Datasets:

pdf2dataset

/

c33f1cf24c1ab42e77963eda8f40482b

like 1

omucavit-im svr. 'početi mucati, postati mucav'. — Šta se to dogodilo s Lokom, tako divani ko da je omucavio. omućat-am svr. 1. 'ovlašno oprati usta'. 2. 'oprati posuđe oblivanjem (površno)'. ~ oma ću, samo da malo omućam usta od ovog slanog ila. omutavit-im svr. 'izgubiti moć govora, onemeti'. — Joškov sin Losko je pao juče sa slame na glavu i omutavio. onaki-a-o 'onakav'. — Liza avik kuka kako su siroti, pa nemaje ovo, te nemaje ono, a otkud joj novaca da curi kupi onako ruvo?i onako pril. 1. 'na onakav način'. — Mora se čovik i sam nasmijat, kad čuj'e nju kako je onako vesela. 2. 'na isti način, u istoj meri (kao)'. — Kako mož bit onako ista ko mater?! 3. 'bez druge namere; bez razloga'. — Nisam ja tek onako došla, kazali su mi da dođem. 4. 'bez naknade, besplatno; bez ograničenja'. — Dao mi je komšija Šime pun džak lubenica. Zašto? — Samo onako. onamo pril. 1. 'u onom pravcu, na onu stranu'. — Onamo iza one grede je rit sa dosta trske. 2. 'na onom mestu, onde'. — Onamo u čistoj sobi j'e dolaf, u njemu je marama koja mi triba. onda(k) pril. 1. 'za ono doba, za ono vreme'. — Kad sam ja bio deran, dico, ondak su dica čekala da stariji izuju opanke, pa da oni dođu na red. 2. 'prema tome, dakle'. ~ onda, nek bidne kako smo udivanili. ondaker pril. v. onda(k). ondale(k)(g) pril. 'odande'. — Ondaleg je došla oluja. ondan pril. 'odonud'. — Ondan sam naišo i vidio da na putu leži mrtav čovik. 2. 'onde'. — Ondan, nuz ogradu smo zasijali sirak za metle. ondašnji-a-e 'koji se odnosi na ono vreme'. — To j'e staro, ondašnje ruvo, koje se oblači u svečanim prilikama. onde pril. 'na onom mestu'. — Onde sam ti kazo da me čekaš. ondud pril. 'iz onog pravca, odande'. — Koliko ja znam, on će ondud doć. onibus m 'autobus'. — Meni u onibusu uvik bidne rđavo, pa ga zato i ne volim. onisko pril. 'na maloj visini, dosta nisko'. — Laste prid kišu uvik onisko lete. onizak-ska-isko 'prilično nizak, omalen'. — On je visok čovik, a žena mu je oniža i punačka. onolicki/onolicni-a-o 'onako mali, majušan'. Kako i nije sramota, nismo se vid(i)li godinu dana, a doneli dici onolicko milošće, ko da prosjaku daju. onolicno pril. 'onako malo'. — Kad se s onolicno zaprži, taka je i čorba. onolički-a-o v. onolicki. onoliki-a-o 'onako veliki'. — Kad ne bi znao, čovik ne bi povirovo, da je onoliki momak, a plašljiv ko zec. onoliko pril. 'u onoj meri, onako mnogo'. — Niko se onoliko ne zna smijat, ko moj brat; njemu je dosta da pokažeš mali pist, a on već razvuko usta. opac uzvik. ~ opac, nisam tila da vam stanem na nogu. Izr. Ajde, opac! 'uzvik malom detetu da ustane kad slučajno padne'. opačina ž 1. 'pokvarenost, zlo delo, nevaljalstvo'. ~ ima opačine i med učmenim i med prostim svitom. opadanje s gl. im. od opada. — Počelo je opadanje vode u dolu, valdar će i s njiva otić. opadat-am svr. i nesvr. prema opast. opajat-jem svr. 'pajalicom očistiti od prašine'. — Provitrili smo sobe i opajali zidove. opajda ž v. opajdara. opajdačit-im s\r. v. opajdarit. opajdara ž 'zla žena, nevaljalica, nemoralna žena'. — Neću više da vidim tu opajdaru da nam dolazi u kuću. opajdarit-im svr. 'snažno udariti'. — Sve je bilo ko nika šala, dok Solo nije Matu opajdario vilištanom po leđima. opak-a-o 1. 'spreman da (kome) učini zlo, nevaljao'. — Ni kad se smije, ne triba mu virovat, opak je to čovik. 2. 'težak, smrtonosan, neizlečiv (o bolestima)'. — Već se bio pridigo, kad ga spopadne opaka malarija i ode ćovik za nedilju dana. 3. 'naopak'. ~ opako si, Margo, povezala maramu. opaklija ž 'ogrtač od ovčije kože, (za zimut od 16—18 jagnječih kožica, spolja farbana i ukrašena, koristi se naročito prilikom putovanja na zaprežnim kolima, a leti se na njoj spava u hladovini)'. — Jedva smo našli didu, a oni ozeli opakliju, pa legli pod or u debelu ladovinu. opako pril. 1. 'na opak način, opasno'. — Znam ja Lovru, on se smije a opako ti misli. 2. 'naopako, natraške'. — Kad kiša pada,

RICNIK 2.pdf

opako se oblače kožuvi, da bi se gornja koža zaštitila. opalit opalim svr. 'opeći plamenom po površini ili po krajevima'. — Barut mi je opalio i trepavice i obrve, dobro je što nisu oči sradale. 2. 'izazvati rumenilo kože delovanjem sunca, vetra'. — Ovik je nosila maramu na glavi i jače navučenu na oči, da joj vitar i sunce lice ne opali. 3. 'udariti, ošinuti'. — Kad ga je onda opalio šutačom posrid lica, nije imo kad kazat ni joj. 4. 'ispaliti hitac iz vatrenog oružja'. — Vaške su već dosta dugo i bisno lajale, a on otvori pendžer i dvared opali iz dvocivke. ~ se 'zacrveniti se, zažariti se'. opaljužat-am svr. 1. 'ošuriti'. — Danas smo zaklali jednog ranjenika, najpre smo ga palili p onda i opaljužali. 2. 'okartati (koga, fig. )'. — Stipe je prodo volove i sio se s bećarima kartat kažu da su ga do gole kože opaljužali. opametit opametim svr. 'učiniti koga pametnim, razumnim, urazumiti'. — Ni zatvor ga nfte opametio. ~ se 'urazumiti se'. — Vrime bi bllo da se i ti opametiš. opanak opanka m 'seijačka laka obuća od kože koja se priteže kaišima'. — Najlakše mi je u opankama. Izr. pritegnit opanke 'spremiti se za dugi put'; najgore je kad se opanak potpapuči! opančar-ara m 'zanatlija kcji izrađuje opanke'. — Sve je manje dobri opančara. opančarov-a-o 'koji pripada opančaru'. opanjkat-am svr. 'oklevetati'. — Bolje da ćutiš, jel ću i ja tebe opanjkat. opanjkavat opanjkavam nesvr. prema opanjkat. — Samo dok ja tu babuskaru uvatim, iđe po selu i opanjkava moju dobru curu. opaprit opaprim svr. 1. 'začiniti paprikom ili biberom'. — Naša stanarica danas nije ža Iila so, a dobro je i opaprila paprikaš. 2. 'ljutim začinom ili jelom povrediti (kožu, usta, oči i sl. ), oljutiti'. — Di si, diko, opaprio usta? ~ se 'osetiti ljutinu začina ili jela, oljutiti se'. — Toliko sam se opaprio paprikom da su mi usne natekle. opapuljit opapuljim svr. 'opelješiti'. — Jesi 1 čuo, Andriju su noćos opapuljiii do kože. oparat oparam svr. 'odvojiti nešto prišiveno'. — Oparaj onu staru postavu iz kaputa. ~ se 1. 'razdvojiti se, rasparati se'. — Oparala se leca s taraba. 2. 'otaraiti se, osloboaiti se (koga)'. — Di si toliko dugo? — Nisam se mogla oparat od ludog Bolte. oparit-im svr. 'naneti povredu vrelom parom ili tečnošću'. — Naša unučica j'e svukla vrilu vodu sa šporelja i sva se oparila, sad leži u špitalju. Izr. pobić ko oparen 'naglo pobeći'. oparmačit-im svr. 'udariti (snažno)'. — Najpre je on mene ćušio, al kad sam ga onda ja bičaljom od kandžije oparmačio priko ušivi, oma se manio tuče. opasat opasa(m) nesvr. prema opast. opasat-ašem svr. 'privezati oko pasa, pripasati'. — evo ti moja pregača, pa je opaši kad budeš radio s mesom da se ne umastiš. ~ se povr. opasivanje s gl. im od opasivat (se). — Još malo pa će kobilu tiibat vodit na opasivanje. opasivat opasiva nesvr. prema opasat. opasivat (se) opasivam (se) nesvr. prema opasat (se). opast opase svr. 1. 'pasenjem pojesti, popasti'. — Triba primistit kočić za kravu, svu je travu oko sebe opasla. 3. 'spariti se sa ženkom (o ždrepcu)'. — Sutra ćemo vodit kobilu pod ždripca da je opase. opast-adne svr. 1. 'odvojivši se od čega, pasti na zemlju'. — Lišće je skoro sasvim opalo, stigla je jesen. 2. 'sniziti visinu svoje površine (o vodi). — Zbog velike suše i voda u bunaru je opala. opaučit-im svr. 1. 'odalamiti, ošinuti'. — Opauči ti njega po ušima, pa će se oma umirit. 2. v. paučit. — Jesi 1 opaučio točkove na volovskim kolima? opcigom pril. 'utvrđenom količinom davati (najčešće hranu i dr. za učinjenu uslugu)'. — Kadgod štogod ćini, on sebe opcigom namiri. opcigovanje s gl. im. od opcigovat. — Samo pazi kod opcigovanja da te ne privare. opcigovat-ujem svr. i nesvr. 'odbijati, oduzimati'. ~ oće on pomoć, nije da neće, al uvik kamatu unaprid opciguje. opcina ž 'vradžbina, opsena'. — Nane, našla sam jednu maramicu, ode na raskršću. — Nemoj je dirat, moždar je kaka opcina. opcovat opcujem svr. v. pcovat. opčinit opčinim svr. 'omađijati, začarati'. — Trči za njom ko da ga je opčinila, a ona ni ne frolji na njeg. opće pril. 'uopšteno': ~ uzeto, ~ rečeno. općenit-a-o 'opšti, zajednički'. opcenito pril. 'uopšteno'. općina ž 1. 'opština'. — I naša općina je već velika, imamo sto općinara. 2. 'crkvena, verska zajednica (obično oko jedne crkve)'. — Platili smo prirez naše crkvene općine. općinar m 'opštinar, član općine'. — U nedilju ćemo blrat općinara za našu općinu.

RICNIK 2.pdf

općinski-a-o 'kojj pripada općini, koji se odnosi na općinu'. ~ općinski atar se proteže od Bajmoka do Vorgoša. općinstvo s mn. 'stanovništvo u opštini'. — Naše se općinstvo većinom bavi zemljoradnjom. opeć opečem svr. 1. 'čim vrelim izazvati ozledu na koži'. — Opekla me para iz lonca; — Sve su mi leđa opečena od sunca. 2. 'neprijatno dirnuti, pogoditi'. — To ga je opeklo, jel je mislio da mi ne znamo da je i on umišo svoje prste. Izr. ~ prste 'nastradati'. ~ se 1. 'zadobiti ozledu izlažući se dejstvu nečeg vrelog'. 2. 'doživeti neuspeh, pretrpeti štetu'. — Nećeš mi virovat, dok se i sam ne opečeš ko ja. oped pril. 1. 'ponovo, još jedanput'. —Komšijaoped sutra iđe u varoš. 2. a. 'pak, međutim'. — On vuče na jednu ona oped na drugu stranu. b. u službi veznika: 'a, ipak'. ~ on je plako i gledo kroz jednu pendžer, a ona je oped to isto činila na drugoj pendžeri. Izr. ~ i ~ 'više puta, stalno'. operuškat-am svr. 1. 'očistiti peruškom'. — Katice, operuškaj astal od mrvica. 2. 'opljačkati, opelješiti' (fig. )'. — Tuži mi se Andrija da su lopovi noćos sasvim operuškali sve što su našli na tavanu. opet pril. v. oped. — Nane, Pera mene opet čakljika. opijanje s gl. im. od opijat (se). —-To više nije opijanje već prava bolest. opijat opijam nesvr. prema opit. ~ se nesv. prema opit se. opit opijem svr. 'napojiti koga alkoholnim pićem da mu se pomuti u glavi'. — Počeli su svi gosti redom na kuma da nazdravljaje, tili su ga opit. ~ se 'napiti se alkoholnog pića, biti pijan'. Izr. pijan ko zemlja 'trešten pijan'; opio se pa ne vidi leđa. opivat-am svr. 'održati opelo, opojati'. — Lipo su ga opivali popovi i saranili u obiteljsku grobnicu. opivavat opivavam nesv. prema opivat. opkol m 'pleter od pruća'. — Svinji su na jednom mistu provalili opkol, moraćemo donet friškog pruća i zapravit to misto da ne kvare dalje. oplakat-čem svr. 'ožaliti'. — Da sto godlna živim neću te, sine, dosta oplakat. oplakivanje s gl. im. od oplakivat. — Kad god ode na groblje, oma započme oplakivanje za sinom. oplakivat-akivam nesv. prema oplakat. oplest-etem svr. v. plest. — Kaži Kati da te očešlja i oplete. ~ se uz povr. oplin m 'vodoravna gredica na kolima ili saonicama koja odozgo drži stupce'. oplivit-im svr. v. plivit. — Sutra ćemo oplivit peršin i šargaripu. opoganit se-im se svr. 1. 'postati pogan, nečovečan, iskvariti se'. — Veliko je zlo kad se svit opogani. 2. 'svršiti nuždu'. — izgleda da se dite opoganilo, mokre su mu flundre. opominit opominem svr. 1. 'podsetiti, upozoriti'. — Ja sam te na vrime opominio da ćeš tudan teško s kolima proć. 2. 'pozvati na red, ukoriti'. — Ako sam mu ja mater i on mu je otac, zašto onda svog sina još nijedared nije opominio zbog nevaljastva. ~ se 'prisetiti se'. — Opomini se, šta sam ti kazo. opominjanje s gl. im. od opominjat (se). — Opominjanje nije kazna već savit. opominjat (se)-njem (se) nesvr. prema opominit (se). opor/opor-a-o 'nakiseo i pomalo gorak, koji skuplja usta'. — Tunja je kad se ide prisna opora, bolja je u duncu. oporeć / oporeć oporečem / oporeknem svr. 'povući obećanje, poreći'. — Kaka je tvoja rič, Lozika, juče si kazala da si bila s Ivanom, sad kažeš da nije istina. — Ja rekla, ja i oporekla! oporezivanje s gl. im. od oporezivat, v. porcija. oporezivat-ezivam nesvr. prema oporezovat. oporezovat-ujem svr. 'razrezati porez, zadužiti porezom'. — Oporezovall su me ko da je bio redovan rod, a oluja i led su mi sve uništili. opoštenit se opoštenim se svr. 'postati pošten, pokazati se poštenim, valjanim'. — Od kako se oženio, Vranje se i opoštenio. oprasit oprasi svr. 'doneti na svet prasiće (o krmači)'. — Ona velika bila krmača nam je oprasila deset prasica. ~ se 'doći na svet (o prasetu). oprašćanje s gl. im. od opraštat (se). — Nema oprašćanja dok ne obećaš da nećeš više tuć mlađeg brata. oprašćat (se) oprašćam (se) nesvr. prema oprostit (se). oprašit oprašim svr. 1. 'očistiti od prašine, otresti prah, isprašiti'. — Mandice, uzmi onu metlu od kunine i opraši sobu. 2. 'okopati (vinograd, kukuruz, krompir i dr. ) sitneći zemlju i uklanjajući korov i travu'. — Kuruze ćemo zasad samo plugom oprašit. 3. 'oploditi biljku prenoseći cvetni prah, polen na semeni zametak'. — Kad nema vitra, čele su glavne jel kupe med i opraše

RICNIK 2.pdf

voćke. ~ se 'očistiti se od prašine'. — Opraši se napolju, p onda uđi u kuću. oprašivanje s gl. im. od oprašivat (se). — Čele su glavne za oprašivanje voća. oprašivat (se)-ašivam (se) nesvr. prema oprašit (se). oprat operem svr. 'perući odstraniti nečistoću'. Ajte, dico, operite ruke pa za astal. 2. 'skinuti sa sebe krivicu, sramotu'. — Skrivio jesi, al sad o(d) tebe zavisi ka(d) ćeš oprat sramotu. Izr. ~ kome glavu 'izgrditi ga'; ~ grlo 'popiti čašicu alkoholnog pića'; ~ ruke 'ne primiti odgovornost za nešto ili nekoga'. ~ se 1. 'perući se ukloniti nečistoću sa sebe'. 2. 'opravdati se, skinuti sramotu sa sebe (fig. )'. — Opro se jesi, al biluga je ostala. opravdanje s 'obrazloženje, objašnjenj'e, dokaz'. — Šta će ti veće opravdanje za izostanak izškule od bolesti zbog koje si ležo nedilju dana. opravdat-am svr. 'otkloniti s koga sumnju, klevetu, optužbu'. — Ja ću divanit s didom, a dida će te opravdat prid baćom. ~ se 'skinuti sa sebe, sumnju, klevetu, krivicu'. — Ako se sam ne opravdaš, drugi te cigurno nece. opravdavanje s gl. im. od opravdavat (se). — Moždar će opravdavanje pomoć, al nisam ciguran, zdravo često to biva. opravdavat (se) opravdavam (se) nesvr. prema opravdat (se). opravit-im svr. 'dovesti u ispravno stanje, izvršiti opravku, popraviti'. — Velika kapija se teško zatvara, tribalo bi je opravit. ~ se 'obući se, doterati se'. — Dok ti ne upregneš konje i ja ću se opravit, pa možemo oma krećat. opravljanje s gl. im. od opravljat (se). — Malo se odužilo to opravljanje salaša. opravljat se-am se nesv. prema opravit (se). oprest opredem svr. 'obaviti, završiti predenje'. — Sve što mi tri'ba za udaju, ja sam sama otkala i oprela. opreteljit se-im se svr. 'sprijateljiti se, oroditi se'. — Našu ćer smo dali za Lukinog sina i tako smo se opreteljili. oprostit oprostim svr. 'preći preko čije krivice, greške, dati oproštenje'. — Mariška je zbog pijanstva ostavila čovika, a posli mu sve oprostila i vratila mu se, pa sad žive zajedno. Izr. oprosti mi, Bože 'uzrečica kad se kaže nešto što bi moglo biti grešno'. ~ se 1. 'pozdraviti se pri rastanku'. — Sinoć mi je bio sinovac, oprostio se jel sutra odlazi u katane. 2. 'osloboditi se, spasiti se'. — Fala Bogu, sirota Cilika se oslobodila od onog pijanog Nikole. Izr. ~ sa životom 'umreti'. oprošćaj m 'oproštaj'. Izr. poslidnji ~ 'pozdrav s kim neposredno pred smrt ili prilikom sahrane'. opružit se-im se svr. 'leći i ispružiti se'. — Jedva čekam da stignemo na salaš, pa da se opružim i dobro ispavam. 2. 'pasti'. — Trčeć zapne za jednu lecu i opruži se koliki je dugačak. opsicat opsicam nesvr. prema opsić. opsić-ičem svr. 'opseći, obrezati'. — Anka, ti to najbolje znaš, uzmi makaze, pa lipo opsiči artiju na duncu. opšit opšijem svr. 'prišiti nešto ivicom, rubom'. — Ženski mideri su opšiveni zlatnim portom. opšivat opšivam nesvr. prema opšt. opuštat se opuštam se nesvr. prema opuštit se. opuštit se opuštim se svr. 'osloboditi se napetosti'. — Još malo je ukočeno gledo, p onda se najdared tigne, nasmije i ruke mu se opuštile med noge. or/ora ora/orasa/oraja m 'orah'. — Faljen isus, gazdarice, ja sam došo priko mora, da mi date šaku ora 'čestitka za Materice (v. )'. Izr. Tvrd ora 'nepopustljiv, nesavitljiv'; da mu čovik ora iz ruke ne uzme 'veoma neuredan, prljav'; ko nfje zadovoljan na oru, nije ni na volu. orač orača m 'čovek koji ore'. — Volim orača kad tako slaže brazde ko po žinoru. oračica ž 1. 'žena orač'. 2. 'pričvršćivač, gužva od upletenog pruća ili metalni deo na kolečkama, sa kojim se pričvršćuj'e gredelj, odnosno plug pri oranju'. oračina ž 'oranj'e, duboko oranj'e (i svi ostali poslovi na tako uzoranoj zemlji)'. — Jedva, smo izašli na kraj s oračinom: te vuči đubre pa ori, pa sij', pa drljaj i nikad kraja. orački-a-o 'koji se odnosi na orače: ~ poslovi. oračov-a-o 'koji pripada oraču'. oraći-a-e 1. 'koji se ore, koji se može orati'. — Jesmo naslidili, al samo je polak od te zemlje oraća. 2. 'koji služi za oranje, pomoću kojega se ore'. ~ imam samo dva oraća konja, treći je još mlad za vuču. oran orna orno 'voljan, raspoložen'. — Risari su rano legli, oće sutra da budu orni za kosidbu. oranica ž 'zemlja, njiva koja se ore'. — Moja zemlja je sve sama oranica, nemam piska ni vinograda. oranje s 1. gl. im. od orat. 2. 'uzorana zemlja'. — Kaži Marku da ne tira kola priko oranja. Izr. oranje šetanj'e, košenje mekanje,

RICNIK 2.pdf

al prešljica rebra tare! oraščić m 1. 'vrsta kolača (sa kvascem, mlekom i vodom, umešeno brašno, isečeno u pravougaone komadiće, peče se na vreloj masti)'. 2. dem. od orah. orat orem svr. 'obrađivati zemlju plugom'. — Kad oremo, ja i komšija sprežemo konje. Izr. ni oro ni kopo 'ništa nije radio, a ipak dobio što je želeo'. ; ~ na sklad 'oranje sa razorom u sredini'. orcat-am nesvr. 'vršljajući po stvarima uznemiravati, praviti buku'. — iđi, vidi šta ta dica orcaje u sobi. ordinjat-am svr. 'lupati (nečim), dizati buku'. — Probudila sam se još oko tri sata, ne znam šta je bilo didi, počeli su ordinjat po sobi i na to sam se trgla i(s) sna. orendisat-šem svr. 'blanjom očistiti, obraditi (drvo)'. — Ja sam daske orendiso, sad ti triba da i sastaviš. organdin-ina m 'vrsta fine pamučne tkanine, slična muslinu'. — Cilika će dobit za Dove pravo ruvo od organdina. orgazda m 'čovek koji u ludosti, besu pokazuje vrhunac spretnosti za uništavanje, kvarenja svega što mu do ruku dođe'. — Samo ga srdite ako želite da vidite kako izgleda pravi orgazda kad pobisni. orgijat-am nesvr. 'provoditi vreme u orgijama, bančiti'. — Prodo je lanac i orgija već tri dana s nikim grastama. oridak oritka oritko 'prilično redak, proređen'. — Šta će ti česalj za tu tvoju oritku kosu?! oriđi-a-e 'prilično redak, kakav se dosta retko nalazi'. — Dugo sam se pridomfšljo da ga kupim, al na kraju su me uvirili da j'e to pivac oriđe sorte i ja ga kupim. orijaš-aša m 'div, gorostas'. — Moj baćo i stričko kad zajedno iđu, ko dva orijaša. orit se-i se nesvr. 'razlegati se, odjekivati'. — Znam da je Joško, čim se tako pisma ori. orizat orižem svr. 'odseći suvišne mladice, (na biljci, stablu), podseći lozu'. — Ne virujem da ću moć za jedan dan da orižem vinograd. ormar-ara m v. armar. — Poslaži tunj'e na ormar, pa će cila soba mrišit. ormarić/ormarčić m dem. od ormar. orno pril. 's volj'om, rado'. — Kako su se curice obradovale i orno dotrčale, kad su čule da iđu kraljice. oro orla m zool. Aquila 'orao'. — Danas sam vidio tako veliku ticu, pomislio sam da je oro. orobit orobim svr. 'opljačkati, poharati'. Bać Lojzija je juče prodo dvi krave na vašaru i kad je sinoć išo na salaš, napadnu ga troj(i)ca i orobe. orodit se orodim se svr. 'stupiti u srodstvo bračnom vezom'. — Nasa dica su se uzela, a mi smo se, pretelju, orodili. oronđavit-im svr. 'postati ronđav, pocepan'. — Moro je oronđavit kad sve popije. oronit oronim svr. 'oslabiti, onemoćati'. — Dida su tušta radili u životu, zdravlje njim je oronilo i samo što su živi. orosit orosim svr. 1. 'pasti u vrlo maloj količini'. — Jutros je bilo kiše, al malo, tek što je orosila. 2. 'ovlažiti, pokvasiti'. — Mokra trava mu je orosila noge. ~ se 'ovlažiti se, pokvasiti se'. orov-a-o 'orahov, koj'i se odnosi na orahe, koji pripada orahu: ~ drvo, ~ lišće'. oroz m 1. 'kresta kod petla'. — Bili pivac, ne samo što je bio najveći, nego je imo i velik crveni oroz, pomalo bećarski nakrivljen, na jednu stranu. 2. 'okidač na pušci i sl. oružju'. Orvacka ž 'Hrvatska'. — Mate je prodo svu zemlju i salaš, kažu da se digod otselio u Orvacku i da je tamo dvaput više zemlje kupio. Orvat Orvata m 'Hrvat'. — Novi prokator je Orvat, došo je iz Zagreba. Orvatica ž 'Hrvatica'. — Njezina mater je Orvatica, zato i ona pomalo zanosi na orvacki. os osi ž 'bodljika na žitnom klasu'. — Piino osivi mi je napadalo za vrat, kako sam stojo u alašu i baco snoplje žita na kamaru. osakatit-im svr. 'učiniti sakatim, naneti vrlo teške povrede'. — Trčo je i zapo za j'edan snop, pa padne na kosu jednog risara. Dobro je prošo što nije većma osakatio sebe. ~ se 'naneti sebi tešku ozledu, postati sakat'. osedlat-am svr. 'staviti sedlo na konja'. — Ja sam konja već davno osedlo. osedlavat-edlavam nesvr. prema osediat. osicat osicam nesvr. prema osić. osić osičem svr. v. odsić. — Osiči mi samo jedan zalogaj. ~ se 1. 'obrecnuti se na koga, izderati se'. — Baš se nisi moro tako

RICNIK 2.pdf

osić na tu dicu, nisu samo oni krivi. 2. 'razdražiti se od polnog nagona (o biku). — Bik se osiko, sklanjajte dicul osićat-am nesvr. prema os(i)tit. ~ se 1. nesvr. prema os(i)tit se 2. 'odavati od sebe miris (obično neprijatan)'. — Vino se malo osićalo na plisnjivo bure. osidit-im svr. 'postati sed'. — Ivša je osidio ko ovca. osim/osin m 'senka'. _— Niko još nije od svog osima pobigo; — On je taka kukavica da se i svog osina boji. osinjak m 'osinje gnezdo'. — U starom drvetu u kraju bašče, našo sam osinjak al ga nisam diro, bojim se zolja. osiromašit-im svr. 'učiniti siromašnim; postati siromašan'. — Osiromašila me tuđa arenda. os(i)tit-im svr. 'osetiti'. — Ostio sam da tu nije štogod kako triba. ~ se 'biti prožet nekim osećanjem: ~ srićnim, ~ uvriđenim. osivci osivaka mn. 'brašno koje ostane posle sejanja kroz gusto sito, mekinje'. — Imamo dosta osivaka, mogla bi ispeć kruv za kerove. oskočit oskočim svr. v. odskočit. — Slabo si ti uranio, vidi koliko je sunce oskočiio. oslabit-im svr. 'izgubiti telesnu snagu, izmršaviti'. — Bać Nikola je posli priležane bolesti zdravo oslabio i nikako ostario. osladit osladim svr. 'učiniti slatkim, zasladiti'. — Mogla si malo manje osladit mak u pogači. ~ se 1. 'pojesti ili popiti što slatko, ukusno'. — 2. 'postati sladak, prijatan (o jelu i piću)'. — Kaže da mu se večera osladila. 3. 'postati primamljiv za nekoga, svideti se, dopasti se'. — Osladila mu se karta zato što je ispočetka dobijo. oslan-a-o 'jače slan, malo presoljen'. — Domaćice, kanda ti je oslana čorba. oslano pril. 'pomalo slano'. — Ne znam šta je to s tobom, u poslidnje vrime sve oslano kuvaš. oslanjat (se)-am (se) nesvr. prema oslonit (se). oslipit oslipim svr. 'postati slep, izgubiti vid'. oslobađat (se)-obađam (se) nesvr. prema oslobodit (se). oslobodit-obodim svr. 1. 'izbaviti od tuđinske vlasti, izbaviti od ropstva, iz kakve opasnosti: ~ zemlju, ~ narod, ~ zarobljenike'. 2. 'vratiti slobodu onome ko je bio lišen nje'. — Otirali su ga u zatvor, al su ga sutradan oslobodiii. 2. 'spasti, otrgnuti od čega teškog'. — Smrt ga je oslobodila muka. Izr. oslobodi Bože! 'ne daj Bože (uzvik u brizi)'. ~ se 1. 'postati slobodan, steći slobodu: ~ ropstva, ~ tuđinske vlasti, 2. 'odbaciti od sebe, otkloniti što: ~ tereta, ~ bolesti'. 3. 'postati slobodniji u držanju, ponašanju, ohrabriti se'. — Vrime bi bilo da se već maio oslobodiš i da poćmeš mislit svojom glavom. 4. 'steći zvanje kalfe'. — Naš se Kalor oslobodio šegrtovanja i posto je kalfa. Izr. ~ brimena 'poroditi se'. oslonac-onca m. 'potpora'. — Sve šta i kako je, al kad je naš mali Ivan u nevolji, onda mu je glavni oslonac dida. oslonit oslonim svr. 'prisloniti, nasloniti'. — Osloni glavu na moje rame i zaspi ako možeš. ~ se 1. 'nasloniti se'. — Ajde sidi za astal, šta si se oslonio o ta vrata ko da ne smiš dalje. 2. 'naći potporu, podršku'. — Došo je u nepoznat kraj i nije imo na koga da se osloni. 3. 'pouzdati se u koga ili što'. — Vi se samo oslonite na mene, a dalje je moja briga. oslonjat (se)-am (se) v. oslonit (se). osluškivat-ušklvam nesvr. prema oslušnit. oslušnit-nem svr. 'napregnuvši sluh'. — iđi napolje pa oslušni opet, moždar su već blizo, pa će se čut kola. osmorica ž zb. 'osam muških osoba'. — Nas je, borme, osmerica braće. osmoro s zb. broj prema osam: ~ dice. osmij m 'osmeh'. — Zdravo volim njegov osmij na licu. osmijak-ijka m 'osmeh'. osmoljit osmoljim svr. 'otromboljiti'. — Zdravo lipo izgledaš kad tako osmoljiš usta. osmrtnica ž 'smrtovnica'. — Nismo dobili osmrtnicu, kogod nam je javio za njegovu smrt. osnova ž 1. 'deo kojim se nešto oslanja na podlogu'. — Dobro triba nabit temelje, jel kad je dobra osnova, onda će i zidovi držat. 2. 'uzdužne niti kroz koje se protkiva potka pri tkanju'. — Triba postavit osnovu i pripravit stan za tkanje. osobenjak-aka 'čudan, nastran čovek'. — Svi su ga znali da je po naravi niki osobenjak, pa su ga se zato i klonili. osobito pril. 'narcčito'. — Osobito se radujem. osolit osolim svr. 1. 'posoliti'. — 2. (fig. ) 'uveriti, ubediti'. — Svi ti dobro oćemo, a ti se ne daš osolit. ~ se 'pojesti ili popiti nešto slabo'. ospica ž 1. dem. od ospa. 2. mn. zarazna dečja bolest koju prati crveni osip po telu, male boginje'. osramotit-amotim svr. 1. 'naneti kome sramotu, obrukati, okaljati'. — Solo, kako si nas osramotio prid tim ljudima, ponašo si

RICNIK 2.pdf

se ko kaki divljak. 2. 'obeščastiti (devojku, ženu)'. — Turci su u to vrime jurili ko horda, orobe sve što nađu u kući, a divojke i žene osramote. 3. 'učiniti da se neko zastidi, posrami'. — Ajde, Janko, uzmi kad ti daju, valdar nas nećeš osramotit. ~ se 'obrukati se'. — Pušti mene, ja se necu osramotit. osridnje pril. 'u osrednjem stepenu, srednje'. — Bio je omalen i osridnje debo. osridnji-a-e 'koji se ničim naročito ne ističe, prosečan'. — Glava mu je ko osridnja lubenica. ostajat-jem nesvr. prema ostat. ostali-e-a 'svi koji preostaju posle pomenutih drugih'. — Di su vam ostali monci? ostariji-a-e 'postariji'. — S curama je i jedan ostariji muškarac, ne znam ga. ostarit-im svr. 'postati star'. — Svaki ko se rodi i ostariće, ako mlad ne umre. izr. ostario ko Josipovo magare! 'vrlo star'; ostario pamet ostavio 'izlapeo'. ostat ostanem svr. 1. 'zadržati se negde, ne otići'. — Kad me već toliko zadržavate, ostaću još jedan dan; — Morala je misec dana ostat u bostanu da ga čuva; 2. 'postati, doći u neko stanje, neki položaj'. — Ča Stipi je umrla žena, osto je udovac; 3. 'preživeti'. — Kad sam vidio kako te je udario konj, nisam virovo da ćeš ostat (živ). Izr. ~ brez kruva 'gladovati'; ~ brez riči 'zanemiti'; ~ kratki rukava 'loše proći'; ~ u zakošu 'izostaviti iz neke raspodele': ~ na mistu mrtav 'poginuti'; ~ u životu 'preživeti neku nesreću'; ~ na po puta 'započeto ne dovršiti'; ~ pod sramotom 'biti osramoćen'; ~ pri riči 'održati obećanje'; ~ svoj na svome 'zadržati samostalnost'. ostavit-im svr. 1. 'staviti što negde da tamo ostane, pustiti iz ruku'. — Čim ostaviš motiku, dođi da mi pomogneš unet bure u podrum. 2. 'prekinuti, prestati činiti što'. — Ostavili smo ilo na astalu i svi istrčali napolje. 3. 'prestati upotrebljavati što'. — Nikola je lani ostavio duvan, a sad opet puši. 3. 'napustiti koga, prekinuti vezu (s kim)'. — Trpila ga je dok je samo pio, al kad je počo i da je tuče, ostavila ga je. 5. 'sačuvati (obično kakvo imanje) da ga ko posle smrti ima naslediti'. — Dida su testamentom svu svoju zemlju ostavili unucima. 6. 'biti nadživljen od članova svoje porodice'. ~ umrla je i ostavila nezbrinutu dicu. 7. 'zaboraviti, ne uzeti što sa sobom'. — Spremila sam i ostavila na stocu papuče, a tribala sam i(h) odnet majki na salaš. 8. 'poveriti kome da čime upravlja za vreme čije odsutnosti'. — Ostavili smo ključove od salaša kod komšije, on će o svemu da se stara dok mi ne dođemo i(s) svatova. Izr. ~ (koga) na miru 'ne smetati'; ~ na cidilu 'prevariti'; ~ na stranu 'uštediti'; ~ odrišene ruke 'pustiti da učini kako hoće'; ostavljen sam sebi 'bez ičije pomoći'; poljubi pa ostavi 'ako nećeš nemoj primiti'. ~ se 'prestati činiti što, odustati (od čega): ~ pušenja, kartanja. ostavljat (se)-am (se) nesvr. prema ostavit (se). Izr. ~ za starost 'štedeti'. ostrag pril. 'otpozadi'. — Dođi vamo pa kaži šta oćeš, nemoj mi ostrag vikat. ostrić (se)-ižem (se) svr 1. 'odrezati makazama vunu ovcama'. — Vi mi vaćajte po jednu ovcu i ne pušćajte i(h) napolje, dok i(h) sve ne ostrižem. 2. 'odseći kosu čoveku, podšišati (fig. )'. — Kosa ti je zdravo ostrižena. Izr. Ko za tuđim umom pođe, sam kući ostrižen dođe! ostrigat (se)-am svr. v. ostrić (se). ostrugat ostružem svr. 1. 'dovršiti struganje; skhuti struganjem; izgladiti što struganjem'. — Što sam lipu batinu od višnje ostrugo. 2. 'obrijati (fig. )'. — Ajde, brico, ostruži ove moje dlake, samo dobro naoštri tu tvoju britvenjaču. ~ se 'skinuti sa sebe nešto struganjem, očistiti se'. osudit osudim svr. 'doneti presudu'. — Osudili su Bartula ni za šta trideset dana zatvora. osuđivat-uđivam nesvr. prema osudit. osut ospem svr. 'obasuti'. — Ja malo izosto noćos, kad je baćo sutradan oso na me paljbu, ko da je propast svita. ~ se 'biti obasut, pokriven čim'. — Kraste su joj se osule po Hcu i po rukama. osvećivat se-ećivam (se) nesvr. prema osvetiti (se). osvetit osvetim svr. 1. 'izvršiti obred osvećenja'. — U nedilju ćemo osvetit nov salaš. 2. 'osvetom dati zadovoljenje žrtvi'. — Ubica njegovog sina je osuđen, al on furtom govori kako će sina osvetit kad tad. ~ se 'kazniti nekoga iz osvete'. osvidočit se-idočim se svr. 'uveriti se'. — Kad si nevirni Toma, imaćeš prilike da se osvidocis. osvinjit se osvinjim se svr. 'jako se opiti'. osvitlat-am svr. 'dobro očistiti izazivajući sjaj, uglačati'. ~ osvitlala je sve brave na vratima. Izr. ~ obraz 'proslaviti (se)'. osvitlenje s 'uređaji gorivo za stvaranje svetlosti; rasveta'. — Šta je, komšija, nemaš petrolina, kad ti je tako žmirkavo osvitlenje. osvitlit osvitlim svr. 'izložiti svetlosti, obasjati'. — Uzmi sviću i osvitli mi basamage da vidim sać u podrum. osvitljavat-itljavam nesvr. prema osvitlit. osvrćat se-em se nesvr. prema osvrnit se. osvrnit se osvrnem se svr. 'okrenuti glavu u stranu ili nazad pogledati'. — Rasrdio se i izašo napolje. Ja sam istrčala za njim, a on se nije ni osvrnio na me.

RICNIK 2.pdf

ošacovat-ujem svr. 'proceniti od oka'. ² Puštite Maću, on će to najbolje da ošacuje, zato je cenzar. ošajdarit-im svr. 'snažno udariti'. — Kad ga gledaš, mislio bi da je slabić, a kad koga ošajdari, ko maljom da udari. ošantat-am svr. 'postati šantav, hrom'. — Od jednog uboda u petu, žena mu je ošantala na livu nogu. ošećerit-im svr. 'posuti šećerom, pošećeriti, zašećeriti'. — Kad nemaš sira, mogla si malo ošećerit ove tvoje fanke. ošepavit-im svr. 'postati šepav, hrom'. — Kogod je udario našeg pulina, ošepavio je na jednu nogu. ošinit-nem svr. 1. 'udariti'. — Svinjar pukne bičom, a onda ošine najveću krmaču i svi svinji krenu iz avlije. Dok su se svađali bila sam mirna, al kad je Tuna ošinio Ben ušakom po nosu, zdravo sam se uplašila. 2. 'zahvatiti, zapljusnuti'. — Kad sam naišo ispod salaša, najdared me ošine niki fini miris, pomislio sam, valdar pečete kakog kolača. ošišat ošišam svr. 1. 'podseći, skinuti kosu'. ~ oću da me na nularicu ošišate. Lito je, lakše ću brez kose. 1. 'opelješiti'. — Kako čujem, Mukiju su do gole kože juče ošišali; izgleda da se namirio na prave kartaroše! oškodica ž v. oškudica. — Moramo radit, pa nemamo vrimena da se žalimo na oškodicu. oškudan-dna-dno 1. 'nedovoljan, nepotpun'. — Dica su njim i zimi tako oškudno odivena, kako se samo ne smrznu?! 2. 'koji oskudeva, siromašan'. — Tušta je čeljadi u kući a samo čovik radi, pa mje čiido što su oškudni i u kruvu i u mesu. oškudica ž 'siromaštvo, oskudica'. — Oškudica natira čovika na razm?šljanje. oškudno pril. 'na oskudan način, nedovoljno, slabo'. — Kad si siroma, onda ti je sve oškudno. ošlontrat (se)-am (se) svr. 'na brzinu se i neskladno obući, nabacati se'. — Koce, deder ošlontraj dicu, pa nek uskaču u sonca i da oma krecemo. ošmrknit se ošmrknem se svr. 'šmrčući očistiti nos od sluzi, useknuti se'. — Nemoj furtom uvlačit taj nos, već uzmi maramicu i ošmrkni se. ošmurat (se) ošmuram (se) svr. 1. 'površno oprati rublje'. — Gledam košulje što si prostrla da se suše, baš se ne bile, čini mi se da si ti nji samo ošmurala. 2. 'oznojiti se od napora'. — Dobro sam se ošmuro privrćući lopatom žito na tavanu. 3. 'okupati se'. — ivice, sav si od piska, oma da si se ošmuro, al od glave do pete. ostar/oštar-tra-tro 1. 'koji svojom tankom ivicom dobro seče'. — Evo, ovaj je nož oštar ko brijač. 2. 'veoma hladan'. — Lito je bilo vrilo, onda kažu da slidi i oštra zima. 3. 'koji izaziva jake probadi, koji se jako oseća'. — Već dva tri dana ispod live plećke osićam oštar bol. 4. 'strog'. — Kad god smo skrivili, mi dica smo bili kažnjeni oštrom kaznom. 5. 'krupnije samleven'. — Opet su nam smanjili kod mlivenja oštro brašno. 6. 'pronicljiv'. — Sićam se našeg dide, taj je imo tako oštro oko, ništa nisi od njeg mogo sakrit. 7. 'žestok, jak (o piću)'. — Nikad nisam bio ljubite ljoštri pića. Izr. ~ mogo bi š njim vodu sić 'mekušac'. oštarje s v. oštrica. — Tupo je oštarje na velikom nožu. oštenit ošteni svr. 'okotiti (obično o kuji)'. — Naša crna kera je oštenila pet štenadi. ~ se 'doći na svet (o štenetu)'. oštija ž 'hostija'. oštrač-ača m 'zanatlija koji oštri naprave za sećenje'. — Nosi ova dva velika noža kod oštrača nek i naoštri. oštrica ž 'oštra ivica oruđa ili oružja (noža, sablje, sekire i dr. ); sečivo'. — Ne vaćaj nož za oštricu, posićeš se. oštrit-im svr. 1. 'činiti da nešto bude oštro, brusiti'. — Oštrim nožove za klanje svinja. 2. 'odstranjivati, uklanjati prljavštinu, čistiti (o kljunu, kandžama)'. — Vrane su oštrile kljunove o tvrde grudve. ~ se 'spremati se, uvežbavati se (fig. )'. — Već dvi nedilje se oštrim na tvog brata, jedva čekam da dođe, pa da se počerupamo zbog njegovog poganog jezika. oštro/oštro pril. 'strogo, ozbiljno'. — Prkosili jesmo, al kad se baćo rasrde, dosta je bilo da nas oštro pogledaje. oštrokonđa ž 'svadljiva žena'. — Ta oštrokonđa zajašila je onog dobrog čovika. ošugavit-im svr. 1. 'zaraziti šugom, preneti šugu na koga'. — Jedna šugava ovca cilo stado ošugavi; — Od niki buba ošugavilo mi je tilo. ~ se 'postati šugav, dobiti šugu'. — Ošugavio sam se. ošuknit ošuknem svr. 'zakimiti (na meri)'. — Snaš Mara kofa kad ne bi ošuknila, ona valdar ne bi ni živila. ošuntrat se-am se svr. 'na brzinu se obući (i ne baš po redosledu oblačenja), nabacati se'. — Kako si mogla to dite tako ošuntrat, svi će ti se smijat. otac oca (mn. oci ocivi/otaca) m 'muški roditelj. — Da ima sto ocivi, ne bi se tako nosila, kako se sad nosi. Izr. Kaka vrba taki klin, kaki otac taki sin! ~ te tvoj; oca mu njegovog 'psovka'; sveti ~ papa 'poglavar katoličke crkve'; kaki ~ taki sin, kaka mati taka (k)ći! otad(a)/otada pril. 'od toga vremena'. — Otad su postali nerazdvojni drugovi. otakat otačem nesvr. prema otočit. — Danas smo padali od posla, otakali smo vino. otale(g) pril. 'sa toga mesta, iz toga mesta'. — Skloni se otaleg, vidiš da o(d) tebe ne mož svit da prođe.

RICNIK 2.pdf

otanak otanka otanko 'dosta tanak'. — Meni se čini da ste otanko kočiće otesali. otanjit otanjim svr. 'učinit nešto tankim, stanjiti'. — Nisi li suviše otanjio kolja, da se ne slomiju pod teretom. ~ se 'postati tanak; oslabiti'. — Šta se s Tonom zbilo, kad se tako otanjila, a bila je fain punačka. otanjivat (se)-anjivam (se) nesvr. prema otanjit (se). otapat (se) otapam (se) nesvr. prema otopit (se). otar-ara m 'oltar'. otava/otava ž 'po drugi ili treći put košena trava'. — Baci malo otave prid konje. otcipit otcipim svr. 'otcepiti'. — Otcipi mi jedan list iz teke. ~ se 'odvojiti se, otuđiti se'. — Naš sin se sasvim otcipio od nas, otkad se oženio i očo da živi kod babe u kuću. otcipljirat (se)-ipljivim (se) nesvr. prema otcipit (se). otčangrcat-angrće svr. 'otići uz tandrkanje zaprežnih kola'. — Sio je na kola, ošinio konje kandžijom i otčangrćo nesvršenog posla. otčepit otčepim svr. 'izvaditi čep, otpušiti'. — Lazo otčepi bocu, nazdravi i nategne. ~ se 'otpušiti se'. — Otčepila se boca i sva rakija je izvitrila. oteć oteknem/otečem svr. 1. 'udaljiti se tekući'. — Lagano je otekla i sva voda iz avlije. 2. 'nateći (deo tela)'.. — Udario me konj u kolino i zdravo mi je oteklo. otegnit-nem svr. 1. 'pružiti u dužini'. — Lazo, kud si otego tu strangu priko cile avlije, kazala sam ti da nemam tušta košulja prostirat; 2. 'načiniti dužim, rastegnuti'. Mene ne dirajte, ja ću da otegnem prisnac; 3. 'otpočeti nadugačko i naširoko izlagati (fig. )'! — Gišo, ti baš otego, pa od pamtivika, ko da mi ne znamo šta je prija bilo. 4. 'umreti, crći (vulg. )'. — Otego nam konj, onaj lipi vranac. Izr. ~ papke 'umreti (vulg. )'. ~ se 1. 'izdužiti se'. — Tolika kolija, otegla se, kraja njim se ne vidi. 2. 'odužiti se, potrajati'. — AI se ova zima otegla. 3. 'biti visoka rasta, izrasti'. — Bio je mali debeljuškast, a vidi sad kako se otego, najvišlji je med svojim vršnjacima. 4. 'opružiti se'. — Našo si di ćeš se otegnit, baš na klupu di triba ljudi da sidnu 5. v. 'otegnit (4)'. — Nikad se ne zna kad će ko da se otegne. Izr. ~ ko gladna godina 'beskrajno sporo se rešava'. otelit oteli svr. 'doneti na svet tele'. Zamislite, naša krava je otelila dvoje teladi. ~ se 'dobiti mladunče (o kravi)'. _ Čim se krava oteli, mliko joj nije još za ilo. otesat otešem svr. 'tesanjem obraditi'. Oteši mi jednu batinu od drača. oteščat-am svr. 'otežati, dobiti i težini'. ~ oteščali su mi kapci od umora, pa se same oči sklapaje. oteščavat-eščavam nesvr. prema oteščat. otet otmem svr. 'silom uzeti, silom prisvojiti tuđe'. — Jedva smo žito oteli i pokosili od kiše. Izr. ~ iz usta (rič) 'preteći u razgovoru'; oteto ~ prokleto! ~ se 1. 'osloboditi se, istrgnuti se'. — Jedva smo se oteli od bisni kerova tako su nas napali; 2. 'početi prezdravljati, otrgnuti se od bolesti'. — Liči se on već dosta dugo, al nikako da se otme i ozdravi; — Friško otvorite kapiju, oteli su se konji Grgi i biže vamo prema salašu, moždar će utrčat u avliju. Izr. čoviku se ništa nije otelo 'čovek može sve postići'; oto se ko Bibićev Lisac 'kada su Subotičani bili u donjoj Bačkoj na konjima kao predstraža, naleteše na Turke. Bibić se uplaši i pobegne kući. Njegova je „priča" bila kako mu se konj „Lisac" oteo i da ga nije mogao zaustaviti do kuće'; oto se, pa je sad sam svoj Janoš 'oteo se ispod roditeljsle vlasti'; oto se pa sere poda se 'osamostalio se i sve naopako radi'. oteturat se-am svr. 'otići, poći teturajući se'. otezat (se) otežem (se) nesvr. 1. prema otegnit (se) 2. 'tegliti se'. — iđi i uradi što sam ti kazala, nemoj mi se tu vazdan otezat. 3. 'maziti se'. — Badavad se otežeš, od iđišta ni tako neće ništa bit. Izr. ~ pogaču, prisnac 'razvlačiti testo za savijaču'; oteže se ko čorapin početak 'spor'. oteži-a-e 'malo teži, nešto teži'. — Malo je oteže tele nego što sam spočetka računo. otfikarit-im svr. v. odjakarit. — Malo si kruva uzo, kad si toliki komad divenice otfikario; — Samo kat si sebi otfikario slanine, a drugima šta dotekne! othegucat-egucam svr. 'ćopajući otići, othramati'. — Šta stojiš tu? — Gledam prosjaka kako je otheguco do drugog salaša. oticanje s gl. im. od oticat. — Lakše je oticanje nego doticanje. oticat-ičem nesvr. prema oteć. otić odem (r. pr. oćo očla očlo očli) svr. 1. 'napustiti neko mesto, udaljiti se, ukloniti se'. 2. 'posvetiti se čemu'. — Marko je osto na salašu, a Joso je očo na zanat. 3. 'nestati, propasti'. — Prodavo on tako lanac po lanac i jedared sve očlo, a on osto goljo. 4. 'umreti'. — Jesi 1 čula, dida Vranje je očo Bogu na istinu! Izr. ~ u staro gvožđe 'biti odbačen'; kako došlo tako očlo 'lako stečeno, lako i izgubljeno'; ode mast u propast! 'propala stvar'; očo u bili svit 'odskitao'; odu volovi 'kaže se zamišljenom'; očo je na onaj svit 'umro'; očo u levente 'u bitange'; očo u svit ko Mišakovo prase 'nestao mu trag' (Mišakovo prase je neko uhvatio i zaklao, pa mu se zaturio trag). otimat-am nesvr. prema otet. ~ se 1. nesv. prema otet se. 2. 'jagmiti se, grabiti se'. — Otimo se cilog života, svaki dinar je ulago u zemlju, a sad kad je zaklopio oči, drugi će razvuć njegovu muku.

RICNIK 2.pdf

otirat-am svr. 1. 'primorati koga da napusti neko mesto'. — Onaj ludi Joka otiro je ženu ot kuće; — Baćo su jutros otirali našeg bireša, uvatili su ga da krade. 2. 'odvesti, odagnati'. — Stipane, tribaće otirat krave na do da pasu; — Ivan je otiro kola na salaš. Izr. ~ daleko 'prevršiti meru'; ~ u grob 'nedelima upropastiti (koga)'. otisan-sna-sno 'dosta, prilično tesan'. — Meni se čini da je to tvoje ruvo otisno, tako mi stisnut u njemu izgledaš. otisnit otisnim svr. 'postati tesac, uzak'. 2. 'učiniti tesnim'. — Sabovka mi je malo otisnila levešku. otisno pril. 'na tesan način'. — Dobar je on sabov, al ima manu da sve otisno skroji. otkad(a) otkad(a) pril. 1. 'od kojeg vremena, koliko dugo'. — Otkad čekaš tu? — Otkad sam ja još došla, već bi mogla i natrag ić; — Otkad je sazno da ga Mara vara s komšijom, skoro je čovik poludio. otkale(g) pril. 'odakle'. — Otkaleg su nadošli toliki skakavci? otkasat-am svr. 'otići kasajući'. — Nismo ga dobro ni ispregli, a naš Riđo otkaso u ditelnu. 2. 'odjahati u kasu'. — Uzjaši našeg mrkova, pa otkasaj časkom u selo i kupi nam petrolina. 3. 'otrčati, odjuriti'. — Pošaljite našeg derana, on će to začas otkasat i tamo i vamo. otkašljat otkašljem svr. 'provesti izvesno vreme kašljući'. — Svako jutro, čim ustanc, on je moro njegovo otkašljat. otkat-am svr. 'završiti tkanje, izatkati'. otkečit-im svr. 'šutajući nogom odbaciti'. — Nane, Mate je otkečio m?lu mačku. otkidat (se) otkidam (se) nesvr. prema otkinit (se). otkinit-nem svr. 'trgnuti kidajući, nasilno odvojiti'. — Vršalica je danas Jošku otkinila šaku. Izr. ~ od svoji usta 'odvojiti s mukom'. ~ se 'otrgnuti se, iščupati se, osloboditi se'. — Bik se otkinio sa štrange. otkivat otkivam nesvr. prema otkovat. otklečit-im svr. 'provesti neko vreme u klečanju'. — Naša majka su stari, jedva iđu, al kad god odu u crkvu, po mise moraje otklečit. otklipsat otklipšem svr. v. klipsati. 'otići klipšući'. otklopit otklopim svr. 1. 'skinuti, podići poklopac'. — Otklopi lonac nek izađe para. 2. 'otvoriti'. — Najpre otklopi jedno, pa kad vidi da je gledam, onda otklopi i drugo oko. ~ se 'otvoriti se, rastvoriti se'. — Dida, otklopila vam se lula. otključat-am svr. 'otvoriti ključem (ono što je zaključano'. — Otključaj mali tavan. otključavat-učavam nesvr. prema otključat. otkljukat-am svr. 'uhraniti kljukanjem'. — Otkljukala je ona gusaka, ni broja njim se ne zna. otkociljat se :am se svr. 'otići kociljajući se, otklizati se'. ~ otkociljo se do srid bare. otkopat-am i otkopam svr. 'kopajući izvaditi, odgrnuti'. — Otkopaj koju kućicu i izvadi krumpira za užnu. otkopavat-opavam nesvr. prema otkopat. otkopčat-am svr. 1. 'razdvojiti ono što je kopčama, dugmetima spojeno'. — Smrzle su mi se prste, pa ne možem da otkopčam kožuv. 2. 'skinuti ono što je zakačeno, otkačiti'. — Otkopčajte štrange konjima i skinite njim oglavnike, pa bacite malo sina da idu. ~ se 'odvojiti se (o kopči, izvući se iz petlje ili rupice (dugme)'. otkopčavat (se)-opčavam (se) nesvr. prema otkopčat (se). otkos m 1. 'količina pšenice, trave i sl. koja se odseče jednim zamahom kose'. 2. 'pokošeni red koji ostaje iza jednog kosca'. — To je tako, mali čovik pravi mali otkos, a veliki čovik i ode više otkosi. otkosit otkosim svr. 'koseći odrezati'. — Otkosi jedan komad, di bi stali s kolima. otkoturuškat-am svr. 'otkotrljati'. ~ se 'otkotrljati se'. otkovat otkujem svr. 1. 'skinuti okov; raskovati ono što je zakovano'. — Slomile su se dvi špice u točku, moram skinit obruč, a ko će ga sad otkovat, kad je tako dobro okovano. 2. 'klepanjem naoštriti (kosu, motiku)'. — Pajo, uzmi babicu i kalapač pa otkuj kosu. otkravit otkravim svr. 1. 'odmrznuti, zagrejati'. — Samo malo nek se razdani, pa će se pendžere oma otkravit. 2. 'toplotom učiniti da se počne (što topiti)'. — Umotaj ta dva pileta što su se smrzla, pa će se ugrijat i otkravit. ~ se 1. 'odmrznuti se, otopiti se'. 2. (fig. ) 'povratiti se, doći sebi, odobrovoljiti se'. — Čim je popijo dvi rakije, oma mu se jezik otkravio. otkravljivat (se)-avljivam (se) nesvr. prema otkravit (se). otkrilit otkrilim svr. 'razvući, otvoriti'. — Otkrlli virange na pendžerama, da uđe malo više svitlosti u sobu. ~ se povr. otkrit otkrijem svr. 1. 'ukloniti, skinuti pokrivač'. — Ako oma ne ustaneš, ja ću te otkrit i polit ladnom vodom. 2. 'kazati, saopštiti, odati'. — iđi tamo i dok ne otkriješ istinu, ne vraćaj se. ~ se 'zbaciti pokrivač sa sebe'. — Svaku noć sam morala ustajat i pokrivat dicu kad se otkriju.

