vreme koje se kleči, klanjanje'. klečit-im nesvr. 'biti na kolenima'. — Ko si ti da ja prid tobom klečim? klečka ž 'komad drveta na sredini vezan kanapom ili lancem (veša se psu, krmači i sl. o vrat da bi se usporilo kretanje'. — Vezali smo keru klečku, vaćo je piliće. klempo-e m 1. 'onaj koji ima spuštene, klempave uši'. — Baš ti je fino što si klempo, pa ti nikad šepica ne padne na oči. 2. 'glupak'. — Čula sam da je i Vranje bio s vama, šta će vam taj klempo, ne zna ni do pet izbrojit. klempav-a-o v. klepav. klepav-a-o 'klempav'. ~ ima velike i klempave uši. klepćat-em nesvr. 'ići nepozvan za nekim'. — Šta klepćeš za mnom ko lud za Bogom?! klepećat klepećem nesvr. 1. 'klepetati'. — Nova kola lipo iđu, sve klepeću! 2. 'previše pričati, brbljati'. — Mani Bare, ona samo klepeće, a kad triba uradit ~ nema je. klepetuša ž 1. v. brondza'. — Čuje se klepetuša, iđu ovce. 2. 'brbljivac, brbljivica'. — Baba Ruža bi bolje bilo da se zove klepetuša. klepnit-nem svr. 'udariti tako da se čuje udarac, klepiti'. — To je pivac klepnio krilima, da nije opet priletio u komšinsku avliju? klepo-e m v. klempo. — Svi ga prdače da je klepo, pa mu je sramota izać med dicu. kleponja m v. klempo. — Kleponja jedan, kako ne vidi da ga Mara vara kako ona oće. klet kunem nesvr. 'bacati na koga kletvu, proklinjati'. — Žalosno je što ga rođena mater kune.. 2. 'grditi, psovati'. — Kaki si ti čovik, redovno iđeš u cfkvu, a či'm se malo rasrdiš, kuneš da ne možeš gadnije pcovke izmislit. ~ se 'davati zakletvu, zaklinjati se'. — Viruj mi, nemoj da ti se kunem. v. za ~ se, zaklinjat se. kletva ž t. 'prokletstvo'. — Stigla ga je kletva da mu se sime zatre i niko živ da ne ostane! 2. 'psovka'. — Kad dida počnu kletvu da versaje, niko njim u tom ravan nije. kliberit se-im se nesvr. 'ceriti se, cerekati se'. — Tolika klipara a samo se kliberiš. klija ž 'klica'. — Prve klije su se pojavile.

RICNIK 2.pdf

klijat-jam nesvr. 'isklicavati, puštati klice, nicati'. — Bio sam na njivi, kuruzi lipo klijaje. klijav-a-o 'koji može klijati'. — Važno je klijavo sime. klijavost-osti ž svojstvo onoga što je klijavo'. — Kad sime dugo stoji izgubi klijavost. klin m 'veći ili manji komad drveta, železa, zaoštren s jednoga kraja, koji se upotrebljava u razne svrhe (za vešanje čega, pri cepanju i sl. )'. — Tamo visi sersan na gvozdenom klinu u naslamu. Izr. Klin se klinom izbija 'vraćati nekom istom merom'. Kaka vrba taki kli'n, kaki otac taki sin! klinac klinca m 1. 'klin, ekser'. — Malo si debele klince kupio. 2. 'penis'. (pogrd. ) ~ kerov ~ ti u dupe! klinara ž 'drvena kutija za eksere'. — Postala je mala ova klinara, toliko se već klinaca nakupilo. klinco(v)-ova m 'klipan (izrastao ali neotesan) mladić'. — izrastao si u klincova al ti je glava još dičija. klincura ž 'devojčurak (pogrd. )'. — Ta klincura je već ona, pa joj se momci vrzmaje po glavi. klinčić m 1. dem. od klinac. 2. 'karanfil, bot. Dianthus coryphylus'. klinčit se-im se nesvr. 'kočoperiti se, praviti se važan (sve sa ciljem da se izbegne posa0)'. _ Znaš šta ja mislim da si se već dosta klinčio, pa bi vrime bilo da se privatiš ko i drugi rabadžije. klip klipa m 'poseban deo na kukuruznoj stabljici na kome rastu kukuruzna zrna, kukuruzni klas'. — Zrno lipo raste, pune se klipovi, biće kuruza. klipan m 'glup, neotesan čovek, tikvan (pogrd. )'. — Nemoj mi više dovodit Lazu, tog klipana u našu kuću. klipan-ana m 'kukuruz velikog klipa'. — Bogat rod je kuruza, ima klipana koliko ni pomislit ne možeš. klipara ž 'devojčurak'. — Vi'di je, čitava klipara, pa se s dicom sigra u pravu. kliparit-im nesvr. 'tući'. — Tribala si je malo češće kliparit, pa bi se sad drugačije vladala. ~ se 1. 'tući se međusobno'. — iđi, razvadi onu di'cu, štogod se zavadila, pa se klipare, mogu se još i osakatit. 2. 'ponašati se kao klipara'. — Ti nisi više malo dite, sramota je da se klipariš. klipat-am nesvr. 'trošeći previše sapuna jako penušati'. — Margo, ne klipaj taj sapun toliko, dosta ti je jaka voda, pa se lati i peri te košulje. klipić-ića m dem. od klip. klipsat-am nesvr. v. klepćat. — Dokle ćeš već klipsat za mnom?! klis klisa (mn. klisovi) m 1. 'dečja igra (komad drveta zašiljen na oba kraja, udara se palicom, štapom u cilju osvajanja prostora)'. 2. 'komad zemlje koji se uvlači u tuđe vlasništvo pod oštrim uglom (oklinak)'. 3. 'uzvik na decu da nestanu, da se udalje od nekog predmeta'. — A sad dico, klis od mašine, iđite u avliju pa se tamo sigrajte. klisat se klisam se nesvr. 'igrati se klisa'. — Klisali smo se i mi smo bili bolji od Kerčana. klisnit klisnem svr. 'pobeći (iako je postojala zabrana ili čak neka vrsta zatvora)'. — Otac mu je kazo da ostane u sobi, a on je klisnio napolje da ga nisam ni vid(i)la. klište pl. t. 'klešte'. Izr. Klištama izvlačit riči iz usta. klištice ž dem. od klišta. klokoćat klokoćem nesvr. 'klokotati'. — Kad on nategne bocu s vinom samo se čuje kako klokoće. kloktor (G. mn.-ori) m 'mera za dužinu (hvat 1,96 m)'. — Bila je to velika kamara, cigurno jedno tri kloktora dugačka (v. fat). klompa (ooično u mn. ) ž 'drvena obuća (nosila se samo zimi u velikom blatu s jeseni i u proleće; unutar se stavlja slama, a na noge navlače debele valjane čarape)'. klompice ž mn. dem. od klompe. klonit klonim nesvr. 'iz uspravnog stanjapoložaja preći u poluviseći, spustiti se, prekloniti se'. — Od velike vrućine, sav nam je cincokrt klonio, ako uskoro ne bidne ki'še, osušiće se. 2. 'oslabiti, malaksati, iznemoći, postati potišten'. — Od kako je majka umrla i di'da su sasvim klonili, bojim se da neće dugo. ~ se 'držati se po strani, uklanjati se kom (čemu), izbegavati koga (što)'. — I bolje je da me se kloniš, jel kad se ja rasrdim, ne gledam di udaram. klot klota m 'tanka tkanina (najviše sa koristi za postavu), glot'. — Kaže sabov da je malo klota kupljeno za tvoj zimski kaput. klupa ž 1. 'naprava za sedenje (sa naslonom ili bez njega'. 2. 'kupa kukuruzovine, trske (oko 15—20 snopova kukuruzovine ili trske sadevene u kupe, unutrašnjost je prazna radi boijeg sušerja'. Izr. škulska —; derat klupu 'ići u školu'; magareća ~ 'mesto za loše učenike'; doći na optuženičku klupu 'odgovarati pred sudom'. klupče-eta s (zb.-ad) dem. od klupko. — Mačak se savijo u klupče pa spava.

RICNIK 2.pdf

klupica ž dem. od klupa. klupko s 'konac, pređa i sl. namotani u smotak loptasta oblika'. — Mače mi je odmotalo klupko vune. kljakav-a-o 'bez ruke ili noge, saka:, kljast'. — Kljakava mu je ruka još iz rata. kljucat-am nesvr. 1. 'udarati kljunom'. — Pilići kljucaje prikrupu. 2. 'probadati, v. žigati'. — Tako me štogod kljuca ispod rebara. ~ se 'udarati kljunom jedno drugo (o pticama)'. kljukat-am nesvr. 1. 'silom trpati hranu u kljun ptice da što pre postane debela'. — Guske smo kljukali kiselim kuruzima. 2. 'nutkati koga da silom jede'. — Nemoj ga kljukat kad deran nije gladan. ~ se 'jesti silom ili mnogo'. — Čovče moj dokleg ćeš se već ti kljukat s tolikim mesom? kljun m 'rožnati, produženi kraj gornje i donje čeljusti u ptica i nekih drugih životinja'. — Lasta rani male u kljun. Izr. još si žut oko kljuna 'mlad, neiskusan'. kljunić-ića m dem. od kljun. kljuse kljuseta s 'slab i mršav konj niskog rasta'. — Sjašio je lagano s kljuseta. Izr. Uzdaj se u se i u svoje ~ 'oslanjaj se samo na sebe i na svoju snagu'. kljusence-eta s dem. od klj'use. kljusetina ž augm. i pogrd. od kljuse. kljusina ž augm. i pogrd. od kljuse. kljuvat kljuje nesvr. v. kljucat. — Jutros sam se ubovo na klin, sad me to misto kljuje kmeco m 'dete koje neprekidno kmeči'. — Ništa drugo ni ne zna kad je kmeco. kmečit (se) kmečim (se) nesvr. 1. 'činiti plačkavo lice bez suza uz olegnuti izgovor, cmizdriti'. — Dokleg ćeš već kmečit? 2. 'izvoditi tanak piskavi glas (o zecu, jaretu i si. )'. — Siroma zec kako kmeči. kmezit (se) kmezim (se) nesvr. v. cmizdrit. — Samo plačeš i kmeziš se. knjiga ž 'više zajedno povezanih ili ukoričenih štampanih listova s kakvim tekstom'. — Da si vecma volio knjigu sad ne bi moro ić za plugom. Izr. čovik od knjige 'učen, obrazovan čovek'; sveta ~ 'molitvenik'. knjiški pril. 'kao u knjigama, književno'. — Ne volim kad mi počme nako knjiški divanit, pa ništa ne razumim. ko koga zam. — Ko bi tako štogod i pomislio?!; — Ko se rodi taj će i umrit. — Snaša je ljubila koga u lice, koga u ruku. — Kad je pijan pcuje koga vidi; Izr. bilo —, ~ bilo 'ma ko; Bog (đavo) bi znao ~ 'niko ne zna'; ~ god 'ma ko'. kob ž 1. 'udes (dobar ili zao), sreća'. Umisto veselja i sriće, stigla nas je zla kob; 2. 'sudar, sukob'. — Pivci su krenili u kob. Izr. ić u ~ 'sukobiti se, suprotstaviti se (rečima ili tučom)'. — ilija je bio nezgodan već i ko malo dite, čim mu se štogod nije dopadalo, kad druga dica kažu, oma je išo u kob. koba ž 'svadljivica'. — Koba je ona, samo bi se svađala. kobacat se-am se nesvr. 'ritati se, baciti se nogama'. — Kmeci se i kobaca ~ razmažena je. kobica ž dem. od koba. kobila ž 'ženka konja'. 2. 'pogrda za žensku osobu (fig. )'. — O Anici divanite? ~ to je kobila jedna da ne mož veća bit. kobilica ž 1. dem. od kobila. 2. 'drveni pod« metač ispod struna na gudačkim instrumentima'. — Moram namistit kobilicu na guslama, iskrivila se. kobilin-a-o 'koji pripada kobili'. — U kolima je livo kobilina strana kraj rude. kobo-e m 'kobac, Accipiter nisus'. Izr. Nemoj bit svakoj tici kobo! kobojage pril. 'činiti se drukčijim od stvarnoga, tobože, kao da'. — Ne srdim se, ja to, samo nako kobojage, da vidim šta ćeš ti kast? kociljat se-am se nervr. 'klizati se'. — Još kad bi znao i ja bi se kociljo. kociljav-a-o 'klizav'. — Pazi da ne padneš, moždar je put kociljav, bilo je noćos mraza. kočić m 'kolćić, dem. od kolac'. — Za kočić smo vezivali kravu a ona je onda pasla koliko joj je lanac bio dugačak. kočijaš-aša m 'onaj koji upravlja zaprežnim vozilom'. — Kočijaš ošine konje i oni krenu kasom. kočijašit-ijašim nesvr. 'upravljati zaprežnim životinjama u vožnji, dekati (v. )'. — Još ko deranac ja sam već kočijašio. kočijaški-a-o 'koji se odnosi na kočijaše'. — Kočijaški sic je bio malo izdignut da bolje vidi naprid. kočijašov-a-o 'koji pripada kočijašu'. — Kočijašova kandžija je uvik bila u rukama kad je deko. kočoperan-rna-rno 1. 'živahan, okretan, brz'. — Kata je bila mala al kočoperna žena. 2. 'ohol'. — Čim se oženio, oma je nestalo kočopernog momka. kočoperit se-operim se nesvr. 'busati se u prsa, hvalisavo se ponašati, oholiti se'. — Sa mnom se nemoj kočoperit, jel bar ja znam ko si i šta si.

RICNIK 2.pdf

kodak vezn. 'kao da'. — Šta si se umusio, kodak su ti sve lađe potonile?! kodar vezn. v. kodak. — Divaniš kodar si se bunike naijo. kofa ž 1. 'piljarica'. — Prodaje ona na peci ko prava kofa. 2. 'brbljuša' (pogrd. )'. — Ta Lizina curica je već sad prava mala kofa, kad počme divanit niko ne mož od nje doć do riči. kofert(a) m i ž. 'koverat'. ~ imam artije al nemam kofert za pismo. kofica ž dem. od kofa. kogod neodr. zam. 'kogod, neko'. — Boji se cura da je kogod ne vidi sa mnom. kojekaki-a-o 'kojekakav'. — Nije red da se družiš sa kojekakim bećarima. kojekako pril. 'na različite načine, svakojako'. — Kako vi živite? — Krpimo se kojekako. kojekuda pril. 'na sve strane, svugde; gde bilo'. — Tako je to, kažu, imaš tušta dice, a kad odrastu svi se raziđu kojekuda. koka ž podsm. od kokoš. — Vidim da je naša pokućarka koka dospila u lonac. Izr. i ćorava ~ nađe zrno! 'i luda može ponekad nešto pametno da učini'. kokica ž 1. 'dem. od koka'. 2. 'prženjem raspuklo zrno kukuruza'. — Pucaje kokice u rešetu, pa sve lete naokolo. kokice-ica ž pl. t. 'priredba (na kojoj se mladi zabavljaju uz muziku i razne igre)'. Kaži Koci da i ona dođe kod nas u nedilju poslipodne, pravićemo kokice, svirace Antun armonikaš. kokodakat-odače nesvr. 1. 'kakotati'. — Čim snesu jaje, kokoške kokodaću. 2. 'vikati, blebetati (pogrd. )'. — Samo ti kokodači, drugo i ne znaš, jel si glupava. kokoljit se kokoljim se nesvr. v. iskokoljit se. — Ćuti i kokolji se. kokoš-oši (G mn. kokošivi) ž zool. 'Gallus'. Izr. Drži se ko pokisla ~ 'potišten, utučen'. kokošar-ara m 1. 'čovek koji odgaja kokoši ili trguje njima'. 2. onaj koji krade kokoške, kradljivac'. — Uvatili su u krađi kokošara. kokoš(i)ji-a-e 'koji se odnosi na kokoši':. ~ jaje; ~ perje; ~ meso; ~ slipilo 'očna bolest usled koje čovek ne vidi čim se malo smrači' kokošinjac-njca m 'živinarnik'. — Nisi zatvorila kokoške u kokošinjac. kokoška ž 1. 'kokoš uopšte'. ~ imam kokoške nosilje. 2. 'glupa ženska osoba (pogrd. )'. — Baš ste vi žene kokoške kad vas svaki muškarac mož privarit. Izr. S kokoškama leć, s pivcima ustat 'rano leći, rano ustati'. kola kola ž 1. 'prevozno sredstvo na točkovima za prevoz robe i putnika'. — Upregnićemo volovska kola da vučemo đubre na zemiju. 2. 'količina robe koju mogu kola poneti, voz'. Nosio sam kola čutaka na pecu. kolač-ača m 1. 'jelo od pečenog testa, nanapravljeno od finoga brašna, obično savijeno u jupke ili druge oblike i ispunjene nadevom'. — Peče vam nana sutra kolača s pekmezom i makom. 2. 'hleb ispečen o nekim praznicima od finoga brašna u obliku kruga ili koluta, obično sa ukrasima na površini'. — ispekla sam i kolač božićnjak. Izr. nadat se (tome, ovome) kolaču 'očekivati ili doživeti nešto neprijatno'; ko bi svom svitu napeko kolača 'ko bi svemu svetu ugodio'; ~ ukiseo 'sa kvascem zamešen'; ~ uslatko 'u tanko razvijenom testu nadev bez kvasca'. kolajna ž 'medalja, orden, odlikovanje'. — Dobio je kolajnu za rabrost u ratu. kolan-ana m 'pojas kojim se sedlo ili amovi vezuju za konja'. — Pokido se kolan i Marko je zajedno sa sedlom pao s konja. kolar m 'zanatlija koji pravi kola'. — Neće dugo bit pa ni kolara nećemo imat. kolčit kolčim nesvr. 'kolcima nešto obeležavati; zabijati kolce u zemlju (radi vezivanja loze, paradajza i sl. )'. — Šteta što nismo kolčili paradičku, imali bi dvared vi'še roda. kolecat kolecam nesvr. 'teško hodati'. — Siroma, propo je na noge, sad jedva koleca i po avliji. kolečke-čaka ž mn. 'dva točka na osovini (na koje se stavlja prednii deo pluga u oranju ili vožnji na njivu)'. — Skini s kola plug i kolečke. kolenčit-im nesvr. 'vezivati noge krupnoj stoci (samo prednje) da b; se zadržala duže na jednom mestu na paši, putiti'. — Tele ne triba kolenčit, već samo kravu. kolica-ica ž dem. od kola. — Ne možemo svi postajat u ta vaša kolica. kolica pl. t. 'manja naprava sa jednim točkom i dve rućke za suranje, koja služi za prevoz raznoe materijala'. — Ja ću na kolici doturat piska koliko vam triba za mazanje s krečom. kolicno pril. 'koliko malo'. — iđi da vidiš kolicno je oprasila prase bać Nikolina krmača.

RICNIK 2.pdf

količak-čka-čko dem. od koliki. — Količka je to ženica, a izrodila toliku dicu. kolija zb. im. od kola, 'više zaprežnih vozila'. — Na vasaru su bila silna kolija. koliki-a-o zam. — Kolikl su vam svinji pocrkali? — Koliki je ovaj put, nikad nećemo stignit. — Koliki muškarac, a kosa mu je da bi je plest mogo. — Kolike oči, a ne vide kuma! Izr. ~ bilo, ~ god, ~ god mu drago, ma — 'kad se dopušta bilo koja veličina'. koliko pril. — Sve smo čuli o njemu, al još ne znamo koliko mu je bogatstvo. — Šake su mu koliko dvi lopate. — Koliko se ispočetka ustezo, toliko je sad navaljivo. Izr. ~ bilo, ~ god, ~ mu drago, makar ~ 'kad se dopušta nedorečeno bilo koja količina'; ~ danas (juče, noćos, sutra, večeras) 'već danas (jučer, noćas, sutra, večeras'; ~ i ~ (puti) 'vrlo često'; ~ ~ toliko 'barem nešto'; vidit, znat ~ je sati 'videti, znati stvarno stanje stvari'. kolikogod pril. 'bar nekoliko, makar donekle'. — Kolikogod možete vi pomozite sad kad smo mi u nevolji. kolinašce-eta s dem. od kolino. — Mali je pao i udario kolinašce. kolino (g. mn. kolina) s 1. 'zglavak na ljudskoj nozi; deo noge na kojem se nalazi taj zglob; odgovarajući zglob i deo noge na životinjskoj prednjoj ili zadnjoj nozi'. — Kad je vidio sina kolina su mu zaklecala. 2. 'pripadnost po rođenju, poreklo'. — To su dica drugog kolina. Izr. do kolina bit kome 'sitan, mali'; s kolina na ~ 'od oca na decu'; kolina mi klecaje 'vrlo je umoran; u velikom strahu'; na kolinama molit nešto 'vrlo ponizno moliti nešto'; past na kolina 'kleknuti'; priko kolina lomit 'raditi što na prečac'; savit ~ prid kim 'pokoriti se'; rođak u devetom kolinu 'nikakav rođak'. kolmovat-ujem svr. i nesvr. 'kovrčati kosu'. — Doće mi kolmovat kosu, oću da bidnem lipa doveče u balu. kolo š 1. 'narodni ples'. malo ~; veliko ~; keleruj ~; rokoko ~; srdim se, dušo ~; babačko ~; gajdaško ~; perino ~; neven ~; bunjevačko mćmačko ~; jastuktanc —; kisel vode — ; tandrčak —; slamarsko ~; preljsko ~; divojačko —; gazdačko —; cupanica ~; tededaj ~; ćućavo ~; kad se cigo zaželi ~; vićići ~; 2. 'popodnevna priredba sa zabavom i plesom'. — Kod Margini će u nedilju bit kolo. 3. 'vodenički točak'. — Izr. Ko se u kolo vaća, u noge se uzda! U kakom si kolu nako i igraj; uvatit se u ćije ~; u njegovom kolu niko ne igra! kolobar m 1. 'podočnjak'. ~ umoran je i sa tamnim kolobarima ispod očivi. 2. 'okruglasta sivkasta kolicina dima, prašine i sl. koja se diže u vis'. — Samo puše a kolobari se dižu u visinu. koloper m bot 'Tanacetum balsamita'. kolovoz m 1. 'osmi mesec, avgust', 2. 'kolski put' kolje s zb. im. od kolac 'dve motke za prenošenje sena, slame'. —-Doneli smo na koljima dvared sina koliko je stalo. koljuštrit se koljuštrim se nesvr. 1. 'buniti se bez razloga'. — Ivan se koljuštri što nije on dobio nove cipele, a prija dvi nedilje su baćo samo njemu kupili, pa se niko onda nije bunio. 2. 'nakostrešiti se (obično za kokoši npr. kad se brane pilići)'. kom koma m 'ostatak od grožđa posle otakanja vina, komina'. ~ imamo fain koma, pa ćemo moć peć rakije komara ž 'manja prostorija određena za posebne svrhe i poslove'. — Kuruze ćemo mrvit u komari, samo triba pokrit onaj novi šervau da se ne praši. komarica ž dem. od komara. komarnik m 'deo sobe odvojen zavesom gde se nalazi porodilja'. — Barem dvi neddje porodilja ne izlazi iz komarnika. komedijat se-am se nesvr. 'zbijati šale'. — Šta si se oma uvridila, ne misli on to ozbiljno, komedija se samo. komencija ž 'zarada u naturi radnicima za određeni posao u poljoprivredi'.-— Za to vrime dok radiš, dobićeš u komenciju, ranu, meter ži'ta, dvoje prasica, pet kila masti i tri metera kuruza. Izr. Jesi 1 pono komenciju za put 'hrana za put'. (šalj. )'. komencijaš-aša m 'radnik koji u poljoprivredi zaradu prima u naturi'. — Ne mož više nać dobrog komencijaša. komendirat komendiram nesvr. 'preporučiti'. — Primiće on mene, samo ako me vi komendirate! komina ž v. kom. — Ko zna ispeć od komine se dobiva dobra komovica rakija. komisan-sna-sno 'koji se ponaša grubo, prostački'. — Ne činim ja to jel da sam komisna žena, već oću samo da je potsitim. komlo-ova m 'hmelj'. bot. Humulus lupulus. ĸ mađ. komlo. komotan-tna-tno 1. 'prostran, širok, udoban'. — Ja volim kad mi je komotno ruvo. 2. 'spor, lenj, nehajan, nemaran'. — Možeš ti na njeg vikat koliko oćeš kad j'e taki komotan čovik. komotno pril. 1. 'ugodno, udobno. — Baš vam je ode lipo komotno na ovom salašu. 2. 'polagano, sporo, bezbrižno'. — Taj se još nije oznojio na poslu, njegovo je sve lagano i komotno. komovica ž 'rakija koja se dobiva destilacijom komine'. — Ove godine nemam druge rakije samo komovice. kompa ž 'skela, splav'. — Kaže, da više ni jedna kola ne mož primit na kompu — čekaćemo drugu. komšija m 'sused. — Zdravo se dobro pazimo sa svim komšijama. Izr. Prvi komšija najbliži rod! Prvi Bog, pa komšija rod! komšijin-a-o 'koji pripada komšiji'. — Poznam ga ja dobro, to je komsijin nerist. komšijski-a-o 'koji se odnosi na komšije'. —

RICNIK 2.pdf

Odvedi komšijskog konja natrag. komšijski pril. v. komšinski. — Mi se dogovaramo komšijski. komšiluk m 1. 'susedstvo'. — Volila je Mara da optrči sav komšiuk da pokupi friške plećke. — Nlsmo nikad imali nevolje, jel nam je dobar komšiluk. komšinca ž 'susetka'. — Kaže mi komšinca da naše kokoške snesivaje u njevoj slami. komšinski pril. 'komšijski'. — Triba se ponašat komšinski. konabit konabim nesvr. 'dugo dosađivati (kome), napadati (radi ostvarenja sopstvene želje), insistirati. — Zašto furtom konabiš tu tvoju mater da ti za Dove kupi novo ruvo, kad znaš da nema ni za kruv novaca na toliku dicu... — Dotleg (g)a je konabila, dok joj nlje kazo šta ga muči. konac konca m 'tanka ispredena nit koja se upotrebljava za šivenje'. — Uđi mi u iglu bilog konca. Izr. držat konce u svojim rukama, uzet konce u svoje ruke 'uzeti vlast nad čim'; smrsit konce kome 'pobrkati kome račune'; tirat mak na konac; 'tvrdoglavo insistirati na sitnicama'. konak m 'prenoćište, noćenj'e'. — Primili ga na konak, a on i noćom pokro. končan-a-o 'koji je načinjen od konca'. — Nije baš lako nać u dućanu končane čorape. končić m dem. od konac. kondrljat-am nesvr. 'vući za sobom, po zemlji'. ~ oma da si podigla tu maramu, kondrljaš je po zemlji, valdar ti je žao što je još čitava?! konđa ž 1. 'kapica koju na glavi nose udate žene'. 2. 'pletenica sačinjena u kolut na potiljku'. konđast-a-o 'koji ima oblik konđe'. — To je prava ritkost, danas sam vid(i)la konđastu kokošku. konofas m 'čvrsto gusto laneno ili pamučno platno'. — Biće tebi dobar i konofas za radno ruvo. konopac-pca m 'dug, valjkast, savitljiv predmet upreden od konoplja ili kakvog drugog vlaknastog materijala koji služi za vezivanje'. — Traži kaku štrandžicu, nećeš valdar konopcom svezat kravu?! konten-a-o 'spreman, rad, voljan'. — Samo ti javi komšiji, znaš da je on na sve konten. kontra ž 'tambura (za pratnju)'. — Ti sviraj u tamburicu, a ja ću te pratit na kontri. kontrak m 'ugovor, sporazum, kontrakt'. — Doće i njemu kraj, nije valdar on jedini s Bogom kontrak sklopio?! kontraš-aša m 'onaj koji svira kontru'. — Daj'tl meni da bidnem kontraš, pa ćeš onda čut svirku. konj konja m 1. 'domaća životinja za jahanje i vuču zool. Equus caballus'. : arapski ~, ~ za jašenje, punokrvni —; muranski ~, 'snažni tegleći konj'. 2. 'glup čovek, glupak (pogrd. )'. Izr. Bit na konju 'posle teškoće naći se u povoljnim prilikama'; ~ ima četri noge pa posrne 'i najpametniji može pogrešiti'. i mi konja za trku imamo 'nismo ni mi gori od vas'; radit ko ~ 'mnogo i naporno raditi'; s konja na magarca past 'pasti sa boljega na gore'. konjanik m 1. 'jahač na konju'. — i ti si mi niki konjanik kad te zbacio konj. 2. 'vojnik koji služi u konjici'. — Ja sam bio konjanik u katanama. konjčad ž zb. im. od konjče. konjče/konjče-eta s dem. od konj. — Čije to konjče vodiš? konjčić-ića m dem. od konj. konjetina ž augm. i pogrd. od konj. konjetina ž 'konjsko meso'. konjic 1. dem. od konj. 1. 'oslonac za strunu ili žicu na gudaokim instrumentima, kobilica (v. )'. vilinski ~ 'vrsta insekta koja živi pored voda, zool. Libeuusa depressa'. konjica ž 'rod vojske na konjima'. — Nisam volio timarit konje, al konjicu sam još kako volio. konjičak-čka m dem. od konj. — imo je, siroma, dva mršava konjička. konjić-ića m dem. od konj. konjokradica m 'lopov koji krade konje'. — Nije bio niki rabadžija, a mlogi su divanili da je i konjokradica. konjski-a-o 'koji se odnosi na konje': ~ dlaka; ~ zaprega; —-i rep; ~ vašar. konjušar-ara m 'čovek koji se brine za konje, konjar'. — Ko bi pomislio da će Pere postat konjušar u katanama? kopač-ača m 'onaj koji kopa; radnik na zemljanim radovima. ~ kuruza, ~ krumpira.

RICNIK 2.pdf

kopačica ž 'ženska osoba kopač'. kopačina ž 'kopanje' nek je kopačina, jel koja druga jaka radnja... kopar-pra m bot. Anethum graveolens, mirođija kao začin u jelu. kopat-am nesvr. 1. 'uklanjajući zemlju praviti u njoj udubinu'. — Kopamo jamu za karmić. 2. 'iskopavati'. Kopamo krumpir. 3. 'sitniti, razrivati zemlju'. — Kopamo kuruze, posli kiše je nika travuljina krenila. Izr. ~ drugome jamu 'gurati drugog u propast' ~ rukama i nogama 'nastojat na sva'ci način', ni oro ni kopo 'ništa nije radio'; ko drugom jamu kopa sam u nju padne! kopča (G. mn. kopča) ž 'od žice napravljene spone, spojke za zakopčavanje', muška ~, ženska ~. kopčanje s gl. im. od kopčat. — Kopčanje je u dva reda. kopčat-am nesvr. 'spajati kopčama ili dugmetima, zakopčavati'. kopčica ž dem. od kopča. kopeljat se-eljam nesvr. v. iskopeljat se. — Kopeljam se ja, al sam sam pa mi je teško. koperta z 1. 'prekrivač za krevete (štofani sa utkanim šarama V. — Kopertama sam pokrila krevete. 2. 'zavese'. — Odozgor smo na pendžere napravili i virange od koperta. kopeštrit se kopeštrim se nesvr. 'praviti se važan i snažan, šepuriti se'. — Šta se Solo kopeštri prid Loskom, da Losko samo dune na njeg odletio bi ko perce. kopile-eta s kopilad-i coll 'vanbračno dete'. — Dovela je ona i jedno kopile. kopka ž 'kopča (optočena biserom)'. — Nosila je na kumaši sve kopke misto puca. kopkat-am nesvr. 1. dem. od kopati. 2. 'ne davati mira'. — Šta ima to tebe da kopka s kojim momkom cura iđe?! kopnit-im nesvr. 1. 'otapati se (za sneg). ' — Čim se sunce pomolilo, a snig oma počo kopnit. 2. 'telesno slabiti, mršaviti, venuti'. — Vincin Lojzija u poslidnje vrime se samo smanjiva i kopni. koprcat se-am se nesvr. 1. 'otimati se'. — Jagnje se koprcalo iz rukivi. 2. 'ulagati snagu da se izvuče iz teškog položaja'. — Ti samo uči tamo, a mi ćemo se ode koprcat kako znamo samo da tebe iškulujemo. koprna ž 1. 'veo, koprena'. 2. 'traka od crne tkanine kao znak žalosti'. 3. bot. Urtica, kopriva'. — ispeko se na koprnu pa sad jauče. kopun m 'uškopljen petao'. — Ovaj naš pivac ko da je kopun, biži od kokošivi. kor kora (mn. korovi) m 1. 'pevački zbor'. — U našem koru pivaje svi zajedno i mladi i stari. 2. 'uzvišeno i ugrađeno mesto u crkvi, suprotno od glavnog oltara odakle kantor, svirajući u orgulje, odgovara pevajući svešteniku'. kora ž 1. 'spoljašnji deo drveta koji se lako može odvojiti'. — Napravio je vrulu od vrbove kore. 2. 'tvrdi površinski sloj'. — Uvatila se ledena kora na putu. 3. 'osušeni komad hleba'. — Daj mi makar jednu koru kruva. 4. 'omotač nekih plodova'. — Koru od krumpira ćemo skuvat svinjama u mošlik. koracat-am nesvr. 'ići korakom'. — Nemojte žurit, didi je teško za nama koracat. koračaj/koračalj (Gmn-a/-aji-alji) m 1. v. korak (1). — Neciguran mu je koračaj. 2. v. korak (3. ). — Otrče trideset koračalji i onda stane. koraće pl. t. 'nogare (za sto, korito, pilanje drva i sl. )'. — Na koraćima smo pilali prikom pilom jednu dračovu ciplju. korak m 1. 'pokret nogom (napred, natrag, u stranu)'. Najteže je prvi korak napravit. 2, 'određen način pokreta nogu pri hodanju'. — U katanama smo često učili paradni korak. 3. 'jedinica mere za dužinu (ražmak od vrha jednog stopala do vrha drugoga pri hodanju'. — Nije daleko, jedno dvi stotine koraka odale. Izr. ić ~ po ~ 'lagano'; na prvom koraku 'odmah na početku'. koraknit koraknem svr. 'koračiti'. — Boli me i kad koraknem. korbač-ača m 'bič od jednog komada debele kože ili od ispletenog remenja'. — Udario je bika korbačom i svu mu je kožu raskrvavio. korbačat-am nesvr. 'šibati korbačem, bičem'. — Nećeš valdar dicu korbačat?! korbačić m dem. od korbač. korčuljat se-am se nesvr. 'klizati se na korčuljkama'. — Čekam zimu, volim se korčuljat. korčuljka ž 'klizaljka'. — Ja sam napravio korčuljke od dvi velike košćure. korice-ica ž mn. 1. 'naprava u kojoj se drži mač, nož, sablja i sl., nožnice'. — izvuko je sablju iz korica. 2. 'držak mača, sablje, noža'. — Koricama noža ga je udario po glavi. 3. 'tvrd omot na knjizi'. korisan-sna,-sno 'koristan'. — Korisan bi bio on i za našu kuću, samo nemamo novaca da ga kupimo.

RICNIK 2.pdf

korit-im nesvr. 'grditi, zamerati, činiti kome prekor'. — Korila sam ja njega dok je bio mali, al sad je odraso pa mu ne možem ništa. korizma (G. mn. korizma) ž 'Uskršnji post kod katolika (40 dana pred Uskrs)'. korizmeni-a-o 'koji se odnosi na korizmu' ~ post. korlat m 'drvena ograda za krupnu stoku od horizontalno postavljenih gredica'. — U korlatu krave gaze stajsko đubre. kormanj-anja m 'kormilo, upravljač, volan'. — Pazi kako držiš kormanj da ne padneš. 2. 'vlast, vlada (fig. )'. — To oni znadu koji su u kormanju. kormanjovat-jem nesvr. 'upravljati (nekim vozilom ili sl. )'. — Di si njemu dao da kormanjuje sijačicom mašinom. korov m 'biljka koja divlja raste i guši kulturne useve'. — Plivimo korov u bašči. Izr. Nema ga ni od korova 'nema ga nigde'; raste ko korov 'svuda i gde treba i gde ne treba'. koršo(v)-ova 'glineni sud za vodu, (često spolja ukrašen bojenjem s malom sisaljkom kroz koju se pije, a u samom sudu s jednom kuglicom koja mućkanjem pere sud), krčag'. — U koršovu je i liti ladna voda. koršović m dem. od koršov. kortašce s dem. od korito. korteš m 'stranački agitator'. — Platio je on iz svog džepa korteše. kortešovat-šujem nesvr. 'agitovati (za političku stranku)'. — Njemu je glavno da ga plate, a svedno mu je za koga će kortešovat. korto s 'korito'. — Ko te tira da sama nosiš to teško korto! rasušeno — 'korito koje propušta vodu usled napuklosti', kopano —, 'kopanjem u drvetu sačinjeno korito'. kosa ž 1. 'dlaka na čovečijoj glavi'. ~ ima crnu kosu. lzr. Diže mu se ~ na glavi 'uhvatio ga strah'; pod sidu kosu 'pod starost'; po kosi popalo inje 'postao je sed'; vilina — a. bot. 'biijka iz por. slakova Cuscuta'; b. 'tanke paučinaste niti koje lete vazduhom u jesen'. 2. 'poljoprivredno oruđe kojim se kosi'. — Stani malo da naoštrim kosu gladalicom. Izr. kosa livade 'površina livade, koju jedan čovek može na dan da pokosi (800—1200 kv. hv. )'. kosac-sca m 'onaj koji kosi travu, žito'. — Kosci mladi pa otkosi široki. kosak-aka m 'nož sačinjen od vrha kose'. — Kosakom se siku zaperki u kuruzima, uža na snoplju kod vršidbe, jel je vrlo oštar. kosat-a-o 'onaj koji ima dugačku i bujnu kosu'. — Kosa joj je bila lipa crna, a dugačke pletenice do kolina: nijedna naša cura nije bila taka kosata. kosica ž dera. od kosa. kosir-ira m 'velik, savinut vrtni nož za rezanje loze, grančica i sl. \ — Ni kosirom nije mogo dovatit najviše grane da i posiče. ; kosirit se kosirim se nesvr. 'ponosno hodati, šepuriti se'. — Bartul se kosiri ko da je u sto lanaca. kosište s 'drveno držalje na kojem je nasađena kosa (sa ugrađenim hvataljkama za desnu i levu ruku)'. — Daj kosu da je nasadim na novo kosište. kosit kosim nesvr. 'otsecati kosom ili kosilicom'. — Kosili smo, nas dvojica travu u dolu. ~ se 'koškati se, tući se'. — Citavo prije podne se kose ona dva ovna. kost kosti ž 1. 'jedan od tvrdih delova tela čovečjeg ili životinjskog kičmenjaka'. — Slomio sam kost u ramenu. 2. 'telo (obično i izmršavelo)'. — Slabo ide, pa je posto kost i koža. Izr. do kože pokisnit 'skroz postati mokar' ostavit kosti 'pogniti negde'; stare kosti 'star čovek'; utirat stra u kosti 'jako prestrašiti koga'. kost m 'hrana, prehrana'. — Radiću ja, samo mi kost daj za dva dana. kostirat (se) kostiram (se) nesvr. 'hraniti se (obično kod drugog)'. — Kod nas najviše pribiva, pa se tu i kostira. kostoš m 'koji dolazi (koji je primljen) na hranu'. — Nije to naš mačak, al je naš kostoš kadgod idemo uvik je tu. kostrušit kostrušim nesvr. 'činiti da što štrči, da se koslreši'. — Mačak je frkćo i kostrušio brkove. ~ se 'kostrešiti se'. — Kad je uzbunjena, krmača se sva na leđima kostruši. košar m 'korpa od pruća sa dve drške'. — Kupio sam dva nova košara. Izr. vragbabin ~, 'kovitlac'; dobit ~ 'biti odbijen po želji, zahtevu'. košara ž 'staja za krupnu stoku, štala'. — Sluge su obično spavale u košari di je stoka. košarić m dem. od košara (1. ). košćura ž 'kost'. — Toliko već glabaš tu košćuru, šta će keru ostat?

RICNIK 2.pdf

koštac-aca m 'rvanje, borba'. — Ajd, vaćajte se u koštac da vidim ko je jaču? koštak m 'kožna duvankesa sa priveskom za čišćenje lule'. — Dida pruža meiii koštak da napunim lulu. koštat-am nesvr. 'kušati, probati'. — Uzmi, makar koštaj. koštat-am/koštat, koštam svr. 1. 'imati neku kupovnu ili prodajnu cenu, stajati, vredeti'. — Šta košta lanac žita? 2. 'stajati kakvih troškova, napora'. — iđi kad te zove, ništa te ne košta da odeš, ne moraš ostat ako ti se ne dopadne. koštek m v. koštak. — Baćo, koštek vam je prazan, da nakrižam duvana? koštunjac-njca m 'orah tvrde ljuske'. — Krupni orasi su mekani, ali oni sitnl su sve koštunjci. 2. 'čovek postojana čvrsta karaktera (fig. )'. — Volio je radnike koštunjce ~ bili su bolji rabadžije. koštunjav-a-o 1. 'koščat, jakih kostiju'. ~ ima jako koštunjavo lice. 2. 'koji ima tvrdu ljusku (orah, badem)'. — Sve su mi koštunjavi orasi. košulja ž 1. 'deo muškog rublja, koji se nosi ispod ostale odeće'. — 2. 'deo ženskog ili dečjeg rublja, koji pokriva veći deo tela'. Izr. ~ uzimača 'kupovna košulja'. ~ litošnjača 'košulja za rad (obično tkana u domaćinstvu)'; ~ je bliža od kabanice 'bliži je rod nego tuđa strana'. košulje košulja ž mn. 'rublje, posteljina'. U ponediljak cemo prat košulje. Izr. Prat ~ 'prati rublje uopite'; ispirat ~ 'ispirat rublje (veš)'; poiciselit ~ 'pokvasiti veš za pranje'. košuljetina ž augm. i pogrd. od košuija. košuljica ž dem. od košulja (1. ). kotar(i)ca z 'krušna košar. ca, korpa od rogoza (služi za držanje brašna i zamešenog hleba pre pečenja)'. — Doao saai vam punu kotarcu zerdelija. kotarčica ž dem. od kotarica. koter m 'ograđeni prostor od pruća, često blatom oblepljen, kupastog obhka (za živinu) — Svabi piliće, pa i zatvori u koter. kot(i)lište s zb. im. 'leglo na kom se kote glodari ili manje divlje životinje. ' lzr. Jedem ti kotlište tvoje! (grdnja). kotit-i nesvr. 1. 'donositi mlade na svet (prvenstveno o mački, a onda i o drugim životinjama): — Naša mačka zna po pet mačica kotit 2. 'rađati mnogo decu (o čoveku ~ pogrd. )' — Ko joj kriv što koti toliku dicu. ~ se 1. 'kotiti. ' — Nije ode misto da se kote. 2. 'množiti se, razmnožavati se. ' — Kote se ko pacovi. kotlar-ara m 'zanatlija koji pravi, popravlja i prodaje kotlove'. — Nije on pravi kotlar, zna samo zakrpit, al nove ne pravi. kotlarov-a-o 'koji pripada kotlaru'. — Kotlarov zanat baš nije lak. kotlić m dem. od koto. kotlokrpar m 'čovek koji krpi, popravlja kotlove i druge metalne sudove (hodajući od kuće do kuće)'. — Težak je to život što kotlokrpari žive. koto-tla 'kotao'. — Dugo sam tražio i sad sam kupio veliki bakarni koto. kotur m 'predmet u obliku kruga, koluta'. — Šta će oni ljudi s tolikim koturom drota? koturat-am nesvr. 'kotrljati'. — Kotura jedan stari obruč. ~ se 'kotrljati se'. — Vioi dicu da se više ne koturaje po travi. koturuškat (se)-am (se) nesvr. 'kotrljati (se)' v. — Ivan se koturuška zajedno s buretom. kov kova m 'vrsta, soj, sorta'. — Ta on je na žalost očevog kova. kovač-ača m 1. 'zanatlija koji kuje i obrađuje gvožđe, potkivač'. — Sve manje ima kovača. 2. zool. 'Dendrocopus, detlić'. kovački-a-o 'koji se odnosi na kovače i na kovački zanat'. — Kovačka vatra je od uglja i nikad se ne trne. kovačnica ž 'zanatska radionica za ručnu ili mehaničku obradu metala i za potkivanje konja'. — Vodimo konje u kovačnicu na potkivanje. kovat kujem nesvr. 1. 'udarcima čekića obrađivati usijano gvožđe'. — Kovač kuje potkovicu. 2. 'snovati, smišijati, spremati što (spletke, zaveru, planove i sl. )'. — Šta ste se vas troje zavukli tamo u ćošu, cigurno štogod kujete protiv mene i Marge. 3. 'otkivati (kosu)'. — Risari kuju kose. 4. 'udarati kljunom po drvetu (detlić)'. — Kako ta tica kovač mož tako dugo kovat, da je ne zaboli kljun?! kovčeg m 1. 'sanduk otvoren ili sa poklopcem'. — Kovčeg nam je pun brašna. 2. 'mrtvački sanduk'. — Najteže mi je bilo kad su grudve udarale u didin kovčeg. kovitlac m 'naglo i snažno kružnp kretnje vetra sa podizanjem prašine, snega, lišća i sl. '. — Vitar je sve nosio i pravio veliki kovitlac. kovrč m 'bodljikavo šiblje (koristilo se za ogradu)'. — S jedne strane keriteš je obraso u kovrč.

RICNIK 2.pdf

kovrdžat-am nesvr. 'zavijati kosu, kudraviti'. — Tezo, dođi kod Kate, pa će i tebi kovrdžat kosu. ~ se 'postajati kovrčav, uvijati se'. — Kako iđem starija kosa mi se nika sama od sebe kovrdža. koza ž zool. Capra hircus. Izr. nisu mu sve koze na broju 'nešto nije u redu (s njime)'. kozica ž dem. i podsm. od koza. koziji-a-e 'koji še tiče koze'. — Kažu da je kozije mliko dobro ko lik. koža ž la. 'spoljni pokrivač čovečjeg ili životinjskog tela'. — Puca mi koža na ruki od mraza. 1. b. 'takav omotač skinut s dlakom ili obrađen, učinjen'. — Kupio sam kožu za par čizama. 2. (s odredbom svoj, vlastit) život, položaj, bezbednost, imanje'. — Čuva on i svoju k Sžu! Izr. debelu kožu imat 'biti neosetljiv prema uvredama, grdnjama'; derat kome kožu s leđa 'nemilosrdno iskorišćavati'; do (gole) kože (pokisnit, opljačkat) 'potpuno pokisnuti, opljačkati'; lako je tuđu kožu na vašar nosit; kost i —, sama ~ i kost 'vrlo mršav'; ~ mi se ježi 'u velikom strahu'; krojit k Sžu 'samovoljno raspolagati čijom sudbinom'; uvuć se pod kožu 'ući u volju kome, dodvoriti se'; svoju k Sžu čuvat 'spasti sebe ne brinući za druge'; tiče se čije kože 'tiče se koga'; kurjak u ovčijoj koži 'rđav čovek, pod maskom'. kožar m 1. 'zanatlija koji čini, štavi, prerađuje kože'. — Štavio sam ovčiju k Sžu kod kožara. 2. 'onaj koji prodaje kože'. — Kupio sam opakliju kod kožara. kožarov/kožarov-a-o 'koji pripada kožaru'. — Tražio sam jedno k Sžarovo šilo. kožarski i kožarski-a-o 'koji se odnosi na kožara'. ~ zanat, ~ alat. kožica ž 1. dem. od koža. 2. 'oderana koža sa krznom zajedno (zeca, krave. ovce)'. 3. 'tanki pokrivač ili sloj čega'. — Nismo poklopili farbu što je ostala, pa se već namrskala i uvatila kožica po njoj. kožni-a-o 'koji se odnosi na kožu ili na izradu predmeta od životinjske kože'. — Baćo su sašili sebi kožni kaput za zimu. kožura ž 'svinjska kožica'. — Kožuru smo skinili, pa će se usolit i iće u pača. kožu(v) m 'krzneni kaput ili bunda, kožuh'. — Stipan je zimi nosio samo kožuv, nfje volio kaput. kračat-am nesvr. 'postajati kratak'. — Tribaće curi za zimu kupit zimski kaput, znaš, da je onaj što ima već prije dvi g Bdine počela kračat. kraćica ž 'preki put, prečica'. — Kraćicom je bliže, ako znaš tudan da se provučeš. kradljiv-a-o 'koji krade, sklon krađi'. — Mačka je po prirodi kradljiva životinja. kradljivac-ivca m 'onaj koji krade, koji je sklon krađi'. — Ne možemo da uvaitmo kradljivca kokošivi. kradljivica ž 'ženska osoba kradljivac'. — U mladosti je počela i ostala je kradljivica. kradljivka ž v. kradljivica. — Kad ti štogod triba traži pa ćeš dobit, nemoj bit kradljivka. kradom pril. 'krišom, potajno, kradomice'. — Plakala je a suze je kradom trla. kraj kraja m 1. 'svršetak'. — Doće i njegov ~ 'smrt'; Ni kraja ni početka 'neuredan'; — Svakom dugačkom dođe kraj! 2. 'predeo'. — Oma sam vidila da čovik nije iz našeg kraja. 3. 'krajnja tačka; krajnji deo odeće, kakvog predmeta i sl. ': ~ s Sbe; ~ pruta; ~ aljine'. Izr. Batina ima dva kraja 'nešto što ima dvostruki ishod'; izvući deblji ~ 'loše se provesti u nekom obračunu'; di bi mi bio ~ 'bolje bih prošao'; do kraja tirat 'ne odstupati od čega'; izać na ~ s kim 'svladati'; na kraju konca 'na svršetku čega'; rii na ~ pameti 'ni pomislio nisam'; privest kraju 'završiti'; ni'kad kraja 'oteglo se u nedpgled'; stat kome na ~ 'dovestiga u red'; uvatit ~ s krajom 'ravnomerno rasporediti da se zadovolje sve potrebe sa raspoloživim sredstvima'. krajcara ž 1. 'sitan novac (u nekadašnjoj Austro Ugarskoj)'. 2. 'sitan novac uopšte, para'. Izr. Stisli se ko ~ u džepu 'stidljivi'. krajcarica ž dem. od krajcara. krajčit-im nesvr. 'sklanjati se, namerno izbegavati'. — Ušo stra u svit i samo krajče i sakrivaje se. krajina ž 'pogranična oblast kakve države u kojoj je uređena vojna odbrana'. — Naši stari su dosta ratovali na Krajini. krakat-a-o 'koji ima duge krakove (noge), koji ima dug korak'. — Losko je stigo prvi, kad ima krakate noge. kralj kralja m 1. 'titula vladara u nekim državama; onaj koji nosi takvu titulu'. 2. 'igraća karta, sa slikom muškarca pod krunom'. — Meni je sad ostala najjača karta makovi i kralj. Izr. Sv. tri kralja, crkv. 'katolički praznik, bogojavljenje (6. I). kraljice kraljica ž mn. 'narodni običaj (Kraljice su devojčice od 8—14. godina obično u grupi. Prvi par se zove „pridnjaci", drugi,,sabljari", treći „kraljica i diver" i četvrti par „stražnjaci". Obučene u šarene iskićene i zlatom izvezene haljine, na glavi s krunama od perlica, cveća i traka, bosonoge; na Duhove ~ katolički praznik ~ polaze od kuće do kuće u hodu ili uz kratko zadržavanje, pocupkujući, pevaju pesme, na kraju svakog teksta dodaju reć: „ljeljo". Torbonoša nosi torbu za darove koje dobiju kraljice)'. krast kradem nesvr. 'uzimati, prisvajati potajno, što je tuđe'. — Krade di šta stigne. Izr. ~ Bogu dane 'ništa ne raditi, lenčariti'.

RICNIK 2.pdf

krasta ž 'kora od osušene krvi ili gnoja na rani koja zarasta'. — Pazi da ne prokrvariš opet krastu. krastavac-avca m bot. Cucumis sativus. kratak/kratak-tka-tko 'malen po dužini'. — Visok čovik a tako kratke ruke ima; Suknja ti je suviše kratka. 2. 'nevelik u vremenu, koji ne traje dugo'. — To je kratko vrime da odeš tamo i vamo da se vratiš do mraka. Izr. bit kraći za glavu 'biti ubijen'; bit ~ 'sa malo reči se izražavati'; bit kratkog vida 'biti kratkovid'; bit kratkog vika 'živeti malo vremena'; kratka pamet 'slaba pamet'; ostat kratki rukava 'ne uspeti'; u laži su kratke noge 'laž se brzo otkrije'; u najkraćem vrimenu 'vrlo brzo'; ~ termin gotova laž! kratko/kratko pril. 1. a. 'za malo vremena'. — Borme su ljudi prije kratko živili b. 'u kratkim razmacima, naglo'. — Ritko je divanio samo kratko, teško mu je bilo i divanit. 2. 's malo reči, sažeto'; odlučno'. — Oćete kratko da kažem, onda vam ne možem sve kazat. krava ž a. 'odraslo žensko govedo'. ~ slevna 'noseća krava'; ~ mlikulja 'krava koja daje mnogo mleka'; ~ muzara 'krava koja daje obilno mleka' b. 'osoba ili stvar iz koje neko stalno izvlači korist' (fig. ). 2. 'glupa ženska osoba (pogrd. )'. — Baš si krava jedna. Izr. Kud ode krava, nek iđe i tele! 'kad se gubi nek se gubi do kraja'. Ko nema konja, ne zna šta je lako, ko nema kravu, ne zna šta je slatko! Koja se krava ne teli, ta i ne liže! ima jezik ko krava rep! kravalj-alja m'darovi koje šalje momačka kuća devojci ~ prilikom prosidbe (rakijare)'. — Donele su rakijare prstenjabuku i još puno drugog kravalja. kravetina ž augm. i pogrd. od krava. kravica ž dem. od krava. Izr. Ko tira pravicu, ne muze kravicu! kravičica ž dem. i podsm. od kravica. kravljača ž 'sud u koji se muze, muzlica'. — Evo i naše Marije s punom kravljačom mlika. kravlji-a-e a) 'koji pripada kravi, koji potiče od krave: ~ vime, ~ mliko. b) 'koji se dobiva iz kravljeg mleka: ~ sir. kravlji pri). 'kao krava, poput krave'. — Baš se kravlji ponašaš ~ dobro radiš, p onda na kraju sve pokvariš. krcat-a-o 'prepun, pretrpan'. — Moja kotar(i)ca je krcata voćem. krcat-am nesvr. 'tovariti, utovariti'. — Zašto je tribalo toliko krcat na jedna kola, a druga vam iđu skoro prazna?! krčit-im nesvr. 'ispuštati isprekidane zvukove nejednakog intenziteta'. — Krče mi criva, gladan sam. — Šta taj radio krči? krčit kfčim nesvr. 1. 'iskopavati iz zemlje zajedno s korenom drveće i sl. '. — Krčimo stari vinograd, sadićemo nov. 2. 'praviti prolaz, probijati'. — Moro sam ić naprid i krčit stazu kroz kuruze. krdža ž 'vrsta jakog i lošeg duvana'. — Mogo bi se već manit te tvoje lule, napuniš je s krdžom, pa smrdiš po svoj kući. kreč kreča m 'materija, rastvor bele boje dobijen sagorevanjem vapnenca, vapno'. gašeni ~ 'rastvor živog kreća u vodi'. Izr. Blid ko ~ 'sasvim bled'. krečana ž 'jama za gašenje kreča'. — Mi smo već odavno zatrpali krečanu đubretom i zemljom. krečit-im nesvr. 'beliti, premazujući rastvorom kreča'. — Sobe su u bilo krečene. krečit krečim nesvr. 1. 'širiti (noge)'. — Sidi lipo nemoj krečit te noge. 2. 'kreštati'. — Samo je povazdan krečio i plako. v. ras ~. krečko-a s 'dete razmaženo i plačljivo'. — Svi su ga zvali krečko, jel je furtom krečio. krećat (se) krećem (se) nesvr, 'kretati (še)'. — Kola su se već krećala kad sam ja ušo u avliju. kremen kremena m 1. 'vrlo tvrd kamen, koji se pre upotrebljavao za kresanje vatre'. — Kremen o kremen se kreso i tako su varnicom palili vatru. 2. 'čovek čvrstog karaktera'. — Marko je kremen, a i Luka nije drugačiji, pa su se sad dva kremena sudarila. kremenjak-aka m 'čovek telesno i moralno čvrst, jak, nepokolebljiv'. — Samo onaj čovik koji je sam svoj gazda mož bit pravi kremenjak. krenit krenem svr. 1. 'poći, zaputiti se'. — Ja sam već krenio kući. 2. 'učiniti da se šta pokrene'. — Puštite kerove da krenu zecove. Izr. Krenilo mu je 'pošlo je nabolje'; krenilo je vino 'počelo je vreti'; krenilo je tisto 'počelo se dizati'. ~ se 'maknuti se s mesta, pokrenuti se'. — Di si se krenio? krenut-a-o 'pijan'. — Ne vridi mu sad divanit, vidiš da je krenut! krepdešin-ina m 'teška svilena tkanina (za svečane haljine)'. — Koja cura dobije ruvo od krepdešina, ta je već velika divojka. kresat krešem nesvr. 1. 'seći, rezati gornji deo, vrh čega (grane, brkove), podsecati'. — Kresaćemo voćke. 2. 'oštro govoriti, psovati, kleti'. ~ on je umiriva, a ona samo kreše li, kreše!; Kreše Bara svom pijanom čoviku, a on samo klama glavom. kresnit-nem svr. 1. 'udarom izazvati varnice, zapaliti'. — Kresni mašinu da vidim koliko je sati? 2. 'zasjati, sevnuti, zasvetliti'. — Ja je pogledo, a ona ko da kresne očima 3. otvoreno, odlučno reći kome što; opsovati'. — Ama, kresni tom balavcu! kreveljit kreveljim nesvr. 'praviti grimase, neprirodne pokrete licem ili očima'. — Red bi bio da štogod kažeš, kad te čovik lipo pita, a ne da samo kreveljiš očima. ~ se 1. 'praviti grimase ili neprirodne pokrete (na koga ili kome)'. — Dok je on gledo u Ciganku kako se krevelji, Ciganin mu je izvadio novce iz džepa. 2. 'prenemagati se'. — Kaži lipo glasno i jasno kad te dida pitaje, nemoj se tu samo kreveljit. 3. 'plakati, iskrivljujući usta, derati se'. — Ona se samo u plaču kreveljila, a suze su same tekle.

RICNIK 2.pdf

krevet m 'deo kućnog nameštaja za spavanje, ležaj, postelja': bolnički ~, vojnički ~; gvozdeni ~; ~ od dasaka 'drvenice'. Izr. rastat se od astala i kreveta 'prestati živeti zajedno (o bračnim drugovima)'; pasti u ~; prikovat za ~; 'razboleti se'. krevetac-eca m 1. dem. od krevet. 2. 'krevet sa jedne strane bez naslona (jer je taj deo bio uz samu zidanu peć pa su u spavanju noge dolazile do tople peći)'. krevetski-a-o 'koji se odnosi na krevet, posteljni' ~ čaršap. krezav-a-o 1. 'krezub'. — Kad se nasmije, naprid su mu se vidila dva krezava zuba. 2. 'koji se iskrzao od upotrebe'. — Rukav je krezav, dobro bi ga bilo malo opšit. krigla ž 'vrč, oveća čaša (obično za pivo)'. kriglica ž dem. od krigla. krilatica ž 'avion'. — Al sam se ustravio kad sam prviput vidio krilaticu. krilatičar m 'avijatičar'. — Samo da mi je znat kako se tim krilatičarima ne zamuti u glavi tamo gori kad lete?! kripost ž 'duhovna vrlina'. — Čvrsto je virovo u kripost ljudi. kriposan-sna-sno 'čestit, pošten'. — Kriposan čovik voli sebe koliko i sve druge valjane ljude. kripta (G. mn. kripta) ž 'porodična grobnica'. Napoljuje ladno i mračno koukripti. Krist m 'po Bibliji naziv Isusa iz Nazareta, osnivača hrišćanstva, Hrist(os)'. — Izr. braća u Kristu 'pripadnici iste hrišćanske zajednice'. kriška ž 'nevelik komad izrezan iz celine'. — Podaj prosjaku komad kruva i krišku sira. kriv-iva-ivo 1. 'koji nije prav, koji je savijen, svinut'. — Stipan je načupo iz dasaka punu kesu krivi klinaca, sad i Ispravlja kalapačom. 2. 'koji ne stoji pravo, iskošen'. — Zašto ne popraviš ona vrata na svinjaku, tako krivo stoje da se prasici mogu provuć. 3. 'koji je načinio nešto što ne valja, koji je odgovoran za neko deio'. — Vidim ja, da je pendžer razbijen, al triba da mi kažete ko je kriv za to?! Izr. Ni kriv ni dužan 'ispravan, nevin'. krivnja ž 'krivica'. — Jeste izgorilo, al nije moja krivnja. krivovirac-rca m 'krivoveran čovek, jeretik'. Kažu, da su u staro vrime i nama govorili da smo krivovirci. krizantin m bot. Tanacetum indicum, hrizantema'. krizma ž 'obred u katoličkoj crkvi koji vrši biskup praveći verniku na čelu znak krsta posvećenim uljem'. krizmat-am nesvr. crkv. 'dati kome krizmu'. ~ se 'primati krizmu'. križ križa m 1. 'rlg. krst'. 2. 'znak koji stavlja nepismen (uz svoje ime koje mu drugi napiše). Izr. Križ Bože ime isusovo 'govorilo se malom detetu kada kihne (umesto: na zdravlje kod odraslih)'. — To su oni što su isusa na križu metlom tukli 'podmukli, pokvarenjaci'. križalice-ica samo u izrazu: Križalice, bogalice, pukac! — Tako su u najstarija vremena pozdravljala deca svoje stare, praveći krst na dlanu uz gornju izreku. križat križam nesvr. 1. 'rezati u kriške'. — Križa krastavce u zdilu. 2. 'usitnjavati stočnu hranu'. — Križamo blitvu za krave. križić m dem. od križ. krkača ž 'grbača, leđa'. — Jednom raste salo na krkači, drugom pamet u glavi. Izr. Sagni malo većma tu tvoju krkaču 'opomena na efikasniji posao'. krkat krkam nesvr. 'halapljivo jesti, žderati'. _ N8 da idu, već krkaje dok njim ne pukne ta mišina. krknit krknem svr. 1. 'svr. prema krkat. 2. 'pisnuti, maknuti, mrdnuti'. — Baš je velika soba al toliki se svit nasuko, da nisi mogo ni krknit. krlja ž zool. Ixodidae 1. 'krpelj'. 2. 'osoba koja uporno ide za nekim, prati ga u stopu (pogrd. )'. — Zalipila se za njeg ko krlja i ne pušta ga. krma ž 1. 'stočna hrana, pića'. — Što bolja krma, to će krava dat više i bolje mliko. 2. 'naviše savijen prednji deo sonika (u saonicama)'. — Kad su krme u soncama dobro savijene, onda sonca po dobrom snigu sve lete. krma ž v. krma (2. ). — Za krmu se pričvršćiva ždripčanik na sonca. krmača ž zool. Sus 'ženka svinje'. 2. 'mrlja od mastila'. — Tome, šta si uradio, kad si tako veliku krmaču napravio na čitanki?! krmačetina ž augm. i pogrd. od krmača. krmačica ž dem. od krmača. krmče-eta (krmčad ž coll. od krmče) s 'krmak, svinja'. — Na astalu je raspravljo jedno poveće krmče.

RICNIK 2.pdf

krmelja ž 'žućkasta tekućina koja se izlučuje iz očiju za vreme bolesti ili spavanja i na nijma se osuši, krmelj'. — Kako si se umio kad ti krmelja još uvik u očima stoji? krmeljav-a-o 'pun krmelja'. — Još su ti krmeljave oči, a već bi io. krmenadla ž 'svinjsko meso sa rebarcem'. — Volim krmenadlu i u krumpirači. krmivo s 'v. kima (1. ). ~ imamo za zimu dosta stočnog krmiva. krmski pril. 'na svinjski način, nepošteno'. — Ja njemu tako svesrdno davo na zajam, a vidi ti njega, kako krmski vraća: kaže vratiću kad bidem imo. krmski-a-o 'svinjski (pogrd. )'. — Krmska kožica je dobra za pača. Izr. Ko je krmski živio, ne mož drugačije ni umrit! krnit-nem svr. 'udariti'. — On je mene ćiišio, a kad sam gaja krnio štapom po čelenki... krntija ž 'starudija, nešto staro, bezvredno'. — Iza salaša smo držali sve te stare krntije. krnjaukat-njaučem nesvr. 'mijaukati, krmaukati'. — I mačka i svinji krnjauču gladni su. krnjetak-tka m 'ostatak slomljenog zuba u vilici'. — Sve je zube pogubio, samo mu je j'edan krnj'etak virio iz dolnje vilice. krpa ž 1. 'komad tkanine (koja je obično već van upotrebe)'. — To su krpe za pra, a one druge su za pranje sudi. 2. 'zakrpa'. — Dobra će bit ta krpa da mi zakrpiš rukav na laktu. 3. 'stara iznošena odela'. — To ruvo j'e samo da ga isičeš u krpe, pa možeš sa onim drugim krpama tkat krpare. krpara ž 'od mekanih tekstilnih otpadaka otkani prekrivač postelje (na tome se i spavalo, u novije vreme služi kao prostirać za pod)'. ~ imali smo dosta krpara na kojima smo spavali. krpelj'-elja ml. zool. Ixodidas. 2. 'čovek koji želi živeti na račun drugoga'. — Pritumio se kod nas svaki dan na ilo ko krpelj, al radit mu smrdi. krpenjača ž 'lopta od krpa'. — Nismo u ono vrime ko dica ni znali za drugačiju loptu nego samo za krpenjaču. krpež m 1. 'neprestano krpanje, krpljenje'. — S tolikom dicom, brez krpeži, mi ne bi mogli živit. 2. 'ono što je često krpljeno, prnje'. — Taj tvoj kaput je sam krpež, jednog dana će se raspast. 3. 'ono što je sklepano, loše urađeno, krparija'. — Meni se čini, da je taj komšinski čardak običan krpež, dobro ga je majstor namagarčio, ne virujem, da će izdržat ni jednu zimu. Izr. Krpež kuću drži! krpica ž dem. od krpa. krpice-ica ž pl. t. 'testenina izrezana na kockice'. — Većma volim krpice u čorbi nego rizance. krpiguz m bot. Setaria verticillata 'vrsta, prilepljive bodlje'. krpit-im nesvr. 'stavljati zakrpe, činiti opet upotrebljivim, popravljati'. — Na toliko mista su mi već krpljene čakšire, da se ne zna di je zakrpa, a di ona prava kumaša. ~ se 'snalaziti se, životariti'. — Mi ne idemo baš svaki dan mesa, al krpimo se kako znamo i nadamo se boljem. krpljačina ž 'neprestano krpljenje, krparenje'. — Ko bi uvik novo kupovo, zato je tu krpljačina. krstine ž mn. 'snopovi žita sadeveni unakrst (17—18 snopova)'. — Kad se diju krstine, dolnji snop se zove kurjak, a s kojim se odozgor poklapa, zove se popo. krstit-im svr. i nesvr. 1. 'vršiti obred krštenja'. — Dite se ne krsti oma čim se rodi. 2. 'davati ime, biti kum na krštenju'. — Ja nisam još nikog krstio. 3. 'praviti pokretom ruke znak krsta. Izr. Ja ga krstim, a on prdi. 'ne haje za ono što mu se savetuje'. ~ vino, mliko 'ulivati vode u vino i mleko'. ~ se 'stavljati znak krsta na sebe (uz izgovaranje crkv. molitve: u ime oca i sina i duha svetoga, amen): ~ sa četri prsta 'biti katoličke vere'. ~ sa tri prsta 'biti pravoslavne vere'. kršćanin m 1. 'pripadnik kršćanstva, katolik (prema hrišćanin pravoslavac)'. kršćanka ž 'katolkinja'. — Nećeš mi valdar kazat da mi ćer nije dobra kršćanka?! kršten-a-o 'nad njim je izvršen obred krštenja'. Izr. Ni krštene duše 'nikoga nema'. krštenica ž 'izvod iz matice rođenih (krštenih)'. krštenje s 1. 'gl. im. od krstit (se) 2. 'nadevanje imena'. — Krstili su ga po crkvenom Gabrijel, a svi su ga posli krštenja zvali Tome, jel se rodio na dan sv. Tome. krt-a-o 'koji se lako raspada, lomljiv'. — Ne savijaj tu krtu granu, slomićeš je. Izr. ~ meso 'meso bez žila, masnoće i kosti'.. krtičnjak m 1. 'gomilica na površini zemlje koju je izrila krtica'. — ima nikol(i)ko friški krtičnjaka. 2. 'krtičje leglo ispod zemlje'. — Kopali smo krtičnjake ne bi 1 uvatili krtinu. krtina ž zool. Talpa europaea, krtica'. — 2. 'čovek koji bilo čime izaziva sličnost s krticom (pogrd. )'. — Kad s njim divaniš, tako se izvlači iz svega, da ti se čini da imaš posla s krtinom, a ne s čovikom. 3. 'meso bez žila i kostiju'. — Zdravija je krtina od masnog mesa.

RICNIK 2.pdf

krto pril. 'na krt način'. ~ on je najviše ćutio, a i kad bi štogod kazo, sve je bilo tako krto, nikad od njeg lipu rič da čuješ. krto 'pletena korpa od pruća, oveća, sa jednom drškom preko sredine (pudarska kotarica za voće 5 kg), košarica'. — Napunio sam ti krto jabuka da odneseš kući kad pođeš. krumpir-ira m bot. 'Solanum tuberosum, krompir'. ~ paprikaš 'jelo od krumpira u vidu paprikaša bez mesa'; nacilo ~ 'kuvani ~ pečeni krompir u kori'. nagusto ~ 'skuvani, ispasirani krompir i začinjen mleveifom crvenom paprikom'. krumpirača ž 'vrsta jela (u kolutove narezan krompir na koji se u tepsiji slaže kobasica i meso, te peče u seljačkoj peći ili štednjaku)'. — Prava krumpirača traži i dobro vino, da se zalije. krumpirić m dem. od krumpir. krumphište s 'njiva zasađena krompirom. kruna ž 1. 'vrsta kape s dragocenim ukrasima kao simbol vlasti vladara: carska ~; kraljevska ~ 2. 'gornji deo krošnja drveta'. 3. 'perje na glavi ptica u obliku kapice'. 4. 'gornji, vidljiv deo zuba koji se nalazi iznad desni; navlaka na zub da bi ga saouvao od kvarenja'. 5. 'novčana jedinica nekih država: austrougarska ~. Izr. Neće mu past ~ s glave 'neće izgubiti ništa od svoga (umišljenog, uobraženog) dostojanstva'. krunast-a-o 'koji je sličan kruni'. — Ševa je krunasta tica, ~ kokoš, ~ golub. krunica ž 1. dem. od krune. 2. zool. Alauda arborea 'ćubasta ševa'. 3. 'jedna vrsta šiblja, dugih i oštrih bodlja, obično se sadila kao živa ograda'. — Posadi krunicu u keriteš. 4. crkv. 'jedna vrsta molitve (određeno doba godine)'. — Večernja krunica. 5. 'tanka vrpca s nanizanim kuglicama, brojanice' (crkv. )'. — Fratrovima visi krunica o boku. 6. v. kruna (4. ). krunit krunim nesvr. 1. 'odvajati, otkidati zrnje sa klipa kukuruza'. — Samo kad ne moram krunit kuruze. 2. 'obarati, stresati'. — Mislim da ćemo u ponediljak morat krunit orase, zrili su. ~ se 'padati otkidajući se od čega, otpadati'. — Ako ove nedilje ne pokosimo, žito će se počet krunit. krunjača ž 'mašina za krunjenje kukuruza'. — Ubaci samo nikolko klipova u krunjaču da naranimo pilež. krunjačica ž v. krunjača. — Nećemo ni mi više mrvit kuruze na stočiću, kupili smo krunjačicu. krup-an-pna-pno 'koji je velikih dimenzija'. Vidi kako krupan snig pada! — Krava nam je otelila tako krupno tele. krupar-ara m 1. 'vlasnik krupare'. — Najstariji sin nam je otvorio kruparu i sad je još krupar. 2. 'radnik u krupari'. — Lovro se namistio u kruparu i tamo radi ko krupar. krupara ž 'mlin koji krupno melje'. — Kod nas u Ljutovu nema krupara, moramo nosit krupit u Tavankut. krupit krupim nesvr. 1. 'krupnije mleti kukuruz ili drugu zrnastu hranu za stoku'. 2. 'govoriti koješta'. — Bolje bi bilo da nam kažeš istinu, jel ovo što krupiš ne vridi ništa. 3. 'gristi, sitniti'. — Take su mu zdrave i jake zubi kad ide sve krupi ono ilo. krupniš-iša m 'krupni delovi nečega'. — Krupniš ćemo ostavit, a sve sitne jabuke nek iđu u cefru za rakiju. krupno pril. 1. 'velikim koracima; velikim slovima i sl. '. — Nemoj tako krupno koracat, ja moram pokaskivat za tobom. Lipo pišeš, samo malo krupno. 2. 'oštrim izrazima govoriti, psovati'. — Znao sam da se zdravo srdi, jel je krupno opcovo. krušac-šca 1. dem. od kru(v). 2. 'sredstva neophodna za život'. — Ti ćuti i čuvaj svoj krušac jel je teško dobit misto kad se izgubi poso. krušan-šna-šno 'koji se odnosi na kru(v), hlebni'. — Nestalo je krušnog brašna, tribaće nosit mlit žita; — Napolju smo napravili jednu novu krušnu peć. ~ brašno 'brašno za hleb'; ~ kotar(i)ca 'korpa u kojoj se drži testo ili brašno pre mešenja'. kruščić m dem. od krušac. kruška ž bot. 'Pirus communis, drvo i plod takvog drveta'. 2. 'sijalica'. kruškica ž dem. od kruške. krušnica ž 1. 'peć za pečenje kru(h)a'. — Dobro užari krušnicu, da nam ne bidne kruv gnjecav. 2. 'grudva testa koja se ostavlja kao kvasac za sledeće pečenje'. — Ostavi krušnicu za kvas. kru(v) kruva (Nmn. kruvovi Gmn. kruvova) m. 1. 'hleb'. 2. 'sredstvo za život, zarada, služba'. — Neću molit nikog da mi da, sam ću se snaći za svoj kruv. Izr. Kruv neće sam rodit; brez ruva i kruva 'bez ičega'; dobar ko komad kriiva 'vrlo dobar'; isti svoj ~ 'steći svojim radom'; trbuvom za kruvom 'poći za zaradom'; ~ sv. Ivana 'bot. rogač Coratonia ciligua'. kruvarit-uvarim nesvr. 'hraniti, izdržavati nekoga'. — Dokleg ću ja tebe kruvarit? ~ se povr. — Lako j njoj, kad se još uvik kruvari kod matere, a udata je više od po godine. kruvčić m dem. od kruv. krv krvi ž 1. 'crvena tečnost koja teče kroz krvne sudove čovečjeg i životinjskog tela'. — Rasiko sam prst, teče mi krv. 2. 'porod, dete (fig. )'. ~ imam ja ćer, eto, to je moja krv. 3. 'koleno, poreklo'. — Bili smo rod po ženskoj krvi. 4. 'ćud, karakter, temperamenat'. — Šta da radim š njom, taka joj je krv. 5. 'težak naporan rad, stradanja (fig. )'. — Tribalo je mnogo znoja i krvi dok nismo ovo stekli. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven'; čovik naše krvi 'ćovek našeg plemena'; ~ mu je pala na oči 'izgubio vlast nad sobom, obnedivio je'; ko da nema kapi krvi 'bled od straha'; ~ nije voda 'svoj ide svome'; kupa mi se u krvi 'smrtno ga mrzi'; pit nečiju ~ 'iskorištavati koga do krajnjih granica'; omastit ruke krvlju 'biti ubica'.

RICNIK 2.pdf

krvaća ž 'hvatanje krvi (običaj da se na Blagovesti, rano izjutra na tašte i na dušak pije crveno vino, s verovanjem da se ono pretvara odmah u krv i „obnavlja" snagu)'. — Pa, danas je Blagovist, da popijemo po jednu krvaću, p onda kako nam Bog da. krvat kfvam nesvr. 'lupati (svim i svačim zbog nesmotrenog rukovanja stvarima)'. — iđi friško, vidi ko to tamo u sobi tako krva?! ~ se 'tući se'. — Kaki su to ljudi, čim se napiju, oma se međusobno krvaje. krvavica ž 'vrsta kobasice (od seckanog kuvanog mesa, krvi i slanine, iznutrica, zatim sušena u pušnici ili dimnjaku)'. — Voiim i kuvanu i pušenu krvavicu. krvit se krvim se nesvr. 'svađati se'. — Braća ste, nije lipo da se za makar čega krvite; sramota je i prid svitom. krzalica ž 'štitnik na donjem delu panta Iona'. Istrošila se krzalica na pantalonama, mora se zaminit. krzat se-a se nesvr. 'trošiti se od trenja'. — Nemoj danas oblačit kaput u kojem radiš napolju, počeli su se rukavi krzat, pa i moram opšit. kržljav-a-o 'koji je u rastu zaostao'. — Svi su lipi, a od osam jedno je ostalo kržljavo prase. kržljavica ž 'ona koja je kržljava'. — Dobro ona ide, al je taka po naravi kržljavica. kržljavit-im nesvr. 'ostajati kržljav'. — Kržljavi i srada uvik od druge dice ~ tuku ga. kržljavko m 'kržljavac'. — Svi ga prdače kržljavko. kržljavo pril. 'na kržljav način, slabo'. — Jesenas smo zasadili nikoliko mladi voćaka, al ne znam zašto nam tako kržljavo rastu?! kržljavost-osti ž 'osobina i stanje onoga koji je kržljav ili onoga što je kržljavo'. — Kižljavost je uvatila usiv ove godine. kubik-ika m 'kubni metar'. — U onom velikom oru kad smo ga ispilali i složili bilo je tri kubika drva. kubikaš-aša m 'radnik koji je plaćen,,po kubiku" (obično za kopanje zemlje)'. — Kubikaši su obično bili snažni ljudi. kubikovat-jem nesvr. 'raditi na kubik'. — Kad nemamo drugog posla, nas trojca zajedno kubikujemo i zaradimo fain novaca. kubura ž 1. 'bedno stanje, mučenje sa životom, petljanje'. — Znate i sami, baco, šta je kubura, kad mi je moj čovik već dvi godine bolesan, a ja sama ranim troje dice. 2. 'kožni deo ama kroz koji prolaze štrange, služi kao štitnik na konjskim bokovima'. kuburit im nesvr. 1. 'rvati se sa životnim nedaćama'. — Ja da sam na tvom mistu, ne bi š njim toliko kuburila. kucat kucam nesvr. 'imati polni odnos'. ~ se povr. 'vršiti polne odnose'. kuckat-am nesvr. 'nešto raditi, udarati u što'. — Ne dirajte baću, štogod kuckaje pod naslamom. kuče-eta kučad s 'štene'. — Šta si dono to kuče u sobu? Izr. Ni kučeta ni mačeta! 'puka sirotinja'. kučence/kučence-eta s dem. od kuče. kučiber m 'torbar, probisvet'. — Zaključavaj vrata kad si sama, mož naić kaki kučiber. — Kad ćeš ić med svit, Iipo mi se obuči, nemoj da izgledaš ko kaki kučiber. kučka ž 1. 'kuja, ženka psa'. — 2. 'bezobrazna drska žena (pogrd. )'. — I ti da moliš Anu, kučku jednu?! kučketina ž augm. i pogrd. od kučka. kučkica ž dem. od kučka. kuća ž I. 'dom, zgrada za stanovanje'. — Kuća nam je u varoši. 2. 'porodična zajednica'. — Naša kuća nije velika: nas dvoje matori i dvoje dice. Izr. bit kod kuće 'dobro poznavati nešto'; bit ko u svojoj kući 'biti dobro primljen'; dogovor kuću gradi 'dogovorom do uspeha', božja — 'crkva'; luda ~ 'nered, haos'; ne gori ti kuća nad glavom 'ne treba žuriti'; ni kuće ni kućišta 'bez igde ičega'; piši kući propalo je 'nema leka, nema spasa'; Divaniš ko da si pamet kod kuće zaboravio! Da je kuća dobra i kurjak bi je imo! Ne stoji kuća na zemlji, već na ženi! Ne plaču joj dica kod kuće! 'nema ih, pa može po selu vreme provoditi. kućerak-rka m 'mala siromašna kuća'. — Petoro dice su podigli u jednom kućerku. kućerica ž 'mala siromašna kuća, kućerak'. — Kad je pogledo u kućericu, tamo ima šta i vidit. kućerina ž 'augm. i pogrd. od kuća'. kućetina ž augm. i pogrd. od kuća. kućevan-vna-vno 'koji se brine o kući, kućanstvu, čuvaran, marljiv u unapređenju kuće'. — I dida i baćo su bili kućevni ljudi, zato su se i skupili. Izr. kućevno vino; ~ slanina; — žena 'čuvarna, dobra domaćica'. kućit-im nesvr. 'sticati imovinu, zarađivati'. — Ja sam to što imamo, sine, kućio pedeset godina. ~ se 'sticati imovinu, stvarati domaćinstvo'. — Triba bit strpljiv, kuća se kući cilog života. kućište s 'zemljište oko kuće i pod kućom'. Na ovom mistu je bila kiića, a sad je ostalo samo kućiste. kud pril. 'kuda, kamo, gde'. — Izr. Kud koji slatki moji 'kad je vreme za razilazak ili kad se treba spasavati bekstvom'.

RICNIK 2.pdf

kudak v. kud. — Kudak će se moja dika paradirat... kudan v. kud — Kudan je voda tekla, tudan opet navire. kudbogdaš-ate u stalnim izrazima: kuda, kuda si krenuo'. — Kudbogdaš, Janje, tako rano, još se nije ni razvidilo?! kudgod 'kuda god'. — Juče sam bila na proštenju, još toliko svita nikad nije bilo: kudgod pogledaš samo se glave vide. kudit-im nesvr. 'ogovarati, obezvređivati'. — Ako nemaš lipu rič, nemoj ni kudit, pa nek se sami odluče. kudrat-am nesvr. 'kovrčati'. — Vidim kudraš kosu ićeš u bal? ~ se 'postajati kovrčav'. — Neću se kudrat i gotovo. kudrav-a-o 'koji se kovrdža, kovrdžav'. — Alaj je taj vaš šarov kudrave dlake. kudrov-ova m 'pas kudrave dlake'. — Kudrov se uplašio pa zalajo na svoj osin. kufer m 'kofer'. — Tušta kufera sam se ja naslala sinu dok je učio škule u varoši. kuferaš-aša m 'onaj koji se kreće sa poslom i svu svoju imovinu nosi u kuferu, došljak'. Šta on meni, kuferaš, soli pamet kako ću ja zemlju obrađivat?! kuferčić m dem. od kufer. kuferetina ž augm. i pogrd. od kufer. kuga ž med. pestis. — Kuga je jedared zdravo arala u Subotici. Izr. bojat se ko od kuge 'kloniti se koga u svakoj prilici'; ku će ~ nego u svoj rod 'jednu nesreću često prati druga'. kuglov-ova 'vrsta kolača (od brašna, jaja, suvog grožđa, mleka i dr. pečeno u limenoj posudi), kuglof'. — Ne smim ni kazat čoviku da sam se s tobom zadivanila i da mi je izgorio kuglov. kuglja ž 'kugla'. — Otkadje ova drvena kugljau našoj avliji? 2. 'ukrasno staklo za jelku (o Božiću)'. — Kupili smo deset novi kugalja za granu za Božić. 3. 'metak, tane'. — Kuglja mu je otkinila šaku u ratu. kugljana ž 'kuglana'. — U Bašinoj kugljani je jedna kuglja udarila derana koji namišća bebe. kugljat se kugljam se nesvr. 'kuglati se'. — Kako se on dobro kuglja, to je štogod: jedno za drugim je svalio po devet beba. kugljica ž dem. od kuglja (ono što ima oblik kugle ili približno takav)'. — Vokšovali smo gumenim kugljicama. kuja ž v. kučka. — Daću ti ovu kuju toliko mi je već naštenila štenadi da ne znam di ću š njima. kujica ž dem. od kuja. kujna ž 'kuhinja'. — Dico, oma da ste išli napolje iz kujne. kujnica ž dem. od kujna. kuka ž 1. 'naprave u obliku šipke sa zavinutim jednim krajem da se nešto zakači i privuče'. — Donesi kuku da probarro izvuć kabo iz bunara. 2. 'drvena naprava, drška sa jednim paroškom (za skupljanje pokošenog žita'). — Rjsaruša nosi kuku, a risar kosu. 3. 'klin za zavrnutim krajem o koji se može nešto obesiti'. — Ostavi štrangu na kuku. kukalj m 'čvor koji se potezanjem jednog kraja lako razvezuje'. — Lipo je svezala maramu na kukalj. kukavan-vna,-vno 1. 'jadan, bedan, ubog'. — Kad ostariš i ostaneš sam, kukavan je to život. 2. 'ništavan, beznačajan'. — Moraš cio dan rmbat za šačicu kukavnog brašna. kukavica ž 1. zool. Cuculus sanorus 2. 'često uz atribute (crna, sinja) kukavna, jadna ženska osoba'. — A šta ću ja, kukavica kukavna, brez igdi ikog svoga?! 3. 'moralno slab čovek, pljašljivac'. — Da nisi kukavica ti bi Tezu za ruku pa ajd kući i gotova ženidba. 3. 's mukom ostvarena minimalna zarada'. — Šta ja zaradim koju kukavicu i još kradom od babe polak pošaljem čoviku u katane. kukica ž dem. od kuka. kukolj m bot. 'vrsta korova, Agrostemma githago'. — Ti si meni, Albe, obećo žito brez kukolja. kukotres m 'zadnja ovčija noga (od karlične kosti, do pregiba)'. — Uzmi drugo, a meni daj jedan kukotres, tamo znam da ima dosta mesa. kukuljica ž 'kapuljača'. — Di si samo našo tu kukuljicu na glavu? kukurikat kukuriče nesvr. onom. 'pevanje glasom „kukuriku" (o petlu)'. — Kako ti pivci znadu baš u četri sata ujutru da kukuriču? kulača ž 'čutura (obična vojnička)'. — Znali smo mi u kulači držat i vino, samo ako smo došli digod do njeg. ĸ mađ. kulacs. kulaš-aša m 'konj žućkastosive dlake'. — Nikad nisam volio konja kulaša.

RICNIK 2.pdf

kulaša ž 'kobila žućkastosive dlake'. kulašast-a-o 'konj koji je kao kulaš'. — Valdar znaš kaki je konj kad je kulašaste dlake. kulecat kulecam nesvr. 'pratiti, za nekim uporno ići'. — Nemoj već stalno za mnom kulecat, vidiš da neću nikud otić dok ne okopam sav luk. kulen m 'vrsta kobasice'. — Klali smo, pa smo i dva kulena napravili. kulučit-im nesvr. 1. 'raditi kuluk'. —'Već dvi nedilje kulučim. 2. 'teško i naporno raditi'. — Mi paori kulučimo cile godine, samo na našoj zemlji. kuluk m 1. 'obaveza ličnog neplaćenog rada na javnim radovima'. — Tri dana sam ove nedilje bio na kuluku s konjima i kolima vuko sam zemlju za pravljenje puta. 2. 'težak i naporan rad'. — Godinama sam služio kod gazda i zdravo sam se obradovo kad sam se tog kuluka oslobodio. kum m (Nmn. kumovi) 'kod hrišćanskih naroda onaj koji drži dete na krštenje kao svedok ili zastupnik roditelja; onaj koji daje ime novorodenčetu: ~ na krštenju'. ~ na krizmanju 'svedok na krizmi'; venčani ~ 'svedok na venčanju'. Izr. Ko ne žali tura do kuma dogura! 'pa će sve imati ko i kum"; Kolike su oči pa ne vide kuma! 'nešto je na dohvat ruke, a ne uočava se'. kuma ž 1. 'žena koja kumuje'. 2. 'kumova žena'. kumaša ž 'vrsta teške svilene tkanine, protkane somotom'. ~ imala je dva ruva od kumaše. kumašica ž dem. od kumaša; tanka vrsta somota'. — Ruvo od kumašice se nikad ne nosi zimi. kumče-eta coll. kumčad s 'u odnosu na kumovo dete koje je on krstio'. — Nije Bartul samo moj sinovac, već i kumče. kumica ž 1. dem. i podsm. od kuma. 2. 'žensko dete prema svome kumu'. kumicin-a-o 'koji pripada kumici'. — Kumicina pogača je uvik najbolja. kumić-ića m 1. dem. od kum. 2. v. kumče. kumin-a-o 'koji pripada kumi, potiče od kume'. — Sad sviraje kuminom bratu. kumov-a-o 'koji pripada kumu'. — Ja ću na kumova kola. kumovat kumujem nesvr. 1. 'biti kum (kuma) pri krštenju, krizmi ili venčanju'. 2. 'učestvovati svojim savetom pri stvaranju kakvoga plana, kakvoga posla'. — Čuo sam da se Marga vratila Josi, ne moraš mi ništa reć, znam da si ti u tom kumovo. kumovski-a-o 'koji pripada kumu i kumovima'. — Ja sam dobio i kumovsko ime. kunda ž 'ženski polni organ'. kunina ž 1. 'vlat na vrhu trske'. — Što je na trski lipa kunina izvlatala. 2. 'metla od takve trske, pajalica'. — Uzmi kuninu pa njom najpre opraši zidove. kunjat kunjam nesvr. 1. 'nalaziti se u stanju polusna, dremuckati'. — Bolje iđi spavat nego što tu sidiš i samo kunjaš. 2. 'poboljevati, osećati se slabim'. — Već duže vrime Lazo štogod kunja, ne znam šta mu je, al mi se čini da iz dana u dan slabi. kupat kupam nesvr. 'potapati telo u vodu radi pranja'. — Požuri s tom vrućom vodom i kupaj dite, da ne plače toliko. ~ se povr. — Nisam se ja, rano moja, nigdi kupala osim u kortu, a prala se u lavoru. Izr. ~ u znoju 'biti u znoju od vrućine ili teškog rada. kupinjača ž bot. 'Rubus fructicosus, kupina'. kupit kupim svr. 'pribaviti neku robu za novac'. — Kupio sam kuću u varoši. 2. 'privući na svoju stranu mitom, laskanjem'. — Kupio je ženu svojim gazdašagom. Izr. Kupio je on i novaca. 'uzeo zajam'. kupit-im nesvr. 1. '(koga) dovoditi na jedno mesto sazivajući'. — Marko kupi dlcu za sigru. 2. '(što) pribirati, sabirati'. — Kupimo orase. 3. 'sastavljati, priljubljivati odvojene delove jedne uz druge (mišiće, usta kao znak neprijatnog osećanja ili kakvog uzbuđenja)'. — Ne volim zeleno voće, kupi mi usta. ~ se 1. 'skupljati se na jednom mestu'. — Kupićemo se kod Loske u kolo. 2. 'skupljati se, uvlačiti se u sebe (od zime, straha)'. — Sva sam se kupila od zime. kupka ž 'toplo kupatilo, banja'. — Doktor mu je propiso vruću kupku za ličenje. kuražan-žna-žno 'hrabar, odvažan'. — Čim sam s tobom, oma sam i ja niki kuražniji. kurdačit-im nesvr. 'pušiti (pogrd. )'. — Izađi već malo i(z) sobe, pa tamo kurdači taj tvoj smrdljivi duvan. kurđipa ž 'oštrokonđa'. ~ udala bi se ja za njeg već davno al mu je mater taka kurđipa, pa ne smim. kurđup m 'ženska kosa upletena i podignuta na zatiljku'. — Kad joj kurđup nakrivo stoji, onda joj se bolje sklanjaj s puta. kurjak m zool 'vuk'. Izr. Ko se s ovcama miša, kurjakovi ga pofdu. Kurjak dlaku minja al ćud nikad! Tiro lisicu pa istiro kurjaka! I kurjakovi siti i ovce na broju! Mi o kurjaku a kurjak na vrati! Na kurjaka vika a lisica meso ide. kurjin-a-o 'koji pripada kurjaku, kurjakov'. — Ovo ko da je kurjin trag?

RICNIK 2.pdf

kurjo m v. kurjak. — Nije kurjo izijo zimu! kurtala/kurtala pril. u stalnom izrazu: ne bilo ga! (da se nešto neželjeno ne dogodi)'. — Kurtala bflo i takog čovika, kad ne zna šta je dosta! kurtalisat (se)-išem (se) nesvr. 'osloboditi se, spasti se (od čega ili koga)'. — Jedva živa sam ga se kurtalisala. Važno je meni da sam se bolesti kurtalisala. kurtav-a-o 'kratak, kus'. ~ imali smo kera kurtavog repa. — Men se čini da je tebi postala suknja malo kurtava. kuruz m bot. 'Zea mais, kukuruz'. — Sutra ćemo popunjavat kuruz, dosta je slabo niko. kuruzan-zna-zno 1. 'koji se odnosi na kukuruz'. — Dijemo kuruzno snoplje u klupe. 2. 'koji je načinjen od kukuruznog zrna'. — Tribala bi mi koja kila kuruznog brašna za proju. kuruzište s 'zemlja pod kukuruzom (ili posle branja, ali još neuzorana)'. — Kuruzište je dvared veće nego onaj komad pod žitom. kuružna ž 'suve stabljike sa kojih su obrani kukuruzi, kukuruzovina'. — Baci koji snop kuružne kravama u jasle. kuružnja ž v. kuružna. — Sadili smo tri badnja kuružnje. kurva ž 'bludnica, prostitutka'. — 2. 'kukavica'. — Da nije otac Lozan kurva, dica bi se već davno pomirila. Izr. Kurvo jedna muška! (kao psovka, pogrd. ). kurvar-ara m 'onaj koji živi sa kurvama, bludnik'. kurvarluk m 'kurvarski život, kurvanje'. — izaće na nos njemu i taj kurvarluk, samo dok lanci odu. kurvarov-a-o 'koji pripada kurvaru'. — Valdar nećemo divanit o kurvarovom poštenju?! kurvarski-a-o 'koji se odnosi na kurvara'. — Ta taki je njezin i kurvarski pogled. kurvarski pril. 'na kurvarski način, iz prevare'. — Uzo mu novce i kurvarski pobigo. kurvat se-am se nesvr. 'postupati, vladati se ko kurva'. kurvetina ž augm. od kurva. kurvica ž dem. od kurva. kurvin-a-o 'koji pripada kurvi'. kusav-a-o 'kus, bez repa (životinja)'. — Još nisam dosad vidio kusavog pulina. kusnica ž 1. 'štenara, stecište pasa'. — Odnesi joj štence natrag u kusnicu. 2. 'mesto za sprovođenje nemorala'. (pogrd. ). — Čula sam ja za njezino skupljanje mladeži, to je prava kusnica, bavi se ona sparivanjem. kuso m 'pas'. — Drž nanu za suknju da te ne ugrize kuso. Izr. Doće kuso na kolač 'biće prilike da se nekom vrati milo za drago'. kilš/kilški! 'uzvik za teranje svinja'. kušljat se-a se nesvr. 'linjati se'. — Nfsmo davno kupili one pokrovce, a čini mi se da se već kušljaje. kuštrav-a-o 'kome se kosa, dlaka razbarušena, kovrčav, kudrav'. — Naš Luka, kad je posto prokator. imo je tako lipu kuštravu malu bradu. kutljat-am nesvr. 'izlaziti u gustim mlazovima, šikljati, kuljati'. — Čim dica čuju da baćo iđu kući, oma kutljaje iz avlije. kuvanje s 1. gl. im. od kuvat. 2. 'kuvano jelo'. — Zašto niste ili kuvanja? kuvat-am nesvr. 'kuhati'. — Kuvam za užnu paprikaša. Izr. bit pečen i kuvan (kod koga) 'svakodnevni gost'. ~ se 1. 'biti izložen vatri (o jelu i dr. )'. — Danas se ne kuva. 2. 'biti izložen velikoj žezi, vrućini'. — Kuvam se od vrućine. 3. 'spremati se; razvijati se (o mislima, osećanjima)'. — Već odavno se u meni kiiva i sad je prikipilo! kuverta ž 'koverat'. — Bacio si kuvertu, a ja ne znam napamet atrez, pa ne možem poslat pismo. kuždrav-a-o v. kudrav. — Što je smišno to kuždravo mače. kvaka ž 1. 'ono za što se uhvati i pritisne rukom kad se vrata otvaraju i zatvaraju'. 2. 'kriv predmet kojim se ili o koji se nešto kvači, kuka'. — Kvaka na kolečkama se prokinila. 3. 'skakavica, reza'. — Vi se još uvik uzdate u staru kvaku s uzicom, nećete da je prominite. kvaknit-em svr. 1. 'udariti, odalamiti'. — Kvakniću ja tebe da ćeš zapantit. 2. 'čvoknuti, kljucnuti'. — Ne diraj te piliće, jel će te kvaknit kvočka pa ćeš se onda drečit. kvart m 'deo grada koji sačinjava više ulica'. U prvom kvartu nikad nije stojala sirotinja.

RICNIK 2.pdf

kvartal-ala m 'tromesečje'. — Kazo je da mu triba novac samo za jedan kvartal, a evo i drugi j'e prošo. kvartllj-ilja m 'stan, prenoćište'. — Dobio si kvartilj za jednu noć a kad nećeš da radiš, možeš ić. kvartir-ira m v. kvartilj. — Nemaš sad nikog na kvartiru? kvas m 1. 'materija u kojoj su gljivice koje izazivaju kiselo vrenje'. — Zamutila sam kvas za kruv. 2. 'količina koja služi kao osnova za pretvaranje mleka u kiselo mleko, u jogurt, i sl. \ — Nisi valdar svu kiselnu poila?—Nisam, ostavila sam kvas. kvatri (mn. kvatara) ž 'strogi post (kod katolika na početku svakog godišnjeg doba)'. — Počele su kvatri, sad:,,šic guza do Uskrsa mesa". kvint m 'navoj na nekom predmetu'. — Kvint se izlfzo, pa ne možem zašrofit. kvita ž 1. 'priznanica'. — Kad mu vratiš novac traži našu kvi'tu. 2. 'uteg za vagu'. — Nemamo dosta kvita za mažu ~ moraćemo uzajmit kad dođe mašina. kvitirat kvitiram svr. i nesvr. 'izravnati (neko dugovanje), dati potvrdu o tome'. Izr. — Sad smo kvit! ~ se 'izravnati račune među sobom, raskusurati se'. — Ja mislim da se sa ovfm kvitiramo, sad niko nikom više ne duguje. kvitovat-ujem nesvr. v. kvitirat. — S tobom da kvitujem, makar posli opet uzajmio. ~ se v. kvitirat se. — Jedva smo se već jedared i u ovome kvitovali. kvocat-a nesvr. 1. 'glasati se, oglašavati se kao kvooka'. — Čuj'em da kvoca kvočka, triba naranit piliće. 2. 'dosađivati nekim zahtevom ili savetom'. — Badavad kvocaš nikako nećeš dobit! kvečit-i nesvr. 'kvocati'. — Dokle će da kvoči zato što je jedno jaje snela. kvočka ž 1. 'kokoš koja leži na jajima ili je izlegla piliće'. — Tako sidim ko kvočka na jajima. 2. 'koja priča bez prestanka' — Eno iđe nam Roza, sa će ona ko kvočka da nam svima dosadi. kvočketina ž augm. i pogrd. od kvočka. kvočkica ž dem. od kvočka. kvrcat-am nesvr. prema kvrcnit. kvrckat-am nesvr. dem. od prema kvrcat. —Tamo su dida pod naslanom, štogod kvrckaj'e. kvrcnit-nem svr. 1. 'glasnuti se škljocanjem, lakim praskom, puckaranjem i sl. '. — Štogod je napolju kvrcnilo; — Učinilo mi se, ko da je kogod kvrcnio na vrata. 3. 'snažno udariti (podsm. )'. — Kad ga je Mate kvrcnio vilištanom, Stipan se opružio ko pokošen. kvrdžat-am nesvr. 'kovrdžati, kudrati (kosu)'. — Ja sama kvrdžam moju kosu. kvrdžav-a-o 'kovrdžav'. — Ona ima od rođenj'a taku kvrdžavu kosu. L labanc-anca m 'veliki pas'. laboška ž 'šerpa'. — Evo, skuvala sam punu labošku paprikaša. labrcnit-nem svr. 'prezalogajiti'. — Pa, kad me toliko baš nudite, možem malo labrcnit. labrnja ž 1. 'njuška, gubica'. 2. 'usta, lice, usna (pogrd. )'. — Bolje zatvori tu tvoju labrnju, dosta si baljezgo. lackat-am nesvr. 'gladiti, maziti'. — Dokle ćeš već lackat taj ormar, ja bi ga dosad već triput otrla. ~ se 'gladiti se, lickati se'. laćanje s gl. im. od laćat (se). Izr. Kako plaćanje tako i ~ 'za slabo plaćeno, slab je i rad'. laćat (se)-am (se) nesvr. prema latiti (se). 'svesrdno se prihvatiti posla'. lad m 'hlad'. — Pripravi astal da u ladu užnamo. Izr. rujanski ~ gotov jad. ladan-dna-dno 'hladan'. — Daj mi da pijem al ladne vode, s dnola bunara. Izr. mitav Iadan 'miran, staložen, hladnokrvan'; biti ladne krvi 'ne uzbuđivati se, biti hladnokrvan'; bit ko poliven vodom 'osećati se nelagodno zbog nečeg'; ~ juni sve pokunji; maj ~ nije svit gladan. ladit ladim nesvr. 'činiti što hladnim, rashlađivati'. — Ako ti je vrućina nađi ko će te ladit. ~ se 1. 'rashlađivati se'. — Sidajte da idemo da se ne ladi čorba. 2. 'postajati ravnodušan, smirivati se (u osećanjima)'. — Čim su se uzeli, on je počo da se ladi.

RICNIK 2.pdf

ladno/ladno pril. 1. 'studeno'. — Napolju vije, ladno je. 2. 'neljubazno, ravnodušno'. — Vidiš da nas strina ne voli, tako smo davno bili kod nje u gostima, a ona nas je opet ladno dočekala. ladnoća ž 'hladnoća'. — U ovoj ladnoći je najbolje sist kod vruće peći. : ladovat lađujem nesvr. 'hladovati'. — Ne voli radit pa zimi laduje, a u'ti gladuje. ladovina ž 'hladovina'. — Kad se ris radi nema ladovine, sunce svudan prži. Izr. debela — 'nerad, lenčarenje'. ladovit-a-o 'pun hlada, senovit'. — Nije nam avlija još dosta ladovita, malo imamo drveća nasađenog. lađa ž 'brod'. — Pripovida o Jađi ko da je juče na njoj išo. Izr. Ko da su mu sve lađe potonile. lađar-ara m 'onaj koji radi na lađi i plovi na njoj, brodar, mornar'. — Moj stric je bio lađar na Dunavu. lađarov-a-o 'koji pripada lađaru. — Lađarova kuća uvik pliva. lađica ž dem. od lađa. lag laga m 1. 'tekuće sredstvo kojim se premazuju predmeti radi sjaja, čuvanja od kvarenja i sl., lak'. 2. 'prerađena koža vrlo sjajne površine'. — Je 1 istina da ti je nana kupila cipele od pravog laga? lagacak-cka-cko dem. od lagan. lagacko pril. dem. od lagani. Izr. ~ kume 'kada se kum previše razveseli na svadbi'. lagan-ana-ano 'polagan, spor'. — Kako možeš tako laganim korakom ić? lagano pril. 'bez žurbe, sporo, polako'. — On kaže da će se žurit lagano. lagarija ž 'laž'. — Tu lagariju je Vranje izmislio. lagat lažem nesvr. 'svesno, namerno govoriti ono što nije istina'. — Mogla sam oćutit, al kad ja ne znam da lažem. Izr. Laže i što pljune. lagirat lagiram nesvr. 'premazivati lakom'. — Kata je našarala jaj'a za Uskrs, a ja i samo lagiram. lagit-im nesvr. dem. prema lagat. lajalo s 1. 'lajavac'. 2. 'usta, njuška, gubica (pogrd. )'. — Dobro bi bilo da zatvoriš to tvoje lajalo. lajat-jem nesvr. 1. 'odavati kratke odsečne glasove (psi i sl. životinje)'. — 2. 'pričati, govoriti ružno o nekome (pogrd. )'. 3. v. landarat (1. ). _ Tako je mišava da suknje oko nje sve laju. Izr. ne laje kera sela radi, već sebe radi 'ne priča radi drugih nego sebe radi'; ker koji tušta laje ne ujeda; ker laje, a vitar nosi. lajav-a-o 1. 'koji mnogo laje (o psu)'. — Ne znam čiji je taj lajav ker, po cio dan se čuje? 2. 'koji ružno govori o drugima, olajava (pogrd. )'. — Dobro bi bilo da ne dođe ona lajava Roza i njezin pijani Bruno. lajavac-avca m 'onaj koji je lajav (pogrd. )'. — Svi ste vi lajavci, a kad triba radit, onda ja moram ono najteže posvršavat. lujavica ž 1. 'kučka koja mnogo laje'. — Boji se tvoje kere lajavice. 3. 'lajava osoba (obično ženska) (pogrd. )'. — Baba je, pa joj se mož oprostit što je lajavica. lajkuša ž v. lajavica (2. ). — Š njima u društvu je bila i ona Bara lajkuša. lako (komp. lakše) pril. 'bez muke, sa lakoćom'. — Vama je lako, dico, kad ste mladi. Izr. lakše je zabavit nego opravit! ~ je u dobrom dobar bit! ~ je gotovom ditetu otac bit! ~ je đavolu u ritu svirat ~ je onom ko pameti nema; lakše je spričit nego ličit! lakše je sačuvat ovce neg novce! laktanja ž 'kasarna'. — Tamo nam je kuća blizo prve laktanje. ĸ mađ. laktanya. lakum-a-o 'pohlepan, lakom'. — Ušo andrak u njega, pa što više ima, sve je lakumiji. lakuman-mna,-mno v. lakum. — I na ilu je lakuman čovik. lakumić m 'mali pleteni kolač'. — Danas će za užnu bit lakumića i čorbe s krumpirom. lakumit se-im se nesvr. 'biti lakom, pohlepan'. — Lakumi se on za njezinim lancima. lakumo pril. 'lakomo, pohlepno'. — Ne samo da tako ide već i lakumo gleda u zdilu. lampaš m 'svetiljka (petrolejka), lampa'. — Smračiva se, mogla bi upalit lampaš. Izr. Dogorio mu ~ 'umro'. mađ. lampas. lampašić m dem. od lampaš. lanac-nca m 1. 'mera za površinu (2. 000 hv )' 2. 'niz metalnih karika, prodenutih jedno kroz drugu (za vezivanje, pričvršćivanje i sl. ili kao ukras)'. — Sveži kera na lanac. 3. 'mera za dužinu (50 m)'. — Nema više od tri lanca dužine. Izr. vodit (koga) ko na lancu 'držati u slepoj poslušnosti'; puštit s lanca (nekoga) 'ostaviti bez nadzora, raspustiti'.

RICNIK 2.pdf

lančić m dem. od lanac. landara ž 'žena lutalica i brbljivica, koja tumara (pogrd. )'. — Mani Ciju, ona je bila i ostala iandara. landarat-am nesvr. 1. 'razmahivati nečim, mlatarati'. — Ona je igrala kolo, a suknje su joj sve landarale. 2. 'brbljati, blebetati'. — Svi se skupe kod babe, p onda samo landaraje. 3. 'ići tamoamo bez cilja, tumarati, motati se'. — Poslala sam i da tresu šljive, a oni landaraje oko guvna. lanđra ž 1. 'mrena na oku'. 2. 'opna, tanka kožica (na jajetu)'. lane pril. 'prošle godine, Iani'. — Poznamo se mi još od Iane. lanit-nem svr. 1. 'oglasiti se lavežom, zalajati'. — Kaki je to ker, kad nikad ni ne lane. 2. 'progovoriti, nesmotreno što izreći'. — Pripazi, Joso, malo na njeg da štogod ne lane. lanski-a-o 'prošlogodišnji'. — Još nisam zaboravila lanski Božić, tako je veso bio. Izr. dobar ko ~ snig 'prošao i zaboravljen'; bri'ga ga ko za ~ snig 'baš ništa ne mari'; lanskom snigu ne tribaje opanke'. lapacka ž 1. 'plećka (kod životinja)'. — Skini sve meso sa lapacke i samelji ga u divenice. 2. 'lopatica na mlinskom kolu'. — Nikolko lapacaka je istrunilo na kolu vodenica. ĸ mađ. lapocka (csont). lapaćur m 1. 'lupetalo'. — Nije čudo što te zovu lapaćur jel ti samo lupetaš. 2. 'daska u vodenici koja u krugu udara vodu, lapacka'. — Izminio sam dva lapaćura na krugu u vodenici. laparat-am nesvr. v. landarati (1. )'.-— Kako vitar duše tako njezina marama lapara. lapat lapam nesvr. 'jesti (podsm. )'. — Poso je gotov a sa ćemo za astal i lapat. lapavica-e ž a. 'sitna kiša sa snegom'. — Ko te je tiro da i'đeš po tom mraku i takoj lapavici?! b. 'raskvašen sneg sa blatom i vodom'. — Počo se snig topit sa će bit lapavice. lapćar-ara m 'proždrljivac'. — Dobro idu svi svinji, al jedan je pravi lapćar. lapćat-e nesvr. 'jezikom pucketati pri hranjenju (svinje lapću), lokati'. — idu, idu, sve lapću kad njim zametem prikrupu. lapit-im nesvr. 1. 'ispuštati paru, miris, isparavati, vetriti, hlapiti'. — Poklopi taj lonac, da ne lapi para iž njeg. 2. 'gubiti pamćenje'. — Naš dida već pomalo lape. larma ž 'galama, buka'. — igrajte se, al neću da čujem nikaku larmu. larmadžija m 'bukač, galamdžija'. — Ti si, monče, veći larmadžija nego što smiš! larmadži(j)ski-a-o 'koji se odnosi na larmadžij'e'. — Divan mu je bio larmadžijski, a vako je bio zdravo dobar čovik. larmadži(j)ski pril. 'sa mnogo larme'. — Larmadžiu)ski se poriašo. larmat-am nesvr. 'galamiti'. — Da da ne mož ništa čilt kad svi larmate. lasan-sna-sno 'lak'. — Kad se uveče žbućnem u to naše malo jezero, posli se osićam lasan ko perce. lasica ž zool. 'životinja iz reda kuna, Putorius nivalis'. lasno pril. 1. 'lako'. — Ter se lasno zapi Va. 2. 'rado, s uživanjem'. — Da je njegov vinograd, ne bi ga tako Iasno uništavo. lasta ž zool. Hirundo'. Izr. jedna ~ ne čini proliće 'nije dovoljan pojedinačni napor'; prva ~ 'prvi nagoveštaj'. lastar-ara m 'izdanak, mladica (mladi izraštaj na voćki, lozi)'. — Malo je priviše lastara izraslo na lozi, moraćemo kačat. lastica ž dem. od lasta. lastin-a-o 'koji pripada lasti: ~ gnjizdo'. — Stigle su laste vidio sam iz gnjizda da viri lastin rep. lašče-eta s v. lastica. lašnje pril. komp. od Iasno. — Dabome da je lašnje naranit jedna usta nego pet. lašnji-a-o komp. od lasan. latit se-im se svr. 'prihvatiti se čega, prionuti'. — Koliko ja znam, vi ste se već dosta odmarali i sad bi se mogli latit branja. latov m 'opštinski pozivar'. —izno nam je latov porciju za ovu godinu. lavež m 'lajanje'. — Ništa ne čujem od laveža ovi tvoji kerova. lavor-ora m 'široka razvedena posuda za umivanje'. — Nali mi pun lavor vruće vode, da se možem redovno oprat. laž laži m 'neistina, obmana'. — Sita sam ja tvoje laži. Izr. prisna ~ 'potpuna neistina'; u laži su kratke noge 'laž se brzo otkrije'; utirat koga u laž 'uhvatiti koga u laži' ~ mu iz očivi viri.

RICNIK 2.pdf

laža ž m 'lažljivac, lažljivica'. — Ne dam na brata, on nije laža. lažan-žna-žno 'netačan, neistinit'. — Nikad ne gleda čovika u oči, zato što mu je i pogled lažan. lažljiv-a-o 'sklon laganju, koji rado laže'. — Kad je bio mali, i moj deran je bio lažljiv. lažljivo pril. 'na lažljiv način'. — Ja sam ga dobro znavo i oma sam pozno kad je lažljivo divanio. lažno/lažno pril. 'na lažan način, neiskreno'. — Taki je uncucki bio, da se znavo Jažno pritvarat da je pošten i da oće svakom dobro da učini. lažov-ova m 'lažljivac'. — Dok je ljudi na ovom svitu, biće i lažova. lažovčina ž m. augm. od lažov. leca ž 'letva'. ~ Tribo si gušće metriit lece u keriteš oko bašče, vako će mali pilici ulazit u bašču. leć legnem svr. 1. 'zauzeti vodoravan položaj, opružiti se (obično u postelji) radi spavanja'! Bio je trišten pijan, žena ga jedva podigla i legla na krevet. 2. 'razboleti se'. — Vuko je bolest na nogama dok je mogo, a na kraju ga ona svalila i moro je leć u špitalj. Izr. ~ na poso 'prionuti, svojski se predati poslu'; ~ na rudu 'pokoriti se'; ne lezi vraže 'na nesreću'; stvar je legla 'smirila se'. leć leže nesvr. 'izvoditi piliće Ježeći na jajima (živina i ptice)'. Ležu mi se dvi kvočke odjedared. Izr. Nikad vrana sokola ne leže. ~ se 1. 'donositi na svet mlade polaganjem jaja'. — Naišli smo u oranju na jednu bunju di se zmija legla. 2. 'dolaziti na svet leženjem'. — Ušla nika bolest u moje golubove i ništa mi se neće leć. led leda m 1. 'voda u čvrstom stanju, zamrznuta voda'. 2. 'grad'. — Led nam je sve žito potuko. ledina ž 'travnati deo dvorišta oko salaša'. — Pušti svinje na ledinu nek pasu travu. Izr. Lupit kurcom o ledinu 'umreti (pogrd. )'. lekcija ž 1. 'zadatak, zadaća'. — Esi 1 naučio lekciju za sutra? 2. 'pouka koja se dobija iz nekog neugodnog iskustva; opomena', «-Nfr kog nije tio da sluša, pa mu je svl propalo, biće mu to dobra lekcija dok je živ. lelenc m 'sirotište'. — Ja sam tako čuta da su nju našli na putu ko novorođenče i da je bila u lelencu. ĸ mađ. lelenc. lemat lemam nesvr. 'tući, žestoko mlatiti, biti'. — Lemam ga ja skoro svaki dan, al ne pomaže ni to. ~ se povr. lemeš m 1. 'plemić, bogataš'. — On to mož sebi dozvolit kad je lemeš. 2. 'raonik'. — Skirii lemeš i odnesi ga naoštrit. lemeški-a-o 'koji je kao lemeš, plemićki'. — Vldi se po svili da je lemeška divojka. lemozija ž 'milodar (sakuplja se u crkvi od vernika za vreme mise), milostinja'. — Da sam na tvom mistu, ne bi mu dao ni di'nar u zajam, jel njemu kad štogod daš, to ti je ko da si u lemoziju dao, nikad ne vraća. lenija ž 'linija, crta'. — Tvoji kuruzi baš nisu sađeni u leniju. lenung m 'vojničko sledovanje'. — Šta ćemo mu slat pak kad tamo dobiva puni lenung. lenjir-ira m 'prava, ravna letvica za povlačenje linija'. — Al sam ja dobio često po uaima lenjirom od učitelja. lepanja ž 'lepinja'. — Kad se naidem lepanje s mašćom namazane i popaprene sitnom paprikom, onda nema zime. Izr. Napravit lepanju (od koga) 'premlatiti, pretući (koga)'. lepanjica ž dem. od lepanja. lepur m 'leptir'. — Puna nam je avlija šareni lepurova. lepurov-a-o 'koji pripada lepuru, koji se tiče lepura'. — Lepurov život je zdravo kratak. lepušina ž 1. 'bot. zevalica s velikim dlakavim listovima, Verbascum thapsus'. 2. v. džigerica (bila ~)'. — Taka mi je pogača ko lepušina sve drće. — Pača su ko lepušina. lerna ž 'zatvoreni deo štednjaka u kome se peče, pećnica'. — Ne peče mi dobro lerna. leškarit leškarim nesvr. 'odmarati se ležeći'. — Eno, Ivanica još leškari pod orom u ladu. letrika ž 'struja'. — Naš salaš je malo po strani, pa valdar nlkad nećemo uvuć letriku. leventa m i ž 'lutalica, neradnik, besposličar'. ~ umro mu je otac i sad je on posto leventa. leventovat-tujem nesvr. 'živeti kao leventa, lenčariti'. — Nemoj mi leventovat okolo, već se lati kakog posla bar ilo da zaradiš. leveš m 'gornji deo haljine, izrađen od istog materijala kao što je suknja, a može i od drugog materijala, bluza'. — Uzmi tanak leveš, napolju je vrućina. leveška ž V. leveš. — Iznesi mi onu cicanu levešku. libit se libim se nesvr. 'ustručavati se, ustezati se'. — Samo ti ponudi nju s pogačom, ne boj se da će se libit da sidne za astal

RICNIK 2.pdf

sama. lice s 1. 'prednja strana glave u čoveka; obraz'. — Kazaću ti u Iice. 2. 'osoba, ličnost: vojno ~, strano —. 3. 'prednja strana zgrade okrenuta ulici, pročelje, fasada'. — Salaš je licem prema putu. 4. 'prava, bolja strana čega (najčešće tkanina); strana odeće s koje se ona nosi'. — Ovo je lice kumaše. Izr. ~ i naličje 'dobra i rđava strana čega'; licem u ~ 'neposredno'; minjat se u licu 'neprijatno se osećati'; na licu mista 'na mestu gde se nešto dogodilo'; pravit kiselo ~ 'primati nešto s neraspoloženjem'; nestat sa lica zemlje 'izgubiti se'; okrecat ~ 'izbegavati nekoga'; osvitlat ~ (obraz) 'pokazati se na delu'; pokazat pravo ~ 'otvoreno izneti'; prid licem cilog svita 'javno'; marama s dva lica 'dvoličnost'; u znoju svoga lica 'sopstvenim radom'; u ~ reć 'neposredno, u oči'. lickat-am nesvr. 'stalno nešto lizati (žvakati), liskati'. — Taj tvoj deran vazdan štogod licka. 2. 'preterano doterivati, kinđuriti'. ~ Već po sata sidi prid ogledalom i licka kosu. ~ se 'preterano se doterivati, kinđuriti se'. — Kate, šta se već toliko lickaš, ko da ćeš na ogled?! ličit ličim nesvr. 'lekovima i negom otklanjati bolest, preduzimati mere za ozdravljenje bolesnih; uticati i nastojat; da bolesnik ozdravi'. — Didu već dva miseca boli noga, a neće da je ličii. ličit-im nesvr. 1. 'biti sličnog lika, biti nalik na nekog, imati izgled nečega'. — Bolto liči na svog didu. 2. 'dolikovati, priličiti'. — Ne liči to na tebe, tako velik deran pa da plače. ~ se 'ozdravljati, oporav Jjati se'. — Kažem ti, Antune, da se ličiš, jel ćeš vako odapet. ličnica ž 'lekarka'. ličnikov-a-o koji pripada lečniku. ligalo s 1. 'mesto gde se životinje smeštaju, gde spavaju'. — Prid mrak kokoške same uđu na njevo ligalo. 2. 'leglo gde se živina leže i životinje kote'. — Kvočka je očla sama natrag na svoje ligalo ligat ligam nesvr. prema leć, Iegat. Izr. ~ s kokoškama 'rano leći, poći na počinak'. lija ž 1. 'manji, uski komad zemlje obrađen u vrtu obično ograđen busenjem ili stazom (za povrće i dr. ) 2. podsm. i pogrd. od lisica'. lik m 'lice; izgled'. ~ ima isti Iik ko njegov najstariji brat. lik lika m 1. 'sredstvo za suzbijanje, lečenje bolesti'. — Esi 1 pop'. o lik? 2. 'pomoć, sredstvo za otklanjanje nezgode; izlaz iz teške situacije'. — Sve sam probo u ovoj mojoj nevolji, al kako mi se čini, za ovaj poso nema Iika. Izr. ni za ~ 'nimalo, nikoliko'; priki ~ 'siguran koji leči'; prija bio ~ neg što si pitala 'za lek se ne pita,,šta je to'"; dok je svita biće i lika'. likar-ara m 'lekar'. likarica ž 'lekarka'. likarija ž 'lekovi'. likovit-a-o 'koji ima svojstvo leka, koji deluje kao lek'. ~ voda, ~-o blato, ~-a trava. lilav-a-o 'ljubičast'. — Jezus, di si našla tu lilavu maramu? lin lina lino 1. 'koji ne voli raditi'. — Odviše, jelindaselatikopanja. 2. 'kojisesporo kreće trom'. — Kako će potrčat kad je lin i da diše. Izr. ~ ko put; ~ dalje kasa, tvrd više plaća! ~ ko panj; ~ ko buba; kad se lini nakane sve polje popale! Ustajte Iini, Bog sriću dili 'da bi uranili na posao'. linčarit linčarim nesvr. 'leškariti, lenstvovati'. Kako da ne bidne siroma kad po cili božji dan linčari. linčina m i ž 'lena, neradna osoba, Ienština'. — Linčino, i Bogu si teška! linčuga ž i m 'lena osoba, lenjivac, Ienjivica'. — Ta Jco sam natrevio na nike linčuge, jedva sam čeko da urade ris. linda ž 'nemoralna ženska osoba'. — Sta će ti ta linda, Bog zna čija već nije bila. linit linem svr. 'malo usuti, naliti'. —Ajde lini već i meni, svisniću od žeđi. 2. 'naglo poteći, proliti'. — Jedno vrime se suzdržavala, a onda linu suze niz obraze. lino pril. 'tromo, sporo, sa lenošću'. — Sve bi dobro bilo samo kad ne bi tako lino radio. linost-osti ž 'osobina onoga koji je len'. Izr. od linosti nema gore žalosti! linjat se-am se nesvr. 'gubiti dlaku'. — Mačku se linja zimska dlaka. linjav-a-o 'koji je slabe, proređene dlake ili bez nje'. — Tvoj je ovaj linjavi ker? lip m 'oblepljeno blato na zidu'. — Čim se ovrimeni, moraćemo mazat salaš odostrag, otpo je lip sa zida. lip lipa lipo (komp. lipči) 'lep'. Izr. daleko mu lipa kuća 'ne želim nikakav odnos s njim'; za čije Iipe oči (radit) 'bez nagrade'; sve Jipče od lipčeg 'sve gore i gore'; ~ ko upisan; lipa rič i gvozdena vrata otvara! lipo bleji, al gadno doji'jedno misli, a drugo govori; lipe riči kupusa ne maste; na lipog di'm iđe (a lud podnosi); lipa je ko beba od porcelana 'veoma lepa'. lipanj-pnja m 'šesti mesec u godini, jun(i)'. Izr. U lipnju vode ~ vino nam ode!