RICNIK 2.pdf

otkrivat (se) otkrivam (se) nesvr. prema otkrit (se). otkucat-am svr. 'kucanjem, izbijanjem označiti da je proteklo odredeno vreme'. — Jesam li ja dobro čuo, ko da je otkucala ponoć na crkvenom toranu? otkucavat-ucavam nesvr. prema otkucat. otkud pril. 1. 'odakle'. — Otkud meni novaca da iđem na vašar?; — Otkud ti vako kasno?; — Nisam i pito ni kud iđu, ni otkud dolaze. 2. 'kojim slučajem'. — Da se otkud ja pitam, bilo bi to drugačije. Izr. otkud tebe anđeli nose 'kojim dobrom'. otkulecat-ulecam svr. 'lagano otići (s noge na nogu), odgegati se'. — Majko, vald nećete pišce u varoš? — Otkulecaću ja do pece. otkunjat otkunjam svr. 'provesti vreme kunjajući'. — Cilu noć je otkunjo na klupici u ambetušu. otkupit otkupim svr. 1. 'otkupom izbaviti, osloboditi'. — Toliko si grišan, da tvoj gri nikad nećeš otkupit. 2. 'kupiti'. — Sve žito su nam otkupili još ispod mašine. Izr. ~ dušu 'spasti se'. ~ se 1. povr. prema otkupit (1). 2. 'iskupiti se'. — Sad kad je bolesna tila bi se otkupit za sve zlo što je činila za života. otkupljivat (se) ~ upljivam (se) nesvr. prema otkupit (se). otočit otočim svr. 'pretočiti'. — Juoe smo otočili sve vino lanjske berbe. otok m 'otečeno mesto na telu'. — imo je velik otok na čelu. otopit otopim svr. 'učiniti da što (smrznuto) pređe u tečno stanje, rastopiti u nekoj tečnosti'. — Otopila sam svu mast, biće žmara. ~ se 'preći iz smrznutog u tečno stanje, rastopiti se'. otoplit otopli(m) svr. 'postati toplije'. — Otopliio je i zemlja se već ugrijala. otopljavat otopljavam nesvr. prema otoplit. otpadat-am nesvr. prema otpast. otpast-adnem svr. 'pasti, spasti s čega'. — Još koji dan, pa će otpast i poslidnji list. 2. 'nestati, prestati'. — Kad vratiš dugove, otpašće i briga. 3. 'biti rođen, poteći'. — Mora bit čovik na mistu kad je od naše grane otpo. Izr. otpale mi ruke 'od teškog rada, zamora'; dabogda mi ruka otpala 'u kletvi'. otperjašit-erjašim svr. v. otperjat. otperjat-am svr. 'brzo otići, umaći'. — Nisam se dobro ni okrenila, a Lazo je otperjo i(s) sobe. otpetljat-am svr. 'odrešiti petlju, odmrsiti'. — Ko je tako zapetljo ovu štrangu, već po sata se mučim, ne možem da je otpetljam. otpijat otpijam nesvr. prema otpit. otpisat otpišem svr. 1. 'pismom odgovoriti na pismo'. — Tribalo bi da otpišeš bratu, otkad smo primili njegovo pismo, znaš da čeka odgovor. 2. 'poništiti, oprostiti (dug)'. — Zbog poplave koja nam je uništila usive, otpisali su mi polak porcije za ovu godinu. otpisivat-isivam nesvr. prema otpisat. otpit otpijem svr. 'popiti deo pića iz čega'. — Vranje poruči fićok rakije i oma stojećki polak otpije. otpivat-am svr. 'pevanjem iskazati (celu pesmu)'. — Ajde, Lovro, otpivaj ti nama jednu od oni bećarski. Izr. ~ svoje 1. 'propasti'; 2. 'umreti'. otplaćivat-aćivam/aćujem nesvr. prema otplatit. otplakat-ačem svr. 'provesti izvesno vreme u plaču'. — Svako jutro ona najpre otplače i tek onda krene na poso, nikako ne mož da se oslobodi tuge za pokojnim čovikom. otplatit otplatim svr. 'isplatiti dug, odužiti se'. — Ja sam svoje otplatio i sad sam svoj gazda. otpočet otpočnem svr. 'započeti, početi'. — Nemoj da ja otpočnem s prutom reda pravit. otpočimat (se)-am (se) nesvr. prema otpočet (se). otpočinak-inka m 'odmor'. — Kasno je, dico, vrime je da krenete na otpočinak. otpočinit-nem svr. 'odmoriti se'. — Još jedared ćemo okrenit svaki po dva reda da okopa, a onda ćemo otpočinit malo. otpočivat-očivam nesvr. prema otpočinit. Izr. ode otpočiva u miru 'leži mrtav, sahranjen'. otposlat otpošaljem svr. 'poslati'. — Napisala sam pismo i oma ga otposlala. otpozdrav 'odgovor na pozdrav'. — Tvoje je da starije pozdraviš i da ne čekaš otpozdrav.

RICNIK 2.pdf

otpozdravit-im svr. 'odgovoriti na pozdrav'. otpozdravljat-am nesvr. prema otpozdravit, otpraćat-am nesvr. prema otpratit. otpratit-im svr. 'ispratiti nekoga'. — Antun je otpratio curu njezinima. otpravit-im svr. 1. 'poslati, uputiti, otpremiti'. — Kad neće da radi, zašto ga držite, triba ga otpravit, pa nek na drugom mistu traži posla. 2. 'izvršiti pobačaj'. — Krista je cigurno otpravila, jel se zdravo ćuti, a nikako da se porodi. otpravljat-am nesvr. prema otpravit. otprije pril. 'iz ranijeg vremena, odranije'. — Otprije sam poznavala njega nego tebe. otprilike pril. 1. 'približno'. — Kako sam ja vidio, bilo i je otprilike stotinjak. 2. 'nasumce'. — Ociči nako otprilike. otprnit otprne(m) svr. 'prhnuvši odleteti'. — Ja koracim u žito, a prid nosom otprne jedna pripelica. otprve pril. 'od samog početka'. — Zavolili su se otprve. otprvine pril. v. otprve. — Otprvine zemlja nije bila tako rodna, naši stari nisu je znali dobro obrađivat. otpuštat otpuštam nesvr. prema otpuštit. otpuštit otpuštim svr. 1. 'smanjiti, sniziti cenu nečega'. — Tako ne možemo trgovat, ako unaprid kažeš da nećeš ništa otpuštit. 2. 'olabaviti, osloboditi veza'. — Otpušti konjima kajase, da mogu pit vodu iz kabla. ~ se 'prestati se držati za nešto, odvojiti se'. — Marko se najdared otpuštio i(s) kola. otpuzat otpužem svr. 'otići puzeći'. — Vidi kud je to dite otpuzalo. otrčat-im svr. 'otići trčeći'. ~ otrčala je za njim, nije imala kad ni zbogom kazat. otrgnit-nem svr. 'naglim pokretom osloboditi, istrgnuti'. — Mater je dite vodila držeći ga za ruku, a on ko vijar naleti, zgrabi malog za ruku i otrgne ga od matere. ~ se 'osloboditi se vezanosti za što; izvući se iz nekog stanja'. — Dogo je trajalo, al je uspio da se otrgne iz svog siromaštva. otresat (se) otresam (se) nesvr. prema otrest (se). otresit-a-o 1. 'otvoren, slobodan u ponašanju'. — Marko je bio otresit i dali su ga na škule. 2. 'okretan'. — On je otresit čovik pa se tako š njim mora i postupat. otresito pril. 'žustro, energično'. — Da ste vid(i)Ii samo, kako je naš deran otresito uzjašio. otrest otresem svr. 'tresući učiniti da što otpadne'. — Otresli smo šljive za cefru pa ćemo ispeć rakiju. 2. 'tresući ukloniti što s čega'. — Otresi tu šepicu, puna je sniga. Izr. ~ papak 'umreti (vulg. )'. ~ se 1. 'stresti se'. — Stane prid vrata, otrese se od sniga i zakoraci u sobu. 2. 'osloboditi se, otarasiti se'. — Di si već tako dugo? — Ta, nisam mogo da se otresem one dosadne babe, ja pođem a ona me za ruku, pa još to, još ovo. otribit otribim svr. 1. 'trebeći očistiti'. 2. 'odabrati, izdvojiti (krupno ili upotrebljivo)'. — Otribi trišnje za dunc v. ~ se ('očistiti se'). — U ratu se nikad m'smo mogli sasvim otribit od ušivi. otriznit otriznim svr. 'učiniti da koga prođe pijanstvo'. — izašli smo na ladan aer i to ga je malo otriznilo. ~ se 'postati trezan, doći sebi od pijanstva'. otrižnjavat (se)-ižnjavam (se) nesvr. prema otriznit (se). otrkat otfčem svr. 'otrčati'. — Puštite malu Katu, ona će to nama začas otrkat i donet. otrknit otrknem svr. 'otići žurno, trknuti nekud'. — Otrkni, Joso, u dućan i kupi nani kvasa za po dinara. otromboljit-omboljim svr. 'opustiti, oklembesiti'. — Šta si otromboljio te usne, pa ti izgledaje ko magareće. ~ se 'opustiti se, oklembesiti se'. otrov-ova m 'štetna smrtonosna materija'. — Daću ti otrova a ne vina, kad svaki dan dođeš kući pijan. otrova ž 1. 'otrov 2. 'zla, opaka osoba'. — Kloni se od nje, to je prava otrova. otrovan-vna-vno 'koji sadrži u sebi otrova'. — Triba znat koja je trava likovita, a koja je otrovna; — Valdar je i zoljin ubod otrovan, zato tako i bukne misto di zolja ubode. 2. 'opak, pakostan (fig. )'. — Čuvajte se babinog otrovnog jezika. otrovan-a-o 1. trp. prid. od otrovat. 2. otrovan (2). — Divlju pamet i otrovanu narav ima bik kad se osiče, a ne bisan čovik. otrovat otrujem svr. 'učiniti otrovnim'. ~ otrovali ilo i dali keru, a on crko. ~ se 'usmrtiti se otrovom'. otrovnica ž 1. 'ona koja ubija otrovom'. — Ne virujem ja njoj, ona je, otrovnica, i rođenog čovika otrovala. 2. 'zla, pogana žena, pakosnica (fig. )'. — Ta otrovnica sa svojim poganim jezikom samo okolo olajava pošten svit. 3. 'zool. otrovna zmija Solenoglypha. otrovno pril. 'kao otrov'. — Taki je da otrovno i gleda. otrt otarem (r. prid. otrvo/otro, otrla-o) svr. 1. 'obrisati'. — Majka mi je dala maramicu da otarem znoj s lica. 2. 'dosaditi

RICNIK 2.pdf

pričom, molbama'. ~ otrla mi je već uši s otim njezinim: kupit pa kupit! ~ se — 1. 'ukloniti što sa sebe (rukom, maramicom, peškirom), obrisati se'. — Uzmi maramicu i otari se, dosta je bilo šmrcanja. 2. 'izbrisati se, skinuti se (o boji)'. — Šara na zidu se sasvim otrla. 3. 'očešati se'. — Ker se otro o moje noge. otselit otselim svr. 'izvršiti seljenje, preseliti'. — Naša majka je otselila u varoš, sad smo sami na salašu. ~ se 'preseliti se'. otseljavat (se)-eljavam (se) nesvr. prema odselit (se). otsicat (se) otsicam (se) nesvr. prema otsić (se). otsić-ičem svr. 'sekući odvojiti (v. osić)'. — Otsiči mi jedan komad kruva. ~ se 'oštro se obrecnuti, izderati se (v. osić se)'. Izr. noge mu se otsikle 'uplašio se'. otsidit-im svr. 'izdržati kaznu zatvora'. — Kazo je izašo i(z) zatvora, otsidio je njegovi pet godina. otskakat otskačem nesvr. 1. 'prema otskočit'. 2. 'odskakivati, pri vožnji po neravnom putu'. — Laganije tiraj te konje, vidiš da je neravan put, otskačem na sicu, mislim ispašće mi criva. 3. 'otrčati, odskakutati'. — Od velikog veselja što će i on sutra ić u varoš, otskako je za svinjama na jednoj nogi. otskakivat-akivam nesvr. prema otskakat. otskakućat-akućem svr. dem. otrčati skakućući. otskočit otskočim svr. 'naglo skočiti'. — Otskočio je ko da je na žeravu stao. 2. 'odbiti se od čega'. — Bacio se kamenom u pendžer, al se nije razbio, otskočio je kamen. 3. 'dići se, ispeti se'. — Sunce je već vlsoko otskočilo kad su oni krenili sa salaša. otslužit otslužim svr. 1. 'služeći provesti neko vreme'. — Pogodio se na tri godine i jedva je čeko da otsluži. 2. 'izvršiti svoju voj'nu obavezu'. — Otslužio je i katanšag, vrime niiu je da se ženi. otsmijat otsmijem svr. 'popratiti smehom'. — Moram se potužit na našeg derana, kadgod ja njemu štogod kažem, on to otsmije. ~ se 'odgovoriti smehom'. otspavat otspavam svr. 'provesti izvesno vreme spavajući'. — Ako posli užne malo ne otspavam, nisam ni za što. otsrdit se otsidim se svr. 'odljutiti se'. Nemojte ga ni gledat, otsrdiće se on i sam. otsukat otsučem svr. 'odviti nešto što se usukalo'. — Otsuči taj rukav, valdar nećeš tako ić med svit. ~ se 'razvezati se, raspresti se'. — Ni vodom se više neće otsukat, toliko ga je žega usukala. otsukivat (se)-ukivam (se) nesvr. prema otsukat (se). otšantat-am svr. 'otići šantajući'. otšantucat-am dem. od otšantat. otšetat otšetam svr. 'otići šetajući'. — Di su dida? — Otšetali su da vide žito kako raste. 2. 'provesti u šetnji'. ~ užnu će dobit, a večeru će otšetat. ~ se 'učiniti posetu'. — Poslipodne ću se još jedared otšetat u vinograd. otševeljat-am svr. 'batrgajući, ševeljajući otići'. — Bio je trišten pijan i kako je otševeljo kući, to on sam zna. otuć se otučem se svr. 'stati na svoju nogu, oporaviti se'. — Dobro si se ti otuko posli one teške bolesti. — Sve mu je propalo, al j'e marljivo radio i već posli tri godine on se sasvim otuko. otud(a)/otud(a) pril. 'iz toga pravca, s te strane; odatle'. — Otud je vodio put pa priko dola i kroz njive. 2. 'na taj način, tako'. — Varo je na mirenj'u cilog života, pa se otud i obogatio. 3. 'stoga, zato'. — Ja, otuda ni necu njoj divanit kako je prija bilo. otuđit se otuđim se svr. 'postati tuđ, prekinuti tešnje veze s kim ili čim'. — Ja to osićam, kako si se otuđio materi. — Mi smo se sasvim otuđili jedno drugome. otunčica ž 'lakši ženski ogrtač (pravi se od istog materijala kao i suknja)'. — Baš ti lipo stoji ta otunčica, samo ja ne vollm kad je ruvo tako zdravo šareno. otunka ž 'ženski ogrtač (zimski, kraći, radi se od štofa, priljubljen uz telo)'. — Nane, vi ste mi obećali da ću za ovu zimu dobit otunku. otupit otupim svr. 'učiniti tupim, istupiti'. — Ako gladalicom redovno ne oštriš kosu, friško ćeš je otupit, pa češ je onda morat otkivat. ~ se 'istupiti se'. — Naši su se noževi svi otupili, tribaće i(h) naoštrit. oturat oturam svr. 1. 'odneti gurajući na čemu, odgurati'. — Metni na tragač džak kuruza i oturaj u kruparu. 2. 'zbaciti, otkriti'. — Nane, Manda je oturala jorgan s mene. otvarat (se) otvaram (se) nes Vr. otvorit (se). otvoren-a-o 1. trp. prid. od otvorit (se)'. 2. 'koji nije ničim ograđen, koji nije zakriljen, natkriven; koji nije ničim sputan, slobodan'. — Priko noći triba, zbog vrenja, ostavit bure otvoreno. Izr. igrat otvorenim kartama 'ništa ne skrivati'; ić otvoreni očivi 'biti oprezan'; ostat otvoreni usta 'biti iznenađen'; pod otvorenlm nebom 'napolju'. otvoreno pril. 1. 'na otvoren način, slobodno i iskreno'. — Prid nama su o svemu otvoreno divanili. 2. 'javno, ne krijući'. — Ona

RICNIK 2.pdf

je otvoreno pokazivala da me ne voli. 3. 'očevidno, nesumnjivo, jasno'. — To se otvoreno vidilo da mu se komšija sveti. otvorit otvorim svr. 1. 'učiniti da se u što može ući ili iz čega izaći': ~ pendžer, ~ vrata. 2. 'učiniti dostupnim unutrašnji deo čega': ~ kovčeg, ~ armar, ~ fijoku. 3. 'rastvoriti, rasklopiti, raširiti'. — Otvorio je usta ko lašče. 4. 'započeti s radom'. — Naš sin je posto trgovac i otvorio je refeški dućan. Izr. ne dat (kome) oka ~ 'ne dati da predahne'; ~ vrata na svu miru 'širom otvoriti'; ~ dušu, srce 'poveriti se'; ~ karte 'otkriti prave namere'; dobro ~ oči 'pripaziti'; ~ usta 'progovoriti'; ~ uši 'obratiti pažnju'. ~ se 1. 'rastvoriti se, razdvojiti se'. — Vrata se sama otvorila čim sam za kvaku uvatio. 2. 'ispovediti se'. — Prid nama je tajio, a onda je očo kod plebanoša i njemu se otvorio. Izr. otvorile mu se oči 'uvideo kako stvari stoje'; otvorilo se nebo 'pljusnula je kiša'. otvorizat-orizam nesvr. 'svaki čas otvarati i zatvarati vrata'. — Jel unutra jel napolje, nemoj mi furtom otvorizat ta vrata. otvrdnit-nem svr. 'postati tvrd'. — Nisi davno pekla, a tako je otvrdnio ovaj kruv. otvrdnjavat-rdnjava nesvr. prema otvrdnit. ovaki-a-o 'ovakav'. — Šta da radimo kad i ovaki ljudi ima, koji samo gledaje da štogod za sebe zgrabe. ovako pril. 1. 'na ovakav, na ovaj način'. — Znam da mora ovako bit, al ja tako ne možem živit, sam ko ker brez gazde. 2. 'kakav jest'. — Teško vam je zametnit džak, a ja ovako star bi ga i na tavan odno. ovamo pril. 'na ovu stranu'. — Dođite, vi, ovamo pa ćete dobit po jedan dugačak šećer. ovan ovna m zool. 'mužjak ovce'. — Al je gadno kad se ovnovi buckaje. ovca ž 'zool. domaća životinja Ovis aries'. — Izr. zalutala ~ 'čovek koji je pošao pogrešnim putem'; sid ko ~ 'sasvim sed'; šugava — 'veliki grešnik'. ovčar-ara m 'pastir koji čuva ovce'. — Ja već tri godine samo ovce čuvam, zato me i zovu ovčar. ovčarnik m 'staja za ovce'. — Za iduću zimu ćemo primistit ovaj ovčarnik s druge strane košare. ovčarov-a-o 'koji pripada ovčaru, ovčarev'. — To j'e ovčarova batina, na kraju je malo savinuta. ovčarski-a-o 'koji se odnosi na ovčara i na ovćarstvo'. ~ ker. ovčarstvo s 'gajenje ovaca kao privredna grana'. — U našem kraju se sve manje ljudi bave s ovcama, ne isplati se ovčarstvo, skupa je rana. ovčetina ž 'ovčje meso'. — U našoj kući se nikad ne kuva ovčetina, ne volimo je. ovčiji-a-e 'koji je od ovce': ~ sir, ~ mliko, ~ meso, ~ koža. ovdaonda pril. 'katkad, ponekad'. ~ ovda-onda sam ga viđala i triznog. ovelik-a-o (komp. oveći) 'poveći'. — Bile su dvi lubenice, jedna ovelika, a druga sasvim mala. oviravat-iravam nesvr. prema ovirit. ovirit-im svr. 'potvrditi čemu istinitost'. — Napravio je naš fiškal kontrak, al smo ga morali ovirit kod notaroša. ovišlji-a-e 'povisok, ovisok'. — Š njom je išo jedan ovišlji momak, nisam ga poznala ko je. ovlaš pril. 'površno, na brzinu, skoro neprimetno'. — Mate je samo ovlaš svezo bućur. ovlažit-im svr. 'učiniti vlažnim, pokvasiti'. — Kaže da nije plakala, a meni se činilo da su i njoj ovlažile oči. — Jesi 1 ovlažila košulje, tribalo bi posli podne roljat. ovneći-a-e 'ovnujski'. — Skupa je ovneća koža. ovnov-a-o 'koji pripada ovnu'. — Čuvaj se ovna, al još više ovnovog roga, jel ako te opali, letićeš ko da krila imaš. ov(o)licki-a-o dem. od ovoliki. ov(o)licko pril. dem. od ovoliko. — Ne dam ti ni ov(o)licko malo, koliko pod nokat stane. ovolicni-a-o 'ovolicki: — Ti si bio još ovolicni derančić kad sam ja već bio momak. ovolicno pril. 'ovolicko'. — Ko bi pomislio da ov(o)licno malo mož toliko nevolja donet u kuću. ov(o)liki-a-o 'ovako velik, ovako brojan' — Di će stat ov(o)liki svit? Izr. ~ usta 'mnogo priča'. ov(o)liko pril. 'u ovoj meri, u ovoj količini'. — Nisam mislio da ću ov(o)liko zaradit. Izr. ni ~ (najiešće praćeno zapinjanjem prstom ili noktom o zube) 'baš nimalo'; po ~ (prodati, kupiti i sl. ) 'po ovoj ceni'. ovrć ovršem svr. (r. prid. ovro, ovrla, ovrlo) 'završiti vršidbu'. — Mi smo ovrli još prošle nedilje. ozbiljan-ljna-ljno 1. 'staložen, trezven, promišljen, strog'. — On je ozbiljan i tačan čovik, neće pristat da ga uvuku u prljave poslove. Izr. ~ ko mokro puće! 'smušen'.

RICNIK 2.pdf

ozbiljno pril. 'na ozbiijan način, bez primese šale, stvarno; strogo'. — Za dicu je dosta da baćo ozbiljno pogledaje i već se stišaje. ozdo(l) pril. 'odozdo'. — Ozdo ćepe, ozgor dika jebe (u pesmi). ozdravit-im svr. 'postati zdrav, preboleti'. — Još koji dan pa ću i ja valdar ozdravit. ozelenčav-a-o 'nepotpuo zreo'. — Mislio sam da sutra kosimo ječam, al još je ozelenčav, pa ćemo pričekat dvatri dana. ozelenit ozeleni svr. pokriti (se) zelenilom'. — Sve je drveće ozelenilo. ozepst ozebem svr. 'dobiti nazeb, nahladiti se'. — Ne dajte dici da istrčavaje bosi na snig, mogu ozepst. Izr. čekat (koga, što) ko ozebo sunce 'očekivati (nekoga, nešto) kao spas'. ozgor pril. 'odozgo'. — Šaljem ti jednu kotarcu voća, doli su jabuke, a ozgor žute zerdelije. oziđat oziđam svr. 'obzidati, opkoliti zidom'. — Juče smo oziđali bunar cigljom, sad se neće više odronjavat. oziđivat-iđlvam nesvr. prema oziđat. ozimi-a-o 'usev koji se seje u jesen, pred zimu'. — Vrime nam baš nije išlo na ruku, al mi smo i ozimi ječam posijali. ozimit ozimi svr. 'zahladneti'. — Kuružnu triba što prija svest i sadit u badnjeve, dok ozimi nećemo moć uć s kolima u oranje. ozlida ž 'povreda tela, rana'. ~ ozlida nije velika, al je triba ličit da ne bidne veća nevolja. ozlidit ozlidim svr. 'naneti ozledu, povrediti'. — Teški su armari, pazite da ne ozlidite ruke jel noge. ozliđivat (se)-iđivam (se) nesvr. prema ozlidit (se). ozlobit ozlobim svr. 'ozlojediti, naljutiti'. — Ako ne možeš pomoć. ne triba drugog ni ozlobit. oznojit oznojim svr. 'učiniti da se neko ili nešto oznoji'. — Samo ti rukovetaj kako ja kosim, pa ćemo vidit ko će koga oznojit?! ~ se 1. 'obliti se znojem, postati znojav'. — Oznojio sam se da sve teče voda s mene. 2. 'zamagliti se, orositi se (čaša, prozorsko okno)'. — Mare, uzmi jednu mekanu krpu i otari pendžere napolju je zima, pa su se toliko oznoj'ile da se ništa ne vidi. ozovnit se ozovnem se svr. 'odazvati se'.-Zašto se ne ozovneš kad te toliko dugo već vičem?! ožalit-im svr. 'oplakati umrlog na grobu ili na odru'. — Žena ga je saranila i ožalila. ožderan(i)ca ž 'nepopravljiva pijanica'. — Dada je ožderan(i)ca kad nikad nije trizan. ožderat se ožderem se svr. 'napiti se, opiti se'. — Ne volim š njim ni u svatove ić, uvik se oždere, p onda još i baljezga. oždribit (se) oždribi (se) svr. 'doneti na svet ždrebe (o kobili)'. — Jutros je vranica oždribila lipo ždribence. oždrit se oždrem se svr. v. ožderat se. ožeć ožežem/ožegnem svr. 1. 'opeći, opaliti'-— Što me ožegla koprna, sva mi je noga pocrvenila. 2. udariti, raspaliti'. — Ožego sam i j'a njega da će me zapantit. ~ se 'opeći se, opaliti se'. ožednit ožednim svr. 'postati žedan'. —: Na takoj žegi mora čovik i ožednit. oženit (se) oženim (se) svr. 'sklopiti brak, stupiti u brak'. — Nisam ja tio, al oženili su me moji. ožiljak ožiljka m 'trag na koži od zarasle rane'. — Osto mu je velik ožiljak od kandžije, kojom ga je još u mladosti stariji brat ošinio po licu. oživit oživim svr. 'učiniti da se neko ili nešto probudi, da se prene iz mrtvila'. — Stari je i bolešljiv, pa najviše sidi i ćuti, jedlno oživi kad čuje da mu ćer dolazi u goste. ožujak-ujka m 'treći mesec u godini, mart'. ožujski-a-o 'koji se odnosi na ožujak, martovski'. — Izr. Bolje da te majka bije neg ožujsko sunce grije! ožuljat-am svr. 'žuljajući očistiti travu (u vinogradu, voćnjaku)'. — Naoštrio sam žuljače, sutra ćemo ožuljat vinograd. ožvalavit-im svr. 'postati žvalav, dobiti žvale'. — O, ivice, ala si ožvalavio, izgledaš ko lašče. ožvalit-im svr. v. ožvalavit. — Nemoj za njlm pit vodu, ožvalićeš.

RICNIK 2.pdf

P pabirak-irka m 'plod koji zaostane posle žetve, berbe'. — Sav sam vinograd prokrstario ni jedan pabirak nisam našo. pabirčenje s gl. im od pabirčit. — I u pabirčenju se nađe po koji sladak grozd. pabirčit-im nesvr. 1. 'skupljati u već obranom vinogradu ili voćnjaku retko izostalo grožđe ili voće'. — Joso pabirči grožđe u vinogradu. 2. 'sakupljati pomalo s raznih strana'. — Mlad jeste, al on pametno pabirči znanje od stariji. pabušina ž 'potrbušina, slabina'. — Daj mi meso ispod pabušine 'ispod rebara'. pac paca m 'slana voda u koju se stavlja meso, salamura'. ~ oderali smo zeca i metnili ga u pac, pa će sutra bit zečijeg paprikaša. packa ž 1. 'udarac šibom po dlanu'. — Tuna je danas dobio dvi packe, nije znao račun. 2. sama šiba ili nešto slično čime se daje udarac'. '— Ne znam di je naš učitelj našo niku packu od dračove žile, strašno peče dlan kad š njom opali. pacolovka ž 'naprava za lovljenje pacova'. pacov m zool. štakor Rauus rauus: ~ mrki Mus rauus'. pacovčić m dem. od pacov. pača ž pl. t. 'pihtije'. — Jedva čekam da Božić dođe, pa da se naidem pača i kolača. pačat se-am se nesvr. 1. 'mešati se u tuđe poslove, odnose'. — Dobro bi bilo, nane, da se vi ne pačate u naše poslove. 2. 'početak smrzavanja piktije'. — Gledo sam pladnjove u koje je razlila skuvano meso i čorbu, počelo se već pačat. pače-eta s 'mladunče patke'. — Juče sam na peci kupila deset pačića. pačiji-a-e 'koji se odnosi na patke': ~ meso. pačist-a-o samo u izrazu: pačista nedilja 'druga nedelja (sedmica) uskršnjeg posta koja dolazi iza "čiste" nedelje'. pačkat se-am se nesvr. 'brčkati se, prskati se u vodi'. — Dico, oma da ste izašli iz te bare i da se niste više pačkali. paćenica ž 'ženska osoba paćenik, mučenica'. paćenik m 'onaj koji podnosi ili je u životu podneo mnogo patnji, mučenik'. — Godinama boluje i niko da mu pomogne, posto je pravi paćenik. paćenje s gl. im. od patiti (se). — Didinom paćenju je došo kraj, umrli su. padanje s gl. im. od padat. — Kiša, pa kiša ~ dokleg će već ovo padanje. padat-am nesvr. prema past. — Tako sam ga istukla ko kera, neće mu više padat na pamet da krade jabuke iz tuđeg vinograda. v. do ~ (se), is ~, na ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~, ras ~ (se), u ~, za ~. padavica ž 'epilepsija'. — Kad ga napadne padavica ništa ne zna za sebe. padavičar-ara m 'onaj koji pati od padavice, epileptičar'. — To je tako nesrićna obitelj, imadu jednog sina padavičara. padavičarka ž 'ona koja boluje od padavice'. — Ćer njim je padavičarka, a ni nije baš sasvim kako triba. padavičarov-a-o 'koji pripada padavičaru'. padavine-ina ž mn. 'oborine'. — Ove godine slabo bilo padavina, nije bilo ni kiše ni sniga. padež m 'pad'. — Kaki je to padež bio, kad mu je Joso podmetnio nogu, privrnio se ko bundeva. pa(h)uljica ž 1. 'meko, nežno perje na telu ptica, paperje'. 2. 'kristali snega'. — Ako vake krupne pa(h)uljice budu padale, friško će bit sniga do kolina. paja ž 'štofani materijal (za ženske suknje i haljine)'. — Sašili smo Luci jednu suknju od paje. pajalica ž 'metla od kunine (vlat od trske), koja služi za čišćenje zidova od prašine'. — Kate, uzmi pajalicu i opaj'aj zidove u sobi dok ja ne dođem kući. pajanta ž 'poprečna gredica spajalica rogova (nakrovu),spojnica'. — Sutraćemo izminit dvi pajante na rogovima krova na salašu. pajantica ž dem. od pajanta. pajat-am nesv. 'skidati prašinu sa zidova (metlom kunine)'. — Nane, zašto baš j'a uvik moram pajat sve sobe sama?! pajica ž 'tanki štofani materijal'.

RICNIK 2.pdf

pajtaš-aša 'drug, istomišljenik, drugar, ortak'. — Iđe Marko i njegov pajtaš Grgo. pajtaški-a-o 'koji se odnosi na pajtaše': ~ poso. pajtaški pril. 'na način pajtaša, kao pajtaš'. — Oni ne samo da su pravi drugovi, nego čak i pajtaški misle. pak m 'paket (sa hranom)'. — Poslali smo Lazi, našem katani, velik pak od pet kila. pak 'pa neka, pa'. — Sutra će svi ić na vašar u varoš, a ti ćeš, Ivane, ostat na salašu. — Pak, meni se baš ni ne iđe. pakla ž 'kutija (cigareta ili šibice sa deset kutijica), paketić'. — Kad već ideš u dućan, kupi i meni jednu paklu duvana. paklica ž dem. od pakla. pako vezn. 'pak'. — Ja ću, pako, sam otić njemu kad on neće na moj salaš da dođe. pako-kla m 'pakao, mesto gde duše grešnika trpe večne muke'. Izr. Vruće ko u paklu! pakosan-sna-sno 'koji ima pakosti u sebi, koji čini pakosti'. — Vridna jeste, al je podosta i pakosna cura. pakosno pril. 'na pakostan način, zlobno'. pakostit-im nesvr. 'činiti pakosti kome'. — Ako mu ne možeš pomoć, nemoj ni pakostit, bili ste tako dobri drugovi, pušti ga nek se sam snađe. pakovanje s 1. gl. im. od pakovat (se). 2. 'paket'. — Nanino pakovanje je uvik najveće. pakovat-kujem nesvr. 'slagati, vezati u svežanj ili paket, jedan ili više predmeta'. ~ se a. 'pripremat se za odlazak'. — Rano u zoru počo sam se pakovat, nisam mogo spavat od dragosti što ću putovat. b. 'odlaziti odakle protiv svoje volje'. — Kad ti nije dobro u našoj kući, pakuj se i traži sebi drugo misto. palac palca m 'kranji debeli prst na ruci i nozi': ručni ~, nožni ~. 2. 'stara mera za dužinu i širinu'. — Štranga je bila za svega dva palca kraća, al šta vridi, nismo je mogli uvuć u am kad nije dovaćala do ždripčanika. palačinta ž 'vrsta kolača od brašna, jaja i mleka, pečena na vreloj masti u tavi (u tankim listovima i punj'ena džemom, sirom ili orasima), palačinka'. palamuda ž 'biljka sa listovima koji imaju bodljikave, trnovite zupce ili dlake, bot. Cirsium'. — Sime nam baš nije bilo najčistije, kad toliko palamude ima u žitu. palamudit-im nesvr. 'govoriti gluposti, bulazniti'. — Kad on popije koju čašicu, onda samo palamudi i svima dosađiva. palanta ž 'rasad (cveća, povrća i sl. )'. — Danas ćemo rasadit palantu paprike. palantovat-tujem nesvr. 'saditi rasad biljaka'. — Juče smo palantovali ranu salatu. palčić-ića m dem. od palac. palčik/palčinjak m 'plod rogoza'. palica ž 1. 'štap sa svinutom drškom'. — Skloni mi se s puta, jel ću te sad s ovom palicom pošit. 2. 'drveni prut koji spaja jaram sa rudom'. — Izvuči palicu i skini j'aram, pa pušti volove da pasu. palit palim nesvr. 1. 'uništavati vatrom'. — Pale kuružnu na njivi. 2. 'izazivati gorenje radi grejanja, svetlosti i sl. '. — Stane, pali friško lampaš, ne vidim uć u sobu. 3. 'nanositi štetu vrućinom, peći, žeći (obično o sunčanim zracima)'. — Sunce toliko pali već danima, da će sve izgorit. 4. 'pucati iz vatrenog oružja'. — Ala lovci pale is pušaka, čak se vamo čuje. 5. 'pušiti'. — Nemoj mi davat duvan, neću da palim. ~ se 'pojavljivati ispuštajući svetlost, počinjati sijati'. — Si'ćam se da je mrak počo da se spušta, jel su se palili prvi lampaši. palora ž 'dečiji ritualni pozdrav starijima (mala deca na otvorenom dlanu prave križalicu ~ prekriže dlan, udare svojim dlanom o dlan onoga koga pozdravljaju, izgovarajući reči': križalicebogalicepukac i zatim ljube ruku)'. Izr. Bit na palori 'naći se pod udarom neke kritike'; dobit na paloru 'na gotovo, bez rada, na dlanu'. paljužanje s gl. im. od paljužat. — Čim bidne gotovo paljužanje, ja ću raspravljat svinče. paljužat-am nesvr. 1. 'šuriti, skidati čekinje sa zaklane svinje'. 2. 'opelješiti (v. )'. — Joso je danas prido svinje i sio da se karta sa one dvi bitange, sad ga oni paljužaje dok mu sve ne odnesu. pamet ž 1. 'razum, um'. — Da imaš mrvu pameti, ne bi tako divanio. 2. 'prirodna sposobnost, nadarenost'. Izr. bit na pameti 'misliti na što'; bit kokošje pameti; čovik kratke pameti 'umno ograničen'; palo mu je na — 'setio se čega'; dugačka kosa kratka ~ razg. (ir. ) 'žene rasuđuju površno'; poremetit pameću 'poludeti'; ne bit pri čistoj pameti 'biti lud'; ne izlazi mi iz pameti 'neprestano mislim na što'; imat više sriće neg pameti 'uspeh je nastao sticajem okolnosti a ne prema sposobnostima'; nije mi ni na kraj pameti 'ni pomisliti o čemu'; pomutit, zavrtit kome ~ 'zaludeti, zavesti koga'; piće mu popilo ~ 'od pića postao nesposoban'; solit kome ~ 'nametati kome svoje mišljenje'; ~ u glavu 'saberi se'; vrana mu je ~ popila 'ne misli normalno'; pameti ni za krajcaru 'lud'. pametan-tna-tno 1. 'razborit, mudar'. — Pametna je to glava, triba uradit kako on kaže. 2. 'poslušan'. — Ajde, Vranje, budi pametan kad ti dida kažu, poslušaj ga. 3. 'mudra reč'. — Pustite Josu da nam i on kaže koju pametnu, pa ćemo se onda

RICNIK 2.pdf

dogovorit. pametno pril. 'na pametan način, mudro'. — Znam da je on pametno mislio, al šta vridi kad drugi neće tako. pamprc m 'mali čovek (kepec)'. — Valdar se nećeš udat za tog pamprca?! pamtivik m samo u izrazu: od pamtivika. 'odvajkada, oduvek'. pamučak-čka m 'tanak pamučni konac za vezenje'. panćenje s gl. im. od pantit. — Slabo mu je panćenje, pa zato ne vraća dug. pandrknit-em svr. 'odapeti (podr. )'. — Nadigo se ko pućak, ko da neće i on jednog dana pandrknit i, bio pa ga nema. pandur-ura m 1. 'seoski čuvar reda'. — Panduri su za nered znali i batinat, zato su i(h) se svi bojali. 2. 'policajac (fig. )'. — Nije znao šta će, svaki mu je poso smrdio, pa očo za pandura, i sad još izigrava vlast. pandurčina m v. pandurina. panduretina m v. pandurina. pandurina m augm. i pogrd. od pandur. pandurov-a-o 'koji pripada panduru'. pandurski pril. 'na način pandura, kao pandur'. pandurski-a-o 'koji se odnosi na pandura': ~ služba, ~ soba. panek part. 'ako, neka'. — Svi će dobit po dva šećera, samo ti nećeš, jel si rđava. Panek, meni ni ne triba. pankljika ž 'uska traka od tkanine koja se koristi kao ukras, pantljika'. — Na svaku kiku sveži po jednu pankljiku. panta ž 1. 'um, razum, pamet'. — Bio je i načitan, al je imo pantu da nije bilo takog čovika uokolo. 2. v. pajanta. — Dodaj mi tu gvozdenu pantu. pantalone ž mn. 'donji deo muškog odela, hlače'. — Kate, donesi mi one pantalone od cajga. pantalon(i)ce-ica ž mn. dem. od pantalone. pantit-im nesvr. 'držati u pameti, sećati se'. — Pantim te ja još dok si curica bila. Izr. Pantićeš ti tvog Boga! 'pretnja povređenog'; ~ (za) sebe 'sećati se svoga života'; — Taj ožiljak nosim na vratu otkad sebe pantim; panti pa vrati 'ne zaboravi obavezu vraćanja'. pantivik m v. pamtivik. pantljika ž v. pankljika. — Kupila sam ti, Mande, lipu crvenu pantljiku u kosu. panj panja m 'deo drveta koji ostane na korenu kad se stablo pretesteri, sruši, prelomi'. Izr. Vući ~ 'o karnevalu, momci koji su bili po redu da se žene, a nisu se oženili, vuku panj' kroz selo'; uništit do panja 'sasvim uništiti'; stari ~ kad se zapali 'star čovek kad se zaljubi'. panjić-ića m dem. od panj. panjkat-am nesvr. 'ogovarati, blatiti, klevetati'. — Mać(u)va me panjka prid mojim momkom. ~ se uz povr. 'jedan drugog klevetati, ogovarati'. — Danas se panjkaje, a siltra će zajedno u mijanu. paočit-im nesvr. 'učvrstiti naplatke i paoke, okovati točak'. — Odnećemo kovaču dva točka da i(h) paoći. paok paokovi m 'deo točka koji spaja naplatak s glavčinom'. — Tribaće dat na paočenje desni stražnji točak u kolima, niki paokovi se klamaje, samo što ne ispadnu. paor m 'seljak'. — Paorima zavide na bilom kruvu, al ne zavide na crnim noktima. paorija ž mn. 'seljaštvo, seljaci'. — Čim je vašar, sva se paorija okupi. paorkinja ž 'seljanka'. — Jedna nam je cura paorkinja, a druga je šnajderka. paorski-a-o 'koji pripada paorima'. — evo, vako je namišćena prava paorska soba. paorski pril. 'na paorski način'. — Ja sam paor i paorski divanim. papa m 'poglavar rimokatoličke crkve'. papa ž 'dečje jelo, hrana'. — Daj malom pape da ne plače. papak papka m 'rožnata navlaka koja pokriva krajeve prstiju u nekih sisara (goveda, ovce, koze, svinje)'. Izr. otegnit papke 'umreti (vulg. )'.

RICNIK 2.pdf

papar-pra m 'biber, bot. Piper nigrum'. papat-am nesvr. 'jesti (deč. )'. — Oće papat mala beba? papčić m dem. od papak. papčit-im nesvr. 'grabiti (za sebe), biti sebičan'. — Nije Vranje gledo ni na rođenu braću, digod je mogo on je papčio za sebe, a drugom šta dotekne. paperje s mn. 'meko i nežno perje na telu ptica, mašak'. — Ja sam mojoj ćeri već spremila uzgljance za udaju. papica ž dem. od papa (hrana). papicanje s (deč. ) gl. im. od papicat. — Kad je papicanje na redu, onda se sve sigračke ostavljaje na stranu. papicat-am nesvr. (deč. ) dem. od papat. papin-a-o 'koji pripada papi'. ~ štap. papit-im nesvr. (deč. ) v. papat. papren-a-o 1. 'začinjen paprom ili paprikom, zapapren'. — Volim papren paprikaš, a i dobar špricer posli tog. 2. 'vrlo skup'. — Kupili smo ćeri svilu, al smo, borme, platili paprenu cinu. paprenjača ž 'posudica (okrugla, od drveta) u kojoj se drži sitna mlevena paprika'. — Dodaj mi paprenjaču, znaš da ja solim i paprim slaninu. papričica/papričica ž dem. od paprika. paprika ž bot. 'vrtna biljka Capsicum annum': sitna —, zelena —, crvena ~, kisela ~. Izr. crven ko ~ 'vrlo crven': bisan ko ~ 'koji se brzo rasrdi, plane'. paprikaš-aša m 'jelo od mesa iseckanog na komadiće, u soku kuvano i začinjeno paprikom'. pileći ~, svinjski —, teleći ~. Izr. napravit od koga paprikaš 'raskomadati koga'. paprikaški-a-o 'koji se odnosi na paprikaš'. — Volim i paprikaški miris. paprikica/paprikica ž dem. od paprika. paprit-im nesvr. 'začinjavati jelo biberom ili paprikom'. — Moj pokojni dida su svako ilo paprili. papuča ž 1. 'vrsta lake obuće koja se najčešće nosi samo u kući': muške papuče, ženske papuče, papuče od kože, svilene papuče, papuče na visoke pete, rađene papuče. 2. 'gvozdena kočnica koja se podmeće pod kolski točak'. papučar-ara m 1. 'zanatlija koji izrađuje papuče'. 2. 'muž koji je pod "papučom svoje žene" (ir. )'. — išo bi on, al ne smi od svoje žene, znaš kako je to kod papučara. papučarka ž 'žena proizvođač papuča'. papučarov-a-o 'koji pripada papučaru'. ~ šilo. papučarski-a-o 'koji pripada papučaru'. ~ zanat. papučica ž dem. od papuča. papučić m 'papučar (2. )'. papula ž 'kuvani i gnječeni pasulj'. — Volim papulu al nisam protiv komada kuvane šunke uz papulu. par (parovi) m 1. 'dva predmeta, koji zajedno čine jednu celinu': ~ klompa, ~ čizama'. — Iđe zima, pa sam moro kupit tri para cipela; svi troje dice i'đu u škulu, pa njim triba obuća. 2. 'dve osobe povezane nečim zajedničkim; dvoje (muška i ženska osoba)'. — Baš su lip par Joso i Anka. 3. 'dve istorodne životinje'. ~ jaganjaca, ~ pilića. 4. 'dve istorodne životinje različitog pola (mužjak i ženka)'. — Sicaš se da mi je lani komšija poklonio par golubova, a da vidiš koliko i već i'mam izleženo. 5. 'onaj koji je kome po kakvoj osobini jednak'. — Meni je svedno s kim ćeš se ti družit, al mislim ti i Naco niste par, ti velik a on do pojasa, pa vas je smišno gledat kad iđete zajedno; — Nema mu para. 6. 'mala količina čega, nekoliko'. — Šta samuzo, samo par kolača, a vi me ružite da ću sve izist. par 'čas, trenutak; samo u izrazima: u jedan ~ 'odjednom'. — U jedan ~ učinilo mi se da je štogod puklo; u taj ~ 'tada, za tu priliku'. — U taj ~ nismo znali koliko će i doć, pa se zato nismo dobro spremili. para ž 1. 'gasovito stanje u koje prelazi tečnost pri isparavanju'. — Skini tu vodu sa šporelja, ne vidiš da toliko vreje da nam je puna soba pare. 2. 'dah, disanje'. — Olakšaj, sinko, malo korake, majki je nestalo pare, ne možem ja tako žurit. 3. 'novčana jedinica ravna stotom delu dinara'. para ž 'crta, linija'. — Cekajte da povučem paru otkaleg ćemo skakat. parač-ača m 'šiljak za paranje kukuruza (pri ručnom mrvljenju)'. — S paračom se načne jedan red zrna na klipu kuruza. parača ž 'poljoprivredno oruđe (prvobitno, gvozdeni klinovi u drvenom okviru, a zatim sve od gvožđa, služi za paranje

RICNIK 2.pdf

zakržljalog travnjaka i grudvaste njive), drljača. parada ž 1. 'vojnička svečana smotra'. 2. 'svečana povorka, proslava, svečanost'. Izr. Čija vlada tog i parada! paradajz m v. paradička. — Sabrala sam sav zrio paradajz, sutra ćemo ga skuvat. paradan-dna,-dno 'koji je određen za svečane prigode: ~ amovi; ~ konji'. paradoš paradoš m 'kočijaš (koji tera samo paradne konje i kola)'. — Paradeš ima i svoje paradeško ruvo. paradeški-a-o 'koji pripada paradešu: ~ konj, ~ kola'. paradeški pril. 'na paradeški način'. — On, ne samo da je dobar kočijaš u paradi, već tako i iđe paradeški. paradička ž 'paradajz'. — Nakuvali smo pedeset boca paradičke. paradirat-adiram nesvr. 'ići paradnim korakom, jahati, voziti se, sudelovati u paradi, praviti paradu'. — Većma je volio da paradira na konju nego kruva ist. paradno pril. 'svečano, kao u paradi'. paraklaisat-šem nesvr. 'zbog nesposobnosti kvariti, promašiti u izradi'. — Neću više nosit mojoj staroj sabovki da mi šije ruvo, ona samo pripovida i na kraju paraklaiše i upropasti materijal. paramparčad ž zb. im. od paramparče. — Ispo mi je tanjir i razbio se u paramparčad. paramparče/paramparče-eta s 'komadić čega (obično razbijen)'. — Pokidala je pismo u paramparče. paran-rna-rno 'koji pripada paru'. — Tvoj i moj konj su dobra parna viiča, tribalo bi da jel ti kupiš mog, jel da ja kupim tvog. parasnički-a,-o 'seljački': ~ kola; ~ soba; ~ peć 'napravljena u dvorištu, poljska peć, isključivo služi za pečenje hleba, pogače i dr. dok traje toplo vreme (da se ne bi grejale peći u stanu)'. parasnički pril. 'na parasnički način'. — Divani ti meni lipo parasnički da te možem razumit šta kažeš. parasnik m 'seljak'. — Dok je nas parasmka, nema gladi u narodu. parat param nesvr. 'razdvajati po šavu ono što je ušiveno'. — Volim šit, al ne volim kad triba parat. 2. 'rezati telo mrtvaca, vršiti obdukciju'. — Danas je umro naš dida, al nisu ga dali iznet iz špitalja, paraće ga da vide od čega je umro. 3. '(obično s dopunom: grudi, srce, dušu) pričinjavati oštar bol'. — Još i sad mi se srce para kad se sitim kako mi je dite na rukama izdanilo. 4. 'vukući paraču ravnati pooranu zemlju'. — Stipan neka ore, a ti, Vranje, upregni konje u paraču, pa oma za njim paraj. 5. 'drvenim šiljkom skidati red kukuruza (pripremati za ručno krunjenjemrvljenje)'. — ~ kuruze. Izr. Para mi uši! 'zvuči oštro, neugodno za uho'. parica ž dem. od para. — Liza i Marko su bili štedljivi domaćini, pazilisu na svaku paricu. parit-im nesvr. 'polivati vrelom vodom zaklanu životinju da se lakše skida dlaka ili perje'. 2. 'podvrgavati delovanju pare radi čišćenja, uništavanja zaraznih klica'. — Za vrime onog rata često smo parili košulje i gaće, al nikad se nismo mogli otarasit ušivi. 3. 'grejati parom, vrelom vodom radi lečenja'. — Dida su nazebli, pa su parili noge i pili vruće vino. Izr. ~ oči 'uživati gledajući'. ~ se 'biti izložen jakoj toploti, podnositi vrućinu, znoijti se'. parit parim nesvr. 'sastavljati u par radi zajedničkog rada'. — Izr. Parim s parom, dok ne uparim. ~ se 'spajati se (o mužjaku i ženki) radi oplođenja'. — Još nikad nisam vidio kako se laste pare. parket-eta m 'pamučna tkanina s dlačicama s jedne strane, parhet'. Izr. igra teta brez parketa 'podvikuje se u svadbi'. parketski-a-o 'koji je od parheta'. — Starije žene su i spavale u parketskim suknjama. parlog m 'zakorovljeno zemljište, zarastao vinograd'. — Otkako se propijo, sav mu je vinograd očo u parlog. parni-a-o 1. 'koji se pokreće delovanjem pare'. — Stojo sam blizo i kad je mašina naišla, parni kazan je ispuštio paru, svu mi je ruku opario. 2. 'koji su u par'. — Parnim danima pridajemo mliko. parnjača ž 1. 'parni mlin'. — Mlili smo na suvači pa u vodenici, a sad stigla je i parnjača. 2. 'lokomotiva i lokomobil (za vršalicu) koje se pokreću parom'. parnjak-aka m 1. 'vršnjak'. — Znam ga kako ga ne bi znala, bio je parnjak mom mlađem sinu. 2. 'onaj koji radi s kim u paru'. — Izr. Dva loša ubiše Miloša! 'u paru smo jači'. paroščić m dem. od parožak. paroške-aka ž mn. 'vile sa dva šiljka'. parožak-oška m 'jedan od šiljaka na vilama'. — Za bacanje snoplja na kola i na kamaru najbolje su drvene vile s tri paroška. partaja ž 1. 'politička organizacija, partija'. 2. 'manja grupa ljudi povezana istim zadatkom'. — Vidi se da ste vi složna partaja, radite da ne mož bolje.