RICNIK 2.pdf

lipcat a(m) svr. 1. 'uginuti (o životinjama)'. — Lipcala je ona matora kera. 2. 'umreti (o čoveku pogrd. )'. — Ta pijandura nikad neće lipcat! Izr. Ne lipcaj, magarče, dok trava ne naraste. lipcavat lipcava nesvr. prema lipcat.-— Lipcava on već po godine! (pogrd. ). lipotan-ana m 'lep muškarac, koji se licka, doteruje'. — To kažite Pajici, našem lipotanu. lipuškast-a-o 'prilično lep, zgodan'. — Mlada je i lipuškasta cura. lisa ž 1. 'bela belega na čelu domaće životinje'. 2. 'ime za priplodnu krupnu stoku (kobila, krava)'. lise lisa pl. t. 'od pruća gusto pletene stranice za kola (oblažu se lotra kada se prevozi rasuti teret'. — Zaboravio si metnit lise u kola, a iđemo rad plive. liska ž 'često ime za kobilu. — Naša se liska oždribila. lister m 'vrsta sjajne i glatke vunene tkanine'. — Sašili smo Lojziji kaput od listera. listerski-a-o 'koji se odnosi na lister, koji je od listera'. — ~ ruvo baš nije jeptino. listići m mn. 'vrsta kolača (testo od jaja i brašna, tanko razvijeno, uglasto sečeno, može i pleteno, peče se na vreloj masti i pre jela posipa šećerom u prahu)'. listopad m 'deseti mesec u. godini, oktobar'. listve-ava ž mn. 'lestve'. — Još uvik šantam kako sam ono pao s listava. listvice-ica ž mn. dem. od listve. lit lijem nesvr. 1. 'teći u mlazevima (kiša, suze, znoj i sl. )'. — Tri dana već kiša lije. 2. 'toćiti, sipati'. — Ko će vam llt kad se ja udam? 3. 'izrađivati predmete sipajući topljeni materijal u kalupe (npr. vosak)'. — Za Uskrs su lili jaja od šećera. litanija ž 1. (crkv. ) 'jedna vrsta molitve'. 2. 'grdnja'. — Ala mu je ta očitala litaniju 'izgrdila ga'. 3. 'dugo i dosadno nabrajanje i pričanje'. — Mogla bi se već manit te tvoje Iitanije. litina ž 'usevi'; plodovi i prinos od zemlje u toku jedne godine'. — Kaki su izgledi za ovogodišnju li'tinu? litni-a-o 'koji se odnosi na leto'. — Litna kiša baš nije dobra za usive. lito s 1. 'godina'. — Dva lita sam đubrio onu zemlju u ugarnicama, a tek trećeg lita sam dobio pravi rod. 2. 'najtoplije od četiri godišnja doba'. — Izr. Na kukovo ~ 'nikada'; mlado ~ 'Nova godina'. litorast-i/-a m 'mladi izdanak na grani'. — Trišnja već tira mlade litorasti. litos pril. 'u toku ovoga (prošlog ili idućeg) leta (tj. onog koje je bliže)'. — Litos si tražio, a sad kažeš da ti ne triba. litošnji-a-e 'koji se odnosi na proteklo leto'. — Nema više litošnji duga. Izr ~košulja 'košulja koja se nosi leti (od domaće tkanine)'. litra ž 'litar'. — Mi litru po litru dok se nismo navukli. litraška/Iiteraška obično: ~ boca 'flaša od jedne litre'. litrenjača ž 'stakleni sud od litre, litrenjak'. livača ž 'leva ruka'. — Ako te ja dovatim s ovom mojom livačom! livak-vka m 'levak'; gvozdeni ~, cakleni —. 2. 'oluk'. — Sveli smo kišnicu na jedno misto livkom sa salaša. livak-aka m 'levoruk, levak'. — Janko je livak, a desnom rukom puca kad iđemo u lov. 2. 'konj koji se preže sa leve strane'. — Ne preži vranca s te strane, on je livak. livat livam nesvr. v. lit. livča ž 'levča'. — On mene pu! kandžijom, pa, pu! kandžijom, a ja njeg samo pokatkad livčom. loćkav-a-o 'mokar i blatnjav'. — Di ćeš napolje na ovo loćkavo vrime? loćkat se-am se nesvr. 'prljati se, prskati se na blatnjavom putu'. — eno, patke se loćkaje u baricama na putu. loćkavica ž 'mokar i blatnjav put, lapavica'. — Ni kera ne bi istirala na vaku loćkavicu. lofrat lofram nesvr. 'skitati'. — Ka(d) će ta skuvat užnu, kad cilo prija podne lofra po selu?! logoš m a) vinova loza koja se gaji plantažno; b) 'nekoliko čokota loze, obično u dvorištu, koji se podižu na stubove da bi se napravila hladovina'. logoš m 'dezerter (u austrougarskoj vojsci)'. ĸ mađ. logos.

RICNIK 2.pdf

logov m 'treći konj u sprezi (može da bude i ždrebe koje se uči na vuču pa se veže na logov)'. — Vidim ja da si se ti latio posla ko i ono ždribe na logovu. logovac-ovca m 'vrsta plesa na melodiju bećarca'. logovat-ujem nesvr. 'izbegavati vojnu obavezu'. — Neću ić u katane, makar dvi godine logovo. lokat loče(m) nesvr. 1. 'piti vodu ili drugu tečnost (o psu, mački i sl. životinjama)'. — Eno, ostavila si otvoren špajc, pa ri mačke mliko loču. 2. 'prekomerno piti, opijati se'. — Ne znam ni ja di je, već tri dana digod loče. lokna ž 'uvojak, kovrdža'. — Nosila je dugo dugačke lokne. lolat se lolam se nesvr. 'živeti kao lola, provoditi vreme u skitnji, piću i veselju'. —Zadržo je novce da bi se mogo lolat naokolo. lolin-a-o 'koji pripada loli'. Izr. Lolin tebi 'grdnja, psovka'. lolo (voc. lole) m 1. 'čovek koji provodi vreme u kafani i besposličenju, koji voli noćni život, bekrija, skitnica'. 2. 'reč odmila'. — Lole jedan nanin. lonac lonca m 'valjkasta posuđa, s jednom ili dve drške, veće visine nego širine: zemljani ~, gvozdeni ~. Izr. bit svakom loncu poklopac 'metati se u sve'; strpat sve u jedan — 'pomešati sve zajedno'; mali ~ friško prikipi! Rugala se tiganjica loncu, a obadvoje Crni! u dva lonca gledat 'razroko gledati'. lonče-eta s v. lončić. lončekanja ž v. lončina. lončić m 1. dem. od lonac 2. 'posuda ža piće'. lončina ž augm. i pogrd. od lonac. londžovat-ujem nesvr. 'vezati mladog konja na dugačko uže i goniti ga u krug ~ radi uvežbavanja kasa'. lopara ž 'okrugla drvena pekarska lopata (izdeljana ujedno sa đržaljem za vađenje hleba iz peći)'. loparica ž 'mala lopata za čišćenje valova'. — Najpre loparieom očisti alov, p onda njifu uspi prikrupu. lopata ž 'ručna alatka sa držaljem i donjim pljosnatim proširenim delon za zgrtanje ili presipanje sipkih materija: gvozdena ~ drvena ~ lopatat-am nesvr. 'obavljati određeni posao lopatom'. — Lopatali smo pisak i baš nam je dosta. lopatica ž 1. dem. od lopata. 2. 'daščica na vodeničkom kolu'. 3. 'pljosnata trouglasta kost za koju je pričvršćena ruka kod čoveka ili prednja noga kod životinja. lopov-ova m 1. 'onaj koji krade, lupež, kradljivac: 2. 'lola, prepredenjak, mangup: — A on, lopov nikaki, kad god se napije, kupi ženi cvića da joj se ulaže. lopovluk m 1. 'p isvajanje tuđe svojine, lopovski postupak, krađa: 2. 'nečasno, nepošteno, nepošteno delo: — Ne baviš se ti, sinko, kakim lopovlukom kad fu tom ništa prodaješ, a znam da nikak. dućan nemaš?! lopovski pril. 'na lopovski način, kao lopov'. lopovski-a-o 'koj se odnosi na lopova; koji je svojstven lopo ma: ~ družina, ~ banda'. lopuža ž i m 'velik; lopov, nevaljalac, pokvarenjak'. — Mož on obećavat šta oće, al u moju kuću nek ne dolazi, jel za mene je lopuža i ništa drugo. lora ž 1. 'mali vagonet u ciglanama'. 2. 'dresina bez motora, na ručni pogon (kreće se na šinama)'. lorber m bot. lovor, Laurus nobilis'. loška ž v. forma (2. ). — Kupila sam kumašnu maramu za glavu, pa mi triba i jedna nova Ioška od tvrde artije (So, Alj). lotra ž (obično u mn. ) 'stranica na kolima (od drvenih letvica ili dasaka)'. — Na njivi je ostalo kuruza još samo za jedna lotra. lotroš m 'odrpanac, lenjivac, skitnica'. ~ oma da si išo natrag u kuću, umi se i očešljaj, nećeš mi valdar ić na sokak ko kaki lotroš. lovac lovca (mn. g. lovaca) m v. lovas. — Ako nema zecova, ima lovaca. lovas-asa m 'čovek koji lovi; onaj koji se rado bavi lovom'. — U nedilju za lov se skupilo skoro dvaest lovasa. loza 1. 'vinova loza, Vitis vinifera'. 2. 'rod, vrsta, koleno, porod, porodična grana'. — Stigo nam je unuk, pa nam loza neće nestat. Izr. ženska ~ 'potomstvo ženskog člana porodice'; muška ~ 'potomstvo muškog člana porodice'; izumrla ~ 'izgubilo se potomstvo'; ostavit lozu na rod, na bokal 'pustiti lozu na pupanje'. loža ž 'posteljica, placenta'. — Otelila se krava, al ne znam zašto joj loža nije ispala.

RICNIK 2.pdf

lubanja ž 'lobanja'. — Velika glava, pa je i iubanja taka. lubarda ž 1. 'starinski top'. — Dida su nam pripov Mali o lubardama, kako su pucali. 2 lobanja (pogrd. )'. — Biće vako i nikako drugačije dok je na meni ova moja lubarda. Izr. Puca mi lubarda 'boli me glava'. lubendinja ž (šalj. ) 1. 'izmišljeno voće gde bi dinja i lubenica bile zajedno, dve stvari koje ne mogu zajedno'. — Baš si ti jedna lubendinja, tio bi kupit a da i novci ostanu. lubenica ž bot. 'Citrullus vulgaris'. lubura ž 1. 'korpica od pruća (za hleb, jaja, voće i sl. )'. — Nosi luburu s jajima u špajc. 2. 'pletena košnica od rogoza'. — Ove godine ćemo samo iz jedne lubure vadit med. lucifer m 'vođa đavola, nečastivi'. luckast-a-o 'sulud, budalast, nastran'. — Šta oće ta Iuckasta Marga? luckasto pril. 'nastrano, osobenjački'. — Tako on živi samački i luckasto. lucprda ž 'luckasta ženska osoba (pogrd. )'. — Niko nije mogo š njom izać na kraj, od nikog vrimena bila je prava lucprda. lučan-čna-čno 'koji je začinjen lukom'.--Ko da je priviše lučna divenica. luče-eta s 'naziv od mila za osobu bilo kog pola'. — Voliš li me, luče milo?! lud luda ludo 1. 'umno poremećen, duševno bolestan'. — Nije se on lud rodio. 2. 'glup, nepromišljen, nerazuman; neuravnotežen, pust'. — Jesi I čuo šta je uradio onaj Iudi Vranje ~ dopratio se na salaš s tamburašima, a onda puštio vaške na nji. Izr. bit ~ za kim 'silno voleti koga'; luda kuća 'haotično stanje'; ne budi ~ 'kaže se nekome ko je daleko od stvarnosti'; obećanje ludom radovanje 'ne treba se oslanjati na obećanja'; pravi se ~ 'pretvara se da ne zna, ne vidi, ne čuje'; ~ ne zna za šalu; ~ se sam fali; ~ i dobar čovik to su braća rođena 'oba stradavaju'; ~ se u oči fali; ~ ko i pust 'treba se kloniti od njih'; ~ popo, luda i pridika! kad je ~ ne budi mu drug! s Iudim se nije šalit; nošalji ludog u vojsku, pa sidi i plači. Ko se ~ rodi, ~ i umre! Mlado ludo, a staro nema pameti! luda ž i m 1. 'umno poremećena, duševno obolela osoba'. — To je naša seoska luda. 2. 'ograničena, glupa osoba, budala; lakoverna, naivna osoba, koja služi za uveseljavanje'. — A ja luda povirovo da si mi poklonio konja! 3. 'reč odmila'. — Šta to radiš, ludo moja lipa? Izr. Ko ludi sudi, tog luda poludi. ludica ž i m dem. od luda. ludirat se ludiram se nesvr. 'činiti ludosti, neozbiljno se ponašati, zbijati šalu'. — Nemojte se srdit, ne vidite da se on samo ludira. ludit-im nesvr. 'činiti ludim, dovoditi do ludila, zaluđivati'. — Kad se napije samo tuče tu ženu, sirota počela je već ludit. ~ se 1. 'ludirati se'. — Samo se ti ludi prid svitom, pa će koji te ne znadu pomislit da nisi ko što triba. 2. 'praviti se nevešt, lud'. — Badavad se ti ludiš da ne znaš kopat, al motika te neće obać. ludo pril. 'besmisleno, nerazumno, glupo'. — Da je više pazio na sebe, nije moro tako ludo poginit. ludoglav-a-o 'lud, nastran'. ludorija ž 'glup postupak, Iudost'. ludost-osti ž 'nerazuman, nepromišljen čin, postupak'. ludov-ova m 'ludak, budala'. — Ja nisam većeg ludova vid(i)Ia od njeg, cile nedilje radi i onda za jedno veče sve što je zaradio pobaca svircima. ludovat ludujem nesvr. 1. 'činiti ludosti, ponašati se nerazumno, dirati se'. 2. 'strasno voleti, želeti'. — Mož Joso ludovat za Katom koliko oće, kad ona ne mari za njeg. luđak-aka m 'ludak'. Izr. Teško pametnom kad ga luđak pita! luđakinja ž 'ludakinja'. — Ako je svaki dan pijan i lud, nisam ja njegova luđakinja ~ zato sam ga i ostavila. lug luga m 1. 'pepeo'. — Pazi da ti vitar ne raznese lug s lopate. 2. 'ceđ, Iukšija'. — Tušta je luga bilo a malo masti, zato malo peče sapun. lugav-a-o 'siv, pepeljast'. — Otkud vam ta lipa lugava mačka? lugar-ara m 'čuvar šume'. lugarov-a-o 'koji pripada lugaru'. — Kuća usrid šume je lugarova. luk (mn. lukovi) m 'zeljasta biljka sa podzemnim stablom oblika lukovice koja je u velikoj upotrebi u ishrani'. Izr. bili — 'češnjak Allium sativum'; ~ i voda 'prazna priča''; ni ~ io, ni ~ miriso 'pravi se nevešt, kao da ništa ne zna'; udario tuk na ~ 'sukobila se dva jednako tvrdoglava i jaka protivnika'; crni — 'Allium cepa'. lukac-kca m 'luk'. — Moj lukac je već sav niko.

RICNIK 2.pdf

luktirat luktiram nesvr. 'provetravati'. — Nemoj zatvarat vrata, luktiram sobu. ~ se 'osvežavati se na vazduhu". lula ž 'cevasta naprava za pušenje sa polu Ioptastim proširenjem na jednom kraju u kome sagoreva duvan'. Ako sam ti poklonio lulu, neću ti dat da mi u potaji i duvan popušiš. Izr. Stiva ~ 'lula napravljena od istiva i sa dugackim kamišom'; Ne vridi ni po lule duvana 'baš ništa ne vredi'. lulaš-aša m 'duvan za lulu'. — evo ti malo lulaša, nema duvana za cigarete. 2. 'čovek koji pravi lule'. lulica ž 1. dem. od Iula. 2. 'cev u kazanu za pečenje rakije (koja prolazi kroz vodu radi hla lumperaj-aja m 'pijanka, bančenje, terevenka'. — Mislim, sine, da je i tvog lumperaja već dosta. lumpovat-ujem nesvr. 'provoditi vreme u gostioni uz piće i pesmu, bančiti, terevenčiti'. — Prodo je vola pa sad lumpuje. lunjat lunjam nesvr. 'besciljno ići, lutati, skitati (se)'. — Nemoj lunjat oko njezinog sa Iaša, sramota je! ~ se 1. v. lunjati. 2. 'jedva se kretati od iznemoglosti, vući se'. — Kako, jadan, da potrči kad se jedva lunja za nama. lupa ž 'snažni tupi zvukovi pri udaranju, tutnjava, tresak'. — Ko da se čuje nika lupa na tavanu?! lupača ž 'žena koja priča mnogo, ali bez mere i smisla'. — Ko bi taku lupaču naslušo. lupanje s gl. im. od lupat. lupat Iupam nesvr. 1. 'udarati, tući u što'. — Led Iupa u cakla. 2. 'razbijati, lomiti'. — Opio se pa lupa po kući sve što mu pod ruku dođe. 3. 'kucati jako i ubrzano (o srcu)'. — Od strava mi srce lupa. 4. 'govoriti besmislice, lupetati'. — Zato i lupaš svašta, jel stalno melješ. Izr. to mu se Iupa o glavu 'sveti mu se, ispašta' ~glavu 'naporno razmiljati o nečemu'; šta lupaš ko da si pamet kod kuće zaboravio. luperda/luprda ž v. lupača, lucprda. — Ćuti bar malo, Iuprdo jedna! lupinja ž 'lupina, ljuska (od jaja, oraha)'. — Smrskalo mi se jaje i samo je lupinja ostala u ruki. lupit-im svr. 1. 'oglasiti se lupom, treskom'. — Vrata su Iupila digod. 2. 'udariti'. — Lupi ga po nosu! 3. 'reći nešto nepromišljeno, neku besmislicu'. — Lupio pa osto živ! Izr. ~ glavom o zid 'doći kasno do saznanja o nečem neprijatnom'. ~ se 'udariti se'. — Sigrali smo se vije, pa sam se udario o drvo. lupkat (se)-am (se) nesvr. dem. od prema lupat. lušija ž v. lug (2. ). — Kazala sam ti da lušiju ne proliješ po travi, sva je izgorila. LJ ljaga ž 'sramota'. — Mož ona sad radit šta oće, al čitavog života će je pratit ta ljaga nepoštenja. Izr. sprat ljagu 'skinuti sramotu'. ljagav-a-o 'sraman, sramotan'. — Nisam mislio da imam posla s tako ljagavim čovikom?! ljeljo 'dodatak u pesmama koje pevaju „Kraljice"? — Mi selu iđemo, ljeljo, selo od nas biži, Ljeljo. ljigav-a-o 1. 'koji klizi kad se uhvati rukama, neprijatno, neugodno sklizak (vlažan i sluzav)'. 2. 'koji nema ponosa; koji izaziva prezir, gađenje, odvratan'. ljigavac-avca m 'onaj koji je ljigav, beskarakteran'. ljigavo pril. 'na ljigav način, bedno, beskarakterno'. ljiljan m bot. Lilium candidum, biljka sa velikim mirisnim cvetovima, krin. ljiljanov-a-o 'koji pripada ljiljanu'. ljosnut-nem svr. 'pasti udarivši jako o nešto, tresnuti'.-— Bartul je trčo za njim, nije vidio baru, oklizne se i kad je onda ljosnio. ljubav ž 1. 'osećajna vezanost za osobu suprotnog pola; predmet takvog osećanja, voijeni muškarac ili ženska osoba'. — Ča Vranje i sad još pokadkad spominju svoju prvu ljubav. 2. 'privrženost, odanost, naklonost za koga ili što'. — Sve šta je, al konji su mu bili najveća ljubav. Izr. za ~ (ime) božju 'uobičajena izreka prilikom usrdne molbe'; za tvoju (njegovu) ~ 'radi tebe'; čist račun duga — 'uređeni odnosi osnova su prijateljstvu'.

RICNIK 2.pdf

ljubezan-zna-zno 'koji je u ophođenju prijatan, srdačan, mio'. — Ljubezna Gospe, moli se za me. ljubežljiv-a-o 'koji se voli ljubiti'. — Ta, on je već ko mali deran bio ljubežljiv. ljucki-a-o 1. 'koji se odnosi na ljude, čovečji: divan, društvo'. 2. 'svojstven plemenitom čoveku, dobar, čovečan, osećajan, pošten i sl. '. Niko se u toj nevolji nije našo da mu kaže koju lipu ljucku rič. Izr. O, ljudi ljucki! 'u izrazu čuđenja'. ljucki pril. 'na ljudski način, kao što dolikuje čoveku'. — Vladaj se ljucki, ko i drugi pošten svit! — Ljucki kaži ko što čovik divani. ljubičica bot. Viola odorata, biljka s ljubičastim cvetom prijatna mirisa. ljubidrag m bot. 'ukrasna biljka Tropaellum'. ljubimac-mca m 'onaj koji je najmiliji'. — Evo, iđe đidin najmlađi unuk, didin ljubimac. ljubimče-eta s dem. od ljubimac, ljubimica'. ljubimica ž 'ona koja je najmilija'. — I na samrti je želila da vidi još jedared svoju ljubimicu, najmlađu ćer. ljubit (se) ljubim (se) nesvr. 1. 'davati poljubac, celivati'. — Ljubio je didi ruku. 2. 'voleti'. — Ne mož da je ostavi kad je ljubi od sveg najviše. Izr. ljubi ga nana rođenog 'jako ga voli'; ljubim ruke 'pozdrav dece i mlađih, upućen starijima (s tim što mlađi ljube ruke starijima, a oni odgovaraju: fala, fala, rano)'; ni božji grob se ne ljubi badavad! 'ništa bez novca'. ljubomora ž 1. 'osećanje duševnog bola zbog sumnje u nevernost partnera u braku ili u ljubavi uopšte'. — Pije i oprja se zbog ljubomore. 2. 'neraspoloženje, zavist zbog pažnje ili naklonosti, koja se ukazuje nekome ili nečemu drugom, netrpeljivost prema suparniku'. — Ljubomora ga uvatila, zato što mu je Blaško oto curu. ljubomoran-rna rno 'koji oseća ili izražava ljubomoru'. — Otkako smo se svi počeli vlše bavit sa malim sinom, naša ćerka ko da je postala ljubomorna. ljubomorno pril. 'na ljubomoran način, s ljubomorom'. — Nije on to tajio, ljubomorno se pokazivo prid svakim. ljubopitljiv-a-o 'znatiželjan'. — Znam koliko si ljubopitljiv i da bi pito za nju, samo da ti nisam zabranio. ljubopitljivo pril. 'znatiželjno, radoznalo'. Ništa mi ne kaže, samo ljubopitljivo gleda u mene, đenja rakije)'. — Lulo moja lulice, srebrom okovana, ja bi na te pušio, al nemam duvana! (nar. ). ljuda ž v. ljudeskara. — Kaka je to ljuda, vrata zaglavi kad stane u dovratke. ljudeskara m augm. i podr. od čovik. — Njegov brat je nimak, al kaka je to snažna ljudeskara, to triba vidit. ljudi (G. ljudi) m mn. od čovik. Izr. Ljudima se triba znat uvuć u volju 'pronaći pravi put do čoveka'; ~ s livkom u glavi 'alkoholičari'; Koliko ~ toliko ćudi! ljudina ž augm. od čovik; karakteran, izvanredan čovek. — E, Ivane, znao sam da si čovik, al nisam virovo da si taka ljudina. ljulja ž 1. 'kolevka'. — Neće da spava brez njezine ljulje. 2. 'ljuljaška'. — Ajde malo na ljulju, al nemoj zdravo da se ljuljaš. ljuljačka ž 'naprava za ljuljanje (viseća ili dr. ); sedište u kojem se može ljuljati'. — Napravili su mu ljuljačku od štranaga. ljuljat ljuljam nesvr. — Ljuljaj je malo, pa će prija zaspat. ~ se 1. 'njihati se'. — Ljulja se voz, sa će se izvrnit. 2. 'biti nesiguran, nalaziti se pred padom'. — Kažu da se naš zabat zdravo ljulja i da neće dugo. lzr. Ljulja mi se u glavi 'zanosi se, hvata nesvestica'. ljuljkat (se)-am (se) svr. dem. prema ljuljat (se), ljuljuškat (se). ljuljnit-nem svr. prema ljuljat. ~ se prema ljuljat se. ljuljuškat (se)-am (se) nesvr. 'ljuljkat (se)'. ljusk(u)ra ž 1. 'komušina, ljuska sa klipa kukuruza'. — Natribila sam nove ljuskure, pa ćemo prominit u postelji. 2. 'kora, opna kojom su obavijeni plod, seme biljke, jaje i sl. ' — Baci ove ljuskure od jaja. ljuskurica ž dem. od ljuskura. ljuštrit (se) ijuštrim (se) nesvr. 'ljuštit (se). — Tako su mi se zimus smrzle noge da mi se počela koža ljuštrit. ljutina ž 1. 'neraspoloženje, ljutnja'. — i tebe bi spopala ljutlna kad bi vld(i)la kako ti se sin valja u pravu. 2. 'gorušica, žgaravica'. — Juče je štogod licnio, pa ga danas mori ljutina.

RICNIK 2.pdf

M maca ž 'mačka (odm. )'. macan m 'mačak (odm. )'. Macedonac-nca m 'Makedonac'. Macedonija m 'Makedonija'. Macedonka ž 'Makedonka'. macica ž dem. od maca. macin-a-o 'koji pripada maci'. macit se maci se nesvr. 'kotiti se (mačka)'. mackat-am (se) nesvr. 1. 'crtati, farbati'. 2. 'stavljati pomadu na lice'. mačak-čka (mn. mačkovi) m 'mužjak mačke'. Izr. povuć mačka za rep 'mnogo se namučiti oko nečega, stradati'; obilazit ko ~ oko divenice 'ne usuđivati se prići nečemu; vrti se ko ćoravi ~. mače-eta 'mladunče mačke'. Ni kučeta ni mačeta 'nikoga ko bi se brinuo (o nekome)'. Prvi se mačići (štenci) u vodu bacaje 'ne treba se plašiti početnih neuspeha'. mačji-a-e 'koji se odnosi na mačke, mačiji'. Izr. ~ kašalj 'beznačajnost, sitnica'. — Moraćeš se dobro poduvatit, jel to nije ~ kašalj. mačka ž 1. 'domaća životinja iz porodice mačaka, Felis domestica'. 2. 'krzno koje se nosi oko vrata kao deo odeće'. 3. 'malo sidro (služi za vađenje vedra iz bunara kada se otkine sa užeta ili šibe)'. Izr. Žive ko ker i ~ 'u stalnom neprijateljstvu', mačku u džaku kupovat 'uzimati nešto neviđeno'. mačketina augm. i pogrd. od mačka'. mačkica ž 1. dem. od mačka 2. 'ime odmila ženskoj osobi'. — Kažete da je Roza mala, pa jeste, al je slatka i umiljata ko mačkica. mačukata ž 'raščupana, neuredna (žena)'. — Teško će Marko štogod š njom uradit, ona je taka mačukata, pa ni o dici ne vodi brigu.. mać(u)va ž 'maćeha'. — Otac mu dovede maćvu, zlu i naopaku ženu, ko da se za maćvu rodila. mać(u)vin-a-o 'koji pripada maćehi, maćehin'. maćuvinski-a-o 'maćehinski'. — Curi je dosadio maćuvinski život, pa je očla od kuće. maćuvinski pril. 'maćehinski'. — Rođena je ona mater tom ditetu al se tako maćuvinski ponaša. madež m 'mladež, naevus'. Madžar-ara (mn. Madžari) m. 'pripadnik mađarske narodnosti, Mađar'. madžarac-rca m 'vrsta plesa'. madžarat-am nesvr. 'govoriti nejasno i nerazumljivo'. — Kaži mi, brate, kratko i jasno: šta oćeš, nemoj mi tu vazdan madžarat. Madžardžekanja m augm. i podr. od Mađar. Madžarica ž 'pripadnica mađarske narodnosti, Mađarica. mafio m 'muška osoba podložna svačijem uticaju („vezana vreća"), smetenjak'. — Bio je i ko deran i ko momak vridan i sposobanj a otkako se oženio posto je pravi maflo, pa ga žena voda ko medvida. magadit-im nesvr. 'oskudevati'. — Šta vridi što je dobar radnik kad sve popije što zaradi, pa mu i žena i dica u svemu magade. magarac-arca m 1. zool. Equus asinus 2. a. 'čovek slabe pameti, budala, glupak (pogrd. )'. b. 'tvrdoglav, jogunast čovek (pogrd. )'. magarčić m 1. dem. od magarac 2. 'štipaljka za veš'. — Donesi magarčiće, prostrićemo košulje da se suše. magarčina m augm. i pogrd. od magarac. magarčit-im nesvr. 'postupati s nekim kao s glupakom, podvaljivati (kome)'. ~ se 'ponašati se neprilično, praviti gluposti; biti

RICNIK 2.pdf

žrtva podvale'. magare-eta s 'mladunče magarca'. magareći-a-e 'koji se odnosi na magarce, koji je kao u magarca: ~ pamet, ~ uši. magareći pril. 'kao magarci, glupi'. magarećnjak-aka m v. veliki (magareći) kašalj. magarence-eta s dem. od magare. magarica m 'ženka magarca'. magaricin-a-o 'koji pripada magarici, koji potiče od magarice' ~ mlfko'. maglaisat-šem nesvr. 'bežati'. — Ne maglaiše od ila, već od rada. Gledaj Tomu, kako maglaiše čim je čuo za batine. majtlan majdati m 'rudnik'. — Prošlog miseca na jednom vašaru našli smo pravi majdan bili prasica. Izr. zlatan ~ 'neiscrpan izvor'. majka ž 1. 'baka (majčina i očeva mati)'; 2. 'stara žena'. — Jedna majka je tražila od mene vode. majka ž 1. 'mati'. 2. 'osoba koja štiti i pomaže (fig. ): ~ sirotinjska. Izr. žalosna ti ~ 'kaže se nekom koji je dostojan sažaljenja; ko od majke rođen 'go'. ~ božja 'Bogorodica'; majku mu staru 'blaga grdnja, umesto psovke'; bit pijan ko — 'biti sasvim pijan'; časna ~ 'igumanija'. majkin-a-o 'koji pripada majci'. — Svi smo mi majkina dica. majkin-a-o 'koji pripada majki, babi, staroj ženi'. ~ dušica. bot. bilj'ka iz porodice usnašica, Thymus'. majstorać-aća m 'dobar, ugledan, majstor'. majstorisat-išem nesvr. 1. 'raditi kao majstor zanatlija. 2. 'dovijati se, nešto izvoditi'. — Kate, vidi di su dica, zdravo su se umirila, cigurno štogod majstorišu. majur m 'veliko poljoprivredno gazdinstvo sa zgradom za stanovanj'e i svim ekonomskim zgradama'. mak maka m 1. bot. Papaver somniferum 2. 'boja u kartama, žir'. — Nemam tikve, moram iz maka krenit. Izr. Makom pogače; makom nasuva. makac samo u izrazu: ni ~, 'ni smesta'. Ni makac dalje, ako ti je život mio! ma kad, ma kada 'bilo kad, svejedno u koje vreme'. — Ma kad odem kod nji, a Roze nema kod kuće. makaki-a-o 'bilo kakav, svejedno kakav'. — Makaki bio, al poklon nek je. makako 'na bilo koji način'. — Makako znaš, dođi, jel biće zdravo lipo veselje. makar vezn. a. 'bar, najmanje'. — Oženio se Mij'o, kažu da mu je žena makar pet godina starija od njeg: imaće sriću u konjima! b. 'bilo, ma'. — Makar ko da dođe, samo da ne bidnem sama. Donesite makar šta, samo nemojte doć prazni rukivi. makaze makaza ž pl. t. 1. 'škare'. 2. 'dećja igra'. (Deca stanu pojedinačno kod stabla. Jedno od njih nema svoje stablo i dok ostali menjaju svoja mesta, igrač bez stabla nastoji da zauzme mesto onoga koji pretrčava za drugo stablo)'. makazice-ica ž mn. dem. od makaze. maklja ž 'nož s drškom sa oba kraja sečiva (za deljanje i struganje duga za bačve i dr. )'. makljat-am nesvr. 1. 'deljati, strugati makljom'. 2. 'tući'. — Kad ga onda počo vilištanom makljat, samo je udaro nije ni gledo oće 1 ga osakatit. 3. 'bežati'. — Baćo su pustili kerove s lanca, a on kad je onda počo makljat ko da j'e zec. 4. 'halapljivo jesti'. — Vi nikog ne čekate, već samo sili i makljate. ~ se 'tući se, udarati se'. — Dica se makljaje, triba i(h) razvadit. makljavina-e ž 'velika tuča'. — Da si noćos bio na balu, vidio bi kako je oko ponoći bila makljavina, sviid su letile boce i stoci. makovina ž 'sok od maka (davao se dojenčadima da bi bolje spavala)'. makovnjača ž 'pogača, pita s makom'. mal pril. 'umalo, zamalo'. — Mal ti nisam kazala i štogod goreg. malčak/malčice pril. 'sasvim malo, pomalo'. — Da je od ovog malčak i za moju sirotu nanu. malecak-cka-cko 'dem. od malen'. malecan/malecan-cna-cho dem. i podsm. od malen. maličko pril. 'vrlo malo, malko'. — Mogla si makar maličko dat Josi, brat ti je.

RICNIK 2.pdf

malko pril. 'malo'. — Daj bar malko? — Ni malko ti ne dam! malne pril. 'gotovo, skoro'. — U tom selu su malne polak paora međusobno rodovi. malopre pril. 'pre kratkog vremena, maločas'. — Ivane, iđi friško kući, malopre su te baćo tražili. malj malja ž 1. 'drveni valjak prav(ougaon)og oblika (vis. oko 30 cm i prečnika 10—15 cm. ) za nabijanje zemljom zidova i podova'. 2. 'drveni čekić'. Izr. Ko maljom po glavi 'neočekivanom i neprijatnom jznenađenju'. maljica ž 'mali drveni malj'. — Bačvar je ravno maljicom nabij'o obručove. maljić-ića dem. od malj. mama ž 'mati'. — Ona je oca zvala baćo, a mater mama, a sva njezina braća su mater zvali nana. mamaljuga ž 'vrsta j'ela od kukuruznog brašna, kačamak, palenta'. mamit mamim nesvr. 1. 'obećanjima, često prevarom, obmanjivanjem činiti da neko nešto radi, da nekud dođe'. — Birtašica je svojim pogledom mamila muškarce u mijanu. 2. 'vabiti (o životinjama)'. — Pružo je ždribetu sino i mamio ga da uđe u košaru. mamuljat-am nesvr. 'gužvati'. — Nemoj tu lipu maramicu već toliko mamuljat, ako ti ne triba onda je metni u džep. mamuran-rna-rno 'bunovan'. mamurluk m 'omamljenost posle pijanstva'. mamuza ž 1. 'ostruga'. — Lipo je igro, a na čizmama su mu zveckale mamuze. 2. 'rožnata izraslina kod mužjaka nekih ptica'. — Kad poidemo meso sa mamuze, onda razvlačimo krajeve mamuze, pa u čijoj ruki veća kost, taj će bit srićan (ili će mu se ispunit želja). 3. 'gvozdeni točkić za sečenje testa'. — Mamuzom sičemo samo krpice. mamuzat-am nesvr. 1. 'podsticati (konja) mamuzama'. 2. 'trzanjem dizgina smirivati, obuzdavati (uznemirenog konja ili koji je u galopu a neće mirno da pređe u lagani kas)'. — Zar ne vidiš, da su kola pritovarena i nisu krivi konji što su zapala, pa i nemoj već toliko mamuzat. mana ž 'nedostatak, pogreška, neispravnost'. Izr. bit pod manom 'imati kakav telesni nedostatak'; ~ srca 'bolest srca'. mandara ž 'jelo od masti, brašna i vode'. — Kad nemaš drugog ila, daj malo mandare, sirotinjske rane (Bj). mandrat-am svr. 'dirati, hvatati prljavim rukama'. — Nemoj mi tu mandrat dok se dobro ne opereš mandrav-a-o 'neuredan, prljav'. — Sav si mandrav od glave do pete. mandrljat-am nesvr. 'raditi nepažljivo i površno'. — Pažljivo je spremala i mećala svaku stvar na misto, jel kod nane nije smila mandrljat. mandula ž bot. 'badem, Prinus amygdalus'. — Strina vam je, di'co, donela punu kesu mandula. 2. anat. 'krajnik, tonsillae palatinae'. — Liza je u špitalju, vadiće joj mandule. mange samo u izrazu: — 'beži, nestani'. — Evo ti još jedan kolač, a sad mange! mangura ž 'sitan turski bakarni novac; para, novčić'. — Šta se Joso tura tu oko kupovine konja, kad znam da nema ni božje mangure. manit-a-o 'pomaman, mahnit, prek'. — Lajčo je manit i kad je trizan a da ga Bog sačuva kad se napije. manit manem svr. 'mahnuti'. manit se, manem se nesvr. 1. 'prestati (sa poslom)'. — Čim sunce zađe, ti se mani kopanja i dođi kući. 2. 'okaniti se (koga ili čega)'. — Šta se taj ker već ne mane lajanja, ne možem od njeg da zaspem. Izr. mani se luckastog divana 'ne mlati praznu slamu'; mani me se 'okani me se'. manjivat se manjivam se nesvr. 'prestati sa radom, završavati'. — Ajd, manjivajte se, već je mrak pao. marama ž 'četvrtast komad tkanine za pokrivanje glave (žene). Izr. ~ rojtoš 'marama od debele tkanine sa resama na krajevima (koristi se umesto kaputa ili drugih debljih ogrtača)'; ~ kajačica 'crna marama, povezuje se u žalosti'; tilorska ~ 'nose je u toplije dane mlade žene'; atleska ~ 'za svečane prilike (od svilene tkanine)'; ~ na dva kraja 'povezana je tako da se ispred brade, vezujući u isto vreme oba kraja, nalazi ravan mali čvor, a na obe strane po jedan kraj — izgleda kao leptir mašna'; maveska ~ 'pamučna marama zagasite plave boje (nosile su je starije žene)'; kumaška ~ 'marama od somota'; striganska ~ 'marama od astrahanske (čupave) tkanine'; ~ na ne vidiš grane 'utkane šare u svili'. maramčica ž dem. od marama. maramica ž 'džepna marama, rupčić'. maran-rna-rno 'marljiv, brižljiv, pažljiv'. — Maran svit ne dočeka da sunce grane, pa da onda iđe na poso. marc m 'treći mesec u godini, mart'.

RICNIK 2.pdf

marcelin-ina m 'taft svila'. Marin m 'praznik sv. Marije, Marijin dan (2. II)'. — Ko pođe na Marin u varoš, nek kupi jedno dvi sviće. marinski-a-o 'koji se odnosi na Marin'. — Luce, jel to marinska svića? marit marim nesvr. 1. 'obraćati pažnju na koga, što; voleti, brinuti se, hajati'. — Luka toliko trči za Marom, a ona baš ne mari za njeg; Di'co moja, majka se već svega nauživala, zato ne marim da mi dođekraj. 2. 'hteti,pristati, ne biti protiv'. — Oćeš li, komšija, u nedilju sa mnom na vašar? — Ne marim. marjaš m nekadašnji austrougarski sitan novčić. — Nemam ni marjaša 'biti bez novaca'. marod-oda m 1. 'bolesnik'. — Šta ćeš, pao sam s kola i već tri nedilje nema od mene većeg maroda. marš marša m 1. 'vojnička koračnica'; 2. 'uzvik na teranje psa'. marva ž 'goveda'. Izr. krupna ~ 'krave i volovi (bikovi)'; sitna ~ 'telad, junad; rogata ~; — Šta ne misliš, marvo jedna (o čoveku pogrd. )'. marvašit se marvašim se nesvr. 'razmetati se, šepuriti se'. — iđi, vidi ko se tamo marvaši prid svircima?! marvinče-eta s 'jedno grlo marve, stoke'. —U rukama čestitog čovika i marvinče je imalo vlše života. marvinski-a-o 'koji se odnosi na marvu, stočni'; ~ vašar 'sajam'; ~ peca 'stočna pijaca'. masan-sna-sno 1. 'koji sadrži masti, masnoće'; ~ sir; ~ soda; ~ meso; — čorba; 2. 'uprljan mašću, umašćen'. — Kako može sist za taki masan astal? — Ustanite da ga operem. Izr. nek se zna čija je kuća masna 'za onoga koji hoće da pokaže svoje bogatstvo'. iđe za mnom ko masna kesa! maslara ž 'prljava, neuredna žena, maslača' maslica ž 'sos od brašna, vode i belog luka. (jede se kao kaša sa hlebom)'. — Ako je i post, maslica baš nije rana za užnu. maslo s 'istopljeni puter'. —Znam ja da je tu i tvoje maslo 'ima umešane prste, kriv je za nešto'. masloš m 'zamazanko, prljavko'. masnica ž 'krvavi podliv od udarca, modrica'. — Od baćine ćuške su se vid(i)le masnice po licu. masno pril. 'izobilno, bogato'. — Nikad on nije išo doktoru; kad se razboli, doktor oma dođe u kuću, al dida su to masno plaćali. mast masta m 'neprevreo sok od grožđa, mošt'. mast ž 1. 'masna, u vodi nerastvorljiva supstanca u tkivu životinja i biljaka, proizvod dobijen topljenjem sala: svinjska —, ~ sa obare 'mast koja se nakon smrzavanja prikupi sa površine vode u kojoj se iskuvaju krvavice i švargla na svinjokolju'. mastalundžija m '(naoružan) momak koji na konju prati nevestu na svadbi ili pratilac bandašice na „dužijanci'". — Na mastalundžijama perlice od kumaše, a na konjima pantljike na zlatne grane. mastilo s 'masnoća, mast'. — Nfsmo baš tašta skupili mastila, nije vel(i)ko svinjče bilo a i slanina mu je bila dosta tanka. mašak-ška m 'najsitnije perje (paperje)'. Ja sam mojoj ćeri spremila za udaj uzgljance sve od samog maška. mašat se-am se nesvr. prema mašit se. mašćurina ž 'razni masni otpaci (od čega S5 kuva sapun)'. mašina ž 1. 'lokomotiva'. — Nemoj u prvi vagon do mašine. 2. 'voz'. — Žuri se, je 1 znaš da mašina ne čeka. 3. 'vršalica'. — Sutra će nam doć mašina; vrće kod nas dva dana. 4. 'šibica'. — Imaš li mašine da zapalim lulu? mašingevera ž 'mitraljez'. mašit se-im se svr. 1. 'posegnuti za čim; dohvatiti, uzeti'. — Nemoj da se mašiš, po običaju, prvi u zdilu. 2. 'dopreti, zaći u neku sredinu, dohvatiti se'. — Kad bi se mogo mašit neba, on bi i to uradio. maškara ž 'maskirana osoba'. — Ajde, friško, dico, evo iđu nam maškare 'običaj o pokladama i o Božiću'. mašlija ž 'traka, vrpca'. — Nemoj više plakat, kupiće tebi nana lipu i široku mašliju, pa kad je svežemo u kosu, bićeš najlipča med svom dicom. mater-ere ž 'mati'. — Eto, kaki je on sin, ostavio je bolesnu i staru mater, pa očo u svit. Izr. đavolsku (vrašku) ~ 'nikako, ni govora'; Kaki otac taki sin, kaka mater taka ćer. materice-ica ž pl. t. 'praznik matera (dve nedelje pre Božića)'. materičar m 'dečak koji čestita materice'. materičarka ž 'devojčica koja čestita materice'.

RICNIK 2.pdf

materin-a-o 'koji pripada materi'. materinstvo s 1. 'nasledstvo iza smrti majke'. 2. 'stanje žene majke'. — Njezino materinstvo je bilo nesrićno, sva su joj dica pomrla. mator-a-o 'koji ima dosta godina, star'. ~ divojka 'usedelica'. — Matora divojka je ko prorasto ren; nikom ne triba! matori, matora 'obično obraćanje u starosti muža i žene jedno drugome'; ~ konj 'raga'. matorka ž 'devojčica starmala'. ~ ima tri godine, a divani ko matorka. matorko m 'matorac, starmali'. matoro pril. 'kao mator, ozbiljno, starački' — Znam ja da on još nije u godinama, al tako mi matoro izgleda. matra ž 'donji deo utrobe'. — Ne mož on ništa teško da digne, kaže da ga već dosta dugo boli matra. mauna ž 'mahuna Lathyrus pratenis. mavat mavam i mašem nesvr. 'mahati'. — Maši, maši, al on ode na četri godine u katane. maveski-a-o pril. v. marama. mavez m 'pamučni konac plave boje'. maza ž 'razmažena osoba'. — Ne dirajte Ciliku, znate da je ona didina maza. mazač-ača m 'onaj koji maže, podmazuje'. mazačica ž v. kašika. mazalo s 'pomada (za ulepšavanje)'. — Ko je sklonio moje mazalo? mazan-zna-zno 'koji se mazi, razmažen'. — Baš je ta vaša mačka mazna, čim sidneš oma se strpa u krilo. mazat-žem nesvr. 1. 'prevlačiti ili trljati nekom mašću, tekućinom i sl. — Za pečenje kolača tepciju je nana naučila mazat. 2. 'krečiti (zgradu, sobu)' — Mazali smo danas obadva zabata. ~ se 1. 'prljati se'. 2. 'šminkati se'. — Bolje mu kupi štogod tamnije, manje se maže od svitle farbe. mazga ž zool. Equus hinnus. mazgica ž dem. od mazga. mazgov-ova m 1. 'mužjak mazge 2. (fig. pogrd. ) tvrdoglav, nerazuman i neuredan čovek'. ~ on je mazgov, ne vridi mu ni divanit. mazit mazim nesvr. 'postupati sa nekim nežno i popustljivo, milovati'. — Mazi se, curo, još malo dok si kod tvoje nane. ~ se 1. 'umiljavati se'. 2. 'biti razmažen, ponašati se kao maza'. — Razmazili su jedinicu, pa samo povazdan kmeči. maznit-nem szr. 1. 'udariti'. ~ Zavridio jeste, al zato ga m'si moro tako maznit da padne sa stoca. 2. 'ovlaš se mazati'. — Mazni malo kefom ćošu iza vrata. mazno/mazno pril. 'kao maza, mazeći se'. — Taka joj je narav, još i divani mazno. maža ž 'vaga (decimalna)'. — Ti donesi, metnićemo na mažu, pa ćemo vidit koliko teži. maždit-i nesvr. 'rominjati, rositi (kiša)'. — Bolje iđi poslipodne, vidim kroz pendžer, napoljuje počelo da maždi! mažnja ž 'maženje, umiljavanje'. — Vidim, sinko, da m'si odranjen na mažnji, radiš ko kaki veliki. mećat mećem nesvr. prema metnuti. — Drž samo dobro zdil(i)cu, a ja ću mećat Izr. ~ klipove u točkove 'podvaljivati'. mećava ž 1. 'vetar sa snegom, vejavica, oluja'. 2. 'ono što se pojavljuje u suviše brzim naletima'. Izr. ide ko mećava 'brzo i mnogo jede'. meće s 'stočna žitna hrana (od mekinja, pomija i vode)'. med prep. 'među'. — Kako će bit u tuđem svitu, kad med svojima ne tribaš. med meda m 'sladak, gust sok koji stvaraju pčele'; lipov ~; bagremov ~; cvitni ~; Izr. teče mu ~ i mliko 'ima svega u izobilju'; ~ medeni (o čoveku) 'vrlo ljubazan'; pala mu sikira u ~ 'imao je retku sreću da nešto ostvari'; iz usta mu ~ teče 'blag na rečima'. meden-a-o 1. 'zaslađen medom'. 2. 'prijatan, ljubazan, umiljat'. medo-e m 'medved'. — igra medo na sokaku. meduljica ž 'medaljica (sa svetačkim likom, nosi se o vrpci ili lančiću na vratu)'.

RICNIK 2.pdf

međa ž 1. 'granica između dve zemlje, dva imanja ili područja'. 2. 'granica do koje se nešto proteže, mera koja do nečega doseže'. — Virujem ja tebi, al nana su kazali da ti je zasad međa do vrataca, a dok se bolje upoznamo, onda ćeš doć unutra. međaš-aša m 1. 'kamen ili drugi znak kojim se obeležava međa'. 2. 'vlasnik susednog imanja (u odnosu na suseda). mekan-a-o 'mek'. ~ kruv; ~ drvo ~ čovik 'čovečan, osećajan, nežan'. mekano pril. 'na mekan način'. — Tako mu mekano divane, ko da ga se straše. mekinjav-a-o 'naprašen mekinjama'. mekinje mekrnja ž mn. 'ljuske od samlevenog zrnevlja žita koje se odvajaju od brašna prilikom mlevenja'. Izr. Ne mišaj se s mekinjama, jel će te pojist prasici 'ako si sa ološem ~ nestaćeš'. mekušac-šca m 1. 'čovek slabe volje, slabić, neotporan čovek'. 2. 'orah s mekom ljuskom'. melak-aka m 'debeo kao utovljena svinja (pogrd. o čoveku)'. ~ Kako možeš volit tog melaka, naguro se pa ni ne izgleda ko čovik, već ko kako bure. meljava ž 1. 'mlevenje'. ~ imamo žita još samo za jednu meljavu. 2. 'žito spremno za mlevenje'. — Pazi da ne izmišaš meljavu sa žitom za sime. 3. 'prazan razgovor, brbljanje'. — E, moj, Ico, tvoja meljava radi li radi, al brašna nikad 'brbljati koješta'. meljat meljam nesvr. 1. 'gnječiti među prstima'. — Zašto meljaš taj šešir, oma da si ga ostavio na misto. 2. 'prljati, blatiti'. — Baš moraš čiste cipele meljat i po najvećem blatu gazit. 3. 'prevrtati sažvakanu hranu u ustima (ne gutajući je)'. — Ako nisi gladan, nemoj ist, jel vidim da samo meljaš po usti. mendro-e m 'đavo'. — Kad dica nisu dobra, onda i mendro odnese. menđuša ž 'minđuša'. — Čula sam da je kuma maloj Lizi kupila ffienđuše, a jeste 1 joj probušil uši, da i mož nosit? mengule pl. t. 1. 'alat za stezanje pričvršćen za podlogu'. 2. 'nevolja, zlo'. — Mani se ti tog posla, možeš se i sam uvalit u mengule. Sva se dala u mengule. Izr. Pao u ~ ko pretelj u prcov! mereš m 'jedno merenje ovršene pšenice (u vrećama) na decimalnoj vagi'. mesance-eta s dem. od meso; mali komad mesa'. — Sve je lipo pojila, samo joj je jedno mesance ostalo. mest metem nesvr. 'čistiti (metlom)'. Izr. ~ prid svojom kućom 'voditi svoju brigu'. mest metem nesvr. 'spremati neku hranu, mešajući žitku hranu, masu, mutiti'. mest se metem se nesvr. 'biti zahvaćen pometnjom, motati se, mutiti se'. Izr. Mete mi se po jeziku 'kad čega ne može da se seti, a zna'. meštar-štra m 'majstor, zanatlija'. meter m 1. 'jedinica za merenje dužine'. 2. 'naprava za merenje dužine'. 3. 'metrička centa (100 kg)'. — Ova tvoja krava je cigurrto teška pet meteri. metereški-a-o 'koji je zapremine od metera, sto kgr. : ~ džak. metla ž 'naprava za metenje, čišćenje; sirkova ~; Izr. nova ~ dobro mete 'svaki novajlija dobro radi'. metlar-ara m 1. 'čistač ulice'. 2. 'zanatlija koji izrađuje metle'. metlica 1. dem. od metla, mala metla'. 2. 'vrh iscvetane trske'. metlicat-am nesvr. 'čistiti malom metlom' (odelo od snega ili prašine)'. metnit metnem svr. 'staviti, položiti, smestiti'. Izr. ~ rep na krsta 'napustiti posao, odlutati'; ~ kupus, papriku, ~ zimnicu 'konzervirati za zimu'; ~ na sebe 'obući'; ~ na stranu 'odvojiti novac za štednju'; ~ užnu, večeru 'pristaviti da se kuva'. metvica ž bot. biljka jakog mirisa, mentha'. mica i mica ž 'vrsta društvene igre (sa zrnima kukuruza, pasulja, dugmadima i sl. koja se pomiču po pravougaonoj geometrimsjkoj slici. micika ž 'vrsta kape sa štitom iznad čela, kačket'. micina ž 'otok na vratu, zapaljenje limfnih žlezda, lymphadenitis'. micka ž i m 'prpbiralica u jelu ili u stvarima'. — Teško je njoj ugodit kad je ona u svačemu taka micka. mickat se-am se nesvr. 'ulepšavati se (pomadom i drugim sredstvima za uiepšavanje)'. — Otkako je prviput išla u kolo, samo sidi pridogledalom i mi'cka se. mider m 1. 'grudnjak'. 2. 'steznik'. mig m 'brz treptaj okom kojim se daje znak'. Izr. dat ~ kome 'dati na znanje'. migit-im nesvr. prema mignit. mi'gnit-em svr. 'dati znak okom, namignuti'.

RICNIK 2.pdf

migoljit se-im se nesvr. 'vrpoljiti se'. Ne možem te češljat kad se furtom migoljiš. 2. 'izmicati se nestajati'. — Dotleg se migoljio, dok se nije sasvim oslobodio. mijana ž 'gostionica, krčma, mehana'. mijo-e rn 'miš'. — Zatvaraj friško vrata da ne utrči kaki mijo. Mijolj m 1. 'Miholjdan, jesenji praznik, dan kada se sklapao jednogodišnji ugovor sa slugom (29. septembar)'. 2. 'majstorska tezga; radionica'. — Majstor su u mijolju od jutros. mijur-ura m 'mehur'. — Naduvo sam mijur, pa se sad imam š čim loptat. mikast-a-o 'onaj koji se pravi lud, nevešt'. — Samo ti njemu zapriti, pravi se mikast ne bi l drugi misto njeg uradio. Mikulaš m 'Dan sv. Nikole (6. decembar, deci se daju pokloni)'. milica ž v. mizinica. — Milica su dobili novo ruvo za Uskrs. milijun-una m I. 'milion. 2. 'vrlo mnogo, beskrajno mnogo'. — Ko bi ga znao kad je tamo milijun nji prošlo. milijunaš-aša m 'milioner'. milina ž 'dragost, posebni osećaj zadozoljstva'. — Nema za me veće miline nego kad upregnem moja dva vranca i kad pojure, mi'sliš da nogama zemlju ne dodirivaje. milinak-nka/milinko-a m 'ime iz poštovanja, kojim snaha naziva svoga devera'. — Milinko zdravo lipo pi'vaje. milit se-i se nesvr. 'biti drago (češće odrečno), sviđati se (kome)'. — Julka se ne pazi s Matom, pa joj se ne mili ni u bal ić. milkit-im nesvr. 'milovati'. — Gledaj, gledaj majku, kako milki jedinog unuka. ~ se uz povr. prema milkit. milom pril. 'na lep način, bez prisiljavanja'. milošća ž 'dar, poklon koji se daje iz ljubavi i naklonosti'. — Nemoj plakat, doneće tebi dida milošće iz varoši. mina ž 'mena (Mesečeva)'. — Ako je sutra mina, valdar će se i vrime prominit. mindrac-aca m u izrazu: uzeti (koga) na mindrac (podr. ) 'detaljno protresti, ispitati'. Izr. Koga svit iizme na jezik, tog s mindraca ne skida priko noći! miništrant m 'dečak koji poslužuje sveštenika za vreme mise'. — Miništrant je zazvonio a svi su kleknili. miništrovat-ujem nesvr. 'posluživati sveštenika za vreme mise'. — Ja se baš nisam otimo da miništrujem. minta ž 'uzorak, model'. — Doćeš, pa ću ti dat mintu pa iskroj sama. mira 'onaj koji se pretvara, pravi se da je miran'. — Iz mire tri đavola vire! mirakula ž 'čudna stvar, čudan događaj, čudo'. — Ne volim kad nam taj Vranje dođe, on je uvik pun ni'ki mirakula. miran-rna-rno 1. 'koji ne narušava mir, koji se ne svađa, povučen, tih'. — Grga je svađalica, a njegov brat Marjan što god radi sve to mirno čini. Izr. — Bačka 'stvar je u redu'; mirne duše 'spokojno'. mirit mirim nesvr. 1. 'činiti, posredovati da se zavađene strane slože'. — Nije lipo da se rođena braća svađaje, samo se dajete svitu na jezik ~ počme dlda da i miri. 2. 'činiti da neko bude miran, utiaavati, stišavati'. — Čekajte malo, očo je Joso da keru da malo kruva, miri ga da nelaje. 3. 'dovoditi u saglasnost, navikavati na nešto'. — Gazde su uvik probale sirotinju uviravat da se mire sa svojim stanjem. ~ se povr. mirit-im nesvr. 1. a 'utvrđivati meru (velioinu, količinu, ja Cinu nečega)'. —razdaljinu, ~ zemljište; ~ jakost rakije. Izr. triput miri, jedared siči! 'ništa ne činiti brzopleto' misečina ž 1. 'mesečeva svetlost'. 2. 'mesečna plata'. — Čim prvu misečinu primim, oma tebi vraćam zajam. misit-im nesvr. 'služiti misu (obred kod katolika)'. misnik m 'sveštenik koji služi misu (kod katolika)'. mističav-a-o 'koji je pun tragova (od nejednake boje, kada je u pitanju tkanina, ili od preležane bolesti na licu)'. — Bio je bolesan ko dite, pa je o(d) tog vrimena osto mističav po licu. misto s 1. a. 'prostor koji se može iskoristiti za smeštaj koga ili čega'. — Taka velika soba, a jedva smo krevetima našli misto. 1. b. 'deo prostora na kome se nalazi neko (nešto); stražarsko ~ ; ~ za pkpuče; ~ nesriće; — Marko, ti si sio na rhoje misto. 1. c. 'služba, nameštenje'. — Čim je okupator ušo u našu zemlju, svi su ovi naši izgubili misto. 2. a. 'predeo, kraj'. — Kad je kod nas u Bačkoj padala kiša, u planinskim mistima pado je snig. 2. b. 'naselje (selo, varošica, grad)'. Izr. bolno ~ 'neprijatna strana koga ili čega'; ugrijat ~ 'marljivo se prihvatiti kakvog posla'; mista! 'sklanjaj(te) se' smista 'odmah'; na svom mistu 'tačan, pravilan, (o ličnosti) čestit, valjan; radno ~ 'mesto vršenja službe' srce mu je na mistu 'zadovoljan je'; nezvanom gostu je ~ za vrati! misto prep. — Ne znam zašto ste misto bostana pod salašom, posijali di'tel(i)nu?! — Misto da učiš, kad si osto na salašu, ti

RICNIK 2.pdf

skupio dicu pa se sigrate. miš miša (mn. mišovi) m zool. Mus: domaći ~, poljski ~. — Baš je mali, al ja se zdravo bojim miša. Izr. slipi ~ zool. 'šišmiš Chiroptera'; tresla se gora rodio se ~ 'previše buke ni oko šta'; go ko crkveni ~ 'bez igde ičega'; pokiso ko ~ 'sasvim mokar'. mišalj-šlja m 'misao'. — Toliko me spopo mišalj o zidanju novog salaša, da ne možem po cilu noć oka da sklopim. miščinit-im se nesvr. 'pričinjavati se, činiti se'. — Miščini, Kate, da se naš deran zagledo u Josinu Katu; oće uskoro u našoj kući bit dvi Kate?! mišina ž 1. 'meh'. 2. augm. od miš'. 3. 'trbuh (obično velik), trbušina (podrug)'. — Ko bi reko da toliko stane u tu tvoju mišinu; ne daj Bože da si mi čovik. miškulancija ž 'smicalica'. — Čuvaj se Vranje ko žive vatre, on je uvik spreman za niku miškulanciju, p onda iđe po selu pa pripovida. mišlinger m 'zasejan kukuruz u strnište (postrna stočna hrana)'. — Ove godine je mišlinger bolji neg lani, bar da smo Više zasijali. mišljenje s — Moje je mišljenje da Vranje nije bio u pravu, makar vi njemu više virujete. mišnica ž 'mišica (na ruci)'. mit mijem (trp. prid. miven-ena-eno) nesvr. 'umivati, prati (obično glavu i ruke). — Ja mijem d icu, a ti spremi večeru. mitilj-ilja m 'zool. parazitske gljiste i bolest koju one prouzrokuju kod domaćih životinja, naročito kod ovaca i goveda: veliki ~ Fasciola hepatica; mali ~ Discrocoelium lanceolatum'. mitiljav-a-o 'koji boluje od mitilja, bolešljiv, slabunjav (podrug. )'. mitrađ m 'veštačko đubrivo'. — Jesenas smo na žito malo bacili mitrađa i sad se slabo pokazalo. ĸ mađ. mutragya. mizinak-nka mizinko-a m 'dever (odm. )'. — Nane, mizinak vas zovu. mizinče-eta s 'najmlađe dete, mezimče'. — ico je mizinče čitavog komšiluka. mizinica ž 'zaova (odm. )'. — Mizinice jeste l pomuzli krave? miždrit miždri nesvr. 'tinjati, dogorevajući se smanjivati (kad u lampi ponestane petroleja)'. — Lampaš sve većma miždri, vidi šta mu je? mlačit mlačim nesvr. 'činiti mlakim, zagrevati'. ~ se 'postajati mlak, zagrevati se'. — Mlači se mliko, dico, sidajte za astal. mlad mlada mlado (komp. mlađi) 1. 'koji se odnosi na prvo doba života (o ljudima i životinjama)'. 2. 'koji nije sasvim izrastao (o biljkama); koji nije sazreo (o povrću, plodovima, usevima)'; ~luk, ~ krumpir'. 3. 'koji je nedavno spravljen, koji nije prošao kroz proces vrenja: ~ sir, ~ vino; 4. 'mladunci, mladunčad'. — Tamo je mačka na tavanu, doji svoje mlade. Izr. ~ ko rosa 'veoma mlad'; ~ ko rosa u podne' (već odavno nije mlad ~ podrug)'. mlada ž 'nevesta'. 2. 'mlada žena (skoro udata)'. — Držat se ko nova ~ 'držati se zbunjeno, stidljivo, sudržljivo'. mladenci pl. 1. 1. 'praznik nevine dece (četvrti dan o Božiću)'. ~ imaćemo mi goste i za Mladence. 2. 'mladi bračni par'. — evo, iđu naši mladenci, sad će nam bit puna kuća. mladež m. v. madež. mladež ž mn. 'mladi ljudi, omladina'. — Današnja ~ je mlogo lipča nego kad smo mi bili mladi. mladica ž dem. od mlada, nevesta'. — Jel da je lipa naša mladica? mladica ž 1. 'mlada kokoška (prva jaja nosi)'. 2. 'mlad izdanak'. 3. 'starija žena koja se nedolično ponaša za svoje godine (podrug. )'. — Vldi snaš Marišku kako je zadigla konđu, oće i ona da bidne mladica, a baš joj priliči, ko piletu sisa! mladin-a-o 'koji pripada mladi'. — Mladino ruvo je bilo zdravo skupo. mladolik-a-o 'koji je po izgledu mlad'. — Starijije on od mog Laze, samoje mladolikog izgleda. mladomisnik m 'sveštenik prvomisnik'. — Tunin sin je danas posto mladomisnik. mladovat mladujam nesvr. 'provoditi mladost, mlade dane'. — Ja i tvoj otac smo zajedno mladovali. mlak mlaka mlako 1. 'umereno zagrejan; koji nije sasvim hladan'. — Popi to mliko dok je još mlako 2. 'mlitav, neodlučan, trom'. — Ne triba od njeg tražit da bidne strog, znate da je po naravi mlak čovik. mlaka 'močvarno tle, bara'. — Odavno je već nestala Subotička mlaka. mlako pril. 'na mlak način, mlitavo, tromo'. — Došo joj čovik iz zarobljeništva, a ona ga je primila tako mlako, ko da je tuđin. mlakonja m 'mlak, neodlučan čovek (pogrd. )'. — Ko će ga poštivat kad ga svi zovu mlakonja?!

RICNIK 2.pdf

mlatarat-am nesvr. 'razmahivati'. — Probaj divanit a da ne mlataraš rukama. mlatit mlatim nesvr. 1. 'istresati zrnj'e udarajući mlatilom, vrći 2. 'motkom stresati voće s drveta'. 3. 'snažno tući, prernlaćivati'. 4. 'mlatarati, razmahivati'. 5. 'govoriti šta bilo (podrug. )'. Izr. ~ praznu slamu 'raditi nekoristan posao; govoriti bez smisla'. ~ se J. 'udarati se, tući se'. 2. 'ići bez pravog cilja, tumarati'. — Kad prodaš svinje, oma kreni kući i nemoj se mlatit po vašaru. mlatnit-nem svr. 'tresnuti, raspaliti'. — Ante je toliko naprkosio didi, da su ga lulom mlatnili po nosu. mlavit-im nesvr. 'mlatiti, tući'. — Dokleg će taj tvoj čovik mlavit konje, ko da su oni krivi što je on pritovario kola, pa ne možedu da krenu. mličika ž 'gorka trava sa žutim cvetovima i puna mlečnog soka u stabljici(otrovna, životinje je ne jedu, bot. Euphorbia'. mličnjak m 'prvi dečji zub, mlečnjak'. — Našoj Marici se pojavio mličnjak. mlikar-ara m 'proizvođač ili prodavac mleka'. — Lajčo je poznat tavankutski mlikar. mlikarica ž 1. 'žena koja prodaje mleko'. 2. žena koja radi oko mleka i mlečnih proizvoda'. 3. v. mlikulja. mlikaricin-a-o 'koji pripada mlekarici, mlekaričin'. — Mlikaricino mliko iz Male Bosne je uvik friško. mlikarka ž v. mlikarica 1. 2. mlikarkin-a-o 'koji pripada mlekarki'. mlikarov-a-o 'koji pripada mlekaru, mlekarov'. mliko s 'mleko'. majčino ~; kravlje ~; ovčije ~; tičije ~ 'mleko ukuvano sa jajima i šećerom; obrano ~ 'mleko s kojega je skinuta pavlaka; udrobljeno ~ 'usitnjen hleb u mleku'; prosireno ~ 'zbog kiselog mleka stvoren sir'. Izr. još mriši na materino mliko 'suviše mlad, neiskusan'; pusto ~ i mačke loču 'imovinu bez nadzora svi razvlače'; teče mu med i ~ 'ima svega u izobilju'; gledat ko kroz mliko (nekoga) 'nipodaštavati, ne primećivati (ga)'. mlikulja 'krava' (ili ovca) koja daje dosta mleka'. mlit meljem 1. 'mrviti zrnevlje, praviti brašno'. 2. 'govoriti neprestano jedno isto, blebetati (podrug. )'. — Samo da nam Lajčo ne dođe za Božić, jel kad on počme mlit, nikad kraja, a divan mu prazan. mlitav-a-o 'u kome nema čvrstine, neodlučan, bezvoljan: ~ čovik, ~ (h)od, ~ pogled'. —Nikad mi nećemo ništa imat, kad sam dobila tako mlitavog čovika. mlitavo pril. 'leno, bezvoljno'. — Potrči malo, ni te je sramota taki velik deran a vučeš se mlitavo ko crknuta kokoška. mlitavost-osti ž 'tromost, bezvoljnost, slabost'. — Nika me mlitavost uvatila i samo bi ležo. mlogo pril. 'mnogo'. — Mlogo mi je danas boljc nego juče. mlogobrojan-jna-jno 'koga ima, koji se javlja u velikom broju, mnogobrojan'. — Moraje bit siroti kad su okruženi mlogobrojnom dicom. mlogovrstan-sna-sno 'brojan, raznovrstan, mnogovrstan'. — Nemam ja novaca za taki mlogovrstan plug. mljackat-am nesvr. 'neukusno puckati ustima pri jelu, mljaskati'. — Kako to ideš, mljackaš ko prase?! mljašćat mljašćem nesvr. 'jesti, žvakati stvarajući šum pri odvajanju usne od usne i jezika od nepca'. — Mljašću prasici da sve puca. mnenje s 'mišljenje, shvatanje'. — Po mom mnenju, ove godine ne triba očekivat dobru litinu, dugo je bilo suše. moba ž 'uzajamna pomoć u zajedničkom obavljanju većih poslova ~ kao narodni običaj'. — Tri komšije su nam došle na mobu, pa smo sve žito za jedan dan svezli. mobar a m 'učesnik mobe, onaj koji radi na mobi'. mobaroš m. v. mobar mobaroška ž 'ženski mobar'. mobaški-a-o 'koji pripada mobašima'. — Kad ste tako lipo zajednički sve uradili, evo stigla je i mobaška užna. moć moći ž 'sposobnost, snaga'. — Star sam čovik, al i ja ću učinit prema svojim moćima. moć možem nesvr. 1. 'imati snage, sposobnosti za izvršenje nečega': ~ radit, ~ divanit. 2. 'nagovestiti verovatnoću'. — Skioni se dalje od zida, mož ti crip past na glavu. Izr. kolikogod može 'iz sve snage'; ne mož bolje bit 'iz vanredno je, da ne može bolje; ili: 'dobro bi bilo da je bolje ali ne može biti; 'mogla bi 'taman posla'; ~ bićeš, ti Maro, još moja cura! mogla bi, samo ti to neš dočekat! mož podnet 'izdržljivo je'. moća ž 'hleb pečen kao prženica ili uvijen u jaja pa pečen na masti, moča'.

RICNIK 2.pdf

moći moćivi ž mn. 'kosti nekog sveca, mošti'. moda ž 'ono što odgovara ukusu jedne sredine i jednog vremena (u odevanju, ponašanju, načinu života i dr. )'. — Došla je nika nova moda, pa i salašari nediljom više side u mijani neg u crkvi. modar modra modro 'tamnoplav', modri kamen 'galica, bakarni sulfat'. modirat se modiram se nesvr. 'oblačiti se i živeti po modi'. — Iz čega ćeš se modirat, kad ni kruva uvik nemamo?! modit se modim se nesvr. 'držati se mode, vladati se i oblačiti po modi'. — Ćeri se mode, a baćo njim polagano lance prodaju. modla ž 'kalup za pravljenje kolača i sl. '. — Ne znam di su mi nana straćili modlu za kuglov, ne možem da je nađem. modlica ž dem. od modla. modrica ž 'modri podliv na telu, od udara, uboja'. — Žandari su ga tako istukli da mu je tilo puno modrica. modrikast-a-o 'plavkast'. — Daj mi onaj modrikast keceljac. modrilo s 'plavilo (za pranje veša)'. — Đule, otrči u dućan i kupi mi modrila, tribaće mi za ispiranje košulja. mogućan/mogućan-ćna-ćno \'imućan, bogat, moćan'. — Otac mu je bio mogućan, zato je i mogo da se iškuluje za prokatora. mogućnik-ika 'moćnik, velikan'. — Kazo ti je velika vrtljiga, on trči samo za mogućnicima dok su kogod i štogod, a čim propadnu, on i prvi ostavi! mokar mokra mokro 'poliven, natopljen vodom ili kakvom drugom tečnošću, vlažan'. 2. 'kišan, kišovit'. — Mokrog li vrimena, ne da nam kiša iz kuće Izać. Izr. ~ brat 'pijanac'; mokra braća 'pijano društvo'; udaren mokrom krpom 'luckast'. mokrina ž 'vlaga, vlažnost'. — Ni sutra se neće moć orat, još j'e zemlja puna mokrine. mokrit-im nesvr. 'ispuštati mokraću'. 2. 'činiti mokrim, kvasiti'. — Samo kad kiša više ne pada, a baš je dosta mokrila. mokro pril. 'vlažno, s puno vlage'. — Dok je tako mokro, ne vridi izlazit na njivu, ni tako ne možemo ništa radit na njoj. molbenica-e ž 'molba (peticija)'. — Triba molbenicu napisat i podnet, moždar ćeš ko ranitelj i ostat kod kuće. moleraj-aja m 'šara na zidovima'. — Čula sam da je Kata šarala sobu, idem da vidim kaki joj je moleraj? molerov-a-o 'koji pripada moleru'. molerski-a-o 'koji se odnosi na molera: ~ zanat, ~ alat'. molit molim nesvr. 1. 'obraćati se kome s molbom'. 2. 'izgovarati, upućivati molitve'. Izr. Koga je molit nije ga srdit. — Sila Boga ne moli! molitva-e ž 'obraćanje nekome rečima ili ispruženim rukama, ali i u sebi, ne izgovarajući reči, nego misleći ono što bi se moglo reći'. molitvenik-ika m 'knjižica sa molitvama'. molovat-ujem nesvr. 'malati (sobu, stan)'. moljakat-am nesvr. 'uporno moliti, dosađivati s molbama'. momak-mka (Npl momci/monci, coll. momčad/mončad) m 1. 'mladić, mlad čovek'. 2. 'mladoženja'. 3. 'neoženjen čovek'. Izr. Momak na glasu 'ouven, viđen'. momački-a-o 'koji se odnosi na momke; junačan'. — Vldi baću kako momačkim korakom gaze, ko bi reko da njim je već osamdeset. momački pril. 'na momački način, i kao momak, mladićki'. momčadija/mončadija ž zb. im. od momak. — Mončadija se ponapijala. momče/monče-eta s 'mlad momak (v. momčić)'. — Vidi ona dva mončeta kako te gledaje. momčekanja/mončekanja m augm. od momak, momčina. ~ oće cure momčekanju, al je nj'emu žavo momčenj'a. momčina/mončina m augm. od momak. — Ta, Pere je mončina da mu para nema! momčić/mončić m dem. od momak; dečak koji ulazi u mladićko doba. — Vaš Ivan vam je već skoro posto pravi mončić. momčit/mončit se-im se nesvr. 'ponašati se kao momak'. — Momčio bi se on već odavno, al mu baćo ne dadu novaca. momčuljak/mončuljak-ljka dem. od momak, momčić. — Ta, iđi, Roze, šta će mi Beno, on je j'oš mončuljak. momkov-a-o 'koji pripada momku'. — Ono je momkova mater, buduća tvoja prija.

RICNIK 2.pdf

momkovat momkujem nesvr. 'biti momak, provoditi momački, bećarski život'. — Dok momkujem, dotleg i cura imam. moranje s 1. gl. im. od morat. 2. 'ono što se mora učiniti, obaveza'. — Nije baš pod moranje, al red bi bio da dođeš kad te zovemo. morat moram nesvr. 'protiv svoje volje činiti nešto'. — Baš ne volim radit al moram. Izr. Mora se samo umrit 'sve je ostalo neizvesno'. Moram ti dušu poroljat ko grudve na njivi! 'prisiliti na nešto, namučiti'. morkača ž zool. 'Numida melegris, morka, biserka'. — Ne znam od čega, ovi dana sve su nam morkače pocrkale. 2. 'prut od morske trave Calamus rotang'. — Dico, ako se oma ne manete skakanja priko ograde, imaće morkača posla. morkačica ž dem. od morkača. — Tako su mi slabe morkačice, neće ništa da idu. morkan-ana m 'mužjak morkače'. — Ko će sad uvatit morkana, priletio je u komšinsku avliju. moroklinac-inca m 'ekser kojim se obruč pričvršćuje na drveni točak'. — Kad bidneš stezo obručove na pridnjim točkovima, udari nove moroklince. morokvaša ž 'gvožđe kojim je okovana osovina od kola'. — Samo da kovač okuje morokvašu i kola su gotova. mošlik-ika m 'pomije'. — Sipajte mošlik u ono drugo bure, koje sam metnio pored onog starog, jel na njemu je obruč popustio pa teče. motat-am nesvr. 1. 'obavijati oko nečega (konac, predivo, uzanu tkaninu i sl. ), namotavati'. 2. 'uvijati u omot, pakovati, zavijati (cigaretu, duvan)'. 3. 'obmanjivati, zavaravati' — Bruno je mlakonja i žena ga mota oko malog prsta kako ona oće. ~ se 1. 'plesti se, obavijati se oko čega'. 2. 'vrzmati se'. — Ne volim kad se nepoznati ljudi motaje oko salaša. 3. 'obletati oko koga, nametati se'. — U poslidnje vrime se naš komšija sve češće mota oko strinine Kate, oće I tu bit svatova? motika ž 1. 'mera za površinu (200 kv hv 3. 597 m )'. 2. 'željezno oruđe za kopanje, okopavanje useva'. Izr. Nema kruva brez motike! motika vinograda 'površina vinograda, koju jedan čovek može na dan da okopa (94 kv. hv. ). motikat-am nesvr. 'kopati, okopavati motikom'. — eno i(h) tamo, motikaje već uveliko. motikica ž 'mala motika za seču kukuruzovine'. — Moram naoštrit motikicu, malo se otupila. motikica 'motičica ž dem. od motika. — Hej, Luka, uzmi ti motiku, ne kopaje se kuruzi motičicom. motor-ora m 'automobil'. — Naše gazde se na motoru vozaje. motrit-im nesvr. 1. 'pažljivo pratiti pogledom, posmatrati'. — Zašto Luca motri na me, ko da će me progunit? — Kaže da se popravio, zato sam ga i uzo na poso, al tribaće malo motrit kako se vlada. mozak mozga m 1. 'centralni organ nervnog sistema u čoveka i drugih kičmenjaka; 2. 'pamet, um (fig. )'. Izr. švraka, vrana mu popila ~ 'nema pameti'; zavrtit ~ 'zaludeti, opčiniti (koga)'; pileći ~ 'mala pamet (podrug. )'. mozgić-ića m dem. od mozak. možda/moždar part. 'može biti, da'. — Moždar će vrime sutra popustit, zato triba sve pripravit za oranje. mož(e)bit part. 'možda'. — Mož(e)bit da će i strina sutra doć u goste. mračak-čka m dem. od mrak. — Mi smo zarana krenili natrag, al kad smo stigli na salaš, mračak se već fain vaćo. mračan-čna-čno 1. 'neosvetljen, taman'. — Podignite malo te virange, tako vam je mračno u sobi ko da je već noć, a još smo u po bila dana. 2. 'potišten, smrknut'. — Mora da mu se štogod neprijatno dogodilo u varoši, jel već dva dana je taki mračan, pa ni s kim ni ne divani. mračit mračim nesvr. 1. 'činiti mračnim, zaklanjati svetlost'. 2. 'činiti smrknutim, potištenim'. — Badavad mračiš lfce, ni tako ne mož bit tako kako ti oćeš. ~ se 1. 'spuštati se (o mraku), smrkavati se. — Mrači se, Joso, ti koliko oćeš, al dok ne naučiš, nećeš ustat od astala. mraka ž 'ono što je beznačajno, sitnica'. — Njemu makar kaka mraka smeta. mraz m (mn. mrazovi) 1. 'velika hladnoća, studen'. 2. 'smrznuta rosa, slana; inje'. — Danas je tako ladno, da se didi uvatio mraz na brkove. mrazit-im (tr. prid. mražen) nesvr. 'izazivati mržnju, zavađat': ~ prijatelje, ~ braću. ~ se 'svađati se, kvariti međusobne dobre odnose'. — Zašto bi se mi mrazili s bać Tomom kad on ima sina, a mi ćer pa se možemo opreteijit. mrc mrca (mn. mrcovi) m v. mrtac. mrcina ž 1. 'strvina'. 2. 'mršava iznemogla životinja'. — Šta si mi dovo tu mrcinu, pa ja ako uzjašim na nju, slomiće joj se leda. 3. 'bezvredan, nikakav čovek (pogrd. )'. — Šta si mogo drugo i očekivat od njeg, on je uvik bio mrcina a ne čovik. mrčit-im nesvr. 1. 'činiti mrkim, gariti'. 2. 'prljati, kaljati'. 3. 'sramotiti'. — Kad mu nećeš pomoć, onda mu nemoj obraz mrčit. ~ se 1. 'garaviti se, prljati se'. 2. 'sramotiti se'. 3. 'mrgoditi se, mršliti se'. 4. v. mrkat se.

RICNIK 2.pdf

mrdat-am nesvr. 'činiti kratke pokrete, pomicati s mesta na mesto'. ~ se 'kretati se, micati se'. mrdnit-nem svr. prema mrdat. ~ se 1. svr. prema mrdat se'. 2. 'krenuti, poći'. izr. Ni prstom ~ 'ništa ne učiniti za nešto'. mrduckat-am nesvr. 'pomalo i učestalo se micati, pomerati'. — Ako ti je zima, a ti mrduckaj s nogama, pa ćeš se ugrijat. mrginj-inja m 'međa (između dve njive vlasnika zemlje)'. mrgodit-im nesvr. 'mrštiti, nabirati'. — Čim mu spomenemo škulu, on oma počme mrgodit obrve. ~ se 1. 'pokazati neraspoloženje, mrštiti se'. — I ja bi volio da je moja žena veselija, ali ona se više mrgodi, nego što se smije, taka joj je narav valdar. 2. 'mračiti se, zbog pojave tamnih oblaka'. — Požurimo mi s vožnjom, jel kako mi se čini, nebo se počelo štogod mrgodit. mrgud m 'mrgodan čovek'. — Svi ga zovu mrgud, a ne Števo kako mu je ime. mrgudat-am nesvr. 'gunđati'. — Nemoj mrgudat već kaži na glas, da te svi čujemo. mrišav-a-o 'koji prijatno miriše, mirisav'. — Mrišava voda 'kolonjska voda'. mrišit-im nesvr. 'mirisati'. — Mriši ko da ga je patikarski ker zapišo! mrišljav-a-o v. mrišav. — Od čega ti je tako mrišljava kosa? mrišljiv-a-o v. mrišav. — Kupi mi jedan mrišljiv sapun. mrkat se mrće se/mrka se nesvr. 'pariti se (o ovcama, kozama)'. v. o ~ mrkli-a-o 'koji je bez imalo svetla, potpuno taman'. — Jedva smo stigli iz varoši, taka nas je mikla noć uvatila, da se ni prst prid nosom nije vidio. mrklo pril. 'mračno, tamno'. — Ivane, donesi lampaš, ode je tako mfklo ko u džaku. mrkosit se-im se nesvr. 'pokazivati nezadovoljstvo, mrzovolju, mrgoditi se'. — Znam da ne voliš kad ti Ivan dode, al ne moraš se baš prid njim mrkosit. Svladaj se ako možeš. mrkov-ova m 'konj, smeđecrvenkaste dlake, crne grive i repa'. mrkuša ž 'kobila mrke dlake'. mrndat-am nesvr. 'mrmljati'. — Dida čitavo jutro štogod mrnđaje. mrsit mrsim nesvr. 1. 'jesti mrsnu hranu'. — Na današnji dan ne mrsimo. 2. 'zaplitati, praviti nered'. — Nane, ive mi furtom mrsi kosu. — Ja i tvoj brat smo se udivanili i ti nemoj sad tu ništa da mfsiš. 3. 'privikavati, dozvoljavati (nešto što je već zabranjeno)'. Zašto opet puštaš tele da sisa, samo ga mrsiš, a znaš da smo ga već zaljučili. ~ se 1. 'zaplitati se'. — Mrsi mi se vuna. 2. 'gubiti jasnost, brkati se'. — Šta mi je sve mi se u glavi ništa mrsi?! 3. 'navikavati se'. — Nemoj da se prasici mrse na vruće, nećemo njim valdar furtom kuvat ilo? mrska ž 1. 'bora na licu'. 2. 'nabor na haljini'. mrsko (komp. mrže) pril. 1. 's mržnjom, neprijateljski'. — Mi smo mrsko gledali kako nam odnose i ono malo što imamo, al uperene puške u nas su nas ućutkale. 2. 'neprijatno, mrzovoljno'. — Nije mu bilo misko što ga gazda rano budi, već što uvik ponavlja: „ustajte bogaljo/i"! — Ne marim, iću i ja s vama, aj moram vam priznat da mi je zdravo mrsko mršavina ž 'grabljama sakupljeno pojedinačno vlaće (posle žetve i sadevenih snopova u krstine)'. mrtac mrca (g. mn. mrtavaca) m 'mrtvac'. — Ja sam sinoć bila kod mrca. mrtački pril. 'mrtvački'. — Ranko su odavno izašli iz špitalja, al još uvik tako mrtački izgledaje u licu. mrtački-a-o 'koji se odnosi na mrtvaca, koji je kao u mrtvaca, pogrebni: ~ kovčeg, ~ kola, ~ blidilo'. 2. 'koji je kao pred smrt samrtnički'. — Kad sam ja stigla, nanu je već oblio mrtački znoj, nije me ni poznala. mrtav-tva-tvo 'bez života; mrtvi dan m 'spomen mrtvih (2. 11), dan mrtvih'. mrtavac-vca m 'mrtvac'. — Kadgod je mrtavac do sarane ležo u sobi na zemlji. mrtvo pril. 'bez života; — Pravo je čudo kako mož mlad momak tako žlvit mrtvo, ko mrtvo puvalo. mrva ž 'sasvim sitan delić hleba ili druge hrane, sasvim mala količina nečega'. mrvica ž dem. od mrva. mrvit-im nesvr. 'pretvarati u mrve, sitniti, drobiti'. — Nemoj mfvit taj kruv, ako nisi gladan, onda ga ostavi. 2. 'kruniti kukuruze'. — Sutra ćemo mrvit kuruze: biće mobe, pa će jedni radit na mašini, a drugi na stocu i rukom. ~ se 'raspadati se u deliće, sitniti se, drobiti se'. — Šta ste uradili, snaš Marija, kad vam se kruv tako mivi? — Stari kruv ne triba bacit, već malo još osušit u lerni, p onda se lako mfvi, pa ćemo imat prezle. mrvljačica ž 'mašina za mrvljenje (krunjenje) kukuruza'. mrvljačina ž 'krunjenje'. — Sutra je moba kod nas, počeće mrvljačina kuruza.

RICNIK 2.pdf

mrza ž 'omraženik'. — Izr. Na mrzi kuća ostaje 'koga najviše mrziš, obično ga se ne možeš osloboditi'. mrzak mrska mrsko (komp. mrži) 1. 'koji izaziva osećaj mržnje, koji se mrzi'. — Snaja joj radi od jutra do mraka, a ona ne mož da je vidi, toliko joj je miska. 2. 'pun mržnje, koji izaziva mržnju, odvratan'. — Kad je ušo u sobu, svi su ga dočekali miskim pogledom. mrzit-im nesvr. 1. 'osećati mržnju prema nekome'. — Još od baćine smrti se mrze i ne mogu jedan drugog da vide, a rođena braća. Mrzi ga ko kera. 3. 'nemati volje za nešto'. — Mrzi me 'nemam volju'. mrždanac-anca m 'vrsta vezivnog tkiva u nosu, hrskavica'. mržnja ž 'osećanje jake odbojnosti, nepodnošljivosti prema kome ili čemu, jako osećanje neprijateljstva'. mucat-am nesvr. 'govoriti isprekidano, zapinjući i s teškoćom (u uzbuđenju), zbog nedostatka u govornim organima'. — Tako je on muco od rođenja. mucav-a-o 'koji muca'. — Mucavo mu je dite odavno. mucavac-avca m 'onaj koji muca'. mucavica ž 'mucava ženska osoba'. mucavo pril. 'mucajući'. — Pokatkad se toliko zbuni, da jedva rič prozbori, pa i to mucavo. — Tako je mucavo divanio, da ga svit ni polak nije razumio, zato i mlogi nisu pristali. mučit muči(m) nesvr. 'mukati'. — Jesi 1 ti čula, naša krava je skoro cilu noć mučila. mučit-im nesvr. 1. 'zadavati muku telesnu ili duševnu'. — Svaki okupator muči ljude u zemlji koju je zauzo. 2. 'prisiljavati na napor, teškoće'. — Nemoj mučit derana da uči taj zanat kad vldiš da ga ne voli. 3. 'dosađivati, uznemiravati'. Cilu noć me je jedan kumarac mučio, nisam oka sklopio od njeg. ~ se 1. 'podnositi, osećati muku, bol, patiti se'. — Toliko se siroma muči i radi od ranog jutra do mraka, a nikako da uvati kraj s krajom. 2. 'truditi se, upinjati se, da se u čemu uspe'. — Teško ga pada, al mora da se muči kad oće da postane prokator. mučnina ž 'mučno, neugodno stanje, muka'. muć u izrazu; šućmuć 'tamoamo'. Izr. Šućmuć pa proli i opet nadoli. mućak-ćka (mn. mućkovi)m 1. 'pokvareno jaje. 2. 'pokvaren, prevrtljiv čovek (pogrd. ) 3. 'ništa, bezvredna stvar'. — Mislilo se da će on štogod stvorit, a ono ispo mućak. mućkaroš m 'varalica, smutljivac'. ² Ko bi reko da je Losko taki mućkaroš, već od troj(i)ce je uzo kaparu za kravu, a još uvik je prodaje. mućkat-am nesvr. 1. 'tresti kakvu posudu s tečnošću, da bi se pokrenulo i izmešalo'. 2. 'mutiti, spletkariti'. ~ se 'tresti se i pri tom odavati zvukove (o kakvoj tečnosti ili nečemu što se nalazi u njoj)'. mudar-dra-dro 'pametan, razborit, razuman'. — Mudar je to gazda. mudrac-aca m 'veoma pametan čovek, filozof'. — Svakom zna dat savit, zato ga i zovu mudrac. mudrica ž 'darovito dete'. 2. 'osoba koja voli da mudruje (podruglj. )'. mudrijaš-aša m 'onaj koji se pravi da sve zna, koji sebe smatra mudrim (podruglj. )'. — Drži sebe za mudrijaša, a u kući mu sve naopako iđe. mudrijašit-ijašim nesvr. 'praviti se mudrim; nametljivo davati savete i izricati sudove'. — Losko uvik mudrijaši, a na kraju glupavo ispadne. mudrijat-am nesvr. v. mudrovat. — Znaš šta, Benco, nemoj ti toliko mudrijat, već uradi kako ti kažem, pa nećeš rđavo proć. mudro pril. 'na mudar način, pametno'. — Solo je mudro prićutio da se sakrio kad je tuča počela. mudrolija ž 'mudrost, dovitljivost, domišljatost'. — Dobro bi bilo da se malo pričuvaš Albine mudrolije, je 1 se nikad ne zna, na što će to izać. mudroš m 'mali lukavac, starmali. — Ne dirajte mi dite, on je nanin mudroš, kad odraste cigurno će bit prokator jel profesor. mudrovat mudrujem nesvr. 1. 'razmišljati, misliti, domišljati se'. — Dida već dva dana mudruju, kako da podile zemlju unučadima. 2. praviti se mudrim, mudrijati'. — Dok tj mudruješ, proće lipo vrime, pa će ti propast rod na njivi. mukat muči(m) nesvr. 'rikati (o govedima i životinjama sličnog glasa)'. — i meni je dosadilo što noćom furtom muči, prodaćemo je pa nam neće više mukat. muklo pril. 'prigušeno'. — Bilo je tu tušta ranjeni i bolesni, al samo su muklo jaukali. mula ž zool. 'kopitar koji nastaje parenjem magarca sa kobilom, Equus mulus, mazga'. Izr. Šta ćutiš ko ~? 'kada upitani uporno ćuti'.

RICNIK 2.pdf

mulatovat-ujem nesvr. 'Iumpovati'. — Kad ja mulatujem, ti se, ženo, mene mani! muljača ž 'sprava za muljanje grožđa'. — Nije naša muljača, uzajmili smo je od komšije. muljat-am nesvr. 'gnječiti, cediti, presovati (grožđe)'. — Nabrali smo fain grožđa, zato moramo tako u noć muljat. mumlat-am nesvr. 'proizvoditi nerazgovetne glasove (o medvedu); gunđati; mrmljati'. — Divani lipo, nemoj mi mumlat. mundir-ira m 'odelo propisanog kroja, uniforma'. — Cure većma gledaje mundire nego one koji i nose. mu(n)đijat-am nesvr. 'tajno ili poluglasno se dogovarati, munđati'. — Vamo dođite vas dvojica da vas i mi čujemo, zavukli ste se u ćošu i bogznašta tamo munđijate. munja ž 'naglo električno pražnjenje između dva oblaka ili oblaka i zemlje u obliku svetlosti, obično cikcak linije'. mur m 'žig, pečat'. murcula ž i m 'pakosna, samoživa i nedruštvena osoba'. — Bolje bi bilo da Boltu ne zovete, šta će nam ta murcula, mož nam sve veselje pokvarit. murgast-a-o 'odbojan, nesimpatičan'. Nije mi ništa skrivio, al taj momak mi je sav niki murgast. murgasto pril. 'odvratno, nesimpatično'. — Ne triba nam u društvu, jei još i murgasto izgleda. murva ž bot. 'dud, Morus (drvo i njegov plod)'-musav-a-o 'prljav'. — Šta si ti io kad si taki musavog Iica? musavica ž 'musava ženska osoba'. musavko-a m 'onaj koji je musav (obično o detetu), prljavko'. musit se musim se nesvr. v. durit se. muslin-ina m 'vrsta tanke svilene tkanine'. — A ruvo od muslina sve vijori. must muzem nesvr. 1. 'izvlačiti mleko iz vimena životinje'. 2. 'živeti na tuđ račun; bezobzirno iskorišćavati'. — Gazda muze sirotinju, a njegov rođeni sin ga potkrada. 3. 'izmamiti, uzeti'. — Muzo mi je i poslidnji dinar. mustra ž 1. 'uzorak, obrazac, probni primerak'. 2. 'šara, šablon za krečenje, malanje'. — Uzajmi mi tvoju mustru, molovala bi ambetuš. 3. 'prepredenjak, lukavac'. — Čuvaj se Bolte, mustra je on da mu para nema! mušica ž 1. dem. od muva. 2. mn. zool. insekti Bibionidae. 3. 'ćud, kapris, prohtev (fig. )'. imat svoje mušice 'biti svojeglav'. muškara ž 1. 'muškobanja'. — Roza je u svakom poslu muškara. 2. 'žena slobodnijeg ponašanja'. — Kad god je u društvu, oko nje su sami muškarci, zato je cure i zovu muškara muškarac-rca m 'osoba muškog pola'. muškarčetina ž augm. i podrug. od muškarac. muškarčić m dem. i podsm. od muškarac, dečak. muškarčina ž augm. od muškarac. muškatlija ž bot. 'jedna vrsta cveća'. muški/muški-a-o 1. 'koji se odnosi na muškarce; kojim se odlikuju muškarci; koji pripada muškarcima: ~ šešir, ~ ponos ~ lipota. 2. 'smeo, odlučan'. — Bila je to oluja, da je samo muška snaga mogla da spasi što se moglo spasit. 3. 'muškarac, muška glava'. Svi ste na salašu, a di su vam muški? muški pril. 1. 'hrabro, smelo'. — Nemoj se stidit, već divani muški nek te svi čuju. 2. 'valjano, čestito'. — Ništa se vi ne brinite, biće muški urađeno. 3. 'na muški način, kao muškarac'. — i moj brat je nosio ko dite aljinice, al je uvik tio da obuje didine papuče, samo da bi muškije izgledo. muštra ž 1. 'jalova svinja koja je u tovu ostala mršava'. 2. 'nerotkinja'. — Ta i Liza je muštra, zato ni nema dice. muštrat-am nesvr. 'vežbati (po vojnički)'. 2 'iživljavati se (na kome), zlostavljati'. mutav-a-o 1. 'nem'. 2. 'ćutljiv (podruglj. )'. — Kad tako ćuti valdar je mutav momak. muter m 'matica zavrtnja, zavrtanj, šaraf'. mutit mutim nesvr. 1. 'činiti što mutnim'. — Vite, nane, Joso furtom baca zemlju i muti vodu. 2. 'mešati'. — Mutim jaja za tortu. 3. 'unositi nemir, podbunjivati'. — Baš kad je izgledalo da će se pomirit, našo se niko drugi već prvi komšija da muti. ~ se 1. 'postajati mutan, zamućen'. — Ne znam od čega se tako muti voda u bunaru? 2. 'gubiti jasnost, vedrinu, raspoloženje'. — Još od jutros mi se tako muti u glavi, a ništa me ne boli. 3. 'oblačiti se (o nebu)'. — Muti se vrime. mutljag-aga m 'mutna tečnost, talog'. — U boci je bio niki mutljag a ne vino.

RICNIK 2.pdf

mutljat-am nesvr. 'spletkariti'. — Ko bi mu virovo, kad on samo iđe po selu i mutlja. ~ se 'vrteti se, motati se'. — Stipane, ako ne znaš ništa u kujni uradit, anda iđi napolje, nemoj se samo tu mutljat. mutno pril. 'na mutan način'. — Moždar ja ne vidim dobro, al meni Izgleda mutno i nečisto. muva ž 'insekt iz roda dvokrilaca, sa mnogo podvrsta: obična ~, sobna ~. Izr. jednim udarcem dvi muve ubit 'jednim potezom obaviti dva posla; ko ~ brez glave, 'ići, raditi u bezglavoj žurbi'; pala ~ na medvida, a medvid se usro 'zbog male nezgode veliki propust'. muvara ž 'Iepljiva traka koja se veša o tavanicu radi hvatanja muva. muvarika ž bot. — Muharica, muvar, Seart'. muvat se-am se nesvr. 1. 'gurati se'. 2. 'motati se, vrpoljiti se'. muveskarda ž v. muvetina. muvetina ž augm. od muva. muvica ž dem. od muva. muvoser m 'upljuvak od muve'. — Jelice, ako nećeš da ti se providi muvoser, onda ga najpre ogrebi sa zida, p onda farbom umaži peć. muzara ž 1. 'krava koja se muze'. 2. 'ženska osoba koja muze, muzilja' Izr. krava ~ 'izvor nepresušnih prihoda'. muzga ž 1. 'trag prljavštine nastao slivanjem znoja ili vode po prljavom tclu ili boje po zidu'. — Kako si to molovala kad se touke muzge vide po zidovima? muzgav-a-o 'pun muzga, prljav'. — Vidim da si plakala, sva si muzgava po licu, oma iđi pa se umi. muzike ž pl. t. 'usna harmonika'. — No, Lajčo, evo, kupili smo ti muzike na vašaru. muža ž 'muzenje'. — Nema više muže, sve su krave steone. N na i na Izr. 'kad se nešto nudi ili pruža': evo ~ ! ~ uzmi! ~ drži! 2. 'kad se živo ukazuje na nepovoljan ishod ili posledice čega'. — Mi ga toliko ranili i pojili, a on nama sad na! nabacat nabacam svr. 1. 'bacajući, napraviti veliku gomilu'. — Ja nisam kazala da ranu nabacaš svud po avliji. Zašto ste nabacali toliko kuruza na rpu, kad ste mogli oma u čardak ubacit?! 2. 'nasuti odozgo, prekriti'. — Tribalo je prvo sklonit bundevu, a ne nabacat kuružnu i sad ne mož do nje doć. ~ se 'najesti se'. — Nemojte me nudit, ja sam se već nabaco do vrva. nabacit nabacim svr. 'baciti povrh nečega, na nešto, dodati na nešto'. — Kad bidneš donosio ditel(i)ne, nabaci i koji snop kuružne. 2. 'ovlaš, lako se ogrnuti (samo radi nekog hitnog posla)'. — Čim su kerovi zalajali, ja samo nabacim bolondoš na leđa i istrčim u avliju. ~ se 'na brzinu se obući (samo deo odeće, najnužnije)'. — Vi krenite, ja ću se samo nabacit i požuriću za vama. nabacivat se nabacivam se nesvr. prema 1. nabacit (se). 2. 'najesti se do sitosti'. — Dok sam kod bać Vranje radio, borme sam se tamo nabacivo dobrog ila'. nabajavat nabajavam nesvr. 'na zlo navoditi, krivo informisati'. — Nabajavala je vračara mene, al ja joj se nisam dala. nabasat-am svr. 'idući udariti o nešto, nagaziti, naići (na koga)'. — Kud sam baš na tebe nabasala u ovom mraku?! nabazat se nabazam se nesvr. 'provesti mnogo vremena u bazanju, natumarati se'. — Baš sam se nabazala, u varoši, a m'šta nisam kupila što mi triba. nabidit nabidim svr. 'oklevetati, pripisati krivicu (kome) koju nije učinio, nabediti'. — Nabidili moju curu da je ona zavolila mog najboljeg druga Grsu. nabiđivat nabiđivam nesvr. prema nabidit. — Nemojte me više nabiđivat ni tako vam neću povirovat. nabijan(i)ca ž 'kuća čiji su zidovi od nabijene zemlje, naboja. — Najpre su svi salaši se pravili od nabijan(i)ce, a posli su pravljeni zidovi i od valjaka.

RICNIK 2.pdf

nabijat nabijam nesvr. 1. 'snažno silom navlačiti, naticati. — Zašto nabijaš taj šešir, kad vidiš da nije za tu tvoju glavurdu. 2. 'učiriiti tvrdim, zbiti, sabiti'. — Juče smo počeli nabijat zidove za novi salaš. nabit nabijem svr. 1. 'pritiskajući, dobro napuniti'. — Dabome, dida, da ne možete zapalit lulu, kad ste toliko duvana nabili u nju. 2. 'snažno navući, nataći, nasaditi odozgo'. Šta si tako nabio taj šešir, pa ti se ne vide te lipe crne oči. 2. 'učiniti tvrdim, zbiti'. — Danas smo nabili zidove novog salaša. ~ se 'nagurati se, nadebljati se'. — Ko j to vidio, taki mlad momak, a nabio si se, pa izgledaš ko gumboc! nablizo pril. 'nablizu'. — Oni tu stoje oma nablizo. naboj m 1. 'nabijena zemlja, zid od nabijene zemlje'. 2. 'punjenje (zrno i barut) u vatrenom oružju'. 3. 'otvrdlo oštećenje tkiva, žulj, usled pritiska tesne obuće'. nabokat se nabokam se nesvr. 'najesti se preko mere, nažderati se'. — Tribalo je to, toliko se nabokat, pa sad te boli trbuv'. naboksat-am svr. 'namazati kremom za obuću'. — Kriste, naboksaj i moje čizme. naboksovat-ujem svr. v. naboksat. nabolje pril. 'ka boljem stanju, ka poboljšanju'. — Bilo je, borme, zdravo teško, već i doktori su se bojali kad je bolest uvatila maha, al, fala Bogu, krenilo je nabolje. nabrajat nabrajam nesvr. 1. 'navoditi, citirati. ' 2. 'naricanjem pominjati pokojnikovu rodbinu'. — Plače, a sve nabraja od pradide. nabrazdat nabrazdam nesvr. 'poređati, naređati, nagomilati'. — Zašto je tribalo navuć u avliju i ciglju i crip i trsku, nabrazdo si ga, ne mož proć ni tamo ni vamo. nabrčkat se-am se svr. 'isprskati se, nakvasiti se, brčkajući se'. nabreknit nabreknem svr. 'nateći (od bola ili udarca)'. 2. 'nešto što se rasušilo, osposobiti za upotrebu'. — Da bure nabrekne, triba nalivat vodom sve dok propusti tečnost. — Misec dana prija berbe nalili su svu burad vodom danabreknu. nabrizgat-am svr. 'nabujati, napuniti se: ~ vime 'napuniti se mlekom'; ~ oči 'napuniti suzama'. nabrundat se-am se svr. 'naduriti se, naljutise'. — Ako nije po njezinom oma se nabrunda. nabubrit-Im svr. I. 'uvećati obim; nabreknuti'. — Vidim ja, imaćeš i ti naskoro divojku, cura je fain nabubrila ispod leveške. 2. 'razmekšati se od upijene vlage'. — Prospi vodu iz sirka, zdravo će nabubrit, pa nece bit dobar za metle. nabureno pril. 'natmureno'. — Al si lipa kad tako nabureno izgledaš. naburit naburim svr. 'napućiti usne v. nabrundat se. ~ se 'natmuriti se'. — Naburio se zato što smo njeg zaboraviii zvat u sigru. nacelivat se nacellvam se svr. 'mnogo puta celivati, naljubiti se'. — Naša snaša se večeras nacelivala;svakog svata je ispratila i poljubila. nacerit se nacerim se svr. 'razvući lice u osmeh, pokazujući, otkrivajući, zube'. — S prve, samo ćuti i kad mu štogod kažete on se samo naceri, a posli se redovno umiša u divan. nacidit nacidim svr. 1. 'stiskajući, gnječeći istisnuti tečnost (o voću)'. 2. 'naliti cedeći ili pažljivo odvajajući tekućinu od taloga'. — Probaj nacidit još jednu bocu masta da strina ponese njezinoj dici kad pođe na salaš. nacigurno pril. 'na siguran način, bez rizika'. ~ on svaku stvar triput prospava i onda krece nacigurno. nacilo pril. 'u celo, iz jednog komada'. — Skuvaj nam za podne nacilo krumpira i izvadi tučenog sira. nacinkurit se nacinkurim se svr. 'napiti se'. nacipat nacipam svr. 'naseći dovoljnu količinu čega'. — Stipane, nemamo više sitni drva u podrumu, dobro bi bilo da malo danas nacipaš. nacipkat-am svr. dem. od nacipat. nacokat se-am se svr. 'napiti se (pogrd. )'. nacopat nacopam nesvr. 'prevršiti (čašu, tanjir hranom)'. — Zašto si tako nacopo iia u tanjir ko da ti neće doteć. nacrkavat se nacrkavam se svr. fig. 'naspavati se'. — Luka se cio dan izležava, triba ga probudit, valdar se već nacrkavo. nacuclat se-am se svr. 1. 'cuclajući nahraniti se'. — Ja mislim da se nacuclala, dala sam joj punu bocu mlika. 2. 'napiti se, opiti se'. — Vidio sam Lazu kako ševelja putom, mora da se faln nacuclo. nacugat se-am se svr. 'napiti se, opiti se'. nacunjat-am svr. 'cunjajući naći, pronaći ono što se traži'. nacvrcat se nacvfcam se svr. 'napiti se, opiti se'.

RICNIK 2.pdf

načadit načadim svr. 'dosaditi (stalnim prigovorima i savetima)'. — S tim tvojim pametnim divanom načadio si već i Bogu i svitu! načečit se načečim se svr. 'postaviti se u određeni položaj, zastati u iščekivanju (često na nepogodnom mestu ili trenutku)'. — Baš si našo di ćeš se načečit, ne vidiš da tu triba kola da stanu. načet-a-o 'pripit'. — Kako vuče kaput, Joško je cigurno načet. načet načmem nesvr. 1. 'odvojiti deo čega, što je bilo celo: ~ jabuku; ~ lubenicu'. 2. 'početi trošiti, upotrebljavati što' ~ ušteđevinu, ~ džak brašna'. 'učiniti da ko oboli, da počne slabiti (zdravlje, snaga)'. — Sve do sedamdesete se dobro držo, a onda ga je najdared načela opaka bolest. 4. 'početi govoriti o čemu'. — Ja nisam tila to da spominjem, al kad ste već načeli i pitanje tala, onda da čujemo šta ko dobija. načičkat-am svr. 1. 'nakupiti se čička (po odelu)'. 2. 'gusto naređati, nanizati'. 3. 'neukusno, s mnogo ukrasa nakititi'. ~ se 'naređati se, skupiti se'. — Dica se načičkala na ogradu pa gledaje kako se u avliji matori loptaje. načimat-am nesvr. prema načet, načinjat. načistit-im svr. 'čisteći nakupiti, pripremiti dodatke jelu (krompir, luk, zelen i sl. )'. — Jelica nek naloži vatru, a ti Mace, načisti luka i krumpira za nasuvo. ~ se 'provesti mnogo vremena čisteći šta'. načisto pril. 'sasvim, potpuno'. — Ako se ufriško ne mane pića, načisto će upropastit svoje zdravlje. načočerit (se) načočerim (se) svr. v. nakečit (se). — Šta si se tu načočerio, ne možemo proć o(d) tebe. načudit se-im se svr. 'izraziti veliko čuđenje'. — Kad se Marija udala za Stipana, niko se nije mogo načudit di baš da njeg odabere od svi momaka koji su je prosili. naćapkat-am svr. 'našarati (ćapkanjem po zidu)'. naćulit naćulim nesvr. 'vrlo pažljivo slušati'. — Mani se tog divana tu prid dicom, vidiš da su naćulila uši i samo vrebaje šta će ćut. ~ se 'napregnuti se u iščekivanju nečega; pretvoriti se u uho'. — Pazi kako prilaziš kolima, kobila se ništa naćulila. naćušat-am svr. v. ćušat. — Nisi valdar tako velikog derana naćušala prid drugom dicom? naćve naćava mn. 'izdubeno korito u kojem se mesi brašno za hleb'. nadanit nadanem svr. 'nadahnuti, ispuniti nadahnućem'. — O, Bože, nadani mi snagu, da izdržim i ovaj teret. nadaren-a-o 'obdaren, talentovan'. — Niko nije tako snagom nadaren ko Mate: digne svakog čovika jednom rukom ko od šale; Izr. ~ za tamburicu! nadarit nadarim svr. 'dati na dar, darovati nagraditi'. — Majka bi te rado nadarila, al, rano moja, nemam baš ništa, pa zato ajde da te poljubim kad si tako dobro dite. nadarivat-arivam nesvr. prema nadarit. — Stipan se nadarivo svircima u Josinim svatovima. nadavat nadajem nadavam nesvr. 'mnogo dati, više puta davati dok se ne oseti da je davanja bilo dosta'. — Ko će vama nadavat kad sve potrošite! ~ se 1. povr. 'nadavati'. 2. 'natući'. — Borme sam se mojoj dici nadavala bubotaka: dok su bili mali, zdravo su bili rđavi. nadekat-am svr. 'zaprežnim vozilom proći (pored čega ili koga), naići'. — Ti samo gledaj, Lajčo je obećo da će odan nadekat. ~ se-am se svr. 1. 'nasititi se dekanja'. — Tri dana smo išli na vašar i natrag, nadeko sam se da neću skoro poželit da sidnem na kola. 2. 'najesti se do sitosti, nabokati se'. — Ne brinite vi za Nikolu, on najfriščije ide, al se zato nadeka. nadesno pril. 'na desnu stranu'. — Volim momka kad nadesno šešlr nakrivi. nadevetat-am svr. 'istući, nalemati'. — Kažem da ne uči a svi ga mazite, bolje ga malo nadevetaj, pa će on oma potrevit da se knjige uvati. nadignit-nem svr. 'malo dići, podići'. — Nrdigni većma taj kišobran, sve mi kapa za vrat. ~ se 'podići se'. — Kud ste se nadigli, nismo se još ni izdivanili? nadignut-a-o 'uobražen, nadmen'. — Pogledaj onog Vecu kaki je nadignut, ko da je u sto lanaca rasto. nadigrat nadigram svr. 'pobediti u igri, igranju, plesu i nekim sportovima'. nadigravat nadigravam nesvr. prema nadigrat. ~ se 'takmičiti se u igrama (plesu)'. — Volim kad se monci nadigravaje. nadikiljat se-im se svr. 'napiti se (podsm. )' nadilit nadilim svr. 'udeliti mnogima, nadavati'. ~ se povr. nadiljivat (se) nadiljivam (se) nesvr. prema nadilit (se)'. nadimak-imka m 'naziv koji se nekome daje po njegovoj osobini (po sličnosti s kim ili s čim, po boji, po kom detalju ili čemu drugom)'. — Kogod u selu traži Josu Skenderovića, niko ne zna da mu kaže ko je, al kad pitaje za Josu Kajganovog, onda ga i svako dite pozna, nadimat se nadimam se nesvr. 1. 'piti preko stvarne potrebe (o deci)'. — Šta se već toiiko nadimaš kad znam da nisi žedan. 2. 'praviti se važan pred kim, šepuriti se'. — Šta se barem prid nama nadima ko da mi ne znamo ko je on.

RICNIK 2.pdf

nadimit-im svr. 'izložiti što dimu, ispuniti dimom'. — Al ste vi, nadimili, puna ga je soba, kako se samo ne ugušite?! nadisat se nadišem se svr. 'zadovoljiti se udisanjem'. — Nije lako kopat u bašči, al bar sam se nadisala lipog mirisa, u bašči ima barem dvaest ruža. nadit nadijem svr. 'nadenuti (crevo mesom za kobasicu) namaći, navući'. — Nema slanine, al zato smo tušta divenica nadili. 2. 'dati ime nekome'. — Pogodili ste, deranu su nadili ime po didi. nadivanit-ivanim svr. 'nagovoriti na nešto'-— Nije on kriv, nane, Kata ga je nadivanila. ~ se 'narazgovarati se'. nadivat nadivam nesvr. prema nadit. ~ se 'naditi se'. — Al sam se ja noćos nadivo: cilu noć sam u košari čeko na kravu da se oteli. nadivojčit se-im se svr. 'nadevovati se'. ~ imaš pravo, udaću se, već sam se i nadivojčila. nadizat-žem svr. 'dići, podići, napraviti mnogo puta'. — Ni on sam ne zna, koliko je strašila nadizo, al mu ništa nije vridilo, sve su mu sime vrepci pojili. ~ se 1. 'kočoperiti (se), šepuriti (se)'. 2. 'malo (se) dići, podići (se)'. — Marija nadiže svoju curu, ko da je u sto lanaca rođena. — Zašto nadižeš, Lizo, tu suknju, oćeš guzica da ti se vidi?! nadlagat nadlažem svr. 'nadmašiti u laganju'. — E, jesi, Grgo, prvi u laganju, kad si i Vranju nadlago. nadlagivat (se)-aglvam (se) nesvr. prema nadlagat se 'takmičiti se u laganju'. nadlajat-jem svr. 'pobediti u lajanju'. — Kad se Lazo lati divana i kera bi nadlajo. nadlajavat se-ajavam se nesvr. 'takmičiti se u lajanju'. nadletit-im svr. 1. 'leteći stići iznad čega ili koga'. 2. 'prestići u letenju'. — Kobo uvik nadleti svoju žrtvu. nadlićat nadlićem nesvr. prema nadletit. nadmašit-im svr. 'postići prvenstvo u poređenju sa drugima'. — Ti jesi siroma, al u škuli ako dobro učiš, možeš svakog nadmašit. nadmećat se-em se nesvr. 'takmičiti se s kim'. — Svake nedilje se dica u bać Mukijinoj avliji nadmeću u skakanju i trčanju. nadmen-a-o 'gord, ohol, naduven'. — Nadmen i glupav čovik su jednaki. nadmeno/nadmeno ptil. 'na nadmen način, gordo, oholo'. nadmudrit nadmudrim svr. 'pokazati se mudrijim, pametnijim od koga'. — I kad ćuti, tebe nadmudri. nadmudrivat-udrivam nesvr. prema nadmudrit. ~ se 'nadmetati se u mudrovanju, duhovitosti s kim'. — Nisam baš zdravo pametar, al se neću s ludim Pipom nadmudrivat. nadnaravan-vna-vno 'natprirodan'. — Čim o čemu ništa ne znamo, onda se to proglasi za nadnaravno čudo. nadnica ž 1. 'jlata, nagrada koja se dobija za jedan dan rada, dnevnica'. 2. — Za jednu nadnicu dvi kože dere gulikoža. nadničar m 'radnik koji radi za nadnicu'. Jedva smo pogodili za danas pet nadničara, niko neće da radi ovaj seljački poso. nadničarit-ičarim nesvr. 'raditi za nadnicu' — imo je tušta dice, pa je moro cilog života nadničarit da i podigne. nadničarka ž 'žena koja radi za nadnicu'. nadničit-im nesvr. v. nadničarit. nadobit nadobijem svr. 'pobediti u nekom nadmetanju'. — Ivan je i veci i krupniji od Stfpe, al u trljanju ga nije mogo nadobit. nadobijat (se) i nadobivat (se)-obijam (se) ibivam (se) svr. 'mnogo (ili od mnogih) dositi; dobiti dosta u više navrata'. — Zbog ivoje tvrdoglavosti, Marga se, ko mala, baš iadobijala ćušaka. nadobudan-dna-dno 'koji je vešt, dovitljiv iako je nedovoljno iskusan)'. — Samo vi pošaljite Vinka, on jeste mlad, al će se snać jel e nadobudan momak i izmiriće braću. nadoć nadođem svr. 1. 'narasti, nabujati (o 'odi)'. — Čim se snig otopi i prolice dođe, na lašim njivama podzemne vode nadođu. 2. 'naići, setiti se'. — Badavad ja tebi divanim kad me ne slušaš, al pak, 'cad budeš jedaredsvoju dicu imo, i sam ćeš nadoć na to da starije triba slušat. nadodat-am svr. 'dodati na nešto, dometnuti, pridodati'. — Jesi, jesi, dobro izmirio, al ako bi još koju jabuku nadodo, ne bi ti ruka otpala. nadodavat-odavam i-odajem nesvr. prema nadodat. nadojit nadojim svr. 'dati detetu ili mladunčetu da sisa (dovoljno) mleka, podojiti'. ~ se 'nasisati se'. nadolazit-im nesvr. prema nadoć. nadoli nesvr. 'naniže, u pravcu prema dole, nadole'.

RICNIK 2.pdf

nadolit nadolijem svr. 'lijući dodati'. — Nadoli, gazdarice, još malo vode u čorbu, stigli su nam gosti. 2. 'nadoliti onome što je već naliveno'. — Triba nadolit ono bure što je juče načeto, ako to vino neće bit trošeno nadolivat-olivam nesvr. prema nadolit. nadomećat-em nesvr. prema nadometnit. nadometnit-em svr. 'dometnuti što čemu' — A ti, ne bi osto živ da ne nadometneš koju na svačiji divan. nadonosit-onosim nesvr. 'mnogo doneti, doneti u dovoljnoj količini'. — Teta su često dolazili, al su dici i darova nadonosili. nadopisat-opišem svr. 'dopisati onome što je već napisano'. — Napisala sam našem Lazi kartu, ostalo je još malo mista, evo pa ti štogod nadopiši. nadopisivat-opisivam nesvr. prema nadopisat. nadopunit-im svr. 'dopuniti, popuniti'. — Još samo malo imamo krušnog brašna, tribalo bi odnet mlit, da nadopunimo prija neg što dođe novo žito. nadopunjavat-unjavam. nesvr. prema nadopuniti. nadostavit-im svr. 1. 'nastaviti na što, dodati čemu'. — Luca je malo izrasla ruvo, al imam ja još komad o(d) tog cica, pa ćemo nadostavit. 2. 'produžiti u govoru, pričanju'. — Ja se sićam, kad sam bila mala, dida su počimali pripovitku, a majka su uvik morali nadostavit i zavrsit. nadostavljat-am nesvr. prema nadostavit. nadotalit se-otalim se svr. 'svojski se dati na što ili na koga, navaliti'. — Ajde, Veco, mani se već ila, nadotalio si se ko da nikad nisi io paprikaša; 2. 'koji mnogo radi naporno'. — Nadotalio se oranja, ko da i sutra nije dan! nadotezat se-otežem se nesvr. 'oklevati u nekoj odluci, nakanjivati se'. — Ako se još budeš nadotezala, uzecu Ilo ispri(d) tebe i nećeš dobit ništa do sutra. nadovat pril. v. dovat. nadovezat-ovežem svr. 1. 'dovezati na što, dodati, spojiti; nastaviti'. — Uzmi komad štrange pa nadoveži. 2. 'dodati, nastaviti u razgovoru'. — Kad završim ono kaka je naša cura, a ti nadoveži šta ima. ~ se povr. nadovezivat se-ezivam se nesvr. prema nadovezat (se). nadovlačit-ovlačim svr. 'dovući mnogo čega'. — Lipo sam kazo da se u avliju ne nadovlači svega i svačega, sad nemamo kudan ić. nadozidat-oziđam svr. 'dozidati na što'. — Na proliće ćemo tu pored kujne nadoziđat još jednu sobu. nadoziđivat-iđivam nesvr. prema nadoziđat. nadrepak-pka m. 'trtica, zadnji deo tela peradi ili ptica, koji čine zakržljali repni pršljenovi'. nadrit nadrem svr. 'navaliti, jurnuti'. — Olakšaj malo, kud si nadro, pa i mi ćemo ić. ~ se (trp. nadrt) 1. 'nažderati se, nabokati se'. — Ko je to vidio, tako se nadrlt, pa podrigivaš ko kako svinjče. 2. 'početi se cepati, zakidati, cepati se'. — Tribaće ono cepe zašit, činl mi se da se malo nadrlo. nadrkan-a-o 'besan, ljutit, razdražen (vulg. ). nadrkat-am svr. 1. v. drkati. 2. 'razljutiti koga (vulg)'. — Ako mu sad štogod kažeš, možeš ga još većma nadrkat. nadrljat nadrljam svr. 1. 'nastradati'. Nisam tio s kom šijom da dođem iz varoši na koli, pa sam išo pišce i kiša me usput uvatila, te sam nadrljo ko niko moj. 2. 'rđavo napisati, naškrabati'. — Nemoj žurit i nadrljat makar šta, već lipo lagano i čisto piši zadaću. 3. v. drljat. nadurit (se) nadurim (se) svr. 'dobiti nezadovoljan, ljutit izraz, naljutiti (se), rasrditi (se)'. — Nisam mu ništa ni kazala, a on se već nadurio. nadušak pril. 'u jednom dahu, bez predaha, brzo (najčešće popiti nešto)'. — Ovu prvu čašu baš možemo i nadušak. nadut se nadmem se svr. 1. 'nabreknuti, oteći'. — Od udarca sve se kolino nadulo. 2. 'napraviti se važan'. — Zato što je posto zvaničnik naduo se ko pućak. 3. 'naljutiti se'. — Samo zato što ga nisam lipo pogledala naduo se ko zelena žaba. naduvat naduvam svr. 1. napuniti što vazduhom, tako da se rastegne'. — Miško, evo ti mijur, pa ga naduvaj i imaćeš loptu. 2. 'dati kome, čemu veći značaj od onoga što ga stvarno ima, preuveličati'. — Laže da je dvadeset meteri navro, on sve naduva jel njevo mora bit najbolje i najveće. 3. 'naneti strujanjem vazduha, vetrom (prašinu, lišće i sl. )'. — Čim se vitar stiša, moraćeš omest avliju, puno je naduvo lišća. ~se(tr. pr. naduven-ena-eno) svr. 1. povr. prema naduvat (1). 2. 'postati zaokrugljen (od bolesti), oteći'. — Ne znam kaka je to boiest, sav se naduvo a lice mu se sjaji ko da je namazano mašćom. 3. 'postati nadmen, uobraziti, uzoholiti se, naljutiti se'. — Alaj tebi triba malo, oma se naduvaš ko pućak. naduvenko m 'nadmen, ohol, čovek'. — Ol je, pa ga svi zovu naduvenko. naduveno pril. 'naduto, oholo, nadmeno'. — On, joŠ i kad iđe, ne koraca ko čovik, već naduveno ko da paradira.