RICNIK 2.pdf

partekla ž 'salvetica, od tekstila, kože (vezana detetu oko vrata)'. — Sveži maloj parteklu p onda je rani. parteklica ž dem. od partekla. partija ž 'osoba sa odgovarajućim osobinama za stupanje u brak s osobom suprotnog pola'. — Kažem ja njemu da je Đula dobra partija, a on se zagledo u onu Klaru Kuclalovu. partovat-ujem nesvr. 'podržavati, povlađivati'. — Bio sam ciguran da ćeš ti njega partovat, kad ti se dopada njegova sestra. pas m 1. 'pašnjak, livada'. — Otiraj krave u drugu dolju, tamo je dobar pas. 2. 'najuži deo čovečjeg tela iznad kukova, pojas'. — Jedno vrime su se cure zdravo stezale u pasu, da bi bile što vitkije. pasirat pasiram nesvr. 1. 'odgovarati meri, dolikovati'. — Kad bi mi dao taj šešir, meni bolje pasira, a tebi padne na uši. 2. 'pritiskanjem kroz sito odvojiti sok iz ploda (voće, povrće)'. — Ja uvik prvo pasiram paradičku, p onda je kuvam. pasmo ž 'smotak vune'. — Kata je držala, a Teza je brojila niti i vezivala u pasmo. pasom pril. 'pasući'. — Lozija je krenio s kravama pasom oma ispod avlije i u podne se spuštio na drugi do. pasoš m 'isprava o dokazu vlasništva na stoci'. pasošamica ž 'kancelarija gde se izdaju pasoši'. paspulirat-uliram nesvr. 'opšivati gajtanom druge boje'. — Dala sam kumašnu pregaču da se paspulira zlatnim gajtanom. past padnem i panem svr. 1. 'biti povučen sa višeg položaja na niži sopstvenom težinom, svaliti se (na zemlju)'. — Čim padne kiša, trava će ozelenit. — Šta si ostavio kabo prid vrata, mogo sam da padnem priko njeg. 2. 'spustiti se gubeći snagu'. — Toliko mi je bio težak džak da su mi ruke prosto pale kad sam džak ostavio; Od umora uveče kad je lego na krevet, glava mu je skoro pala na uzgljancu. 3. 'rasprostreti se po zemlji (o svetlosti, mraku i sl. )'. — Zadivanili smo se pa nismo ni opazili da je noć pala. 4. 'poginuti (obično u borbi, na bojnom polju)'. ~ obadva sina su nam pala u ratu. 5. 'sniziti se (o ceni)'. — Danas je na peci pala cina debelim svinjama. 6. 'desiti se'. — U to vrime je palo i rođenje trećeg diteta. 7. 'biti kriv zbog čega'. — Ako se čuje da si i ti bio tamo, mož i na tebe past krivica. 8. u predloškim izrazima: ~ u nesvist, 'onesvestiti se'; ~ u ropstvo 'biti zarobljen'; ~ u zaborav 'zaboraviti'; ~ u vatru 'oduševiti se; razbesneti se'; Izr. ko da je s badnja pao 'ni o čemu pojma nema'; nece mu ~ ni dlaka s glave 'bezbedan'; nije valdar s kruške pao 'da se čudi nad nečim jasnim'; pao mu mrak na oči 'izbezumio se'; pala mu sikira u med 'stigla ga sreća'; pao mu kamen sa srca 'oslobodio se teške brige'; ~ na čija leđa 'živeti na čiji račun'; ~ na niske grane 'srozati se moralno i materijalno'; ~ na pamet, ~ na um 'setiti se'; ~ pod sud 'odgovarati pred sudom'; ~ šaka, ~ u ruke 'doći u čiju vlast'; ~ s nogu 'umoriti se od trčkaranja'; ~u oči 'privući pažnju'; ~ u postelju 'razboleti se'; ~ u rič kome 'prekinuti koga u govoru'; stani pani 'odlučan čas'; palo slime na time 'preuzeti odgovornost'; ~ s konja na magarca 'izgubiti poziciju'; v. is ~, na ~, napo ~, o ~, ot ~, po ~, pot ~, pri ~ (se), pro —, ras ~ (se), s ~, spo —, u ~, za —. past/pasit pase nesvr. 'nalaziti se na paši (o stoci)'. — Dok se ti ode sigraš, krava ti pase cviće. ~ se pase se 'pariti se (kobila)'. — Naša se kobila pase, moraćemo je vodit pod ždripca. pastorče-eta s 1. dem. od pastorak i od pastorka. 2. 'onaj kojemu se ne posvećuje mnogo pažnje'. — Sva su dica dobila po jabuku, samo ti je komšinca ispala pastorče, jedino njoj nisi đala. pastorak-orka m 'sin iz pređašnjeg braka bračnom drugu iz novog braka, svome očuhu ili maćehi'. pustorka ž 'kći iz pređašnjeg braka bračnom drugu iz novog braka'. paša ž 1. 'pasenje, napasanje'. — Ovog prolića ćemo čele odnet na pašu u onu veliku dračovu šumu. 2. 'pašnjak'. — Slaba nam je paša, nije bilo zimus sniga, a ni s prolića kiše. paša m 'titula visokih vojnih i civilnih dostojanstvenika u osmanlijskom carstvu; osoba koja nosi takvu titulu'. — Ne znam oće I to doteć, al Mukija živi ko paša. pašnjak/pašnjak-aka m 'mesto gde stoka pase'. — Komšija, tebi izgleda nije dosta tvog pašnjaka, kad puštaš marvu i na moju livadu. paštrit se-im se nesvr. 1. 'žuriti se'. — Moram se paštrit da za vida stignem u varoš. 2. 'nastojati, truditi se'. — Paštri se ti na učenju, pa ćete i učitelj većma volit. patak patka m 1. 'zool. mužjak patke Anas mas'. 2. 'čovek koji se gega pri hodu (fig. )'. patalija ž 'nered, gužva'. — Moždar bi taj balo i veću patallju pravio da nije bila viz(i)-tacija na pragu. pateka ž 'apoteka'. — Kad pođeš u pateku, kupi i praška od glave. patekar-ara m 'apotekar'. patekarica ž 'apotekarica'. — Naša patekarica je rodom iz Sombora. patit-im nesvr. 1. 'trpeti jak fizički bol, mučiti se'. — Moja žena već dvadeset godina pati od glavobolje. 2. 'osećati moralni, duševni bol'. — Patio je od ljubomore i ona ga je u grob otirala. 3. 'trpeti zbog oskudice'. — Patio je jel je bio i ladan i gladan. ~ se 'biti izložen patnjama, mučiti se'. — Patila se ona više od deset godina sa pijanim čovikom i bolesnim svekrom. patka ž zool. 'plovka Anas'. Izr. divija ~ zool. Anas platyrhynchos; domaća ~ zool. Ana boscas domestica; iđe ko ~ 'gega se'.

RICNIK 2.pdf

patkast-a-o 'koji je nalik na patku, koji je kao patka'. — Kaži šta oćeš, al Pajo ima pravu patkastu glavu. patkica ž dem. od patka. patnja ž 'bol, muka (obično duševna)'. — Bolest je već odavno prošla, al patnja u duši ga je još uvik mučila. patoka ž 'pri pečenju rakije poslednja, slaba rakija'. patrona ž 'ćahura u kojoj je puščano tane ili sačma, s kapslom, napunjena barutom'. — Dao sam Marku novaca da mi kupi dvadeset patrona za moju lovačku pušku. paučina ž 'tanke niti koje nastaju od lepljivog soka koji pauk izlučuje i mreža od njih. — Ko će ga skinit, jedan veliki crni pauk visi na paučini oma iznad sobni vrata. pauk pauka (mn. paukovi) m zool. Arachnida. ~ otkud toliki paukovi ko da nismo sobu po godine pajali?! paukov-a-o 'koji pripada pauku': ~ otrov, ~ mriža. paun pauna (mn. paunovi) m zool. Pavo cristatus'. — Ne volim momka koji se oli ko da je paun. paunica ž 'paunova ženka'. — Lipa je Manda, pa još kad se obuče u svećano ruvo ni paunica joj nije ravna. paunov-a-o 'koji pripada paunu': ~ pero, ~ perje. pazit-im nesv. 1. 'pažljivo pratiti pogledom, biti usredsređen'. — Kad se vadi med, mora se pazit na čele, da se ne uznemire. 2. 'nadzirati, motriti'. — Majka su pazili na najmlađe unuče. Izr. Pazi (-te) 'molba, želja, zapovest da se pažljivo sluša, da dobro razmisli o onome što mu se govori', pazi ti njega, pazi ti nju! 'izraz čuđenja zbog čijeg postupka'. ~ se 1. 'čuvati se'. — Pazi se u tom tuđem svitu. 2. 'živeti u prijateljstvu'. — Mi se pazimo ko braća. 3. 'voleti se'. — Kaži mi, Đule, oće 1 se tvoja Liza skoro udat, znam da se Ivan i ona već odavno paze. Izr. paze se ko ker i mačka 'stalno su u svađi'; paze se al se ne zovu na disnotor. pazuvo s 'pazuho'. — Ozo dite pot pazuvo ko džačić; ima čir pot pazuvom. pceto s 1. 'pas'. — Čije je to malo crno pceto? 2. 'čovek koji izaziva prezir svojim postupcima'. — Ne daj ga Bože nikome, to je tako pceto od čovika! pcovač-ača m 'psovač' Čim zine, on štogod opcuje, pa su ga zato i zvali pcovač. pcovačica ž 'žena koja psuje'. — Jeste žensko al je pcovačica da joj para nema u tom. pcovačov-a-o 'koji pripada pcovaču'. — Pcovačov jezik je zdravo pogan. pcovat pcujem nesvr. 'psovati'. — Dida nisu trpili onog ko pcuje i oma su ga otirali sa salaša. pcovka ž 'psovka'. — Majka je uvik divanila: dico, čim čujete digod veliku pcovku, sklanjajte se otud. pec! (deč. ) uzvik kojim se opominje dete da se može opeći. — Nemoj dirat rukom, to je pec! peca ž 'pijaca'. — Sutra ćemo nosit na pecu kola plive. Izr. žitna — 'pijaca gde se na određene dane kupuju i prodaju žitarice'; stočna — 'pijaca gde se kupuje i prodaje stoka'; zelena ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje voće i povrće'; mlična ~ 'pijaca gde se kupuje i prodaje mleko i mlečni proizvodi'. pecara ž 'zgrada u kojoj se peče rakija'. peckat-am nesvr. 'zadirkivati'. — Pere, okani se već tog derana, zašto ga furtom peckaš?! ~ se 'zadirkivati jedan drugoga'. pečen-a-o 1. 'trp. prid. od peć'. 2. 'iskusan, vešt'. — Njemu nema ravnog kovača, to je pečen majstor za sve što se od gvožđa kuje. Izr. ni pečen ni kuvan 'što može biti i ovako i onako'; pečen i kuvan 'biti s kime u najprisnjim odnosima'; pečen si ti 'gotov si, svršeno je s tobom'. pečenica ž 1. 'pečeno meso, pečenje'. — Nana su doneli na astal pečenicu od velike pućke. 2. 'meso (sveže ili sušeno) s obe strane svinjske kičme'. pečenka ž v. pečenica. — Gazdarice, dobra ti je pečenka. pečenje s v. pečenica (1. ). peć peći ž 1. 'naprava od bubalja (v. ) od pečene zemlje, kamena, metala ili dr. za grej'anje prostorija, za spremanje hrane za jelo': zemljana, glinena —; parasnička (v. ) —; 2. 'količina onoga što za jedan put ispeče u jednoj peći'. — Za ris smo morali ispeć dvi peći kruva lzr. istrgnut is peći 'nedopečen'; taj je iz tušta. pećivi kruva io 'mnogo se potucao'. peć pečem (3. 1. mn. pefiu) nesvr. 1. 'pripremati hranu za jelo grejanjem na vatri, na ražnju ili u peći: ~ kruv, ~ meso, ~ pile'. 2. 'pripremat kakav napitak delovanjem vatre (kuvanjem, destilacijom i sl. ): ~ rakiju'. 3. 'izlagati vatri kakvu materiju radi dobijanja njenih novih svojstava (čvrstoća i dr. ): ~ ciglju'. 4. (samo 3. I. ) 'paliti, žeći zracima (o suncu)'. — Ove jeseni je sunce peklo ko u srid lita. 5. 'delovanjem čega us'janog proizvoditi opekotine'. — Bio je tako velik pušač, da mu je cigaretla uvik pekla prste, al on je tio do kraja da je popuši. 6. 'biti nadražen, zahvaćen bolom'. — Soba je bila puna čeljadi, svi su pušili i na glas divanili, a ja sam tu učio i skoro plako jel mi je dim peko oči. 7. 'zadavati fizički bol (o rani i sl. ). ' — Svi su žurili, pa sam i ja držo korak š njima, a žulj me peko da bi mogo vikat od bola. 8. 'pričinjavati duševne, moralne patnje'. — U tom srcu, svašta sam mu kazala, pa i da je lopov, a posli me je ta rič zdravo pekla. Izr. Čekat pečene ševe iz neba 'da se dobije nešto bez rada i

RICNIK 2.pdf

truda'. ~ se 1. 'izvrgavati se delovanju vatre'. — Dva se praseta u peći peču. 2. 'izlagati se sunčanim zracima'. — Risari rano ustanu da bi se što manje po danu pekli na suncu. 3. 'gristi se'. — Nije njemu što sam nije očo, već se peče što je sina poslo. pećar-ara m 'izrađivač peći'. — Sve manje ima pećara koji znadu pravit prave parasničke peći. pećarski-a-o 'koji se odnosi na pećara': ~ zanat. pećica ž dem. od peć. pećka ž dem. od peć. — Grije nas naša pećka, malo ložimo a uvik nam je soba vruća. pećkica ž dem. od pećka. pedalj pedlja m 'stara dužinska mera, razmak između vrha palca i malog prsta na jednoj ruci'. — Zdravo si nagusto sadila, tu nema ni dva pedlja između kućlca. 2. 'mali neznatan deo prostora'. — Nema kod mene ni pedlja neobrađene zemlje. pegla ž 'naprava koja se zagjeva i kojom se glačaju tkanine'. — Kaže mi Anka da se više ne prodaju pegle na ugalj. peglat-am nesvr. 1. 'glačati peglom tkanine'. — Male uzgljance ćemo peglat, a čaršape ćemo roljat. 2. 'tući'. — Nemoj da te ja peglam. pekar m 'onaj čije je zanimanje da mesi i peče hleb'. pekara ž 'zgrada, prostorija u kojoj se mesi i peče hleb ili prodaje'. pekarka ž 1. 'pekareva žena'. 2. 'žena koja prodaje hleb'. pekarov-a-o 'koji pripada pekaru'. — Pekarova peć bolje peče od naši parasnički. pekarski-a-o 'koji se odnosi na pekare': ~ zanat, ~ lopata, ~ kruv. pekmez m 'slatka gusta kaša, masa koja se dobiva ukuvavanjem voća (sa šećerom ili bez njega)'. 2. 'čovek slabe volje, slabić, maza'. — Šta je, niko te nije ni dotako, a i da jeste, nisi valdar od pekmeza. pekmezit se-im se nesvr. 'otezati se, izvoljevati i sl. '. — Ajde, skoči i uradi što ti mater kaže, da se nisi već toliko pekmezila. pelcer m 'voćni kalem'. — Daj mi jedan pelcer s tvoje višnje. pelena ž 'kvadratni oblik platna u koji se umotava novorođenče'. — Izr. izać iz pelena 'postati odrastao'; bit u pelenama 'nezreo, nerazvijen (biti)'. pelenica ž dem. od pelena. pelin-ina 1. a. bot. 'biljka jakog mirisa i goricog ukusa, Artemisia absinthium, pelen'. 1. b. 'napitak koji se dobiva kuvanjem te biljke'. — Popi gutljaj dva pelina pa ćete proć bol u trbuvu. 2. 'goroina, j'ad, čemer'. — Ostala sam sama na svitu sa svojim pelinom u duši. peliž-iža m 'obod korita (na kojem se obično drži sapun)'. — Misliš da je to lako naslonit se na peliž i žuljat na pralju sa rukama u kortu cio dan. pelješit-im nesvr. 'lišavati koga čega (obično r. ovca, kartanjem u novac)'. — Pelješe ga, kad on ni ne zna s kim je tijo da se karta. pemzla ž v. penzla. pendžer m 'prozor'. — Otvori pendžere u ćistoj sobi. pendžeraš-aša m 1. 'okvir za prozore'. 2. 'zanatlija, radnik koji zastakljuje prozore'. —. To je pendžeraš, čim sokakom iđe i nudi opravke pendžera. — Izr. Srićan ko pendžeraš kad padne na leđa. pendžerica ž 'jednokrilni prozorčić'. — Pendžerica se mece tamo otkud se mož vidit avlija, koja se ne vidi kroz redovne pendžere. pentrat se-am se nesvr. 'penjati se, verati se (na nešto, nenormalnim putem)'. — iđi, otiraj dicu, pentraje se na kamaru, mogu past pa se ubit il slomit ruku jel nogu. penzla ž 'četkica, kičica'. — Baćo, jeste 1 kupili mi penzlu za škulu? penjat penjem nesvr. 'dizati koga ili što u visinu'. — Penjite i tog pijanog na kola pa da krećemo. ~ se 's većim ili manjim naporom ići s nižeg mesta na više, izlaziti'. — Dida su se i u osamdesetoj penjali po listvama na tavan. pepa ž 'neukusno skuvano i sve međusobno slepljeno jelo'. — Ovo nije paprikaš već prava pepa. pepeljat se-am se nesvr. 'posipati se pepelom (u rimokatoličkoj crkvi vernici se na dan "čiste srede" posipaju pepelom)'. — Samo stariji svit dolazi u cfkvu da se pepelja. peraći-a-e 'koji služi za pranje': ~ sapun. peraja ž 'organ za plivanje ribe'. 2. 'četka na dužem ili kraćem držalju (za krečenje zidova)'. — Moraćemo kupit novu peraju,

RICNIK 2.pdf

ova stara se sva olinjala kako sam mazala salaš krečom. 3. 'čekinje na leđima svinje'. — Ovi bili svinji su tako okrugli leđa, nemaje peraje ko oni domaći. perajica ž dem. od peraja; 'mala četka za krečenje'. — Ozmi perajicu i popravi krečom ćoše di peraja nije dovatila. perajište s 'držalje na kojem se nalazi četka za krečenje'. — Perajište je duže od dva metera, tribaće ga malo skratit. perce-eta (mn. percad) s dem. od pero. percent-a m 'procenat'. perec-eca 'pecivo savijeno u kolut'. — Ja samo gledam kako se malo dite zna smotat ko perec. perečnjak m 'jedna vrsta korenja od drveta (služi za izradu četakaribalica)'. per(i)na ž 'posteljina napunjena perjem, njome se pokriva ili stavlja kao ležaj'. — Izvadićemo pernu iz kreveta, iđu topliji dani pa će nam bit vrućina za spavanje. perjanica ž 'nakit od perja na kapi ili šeširu'. — Zadi i ti ovo veliko perce za šešir kad već iđeš u lov, da izgledaš ko pravi lovas sa perjanicom. perjaroš m 'austrougarski žandarm'. — Jutros su dva perjaroša otirali Lazu svezanog za konja. perjat-am nesvr. 'ići brzo, trčati, bežati'. — Kad Lazo počme perjat, niko ga ne mož stignit. perjav-a-o 'koji je uprljan perjem'. — Vidiš kako sam perjava, čitav dan smo čupali guske. perjavača ž 'unutrašnji deo navlake za jastuke'. perje s zb. im. od pero. Izr. kitit se perjem 'hvalisati se'. perlica ž 1. 'cvet od veštačkog materijala ili živog cveća (kite se svati njima)'. — Spremili smo perlice za đuvegiju i snašu i za sve goste u svatovima. 2. 'grdnja, prekor'. — Dobit ~ 'biti grđen'. pero s 1. 'rožnata cevčica koja prelazi u badrljicu s čijama, a raste iz kože ptica i pokriva im telo'. — Svako pero guske je korisno, od najvećeg do najsitnijeg paperja. 2. 'naprava kojom se udara u tamburu, trzalica (v. )'. — Kupio sam tri koštana pera za tamburicu. 3. 'čelična ili od drugog metala načinjena naprava kojom se piše mastilom'. — Ti samo umačeš u tintarnicu, a ništa ne pišeš. Izr. latit se pera 'početi pisati'. peronica ž 'kutija za pera'. — Čime si piso u škuli, kad si peronicu zaboravio ponet? peršin m bot. 'biljka iz porodice štitarki, Petroselinum hortense'. Izr. iđi u peršin 'dođavola'. pertla ž 'traka za vezivanje cipela'. — Pokidala mi se pertla. perunika ž bot. 'jedna vrsta cveća (sa ljubičastim, belim i crvenim smeđim bojama), Iris'. peruška ž 'vrh guščijeg krila ili svežnjić perja upotrebljen kao metlica kojom se čisti briše, paje, skida prašina, podmazuje'. — Peruškom očisti dasku od brašna. peruškat-am nesvr. 1. 'peruškom čistiti'. — Peruškam kotarcu od brašna. 2. 'tući (fig. )'. — Nisi ti njega nikad peruškala, zato je on taki rđav. peruškica ž dem. od peruška. perut ž i m 'ljuščice od izumrlih gomjih delova kože (posebno na glavi)'. — Češljo si se valdar kad i na ramenima imaš peruti. perutanje s gl. im. od perutat se. — Perutanje je nika bolest kože na glavi. perutat se-am se nesvr. 'postajati perutav'. — Ne znam već šta da radim, zdravo mi se koža na glavi peruta. perutav-a-o 'koji ima po sebi peruti'. — Moja kosa nije perutava. pervaz m 'naslon na klupi'. — Odmaknite malo klupu da pervaz ne žulja zid. peškir-Ira 'ručnik, ubrus'. peškirić m dem. od peškir. peškirčić m dem. oč peškir. pet neprom. prost. broj. lzr. ni ~ ni šest 'bez oklevanja, odmah'. peta ž 1. 'zadnji deo stopala'. — Boli me peta, kako ću ja trčat za tobom. 2. 'zadnji deo obuće, potpetica'. — Kako ti, Dančo, iđeš kad su ti obadve pete na čizmama krive?! 3. 'deo čarapa koji pokriva petu'. — Znam naštrikat čorape, al petu ne znam završit. Izr. bacit pod pete 'pogaziti, prezreti'; bit kome za petama 'stalno ga slediti'; podbrusit pete 'pobeći glavom bez obzira'; gori mu pod petama 'preti mu opasnost'; od glave do pete 'sav'; sašlo mu srce u pete 'vrlo se uplašio'. petak-aka m 1. 'bure od pet akova'. 2. 'konj od pet godina'.

RICNIK 2.pdf

petak-tka m 'peti dan posle nedelje'. Izr. crni ~ 'nesrećni dan'; veliki ~ 'strogi post uoči Uskrsa'; svecom i petkom 'neprestano'; od petka do subote 'vrlo kratko vreme'. peti-a-o 'redni broj prema glavnom broju pet'. — Nismo mi rodovi kad smo već peto kolino. Izr. ~ točak u kolima 'nešto sasvim suvišno, nepotrebno'. petica ž 1. 'broj pet'. 2. 'jedna od školskih ocena'. — Pisanka mu je puna petica. petica ž 1. dem. od peta. 2. 'donji deo kose'. petlja ž (g. mn. petlja i petalja) 1. 'zamka koja se pravi od niti pri pletenju'. — Tako se izvištila u štrikanju da ni ne gleda a friško pravi petlje. 2. 'od uzice, užeta i sl. načinjena veća ili manja očica kao kod pletenja za prihvatanje ili pričvršćavanje'. — Na kraju napravi petlju i natakni na kočić, pa će krava sama past okolo koliko je štranga dugačka. 3. 'ušica na haljini ili obući kroz koju se protura uzica'. — Moraš mi pomoć petlju svezat na rukavima. 4. 'obrubljeni prorez na jastucima i sl. kroz koju se zakopčavaju dugmad'. — Sašila sam nove uzgljance, još samo da napravim petlje i prišijem puca. Izr. bit jake petlje, imat petlju 'biti smeo, odvažan'; bit slabe petlje 'biti slabić, ići često mokriti'. petljat-am nesvr. 1. 'upletati, mešati u što'. — Radite kako znate, samo mene ne petljajte u tu vašu nevolju. 2. 'praviti spletke, spletkariti'. — Svi ste vi jednaki, furtom štogod petljate i smišljate podvale. 3. 'raditi nevešto'. — iđi vidi šta Tome, tamo petlja već čitav sat ga nema, a ja čekam da mi donese drva. 4. 'teško živeti, mučiti se'. — Kako smo podigli toliku dicu u siromaštvu? — Petljali smo i krparili kako smo znali i mogli. ~ se 1. 'mešati se, plesti se u što'. — iđi i nađi štogod sebi da radiš, nemoj se petljat u moj poso. 2. 'baviti se, zadržavati se'. — Malo štogod i ja razumim u tu mašinu, al neću da se petljam u to što nije moj zanat. 3. 'vrteti se, motati se'. — Dida, odvedite dicu u avliju, da se ne petljaje furtom tu oko nas. petni-a-o 'koji se odnosi na pete'. Izr. iz petni žila 'svom snagom'. petrolin-ina m 'petrolej'. — Nestalo nam je petrolina u lampašu. petrolinski-a-o 'koji se odnosi na petrolin'. ~ lampaš. Petrovo m crkv. 'praznik sv. Petra i Pavla, koji pada na početak leta, Petrovdan'. — Na Petrovo ćemo ić u varoš, biće vašar. petrovača ž 'jabuka, kruška koja sazreva o Petrovdanu'. pica ž 'ženski polni organ'. pića 'hrana za stoku, krma'. ~ imamo mi dosta piće za svu našu marvu makar i dugačka zima bila. piće s 'pijenje'. — Jel voda iz vašeg bunara za piće? 2. 'naročito pripremljena tečnost koja se pije': slatko —, žestoko —. — Svratićemo u mijanu na jedno piće, ja plaćam po rakiju. 3. 'svečanost u devojačkoj kući, kada je postignut sporazum o udaji, veridbi'. — Naša Marica se udaje za Stipicu, u subotu je bilo piće. Izr. odat se piću 'postati pijanac'; manit se pića 'prestati piti alkohol'; slab na piću 'lako se opiti'; jak na piću 'koji mnogo pije'; uvatilo ga piće '~nio se'; u piću učinit što 'u pijanom stanju'. piga ž 'mrlja na ljudskom telu, žućkaste i mrke boje (najčešće na licu)'. — Sve se na ditetu prominilo samo su pige ostale. pigav-a-o 'koji je posut pegama, pegav'. — Još i nos mu je pigav. pijacovina ž 'taksa za trgovanje na pjiaci, pijaćarina'. — Ako doneseš štogod na pecu, moraš platit pijacovinu. pijačni-čna-čno 'koji se odnosi na pijacu, tržišni'. — Petak i ponediijak su pijačni dani. pijan-a-o 1. 'koji se opio, napio'. — Nisam pio kad vam kažem, pijan sam od sage, otakali smo vino cio dan. 2. 'svojstven čoveku u napitom stanju'. — išo je pijan čas livo, čas desno pa je mislio da su kuće pijane, a ne on. Izr. drži se ko ~ plota 'slepo slediti kakvo mišljenje'; mrtav —, trišten ~, ~ ko zemlja, ko majka 'potpuno pijan'; pijanog i Bog čuva. pijanac-nca m 'onaj koji se često opija, alkoholičar'. — Lanac po lanac, prodaće i popit sve pijanac. pijančenje s gl. im. od pijančit. — Otkad je sve isprodavo, manio se i pijančenja pijančit-im nesv. 'odavati se pijanstvu, opijati se'. — Posli smrti roditelja počo je da pijanči i sad se nikad ne trizni, samo doliva. pijandura m i ž 'pijanica, pijanac'. — Pijandura ne traži društvo, on pije i opija se sam. pijanica m i ž v. pijanac. pijano pril. 'kao u pijanca: svojstveno držanju u pijanice'. — Držo je pijano i gladio čašu ko da kaku curu miluje. pijavica ž 1. 'člankovita glista, koja se pripija uz telo i hrani se krvlju, Hirundinidae'. — Mnogi su se u staro vrime ličili, puštajući krv pomoću pijavica. 2. 'onaj koji jako iskorišćuje drugog, zelenaš'. — Daje on zajam i pije krv paorima ko pijavica, uzimajući im zeienašku kamatu. 3. 'onaj koji se pripija uz drugoga, a taj ga se ne može rešiti'. — Nikad se ti nje nećeš oslobodit, drži se ona tebe ko pijavica. pijenje s gl. im. od pit. — To nije pijenje već lokanje. pijuckanje s gl. im. od pijuckat. — Njegovo pijuckanje nema ni početka ni kraja. pijuckat-am nesvr. dem. prema pit. — Sidimo u ladu i pijuckamo pomalo. pijucnit pijucnem svr. prema pijuckat. Kad ne piješ, ti pijucni pa ostavi.

RICNIK 2.pdf

pik m 1. 'mržnja, neprijateljstvo'. Izr. imat pik na koga, 'želja za nanošenje štete'. 2. uzvik za poništenje čega: ne vredi, ne važi (ne pik) 'ne važi' ali i: pik! 'važi'. piket-eta m 'pamučna tkanina (prugasta ili jednobojna)'. — Sirota je pa nosi ieveš od piketa. piksla ž 1. 'kutija (zatvorena, kroz otvor se novac ubacuje, a ključem otvara)'. 2. 'novac koji kartaši stavljaju u takvu kutiju'. — Gazda od kartaša skuplja pikslu. pila ž 'testera'. — Danas naoštri veliku pilu, sutra ćemo pilat onaj dudov panj. Izr. ručna —, prika — 'velika pila sa kojom dva čoveka pilaju u isto vreme'. pilanje s gl. im. od pilat. — Pilanje nije lak poso. pilat-am nesv. 'rezati pilom'. — Jel ti vidiš da pilaš granu na kojoj sidiš?! pilatina ž v. pilotina. pile-eta s (mn. pilići) 1. 'mladunče kokoši'. 2. '(obično u mn. ) malo dete (fig. )'. — A šta ću ja, kad sam ostala sa svoji četvoro pilića. Izr. zaplest se ko ~ u kučine 'potpuno se smesti (fig. )' ~ ispod naše kvočke 'naš čovek'. pileći-a-e 'koji potiče od pileta'. Izr. ~ paprikaš; ~ pamet 'ograničena pamet'. pilence-eta s 1. dem. od pile. 2. 'nejako dete (fig. )'. pilešce-eta s v. pilence. pilež m i ž 'živina'. — Mande, narani pilež i podaj njim vode. pilićar-ara m 1. 'odgajivač pilića; prodavac pilića'. 2. 'kradljivac pilića'. — Noćos je niki pilićar pokro svu živinu iz kokošinjca. 3. 'pas koji hvata i jede piliće'. — Morali smo ubit onog kera pilićara. pilićarka ž 1. 'žena pilićar (1. )'. 2. 'kradljivica pilića'. pilićarnik m v. koter. — Zatvorila sam piliće u pilićarnik. pilotina ž 'piljevina'. — Dica su kupila pilotinu i punili čorape, pa su se s otim loptali. pilula ž 'Iek u obliku kuglice'. Izr. gorka ~ 'nešto neugodno, uvredljivo'; progutat gorku pilulu 'izvršiti neki posao protiv svoje volje'. piljak-ljka m 1. 'izglađen kamenčić (okruglog ili ovalnog oblika), oblutak'. 2. 'igra s takvim kamenčićima'. — Dica se sigraje piljaka. piljat se piljam se nesvr. (deč. ) 'igrati se piijka'. piljčić m dem. od piljak. piljit-im nesvi. 'uporno, netremice gledati u koga ili u što'. — Majka je nepomično ležala i piljila digod u jednu tačku na zidu. piljkat se piljkam se nesvr. v. piljat se. pina ž 1. 'mnoštvo sitnih mehurića izazvanih mućkanjem'. — Velika je čaša, al je u njoj polak pine. 2. 'gusta belkasta pljuvačka na usnama čoveka, životinja'. — Uvatila ga je padavica, zato su mu puna usta pine. — U galopu je dojašio iz varoši na salaš, siroma konj je bio sav u pini. 3. 'ženski polni organ'. — Sta sve ti mišaš, pinu tvoje mame (psovka)'. pinka ž 'deo kartaškog novca, koji uzima vlasnik kockarnice za sebe'. — Kažu da je samo iz pinke kuću kupio. pinter m 'bačvar'. — Kad jednog dana umre bać Nikola, nećemo imat više ni jednog pintera. Zagonetka: Padne bure s tavana, nema toga pintera koji će ga sastavit 'jaje'. pinjušit se pinjuši se nesvr. 'peniti se'. — Zašto si tako vijo tog konja, vidi kako mu se pinjuše usta. pinjuška ž 'pena'. — Lozika, uzmi kašiku i sk'ini pinjušku s čorbe. pipanje s gl. im. od pipat (se). — Čujes li Lozija, ako se oma ne maneš pipanja, tako ću te odvalit da ćeš past sa stoca. pipat pipam nesvr. 'biranjem trgati'. — Nemoj vazdan pipat te trišnje, već se lati i beri. pipat-am nesvr. 1. 'dodirivati'. — Doktor me je dugo pipo i onda mi kazo da će mi dat lik, pa kad popijem, da opet dođem na prigled. 2. 'raditi što suviše sporo, ne žuriti se'. — Ajde, šta pipaš toliko ko da po jajima gaziš, pruži te noge i požuri. ~ se 'dodirivati sebe ili što na sebi'. — Umisto da izvadi buđelar, on se počme pipat po džepovima, svi smo mislili da je izgubio novce. pipav-a-o 1. 'spor u radu, trom, nevešt'. 2. 'koji zahteva mnogo pažnje, naprezanja i u kojem se ne mogu postići brzi rezultati'. — Tražiću drugi poso, ovaj sadašnji mi je tako dosadan i pipav. pipavo pril. 'neodlučno, tromo, sporo'. ~ oće on, al ga niko ne mož iščekat, tako pipavo radi. pipipi (više puta ponovljeno) uzvik za vabljenje pilića i kokoši.

RICNIK 2.pdf

pipika ž 'pilence'. pipkat (se)-am (se) nesvr. dem. od pipat (se). pipnit-nem svr. prema pipat. ~ se 1. svr. prema pipat se. 2. 'uhvatiti se, mašiti se'. — On se pipne za gvozdene vi'Ie koje su bile naslonjene na zid. pipoljit-im nesvr. 'sporo raditi, pipkati'. — Dokle ćeš pipoljit tu kokosku, ja bi dosad već tri očistila. pirga ž 1. 'domaća životinja s crnim i belim pegama (koza, krava, kokoš)'. 2. 'žena sumnjivog morala'. ² Opet je ta pirga uvatila mladog momka, kako samo zna svakog obrlatit i propuštit kroz svoje ruke. pirgast-a-o 'koji je pokriven pegama, prugama razne boje', (v. pirgav). — Jesam li ti već kazala da ne volim pirgastog momka. pirgav-a-o 'pegav'. — Otkad ova pirgava kokoška med našom živinom, kad je naš pilež sav bili. pirinč-inča m 'plod istoimene biljke koji služi kao ljudska hrana'. — Skuvala sam vam, dico, za večeru pirinča u mliku. pirkat-am nesvr. 'lagano duvati (o slabom vetru)'. — Prid veče je počo da pirka povitarac. pirlitat pirlitam nesvr. 'utkivati šaru, kititi'. — Tri dana je pirlitala kapicu samo da njezina bidne najdrugačija. ~ se 'kititi se'. — Kad ćeš se već manit tvog pirlitanja, samo sidiš prid ogledalom i pirlitaš se. pirovina ž 'korov sličan zubači (sa dugim podzemnim korenom), bot. Trgopyron repens'. pirula ž v. pilula. pisak-ska m (mn. piskovi) 1. 'umetak u svirali gde se stvara zvuk'. — Vrula ovisi od dobrog drveta al još više od dobrog piska. 2. 'zvuk koji ispušta neko, vriska (najčešće o detetu i nekim pticama)'. — Puštio je piskove 'zaplako'. 3. 'deo lule koji se stavlja u usta prilikom pušenja'. — Dico, oma da ste našli i vratili didi pisak s kamiša, jel biće batina ako se ne nađe. pisak-ska m 1. 'sipkava zrnca tvrđih minerala, uglavnom slena: žuti ~'. — Dovezli smo dvoja kola piska, triba nam za mazanje zidova. 2. 'peskovito tlo, peščara'. — Polak naše zemlje je pisak, zato smo i posadili u njemu vinograd i voće. pisaljka ž 1. 'olovka (i uopšte sve čime se piše)'. 2. 'tanki štapić od škriljaca kojim su nekada deca pisala na tablici'. pisamce-eta s dem. od pismo. pisanka ž 'sveska, teka'. — Pokaži mi, Mate, pisanku za račun. pisar-ara m 'činovnik, službenik nižeg ranga'. — Čuo sam da mu se cura udala za nikog pisara. pisarčić m dem. od pisar. pisarnica ž 'kancelarija'. — Kome da se žalim, kad me nisu puštili ni u pisarnicu da uđem. pisarov-a-o 'koji pripada pisaru, koji potiče od pisara'. — Pisarova žena je veća gospoja nego išpanova. pisat pišem nesvr. 1. 'beležiti na papiru ili dr. slova, brojke itd. '. — Bać Dančo uzme jedan prut i počme pisat imena jabuka po pisku. 2. 'stvarati, sastavljati kakav tekst'. — Kad svi legnu spavat, moja nana uzmu plajbas i počme pisat pisme. 3. 'obraćati se kome pismeno, slati pismo'. — Pisali smo našem Josi pismo još prošle nedilje, a on nam još nije odvratio. 4. 'ostaviti kome u nasleđe, pokloniti'. — Pripovida se da je gazda Marko piso svu zemlju, salaš i kuću u varoši onoj ćeri koja ga dvori, sve će bit njezino ako ga dodvori. Izr. lip ko pisan 'vrlo lep'; ne piše mu na čelu 'neka kaže šta želi'; zlo se piše 'neće biti dobro'. ~ se 'potpisivati se, prijavljivati se'. — Jeste 1 se i vi pisali za Rim? — Nismo, skup nam je put. pisav-a-o 'prćast'. — Ja da sam cura, ne bi takog momka ni pogledala: mali, debo, sa debelim usnama i pisavim nosom. piska ž 'ogrozd, Ribes glossularia'. — Što ja volim sos od pisaka. piskav-a-o 1. 'vrio visok, kreštav (o glasu, zvuku)'. — Kogod je otvorio pendžer i piskavim glasom počo da viče: vatra, vatra! 2. 'koji je posut ili uprljan peskom'. — A, dite, dite, di si bio kad si sav piskav. — Voće je zdravo piskavo, triba ga najpre oprat, p onda ćete ga ist. piskavo pril. 'na piskav način'. — Nemoj tako piskavo zviždit, sve ćeš mi uši otrt. — Biće to, borme, i piskavo i izudarano, jel nema ko da bere voće, pa stresamo doli i kupimo. piskovit-a-o 'koji sadrži v sebi peska, koji se sastoji od peska'. — Piskovito zemljište nije pogodno za žito i kuruz. pisma ž 1. 'ljudski glas složen u melodijsku celinu'. — Čula se pisma na sve strane, činilo se da je cilo selo piva. 2. 'niz tonova iz muzičkog intrumenta'. — Iz vrule se začuje vesela pisma pa se i društvo ufriško razveselilo. Izr. Pismi je kraj 'svršetak čega'. pismarica ž 'zbomik popularnih pesama, pesmarica'. pismica ž dem. od pisma. pismo s 1. a. 'papir (obično u naročitom omotu) s pisanim tekstom koji se šalje kome'. b. 'sam tekst koji se piše'. — Natenane, proštije još jedared što je napiso, metne pismo u kuvertu i zalipi je. Izr. Sveto ~ 'Biblija'.

RICNIK 2.pdf

pisnik m'čovek koji stvara pesničko delo u stihu'. ~ imamo mi u rodu i pisnika i misnika. pisnikinja ž 'žena pesnik'. pisnit pisnem svr. 1. 'pokušati reći nešto'. — Dosta je plača, da te više nisam čula da pisneš. piša ž 'polni organ (dečje)'. 2. 'devojčica koja u svemu oponaša odraslu devojku' (ir. ). — Jeste 1 vid(i)li onu pišu Jelicinu, obukla se ko prava divojka, a nema još ni trinest godina. pišačit pišačim nes vr. 'ići peške'. — U staro vrime se više pišačilo, onda nisu tirali konje makar kad. pišak-eka m 'onaj koji ide peške'. 2. 'vojnik koji služi u pešadiji'. — Naš sin služi ko pišak, nije mu baš lako, kaže uvik sve vuku na svojim Ieđima i tušta maširaje. pišaka ž 'mokraća'. pišalo s 'muški polni organ (deč. )'. pišanjak-njka m v. pišaka. pišanje s gl. im. od pišat. — Kaka mi je to vlast, kad je i pišanje zabranjerio sokakom. pišat-am nesvr. 'mokriti'. Izr. pišat protiv vitra 'ko se neopravdano suprotstavlja, sigurno strada'. pišce pril. 'pešice, peške'. — Dida kažu neće ić s nama, daleko njim je ić pišce do varoši. pišit-im nesvr. 'mokriti (deč. )'. piškit-im nesvr. dem. od pišat. piškoš m 'dete koje poda se mokri (vulg. )'. piškota ž 'vrsta suvog kolača; biskvit'. pišlogovat-ujem nesvr. 'jedva osvetljavati, škiljiti (o lampi, sveći)'. — Dokleg će već ode pišlogovat ta svića, šta ne kupiš jedan redovan lampaš?! pišljiv-a-o 'nevredan, beznačajan'. — Neću se zbog tvoji pišljivi šljiva inatit, platiću koliko kažeš da košta i gotovo. pišljivac-ivca m razg. i pogrd. 'čovek male vrednosti'. — Kako možeš sist za isti astal s takim pišljivcom, taj Joka slaže či'm trepne. pišljivka ž razg. i pogrd. 'žena male vrednosti'. pišnit-nem svr. dem. prema pišat (vulg. ). pišonja m v. piškoš (vulg. ). pištit-im nesvr. 1. 'životariti, tavoriti'. — Od kako su se uzeli pište i pate se, vridni su i rade, al njim ništa ne iđe od ruke. 2. 'slabo goreti, tinjati'. — Probaj malo popravit tu vatru u katlanki, da tako ne pišti, jel vako se nikad neće voda ugrijat. 3. 'slabo osvetljavati (o lampi, sveći)'. — Šta, ti nemaš petrolina, kad ti lampaš tako pišti, jedva se vi'dimo u sobi. 4. 'slabo se razvijati, napredovati (za sadnicu)'. — Zasadio sam zerdelije, sve su se uvatile, al ima niko I(i)ko komada koje samo pište i možda od nji nikad ni neće bit drvo. 5. 'ispuštati oštre, visoke zvukove (o muzičkim instrumentima, pištaljci i sl. )'. — Mani se već te tvoje vrule, po cio dan mi pištiš oko ušivi. pit pijem nesvr. 1. 'unositi kroz usta u organizam kakvu tečnost i gutati je': ~ vodu ~ mliko. 2. 'imati sklonost piću, opijati se'. — Šta ste mi poslali tog neradnika i bangalolu, on ne da pije, već se nikad ni ne trizni. Izr. ne zna se ni ko p'ije ni ko plaća 'svako radi što lioće': ~ za dušu 'ispijati, sećajući se pokojnika'; ~ u čije zdravlje 'nazdravljati'. pitak-tka-tko 'koji je za piće': ~ voda, ~ vino. pitanje s gl. im. od pitat. Izr. Brez ičijeg pitanja 'bez ičijeg dopuštenja'; bi't pod velikim pitanjem 'biti nesiguran, neizvestan'; bolno ~ 'stvar koju je vrlo teško rešiti'; čvorno ~ 'najvažnija stvar'; dovest što u — 'dovesti što u nesigurnost'; goruće — 'vrlo važno'; fala na pitanju 'društvena forma u razgovoru'; ne pravit ~ iz čega 'preći preko čega'; veliko je ~ 'vrlo je nesigurno'. pitat pitam nesvr. 1. a. 'obraćati se kome rečima, tražeći odgovor'. — Jesi 1 vidio di' su baćo? b 'tražiti odgovor bez reči, izrazom očiju'. — Anka me pogleda ko da me pita da 1 je to istina? 2. (za koga, što) 'mariti'. — Ni on nije pito za nju dok je zdrav bio. 3. (koga, što) 'ispitivati, proveravati čije znanje'. — Šta ti je, Perice, rekla učiteljica za račun? — Ništa. — Kako ništa? — Pa, nije me pitala. 4. 'propitati devojku'. — Bać Ivanovi su slali rakijare da pitaje bać Lazine oće 1 dat ćer za njevog Grgicu, Izr. Bog te pita 'ko bi to znao'; da se ništa ja pitam 'da ja imam vlast'; ko te pita 'šta te se tiče'; ne pitaj, bolje da ne pitaš 'ne traži da ti se kaže; biće ti neugodno da čuješ'; pitaću te posu za zdravlje 'pretnja osvetom'. piteni-a-o v. pitom. — Mora bit da je piteni golub, kad je sletio na pendžer. pitom-a-o 1. 'koji se da hraniti, negovati, koji živi uz ljude i koristi im': ~ zec, ~ golub, ~ konj. 2. 'oplemenjen kalemljenjem ~ kesten'. pitomo pril. 'na pitom način'. — Bio sam u cirkusu i vidio kako lav pitomo liže ruku čoviku.

RICNIK 2.pdf

pivac-vća m 'petao'. Izr. eto ti pivac u čelo da si me poslušo, ne bi tako bilo! Puštit pivcu krv 'mokriti'. pivač-ača 'pevač'. — Nema boljeg pivača od našeg Ivana. pivačica ž 1. 'žena pevač'. 2. 'ptica pevica koja se oglašuje skladnim zviždukanjem'. pivački-a-o 'koji se odnoii na pevača i na pevanje': ~ društvo. pivački pril. 'na pevački način'. pivanje s 1. gl. im. od pivat. 2. 'školski predmet'. — Nane, imali smo danas pivanje u škuli, učitelj kaže da ja najlipče pivam. pivara ž 1. 'fabrika piva'. 2. 'gostionica gde se toči pivo'. pivarski-a-o 'koji se odnosi na pivare i na pivaru': ~ kvas, ~ je čam. pivat-am nesvr. 1. 'izvoditi ljudskim grlom melodične tonove'. — Kako pivam visoko pa lipo, kako možeš da ne čuješ, diko?! 2. 'izvoditi različite uhu ugodne zvukove (o pticama)'. — Svako jutro ranim i uvik čujem kako lipo pivaje. pivčev-a-o 'koji pripada pevcu'. ~ oroz. pivčiji-a-o 'koji pripada pevcima': ~ rat. pivčić m dem. od pivac. pivo s 'piće koje se pravi od jećma, hmelja, kvasca i vode'. — Ja većma volim pivo na čaše nego ono iz boce. pivuckat-am nesvr. 1. 'pevati tiho, ispod glasa'. 2. 'pevati na mahove, uz prekide (o pticama)'. pivušit pivušim nesvr. 'pevuckati'. — Radi cura i pomalo pivuši. pizda ž 'ženski polni organ'. plač m 'psihofiziološka pojava praćena suzama'. — Kad mi je brat umro, nana se mal nisu ugušili u plaču za njim. Izr. briznut u — 'naglo i jako zaplakati'; svladat — 'uzdržati se od suza', gorak ~, grčevit —. plačan-čna-čno 'suzan, plačljiv'. — Ozela je maramicu i pokrila plačne oči. 2. 'tužan'. — Od teške tuge srce mi plače, al je oko suvo. plačkav-a-o 'plačljiv'. — Ne volim plačkavu dicu. plačljiv-a-o 'koji često ili za svaku malu stvar plače'. — Plačljiva žena bolje prođe kod čovika nego oštrokonđa. plačljivo pril. 'na plačljiv način'. — Zna se plačljivo ulagivat i uvik više dobije o(d) druge dice. plačno pril. 'na plačan način'. — Žene su držale sviće u rukama i plačno molile. plaća ž 'plata'. — Gazda, dajte mi moju plaću što sam za ovaj misec zaradio, ja više neću radit, iđem tražit drugi poso. plaćat plaćam nesvr. prema platit. pladanj-dnja m (mn. pladnjovi) 'tanjir' ~ plitki ~, porcelanski ~, ~ za čorbu. plajbas m 'olovka, pisaljka'. plakat-čem nesvr. 1. 'prolivati, roniti suze'. — Pitaje me zašto plačem, zašto suze lijem. 2. 'preko trebati'. — Ona sidi na putu med ženama i plećka, a poso plače u kući za njom. Izr. ~ iza glasa 'ridati'; ~ ko kiša 'jako plakati'; to je Bogu — 'to je žalosno'. ~ se (kome) bezl. 'hteti plakati, osećati potrebu za plačem'. — Plače mi se nad mojom tugom i nevoljom. plamen-ena m 1. 'požar, vatra'. — Kamara je gorila po svoj dužini. 2. 'sjaj, blesak (očiju)'. — Nikad ga dosad nisam vidila tako bisnog, plamen mu iz očivi siva. plamenjača ž 'bolest koju izazivaju na mnogim biljkama paraziti puccinia graminis'. — Rano s prolića nam je plamenjača sve voće i vinograd uništila. plamičak-čka m dem. od plamen. plamsat-a/plamtit-ti nesvr. 1. 'goreti plamenom'. — Vatra je plamsala a mi smo je priskakali uz vrisku. 2. 'jako sijati, prelivati se'. — Kad je ušla u sobu, na njoj je šuškala i plamsala svila da je nisi mogo očima gledat. plandište s 'hladovito mesto gde planduje, gde se odmara stoka'. — Ovce su se sabile na plandište, a čobani se zavukli pod debeli dud. plandovat-ujem nesvr. 1. 'odmarati se (u hladovini stoka to čini posle ispaše)'. — Krave kad se napasu i same odu u lad da planduju. 2. 'dangubiti, izležavati se'. — Kad si plandovo dok su drugi radili, sad kukaj. planit planem svr. 'naglo se razgoreti'. — Vitar je malo dunio, a vatra koja je dotle tinjala naj(e)dared plane. 2. 'naglo i jako pocrveneti (od uzbuđenja, zbunjenosti i sl. )\ — Čim se rasfdi, lice mu plane. 3. 'puknuti, opaliti (o vatrenom oružju)'. — Bili smo već blizo salaša, kad kogod istrče is kuće i puška plane, a čovik se opruži koliko je dugačak. 4. 'naglo doći u razdraženo stanje'.

RICNIK 2.pdf

— Imo je naprasitu narav i za svaku sitnicu plane. 5. 'potrošiti se, nestati'. — Kako donesem tepciju fanaka na astal, ono začas plane. plast m (mn. plastovi) 'veća ili manja količina sena složena u obliku kupe'. — Sino smo dovezli na salaš i sadili u dva velika plasta. plaša ž 'crta'. — Niste baš upravo izvukli plašu na zidu. plašit-im nesvr. 'strašiti'. — Ne triba dicu plašit učiteljicom, jel onda se boje škule. ~ se 'bojati se, strepiti'. — Ne plašim se ja mraka, već zato što ništa ne vidim. plašljiv-a-o 'koji se lako uplaši, koji se svega boji'. — Plašljiv je ko zec. plašljivo pril. 'pokazujući, odajući strah'. — Ne triba ga pitat kaki je junak kad iđe sridom sokaka plašljivo i furtom se obazire. plašnja ž 'strah, strepnja'. — Otkako je krenio na put, uvatila ga je nika plašnja i sad nema mira. platac placa m 'onaj koji plaća ili onaj koji je obavezan platiti ono što je stiglo za plaćanje'. Izr. jamac platac 'onaj koji jamči, taj često i plaća za drugog'. platit platim (trp. prid. plaćen) svr. 1. 'dati novac za što'. — Svima u mijani, večeras ću ja platit iće i piće. 2. 'dati novac da se ispuni obaveza: ~ dug, ~ porciju'. 3. 'osvetiti se'. — Slomio mi je najlipču voćku, ako ga uvatim platiće mi to. 4. 'imati neugodne posledice zbog kakvog propusta'. — Nismo tili kalamit svinje, pa su nam pocrkau i skupo smo platili tu glupost. plav-a-o 'nagao, plah'. — Veco je dobar i vridan momak, al je plav da Bog sačuva. — Nije dobra za usiv taka plava kiša, mož sve da polegne. plav plava plavo 1. 'koji je boje vedroga neba ili mora'. — Lipčeg diteta nisam u životu vid(i)Ia: lipa glavica, sa crnom kosicom i plavim očima. 2. 'svetložut, žućkast (o kosi)'. — Zareko se da se dotleg neće ženit dok ne nađe divojku, lipu, visoku i plave kose. plavan-vna-vno 'koji biva često poplavljen, vodoplavan'. — Prodo bi je ja davno, al kome triba ta plavna zemlja. plavilo s 'sredstvo za belenje rublja'. plavit plavi nesvr. 1. 'razlivajući se potapati, poplavljivati'. — Svakog prolića podzemne vode plave zemlju ispod salaša. 2. 'prati u plavilu'. — Nana plave košulje. plavit se plavi nesvr. ~ se 'plaveti se'. plavkast-a-o 'ponešto plav'. — Snaja mi je rodila curicu, nije ni crna ni plava, već nika plavkasta. plavljenje s gl. im. od plavit (se). — Plavljenje nam uništava zemlju. plavojčica ž dem. od plavojka. plavojka ž 'ženska osoba plave kose'. — izdaću ga, nane, brat mi se zagledo u jednu plavojku. plavojkin-a-o 'koji pripada plavojki'. plavokos-a-o 'koji je plave kose'. — Prvi je istiro otkos plavokosi Marko. plavook-a-o 'koji je plavih očiju'. — Igra kolo plavooka i na me se smije. plavuša ž v. plavojka. ple pleva m 'lim'. — Komšija, imaš li malo pleva, tribalo bi mi da zakrpim kabo. plebanija ž 'župni ured'. — Prva kuća z desne strane crkve je plebanija. plebanoš m 'župnik'. plebanošov-a-o 'koji pripada plebanošu'. pleća (plećivi) ž 'gornji deo leđa između vrata i ruku'. — Kad se Ante sagnio, sam je na svojim plećima podigo kola koja su zapala u blato. izr. zbacit s pleća 'osloboditi se kakve teškoće'. plećat-a-o 'koji je širokih leđa'. plećka ž 'spletka'. — Ja tebi kažem, Kristo, da to nije istina, to je obična plećka. plećkanje s gl. im. od plećkat. — Plećkanje je ženska "bolest"! plećkat-am nesvr. 'spletkariti'. — Mani Ruže, ona samo gleda di će štogod zamutit i plećkat. plećkuša ž 'žena koja spletkari'. plećnjak m 'poluga koja sa unutrašnje strane spaja jaram sa podgrlicom'.