RICNIK 2.pdf

nadvorit se-im se svr. 'podvoriti mnoge, dosta dvoriti'. — Podizala je dicu, radila u polju i nadvorila se bolesnika: dida i majka su pet godina nepomično ležali. nadžakbaba ž 'džandrljiva žena, jezičava i zla žena'. — Bara svemu i svačemu nađe manu, zato je i zovu nadžakbaba. nadžonjat se nadžonjam se svr. 'bezrazložno načekati se; čekajući nadremati se'. — Svi smo se nadžonjali dok se ti nisi smilovo da dođeš. nađikat-am svr. 'visoko narasti, naglo izrasti u visinu'. — Dugo ti nisam vid(i)la curu, pa sam se sad iznenadila kolikoje nađikala. nađubrit-im svr. 'posuti đubretom (zemljište)'. — Ove godine prvo triba zemlju dobro nadubriti stajskim đubretom. naedared 'najedanput, najednom'. — Samo vi metnite na tragač, pa ću ja oturat sve naedared. naerit naerim svr. 'nakriviti, naheriti'. — Vidi ti našeg Stipana kako je naerio šešir ko kaki bećar. nufalit (se) nafalim (se) svr. 'nahvaliti (se)'. — Jovana, malo si sidila, al si se nafalila punu sobu. nafaljivat (se) nafaljivam (se) nesvr. prema nafalit (se). nafarbat-am svr. 1. 'obojiti'. 2. 'prevariti, slagati'. — Sve se bojim da si ti malo odviše nafarbo tu tvoju pripovitku. nagal nagla naglo 'naprasit, nag'. — Dobar je on čovik, samo da nije taki nagal. nagancat se-am se svr. i nesvr. 'dugo ići po blatnjavom putu, nagaziti se'. — Borme sarn se ja naganco blata, i sami znate da sam krenio rano jutros, a bilo je podne kad sam ušo u avliju kod uje i ujne. nagazdovat-ujem svr. 'nešto štetno učiniti (uraditi)'. — Kad je tako mirna, cigurno je štogod nagazdovala. ~ se 'provesti dugo vreme u gazdovanju'. — Bać Lovro je vik izvikovo i sit se nagazdovo! nagazit-im nesvr. 'naići, nabasati (na koga, na što), nameriti se'. — Čujem, Pere, da si i ti nagazio na para: otkad si se oženio, nema više mijane. ~ se 1. 'namučiti se gazeći kupus, grožđe. 2. najesti se preko mere, nažderati se'. — Toliko ste me nudili da idem svega i svačega, pa sam se nagazio da jedva dišem. naginjat (se)-njem (se) nesvr. prema nagnit (se). naglađovat se-adujem se nesvr. 'provesti dugo vreme u gladovanju'. — Nagladovali smo se i ja i dica za vrime rata. naglas pril. 'glasno da svako može čuti'. — Naša majka uvik naglas mole Boga. naglavak-avka m. 1. 'prednji, donji deo čizme, cipele (gde su prsti)'. — Na Josine čizme smo metnili nov naglavak, bile su mu propale u blatu i kiši. 2. 'donji deo čarape'. — Nana mi štrika čorape, a kazala je da će naglavak bit šaren. 3. 'ono što je naglavljeno na što'. — Moraćemo odnet kod kovaća onaj stražnji točak, činl mi se da je obruč popuštio, pa nek ga metne na naglavak. naglavit naglavim svr. 1. 'načiniti naglavke'. 2. 'nataći, nasadati, nabiti (na što)'. naglavljivat-avljivam nesvr. prema naglavit. nagledat se-am se svr. 'zadovoljiti se gledajući (koga, što)'. — Ta, lipo je žito kad nako zlatno zaleluja, da ga se ne mož nagledat. naglit naglim nesvr. 'žuriti, brzati'. — Ti imaš pravo što se srdiš na Josu, jel je zdravo pogrišio, al ne bi tribalo zato da nagliš i da ga oma tiraš od kuće. naglo/naglo pril. 1. 'brzo, žurno'. —Nemoj tako naglo, imaš kada, stignićemo za vida. 2. 'iznenada, odjednom'. — Naglo je skrenio konje i kola su se privrnila. naglođat-am svr. 'glodanjem oštetiti, početi glodati'. ~ se 'zasititi se glodanjem'. — No, saće se i ker naglođat, dali smo mu punu zdilu košćura. nagluv-a-o 'koji ne ćuje sasvim dobro, pomalo gluv'. — Malo glasnije divanite, ja sam nagluv na jedno uvo. nagnit nagnem svr. 1. 'nakriviti, nakrenuti, nategnuti'. — Baćo su prvi nazdravili i oma nagnili nako iz boce. 2. 'sagnuti, povinuti'. — Štogod konju mora da fali, jel je zdravo glavu nagnio. 3. 'potrčati, pojuriti; pobeći'. — Čekajte, kud ste nagnili, nismo mi vas okrivili. 4. 'navaliti'. — Lagano, dico, šta ste tako nagnili, ko da će to ilo od vas kogod otet. nagnojit se nagnojim se svr. 'zagnojiti se'. — Jutros sam se ubovo na klin, a već mi se nagnojila noga. nagnječit nagnječim svr. 'pritiskom povrediti, prignječiti'. — Pao mi je danas nakovanj na nogu i nagnjecio mi tri prsta. ~ se 'postati zgnječen, oštetiti se gnječenjem (o voću i sl. )'. — Metnili ste zrile kruške na dno kotarce, pa su se sve nagnječile. nagnjizdit (se) nagnjizdim (se) svr. 'načiniti (kome) gnezdo, posaditi u gnezdo)'. — Našla sam jednu kvočku, sama se nagnjizdila u plivi pod šupom; 2. 'smestiti se, nastaniti se'. — Baš se nisi morala s otim tvojim sigračkama tu nagnjizdit, pa ne možemo proć od tebe. nagodit nagodlm svr. 'udesiti, udovoljiti, pomiriti'. — Sve mi s čini da ću vas ja morat nagodit, jel vas dvojca ste jednako

RICNIK 2.pdf

tvrdoglavi. nagore pril. 'na gori način, pogoršavajući se'. — Borme nije bolje, već svakim danom iđe nagore. nagori pril. 'u pravcu prema gore, naviše'. — Ne turaj, već vuči nagori! nagoričan-čna-čno 'malo gorak, nagorak'. — Šta ste vi, snaš Marija, uradili ovaj vaš dunc od šljiva ko da je nagoričan?! nagovistit (se)-ovistim (se) svr. 'pomenuti, najaviti što'. — Lazo i Manda su se u nedilju nagovistili u crkvi pa će se uskoro vinčat. nagovišćavat-išćavam nesvr. prema nagovistit (se). nagrabit-im svr. 1. 'nakupiti, sabrati grabuljanjem'. — izgleda da je kosačica slabo kosila žito kad smo toliko mršavine nagrabili. 2. 'napljačkati'. — Kako je tako je, al on je za života sebi nagrabio svega i svačega. 3. 'zahvatiti, naliti (o tečnosti)'. ~ se 'snabdeti se grabljenjem; otimanjem, pljačkom'. nagradit nagradim svr. 'dati, dodeliti nagradu'. — Samo ti lipo piši, pa će te i dida nagradit. ~ se 'ružno se obući, nakaraditi se'. — Šta fali Rozi kad se nako nagradila u šareno ruvo i očla na saranu. nagrađivat-ađivam nesvr. prema nagradit. ~ se prema nagradit se. nagraj(i)sat-išem svr. 'nastradati, nagrabusiti, loše proći'. — Mani se tog kera jel ćeš jedared nagraisat da ćeš zapantit. nagrćat-em nesvr. prema nagrnit. nagrebat-bem 'nastradati'. ~ se 'dosta nakupiti'. — Manja dica su poila mliko, a Marija, ko najstarija je onda iz kastrone grebala i širota nagrebala se da štogod poide. nagrickat se-am se dem. prema nagrist se. nagrist-izem svr. 'malo nagristi, izgristi, oštetiti (o insektima)'. — Litos su mi moljci malo nagrizli zimski kaput s kožicom. nagrišit se nagrišim se svr. 'počiniti mnogo grehova, grešaka'. nagrišpat-am svr. 'naborati, nabrati u bore, smežurati'. — Vuna je izgleda rđavo opredena, jel je posli pranja ostala nagrišpana. nagrizat nagrizam nesvr. prema nagrisi. nagrnit nagrnem svr. 1. 'navaliti, jurnuti (obično u većem broju)'. — Nisam dobro ni metnila kolač na astal, kad su dica onda nagrnila. 2. 'natrpati, napuniti'. — Uzmi džak pa sam nagrni koliko ti triba. nagruvat nagruvam svr. 1. 'napuniti, nakupiti'. — Ko j to vidio toliko kruva nagruvat, sve ti je mliko popio. 2. 'naučiti napamet, nabubati. — Zašto baš moraš od riči do riči sve nagruvat? ~ se 'najesti se do sitosti'. — Ja sam se nagruvo paprilcaša, ne triba mi pečenje. nagumat se-am se svr. 1. 'grabeći ispred drugih, do sitosti se najesti'. 2. 'nagrabiti se (obogatiti se u nekom poslu)'. — Dok su drugi ratovali, on se nagumo pa njim sad zapovida. nagurat naguram svr. 'napuniti silom, natrpati guranjem'. ~ se 1. 'nasititi se guranja'. 2. 'udebljati se'. — Ao, Koce, ala si se ti nagurala! nagusto pril. 'gusto, dosta često'. — ~ tarana, ~ krumpir, ~ gra, ~ sadit krumpir, kuruze. nagutat se-am se svr. 1. 'mnogo progutati, najesti se, napiti se'. 2. doživeti mnogo neprijatnosti'. — Radila je ona i podizala dicu, a sirota nagutala se pcovki pijanog čovika. naguturat se-am se svr. 'obući se preko mere (svega i svačega)'. — Zima jeste, al ko j to vidio toliko se naguturat da izgledaš ko gumboc. naguzat-am svr. 'nagomilati duga (podruglj. ). — Otac mu je za života radio za troj(i)cu, a on, čim je talovo, naguzo je duga do vrata nagužvarat-am svr. 1. 'najesti se do sitosti'. 2. 'prebiti, pretući'. — Valdar će i njeg kogod nagužvarat, kad svakog zadirkiva'. naić naiđem svr. 1. 'iznenada slučajno doći, pojaviti se, iskrsnuti'. — Mal nismo naišli na jedno svaljeno drvo, taka je velika magla bila, da ga nismo vid(i)li. 2. 'navući se, namestiti se'. — Ne znam šta je, ne mož da mi naiđe čizma na nogu. ~ se 'nahodati se'. — Baš sam se naišo dok vas nisam našo. naidit naidim svr. 1. 'ozlediti (deo tela trenjem)'. 2. 'naljutiti, rasrditi'. — Kako me ne bi naidio kad ništa ne radi a još traži novaca za piće. ~ se povr. — Samo sam jedared obuko nove čizme i ~ naidile su se obadve noge, pa sad iđem samo u papučama. naiskap pril. 'do poslednje kapi, nadušak'. — Pijanac tako pije, svaku čašu naiskap. naist-ide(m) svr. 'nagristi o kiselini, rđi i dr. )'. — Nismo jesenas podmazali plug i rđa je svu dasku naila. ~ se 1. 'najesti se, utoliti glad'. 2. 'rasrditi se, nagristi se'. — Živ sam se naijo zbog kobile: dok sam oro, nikako nije tila u brazdu.

RICNIK 2.pdf

najašit-im svr. 'jašući naići, najahati'. — Samo da znaš, Vite, da je moj Vince danas najašio kraj našeg salaša'. ~ se 'zasititi se jahanja, najahati se'. — Valdar si se sad najašio, već po dana sidiš u sedlu. najdared v. naedared. — Dugo se razmišljo, onda najdared pogleda na kapiju i istrče na sokak. najdrugačiji-a-e sup. od drugačiji; osobit, poseban, naročit'. — Med svim moncima, Vince je najdrugačiji, zato ga i vole tako. najposli pril. sup. od posli, najzad, konačno'. — Najposli, neću ni ja tirat mak na konac: kad je svima dobro, i ja se slažem. najpre pril. 'prvo, pre nekog ili nečeg drugog'. — Najpre nek se ženi najstariji. najprvo pril. v. najpre. — Mi smo tako smislili da će najprvo Ivan da se ženi, p onda će se cura udavat. najvećma pril. 'najviše'. — Najvećma volim strinu. najvišlji-a-e 'sup. od visok, najviši'. — Naši jablanovi su najvišlji na čitavom putu. nakajat se-jem se svr. 1. 'pokazati kajanje u velikoj meri'. 2. 'dugo nositi crninu (za pokojnikom)'. — Već tri godine ima mrca u rodu, pa se sirota baš nakajala. nakalamit-im svr. 1. 'izvršiti kalemljenje (o voćkama)'. 2. 'dodati, nastaviti (na nešto)' — Slomila sam bebinu ruku, majko, možete l je nakalamit pa da se opet sigram š njom ~ se 'nametniti se, vezati se (fig. )'. nakalat nakalam svr. prema kalat (v). nakalapit-im svr. 'staviti na kalup'. — Kupila sam curi cipele, nisu male, a stiskaje joj prste, moraćemo odnet i kod šustera, da i nakalupi. nakana ž 'namera, odluka'. — Kad Vranje štogod naumi, niko ga ne mož zaustavit u nakani. nakanit nakanim svr. 'naumiti, rešiti, odlučiti'. ~ se 'odlučiti se, rešiti se'. nakanjivat se-anjlvam se nesvr. prema nakanit (se). 2. 'kolebati se, biti neodlučan, oklevati u nekoj odluci'. — Nakanjiva se ko gladan srat. nakapat-am sv 'kapljući izliti, napuniti'. — Malo već ima u buretu, al valdar će nakapat još jednu litru. 2. 'nakvasiti kapljuć''. — Uzmi kocku šećera i na njeg nakapaj lik, jel zdravo je gorak. ~ se 'kapljući natoćiti se, nacediti se'. nakarada ž 'ono što je vrlo ružno, rugoba'. — Sav je niki kriv i sakat, a i oblači se ko nakarada. nakaradan-dna-dno 'koji je vrlo ružan, nagrđen. nakaradit-aradim nesvr. 'nagrditi, unakaziti'. —. Baš je bila dugo bolesna, al lipo lice joj bokst riije nakaradila. ~ se 'učiniti se nakaradnim, unakaziti se, nagrditi se'. — Pomozi joj povezat maramu da se ne nakaradi. nakaradno pril. 'na nakaradan način, ružno'. — Lipa cura a tako se nakaradno oblači. nakarađivat (se)-ađivam (se) nesvr. prema nakaradit (se). nakarat nakaram svr. 'prekoriti'. — Dida nisu, al nana su zdravo znali dicu nakarat. ~ se svr. 'karajući se zadovoljiti; nagrditi se'. nakasat-am svr. 1. 'naići kasom'. — Ja ću poslipodne nakasat na vrancu, pa ćete vidit kaki je to konj! 2. 'doživeti neprijatnosti'. — Samo ti trguj s Vranjom, pa ćeš nakasat š njim ko i bać Bozo: prodomuje užeženo žito. ~ se 'premoriti se hodanjem, kasanjem'. — On, kaki je visok, koraca po dva metera, a ja mala nakasala sam se sa njim da ga stignem. nakatranisat-šem svr. 'namazati katranom'. — Nakatraniši krmači ranu. nakašljavat se-ašljavam se nesvr. prema nakašljat se. nakašljat se nakašljem se svr. 1. 'lako kašljući pročinit' grio' 2 Drovest mnogo vremena kašljući'. nakaza. 'osoba sa fizičkim nedostacima; veoma ružna, nagrđena osoba. — Nije ona kriva što je nakaza, a svi biže od nje nakazan-zna-zno 'kou je unakažen, nagrđen, veoma ružan'. — Zašto si nam kupio tu nakaznu kravu, ni jednog roga nema. nakazivat-azivam svr. 1. 'mnogo kazati, napričati'. 2. 'izgrditi'. — Mislim da neće više u našu kuću doć, svašta sam mu nakazivala. nakečat se-am se svr. v. kečat. — No, dico, jeste 1 se nakečali te vaše krpenjače? nakečit nakecim svr. 'staviti nešto tamo gde ne treba, gde mu nije mesto'. — Siuoni taj stoc, ne znam ko ga je nakečio nasrid sobe?! ~ se 'stati negde (kome ili čemu) na put, isprečiti se'. — Kažu da je (uckast, a nakečio se prid snašu, ko da je on đuvegija i jedva su ga odguraii u stranu'. nakinđurit-inđurim svr. 'preterano i neukusno se obući'. nakiselit-im svr. 'potopiti u vodu (obično o rublju)'. — Nakiseli večeras košulje, pa ćemo sutra prat. 2. 'ukiseliti, zakiseliti

RICNIK 2.pdf

krastavce, kupus'. — Ove godine smo nakiselili dosta kupusa i krastavaca. nakiselo pril. 'pomalo kiselo, kiselkasto'. — Ova tarana ti se malo nakiselo osića. nakitit-im svr. 'ukrasiti nakitom (ili cvećem)'. — Nakitili smo dukatima našu jedinicu. 2. 'izgrditi'. — Dobro sam ga nakitila, sad nek se češe i di ga ne svrbi. 3. 'opiti, napiti'. — Nakitila se braća, pa pivaje sokakom. ~ se 1. 'staviti na sebe ukras, nakit'. — Nakiti se lipo. 2. 'napiti se'. — iđe Losko, al kandar se fain nakitio, zdravo ševelja nogama. naklipat-am svr. istući, izmlatiti'. — Tako ti tri'ba, kad nećeš da ga naklipaš, pa bi oma poslušo. nakliparit-im svr. v. naklipat. nako pril. 'onako'. — Nemoj se oma durit, nisam ja to ozb Hjno mislio, tio sam samo nako, malo da se našallm s tobom. nakopat-am svr 'nagomilati kopajući'. — Pokupi krumpir a džak, ja mislim da sam dosta nakopala. ~ se 'umoriti se kopajući'. nakosit nakoslm svr. 'kosećt pripremiti izvesnu količinu'. — Ja ću ujutru rano otić na oranje, a ti, Mate, nafcosi ditelne za konje. ~ se 'provesti mnogo vremena koseći, umoriti se koseći'. — Odavno se nisam voliico nakosio trave, bi'će sina ko nikad. nakoso pril. 'u kosom položaju, koso'. — Meni izgleda ta tvoja kamara malo nakoso. nakostrušit-ostrušim (se) svr. 'nakostrešiti se'. — Vidi malo maoe, a već se zna nakostrušit. nakotit-im svr. 'okotiti u velikom broju'. ~ se-'namnožiti se (o životinjama)'. v. kotit se, nakovanj-vnja m 'železni podmetač na koji se stavlja ono što se kuje'. jednorogi ~, dvorogi ~. Izr. I tebe bi tribalo malo metnit pod nakovanj! ne bi li se popravio'. nakrast (se) nakradem (se) svr. 'nakupiti krađom, 'mnogo krasti'. — Nakro se on za vrime rata, pa sad, kobajage, pošteno živi. nakratko pril. 1. 'jednom reči; ukratko'. — Nakratko rečeno, umro je jel mu je došo kraj. 2. 'za kratko vreme'. — Nakratko se i sunce pomaljalo kroz oblake. 3. 'na malom odstojanju, blizu'. — Vince, nemoj nikad više tako nakratko vezivat tele, mal se nije zagušilo. 4. 'nisko, kratko'. — Moj baćo su se uvik nakratko šišali. Izr. ~ nasađen 'rđavo raspoložen. ' nakrečit nakrećim svr. 'okrečit'. — Cilika je cio dan krečila, al ja baš nisam zadovoljna koliko je nakrećila. ~ se 'izmoriti se krečenjem'. nakresat nakrešem svr. 'naseći, narezati (granja, lišća)', — Ja sam nakresala, al ko će kući donet? ~ se 'napiti se'. — Bać Nikola se tako nakreso, da je sam sebe ugaćnjakom zavezo za drvo. nakreveljit se-eveljim se svr. 'iskriviti lice, usta (u plaču, smehu), iskeziti se'. — Da vidiš kako si gadna kad se tako nakreveljiš, oma bi se manila plača. nakrivit nakrivim svr. 'nagnuti, pomeriti na jednu stranu'. —' Lako mož bit da se izvrneš, jel zdravo ti je voz nakrivljen na jednu stranu. Izr. — šešir 'biti bez brige'. nakrivljeno pril. 'u nagnutom, kosom položaju'. — Nakrivljeno diješ sino, izvrniće se. nakrivo pril. 'nagnuto, ukoso, nahero'. Izr. ~ nasađen 'mrzovoljan, zlovolj'an'. nakrižat nakrižam svr. 'usitniti rezanjem, narezati'. — Nakrižaj mi duvana, obaško za lulu, a obaško za cigaretle. nakrkat se nakrkam se svr. 'najesti se do sitosti, prejesti se'. — Nakrko se pa sad spava ko blažen. nakrunit nakrunim svr. 1. 'kruneći, nakupiti'-— Nakrunili smo kuruza, sutra ćemo nosit krupit. 2. 'rasuti'. — Kako si nosio taj sirak, svud si nakrunio kudan si išo. nakrupit nakrupim svr. 'krupno namleti fkukuiuz, raž, ječam)'. — Nakrupio sam samo za danas jedan džak. nakrupno pril. 'ukrupno'. — Bundeva je kravama bolja ako se isiće nakrupno. nakrvat nakrvam svr. 'prekomerno natovarit'. — Time bi tio sve odjedared da sveze, pa zato na tog jednog konj'a toliko nakrva, da siroma jedva vuče kola. ~ se 'dob'o s" najesti, prejesti se'. — Znala sam da će te bolit trbu kad si se moro toliko nakrvat, ko da nikad nisi io. nakuckat-am svr. 'radom skupiti, skuckati, uštedeti'. — Radili su tušta al su i nakuckali. nakuđravit-im svr. 'načiniti kudravim, nakovrdžati'. nakukat se-am se svr. 'mnogo i dugo kukati. — Ona se sirota nakukala, al je pored nakog pijanca i sama očla na pvosjački štap. nakukurikat se-uričem se 'mnogo kukurikati, izdovoljiti se'. — Nakukuriko se i sad je dospio u lonac. nakupit-im svr. 1. 'sabrati, skupi''' dovoljnu količinu čega'. 2. 'nagrabiti, steći'. — Nj'egova dica sad razbacivaje što njim je dlda nakupio. nakupivat-upujem svr. 'nabaviti većim kupovinama'. ~ se 'dobro se snabdeti većim kupovinama'.

RICNIK 2.pdf

nakuštrat-am svr. 'uviti u kovrdži'. nakuvat am svr. 'skuvati veliku količinu (jela)'. ~ se 'kuvajući naraditi se'. nakvasit-im svr. 'ovlažiti'. — Ova dugotrajna tija kiša je dobrim nakvasila zemlju ~ se J. 'postati mokar, ovlažiti se'. 2. 'napiti se, opui se'. — Dobro su se nakvasili kad iđu putom zagrljeni i pivaje. nakvrcat-am svr. 'zaraditi, steći radom'. — Dugo su bili tuđi nadničari, al su radom nakvrcali sebi za starost. 2. 'udaranjem nogom o nogu, stvarati zvuk zvečke na čizmama (u plesu)'. — Nadam se da ćeš u velikom kolu i ti nakvrcaf s novlm čizmama. ~ se 'napiti se'. — A moj ti se čovik fain nakvrco u Pajinim svatovima. nal 'rečca je li'. — Nal da ćeš doć i ti, ako te baćo pušte. nalakćivat se-akćivam se nesvr. prema nalaktit (se). nalagat nalažem svr. 'napričati laži'. — Nalago si i sebi i svitu. ~ se svr. 'zadovoljiti želju za laganjem'. — Puštite ga, ućutiće čim se nalaže. nalajat se-jem se svr. 'dugo lajati, izđovoljiti se lajući (podr)'. — Bara se nalajala prid cilim selom o rođenom čoviku. nalaktit-im svr. 'nasloniti se na laktove'. ~ se 'nasloniti se laktovima (na što)'. nalarfat se-am se svr. 'našminkati se neukusno'. — Kako se Krista nalarfala, izgleda ko strašilo. nalemat nalemam svr. 'istući, izlemati'. nalickat se-am se svr. 'udesiti se, brižljivo se doterati'. — Liza se nalickala ko da je iz cirkusa. naličit-im nesvr. 'nalikovati'. — Na koga naliči to tvoje dite? nalit nalijem svr. 'nasuti, natočiti'. — Kato, nali te čaše, nek se napiju gosti. Izr. Krava je nalila (u vime) 'kaže se za kravu koja se skoro otelila i ima dosta mleka'. ~ se 1. 'napiti se'. — A ja ti kažem, moj je najgori, kad se on nalij'e, po tri dana ga nema kući. 2. 'ispuniti se tečnošću'. — Taka je oluja naišla, da nam se pun podrum nalio vode. nalivat (se) nallvam (se) nesvr. prema nalit (se). nalivo pril. 'na levu stranu; s leve strane'. — Iđi upravo do raskršća, a onda skreni nallvo, oma češ vidit u daljini veliko drvo i jedan bili salaš, to je naš. nalokat se naločem se svr. 1. 'napiti se, zasititi se looući, pijući'. nalomit nalomim svr. 'izlomiti određenu kolićinu nečega'. — Oluja nam je baš fain nalomila veliki grana. nalovit nalovim svr. 'nahvatati loveći'. — Nalovio sam i zecova i pataka. naložit naložim svr. 1. 'staviti na vatru, metnuti što da gori. — Dono je pet snopova kuružne i naložio i sve na vatru'. — Razgrni malo žeravicu i naloži vatru. 2. 'zagrejati (kakvu prostoriju)'. — Lako je vama u naloženoj sobi, a mi nek se mrznemo napolju. naludirat se-udiram se svr. 'zasiti se ludiranja, naludovati se'. — Nikad se Joka neće naludirat ~ taki je rođen. naludovat se-udujem se svr. 'nabekrijati se, zasititi se ludovanjem'. — Naludovo se, pa se sad oženio. nalumpovati se-ujem se svr. 'dugo lumpovati, bančiti'. — Žavo mu je, kaže, umriće, a ni se nalumpovo. nalupat nalupam svr. 1. 'razbiti, razlupati u određenoj količini: ~ dosta jaja, ora. — Mace, nalupaj ora, pa će nana sutra peć kolača. 2. 'istući, izbiti'. — Borme sam ja mog znala nalupat i po dva tri puta na dan kad nije valjo. ~ se 1. 'mnogo i dugo lupaii, zamoriti se lupajući, udarajući po čemu'. 2. 'najesti se i napiti'. — Nalupo sam se ića i pića. naljoljat se naljoljam se svr. 'napiti se'. — Čim zapadne u društvo, oma se naljolja. naljoskat se naljoskam se svr.. 'napiti se'. — Od drugog pića neće, al od rakije se uvik naljoska. naljubit naljubim svr. 'sakupiti dosta novaca ljubeći svatove'. — Baš sam motrila, naša snaša je fain naljubila, svi' su je darivau velikim novcima. ~ se 'izdovoljiti se ljubeći, zasititi se ljubljenja'. namackat-am svr. 'namazati'. ~ se 'namazati se'. — Namackala se pa izgleda ko strašilo. namagarčit-im svr. 'izložiti ruglu, dovesti u nepriliku, nasamariti'. ~ se dovesti sebe u smešan položaj'. namajstorisat-išem svr. 1. 'istući'. — Kad ne vridi lipa rič, triba njega namajstorisat, prutom pa po turu. 2. 'napraviti nered (obično deca)'. — Zdravo ćute, tribalo bi vidit šta ta dica rade tamo u sobi, moždar su štogod namajstorisali. namalo / namalo pril. 'oskudno, u nestašici'. — Borme sam, komšija, i ja osto namalo s oštrim brašnom. namamit namamim svr. 'dovesti koga prevarom, obećanjima; privući prijatnim izgledom'. — Baco je komadiće kruva komšinskom keru i namamio ga je u našu avliju. ~ se 'biti privučen čim'. — Namamio se na lipe oči i sad samo visi kod Marge.

RICNIK 2.pdf

namazat-žem svr. 'prevući, staviti preko površine sloj nečega masnog ili žitkog'. — Namaži dici po jedan komad kruva s pekmezom Izr. iđe ko namazano; iđe da ne mož bolje; namazan s kerećijom mašću 'lukav, prepreden'. namečit se namečim se svr. 'navaliti na nekoga. — Sram ga bilo, tako velik deran pa se namečio na kolač i otima od male dice. namećat (se) namećem (se) nesvr. 'staviti u obilnoj meri, naslagati (v. mećat)'. — Znam ja da moja unuka zdravo voli jabuke, namećala sam joj punu kotaricu. namekšat-am svr. 1. 'učiniti mekšim'. 2. 'istući'. — Šta si zgrišio, čuo sam da ti je baćo namekšo leđa! namest-etem svr. v. mest. — Nameti to đubre na lopatu i baci napolje. namet m. 'porez, prirez i sl. '. — Država samo izbaci na nas paore namet, niko ne pita kako mi živimo. nametljiv-a-o 'koji se nameće'. — Nije da nije zgodan, al ne volim kad je kogod taki nametljiv. namigivat-igivam nesvr. prema namignit. — Šta Antun na me namigiva, ko da sam ja njegova cura?! namignit-nem svr. 'dati znak migom'. — Ti namigni ako ona dođe. namilovat se-ujem se svr. 'nauživati se milujući, nasititi se milovanja'. — Cilika se namilovala dok je nanina bila. naminištrovat se-ujem se svr. 'dugo vremena biti ministrant'. — Nikola se naminištrovo: bio je već momak kad se manio tog posla. naminjat se naminjam se svr. 'mnogo puta promeniti'. — Jeste, naminjo se on konja za života, al i žena, borme. namira / namira ž 'ono što je ko odlučio da učini, na šta se ko rešio, pažnja, želja'. — Moždar sam ga uvridila, al to nije blla moja namira. namirit-im svr. 'izmeriti obilno, mnogo'. — On tvrdi da je sve u redu, a meni se čini da je fain namirio. ~ se 1. 'provesti dugo vremena mereći'. 2. naići (na koga, što)'. Izr. Namirio se na para 'našla krpa zakrpu'. namirit namirim svr. 1. 'nahraniti (stoku)'. — Moramo požurit na salaš, dica su mala, pa neće znat namirit svinje i krave. 2. 'ispuniti čija traženja, podmiriti'. — Braća su sestru namirila, pa je sva zemlja njima ostala. 3. 'isplatiti (dug), ispuniti obavezu prema nekome'. — Čim prodam žito, namiriću sve što sam dužan. 4. 'nagoditi se, uskladiti, pomiriti'. — Kažu da se jedan mlad sudija namirio. ~ se 1. 'ostvariti želje, zadovoljiti se; podmiriti potrebe; najesti se'. — Lozika, ti uzmi koter(i)cu, popni se na krušku pa se namiri koliko ti je volja. 2. nagoditi se, poravnati se'. — Najpametnije bi bilo da se namirite i ne iđete na sud pravdu tražit. namirivat-irivam nesvr. prema namirit. namiskinja ž 'suparnica (u ljubavi). — Čiila sam, Tone, da je tvoj momak našo tebi namiskinju. namistit-im svr. 1. 'staviti na odgovarajuće mesto, smestiti'. 2. 'doterati da lepo stoji, udesiti'. — Namisti kapicu, sva ti se zavrnula ostrag. 3. 'vratiti u normalan položaj'. — Namistill su mi lakat, al još me boli od udarca. 4. 'dovesti u red, raspremiti'. — Namisti krevete za spavanje. 5. 'postaviti u službu, dati zaposlenje'. — Mariju je njezin otac namistio za poštaricu. 6. 'krišom postaviti, podmetnuti (nekome)'. — Neka, neka, namistiću i ja njemu pod glavu, pa će se češat i tamo di ga ne svrbi. ~ se 1. 'zauzeti mesto, smestiti se'. 2. udesiti se, nagizdati se'. 3. 'opremiti se, snabdeti se za stanovanje — Ne mož bit i rava i kruva i još salaš namistit sa svim i svačim. 4. 'zaposliti se'. — Sin njim se namistio, saće lakše divat. namisto 1. predl. — Vrime je da i ti uzmeš u ruke, dosta sam radio namisto tebe. 2. pril. — Namisto da se sklonila od kiše, ona je trčala na salaš, pa je pokisla ko puće. namišat namišam svr. 1. 'staviti mnogošta zajedno, izmešati'. 2. 'mešajući namestiti, podesiti'. — Kad je on dilio karte, sebi je uvik namišo i dobio. namišćat (se) namišćam (se) nesvr. prema namistit (se). ~ se 'nadovoljiti se mlateći (koga, što)'. namlatit namlatim svr. 1. 'mlateći nakupiti'. — Jesenas smo namlatili tri džaka ora samo sa jednog drveta. 2. 'istući'. — U drugom selu su i(h) tako namlatili da se već misec dana liče. namlit nameljem svr. 1. 'samleti dovoljnu količinu čega'. 2. 'nabrbljati'. — E, Vince, baš si nam dosta namlio, sad bi već mogo ić! namložit namložim svr. 'stvoriti u velikom broju, razmnožiti'. ~ se 'brojno se povećati, razmnožiti se'. namodit se namodim se svr. 'zadovoljiti se noseći se po modi'. — Bartule, al sam se namodio u tvojim čizmama. namolit namolim svr. 'navesti, nagovoriti moljenjem'. — Lud je kad se napije, jedva ga je rođena žena namolila da legne. ~ se 'dugo i uporno moliti'. namolovat-ujem svr. 'namalati'. — Nisam virovala da ćeš nam sobu tako lipo namolovat. namomčit se / namončit se-im se svr. 'nauživati se kao momak, namomkovati se'. — Vrime je i da se ženiš, dosta si se namončio. namorit namorim svr. 'izmoriti'. — Kaži tom ditetu da se mani maćeta, dosta ga je već namorio. namotat-am svr. 'napraviti motajući; obaviti (oko čega): ~ klupko, ~ kalem. ~ se 'obaviti se oko čega'.

RICNIK 2.pdf

namrvit-im svr. 1. 'usitniti u mrve, izmrviti'. 2. 'posuti, zaprljati mrvama'. — iđeš s kruvom u rukama i svud češ namrvit po sobi. namrginjitse-rginjim se svr. 'isprečiti se (fig. )'. — S kolima se namrginjio, pa niko ne mož od njeg proć. namrišit namrišlm svr. 'posuti mirisom (koga, što)'. — Mogla bi malo i mene namrišit. ~ se 'poprskati se nekim mirisom'. namrsit namrsim svr. v. mrsit (zaplićat). — Dali ste Ani vunicu, pa mi je toliko namrsila da se već po dana miičim š njom da je odmrsim. ~ se 1. v. mrsit se (zaplićat se). — 2. v. mrsit se (masno ist). 3. 'naviknuti se'. — Ne triba njoj tako često kupovat šećera, namfsiće se na njeg, a za to nema novaca. namrskat se-am (se) svr. 'naborati (se), nabrati) (se)'. — Starost je pripušila, pa se u licu namrskala i sva nika požutila. namust namuzem svr. 'znatne količine mleka izmusti'. — Namuzla sam tri pune kravljače. ~ se 'zamoriti se dugim muzenjem'. — Borme sam se namuzla kad sam sama pet krava pomuzla. nana ž 'mama, mati'. — Ja sam moju nanu rano izgubila. nanet nanesem svr. 1. 'doneti veliku količinu'. — Nane, dođite da vidite, jesam li vam dosta nano ogriva za peć? 2. 'plaveći navući (o vodi)'. — Moraćemo smest avliju, kiša je toliko lišća nanela da ne mož od njeg ić. 3. 'slučajno naići, navratiti'. — Kako ga baš nanese put da ovamo svrati. nanizat nanižem svr. 'natičući što jedno za drugim na konac, načiniti niz'. — Uzmi konac i naniži đerdan što ga je Kata jutros pokidala. nanoć pril. 'tokom noći, noću'. — Baci dosta sina u žagre, nek imadu konji nanoć šta ist. nanovo pril. 'iznova, kao ranije'. — Dida se samo nasmiju i nanovo metnu lulu u usta. nanjušit nanjušim svr. 1. 'osetiti što po mirisu'. — Kerovi su nanjušili tvora i cilu noć su prisidili prid jamom čekajući ga da izade. 2. 'naslutiti, prozreti'. — Dančo ko da je nanjušio da ga čekaje batine, nije došo kući, čeka da mu baćo ode sa salaša na njivu. nanjuškat-am svr. dem. prema nanjušit. naobećavat-ećavam svr. 'dati mnogo obećanja'. — Ne triba čekat na Josu, on samo naobećava, al ništa posli ne uradi. naoblačit se naoblačim se svr. 1. 'prevući se oblacima'. — Naoblačilo se, moždar će i kiša. 2. 'nanositi se (lepih) haljina'. — Ta se cura naoblačila, svake nedilje je bila u drugom ruvu, a jedno lipče od drugog. naoblačivat se-ačiva se nesvr. prema naoblačit se. naočale pl. t. 'naočari'. — Di su moje naočale? — Na nosu, dida. naočit-a-o 'koji pada u oči, dopadljiv, zgodan'. — Momak je visok, crne oči i brkove, štogod naočit. naođat se naodam se svr. 'provesti mnogo vremena u hodanju, zasititi se hodanja'. — Kako se ne bi naodo, kad je pišce očo u varoš. naodgovarat (se)-ovaram (se) nesvr. 'dati odgovora na mnoga pitanja'. — Teško je s malom dicom, furtom iđu za mnom i samo pitaje, ko bi njim se po cio dan naodgovaro. naodmarat se-odmaram se nesvr. 'zasititi se odmora'. — Vazdan se izležava, valdar se onda i naodmaro?! naodmet pril. 'za odbacivanje, za bacanje'. — Nije naodmet da poneseš i jednu bocu rakije. naogled pril. 'na viđenje'. — U staro vrime su monci i divojke išli naogled, pa se tako upoznavali i sklapali brakove. naogledat se-ogledam se nesvr. 'nadovoljiti se gledajući se u ogledalo'. — Mara se naogledala dok je bila divojka, znala se i po dva sata dotirivat prid ogledalom. naogovarat-ovaram nesvr. 'nadovoljiti se ogovarajući (koga)'. ~ se 'nasititi se ogovaranja'. naokolo pril. 'okolo, ukrug'. — Bolje bi bilo da ziđaš naokolo, čoša bi ti samo smetala. b. 'zaobilazno, kružeći'. — Dođi naokolo, nemoj ić priko žita. naopak-a-o 'koji je suprotan od normalnog, pogrešan'. — Ona je sva naopaka žena, zato i kažu od nje se mož naučit kako ne triba radit. naopako pril. 1. 'kako ne valja, rđavo'. — Ne znam kaka j'e to srića, al čega se privati sve i?Padne naopako. 2. 'kako se ne nosi, na naličje'. — Kad kiša pada ljudi često kožuv obuku naopako. Izr. zlo i ~ 'veoma rđavo'. naorat naorem svr. 1. 'plugom mnogo uzorati zemlje'. 2. 'naprkositi, uraditi nešto loše (fig. )'. — Stane, dosta si naorala, mogla bi se smirit. naoštrit naoštrim svr. 'oštrenjem podesiti za upotrebu' 2. 'podstaći, podbosti'. — Kad su tili ić u goste, ja sam moju Margu dobrim naoštrila, znaće ona kazat svekrovi. ~ se 'dobro se spremiti, pripraviti za što'. — Moj Vince je miran, al jp sam se zdravo naoštrila i samo čekam zgodu, pa da njim sve saspem u lice.

RICNIK 2.pdf

napa ž 'mapa (atlas)'. — Joso je jutros zaboravio ponet napu u škulu. napabirčit-im svr. 'pabirčeći skupiti'. — Ja sam napabirčio još fain trišanja. ~ se povr. napadač-ača m. 'onaj koji napada, koji vrši napad'. — Naš ovan je pravi napadač, čim vidi koga, oma se zatrčava i udara. napadat-am nesvr. prema napast. napadat-a(m) nesvr. 1. 'jako padajući pokriti zemlj'u (o kiši, gradu). — Za samo tri sata pljuska, kiša je napadala digdi i do kolina je bilo. 2. 'opasti u velikoj količini (o plodovima)'. — Zbog jakog vitra, tušta je voća noćos napadalo. napajat (se) napajam (se) nesvr. prema napojiti (se). napakostit-im svr. 'učiniti pakost, naneti štetu, nauditi (nekome)'. — Dico moja, ako ne možete pomoć, ne triba ni napakostit čoviku koji je u nevolji. napamet pril. 'naizust'. — Naša mala unuka je za po sata naučila jednu dugačku pismu napamet. napapat se-am se svr. 'najesti se (o deci)'. — Je se moj'e čedo dobro napapalo? napapčit se-im se svr. 'nagumati se'. — Graeo se napapčio i još se smije što drugima nije doteklo. naparit-im svr. 'ugrejati čim toplim; izložiti delovanju pare'. — Napari ti noge, pa će te začas proć nazeb. ~ se 'ugrejati se u toploj vodi'. — Zašto se nisi napario, kažu da je to dobro za reumu. napasat napasam svr. prema napas(i)t. ~ se nesvr. prema napast se. napas(i)t-pasem svr. 1. 'navesti stoku da pase dok se nasiti '. — Sutra je, Dančo, na tebi red da namirivaš, a Tome će krave napasit. 2. 'nauživat se gledajući (što ili koga)'. — Svalila me j'e bolest i nepomično ležim, a volio bi da bar još jedared napasem oči na žitu kad ga nako vitar zaleluja. ~ se 1. 'nasititi se pasući; 2. 'nauživat se slušanjem, gledanjem (što ili koga)'. napasivat-asivam nesvr. prema napas(i)t. — On svako jutro, rano zorom napasiva svoje krave. napasnik m. 1. 'onaj što napastvuje'. — Obešćas. io je nevinu curu i sad je napasnik u zatvoru. 2. 'onaj koji dosađuje, smeta'. — Taj Vranje je pravi napasnik, svakog dana mu štogod triba, već je dosadio i Bogu i svitu. napasnica ž 'ženska osoba napasnik'. — Čuvaj se Lorke, ne zovu nju badavad napasnica. napast ž 'ono što čini život teškim, nevolja, zlo'. — Nije dosta što nas je suša upropastila, već sad i ta napast ~ skakavci. 2. 'iskušenje'. — Dugo je ona strepila, al kad je napast njom ovladala, zaboravila je i na gri i na svit. napast-nem-dnem svr. 1. 'izvršiti napad'. 2. 'obasuti uvredama, izgrditi'. — Samo što je načula da se o njoj pripovida, napala je komšiju da j'e olajava. 3. 'spopasti, obuzeti'. — Tek što je glavu metnio na uzgljancu, kad ga je kašalj napo. napastovat-ujem nesvr. 1. 'nasrtati na žensku čast'. — Napastovo je bratovljevu ženu. 2. 'dosađivati, dodijavati zahtevima'. — Kazala sam ti da me ne napastuješ, jel ni tako ti ove godine neću kupit novo ruvo. napatit se-im se nesvr. 'namučiti se, biti izložen patnjama'. — Taki je život, jednim uvik iđe dobro, a drugi su se napatili za života. napcovat napcujem svr. 'obasuti psovkama'. ~ se 'psovati dugo, dosita' napečit se napečim se svr. 'namestiti se, stati (negde gde nije mesto za to i gde nekome smeta)'. napeć napečem svr. 'ispeći dovoljnu količinu čega'. napedig 'koji voli da mu je sve uredno: "pod konac'". Izr. Mani Marka, taj' sve tira napedig. naperlicat-am svr. 'izgrditi (fig. )'. — Pokatkad ti nju i naperlicaj, pa ćete drukput bolje slušat. naperuškat-am svr. 'istući peruškom'. — Naperuškala sam Tomu danas, da mu neće skoro past napamet da ide zelene kruške. napet napnem svr. 'jako zategnuti, zapeti'. — Većma napni taj prlj, jel će ga žito svalit kad budeš kosio. ~ se 1. 'napregnuti se, nadimati se'. 2. 'oholo i nadmeno se držati, praviti se važan'. Izr. Napela se ko gola uš' 'pravi se važna (i snažna)'. napijat napijam nesvr. prema napit. ~ se nesvr. prema napit se. napinjat se-njem se nesvr. prema napet (se). napipat-am svr. 'pipajući naći'. napirlitat se napirlitam se svr. 'nakinđuriti se, nakititi se'. — Pogledajte Rosku kako se napirlitala, izgleda ko šareno tele. napisat napišem svr. 'sastaviti neki spis'. — Zvaću komšiju da mi napiše pismo za mog sina Vranju, katana je. Izr. ko napisan-a-o 'veoma lep'. ~ se 'mnogo pisati; zadovoljiti želju za pisanjem'. napiskat se napiskam se svr. 1. 'napeti se pred prasak smeha'. ~ on viče i pcuje, a meni to ispalo smišno, pa sam se napiskala i brže bolje istrčem i(s) sobe, da se ne nasmfjem. 2. 'napeti se da ne brizne u plač'. — Ja i ružim i jednu i drugu, starija oma zaplače, a mlađa se napiskala, vidim, pune su joj oči suza, al se drži. 3. 'napiti se, opiti se'. — Još iz daleka se vidilo da se

RICNIK 2.pdf

napisko, pa sve sikće od nj'eg. napit napijem svr. 1. 'dići čašu u čije zdravlje, nazdraviti'. 2. 'dati kome da popije više pića nego što može podneti, opiti'. — Napijo je tog mladog momka. ~ se 1. 'ugasiti žeđ, popiti koliko je po volji'. 2. 'postati pijan, opiti se'. 3. 'upiti vlagu, natopiti se'. — Pokiso sam i kaput mi se toliko napio vode, da ga jedva možem podignit. napiv m. 'pesma, napev'. — Ta, manite se vi, dico moja, mene, majka zna samo one stare napive. napivat se-am se svr. 'nasititi se pevanjem'. — Cilika je cilog puta pivala, sad se valdar napivala. naplaćat se naplaćam se svr. 'izdati mnogo novaca plaćajući razne račune'. — Naplaćo sam se za njegovo škularenje, a on kaki očo taki i došo. naplakat se-ačem se svr. 'mnogo i dugo plakati, plačem olakšati tugu'. naplandovat se-ujem se svr. 'dugo plandovati, zadovoljiti želju za plandovanjem'. naplećkat-am svr. 'napričati se ogovarajući koga'. — Došla je na po sata, a naplećkala je ko da je bila tri dana. napleskat napleskam svr. 'istući'. — Ako te ne sluša, samo ti nju dobro napleskaj. ~ se 'izdovoljiti se tučenjem'. — Borme se Kata napleskala te njezine cure, tukla je svaki dan, sve dok se nije zadivojčila. naplest-etem svr. 1. 'naplesti dovoljnu količinu čega'. 2. 'doplesti na nešto'. — Marga je naplela one kratke čorape, pa će cura sad imat dugačke za zimu. naplotak-tka m. 'drveni deo ispod šine u koji se uglavljuju žbice'. — Ne jedan vec dva naplotka su se slomili u točku. napoj m. 'tečna hrana koja se daje stoci'. napojit-jim svr. 'dati kome ili čemu da pije'. — Konjima triba prvo dat da idu, p onda i napojit. ~ se 'napiti se'. — Virujem da si bio s drugovima, al zašto si se samo ti tako napojio da sve bazdiš. napolak pril. 'napola'. — Nisi baš sasvim lud, al napolak jesi. napolčar / napolčar m. onaj koji radi na napolicu, napoličar'. napolčarka / napolčarka ž 'ona koja radi na napolicu'. napole pril. 'napola'. — Svu sam zemlju dala u arendu napole. napolica / napolica ž 1. 'imovinski odnos gde vlasnik i obrađivač odnosno odgajivač dele popola'. 2. 'hleb mešen sa pola ječmenog i pola krušnog brašna (davao se samo radnicima)'. napolje pril. 'van ograđenog prostora'. Izr. ić, izać ~ 'obavljati veliku nuždu'. napolju pril. 'izvan kuće'. — Kiša je lila napolju ko da se nebo otvorilo. napopadat-am nesvr. prema napopast. napopast-padnem svr. 'spopasti'. — Napopalo me grlo pa jedva divanim. naposerku pril. 'na repu, biti poslednji, zapostavljen' (fig. )'. — Moraš se i ti latit pa učit, sramota je bit naposerku. naposlitku pril. 'najposle, najzad'. — Najpre triba uradit što je teže, a ono lakše ostavit naposlitku. napostit se napostim se nesvr. 'provesti dugo vremena posteći'. — Skuvajte već jedared i mesa, dosta sam se napostio. napram predl. 'prema'. — Napram našeg derana, on je sasvim mali, a jednaki su godina. naprasan / naprasan-sna-sno 1. 'iznenadan, nagao: ~ smrt. 2. 'koji lako plane, zametne svađu'. naprasit / naprasit-ao 1. 'koji lako plane, prasne'. 2. v. naprasan (1. ). — Taki je naprasit ko guja, ne smiš mu rič prigovorit. naprasito pril. 1. 'osorno, sa gnevom'. 2. v. naprasno. naprasno pril. 'kada se ne očekuje, naglo, iznenada: ~ umrit, ~ razbolet se'. naprat naperem svr. 'oprati veliku količinu čega'. ~ se 'provesti dugo vremena perući, zamoriti se perući veliku količinu'. naprašit naprašim svr. 'pokriti, prekriti, uprljati prašinom'. napravit-im svr. 1. 'načiniti, izraditi, sačiniti'. — Napravi i meni jednu cigaretlu o(d) tog tvog duvana. 2. 'podići, sagraditi'. — Ispočetka nisam virovo da ćemo tako lip salaš napravit. 3. 'otkloniti kvar, opraviti'. — Probala sam mašinu, sad ne zapinje onaj točkić. Napravio sam ga danas posli podne. ~ se 'učiniti se, predstaviti se'. — Napravio še lud pa su ga oma poslali kući. naprćit se naprćim se 'skupiti i isturiti napred usne'. — Šta si naprćio usne?! 2. 'naduriti se'. — Stana se prvo naprćila, al od bisa oma je i zaplakala. napregnit napregnem svr. 'zategnuti, napeti'. — Ljudi su napregli cilu snagu da izvuku zapadnuta kola iz blata. ~ se 'upotrebiti svu snagu, zapeti, upeti se'. — Možem se ja napregnit, al mi ni onda ne dovaća kad sam siroma.

RICNIK 2.pdf

naprest napredem svr. 'dovoljno opresti'. — Naprela sam ti dosta vune, možeš počet štrikat čorape. naprezat (se) naprežem (se) nesvr. prema napregnit (se), upet (se). napričac pril. 'na brzu ruku, iznenada, žurno'. — E, nećemo tako naprićac, iđi sad kući pa ćemo sutra, kad malo razmislimo, napravit pogodbu. napridičit-im svr. 'mnogo napričati, pridikujući, napridikovati'. napriliku pril. 1. 'otprilike'. 2. 'na primer'. — Uzmemo, napriliku odaleg pa do ćoše da je bilo dvanest meteri. Ja to samo nako, napriliku, kažem, a to mož i drugačije bit. naprimećat-ćem svr. prema primećat. — Tako si u ormaru naprimećala da ne možem nać onu svilenu maramu. naprimećat se-ćem se svr. 'mnogo puta se prevrtati preko glave'. — Od sve dice, najviše se ivša naprimećo, kako ga glava ne zaboli?! naprimišćat se naprimišćam se svr. 'napremeštati se'. napripoviđat-ovidam svr. 'napričati'. — Dok si nam ti ode napripovido, mi smo se pošteno naili. napripravljat-am svr. 'mnogo šta pripremiti'. — Strina je poznata u tom, ona napripravlja i tako čeka goste. napripuš pril. 'iznenada oboriti, napasti (koga)'. — Šta se natežeš oko njeg, već ga spopadni napripuš i lupi o zemlju, pa će se oma smirit. naprišivat-išivam svr. 'prišiti na što u dovoljnoj količini'. — Moja se nana našila uzgljanaca i naprišivala puca za svog života. ~ se 1. povr. 2. grdnjama obasuti koga'. — Nisu se oni svađali, al žena mu se pošteno naprišivala, valdar je iskalila sve što joj je na duši iežalo. napritek pril. 'više nego što treba, iznad prave mere'. — Samo t! dođi pa nosi koliko te volja, imam ja brašna napritek. napritit se napritim se svr. 'dati sebi oduška preteći kome'. — Napritila se jeste, sirota, al nikad zato nikom zla nije učinila. naprkosit-im svr. 'prkosno postupiti prema kome'. ~ se 'činiti mnogo prkosa, nasititi se prkoseći (kome)'. — Volim dicu, al danas su se baš naprkosili. naprolivat-olivam svr. "veliku količinu isprolivati, mnogo vremena provesti prolivajući'. — Ona se, sirota, naprolivala suza za svog života. naprosit naprosim svr. 1. 'prosjačenjem nakupiti'. 2. 'molbama zadobiti, namoiiti'. — Koliko je samo Vinko divojaka naprosio i na kraju osto mator momak. ~ se 'nasititi se prošnje: a) kao prosjak. b) kao prosac'. naprosjačit-osjačim svr. 'prosjačenjem nakupiti'. naprstak-tka m a. 'navlaka koja se navlači na prst da bi se potiskivala igla pri šivenju'. b. 'mala količina čega koja bi stala u takvu navlaku'. — Bać Remija, kako ću vam koštat rakiju, kad ste nalili jedan naprstak, dajte mi barem po čaše, pa da i grlo malo pokvasim. napržit-im svr. 'u dovoljnoj meri količini napeći'. — Naprži dosta slanine risarima za ručak. napuckat se napuckam se svr. 'najesti se'. — No, dico, ako ste se napuckali, možete u sigranje. napućit napućim svr. 'v. naprćit'. ~ se v. naprćit se. napujkat-am svr. a) 'podstaa na gonjenje, napadanje'. — Ko j to vidio, napujkat kera na čovika?! b) 'obmanom, neiskrenim nagovaranjem navesti na svađu ili akciju protiv koga ili čega'. — Dotleg je napujkavo Loziju protiv Stipana dok se nisu posvađali i sad se sudaje. napuknit-ne(m) svr. 'naprsnuti'. — Tribalo bi na veliko korto metnit obruč, bojim se da ne napukne. napunit-im svr. 1. 'učiniti punim, nasuti, naliti i sl. : ~ džak, ~ čašu. 2. 'učiniti da ko u velikom broj'u zauzme kakav prostor'. — Ko j to vidio, nazvat toliko gofti i onda napunit u dvi sobe da ne mož krknit jedan o(d) drugog. 3. 'opremiti nabojem, pripremiti za pucanje: ~ pušku. 4. 'dostići određeni broj, određenu meru, navršiti, namiriti: — 30 godina. Izr. ~ gaće 'uplašiti se'. ~ se 1. 'postati pun; biti zauzet mnoštvom čega: ~vode (o sudu) ~ ljudi (u kakvoj prostoriji)' 2. 'navršiti se, isteći'. — Juče se napunilo dvi godine kako su se uzeli. napupat-am svr. 'dobiti pupoljke'. — Ovog prolića je voće vrlo rano napupalo, samo da ga mraz ne obere. napušit-im svr. 'napuniti, ispuniti dimom'. ~ se 'nadovoljiti se pušenj'a, zasititi se duvana'. napuštat napuštam nesvr. prema napuštit. napuštit napuštim svr. 'napustiti'. — Napuštila j'e čovika i očla svojoj" materi. napuvat se napuvam se svr. 'naljutiti se'. — Moja sestra je vrlo čudna, čim ne gladim po njoj, oma se napuva. napuvavat se-avam se nesvr. prema napuvat se.

RICNIK 2.pdf

napuzat se-užem se svr. 'nadovoljiti se puzanja'. — Pripovidali su mi da sam se ja ko dite baš napuzo. naračunat-am svr. 'dodati računajući'. — Nisam gledo šta on radi, a kad sam došo kući, onda sam vidio da mi je naračuno i ono što sam kupio i što nisam. naradit naradim svr. 'napraviti, počiniti'. — Šta naradi s konjima, ako Boga znaš! — Mora da su dica štogod naradila kad su tako mirna. ~ se 'dugo raditi, umoriti se radeći'. narađovat se-ujem se svr. 'nauživati se radosti'. — Kad sam bio mali, ja sam se dosta naradovo, jel smo imali veliku rodbinu, pa sam dobivo darova. narađat narađam svr. 'imati mnogo porođaja'. — Narađala je dice, a sad ne zna da njim da odvida. naramak-amka m. 'onoliko koliko se može na rukama nasložiti i poneti'. — Uzmi jedan naramak sina i baci konjima u žagre. naranit naranim svr. 'dati kome dovoljno hrane, dati da se dosta najede'. — Mi smo se malo zadržali, a vidim ti si već sav josag naranio. nararat se nararam se svr. 'neukusno se obući, našminkati; našarati se'. — Nararala se ko da je u cirkusu. narast narastem svr. 1. 'postati viši rastom, odrasti'. — Naraso vam deran ko iz vode. 2. 'izrasti na kakvoj podlozi (na biljci, na telu, drvetu i sl. ). — Samo nedilju dana se nije brijo, a vidi kaka mu je brada narasla. 3. nabujati pod uticaj'em vrenja (o testu)'. — Pogledaj pogaču, vruće je vrime, moždar je već i narasla. 4. dostići veći iznos'. — Ne znam kako oni to računaje, al meni je kamata narasla ko i glavnica. naraštaj m 'podmladak, mlada generacija'. — Svaki naraštaj drugačije cini život od nas stariji. narav ž 'duhovna svojstva, karakter, priroda'. — Kako mož samo taki bit na pokojnog dida Josu, ista tvrdoglava narav. naravski rečca i pril 'naravno'. — Naravski da sam se zbunila, kad sam vid(i)la da su svi protiv mene, a juče su drugačije divanili. narazmet 'oranje koje počinje od mrginja i ide okolo njive (da bi se u sredini sa razorom završilo)'. naređat naređam svr. 'postaviti redom; pomenuti redom, nabrojati: ~ voćke, ~ salaše. ~ se 'stati u red, jedno pored drugog, nakupiti se'. — Laste su se naređale na žice, uskoro će zima. naricat naričem nesvr. 'glasno izražavati žalost, 'žalostivo prizivati, pominjati'. naritko pril. 1. 'retko, u nevelikom broju ili na malo mesta'. — Vaš kuruz je vrlo naritko posađen. 2. 'retko, s podužim vremenskim prekidima'. — Kiša i oluja se skoro sasvim stišala, još samo se naritko čula grmljai'ina izdaleka. Izr. ~ tarana 'supa sa taranom'. narizat-ižem svr. 1. 'režući usitniti, izrezati'. — Pajo, nariži granja za potpalu. 2. 'napraviti dug, prezadužiti se (fig. )'. — Niko ne zna šta je uradio s tolikim novcima, a sve je narizo samo za po godine i propo. narobovat se-obujem se svr. 'provesti mnogo vremena robujući'. narodit narodim svr. 'nagomilati decu rađajući često'. ~ se 'roditi se (o većem broju dece)'. narogušit-ogušim svr. 1. 'nakostrešiti, naćuliti'. — Vidi našeg mačka kako je narogušio brkove i samo frkće na kera. 2. izazvati na oštar stav, naljutiti'. — Ja sam se samo malo sporečko sa sestrom, a baću je to toliko narogušilo, da su je strašno izružili. ~sel. 'nakostrešiti se'. — Juče sam gledo kako se kokoš naroguši kad brani svoje piliće od kobe. 2. 'naoštriti se'. — Kaka je to narav, kad se oma narogušiš ko kaki pućak, a baš te nisam mislio uvridit. narojit se naroji se svr. 'namnožiti se rojeći se'. naroljat naroljam svr. 1. 'nagomilati'. — Borme ja neću ko moja mater, ona je naroljala punu sobu dice. 2. 'roljkom (v. ) uraditi znatan deo posla'. — Marta je dosta naroljala čaršapa, makar smo je samu ostavili. — Veco je fain naroljo sa dva konja, al je mogo ranije ustat, pa bi i više uradio. ~ se 'napiti se (vulg. )'. — Pritakali smo vino i na kraju smo se tako naroljali, da smo jedva izašli iz podruma. naruč m 'porudžbina'. — I armar i astal sa stocima, što je odnela kad se vinčala, bio je naruč, samo da bidne drugačije o(d) drugi udavača. naručat se naručam se svr. 'pojesti obilan doručak'. — Dobro smo se naručali, sad ćemo lako čekat užnu. narugat se narugam se svr. 'izvrgnuti ruglu'. — Nisu se ni narugali da nas počaste. narukovat-ujem svr. 'postati vojnikom, regrutom. — Mijo bać Joškov je jutros naruicovo. naružit naružim svr. 1. 'učiniti ružnim, nagrditi'. — Šteta, tako fainski momak, a naružila ga je noga, šanta. 2. 'obasuti pogrdama'. — Izgleda da vas baćo nisu dosta naružili, kad opet gazite po cviću. ~ se 1. 'postati ružan, nagrditi se'. 2. 'izružiti, ispsovati se'. — Naružila se ona svog pijanca čovika, al ništa nije pomoglo. nasad m. 'jaja na kojima leži kvočka'. — Zasad imamo tri nasada, valdar će bit i pilića. nasadit nasadim svr. 1. 'posaditi sadnicama'. — Nasadili smo po vinogradu dosta voćaka. Kad narastu, iskorenićemo vinograd.

RICNIK 2.pdf

2. 'naglaviti na držalja: ~ motiku, sikiru'. 3. 'postaviti kvočku na gnezdo s jajima radi izvođenja pilića'. — Tri kvočke smo nasadili, ako se dobro izležu, biće pilića. 4. 'prevariti, namagarčiti (vulg. )'. — Ne virujem ja njemu, jel jedared nas je već nasadio. Izr. Nakratko nasađen 'mrzovoljan'. ~ se 'zametnuti se, naleći se'. — Lazo je jutros našo jednu kvočku u slami, sama se nasadila. nasađivat (se)-ađivam (se) nesvr. prema nasaditi. nasajkat (se)-am svr, 'nakupiti se, steći nešto (ne baš poštenim putem). — Nasajkala se ona svega i svačega dok je dvorila pokojnog baćTomu. nasamarit-amarim svr. 'varajući učiniti smešnim, namagarčiti'. — Većma je volio nasamarit koga nego dobro poist. ~ se 'prevariti se, dospeti u glupu situaciju'. — Velika je solo vrtljiga i, vidićete, jednog dana mi ćemo se nasamarit. nasamo pril. 'bez prisustva drugih osoba'. — Više bi volio da nasamo to obavimo. nasamovat se-ujem se svr. 'nasititi se samoće'. — Mara se s dicom nasamovala, čovik joj je bio četri godine u ratu, a onda još dvi u zarobljeništvu. nasankat-am svr. 1. 'nasititi (koga) sankanjem'. 2. prevarom navesti na što, nasamariti (fig. )'. ~ se 1. 'nasititi se sankanja'. 2. 'nasamariti se'. — Nasamario se zato što je povirovo da i drugi pošteno misle ko on. nasapunat (se)-am (se) svr. 'prekriti, namazati sapunicom: ~ lice, ~ ruke. nasekirat-am svr. 'naljutiti, iznervirati'. — Može 1 proć barem jedan dan da me čimegod ne nasekiraš! ~ se 'naljutiti se, najediti se, iznervirati se'. nasickat-am dem. od nasić. — Nasickaj crnog luka za paprikaš. nasić-ičem svr. 'pripremiti sekući, iseći u dovoljnoj količini'. — Ja ću da nasičem, a ti potovari u kola. ~ se 'poseći veliku količinu'. Nasiko sam se danas kuružne i za sutra. nasidit se-im se svr. 'nadovoljiti se sedenjem'. — Samo vi site, ja sam se nasidio cekajući vas da dođete. nasijat-jem svr. 1. 'posejati po zemljištu (seme)'. — Nasijali smo žita ove godine mlogo više neg lani. 2. 'u dovoljnoj količini prosejati brašna'. — Nasijall smo brašna punu kotar(i)cu, biće fanaka. nasirćetit-im svr. 'naljutiti (fig. )'. — Moja je, al tako me je nasirćetila da sam je tila kroz pendžer bacit. nasirit-im svr. 'sirenjem nakupiti sira'. — Nasirila sam dosta za dvi tepsije prisnaca. nasisat-am svr. 'učiniti da se neko zasiti sisanjem, nahraniti dojeći'. — Beba se nasisala i zaspala. ~ se 1. 'sisanjem se zasititi'. 2. 'napiti se' (fig. ). — Nasiso se Đuro, pa ne mož da potrevi vrata. nasitit-im svr. 'učiniti sitim, nahraniti'. Nasitila sam ga pečenom pućkom. ~ se 'najesti se, nahraniti se, zasititi se'. — Bar kad je Božić da se i on, siroma, nasiti dobrog ila. nasitno pril. 1. 'na sitne deliće'. — Meso triba nasitno isić, lakše ćemo ga posli samlit. 2. 'u tančine'. — Ajde, sidi pa mi ispropovidaj al nako svećeg, nemoj nadugačko i nasitno. naskakat se naskačem se svr. 'nasititi se skačući'. naskakućat se-akućem se svr. 'nadovoljiti se skakućući, nasititi se skakutanja'. nasklad pril. 'oranje koje počinje iz sredine njive (na razoru)'. — Antune, sutra ćeš otić ugarit onu strniku di je žito bilo, ori nasklad, pa ćeš malo popravit i mrginj kad do njeg dođeš. naskoro pril. 'uskoro, ubrzo, posle kratkog vremena'. — Naskoro će i nana doć. naskroz pril. 'skroz; sasvim, posve'. Izr. Skroz ~ naskroz 'potpuno'. naslagat naslažem svr. 'poređati u red nešto jedno na drugo, nanizati'. — Vidim da si puno tunja naslagala na ormar. ~ se 1. 'poređati se, 2. 'preterano se najesti, nažderati se'. — Šta ste se tu naslagali na vrata ko laščad, pa ne mož od vas proć. — Još ni danas nisam gladan, toliko sam se juče na disnotoru naslago. naslam m 'šupa pokrivena slamom'. ~ oma triba namazat plugove i ostavit i pod naslam da ne kisnu. naslušat se-am se svr. 'provesti mnogo vremena slušajući'. — Valdar sam se i ja svašta naslušala, kad živim s pijanim čovikom već dvadeset godina. naslužit se naslužim se svr. 1. 'naslužbovati se, provesti mnogo vremena u službi'. 2. 'naraditi se kao sluga, nasititi se služenja (kod gazde)'. nasmijat-ijem svr. 'izazvati kod koga smeh, nasmejati'. — Dosta je samo da te nako popriko pogleda, oma će te nasmijat. ~ se 1. 'osmehnuti se'. 2. 'nadovoljiti se smejanjem'. 3. 'narugati se, podsmehnuti se kome'. nasmišit se nasmišim se svr. v. smišit se. 'blago se nasmejati, osmehnuti se'. — Kad se ona nasmiši, svakog smekša. nasmrdit-im svr. v. smrdit. 'ispuniti smradom, zasmrdeti'.

RICNIK 2.pdf

nasmrzavat se-rzavam se svr. 'provesti mnogo vremena smrzavajući se'. nasnivat nasnivam nesvr. prema nasnovat. nasnov m 'osnova za tkanje, pređa'. nasnovat nasnujem svr. 'naviti pređu za tkanje'. nasolit nasolim svr. v. solit. — Jedan od vas dvojce triba doveče meso da nasoli. naspavat se naspavam se svr. 'ispavati se'. — Pušti ga da se naspava, kasno je lego. nasporit (se) nasporim (se) svr. 'stičući stvoriti'. — Ako oćeš da imaš, triba radit, samo od sebe se neće nasporit. Izr. Spori Bože! 'da bude u izobilju'. naspram predl. v. napram. — Nećeš se za njeg udat i gotovo, nije to kuća naspram naše. naspravljat-am svr. v. napripravljat. nasprdat se nasprdam se svr. 'nadovoljiti se sprdanja na račun koga'. — Nije bilo čovika jel žene, s kojima se Liza nije nasprdala. naspremat 'spremati dosta, u izobilju'. — Nana mi je naspremala svega i svačega ko da ću na oranje. ~ se 'naraditi se obavljajući niz poslova u kući'. — Naspremala sam se i kod moje nane, al još i više kod svekrove dok je bila živa. nasradat nasradam svr. 'proći rđavo, nastradati'. nasrčat-em nesvr. prema nasrnit. — Otiraj već tog kera, ne daj mu da toliko nasrće, mož još i ugrist koga. nasrid predl. 'usred, na sredini'. Izr. Nasrid sride 'u pravo mesto, baš tamo gde treba'. nasrnit nasrnem svr. 'snažno, odlučno navaliti'. — Kazo sam da držite kerove vezane, jutros su nasrnili na Vranjinog derana, mal ga nisu pokidali. nasrtljiv-a-o 'koji bez ustezanja nasrće na koga, koji se bezobzirno nameće'. — Kata kaže da je on i bogat i zgodan momak, al ga ne trpi zato što je zdravo nasrtljiv. nasrtljivac-ivca m. 'onaj koji je nasrtljiv, nametljiv'. — Taj mali nasrtljivac svaku curu zadirkiva. nasrtljivo pril. 'na nasrtljiv način, nametljivo'. — Nikad ni ne sluša već oma nasrtljivo napada. nastačit-im svr. 'nakupiti, skupiti, steći'. — Sve pobacaš svircima, tebi niko ne nastači; novaca nikad dosta! nastarat se-am se svr. 'pribaviti što je potrebno'. — Vi samo pošteno uradite, a ja ću se nastarat da bidnete plaćeni kako triba. nastat se nastojim se svr. 'zadržati se dugo u jednom mestu, nastajati se'. — Ko bi pomislio da ćemo se toliko nastat, mašina je kasnila skoro dva sata, mogli smo za to vrime pišce otić u varoš. nastavit-im svr. 'produžiti s čim posie izvesnog prekida'. — Čim smo mi odmakli, oni su oma nastavili divan. 2. 'dodavanjem učiniti dužim, produžiti kakav predmet'. ~ imaš li kaki komad lanca, meni bi tribalo da nastavim, onaj u bunaru ne mož da dovati do vode. 3. 'metnuti, pristaviti na vatru (da se kuva ili greje)'. — Dico, ja idem na pecu, a vi oko podne nastavite užnu, ako ja dotleg ne dođem kući. ~ se 'nadovezati se na ono gde se stalo'. nastavljat (se)-am (se) nesvr. prema nastavit (se). nastirat-em nesvr. prema nastrit. — Svake godine od novog perja nastirem uzgljance za moju udavaču. nastojat se-im se nesvr. 'ostati dugo stojeći, umoriti se stojeći'. — Popo otego pridiku, baš smo se nastojali slušajući ga. nastraovat-aujem svr. 'pretrpeti mnogo straha'. — Nema te kući već tri dana, a ja sam se za to vrime nastraovala. nastrit nastrem svr. 'napuniti slamom (postelju i sl. ). — Čim se ljusk(u)ra dosta prosuši, triba nastrit sve postelje. nasukat se nasučem se svr. 'nakupiti se, doći, skupiti se u velikom broju'. — Sirota Kata, jedva je malo spremila za ilo, a vidi koliko se nasukalo. nasumce pril. 'na sreću, otprilike'. — Pregledaj ti redom, nemoj nako samo nasumce, pa polak izostaviš. nasumet pril. v. nasumce. — Kako si nam pronašo salaš? ~ ua vam pravo kažem, išo sam nako nasumet na ovu stranu i eto stigo sam do vas. nasupor pril. 'nasuprot, protiv'. — Kaki mi je to čovik kad uvik divani nasupor?! nasušan-šna-šno 'preko potreban, neophohodan, nužan, neizbežan'. — Samo da nam barem toliko žita rodi da imamo nasušan kruv naš. nasut naspem svr. 1. 'naneti nešto rastresito po 5emu: ~ pisak po putu'. 2. 'dati ili smestiti negde sipajući, usuti'. — Donesi

RICNIK 2.pdf

tvoje džakove pa ćemo oma u nji nasut žita koliko ti triba za sime. 3. 'napuniti čim tekućim ili sipkim'. — Naspi, Tezo, u čaše, ne vidiš da su gosti žedni. nasuvo m 'kuvano testo sa krompirom, sirom, orasima i sl. )'. Danas će za užnu bit nasuva s krumpirom. nasuvo pril 'bez vode, vlage'; — obrijat'. nasvađat se-am se svr. 'dugo se jedan s drugim svađati, posvađati se mnogo puta'. — Ta obitelj se nasvađala, cilog života su bili s kime u zavadi. nasvetkovat se-ujem se svr. 'nadovoljiti se svetkovanja'. — Nasvetkovali smo se pet dana za Božić. našapćat se našapćem se svr. 'napričati se šapućući'. našarat našaram svr. 'napraviti šaru na nečem, prekriti šarama'. — Mi smo već našarali jaja za Uskrs. našedit (se) našedim (se) svr. 'postaviti se naglavce, dubiti na glavi'. — Niko ne mož tako da se našedi ko ja! našeđivat (se) našeđivam (se) nesvr. od našedit (se). našikarit našikarim svr. v. šikarit. ~ se uz povr. naširoko pril. 1. 'u širinu; široko'. 2. 'opširno, podrobno'. ² Skrati malo, ne volim kad tako počmeš nadugačko i naširoko. našit našijem svr. 'prišiti kao dodatak'. — Odnesi ažur sabovki nek ti našije na ruvo; — Vridna je ona cura, našila je za dva sata više nego druge za cio dan. naški pril. 1. 'našim jezikom, kao što mi govorimo'. — Divani ti naški, da te svi razumimo. 2. 'kako nama odgovara, na naš način; bogato, svojski'. — Kogod s tobom dođe, dobro došo, mi ćemo ga naški dočekat. naškodit-im svr. 'naneti štetu (kome ili čemu). — Mani se' već ila, naškodiće ti, kad znam da te boli žuć. naškrabat naškrabam svr. 'nečitkim rukopisom nešto napisati'. — Zato što si naškrabala bržebolje, pisaćeš nanovo i to redovno! našlingovat-ujem svr. 'navesti, napraviti vezenjem'. — Da vidite kako je Marija lipo našlingovala rukave na košulji. našopat našopam svr. 'istući'. — Borme sam ja nju pokatkad dobro našopala. našporovat-ujem svr. prema šporovat. — Ima ona svoji novaca, našporovala je. ~ se povr. — Da se nije šporovalo, ne bi ni imali ovo što danas imamo. naštedit (se) naštedim (se) svr. 'štednjom nakupiti, dosta uštediti'. — Naštedili smo i nama i dici. naštesrce pril. 'na prazan stomak, želudac, natašte'. — Ta se teja pije naštesrce ko lik. naštirkat-am svr. 'natopiti štirkom'. naštrapat-am svr. 'poprskati, načiniti šare po zidu'. — Naštrapala sam peć, da nam lipa bidne za zimu. naštrcat-am svr. 'posuti štrcajući, naprskati štrcaljkom'. — Mogo si malo i moje cviće naštrcat, kad si prao karuce štrcaljkom. našunšurit-unšurim svr. 'nabujati, podići se usled nagle promene temperature i sl. ' — Posli velike vlage sad je sunce pripeklo pa se sav kreč na zidu našunšurio. — Roza je tako zdravo uštirkala bilu suknju da joj se i gornja našunšurila. našupljikat-am svr. 'ukrasiti šupljikama'. — Veze moja Mara i našupljika sve što joj triba. natakarit-im / natakarit natakarim svr. 'nataći, navući, staviti nešto (nevešto ili što ružno stoji)'. — Obuko je lipo ruvo, a natakario niki masni šešir. ~ se 'žurno se obući (ali i neskladno)'. natamanit-anim svr. 'u dovoljnoj količini uništiti'. natamnovat-amnujem svr. 'provesti dosta vremena u zatvoru'. — Bio je lopov al je i natamnovo. natapit natapim svr. 'navući, natući, nabiti'. — Kako je mogo samo tako natapit šešir na glavu pa su mu se uši navrnile ko dvi livče. nataroš m 'beležnik'. ² Pripisali smo zemlju kod nataroša. natašte pril. 'na prazan želudac, pre prvog obroka'. nateć-ečem svr. 1. 'nakupiti se, obogatiti se'. — i ja bi da natečem, samo ne bi volio baš mlogo radit, pa kad postanem bogat i imo svega, neću vridit nizašto. 2. 'oteći (od bola, udarca)'. — Konj ga je udario nogom i sva mu e ruka natekla. 3. 'tekući nakupiti se'. — iđi vidi, jel je nateklo masta iz prese u kabo, pa triba izlit u bure. nateglicat se-am se nesvr. v. teglicat. — Valdar sam se nateglico, kad sam pet hekti vina teglicom izvuko. nategnit nategnem svr. 'nagnuti, privući sud s. pićem i početi piti'. — Ajde, komšija, uzmi taj bokal, nategni pa podaj dalje.

RICNIK 2.pdf

natenane pril. 'polagano, nonšalantno, mirno, detaljno (ispričati)'. — Dida su uvik natenane pripovidali. natentat-am svr. 'nagovoriti, navesti koga (obično na zlo)'. — To ga je ona bitanga natentala da iđe š njim, a zna da deran nije vi'čan piću, pa se siroma opio i namučio. natesat natešem svr. v. tesat. — Nemojte počet mirit dok ja ne natešem kočiće. natezat natežem nesvr. 'odugovlačiu, stvarati teškoće'. — Ne volim trgovat s Lazom, on uvik nateže oko cina. ~ se 'imati muke, prepirati se, voditi mučne rasprave'. natimarit-imarim svr. 'očistiti češagijom (konja)'. — Mogo si pripravit sersan dok ja nisam natimario konje. natirat-am svr. 1. 'nagnati, terajući dovesti do nečega i sl. '. ~ od bisa, natiro je konja na komšinsku ogradu. 2. 'dati povod da se negde nešto pokaže, izazvati'. — Samo sam po glavice luka isikla al taki je bio jak da mi je suze na oči natiro. 3. 'primorati'. — Natiro je tog mladog momka da pop;je tri čaše vina. 4. 'doterati do određenog (većeg) iznosa, povećati, podići'. — Ispočetka su se kartali nasitno, a posli su natirali na iljade. Izr. Teško je žabu na vodu natirat! ~ se 'nagnati se'. — Naš Joško se natiro svinja i krava na pašu: bioje većuveliko momak kad smo pogodili svinjara na njegovo misto. natkat-am svr. 'otkati, tkanjem napraviti'. — izdale su me ruke i najmlađoj ćeri već nisam mogla natkat sve što joj je tribalo za udaju. natkurnjak m 'deo na čakširama koji u vidu jezička zatvara prorezšlic'. — Didi iz natkurnjaka uvik visi velika crvena maramica. natorit natorim svr. 'nađubriti'. — Nismo natorili zemlju u vrime, sad od kiše ne možemo izvlačit đubre. natovarit-im svr. 'staviti teret na koga ili što: ~kola, ~ konja, ~ sebe. ~ se 1. 'natrpati na sebe, opteretiti se'. 2. 'najesti se, prejesti se'. — Niko nam nije kriv, što smo take izilice, pa smo se natovarili, te nam je sad teško i divat. natpivat-am svr. 'nadmašiti u pevanju'. — Lako je tebi natpivat Đuku, kad je on gluv. natrackat se natrackam se svr. 'neskladno se našminkati, namazati sredstvima za ulepšavanje'. — Luca bi bila još lipča, samo da se tako ne natracka. natraški pril. 'okrenut leđima u pravcu kretanja, obrnutim redom, polazeći od zadnjeg kraja'. — Taki je čovik, on sve počme natraški, valdar se tako i rodio. natrčat-im svr. 1. 'trčeći udariti o nešto, naleteti'. — ico je natrčo na ogradu i dobro se udario. 2. 'trčeći dojuriti, dotrčati'. — Sad je natrčala jedna veća grupa dice. 3. 'nesmotreno upasti u klopku, nasesti'. — Dotleg je haračio dok i sam nije natrčo, sa će se valdar opametiti. natrćit se natrcim se svr. 'sagnuvši se isturiti stražnjicu'. — Ja sam još tila štogod da joj kažem što mi nije bilo pravo, a ona se meni natrćila i očla kući. natrenicat-am svr. 1. 'naribati na trenici'. — Natrenicaj rena za kuvano meso. 2. naljutiti nekoga'. — Ti si dobro natrenico bać Jašu, već treći dan nam ne dolazi na salaš. natreskat se-am se svr. 'napiti se, naljoskati se, opiti se'. — Kad nije natreskan, onda je mamuran. natrest-esem svr. 'tresući (drvo) omlatiti veću količinu (plodova)'. — Natresi duda svinjama. natrevit-im svr. 'naći, pogoditi slučajno što'. — Baš dobro znam tu šumu, al noć je noć, pa sam dugo luto, dok nfsam natrevio na kolibu. natribit natribim svr. 1. 'otrebiti veliku količinu čega'. ~ imam jošu kotar(i)ci trišanja, al su već natrule, probaj još koju natribit za ilo. natringat se-am se svr. 'napiti se'. — Čim se odmakne od kuće, drugo nel zna ~ ode do prve mijane i natringa se. natrljat se natrljam se svr. 'nadovoljiti se trljanja, hrvanja. — Natrljo se jesam, al svi su bili slabiji od mene. natrošit se natrošim se svr. 'potrošiti mnogo novaca (ili čega): — Natrošio sam se, ni sam ne znam koliko za ovi pet godina, al od tog suđenja samo su prokatori imali hasne. natrpat-am svr. 1. 'staviti u što veliku količinu, napuniti'. — Natrpaj, derane, piine džepove, valdar bar jabuka imamo zadosta. 2. 'smestiti bez ikakvog reda veliku količinu, nagomilati'. — Natrpali su i kriišaka i jabuka i šljiva, misto da su uzeli samo jedno al da je zdravo. ~ se 'okupiti se u preteranom broju na jednom mestu, zbiti se'. — Natrpali ste se u jedna kola, a druga su ostala prazna, necu krenit dok polak od vas ne sađe s moji kola. natrpavat (se)-rpavam (se) nesvr. prema natrpat (se). natrpit se-im se svr. 'mnogo pretrpeti, propatiti'. — Ona se baš natrpila i naradila za života, imala je čovika pijanca, a ni svekar nije bio bolji od sina. natrt natarem svr. 1. 'usitniti na trenici, nastrugati, naribati'. — Natrla sam rena uz meso i naplakala se, taki je jak da su mi suze same tekle. 2. 'trljajući namazati, natrljati; izmasirati'. natrudit natrudim svr. 'povrediti (deo tela)'. — Kad smo dizali ona kola da se promini točak, izgleda da sam natrudio nogu, boli me, a spolja se ništa ne vidi. ~ se 1. 'uložiti mnogo truda, namučiti se'. 2. 'povrediti se (o telu)'. — Natrudio mi se mali prst na

RICNIK 2.pdf

nogi u novoj klompi. natrukovat-ujem svr. 'otisnuti na platnu znakove prema kojima se radi ručni rad'. — Sve sam ja natrukovala, sad triba odnet da se uradi i sašije. natrunit-ne(m) svr. 'natruliti'. — Šta mi je dala one kruške kad su natrule?! natrunit natrunim svr. 'zasuti manjom količinom čega sitnog'. — Lipo sam ti kazala da s čaršapom skupiš sve mivice i istreseš napolje, a ti si svud po sobi natrunila. natuć-učem svr. 1. 'pobiti u velikom broju, naloviti'. — Jarebica smo malo nalovui, ai zato smo dosta zecova natukli. 2. 'nabiti, navući, nataći'. — Natuče šešir na oči, sagne glavu i niko ne zna šta misli. ~ se 'zadovoljiti se bijući koga, nasititi se tučenjem'. natugovat se-ugujem se svr. 'provesti mnogo vremena tugujući'. — Kako se ne bi natugovala, kad su mi jedno za drugim poumirali: dida, majka i rođeni brat. natumarat se-am se svr. 'provesti mnogo vremena tumarajući'. — Nisi me dobro uputio, toliko sam se natumarala dok vam nisam pronašla salaš. natuštit se natušti se svr. 1. 'oneraspoložiti se'. — Šta si se tako natuštio, ko da je sav svit propo?! 2. 'natmuriti se (o nebu), smrknuti se'. — Natuštilo se nebo, sa će da grune kiša. natutkat-am svr. 1. 'nagovoriti na nešto, podstaći protiv nekoga, nahuškati'. — Ne bi on to nikad uradio, dobar je ko komad kruva, al ona rošpija, njegova žena, ga je natutkala. 2. 'nagurati, nabiti'. — U to malo bašče, nije tribalo toliko natutkat svega i svačega, ugušiće jedno drugo, pa nećete imat ni cvića ni povrća. natužit se natužim se svr. 'podneti mnogo tužbi; mnogo se žaliti na što'. ~ on se za života natužio al hasnu su od svega imali samo prokatori. naudarat-am svr. 'udariti u dovoljnoj meri ili količini'. — Suviše si gusto naudaro kočiće. ~ se 'zadovoljiti se udarajući, udarati do zadovoljenja'. naudit-im svr. 'naneti zlo, napakostiti, naškoditi'. — Njemu nije koristilo, al je meni naudio. nauk / nauk m 1. a. 'savet, pouka, iskustvo'. — Krvavi je to nauk, dogod rat traje. 1. b. 'ono što neko pripoveda, što uči druge'. — Mladenci moraju prija vinčanja triput ić na nauk. 2. 'škola, školovanje'. — Poslali smo najmlađeg u varoš na nauk. 3. 'navika'. — Teško je prominit matorom čoviku nauk o(d) ditinjstva. naukovanje s 'učenje zanata, pohađanje neke škole'. — Na naukovanje su išla dica samo imućniji roditelja i to neki čak u Beč, Prag ili Peštu. naum m 'nakana, namera'. — Kad mu piće naum padne, onda ~ biž, Bože, s puta! naumak pril. 'meko, mekano'. ~ skuvat jaje'. naumakat se naumačem se svr. i nesvr. v. umakat. — Bilo je lakumića i kiselne za malu užnu, naumakal! smo se svi. naumit-im svr. 'rešiti se, odlučiti se'. — Što naumi to i uradi. nausko pril. 'male širine, s malim otvorom, usko'. — Sve mi s(e) čini da o(d) tog neće nikad suknja bit, zdravo je nausko skrojeno. nausnice ž mn. 1. 'početak izrastanja brkova'. — Rastu mu nausnice. 2. 'deo lica između gornje usne i nosa'. nauvik pril. 'za sva vremena, zauvek'. ~ obećo si da će bit moje nauvik, a sad tražiš da ti vratim. nauzdisat se-išem se svr. 'zasititi se uzdisanja'. — Nauzdisala se, jadna, da joj je bilo dosta za cio vik. nauzimat-am svr. 'uzimajući više puta, prikupiti veliku količinu čega'. — Nauzimala je ona i drugi stvari. ~ se 'nakupiti se, nagrabiti se čega'. — Dok se nisu sitili, on se nauzimo ko rčak. nauznak pril. 'na leđima, poleđuške'. — Toliko ga je bolilo da je cilu noć nauznak ležo. nauživat se-uživam se svr. 'provesti mnogo vremena uživajući, uživajući se zadovoljiti'. — Otac mu se naradio, a sin se nauživo, trošeći očevo imanje. naužnat se-am se svr. v. užnat. — Ako ste se naužnali, prilegnite malo da se odmorite. navabit navabim svr. 'namamiti'. — Kokoške sam navabila u kokošinjac i zatvorila i. navaćat-am svr. 'nahvatati'. ~ se 'opiti se'. — Al se naš komšija dobro danas navaćo. navadit-im svr. 'vadeći nagomilavati, dovoljno izvaditi'. — Navadili smo dvadeset džakova krumpira. navag pril. 'na stranu pritisnuti (da bi se što pokrenulo sa mesta ~ silom promeniti položaj predmeta'. — Probaj podmetnit divo pa navag izdigni! navarat-am svr. 'dugo varati, mnogo puta prevariti'. — Navaro je on nas dosta, pa se sad svakog boji da mu se ne vrati milo

RICNIK 2.pdf

za drago. navašarit-im svr. 1. 'nakupovati mnogo robe'. — Navašario je i dovezo puna kola; 2. 'prevariti se u trgovini'. ~ uvik se falio kako se on razumi u konje, a sad je navašario kobilu, koja neće da kreće da je ubiješ. navečerat se-am se svr. v. večerat. — Ako si se navečero, onda iđi spavat, nemoj mi tu džonjat za astalom. navest-edem svr. 1. 'vodeći (koga) dovesti, uputiti (ga) kuda'. — Grgo je bio zdravo stidan, pa nikako da se upozna s curom koja mu se dopadala, pa ga Marko jednog dana navede pored njezinog salaša i tamo se upoznaje. 2. 'nagovoriti, podstaći'. — Meni to nikad ne bi palo na um, a ti si me naveo na gri. 3. 'dovesti na određenu temu, skrenuti (razgovor)'. — Toliko je želila da uda ćer, da je uvik navela divan o udaji svoje ćeri. navest-ezem svr. 'vozeći dopremiti u dovoljnoj količini'. — Nećemo se manjivat dok ne navezemo i sadijemo barem jednu kamaru. navest-ezem svr. 'načiniti vez, napraviti nešto vezenjem'. — Navezla sam ja mojoj ćeri svega za udaju. navezat navežem svr. 'u dovoljnoj količini izvezati snopove žita pletenim užadima'. — Je 1 sramota je 1 nije, al dvi risaruše su više navezale žita nego njeva dva risara. navić (se) naviknem (se) svr. v. naviknut. — Naviće ona kad vidi da ima i o(d) tog gore. navijat-jem svr. 'vejući nagomilati se (o snegu)'. — Za jednu noć snig je navijo do kolina. navijat navijam nesvr. 1. prema navit. 2. jureći (koga) naterati na što ili pred koga'. — Iđi ti, pa navijaj kokoške na mene, a ja ću i vaćat. navika ž 'stalan, uobičajen način postupanja, ponašanja'. — Zašto starog čovika tirate da zaboravi svoje navike?! navikavat (se)-ikavam (se) nesvr. prema naviknut (se) i navić (se)'. navik(e) pril. 1. 'uvek, u svako vreme'. — Navlke me nazlaba da je puštim u bal. 2. otpozdrav na: Faljen isus! navike faljen! naviknit naviknem svr. 1. 'učiniti da što poslane navika, naučiti'. — Tribalo je vrimena da ga naviknemo na jaču ranu; — Lako je na dobro navić. Izr. Di ko nikne tamo i navikne! naviknuto pril. 'po navici, naučeno'. — Konji su se naviknuto zaustavljali prid svakom mijanom, jel gazda i je tako naučio. naviksat-šem svr. 'namazati viksom i uglačati (čizme)'. — Kad ja naviksam mom svekru čizme, mož se na nji ogledat, tako svitle. naviljak-iljka m 'gomila, sena, slame (koji se zahvati jednim zahvatom vila)'. — Baci još koji naviljak na kola. navistit navistim svr. 'objaviti, oglasiti (u crkvi predstojeće venčanje)'. — Marga i Stipan su se u nedilju drukput navistili. navišćavat-išćavamjiesvr. prema navistit. navit navijem svr. 1. 'namotati. — Onu lipu pređu sam svu navila. 2. 'staviti kakav mehanizam u pokret obrtanjem, zatezanjem. ' — Nije sat rđav, već ti koji ga ne navijaš redovno, pa zato stane. 3. 'upraviti, skrenuti'. — Kad su došli do ćoše, ona navije konje na livo. Izr. Divani ko navijen 'kao mašina'. ~ se 'nakrenuti se, nagnuti se'. — On se malo nasmije, navije se na stranu i ošine konje kandžijom i začas ostane samo pra za kolima. navlačit navlačim nesvr. prema navuć. — Oma će doć i nanika, navlači jorgane. navlaka ž 'ono što se navlači na što radi zaštite i podešeno prema predmetu na koji se navlači'. — Sutra ćemo na uzgljance navuć čiste navlake. navlažit-im svr. 'učiniti što vlažnim, nakvasiti'. — Večeras ćemo navlažit košulje, jel ujtru triba roljat. ~ se 'postati vlažan'. navodit navodim nesvr. prema navest. navodnjavat-odnjavam nesvr. 'zalivati vodom zemljište'. — Otkud navodnjavanje kad su bunari suvi. navoštit navoštim svr. 1. (fig. ) 'namlatiti'. 2. 'voskom obložiti neki predmet', ~ se 'natući se, namlatiti se'. — Skobill su se i zato sam i navoštila da zapante. navranit navranim svr. 'nacrniti (obrve)'. — Ja ću moje obrve navranit, neće meni dika to zabranit. ~ se 'obojit se u crno'. — Kako se mogla samo tako navranit, pa liči na pravu Ciganku. navrat-nanos pril. 'brzo, s velikom žurbom'. — Šta me stalno žurkaš, ne mož to navrat nanos, pogača se mora redovno ispeć. navrć-ršem svr. 'dosta žita sakupiti vršidbom'. — Navrli smo dvadeset meteri po lancu. navrebat navrebam svr. 'uvrebati'. — Sad si pobigo, al navrebat ću ja tebe i onda ćeš zaradit bubotaka. navršavat (se)-ašavam (se) nesvr. prema navršit (se). navršit navršim svr. 'napuniti godine'. — Naša Tona je baš juče navršila šesnajstu. ~ se 'napuniti se, ispuniti se'. — Navršila se

RICNIK 2.pdf

druga godina od smrti našeg dide. navršivat (se)-ršivam (se) nesvr. 'navršavati (se'. navr(v) predl. s gen. označava da se nešto nalazi na vrhu, gore, na kraju'. — Vidi, komšija, onaj tvoj deran se popo navr salaša. — Daj mi malo šećera, makar navr noža. navrvit navrvi svr. 'doći u velikom broju, navaliti'. — Kad se pročulo da je Lozikin čovik posli šest godina, od kako su ga proglasili da je nesto u ratu, najdared došo kući, pola sela je navrvilo da ga vidi. navuć navučem svr. 'vukući staviti što preko čega: jorgan priko glave, navlaku na uzgljancu'. 2. 'obući, obuti (odelo, obuću)'. — Oma krećem i ja, samo još čizme da navučem. 3. 'nabiti, natući (na glavu)'. — Navući malo maramu dati pokrije te side kose; 4. 'dovući, nagomilati'. — Navukli ste žute zemlje, ko da ćete tri salaša nabljat. 5. 'nagovoriti'. — Mene neće navuć na tanak led. Izr. —bolest 'oboleti, razboleti se; ~ ria sebe sramotu 'osramotiti se'. ~ se 1. 'obući se'. 2. 'namučiti se vukući'. 3. 'zastrti, prekriti (što)'. — Posli podne su se navukli crni oblaci i malo posle je pala kisa. nazabadat (se)-abadam (se) svr. 'zabosti u dovoljnoj količini, provesti dosta vremena na zabadanju'. — Ko je toliko špioda nazabado u ovu virangu?! nazapitkivat (se)-itkivam (se) svr. 'postaviti mnogo pitanja'. — Ono tvoje dite me je umorilo: toliko me nazapitkivalo. nazapovidat se-ovidam se svr. 'zadovoljiti se zapovedajući'. — Dida su se nazapovidali za svog života, kako su kazali tako je moralo bit. nazdravit-im svr. 'želeti kome što dobro ispijajući pri tome piće, napiti kome'. — E, gosti moji, da nazdravim u vaše zdravlje. nazdravljanje s gl. im. od nazdravljat. — Čim dvojca drže čaše u rukama, oma počme nazdravljanje. nazdravljat-am nesvr. prema nazdravit. nazdravlje uzv. 1. 'izražavanje dobre želje prilikom nazdravljanja'. — S vama oću da se kvrcnem: Nazdravlje! 2. 'uzvik kojim se propraća kijanje'. nazeb m 'prehlada'. — Luka neće doć, uvatio ga je niki nazeb pa leži. nazepst-ebem svr. 'prehladiti se'. — Kako proliće ja oma nazebem. naziđat naziđam svr. 1. 'sazidati na nečemu već zidanom'. — Tribalo bi na ovaj zid od ambetuša naziđat još dva tri reda ciglje, pa bi malo i striju isprid salaša malo podigli. 2. 'sazidati mnogo čega (obično kuća)'. — Ja sam za života naziđo i kuća i salaša i košara, ni sam ne znam čega sve nisam, kad sam bio trideset godina zidar. ~ se 'naraditi se u zidanju'. — Naziđo se on salaša, ima pet sinova i svakom je, kad se oženio dao salaš i zemlju da sam gazduje. naziđivat-iđivam nesvr. prema naziđat. — Naziđivali smo ambetuš na salašu. nazimak-imka m 'svinjče koje se oprasilo zimi, nazimac'. nazimče-eta s. dem. od nazime. nazime (coll. nazimad) s. 'jednogodišnje svinjče'. nazivat se nazivam se svr. 'mnogo puta zevnuti'. — Nije čudo što se toliko nazivala, oko nje su sve matori ljudi sidili. nazlabat nazlabam nesvr. 'uporno dosađivati'. — Ona bi išla u školu, a mater je ne pušća. Kaže, dotleg će je nazlabat dok ne popušti. nazlobit nazlobim svr. 'učiniti kome zlobu, napakostiti'. nazlobrzan-zna-zno 'koji je brz da učini zlo'. — Nemoj mu se rugat i tako je nazlobrzan, mož ti još čime i naudit. naznojit se naznojim se svr. 'mnogo se oznojiti'. — Naznojićeš se ti na vakom suncu. nazobat se-am se svr. 'najesti se čega zrnastog (kukuruza, višanja)'. — Ostalo je na vru trišanja, bar će se i vrepci malo nazobat. nazobit nazobim svr. 'nahraniti stoku (zrnastom hranom)'. — Ne zaboravi konje nazobit. nazrit nazrem svr. 1. 'nerazgovetno videti, nejasno razabrati'. — Magla je tako gusta bila, da ja nisam ni put mogo nazrit. 2. 'naslutiti, predvideti'. — Kad će kraj suši bit, niko to nazrit ne mož. nazubit nazubim svr. 'napraviti zupce na nečemu što je oštro i ravno bilo'. — Nemaš ti boljeg alata ~ sve ti je nazubljeno. nažalit-im svr. 'osetiti ili iskazati žalost'. — Nikad neću nažalit, što nisam dala curu za tog dobrog momka. ~ se 'natugovati se'. — Nažalila se za materom. nažalostit se-im se svr. 'dugo biti u žalosti'. — Svake godine joj kogod umre, ta se, sirota nažalostila. nažavo pril. samo u izrazima: dat se ~ 'pretvoriti se u ranu'; 'učiniti kome ~ 'napakostiti kome'.

RICNIK 2.pdf

nažburat se-nažburam se svr. 'previše piti, naliti se'. — Ne daj ditetu da se uveče nažbura vode, samo će cilu noć pišat. nažderat se nažderem se svr. 1. 'najesti se, prejesti se'. 2. 'napiti se'. — Ko j to vi'dio, toliko se nažderat da padaš putom a svit te gleda. 3. 'naljutiti se, nasekirati se'. — Radio je kod mene dok me nije naždero, a onda sam ga otiro. naždrit se nažderem se i nažderem se svr. prema nažderat se. naždrokat se naždrokam se svr. v. nažderat se. nažuljat-am svr. 'napraviti rane pritiskivanjem ili trenjem tvrdim predmetom'. nažuljit (se)-im (se) svr. 'napraviti, izazvati žuljeve'. — Danas sam kopo sa novim sapištem na motiki i baš fain sam se nažuljio. nažvakat se nažvačem se svr. 'provesti duže vremena žvačući, najesti se'. neat m 'nehat, nemar, nebriga, nepažnja'. — Mladom se još mož i oprostit, al kad zdrav čitav čovik voli neat, onda bi ga tribalo tuć. neatan-tna-tno 'nemaran, nebrižljiv, nepažljiv'. — Radan je al i zdravo neatan momak. neblak m '(obično u psovci) nebo'. Izr. Neblak ti tvoj! 'nebo ti tvoje (psovka)'. nebo s. 1. 'svemirski prostor gledan sa zemlje': vedro ~, plavo ~ mutno ~ 2. 'priebvalište umrlih pravednika, raj'. — Kako si se vlado za života, ni kad umreš, duša ti neće u nebo. 3. 'Bog, proviđenje'. — Valdar mu se baš nebo smilovalo pa je ozdravio. 4. 'natkrovlje, baldahin (na procesijama)'. ~ osam ljudi je nosilo nebo u prošijunu nad biskupom'. 5. 'nepce'. — Ne znam od čega mi se izbacila nika mraka na nebu u ustima. Izr. Do neba 'u vrlo veliku visinu'. ; Ko grom iz vedrog neba! 'nenadano'; ko da je s neba pao. 1. 'iznenada se pojavio'. 2. 'ne ume se snaći; Ko ~ i zemlja 'kad se želi istaći velika razlika nečega'. ; Ko da se ~ otvorilo 'pljusak'; ni na nebu ni na zemlji 'nešto neodređeno, nejasno; pod jednim nebom 'u istoj zemlji'; 'skidat sve bogove s neba 'nekontrolisano psovati'; s neba na zemlju past 'osloboditi se iluzija'; s neba pa u rebra 'iznenada'; uzdizat do neba 'prekomerno hvaliti'. nebran-a-o 'koji nije bran'. Izr. — Naći se u nebranom grožđu 'nastradati, naći se u nezgodnoj, teškoj situaciji'. nečastivi m 'đavo, vrag, sotona'. — Samo se ti rugaj, doće i po tebe nečastivi. nećak m 'sestrin sin ujaku'. nećaka ž 'sestrina kći ujaku'. nećkat se-am se nesvr. 'biti neodlučan, ustezati se'. — Ako se dugo nećkaš, mož se dogodit da te više ni ne ponudu. nećkav-a-o 'koji se nećka'. — Šta joj možemo kad je tako nećkavo dite. nedaća ž 'nesreća, zlo, neuspeh'. — Nedaća ko da je vukla jednu za drugom: najpre mi je led potuko sve žito još na nogama, a onda mi ufriško i svi svinji pocrkali. nedilo s 'zlo, neljudski postupak; zločin'. — Kad su ga već uvatili, valdar će razbojnik sad platit za sva svoja nedila. nedilja ž 'nedelja'. Izr. Cvitna ~ 'nedelja pred Uskrs'. nediljčina ž 'nedeljna zarada'. — Radi on, al malo zaradi, nediljčina mu nije dosta da izrani petoro dice i ženu. nediljni-a-o 'koji se odnosi na nedelju kao dan; sedmični'. ~ nadnica'. nediljno pril. 'za nedelju dana'. — Kadgod se za rod nediljno plaćalo. — Mi samo dvared nediljno dajemo prosjakovima. nedočuvan-a-o 'malo šenut (fig. )'. — Nemoj stalno izvodit, misliće ljudi da si treću noć nedočuvan. nedokučen-a-o 'umno zaostao, neuračunljjv'_. — Ne vridi njemu divanit kad je deran nedokučen i ne svaća. nedoličan-čna-čno 'koji ne dolikuje, ne priliči'. — To je nedolično ponašanje kad mladi upadaju starijima u rič. nedolično pril. 'na nedoličan način'. — Bilo bi nedolično kad bi ozbiljan čovik uzo dudlu u usta i očo med svit; kazali bi zacigurno da je skrenio. nedonošče s 'pre vremena rođeno dete'. ~ obadvoje dice su joj neđonoščad. nedositan-tna-tno 'koji se ne ume dosetiti, nesnalažljiv, nedosetljiv'. — Ne vridi njemu divanit kad je taki nedositan deran pa zaboravi či'm se okrene. nedostižan-žna-žno 'koji se ne može dostići, nedosežan'. — On samo ćuti i radi, pa se isprid sviju izmašio i posto za sve druge nadničare nedostižan u kopanju. nedoticat nedotiče nesvr. 'nedostajati'. — Obukli bi i oni njevu ćer, al se ne mogu rastrgnit kad njim nedotiče, a dice je mlogo i atar mali. nedrag-a-o 'koji nije drag, nemio, neželjan, neprijatan: ~gost, — čovik. — Nedragom gostu misto za vrati. 2. 'nevoljena, neljubljena osoba'. — Većma volim umrit, nego za nedragog se udat.

RICNIK 2.pdf

nedrago pril. 'nerado, mučno'. — Kako da mi ne bidne nedrago ić u njevu kuću, kad sam unaprid znala da me ne vole za snaju. nedruževan-vna-vno 'koji nije druževan, koji ne voli društvo, povučen'. — Zvali su njega i drugi u društvo, al ne pomaže ništa, kad je on nedruževan, uvik se izdvaja i stoji sam ko kolac. nedužan-žna-žno 'koji nije kriv, nevin'. — Šta vridi što je nedužan, kad malo malo pa štogod nasrada. nedužno pril. 'bez krivice, nevino, nepravedno'. — Sve je izgledalo nedužno, a posli se ispostavilo da su pogrišili svi oni koji su mu virovali. negleduš pril. 'naslepo, bez proveravanja i gledanja sa puno poverenja'. — Samo ti priuzmi sve nako negleduš, ima vrimena, mi ćemo poizbirat. Izr. Marama (v. ) na negleduš i ne vidiš grane. nehajan-jna jno 'nemaran'. — Marica je zatečeno dite i maćva je nehajna prema njoj. neiskazano pril. 'neizrecivo, neopisivo'. — Pripovidala bi vam ja o svemu, al ne znam kako da počmem, je 1 je za mene sve to tako neiskazano i veliko. neiskren / neiskren-a-o 'koji nije iskren'. — Moždar sam ja neiskrena, al ne lažem ko ti! neizdržljiv-a-o 'nepodnošljiv, nesnosan'. — Pod stare dane posto je neizdržljiv čovik. neizdržljivo pril. 'nepodnošljivo, nesnosno'. — Obećavali su mi, a ja sim čekala, sad mi je, borme, već postalo neizdržljivo. neizgoriv-a-o 'koji ne može izgoreti'. — Sve je vatra uništila samo su neizgorivi zidovi ostali, jel to je zemlja nabijan(i)ca. neizličiv-a-o 'koji se ne može izlečiti'. — Nisam razumila kako se zove, al čula sam da je nika neizličiva bolest, pa zato očekuju da će njim mater ufriško umrit. neizrađen-a-o 'koji nije mnogo radio u životu, neistrošen'. — Živiće on sto godina, kad mu je tilo neizrađeno pa je zdrav ko čelik. neizranjen-a-o 'koji nije ishranjen, slab, mršav, kržljav'. — Šta mi fališ tog neizranjenog konja?! nejačak-čka-čko dem. od nejak, slabašan, nemoćan. — Vitar je slomio ona dva nejačka jablana pored velike kapije. nejak-a-o 'koji nije snažan, slab, nemoćan'. — Rano su nejaka dica izgubila roditelje. neljucki-a-o 'koji nije svojstven ljudima, neljudski'. — Neljucko ponašanje ga je i usmrtilo. nemaština ž 'oskudica'. — Nije nam rodilo, pa nas je stegla nemaština čak i u kruvu. nemat nemam nesvr. 'biti bez čega, ne posedovati'. — Za čeg da kupi, kad nema novca ni koliko je crno ispod nokta. 2. 'ne doći, ne pojaviti se'. — Nema ga kući već dva dana. 3. 'ne biti prisutan; nedostajati'. — Nema moji drugova, pa i ja iđem kući. — Nema ni jedne zvizde na nebu. nemilo pril. 1. 'ljuto, nemilosrdno, nemilostivo'. — Kad se rasrdio, nemilo je udaro di koga stigne. 2. 'neprijatno, bolno'. — Kad je čuo da j'e i njegov sin uvaćen u krađi, to ga je nemilo zabolilo. nemiran-rna-rno 'koji ne miruje, koji ispoljava nemir, nespokojan'. — Ovaj najmlađi je nemiran ko da ima pundravca u turu, stalno vrti tamo vamo i svima smeta. nemirno pril. 'bez mira, uznemireno, uzbuđeno'. — Sad znam zašto je ker tako nemirno sidio na repu. nemlogo pril. 'mali broj, malo'. — Nemlogo je ostalo u životu od naše obitelji posli one teške kuge. nemoć-oći ž 1. 'slabost, iznemoglost'. — Najpre sam ositio u nogama, pa u rukama i na kraju nemoć u Cilom tilu. 2. 'nedostatak snage, moći da se postigne željeni cilj'. — Ne morate me sićat, znam i sam da me nemoć uvatila i da ne možem nikom više bit od pomoći. nemoćan-ćna-ćno 'slab, malaksao, bolestan'. — Ča Bono je tako nemoćan da mu je i ist teško, moraje ga ranit. nemoj rečca 1. 'za izricanje zabrane: ne'. — Nemoj da te moje oči vide, da još jedared š njim ideš. 2. često: ama (ma) nemoj, ponekad ir. 'nije valjda, nije moguće (šta mi kažeš)'. — Doće vrime, pa ćeš se ti meni još i nudit. — Ma, nemoj! nemtutko m 'neznalica (koji se samo tako čini)'. — Ne triba Antunu virovat, on se samo pravi nemtutko, a više zna od po sela zajedno. nenaučen-a-o 1. 'neobrazovan'. — Zašto tražite od mene, nenaučenog čovika, da vam pravim esap o komenciji?! 2. 'glup'. — Nije samo zaosto u rastu, on je i nenaučen, zato svaki i pravi magarca od njeg. neočekivan-a-o 'koji se ne očekuje, iznenadan'. — O, o, evo nama neočekivani gostivi. neočekivano pril. 'ne oiekujući, neobično'. — Neočekivano je bilo što su sve zvali, a mene, rođenog brata, niko da spomene. neodranjen-a-o 'nevaspitan'. — Tako se ponašaje neodranjena dica, a vi ste dobra dica pa ćete slušat šta vam se kaže. neokretan-tna-tno 'nespretan, nevešt'. — Što se rada tiče, on radi ko i svi dragi, al je neokretan kad štogod sam triba da smisli.

RICNIK 2.pdf

neopazice pril. 'neopaženo'. — Gledaj mačka kako se neopazice iza drveta sprema da uvati vrepca. neotice pril. 'nenamerno, nehotice'. — Malo se zagledo u stranu i nako neotice stao joj na nogu. neozbiljan-ljna-ljno 'koji nije ozbiljan, lakomislen'. — Ima već veliku dicu, a još uvik je taki neozbiljan čovik. neozbiljno pril. 'na neozbiljan način; lakomisleno, smešno'. — Dobar je i pošten rabadžija, samo pokatkad se tako neozblljno vlada. nepametan-tna-tno 'koji nema pameti, glup'. — Lipo ste ga i vi uputili da ga uči njegov nepametan drug. nepametno pril. 'bez pameti, glupo'. — Svašta se tamo čulo al najviše nepametno. nepanćen-a-o 'koji se ne pamti, nezapamćen, veoma jak, veliki'. — Krovovi su letili, drveće se lomilo ko da je od slame, kažem vam, to je bila nepanćena oluja. nepik uzv. 'ne vredi, ne važi'. — Ja sam dobio. Nepik, prikoračio si plašu. nepismen-a-o 'koji ne zna ni pisati ni čitati'. — Ako ste vi nepismeni, bar puštite dicu u škulu, da oni ne ostanu u mraku. neplodan / neplodan-dna-dno 'koji je bez ploda, jalov ili koji donosi slabo, malo ploda: ~ voćka, ~ zemljište. nepodnošljiv-a-o 'koji ne može podneti, trpeti, neizdržljiv'. — Stariji brat mog čovika je bio nepodnošijiv i morali smo izać iz kuće. nepokretan-tna-tno 'koji se ne kreće; koji se ne može kretati'. — Baće su već tri godine nepokretan bolesnik. nepokriven-a-o 'koji nije pokriven'. — Ako je opaklija ispod, al nije dobro ležat nepokriven u ladnoj sobi. nepomičan-čna-čno 'koji se ne pomiče, nepokretan'. — Didu je udario vitar i ostala mu je jedna strana tila nepomična. nepopravljiv-a-o 'koji se ne može izmeniti na bolje'. — Svašta su već probali š njim, al izgleda da je on već nepopravljiv pijanac. neposlušan-šna-šno prid. 'koji ne sluša, nepokoran'. ~ imam šestoro dice, petoro od nji su dobri i vridni, a najmanji deran je neposlušan i tvrdoglav, uvik mora bit na njegovo. nepošten-a-o 'koji se ne drži moralnih normi, nečastan, pokvaren'. — Ako sam siroma, nisam zato i nepošten čovik. nepošteno pril. 'na nepošten način, nečasno, prljavo'. — Nepošteno je bilo, al kad se nije unaprid znalo kako će se završit, malo laži nije bilo naodmet. nepoštenje s 'nepošten, nečastan postupak, nemoralno vladanje'. — Ja tebi kažem, Luce, da se ti maneš brige o poštenju moje ćeri, bolje se malo raspitaj šta o tvojoj pripovidaje. nepotriban-bna-bno 'koji nije potreban, suvišan'. — Nepotribno je da mi toliko divaniš, znam ja Josu bolje od tebe. nepovezan-a-o 'koji nije povezan'. — Pala je kjša i polak vinograda je ostalo nepovezano. — istrčala sam gologlava i nepovezana. nepravičan-čna-čno 'nepravedan'. — Nije red da bidneš nepravičan prema mlađem bratu i da svu krivicu svališ na njeg, kad ste zajedno svžlili i razbili lampaš. nepravično pril. 'na nepravičan način, nepravedno'. — Zajedno su radili, al su nepravično podilili, mlađi su dobili najmanje. nepravo pril. 'nanoseći nepravdu, nepravedno'. Izr. ~ mi je 'ljutim se, uvređen sam'. nepretelj m 'neprijatelj'. — Pcovo ga jesam, al nisam mu ja zato nepretelj'. nepristano pril. 'bez prestanka, stalno'. — Već dvared ga je odbila, al on nepristano dosađiva, sve viruje da će se Jaga udat za njeg. nepro m 'đavo; vrag'. — Toliko je pogan ko da je sam nepro u njemu. nepun-a-o 'manji od označene mere ali približan njoj, nenavršen'. — Nemam ja kod mene više od nepunog dana oranja, a onda prilazim ko(d) tebe. nepušač-ača m 'onaj koji ne puši'. — Šta vridi što sam ja nepušač, kad sidim u sobi punoj dima. nerad m 'vreme provedeno bez ikakvog rada, besposlica'. — Kako možeš samo lofrat po selu, tebe će nerad ubit. neradiša m 'neradnik, lenština'. — Šta će mi taj neradiša. neradnik / neradnik m 'neradni čovek, lenština, besposličar'. — Svi ga znadu ko neradnika. neradnica / neradnica ž 'neradna žena, lenjivica'. nerado / nerado pril. 'bez volje, protiv volje, sa ustezanjem'. — Bunjevci su u staro vrime nerado davali dicu na škule.

RICNIK 2.pdf

neravan-vna-vno 'koji nije ravan; oštećen, izrovan, džombast'. — Baš mi je dosta vozanja po ovom neravnom putu. nerazdvojan-jna-jno 'koji se ne razdvaja(ju), koji su uvek zajedno'. — Stipan i Lozija su nerazdvojni drugovi, valdar i da su rođena braća, ne bi više zajedno provodili. nerazgovitan-tna-tno 1. 'koji se slabo vidi, koji se ne razaznaje dovoljno; 'nerazumljiv, nejasan'. — Slušo sam i ja, al mu je divan bio tako nerazgovitan da ga ništa nisam razumio. nerazgovitno pril. 'nejasno, nerazumljivo'. — Ne znam šta je s Andrijom, zdravo mi nerazgovitno piše iz katana?! nerazuman-mna-mno 1. 'bezuman; nepromišljen'. — Bila je nerazumna žena, pa su joj i dica taka. 2. 'nedorastao, nezreo'. — Pazi šta divaniš pri(d) tom nerazumnom dicom, čuće pa se mogu digod izlanit. 3. 'nerazumljiv, čudan'. — Danas sam slušala u crkvi novi popo je divanio, al možem ti kast da je to bila za mene nika nerazumna pridika. nered m. 'stanje u kome se nikakav red ne održava, odsustvo reda'. — Vi stariji triba da služite za primer, a prvi ste u pravljenju nereda. nerist m 'vepar za priplod, nerast'. — Kloni se nerista, pokatkad zna krenit na čovika. nerodan-dna-dno 'besplodan'. — Kažu da iza sedam rodni dolaze sedam nerodni godlna. nerodica ž 'nerodna godina, slaba žetva'. —-Borme je i nama stigla nerodica, samo da ne bude gladi. nerotkinja ž 'ona koja nema poroda (o ženi)'; ona koja nema roda, ploda (o voćki, zemlji)'. — Žena mu je bila nerotkinja, pa su usvojili jedno siroče. — Danas ćemo izvadit onu krušku nerotkinju. neroza ž 'nervoza. — I neroza je, kažu, opaka bolest. nerozan-zna-zno 'nervozan'. — Bela je posto nervozan otkako se manio pića. nesanica ž 'nezdravo stanje bez normalnog sna, nespavanje'. — Od veiiki briga taka me je nesanica stegla da ne znam već šta da radim: kad ustanem umornija sam nego što sam bila kad sam legla. neslan-a-o 1. 'koji je bez soli'; 2. neumestan, nepristojan, vulgaran'. — Okani se, Duka, tvoji neslani šala! nesloga ž 'nesuglasice, razdor, razmirice'. — Otkako njim je umro otac među dicom se javila stalna nesloga. nesraman-mna-mno 'koji nema srama, bestidan'. — Sve možeš uradit, al tu nesramnu curu mi neš dovest u kuću. nesrića ž 'zla sreća, nevolja'. — Mene j'e snašla nesrića: nikako od onog vrimena kad sam kupio ona dva ždripca, ufriško mi pobignu s kolima i ja padnem, pa slomijem obadve noge. 2. 'nesrećnik, nesrećnica'. — Šta češ, ti, u crkvi, nesrićo jedna! nesrićan-ćna-ćno 'koji nema sreće, nesrećan'. ~ umrla njim je cura, i nesrićna mater samo plače. nesrićnica ž 'nesrećnica'. — Kako da mi pomogne kad je i ona nesrićnica. nesrićnik m 'nesrećnik'. — Moj brat Nikola je pravi nesrićnik posto: za misec dana sva mu je stoka uginila. nesrićno pril. 'nesrećno'. — Nije dobro ni počelo, a još kako se i nesrićno mož završit. nestajat-jem nesvr. prema nestat. nestat-anem svr. 1. 'prestati, postojati'. — Šta misliš da ćeš se ti poderat vald, nestaćeš tako ko i svi drugi prija nas. 2. 'izgubiti se iz vida, isčeznuti'. — Tamo iza onog šumarka j'e nesto. 3. 'biti ukraden, izgubiti se'. — Kako si čuvo te svinje, kad ti je najveća krmača nestala! 4. 'poginuti, umreti'. — Stariji sin mi je nesto u ratu. 5. 'potrošiti se, utrošiti se'. — Kasno si došo, užne je nestalo. nestrašan-šna-šno 'nemiran, živahan, nestašan'. — Muška dica su nestrašna, a ženska su mlogo mirnija. nestrpljiv-a-o 'koji ne može da se strpi, koji nema strpljenja'. — Mare, nemoj bit nestrpljiva, doveče će baćo doć i vidićeš ~ da su sve kupiii što su ti obećali. nestrpljivo pril. 's nestrpljenjem'. — Nestrpljivo je čekala da se gosti skupe. nesuđen-a-o 'koji nije sudbinom određen'. — Divanila sam s Matom, tvojim nesuđenim zetom. nesvaćen-a-o 'nerazuman, glup'. — Je 1 istina da si se razišla s Martinom? Jesam, on se uvik ponašo ko nesvaćen. — Lazo je već uveliko bio mončuljak, al kaki je bio nesvaćen, siroma, samo je o ilu uvik divanio. nesvoljan-ljna-ljno 'neraspoložen'. — Ne diraj nanu, danas je nika nesvoljna. neudana / neudata prid. 'koja nije udata'. — Jula je postala nepodnošljiva! Nije čudo, kad je cura neudata ostala. neudesan-sna-sno 'neprikladan'. — Priđi s druge strane, s ove mi je neudesno da te držim za ruku. neuk-a-o 1. 'prost, neškolovan, neobrazovan'. — Neuk ćovik se od svačega boji. 2. 'nevešt, neiskusan'. — Potpiso je vekslu, a on je neuk u tim, pa su ga privarili.