RICNIK 2.pdf

plenit-nem svr. 'ošamariti dlanom preko usta'. — Ako oma ne ućutiš, tako ću te plenit da ću ti sve zube sasut. plest pletem nesvr. 1. 'savijajući što usko i dugačko (pruce, traku), sastavljati u jednu celinu; praviti nešto sastavljajući rukom ili iglom kukice: ~ kosu, ~ kotaricu, ~ košar'. 2. 'smišljati nešto da se kome nanese šteta, uvreda'. — Pazi ti na Bonu, sve mi s čini da on štogod plete da tvoje društvo zavadi. ~ se 1. 'rasti obavijajući se oko čega'. — Naš bršljan je tpliko već naraso da se plete čak do vrva dračova. 2. 'motati se oko koga s određenim ciljem'. — Vranje se dotleg pleo oko Stane dok joj nije zavrtio glavu. 3. 'uplitati se u što nepozvan, upadati u reč'. — Dico, koliko puta sam vam već kazala, da se ne pletete kad stariji divane. Izr. plete/plete mi se po jeziku 'ne može da se seti odgovarajuće reči'. pletenica ž 1. 'kosa spletena u kiku'. ~ imala je lipu dugačku kosu, pa kad je oplete u pletenice, dođu joj do pojasa. 2. 'prepleteni deo testa na kolaču'. — Nana su uvik znali taki lip kolač ispeć za Božić, a pletenice okolo i priko po njemu. pleter m 'ograda od gusto prepletenog pruća ili granja'. — Moraćemo popravit pleter s puta, na jednom mistu ga je provalila ona matora krmača; ambar nam je od pletera. pletnica ž 'gvozdena šipka koja se stavlja kao spoljni držač jarma (drži jaram da se ne smakne sa vrata volova)'. plezit se-im se nesvr. 'pružati se, isturati se (o jeziku)'. — Dica su se štogod pokeckala, pleze se i rugaje jedno drugom. plićak-aka 'plitko mesto u vodi'. — Dico, samo se držte plićaka, da se kogod ne omakne u duboku vodu. plisirat plisiram svr. i nesvr. 'praviti paralelne nabore (mrske) v. u tkanini'. — Nane, Margi je njezina nana dala suknju plisirat i ja bi volila taku imat. pliska ž 'ptica pevačica duga repa koji je neprekidno u pokretu, pastirica, zool. Motacilla'. plisnjiv-a-o 'koji je pun plesni, koji miriše na plesan'. — Kad smo brali grožđe, bilo ga je dosta plisnjivog'. plisnjivit (se)-im (se) nesvr. 'postajati plesniv'. — Počo mi se plisnjivit dunc, a baš sam mećala dosta salicije. pliš pliša m 'somot, baršun'. — Sašila sam Katici riivo od tegetovskog pliša. plišan-a-o 'kpji je od pliša; koji je presvučen plišom'. — Ala ti je lipa ta marama na plišane grane. plišanj-šnja m 'plesan'. — Soba u kojoj je ležala bolesnica bila je mračna i vlažna, a po zidovima se uvatio plišanj. plitko pril. 'na plitak način'. — On je uvik plitko mislio, pa ne mož drugačije ni radit. pliva ž 'košuljica žitnog zrna (koja pri vršidbi otpada: sitna ~, krupna ~'. — Zamišaću sitne plive i mekinja pa ću dat kravama. Izr. imat čega ko plive 'vrlo mnogo'; pliva pliva po vodi 'što je loše to ispliva na površinu'. puvač-ača m 'onaj koji pliva, onaj koji zna plivati'. puvačica ž 'ženska osoba plivač'. plivanje s gl. im. od plivat. — Naša dica nisu imala di da nauče plivanje. plivat-am nesvr. 'kretati se po površini vode izvodeći određene pokrete tela (o čoveku i životinjama koje ne žive u vodi)'. — Nikad nije naučio plivat, jel se bojo vode. 2. 'kretati se u dubini vode pomoću naročitih organa, prilagođenih za tu svrhu (o ribama i životinjama koje žive u vodi ili na vodi)'. — Peraje pomažu ribama u plivanju. 3. 'biti u velikoj meri snabdeven čime'. — Bać Tome dobro stoji, a ja mislim da on pliva u novcima. Izr. Pliva ko sikira u vodi 'ne zna plivati'; ~ u dugu 'biti prezadužen'. plivit-im nesvr. 'čistiti od trave i korova povrtnjak i baštu'. 2. 'razređivati povrće u povrtnjaku'. ploča ž 'potkovica, potkova'. — Svrati kod kovača da potkuje konja, pala mu je ploča s pridnje live noge. 2. 'kotur, krug sa zvučnim tekstom za gramofon'. 3. 'školska široka crna tabla na kojoj se piše kredom'. plod ploda m (mn. plodovi) 'deo biljke koji se razvija iz zametka cveta i koji sadrži seme, rod, voće'. — Voće j'e dobro ponelo, al ga dosta ima, pa će lodovi bit sitni. plotlan-dna-dno 'koji daje, donosi obilan rod'. — Cigurno j'e da ćemo imat više kad je naša zemlja plodnija od tvoje. plodit (se)-im (se) nesvr. 'nositi plod, rađati'. — Pacovi se plode na stotine u jednoj godini. 2. 'oplođavati'. — I trut je korisan, jel plodi maticu. plodno pril. 'plodonosno, blagotvorno'. — Dok je bilo plodno i džepovi su nam bili puni. plosnat-a-o 'ravne površine'. — Kako će ti ta dicu dojit kad je sprid plosnata ko daska. plosnato pril. 'na plosnat način'. — Čak mu je i nos plosnato izgledo. pljoštimice prjl. 'plosnom stranom, ploštinom čega'. — Žandar me je udaro sabljom pljoštimice. plug m 'poljoprivredno oruđe za oranj'e zemlje': drveni —, gvozdeni ~; Izr. bit deveti u plugu 'biti suvišan'; — i motika svit rane. plužit-im nesvr. 'plugom okopavati (samo se kora zemlje oko kukuruza i sl. okopava, ore u cilju uništenja trave i korova)'. — Ja ću plugom plužit cio dan, a vi što ne okopate danas, završićete sutra.

RICNIK 2.pdf

pljuckat-am nesvr. dem. prema pljuvat. — Sicam se dobro, dida su sidili u budžaku, pušili lulu i pljuckali, al pljuvačka se nikad nij'e vidila. pljucnit-nem svr. 'jednom izbaciti malo pljuvačke ili što drugo iz usta'. pljunit-nem svr. prema pljuvat. — Stipan pijune u dlanove i počme kopat bunar. pljusak-ska m 'nagla i jaka kiša'. — Najpre počme padat podikoja krupna kap, a onda se spušti pravi pljusak, pokisli smo do gole kože. pljuštit-i nesvr. 'padati neprekidno i u velikoj količini (kiša)'. — Gledam kroz pendžer kako napolju pljušti. pljuvačka ž 'rastegljiva sluz koja se izlučuje iz naročitih žlezda u ustima čoveka i životinja i koja kvasi hranu koja se jede'. pljuvat pljujem nesvr. 1. 'izbacivati iz usta pljuvačku ili što drugo'. 2. 'vlažiti pljuvačkom'. — Zašto toliko pljuješ prst kad brojiš novce? po 'polovina, pola'. — Prodaj mi po metera brašna kad kažeš da ti ne triba. Izr. i po (npr. konj i po) 'odličan, izvrstan'; ni po jada 'ako se desilo samo o čemu je reč'; slušat na po uveta 's nedovoljno pažnje'; uradit što s po muke 'uraditi bez napora'; uradit s po snage 'uraditi sa lakoćom'. poaban-a-o 'dugom upotrebom iznošen, istrošen'. — Nećeš ić u kolo u takim poabanim čakčirama. poabat-am svr. 'iznositi, iskrzati (dugom upotrebom)'. — Kad si poabo kaput, neceš imat bolji, jel ove godine drugi nećeš dobit. ~ se 'oštetiti se, otrcati se'. pobacat pobacam svr. 1. 'prolumpovati, uludo utrošiti novac'. — Prodo je vola i sve pobaco svircima. 2. 'razbacati stvari po kući'. — Nisam vas ja zato puštila u sobu da svud pobacate vaše sigračke. 3. 'bacati jedno za drugim'. — Kad mu više ne triba, pobaca sve u pec. pobić pobignem svr. 1. 'trčeći uteći'. — Ako Marko pobigne i ja ću za njim. 2. 'naglo na pustiti Jcuću, roditelje, muža... '. — Bae Loskova Anka j'e pobigla s jednim svircom. 3. 'skloniti se na drugo mesto, prebeći'. — Lovro je ubio žandara i pobigo digod u Bosnu. 4. 'udaljiti se u nekom smeru'. — Stidi se, pa je pobigla u sobu i eno je sakrila se pod krevet. 5. 'usled jake vatre izliti se preko posude u kojoj se kuva'. — Kako si to pazila, kad ti je pobiglo mliko?! Izr. Pobigo je ko da ima četri noge 'hitar čoveiv'. pobilit-im svr. 1. 'postati beo, posedeti'. — Našem baći su bikovi najdared pobilili. 2. 'od straha, brige pobledeti'. — Ostavi malo tu knjigu, oči će ti već pobilit. 3. 'prekriti se snegom, snežnom belinom'. — Kad smo jutros ustali, imamo šta i vidit: svi krovovi pobilili. pobilužit-im svr. 'zapisati, popisati jedno za drugim'. — Jesi 1 pobilužio naše džakove. pobisnit-im svr. 1. 'postati bolestan od besnila'. 2. 'postati besan, ljut; pomahnitati od srdžbe'. — Čim mu spomeneš Lovru, zato što gajepokro, onpobisni ko ris. 3. 'postati obestan, uzoholiti se'. — Starim, to se ne mož zaustavit, al kad mi je dobro, još pomalo i pobisnim. poblidit-dim svr. 'postati bled'. — Šta je s tobom, poblidio si ko kreč. poboljšat-am svr. 'učiniti boljim, popraviti, unaprediti'. — Bolest je malo popuštila, počela je ist i sad očekujemo da će se stanje još poboljšat. ~ se 'poći na bolje, izmeniti se na bolje'. pobožan-žna,-žno 'koji je prožet verskim osećanjima'. — Moja majka je bila dobra i pobožna starica. pobožno pril. 'na pobožan način, s pobožnošću'. — Svi su klekli oko križa i pobožno se prikrstili. pobratim m 'prijatelj kojega je njegov prijatelj izabrao za brata'. — Dva pobratima zavolili jednu curu, al se nisu zavadili. pobrkat pobrkam svr. 1. 'izazvati nered, poremetiti redosled'. — Stanite, stanite, sve je pobrkano u mojoj glavi. 2. 'uzeti nesvesno jedno mesto drugog, zameniti'. — Čini mi se da sam ja tebe pobrko s kim, nisi ti Vranjin sin. 3. prouzrokovati pometnju, pokvariti'. — Baba Jela je pobrkala sve račune za udaju Marijine ćeri. ~ se 'smesti se, zbunili se'. — Ja sam se pobrko u vašim imenima; — Bono su se toliko pobrkali kad su krenili kući da su baćin kaput zagrnili. pobunit se pobunjm se svr. 'poremetiti pameću, poludeti'. — Andrijina žena nije mogla da priboli smrt jedinca sina i pobunila se. pobusit pobusim svr. 'busenjem pokriti, ozeleniti zemlju'. — Danas smo grobnicu pobusili. pocipat pocipam svr. 'pokidati na komadiće, raskomadati'. — Nane, Blaško mi je pocipo novu čitanku. 2. 'upotrebom istrošiti, poderati'. — Luka je Ivanu pocipo košulj'u na leđima. pocokat-am svr. v. cokat. — Nisam se dobro ni okrenio, a prasici sve pocokali. pocrkat-am 'jedno za drugim uginuti'. — U pilež je ušla nika benga i sav je pocrko. pocrkavat-rkava nesv. prema pocrkat. pocrvat se-a se svr. 'postati crvljiv'. — izgleda da riismo dobro nasolili šunke, sve su nam se litos pocrvale. pocrvenit-im svr. 'postati crven u licu'. — Ne dirajte Anku, stidna je, ne vidite kako j'e pocrvenila čim ste joj ime spomenili.

RICNIK 2.pdf

pocupkat-am svr. 'poskočiti jedva dodirujući tlo'. — Dok on zaplete i pocupka, to će bit igra. pocupkivat-upkivam nesvr. prema pocupkat. pocupnit-nem svr. 'sitno igrajući poskočiti, udariti nogom o zemlju'. — Igra Miško, al ne da se ni Marga, zna i ona da pocupne. počem pril. 'pošto'. — Počem sam j'a tebe poslo, ti ćeš i donet. — Počem u našoj rodbini nemamo dice, za Božić bićeš nam ti položaj, makar si već mator momak. počerupat se-am se svr. 'početi se čerupati, rvati'. — Puštite vi dicu, oni će se tako i pomirit kako su se počerupali. počešat počešem svr. 'lagano pogrepsti (suzbij'ajući svrab)'. — Kad te svrbi, a ti počeši di te svrbi. ~ se povr. — Dida se počeše po nosu kadgod povuku dim iz lule. počešljat-am svr. 'češljanjem urediti kosu'. — Mara se umila i počešljala a ja sam još bila u krevetu. počet počnem svr. 'napraviti početak, započeti'. — Nemojte da dida počmu prutom turove prašit. ~ se 'biti počet'. — Svirci zasviraje i počme se kolo. početak-tka m 'prvi deo čega'. — Početak pisme mi se dopada. Izr. oteže se ko čorapin ~ 'okoliši'; is početka 'sve iznova'. počimanje s gl. im. od počimat (se). — Svako počimanje je teško. počimat (se)-am (se) nesvr. prema počet (se). počivat počivam nesvr. 'biti smešten, nalaziti se'. — Počiva on, već misecima duboko u zemlji, umro je prija po godine. Izr. Počivo (-ala-alo) u miru 'crkv. izreka pri sahranjivanju mrtvoga veraika'. počupat-am svr. 'čupajući jedno po jedno sve iščupati'. — Tribalo bi sutra počupat zaperke u kuruzima. ~ se povr. 'potući se vukući se za kosu'. — Ritko je vidit da se curice potuku, al kad se to desi, onda su se i kose počupale. poć pođem svr. a. 'početi ići, krenuti s mesta, uputiti se'. — Samo što sam pošo, kad čujem da kogod plače. b. 'otići s pređašnjeg mesta, udaljiti se'. — Mi smo pošli s kolima, a svi drugi su morali pišce poć. Izr. ~ za koga 'udati se'; ~ za rukom 'uspeti'; pošla mu karta 'počeo j'e dobivati na kartama'; pošlo je naopako 'nastala je promena na gore'. poćerka ž 'usvojenica, ona koj'a je poćerena'. — Sin mu se oženio s tetkinom poćerkom. poćibat poćibam svr. v. ćibat. poćulit poćuli svr. 'nadići uši, naćuliti'. — Čuvaj se ždripca kad uši poćuli. poćutit-im svr. 'provesti neko vreme u ćutanju'. — Bio je već stari čovik, pa kad divani, uvik mora malo poćutit, da se odmori. podadrit podadre svr. 'mnogo se zalagati za nešto, a sam ništa na tome ne uraditi'. — Stric mu je furtom divanio, samo se ti oženi, a ja ću napravit svatove da će se pripovidat. Kad se Ante oženio, stric je zdravo podadro: nije ni došo u svatove. podalek-a-o (komp. podalji) 'prilično dalek, udaljen'. — Podalek je to put, a konji su slabi. podaleko pril. 'dosta, prilicno daleko'. — Volim i ja prelo, al sad je podaleko napravljeno od našeg sela. podalje pril. 'nešto dalje'. — Svekrova je sila na klupu, a buduca sna malo podalje od nje. podastiranje s gl. im. od podastirat. — Što j'e češće podastiranje slame, sve više se đubreta skupi. podastirat-rem nesvr. prema podastrit. podastrit podastrem svr. 'prostreti ispod koga, čega'. — Svinjak danas triba očistit i podastrit čistu slamu pot prasice. podat-am svr. a. 'predati iz ruke u ruku'. — Podajte Andriji ovaj poziv. b. 'dati (za ženu), udati'. — Podajte ćer za tog momka, boljeg nećete ni tako nać. c. 'dati hranu životinjama'. — Podaj konjima zob. Izr. Podaj dici na volju, a sebi na nevolju! Podaj rukama pa traži nogama. podatan-tna-tno 'darežljiv, izdašar'. — Bio je oštar al i podatan čovik, svakom je pomogo kome j'e pomoć tribala. podavat podavam nesvr. prema podat. podavno pril. 'poodavno, podosta davno'. — Ono, podavno su se još tukli med sobom, a sad se zajedno sigraje ~ taka su dica. podbacit podbacim svr. a. 'ne dobaciti do cilja'. — Luka, tvoja puška je opet podbacila. b. 'prevariti čije nade, očekivanja'. — Vinograd će nam i ove godine podbacit. podbacivat-acivam nesv. prema podbacit. podbadat podbadam nesvr. prema podbost. podbijat podbijam nesvr. prema podbit. podbit podbijem svr. 1. 'nažuljiti nogu pri hodanju, dobiti naboj na tabanu'. — Malo su mi otisne cipele i obadve sam noge podbila. 2. 'staviti podupirač čemu da bude čvrsto, da se bolje drži'. — Zid nam se iza kuće malo nakrivio, tribaće ga podbit da se ne svali. ~ se povr. prema podbit (1. ).

RICNIK 2.pdf

podbost podbodem svr. 1. 'pritisnuti mamuzama u bokove konja da se brže kreće'. — Nikola je dugo bio na začelju i onda najdared podbode svog ždripca i krene ko vijor. 2. a. 'podstaći na kakvu radnju'. — Nikad ona to ne bi uradila, da je nije ona kera, naša prva komšinca, podbola. b. 'izazvati žestinu, podjariti'. — Tako je graknio na mene ko podboden. podbradac-(d)ca m 'alka na ularu pod bradom konja'. — Vranje, evo nov podbradac i ular pa namisti konju na oglavnik. podbunit podbunim svr. 'podstaći na kakav postupal'. — Nikad o tom riči nije bilo, a kad su dica sad došla iz varoši, pitali su me kad ću njim zemlju raspisat; mora bit da i(h) je kogod podbunio. podbunit podbune svr. 'podbuhnuti'. — Samo lumpuje i tira kera po mijanama, sav je u licu podbunio od nespavanja. podbunjivat-unjivam nesvr. prema podbunit. poderan-a-o 'otrcan zbog duge upotrebe'. — Ti, Nikola, u tom poderanom kaputu ne(će)š ić nikud. poderat poderem svr. 'dugom upotrebom ili nemarom pocepati'. — Šta si radio kad si nove čakčire podero na kolinu?! ~ se 1. 'pocepati se'. — Poderale su mi se čakčire na gujci. 2. 'postati star i nemoćan (fig. )'. — Nećeš se ni ti poderat, umrićeš kad ti dođe vrime. podgorit-i svr. 'odozdo izgoreti'. — Dugo nije bilo kiše i kuruz nam je fain podgorio. podgovarat-ovaram nesvr. prema podgovorit. podgovorit-ovorim svr. 'navesti na kakvu radnju, postupak, podbuniti'. — Da ga kogod nije podgoverio, nikad on to ne bi učinio. podgrijat-jem svr. 1. 'ugrejati do potrebne topline'. — Sunce je danas fain podgrijalo. 2. 'iznova ugrejati (nešto što se ohladilo)'. — Dok mi ne dođemo da podgriješ večeru. ~ se 'zagrejati se aikoholom'. — Vidim da ste se malo podgrijali iz boce, zato vam je vrućina. podgrijavat (se)-ijava(m) (se) nesvr. prema podgrijat (se). podgrlit se-im se 'obaviti crkveni obred, kleknuvši između unakrsne dve sveće i primiti posvetu ili pojesti nekoliko zalogaja posvećene jabuke i kifle kao zaštitu od gušobolje (2. odnosno 3. februara)'. podgrljavat se podgrljavam se nesvr. prema podgrlit se. podičit podičim svr. 'pohvaliti'. — Ne možeš dite samo ružit, moraš ga i podičit kad štogod dobro napravi. ~ se 'pohvaliti se'. ~ imam se i ja s kim podičit, i moj sin je dobar đak. podić podiđem svr. I. 'doći poda što, ispod čega'. — Štogod je puklo u kolima, podiđi pod kola i pogledaj da se nije štogod slomilo. 2. 'obuzeti, spopasti'. — Či'm je vidim, mene žmarci podiđu. podignit-nem svr. 1. 'premestiti što na više mesto'. — Od radosti je podigo malog sina iznad glave. 2. 'pokupiti ono što leži na zemlji, što je bačeno, rasuto'. ~ oma da si podigo te višnje, nećemo valdar svud rasipat. 3. 'odgojiti'. — Nije bilo lako da majka samohrana podigne troje dice na noge; — Vinograd nam je ove godine dono piin rod, a podigli smo ga prije četri godine. 4. 'izgraditi, sagraditi'. — Dida nam je poklonio zemlju, a sami ćemo salaš podignit. 5. 'učiniti višim'. —-Podigni ti taj zabat još za jedan red cigalja. 6. 'povećati, povisiti'. — Čuo sam da su podigli cinu debelim svinjama. 7. 'uzeti na zajam novac'. — Malo sam se priračuno kad sam kupovo ovu zemlju, pa sam moro podignit ništa novca u bangu. Izr. ~ ruku na sebe 'izvršiti samoubistvo'. ~ se 1. 'pojaviti se nad horizontom, izaći (za mesec, sunce)'. — Sunce se već visoko podiglo kad smo krenili sa salaša. 2. 'ustati'. — Ante se podigne od astala, a za njim svi skoče ko na komandu. 3. 'postati veći, porasti'. — Lipo su vam se jabuke podigle. 4. 'nastati'. — Samo što su se skupili, taku su graju podigli da se sve orilo. 5. 'uvećati se, povisiti se'. — Kaže doktor da mu se podigla vrućica. podikoji-a-e pril. 'poneki, pokoji'. — Šta si se uplašio kiše, samo zato što j'e podikoja kap pala. podilazit-im nesvr. prema podić. podina ž 'donji deo kamare sa kojeg počinje povlata (v. ). podizanje s 1. gl. im. od podizat. 2. 'crkv. deo mise u katoličkoj crkvi kad sveštenik podigne hostiju ili kalež'. — Zvonce se oglasilo, a svi su se na podizanje spuštili na kolina. podizat-ižem nesvr. prema podignit. ~ se nesvr. prema podignit se. podjar m 'zemlja ostavljena godinu dana na odmaranje'. — Ostavili smo tri lanca oko salaša podjar; Sutra ćemo orat podjar. podjednak-a-o 'koji je sličan (po veličini, značenju, svojstvima)'. — Nemoj unaprid plakat, kupiću vam podjednaka ruva. podjednako pril. 'na podjednak način'. — Ker bio ako nije istina: podjednako volim i vino i rakiju. podlan(i)ca ž 1. 'unutrašnja strana šake, širina dlana'. — Tako ga je maznio podlan(i)com po obrazu da su mu se prsti vi'dili na koži. 2. 'mera za dužinu koja odgovara razmaku vrha palca i vrha malog prsta, pedalj'. — Za podlancu mu je duži kaput. 3. 'mali neznatan deo prostora (fig. )'. — Šta nisi veći komad zemlje uzela za bostan, šta ćeš na toj podlanci zasadit. 4. 'donji deo jarma (koji dolazi ispod vrata volovima)'. — Triba popuštit malo podlanicu, kandar vako žulja vrat volovima. podlit podlijem svr. 1. 'zaliti što odozdo'. — Zaboravila sam da podlijem pečenicu, pa mi je malo uvatila. 2. 'ispuniti čime kakvu površinu'. — Od silnog pića i oči su mu krvljom podlivene. ~ se 'ispuniti, zaliti se čime'. — Od jakog udarca sva mu se krv podllla po desnoj nogi.

RICNIK 2.pdf

podlivanje s gl. im. od podlivat (se). — Nije to podlivanje nastalo samo od sebe. podlivat (se) podliva (se) nesvr. prema podlit (se). podlizat se podliže se svr. 1. 'prelivajući se pokvasiti sud odozdo'. — Friško otari sudoperom labošku da ti se ne podliže. 2. 'jezikom odozdo liznuti'. — Mora da je naša cica gladna, malo, malo pa se podliže. podlizivat se-iziva se nesvr. prema podlizat se. — Daj komadić mački, vidiš kako se sirota podliziva. podlokat podloče svr. 'potkopati delovanjem vode'. — Voda na dolu je podlokala ćupriju na putu, ako se ufriško ne popravi, srušiće se. podložanj-žnja m 'drvo u obliku manje gredice koje stoji popreko u kolima ispod srčanice i drži stražnji kraj rude da joj prednji kraj ne bi padao dole; ovaj deo usmerava skretanje kola u levo i desno'. podložit podložim svr. 'naložiti, zapaliti'. — Oma ću doć i ja, samo da podložim vatru. podložnik m 'podanik'. — Vrimenitom blagostanju vode svoje podložnike u miru i slogi... (Molitv. 1895). podmazat-žem svr. 1. 'namazati sa s/ih strana'. — Moraćemo šarke na vratima podmazat da ne škripe tako. 2. 'podmititi, potkupiti (fig. )'. — Podmazo je on fiškala, a ovaj je znao koga dalje triba i tako nije ni očo u zatvor. Izr. Kerećijom mašću podmazan 'lukav, prefrigan'. podmazivanje s gl. im. od podmazivat. — Podmazivanje je svudan pomagalo di je zaškripilo. podmazivat-azivam nesvr. prema podmazat. podmeče-eta s 1. 'podmetnuto dete'. — Kako mož jedna mater tako nedolično da se ponaša s ditetom, ko da je podmeče a ne njezino rođeno. 2. 'slabašno, kržljavo prase'. — Nije čudo kad se med tolikim prasicima nađe i jedno podmeče. podmećat (se)-ćem (se) nesvr. prema podmetnit (se). podmesit podmesim r,vr. 'dobro hraneći koga učiniti da bude debeo'. — Ranim deset krmača, al slabo idu i čim i(h) podmedm, oma ću i(h) prodat. ~ se 'postati mesnat, odebljati se'. — Dosta friško su se podmesili tvoji svinji; Vidio sam Remiju, znaš kako se podmesio, sve mu se podvoljak obisio. podmetnit-nem svr. 1. 'metnuti, staviti pod što ili pred koga'. — Podmetni ciglju pod stražnji točak kola da ne krenu sama. b. 'krišom metnuti kome što, podvaliti'. — Toliko je bio pijan da su mu davali vodu misto vina, a on je furtom nazdravljo. Izr. ~ kome nogu, klip pod noge 'napakostiti kome, učiniti zlo'. ~ se 'zaštititi koga, preuzimajući odgovornost na sebe'. — Niko te nije nagovaro, sam si se podmetnio, i da znaš: niko ti sad neće pomoć. podmićivat-am nesvr. prema podmitit. podmirit podmirim svr. 'namiriti, zadovoljiti; dati koliko je potrebno'. — Brat je sestru podmfrio i tako je njemu osto salaš od pokojnog oca. Ja sam uzajmio, al sam uvik na vrime i podmirio svoj dug. ~ se 'smatrati se zadovoljenim'. — Svi' su se podmirili brez svađe, a i zašto bi kad je svakom doteklo. podmitit podmitim svr. 'potkupiti, dati mito'. podmladak-tka m 1. 'mlado pokolenje, mladež'. — Kad gledam današnji podmladak, žavo mi je što nisam u njevim godinama. 2. 'mlade životinje'. — Sve krave sam odgojio od mog podmlatka, ne volim da kupujem od drugog. podmladit podmladim svr. 'učiniti mladim ili mlađim'. — Stariji svit bi tribalo da su uvik zajedno s mladima i onl bi bili podmlađeni. ~ se 'osećati se mladim, dobiti mlad izgled'. podmlađivat (se)-ađivam (se) nesvr. prema podmladit (se). podne s 'sredina dana, vreme kad je Sunce u najvišoj tački iznad horizonta'. — Kad Sunce u podne u teme upre, najbolje je manit se posla; Nane, podne je, oćemo 1 užnat?. — Podne će bit onda kad baćo dođu na užnu. Izr. Pravit ~ 'odmarati se'. podnet-nesem svr.. 'uputiti kome što pismeno ili usmeno'. — Bać Loko je podno žalbu sudu. 2. 'otrpeti'. —-Snaj'a nije mogla da podnese svekrovu i zato su izašli is kuće. ~ se 'podnositi se'. — Či'm se i drugi sin oženio, biće nevolje, jel se jetrove neće podnet. podnoć pril. 'malo pre nego što zanoći'. Izr. ~ tikve cvataje! podnosit podnosim nesvr. prema podnet. ~ se 'jedan drugog podnositi, trpeti se'. Izr. podnose se ko ker i mačka 'mrze se'. podojit podojim svr. 'dati iz svoje dojke mleko detetu (fig. i teietu)'. — Okupala je malog, podojila ga i legla spavat. — Jesi 1 podojio tele?! 2. 'posisati mteko iz doj'ke'. — Slabo stojim s mlikom, dite začas podoji svo mliko i ostane gladno, pa ga moram ranit na cuclu. podojka ž 'ovca koja je ostala bez jagnjeta koje je dojila'. — Podojke često bleje i iđu za tuđim jaganjcima. podojnica ž v. podojka. podomit podomim svr. 'sve zbrinuti, udomiti'. — Snaš Roza i bać Dančo su imali šest ćerivi i sve su i(h) podomili. ~ se povr. — Sve cure su se na vrime podomile.

RICNIK 2.pdf

podrigivanje s gl. im. od podrigivat (se). — Posli svakog ila ga spopadne podrigivanje. podrigivat (se)-igivam (se) nesvr. prema podrignit (se). podrignit (se)-nem (se) svr. 'ispustiti glasno kroz usta gasove'. — Natrpa u sebe ko svinjče, p onda samo stenje i iza svake riči podrlgne. podrljat podrljam svr. 'obaviti drljanje branom'. — Jesmo, borme, i posijali i sve podrljali. podrug (neprom. ) 'jedan i pola drugoga po veličini ili trajanju'. — Dajte mi podrug kile šećera; Di si tako dugo, već podrug sata te čekam. podrum m 'prostorije ispod prizemlja zgrade koja služi za spremanje i čuvanje životnih namirnica, vina i sl. '. — Mi u podrumu držimo samo vlno i duncove, a krumpir, peršin i šargaripu držimo u karmiću. poduglje pril. 'prilično duže'. — Poduglje smo čekali, a kad je došo doktor, još se zadržo u sobi sam. poduglji-a-e 'dosta, prilično dug'. — On dovati poduglji kolac, stane prid njeg i oma ga smiri. podupirat (se)-rem (se) nesvr. prema poduprit (se). poduprit poduprem svrš. 1. 'podmetnuti poduprirač poda što da čvršće stoji'. — Podupri kapiju, dok ne popravim šarke koje su se pokidale. 2. 'staviti što kao oslonac čemu'. — Toliko ga je bolila glava da je moro glavu rukama poduprit. 3. 'podbočiti, osloniti'. — Kad nana podupni ruke o kukove, onda znamo da će bit bisa. 4. 'pružiu podršku kome'. — Znaš, sestro, ako me ti ne podupres, ne virujem da će me puštit baćo i nana. ~ se 'nasloniti se, osloniti se'. — Podupro se na drvo i oma su kola krenila. poduše ž mn. a. 'crkvena služba za umrloga'. — Na šest nedilja davaćemo poduše za pokojnog dida Vranju, a misa će bi't u osam sati. b. 'obredno gošćenje kao spomen na umrlog (na sam dan sahrane, na šest nedelja, pola godine ili na godišnjicu smrti)'. — Javite strini i njezinima da ćemo davat poduše na godinu dana smrti naše nane. poduvaćat (se)-am (se) nesvr. prema poduvatit (se). poduvatit-im svr. 'uhvatiti odozdo, ispod cega'. — Ako možeš, poduvati deblo, pa ćemo ga lakše podignit. ~ se 'zauzeti se za koga'. — Sad bi on da se j'a poduvatim za njegovog sina. poduzbit se poduzbijem se svr. 'predomisliti se, odustati'. — Prvi se prijavio da će s nama putovat, a kad je došlo vrime polaska, on se poduzbio i osto kod kuće a nije kazo ni zašto. podvala ž 'obećanja kojima je cilj da se neko dovede u zabludu'. — Kako bi bećaru povirovali, svaka mu je rič podvala. podvalit podvalim svr. 'poslužiti se podvalom'. — Teško je Loziju privarit, al on će svakom podvalit, samo ako mož. podvaljivat-aljivam nesvr. prema podvalit. podvezača ž 'pletena, vezena, svilena vrpca kojom se pod kolenom povezuju čarape'. — Ti nemaš lipče podvezače, već si s tom krpetinom svezala čorape. podvezat podvežem svr. 1. 'privezati odozdo, s donj'e strane'. — Podvezaćemo gredicu za slime, kad se već slomila da ne padne dok je ne zaminimo. 2. 'dati zalogu radi obezbeđenja zajma'. — Podvezo sam za Janka kad je kupovo zemlju i, borme, sad, kad je propo, moram ja i plaćat. 3. 'učvrstiti na sebi odeću'. — Podvezala je suknju da je ne uloćka. Izr. ~ gaće 'uhvatiti se u koštac sa ozbiljnim poslom'. ~ se 1. 'učvrstiti na sebi odeću'. — Podvežite se, žene, jel je zdravo velika rosa, da suknje ne uloćkate. 2. 'obavezati se za izvršenje čega'. — Podvezo sam se da ću kroz tri miseca prodat debele svinje, a slabo idu i sad ne znam kako ću proć. podvezivat (se)-ezivam (se) nesvr. prema podvezat (se). podvijat podvijam nesvr. prema podvit. podvikivanje s gl. im. od podvikivat. — Kaki su svatovi di nema podvikivanja?! podvikivat-ikivam nesvr. prema podviknit. podviknit podviknem svr. 1. a. 'viknuti na koga povišenim glasom izražavajući gnev, nezadovoljstvo i sl. '. — Ti, matora, ćuti, podvikne dida bisno na majku; b. 'oštro prigovoriti kome, izgrditi'. — Sama si kriva što te dica ne slušaje, triba njima podviknit. podvit podvijem svr. a. 'saviti kraj ili krajeve čega'. — Podvi ćepe ispod nogu da ti vruće bidne. b. 'saviti ispod sebe (noge)'. — Tako on po cio dan sidi: podvije noge pod sebe, puši lulu i gleda digod daleko. c. 'skupiti, saviti pod što, između nogu (rep)'. — Još nisam vid(i)la takog kera: ja ga izružim, a on podvije rep poda se i opet se mota meni oko nogu. d. 'malo sagnuti, pognuti'. — Kad ovan podvije glavu i krene naprid, onda je najbolje sklonit mu se s puta. Izr. ~ rep 'pokunjiti se'. podvlačit (se) podvlačim (se) nesvr. prema podvuć (se). podvodan-dna-dno 'vodoplavan'. — Zemlja oko dola je vrlo podvodna i često ostane neobrađena. podvoljak-oljka m a. 'debeli kožni nabor ispod podbratka'. — Ujo imadu taki veliki podvoljak ko ugojeno krmče. b. 'spuštena i nabrana koža ispod vrata u nekih životinja'. — Ne znam kaki su ovo svinji ko da njim rana samo u podvoljku ostaje, tamo se debljaje, a slanina njim tanka. podvoljčić m dem. od podvoljak,

RICNIK 2.pdf

podvoljčina ž augm. od podvoljak. podvorit podvorim svr. 'učiniti podvorbu, poslužiti'. — Sam je, kad se razboli i legne u krevet, neće ga imat ko podvorit. podvostručit-im svr. 'učiniti što dvostrukim, dvaput većim'. — Ako vratiš kaparu, moraćeš je podvostručit. ~ se 'postati dvostruk'. podziđat podziđam svr. 'podići zaštitni zid, učvrstiti zidom'. — Moraćemo zabat podziđat, ako nećemo da se sruši. podziđivat-iđivam nesvr. prema podziđat. pođane/pođani m mn. 'gosti na svadbi kod devojačkih roditelja koji naveče (obavezno pre ponoći odlaze u posetu mladoženjinoj kući)'. — Ko će ić u pođane, triba da se polagano sprema, jel triba nam i vrimena da stignemo prija ponoći. pođipat pođipam svr. 'poskakati, naglo poustajati'. — Ta, site, šta ste pođipali, ja sam samo kazala da će tribat ić, al ima još vrimena za polazak. pofalit pofalim svr. 'izreći pohvalu, priznanje kome ili čemu'. — Danas je našeg đaka pofalila njegova učiteljica. ~ se 'izreći o sebi pohvalu, podičiti se'. — Juče mi se Stipan pofalio da je najbolji u računu u njevoj škuli. pofalit-im svr. 1. 'ponestati, pomanjkati'. — Dobro pazi na sve, a posebno na male piliće, nemoj da koje pofali. 2. 'poludeti'. — Od silnog pića je pofalio. pogača ž 'od finog brašna, mleka i jaja, umešene i razvijene jupke (v. ), punjene mlevenim orasima, bademom, makom ili sl., te savijene u savijače (peku se u tepsiji)'. Izr. ~ ukiselo 'savijača sa kvascem umešena'; ~ uslatko 'savijača bez kvasca u testu'; traži proju priko pogače 'nije zadovoljan onim što ima'. pogačar m 'onaj koji ide u pohode nevesti i nosi pogaču (nedelju dana po venčanju)'. — Evo, stižu nam pogačari. pogačica ž 1. dem. od pogača. 2. 'vrsta kolača okrugla oblika (obično se pravi malom čašicom ili formom od lima), od testa pomešanog sa sirom, čvarcima i sl. '. — Ala su ti, Verka, male pogačice ko da si i(h) naprstkom pravila. pogađat (se) pogađam (se) nesvr. prema pogodit (%e). pogan-a-o 'pokvaren, opak, rđav'. — Nije lako živit med poganim ljudima. poganin m 'onaj koji nema vere'. — Šta ću ja ode med poganima? poganka ž 'žena poganin'. pogano pril. 'na pogan način, ružno, sramotno'. — Ko pogano živi pogano i divani. pogazit-im svr. 1. 'izgaziti nogama hodajući, kolima vozeći i sl. '. — Komšinske ovce su pogazile naš luk u bostanu. 2. 'prekršiti što, odreći se čega'. — On će pogazit ne samo obećanje nego i svaku zakletvu. poginit-nem svr. 'izgubiti život u ratu, u nekom udesu ili nesrećnim slučajem'. — Čovik mi je poginio još na početku rata. pogladit-im svr. 1. 'pomilovati'. — Majka poljubi unuku u čelo, a zatim je pogladi rukom po kosi i po lfcu. 2. 'počistiti, pomesti'. — Spremila sam ti metle i kfpe, pa dok mi ne dođemo iz varoši, ti da pogladiš sve po sobi. ~ se povr. pogledat pogledam nesvr. prema pogledat. ~ se povr. pogledat-am svr. 1. 'upraviti pogled prema kome, čemu'. — Ja ću pogledat iđu 1 naši iz varoši? 2. 'obazreti se, osvrnuti se'. — Gospode, smiluj se našoj duši. Izr. ~ bokalu u dno 'ispiti do dna'; popriko ~ 'pokazati svoj'e nezadovoljstvo ili mržnju prema kome'; ~ kome kroz prste 'oprostiti kome pogrešku'; ~ oči u oči 'suočiti se'. ~ se povr. pognit pognem svr. 'sagnuti'. — Čuvaj, sine, poštenje, nemoj da mater mora zbog tebe pognit glavu. ~ se 'sagnuti se'. — Marko se pogne i podigne sa zemlje baoenu batinu. pognut-a-o 'pogrbljen'. — Od teškog rada leđa friško pognuta bidnu. pognuto pril. 'zgrblj'eno, sagnuto'. — Do kraja života, zbog teške bolesti, moro je pognuto ić. pognječit pognječim svr. 'zgnječiti'. — Stipane, pazi, nemoj tamo sist, pognječićeš mi tisto koje se kreće za kolač. pogodba ž 'pogađanje, cenkanje'. — Spušti još malo i pogodba je gotova. pogodit pogodim svr. 1. a. 'shvatiti nešto; otkriti nešto dosetivši se'. — Po velikim brkovima sam pogodio da je to bać Vranje. b. 'prepozrati'. — Pokrio sam rukama Lizi oči i nije mogla da pogodi ko je. c. 'unapred odrediti, predvideti'. — Vračala baba da ne bidne mraza, kad ujtru sniga do kolina. 2. 'upasti neočekivano u što, naići neočekivano na što'. — izađem ja, tako is kuće i kako koracim pogodim u srid velike jame. 3. 'naći, pronaći (kao rezultat traženja, snalaženja)'. — Krenili smo mi na vrime, al kroz onu vašu šumu nismo pogodili put i zato smo se zadržali. 4. a. 'udariti u cilj, metu pri gađanju, bacanju čega i sl. '. — Ako ga kamenom ne pogodiš, a ti njega batinom po nogama. b. 'snaći, zadesiti'. — Znam za nesriću koj'a je pogodila vašu obitelj. 6. 'učiniti pogodbu, utvrditi cenu'. — S trojicom je razgovaro, a š četvrtim je pogodio vranca. 7. 'uzeti koga za platu da izvrši kakav posao, najmiti'. — Baćo su pogodili pet nadničara za branje kuruza. Izr. ~ kome žicu 'učiniti nekome ono što skriveno želi'; ~ u živac, srce 'dirnuti u naj'osetlj'ivije mesto'. ~ se 'složiti se, dogovoriti se o ceni'. — Nemoj da se pogodiš dok se meni ne javiš, p ću ti kazat za cinu. 2. 'stupiti na posao, najmiti se'. — Pogodio sam se u ris kod bać Jose i kroz dvi nedilje ćemo

RICNIK 2.pdf

počet kosit. pogorit pogorim svr. 'izgubiti kuću, imanje u požaru, postati pogorelac'. — Sve njim je pogorilo i salaš i košara i svinjak. pogoršanje s 'promena nagore, promena kojom se što pogoršava'. — Svakim danom pogoršanje naninog zdravlja je sve veće. pogoršat-am svr. 1. 'učiniti gorim'. — On nije tio da uči, a ja sam ga onda često tukla, a time sam još pogoršala stanje. 2. 'pogoršati se'. ~ ima valdar jedno pet dana od kako je bolesniku pogoršalo. ~ se 'postati gori, lošiji'. — Mi smo očekivali bolj'e vrime, a kad ono, danas se još pogoršalo. pogoršavat (se)-oršavam (se) nesvr. prema pogoršat (se). pogospođit se-ospodim se svr. 'postati gospodin'. — Gazda Dančo pije, a dica su mu se pogospodila i lanac po lanac prodaje. pogostit pogostim svr. 'primiti koga kao gosta, ugostiti'. — Pogosti ga ako ti u kuću dođe. ~ se 'provesti vreme gosteći se'. — Valdar su se pogostili kad su proveli nedilju dana u gostima. pograbit-im svr. 'pokupiti grabljama'. — Mi ćemo snosit i dit žito u krstine, a ti, Margo, uzmi grablje i pograbi mršavinu. pogrđivat pogrđivam nesvr. 'vređati, grditi'. — S kojlm te ričima grišnici pogrđivaje (molit). pogrijat-jem svr. 'učiniti malo toplijim, podgrejati'. — Katice, triba malo pogrijat mliko i dat dici večeru. pogrijavat-ijavam nesvr. prema pogrijat. pogrišit pogrišim svr. 'učiniti pogrešku'. — Pogrišio sam u računu. pogrubit pogrubim svr. 'najčešće zbog preležane bolesti postati ružan'. pogulit pogulim svr. 'sve redom oguliti, oljuštiti gornji sloj'. — Sinoć smo pogulili kuruze. — Ja sam krumpir pogulila a ti sad siči i kuvaj paprikaš kako znaš. pogumat-am svr. 'lakomo, pohlepno sve pojesti'. — Kad ste brže bolje sve trišnje pogumali?! pogurat poguram svr. 'malo gurnuti'. — Pogurajte malo kola, duboko su zasikli točkovi, pa ne mogu konji da krenu. poguravit se-im se svr. 'postati gurav (od starosti, bolesti)'. — Snaš Manda se sasvim poguravila otkako je dobila onu bolest u krstima. pogureno pril. 'pogrbljenih leđa, pogrbljeno'. — Pogureno iđe, al stigne svud di i drugi zdravi i snažni dođu. pogurit-im svr. 'učiniti sagnutim, iskriviti, zgrbiti'. — Nije čudo što je pogurila, sva je kuća pala na njezina leđa. ~ se 'postati pogrblj'en'. — Pogurio se i ostario, pa sad ni rođena dica za njeg ne mare. poiskakat poiskačem svr. 1. 'jedno za drugim iskočiti iz čega'. — Konji počmu bižat, a svi koji su bili u kolima poiskaču, jel su se poplašili da se kola ne privrnu. Kerovi zalaju, a zecovi poiskaču iz kuružne i biž priko njiva. 2. 'naglo se pojaviti, izbiti (fig. )'. — Meni se činilo da pivanje njemu zdravo teško pada, jel kad zapiva oma mu poiskaču žile po vratu. poiskakivat-akivam nesvr. prema poiskakat. poiskat poištem svr. 'potražiti vaši u kosi na glavi, biskati'. — Poiskala sam Margu, tužila se da j'e zdravo glava svrbi, al nisam našla ništa. poispadat-am svr. 'ispasti jedno za drugim'. — Prvi zubi su joj rano poispadali. poisplaćivat-aćivam svr. 'isplatiti sve redom'. — Za ovo što ste dosad uradili, ja ću vas poisplaćivat i onda se gubite sa salaša. poist poidem svr. 'pojesti'. Izr. da ga poideš (razg. ) 'tako je drag, mio'; poijo ga mrak 'mučki ubijen'. ~ se (često u izrazu: živ) 'izjesti se zbog nečeg propuštenog ili učinjenog'. — Živa ću se poist što nisam dala ćeri da se uda za onog koga je volila. poizbacat poizbacam svr. 'izbaciti sve re(jom'. — Štogod mu je smrdilo u podrumu i zbog tog je poizbaco sav peršin, šargaripu i krumpir napolje, samo da vino sačuva. poizbacivat-acivam nesvr. prema poizbacat. — Da ste mi se redovno vladali, jel sa ću vas poizbacivat na snig. poizbijat-izbijam svr. 'izbiti redom sve'. — Tako je nezgodno pao na jedan kamen i udario usta, da je sve pridnje zube poizbijo. poizvaljivat-aljivam nesvr. 'izvaliti sve redom jedno po jedno'. — Oluja n(je trajala dugo, al je vitar bio jak i začas je sve drveće poizvaljivo, da ni jedno nije ostalo uspravno. ~ se 'izvaliti se jedno kraj drugoga, svi odreda'. — Kad sam došla kući, imam šta i vidit: moji se gosti poopijali i poizvaljivali se po krevetu uzduž i popriko. poizvrćat se-ćem se svr. 'izvrnuti se jedan po jedan, redom svi; izvrnuti se jedno kraj drugoga, j'edno za drugim'. — Krenila su troja sonca puna dice da se malo prosankaje i na jednoj gredi su se svi poizvrćali. pojasac-sca m 'drvo vodoravno pričvršćeno na stubove u korlatu (v. )'; gornji —, dolnji ~.

RICNIK 2.pdf

pojavit se pojavim se svr. 1. 'pokazati se'. — Čim je Liza čula da iđe njezin momak, oma se pojavila na kapiji da ga dočeka. 2. 'nastati'. — Još se nismo ni nauživali lita, a već se pojavila jesen. pojeptinit-eptini svr. 'učiniti jeftinijim; postati jeftiniji'. — Nikako da pojeptini ono što mi kupujemo. pojilo s 'mesto gde se stoka poji'. — Prid veče su ovce tirali na pojilo. pojište s v. pojilo. pojit-im nesvr. 'davati kome da pije'. — Jeste 1 pojili konje u podne? pokajanje (crkv. ) 'priznanje svojih grehova koje čine vernici pred sveštenikom tražeći oproštaj i pokoru'. pokajat se-j'em se svr. 'tražiti oproštaj za učinjene grehove'. — Uvridio me je, al se friško pokajo i tražio da mu oprostim. pokajnica ž 'žena koja se kaje ili se pokajala zbog čega'. pokajnik m 'čovek koji se pokajao ili se kaje zbog čega'. — Luka se pokajo, a pokajniku triba oprostit i pružit mu pomoć. pokakit se-im se svr. 'izvršiti veliku nuždu'. — Triba malog povit, pokakio se pa zato place. pokalamit-im svr. 'oplemeniti redom više voćaka'. — Pokalamili smo sve divije briske. pokalat pokalam svr. 'raseći, razrezati sve redom jedno za drugim'. — Pokalali smo pet kila višanja, biće dosta za zimu za pogaču. pokanit pokanim svr. 'ponuditi'. — Prije spavanja triba još jedared pokanit malu Macu, pa se neće noćom umokrit; Pokani konje s vodom, prij'a neg što i(h) puštiš u košaru. pokanjivat-anjivam nesvr. prema pokanit. pokapat-am svr. 'poprskati kapima jela ili pića'. — Kad god ide paprikaša, on redovno pokapa košulju. pokaranje s 'kazna'. — Stiglo ga je božje pokaranj'e. pokarat pokaram svr. 'prekoriti'. — Kad su dica rđava, triba i(h) pokarat, al i(h) triba i podičit kad to zasluže. 2. 'kazniti'. — Bog ga je pokaro, pa je pao s tavana i slomio ruku. pokasat-am svr. 'poći, potrčati kasom'. — Mi smo pokasali obadvoj(i)ca, a Stipan je još dugo zauzdavo konja i gledo za nama. pokasivat-asivam nesvr. prema pokasat; 'jašiti sitnim kasom'. pokaskivat-askivam nesvr. prema pokasivat. pokatkad pril. 'pokadšto'. — Pokatkad i ja zasidnem s društvom u mijani, a zato se ne mož kazat da sam pijanac. pokavgat se-am se svr. 'potući se, zametnuti kavgu, posvađati se'. — Zašto Ivan nij'e s vama u društvu? — Pokavgali su se on i Marjan, pa sad krajče jedan o(d) drugog. pokazat pokažem svr. 1. 'učiniti da se što vidi, razgleda'. — Ajde, Kate, pokaži stričku tvoju bašču, da se malo nagleda lipog cvića. 2. 'ispoljiti kakvo svojstvo'. — iđi zovi Martina nek on pokaže kako se jaši na takom konju. 3. 'osvetiti se kome zbog onog što je učinio'. — Samo da te ja vi'dim još jedared u našoj' avliji, oću ti pokazat tvog Boga! ~ se 1. 'pojaviti se'. — Pokaži se, brate, šta mi divaniš iz mraka, oću da znam ko si. 2. 'postati jasnim, očevidnim'. — Dok se nije udaia, bila je skromna i povučena, a borme, čim je u kuću došla, pokazala se, sa svima se već pokavgala. pokazivat-azivam nesvr. prema pokazat. pokeckat se-am se svr. 'posvađati se, sporečkati se'. — Manda i Losko ne iđu više zajedno, štogod su se pokeckali. pokidat-am svr. 'silom raskinuti sve'. — Vi'tar je pokido sve ži'ce nuz prugu. 2. 'trganjem odvojiti deo nečega što je bilo pričvršćeno'. — Krava je pokidala lanac i očla u štetu u komšinski kuruz. ~ se 'prekinuti se, raskinuti se'. Izr. ~ od smija 'mnogo i bučno se smejati'. pokipit-i svr. 'početi kipeti'. — Pazi na čorbu da ne pokipi. pokiselit-im svr. 'potopiti u kakvu tečnost, namočiti'. — Pokiselila sam virange u bililo. pokisnit-nem svr. 1. 'postati sasvim mokar (od kiše)'. — Uvatio nas je pljusak pa smo pokisnili ko mišovi. 2. 'snužditi se, pokunjiti se, postati tužan (fig. )'. — Šta ti se dogodiio kad si taki pokisnut?! pokivat pokivam svr. 'za nekim ponavljati njegove reči (u cilju neslaganja i kritikovanja)'. ~ imam u kući dvi snaje: jedna je dobra i vridna, a druga, štogod joj' kažem, samo iđe za mnom i pokiva; istiraće me to is pameti. poklade poklada ž mn. a. 'vreme od Bogojavljenja (19. 1. ) do početka korizme (Pepelnice), praćeno plesovima i igrama, karneval'. — Sve dok traju poklade bice ića, pića, vašanga i svakaki uncutarija. b. 'posledoji dan uoči korizme, pokladrci utorak'. — Danas je poslidnji dan poklada, triba se dobro omrsit, jel ot sutra će bit: šic, guzo, do Uskrsa mesa! pokladni-a-o 'koji se odnosi na poklade'. — Kad dođe pokladna nedilja, pa pokladni ponediljak i utorak, svit ko da poludi,

RICNIK 2.pdf

samo ide, pije i maškara se. poklanjat (se)-am (se) nesvr. prema poklonit (se). poklapat poklapam nesvr. prema poklopit. poklat pokoljem svr. 'zaklati'. — Kad ste poklali tolike piiiće? — Nismo poklali, prodali smo i(h) u nedilju na vašaru. ~ se 'potući se, ranjavajući se'. — Noćos su se monci ponapijali i u tuči se poklali među sobom. poklecat-am svr. 'spustiti se na kolena redom svi'. — Na glas zvona, svi virnici u klupama poklecaje. pokleknit-nem svr. 'pasti, spustiti se na kolena'. — Nije dobro, sinko, malo, malo pa pokleknem, pritisla me starost. poklem vezn. 'budući da, pošto'. — Poklem sam dao rič, ja ću je i održat. poklon m 'ono što je poklonjeno, dar'. — Dica su zapantila strinu i po tom što ona nikad nije došla brez poklona za nji. Izr. poklonu se zubi ne gledaje! 'svaki dar je dobro došao'. poklonit poklonim svr. 'dati besplatno kao poklon. — Ujo su mi poklonili pravog pauna. ~ se 'pognuti glavu i gornji deo tela kao znak pozdrava, poštovanja'. — Majka me je često vodila prid oltar Crne gospe, da joj se poklonim i molim da mi pomogne ako me kako zlo snađe. poklopac-pca m 'gornji deo kakve posude, sanduka i sl. koji ih pokriva, zatvara, zaklopac'. — Pridrz malo poklopac da metnem krumpir u paprikaš. Izr. bit svakom loncu — 'mešati se u sve'. poklopčić m dem. od poklopac. poklopit poklopim svr. 'metnuti na što poklopac'. — Uzmi onaj crveni poklopac i poklopi labošku u kojoj se kuva pirinč. pokljukuša ž 'vrsta jela (tanko razvijene j'upke, ispečene u peći a zatim poparene vrelom vodom, malo zamašćene i belim lukom začinjene)'. — Ništa bolje nema od pokljukuše, samo da je ne bidne često, jel onda će motika, slabo da kopa. pokoj-oja m 'mir, tišina'. — Siroma čovik, valdar je i on jedva čeko da umre i da se skloni u vični pokoj. Izr. ~ vični daruj njemu, Gospodine, da počiva u miru! pokoji-a-e neodr. zam. 'poneki'. — išli smo već po dana u lovu, a samo smo pokojeg zeca ulovili. pokojni-a-o 'koji je umro'. — Iza pokojnog Tuniše ostala je udovica i petoro siročadi. pokojnica ž 'ženska osoba koja je umrla'. — Pokojnica nije imala rodbine. pokojnik m 'ćovek koji je umro'. — Pokojnik je bio častan otac za života, zato su ga i dica časno saranila. pokolenje s 'svi ljudi nekog doba, naraštaj'. Izr. od ~ svita 'od davnina, od pamtiveka S pokora ž 'ono što neko čini da okaje grehe, pokajanje'. — Izmolio je pet očenaša i zdravo Marija za pokoru grija svoji. pokosit pokosim svr. 1. 'dovršiti košenj'e čega'. — Pokosili smo danas i ječam i žito. 2. 'pobiti sve redom'. — Mi smo stojali u rovu, a desetak nji je krenilo naprid i u tom času i(h) je sve neprij'ateljska mašingevera pokosila. 3. 'oboriti, srušiti'. — Kad je došo na prag, pao je ko da ga je kogod pokosio. pokraćivat-aćivam nesvr. prema pokratit. pokraj predl. 1. 'pored, uz, blizu'. — Često je prolazio pokraj našeg salaša, al nikad nije kod nas svraćo. 2. 'i pored, bez obzira na'. — Pi'o je, tuko je, a ona ga je i pokraj svega volila i doiekivala. pokrast-adem svr. 'ukrasti sve redom'. — Pokrali su nam šunke s tavana. — Bojo se da će ga pokrast, pa je zakopo novce u zemlju i nikad i(h) više nije našo. pokratit pokratim svr. 'učiniti kraćim'. — Moraćemo rogove malo pokratit, jel ne triba da je višlji krov. ~ se 'postati kraći'. — Pokratili se dani pa nikad da svane. pokrećat (se) pokrećem (se) nesvr. prema pokrenit (se). pokrenit pokrenem svr. 'pomaknuti, pomeriti s mesta'. — Ko će nam pomoć da pokrenemo ovaj armar malo bliže zidu. ~ se 'pomaći se, početi se kretati'. — Pokrem se već s klupe, svi se sigraje a t i sidiš ko da si se zalipila za klupu. pokrit pokrijem svr. 1. a. 'staviti što preko koga ili čega radi zaštite'. — Pokri astal bilim čaršapom; — Pokri dicu, pa se vrati da se još malo kartamo. b. 'načiniti krov nad čim'. — Zasad smo naslon pokrili slamom dok ne kupimo crip. 2. 'imati na svojoj površini mnogo čega'. — Put do salaša je sav pokriven jamama i barama. 3. 'izravnati neku obavezu ili potrebu'. — Ja ću vam dat malo novaca, al nemam toliko da vam pokrije svu štetu. Izr. pokrila ga crna (žuta) zemlja 'umro je'. pokrivat se pokrivam (se) nesvr. prema pokrit (se). pokrka ž samo u izrazu: ne dat pokrke 'nikako ne dozvoliti, ne popustiti kome, čvrsto ostati pri svome'. — Ne daj joj pokrke, jel kako kažeš, ti si u pravu. pokrov m 1. 'krov na kući'. 2. 'poklopac na mrtvačkom sanduku'. 3. 'pokrivač kojim se prekriva mrtvac'.

RICNIK 2.pdf

pokrovac-ovca m 'pokrivač, ćebe'. — Skini pokrovce sa sica i pokri konje da ne ozebu dok stoje prid mijanom. pokrovčić m dem. od pokrovac. pokrstit pokrstim svr. 1. 'prevesti koga u hrišćansku veru'. — Kažu da je naš komšija, ča Bolto, već bio velik deran kad su ga pokrstili. 2. 'pomešati s vodom'. — Je 1, Grgo, nisi ti ovo tvoje vino pokrstio?! ~ se 'postati hrišćanin putem krštenja'. pokrvat se pokrvam se svr. v. pokavgat se. — Štogod su se svekrova i snaja pokrvale, pa ne divane već misec dana. pokućar-ara m 1. 'onaj koji nosi i prodaje sitnu robu po kućama'. — Koliko ovi pokućara ima, danas su već troj(i)ca bili. 2. 'životinja koja se kreće po kući'. — Ovaj naš pivac će jednog dana skočit i na astal kad budemo ili, tako je već pokućar posto. pokućstvo s 'sobni nameštaj koji služi za stanovanje i za ukras'. — Kad smo napravili nov salaš, kupićemo i novo pokućstvo. pokudit-im svr. 'dati nepovoljnu ocenu o nekome ili nečemu'. — Kad nisi vridan pofalit, nemoj ni pokudit. pokunjit (se) pokunjim (se) svr. 'biti osramoćen, spustiti glavu zbog nekog neuspeha'. — Dida su ga izružili, zato se pokunjio i izašo i(s) sobe. pokupit-im svr. 1. 'skupiti sve redom; dovesti rasute pojedince na jedno mesto, okupiti'. — Učiteljica je pokupila dicu i dva po dva su krenili natrag u škuiu. 2. a. 'od raznih osoba sakupiti'. — Znali su pokupit poljarinu, a sad niko ne čuva polja od štetočina. b. 'skupiti na jednom mestu ono što je porazbacano'. — Kate, oma da si pokupila tvoje andramulje, svudan i(h) imaš po sobi. c. 'uzeti sve odreda'. — Nane, vi ste kazali da svi beremo grešove, a Antun je zašo i sve pokupio za sebe. ~ se 'okupiti se'. — Strička su zdravo volili sva dica, čim on dođe, oni se pokupe oko njeg. pokupovat-upujem svr. 'izvršiti kupovinu više čega'. — Danas su na peci za po sata trgovci pokupovali svu telad. pokvaren-a-o 1. 'bolestan. ~ imam jedan pokvaren zub i ne da mi noćom oka sklopit. 2. 'nemoralan'. — Čuvaj se pokvareni ženski. pokvarit pokvarim svr. 'nešto oštetiti, uništiti; dovesti u neprijatno stanje'. — Pokvarila mi se bicigla. — Zašto si ga dovo i pokvario veselje. 2. 'loše uticati na koga u moralnom smislu'. — Nije on bio taki, dok nije pošo da se druži s Matom i Lukom, oni su ga pokvarili. ~ se 1. 'oštetiti se, onesposobiti se'. ² Pokvario se kazan i danas neće vrći. 2. 'izopačiti se u moralnom smislu'. — Viruj keru, al ne viruj švaleru, on će se pokvarit ko mućak. pokvarljiv-a-o 'koji se lako kvari'. — Sir je vrlo pokvarljiv ako se drži na vrućem i neusoljen. pokvasit-im svr. 1. 'navlažiti, pomočiti'. — Baš sam pokvasila košulje, a on došo; — Kiša je dobro pokvasila suvu zemlj i. 2. 'proslaviti što pićem'. — Dobro si prodo bikove, mogli bi malo digod svratit da pokvasimo grlo. pola ž 'dužinska mera za tkanine (1 pola= = 1 riv=76 cm)'. Izr. On nosi gaće u osam pola; — Marija je sašila suknju u šest pola! polagacko pril. dem. od polagano. — Polagacko, majko, da se ne umorite. polagano pril. 1. 'polako, sporo, lagano'. — Vi iđite za njima polagano da vidlte ku će. 2. 'malopomalo, postepeno'. — Dotleg je zapitkivo, dok polagano nije iz njeg sve izvuko i sazno što je tio. polak pril. 'polovina, pola'. — Šta se toliko fališ, tvoje je polak veće nek ćije cilo; — Polak mene š njom sam saranila. polakumit se-im se svr. 'pohlepno se grabiti za čim, polakomiti'. — Polakumio se za zemljom kad se ženio, a sad kad mu je dida propo, ne triba mu ni žena, jel nema više lanaca. polapćat-ćem svr. 'halapljivo pojesti'. — Biće dobri rargeniki, dala sam njim dva kabla prikrupe a nisam se dobro ni okrenila, oni su sve polapćali. poleć polegnem svr. 1. 'staviti nekoga ili nešto tako da leži, položiti'. — Polegni te boce, lakše ćeš i(h) složit. 2. 'savijajući se priljubiti se čemu, leći po čemu (o travi, žitu)'. — Što kiša pada, to još nije nevolja, ja se bojim jakog vitra, od njeg će moždar žito poleć. poledica ž 'tanki sloj leda nastao smrzavanjem vode'. — Stra me je kako ću otić na poso po takoj poledici. poleđuške pril. 'na leđa, na Ieđima'. — Prostro je opakliju u lad pod or i opružio se poleđuške. poletit-im svr. i. a. 'početi leteti u nekakvom smeru, odleteti'. — Dugo je mavo s motkom nad krovom kuće di su golubovi stojali, a onda jedan za drugim su se krenili i poletili u veliko jato. b. 'početi se kretati u vazduhu (o čemu bačenom)'. — Svi smo mi dobro bacali kamen po vodi, al kad je Joso njegov zaušiljo, poletio je čak na drugu obalu. 2. 'početi se brzo kretati po zemlji'. — Satima ga je pogledala iđe 1, a kad ga je spazila, poletila je prma njemu ko brez duše. b. 'brzo se pokrenuti'. — Mirno je posmatro sve oko sebe i ćutio, al kad mu je dozlogrdilo njevo vriđanje, poleti ona njegova šaketina i pravo se sruči na nos onom koji je najbliže stojo do njegovog astala. 3. 'naglo se izdići'. — Vatra se nije vidila sve dok plamen nije poletio visoko u nebo. 4. 'otkimivši se od čega pasti na zemlju, sručiti se'. — Kola malo vagnu na jednu stranu, štranga popušti i snoplje poleti na sve strane. polica ž 'vodoravno utvrđena daska na zidu ili u ormanu za smeštaj raznih stvari, raf'. Izr. — Doć na gornju policu 'doći na red za ženidbu ili udaju (posle ženidbe starijeg brata ili udaje sestre)'. poličica ž dem. od polica. polićat polićem nesvr. prema poletit.

RICNIK 2.pdf

poligat poligam svr. 'otići spavati'. — Čim dicu poligam, mi ćemo prić kod vas; — Ne možem se ja iskrast dok moji ne poligaje. polit polijem svr. 1. a. 'izliti po kome ili čemu što tečno'. — Poli ga vodom, kad se toliko lini da ustane. b. 'izliti kome vodu na ruke pri umivanju'. — Snaja svako jutro polije redom sve za umivanje. ~ se 'izliti na sebe nešto tečno'. — Čvrsto drž taj lavor, nemoj da se poliješ. politra ž 'sud od pola Iitre'. — Didi je politra vina bila mira za dan. polivač-ača m 'momak koji poliva na "vodeni ponedeljak" (v. )'. polivačina ž v. polivanje (2. ). polivanje s 1. gl. im. od polivat (se). 2. 'običaj da momci na "vodeni ponedeljak" ~ drugi dan Uskrsa, devojke polivaju vodom u znak zdravlja'. polivat (se) polivam (se) nesvr. prema polit (se). polizat poližem svr. 1. a. 'malo lizati'. b. 'do kraja olizati'. — Jesu 1 krave polizale so? 2. 'poreći (fig. )'. — Ti si kazo ti ćeš i da poližeš tvoje riči, ako nije istina. Izr. ne bi ni mačke polizale 'koliko je neugodna laž'. polka ž 'živahan ples u dvočetvrtinskom taktu; muzika za taj ples'. — Niko nije znao lipče odigrat polku od Mace i njezinog momka Jaše. polog m I. 'jaje stavljeno u gnezdo gde kokoške treba da snesu jaja'. — Sida uvik na isto misto, ko da je tamo ostavio polog. 2. 'jaje na koje će se nasaditi kvočka'. ~ imamo novu kvočku, metnila sam zasad polog pod nju, a sutra ćemo je nasadit. polokat poloče svr. 'pohlepno ločući popiti, ispiti sve'. — Dala sam mačkama skoro po litre mlika i sve su polokale. polovan-vna-vno 'koji je već upotrebljavan'. — Za rad će dobro tebi bit i jedno polovno ruvo. položaj m 'gost za Božić (najčešće dete, a može i odrasli član rodbine)'. ~ v. badnjača. — Doće nam za položaja naš mali unuk Marko. položit položim svr. 'sve izložiti na vatri'. — Ova zima je bila i dugačka i oštra, položili smo sva drva što smo imali. 2. 'metnuti da leži'. — Pojožite sve grede pod naslam. 3. 'dati ispit'. — O, da ti se pofalim, danas je naš Đeno položio ispit zrilosti u gimnaziji. polubraća ž mn. zb. im. od polubrat. polubrat m 'brat samo po ocu ili samo po majci'. — On mi je polubrat po ocu. poludit-im svr. 1. 'postati lud'. — imo je njegov dida jednog brata koji je poludio. 2. 'silno, jako zavoleti'. — Kažu da je samo jedared vidio i da je poludio za njom. polusestra ž 1. 'sestra samo po ocu ili samo po materi'. — Anka je moja polusestra, mater nam je jedna. 2. 'kći očeva brata ili materine sestre'. polutan-ana m 'mešanac, melez'. — Njegov otac je polutan, pa je i on zato malo nalik na Ciganina. polutanka ž 'ženska osoba polutan'. polutka ž 'polovina rasečene svinje'. — Zaklo sam veliku krmaču i jednu sam polutku prodo komšiji. poljar m 'čovek koji čuva polja'. — U čitavom ataru imamo samo pet poljara. poljarina 'naknada za poljarske usluge'. — Kad je mala poljarina, slaba je i čuvarina. poljski-a-o 'koji raste ili živi u polju'. — Pol. jski mišovi su veći od kućevni. poljubit poljubim svr. a. 'dati poljubac kome ili čemu'. — Mali gost se uputi majki i poljubi je u ruku. b. 'udariti (podsm. )'-— Toliko se nalijo, da mu je glava klonila i u padu poljubila astal. Izr. ~ vrata 'naići na zaključana vrata'; poljubi pa ostavi 'okani se'. poljučit poljučim svr. 'odvojiti, rastaviti (najčešće mladunčad)'. — Poljučili smo sve prasice od krmača, više ne sisaje. pomada ž 'mirisna mast za negu lica i kose'. — Kazo sam mojoj curi, ako oće da mi bidne žena, nek se mane mode i pomade. pomadžarit (se)-adžarim (se) svr. 'učiniti da neko postane Mađar'. pomađžarivat (se)-arivam nesvr. prema pomadžarit (se). pomagat pomažem i pomagam nesvr. prema pomoć. — Kako da mu pomažem kad i meni triba pomoć. ~ se 'služiti se čime kao pomoćnim sredstvom'. — Pomažu se dida očalama al i tako jedva vide štogod proštit. pomaknit (se) pomaknem (se) svr. 'pomerit (se)'. _ Pomakni taj stolac, ne vidiš da si ga naslonio na zid i sav će zid odrlt. pomalo pril. 'u maloj količini, nasitno'. — Bolje je da dobiješ pomalo nego jedared tušta, a drukput ništa. pomećat pomećem svr. 'metnuti sve jedno za drugim'. — Lati se i pomeći sve što triba na kola, a ja ću za to vrime upregnit konje.

RICNIK 2.pdf

pomest-etem svr. 'metući očistiti'. — Pripravi ručak dok ja ne pometem avliju. pomest se pometem se svr. 'dovesti u stanje zbunjenosti, smutiti se'. — Stante, stante malo, da dođem sebi, sve mi se pomelo u glavi. pometen-a-o 'zbunjen'. — Stigo je kući kasno u noć i sav je bio pometen. pomicat-čem nesvr. prema pomaknit, pomać. ~ se 'kretati se polagano napred, ići'. — Snig je bio konjima do trbuva, jedva smo se pomicali sa soncima zbog tog. pomilovanje s 'oslobođenje od kazne ili ublaženje kazne onome koji je osuđen kao krivac'. — Marjan Nikolin je, kažu, došo kući i(z) zatvora, dobio je pomilovanje. pomilovat-ujem svr. 1. 'pogladiti rukom u znak nežnosti'. — Majka je već bila zdravo bolesna, al toliko je smogla snage da podigne ruku i pomiluje unuku koja joj je donela milošće. 2. 'oprostiti ili ublažiti kaznu kome'. — Sve su osudili i povišali, n'ikog nisu pomilovali. pomirenje s 'izmirenje, pomirba'. — Kako je to pomirenje kad jedan drugom ruku ne pružate? pomirit pomirim svr. 'izmiriti, okončati neku svađu'. — Ivan je dobar i s Josom i s Nikolom, pa će i(h) valdar pomirit da se više ne svađaje ni zašto. ~ se 1. 'prekinuti svađu, uspostaviti mir, prijateljstvo'. — Dico, neću više da čujem da se svađate, oma da ste se pomfrili i lipo da se sigrate. 2. 'složiti se, zadovoljiti se čim'. — Stani baš nije bilo pravo što joj je baćo dao manji tal nego bratu, al da ne pravi kavgu, pomirila se sa stanjem kako je. pomislit-im svr. 'u mislima izabrati što'. — U prvi ma(h) sam pomislila da su vaša dica. b. 'zaključiti'. — Dok čovik ne uzme u ruku, pomislio bi da je od svile. Izr. ni u snu ne bi pomislila 'nipošto, ni po koju cenu'. pomišat pomišam svr. 1. a. 'izmeniti mesto ili položaj delova'. — Pomišali su kocke, a onda je poćo svaki da pravi kuću. 1. b. 'dodati, doliti'. — Kad su se gosti zajapurili od pića, on je pomišo vodu u vino. 2. 'dovesti u nered, smešati'. — Šegitje pomišo farbe kako ne triba i majstor ga je pcovo zbog zbrke koju mu je na| ravio. — Šta si pomišo vaše i naše ovce, ko će i(h) sad poljučit?! ~ se 1. uz povr. — Jedno vrime sam ga pratio pogledom, a onda se pornišo s drugim svitom i izgubio se. — Bać Kazo se, borme, već pomišo s velikim gazdama. pomlatit pomlatim svr. 1. 'ubiti sve jedno za drugim'. — Pronašli smo u oranju jedno gnjizdo zmija, sve smo i(h) pomlatili. 2. 'udarcima motkom sve ili mnogo otresti (o voću)'. — Danas smo pomlatili sve orase. ~ se 'potući se'. pomložit pomložim svr. 'izvršiti radnju množenja dva broja'. — Da čujem kako znaš računat, pomloži devet sa deset i kaži koliko je to? pomoć-oći ž 'radnja kojom se olakšava rad ili položaj drugoga'. — Čilika je još mlada, al mi je velika pomoć, jel su oni troje još sasvim mala dica; — Dali su mu pomoć u novcu i radu, pa se malo otrgo posli nesriće, kad mu je sve izgorilo; — Drž se, Kate, evo stiže tebi pomoć starijeg brata, pa ćemo onda vidit ko je jači. pomoć pomognem svr. 'olakšati vršenje nekog rada, dati podršku, potporu u čemu'. — Pomozi bratu, vidiš da mu je samom teško da nosi taj veliki košar; — Nana po čitav dan plaču, što ne mogu da pomognu baći, a oni su zdravo bolesni. Izr. Bože pomozi 'izraz pri početku nekog rada većeg obima'; i Bože pomozi 'kako tako, još nekako'. — Dok i(h) gledaš, rade još i Bože pomozi. ~ se 'imati pomoć od koga'. — Ako na Lazu čekate, nećete se zdravo pomoć š njim. pomoćnica ž 'jedna od dve drvene oblice koje s poprečnim motkama, čatlovima (v. ) čine prošireni okvir na zarežnim kolima za prevoz kukuruzovine, slame i sl. '. pomodrit pomodrim svr. 'postati modar'. — Ante, oma da si išo unutra, sav je već pomodrio od zime, al mu je teško društvo da ostavi. pomokrit se pomokrim se svr. 'ispustiti mokraću'. — Pogledaj pelene ditetu, kad tako zdravo plače, mora bit da se pomokrilo. pomolit se pomolim se svr. 'izvršiti molitvu'. — Žnam da si lego a nisi se ni pomolio Bogu, zato ustani i pomoli se. pomrčina ž 'potpun mrak'. — Moraš požurit natrag da te usput ne uvati pomrčina. pomrišit pomrišim svr. 'uvući u sebe vazduh kroz nos da bi se osetio miris, smrad'. — Daj mu da pomriši s otim finjaškim nosom, da vidi da i mi imamo mrišljave vode. pomrit pomre svr. a. 'umreti svi redom'. — Sva su njim dica pomfla. b. 'izumreti, ugasiti se'. — Nema on više nikog, sva mu je rodbina pomrla. pomrsit pomrsim svr. 1. 'zamrsiti'. ~ oma da si ostavila tu klupčad, sve ćeš mi pomrsit. 2. 'pobrkati, pokvariti, poremetiti'. — Ala mu je ta pomrsila konce: prvo se nije tio ženit, a onda se brže bolje oženio i očo kod žene u kuću. ~ se povr. pomrznit se-nem se svr. 'smrznuti se svi redom'. — Nismo mislili da je tako velika zima i kad smo počeli kosit trsku friško smo se svi pomrzli. pomust-uzem svr. 'izmusti mleko iz vimena'. — Ko će u novu kravljaču da pomuze krave?; Nisam znao da i jarac mož bit pomužen, al Luka se sinoć toliko nasiso da su ga metli pod jarca da ga pomuze. pomutit se pomutim se svr. 1. 'zbuniti se, pobrkati se izgubivši vezu u mislima'. — Stante, dico, da čujem još jedared ispočetka, jel vako mi se sve pomutilo. 2. 'dobiti neželjen obrt'. — Malo su živili posli vinčanja, a onda se pomutio njev život i počeli se svađat i tuć. 3. 'doći u bolesno, abnormalno stanje'. ~ imala je ona dosta nevolje s dicom, a ni čovik joj nije bio ko

RICNIK 2.pdf

"rano moja" i sirotoj se štogod pamet pomutila, pa je samo bižala od kuće. pomuzit-uzem svr. v. pomust. ponačimat-am svr. 'redom sve načeti, zagristi'. — Ja sam poslagala one lipče kruške gori na armar, a kogod i(h) je sve ponačimo. ponadivat-adivam svr. 1. 'redom svima ili mnogima nadeti ime'. — Misliš da je meni lako bilo ponadivat tolika imena, devetoro sam krstio i bio njim kum. 2. 'redom sva creva napuniti mesom'. — Za dva sata smo ponadivali sve divenice i krvavice, i u mala i u debela criva. ponamišćat-amišćam svr. 'ponameštati'. — Ponamišćali smo sve klupe pod šatru; Ja iđem u bostan, a ti češ ponamišćat krevete. ~ se 'smestiti se, namestiti se redom jedno po jedno'. — Tušta lasta se ponamišcalo na telefonske žice, izgleda da se spremaje za odlazak iz naši krajeva. ponapijat se-apijam se nesvr. prema ponapit se. ponapit se ponapijem se svr. 'prilično se napiti'. — Kad su se ponapili, onda su počeli mudrovat. ponasađivat-ađivam svr. 'nasaditi više jedno za drugim'. — Jedva sam izašla na kraj i ponasađivala sve kvočke koje su zakvocale. ponavlačit ponavlačim svr. 1. 'obući odelo haljinu, obući jedno za drugim šta treba'. Po sata sam je čeko dok nije ponavlačila suknju po suknju, pa leveš, mider i tako sve redom do marame na glavu. 2. 'navući sve navlake za jastuk, jorgan i dr., jedno po jedno'. — Danas smo ponavlačili uzgljance, jorgane i dunje, sutra ćemo prat košulje. ponavljat (se) ponavljam (se) nesvr. prema ponovit (se). ponda/pondaker pril. 'onda'. — Pondaker, zašto ste vi ono došli kod nas? — Prvo su jasili konjaniki, p onda za njima okićena kolija. ponediljak-diljka m 'prvi dan u sedmici, dan posle nedelje'. — Izr. vodeni ~ v. polivanje (2. ). ponerandža ž 'pomorandža'. — Dico, vite, baćo vam je dono ponerandže iz varoši. ponet-nesem svr. 1. 'uzevši u ruku ili podigavši što na sebe pokrenuti što (u pravcu čega)'. — Baćo su izvadili iz kotarce dvi lipe jabuke i dali su mi da ponesem bolesnoj majki. 2. 'odlazeći uzeti sa sobom'. — Kad god je išo u varoš, pono je štogod na pecu da proda. 3. 'postati trudna'. — I naša snaja je ponela, već se unaprid radujemo prinovi. 4. 'doneti rod (o biljkama)'. — Voće nam je ovog prolića lipo ponelo, ako tako ostane biće ga dosta. ~ se 'ophoditi se prema kome na određeni način'. — Ne bi baš mogla kazat da si se lipo ponela prema tom momku, a on se toliko trudi oko tebe. ponik m 'nastanak, početak'. — Drvo se savija ko i dite od ponika. poniknit-nem svr. 1. 'isklijati, niknuti'. — Jel je dobro sime to se vidi kad biljka ponikne. 2. 'roditi se, doći na svet'. — Šta se ti puntraš, kad si i sam s Ljutova poniko. ponizan-zna-zno 1. 'pokoran, poslušan'. — Bać Babijan se svud faiio da on nije vidio ponizoijeg čovika od njegovog komencijaša, koji već godinama kod njeg radi. 2. 'koji izražava pokornost, poslušnost'. — Manda klekne prid oltar i poniznim glasom počme molit. ponizit ponizim svr. 'uvrediti, povrediti čiji ugled, dostojanstvo'. — Moraš ostat čvrsta i nemoj se ponizit prid njim, pa će on trčat oko tebe. ~ se povr. ponizno pril. 'na ponizan način'. — išle su jedna za drugom i po DIzno gledale u zemlju. ponižavat (se) ponižavam (se) nesvr. prema ponizit (se). ponoć ž 'sredina noći'. — Crkveni sat je izbijo ponoć kad smo ušli u našu avliju. ponoćnica ž 'ponoćna misa uoči Božića'. — Jedva čekam da se ponoćnica završi i da iđem kući, pa da se naidem pača i kolača. ponos m 'osećanje sopstvene vrednosti ili vrednosti nekog svog bližnjeg; osećanje zadovoljstva zbog postignutog uspeha'. — Kaki ti je ponos kad ti njemu i'đeš na noge; Zato što su te nagradili jel si dobar đak, to je i naš ponos. ponosan-sna-sno 'koji je ispunjen osećanjem ponosa'. — Bunjevke su ponosne divojke. ponosit-a-o v. ponosan. ponosito pril. v. ponosno. — Siroma jesi, al ponosito se vladaj. ponosno pril. 's ponosom, samouvereno'. — Ona je taka cura da se još i ponosno smije. ponovit ponovim svr. 1. 'ponovo reći, učiniti isto'. — Probaj samo još jedared ponovit što si kazo pa ću ti jezik osić; — Čujem da je Lizin Ive moro ponovit razred, buktio je već u trećem. 2. 'snabdeti koga novim odelom, haljinama'. — Vecu ćemo ponovit za Božić, a Marko nek čeka Uskrs, pa će onda dobit novo ruvo. ~ se l. 'dogoditise, pojavitisejošjednom'. — Juče je došo sav umazan od blata, danas se to opet ponovilo. 2. 'opremiti se novom odećom'. — Prodali smo ranjenike i sad smo se svi ponovili. ponudit-im svr. 1. a. 'izraziti spremnost za što, predložiti kome svoju uslugu'. — Ja sam mu ponudio da prinoći kod nas dok oluja ne prođe. b. 'poslužiti'. — Kako da ne, ponudili smo ga s pićom i nasikli smo šunke da ide. ~ se povr. 'ponuditi (1. )'. —

RICNIK 2.pdf

Ponudio se sam da nam kupi i donese što nam triba iz varoši. ponukat-am svr. 'pobuditi, podstaknuti'. — Ponukaj dite na šerbu prije spavanja. ponjava ž 1. 'platno za pokrivanje tovara, kamare i sl. kao zaštita od kiše'. — Nismo završili kamaru, pa smo je ponjavom pokrili, ako bidne kiše da ne zakisne. 2. 'grubo otkan vuneni pokrivač'. — Ako ti se spava, a ti se podvuči pod ponjavu i malo odžonjaj. ponjavica ž 'prekrivač (sukneni, otkan u boji, pokriva se postelja i na njemu spava)'. Dico, ako nećete spavat, sađite doli s kreveta, samo gužvate ponjavicu. ponjušit ponjušim svr. 'udahnuti da se može raspoznati miris, zadah'. — Ponjuši samo, meni ko da štogod smrdi u špajcu; — Konj uvlk prvo ponjuši vodu, p onda pije. ponjuškat-am svr. dem. prema ponjušit. — Ova naša kera svakog mora ponjuškat. poočim m 'čovek koji je usvojio tuđe dete i postao kao otac usvojeniku ili usvojenici'. — Ja nemam rođenog oca, mene je poočim odgojio. poodgrizat poodgrizam svr. 'odgristi redom jedno po jedno'. — Krava nam se odrišila i ušla u mlad voćnjak, baš fain je poodgrizala mladi lastara. poodlazit-im svr. 'otići jedan za drugim, razići se'. — Nisam tila ništa spremat dok svi gosti ne poodlaze. poodrast-astem svr. 'prilično odrasti'. — Biće ti lakše kad ti dica poodrastu. pooduzimat-am svr. 'redom jedno po jedno oduzeti'. — Čim se osamneste završio rat, velikim gazdama su svu zemlju pooduzimali. poolit se poolim se 'postati ohol'. — Otkako se udala za bogatog udovca, poolila se pa nikog ne pozna. poopijat se poopijam se svr. 'izopijati se'. — igralo se i pivalo dok se gosti nisu poopijali. poorat poorem svr. 'uzorati'. — Prvo ću sve da poorem, ponda ćemo sijat. pootpadat-am svr. 'otpasti redom jedno po jedno'. — One krupne kruške sve su nam pootpadale. pootplaćivat-aćivam svr. 'malo pomalo otplatiti'. — Počeli smo iz ničega, pa smo se morali dobrim i zadužit, al za nikolko godina smo sve dugove pootplaćivali. pootsicat pootsicam svr. 'redom jedno po jedno odseći'. — Kogod nam je pored puta sav cincokrt pootsico. poostajat-jem svr. 'ostati redom jedan za drugim'. — Mi, nako reda radi, kazali da ne moraju danas ić kući, a oni svi poostajali na noć. poostavljat-am svr. 'redom ostaviti'. — Toliko sam namećala dunca da mi je tribalo vrimena da sve poostavljam u špajc. pootvarat pootvaram svr. 'otvoriti redom jedan za drugim sve'. — Šta ste tako sva vrata pootvarali, ko da svatovi iđu?! popadat-am svr. 1. 'pasti jedno za drugim'. — Jabuka nećemo imat, sve su popadale. 2. 'klonuti, iznemoći'. — Cio dan smo lovili, prišli smo ni sam ne znam koliko kilometeri, zato smo uveče svi popadali od umora. popakovat-ujem svr. 'redom, jedno po jedno spakovati'. — Brat će danas otić u katane, ja sam sve njegovo popakovala u kufer. popalit popalim svr. 'redom, jedno po jedno ili deo po deo spaliti'. — Noćos nam je kogod svu slamu popalio. — 'redom sve zapaliti, užeći'. — Kad smo mi stigli na salaš, uveliko su se već popalili lampaši po kućama, zato znam da je bio mrak. popapat-am svr. (deč. ) 'pojesti'. — Je 1 malo dite popapalo svoju papicu? popaprit popaprim svr. 'posuti paprikom ili biberom'. — Ti si, snajo, ovo tvoje ilo fain popaprila i posolila. popapučit se-im se svr. samo u izrazu: kad se opanak popapuči '(kaže se o čoveku prostom i siromašnom koji postane imućan pa se pogospodi, pooholi)'. poparit im svr. 'preliti vrelom vodom'. — One dičje gaće triba najpre poparit, p onda prat s drugim košuljama. — Popari gusku pa ćemo je očupat. popasivat-asivam nesvr. prema popast. popast-ase svr. 'pasući pojesti sve'. — Ovce su popasle svu bli'tvu, a nije dobro još ni nikla: Pušti krave nek popasu onu travu usput, al nemoj da odu u kuruze i naprave štetu. popast-adne(m) svr. 'pasti po čemu, pavši pokriti što'. — Uzmi krpu pa otari prav, toliko je svud popado, moglo bi se pisat po dolafu i po astalu. popazit-im svr. 'pripaziti neko vreme na koga, što'. — Vi malo popazite na našu dicu dok mi ne dođemo kući. popet popnem svr. 'premestiti u visinu, podignuti'. — Popni derana na kola, vidiš da ne mož sam kad je mali. ~ se 'premestiti se

RICNIK 2.pdf

naviše, podići se'. — Zašto ste puštili to malo dite da se popne na te rđave listve? — Moramo ga friško odnet kod doktora, zdravo mu se popela vrućica. 2. 'uzdići se'. ~ oma da si usto, linčino jedna, da vidiš kako se visoko već sunce popelo, a ti si još u krevetu. 3. 'zauzeti mesto'. — Sad kad ti se stariji brat oženio, ti si se popo na gornju policu. Izr. ~ na glavu kome 'iskorišćavati koga za ostvarivanje svojih želja'. popin-a-o 'koji pripada popi'. — Popina reverenda sve laje oko nogu kad koraca tako friško iđe. popina ž augm. i pogrd. od pop. — Odavno nisam vidio takog popinu. popipat-am 'malo opipati'. — Daj malo brašna da ja to popipam, pa ću ti kazat je 1 oštro je 1 nije. ~ se povr. — Kad se popipo po džepu, tek onda je sazno da su mu ukrali buđelar. popirat popiram nesvr. 'natopiti radi belenja na suncu'. — Popiraćemo samo uzgljance i jorganske navlake. popisat popišem svr. 1. 'redom sve uneti u popis'. — Zašto njim to triba, svake godine popisivači dođu i popišu svu stoku i živinu? 2. 'podvrgnuti zapleni, konfiskovati'. — Bili su i(s) suda kod baćBode, sve su mu popisali i biće prodato da bi se namirio dug bangu. popisivač-ača m 'onaj koji vrši popis'. — Popisivači samo pitaje i mi njim odgovaramo koliko čega imamo, oni nikad ne prigledaje jel to tačno. popisivanje s gl. im. od popisivat. — Nji pet je bilo na popisivanju imovine. popisivat-isivam nesvr. prema popisat. popišanko m 'onaj koji mokri u postelju'. — Ti si već velik deran, nemoj se više upišat u krevet, jel ćete sva dica zvat popišanko, a to je sramota. popišmanit se-išmanim se svr. 'odustati od nečega, predomisliti se'. ~ obećo je da će doć, a sad se štogod popišmanio, pa ga nema ni na tu stranu. popišulja ž 'ona koja mokri u postelju'. — I ona moja popišulja bi tila novo ruvo za Božić da joj kupim. popit popijem svr. 1. 'ispiti'. — Kažu da je dobro svako jutro popit po čašicu prave rakije. 2. 'potrošiti na piće, zapiti'. — Zna on zaradit al šta mu vridi kad sve popije. 3. 'biti pod uticajem alkoholnog pića, opijati se'. — čim popije dvi tri čaše, onda krene po mijanama i nema ga kući po tri dana. 4. 'primiti neku tečnost, upiti'. — Toliko je nadrobio kruva u mliko da je kruv začas sve mliko popio. poplaćat poplaćam svr. 'isplatiti sve'. — Danas se tako živi: kad skupimo novaca poplaćamo što smo dužni, a nama šta ostane. poplašeno pril. 'sa strahom, preplašeno'. — Tako si to kazo poplašeno da sam mislila da je Bog zna šta. poplašit-im svr. 'izazvati strah, prestrašiti'. — iđi poplaši vrane s kuruza. ~ se 'prestrašiti se'. — Nemoj tako vikat, dica su se poplašila o(d) tebe. poplivit poplivim svr. 'opleviti'. — Ja sam još niki dan moj zelen poplivila. popo m 1. 'sveštenik, pop'. — 2. 'gornji snop na krstinama pšenice, žitarica'. — Kad metneš popu na krstine, malo zakljukaj krajeve da ga vitar ne skine. popolak pril. 'po polovinu, popola'. — Kad ste zajedno radili, red je da popolak i dilite Što ste zaradili. popole pril. v. popolak. popovski-a-o 'koji se odnosi na popove'. — Ne bi ja nikad ijo popovski kruv kad ne dadu da se žene. popovski pril. 'na popovski način, kao pop. ' — Popovski divaniš, samo ne znam jel se popovski i vladaš?! popravit-im svr. 1. 'odstraniti kvar, štetu'. — Stao nam je onaj veliki sat, moraćemo odnet ga popravit kod satara. 2. 'učiniti boljim uklonivši nedostatke, poroke'. — Ako oćeš da ga popraviš, nemoj furtom vikat na njeg, lipa rič će prija pomoć. ~ se 1. 'ispraviti pogrešku, propust'. — Malo sam se zatrčo i kazo što ne triba, al sam se friško trgo i popravio se. 2. 'postati bolji oslobodivši se kakvih mana, poroka'. — Toliko se izminio i popravio da ne liči više na onog pijanog i propalog čovika. 3. 'ozdraviti, oporaviti se'. — Čim se podigo iz postelje, počo je šetat i bolje ist, pa se sasvim popravio. popriko pril. 'popreko'. — Metni dasku popriko na lotra, pa ćemo na nju sist. Izr. ~ gledat koga 'ne trpeti'; uzduž i popriko 'u svim pravcima'. poprodavat-odajem svr. 'isprodavati'. — Nemoj sve prasice poprodavat, ostavi i meni barem jedan par. popršnjak m 'kožuh bez rukava (nosi se ispod kaputa)'. — Bilo bi mi ladno da nisam zagrnio popršnjak. popucat-am svr. 1. 'ispucati'. — Šta si radio kad su ti ruke tako popucale. — Ne iđi na led, ne vidiš da je sav popuco. 2. 'pokidati se'. — Ne bi tribalo da se većma gojiš, jel će svi konci na ruvu ti popucat. Izr. ~ od smija (od bisa, od muke) 'jako se smejati'. popunit-im svr. 'dopuniti, upotpuniti'. — Popuni sve one kućice kuruza, što su i(h) vrane povadile. ~ se 'postati puniji (u telu, u snazi). — Kaki je godinama bio slabašan, sad se baš fain popunio i niki zaokruglio. popunjavat (se)-unjavam (se) nesvr. prema popunit (se).

RICNIK 2.pdf

popurit-im svr. 'ispeći mlad kukuruz na žaru'. _ Ako si sve kuruze popurio, utrni vatru. popušćat popušćam nesvr. prema popuštii. popušit-im svr. 1. 'svršiti pušenje, ispušiti'. — Kad si popušio, da krenemo. 2. 'malo, neko vreme pušiti'. — Samo još jednu lulu da popušim. popuštit popuštim svr. 1. a. 'učiniti da nešto postane manje zategnuto, napeto'. — Popušti malo kajase, nek se konji odmore. b. 'smanjiti otpor pod pritiskom'. — Nismo zbacili snig s naslama i grede su popuštile. 2. 'prestati se protiviti, postati pomirljiviji, blaži'. — Dobro, ja ću popuštit, radićemo prvo kod vas, p onda kod mene. 3. 'oslabiti'. ~ odavno nisam vidio bać Loziju, zdravo je popuštio u zdravlju. 4. 'sniziti cenu'. — Neću više popuštit makar ne prodo. 5. 'učiniti većim, širim, produžiti što'. — Mogo si još koji centi popuštit ovu kapiju, već vako jedva možemo uć s kolima. 6. '(koga, što) napustiti, ostaviti'. — Tako ga je štogod steglo oko srca, malo je lego i kaže da ga je sad popuštilo. poradit poradim svr. 'obaviti kakav posao'— Vidiš kako je naša curica vridna, dok mi nismo došli kući, ona je sve poradila i večeru skuvala. porađat porađam nesvr. prema porodit. ~ se povr. prema porodit se. poradivat porađivam nesvr. prema poradit, pomalo raditi kroz duže vreme, raduckati; — Porađivaće ona polagacko, ako ne bidne danas, biće sutra gotovo. — Ništa ne brinite, ja ću porađivat sama koliko bidnem stigla. poranit poranim svr. 'malo nahraniti'. — Čim se naideš, porani konje i napoj i(h). b. 'pojačati hranu da se ubrza rast, tov'. — Vidićemo koliko će težit dok i(h) još poranimo za dva tri miseca. poranit-im svr. a. 'rano ujutro ustati, uraniti'. — Šta se s tobom desilo, Dančo, kad si tako poranio? b. 'prerano početi što činiti'. — Meni se čini da ste vi malo poranili s branjem kuruza. porast porastem svr. 'postati veći, viši rastom, postati duži'. — Otkad ga nisam vidio, posto je pravi čovik, čak su mu brkovi i brada porasli. poravnit poravnim svr. 'učiniti što ravnim'. — Uzmi lopatu pa poravni zemlju prid košarom. porazbacat porazbacam svr. 'razbacati jedno po jedno, kud koje'. — Ko j to vidio, tako porazbacat svud sigračke po sobi. porazbijat-azbijam svr. 'razbiti sve redom'. — Sinoć se Justa posvađala s Bartulom, a on joj je noćos sve pendžere porazbijo. ~ se povr. porazbolivat se-oliva se svr. 'razboleti se svi redom, jedan za drugim'. — Najpre su dida pali u krevet, p onda smo se svi u kući porazbolivali. porazdavat-azdajem svr. 'razdati redom sve jedno po jedno'. — Kupimo mi njemu svega i svaćega, al kad on sve porazdaje dici s kojom se sigra. porazdiljivat-iljivam svr. 'razdeliti sve'. — Davo je on i kapom i šakom dok je imo, a onda kad je sve porazdiljivo, svi su mu okrenili leđa. porazilazit se-zi se svr. 'otići na razne strane kud koji'. — Nismo poubijali mišove kad smo ovrli, pa su se porazilazili svudan da i(h) sad ni mačke ne mogu tako vriško povaćat. porazmišćat-azmišćam svr. 'razmestiti sve redom'. — Došla su dica iz druge škule kod nas i sve smo i(h) porazmišćali po kućama. ~ se povr. porcelan-ana m 'posuđe od fine vrste gline, porculan'. — iđe Božić, sa(d) će doć na red i naš porcelan da iz njeg idemo. porcelanski-a-o 'koji je od porcelana'. — Donesi onu porcelansku zdilu nek vidi ujna da i mi imamo štogod lipog. porcija ž 1. a. 'odmerena količina čega, obrok'. — Dreče se prasici, neće ućiitit dok ne dobiju svoju porciju. b. 'jelo, piće u količini određenoj za jednog čoveka'. — Sidi i nai se ko čovik, ne dajemo mi na porcije ko u mijani. 2. 'porez'. — Nisu nam smanjili porciju za ovu godinu, a lani je litina fain omanila. Izr. dobit svoju porciju 'zasluženu kaznu'. porcijaš-aša m 'poreznik'. — Kad vidlm onog Mitu porcijaša, oma mi se ništa smrkne prid očima. porcijat-am svr. 'raspoređivati, sipati hranu u tanjure'. — izvadi dici, a nama nemoj porcijat, svaki nek vadi koliko mu tri'ba. porcijetina ž augm. i pogrd. od porcija. porebarski pril. 'na rebra, bočno, porebarke (ići)'. — U sobu su toliko pokućstva navukli, da do astala možeš samo porebarski doć. poređat poređam svr. 'metnuti, staviti, razmestiti u red'. — Zašto ste poređali sve papuče u ambetušu? ~ se povr. porečkat se-am se svr. 'malo se posvađati s kim'. — Pak, kako su se porečkale, tako će se i pomirit. poremećen-a-o 'nenormalan, lud'. ~ ima ona jednu ćer poremećenu. poremetit-im svr. 'narušiti red, dovesti u nered'. — Čim nam ona dođe u goste, sve nam poremeti. ~ se 1. 'postati zbunjen'. — Ni sam ne znam zašto, al najdared su mi se tako poremetio mišalj, da ne znam šta sam tio kazat. 2. 'doći u bolesno stanje,

RICNIK 2.pdf

poludeti'. — Kad je čula za čovika da je poginio na fronti, pala je na zemlju i poremetila se u pameti. porodilja ž 'žena koja se porodila'. — Donela sam ist našoj porodilji. porodit porodim svr. 'doneti na svet, rodit1 (dete)'. — Porodila je toliku dicu, a sad kad su svr odrasli, teško njim je da izdržavaje tu jednu mater. ~ se 'doneti dete na svet'. — Porodiće se ovi dana. porok m 'nedostatak koji je za osudu, mana'. — Dica prid njim plaču, jel nemaje šta ist al on se ne ostavija svog kartaškog poroka, čim zaradi koji dinar, sve prokarta. poroljat poroljam nesvr. v. roljat. — Posijali smo i poroijali žito, jel dosta je suva zemlja; — Jesi 1 poroljala košulje? porosit porosi(m) svr. 'pokriti rosom'. — Malo je palo kiše, tek što je porosila zemlju. port m 'široka traka protkana zlatnom nit' (našiva se na svečanu košulju), suknju i sl. '. — Lipa joj je svila, al je zdravo diči i port u dva reda na suknji. porub m 'porubljeni kraj tkanine, odeće, obrub'. — Marama će bit lipča ako se na njoj napravi mali porub. porubić m v. porupčić. porubit porubim svr. 'napraviti porub, obrubiti'. — Ja sam na mašini sašila košulje, a ti ćeš rukom rukave porubit. porubljivat-ubljivam nesvr. prema porubit. poručat poručam svr. 'sve, sasvim pojesti za doručak'. — Tako vas volim kad ste sve poručali, sa(d) će bit i dobrog rada. poručivat-učivam nesvr. prema poručit. poručit poručim svr. 1. 'javit što kome preko poruke'. — Bać Stipane, poručili su babo da sutra ne dolazite, nećemo još klat. 2. 'pozvati kpga porukom'. — Porućili ste da dođemo danas i evo mi smo došli. 3. 'dati porudžbinu da se uradi, nabavi, donese'. — Poručio sam dva bureta od po sto litara; — Svaki svat je poručivo pismu, a svirci su redom svirali poručeno. Izr. ko poručen 'u pravi čas (stiglo, uradilo se što)'. poruka ž 'saopštenje (po drugom)'. — Jeste 1 stigli, snaš Tone? — Jesam, rano, a sa mnom je stigla i poruka za te. poruke pril. samo u izrazu: 'uzet se poruke, uzeti se za ruke'. — Vidi se da su momak i divojka: drže se poruke. porumenit-umenim svr. 'učiniti što rumenim'.-— Dica su skakala po snigu, gumbocali su se i vikali, a obraščići su njim porumenili od ladnoće. porupčić m dem. od porub. porušit-im svr. 'pretvoriti u ruševine, razvaliti'. — Porušili smo stari svinjak. ~ se 'srušiti se, pasti'. — Moramo potpačit zid od košare da se ne poruši cila zgrada. poružnit poružnim svr. 'učiniti ružnim'. ~ ima cura koje su ko divojke vrlo lipe, a ufriško posli udaje znadu poružnit. posadit posadim svr. 1. 'staviti seme, zrno, koren sadnice u zemlju da izraste biljka'. — Posadili smo dvaest miadica jabuka i isto toliko zerdelija. 2. 'staviti koga gde da sedne'. — Ni danas ne znam zašto su me u svatovi ko malog derana posadili između snaše i đuvegije. posalazit-im svr. 'sići jedan po jedan'. — Tribalo je sačekat dok svi ne posalaze s kola. posan posna posno/posan posna posno 1. 'koji se odnosi na post'. — Dolazi nam posno vrime. 2. 'koji ne sadrži ništa od životinjskog mesa'. — Dosadila mi je već ta posna rana. 3. (u imeničkoj službi) ono što služi post'. ~ imamo mi i mrsno, al sad je posno na redu dok ne dođe Uskrs. posić posičem svr. 1. 'zadati sebi ranu čim oštrim'. — Posiko samprst na bricu. 2. 'odseći, oboriti drvo'. — Šteta je što su posikli te lipe jablanove pored puta. ~ se 'porezati se, ozlediti se'. posidat-am svr. 'sesti redom jedan za drugim'. — Vidi i(h) kako su posidali za astal pa samo čekaje nagotovo. posidit posidim svr. 'postati sed'. — Ča Gabor je najdared posidio. posidit-im svr. 'malo ili neko vreme zadržati se sedeći'. — Ja sam za to da malo posidimo i kod vas, p onda da krećemo dalje redom kod komšija. posijat-jem svr. 'baciti, posuti seme u zemlju da nikne'. — Posijali smo mi na vrime sve što je za sijanje bilo. Izr. Posij pa se plodu nadaj 'ko ne seje ni nade nema'. posinak-inka m 'onaj koga je ko posinio'. — Lajčo je njegov posinak, a J to niko ni ne zna, sva dica ga drže za rođenog brata. posinit posinim svr. 'usvojiti muško dete i dati mu sva prava koja ima sin'. — Ispočetka nisu imali dice, pa su posinili Ivana, a posli su njim se rodila još dva sina. posipat-am nesvr. prema posut. posipavat-ipavam nesvr. prema posipat.

RICNIK 2.pdf

posisat-am svr. a. 'malo sisati'. b. 'sisanjem izvući, isisati'. — Posisala je dvi cucle. poskakat poskačem svr. I. 'skočiti jedan za drugim'. — Site još malo, zašto ste poskakali svi odjedared. 2. 'pojaviti se izbijajući na površinu'. — Opeko se na koprnu i sve su mu plikovi poskakali po tilu. poskakivat-akivam nesvr. prema poskočit. poskidat poskidam svr. 'skinuti jedno po jedno'. — Poskido je sve sa sebe; — Poskidali su kožuve i pobacali iza vrata na gomilu. posklanjat-am svr. 'skloniti, sakriti sve ili mnogo čega, jedno po jedno'. — Di su znali posklanjat, ni jedan kalapač ne možem da nađem. poskočit poskočim svr. 'učiniti skok u vis, malo skočiti'. — Janko vikne, a Joško poskoči ko oparen. poskorupit-orupi(m) svr. 1. 'pokriti tankim slojem skorupa'. — Skinili smo povlaku s mlika, a kad smo ga ugrijali, opet je poskorupilo, toje znak da je zdravo dobro mliko. 2. 'pokriti (se) tankom ledenom skramom'. — Jutros je malo poskorupilo al samo di je manja voda. ~ se 'napraviti se skorup na mleku': poskorupilo se mliko. poskupit poskupi(m) svr. 'učiniti skupim; postati skup'. — čim čega malo ima mora i poskupit. poslagat poslažem svr. 'složiti jedno po jedno'. — Poslagali smo sve boce s paradičkom na policu u podrumu. poslat pošaljem svr. 'otpremiti kuda po kakvom poslu, s kakvom porukom'. — Pošalji Anu da kupi petrolina. poslendan m 'radni dan, običan dan'. — Zovi ti mene na mobu poslendanom, ja ne volim radit u nedilju. Izr. košulja za ~. posli pril. 'po isteku nekog vremena, kasnije'. — Dajte vi nama sad, posli moždar neće bit. poslidnji-a,-e 1. 'koji se nalazi na samom kraju čega, za kojim ne sledi ništa'. — Ja sam mu još dao vode, to mu je bilo poslidnje piće, ufriško je izdanio. 2. 'koji je jedini ostao na kraju'. — Či'tava grana je pomrla, poslidnji je osto i jedinijoš dida Antun. 3. 'najbeznačajniji, najgori od svih'. — Moraš i ti zaigrat, ne smiš da bidneš poslidnji u selu. poslipodne s 'deo dana od podne do večeri'. — Ajde ustani, čitavo poslipodne spavaš, šta ćeš doveče radit. poslušan-šna-šno 'koji je spreman da posluša, pokoran'. ~ imam tušta dice, al je dobro što su sva poslušna. poslušat-am svr. 1. 'oslušnuti'. — Poslušaj samo, meni se čini ko da kogod lupa na vrata. 2. 'izvršiti što je zapoveđeno, pokoriti se čijoj volji'. — Poslušaj babu i uradi kako ti on kaže, pa nećeš imat nevolje. poslušno pril. 'na poslušan način'. — Marko je uvik poslušno i marljivo radio sve što mu je rečeno. poslužitelj m 'vratar u ustanovi, školi'. —. Poslužitelj je stojo na vratima i samo po jednog je pušćo unutra. poslužiteljka ž 1. 'spremačica u školi'. 2. 'žena poslužitelja'. posmrtnica ž 'pismena ili štampana obavest o čijoj smrti, smrtovnica'. — U posmrtnici di'da Bože stoji da je umro u devedesetoj godini, a ja sam znala da je on već odavno prišo devedesetu. posno/posno pril. 'na postan način'. — Kad je već posno, bar da je slasno. poso posla m 1. 'rad (fizički, umni)'. — Dolazi proliće i veliki poso za nas. 2. 'rad kao stalno zanimanje'. — Zemljoradnja je moj jedini paorski poso. 3. a. 'zadatak, obaveza'. — Tvoj prvi će Poso danas bit da krave pomuzeš. b. 'ono što neko radi'. — Neću valdar ja prat košulje, to je ženski poso. c. 'sporazum, pogodba'. — Evo ruke, sad kad smo se za poso udivanili. Izr. ne valja ti ~ 'ne radiš pametno'; to je drugi — 'to je nešto drugo'; imat posla s kim 'imati mnogo briga zbog koga'; mišat se u čije poslove 'nepozvan mešati se u ono što drugi rade'; nisu to čisti poslovi 'postoji sumnja'; ~ nije zec da triba trčat za njim 'hvata se u koštac', gledat svoj ~ 'ne uplitati se u tuđe stvari'. posolit posolim svr. a. 'staviti so u jelo'. — Probaj, pa ako triba još posoli čorbu. b. 'posuti solju'. — Posoli malo isprid vrata nek se led otopi. pospadat-am svr. 'pasti sve redom jedno za drugim'. — Zerdelije je uvatio mraz i sve su pospadale. posprdat se posprdam se nesvr. 'uvredljivo, podrugljivo se odnositi prema kome'. — Bolje da ga primite takog kaki je, on ne zna drugačije ako se neće posprdat kome. pospremat-am svr. 'spremiti po kući, sve'. — Pogledajte, nane, ja sam sve pospremala dok vi niste kući došli. posprnđivat se-rnđivam se nesvr. v. posprdat se. — Ne volim take koji se samo posprnđivaje drugima, ko da su oni najpametniji. posradat posradam svr. 1. 'pretrpeti štetu, izgubiti materijalna dobra'. — Bać Nikola je, kažu, posrado samo zato što nije na vrime vratio novce koje je uzajmio kad je kupovo zemlju, pa mu je sve imanje propalo. 2. 'neželjeno zatrudneti (za devojku)'. — Milka je posradala s Boltom, a on sad neće ni da čuj'e za nju kad je ponela. posrat se poserem se svr. 'izvršiti veliku nuždu (vulg. )'. — Poserem se ja na njegov gazdašag, kad ne smi ni zalogaj boljeg ila poist.