RICNIK 2.pdf

neumoran-rna-rno 'koji se nikad ne umori, pokretan, živ'. — Zovite Antuna, on je neumoran igrač, a većma voli u kolu igrat neg ist. neupućen-a-o 'koji nije stekao potrebno znanje; neobavešten'. — Trgovci su s lakoćom varali neupućene paore. neuputan-tna-tno 'neiskusan, neupućen u što'. — Tušta tražite od nas neuputni ljudi. neuredan-dna-dno 'koji nije uredan, aljkav; koji je u neredu, nesređen: ~ čoviic, ~ đak'. neuredno pril. 'bez rada, na neuredan način'. — Nije čudo što njim dite tako raste, kad mu i roditelji tako neuredno žive. neuvijeno pril. 'bez uvijanja, otvoreno'. — Budi pošten i neuvijeno kaži šta misliš. nevaljan-a-o 'koji nije valjan: ~ sukno'. nevaljan-ena-eno 1. 'zao, nevaljao'. — Ko mali deran, Ivan je bio zdravo nevaljan. 2. 'nevoljan, bolan'. — Već dvi nedilje sam nevaljan sa zdravljem. neven m 'ukrasna biljka bot. Calendula officinalis'. nevesta ž 'ona koja se udaje, mlada; nedavno udata žena'. — Bila je najlipča nevesta koju sam dosad vidio. nevestica ž dem. 'od nevesta'. nevestin-a-o 'koji pripada nevesti'. — Što naljubi novaca, to je sve nevestino i đuvegi(j)ino. nevidljivo pril. 'nezapaženo, neprimetno'. — Mačka se zna tako nevidljivo približit mišu i samo skoči te ga ščepa. nevin-a-o 1. 'koji nema krivice'. 2. 'moralno čist, nepokvaren'. — Zašto muče s likovima to nevino ditešce? 3. 'koji nije živeo seksualnim životom'. — U staro vrime svaki je momak tio da dobije nevinu curu za ženu. nevinašce-eta s 'sasvim malo dete'. — Moramo ga svi čuvat kad je on naše nevinašce. — Što bolje poznam Vecu, sve mi se većma čini da on baš nije nevinašce, kako se oće nama prikazat. nevino pril. 'bezazleno'. — Katkad i izgled vara, jel i njeg kad gledaš čini ti se sasvim nevino. nevinost-osti ž 'bezazlenost, neiskvarenost'. neviran-rna-rno 'koji nije veran, koji ne drži zadanu reč'. — Ni jedna cura neće š njim kad je neviran momak. nevišt-a-o 'koji nešto ne zna, ne ume, neiskusan; nespretan'. — Nije lipo od vas što ismijavate Lazu, a znate da je on na konju nevišt, kad nikad nije jašio. Izr. Od nevištog i gora plače! nevišto pril. 'nespretno'. — Nevišto se branio, pa je friško uvaćen u laži. nevolja ž 1. 'zlo, nesreća, neprilika'. — Ko braći, jednaka njim je nevolja bila za vratom. 2. 'moranje'. — Ne bi se on još ženio, al nevolja ga je natirala: ostala mu je cura trudna. Izr. nevolja sitno prede, al debelo nosi! nikad jedna nevolja nije ubila čovika. nezajažljiv-a-o 'koji se ne može zasititi, pohlepan'. — Gazda Bono je nezajažljiv kad je u pitanju kupovina zemlje. nezajažljivo pril. 'nenasito, pohlepno'. — Nezajažljivo je zgrabio zdilu s tri'šnjama prida se, a druga dica nek gledaje. nezglavljen-a-o 'nerazuman, nepametan'. — Svi se smiju kad on počme njegov nezglavljen divan. nezvan-a-o 'nepozvan, nepoželjan'. — Jesi 1 vidila da imamo i jednog nezvanog svata?! Izr. Nezvanom gostu misto za vrati! (supr. zvan ko i čašćen!). ni brigeša izr. 'onaj koji se ni za šta ne brine'. — Ja mu već po sata solim pamet i ružim ga, a on se samo okrene i ode, ni brigeša ga što nije dobro uradio. nicat niče / niči nesvr. prema niknit i nić. — Dobro niče žito, a slabo niči luk. ničice pril. 'kleknuti sagnuvši se licem prema dole'. — Kad je stigo iz zaroblj'eništva i ušo u svoju avliju, pao je ničice i poljubio zemlj'u. nidarce s dem. od nidro (nidra). — Pokri malo većma nidarca ditetu, ladno je napolju, da ne nazebe. nidra nidara s mn. 1. 'grudi, prsa'. — Stana zgrabi novce i friško metne u nidra. 2. deo košulje, odela koji pokriva grudi'. nigdan pril. '(pre) neki dan'. — Nigdan vas je bilo više, da se niste posvađali, kad druge dice nema. nigdi pril 'ni na kakvom mestu, ni na jednom mestu'. — Dico, iđite malo dalje pa se tamo sigrajte, nigdi mira od vas nemam. nijat nijam nesvr. 'ljuljati'. — Nijaj malo ljulju dok dite ne zaspe. ~ se 'ljuljati se, klatiti se, njihati se'.-— Nemoj se nijat na tom stocu, jel će se izmaknit pa ćeš past i udarit se. nijedared pril. 'nijedanput, nijednom'. — Juče sam novog učitelja dvared vid(i)la, a danas još nijedared.

RICNIK 2.pdf

nikaki-a-o 'nikakav'. — Neću radit kod tog nikakog čovika, makar tri dana kruva ne io. nikako pril. 'ni na koji način, ni u kom slučaju'. — Nikako se ne slažu, a rođeni su. 2. — Kako ti je zdravlje? — Nikako! niki zam. 'neki'. — Vranje mi je juče dono niki stari lampaš, ne znam samo di ga je našo. 2. 'koji, pokoji, poneki'. — Dobij'em i ja od mog baće poniku par(i)cu za šećer. 3. 'otprilike, približno'. — Bilo nas je tamo niko desetak dice. 4. 'osoba koja se nečim ističe'. — E, jesi ti niki majstor! Izr. nikim čudom 'na čudan način'; niki dan 'nedavno, pre nekoliko dana':; u niko doba (dana, noći) 'vrlo kasno'; u niku ruku 'na neki način, kao'; niki put 'ponekad'. niknit-em-ne (m) svr. 1. 'izbiti iz zemlje (o biljci), proklijati'. — Ako ovi dana ne bidne kiše, neće nam niknit kuruzi. 2. 'izrasti iz tkiva (zubi, rogovi u životinja)'. — Malom Josi su odjedared nikla dva zubića. nikol(i)ko pril. 'nekoliko'. — Pošaljl mi nikol(i)ko klipova tog novog kuruza. nikud pril. 'ni u kom pravcu'. — Baćo, možem ić sigrat se? — Nikud ti nećeš ić. nim nima nimo 'koji nema sposobnosti govora, mutav'. ~ ima još živog nimog strica. Izr. Nimom ditetu ni mater ne razumi riču; Nim ko grob! Nimac-mca m. 'Nemac'. — Umro mi je komšija, onaj stari Nimac. Nimačka ž 'Nemačka (država)'. nimački-a-o 'koji se odnosi na Nemce i Nemačku, koji pripada Nemcima i Nemačkoj'. Moj dida su bili zarobljeni u Nimačkoj u prvom svitskom ratu, još i sad znadu po koju nimačku rič. nimak-aka m. 'nem, mutav čovek'. — On je nimak, al s rukama tako zna divanit da ga razumi i onaj ko ga prviput vidi. nimakinja ž 'nema ženska osoba'. — Sam je, a kuva mu ona Luca nimakinj'a. nimalo pril. 'ni u kojoj meri, ni najmanje'. — Ni ko dite se nimalo nije bojala mraka. Nimica ž 'Nemica'. nimo pril. 'bez reči, ne govoreći'. — Nimo je slušala didine pripovitke. niotkale (g) pril. 'ni iz kojeg mesta, ni sa koje strane'. — Ležo je slomljene noge pod kolima, a niotkale pomoć da naiđe. v. otkale(g). nipošto pril. 1. 'ni po koju cenu'. — Pošto bi mi prodo onu tvoju kobilu? — Nipošto! 2. 'ni u kom slučaju, nikako'. — Ti samo slušaj i gledaj, a nipošto da se ne mišaš u divan, dok ja ne dođem. nisko pril. 1. 'blizu tla; do blizu tla'. ~ oblak je bio tako nisko, da se skoro didirivo sa zemljom. 2. 'malo, slabo, jeftino'. — Ja sam tebi tako nisko spuštio cinu, da već većma nisam mogo. ništa pril. 'nikako, nimalo'. — Nisi ni ti ništa bolji o(d) tvog starijeg brata. Izr. bolje išta nego — 'bolje dobiti bar nešto nego ostati bez ičega'; nije mu ~ 'nije bolestan'; nije mu on (ona i sl. ) ~ 'nisu u srodstvu'; nije niko i ~ 'probisvet'; nikom — 'kao da se nije ništa desilo'; ~ ne mari 'sve je u redu'; ni mu je —. ništom 'tek što, jedva što'. — Ništom baćo krenu, a Ivan za njima. nit / nit ž 'konac, vrpca, ono što liči na konac: svilena —. nite ž zb. im. 'na rastojanju oko 10 cm između dve letvice unakrsno upletene končane niti (kroz koje se provlači osnova ~ određeni broj u donji a određeni u gornji deo nita)'. — Pritiskivanjem na papučicu nite se opuštaje ili podižu; tako se unakrsno provlači čunak kroz osnovu pri tkanju. Tkanje može da bidne sa dvi ili četri nite. niza ž 'dolina, nizak teren, nizina'. — Kad bi mogli svuć onu gredu u nizu, imali bi dobru zemlju svudan. nizaboga pril. 'nizašta, ni po koju cenu'. — Ako te zove, a ti izmisli što god znaš, al š njim nizaboga da ne ideš. nizak niska nisko / niska nisko 'koji ima malu visinu'. — Sva su mi dica porasla, samo je najmlađa cura ostala niska; — Ne znam zašto mu je strija tako niska? nizat nižem nesvr. 1. 'stavlj'ati redom na konac, na žicu i sl. (zrna nakita, komadiće raznih predmeta i dr. ) praviti nisku'. 2. 'stavljati što u jedan red jedno pored drugoga, ređati'. — Šta radiš, Lozija, tako dugo na tavanu? — Nižem papriku na vrlijku da se suši. njakat njačem nesvr. 1. 'oglašavati se njakanjem, revati'. — Biće k'iše, njaču magarci. 2. (fig. ) 'plakati'. — Sram te bilo čim te kogod takne, a ti oma njačeš. njaukat njauče (m) nesvr. 'javljati se glasovima mačke i životinjama sličnog glasa, ili o čoveku kad je podražava, maukati'. — Odvijaj te macke da ne njauču tu pod pendžerom. nje 1. 'uzvik na konja da brže vuče'. — Kad baćo viknu nje na konje, onda i kandžijom pošiju. njiva ž 'veći komad zemljišta koji se obrađuje, oranica'. — Večerajte, pa u spavanje, jel ujutru ćemo rano na njivu.

RICNIK 2.pdf

njivica ž dem. od njiva. njokalica ž 1. 'njuška'. — Kaka je ovo sorta svinja s tako dugačkom njokalicom? 2. 'nos, usta ili celo lice kod čoveka (pogrd. )'. — Samo mi smetaj, pa ćeš dobit po njokalici! njunjav-a-o 'nespretan, spor'. — Ajde, lati se, Beno, i ti, kako možeš samo taki njunjav ćovik bit?! noć noći ž 'vreme od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je mračno; pomrčina, tama'. — Da sam se ja pitala, ne bi i pustila da krecu u noć; — Pet noćivi ne spavam od zubi. Izr. nije treću ~ dočuvan! 'pomalo je luckast'; ne bi ni crna ~ na njeg pala! 'toliko je ružan'; ~ nema očlvi! gluvo doba noći 'kasno'; laku ~ 'pozdrav na rastanku uveče ili noću'; pod — 'na kraju dana'; pod ~ tikve cvataje! priko noći 'na brzinu, odjednom'; progutala ga je ~ 'nestao u mraku, ubijen'. noćište s 'prenoćište'. — Samo da za vida sti'gnemo na noćište. noćit-im svr. i nesvr. 'provesti noć, prenoćiti'. — Ti ćeš, ive, noćit kod nas. noćivat noćivam nesvr. 'noćiti'. — Bolje je da ovce u avliji noćivaje nego da ostaju u polju noćom. noćom pril. 'po noći,noću'. — ić—, krast~. noćos pril. 1. 'prošle, protekle, poslednje noći'. — Noćo(s) su se našim sokakom pratili svati, pa sam slabo spavala. 2. 'ove noći, u ovoj noći'. — Ne bi ti izašo da vidiš šta to noćos u našoj košari tako lupa?! 3. 'iduće, naredne noći, prve noći koja nastaje'. — Kad već po danu nije padala, bar da noćos padne jedna dobra kiša. noga (dat. nogi) ž 'donji deo tela čoveka i životinje (od boka naniže) koji služi za hodanje'. 2. 'stopalo'. — Sva dica na krevecu griju noge u zapećku. 3. 'donji, u više krakova odvojeni deo nekog predmeta (obično nameštaja) na kom stoji'. — Tribaće zaglavit nogu na onom malom stoćiću za mrvljenje kuruza. Izr. bižat što ga noge nose 'trčati iz sve snage'; bit na nogama 'stajati'; branit se rukama i nogama 'braniti se svim silama'; gorit pod nogama 'biti ugrožen'; doć kome na noge 'doći lično'; ić kud oči vode i noge nose 'ići bez cilja'; jedva se držat na nogama 'osećati se slabo'; ko nema u glavi i'ma u nogama 'ko ne misli, taj se mnogo nahoda'; krit ko zmija noge 'tajiti nešto'; na čvrstim nogama 'biti siguran'; noge ga izdaju 'iznemogao je'; nogu prid nogu 'polagano ići' (zbog slabosti); od mali noga 'od malena'; podmetnut kome nogu 'načiniti zlo'; poć nogom 'prohodati'; vešt nogama 'vešto plesati'; protegnit noge 'razmrdati se posle dugog sedenja'; put pod noge 'krenuti, poći'; spast s nogu 'malaksati'; stat kome na nogu 'pogoditi koga u osetljivo mesto'; stat na noge 'osamostaliti se'; u laži su kraike noge 'laž se brzo otkrije'; ustat na Hvu nogu 'biti zle volje (obično bez razloga)'. nogački pril. 'naopako, natraške'. — iđi lipo, nemoj' mi se vuć nogački. nogara ž 'komad starog rublja koje isključivo služi za brisanje nogu'. — Ti si spremua vodu, a di je nogara — čime ću otrt noge? nogare pl. t. ž 'ukrštene drvene noge koje služe kao podmetač za korito (u kojem se pere veš)'. — Joso, spremi nogare i korto, sutra ćemo prat košulje. nogat-a-o 'koji ima velike, duge noge'. — Nogat si, pa za tebe nema gotovi čizama. nogavica ž 'deo pantalona, čakšira ili gaća koji obuhvata nogu'. — Zasuči tim ditetu nogavice da mu se ne vuku po blatu. nogica / nožica dem. od noga. nogonja m 'koji ima velike noge'. — Ovo je trag baš onog Blaška nogonje. nokat-kta (Gm nokata i noktivi) m 'rožni pokrivač na gornjem kraju prstiju na rukama i nogama'. Izr. dogorit do nokata 'dozlogrditi'; za konjski nokat 'umalo što nije'; zubima i noktima (boriti se, otimati se) 'boriti se svim silama'; ni koliko je crno pod noktom 'nimalo'. nokat-a-o 'koji ima velike, duge nokte'. — Vite, nane, Stipe me je s onim njegovim nokatim palcom svog zaparo po leđi. noktetina ž augm. i pogrd. od nokat. — Sram te bilo, kolike su ti noktetine, oma da si uzo makaze i posiko i(h). noktić-ića m. dem. od nokat. nos nosa (mn. nosovi) m 1. 'istureni deo lica između očiju i usta koji služi kao organ za disanje i miris: velik ~; orlovski ~; prćast ~; pi'sav ~. 2. 'deo njuške kod životinja koji odgovara nosu kod ljudi'. — Ako pobisni, ti samo udri bika po nosu, pa će se oma smirit. Izr. vidi se po nosu 'vidi se što po čijoj spoljašnosti'; vuć koga za nos 'praviti budalu od koga'; dat kome priko nosa 'izgrditi'; dignit ~ 'uzoholit se'; stavit pod ~ 'sve uraditi za koga'; duša mu je u nosu 'umire'; turat ~ 'mešati se u sve'; zabost ~ u zemlju 'prućiti se'; zabost ~ u što 'udubiti se u što'; zatvorit kome vrata prid nosom 'ne pustiti koga da uđe'; imat dobar ~ za što 'biti pronicljiv'; otrt kome ~ 'zameriti'; ne vidit dalje od nosa 'biti ograničen'; obisit ~ 'snužditi se'; padat na nos 'suviše se zamarati radom'; nije vridan ni ~ da otare 'glupan'. nosat-a-o 'koji ima veliki nos'. — Cura je dolična, samo je malo nosata. nosat nosam nesvr. 'nositi tamoamo od jednog do drugog mesta'. — Zašto ti nosaš to dite s tobom, kad tri'ba dođi pa ga nadoji. noseća prid. 'koja je u drugom stanju'. — Ne bi tribalo da Roza više izlazi na rad u polje, već je fain noseća. nosekanja ž augm. i pogr. od nos. — Nosekanja mu je ko dobar krastavac. nosić-ića m dem. od nos.

RICNIK 2.pdf

nosilja ž 'kokoš ili druga domaća ptica koja nosi jaja'. — Ona lipa bila mladica je već počela da snese svaki dan po jedno jaje, biće to dobra nosilja. nosit nosim nesvr. 1. 'krećući se imati u rukama na leđima, uopšte na sebi'. — Vrio se i ljudi su na ramenima sve žito nosili na tavan. 2. 'svojim kretanjem omogućavati premeštanje'. — Na soncama su nas nosili na divan. 3. 'donositi sa sobom, nagoveštavati, izazivati'. — Poštaš je donosio pisma, a š njima često i žalost u kuću. 4. 'podupirati'. — Nikolko gredica koje nose krov su popucale, moraćemo i izminit. 5. 'imati na sebi kao pomagalo'. — Didi su toliko oslabile oči, da su uvik nosili crne očale. 6. 'imati na licu ili glavi, puštati da izrastu'; ~ brkove, ~ bradu, ~ dugačku kosu. 7. 'držati na određeni način pri hodu, u radu i sl. ': ~ uspravno glavu, ~ lipo tilo kad igra. 8. 'imati kakav strani predmet u telu; trajnije osećati što'. — Nosio je komad šrapnela u butini cilog života. 9. 'imati kao obeležje, karakteristiku'. — Brat ga je udario kandžijom po licu, pa je nosio bilugu sve do smrti. 10. 'stvarati jaja u telu i oslobađati se njih': jaja '(o pticama)'. 11. 'donositi kakvu vrednost kao poklon, miraz i sl. '. — Teza je udajom nosila i lanac zemlje ko prćiju. 12. 'donositi plod, biti rodan'. — Vinogradi ove godine dobro nose, ako tako ostane biće vina. 13. 'biti u drugom stanju; podnositi trudnoću'. — Liza je izrodila devetoro dice, kažu, da je lako nosila. 14. 'imati domet (o vatrenom oružju)'. — Jednocivka dalje nosi. 15. 'skretati zrno od željenog pravca'. — Ona moja stara puška uvik nosi malo u desno. Izr. andrak nek te nosi 'neka bude po tvom'; koliko ga grlo nosi 'iz sveg glasa'; koliko ga noge nose 'što brže može'; u zubima da ga nosi 'veoma je jak'; ~ koga (što) na duši 'odgovarati za koga; kajati se'; nek ga voda nosi 'neka bude kako želi'; ~ se 1. 'oblačiti se'. — Alaj se lipo nosi. 2. 'baviti se čime'. — Znaš, Mare, izdala me snaga i ne možem više da trpim, pa se nosim mišlju da ostavim čovika zbog njegovog pijanstva. nosonja m (pogr. ) 'čovek velikog nosa'. notaroš m 'beležnik'. — Sutra ćemo nosit kod našeg notaroša ugovor na oviru. notarošov-a-o 'koji pripada notarošu'. notes m 'džepna beležnica'. — Šta kažeš, koliko si lani navro? — Sa(d) ću ja pogledat u moj notes, tamo sve piše. nov nova / nova novo / novo 1. 'koji je tek napravljen, neupotrebljavan': ~ kuća, ~ plug. 2. 'koji je skoro nastao ili će tek nastati, mlad, svež'. — Zašto gaziš tudan, ne vidiš da tu raste nova trava. 3. 'drugi, drukčiji nego dosad'. — Došla snaja u kuću, pa uvodi novi red. 4. 'koji se ponovo sreće, koj'i se ponavlja (vremenski ili u sličnom vidu): ~ misec, ~ godina, ~ dan. 5. 'nove pojave u životu'. — Tako je to, nova doba pa novi i običaji, a staro se pplagano zaboravlja. 6. 'nove vesti, novosti'. — Ajde, sidi kod dide, pa mi pripovidaj, šta ima novo kod vas? Izr. ~ novcat (novcit) 'potpuno nov, neupotrebljavan; nova mlada 'nevesta'. novac novca m 'sredstvo plaćanja koje izdaje država'. Izr. novac i vrag nikad ne miruju! bit pri novcu 'imati novaca'; za male novce 'jeftino'; kupovat za gotov ~ 'plaćati odmah pri kupovini'; ležat na novcima 'biti bogat'; ni za koje novce 'ni po koju cenu'; rasipat novce 'mnogo trošiti'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti'; veliki ~ 'krupna novčanica'; novalija ž 1. 'nevesta, nova mlada'. — Koliki se svit iskupio, svi oće da vide kako će svekar i svekrova dočekat novaliju, kažu da će je zdravo darivat; nije ni čudo kad žene sina jedinca. 2. 'mladi zet'. — Onda, Ivane, u nedilju ćeš na užnu kod babe i dide ko novalija, znaš da se to drži oma prve nedilje posli vinčanja. 3. 'nov radnik'. — Kažeš da je dobar radnik, nemoj ga još falit, znaš da je on kod nas još novalija. novčan-a-o 'koji se odnosi na novac; koji se sastoji u novcu'. — Platio je novčanu globu. 2. 'koji ima novaca, bogat novcem'. — On je toliko bio novčan čovik da si uvik mogo od njeg dobit na zajam. november m 'jedanaesti mesec u godini, studeni'. novemberski-a-o 'koji se odnosi na novembar: ~ ladnoća, ~ dani. nož noža (mn. nožovi) m 'oruđe ili oružje za sečenje ili za bodenje: ~ za kruv, veliki ~, ~ na puški. Izr. posvađat se na ~ 'zavaditi se'; zabit ~ u leđa 'izneverit, podvalit'; stavit ~ pod grlo 'naprečac nešto iznuditi'. nožar-ara m 'onaj koji pravi, prodaje i oštri noževe'. — Samo makaze na oštrenje kod nožara. nožarov-a-o 'koji pripada nožaru'. nožarski-a-o 'koji se odnosi na nožara'. — Sin mi je izučio ~ zanat. nožekanja ž augm. od nož. nožetina / nožina ž augm. od nož. nožić-ića m dem. od nož. nožni / nožni-a-o 'koji se odnosi na noge', koji je na nozi: ~ prst. nožurda ž augm. i pogr. od noga. nudit-im nesv. 'izražavati želju da neko nešto uzme'. — Moje je, komšija, da nudim kad prodajem, a tvoje je da se pogađaš. ~ se 1. 'davati, nuditi jedan drugog'. — Zatekli su pun astal ila i počeli da se nude. 2. 'izražavati spremnost za prihvatanje čega'. — Ne možete kazat, ja sam se nudio da radim kod vas i kad niko nije tio. — Niko ne bi pomislio od Roske da bi se ona nudila tom bandoglavom čoviku. — E, bio uzet, kad ti se nudilo. nularica ž 1. 'vrlo sitno samleveno i fino brašno'. — Nularicu smo ostavili za kolače. 2. 'mašina za najkraće šišanje kose'. — Šta će mi kosa kad je lito, tiraj nularicom do glave. nutkat-am nesvr. dem. od nudit. — Stana Jocku nutka jabukom, a njezine oči samo u kolač glede.

RICNIK 2.pdf

nuz(a) 'uz, pored'. — Izr. nuza se 'uz sebe'; sio je dite na sic, nuza se. — Vranje, sidi ode nuza me. nužda ž 'teška situacija, nevolja; oskudica'. — Bio je bogat čovik, a umro je u velikoj nuždi i nemastini. 2. 'fiziol. izlučivanje nepotrebnih sastojaka iz organizma (iz mokraćnog mehura ili creva) i potreba za tim: mala ~ 'mokrenje'; velika ~ 'pražnjenje creva', vršit nuždu. Izr. ~ zakon minja 'u nevolji se snalazi kako ko može'. nuždan-žna-žno 'koji je u nuždi, kome je potrebna pomoć, nužan'. — Da nije nuždan, ne bi se on ponizio da ište na zajam. Nj njunjo m 'nespretnjaković'. — Lako je njoj s čovikom, ona njezinog njunju okreće oko prsta kako oće. njušit njuši nesvr. 'njuhom, čulom mirisa osećati'. — Konj ga njuši, pozno ga je. ~ se povr. — Kerovi se njuše i tako pripoznaju jedan drugog. njuška ž 1. 'produženi deo životinjske glave s nosom i ustima, gubica'. — 1 gadžo je uvuko njušku, smrzo se. 2. 'iice u čoveka, posebno usta i nos (podr. )'. — Poruči ti Lazi da ne tura svudan njegovu njušku. njuškalo s 'onaj koji želi sve da zna'. — eno ga iđe onaj,... žandarsko njuškalo. njuškat-am nesvr. 1. dem. prema njušit. 2. 'prevrtati, tražiti po stvarima'. — Opet štogod njuškaš u fijoki, oma da si išo napolje. ~ se dem. prema njušit se. njušketina ž augm. i podr. od njuška. njuščica ž dem. od njuška. njuškica ž dem. od njuška. O obać obađem svr/proći hodajući, oko čega napraviti krug'. — Čekajte da ja jedared obađem oko salaša, pa ću vam kazat koliko je meteri. 2. 'zaobići, izbeći'. — Samo da znaš, smrt nece obać ni tebe. 3. 'posetiti'. — Red bi bio da nas kadgod i obađete, samo obećavate, a nikad vas nema. 4. 'prestići'. — Ja mislim da žurim, a svaki me obađe. obad m zool. 'insekat dvokrilac iz por. Tabanidae'. obadvoj(i)ca m 'obojica'. — Nane, možemo 1 sutra obadvoj(i)ca ić na vašar? obalavit-im svr. 'balama, pljuvačkom umazati'. — Čak su mu i veliki brkovi obalavili, tako mu je teklo iz nosa. obalit-im svr. 'obalaviti'. — Nazebo sam, obalio i samo kijam. obaljuždrit obaljuždrim svr. 'ogoliti (fig. )'. — Josu su noćos obaljuždrili kartači. — Ti si obaljuždrio meso, a meni daješ košćuru. obamirat-rem nesvr. prema obamrit. obamrit obamrem svr. 1. 'prestati davati vidljive znake života; ukočiti se'. — Majka je lezala nepomično, kad smo mi došli već je sasvim obamrla i nije više ni došla sebi. 2. 'smrtno se uplašiti'. — Kad je iza ćoše iskočio i puko prida me, ja sam skoro obamro od strava. obamrlo pril. 'beživotno, klonulo, mrtvo'. — Ko da se oprostio od ovog svita, obamrlo je puštio da mu vise ruke. obara ž 'masnoća na vodi u kojoj se kuvaju, bare krvavice i švargla na svinjokolju'. — Sa obare smo skupili skoro pet litara masti, obarit obarim svr. 'držeći kratko vreme u ključaloj vodi, prokuvati': ~ krvavicu. obasut obaspem svr. 1. 'zasuti'. — Svekar i svekrova su je obasuli darovima da se svudan samo o tom pripovidalo. 2. 'zaokupiti, saleteti'. — Puštite momka da nam sam kaže šta ima novog, obasuli ste ga pitanjima da ne mož do riči da dođe. obaško / obaško pril. 1. 'posebno, naročito'. — Obaško se radujem što smo se susrili. 2. 'ne uzimajući u obzir, na stranu'. — Obaško to što je u zatvoru bio, momak voli i da popije. Izr. Bit obaški rukava 'nastran, svojegiav'.

RICNIK 2.pdf

obašva ž 'okovratnik na košulji (može biti i dvostruki porub na rukavu, kao i na gornjem delu suknje)'. — Namisti tu obašvu lipo ispod kaputa, sva ti se zgužvala. obavijat-avijam nesvr. prema obavit. ~ se nesvr. prema obavit se. obavit-im svr. 'izvršiti, uraditi'. — Samo ti iđi kući, ja ću još ovo malo posla sam obavit. obavit obavijem svr. 'omotati, namotati, obgrliti'. — Opaklija je tako velika da je možem dvared obavit oko sebe. ~ se 'umotati se, pokriti se'. obavljat-am nesvr. prema obavit. obazirat se-rem se nesvr. prema obazrit se. obazrit se obazrem se svr. 'okrenuvši se pogledati, osvrnuti se'. — Već smo bili blizo đuvegijinog salaša, a Marija se još jedared obazre na naš salaš, ko da joj j(e) žavo što ga ostavlja. obdaren-a-o 1. trp. prid. od obdarit. 2. 'darovit, talentovan'. — Nije on kriv što je obdaren velikim nogama pa ne mož nać cipele za sebe. obdržat-žim svr. 'izvršiti, ispuniti, održati'. — Tri roka smo udivanili, ni jedan nije obdržo. obdržavat-ržavam nesvr. prema obdržat. obećanje s 'data reč da će se nešto učinit'. Izr. Obećanje ludom radovanje. obećat-am svr. 'dati obećanje'. — Nemojte već toliko zanovetat, kad dida štogod obećaje to će zacigurno i bit. ~ se 'dati pristanak na brak'. — Grgo me je zaprosio, a ja sam mu se obećala i ostajem pri datoj riči. obećavat-ećavam nesvr. 1. prema obećat 2. 'pružati osnova za neko verovanje, davati izgiede'. — Kako sada žito stoji, obećava dobar rod ove godine. Izr. Obećava kule i gradove 'laže'. ~ se nesvr. prema obećat se. oberučke pril. 'obema rukama, od sveg srca, rado'. — Antun je taki radnik da će ga svaki gazda oberučke primit da radi. običaj m 'način života, rada, ponašanja i sl. koji se dužim vremenom ustalio'. ~ običaj je da za Božić bar jedno dite dođe za položaja(v. ) Izr. imat ~ 'imati naviku'; narodni običaji 'običaji koji su prošireni u narodu'; priko obićaja 'neuobičajeno'. običan-čna-čno 'koji se ničim ne ističe, koji nema nekog naročitog obeležja'. — To je običan diviji zec, a vi ste mislili da je pitomi. obično pril. 'na uobičajen način'. — Dida baš nisu zdravo gledali na sat, ustajali su obično kad pivci zapivaje. obidit obidim svr. 'pripisati nekome neučinjenu krivicu, oklevetati, nabediti'. — Grijota je obidit nevina čovika, samo zato što nije sad tu međ nama. obigenisat-šem svr. 'odabrati po svom ukusu, zavoleti'. — Lovro je redovan momak, obigeniso je jednu i ne tribaje mu sad druge. obigrat obigram svr. 1. 'igrajući obići oko čega'. — Momak metne punu bocu vina prid sebe na zemlju i obigra je. 2. 'obići mnoga mesta, posetiti mnogo lica'. — Kako da se friško vratim kad sam moro po sela obigrat dok nisam našo onog čovika što zna namistit iščašenu nogu. obigravat-igravam nesvr. prema obigrat. Izr. ~ čije pragove 'posećivati koga moleći što'. obijat obijam nesvr. prema obit. obilan / obilan-lna-lno 'koji obiluje nečim, upadljivo velik količinom'. — Noćos j'e pala obilna kiša, dobro će doć svim usivima. obilit-im svr. 'osedeti'. — Bać Luka je naedared obilio i ostario. Izr. ni zube ne da na njeg obilit 'ni reč lošu ne dati na koga'. obilno / obilno pril. 'u obilnoj meri, izdašno, veoma mnogo'. — Procvatalo je obilno, valdar će i roda bit. obilužit-im svr. 'staviti beleg, označiti'. — Obiluži makar j'ednim kočićom dokleg si posijo, da se sutra ne bunim. obisit-im svr. 1. 'okačiti'. — Obisi tu pilšku na klin iza vrata. 2. 'usmrtiti, pogubiti vešanjem'. Izr. ~ nos, glavu 'pokunjiti se'; ~ blende (v. ) ko žedno magare! 'umoriti se od silnog plača'. ~ zube na klin 'ostati bez hrane, gladovati'. ~ se 1. 'okačiti se'. 2. 'opustiti se, otromboljiti se'. — Gledam danas Josu, sav se spuštio i usne obisio, ko da mu je sav svit pao na leđa. 3. 'oduzeti sebi život vešanjem'. — Svi su mu pomrli, pa se od tuge obisio. obistinit se-i se 'ispuniti se, ostvariti se'. — Ako se to obistini, da će se Ana za me udat i kerovi će torte ist. obišenjak-a m 1. 'pokvarenjak, nevaljalac'. — Mani Bartula, on mora bit obišenjak čim trguje s konjima. 2. 'duhovit, vragolast muškarac, spadalo'. — Oko njeg su se svi kupili, bio je velik obišenjak, pa je uvik smišljo kake uncutarije. 3. 'vešalica za odela'. — Daj mi jedan obišenjak da obisim ruvo u armar. obit obijem svr. 1. 'nasilno otvoriti, provaliti'. — Naš su dućan u selu noćos obili lopovi. 2. 'odbiti deo nečega'. — Sutra ćemo obit zid, pa ćemo ga nanovo mazat. 3. 'otići na mnogo mesta uzastopno, zaći redom nekud (obično tražeći što)'. — Moro sam po komšiluka da obijem dok nisam našo veliku priku pilu. Izr. ~ vrata (pragove) 'obratiti se mnogima moljakajući za pomoć'.

RICNIK 2.pdf

obitelj ž 'porodica'. — Naša obitelj je najstarija i najmlogobrojnija u selu. objašit-im svr. a. 'sesti kao pri jahanju, opkoračiti'. — Objaši granu pa se nećeš morat držat rukama. b. 'uzjahati, pojahati'. — Lip si mi ti momak, kad ne znaš redovno ni objašit konja. objavit objavim svr. 'oglasiti, obelodaniti'. — Danas su objavili i u novinama da će se bać Ivackov Marko i Lazina ćer vinčat u nedilju. ~ se 'pojaviti se, pokazati se'. — Ta Katica svudan pripovlda da se njoj objavila crna Gospa. objavljivat (se)-avljujem (se) nesvr. prema objavit (se). oblačak-čka m dem. od oblak. oblačan-čna-čno 'koji je pun oblaka'. — Oblačno je vrime, još možemo i pokisnit. oblačić m dem. od oblak. oblačina ž augm. od oblak. — Vidi kako se oblačina nadvila, al ćemo pokisnit ko mišovi. oblačit (se) oblačim (se) 1. 'obući (se)'. 2. 'pokrivati se oblacima'. Izr. Vedrit i — 'biti svemoćan'; onaj što vedri i oblači 'Bog'. oblačno pril. 'tmurno, maglovito'. oblačnost ž 'prekrivenost neba oblacima'. — Zbog male obiačnosti nećemo sidit kot kuće i čekat da se razvedri, a poso za to vrime neće niko uradit. oblagat oblažem nesvr. prema obložit. oblagat oblažem svr. 'lažno govoriti o kome, obmanuti, zavesti'. ~ oblago je tu mladu curu pa se u njeg zagledala, a on obišenjak onda našo drugu. oblagivat oblagivam nesvr. prema oblagat. oblak m 'zgusnuta vodena para u atmosferi iz koje nastaju padavine'. — Niki crni oblak se nadvio, oblak pa vije da sve oči peče. Izr. provala oblaka 'pljusak'; Nećemo valdar u svit krenit ko oblak pa kud nas vijar nanese! oblazač-ača 'svat koji sa devojačke strane odmah po venčanju dolazi u kuću gde je mlada dovedena'. oblazit-im nesvr. 1. 'zaobilaziti'. Izr. Oblazi ko mačak oko divenice. 2. 'obići, posetiti mladu u đuvegijinoj kući odmah posle venčanja'. — Sprem(i)te tortu i dvoja kola, mladi će oblazit, a svi drugi svati će se vamo vratit posli vinčanja. oblaženje s gl. im. od oblazit. — Oblaženje je običaj za prvi odlazak u kuću nove mlade. oblegirat se-egiram se nesvr. 'obećavati, spremiti se'. — Moj se lola oblegira da će mi pendžere polupat ako ga ostavim. oblica ž 'odsečeno oblo, valjkasto drvo'. — Doneli smo i(š) šume puna kola dračovi oblica. oblit oblijem svr. 'preliti, ovlažiti čitavu površinu, sa svih strana'. — Posli pranja, dobro obli boce i nek se onda ocide od vode. — Toliko je žurio da ga je svega znoj oblio. oblivat oblivam nesvr. prema oblit. oblizat (se) obližem (se) svr. 'polizati, olizati (obično unaokolo)'. — Mačak zgrabi komad mesa, začas ga proguta, obliže usta i priskoči priko zida. oblizivat-izlvam nesvr. prema oblizat. ~ se 1. 'lizati se oko usta'. 2. 's pohlepom gledati na neko jelo (fig. )'. obliznit-nem svr. 'liznuti unaokolo'. ~ se 'liznuti (svoje) usne'. oblog m., obloga / obloga ž 'komad platna i sl. (obično nakvašen vodom, rakijom ili nekim medicinskim rastvorom) koji se stavlja na obolelo mesto'. oblovina ž 'neobrađeno drvo (stabla i deblje grane)'. obložit obložim svr. 'staviti, praviti oblog'. — Nana su obložili čelo krastavcima i svezali maramom, kažu, boli i(h) glava. obmanit obmanem svr. 'prevariti'. — Obmanili su didu da svu zemlju pripiše na unuke, sad je on osto go golcat. obmanjivat (se)-anjujem (se) nesvr. prema obmanit (se). obnemoć-emognem svr. 'postati nemoćan'. — Jeste ostario al je najdared obnemogo i ritko izlazi i(s) sobe. obnevidit-im svr. 1. 'izgubiti vid (delimično ili potpuno), oslepeti'. 2. 'ne moći kontrolisati svoje postupke (obično usled nekog uzbuđenja)'. — Kalo je prosto obnevidio od bisa i počo udarat ne gledajuć di je ko. obneznanit se-eznanim se svr. 'pasti u nesvest'. — Ka(d) su joj kazali da joj je mater umrla, obneznanila se. obod m 1. 'deo nekog predmeta koji obavija drugi deo ili druge delove u obliku prstena': ~ sita, rešeta. 2. 'donji vodoravni deo šešira'. — Pozdravi se on sa svakim, al nikad šešir ne skida, samo pistom dotakne obod od šešira i to je sve.

RICNIK 2.pdf

obogatit-im svr. 'učiniti koga bogatim'. — Dok obogatiš, javi se, pa ću ti kazat oću 1 se udat za te. ~ se 'postati bogat, steći bogatstvo'. — Bacio se na trgovinu i samo za nikol(i)ko godina se obogatio. obojak obojka m 'komad tkanine kojim se uvijaju noge, umesto čarapa'. Izr. udaren mokrim obojkom 'luckast'. obojčić m dem. od obojak. obolit obolim svr. 'postati bolestan, razboleti se'. — Naša majka je obolila od jektike (v. ). obor m 'ograđen prostor za stoku, tor'. — Ko(d) dobrog gazde je obor uvik pun svinja. oborčić m dem. od obor. obosit obosi(m) svr. 'ostati bez potkova'. — Jesi 1 vidio, naš ždribac je na obadvi pridnje noge obosio, triba odvest kod kovača i potkovat. oboružat-am svr. 'snabdeti, opskrbiti oružjem, naoružati'. — U ratu sam bio oboružan s jednom starom dugačkom puškom. ~ se 'snabdeti se oružjem, naoružati se'. oboružavat se-užavam (se) nesvr. prema oboružat (se). obrađa ž 'poljski radovi na zemlji oko useva'. — U vrime je bila obrada, al je kiša kasno pala i slabo je niklo. obradit obradim svr. 'izvršiti sve radove na zemlji potrebne za dobijanje ploda s nje'. — Zemlju triba dobro obradit i dat joj sve što sliduje, p onda se mož očekivat i dobar rod. obradovat-ujem svr. 'učiniti radosnim, razveseliti'. — Uzmi još ove dvi lipe kruške, odnesi i obraduj brata, kaži da mu je strina poslala. ~ se 'postati radostan, razveseliti se'. obrađivat-ađivam nesvr. prema obradit. obranca ž 'malo povijena motka sa uvijenim krajevima naviše, za nošenje tereta o ramenu'. — Svaki dan je na obranci nosila po dvi kane pune mlika i prodavala ga na peci. obrast-astem svr. 'rastenjem obuhvatiti, unaokolo porasti'. — Malo je sramota za divojku, kako ti je bašča korovom obrasla. — Što je Loko smišan u glavi: sav je obraso u bradu, samo mu nos iz dlake viri. obrastat obrastam nesvr. prema obrast. obraščić m dem. od obraz. obrat oberem svr. 'skinuti, poskidati branjem plodove'. — U nedilju smo obrali vinograd. Izr. obro je bostan 'zlo prošao, nastradao'. obraz m 1. 'jedna strana lica; lice'. — Taki ladan vitar duše da mi je skoro obraz ispuco. 2. čast, poštenje; osećanje stida'. — Da ima obraza ne bi nam nikad više došo u kuću; friško je zaboravio šta je sve divanio o nama po komšiluku. Izr. Bit debeli obraza 'nemati stida ni srama'. ; kaljat ~ 'gubiti poštenje'; ruka ruku mije, obraz obadvije! (posl. ); kako ti ~ ne izgori od sramote 'iažov'. obrazdit obrazdim svr. 'načiniti brazdu'. — Lozija nek obrazdi, a ti, Bartule, onda dalje ori; Lozija će doć na salaš pomoć meni sime pripravljat. obrazić m dem. od obraz. — Nije njemu ladno, samo su mu se obrazići zarumenili. obrijat obrijem svr. 'skinuti brijačem dlake'. — Kaka te je nevolja snašla, komšija, kad si i glavu obrijo? ~ se 'skinuti sebi dlake s lica brijačem'. obrlatit obrlatim svr. 'okrenuti koga na svoju stranu, pridobiti, zavesti'. — Ja vam kažem da je Nikoia vašu Margu obrlatio, pa ako je ne date redovno da se uda, ona će jednog dana uskočit i gotovo. obrstit obistim svr. 'pojesti sve lišće, sitne grančice'. — Dudovac je sve obrstio, ostale su na drvecu gole grane. obrt m 'zanat(stvo)'. — Žao mi je što našeg najmlađeg sina m'smo dali na obrt, zdravo se isko da uči za kovača. obrtanj-tnja m 'prednji deo kola koji se može okretati na jednu i na drugu stranu'. — Tribaće obrtanj na novim kolima malo namazat da se lakše okreće. obrtnik m 'zanatlija'. — Taj obrtnik je došo iz Osika. obruč m 1. 'metalni ili drveni krug kojim se pričvršćuju duge na bačvi, kaci i dr'. 2. 'kotur kojim se deca igraju terajući ga štapom'. 3. opkoljavanje, zaokružavanje. obrva ž 'dlakom obrastao donji deo čela iznad očne duplje'. — Čime vraniš te obrve tvoje? obrvat-am svr. 'savladati, nadvladati, obuzeti'. — Pazi na dicu dok mi ne dođemo, nemoj da te san obrva, pa da zaspeš. obrvica ž dem. od obrva. obuć obučem svr. 'staviti odelo ili deo odela na telo'. Izr. ~ uniformu 'postati vojnik'. obuća ž 'ono što se obuva na noge'. obućar m 'zanatlija koji pravi obuću'. obućarov-a-o 'koji pripada obućaru'.

RICNIK 2.pdf

obućarski-a-o 'koji se odnosi na obućara': ~ konac, — šegrt, ~ dućan. obudovit-im svr. 'postati udovac ili udova'. — Još su mu dica bila mala kad je obudovio i nije se više ni ženio. obut obujem svr. 'navući obuću na noge; kupiti obuću kome'. ~ se 'navući obuću (sebi)'. obuvaćat-am nesvr. prema obuvatit. obuvat (se) obuvam (se) nesvr. prema obut (se). obuvatit-im svr. 'uhvatiti unaokolo, oko čega'. — Jedva smo nas troj(i)ca obuvatili ono rastovo drvo u avliji, toliko je debelo. ~ se 'uhvatiti se oko čega'. obvezat (se) obvežem (se) svr. 'obavezati (se)'. — Baćo su se obvezali za bać Vranju kad je uzimo zajam, pa kad je propo, baćo su morali sve isplatit za njeg. obvezivat (se)-vam (se) nesvr. prema obvezat (se). obvršit obvršim svr. 'izvršiti'. — Ako vako potraje kišovito vrime, ne znam ka(d) ćemo obvršit oranje i sijanje. obvršivat-ršivam nesvr. prema obvršit. obziđat obziđam svr. 'ograditi, obložiti zidom'. — Tribalo bi nam obziđat bunar, počo je da se odronjava. obziđivat-iđivam nesvr. prema obziđat. obzinit-nem svr. 'zinuvši zahvatiti ustima'. — Rasiči jabuku nadvoje, vidiš da dite tako ne mož obzinit. oce otaca mn. 'praznik očeva (poslednja nedelja uoči Božića)'. — Sutra su oce. — Ima još dvi nedilje do otaca. oci otaca mn. v. oce. — iđu oci, biće dinara dici za čestitanja. ocić ocičem svr. v. otsić, osić. — Ociči mi komad kruva. ocidit ocidim svr. 'odstraniti, ukloniti tečnost iz čega'. — Ocidi ovu krpu pa je metni da se suši. ~ se 'postepeno, ceđenjem ili oticanjem osloboditi se tečnosti'. — Put se već fain ocidio posli one velike kiše, pa možemo krenit. ociđivat (se)-iđivam (se) nesvr. prema ocidit (se). ocilaš m 'propalica, ološ'. — Kako ste smili tom ocilašu da date konje u ruke?! ocov-a-o 'očev'. — Ocov tebi! Iđi u ocov! (samo u psovci). ocrnit ocrnim svr. 'naneti bol; unesrećiti'. — Kad nije ništa drugo mogla, onda nam je curu ocrnila prid svitom. ~ se 'osramotiti se, obrukati jedan drugoga'. očale ž mn. 1. 'naočare'. 2. 'zaštitni deo za oči na oglavniku kod konjske opreme'. očapat očapam svr. 'noktima, čapcima, kandžama otkinuti od čega'. — Očapala sam krastu, sad mi krv teče iz rane. očekivat-ekivam nesvr. 1. 'nadati se kome i Ji čemu, čekati koga ili što'. — Tog dana smo posebno očekivali baću i nanu iz varoši, jel su nam obećali da će kupit nova ruva; — Kaka nam je rđava godina, ništa dobrog ne možemo očekivat; — Očekivali smo kišu i na vrime je pala. očemerit se-emerim se svr. 'ogaditi se (o jelu zbog velike količine koju neko pojede)'. — Posli užne sam malo prilego, a kad sam usto, os(i)tim da sam se očemerio od onog finog ila i pića. očenaš-aša m 'hrišćanska molitva koja počinje rečima "oče naš". ' očenaše ž mn. 'brojanice'. — Sta nosiš očenaše kad i tako znam da nikad Boga ne moliš. očerupat-am svr. 1. 'očupati, pokidati perje'. — Ko je puštio s lanca kera, eno ga sve je kokoške očerupo, pa leti perje svud po avliji. 2. 'uzeti kome novac, okartati'. — Susrila sam Janka kad je izlazio iz mijane, bio je blid ko kreč, mora da su ga dobro tamo njegovi kartaroši očerupali. očešat očešem svr. 1. 'okrznuti, ogrepsti'. — Stipe je opet očešo krastu s noge; 2. 'očetkati, otimariti konje'. — Ako si očešo konje, izvedi i(h) da upregnemo. ~ se 1. 'okrznuti se, dotaknuti se'. — Krava se očešala o onu mladu jabuku i slomila je. 2. 'počešati se'. — Kad te svrbi, ti se oćeši. očešljat-am svr. 1. 'češljanjem dovesti u red (kosu, vunu i sl. )'. — Stala je prid ogledalo i lipo očešljala svoju crnu kosu. 2. 'ogrebenati, izgrebenati'. — Najteže je lan očešljat. ~ se 'češljajući se dovesti u red kosu'. očev-a-o 'koji pripada ocu; koji liči ocu'. očevina ž 'nasleđe iza očeve smrti'. — Mater joj je dala očevinu, čim joj je otac umro. očica ž 'petlja, okce u pletivu, na čarapi'. — Nisam primetila kako mi je spala jedna očica sa igle, sad moram malo oparat. očice očica mn. ž v. okice.

RICNIK 2.pdf

očigled v. naočigled. očin-a-o 'očev (samo kao psovka)'. Izr. Iđi u —! nema ni očina; ~ tebi 'psovka'. očinci očinaka m mn. 'otpaci pri vejanju žita'. — ispećemo pogaću od očinaka za kerove. očinski / očinski-a-o 'koji se odnosi na očeve, koji pripada očevima ili ocu'. — Vratila se ona u očinski dom. očinski / očinski pril. 'kao otac, s ljubavlju'. — Taki je bio da se očinski staro o svakom svom ditetu. očinstvo s 1. 'krvna veza između oca i dece, poreklo od oca'. — Njegova krv, njegovo i ocinstvo. 2. 'očevina' (v. ). — Prodo je očinstvo. očistit-im svr. 1. 'učiniti čistim, počistiti'. — Lozika, uzmi metlu pa očisti sobe i ambetuš; — U tren oka su očistili snig i napravili prolaz kroz kapiju. 2. 'ukrasti, pokrasti'. — Čujem da su lopovi noćos komšiji očistili sve s tavana. 3. 'otrebiti'. — Očistili smo briske za dunc. Izr. ~ tanjir 'sve pojesti'. ~ se 1. 'postati čist'. — Očisti se od blata. 2. 'izvedriti se'. — Nebo se očistilo. očnjak / očnjak-aka m 'zub između sekutića i kutnjaka'. — Posto sam krezav, danas su mi izvadili očnjak. očovičit-im svr. 'učiniti čovekom'. — Triba ga oženit, pa ćemo i njeg očovičit. ~ se 'postati čovek'. — I on će se valdar očovičit. očupat-am svr. 1. 'čupajući skinuti, odstraniti (perje, dlaku i sl. )'. — Dica su očupala zecovima repove. 2. 'otrgnuti, otkinuti'. — Ko je očupo one lipe ruže isprid kuće? ~ se uz povr. — Ona lipa morkača sva se očupala. očuvan-a-o 1. trp. prid. od očuvati. 2. 'koji se dobro drži, zdrav'. — Dobro izgleda, zdrav je i očuvan, živiće sto godina. očuvat očuvam svr. 'čuvajući zadržati u dobrom stanju, ne dopustiti da što propadne'. — U današnje vrime najteže je očuvat svoje zdravlje. ~ se 'održati se u zdravlju i životu'. očvrsnit-ne(m) svr. 1. 'preći iz tečnog, žitkog ili mekog stanja u čvrsto, stvrdnuti se'. — Pača su već očvrsnila. 2 'učiniti čvrstim, jakim'. — Rad od mladosti očvrsnio je ove momke da njim nema ravni u kraju. oćanit oćanem svr. 'udariti, odalamiti'. — Ako te ja oćanem, oma š izletit i(s) sobe. oćelavit-im svr. 'postati ćelav'. — Stricko Bodo je oćelavio nasrid glave, pa izgleda ko fratar. oćibat oćibam svr. 'očistiti zaklanu živinu od sitnog perja ili dlačica'. — Malo sam kasno zaklala i dok ja nisam dva pivca oćibala, noć me uvatila. ~ se povr. 'čistiti se kljunom'. — Stiglo je proliće, čim se kokoške tako ćibaje. oćoravit-im svr. 'oslepeti na jedno oko'. — Konj mi je oćoravio i moraću ga prodat; Juče sam oćoravio tele ~ ne znam kako mi je natrčalo na vile. oćutit oćutim svr. 'preći ćutke preko čega, oćutati'. — Kad mi se čovik štogod srdi i pcuje, onda je bolje da ja malo oćutim. oćuv m 'očuh'. — Nemam rođenog oca, oćuv me je odranio. oćuvljev-a-o 'koji pripada oćuvu, očuhov'. — Kad su se nana udali, priselili smo se u oćuvljevu kuću. od m 'koračanje, pešačenje'. — Poznam ga po odu; — Ne možem ja žurit, takog sam oda. Izr. Sitna oda daleka voda. odabrat-berem svr. 'izdvojiti birajući između više jedinki'. — Kasno si, Mate, stigo, ja sam sebi momka odabrala. odadirat-rem nesvr. prema odadrit. odadrit odadrem svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. — On mene kandžijom, a kad sam ga onda livčom odadro. 2. 'dati neznatno prema datom obećanju'. — Baš je odadro, a kad si se udavala bogzna kako je bio pun fale, da će dat velik dar. odajkat-am svr. 'odskitati'. — Skoro svaki dan joj sudi ostanu neoprani al zato, čim baci kašiku, odajka po selu. odalamit odalamim svr. 'snažno udariti, tresnuti'. — Skloni mi se s puta, je 1 ću te tako odalamit s ovom varjačom da ćeš me zapantit. odale(g) pril. 'od ovog mesta, sa ovog mesta, odavde'. — Niko mene neće odaleg otirat, to je baćin salaš, a ja sam baćin sin. odan-a-o 1. 'privržen, veran'. — Kako bilo da bilo, al on se uvik vrati o žetvi da radi kod nas, osto je odan didi, jel mu je pomogo kad je osto siroče. 2. 'koji ima sklonost, strast, slabost prema čemu'. — Nikad od njeg neće više bit čovik kad je odan piću. odan pril. 'ovim putem, ovuda'. — Tako sam ga izružila da mu više neće past napamet da odan tira ovce. odanit odanem svr. 'odahnuti'. — Duša mi je odanila tek kad sam vid(i)la da su svi živi i zdravi kući stigli. odanit odane svr. 'svanuti'. — Kad odane i sunce ograne, mi ćemo već bit u varoši. odapet odapnem svr. 'otkopčati'. — Odapni mi kopču na mideru, zdravo me steže. 2. 'ispaliti, okinuti (pušku)'. 3. 'umreti, poginuti (vulg. )'. — Čuo sam da je danas bać Gušto, onaj stari pijanac, odapo. ~ se 'osloboditi se, otkačiti se'. — iđi friško vidi, kanda se krava odapela, da ne ode digod u štetu. odapinjat (se)-njem (se) nesvr. prema odapet (se).

RICNIK 2.pdf

odat odam nesvr. 'ići peške, koračati'. — Odamo nas dvojca već više od dva sata. odat-am svr. 1. 'prestati skrivati, otkriti, priznati'. — Jednog dana je sio ženu prid sebe i odo joj tajnu, da on ima dite sa jednom divojkom. 2. 'prokazati, potkazati, izdati'. — Nije virovo da će ga prcov (v. ) odat da je ubio čovika. ~ se 1. 'otkriti kakvu svoju tajnu'. — Lazo se sam odo, da je zapalio komšiji slamu. 2. 'prihvatiti se čega, posvetiti se'. — Joško je sasvim napuštio stočarstvo, sad se odo vinogradarstvu. 3. 'podleći, prepustiti se; upustiti se u što nepovoljno'. — Od nikog vrimena sasvim se odo kartanju, zapuštio je i kuću i zemlju. odavat odajem nesvr. prema odat. ~ se nesvr. prema odat se. — Bilo je dvi tri pijandure u selu, koji su odavali paore koji su sakrili ranu da njim ne odnesu u rekviriranju. odavno pril. 'pre mnogo vremena, odavna'. ~ odavno se nji dvoje gledaje, al nisam virovala da će se i uzet. odazvat se-zovem se 'odgovoriti glasom na čiji poziv'. — Čula sam ja da me zoveš, al nisam tila da se odazovem. odbacit odbacim svr. 'odstraniti bacivši'. — Krupan snig pada, pripravi drvenu lopatu, ujtru ću morat da ga odbacim. ~ se 'snažnim pokretom odvojiti se od čega, otisnuti se': ~ u vis, ~ u stranu. odbacivat (se)-acivam (se) nesvr. prema odbacit (se). odbačen-a-o 'onaj koga su se ljudi odrekli'. — Dok je davo, svi su ga salićali, a kad je sve potrošio, bio je odbačen i od rođene dice. odbaktit-im svr. 'otići, udaljiti se bakćući'. — Ko zna di su sad momci, tu su se skupili i onda odbaktili. odbatrgat (se)-am (se) svr. 'otići, udaljiti se batrgajući'. — Kako je došo do salaša ne znam, al da je jedva odbatrgo u sobu, to sam vidila. odbazat odbazam svr. 'otići, udaljiti se bazajući, otumarati'. — Svi su odanili kad je debeli žandar odbazo u mijanu. odbijat (se) odbijam (se) nesvr. prema odbit (se). odbit odbijem svr. 1. 'opravdati'. — Moramo deranu štogod odbit i na njegovu mladost. 2. 'negativno odgovoriti kome, ne izaći u susret'. — Je 1 se Manda udala? — Nije, odbila je prosce. 3. 'uskratiti što kome'. — Da sam na tvom mistu, ja bi već davno malog odbila od sise. 4. 'otkucati'. — Ako sam dobro čuo, to je tri odbilo, moraćemo ustat. ~ se 'odskočiti zbog sudara sa čim'. — Klis se odbio od d'rveta i udario u pendžer. odbranit se odbranim se svr. 'osloboditi se opasnosti, zaštititi se'. — Kad sam dolazila vamo, jedva sam se odbranila od jednog guska, dopratio me je sve do kapije. odbrecat se odbrecam se nesvr. 'nećkati se'. — Šta se odbrecaš toliko kad znam da si gladan, već oma da si uzo dok te nudimo. odbrojit odbrojim svr. 'odvojiti brojeći'. — Meni odbroj trideset pilića, a druge uzmi sebi. oddžonjat-am svr. v. džonjat. — Pušti me da malo oddžonjam. ode pril. 'na ovom mestu, tu'. ~ oma da si ode donela tu lopatu. odek pril. v. ode. odekar / odekar pril. v. ode. odeker /ođeker pril. v. ode. oderat oderem svr. 1. 'skinuti, oguliti kožu'. — Kad odereš kožu s ovce, ostavi je na ladno, a ja ću je posli obradit. 2. 'oštetiti po površini, zagrepsti, ozlediti (kožu)'. 3. 'naplatiti preteranu cenu'. — Čujem da si skupo platio sime kuruza, taj te je fain odero. izr. ~ grlo 'promuknuti (od vikanja)'. odgađat odgađam nesvr. prema odgodit. odgajat odgajam nesvr. prema odgojit. odgajivač-ača m 'onaj koji se bavi gajenjem pojedinih biljaka ili životinja'. — Nema boljeg odgajivača konja nadaleko, za Stipicu i njegove konje svi znadu. odgajivat odgajivam nesvr. prema odgajat. odgamizat-žem svr. 'otići nesigurnim korakom, odgmizati, odvući se'. — Kud ste njega poslali da donese džakove kad znate kaki je hantrav u noge, pa dok ne odgamiže tamo i natrag smrkniće se. odgegat (se) odgegam (se) svr. 'otići gegajući se, klateći se'. — Vidi baba Janju, uvik se žali da je bole noge, a sad se i ona odgegala da vidi svatove. odgegucat-am svr. dem. prema odgegat. odglasat-am svr. 'izaći na izbore, glasati'. — Ja sam moje odglaso još jutros rano. odgledat-am svr. 'odreći se nekog potraživanja, oprostiti nečiju obavezu'. — i ja sam, ono podavno, dala Mari na zajam kilu brašna, al bolje će bit da joj odgledam, ni tako nikad neće vratit. odgmizat-žem svr. v. odgamizat. odgođa ž 'odgađanje, odlaganje'. — Nije foš bio sud, njev fiškal je već drukput tražio odgodu.