RICNIK 2.pdf

posrćat-ćem nesvr. prema posrnit. posrid predl. — U svađi Graco zamane batinom i udari Ivana posrid čela, ni krivog ni dužnog. posrnit posrnem svr. 1. 'nespretno koraknuti, pokliznuti se'. — Koracim u mrak i posrnem, samo što se nisam opružio koliki sam dugačak. 2. 'klonuti duhom zbog nekog neuspeha'. — Ako si posrnio ne triba oma izgubit nadu, pa konj iđe na četri noge te posrne, di' neće čovik na dvi. 3. 'učiniti greh, zgrešiti (vulg. )'. — Posrnila je pa je rodila divojkom i sad ne triba ni momku ni svojima. posrtan-tna-tno v. konten. — Dico, nemojte bit na svašta posrtni, pa kad vam štogod dadu da nasfnete ko prasici na moslik. post posta ž I. crkv. 'obavezno uzdržavanje od mrsne hrane u određene dane koje crkva propisuje svojim vernicima'. — Zaboravio si da je korizma, nema mesa, post je do Uskrsa. 2. 'vreme kada se posti'. — Šta mi se fališ sa šunkama i divenicama kad je post. 3. 'blaža psovka'. ~ oma da ste izašli iz bašče napolje, post vam dičiji. Izr. stroga ~ 'može se jesti samo hleb i piti voda'; ne zna gost šta j'e post. postajat-jem nesvr. 'stati u nešto'. — Jeste 1 svi postajali u jedna kola? postarat se-am se svr. 'pobrinuti se (za koga, za što)'. — Postaraj se da dicu na vrime narantš. postariji-a-e 'prilično stariji, koji je u godinama'. — Bio je tamo i jedan postariji čovik, al on se nije mišo ni u šta. postat-nem svr. 'nastati, stvoriti se, promeniti se (u koga, što)'. — Kad ja, majko, postanem velik, onda ću i'st šta ja oću, jalte? — Nikad od tebe neće postat ozbiljan čovik. postav m 'belo platno'. — Kupili smo deset meteri postava; sašićemo jedno dva čaršapa i nikolko gaća za muškarce. postava 'tkanina kojom je postavljena unutrašnja strana odeće, obuće i sl. '. — Rekla je sabovka da kupimo dva metera crnog klota za postavu u otunku. postavit-im svr. 1. 'učiniti da nešto stoji, da bude u uspravnom položaju'. — Toliko su nam zakisle krstine, da smo morali razdit i(h) i postavit snopove na noge da se suše. 2. 'smestiti na određeno mesto'. — Postavili smo strašiia na njivu, da sačuvamo sime od vrana. 3. 'spremiti što i metnuti sve što je potrebno da se može jesti i piti'. — Ajte na užnu, astal je postavljen u lad pod orom. 4. 'namestiti u kakvu službu'. — Antun se fau da su mu sina postavili za rendera. 5. 'staviti postavu na unutrašnj'u stranu odeće, obuće i sl. '. — Baći su zimski kaput kožicom postavili. ~ se 'zauzeti mesto stojeći'. — Šta ste se postavili tu u vrata, pa ne možemo od vas proć ni tamo ni vamo. Izr. ~ na glavu 'učiniti sve što je moguće da bi se nešto sprečilo'. — Možeš se derat koliko oćeš, ravno da se na'glavu, postaviš, ruvo za Božić nećeš dobit. postavljat (se)-am (se) nesvr. prema postavit (se)\ — Nemojte postavljat astal, neće nam doć gosti. postelja ž 'slamarica'. — Prominila sam u postelji ljuskuru. Izr. past u postelju 'razboleti se'; bit na samrtničkoj postelji 'biti na umoru'. posterat posterem svr. 'izvesiti veš na sušenje, prostreti, razastreti'. — Kasno sam ppsterala košulje, teško da će se osušit do doveče. postidit postldim svr. 'učiniti da se ko stidi'. — Nisi tribo prid svima kazat šta je uradio, samo si ga nepotribno postidio. ~ se 'osetiti stid'. — To su taka dica da se neće ni prit kim postidit. postit-im nesvr. 'uzdržavati se od uzimanja mrsne hrane, ne mrsiti'. — U našoj kući se posti svaka srida i petak. postizat-žem nesvr. 'sustizati'. — Oni su otrčali naprid, niko i(h) više neće postizat. postojat-jim nesvr. 1. 'biti, nalaziti se'. — Otkad ja pantim, taj bunar postoji tamo na ćoši. 2. 'postojati'. — Malo sam postojo p onda smo svi zajedno krenili na genciju. postrn-a-o 'koji se vrši na strništu'. — Još j'e trajala kosidba, a mi smo već postrni mišlinger sijali. posumljat posumljam svr. 'posumnjati'. — Ta, kako vam samo na pamet pada, di bi mi u vas, komšija, posumljali. posustajat-jem nesvr. 'malo, pomalo sustajati, umoriti se'. — Trčali smo dok svi nismo posustajali i poligali po travi od umora. posustat-anem svr. 1. 'iznemoći'. — Ča Miško su, izgleda, sasvim posustali, nikud više ne iđu pišce već samo na kolima. 2. 'biti u stanju duševne premorenosti'. — Cilu noć su pivali i svirali, pa nije čudo što su najutro malo svirci posustali od umora. posut pospem svr. 1. 'baciti na koga što sitno'. — Ja se malo našalio, a ona me pospe brasnom po glavi. 2. 'politi tećnošću'. — Uzmi Ionac pa mi pospi vodu po glavi da je operem, sav sam prašnjav. posvađat (se)-am (se) svr. 'učiniti da se ko s kim zavadi'. — Rođeni brat i sestra, pa su se posvađali ko ker i mačka. posvaljivat-aljivam svr. 'svaliti sve redom jedno po jedno'. — Pazi da mi ne posvaljivaš cviće s pendžere; Za jedan dan su posvaljivali sva ona velika drveća. ~ se povr. — Pijani se posvaljivali u jendek ko da su džakovi a ne ljudi. posvetilište s 'jelo (koje se pred Uskrs posvećuje u crkvi ili ispred crkve: kuvana kobasica, šunka, jaja, uskršnji pleteni kolač, što će se jesti na praznik)'. — Jedva čekam uskršnje jutro, pa da se naidem posvetilišta, dosta mi je bilo ove posti do Uskrsa. posvetit posvetim svr. 'blagosloviti (nekoga, hranu, novu zgradu i sl. )'. — U nedilju će bit kod nas mala svečanost,

RICNIK 2.pdf

posvetićemo nov salaš. posvidočit-idočim svr. 'potvrditi istinitost kao svedok'. — Nek pozovu mene ako ne viruju, ja ću posvidočit da smo zajedno bili u kolu. ~ se 'uveriti se'. posvitovat-ujem svr. 'dati savet, posavetovati'. — Nije zgoreg dicu posvitovat kako da se vladaje, makar oni to baš ne vole da im često kažemo. posvojče-eta s (odm. ) od posvojak'. — Nije nam on sin nego posvojče. posvršavat-ršavam nesvr. 'dovesti do kraja, završiti sve'. — Posvršavali smo sve poslove u polju i sad mirno čekamo zimu. poša ž 'kravata'. — To mu je cura kupila za imendan svilenu pošu. pošast ž 'opasna zarazna bolest (najčešće u životinja), pomor, epidemija'. — Nas je ove godine pogodila prava pošast, sto komada ranjenika je odnela kuga. pošav m 'gornji deo trščanog krova (dvostruki šav)'. — Kad je dobar pošav, ne mož kuća zakisnit. pošćenje s gl. im. od postit. — Pošćenje je korisno i zdravo. pošit pošijem svr. 1. 'prekriti krov pošavom'. — Dok ne pošijem krov nema manjivanja. 2. 'snažno udariti (fig. )'. ~ oma da si išo dalje od kola, jel sa ću te pošit kandžijom po leđima. pošivat pošivam nesvr. prema pošit. — Ove godine nećemo pošivat košaru, valdar će izdržat još jednu godinu da ne prokisiva. poškripcija ž 'popis (ljudi, stoke i imovine od strane vlasti)'. — Ako za poškripciju dođu kad ja ne bidnem kod kuće, nemoj da baš svu živinu i stoku njim kažeš da popišu. poškropit poškropim svr. 'poprskati svetom vodicom u crkvi ili na svetilištu, prilikom hodočašća'. — Ne znam zašto mi nosimo svetit ilo prid Uskrs u crkvu, kad popo malo poškropi i ni jedna kap ne padne na sve nas koliko nas tamo ima. pošta ž a. 'ustanova koj'a se bavi prenosom raznovrsnih pošiljaka'. — Mi, u Ljutovu nemamo pošte, već uvik moramo ić u Tavankut kad šaljemo paket sinu u katane. b. 'zgrada u koj'oj se nalazi takva ustanova'. — Nisu nam napravili novu zgradu već su poštu metnili u jednu staru kuću. 1. 'ono što se šalje putem takve ustanove'. — Jeste 1 dobili kaku poštu od brata? — Nema nikako pošte već više od po godine. poštaš m 1. 'poštanski službenik'. — Lajčin sin se namistio za poštaša. 2. 'onaj koji raznosi poštanske pošiljke, poštonoša'. poštašov-a-o 'koji pripada poštaru'. pošten-a-o 'čestit, istinoljubiv, savestan'. — To je istina da je siroma ko crkveni miš, al je pošten i vridan čovik. Izr. Poštenom čoviku je rič kapara. pošteno pril. 'na pošten način, čestito, časno'. — On jeste često uzaimo, al je uvik pošteno vraćo. poštenje s 'svojstvo onoga koji je pošten, čestitost'. — Čini šta ti je volja, sine, samo nemoj nikad svoj'e poštenje pogazit; — Divojka je siromašnog roda al je poštenje sačuvala. poštirkat-am svr. 'natopiti štirkom'. — Poštirkala sam sve košulje. poštivat poštivam nesvr. 'ceniti, poštovati'. — Slušaj, radi i poštivaj starije pa će ti dobro bit. Izr. Poštivaj starije jel i ti možeš star bit. ~ se povr. pošto/pošto pril. 'po koju cenu, po koliko'. — Pitaj Lazu, pošto će dat onu njegovu ragu. Izr. poštopoto, pošto bilo 'ma uz koju cenu'. poštrenjak-aka m bot. pastrenak, Pastinaca sativa. potajnica ž 'pobačaj (obično spontani)'. — Sedmoro sam i(h) rodila živi, a potajnica koliko je bilo, to ni sama ne znam. potarmat-am svr. 'oklevetati, širiti neistinu, narušiti ugled'. — Znala sam da će ona probat potarmat našu kuću, zato što bi tila da njezinu ćer uda za Vranju. potavnit potavni svr. 'potamneti'. ~ oči mu upale, a obrazi potavnili; — Gvozdene laboške su sasvim potavnile makar i(h) redovno perem. potega ž 'deo na zaprežnim kolima, koj1 služi za penjanje u kola'. — Kum se dobrim navaćo i da se nije uvatio za livču, ne bi nogu mogo metnit na potegu. potegnit potegnem svr. 1. 'potrajati'. — Niko nije mislio da će se toliko potegnit njegova bolest. 2. 'povući iz čega pijući'. — Kad Losko potegne iz boce, polak će zacigurno manje bit. potiljak-iljka m 'zadnji deo lubanje, zatiljak'. — Okreni se, nemoj da ti divanim u potiljak. potirat-am svr. 'početi terati'. — Vid(i)la sam ja tebe kad si jutros potiro svinje na strniku. potka ž 'poprečne niti koje se utkivaju u osnovu pri tkanju'. — Kako Manda friško provlači čunak kroz potku to je milina gledat,

RICNIK 2.pdf

zato ona toliko mlogo otka za dan. potkivač-ača m 'onaj koji potkiva konje'. — Nema boljeg potkivača od našeg starog ča Martina. potkivat potkivam nesvr. prema potkovat. — Naš kovač, zacigurno, najbolje potkiva. potkovan-a-o 'mudar, okretan, snalažljiv'. — Ne možeš ti s Miškom nikako izać na kraj, kad je on potkovan od svake fele. potkovat potkujem svr. 'prikovati potkovicu'. — Stigla je golomrazica, a mi nismo konje potkovali; — Potkovo sam cipele, sad možem i po ledu ako zatriba. ~ se 'steći znanje, iskustvo'. — Ako oćeš da bidneš sam svoj gazda, onda se moraš na vrime i dobro potkovat. potkovica ž 'potkova'. — Moraš odvest konja kod kovača, otpala mu je potkovica s pridnje iive noge. potkožit se-im se svr. 1. 'ugojiti se'. — Lajčo se friško potkožio posli one teške bolesti. 2. 'obogatiti se (fig. )'. — Počo je iz malog trgovat, a vidi sad kako se već potkožio, furtom kupuje zemlju i vinograd digod nađe. potkraćivat-aćivam nesvr. prema potkratit. potkradat potkradam nesvr. 'stalno krasti (od koga ili otkud)'. — On je pio i trošio, ženi nije dao ni krajcare. Šta je mogta, sirota, ona ga je potkradala i tako izdržavala i sebe i dicu. potkratit potkratim svr. 'odozdo skratiti, učiniti kratkim ili kraćim'. — Samo malo triba potkratit i imaćeš lipu i dobru suknju. potkresat potkrešem svr. 'malo podrezati, skratiti'. — Sve voćke koje smo potkresali,' dobro su krenile. potkresavat-esavam nesvr. prema potkresat. — Moždar bi bolje bilo da manje potkresavamo ove godine, više da ostavimo na rod. potkripit potkripim svr. 'dati snage, živosti (jelom i pićem)'. — Kad te vino potkripi, neće ti bit više zima. ~ se povr. — Sidi pa se malo potkripi, onda ćemo lako o poslu. potkurit potkurim svr. 'zapaliti, potpaliti, dobro ugrejati'. — Vi ste baš fain potkurili tu vašu peć, kad je soba tako vruća. potkurivat-urlvam nesvr. prema potkurit. potkusat potkusam svr. 'učiniti kusavim, potkratiti, podrezati'. — A ko te je tako potkuso?! ~ se povr. — Nisi se tribala tako potkusat, vide ti se kolina ispod suknje. potkuvat-am svr. 'u mlakoj' tečnosti (voda, mleko) umutiti malo brašna sa kvascem ili samo kvasac (koje služi za kasnije mešenje hleba, odnosno raznih kolača sa kvascem)'. — Jesi 1 potkuvala kvas za pogaču? potkuvavat-uvavam nesvr. prema potkuvat. — Nane, kad ćete me naučit kako se potkuvava kvas za kruv? potle/potlen pril. 'posle'. — Najpre da oberemo, a potlen možete ić ako vam se iđe. potomak-omka m 'onaj koj'i rođenjem potiče od zajedničkog roditelja'. — On je poslidnji potomak stare obitelj'i; — Valdar smo i mi potomci od vridni pridaka. potop m 1. 'velika poplava'. — Toliko je kiša lila, pravi potop je nasto. 2. 'po biblijskoj Iegendi poplava koja je došla kao kazna zbog ljudskih grehova'. — To je bio potop svita. potorit potorim svr. 'pođubrit stajskim đubrivom'. — Svu smo zemlju potorili. potovat-ujem nesvr. 'dati nekom sitninu ili kakvu sitnicu bez obaveze da se vrati'. — Fali mi još novaca da kupim jednu loptu, možeš li mi potovat koji dinar? — Ajde, potuj i ti koju kašiku brašna, pa ćemo za sve ispeć fanaka; — Vidi ga, ništa nije potovo, a sad stao u red da dili sa svima. potpačalo/potpačilo s 'motka kojom se popiže u vis uže sa razastrtim vešom'. — Donesi potpačilo da potpačimo košulje nek se suše. potpačit potpačim svr. 1. 'podbočiti (zid, vrata), podupreti'. — Kamara se nakrivila na jednu stranu, pa su je potpačili da se ne sruši. 2. 'podići potpačalom uže na kome j'e razastrt veš za sušenje'. — Morala sam s dva potpačala potpačit košulje tako se štranga istegla. ~ se 'podbočiti se'. — Snaja se potpačila pa gleda kako svekrova radi. potpačivat-ačivam nesvr. prema potpačit. — Možemo mi potpačivat koliko god oćemo, sve to ne vridi kad je sav krov truo i salaš će se srušit. potpadat-am nesvr. v. potpast. — I ovi krajevi su stopedeset godina potpadali pod tursku vlast. potpala ž 'sitno drvo za potpaljivanje vatre'. — Miško, uzmi sikiricu i u komari nasitni drva za potpalu. potpalit potpalim svr. 'upaliti'. — Kogod je potpalio slamu i sve guvno je izgorilo. potpaljivat-aljivam nesvr. prema potpalit. — Antune, nemoj ti potpaljivat vatru pod tuđim ognjištem. potpasat-ašem svr. 'utegnuti po struku pasom, kaišem'. — Sve su cure potpasale bile suknje turnirom, pa njim zato lipo otstoje. ~ se 1. 'stegnuti sebe po struku, pojasom, kaišem'. 2. 'dobro se pripremiti za neki posao (fig. )'. — Moraće se momak dobro potpasat ako oće da se pokaže prid curom kaki je risar.

RICNIK 2.pdf

potpasivat (se)-asivam (se) nesvr. prema potpasat (se). — Neću ni ja više da se potpasivam kad triba orat, nek se i drugi bolje late. potpast-adnem i-anem svr. 'doći pod čiju vlast'. — Za vrime rata cila Bačka je potpala pod madžarsku vlast. potpeć-ečem svr. 'odozdo ispeći'. — Volim da se pogača dobro potpeče. potplaćivat-aćivam nesvr. prema potplatit. — Lako je njemu potplaćivat kad ima lanaca iza leđa. potplatit potplatim svr. 'podmititi, potkupiti'. — Potplatio je žandare, pa su ga puštili da pobigne. potpomagat (se)-omažem (se) nesvr. prema potpomoć (se). — Oni samo kukaje: daj, pa daj i mi dajemo. — Samo i to što potpomažemo, ne mož bit brez kraja, nećemo to malo našeg siromaštva podilit njima da rastuckaje. potpomoć-omognem svr. 'pružiti kome pomoć, podršku materijalnu ili moralnu'. — Za prvo vrime ćemo i(h) potpomoć dok ne stanu malo na svoje noge. ~ se povr. 'međusobno se pomoći'. — Dica su ostala brez roditelja, pa sad će se sami potpomoć i tako izlaze kojekako na kraj sa životom. potpujkat-am svr. 1. 'podsticati (na radnju neprijatnu za drugoga), nagovoriti'. — Znam, ja, ko je Kalu potpujko da ostavi Đulu i da se oženi s Lizom. 2. v. pujkat. — Kažem ti da mi ne gaziš bašću, jel ako nećeš da me poslušaš, potpujkaću kera na tebe. potrajat-je svr. 'produžiti se u vremenu, proći'. — Potrajaće dosta vri'mena dok on ne postane pravi čovik; — Ako ova mećava jo dugo potraje, biće nevolje sa snigom. potrbušina ž 'meso ili slanina ispod trbuha'. — Ne voli svaki slaninu ispod potrbušine, zato što je tanka (v. pabušina). potrbuški pril. 'na trbuhu (Iežati, puzati } sl. )'. — Naši stari nikad nisu dali da dite lež' potrbuški. potrčat-im svr. — Prvi put je dite boso potrčalo po travi. potrevit-im svr. 1. 'pogoditi'. — Koga pčr trevim loptom, taj izlazi i(z) sigre. 2. 'pronać1 što slučajno, na sreću pogoditi'. ~ odak je išla kadgod jedna staza, ako je potrevim, biće nam kraći put. 3. 'učiniti što baš kako treba; doći kuda u pravi čas'. — No, ovaj je baš potrevio kad će doć. Izr. Potrevio je ko prstom u pekmez 'baš kako treba'. ~ se 'zgoditi se, zdesiti se'. — Tako se potrevilo da su njim se dica u isti dan rodila. potrkat potrcem svr. 'potrčati'. — Mogo b malo potrkat, pa ćeš prija doć natrag. potrkuša ž 'manje značajan predmet ili posao'. — Skini to tvoje svečano ruvo, pa ću ja dat od mog ruva za potrkušu. potrnit-nem svr. 'pogasiti sve redom'. — Moralo je već bit oko ponoći, lampaše su po salašima odavno potrnili i čeljad poligala. potrošar-ara m 'osoba koja kupi potrošarinu'. — I Blaškov sin je očo u zvaničnike, posto je potrošar. potrošarina ž 'dažbina koja se plaća opštini za korišćenje pijačnog prostora (v. trošarina)'. potrošit potrošim svr. 1. a. 'upotrebiti, poslužiti se čim trošeći što'. — Potrošili smo bili sapun za pranje, moraćemo skuvat drugi. b. 'izdati novac, upotrebiti za kupovinu i sl. '. — Novac je samo teško zaradit, a zdravo ga je Iako potrošit. c. 'pojesti'. — Pušeno meso se priko zime potroši. ~ se 'trošeći doći do kraja čega'. ~ imali smo mi fain samlivenog brašna, al davno nismo mlili i dosta smo pekli kruva i kolača, pa se potrošilo. potrovat potrujem svr. 'sve redom otrovati'. — Nema kod nas više pacova, sve smo i(h) potrovali. potrpat-am svr. 1. 'ubaciti u što bez reda'. — U žurbi potrpali su u džak i krumpir i jabuke i tunje. 2. 'strpati, nabacati'. — Na vrat na nos, potrpo je polak bundeva na kola i otkaso da stigne prija mraka. ~ se 'strpati se redom svi'. — Stričko su došli na soncama, a mi smo se bržebolje svi potrpali i krenili na sankanje. potrt potarem svr. 1. 'slomiti'. — Krmače su potrle kerites i sad ne znamo di su očle. 2. 'tarući ukloniti, izbrisati'. — Pokvasi spužvu i potari s tablice sve što si piso p onda piši nanovo, al lipče da bidne. ~ se 'slomiti se, uništiti se'. — Kola su se privrnila i potrvo se jedan točak. potrunit potrunim svr. 'posuti trunjem'. — Ja sam ti kazala da kolač pospeš pra šećerom, a ti si samo potrunila. potrunit-ne svr. 'postati kvaran'. — Iz jednog košara nismo istresli jabuke i sve su potrunile. potrvat-am nesvr. 'potrajati'. — Kad bi znao koliko će mi vako život potrvat, moždar bi drugačije živio. potsićat-am nesvr. prema potsitit. ~ se 'obnavljati u svome pamćenju'. — Gledate svatove, pa se potsićate i svog vinčanja. potsitit-im svr. 'pomoći kome da se seti'. — Znam da si mu već jedared kazala, al potsiti ga opet. ~ se 'setiti se'. — Dobro je da si se potsitila da je sutra Maricin imendan. potskakivat-akivam nesvr. prema potskočit. potskočit potskočim svr. 'učiniti mali skok uvis'. — Momak je igro kolo, veselo podvikivo, a kadgod skikne, on i potskoči da ga svi vide. potsprnđivat se-rnđivam se nesvr. 'podsmevati se, šegačiti se'. — O, vidi, vi'di, goljo bi se čoviku potsprnđivo!

RICNIK 2.pdf

potšišat potšišam svr. 'kratko ošišati, podrezati kosu'. ~ obadva derana triba odvest kod berbera da i(h) potšiša. ~ se povr. potšišivat (se)-išivam (se) nesvr. prema potšišat (se). — Nećeš se valdar svake nedilje potšišivat. potštucat-am svr. 'podrezati odozdo'. — Zašto ne potštucaš te tvoje brkove, ne volim kad se zamaču u kašiku kad ideš. potucat se potucam se nesvr. 'skitati se'. — Nije uvik ni on kriv, nema n'igdi nikog svog, pa se potuca od nemila do nedraga. potuć-učem svr. 1. 'ubiti, usmrtiti sve, mnoge'. — Lovci su juče potukli sve lisice koje su nam kokoške tamanile. 2. 'uništiti, oštetiti usev, rod'. — Događa se da mi paori radimo, radimo, a onda naiđe led i sav rod nam potuče. ~ se 'pobiti se'. — Puštite dicu nek se svađaje, samo nek se ne potuku. potužit se potužim se svr. 'požaliti se'. — Sama sam, pa nemam kome ni da se pofalim, ni da se potužim. poudarat-am svr. 'redom, jedan za drugim udariti'. — Poudarali smo klince u gredice. pougarit pougarim svr. 'uzorati zemlju odmah posle skinutog useva, staviti je na ugar'. — Ne možem ti doć u mobu dok ne pougarim zemlju. poudavat poudavam svr. 'udati sve redom jednu za drugom'. — Sinovi su se poženili i izašli is kuće, a ćeri poudavale i tako su nji dvoje pod stare dane ostali sami. ~ se 'udati se redom jedna za drugom'. pouklanjat-am svr. 'jedno po jedno ukloniti'. — Pouklanjajte mi te vaše sigračke ispod nogu. poumirat-rem svr. 'redom umreti'. — S nanine strane su svi poumirali. poumivat poumivam svr. 'umiti redom sve'. — Cilika, ako si poumivala dicu, nek dođu na ručak. ~ se povr. — Prvo su se baćo umili p onda smo se i mi svi poumivali. poustajat-jem svr. 'ustati svi jedan za drugim'. — Toliko nas je bilo u gostima za Božić, da nismo postajali za astal odjedared, već smo morali čekat, da oni prvi poustaju i onda smo mi sili za užnu. pouzimat-am svr. 'uzeti jedno za drugim'. — Ja sam metnila tunje na šafuner u čistoj sobi, a sad i(h) nema, kogod je sve pouzimo. použnat-am svr. 'pojesti užinu, použinati'. — Vi(di)te, nane, kad su celjad gladna, onda sve i použnaje. povalit povalim svr. 1. 'učiniti da što polegne po zemlji (žito)'. — Oluja i vi'tar su sve žito povalili. ~ se 1. uz povr. ; 2. 'ispružiti se radi ležanja'. — Ja njega svud tražim, a on se povalio na opakliju i baš ga briga što mi radimo. povaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema povalit (se). — Skloni to ruvo u armar, nemoj da se samo svud povaljiva. povazdan pril. 'ceo dan, neprestano'. — Otkako se zagledo u Lizu, povazdan sidi u njevoj kući. povečerat-am svr. 'pojesti večeru'. — Kako mi se čini, vi ste sve povečerali, a meni niste ništa ni ostavili. povećanje s 'porast kolicine ili veličine'. — Da mu sluga ne ode, dao mu je povećanje nadnice. povećat-am svr. 'učiniti da što postane veće, obilnije, mnogobrojnije'. — Kako je poraso to mu je povećalo i snagu. ~ se 'postati veći'. povećavat (se)-ećavam (se) nesvr. prema povećat (se). poveći-a-e 'prilično veći'. — U avliji je imo i poveći ambar za žito. povenit-ne svr. 'prestati cvasti i zeleneti se, uvenuti'. — Posli one ledene kiše sve su mi ruže povenile. povesmo s 'svežanj vune što se veže oko preslice'. — Povesmo malo i ti si se pokidalo (u nar. pesmi). povest-edem svr. 1. 'poći s kim zajedno dajući mu pravac kretanja, pomoći pri hodanju'. — Poveo je majku od stoca, di je sidila, do kovčega u kojem je pokojni dida ležo. 2. 'uzeti koga sa sobom'. — Bilo mu je draže nego da su ga poveli jutros u varoš. Izr. ~ kolo; ~ razgovor. ~ se 1. 'poći za kim sledeći ga, ugledati se na koga'. — Kako se mogla samo povest Stana za tom pokvarenjakušom Lizom. 2. 'izgubiti ravnotežu, zateturati se'. ~ on se kojekako podigne sa klupe, napravi korak dva, pa se opet povede i padne natrag na klupu. povest-ezem svr. 'odlazeći uzeti koga ili što sa sobom u kakvo prevozno sredstvo'. — Čujem, Lajčo, da ćeš sutra ić na vašar — Ako bi tio i mene da povezeš. povezat povežem svr. 1. 'svezati zaj'edno sve redom'. — Ja ću sam povezat žito, ne triba mi ničiia pomoć. 2. 'vezati uz nešto, privezati'. — Povežite svako svog konja za ogradu. 3. 'staviti preko glave svezavši rubove'. — Obradovala se marami i oma je povezala na glavu. ~ se 1. 'čvrsto se opasati, stegnuti se'. 2. 'pokriti svoj'u glavu maramom'. — Dočekaj me da se povežem. povezivat (se)-ezivam (se) nesvr. prema povezat (se). povijat povijam nesvr. 1. prema povit (v. ). 2. svr. prema vijat (v. )'. — Mi počeli vikat, sigrat se oko bika, kad nas je onda povijo. ~ se svr. prema povit se. povikat povičem svr. 'viknuti'. — Svi smo povikali u jedan glas: Tako je!

RICNIK 2.pdf

povirit-im svr. 1. 'malo pogledati, baciti pogled kroz neki mali otvor ili jedva otškrinuta vrata'. — Brat friško utrne lampaš i poviri kroz pendžer ko viče u avliji. 2. 'posetiti koga samo na kratko vreme'. — Ako ujtro naiđem pored vašeg salaša, gledaću da makar malo povirim kod vas. 3. 'pokazati se, pomoliti se'. — Lasta naleti pored gnjizda, a tri male laste povire iz gnjizda. povirivat-irivam nesvr. prema povirit. povisit povisim (trp. prid. povišen) svr. 'učiniti višim, povećati'. — Kad je taka skupoća, valdar će nam i nadnice povisit. Izr. ~ glas 'reći ljutito'. ~ se 'postati viši'. — Od juče na danas, povisila se cina kenjači. povisok-a-o 'prilično visok'. — Vid(i)la sam, Bože, Marginog zeta, lip, plav i povisok momak. povisoko pril. 'prilično visoko'. — Malo je povisoko metnut ovaj sic. povistnica ž 'istorija'. — Povistnica je nauk koji nas upoznava sa znamenitijim dilima čovičanskim. povit povijem svr. 'učiniti da se što savije; sagnuti, spustiti'. — Krd su ga baćo izružili, on povije glavu i izađe i(s) sobe. 2. 'uviti u povoj, pelene'. — Nane, možem ja mog malog brata povit? 3. 'povezati, previti ranu'. — Operi ranu rakijom i povi je čistom krpom. ~ se 1. 'saviti se'. — Vitar zdravo povija one mlade voćke, bojim se da i ne slomije. 2. 'prilagoditi se'. — Vrime je tako da se triba povit kako vitar duše, j'el drugačije nam nema života. povlaka ž 'skorup sa kuvanog mleka'. — Skupljam povlaku i sladak sir, pećemo prisnac. povlata ž 'gornji redovi (snopovi) žita na kamari (vlaće je okrenuto naniže i uzdignuto u vidu krova, da bi se voda slivala)'. — Iđi zovi baću, kaži njim da smo stigli do povlate, ja ne znam dit povlatu. povoj m 1. 'tanko platno kojim se povijaju rane, zavoj'. 2. 'pelena u koju je povijeno malo dete'. 3. 'tanka duga traka kojom se uvezuje pelena sa detetom'. — Izr. Bit u povoju 'biti u prvim počecima razvoja'. izać iz povoja 'postati samostalan'. povraćaj m 'vraćanje'. — Kad je vrfme u pitanju nema povraćaja. povraćat (se)-am (se) nesvr. prema povratit (se). Izr. Kaka mi je dika povraćana, ko tarana dvared podgrijana! (nar. ) povratit povratim svr. 'dati natrag ono što je neko bio primio, dao ili uzeo'. — Kad su se razišli, ona mu je povratila sve darove koje joj' j'e on dao. 2. 'izbaciti iz usta, izbljuvati'. — Friško podigni dite, sve je mliko povratilo na sebe. 3. 'dovesti natrag, vratiti'. — Jesi 1 mogo da povratiš svinje iz kuruza? ~ se 1. 'doći natrag, na mesto odakle se pošlo'. — Bilo je i drugi koji nas ostave i odu, al posli se opet povrate. 2. 'ponovo se pojaviti, obnoviti se'. — Stariji ljudi stalno čekaje kad će se povratit davno dobro vrime. Izr. ~ u život 'oživeti'. povraz m 'pokretna, polukružna drška vedra ili kotla, za koju se hvata kada se nosi ili veša'. — Čvršće drž povraz, jel će nam ispast koto. povrć površem svr. 'sve ovrći'. — Dok sve ne površem ne dam da se vršalica zaustavlja. povridit povridim svr. 1. 'ozlediti'. — Zato što je povridio nogu, sidio je na kolima, a svi ostali su išli pišce. povrislo s 'gvozdeni držač (hvataljka) na kotlu, povraz'. — Moramo kupit nov kabo, na ovom se povrislo prožuljalo i mož nam kabo past u bunar. povrza ž 'sorta, red, poreklo'. — Njegova je povrza poznata od davnina. Svi su bili dobre gazde. povtorit povtorim svr. 'reći još jednom, ponoviti'. ~ oćeš ti, dite moje, ovo na kraju još jedared povtorit. povuć povučem svr. 1. 'pomaći što vučenjem prema sebi ili za sobom'. — Moraćemo pogurat, teško j'e j'ednom konju da povuče puna kola. 2. 'natući'. — Moj stariji brat, kad se rasrdi, prvo što uradi uvik povuče šešir na oči. 3. 'naglo trgnuti'. — Bolto bisno povuče za štrangu, a tele, koje j'e bilo š njom svezano, opruži se po zemlji, ko da ga j'e kogod pokosio. 4. 'uvući u sebe, udahnuti'. — Kad smo bili dica, prvo smo pušili kiku od kuruza; ja zapalim, povučem dva tri dima, pa dam drugom i tako redom, nas po pet šest smo pušili jednu cigaretlu. Izr. povuči potegni 'mučno, naporno'; ~ kraći, deblji kraj 'rđavo proći u nekom poslu'; ~ rogove 'popustiti'; ~ za jezik 'izreći se'. ~ se 'poći natrag, povući'. — Manda otvori vrata, pogleda unutra i friško se povuče, ko da se od koga uplašila. pozabadat-abadam svr. 'zabosti sve redom j'edno po jedno'. — Sve sime sam posadio i pozabado kočiće kod svake kućice. pozaboravljat-am nesvr. 'zaboraviti sve redom, sasvim'. — Morate mi kazat kako se zovete, pozaboravljala sam vam imena. pozađivat-adivam svr. 'zadeti jedno za drugim'. — Ja ću istačkat a ti samo pozadivaj palantu u svaku leju. pozajmit pozajmim svr. 1. (kome) 'dati na zajam, na upotrebu što svoje'. — Traži od mene da mu pozajmim žita za kruv, a ni sam nemam dosta za našu kuću. 2. '(od koga) uzeti na zajam, na upotrebu šta tuđe'. — Pozajmio sam sime od Vece, neće da primi novce, kaže da mu vratim u novom žitu. pozajmljivat-ajmljivam/-ajmljujem nesvr. prema pozajmit. — Pozajmljivat je lako, al j'e teško vraćat. pozaključavat-učavam svr. 'zaključati sve, j'edno po jedno'. — Jeste 1 pozaključavali tavane? ~ se 'zaključati se'. — Pozaključavali se, ko da se sakrivaje od koga. pozakopavat-opavam svr. 'zakopati sve, jedno po jedno'. — Paori su pozakopavali žito, krumpir, mast i drugu ranu, da bi se sačuvali od rekviraroša.

RICNIK 2.pdf

pozamašan-šna-šno 'prilično zamašan, povelik, potežak'. — Svezali su deranu pozamašan bućur, siroma, jedva ga je odvuko do kola. pozamašno pril. 'u prilično velikoj meri, prilično obilno'. — Pozamašno su oni njega pomagali, al šta vridi, kad je sve popio i pobaco. pozarit se pozarim se svr. 'menjati se'. Ajde da se pozarimo: ja ću tebi dat vrulu a ti ćeš meni onu vel(i)ku loptu. pozarivat se-arivam se nesvr. prema pozarit se. pozaspavat-aspavam svr. 'zaspati svi redom'. — Dica su malo nazebla na sankanju, pa su pozaspavala brez večere. pozatvarat-atvaram/pozatvarat-am svr. 'zatvoriti jedno po jedno'. — Kriste, jesi 1 pozatvarala sve pendžere, zdravo se smračilo, mož oluja naić. ~ se povr. pozavađat-am svr. 'zavaditi jedne s drugima, sve redom'. — Nije bilo složnije braće i niko nije mogo pomislit da će i(h) zemlja tako pozavađat. ~ se povr. pozbacat pozbacam svr. 'zbaciti sve redom jedno po jedno'. — Uđi u sobu i vidi da mala Tona ne pozbaca sa sebe pokrivače, jel u bunilu se furtom vrti. pozbacivat-acivam svr. 'zbaciti sve redom'. — Oluja nam je pozbacivala sav crip sa salaša. pozdrav m 'reči i pokreti uobičajeni pri susretu ili rastanku dveju ili više osoba'. pozdravit-im svr. 1. a. 'reći, učiniti kome pozdrav'. — Dico, zapantite, uvik mlađi prvo triba da pozdravi starijeg. b. 'isporučiti kome čiji pozdrav'. — Pozdravite vaše komšij'e kad stignete kući'. 2. 'poručiti, javiti što preko koga'. — Pozdravili su vas baćo i nana da dođete u svatove našeg Ivana. ~ se 'izmeniti pozdrave među sobom pri susretu ili rastanku'. — Kad su svatovi došli po nju, prvo se pozdravila s materom i ocom p onda je diver izveo na kola. pozdravljat (se)-am (se) nesvr. prema pozdravit (se). — Paze se, al se baš ne pozdravljaje. pozdravljenje s (crkv. ) 'jutarnja ili večernja molitva u katoličkoj crkvi; glas zvona kojim se pozivaju vernici na ovu molitvu'. — Tome, jel ja dobro čujem, to ko da već zvoni na pozdravljenje, a ja se još nisam naspavala. pozelenit pozelenim svr. 'postati zelen'. — Čim proliće stigne i trava će pozelenit. pozemljuški pril. 'potrbuške'. — Malo podigni lece pa se provuči pozemljuški. pozivat pozivam svr. 'otvoriti usta i gledati, zinuti jedan za drugim'. — Šta ste pozivali ko švračići?! pozivat pozivam nesvr. prema pozvat. ~ se nesvr. prema pozvat se. poznanik (mn. poznaniki) m 'onaj koji je »s nekim poznat'. — Našla sam se s nikim našim poznanikima, pa sam se š nji'ma zadržala. poznat-a-o 'o kojem se zna otpre'. — Ne moraš se toliko zauzimat za njeg, poznat mi je čovik odavno. poznat-am svr. 1. 'steći znanje o kome ili čemu'. ~ oma sam poznala salaš, a baš ga nisam vid(i)la već po vika. 2. 'proceniti, prosuditi'. — Poznam čovika kaki je rabadžija čim ga vidim kako kosu drži. ~ 'prepoznati se'. — Nisam još ni oči otvorio, pozno se po glasu moj stari drug. poznavat poznajem nesvr. prema poznat. — Ne poznajem te, dete, moraš mi kazat čiji si. pozno pril. 'u poodmaklo, kasno vreme'. — Ko pozno sije žito, bolje da ga i ne sije, jel teško da će niknit. pozobat-am svr. a. 'pojesti zrno po zrno'. — Mislila sam da će za sve doteć trišanja, a kako vidim, vi ste sve pozobali. b. 'pojesti uopšte (podsm. )'. — Ala ste vi to pozobali, nestalo je ilo s astala ko da je pometeno. pozvan-a-o 'koji je primio poziv da dođe, da se javi gde, da učestvuje u čemu'. — Mi smo pozvani gosti. pozvat-ovem svr. 'uputiti kome poziv (usmeno ili pismeno), da se odazove, da izvrši kakav posao'. — Kalmana su pozvali u katane; Mi smo pozvani u svatove. ~ se povr. — Ako me ne pozovu, ja ću se pozvat i sam. pozvonit pozvonim svr. 'zazvoniti'. — Ti samo pozvoni, a ja ću oma izać na sokak. požalit-im svr. a. 'sažaliti se na koga'. — Ja sam požalila tu dicu kad sam čula da njim je mater umrla. b. 'osetiti žaljenje zbog učinjenog dela ili postupka'. — Požaliće ona još majku kad joj padne kuća na leđa, a uvik se svađala š njom dok je bila živa. ~ se 'potužiti se'. — Sama je kuvala na čitavu čeljad od nji deset u kući, a nikad se nije požalila da joj je teško. požderat požderem svr. 'lakomo, halapljivo pojesti (pogrd. )'. — Sram vas bilo, valdar niste vas dvoj(i)ca požderali tolike trišnje?! ~ se 'pojesti se od jeda'. — Živa sam se požderala što sam je puštila samu na tako dalek put. poželit-im svr. 1. a. 'ispoljiti želj'u da se što ostvari, ima'. — Moraš bit jak da ne poželiš ono što drugi ima a ti nemaš. b. 'iskazati kome dobre želje'. — Poželili smo mu da dobro uči i da postane dobar doktor. 2. 'osetiti prema kome sklonost'. — Ko bi te takog odfpanog i prandavog poželio. poženit poženim svr. 'redom sve jedno po jedno oženiti'. — Prije misec dana mi se i najmlađi sin oženio i tako sam ja poženio

RICNIK 2.pdf

svi(h) pet sinova. ~ se 'stupiti u brak (o muškarcima)'. — Malo je momaka ostalo u selu, jedni su našli poso u varoši, drugi se poženili i cure nam ostale neudate. poživit-im svr. 'početi živeti'. — Kad se već rodio, dobro bi bilo da i poživi. 2. 'provesti neko vreme živeći'. — Pa, vidićemo se skoro, ako Bog da pa poživimo. požun-una m 'stara mera za žito (zapremine 62,52 litre ili 40 oka za žito i jedna oka za vino)'. Izr. Požunski kabo oranice 'površina zemlje koja se može posejati sa jednom požunskom merom (1100—1200 kv. hv. )'. požunac-nca m 'stara žitna mera (dve vike ili 50 kgr. )'. — Samo da znaš, ovro sam čitav jedan požunac grava. požurit požurim svr. 1. a. 'žurno poći'. — Svi su očli i ja moram požurit za njima. b. 'potruditi se da se nešto što brže uradi'. — Požurite, čeljadi, da još to malo oberete, vrlo se naoblačilo, da vas kiša ne uvati. ~ se povr. požurivat (se)-urivam (se) nesvr. prema požurit (se). — Šta me uvik požurivate, znam ja svoj poso. požurkivat-urkivam nesvr. prema požurivat. požutit požuti(m) svr. 'postati žut'. — Ne znam šta je Mukijinoj Rozi, sva je požutila u licu. pra prava m 'prašina'. — Morala ga je dobro izmetlicat, sav je bio od prava. praćakat se-am se 'praviti brze pokrete rukama i nogama, bacakati se'. — Kad smo ga kupali, tako se praćako da je svud vode po nama bilo; bio j'e zdravo živ deran. prag m 1. 'greda (od drveta, kamena ili metala) koja leži s donje strane vrata između dovratnika'. — Od jutra do mraka dida side na pragu. 2. 'dom, kuća'. — Radujem se što sam se opet dočepo mog kućnog praga. Izr. obijat tuđe pragove 'potucati se po tuđim domovima'. prikoračit ~ 'ući u kuću'; neće mi više prikoračit priko praga! 'ne treba mi u kuću'. prakljača ž 'pljosnat komad drveta s drškom, kojim se lupa veš prilikom pranja'. — Davno je to bilo kad smo prakljačom prali košulje. pralja ž 1. 'žena koja pere veš rukama'. — Snaš Kata su kod nas već deset godina pralj'a. 2. 'metalna rebrasta ploča u drvenom okviru (služi za trljanje veša prilikom pranja)'. — Kad pođeš u varoš kupi mi jednu pralju, ova se već raspala, pa ne stoji čvrsto kad se pere. praljin-a,-o 'koji pripada pralji'. — Praljini prsti pocrvene od žuljanja košulja. prama 'prema'. — Da nije išo prama njemu, ne bi ga bik udario. pramajka ž 'prababa'. — Moj baćo kažu da oni pante njevu pramajku. pramdida m 'praded'. — Moj pramdida j'e živio sto pet godina. pramen-ena m 'čuperak kose, trave, slame i sl. '. — Loko, iščupaj jedan pramen sina i začepi pokidani džak. prampurac-urca m 'kepec'. — Taka na oko divojka i kakog je momka prampurca našla. prandav-a-o 'prljav, zamazan'. — Bila je neuredna, pa je puštala da joj prandava dica trče po sokaku. prandulja/pranduša ž 'prljava, zamazana, masna, nečista žena'. — Šta ima ona koga da ruži, prandulja jedna nikaka. pranje s gl. im. od prat (se). — Izr. ić u ~ 'činiti uslugu pranja veša'. — Ovo će ić u ~ 'staviti u prljavi veš'; misečno ~ 'menstruacija'. praporac-orca m 'šuplja metalna loptica s metalnom kuglicom unutra koja pri potresanju zvecka'. — Volim se sankat i kad čujem praporce na konjima. prase praseta (mn.-ici) s 'mlado svinjče'. — Ona velika bila krmača je oprasila sve šarene prasice. prasećiji-a-e 1. 'koji potiče od praseta: ~ meso, ~ pečenje'. — 2. 'koj'i je određen za prasice'. — Prasećij'e kortašce nikad ne triba pripunit ranom. 3. 'koji je kao u prasica'. — Prasećiji rep uvik stoji uspravno ako je prase zdravo. prasence-eta s dem. od prase. — Dida su mi poklonili jedno zdravo lipo prasence. prasetina ž 'praseće meso'. — Kako bi Nova godina bila brez prasetine? prasilište s 'mesto gde se drže i gaje prasad'. — Ja imam dobro prasilište, zimi je vruće, a liti ladno. prasit prasi nesvr. 'donositi na svet prasad (o krmači)'. ~ se 'prasiti'. — Krmača se redovno triput godišnje prasila. praskat-am nesvr. prema prasnit. prasnit-nem svr. 'naglo se rasrditi i razvikati, planuti'. — Dobar je, kažeš, ko komad kruva, al zna prasnit, p onda biž, Bože, s puta! prašak-ška m 1. 'usitnjene čestice neke tvrde materije'. — Dono mi je misto kreča niki prašak. 2. 'Iekovita materij'a samlevena u prah'. — Ko prvi ode u varoš nek kupi praška za glavu.

RICNIK 2.pdf

prašan-šna-šno 'koji je pokriven prašinom, u kome ima prašine, koji je pun prašine'. — Naš sokak je tako prašan, kad kolija prođu ne možeš od prava otvorit pendžere. prašćat prašćam nesvr. 'zaboraviti čiju krivicu, oslobađati koga odgovornosti'. — Prašćam ti ovog puta, al drukput da se nisi odgovarala kad ti stariji štogod kažu. ~ se 'rastajati se s kim, pozdravljajući se pri rastanku'. — Došlo je vrime da se prašćamo i idemo kući. prašenje s 1. gl. im. od prasit (se). — Tribaće popazit malo na prašenje, j'el to je velika krmača, da ne pogazi prasice. 2. 'gl. im. od prašit (se)'. — Da bar malo padne kiša, ugušiće nas ovo prašenje. prašina/prašina ž 'sitne čestice koj'e nastaju sušenjem ili mrvljenjem organskih i neorganskih materija'. — Zašto se, dico, baš tu morate sigrat, podigli ste prašinu da ne mož od nje oči otvorit. prašit prašim nesvr. 1. 'dizati prašinu'. Ovaj ludi vitar samo duše i praši. 2. 'čistiti od prašine, tresti'. — Prašim krpare, pa ćemo i(h) onda prat. 3. 'okopavati'. — Moraćemo prašit kuruze, jel vrlo se stvrdla zemlja. ~ se 'stvarati oblak prašine'. — Kod vršidbe ne samo što leti sitna pliva nego se i praši da ne mož većma. Izr. radit da se sve praši; 'raditi i sl. što vrlo živo', ist da se sve ~; tuć da se sve ~. prašnjav-a-o 'koji je pokriven prašinom, pun prašine'. — Nemoj me udarat s otim tvojim prašnjavim šeširom. prat perem nesv. 'ispirati u tečnosti (naj'-češće u vodi), uklanjati nečistoću'. — Peremo sutra i zato neću ić na njivu. Izr. ~jezik 'piti'; ~ ruke (od čega) 'skidati sa sebe odgovornost'; ruka ruku pere 'uzajamno se pomagati'. ~ se povr. 1. prema prati. 2. 'pravdati se, opravdati se (fig. )'. — Neće te oprat sva voda iz bunara, pa se badavad pereš prid nama. pratit-im nesvr. 1. 'ići zajedno s kime'. — Nemoj da me pratiš, znam ja i sama kući otić. 2. 'ići u pogrebnoj povorci'. — Ja sam bio još sasvim mali kad smo didu pratili na groblje. 3. 'posmatrati'. — Pratim ja vas i ako nisam tamo med vama. Izr. ~ očima 'gledati pažljivo (koga ili što)' — ~ uvom 'slušati'; ~ svaki korak (u stopu) 'paziti na koga najpažljivije'; srića (nesrića) ga prati 'srećan je, nesrećan je'. ~ se 1. povr. pratiti (1) 2. 'nalaziti se u društvu sa prij'ateljima uz pesmu, i sa svirkom-muzikom ići u posete'. — Dva dana smo se na Uskrs pratili po komšiluku. pratnja ž 'praćenje'. — Dico, oma da ste vratili se kući, samo mi još vaša pratnja fali. praunučad ž zb. im. od praunuče. — Pere je moje praunuče sve po muškoj grani, al imam ja još praunučadi po ženskoj leniji. praunuče-eta s 'unukov sin ili kći'. — Danas će nam prvi put doć u goste naše jedino praunuče. praunučica ž 'praunuka'. — Kažu da je praunučica ista po liku ko njezin pradida. praunučić m dem. od praunuk. ~ imamo nii već i dvoje praunučića, a na putu je još jedan praunučić, moždar. praunuka ž 'unukova kći'. — Lozika je naša prva praunuka, daće Bog, biće ji još. praunuk m 'unukov sin'. — eto, dočekali smo da nam je i praunuk svrsio velike škule. prav-a-o 1. 'ravan, nesavijen'. — On je momak, prav, visok, tanak ko jablanak. 2. 'koji nema krivice'. — Vrime je tako nastalo, da mož prav čovik sradat. 3. 'stvaran, istinski'. — Dok je bila divojka, nije pokazala pravo lice. 4. 'onakav kakav treba da bude'. — Pogodićemo i mi svirce pa će i kod nas bit pravo veselje. 5. 'koji odgovara prilikama, vremenu, željama, pogodan': u pravo vrime, izvest na pravi put'. — Triba mu prić s prave strane i onda mož osedlat. Izr. Prava muka ne propada; Pravim putom iđi pa nećeš zaić. pravcat-a-o (obično u vezi: pravi pravcat) 'pravi, istinski'. — Dobila sam od strine pravu pravcatu čokoladu. pravda ž 'društveno stanje u kojem svako dobiva ono što mu po zakonu pripada, pravica'. — Pravda mora pobidit, samo je teško iščekat. pravdat-am nesvr. 'dokazivati čiju pravednost ili nevinost, objašnjavati čiji postupak i sl. '. — Nemoj ti meni njega pravdat, valdar dida zna svog unuka. ~ se povr. — Ružili su Tomu, a on se pravdo da nije kriv što se Teza okliznila i pala. pravedan-dna-dno 'koji je u skladu s pravdom, pravičan'. — On je pravedan čovik uvlk bio, pa se ne triba ni sad bojat njegove odluke. pravedno pril. 's pravom, po pravdi'. — Nije dosta da oćeš, već i triba pravedno uradit. pravica ž 'pravda'. — Izr. Ko tira pravicu ne muze kravicu! pravit-im svr. 1. 'činiti, graditi'. — Čujem, komšija, da sam praviš čardak, pa sam došo da ti pomognem. 2. 'spremati, pripravljati'. — Pravila sam večeru, pa zato nisam izašla da vam otvorim kapiju. ~ se 1. 'davati sebi svojstva koja ne odgovaraju stvarnosti'. — izno je baćinu pušku i prid dicom se pravio silan ko da je njegova. 2. 'pretvarati se'. — Pravio se ko da Matilku ne vidi pa je očo kod drugi cura. Izr. ~ lud 'ćiniti kao da ga se ništa ne tiče', ~ mikast 'činiti se neveštim'. pravo pril. 'kako odgovara pravu, pravedno'. — Koliko misliš da je pravo toliko ćeš i dat. 2. 'kako odgovara istini, tačno'. — Pravo da vam kažem, ni ja ne znam otkale je došo u naš kraj. 3. 'kako odgovara čijoj želji, po volji'. Moj je čovik taki po naravi, sve mu je pravo, nikad se ne tuži. prazan-zna-zno 'u kome nema ništa, koji nije ničim ispunjen'. — Di ću ić u mončenje kad mi je prazan džep. ~ imam jedno bure od pedeset litara, stoji mi prazno; Nećeš valda prazna kola tirat čak u varoš. Izr. Prazno bure većma buči; Praznom divanu nikad kraja '(v. 'divanu nikad kraja'); Prazan klas u vis strči, a pun se zemlji svija; Prazna glava, prazna i avlija.

RICNIK 2.pdf

prazno pril. 'bez sadržaja, odajući prazninu'. — Ko bi smio skočit u prazno i tamno. prckat-am nesvr. 1. dem. prema prdit. 2. 'dodirivati prljavim rukama'. prcov m 'bodljikavi korov (zbog slabog korena, vetar ga lako kida i kotrlja po njivi)'. — Čovik ga je lipo molio da ga ne ubije, jel ako niko drugi, prcov će odat. (Priča kaže da je kod ubistva vetar naneo jedan prcov, što je ubica, posle dugog vremena ispričao svojoj ženi, a preko nje je saznala i vlast, pa je tako ubica dobio zasluženu kaznu). prćast-a-o 'kratak i na kraju uzdignut (o nosu)'. — Šta ti je na njemu lipo: ima debele usne, malo čelo i prćast nos, baš si našla u koga ćeš se zagledat. prćija ž 1. 'imovina koju devojka prilikom udaje donosi svome mužu, miraz'. — Kad se uda, ona nosi lanac zemlje u prćiju. 2. 'ono što sin dobije od oca da obrađuje kao svoje (služi mu kao materijalna osnova u razvoju sopstvene porodice iako živi u zajedničkom kućanstvu)'. — Baćo su nam dali jedan lanac zemlje i kravu u prćiju od ove godine. prćijat-am nesv. 'sticati imetak (kućiti se)'. — Prćijamo mi, već dvi godine, sa lanca zemlje sav rod je naš, a baćo plaćaje porciju. prdačan-čna-čno 'koji ima nadimak'. — U našem mistu, malo koga znadu po prizimenu, već svaki ima pidačno ime i po tom ga nadimku svi zovu. prdačina ž 'sprdnja, podsmeh, šegačenje'. — On ne bi osto živ kad ne bi kaku prdačinu kome podmetnio. prdačit se prdačim se nesv. 'praviti sprdnju s kim, podsmevati se'. — Sidio je na kolima i prdačio se sa mnom, koji sam pišce išo u varoš. prdaljka ž 'cev na gajdama kroz koju izlazi zvuk'. — Gajdaš je sviro veselo i glasno, a prdaljka mu se samo drma priko ramena. prdež m 'smrdijivi gas koji bučno izlazi iz creva'. — Uzvrtio se ko prdež po turu. prdit-im nesvr. 'glasno puštati iz creva smrdljive gasove'. — Nevolja počme kod čovika kad nos kaže "šmrc" a guzica "prc", a ti misliš da to niko ne čuje osim tebe. prdnit-nem svr. 'ispustiti prdež'. ~ ima i taki ljudi, koji kad prdnu, okrenu se pa pitaje: ko j to bio?!j prdonja m 'stariji čovek koji ne može da kontroliše stomačne gasove'. — Kako često prdi, mogli bismo ga zvat prdonja. prduckat-am nesvr. dem. od prdit. predla ž 'komad pljosnatog drveta kojim se steže kanap na ručnoj testeri'. — Stegni još malo predlu, nek se jače zategne pila. pređa ž 'opredena vuna'. — Dala mi je sestra pređe, naštrikaću dici čorape. pređica ž 1. dem. od pređa. 2. 'spona na kaišu ili odeći koja služi za zakopčavanje'. — Dobio sam ja i kaišom od baće, al najvećma boli kad udare s onim krajom kaiša di je pređica. preforma ž 'prividno, lažno prihvatanje nečega'. — Ne virujem ja ča Blašku, to je samo njegova preforma, a kad dođe do sklapanja kontraka, onda neće pristat, već će tražit po njegovom da bidne. pregača ž 1. 'sastavni deo ženske nošnje (svečane i radne), koji se pripasuje povrh odeće'. Izr. maveska ~ 'svečana pregača otkana pamučnim koncem plave boje'; šotoška ~ 'svečana pregača tkana vunicom raznih boja'. pregačica ž dem. od pregača. pregršta ž 1. 'zajedno sastavljeni dlanovi sa savijenim prstima u obliku šuplje polulopte". ~ umoran i gladan, Ivan klone i zagnjuri glavu u pregrštu. 2. 'količina čega koliko može stati u tako sastavljene dlanove i prste'. — Ujna mi je dala punu pregrštu ora. prelo s 'večernji skup zvanica (devojke predu, pletu i pevaju, momci dolaze sa muzikom, nastaje veselje, igra se i peva uz zabavu)'. — ićemo doveče na prelo, pravi ga Marija snaš Tinkina; 2. 'doček zeta na godišnjicu braka'. — U nedilju će moja nana da prave prelo svome zetu, to je njegova prva godina od kako se vinčo s mojom lađom sestrom. Izr. Veliko ~ 'javna zabava o pokladama'. prelja ž 1. 'žena koja prede'. — Snaš Marga je prava prelja, ona se samo s tim poslom bavi, prede i od svoje i od tuđe vune. 2. 'učesnica prela'. — Bila sam, Bože, i ja prelja kod Kate kad je u nedilju pravila prelo. preljat se preljam se nesvr. 'biti gost na prelu (zet kod tašte)'. — Već tri dana se preljamo; pijemo i još smo darove dobili. preljin-a-o 'koji pripada prelji'. — Ovo je preljina marama. prem m 1. 'opšiven okvir, ivica čega'. — Dali smo da se cica opšije za prem na kaputu Katinom. 2. 'uvrnuti gornji deo kose'. — Donesi mi kosu da je okujem; uzmi je za prem da se ne posičeš. prest predem nesvr. 'upredajući prstima ili vretenom praviti niti'. — Majka uzmu jedno povesmo, privežu na prešljicu i počmu prest. 2. 'ispuštati zvuke niskog tona koji se prelivaju'. — Veliki žuti mačak se namistio u zapećak i počo je tako zdravo da prede da smo ga svi u sobi čuli. preš m 'presa (za gnječenje grožđa)'. — Još ćemo nabrat samo za jedan preš i berba je gotova.

RICNIK 2.pdf

prešljica ž 'naprava za predenje, preslica'. — Ponesi prešljicu i dok čuvaš krave možeš malo prest. prešovanje s gl. im. od prešovat. — Za prešovanje je dosta da ostane samo jedan čovik, jel ja ću mu pomagat. prešovat prešujem nesvr. 'pritiskati, presovati'. — Ne ostavljamo za sutra ništa, kako donose i melju grožđe, mi oma prešujemo. pretelj m (obično u mn. ) 'prijatelji (srodnici po osnovu ženidbe sina ili udaje kćeri)'. — Pretelj priju stisko u kapiju, prija beda pa se ljubit ne da (nar. ). preteljov-a-o 'koji pripada pretelju'. — Sutra iđemo svi preteljevoj kući na užnu. prezanje s gl. im. od prezat. — Dokleg će trajat to vaše prezanje, valdar niste sad šili amove za konje?! prezanje s gl. im. od prezat (se). — To njezino prezanje od svačeg nije dobro, tribalo bi je odvest doktoru. prezat prežem nesvr. 'uprezati'. — Antune, preži konje pa da krećemo. prezat-am nesvr. 'bojati se, plašiti se, zazirati'. — Nemoj(te) od svakog prezat, neće te poist ako te pogledaje. ~ se povr. prezla ž 'mrvica od sušenog i samlevenog hleba'. — Volim nasuvo s prezlom. prgav-a-o 'koji se brzo razljuti, naprasit, plahovit'. — Ne volim prgavog čovika, teško mu je potrevit pod zube. prgavo pril. 'srdito, gnevno'. — Prgavo je gledo u nas, ko da smo mu mi krivi što on bisni ni zbog čega. pribacat pribacam nesvr. prema pribacit, pribacivat. — Dobro bi bilo da skineš dasku s lotra, ako možeš, da ne moramo pribacat tako visoko kuruze kad beremo. pribacit pribacim svr. 1. 'baciti što preko čega'. — Baćo pribace kaput priko ramena, pa izađu na sokak. 2. 'brzim pokretom staviti preko čega'. — Vidilo se po njemu da je štogod nemiran, furtom pribaci jednu na drugu nogu. 3. 'baciti dalje nego drugi (u nadmetanju)'. — Bartul je pribacio jedan plosnat pirjak od svi najdalje. 4. 'učiniti više nego što je predviđeno (fig. )'. — Dobro je mirio, al uvik je još malo i pribacio više po koju višnju. 5. 'položiti što preko čega radi prelaza'. — Pribaci dasku priko tog jarka, pa ćemo moć prilazit priko. 6. 'premestiti, prevesti, preneti koga (što) sa jednog mesta na drugo'. — Kad već iđeš mlit, mogo bi i meni jedan džak žita pribacit da se melje, a ja ću otić rad brašna. 7. 'preneti što (obično neugodno) na drugoga'. — Kad smo se vrepčau, Grgo je razbio pendžer, a sad bi tio da na nas pribaci krivicu. 8. 'preneti, upraviti na što drugo (razgovor, misli i sl. (fig. ))'. — Čim smo joj spomenili švalera, ona oma pribaci divan na drugo. 9. 'učiniti zamerku, prekoriti koga zbog čega, prigovoriti'. — Svekrova je, samo kobajage, pribacila ćeri, a mislila je na snaju. ~ se 1. 'premestiti se s jednog mesta na drugo, preći'. — Lazo nije tio da sađe s kamare, već se priko alaša pribacio na drugu kamaru. 2. 'preokrenuti se preko glave'. — Tako se pribacio ko da je od glumastike. 3. 'prevariti se (fig. )'. — A ja sam pravo mislio da je to dalje, pribacio sam se u računu. pribacivanje s gl. im. od pribacivat (se). — Slabačko je to tvoje pribacivanje, čekajte dok dođe Ivan, svi ćete ostat iza njeg. pribacivat (se)-acivam (se) nesvr. prema pribacit (se). — Nemoj pribacivat tu kratku dasku ni tako neće dovatit, vidiš da je jarak širi. pribić-gnem svr. 'pobeći preko čega'. — Kad smo ga ugledali da krade, počeli smo vikat i krenili da ga uvatimo, al on je pribigo priko komšinske avlije na drugi sokak i tamo se izgubio. pribigavat-igavam (pribigavanje gl. im. ) nesv. prema pribić. pribijat pribijam nesvr. prema pribit. pribit pribijem svr. 1. 'slomiti na dva ili više delova'. — Pribio sam sapište na ašovu. 2. 'fizički i moralno izmučiti, oslabiti'. — Ništa me ne boli, a kad ustanem, osićam se ko pribijen. 3. 'izravnati se u obračunavanju, namiriti jedno s drugim'. — Dosad si, komšija, ti davo meni sime za žito, ja davo tebi kuruz, najbolje da sve pribijemo i tako sve izravnamo. 4. 'zakucati'. — Uzmi klinaca i pribi one lece koje su popuštile u keritešu. Izr. Ni pribijene krajcare 'bez ičega ostati'. pribivanje s gl. im. od pribivat. — Poznam ja dobro Mirka, njegovo pribivanje je uvik nakratko, voli da minja gazde. pribivat pribivam nesv. 'boraviti'. — Nije kod nas, i ne znamo di u poslidnje vrime pribiva. priblidit-im svr. 'naglo pobledeti, postati sasvim bled (od straha, bolesti i sl. )'. — Kad je čuo da Vince dolazi, poblidio je ko krpa. pribolit-lim svr. 1. 'ozdraviti, izlečiti se od bolesti'. — Dugo je bolovo i mislio je da nikad neće pribolit. 2. 'prežaliti, zaboraviti'. — Skoro dvi godine je patila do(k) ga nije pribolila. pribortat-am svr. v. pribolit. — iznenada je izgubila čovika, sad joj je zdravo teško, al vrimenom pribortaće i ona, ko i drugi što su u takoj priliki. pribost-odem svr. 'pričvrstiti pribadačom, čiodom'. — Pribodi mi maramu špiodom. pribrojavat-ojavam nesvr. prema pribrojit. pribrojit pribrojim svr. 'prekontrolisati brojanjem'. — Prija neg što utiraš u obor, pribroj ovce da vidiš jesu 1 sve tu. ~ se 'zabuniti se pri brojenju'. — Ja mislim da je manje, mora da si se pribrojio, moraćeš još jedared brojit.

RICNIK 2.pdf

pricidit se pricidi se svr. 'prosušiti se, oticanjem (vode)'. — Put se fain pricidio, mogli bi mi poiagano krenit pišce. pricinit pricinim svr. 'preveliku cenu odrediti'. — Vridi, ne kažem da ne vridi, al mislim da si malo pricinio. pricinjivat-injivam nesvr. prema pricinit. pričac-aca m 'preki put, prečica'. — Nemoj zdravo birat put, već udari pričacom. Izr. na ~ 'naglo, brzo, odjednom'; na ~ umrit 'naprasno umreti'. pričaga ž 'jedna od poprečnih daščica na lestvama, lotrama (u kolima)'. — Okliznio se na pričagu i pao s listava. pričasni-a-o 1. 'veoma, vrlo poštovani, sveti (u usmenom ili pismenom obraćanju svešteniku), sveštenik'. — Bio nam je danas pričasni na užni. pričekat-am svr. 'provesti neko vreme u čekanju, malo počekati'. — Pričekaj dok kiša stane. pričest ž (crkv. ) a. 'okrugli i tanki listić od pšeničnog brašna (hostija) koje u crkvama vernici primaju kao znak oproštaja greha'. — Janja se ispovidila i primila prvu pričest. b. 'obred pričešćivanja'. — Za pričest svi kleknu i onda dobiju u usta po jednu ostiju. pričestit pričestim svr. 'dati pričest'. ~ se 'primiti pričest'. pričešće s v. pričest. pričešćivat (se)-eščivam (se) nesvr. prema pričestit (se). priči-a-e 'bliži, važniji'. — Cigurno da mi je priči rođeni brat od tebe. Izr. Priko priče, okolo bliže! pričice pril. 'prekim putem'. — Ako kreneš pričice, moždar ćeš stignit na vrime. pričistit-im svr. 'očistiti, osloboditi od svega što smeta'. — Pričistili smo žito za sime. pričišćavat-išćavam nesvr. prema pričistit. pričuvat pričuvam svr. 'čuvati neko vreme'. — Mare, bi 1 ti pričuvala moju malu, dok ja ne dođem iz dućana. ~ se 'pripaziti na sebe'. — Znam da znaš plivat, al pričuvaj se vode. prić/prić priđem svr. 1. a. 'idući premestiti se ili prevesti se preko čega na drugu stranu'. — Kod Sombora smo prišli Dunav kompom. b. 'prevaliti kakav prostor, rastojanj'e'. — Najpre smo išli na koli, a onda smo od Bajmoka put do Subatice prišli pišce. 2. a. 'promeniti mesto prebivanja'. — Kad ti nij'e dobro tamo, zašto ne priđeš kod nas? b. 'doći u viši razred'. — Kalor dobro uči, al Bolto je jedva prišo u drugi razred. 3. 'napustivši jednu veroispovest postati pripadnik druge'. — Marga se udala i prišla u kalvinsku viru. 4. 'napustivši jedno prihvatiti se čega drugoga'. — Nosite ovu rakiju, mi smo već prišli na vino. 5. 'prekoračiti starosnu granicu'. — Još uvik se dobro drži makar je već prišo sto godina. 6. 'minuti, proći (o vremenu, pojavama, događajima)'. — Samo što j'e prišla ponoć, mi smo krenili na uža. 7. 'prestati boleti, proći'. — Moram malo leć da me glava priđe. Izr. ~ priko pameti 'što zamisliti'; ~ u krv 'postati navika'; ~ na koga 'postati nečije vlasništvo'. prićutit prićutim svr. 'ne spomenuti, prećutati'. — Zašto si prićutila da je i Tome bio s tobom?! pridat-am svr. 1. 'dati neposredno u ruke, uručiti'. — Kome si prido novce koj'e sam po tebi poslo? 2. 'dati deo svoga roda kao obavezu vlastima'. — Prido sam juče žito i mast, sve nako što su mi propisali. ~ se 1. 'prestati protiviti se'. — Nisam se prido, mene su zarobili u borbi. 2. 'prepustiti se potpunoj nezi i brizi (kome), uz ustupanje svpjih materijalnih dobara'. — Bać Lazo se prido svom rendašu Ivanu, i ako ga dodvori, ostaće mu sva zemlja i salaš. pridavat se pridajem (se) nesvr. prema pridat (se). pridičit-im nesvr. 'pridikovati'. — Ne volim ni popu slušat, a nej'oš kad mi moja Kata počme pridičit. Izr. Pridiči vodu a vino pije 'laže'. pridić pridignem svr. v. pridignit. ~ se povr. pridignit-nem svr. 1. 'malo podignuti'. — Pridigni mi obrancu da je zametnem na rame. 2. 'preseći, predvojiti snop karata pre njihovog deljenja igračima'. — Ja dilim, a ti pridigni da još koji put okrenemo, jel sa će žena vikat da je dosta kartanja. ~ se 'malo se oporaviti'. — Samo što su se dida pridigli, baćo su se razbolili. pridika ž 1. 'propoved u crkvi'. 2. 'govor pun moralnih uputstava i prekora (ir. )'. — Borme sam ja mojem očitala pridiku sinoć i mislim da mu više neće past na pamet da uj(u)tru dođe kući. pridikanca ž 'propovedaonica'. — Popo prikine misu i popne se na pridikancu. pridilit pridilim svr. 'razdelivši, dati kome više'. — Dili nanovo, pridilio si mi karte. pridiljivat-iljivam nesvr. prema pridilit. pridizat (se)-žem (se) nesvr. prema pridignit (se) i pridić (se). pridnjačit pridnjačim nesvr. 'ići napred ispred drugih, predvoditi'. — Nij'e znao kosit ako neće pridnjačit. pridnjak m 1. 'zapovest kojoj se ne prigovara'. — Ti znaš da j'e moj pridnj'ak i bolj'e da ćutiš! 2. 'onaj koji predvodi grupu'. —

RICNIK 2.pdf

Bać Luka je bio pridnjak u crkvi, molio je naprid a za njim su svi ponavljali. 3. 'prednji vo u jarmu, konj u zaprezi, predvodnik u stadu'. — Samo dobar vo mož bit pridnjak. pridnjakuša ž 'žena prednjak, prednjakinja. — Snaš Liza je postala pridnjakuša u crkvi i sad je sva važna. pridnjica ž 'prednji deo košulj'e'. pridobijat-obijam nesvr. prema pridobit. pridobit pridobijem svr. 'privući na svoj'u stranu'. — Nije se zdravo odbreco, moždar sam ga i pridobio. pridobivat-obivam nesvr. prema pridobit. — Naj'pre me tirate, p onda me zovete da iđem pridobivat ljude da vam pomažu. pridojit pridojim svr. 'predojiti, suviše nadojiti dete'. — Povraća, cigurno si ga pridojila. pridomislit se-im se svr. 'odustati od namere'. — Najpre je pristo da dođe kod nas na divan, a onda se štogod pridomislio i nije dešo. pridomišljat se-omišlj'am se nesvr. 1. pridomisliti se (v. ). 2. 'kolebati se, dvoumiti se'. — On je podavno kazo da će se ženit, a sad kandar se pridomišlja Štogod. pridosićat-am nesvr. prema pridositit. pridositit-im svr. 'imati predosećaj, naslutiti'. — Ko da sam štogod pridositila, nisam puštila curu u bal. pridosta pril. 'više nego dosta'. — Ne da mi je zadosta, već i pridosta. pridratni-a-o 'koji je od pre rata'. — To je još pridratna opaklija. pridrimat pridrimam svr. 'malo zadremati'. — Izađite, dico, napolje, majka bi malo pridrimala'. — Dida su sidili kod peći pa njim se pridrimalo. pridubok-a-o 'koji je previše dubok'. — Iskopali ste pridubok jarak. priduboko pril. — Temelj je široko i priduboko iskopari. pridveče pril. 'neposredno pre večeri, pred sumrak'. — Pridveče će doć i tvoj, strpi se još malo. prifrigan-a-o 'lukav, prepreden'. — Nemoj ni slučajno š njim si'st da se kartaš, to je zdravo prifrigan kartaš. prigazit-im svr. 'pogaziti koga, što'. Danas smo s kolima prigazili jednog velikog kera. Izr. Prigazilo ga vrime 'zastareo'. prigladnit prigladnim svr. a. 'od duge gladi doći do iscrpljenosti, jako ogladneti'. — Toliko sam prigladnio da mi se već mrak vaćo na oči. b. 'ogladneti toliko da prestane želja za hranom'. — Bio sam jedno vrime zdravo gladan, al izgleda da sam prigladnio kad mi sad ne triba ilo. prigled m 'pregledanje s namerom da se što nađe'. — Ne osićam se dobro, moraću otić kod doktora na prigled. prigledač-ača m 'onaj što pregleda'. — Moj najmlađi sin je prigledač vagona na genciji. prigledat prigledam nesvr. prema prigledat. — Ne znamo šta joj fali, sad je doktor prigleda. prigledat-am svr. 1. 'izvršiti pregled'. — Prigledo je doktor i kaže da mandule triba vadit. — Ako si prigledo slike, daj i meni da vidim. — Stane, prigledaj kokoške da znamo oće l danas snet koja. 2. 'propustiti, prevideti'. — Kako to brojiš, kažeš da ima deset džakova, a ima samo devet. — Valdar sam prigledo, izbrojiću još jedared. ~ se povr. prigledavat (se)-edavam (se) nesvr. prema prigledat (se). prignit se prignem se svr. 'pognuti se, sagnuti se'. — Vidio sam kad se Vince prignio i štogod šapije Kati na uvo. prigon m 'određeni komad zemlje za periodično napasivanje stoke'. — Nemoj tirat svinje u prigon, nema tamo više trave za pašu. prigorit-im svr. 1. 'prelomiti se izgorevši na jednom mestu'. — Pazi da jaka vatra ne prigori parožak. 2. 'suviše se prepeći'. — Mande, rano, ništa mi mriši ko da je tvoja pućka prigorila. prigradit prigradim svr. 1. 'razdvojiti pregradom'. — Avliju ćemo ovi dana prigradit, pa će pridnji dio bit trava i drvece, a u stražnjoj će bit živina. 2. 'na drugi način izraditi, preudesiti'. — Niki dan sam bio kod Lozije, na mom starom salašu, on ga je tako prigradio da ga nisam više pozno. prigrađivat-ađivam nesvr. prema prigradit. prigrist-izem svr. 1. 'grizući rastaviti na delove, preseći'. — Šta će ti makaze, prigrizi konac zubima i gotovo. 2. 'pojesti malo, prezalogajiti'. — Nego imaš li ti, Stane, štogod ila da prigrizem, jel od jutros još ništa nisam io. Izr. jezik prigrizo, dabogda! 'prekor onome koji kaže nešto uvredljivo'. prigrizat prigrizam nesvr. prema prigrist. prigustit prigusti(m) svr. 'učiniti suviše nesnošljivim (fig. )'. — Ja ću izdržat dokle možem, a kad mi prigusti, ne odgovaram za

RICNIK 2.pdf

sebe šta ću uradit. prigušit prigušim svr. 'ugušiti, udaviti'. — Velika krmača je legla na dvoje prasica i priguaila i(h). priist-idem svr. 'najesti koga preko mere'. — Zašto ga toliko kljukaš s otim kolačima, možeš ga priist. ~ se 'najesti se preko mere'. — Jedna ovca se priila i crkla. prija ž 'majka jednoga od bračnih drugova prema roditeljima drugog bračnog druga'. — Bila mi je prija, pa smo se site nafalile o svojoj dici. prija pril. 1. 'ranije, pre'. — Ranko su prija izašli iz crkve nego što je popo počo misit. 2. 'ranije nego drugi'. — Ko prija divojki onom i divojka! 3. 'u prošlosti, nekada'. — Prija se mladež drugačije vladala. 4. 'radije'. — Prija bi te dala i za Vranju, samo ne za onog pijanca Đuru. prijašit-im svr. 'prijahati'. — Prijaši bliže, da te majka bolje vide kaki si momak na konju. prijavit prijavim svr. 'podneti prijavu vlasti'. — Prijavio nas je kogod da pečemo rakiju brez dozvole. ~ se 'doći kuda i javiti se'. — Ubio je komšiju u svađi i sam se prijavio žandarima. prijin-a-o 'koji pripada priji'. — Da vidiš prijinu avliju, puna je svemoguoeg cvića. prik prikapriko 1. 'koji nije postepen, nagao'. — Otac njim je bio taki, a najstariji sin isti je ko on, prik al i pravičan. 2. 'važan, koji je od veće vrednosti'. — Zdravlje je najpriče od svega, jel ga ne mož ni kupit ni ukrast. Izr. Prika pila 'dužna pila' (sa kojom rade dva radnika istovremeno). prikardašit prikardašim svr. 'preterati'. — Ja sam tebi kazo, Vranje, da se malo našališ s Lajčom, a ti si baš prikardašio, osramotio si ga prid svima. prikidat prikidam nesvr. prema prikinit. ~ se povr. prema prikinit se. prikinit-nem svr. 1. 'naglim pokretom raseći'. — Jednim rezom noža prikinio je pućku. 2. 'naglo zaustaviti tok neke radnje'. — Oko podne smo prikinili košenje, jel je udarila jaka kiša. 3. 'raskinuti poznanstvo'. — Kata je prikinila s Matom. 4. 'narušiti (mir, tišinu, ćutanje)'. — Svi smo najdared zaćutili dok komšija ne vikne i prikine tišinu. 5. 'upadajući u čiji govor ne dati da završi započeto'. — Dosta je tvog praznog divana, prikine ga otac. ~ se l. 'raskinuti se na jednom ili više mesta'. — Štranga je istrunila i prikinila se. 2. 'namučiti se, pretrgnuti se'. — Ona nije znala kazat da neće jel da ne mož, sve dok se nije prikinila u poslu. prikipit prikipi svr. 1. 'preliti se preko ivice posude'. — Prikipilo mi mliko. 2. 'ne moći savladati kakvo uzbuđenje'. — Praviće se ona i luda i pusta dok baći ne prikipi. prikivat prikivam nesvr. prema prikovat. priklane pril. 'pretprošle godine, pre dve godine'. — Priklane je u ovo dobo bilo sniga do kolina. priklanjski-a-o 'koji je bio pretprošle godine, pre dve godine'. — Zdravo si dobar ko priklanjski snig, jel taj je već odavno očo. priključe pril. 'dan pre, pre dva dana'. — Nane, vi ste još priključe zaklali dva pivca i pućku, a za užnu je danas bilo samo nagusto grava. prikobacit se-obacim se svr. 'preokrenuti se preko glave'. — Ne zna se Miško prikobacit, pa ga Antun uči. prikobacivat se-acivam se nesvr. prema prikobacit se. prikokvasac-sca m 'rešetkasti poklopac od drveta (stavlja se na sud gde je potkuvan "kvasac", a preko njega se salvetom pokriva, da bi kvasac "krenuo")'. — Donesi i(z) špajca prikokvasac da ga metnem na vajling s fankima. prikomećat se-ćem se nesvr. prema prikometnit se. prikometnit se-nem se svr. v. prikobacit se. prikonosac-sca m 'kajiš oglavnika koji ide preko nosa konju'. — Nije dosta mekan podmetač na prikonoscu, pa žulja konju kožu. prikopat-am svr. 1. 'ašovom prevrtati zemlju'. 2. 'pretražiti (fig. )'. — To joj je u krvi, čim dođem iz varoši, mora prikopat kotarcu da vidi jel sam joj štogod kupila. prikopavat-opavam nesvr. prema prikopat. prikoracit-oracim svr. 'koraknuvši preći preko čega'. — Sad si bio u mojoj kući, al više da mi nisi prag prikoracio. prikoracivat-acivam nesvr. prema prikoracit. prikosutra pril. 'u dan posle sutrašnjeg dana'. — Prikosutra u našu varoš dolazi veliki cirkus. prikošedit se-ošedim se svr. v. prikometnit se. — Dida, dida, vite, naučio sam se prikošedit. prikošeđivat se-eđivam se nesv. prema prikošedit se. — Mi, dica se zdravo vollmo prikošeđivat. prikovat prikujem svr. 'kovanjem pričvrstiti za što'. — Uzmi kalapač i nikolko klinaca, pa prikuj one oparane lece na ambetušu.

RICNIK 2.pdf

~ se 'ostati nepokretan zbog nekog snažnog osećanja'. — Kad je Vince ugledo snaš Marijinu lipoticu Lucu, prikovo se na mistu, ko da ga je kogod uvračo. prikovratac-a(t)ca m 'deo ama koji spaja pršnjak između vrata i grebena konja' Stegni malo prikovratac na amu, a ne klamiće tako, jel će ožuljat. prikrajat prikrajam nesvr. prema prikrojit. prikrast se-adem se svr. 'tiho se približiti, kradom prići'. — Marko se prikro do otvorene pendžere i sve nas u sobi poplašio. prikrenit se prikrene se svr. 'pod uticajem toplote i kvasca, previše narasti (o testu)'. — Prikrenio se kolač, dugo smo ga ostavili na vrućem. prikrižit prikrižim svr. 1. 'staviti u križ, unakrst, prekrstiti'. 2. 'precrtati ono što je napisano ili obećano kao znak da se poništava'. — To što ti znaš možeš prikrižit i bilo pa nije. prikriživat-iživam nesvr. prema prikrižit. prikrojit prikrojim svr. 'skrojiti iznova, drukčije'. — Prikrojićemo mi ovo tvoje ruvo, pa ćeš ga opet moć nosit, makar za poslendan. prikrstit prikrstim svr. 1. 'prekrižiti'. — Sio je umoran na klupu i prikrstio noge, pa je počo drimat. 2. 'krstiti koga ko je već bio kršten'. — Macu Kazinu su prikrstili u njevu viru, drugačije se nije mogla udat za Jovu. 3. 'dati novo ime'. — Je, Antune, ja tebi furtom Lazo, eto prikrstila sam te. ~ se 'učiniti pokretom ruke znak krsta nad sobom'. — Dida nikad nisu sili za astal ist da se ne prikrste. prikrupa ž 'stočna hrana (krupno samleveno zrno kukuruza, ovsa, ječma dr. )'. — Umišaj u prikrupu i malo mekinja. prikrupit prikrupim svr. 'krupno samleti kukuruz i dr. za stočnu hranu (u kruparimašini za krupljenje kukuruza)'. priksinoć pril. 'uoči jučerašnjeg dana'. — Priksinoć je misečina bila, pa me je moja nana s dragim vidila. prikupit-im svr. 'skupiti nešto što je razasuto'. — Prikupi svinje pa ćemo krećat na salaš. ~ se 'skupiti se na jednom mestu'. prikupit prikupim svr. 'ponovo kupiti ono što je prodato'. — Od komšija sam prikupio tri ovce, sad imamo sto komada, pa ćemo sve zajedno prodat. prikuvat-am svr. 1. 'ponovno umesiti testo koje je suviše dugo odležalo'. 2. 'suviše dugim kuvanjem lišiti što potrebnih svojstava'. — Prikuvali ste višnje, al su vam popucale i ispuštile svu slast. prikuvavat-uvavam nesvr. prema prikuvat. prikvocat-am svr. 'prestati sa kvocanjem'. ~ imala sam jednu kvočku i tila sam je nasadit, kad jedared počela se rakoljit, prikvocala je njezino. prilazit-im nesvr. prema prić. Izr. prilazi nevolja priko njeg 'ima napad epilepsije'. prileć prilegnem svr. 'leći na kratko vreme'. — Volim posli užne malo prileć. priletit-im svr. 1. 'preleteti'. — Roda je priletila našu kuću i stala na odžak kod komšije. 2. 'brzo proći (o vremenu)'. — Stari sam ja, dico, tušta je godina priletilo priko moje glave. priležat-im svr. 'izdržati boiest, preboleti'. — Otkako je priležo magareći kašalj, ne mož deran da dođe sebi. ~ se 'provesti ležeći dugo vremena'. — Valdar se priležo, jel taj povazdan krevet gnječi. prilićanje s gl. im. od prilićat. — Ne znam kako te male laste mogu izdržat tako daleko prilićanje svake godine? prilićat prilićam nesvr. prema priletit. — Divije guske često prilićaje priko našeg salaša. priligat priligam nesvr. prema prileć. priligivat priligam nesvr. prema prileć. prilika ž 1. 'slika svetaca, ikona'. — 2. 'zgoda, povoljan trenutak'. — Bila je prilika da i ti zaradiš koju krajcaru, al triba zato i pameti imat. Izr. lip ko ~ 'neobično lep, lep kao ikona'; na priliku 'poput čega'; na svoju sliku i priliku 'poput sebe'. prilikovat-ujem nesvr. 'dolikovati, pristojati se'. — Zovite ona dva derana da izađu napolje, usićili su se med ljude što njim ne prilikuje. prilip-a-o prid. 'vrlo lep, prekrasan'. — Ne da je momak lip već prilip. prilipčiv-a-o 'koji nosi u sebi zarazu, zarazan (o boiesti)'. — Čujem da ćete ić kod bolesnika, ako ćete mene poslušat, nemojte vodit dicu s vama, moždar je to kaka prilipčiva bola. prilipit prilipim svr. 'nalepiti preko čega'. — Ko je prilipio onu sliku na ogledalo? ~ se 'dosađujući nametnuti se, naturiti se'. — Šta si se prilipila uza me?! prilipljivat (se)-ipljivam (se) nesvr. prema prilipit (se).

RICNIK 2.pdf

prilit prilijem svr. 'izliti iz jednog suda u drugi'. — Prilićemo vino iz onog velikog bureta u dva manja. ~ se 'izliti se preko ivice kakvog suda'. — Kad se vino prodaje na miru nikad se ne prilije. prilivat (se) priliva (se) 1. nesvr. prema prilit (se). 2. 'blistati (se)'. — Svila joj se prilivala na nikolko boja. prilomit prilomim svr. 1. 'lomeći rastaviti na dva ili više delova'. — Kogod je prilomio onu najlipču crvenu ružu u bašči. 2. 'doneti odluku, rešiti'. — Svima nam je teško, al kogod će morat prilomit ovo stanje, pa kako nam bidrie. Izr. ~ priko kolina 'doneti odluku bez razmišljanja'. ~ se 'odlučiti se, rešiti se'. — Odjedared se prilomio, pa ode kod komšije s kojim već godinama nije divanio. prima ž 'prvi instrument u muzičkom sastavu, tamburica'. — Tamburaško društvo je veliko i dvi prime sviraje u njemu. primaknit primaknem svr. 'noseći približiti'. — Deder, primakni ma'o taj bokal da i ja nazdravim. ~ se 'približiti se'. — Dočeko je da se zec još primakne i onda je puco. primarat (se) primaram (se) nesvr. prema primorit (se). primaš m 'prvak u muzičkom sastavu'. — Di je sviro Lazo primaš, znalo se da tu mora bit i dobra svirka. primašit-im svr. 'baciti preko čega, dalje nego drugi, prebaciti'. — Ja sam i juče u vrepčanju dalje kecio o(d) tebe, primašio sam te jedno deset koračalji. primašivat-ašivam nesvr. prema primašit. primašov-a-o 'koji pripada primašu. — Primašova tamburica sve prede. primatorit-im svr. 'prestariti'. — I di'da i njegov konj su primatorili, obadvoj(i)cu triba oslobodit posla. primećat-em nesv. prema primetnit. ~ se nesvr. prema primetnit se. primetnit-nem svr. 'izmeniti mesto ili položaj čega'. — Za doveče triba primetnit sve stoce iz čiste sobe u ovu di će bit večera. ~ se 'prevrnuti se preko glave'. — Lacko se uvik po dvared primetne, dok se druga dica primetnu jedared. priminit priminem svr. 'umreti'. — Posli duge i teške bolesti, juče je bać Losko priminio. priminuće s 'smrt'. — Kad moje priminuće dođe, biće mi kraj, ni pitat me neće. primiravat-iravam nesvr. prema primirit. primirit-im svr. 'odrediti meru prema čemu, izmeriti'. — Sotra će doć vincilir pa ćemo primirit zemlju. primistit-im svr. v. primetnit. ~ se v. primetnit se. primišćat se primišćam (se) nesvr. prema primistit (se). primišćavat (se)-iščavam (se) nesvr. prema primišćat (se). primit primim svr. 'uzeti ono što se nudi'. — Primi, Stipe, kad ti strina daje. Izr. Bog nece da me primi 'ne mogu da umrem'; Bog ga primio 'umro je'; primila ga crna zemlja 'sahranjen je'; ~ na sebe 'preuzeti s voljom'; ~ na noć 'dati prenoćište'; ~ prsten 'veriti se'. ~ se 1. 'preuzeti brigu o kome, čemu'. — Primila se najstarija ćer da ga dvori. 2. 'uhvatiti klicu, početi rasti'. — Dobro se primio luk u tvom bostanu. primogući-a-e 'svemogući'. — Primogući Bože, oprosti grije moje, primorat primoram svr. 'prisiliti'. — Ne bi se on još ženio, al ciira ga je primorala, ostala je noseća. primoravat-oravam nesvr. prema primorat. primorit primorim svr. 'dovesti u stanje vrlo velikog umora'. — Sjaši malo, primorićeš tog mladog konja. ~ se 'bit iscrpen'. — Nisam tio da se manjivam dok sve voćke ne okrešem, borme, sad osićam da sam se primorio. primotat-am svr. a. 'premotati'. b. 'motajući saviti u klupče'. — Majka će da primotaje vunicu i pređu. primotavat-otavam nešvr. prema primotat. primudar-dra-dro 'odveć mudar'. — Zdravo je primudar za njegove godine. primundurit se-undurim se svr. 'preobući se, navući drugu uniformu ili odelo'. — Vidi ti tebe, kad si se brže bolje primundurio. prinaglit (se) prinaglim (se) 'naglo nešto učiniti, požuriti se'. — Prinaglio si, da si dočeko samo koji dan, došla bi i sama, a vako je ispalo da je ti zoveš natrag. prinašat prinašam nesvr. v. prinosit. princ m 'vladarev sin'. — Neceš dobit pa da si princ. princeza ž 'vladareva kći ili prinčeva žena'. — Tona oblači ćer ko da je kaka princeza, a nemaje uvik ni šta ist. prinemagat se-emažem se nesvr. 'pretvarati se'. — Nemoj mu virovat da se od rada umorio, prinemaže se samo, bekrija jedna. prinet-esem 1. 'noseći ili vozeći premestiti s jednoga mesta na drugo'. — Bila sam kod Marije u špitalju, nije više na prvom

RICNIK 2.pdf

emeletu, prineli su je na treći. 2. 'zadržati u utrobi dete duže nego što se očekuje'. — Čekali smo još prošle nedilje, al nije još rodila, fain je prinela. 3. 'učiniti nešto čijim vlasništvom'. — Zato što mu stariji sin očo sa salaša, odlučio je da će svu zemlju i salaš prinet još za života na mlađeg sina. prinoćit prinoćlm svr. 1. 'provesti noć spavajući'. — Kasno je već, najbolje bi bilo da prinoćite kod nas. 2. 'ostati preko noći gde'. ~ imamo mi mista za konje, nek prinoće u našoj košari. prinos m 'rod'. — Ovogodišnji prinos kuruza je mlogo manji od lanskog. prinosit prinosim nesvr. prema prinet. prinošenje/prinošenje gl. im. od prinosit. — Pušti momka da se odmori malo, susto je u prinošenju džakova s kola u ambar. prinova ž 'novorođeno dete'. — Šta je, Tome, ni ne fališ se da vam je stigla prinova?! priobuć-učem svr. 'skinuti sa sebe ili s drugoga jedno odelo i obući drugo'. — Falio njim je još jedan muškarac i onda se dogovore da Andrijinu sestru Maru priobuku u muško. ~ se 'obući se u drugo odelo, u druge haljine'. — Ženski svit obično kad je u svatovima, za veče se priobuče u drugo ruvo. priobut priobujem svr. 'promeniti obuću'. — Spremi mi štogod za ilo dok ja ne priobujem druge opanke. ~ se 'skinuvši jednu obuću obuti drugu'. priobuvat (se)-obuvam (se) nesvr. prema priobut (se). priopravit-opravim svr. 'prepraviti'. — Priopravio sam staru opakliju u kožuv. priopravljat-am nesvr. prema priopravit. priorat priorem svr. 'ponovo uzorati'. — Nije nam dobro niko kuruz, pa smo jedan lanac priorali. prioravat-oravam nesvr. prema priorat. priotet priotmem svr. 'uzeti koga protiv njegove volje'. — Nek je otme, njegova će bit dok je ne priotmem. priotimat-am nesv. prema priotet. pripadat-am nesvr. 1. prema pripast. 2. 'biti čije vlasništvo'. — Ne pripadam ja nikome i nemoj da mi zapovidaš! pripalit pripalim svr. 'prinoseći vatru upaliti, upaliti o nešto što gori (cigaretu o cigaretu)'. — Pripali mi cigaretlu na lampaš, ti si tamo bliže, da se ne turam priko astala. pripaljivat-aljivam nesvr. prema pripalit pripasat-ašem svr. 'svezati, opasati (kecelju, pregaču)'. — Ovom tvom čoviku sasvim dobro stoji kad pripaše keceljac, mogo bi on to i češće. ~ se 'opasati se'. pripasivat (se)-asivam (se) nesvr. prema pripasat (se). pripast-adnem/-anem svr. 1. 'postati čije vlasništvo'. — Posli moje smrti, kuća u varoši će pripast Marku. pripast-adnem/-anem svr. 2. 'iznenada i jako preplašiti'. — Ko j to vidio, tako me pripast, mal mi srce nije stalo od strava. ~ se 'mnogo se preplašiti'. — Toliko sam se pripala da cio dan nisam došla sebi. pripazit-im svr 'obratiti neko vreme pažnju na koga, na što'. — Luce, pripazi na mliko da ne pobigne, ja moram izać zarad sebe. pripeć-ečem svr. 1. 'više nego što treba ispeći'. — Pazi da ti se ne pripeče pućka. pripeć-ečem svr. 2. 'opaliti, ispeći (o suncu)'. — Kad u podne sunce pripeče ni kera ne triba iz lada otirat. ~ se 'postati tvrd od preteranog pečenja'. pripeka ž 'jaka vrućina, žega'. — Pripeka je tako jaka da smo samo vodu pili i znojiii se. pripel(i)ca ž 1. 'površina pšenice (oko dva krsta — 36 snopa) koju kosci u krug kose'. — Ostala je još jedna pripelica, to ćete vas dvoje pokosit, a mi ćemo vezat i dotleg snosit pokošeno. 2. 'ptica selica iz porodice jarebica, zool. Coturnix coturnix'. pripel(i)car m 'lovački pas za lov na prepelice'. pripet pripnem svr. 1. 'privezati uz nešto (kravu, konja)'. — Pripni kravu u kraj ditelne nek se napase. 2. 'prikačiti, pričvrstiti (maramu na vratu, veš na užetu)'. — Dodaj mi magarčiće da pripnem košulje kad prostrem da se suše. ~ se 'propeti se'. — Ako ne možeš dovatit, a ti se pripni malo. pripinjač-ača m 'štipaljka'. — Mace, donesi mi pripinjače, zaboravila sam i(h) uzet. pripinjat (se)-njem (se) nesvr. prema pripet (se). pripirat se-rem se nesvr. 'voditi prepirku s kim, svađati se'. — Saslušaj me, ako oćeš, al ja se neću s tobom pripirat.

RICNIK 2.pdf

pripisat pripišem svr. 'pismeno ostaviti kome kakvu vrednost'. — Dida su pripisali kuću na unuke, ako i(h) oni dodvore. pripisivat-isivam nesvr. prema pripisat. pripit-a-o 'malo pijan, podnapit'. — Ne vridi raspravljat s pripitim čovikom. pripit se pripijem se svr. 'opiti se'. — Ko neće, al on uvik oće da se pripije. priplakat-ačem svr. 'provesti plačući'. — Mloge noći je priplakala, a nikom se potužila nije. priplanit priplanem svr. 'pripeći'. — AI je danas priplanilo ko da je kanikula. priplod m 'prirast stoke plođenjem'. — Ostavio sam jednog bika za priplod. priplodni-a-o 'koji je za priplod'. — Samo onaj veliki bili nerist je pripiodni. pripolovit-olovim svr. 'podeliti na dva dela'. — Neću pisat unaprid nikom ništa, kad ja umrem, ti i sestra ćete pripolovit sve što imam. ~ se 'smanjiti se na polovinu'. — Bolest je lipo pripolovila, a bilajeuvik puna i okrugla. pripoljubljeni-a,-o 'najljubljeniji (u molitvi)'. — Pripoljubljena Divice, smiluj se meni. priponizno pril. 'najponiznije (u molitvi)'. — Priponizno ti se molim. priponja m v. jarmac. pripovidat-ovidam nesvr. 'pričati'. — Kad dida počmu da pripovidaje nikad kraja. pripovitka ž a. 'govorni ili pismeni sastav o kakvim događajima'. — Nane, čitali smo danas pripovitku o Kraljeviću Marku. b. 'pričanje'. — Dok su dida bili živi, ja sam se tušta lipi pripovidaka naslušo. pripoznat-am svr. 1. 'priznati'. — Ono što je tvoje, to ćemo ti i pripoznat, al drugo ćeš ostavit ode. pripoznat-a-o 'uvažen, ugledan, cenjen'. — Bać Vranje je pripoznat gazda svudan. pripoznavat-oznavam nesvr. prema pripoznat. pripravit (se)-im (se) 'pripremiti (se), spremiti (se)'. — Požurite, ja sam već pripravila užnu; Triba se dobro pripravit za svatove. pripravljat (se)-am (se) nesvr. prema pripravit (se). — Ajde, pripovidaj mi, jel se pripravlja udavača? pripravljen-a-o 'pripremljen, spremljen'. — Ko j to vidio: gosti došli, a večera još nije pripravljena! pripregnit pripregnem svr. 'jednu zapregu osloboditi i upregnuti drugu'. — Ja iđem da malo štogod prigrizem, a ti dotleg pripregni konje. priprezat priprežem nesvr. prema pripregnit. priprost-a-o 1. 'prostodušan'. — Mi smo priprosti ljudi al zato znamo šta je red. 2. 'jednostavan, koji je lako shvatljiv'. — Gazda je uvik divanio priproste riči, da smo ga svi razumili. 3. 'neobrazovan'. — Osto je sam i siroma, a tako će valdar i umrit ko priprost čovik. priprosto pril. 'prostodušno, jednostavno'. — On je uvik dobro prošo, jel se znao priprosto ponašat i ponizno divanit. pripunit-im svr. 'previše napuniti'. — Ko j to vidio, tako pripunit džak da ga ne mož svezat. pripunjavat-unjavam nesvr. prema pripunit. pripušat (se) pripušam (se) nesvr. prema pripušit (se). pripušćat pripušćam nesvr. prema pripuštit. pripušit-im svr. 1. 'pritisnuti koga'. — Kad ga je Stipe lupio o zemlju i pripušio, krknit nije mogo. 2. 'imati polni odnos'. — Jesi 1 je pripušio noćos? ~ se 'jedan drugog pritiskati'. pripuštit pripuštim svr. 1. 'ustupiti kome što, da se koristi čime'. — Baćo su pripuštili svu zemlju dici a oni su očli u varoš. 2. 'ostaviti koga da radi šta i kako hoće'. — Svi stariji su njim poumirali i sad su dica pripuštena sama sebi. 3. 'pariti se (o životinjama)'. — Tribalo bi pripuštit ždripca na našu kobilu, mislim da se pase. pripuzat-žem svr. 'pužući doći, stići'. — Tako malo dite, a vidi ga već je čitavu sobu pripuzo. priračunat-am svr. 'ponovo još jedanput izračunati'. — Kad smo sve priračunali, ispalo je da još mi gazdi triba da platimo. ~ se 'prebaciti se u računu, u proceni, u prosuđivanju'. — Zato i ćuti, što se priračuno na našu štetu. priračunavat (se)-unavam (se) nesvr. prema priračunat (se). priradit priradim svr. 'posvršavati sve ili mnogo šta'. — Ti iđi a ja ću doć čim priradim poslove u kući. ~ se 'provesti u radu suviše mnogo vremena, premoriti se'. — Sve se bojim da si se ti priradio. prirast m 'povećanje plođenjem, priraštaj'. — U prasicama mi je zdravo dobar prirast.

RICNIK 2.pdf

prirast prirastem svr. 1. 'srasti s čim'. — Dvi bundeve su prirasle. 2. 'priploditi se'. — Arendaš daje gazdi određeni broj stoke i od onog što priraste za godinu dana. 3. 'zavoleti što'. — Tako mi je taj deran za srce priraso. prirastat prirastam nesvr. prema prirast. prirez m 'dodatak porezu'. — Sad su nam nametnili i niki prirez, ko da dosad nije bilo dosta porcije. priričit se priričim se 'porečkati se, malo se posvađati s kim'. — Ne divane, štogod su se priričili oko dice. priručit priručim svr. 'istresti, izliti iz jedne posude u drugu'. — To malo čorbe priruči iz velikog lonca u jedan mali. priručivat-učivam nesvr. prema priručit. prirušit se-im se 'obući se u drugu odeću, preobući se'. — Kad si se brze bolje prirušila? prisadit prisadim svr. 'iskopavši posaditi voćku (biljku) na drugo mesto'. — Čim pukne proliće, oma ćemo iz našeg rasada prisadit jabuke u vinogradu. prisađivat-ađivam nesvr. prema prisadit. prisaldumit (se)-aldumim (se) svr. v. pritumit se. — Nova mlada je još ona, vrimenom će se prisaldumit našoj kući. prisan-sna-sno a. 'nekuvan, nepečen, neosušen, sirov'. — Nikad ne idem prisnu šunku. b. 'koji nije do kraja kuvan, pečen'. — Ne znam kako ti lirna peče, al meni je ova pogača prisna. priselit priselim svr. 'premestiti koga iz jednog mesta u drugo'. — Priselio sam mlađeg brata u varoš. Izr. ~ štence 'naći novu ljubav'. ~ se 'promeniti mesto stanovanja'. — Baćo su se priselili u varoš, a mi smo ostali na salašu. Izr. ~ na onaj svit 'umreti'. priseljavat (se)-eljavam (se) nesvr. prema priselit (se). prisić-ičem svr. 1. 'raseći na delove, na dvoje'. — Plugom je prisiko jednu zmiju. 2. 'preći najkraćim putem, popreko'. — iđi pokraj našeg žita, prisiči do i oma ćeš izbit na gvozdeni put. 3. 'sprečiti, onemogućiti kakvu radnju'. — Kiša mu je prisikla put. 4. (kart. ) 'prepoloviti pre početka igre snop karata'. 5. 'pobiti adutom drugu kartu u igri (karata)'. — Izr. ~ koga okom (pogledom) 'neprijateljski koga pogledati'. ~ pogodbu, okladu 'kaže se kad se dvojica pri klađenju ili pogodbi rukuju, pa treći dlanom "preseče" njihove ruke'. prisidat prisidam/prisiđat-am nesvr. 'menjati saobraćajno sredstvo na putu'. — Za mene je prava muka kad moram ajzliban prisidat. prisidit-im svr. 1. 'provesti gde neko vreme sedeći'. — Ja tebe čekam da mi pomogneš radit, a ti čitavo prije podne prisidio kod Lozike. 2. 'protrnuti, utrnuti'. — Toliko sam se zaradio da nisam ni ostio, a prisidio sam nogu. prisidnica ž 'žena predsednik (na čelu nekog društva, udruženja)'. — Jesi 1 čula ko će bit prisidnica Divojačkog društva? prisidnik m 'koji se nalazi na čelu nekog društva, predsedavajući'. — izabrali smo novog prisidnika. prisilit-im svr. 'primorati'. — Manda se bojala da je ne prisile da se uda za Blaška, kad ona voli Josu. ~ se 'primorati sebe na što'. — Sad j'e često bolesan, u mladosti se prisilio radom. prisilni-lna-lno 'koji se zbiva pod prinudom'. —Često sam moro ić s konjima i kolima na prisilni rad. prisilno pril. 'silom, pod prinudom'. — Nije ridak slučaj da se divojke prisilno udaju, ko uskočkinj'e. prisiljavat (se)-iljavam (se) nesvr. prema prisilit (se). prisipat-am nesvr. prema prisut. ~ se nesv. prema prisut (se). prisist-idnem svr. 1. prema prisidat. 2. 'zastati u grlu (o reči, zalogaju)'. — Prisio mu, dabogda, batak u grlu! 2. 'zlo proći, zlo se svršiti (fig. )'. — Prisišće nj'emu Katini lanci, kad ga upregnu u poso. ~ se 'naglo se prekinuti, prestati na neko vreme delovati'. — Kad sam ga vid(i)Ia na pragu, rič mi se u grlu prisikla. Izr. prisikle se noge (kome) 'ukočiti se od straha'. priskakat priskačem nesvr. prema priskočit. priskakivat-akivam nesvr. prema priskočit. priskakućat-akućem svr. 'skakutati, sitnim skokovima preći preko čega'. — Anka je priskakućala na jednoj nogi čitavu avliju. priskočit priskočim svr. 1. 'skočiti preko čega'. — Naš veliki nerist j'e juče priskočio obor. 2. 'skočiti dalje od drugoga'. — Glavno je da sam Ivana priskočio. priskup-a-o 'preterano skup'. prisladit prisladim svr. 'učiniti suviše slatkim'. — Tone, čini mi se da si malo prisladila bundevaru. prislan-a-o 'suviše slan'. — Da nisi, gazdarice, zaljubljena, u poslidnj'e vrime sve prislano kuvaš. prislonit prislonim svr. 'nasloniti uz nešto'. — Prisloni daske nu(z) zid. ~ se 'nasloniti se, naleći se na koga ili što'.

RICNIK 2.pdf

prislušat-am svr. 'saslušati, naći vremena za nečije nevolje'. — Ako ne mož(e)te pomoć, barem me prislušajte. prismotat-am svr. 'ponovo smotati'. — Prismotaj maramu i metni je u bućur. prismrdit-im svr. v. smrdit. — Baš je ode došo i tu mu se prismrdilo. Izr. ne smi ni ~ 'ni pojaviti se'. prisnac-aca m 'vrsta kolača (presno, tek rastegnuto testo se posipa slatkim kravljim sirom i prelije slatkim kajmakom, skorupom, pa se savije u jupke i peče u rerni)'. — Dobar ti je, gazdarice, prisnac, sve se "razbolio" pa ga triba kašikom vadit iz tepcije. prisolit prisolim svr. 'suviše osoliti'. — Lako je dosolit kad je neslano, al je nevolja kad prisoliš ilo. prisoljavat-oljavam nesv. prema prisolit. prisolje pl. t. s 'salamura (meso se soli i drži u salamuri, prisolju, pre sušenja na dimu)'. — Sutra ćemo izvadit i šunke iz prisolja, pa ćemo i(h) metnit u odžak da se suše. prispit prispijem svr. 1. 'stići kuda'. — Kako si se latio, nisam ciguran da ćeš prispit na ajzliban. 2. 'doći u kakvo stanje pošto se navršilo neko vreme'. — Klara se nije udala, a već je i mlađa joj sestra prispila zaudaju. b. 'biti zreo, sazreti'. — Ove godine je, zbog lipog vrimena, sve prispilo ranije. c. 'biti koristan za što'. — Čim voće prispije, biće i novaca. pristajat-jem nesvr. prema pristat. pristat-nem svr. 1. 'stati'. — Pristani da trčiš za mnom ko ovca za magarcom. 2. 'stati s padanjem'. — iđi vidi jel je pristala kiša. pristat-nem svr. 3. 'dati pristanak, složiti se s kim u čemu'. — Moji su pristali da se udam za tebe. pristavit-im svr. 'staviti na vatru da se kuva'. — Đule, pristavi večeru pod odžakom. pristavljat-am nesvr. prema pristavit. pristignit-nem svr. 1. 'doći, stići'. — Kad ste i vi došli, onda mislim da su nam svi gosti pristigli, pa možemo počet sa večerom. pristignit-nem svr. 2. a. 'idući u jednom smeru preteći koga'. — Oni su krenili prija nas, al smo i(h) friško pristigli. b. 'preduhitriti koga'. — Dida su zadali račun Ivanu i Loziji; Ivan se oma javio da zna, al štogod zamuca pa ga Lozija pristigne i prvi odgovori. 3. 'postići veći uspeh, nadmašiti'. — Sva tri brata su dobri paori, al najmlađi i(h) je sve pristigo, radi najviše zemlje. ~ se 'ovladati nekim poslom'. — Pristigle su se i naše komšije u oranju, a zdravo su strepili da neće moć na vrime uzorat. pristizat-žem nesvr. prema pristignit. ~ se povr. pristizat-žem nesvr. prema pristignit. ~ se povr. pristojat-jlm svr. 'proboraviti stojeći'. — Ja tako možem cio dan pristojat čekajuć. pristolje s 1. 'svečana stolica vladara, presto'. 2. 'sedište za onoga koji je najstariji (fig. ), pročelj'e'. — Bozo, oma da si išo s otog mista, usićio se u pristolje ko da je on najglavniji. pristravit pristravim svr. 'uplašiti, prestrašiti (koga)'. — Najdared se pojavio iz mraka i tako me pristravio da i sad još drćem. pristupna prid. samo u izrazu: ~ godina. 'svaka četvrta godina, koja ima 366 dana'. prisut prispem svr. 1. 'sipajući preručiti iz j'ednog suda u drugi'. — Neću prisut ništa, ti nosi pun a meni daj prazan džak. 2. 'nasuti, uliti previše, da teče preko suda'. — Toliko si prisula u šoljcu, da sam trag pravila do moje kuće. ~ se 'prepuniti se'. prisvlačit se prisviačim (se) nesvr. prema prisvuć (se). prisvuć prisvučem svr. 'skinuti jedno rublje i obući drugo, preobući (o ljudima)'. — Mali se ukakio, operi i prisvuči ga. ~ se 'preobući se, presvući se (odelo, haljinu)'. — On je tako naučio: čim dođe kući is škule, oma se prisvuče u njegovo staro ruvo. prišapćat prišapćem svr. v. prišapnit. prišapljat prišapljem svr. v. prišapnit. prišapnit prišapnem svr. 'izgovoriti sasvim tiho, šapatom'. — Ajde, samo meni prišapni. prišit prišijem svr. 1. 'prićvrstiti šivenjem'. — Roze, oćeš mi prišit puce na košulji? 2. 'nadenuti kome drugo ime, nadimak'. — Svi ga zovu "Pućak", a niko ne zna ko mu je prišio to prdačno ime. prišivat prišivam nesvr. prema prišit. prištur-it prištunim svr. 'prignječiti, pritisniti (prst, nogu ili deo tela nekom alatkom)'. — Palac sam prištunio klištama. pritajit se pritajim se svr. 'primiriti se skrivajući svoje namere'. — Kažem ti: sveži tog kera, ne virujem ja njemu, samo se pritajio, a čim okrenem glavu zatrčaće se i ugrist čovika. pritakat pritačem nesvr. prema pritočit. priteć-eče svr. 'ostati, imati još neoega'. — Priteklo nam je cripa kad smo pokrivali salaš, imali smo dosta i starog, a kupili smo više nego što triba novog. pritirat-am svr. 1. 'terajući primorati koga da pređe preko čega'. — Komšija, možem ja pritirat ovce priko tvog žita? 2. 'prevršiti meru u čemu, preuveličavati'. — I sam je uvidio da je već pritiro šalabazajući.