RICNIK 2.pdf

odgodit odgodim svr. 'ostaviti da se nešto uradi docnije, odložiti'. — Kiša lije već tri dana, pa smo morali odgodit žetvu za kasnije. odgoj m 1. 'vaspitanje'. ~ oma se vidi da su to dica dobrog odgoji. 2. 'nega, gajenje, othranjivanje'. — Samo da znate, taj je bik od mog odgoja. odgojit odgojim svr. 1. a. 'razviti u koga umne i moralne sposobnosti, usmeriti duhovni razvoj, vaspitati'. — To je materina želja bila i usrjila je: sina je odgojila za prokatora. b. 'odnesovati'. — V'iše je godina tome kako je on odgojio sime za muvariku i niko mu u tom nije ravan ni danas. odgovarat-ovaram nesvr. 1. prema odgovoriti. 2. 'pristajati, priličiti'. — Baćo se moraje slušat, jel kako bi to izgledalo da u našoj kući radi kako ko oće i kome šta odgovara. 3. 'snositi odgovornost za svoj rad'. — Ja ću tebe platit, a ti mi odgovaraš da i drugi pošteno urade. 4. 'biti okrivljen, biti izveden pred sud'. — Krao je i sad odgovara prid sudom. ~ se 1. nesvr. prema odgovorit se. 2. 'omalovažavati ili pobijati ono što je neko (stariji) rekao, protivrečiti'. — Dva rođena brata, stariji dobar i mekan ko duša, a mlađi, da Bog sačuva, samo se odgovara i meni i ocu. odgovor m 'saopštenje dato na postavljeno pitanje'. — Pisali smo mi njemu, sad čekamo odgovor. odgovorit-ovorlm svr. 1. 'dati odgovor na postavljeno pitanje, pismo i sl. '. — Pitala sam i Cilu, al ona mi nije znala odgovorit. 2. 'nagovoriti koga da odustane od neke namere, odvratiti'. — Probaj ga odgovorit da joj ne iđe više ako znaš da je istina što svit o njoj pripovida. ~ se 'opravdati odbijanje, izgovoriti se, izviniti se'. — Kazala sam mu i ja, a i dica su mu već govorila da ne daje novac btlo kome u zajam, al kad je on taki, ne zna se odgovorit kad od njeg kogod štogod traži. odgrabit-im svr. 'zahvatiti, uzeti'. — Odgrabi masti iz lonca koliko ti triba, a ja ću posli nadopunit u lonac is kačice. odgradit odgradim svr. 'skinuti deo ograde, srušiti ogradu, razgraditi'. — Voćnjak je već ojačo, moćemo ga odgradit. odgrađivat odgrađivam nesvr. prema odgradit. odgrćat (se)-ćem (se) nesvr. prema odgrnit. odgrijat se-jem se svr. 'ogrejat se'. — Dobro bi bilo naložit vatru da se malo odgrijemo. odgrist-izem svr. 'grizući otkinuti'. — iđi kad te momak zove da te provoza na karucama, šta si se stisnio ko da se bojiš da ti nos ne odgrize. odgrizat odgrlzam nesvr. prema odgrist. odgrnit odgrnem svr. 'ukloniti gornje slojeve čega sipkog (zemlje, snega i sl. ), razgrnuti'. — Odgrni žito na tavanu na jednu stranu; — Čim malo otopli, odgrnićemo vinograd. ~ se uz povr. odgudit odgudim svr. 1. 'odsvirati'. — Kako si plaćo, tako su ti i odgudili. 2. 'odležati u zatvoru (podsm. )'. — Vidio sam niki dan Nikolu na peci, i on je njegovi pet godina odgudio. odgurat odguram svr. 'gurajući pomaći, odmaći; udaljiti'. — Bio sam sasvim blizo puta i sve sam dobro vidio, a onda me svit odguro natrag. odguriškat (se)-am (se) 'otkotrljati (se)'. ~ odguriškala mi se lopta digod u mrak, i ne možem da je nađem. odgurnit-nem svr. 'jednim pokretom pomeriti, odmaći'. — Odgurne nogom vrata i utrče u avliju. ~ se 'odbaciti se (oslonivši se o što)'. — Uvati se za sedlo, a nogama se odgurni od zida i gotovo uzjašićeš ko pravi. odića ž 'sve čime se pokriva telo'. — Ako je i prosjak, valdar mu baš odića ne bi morala bit sva u fronclama?! odignit odignem svr. 'malo podići'. — Ko će mi pomoć da odignem koto, samom mi je teško. odigrat odigram svr. 'izvesti, završiti neku igru'. — Još da momačko kolo odigramo pa ćemo kući. odigravat odigravam nesvr. prema odigrat. odilce-eta s dem. od odilo. odilo s 'gornja muška odeća'. — Joško je njegovom sinu kupio prvo momačko odilo. odiljat-am svr. 'deljanjem obraditi, napraviti, otesati'. — Juče sam slomio sapište na motiki, moram danas odiljat novo. odit-im svr. 'hoditi'. — Teško je bosom nogom po vrućem pisku odit. odit (se) odijem (se) svr. 'odenuti (se)'. — Nije lako punu kuću dice naranit i odit. odivat (se) odivam (se) nesvr. prema odit (se). odizat odižem nesvr. prema odignit. odjakarit-im svr. 'odseći (veliki komad), odrubiti'. — Ja mu kažem da lipo podili svoj petorici, a on sebi odjakario po iubenice. odjašit-im svr. 'otići jašući, odjahati'.

RICNIK 2.pdf

odjavit odjavim svr. 1. 'dati izjavu o prestanku rada ranije prijavljenog'. — Odjavio sam vršalicu, ne mož se više koristit pa da ne plaćam porciju za njom. 2. 'odgovoriti'. — Spuštaj nov kabo u bunar, odjavi na poziv bunardžija. ~ se 'odgovoriti na pozdrav'. — Moraš se svakom odjavit kad ti kaže "faljen isus", makar ga ne poznaš po imenu. odjavljat (se) odjavljam (se) nesvr. prema odjavit (se). odjavljivat (se)-avljivam (se) nesvr. prema odjavit (se). odjedared pril. 'u isti mah, iznenada, neočekivano, odjednom'. — Odjedared su se čuli glasovi sa svi strana: vatra, vatra! odjurit odjurim svr. 'udaljiti se jureći, otrčati; pobeći'. — Pitaj Stipana zna 1 kud je Marko tako odjurio ko da ga vile vijaje. odjužit-i svr. 'popustiti, oslabiti pod uticajem južnog vetra (o mrazu), početi se topiti (o snegu, ledu)'. — Čim je vako odjužilo, snig neće zadugo i vrime će se prolipčat. odlanit odlane bezl. 'olakšati, odlaknuti; ublažiti tegobe'. — Samo kad ste stigli živi i zdravi, sad mi je odlanilo, strepila sam za vas, dugačak je to put bio; — Metnio sam bukvice na ranu i sad ko da mi je malo odlanilo. odletit ođletim svr. 'leteći otići, udaljiti se'. — Sve su laste odletile, uskoro nam stiže jesen. 2. 'trčati, odjuriti'. — Zašto si odletio ko brez duše, nisi sačeko da ti kažem zašto te šaljem kod bać Stipe. 3. 'otpasti, otkinuti se, otrgnuti se'. — Nisam zdravo ni zamanio, a kandž'ja mi odleti iz ruke, ko da sam je vućio. odležat-im svr. 1. 'odbolovati'. ~ odležo sam skoro dva miseca u špitalju. 2. 'biti u zatvoru'. — Tako mu triba, kad je przna pa se oma potuče, sad je odležo zbog tuče tri miseca, pa će jedno vrime bit miran. 3. 'dužim stajanjem dobiti bolji ukus (o vinu, rakiji)'. — Dođi na koštanje, otvorio sam jedno bure od dvadeset litara, rakija je cigurno zdravo dobra, odležala je u tom buretu od dudovog drveta pune tri godine. odlipit odlipim svr. 'skinuti nešto što je zalepljeno'. — Ko je odlipio beljeg s pisma? ~ se 'odvojiti se, otpasti'. — Odlipio se malter na zabatu, triba ga skinit da ne padne kome na glavu. odlipljivat (se) odlipljivam (se) nesvr. prema odlipit (se). odlit odlijem svr. 1. 'lijući odvojiti malo tečnosti, odasuti'. — Odli iz boce mlika tako za jedno po litre, a drugo odnesi strini. 2. 'načiniti odlivak, izliti'. — Još nisu stigla nova zvona za našu crkvu, kažu da još nisu i(h) odlili. 3. 'odvojiti čistu tečnost iz jednog u drugi sud'. ~ ovi(h) dana tribaće odlit vino, jel vrenje je već davno stalo. odlivance-eta s 'metalni predmet određenog oblika dobiven livenjem, odlivak'. — Kažu da je odlivance dobro i zato ta zvona imadu tako lip glas. odlivat (se) odliva(m) (se) nesvr. prema odlit (se). odlomit odlomim svr. 'lomeći odvojiti od nečega'. — Evo ti lepanja pa odlomi koliko ti triba, a drugo ostavi dici. ~ se 'otpasti, otkinuti se'. — Odlomila se velika grana na trišnji prid ambetušom. odlunjat odlunjam svr. 'lunjajući otići, odlutati'. — Čim je gazdaumro i njegov ker je digod odlunjo. odmać (se) odmaknem (se) svr. v. odmaknut (se). odmagat odmažem nesvr. prema odmoć. odmaglit odmaglim svr. 'pobeći, nestati, izgubiti se'. ~ uzo je novceunaprid i odmaglio. odmaknit odmaknem svr. 1. 'pomeriti na veće odstojanje'. — Pomozite mi da odmaknemo armar od zida, oću da mažem sobu. 2. 'otići, udaljiti se, izmaći napred'. — Nisam ja ntkolko riči sa komšincom progovorila i krenem, al moj čovik je već dobrim odmako. ~ se 'pomaknuti se na veće odstojanje, udaljiti se'. odmanit odmanem svr. 'nekim gestom izraziti neslaganje, pomirenost i sl. '. — Tako, zaboravila sam šta je pripovidala i odmanila na sve, pa smo se pomirile. odmanjivat odmanjivam nesvr. prema odmanit. odmarat (se) odmaram (se) nesvr. prema odmorit (se). odmest/odmest-etem svr. 'metlom počistiti'. — Đule, uzmi metlu i odmeti slamu na đubre, naduvo je vitar svud po avliji. odmet m 'ono što se odmete, odbaci'. Izr. nije na odmet 'vredelo bi (pokušati, učiniti)'. odminit odminim svr. 'zameniti, smeniti u vršenju posla'. — Nane, site vi, malo pa se odmor(i)te, ja ću vas odminit u kujni. odmirit-im svr. 1. 'primenjujući neku meru, utvrditi (dužinu, težinu i sl. )'. — Odmiri mi od ovog cica pet meteri. 2. 'odrediti kome izvesnu meru čega (neko trajanje)'. — Dobro su mu odmirili zatvora, sa će imat vrimena da razmišlja o lopovluku. ~ se 1. 'pažljivo pogledati jedan drugoga'. — Gledala sam pivčiće kad su se tukli, najpre su se dobro odmirili i onda se zaletili jedan prema drugome. 2. 'oprobati snage, sukobiti se, potući se'. — Odmirili su se oni i u trčanju i rvanju i još se oko tog istiravaje ko je jači. odmoć odmognem svr. 'učiniti štetu ili smetnju'. — Bolje je kad ne dođe, jel kaka je zalupana, uvik mi odmogne štogod, pa moram i za njom radit. odmolit odmolim svr. 'očitati molitvu'. — Ne možeš ti našu majku otirat u krevet, dok ona njezino ne odmoli.

RICNIK 2.pdf

odmoran-rna-rno 'koji se odmorio, svež, krepak'. — Kako ne bi bio oran za rad, kad sam mlad, zdrav i odmoran. odmorit odmorim svr. 'učiniti da ko u mirovanju povrati izgubljenu energiju'. — Moram malo odmorit moje umorne noge. odmorno pril. 'kao posle odmora sveže; osvežavajuće, prijatno'. ~-E, što ti je mladost, toliko si radio, a izgledaš sasvim odmorno. odmotat-am svr. 'odviti ono što je zamotano, razmotati'. — Odmotaj vrengiju pa da svežemo voz. ~ se "odviti se, razmotati se'. — Palo ti je klupče doli i sve se odmotalo. odmotavat-otavam nesvr. prema odmotat. odmrsit odmrsim svr. 'rasplesti ono što je bilo zamršeno, razmrsiti'. — Tribalo bi mi prostrit košulje, a ne možem da odmrsim štrangu; samo da mi je znat ko je tako zamrsio?! ~ se 'razmrsiti se, raspetljati se'. odmrzavat (se)-rzavam (se) nesvr. prema odmrznit (se). odmrznit-ne(m) svr. 'otkraviti, otopiti'. — Led se počo topit, a zemlja još nije odmrzla. ~ se 'otkraviti se, otopiti se'. — Peć je vruća i u sobi nije ladno, a pendžere se još nisu odmrzle. odnedavno pril. 'od pre kratkog vremena, odskora'. — Odnedavno su napravili nov put, sad nam je bliže varoš. odnet-esem svr. 1. 'preneti, premestiti na drugo, udaljenije mesto'. — Mačka je odnela mačiće s tavana, al ne znam di se namistila. 2. 'uzeti, oteti, ukrasti'. Našem komšiji su noćos lopovi odneli sve kokoške iz kokošinjca. 3. 'oduzeti suigraču karte i sl. u igri'. 4. 'razneti, uništiti, upropastiti'. — Došo je onaj čovik, opet mu ne znam ime, brez live ruke je, u ratu mu je bomba odnela ruku. Izr. ko rukom odneto 'potpuno izlečeno'; ~ sa sobom u grob 'ostati tajna'. odnikud pril. 'iz nekog pravca, odnekud'. — iđemo mi tako priko ditelne, kad odnikud istrči zec prid nas. odnimit odnimi(m) svr. 'oduzeti, ukloniti, osloboditi'. — Bože, odnimi grije moje (molitva). odnosit odnosim nesvr. odneti' odojče-eta (coll. odojčad), s 1. 'dete koje se hrani sisanjem'. 2. 'mladunče (najčešće prase) koje sisa'. odoka pril. 'otprilike, nasumce'. — Nisam mirio, procinio sam nako odoka da ima oko tri stotine kila. odolit odolim svr. 'uspešno se odupreti, izdržati, savladati'. — Dao je rič da više nece pit i imo je snage da odoli. Izr. ~ srcu 'uzdržati se, savladati se. odom pril. 'idući korakom, koračajući'. — Vi kako oćete a ja možem samo odom. odomaćit se odomaćim se svr. 'početi se osećati domaćim, bliskim, naviknuti se na izvesnu sredinu, običaje i sl. ' — Nije čedo što se odomaćio kad radi kod nas već godinama. odonda pril. 'od onoga vremena, posle onoga vremena'. — Odonda više nije dolazio. odorat odorem svr. 1. 'orući oduzeti tuđu zemlju'. — Jedan naš komšija sa zemljom, mora makar jednu brazdu odorat. 2. 'otpiatiti kome dug orući njegovu zemlju'. — Novaca nemam da ti vratim, al ću ti dug odorat, ako se ti slažeš. odostrag pril. 'pozadi'. — Udario ga je odostrag i pobigo. odozdo(l) pril. 's donje strane, od dole, na drugoj strani'. — Vidi u fijoki odozdo mora bit još jedna karta da je ostala. odozgo(r) pril. 1. 's gornje strane'. 2. 'još, povrh toga'. — Znam ja šta je cina za običnog konja, ali ovaj je taki da mora dobit štogod i odozgor! odponika 'od postanka, od rođenja, oduvek'. — Svašta su probali š nj im, al on je taki ot ponika i ne minja se. odradit odradim svr. 'radeći otplatiti dug'. — Da ne vraćam dug u žitu, ja ću odradit. odradivat-ađivam nesvr. odradit. odrana ž 'odgoj'. — Pogledajte kakl su to pilići! I, da znate, to je moja odrana. odranit odranim svr. 'othraniti'. — Lako je izrodit dicu, al je teško i(h) odranit. odranjivat-anjivam nesvr. odranit. odrapit odrapim svr. 1. 'jako udariti, odalamiti'. ~ oma da si se smirio, jel ako te ja odrapim s ovim višnjovcom; 2. 'nametnuti nešto veoma nepovoljno'. — Ala ti je ta odrapila cinu, pa ni trepnila nije. odrast-astem svr. 'završiti rastenje, razvoj, porasti'. — Cura vam je odrasla, mogli bi je udat. odreć se odreknem se svr. 'prestati priznavati nekoga za svoga, oglasiti neku vezu (obično rodbinsku) kao prekinutu'. ~ udala se za slugu, a otac je se odreko. odricat se odričem se nesvr. prema odreć se. odrimat odrimam svr. 'provesti neko vreme dremajući, dremati'. — Dico, izađite se sigrat u avliju, dida bi malo odrimo.

RICNIK 2.pdf

odrišen-a-o 'snalažljiv'. — Dobar je to momak i odrišen u svakom poslu. odrišeno pril. 'otvoreno, spretno, neposredno, slobodno'. — On je odrišeno izno sve što je znao i ljudi su bili zadovoljni. odrišit odrišim svr. 'odvezati, razvezati'. — Odriši bućur da vidim šta si donela. Izr. —jezik 'progovoriti'. ~ kesu 'plaćati'; ~ se odvezati se, razvezati se'. odrit oderem svr. 1. v. 'oderati, zelenašiti (fig. )'. — Pravio se da ga žali kad mu je davo na zajam, a onda mu odro i kožu s leđa. odron m 'mesto gde se zemlja odronjava'. — Moraćemo čistit bunar, jedan velik odron nam je svu vodu zatrpo. odronit odroni(m) svr. 'podlokavši odneti zemlju'. — Svake godine nam voda odroni zemlju u bunaru, jednog dana će ga sasvim zavalit. ~ se 'oburvati se (o podlokanoj zemlji)'. odronjavat (se)-onjavam (se) nesvr. prema odronit (se). odrpan-a-o 'obučen u rite, pocepanog odela'. — Čiji je taj veliki deran, tako prljav i odrpan? odrpanac-nca m 'skitnica'. — Ne puštaj u kuću tog odrpanca. odrpat odrpam svr. 'drpajući poderati, pocepati'. ~ se 'poderati se, pocepati se'. odrtina ž 1. 'poderana, iznošena haljina'. — Cura njim iđe u odrtinama, a imadu novaca ko plive. 2. 'razvalina, ruševina'. — Ta tvoja košara je prava odrtina, ja bi je već davno uklonio otale. odsele pril. 'odsad, ubuduće'. — Odsele ćeš ti prat suđe, a ja ću samo kuvat. odstojat-jim svr. 1. 'probaviti neko vreme stojeći'. — Cilu misu sam odstojo. 2. 'biti udaljen od izvesne tačke, ne biti sasvim uz nešto'. — Već se sasvim vidilo da je noseća, suknja joj je sprid fain odstojala. odsvirat odsvlram svr. 'završiti sviranje, izvesti muzičku kompoziciju'. — Ako potreviš da odsviraš moju pismu, petica je tvoja. oducat-am svr. v. odvandrovat. — Kata je oducala u selo, a strv joj stoji svud po kući. odučit (se) odučim (se) svr. 'učiniti da se neko odvikne od čega, da nešto zaboravi'. — Ko bi mog čovika od pušenja odučio, taj bi u raj dospio. odud pril. 'odovud'. — Ja sam odud iz Tavankuta. odularen-a-o 1. 'razuzdan, neobuzdan'. — Nikad ne bi mogla volit takog odularenog monka ko što je bać Tomin Bolto. odnlarit-ularim svr. 'skinuti ular, osloboditi ulara'. — Ko je odulario ždripca, kako ćemo ga sad osedlat? ~ se 'postati neposlušan, razuzdan, raspušten, neobuzdan'. — Dok je bio deran, nije bilo boljeg diteta od njeg, a čim je posto momak odulario se pa samo tira kera po mijanama. oduljit oduljim svr. 'odužiti'. — Nisam ja kriv, popo je danas oduljio pridiku, baš ko za inat, kad ste kazali da žurim na užnu. odškrinit odškrinem svr. 'upola, malo otvoriti'. — Prvo je odškrinio i povirio ima 1 koga. ~ se 'malo se otvoriti'. — Učinilo mi se da su se vrata odškrinila i oma se zalupila. odšrofit odšrofim svr. 'odviti šaraf'. — Donesi ključ da odšrofim ovaj muter na koli. odšrofljivat-ofljivam nesvr. prema odšrofit odšuljat (se) odšuljam (se) svr. 'otići šuljajući se'. — Mačka se odšuljala u slamu i vreba miša. oduminit-umine svr. 'stišati se, prestati (bol)'. — Uzo sam rakije na zub, pa mi je malo oduminio. odunit odunem svr. 'oduvati, ukloniti što duvanjem'. — Samo ti prkosi, pa ću da te odunem s te pendžere. odupirat se-rem se nesvr. prema oduprit se. oduprit se oduprem se svr. 'dati otpor, usprotiviti se, suprotstaviti se'. — Kad su rekvirirali ranu, Vince se, borme, odupro, al su ga perjaroši oma odveli. odurit se odurim se svr. 'prestati se duriti, odljutiti se'. — Pušti je nek duše ~ kad je prođe, oduriće se ko da ništa nije ni bilo. odustajat-jem nesvr. prema odustat. odustat-nem svr. 'napustiti ono što je započeto ili zamišljeno'. — Lakše je da odustanemo od kupovine, nego da se uvalimo u dug. oduvat oduva(m)/oduše(m) svr. 'duvajući oterati, ukloniti, skinuti'. — Kaka si laka ko perce, pazi da te ne oduše vitar. ~ se 'izduvati se i smiriti'. — Je 1 se oduvalo to tvoje bisno sice?! oduvavat (se)-uvavam (se) nesvr. prema oduvat.

RICNIK 2.pdf

oduzet-a-o 'paralizovan'. — Bać Lošu je udarila kap i jedna strana mu je ostala oduzeta. oduzet oduzmem svr. 1. 'uzeti što kome'. — Još kako ga volim, al neću da oduzmem dici oca. 2. 'izvršiti računsku radnju oduzimanjem'. — To i ja znam: kad od pet oduzmeš dva, ostane tri. odužit odužim svr. 1. 'platiti, vratiti dug'. — Ja sam svoje odužio, a vi gledajte ka(d) ćete. 2. 'otegnuti, oduljiti'. — Zašto su tako odužili vinčanje? ~ se 1. 'vratiti ono što se kome duguje'. — Ne možem zaboravit tvoju dobrotu i valdar će bit prilike da ti se odužim. 2. 'osvetiti se (fig. )'. — Divojke su bile zdravo uvriđene i čekale su zgodu da se moncima oduže. 3. 'otegnuti se, razvući se, oduljiti se'. ² Priviše se odužilo to tvoje obećanje, sve se bojim da se nikad neće ni ispunit. oduživat (se) oduživam (se) nesvr. prema odužit (se). odvadit-im svr. 1. 'vadeći izdvojiti iz čega'. — Odvadi malo i(z) zdile, da se ne prolije kad bidneš nosila na astal. 2. 'uraditi deo čega'. — Nisam virovo da ste taki vridni, već ste više od polak odvadili, ako se tako i dalje budete laćali, do podne će sve bit okopano. odvadat-am nesvr. prema odvadit. odvadat odvađam nesvr. prema odvodit. odvalit odvalim svr. 'odvojiti, otrgnuti od celine'. Vitar je odvalio veliku granu one lipe višnje. 2. 'udariti, ošinuti'. — On je najpre mene gurnio pa sam pao, al kad sam usto, tako sam ga odvalio da se oma skljoko na zemlju. 3. 'reći nešto nepromišljeno'. — E, moj Martine, ti ne bi osto živ da ne odvališ štogod čim progovoriš. ~ se 'odvojiti se od podloge, od celine, utrgnuti se'. — Odvalila se jedna grana duda i pala je na put. Izr. ko od briga odvaljen 'pun zdravlja, snage'. odvaljat (se) odvaljam (se) svr. 'otkotrljati'. — Odvaljaj ovo bure na bunar, pa ga triba dobro isprat i pripremit za novo vino. odvaljivat (se) odvaljivam (se) nesvr. prema odvalit (se). odvandrovat-andrujem svr. 'odskitati'. — Nikola je odvandrovo i nema ga već tri dana da dođe kući. odvarat-am svr. 'odmamiti'. — Odvaraj kera iza kuće dok gosti ne izađu iz avlije. odverglat-am svr. 1. 'naizust izgovoriti (fig. )'. — Ti nisi deklamovo već odverglo tvoju pismu. 2. 'odsvirati na verglu'. — Čim je dobio novce, oma i odverglo. odvest odvedem svr. 1. 'vodeći učiniti da ko ili što dođe na određeno mesto'. — Odvela sam našeg Ivana u škulu, posto je đak; 2. 'vodeći udaljiti, ukloniti'. — Čim smo vid(i)li da nam košara gori, prvo smo odveli krave i konje da se krov ne sruši na nji. 3. 'silom povesti, sprovoditi'. — Došli su žandari i odveli ga u zatvor, niko nije znao zašto. 4. 'udati se, poći u kuću mladoženje'. — Dana(s) su odveli i našu Margu, vinčala se s Antunom. odvest-ezem svr. 'otpremiti kakvim prevoznim sredstvom'. — Kad odvezeš prvi voz, ručaj, p onda dođi dalje da svozimo. odvezat (se) odvežem (se) svr. 'osloboditi veza, odrešiti'. — Kad se svi sakrijemo i viknemo, onda možeš odvezat maramu s očivi i tražit nas. Izr. ~ jezik 'progovoriti'. odvezivat (se) odvezivam (se) nesvr. prema odvezat (se). odvić (se) odviknem (se) svr. v. odviknit (se). odvid samo u izrazu dat odvida 'naći izlaz (iz teškoća)'. — Nije to dobro gazdovanje, nauzajmljivo je, pa sad ne zna dat odvida. — Gosti su očli, al ja sam cio dan prala sude i spremala, jedva sam dala odvida svemu. odvijat odvijam svr. 'oterati, odagnati'. — Morali smo pucat is pušaka i tako smo odvijali vrane sa žita. odvijat odvijam nesvr. prema odvit. odvijat-jem svr. 'vejarjem očistiti žito od pleve'. odvijavat odvijavam nesvr. prema odvijat. odvika pril. 'oduvek'. — Naši su se odvika bavili zemljoradnjom. odvikavat (se)-ikavam (se) nesv. prema odviknit (se), odvić (se). odviknit/odvić (se) odviknem (se) svr. 'učiniti da se neko odrekne izvesne navike, odučiti'. — Već po godine od kako smo se vinčali, a moj čovik nikako da odvikne od momačkog društva. — Došli smo u varoš, al nikako ne možem da se odviknem ranog ustajanja ko na salašu kad smo živili. odviše/odviše pril. 'preko mere, preterano, suviše'. — Lipa je i dobra krava, to i sam vidim, al odviše tražiš, komšija, ne možem toliko platit. odvit odvijem svr. 'razmotati nešto što je savijeno'. — Odvi malo dite, da ga vidim kako izgleda golušavo. — Odvi ranu pa ćemo je opet namazat rakijom. ~ se 'odmotati se, razmotati se, razviti se'. ~ odvilo ti se klupče vunice, mačka se sigrala š njim. odvitnik m 'advokat'. — Njegov sin je odvitnik, zato se suda sa svakim. odvlačit (se) odvlačim (se) nesvr. prema odvuć (se).

RICNIK 2.pdf

odvodit odvodim nesvr. prema odvest (odvedem). odvrćat (se)-ćem (se) nesvr. prema odvrnit (se). odvrnit odvrnem svr. 1. 'okretanjem odgovarajuceg zavrtnja pokrenuti ili pojačati nešto'. — Odvrni slavinu na muljači j nosi masta u burad. 2. 'odviti, odšrafiti'. — Ajde, probaj ti, ja ne možem da odvrnem šrof, čini mi se da je jače zarđo. 3. 'zadići, posuvratiti'.-Malo odvrni jorgan da vidim tu lipu ponjavicu. 4. 'vrteći otkinuti'. — Da sam znala da ćeš taki bit, bolje bi bilo da sam ti glavu odvrnila kad si se rodio. ~ se povr. — Stegni malo onaj muter na plugu, odvrnio se u oranju. odvuć-učem svr. 1. 'vukući preneti'. — Odvukli smo sve žito i samlili ga. 2. 'silom odvesti; povući za sobom'. — Nana nisu tili, al mi smo i odvukli, nek jedared i oni vide to čudo cirkus. ~ se 'otići jedva se krećući, oteturati se'. — Dida su tako iznemogli kad su nas ispratili, jedva su se odvukli natrag do kreveta. odvugnit-nem svr. 'omekšati, ovlažiti se ostavljanjem na vlažnom mestu'. — Dugo smo držali so u komori, a tamo je dosta vlažno i so je zdravo odvugnila. 2. 'ojužiti, otopliti (o vremenu)'. — Samo da se sunce probije kroz oblake i vrime će odvugnit. odzivat (se) odzivam (se) nesvr. prema odazvat (se)'. — Ne odzivam se zato što nisam čuo da me zovete. odzvat (se) odzovem (se) svr. 'odazvat (se). — Moraš se odzvat kad te mater zove. odzvonit odzvonim svr. 'zvonjenjem dati znak, oglasiti'. — Da se mi manemo i krenemo na užnu, jel podne je već davno odzvonilo. Izr. odzvonilo mu je 'došao mu je kraj, umro je'. odžačar m 'dimničar. — Da ste vid(i)li sinoć kako su nam dica izgledala, ko da su se sigrali odžačara. odžačarov-a-o 'koji pripada odžačaru'. — Odžačarove ruke su uvik garave od posla. odžačarski-a-o 'koji se odnosi na odžačare, dimnjičare'. — Odžačarski poso je uvik po krovovima kuća i oko odžaka. odžak m 1. 'dimnjak'. 2. 'otvoreno ognjište s kojega ide dim neposredno u dimnjak'. — Obisili smo divenice u odžak da se suše. Izr. pod odžakom 'prostor odakle se loži u peć i gde se nalazi ognjište'. ofucat se ofucam se 1. 'otrcati se. — Šta ne baciš već te ofucane čakčire, sramota je da te svit u njima vidi. — Bolondoš ti se sav oko rukava ofuco. 2. 'propasti (fig. ). — Kaki je to viđen čovik bio, a sad se propio, niki smanjio i ofuco. ogadit se-im se svr. 'postati gadan, odvratan'. — Triba cuclu zamočit u sirćet pa nek mu se ogadi, onda će je i sam bacit. ogavan-vna-vno 'oduran, odvratan'. — Ta prokleta žena sa svojlm ogavnim jezikom svima je već napakostila. oglabat-am svr. 'oglodati'. — Valdar niko ne voli tako oglabat košćuru ko naš Joso. ogladnit ogladnem svr. 'postati gladan'. — Čim ogladnu, maniće se sigre i dojurit kući. oglavnik-ika m 'deo konjske opreme (za glavu)'. — Nemoj isprezat konje, samo njim skini oglavnike i daj prid nji sina. ogledalce-eta s dem. od ogledalo. ogledat-am svr. 1. 'pregledati, utvrditi'. — Ogledaj kokoške da znamo koliko će jaja snet danas; 2. 'pogledati se u ogledalo'. — Nisamse ogledala pa ni ne znam kako sam se povezala. ogledat (se) ogledam (se) nesvr. prema ogledat 2. oglendžat-am svr. 'olabaviti, opustiti, omekšati'. — Oglendžaj nogu pa da napipam di si je udario, kad je držiš ukočeno, teško ću pronać bolno misto. ~ se 'opustiti se, otromboljiti se'. — Šta si se tu vazdan oglendžo, pa se vučeš ko pijan. oglunit oglunem svr. 'ostati bez sluha, ogluhnuti'. — Kako je puko na zeca, a stojo je blizo mene, oma mi je livo uvo oglunilo. ogluvit ogluvim svr. 'učiniti gluvim'. — Naš dida su od starosti ogluvili. oglobit oglobim svr. 'kazniti globom, novčanom kaznom'. — Subaša me uvatio da napasam ovce na tuđem žitu i oglobio me. oglodat-am svr. v. oglabat. ogolit ogolim svr. 'učiniti golim (skinuvši kome odeću, uklonivši lišće, perje, uništivši šumu itd. )'. — Jesen je taka: čim dođe, ona načisto ogoli sve drveće. ograbit-im svr. 'grabljama pokupiti (na njivi, posle sadevenih snopova u žetvi ili posle sadevenih stogova sena)'. — Dok mi ne dođemo kući, ti, Mare, ograbi lišće koje je vitar nano u avliju. ograbljicat-am svr. 'pokupiti grabljama, grabljicama'. — Kate, ograbljicaj lišće ispod jablanova. ograđa ž 'ono čime je što ograđeno, odvojeno od drugog čega'. — Pala su vrataca na ogradi tvoje bašče. ogradica ž dem. od ograda. — Prid salašom je ona nasadila puno cvića, još je i ogradicu od mali leca napravila. ogradit (se) ogradim (se) svr. 'podići ogradu, okružiti ogradom'. — Moraćemo ogradit vinograd da nam zecovi ne izgrizu one mlade voćke. ograđivat (se)-ađivam (se) nesvr. prema ogradit.

RICNIK 2.pdf

ogranit ograne svr. 'sinuti, obasjati'. — Šta se fališ da si uranio, a usto si kad je svanilo i ogranilo sunce. ogrćat (se)-em (se) nesvr. prema ogrtat (se). ogrebat-em svr. 1. 'zaparati nešto noktom ili nečim oštrim ili šiljastim'. — Sigrala sam se s mačkom i naedared me ogrebala čapkom. 2. 'očistiti zagorenu koru od jela u sudu u kojem je spremano'. — Nane, možem ogrebat mliko što je zagor(i)lo? ~ se 'zadobiti ogrebotinu, načiniti sebi ogrebotinu'. — Malo sam se ogrebo na onaj zarđali drot, nisam ga vidio da visi na velikoj kapiji. ogrijat (se)-jem (se) svr. 1. 'dati, preneti ili primiti toplotu (vatra, sunce i sl. )'. — Badavad se turamo oko nje; ladna peć nas neće ogrijat. 2. 'roditi se, granuti (o suncu)'. — Biće nam lakše čim sunce ogrije. Izr. da i mene sunce ogrije 'da se sreća osmehne'. ogrist-izem svr. 'pojesti grizući nešto unaokolo'. — Nećeš više dftbit cilu jabuku kad si ovu tako ogrizo ko miš i polak bacio. ogrišit ogrišim svr. v. grišit. — Pazi na se, sine, nemoj ogrišit ni sebe ni druge. ~ se 'učiniti greh prema kome, čemu'. ogriv m 'sredstvo za grejanje (drvo, ugalj i dr. )'. — Ne bojimo se mi zjme, kod nas uvik ima ogriva zadosta, a kad drugog i ne bi bilo, kuružne imamo koliko oćeš. ogrizina (obično pl. ) ž 1. 'stabljike kukuruzovine s kojih je stoka pojela lišće'. — Nama ogrizina dobro dođe ko ogriv za loženje. 2. 'ostatak od pojedenog voća ili od jela'. — Neće drugi valdar za tobom ist tvoje ogrizine?! ogrm(i)lo s 'remen ili lanac, kojim se vezuje ruda za am konja (nekad se stavlja i na vrat konja)'. — Vranje, donesi kožno ogrm(i)lo, a ovo gvozdeno odnesi natrag u naslam. ogrnit (se) ogrnem (se) svr. 'pokriti ili nabacati na koga kakav pokrivač ili deo odeće (radi zaštite od hladnoće, kiše i sl. )'. — Ponesi rojtošku maramu i ako ti bidne ladno, ogrni je. ogrtač-aca m 'deo odeće kojim se ljudi ogrću'. — Znam da sad nije zima, al ako ćeš mene poslušat, ponećeš kaki ogrtač. ogrubit-im svr. 'učiniti grubim'. — Od ladne vode i mraza koža mi je na rukama ogrubila. oguglat-am svr. 'postati ravnodušan, naviknuti se na nevolje'. — Svaki dan ga abriktuje, pa je već oguglo na njezine riči; — Ispočetka mi je bilo zdravo teško u svekrovinoj kući, a posli sam oguglala. ogulit ogulim svr. 'skinuti nešto s nečega guleći' (npr. kožu, koru sa drveta, voće i sl. )'. 2. 'prokockati'. — Čujem da je sinoć Boltu onaj kockar Beno do gole kože ogulio. oguravit-im svr. 'učiniti guravim; postati gurav'. — Žalio se da ga bole leđa i naedared je oguravio i niko ne zna od čega boluje. ojačanje s gl. im. od ojačat (se). — Ukopaj ode jedan stup ko ojačanje. ojačat (se)-am (se) svr. 'postati jak; postati jači'. — Kandar je vitar opet ojačo. ojačit (se) ojačim (se) svr. 'postati jakim (jačim)'. — Ništa ti ne brini, još je dite malo, proodaće čim još malo ojači. ojagnjit se-i se svr. 'doneti na svet jagnje (o ovci)'. ojak-a-o 'prilično jak; krupan'. — Došo je jedan ojači deran i istuko ga. ojarin m 'zlikovac, razbojnik'. — Čuo sam da je onaj Loša ojarin izišo iz zatvora, ne znam dokleg će izdržat napolju?! ojarit se-i se svr. 'doneti na svet jare (koza)'. — Jel ti se koza već ojarila? oje s 'drveni deo jarma ~ pokretna ruda za koju se vezuje plug'. — Meni se čini da je ovo oje napuklo. ojerin m 'krvnik'. — Nisam ja tvoj ojerin, pa da ti glavu skidam, samo oću da ti kažem da ne valja što radiš i da ćeš kad tad nasradat. ojman m 'neradnik, nevaljalac'. — Ne tribaš mi kad nisi dobar, idi u ojmane. ojutros pril. 'jutros'. — Kad su očli? ~ ojutros rano. ojužit (se)-i (se) svr. 'popustiti, oslabiti, pod uticajem južnog vetra (o mrazu), početi (se) topiti (o snegu i ledu)'. — Samo kad je ojužilo, sad neće ni snig zadugo. oka ž 'stara mera za težinu: 1,293 kg'. — Daću ti oku žita za sime, a ti ćeš mi vratit dvi kad ovršeš. okajat-jem svr. 'iskupiti greh kajanjem'. — Ja ću moj gri sam okajat. okajavat-ajavam nesvr. prema okajat. okance-eta s 1. dem. od okno 2. 'dem. od oko'. okanit se okanim se svr. 1. 'proći se, ostaviti se, manuti se'. — Najbolje bi bilo da se on okane tog posla što nije za nj'eg. 2. 'ostaviti koga na miru'. — Nađi koga drugog pa ga gnjavi koliko oćeš, a mene se okani. okapanje s 1. gl. im. od okapat. 2. 'muka, teškoća, neprilika'. — Ne zna žena kako da se oslobodi tog okapanja, rastrzana je između svoj'e dice i pijanog čovika.

RICNIK 2.pdf

okarat okaram svr. 'izgrditi, ukoriti'. — Da koliko voliš svoje dite, kad prkosi triba ga okarat. okasnit okasnim svr. 'doći kasno, zakasniti; zadržati se'. — Malo smo okasnili sa sijanjem, vrime nas je zbunilo, bilo je dosta kiše. okasno pril. 'dosta kasno'. — Bilo j'e okasno kad se krenilo. okat-a-o 'koji ima krupne oči'. — I lipa i okata cura. okefat-am svr. 'očistiti kefom, očetkati'. — Daj mi kefu da okefam ovaj' moj' stari šešir. ~ se uz povr. okilavit-im svr. 'dobiti kilu, postati kilav'. — Bio je dobar nerist dok nije okilavio. okiselit-im svr. 'učiniti da nešto postane kiselo, zakiseliti'. — Mogla si manje okiselit salatu. okišit (se)-i (se) nesvr 'neprekidno liti (o kiši)'. — Nije dobro, okišilo se, a tribalo bi orat. okitit-im svr. 'ukrasiti (cvećem, zelenilom ili nečim drugim)'. — Svakog svata su okitili perlicom. ~ se 'ukrasiti se'. — Završili su žetvu i risari su se okitili vincima od žita. okivanje s gl. im. od okivat (se). — Pravc okivanje samo dobar kovač zna. okivat (se) okivam (se) nesvr. prema okovat (se)'. oklada ž 'opklada'. ~ oklada je oklada i nema varanja. okladit se-im se svr. 'ugovoriti, sklopiti opkladu'. oklagija ž 'duguljasto, valjkasto glatko drvo. koj'im se tanji, razvija testo pri mešenju'. — Dico, da ste mirni bili, je 1 će oma oklagija proradit. oklembesit-embesim svr. v. 'otromboljit. — Baćo su ga izružili, zato je Joso oklembesio glavu. ~ se v. otromboljit se. oklepavit-im svr. 'postati klepav'. — Oklepavio si zato što uvik šepicu natučeš, a uši ti ostanu napolju. oklinak-inka 'jezičak zemljišta (obično na kraju parcele koji se uvlači u susednu parcelu)' — Nisam uzoro oklinak da ne ugazim komšinsko žito. oklivanje s gl. im. od oklivat. ~ ima cura razloga za oklivanje, zato odlaže svatove. oklivat okllvam svr. 'odlagati, odugovlačiti izvršenje nečega, ne odlučivati se'. — Dok ti razmišljaš i oklivaš, dotleg će vrime proć, pa nećeš ništa uradit. okliznit okliznem svr. 'okliznuti'. — Basamage su pune leda, pazi da ne oklizneš. ~ se 'omaći se na klizavoj površini'. okno s 'staklo na prozoru'. — Na pendžeri s puta jedno okno je ispalo. oko s (mn. Sči, gen. očivi/očiju) 'organ čula vida u čoveka i životinj'e'. Izr. skloni mi se s očiju (očivi) 'odlazi da te ne gledam'; varaju ga oči 'pogrešno vidi'; više vide četri oka nego dva 'treba i drugoga pitati za mišljenj'e'; vrana vrani oči ne vadi 'rđav rđavom ne čini zla'; di su ti bile oči 'kako nisi zapazio'; vidit i golim okom 'bez pomoćnih sredstava' gutat očima 'željno gledati'; dat što na lipe oči 'dati na poverenje'; otvorit oči 'obratiti naročitu pažnju'; dok okom trepneš 'za čas'; imat (držat) na oku 'motriti, vrebati'; zavadio bi dva oka u glavi 'veliki spletkaroš'; zažmurit na jedno oko 'praviti se nevešt'; zaklopit oči 'umreti'; zamazat kome oči 'zavarati koga'; zapet za oko 'obratiti pažnju, svideti se'; iđi kud te oči vode 'idi kuda znaš'; izdale ga oči 'oslabio mu vid'; u četri oka 'nasamo, bez trećeg lica'; kad dođu vile očima 'kad bude u krajnjoj opasnosti'; kud ona okom, tud on skokom 'poslušan'; kud će suza nego na oko 'svoj svome u nevolji'; mrak mu pao na oči 'obnevideo od besa'; naparit oči 'nauživati se gledanjem'; ne skidat oka sa koga 'stalno piljiti u koga'; ni za žive oči 'ni po koju cenu'; oko za oko, zub za zub 'vratiti ravnom merom u odmazdi'; otvorit oči kome 'otkriti istinu'; otvorit četvere oči 'dobro otvoriti oči'; oči mi ispale 'u zakletvi'; ošinit ooima 'neprijateljski pogledati'; padat u oči 'biti veoma uočljiv'; pogledat čemu u oči 'suočiti se s pravim stanjem stvari'; skočit kome u oči 'napasti'; puklo mu prid očima 'postalo mu je jasno'; sinilo mu prid očima 'shvatio je istinu'; slip kod očivi 'nepismen'; smrklo mu se prid očima v. 'mrak mu pao na oči'; uzet koga na oko 'paziti na koga'; u njega su velike oči 'lakom je'; oči svašta vide, a sebe ne vide, napunit oči suzama 'zaplakati'; na svojer ođene oči 'očigledno'; na lipe oći 'dati, verovati'; ne viruje ni svojim očima 'opsednut sumnjama'; slipo ~ 'slepoočnica'; — Stipe, Stipe, šta si to uradio, mogo si ubit rođenog brata, malo je falilo da ga udarlš u slipo oko. okobolan-lna-lno 'bolestan na oko (oči)'. — Kolko ja znam, Vita je od rođenj'a okobolna. okociljnit se okociljnem se 'okliznuti se'. — Marko se okociljne na led i opruži se koliki je dugačak. okolo pril. 'okolnim, zaobilaznim putem, zaobilazno'. — Žuri se i nemoj ić okolo, već udari priko njiva. Izr. okolo kerđe pa na mala vrata (zaobići prepreku, ući na maia vrata vezom). okomice pril. 'koso, strmo, upravno'. — Krene okomice na brig i izvrne kola. okomit se okomim se svr. 'nasrnuti, ustremiti se (napadima) na koga'. — Šta si se okomio na tog derana ko zima na golog čovika, a on ni kriv ni dužan. okopat-am svr. 'kopajući zemlju oko biljke, voćke, očistiti od trave i drugih štetočina'. — Bilo je dosta vlage, pa je trava

RICNIK 2.pdf

narasla i dvaput smo morali kuruze okopat. okopnit okopni svr. 'otopiti se, raskraviti se (o ledu, snegu)'. — Napolju je snig okopnio, misto sonica, triba u kola upregnit. okoprcan-cna-cno 'vešt, spretan, živahan, okretan'. — Samo vi Vinka pošaljite u dućan, taj okoprcan deran će sve nabavit. okorit okorim svr 1. 'dobiti koru, skoriti se'. — Dobro je kad rana okori, to je znak da prolazi. 2. 'postati zadrt, držati se uporno čega'. — Toliko je okorio u mržnji, da plane i kad mu samo spomeneš sina. 3. 'naviknuti na što (rad, način življenja)'. — Paji ne vridi divanit, čovik je sasvim okorio u pijanstvu. ~ se 'pretvoriti se u koru, stvrdnuti se na površini'. — Malo ti se, ženo, okorila pogača. okorovit-im svr. 'učiniti da što zaraste, obraste u korov, zakoroviti se'. — Da da je okorovilo kad nismo ugarili. okoštat-am svr. 'kušati, probati'. — Ja ni zrnceta okoštala m'sam, a baš je grožđe bilo lipo i krupno ko volovsko oko. okotit okoti svr. 1. 'doneti na svet mladunče (o nekim životinjama)'. — Naša cfca je pet mačića okotila. 2. 'roditi dete (o ženi, pogrd. )'. — Toliko je okotila dice, pa njim sad ne zna dat odvida. ~ se 'doći na svet (o nekim životinjama)'. okovat okujem svr. 'pričvrstiti nešto okovom, metalnim okvirom ili ekserima'. — Nemoj još prat u novom kortu, najpre ćemo ga okovat plejom, dulje će trvat. ~ se 'lišiti se slobode stupanjem u brak (najčešće mimo sopstvene volje)'. — Marga se okovala za udovca. okračat-am svr. 'postati kratak, skratiti se'. — Ispod okračali rukava zimskog kaputa, virili su rukavi malog kaputa. okratak-tka-tko 'prilično, dosta kratak'. — Ova naša dica samo nas u trošak tiraje, vidim da su Ivanu čakčire okratke, moraćemo mu kupit nove. okratit okratim svr. 'načiniti kraćim'. — Nane, meni se čini da ste mi malo okratili bilu suknju. okratko pril. 'prilično, dosta kratko'. — Morala je obuć i nosit kad je tako okratko sašiveno ruvo. okrečit okrečim svr. 'krečom premazati, ooeliti'. — Okrečila sam spolja salaš, još mi je ostalo da umažem krečom i košaru. okrećalište s 'mesto gde se što okreće. — Na ovom okrećalištu smo kadgod vrli na konjima. okrećanje s gl. im. od okrećat (se). — Zaboliće te vrat od okrećanja za curom. okrećat-em/okrećat, okrećem nesvr. prema 1. 'okrenit', 2. 'izvrdavati, izbegavati; izvrtati'. — Nemoj ništa okrećat, već mi odgovori je si 1 bio kod Roze je 1 nisi?! 3. 'plesati sa nevestom na svadbi po ponoći kao deo svadbenog običaja'. — Već dva sata ot kako okreću snašu, nakupiće puno rešeto novaca. okrenit okrenem svr. 1. 'kružnim pomeranjem promeniti položaj, obrnuti'. — Okreni glavu i gledaj vamo. 2. 'skrenuti, savi'i'. — Vidio sam kola kako odlaze dok nisu okrenila u sokak. 3. 'početi igrati, zaigrati (karte)'. — Došo sam da okrenemo koji durak. Izr. kud god okreneš 'ma šta uradiš'; ~ leđa 'napustiti'. ~ se 1. 'obrnuti se; prevrnuti se'. 2. 'osvrnuti se, obazreti se'. — Dida su toliko bolesni da njim se i okrenit teško. Izr. okrenila mi se sva kuća 'zaprepastila sam se'; okrenilo se sve natraške 'sve je pošlo rđavo'; ~ nabolje 'poboljšati se'; ~ nagore, na zlo 'pogoršati se'; ~ od koga 'prekinuti s kim vezu'; svit se naopako okrenio 'sve je suprotno ranijem'. okresat okrešem svr. 'odseći, odrezati gornji deo, vrhove čega; odrezati sve grančice s jedne grane, pruta'. ~ oma ću doć na ručak i ja, samo da okrešem još ovaj jedan dud. okrilje s 'zaštita, čuvanje, odbrana'. — Malo dite je ko ptić, čim ga kogod napadne, oma se sklanja pod majčino okrilje. okripit se okripim se svr. 'potkrepiti se, uzeti što od jela ili pića'. — Znam da si umoran, al sidi za astal i uzmi koji zalogaj, kad se okripiš i malo odmoriš, opet će bit sve u redu. okrivit okrivim svr. 'bacati krivicu na koga, optužiti, proglasiti krivim'. — Da nisi ništa uradio što ne triba, ne bi te okrivili. okrivljen-a-o 1. trp. prid. od okrivit. 2. 'onaj koji je okrivljen, okrivljenik'. — Eto, niko na to nije ni pomislit mogo, a na kraju je Joso okrivljen. okrivljivat-ivljujem nesvr. prema okrivit. okrljat (se)-am (se) svr. 'oporaviti se'. — Posli one velike oluje, jesu l vam se pilići okrljali? — Polak je ostalo, a drogi su pocrkali. okrugli-gla-glo 1. 'koji ima oblik kruga, lopte, koji je sličan krugu, lopti'. 2. 'gojazan'. — Eno, iđe tvoj lip, okrugli momak, sa(d) će se dokotoruškat. okruglo pril. 1. 'kao krug, lopta, u obliku kruga, lopte'. — 2. 'u okruglom iznosu, zaokrugijeno'. — Pa, nek bidne pet iljada okruglo. okrunit okrunim svr. 'kruneći odvojiti u manjim česticama'. — Bojim se da će ovaj vitar okrunit cincokrt. ~ se 'odvojiti se od čega u malim česticama'. — Tribalo je ranije kosit žito, fain je već sazrijalo i dosta se okrunilo. okrupnit (se) okrupnim (se) svr. 'postati krupan ili krupniji, ojačati'. — Dosta dugo nisam vidio Paju, kako je okrupnio, izraso je u pravog momka.

RICNIK 2.pdf

okrzat se-a se svr. 'oštetiti se, pohabati se na krajevima'. — Šla si radio, kad ti se desni rukav na kaputu tako okrzo? okrznit-nem svr. 'dodirnuti, dotaći, očešati'. — Je 1 te udario Ivan? — Nije me ni okrznio. ~ se 'dotaći se, očešati se'. oktober m 'deseti mesec u godini, listopad'. okućit se-im se 'steći, snabdeti se onim što je potrebno za domaćinstvo'. — Radio je ko crv i mrav, al se za tri godine i okućio, posto je svoj gazda. ol ola olo 'ohol. ' — Lipa jeste al i ola, kad iđe misliš da po jajima gazi, t;:ko ni. bada nogama. okumit se okumim se 'postati kum s kim (prilikom rođenja ili venčanja)'. — Okumili smo se, kad mi se sin rodio, on ga je držo na krštenju. oladit(se) oladim (se) svr. 1. 'postati hladan'. — Dok vi niste došli, ilo se oladilo; Umiću se u vodi iz bunara, da se malo oladim, zdravo je vrućina danas; Čim je čuo da cura ima momka, oma se oladio za njom. 2. 'prestraviti se'. — Kako si dotrčo i ko brez duše počo pripovidat, mi smo se svi u sobi skoro oladili, pomislili smo da vam se salaš srušio na ukućane. 3. 'umreti'. — Čim se matori oladi, raspašće se i njegov gazdašag, sinovi će se oma podilit. Izr. Kad se oladi, oma se osladi 'o pokojniku samo lepo'. oladnit oladnim / oladnem svr.. 1. 'postati hladan, ohladiti se'. — Dugo vas nema otkad sam vas zvala na užnu, pa je ilo oladnilo. 2 'ozepsti, nazepsti'. — Ne znam di sam oladnio kad furtom kijam. ~ se 'ohladiti se, postati hladan'. olagat olažem svr. 'reći neistinu, laž o kome'. 2. 'prevarom oženiti koga (fij,. )'. — Da se dočepa posla svašta je divanio o Janku i olago ga je uzduž i popriko; ~ olago je tu mladu curu, pa se tako udala za njeg. olaj m 'ulje'. — Dodaj mi olaj da podmažem mašinu. olajat-jem svr. 'reći laž, nešto ružno o kome, oklevetati (pogrd. )'. — Kaka je to mater kad rođenu dicu olajava i ispripovida po selu. olajavanje s gl. im. od olajavat. — Za olajavanje je uvik bilo nepoštenog svita. olajavat-ajavam nesvr. prema olajat. olak-a-o 1. 'koji je dosta lak, lagan'. — Pogledo je svinjče i učinilo mu se olako, al kad su ga izmirili težio je skoro sto kila. 2. 'koji je lošeg morala, malo pokvaren (obično o ženskim osobama)'. — Nije ona za tebe, nju svi drže za olaku curu. olako pril. 1. 'na lak način, bez napora, bez teškoća'. — Naš komšija avik kupuje nike sri'ćke, tio bi olako da se obogati, al ga srića slabo služi. 2. 'nedovoljno promišljeno'. — Moždar ja i nisam u pravu, al mislim, Vranje, da ti olako uzimaš kad si na rič sve tvoje ostavio i poklonio još za života. olakšanje s 'popuštanje jačine bola, poboljšanje'. — Pijem lik i ko da osićam malo olakšanje. olakšat-am svr. 1. 'učiniti lakšim, rasteretiti'. — Put je bio tako rđav da smo morali olakšat kola da bi konji mogli izvuć po buzal(i)ci. 2. 'učiniti da se što lakše izvrši, izvede, razume; pomoći'. — Sve komšije su nam došle na mobu samo da nam ubrzaje i olakšaje berbu grožđa. ~ se povr. prema olakšat (1). olica m i ž 'ohol čovek, onaj koji se drži nadmeno'. — To je taka olica, ko da se u sto lanaca rodio. olinjat (se)-am (se) svr. 1. 'izgubiti dlaku (pas, mačka); stanjiti se od upotrebe, izlizati se'. ~ ima ta opaklija više od dvadeset godina i ne triba se čudit što se olinjala; 2. 'ošišati se "do glave'". — Šta si se tako olinjo?! olit se olim se nesvr. 'oholiti se'. — Samo da mi je znat na čeg se taj balo oli?! olizat oližem svr. 'polizati'. — Nane, ja ću olizat varnjaču od pekmeza. ~ se 'izgubiti prvobitnu boj'u, sjaj (o odelu), otrcati se'. — Džepovi na tvom kaputu su se sasvim olizali, moraćemo ga odnet sabovu da se opravi ako mož. olo pril. 'nadmeno, gordo'. — Tako je olo koraco ko paradeški konj. Sloš m 'koren trske posle seče'. — Trsku triba sić što bliže leda, da ološ ostane što kraći. oltar-ćra m rlg 'deo hrama u kome se vrši glavni deo bogosluženja'. lzr. dovest prid ~ 'vezati brakom'; stat prid — 'venčati se (u crkvi)'. oluja ž 'vrlo snažan vetar sa povremenim kovitlacima, obično praćen grmljavinom i padavinama'. — Za to po sata, koliko je trajala oluja, sivalo je i grmilo na sve strane, a vitar je lomio drveća i nosio crip s krovova. olujan-jna-jno 'koji donosi oluju, pun oluje'. — Olujna kiša je sa vitrom i grmljavinom. olujina ž augm. od oluja. olujno/olujno pril. 'kao oluja'. — U aeru se osit(i)lo štogod olujno, pa smo se svi' uznemirili. oluk m 'žleb ili cev kojom otiče voda s krova. — Triba očistit oluk, pun je trske pa se voda priliva i teče po zidovima. oljoljat se olj'oljam se svr. 'jako se opiti'. — Olj'oljo se, pa sad iđe i u svakog zabada. oljuštrit oljuštrim svr. 'oljuštiti'. ~ se 'ostati bez ljuske (o plodovima). oma pril. 1. 'ovog časa, istog trenutka, vrlo brzo, uskoro'. ~ oma ću doć da vam pomognem unosit džakove, samo da obujem cipele. 2. 'neposredno uz nešto, sasvim blizu (prostorno)'. — Vrataca se nalaze oma do velike kapije s live strane.

RICNIK 2.pdf

omacit omaci svr. 'okotiti mače (mačiće)'. ~ se 'dobiti mačiće, okotiti se (o mački)'. omak-aka m 'jednogodišnje muško ždrebe (v. ome)'. omaknit se omaknem se svr. —. 1. 'okliznuti se'. — Omakla mi se noga i malo j'e falilo da se opružim koliki sam dugačak. 2. 'izleteti, izmaknuti se (o neopreznoj reči, nehotičnom postupku i sl. )'. — Šta da ti kažem drugo nego omaklo mi se, pa to ti je: ko da ne znam da je rič o njezinom sinu, ja np. valila, Ivan je lopov, pa Ivan j'e lopov. omalit-im svr. 'nedovolj'no spremiti, omanjiti'. — Izgledalo mi je da sam omalila kolač, vrlo je nezgodno da gosti gledaje jedan u drugog oće 1 bit dosta za svakog, pa sam zakuvala još jednu tepciju i tako sam se ocigurala. ~ se 'nedovoljno uzeti ili spremiti (pored dovoljnog i širokog izbora)'. oman m 'bot. zelj'asta biljka Inula helenium'. omanit omanem svr. 1. 'zamahom zavitlati'. ~ uzme mačka za rep, omane oko sebe i baci ga priko glave. 2. 'ovlaš preći preko nečega'. — Uzmi krpu pa malo omani astal i stocove, moždar su prašni. 3. 'dati manji prinos od prosečnog, podbaciti (o letini)'. — Ove godine j'e omanilo i žito i j'ečam, a očekivali smo rod bar ko lani. omanji-a-e 'omalen'. — Ostala je još ona omanja njiva, tamo ćemo krumpir zasadit. omanjivanje s gl. im. od omanjivat. — Omanjivanje nas pogađa već treću godinu, al porcija se ne smanjiva. omanjivat-anjivam nesvr. prema omanit. omasan-sna-sno l'dosta, irilično mastan'. — Zdravo ti je dobar prisnac, Tezo, jedino mi je malčice omasan. omastit se omastim se svr. 'najesti se masnog, ukusnog jela'. — Nadam se, Antune, da si se i ti omastio, kažu da si bio u svatovima kod Ivše. omatorit-im svr. 'postati mator, ostareti'. — E, moj Graco, omatorio si, a još ti glava nij'e sazrijala. Izr. Omatorio ko lanski kupus. omazat omažem svr. 'polizati ostatak neke mase'. — Nemojte se svađat: anica će omazat zdilu od krema za tortu, a Joso će omazat tepciju od izlivenog šećera. ome ometa (zb. omad) s 'jednogodišnje ždrebe'. — Prodaću ti kobilu, al ne dam njezino ome, ostaće meni za priplod. omekšat-am 1. 'postati mek, savitljiv'. — Otkako sam jedno dvared nabokso čizme, sare su fain omekšale. 2. 'postati blag, popustljiv, raznežiti se'. — I naš su baćo omekšali otkako su zašli u godine, 3. 'udobrovoljiti'. — Samo ti Iipo oko baće pa će on omekšat i postaćeš mu najbolji zet. omest ometem svr. 'počistiti metlom'. — Sobu ćeš omest i piliće naranit. omica ž 'jednogodišnje žensko ždrebe, mlada kobila'. ominjat se-njem se svr. 'osvrtati se na nekoga svoga, iščekujući od njega pomoć'. — Nemoj se na me ominjat, snađi se sam. omišavit-i svr. 'dobiti bolest (o konju, kada se zagrejan previše napije hladne vode)'. — Kazo sam da ne pojite konje dok su vrući; napili su se ladne vode i omišavili. omitiljavit-im svr. 'postati metiljav'. — Kažu da i čovik mož omitiljavit ako su ovce mitiljave. omlaćivat-aćivam nesvr. prema omlatit. omlatit omlatim svr. 1. 'mlaćenjem izdvojiti zrelo zrnevlje žita iz klasja, ovrći'. — Kadgod je bilo malo žita i ljudi su ga omlatili. 2. 'otresti plodove s drveta'. — Vitar nam je omlatio dosta jabuka, a još više krušaka. omlitavit-im svr. 'postati mlitav, opustiti se, malaksati'. — Pa, šta oćete sad od njeg, čovik j'e ostario i omlitavio. omorina/omorina ž 'sparno vreme pred kišu, zapara'. — Pogušićemo se na ovoj omorini ako ufriško ne padne kiša. omraza ž 'zavada, mržnja'. — Kaka mi je to kuća, di je mater u omrazi sa rođenom ćeri?! omrazit-im svr. 'izazvati omrazu između nekoga, zavaditi'. — Zamisli, Stane, ona šašava Lozika je tila omrazit mene i mog momka Lazu; — Šta se taj omraženi filanc mota oko naše Marice? omrkat omrče svr. 'oploditi ovcu'. — Komšinski ovan je omrko naše ovce. omrknit omrknem svr. 'zateći se negde kad se spusti noć; zanoćiti'. — Ne bi volila da digod omrkneš na putu. omrsit se omrsim se svr. 1. 'pojesti masnu hranu'. — Poslaćemo našem katani pak nek se omrsi za Božić. 2. 'ogrešiti se o pravila posta, uzimajući mrsnu hranu'. Lovro, Lovro, ti si se opet omrsio u petak, vidim ja, ti ćeš završit u paklu. omršav-a-o 'dosta mršav'. — Lipo ti je naraso deran, al ko da je malo omršav. omršavit-im svr. 'postati mršav, oslabiti'. — Čovik ti je zdravo omršavio, da nije bolesan?! omrznit-nem svr. 1. 'ispuniti se mržnj'om prema nekome; postati mrzak'. — Samo da znaš, da i krmača mož omrznit prase, pa mu ne da sisat.

RICNIK 2.pdf