RICNIK 2.pdf

pritiravat-iravam nesvr. prema pritirat. pritiskat (se) pritiskam (se) nesvr. prema pritiskivat (se). pritiskivat (se)-iskivam (se) nesvr. prema pritisnit (se). pritisnit-nem svr. 1. a. 'izvršiti pritisak svojom težinom'. — Snig je pritisnio grane, pa se obisile do zemlje. b. 'uhvativši rukom izvršiti pritisak snagom'. — Pritisni jače cilom rukom, nemoj samo sa dva prsta. 2. 'dovesti u stanje koje izaziva osećanje tereta'. — Nije lako kad ostaneš sam, a vamo te starost pritisla. pritit (se) pritim (se) nesvr. 1. 'praviti rukom pokret, gledati koga ili glasom govoriti u cilju zastrašivanja'. — Nane, zašto se na me pritite, nisam ja razbio đugu. 2. 'opominjati plašeći posledicama'. — Šta se na me dika priti da moram njegova bit, jel će mi porazbijat pendžere, ako neću. 3. 'pokazivati znake opasnosti'. — Silna kiša je pala, priti opasnost da nam usiv propadne. Izr. — Ben se priti. pritočit pritočim svr. 'točeći preliti iz jednog suda u drugi'. — Pritoči iz onog velikog bureta vino u manje, jel se već počo striž vaćat. pritovarit-im svr. 1. 'prebaciti tovar sa jednog mesta na drugo'. — Slomio se točak na kolima i morali smo čitav voz pritovarit na druga kola. 2. 'previše natovariti'. — Mislim da smo pritovarili, teško da će to jedan konj odvuć. ~ se 'prejesti se'. — Toliko smo poili i pritovarili se, pa nam je sad teško i divat. pritovarivat (se)-arivam (se) nesvr. prema pritovarit (se). pritrčat-im svr. 1. 'trčeći preći preko nekog prostora'. — Gledajte, zec nam je pritrčo put. pritrčat-im svr. 2. 'dotrčati'. — Ko pritrči prvi, tog će bit i ova velika kruška. 3. 'u trčanju provesti određeno vreme'. — Kako nisam friško stigo, kad sam čitav put pritrčo. pritrčavat-rćavam nesvr. prema pritrčat. pritrčavat-rćavam nesvr. prema pritrčat. pritresat pritresam nesvr. prema pritrest. pritrest-esem svr. 'izasuti iz jednog suda u drugi'. — Pritresi gra u drugi džak, ovaj stari se već sav raspo. 2. 'preraditi što zamenjujući dotrajale delove'. — Pritrest ćemo gornji pošav na kući, ima dosta polupani crfpova. pritrgnit se-nem se svr. a. 'slomiti se od posla, velikog uzbuđenja, naprezanja'. — Samo mi ti, Lajčo, nemoj kazat da si se pritrgo u kopanju. b. 'suviše istrošiti u davanju (ir. )'. — Daće on, nije da neće, al se nece pritrgnit. prituć pritučem svr. 1. 'premlatiti'. — Ni krivog ni dužnog nike bitange su ga pritukle i siroma već nedilju dana leži i liči se. 2. 'tukući ubiti'. — Jutros je jedan pacov utrčo u svinjak, jedva smo ga lopatama pritukli. pritumit se-im se svr. 'nekome se prilagoditi (uz potpunu odanost), prikloniti se'. — Sam je došo u avliju i friško se prituraio kod nas pa ga ni drugi kerovi ne diraje; — Zet se s početka tuđio, al posli jedno po godine se sasvim pritumio i bio je ko i svi naši. pritvarat (se) pritvaram (se) nesvr. prema pritvorit (se). pritvarat (se) pritvaram (se) nesvr. prema pritvorit (se). pritvorit pritvorim svr. 1. 'promeniti što u nešto drugo, dati drugi oblik'. — Pripovida se da su kadgod vištiće znale čovika pritvorit u žabu. ~ se 1. 'preći u drukčije stanje, primiti sasvim drugi oblik'. — Općinar uzme u ruku artiju, a ona mu se pritvori u goluba. 2. 'prikazati se drukčije nego što jeste'. —-Pritvara se samo da ne iđe u škulu, a ne fali mu ni ker. pritvorit pritvorim svr. 2. 'nepotpuno, malo zatvoriti'. Pritvori spoljna vrata. priudat-am svr. 'ponovo udati'. — Da znaš, juče sam ti pri'udo sestru. ~ se povr. priudavat (se)-udavam (se) nesvr. prema priudat (se). — Nije se ona nikad priudavala i sad je udovica. priuzet priuzmem svr. 'uzeti, primiti od drugoga'. — Nikola mi je niidio da priuzmem ona dva konja, što je juče kupio. b. 'primiti u svoje vlasništvo'. — Priuzo sam zemlju što sam naslidio od tetke. priuzimat-am nesvr. prema priuzet. privaćat (se)-am (se) nesvr. prema privatit (se). privagnit privagnem svr. 1. 'pretegnuti po težini'. — Nismo virovali da će toliko privagnit. 2. 'preteći, preostati'. — Sa(d) ćemo kupit ruvo Ciliki, a ti ćeš dobit ako štogod privagne novaca. privalit privalim svr. 1. 'prevrnuti, oboriti'. — Krava mi je privalila punu kravljaču s mlikom. 2. 'preći hodajući ili vozeći se neku udaljenost'. — Zbog tog da mi javiš za koga mi je ćer uskočila, nisi moro privalit toliki put. 3. 'prekopati, pripremiti za sađenje'. — Malo dok vrime otopli, oma ćemo privalit bašču. ~ se povr. privaliti (1. ). privaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema privalit (se). privarit-im svr. 1. 'obmanuti'. — Drugi su računali na plajbas, a moj baćo su to sve iz glave i nikad ga nisu mogli privarit. b.

RICNIK 2.pdf

'ne ispuniti obećanje, pogaziti zadanu reč'. — Lipo je zborio i s otim nas je privario. c. 'ne opravdati očekivanje, nadu'. — Kad sam sveo sve račune, onda sam vidio da su me moji računi privarili. 2. a. 'izneveriti (muža, ženu), izvršiti preljubu'. — Ko bi to povirovo, al istina je bila, sa rođenim slugom me je privarila. b. 'zavesti devojku'. — Loško je privario moju Anku i kad se zagledala u njeg, ostavio je. ~ se 1. 'pasti u zabludu, pogrešiti'. — Privario se on, siroma, s curama i to ne jedared. 2. 'polakomiti se (fig. )'. — Privario se što su ga dočekivali i nudili svačim, pa kad se sitio, već je bio njev zet. privatit-im svr. 1. a. 'primiti, uzeti što iz ruke onoga koji daje ili predaje'. — Diver privati snajinu ruku, ona stane na stoc i sađe s kola. b. 'ušiti, zašiti što se pocepalo'. — Pruži ruku, da ti privatim taj rukav, kad si ga moro pokidat. 2. 'podržati ono što je drugi započeo'. — Joso zapiva, a svi gosti su privatili i odjedared je bučila sva soba ot pisme. 3. 'latiti se s voljom čega, početi što raditi'. — Stariji sin nam je osto paor, a mlađi se privatio knjige i za godinu dvi imaćemo prokatora. ~ se 1. 'primiti se čega, uhvatiti se za što'. — Majka se zanesu i da se nisu privatili za dovratak, pali bi. 2. 'okrepiti se jelom, prezalogajiti'. — Strina, mi smo gladni, ako bi se mogli malo privatit. priveden-a-o 'zbog novonastalih odnosa, doveden u novo stanje'. — Nisu sva dica moja. Kad sam se drukput oženio, dva njezina sina su privedena. Tako je bilo jedno dite zatečeno, moj sin sa prvom ženom, dvoje privedeni i sad imamo najmlađe, naše iz ovog braka, svega četvoro, privelik-a-o 'neobično, odveć velik'. — Privelika je tuga za mater kad sinau ratu izgubi. privest-edem svr. 'vodeći premestiti sa jednog mesta na drugo'. — Privedi ždribe kot kobile nek sisa. Izr. ~ žednog priko vode 'lukavstvom prevariti, nadmudriti'. privest-ezem svr. 'vozeći dovesti koga do kakvog mesta'. — Šta vi, majko, čekate? — Čekam, rano, ko će me priko ove vode privest. privezat privežem svr. 'svezati, omotati oko čega'. — Krava je nakratko privezana, pa nema dosta trave da pase. ~ se (uz koga, za koga) čvrsto se povezati s kim. privezivat (se)-ezivam (se) nesvr. prema privezat (se). privijat (se) privijam (se) nesvr. prema privit (se). privikavat (se)-ikavam (se) nesvr. prema priviknit (se). — Teško se privikavam na nove stvari. priviknit (se)-nem (se) svr. 'navići se, naviknuti se, sroditi se (s kim, s čim)'. — Već dvi godine ode stojimo, a ja se još nisam privikla. priviše pril. 'preterano, odviše, suviše'. — Priviše od mene, slabašne žene, tražite da uradim. privit privijem svr. 1. 'zaviti, uviti'. — Privi dite prija neg što pođemo; — Daj, ruku da ti privijem. privit privijem svr. 2. 'rukama privući na svoje grudi, iskazujući nežnost prema kome'. — Dida s obadve ruke, priviju sebi malog Peru. ~ se 1. 'čvrsto se priljubiti uza što'. — Kad je konj krenio galopom, Joso se privije po njemu. 2. 'naći utočište u koga'. — išo je on svud po svitu, a sad se već dosta dugo privijo kod nas. privlačit privlačim nesvr. prema privuć (se). ~ se povr. privrćat (se)-ćem (se) nesvr. prema privrnit (se). privridit privridim svr. 'steći radom, pridoneti'. — Andrija, nemoj tamo vamo šetat po avliji, već dođi vamo, mogo bi i ti štogod privridit kad vidiš kaki nas poso čeka. privriđivat-iđivam nesvr. prema privridit. privrnit privrnem svr. 1. 'oboriti (čašu, bocu, stolicu)'. 2. a. 'okrenuti na drugu stranu, preokrenuti'. — Kašikom triba malo polit i privrnit pečenicu da se bolje peče. b. 'prepraviti (odeću), okrećući je na naličje'. — Još je to sasvim čitav kaput, samo ćemo ga dat privrnit. c. 'okrenuti list knjige'. — Kako ti, Blaško, čitaš, kad nikad list ne privrćeš u knjigi. 3. 'pretražiti'. — Kako si samo znala tako ostavit onaj poziv od porcije, svu sam kuću privrnila dok ga nisam našla. Izr. ~ kabanicu 'promeniti svoje uverenje ~ tanjir 'ne dati jesti (kome)'. ~ se 1. 'okrenuti se, obrnuti se'. — Ja ga probudim, a on se privrne na drugu stranu, pa opet zaspe. 2. 'zamutiti se (o vinu)'. — Privrnilo se vino. privršit privršim svr. 'prepuniti, napuniti preko vrha'. — Zašto si toliko privršila čašu, samo ću se polit kad bidnem pila. privršivat (se)-ršivam (se) nesvr. prema privršit (se). privrtljiv-a-o 'nepostojan, nepouzdan, nesiguran'. — U ovo privrtljivo vrime, začas mož grunit kiša. prizimovat-imujem svr. v. prizimit. — Teško da će bundeve prizimovat pod kuružnjom, tribali smo i unet u karmić. prizir m 'osećanje i pokazivanje krajnjeg omalovažanja prema kome'. — išli su više godina zajedno, p onda su se najdared razišli i kad joj ga sad spomeneš, njozi prosto iz očivi prizir viri. prizirat-rem nesvr. prema prizrit. ~ se povr. 'osećati prezir jedan prema drugome'. prizivat prizivam nesvr. 1. prema prizvat. 2. 'prizivati Boga'. — Prizivam te, o, Bože! priznojit se priznojim se svr. 'jako se oznojiti'. — Kad sam čula da dolazi doktor, triput sam se priznojila.

RICNIK 2.pdf

prizrijat prizrije svr. 'previše sazreti, prezrevati'. — Voće se tako mora brat da ne prizrije na drvetu. prizrit prizrem svr. 'postupiti prema kome s prezirom'. — Sramota je rođenog brata prizrit. prizvat-ovem svr. 'pozvati koga da se javi kod određenog organa vlasti'. — Prizvali su me da odnesem dozvolu na lovačku pušku. prižalit-im svr. 'prestati žaliti, utešiti se'. — Dugo je tugovala, al vrimenom se smirila i prižalila. priždrit se prižderem se svr. 'prejesti se jedući lakomo'. — Ko se ne bi priždro kad su nas svud nudili ilom i pilom. prižega ž 'zapara'. — Prižega je svaki dan zdravo velika, dobro bi bilo malo kišice. priživat priživa(m) nesvr. 'ponovo žvakati hranu koja se vratila iz želuca'. — Krave su legle u lad i priživaje. privuć privučem svr. 1. 'vukući približiti'. — Privuči taj tanjir bliže da se ne pokapaš kad ideš. 2. 'vukući preneti što na određeno mesto'. — Privukli smo s dola sve sino i sadili ga u kamaru. 3. 'izazvati interesovanje, pažnju prema sebi'. — Trkački konji su ga privukli da i on dođe u našu kuću. ~ se 1. 'vukući se približiti se čemu'. — Privuče se lagano krevetu i uvuče se pod jorgan. 2. 'prišuljati se (fig. )'. — Mačak se privuče jednom čoporu vrebaca i samo sam vidio da već jednog vrepca nosi u usti. prizalogajit-ogajim svr. 'pojesti nešto malo, po koji zalogaj radi okrepljenja'. — Daj samo vako s nogu da malo prizalogajim. prizdravit-im svr. 'donekle ozdraviti, prezdraviti'. — Čim prizdravim, eto mene kod vas, pa ćemo opet zajedno radit. prizdravljat-am nesvr. prema prizdravit. priziđat prizlđam svr. 1. 'odeliti pregradnim zidom'. — Priziđaćemo svinjak jednim zidom, pa će svaka krmača bit posebno sa svojim prasicima. 2. 'preinačiti'. — Priziđaćemo naslam, pa ćemo dobit veliko zatvoreno misto za mašine. priziđivat-iđivam nesvr. prema priziđat. prizime-ena s 'nasledno porodično ime'. prizimenjak m 'onaj koji ima isto prezime'. — Čim si moj prizimenjak, mora da si valjan čovik, makar nisi rod. prizimenjakuša ž 'žena prezimenjak, prezimenjakinja'. — Ako si mi prizimenjakuša, ne moraš oko mog Ivana šarat. prizimit prizimim svr. 'provesti zimu'. — Naše će krave prizimit u korlatu, samo ćemo ga okolo ogradit stajnjakom i kuružnjom. prizimljavat-imljavam nesvr. prema prizimit. — Liti su napolju, a prizimljavaje u košari. prkance-a i-eta s dem. od prkno. prkno s 'stražnjica, zadnjica'. — Danas nisu kokoške snele ni jedno jaje, valdar njim se smrzlo prkno. prkos m 'nepopustljivost, tvrdoglavost'. — Prkos kola tare. prkosit-im nesv. 'biti prkosan, nestašan'. — To mu je u krvi bilo da svakom prkosi. prkošdžija m 'onaj koji prkosi'. — Med svom dicom Joko je najveći prkošdžija. prlj prlja m 'elastičan prut (savijen u Iuk i vezan za kosu i kosište, da bi u otkosu žito ravnomerno padalo na stranu)'. — Slomio mi se prlj, dobro je što sam još jedan pono. prnit prnem svr. 'poleteti iznenada, iz mesta'. — Ja sam se štogod zamislio, kad najdared isprid mene prne jedno jato pripelica, tako sam se uplašio da sam stao ko ukopan. prnjež m 'stara roba, prnje'. — Skupi taj prnjež i podaj prosjakovima kad naiđu. prnjit prnjim nesvr. 1. 'kriviti usne u znak ljutnje ili neslaganja'. — Zašto prnjiš usta kad znaš da nisi u pravu. ~ se 'nadimati se, oholiti se'. — Nije lipo radovat se tuđoj nevolji, al Tune se mlogo prnjio dok mu je gazdašag rasto. proba ž 'ispitivanje, proveravanje'. — Zaboravila sam danas otić na probu kod sabovke. probadat probadam nesvr. prema probost. — Štogod me probada ispod rebara. probančit-im svr. 'provesti neko vreme bančeći, lumpujući, pijući'. — Moro je spavat danjom, kad je probančio noć. — Šta mu vridi što zna zaradit kad sve probanči. probat-am svr. i nesvr. 1. 'pojesti, popiti malo radi proveravanja kakvoće'. — Uzmi jedan komad da probaš, nećeš se valdar otrovat. 2. 'usuditi se na kakav postupak'. — Probajte samo dirat tu curu, da vas moje oči vide. 3. 'obukavši odelo (obuću) utvrditi da li odgovara za upotrebu'. probećarit se-ećarim se svr. 'postati bećar, odati se bećarskom životu'. — Dok je bio momak, svi su ga znali ko mirnog i povučenog, a sad otkako se oženio, probećario se i samo tira kera. probijanca ž 'ručni rad u kojem se na platnu svaka probijena rupica oplete'. ~ ima i malo veći probijanica oko koji su sitnije. probirač-ača m 'onaj koji voli probirati, izbirač'. Izr. Probirač nađe otirač 'mnogo bira i dobija na kraju najgore'.

RICNIK 2.pdf

probit probijem svr. 1. 'udarcima napraviti otvor, probušiti što'. — Probi novu jamicu na kaišu. 2. 'probijajući kroz što izbiti na površinu, pojaviti se'. — Vidi, vidi, naš je deranac posto momak, probili su mu brčići. 3. 'prodreti, provaliti'. — Ako voda probije nasip kod gvozdenog puta, ode naše žito. Izr. ~ uši kome 'dosaditi kome ponavljanjem jednog te istog'. probost-odem svr. 1. 'bodući proturiti kroz što'. — Dobro si prošo, mogo te je bik probost. 2. 'izazvati nagli neprijatan osećaj probadanja u telu'. — Odjedared me je tako štogod probolo ispod rebara da sam se savio do zemlje. probudit probudim svr. 'prekiniti čiji san, učiniti da se neko trgne iza sna'. — Probudila ga je pisma i tamburaška svirka. ~ se povr. proburažit-uražim svr. 'probosti skroz čim oštrim'. — U tuči je dvoj(i)cu proburažio velikim nožom. proburlat-am svr. 'preturiti, ispremeštati što tražeći'. — Proburlaj žito lopatom malo dublje, moždar ćeš naći još koju krušku. probušit probušim nesv. 'načiniti bušenjem rupu u čemu'. — Mišovi su probušili dvi jame u špajcu. ~ se povr. — Nov džak, a već se probušio. probušivat-ušivam nesvr. prema probušit. procidit procidim svr. 1. 'propustiti kroz što radi čišćenja'. — Procidi mliko, pa ćemo oma sirit. 2. 'polako, nejasno izgovoriti što (f ig. )'. — Ajde, procidi već, dokle ću čekat da mi kažeš ko te je istuko?! pročupat-am svr. 1. 'prorediti čupajući (biljke nakon nicanja, birajući nerazvijene da bi snažnije dobile više vlage i prostora'. — Gust je peršin, moramo ga pročupat. 2. 'zadati nekom bol čupanjem za kosu'. — Budi dobar, jel ću ti pročupat tu tvoju gustu kosu. ~ se 'zadati jedan drugome bol čupajući kose'. proć/proć prođem svr. 1. 'idući preći preko kakvog prostora'. — Marga je prošla čitavu avliju, skakućući na jednoj nogi. 2. 'provesti neko vreme u šetnji'. — Dida su volili posli užne malom šumicom da prođu. 3. 'probiti se, prodreti kroz što'. — Tio je priskočit lecu i u tom stane na nju, a klin mu prođe kroz tabanu. 4. 'osloboditi se čega (fig. )'. — Popi malo ladne vode, moždar će te proć muka. 5. 'proteći (o vremenu)'. — Ona je samo divanila kako bi ga što duže zađržala i da joj vrime prođe. 6. 'prestati boleti (fig. )'. — Dobila je od patikara niku mast i oči su joj od tog prošle. 7. 'prodati se'. — Bojo sam se malo, danas je bila velika peca, da mi neće proć prasici, al svi su prošli. Izr. bilo pa prošlo 'nema smisla spominjati'; kako prošo da prošo 'bilo šta bilo'; prošlo kroz giavu 'sinuti'; ~ kroz sito i rešeto 'svašta doživeti'; ~ kraj koga ko pored turskog groblja 'mimoići koga ne obraćajući nikakvu pažnju'; ~ dobro 'imati uspeha'; ~ na miru 'biti pošteđen'; ~ ko rano moja 'nemati uspeha'; ~ ko rane trišnje 'imati uspeha'; kako došlo tako prošlo 'lako došlo lako prošlo'; ~ ko Janko na Kosovu 'stradati'; ~ ko Đanina porcija! (Ađanin, subotički krznar, nerado je plaćao porez, pa je imao neprilika. Posle niza opomena, govorio bi: "Proće to". Kad su mu jednog dana sve prodali radi naplate poreza i radnju zatvorili, ostao je bez hleba. Narod je iz tog stvorio izreku). ~ se 1. 'učiniti nekoliko koraka; prošetati se'. — Obuči najlipou svilu i prođi lagano sokakom nek te svi vide. 2. 'završiti se čim'. — Sav nam je pilež pocrko, al neka, samo da na tom prođe. proćelav-a-o 'ponešto ćelav'. — Dica se uvik smiju kad vide njegovu proćelavu glavu. proćerdat-am svr. v. potraćit. — imo je sto lanaca zemlje i za samo tri godine je sv S proćerdo. prodaja ž 'prodavanje'. ~ imam dosta prasica za prodaju. prodat-am svr. 'ustupiti što drugome za određenu cenu'. — Moždar si mogo i bolje prodat da si još malo čeko. Izr. ~ dušu sotoni 'učiniti kakvo nečasno delo'; kako (pošto) čuo tako (poto) i prodo 'reći nekome tačno onako kako se čulo'; ~ žito na nogama 'prodati još dok je zeleno u polju'; prodo bi i rođenu dicu (mamu) 'prodati sve samo da se domogne novaca'; prodo bi i gaće sa sebe (govno ispod sebe); prodo bi i očev križ 'prodaje sve da zapije'. prodavat prodajem nesvr. prema prodat. Izr. ~ kožu 'izlagati se opasnosti'; ~ zjale 'uzaludno provoditi vreme, ne raditi'. proderat se proderem se svr. 'ljutito se izderati na koga'. — Kad se onda prodero na nji. prodrćat-ćem svr. 'prodrhtati, uzdrhtati'. — Dok si ti tamo sidio s društvom, ja sam ode prodrćala čekajuć te. produvat produšem svr. 1. 'duvanjem pročistiti'. — Produši mi kamiš, digod se začepio, pa ne iđe dim kako triba. 2. 'izložiti hladnoj struji vazduha'. — Vitar me načisto produvo. produvavat-uvavam nesvr. prema produvat. produžavat (se)-užavam (se) nesvr. prema produžit (se). — Neću više da se produžava, u nedilju ćemo se vinčat. produžit produžim svr. 'načiniti dužim; nastaviti; povećati rok oega'. — Šteta je što nismo još malo avliju produžili; ~ oćeš ii, Stipane, produžit škulu? — Ti si tražio samo na koji dan, a sad se već fain vraćanje produžilo. ~ se 'nastaviti se'. produživanje s gl. im. od produživat (se). — Furtom traži produživanje roka za vraćanje duga. produživat (se)-uživam (se) nesvr. prema produžit (se). — Produživo sam toliko koliko sam imo ciglje za put. proesapit-esapim svr. 'proračunati'. ~ oma ću ti kast samo da proesapim. profestor m 'profesor'. — Naš Matija uči za doktora, kaže da su mu zdravo strogi profestori. profestorica ž 'žena profesor'. — To je profestorica našeg derana. profrćkat-am svr. v. protraćit. — Profrćko je sve što mu je od oca ostalo.

RICNIK 2.pdf

profućkat-am v. protraćit. — Lako je profućkat, al je teško steć. progledat progledam nesvr. prema progledat. progledat-am svr. I. 'početi gledati, videti'. — Seko, naši mačići su progledali. 2. 'poderati se'. — Tvoj rukav od bolondoša je progledo, daćeš mi doveče da ga zakrpim. Izr. ~ kome kroz prste 'postupiti blago, popustljivo'. progledavat-edavam nesvr. prema progledat. progodištit-im svr. 'provesti godine'. — Ja sam svoju mladost progodištio služeći kod gazda. progon m 'široki put kroz vinograd'. — Kroz progon u našem vinogradu sad već svi iđu s kolima. progorit progorim svr. 'dobiti rupu delovanjem vatre'. — Kogod mi je od gostivi sinoć progorio bili čaršap na astalu. progovarat-ovaram nesvr. prema progovorit. progovorit-ovorim svr. 1. 'početi govoriti'. — Ženska dica skoro uvik prija progovore od muškarčića. 2. 'reći, izgovoriti'. — Lazo je taki: kad radi, on rič ne progovori. Izr. Bog iz tebe progovorio 'neka se obistini ono što si rekao'. progrist-izem svr. 1. 'grizući probušiti'. — Moljac je progrizo naninu otunku. 2. 'dobiti rupe od duge upotrebe'. — Rđa je progrizla kabo na više mista; — Lušija je progrizla bakarni koto. progrizat progrizam nesvr. prema progrist. progunit-nem svr. v. progutat. progutat-am svr. 1. 'gutajući propustiti što kroz grlo u želudac'. — Ja progutam i špice od trišnje. 2. 'uništiti'. — Vatra je začas progutala krov od košare. 3. 'izdržati, pretrpeti'. — Ko snaja dosta je progutala dok joj je svekar bio živ. 4. 'ne izreći potpuno do kraja'. ~ bolje je da progutam nego da vam kažem. Izr. proguto ga je mrak 'nestao je, ubijen je'; ~ jezik 'kaže se nekome koji nešto rđavo nagoveštava'. proja ž 'pogača od kukuruznog brašna'. — Umutiia sam proju s vodom, pokrila sam je s devet fela pokrivača da se zapari i onda ću je peć (devet vrsta pokrivača, jer će tako biti slađa). projašit-im svr. 'projahati'. — Projaši isprid našeg salaša, da te moji vide. prokartat-am svr. 'izgubiti kartajući se'. — Nema ko da ga urazumi, pa neće zadugo i prokartaće i salaš i zemlju. ~ se 'postati kartaš'. — Ne znam što mu je, i moj se čovik prokarto?! prokasat-am svr. 1. 'kasajući proći mimo ili kroz nešto'. — Kud je to Vince očo, sad je prokaso na karucama? 2. 'malo kasati'. — Prokasaj malo te konje, biće mirniji u košari. prokasivat-asivam nesvr. prema prokasat. prokator m 'advokat'. — Dobiće on sud, ima dobrog prokatora. prokerit se prokerim se svr. 'probećariti se, prololati se'. — Čujem da se prokerio, pa po tri noći ne dođe kući. prokisivat-isiva nesvr. prema prokisnit. prokisnit-nem svr. 1. 'postati mokar od kiše'. — Uvatila me kiša na putu i dobro sam prokiso. 2. 'procuriti (o krovu)'. — Prokisla nam je tavanica u košari. 3. 'postati kiseo, uskisnuti'. — Na ovoj vrućini prokiso nam je gra od podne. prokišnjavat-išnjava(m) nesvr. prema prokisnit. proklet-a-o 1. trp. prid. od proklet. 2. 'koji izaziva mržnju prema sebi, mrzak, odvratan'. — Ništa mi ne iđe od ruke ko da sam proklet čovik; — Lako bi se živilo, samo kad ne bi tribalo ti(h) prokleti novaca. Izr. ~ bio (bila) 'grdnja u velikom gnevu'. proklet-kunem svr. 'izreći prokletstvo nad kim ili čim, kunući koga, poželeti mu zlo'. — Proklecu joj još i dite u utrobi. proklijat-a svr. 'pustiti klice, početi rasti'. — Proklijo nam je krumpir u podrumu. proklijavat-ijava nesvr. prema proklijat. proklinjat-njem nesvr. prema proklet. prokljuvat prokljuje(m) svr. 'udarajući kljunom, kljujući probiti koru'. — Juče sam zateko pućke u bostanu, prokljuvale su nam one najlipče dinje. ~ se 'pokazati se, izaći iz jajeta, probiti koru ili ljusku kljunom'. — Danas se prokljuvalo prvo pile. prokljuvavat se-uvavam (se) nesvr. prema prokljuvat (se). — Moraš se ti prokljuvavat kad stariji divane, a koliko sam ti puti kazala da onda ćutiš. prokola ž 'glavica kiselog kupusa'. — izvadila sam jednu veliku prokolu, kuvaću za sutra sarme. prokolica ž dem. od prokola. prokrilit se prokrilim se svr. 'otrgnuti se od nekog mrtvila (fig. )'. — Luka se prokrilio otkad je izašo is kuće i posto sam svoj gazda.

RICNIK 2.pdf

prokrvavit-rvavim svr. 'postati krvav'. — Ne diraj krastu, prokrvavićeš ranu. ~ se 'poteći krvlju'. proktit se proktije se svr. 'dobiti želju za čim, da se što ostvari'. — Ne mož nana tebi oma ispeć kolača čim se tebi proktije. prokurvat-am svr. 'potrošiti na kurve'. — Sve što je imo poprodavo je i prokurvo. ~ se 'postati kurva, kurvar'. — On je pijo i trošio novce na jednu stranu, a žena mu se na drugoj prokurvala. prokutatovat-ujem svr. 'pretražiti, pretresti (koga)'. — Kad su ga uvatili, žandari su ga oma prokutatovali. prokuvat-am svr. 'dugim kuvanjem dovesti do potrebnog stanja'. — Tribalo bi vodu prokuvat, pa je posli pit, jel je malo ima u bunaru i zdravo je mutna. prokuvavat-uvavam nesvr. prema prokuvat. prokvocat-am svr. 'početi kvocati'. — Prokvocala je jedna kokoška, moćemo je nasadit. proletit proletim svr. 1. 'leteći proći kraj, mimo koga, čega'. — Sad sam vidio jedno veliko jato lasta je proletilo, odlaze di je vruće vrime. 2. 'brzo proći, minuti'. — Proletilo mi je dvaest godina ko ništa. prolićat prolićam nesv. prema proletit. — Kao da proliće podikoji snig. proliće s 'godišnje doba između zime i leta'. prolićni-a-o 'proletni'. — Jedva čekamo da nam prolićno sunce ograne. prolipčat se-am se svr. 'postati lepši'. — izrasla je u pravu pravcatu divojku i prolipčala se. prolistat-a svr. 'pustiti list'. — Sve drveće je već odavno prolistalo. prolistavat-istava nesvr. prema prolistat. prolit prolijem svr. 'izliti iz čega'. — Skloni se u stranu da prolijem iz lavora vodu. izr. ~ suze 'plakati'; smućaj pa proli 'nema od toga ništa'. ~ se 'izliti se iz čega'. — Toliko si napunila zdilu da mi se prolila čorba iz nje. prolitos pril. 'prošloga proleća iste godine'. — Još smo prolitos sva troj(i)ca bili momci, a sad već slušamo žene. prolivat (se) prolivam (se) nesvr. prema prolit (se). prolokat proločem svr. 'podlokati obalu, put i sl. '. Voda je prolokala gvozdeni put. ~ se 'biti izriven od vode'. prolumpovat-ujem svr. 1. 'lumpujući potrošiti'. — Prolumpovo je i konje i kola. 2. 'lumpujući provesti vreme'. — Ništa od njeg neće bit, jel on jedan dan radi a druge dane u nedilji prolumpuje. promać promaknem svr. v. promaknit. promaknit promaknem svr. 'izbeći, izmaknuti pažnji, oku i sl. '. — Dobro sliišaj šta se divani, rič da ti ne promakne, pa ćeš onda teti sve kazat. promanit (se) promanem (se) svr. 'za kratko vreme izložiti veš suncu i vetru'. — Čim se malo promane, pokupi pa ćemo roljat košulje. promanjivat (se)-anjivam (se) nesvr. prema promanit (se). — Nece se dugo promanjivat, jel se počelo oblačit. promašit-im svr. 'ne pogoditi pri pucanju u cilj'. — Juče sam prvi put bio u lovu i promašio sam zeca, a bio je svega deset meteri daleko od mene. promašivat-ašivam nesvr. prema promašit. promeljat promeljam svr. 1. 'valjati zalogaj u ustima'. — Nema zube, pa dok on ne promeija ilo u ustima triba ga iščekat 2. 's mukom, jedva čujno izgovoriti (fig. )'. — Ajde, promeljaj već jedared da te čujemo šta oćeš, kaži. prominit prominim svr. 'učiniti drugim, drukčijim'. — Dogod ne promini život, ja mu se neću u kuću vratit. 2. 'zameniti jedno s drugim'. — Prominili su mi onaj puknut kabo u gvožđari, dobio sam nov. 3. 'razmeniti krupni novac u sitni'. — Duka, možeš mi prominit jednu stotinu, triba mi sitnog novca. ~ se 'zameniti se jedno s drugim'. prominjivat (se)-injivam (se) nesvr. prema prominit (se). — Kad bi se život mogo prominjivat za novce, onda bi i sirotinjski život bio na cini. promislit-im svr. 1. 'svestrano proceniti, prosuditi, razmisliti'. — Za taki poso triba pored novaca i dobro promislit. promišat promišam svr. 'dobro izmešati'. — Promišaj te karte još jedared, p onda dili. promišljat promišljam nesvr. prema promislit. promizgival(i)ca ž 'onaj' koji nešto stalno izvoljeva, zanovetalica'. — Možte vi njega nudit s pečenlm ševama kad je promizgival(i)ca, pa ne zna ni sam šta bi tio.

RICNIK 2.pdf

promizgivat-izgivam nesvr. 'zanovetati, izvoljevati'. — Čim toliko promizgiva, nije gladna, pa je nemoj više ni nudit. promolit promolim svr. 'isturiti, učiniti vidljivim'. — Nismo tili da salazimo s kola, pa smo zvali komšiju, al niko ni glavu da promoli kroz vrata. ~ se 'pokazati se'. — Tamburaši su svirali pod Stankinim pendžerom, a mi, 5im smo zapivali, ona se promolila kroz pendžer. promrit promrem svr. 'ukočiti se od silnoga uzbuđenja, straha'. — Di si već toliko, ja sam promrla od strava da ti se nije štogod dogodilo usput. promrmljat-am svr. 'mrmljajući reći, progovoriti'. — Promrmljo je štogod na vrati i očo, nisam razumila šta je kazo. promrsit promrsim svr. 'nerazumljivo reći nešto kroz zube'. — Nisam ga mogla probudit nit razumit šta je kroz zube promrsio u snu. promrznit-nem svr. 'smrznuti se, ukočiti se od hladnoće'. — Ja tebe čekam, a ti zasio pa imaš kada, mogla sam i promrznit na ovoj zimi. promućat-am svr. 'isprati, isplaknuti'. ² Znam da ne pij'es rakiju, al ova je zamedljana, uzmi pa makar promućaj usta. promućkat-am svr. 'izmešati tečnost u kakvoj posudi'. — Promućkaj malo tu zamedljanu rakiju, jel med je pao na dno boce. promućuran-rna-rno 'snalažljiv, dovitljiv'. — Moj dida nije išo u škulu, al je bio promućuran čovik u svakom poslu. promuknit-nem svr. 'dobiti mukao, hrapav glas'. — Promukla sam vičući, a oni se sigraje ni ne haje što i(h) zovem; Bili su svatovi, pa je i ker promuko, sad laje ko da šaplje. promuštrat-am svr. v. muštrat. pronać pronađem svr. 'naći, otkriti što kao rezultat traženja'. — Tako smo se sakrili da nas cio dan nisu pronašli. pronalazit-im nesvr. prema pronać. pronet-nesem svr. 1. 'noseći koga (što) preneti kroz što, mimo čega'. — Čekamo da pronesu snašu. 2. 'učiniti da se o kome, o čemu svuda govori'. — Grgo je prono vist da je Ivanov sin posto prokator. 3. 'početi nositi jaja'. — Juče sam čula da kokodaču kokoške, valdar će onda pronet. ~ se 'poznati, postati poznat svima ili mnogima (o glasu, vestima i sl. )'. — Čula sam, čula, da se udaješ, prono se taj glas i do nas, još prošle nedilje. pronevaljanit se-aljanim se svr. 1. 'postati nevaljao, nepristojan'. — Otac mu je bio pošten i vridan čovik, a vidi ti njega, samo što se dočepo očevog imanja, pronevaljanio se ko niko njegov i sa svakim se samo svađa i dotirava. 2. 'odati se nemoralu, pokvariti se'. — Na žalost, moja je, al moram priznat da se sasvim pronevaljanila i nema u nje više ni škrame srama. pronosit (se) pronosim (se) svr. prema pronet. proodan-dna-dno 'kojim se može proći, prohodan'. — Ti si sad tudan prošo, kaži nam jel je proodan put? proodat proodam svr. 'početi ići'. — I naš unuk je danas proodo. ~ se 'provesti neko vreme u šetnji, prošetati se'. — iđem napolje, da se malo proodam. propađat-am nesvr. prema propast. propala ž v. potpala. — Napravi mi malo drva za propalu. propalit propalim svr. a. 'potpaliti (vatru), početi paliti'. b. 'početi pušiti'. — Sačekaj malo da propalim lulu pa ćemo oma krecat. propaljivat-aljivam nesvr. prema propalit. propast ž 1. 'potpunou ništenje svega, svakog života (pri kakvoj nesreći i sl. )'. — Niki proriču skori propast svita. 2. 'materijalni ili moralni pad'. — Kako j'e gazdovo moro je dočekat propast. propast propadnem/propanem svr. 1. 'pasti kroz što'. — Kad su kosili trsku, na jednom mistu j'e puko led pod njim i propo je do pojasa, jedva smo ga izvukli. 2. 'postati mršav, omršaviti'. — Našo sam se s Vincom, dugo ga nisam vidio, čini mi se da mu je lice požutilo i propalo. 3. 'izgubiti svoju imovinu, imanje'. — Losko, Bartul i Nikola iđu zajedno, a svi su propali ko gazde. 4. 'srozati se u moralnom pogledu'. — Otkako mu je umrla žena, čovik je načisto propo i samo pije. Izr. u zemlju da propadnem 'osećaj velike neprijatnosti, stida zbog nečega', ko da je u zemlju propo 'izgubio se'; nek oma u zemlju propanem (ako nije tako) 'zakletva'. propatit-im svr. 'preživeti mnogo patnji'. — Kako on kaže, propatio je baš dosta, proveo je u zarobljeništvu četiri godine. propeć propečem svr. 'pripremiti za jelo pekući'. — To kuvano meso triba još malo propeć na masti. propeće s (crkv. ) 'krst sa likom Hrista'. — Kupila sam propeće, metni ga na zid iznad svetnjače. propet propnem svr. 'pričvrstiti na krst, raspeti'. — isusa su propeli na križ. ~ se 1. 'podići se na prste'. — Propni se malo na prste i poviri kroz pendžer, da vidiš jel je i ona u sobi. 2. 'podići se na zadnje noge (o životinjama na četiri noge)'. — Čim joj pokažem komadić kruva, kerica se oma propne na stražnje noge. propijat (se) propijam (se) nesvr. prema propit (se).

RICNIK 2.pdf

propinjat (se)-njem (se) nesvr. prema propet (se). propirat propiram nesvr. prema proprat. 2. 'prati veš bez ceđenja'. — Nećemo sve propfrat, samo ono što je bilo. propištit propišti svr. 'pojaviti se (biljka posle dugog očekivanja da nikne iz zemlje)'. — Jedva smo dočekali da i ovi kuruzi oko salaša jedared već propište. propit (se) propijem (se) svr. 'potrošiti na piće, pijančenje'. — Šta se koga tiče što ću propit sve što imam, to je meni ostalo od babe, pa možem kako oću. propivat-am svr. 'početi pevati'. — O, čuj radosti moje, Anka mi je propivala. proplakat-ačem svr. 'provesti plačući'. — Čitavu noć je proplakala. proplanak-anka m 'nevelika čistina, obično uz ivicu ili na sredini šume'. — Izađite na proplanak, tamo je više sunca. proprat properem svr. 'oprati na brzinu, ovlaš'. — Najpre properi dičije pelene, p onda ćemo i(h) oprat još jedared redovno. propušćat propušćam nesvr. prema propuštit. propušit-im svr. 'početi pušiti'. — Naš je Kalman propušio, posto je pravi momak. ~ se 'odati se pušenju, postati pušač'. propuštit propuštim svr. 1. 'pustiti nešto da prođe kroz nešto'. — Liva čizma mi je propuštila vodu. 2. 'skloniti se u stranu ustupajući kome prolaz'. — Dugo smo išli u čoporu, a onda su mene propuštili naprid. 3. 'omogućiti prelaz u viši razred'. — Kažu da baš ne uči najbolje, al valdar će ga propuštit u višnji razred. 4. 'ne dopustiti da nešto prođe'. — Toliko volim igrat da ni jedno kolo ne možem propuštit. Izr. ~ koga kroz šake 'dobro istući'. propuzat-užem svr. 1. 'početi puzati'. — Maii Dančo je danas propuzo. 2. 'proći pokraj čega puzeći'. — Skloni dite, sad je propuzo pored katlanke, mož se zapalit. proradit proradim svr. 'početi raditi, delovati'. — Ka(d) će već ta tvoja krupara proradit? — Samo se vi, dico, i dalje sa mnom sprdajte, oće proradit metla po čijim leđima. prorast proraste svr. 'izbaciti klicu (o krompiru, luku i dr. pošto su izvađeni iz zemlje)'. — Nismo dosta duboko zakopali peršin i sav nam je proraso. proridit proridim svr. 'učiniti retkim ili ređim'. — Moraćemo proridit luk, zdravo je nagusto izraso. ~ se 'postati redak ili ređi (u prostoru, broju ili vremenu)'. — Ima dosta mista di su se kuruzi proridili, moraćemo popunjavat. proriđivat (se)-iđlvam (se) nesvr. prema proridit (se). prorizat-žem svr. 'režući napraviti na čemu otvor, proseći'. — Proriži na uzgljanci petlje, a ja ću i(h) posli opšit. prorizavat-izavam nesvr. prema prorizat. prosac-sca m 'onaj koji prosi devojku, za udaju'. — Nane, došli su prosci za našu Matilku. prosankat se-am se svr. 1. 'malo se sankati'. — Nane, kažite baći da bi se i mi volili prosankat. 2. 'proći mimo koga sankajući se'. — Sad se stričko Antun prosanko kraj našeg salaša. prosicat prosicam nesvr. prema prosić. prosić-ičem svr. 'učiniti prolaz u čemu'. — Bolje prosiči put kroz ditelnu da ti ne gaze svudan. prosid-a-o 'malo, ponešto sed'. — Mlad je čovik, a kako ima proside brkove. prosijat-jem svr. 'propustiti kroz sito, rešeto radi čišćenja od otpadaka'. — Svaka domaćica najpre prosije brašno p onda zakuvava. prosijavat-ijavam nesvr. prema prosijat. prosinac-inca m 'dvanaesti mesec, decembar'. prosit prosim nesvr. 1. 'tražiti milostinju, prosjačiti'. — Dok je imo, rasipo je, sad mora da piosi da ne umre od gladi. 2. 'tražiti pristanak za braćnu zajednicu'. — Prosili su je već dva momka, al ona ni da čuje za udaju. prosjački-a-o 'koji pripada prosjacima'. — Dikoji prosjak ima i po tri prosjačke torbe na sebi. Izr. doć do prosjačkog štapa 'postati prosjak'. prosjački pril. 'na prosjački način'. — Nisu oni siromaški samo se tako prosjački ponašaje. prosjak m 'koji živi od milostinje'. — Ja dam curici novac da kupi kiflu sebi za ilo kad iđe u škulu, a ona sve novce podili prosjakovima. Izr, Prosjak je samo Bogu drag. prosjakinja ž 'žena prosjak'. ~ odavno nisam vidila prosjakinju, sad je jedna na kapiji. prosjakov-a-o v. prosjački. I taj prosjakov život je kukavan.

RICNIK 2.pdf

prost-a-o 'koji pripada širokim slojevima naroda'. — Mi smo paori prost svit, nemojte od nas tražit da se mišamo u politiku. Izr. prosta godina 'godina koja ima 365 dana'. prostit-im svr. 'oprostiti kome'. — Bog će mu grije prostit. Izr. Božem prosti 'umeće se u govoru kao neko opravdanje za ono što će se reći'. prostran-a-o 1. 'koji zauzima velik prostor'. — Dosta je prostrana avlija, pa nek se tu napasaje. 2. 'velik po obimu'. — Malo smo prostranije ruvo kupili deranu, da mu i na godinu dobro bidne. prostrit prostrem svr. 1. 'ono što je bilo složeno sasvim raširiti'. — Prostri ćepe u lad pa ćemo na njeg sist. 2. 'pokriti sto stolnjakom i prirediti pribor za jelo na njemu'. — Kod nji je astal uvik prostft. 3. 'raširiti veš na uže da se suši'. — Prostri košulje još dok ima sunca, nek se suše. prosula ž 'dvogled'. — Bio je u katanskom i imo je u rukama prosulu, mora da je bio kaki oficir. prosvitlit prosvitlim svr. 'učiniti prosvećenim'. — Moramo puk prosvitlit i zato triba dicu slat u škule. Izr. prosvitli mu Bože pamet 'opameti ga'. prosvitljivat-itljivam nesvr. prema prosvitlit. prošapljat prošapljem svr. 'reći tiho šapatom'. — Samo što sam štogod prošapljala dok su stariji divanili, bila sam ružena. prošarat se prošaram se svr. 'postati šaren'. — Sunce nlje bilo čitav dan, a sad se i nebo prošaralo oblacima, moždar ćemo još i pokisnit. prošasti-a-o 'koji je prošao, minuo'. — Bila sam prošaste subote kod nane. prošćavat prošćavam nesvr. prema prostit. — Pa, prošćavajte, babo, ja iđem na ispovid. prošće zb. im. s 'bodljikava ograda, živica'. — Prošće od puta je malo riđe pri zemlji, pa će se živina provuć; — Posadio sam krunicu nuz put, to će bit dobro prošće kad izraste. prošijun-una m 'svečana verska povorka, procesija'. — Prošijun je krenio oko crkve. prošnjotat prošnjotam svr. 'promisliti, dobro proceniti sve posledice kakvog postupka'. — Ne mož njega niko natirat na čega, jel on voli sve da dobro prošnjota. proštac-šca i-štaca (g. mn. proštaca) m 'uzan kolac (na jednom kraju zašiljen)'. — Dono sam vam dva proštaca za keriteš. Izr. opružio se ko — 'pao po svoj svojoj dužini'; leži ko — 'paralizovan'. proštenje s 'crkvena slava o nekom crkvenom prazniku'. — Baćo, i ja bi išo na proštenje. proštit proštijem svr. 'pročitati'. — Po koji put je proštila, a još ne viruje svojim oćima; — Ne znam ja, rano, štit, prošti mi ti, da čujem šta mi piše moj unuk iz katana. protak-aka m 'rešeto kroz koje se prosejava sitnije zrno i služi za izradu tarane'. — Donesi protak, tribaće nam za taranu. protegnit-nem svr. 1. 'ispružiti u nekom pravcu deo tela'. — Samo što se probudi, mačka protegne noge. 2. 'leći ispruživši se'. — Ja moram posli užne malo da protegnem tilo, vi me probudite kad tribalo ić. Izr. ~ noge 'prošetati se'. ~ se a. 'ispružiti svoje telo'. ~ oma da si išo napolje, šta mi se tu vazdan protežeš. b. 'leći ispruživši se'. — Ustaj, vidi ti njega, protego se tu pa ne možemo od njeg sist na klupu. protezat (se) protežem (se) nesvr. prema protegnit (se). — Glavni sokak u našoj varoši se proteže tri kilometera. protirat-am svr. 1. 'terajući proći kuda ili mimo koga'. — Jutros rano su čobani protirali ovce pored našeg salaša. 2. 'dobiti proliv'. — Štogod me je protiralo, cilu noć sam išla napolje. protiravat-iravam nesvr. prema protirat. protivit se protivim se nesvr. 'odupirati se čemu'. — Jesam ti kazala da se ne protiviš baći: da si oma poslušo, ne bi dobio ćušku. protolkovat-ujem svr. 'protumačiti'. — Kažem ja njoj da ja znam šta triba kod notaroša, al ona mora svakom protolkovat, pa sam je i ja moro saslušat dok nije sve izdivanila. protraćit-im svr. 'nerazumno, rasipnički, uludo potrošiti'. — Naslidio je on fain, al je friško protraćio po mijanama; — Šta mu vridi život kad ga je protraćio s kojekakim bitangama. protrčat-im svr. a. 'proći trčeći, u trku projuriti'. — Mačak je jedva protrčo a za njim šarov. b. 'vrlo brzo proći'. — Kad se malo razmislim, ko da mi je mladost protrčala, tako je friško prošla. ~ se 'proskakati se'. — Puštio sam sve svinje iz obora, nek se malo protroe po avliji. protrćavat (se)-rčavam (se) nesvr. prema protrčat (se). protresat protresam nesvr. prema protrest. protrest-esem svr. 'prodrmati, zatresti'. Protresi šljivu, nek spadnu one što su zrile. protrnit protfnem svr. 'dobiti trnce u telu od straha, obamreti'. — Kad me baćo strogo pogledaje, ja već protrnem.

RICNIK 2.pdf

protrt protarem svr. 'promasirati, istrti'. Nana su me protfli rakijom i oma mi je bilo lakše. proušit se-im se svr. 'probušiti se, pokidati veze (koje služe da se nešto za što pričvrsti)'. — Proušilo se puce pa ga ne možem prišit na košulju. provala ž 'ždero, poždrljivac (fig. )'. — Samo mi nemojte dovest onu provalu, jel ako on dođe, svi ćete ostat gladni. provalit provalim svr. 'pritiskom iznutra stvoriti otvor u oemu, silom probiti'. — Nerist je provalio obor i izašo napolje. ~ se 1. 'raspući se ispustivši sve što se unutra nakupilo'. — Provalio mi se čir i sad me ne boli više. 2. 'postati nezasitljiv (fig. )'.-Ta, on ne ide već ždere, ko da mu se trbuv provalio. provaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema provalit (se). provardat-am svr. 'rasipnički potrošiti (hranu, novac i sl. )'. — Ako se ne čuva, lako je provardat da koliko imaš. provedravat (se)-edrava (se) nesvr. prema provedrit (se). provedrit provedrim svr. 'učiniti vedrim'. — Dok ne provedri malo, nećemo krećat. ~ se 'postati vedro (o nebu)'. — Provedrilo se, vrime je da krenemo. proveselit se-eselim se svr. 'provesti neko vreme veseleći se, zabavljajući se uz pesmu, svirku'. — Ne pantim da sam se tako proveselio ko onda kad smo onog kesonju, velikog bika prodali. provest-edem svr. 1. 'pokazujući kome put, pomoći mu da prođe kroz Što, mimo čega'. — Provedi Tezu kroz avliju da je ker ne ugrize. 2. 'proboraviti neko vreme negde'. ~ ujo mi je obećo da ću kod njeg da provedem cilo lito. ~ se 1. 'probaviti neko vreme u zabavi, proveseliti se'. — Bili su veliki svatovi i lipo smo se proveli. Izr. — Provo se ko bos po tinju 'vrlo rđavo proći'. providan-dna-dno 1. 'kroz koji lako prodire svetlost'. — Pendžere su male, al su virange providne, pa su zato sobe vidne. 2. 'koji omogućuje da se daleko vidi'. — Mrak jeste, al je noć providna. provijat-jem svr. 'pročistiti žito, pasulj na vetru od pleve'. — Kad proviješ gra, skupi ga u džak i odnesi na tavan. provijavat-ijavam nesvr. 1. prema provijat. 2. 'padati tu i tamo (o snegu)'. — Počo je da provijava sitan snig. provikovat provikujem svr. 'proživeti vek (sa nekim ili u radu, braku)'. — Ne želite valdar da s vama provikujem ode na salašu? provirit-im svr. 'pokazati se, promoliti se'. — Bio sam jutros na njivi i da znaš prvi kuruzi provirili. — Kogod je provirio kroz pendžer. provirivat-irivam nesvr. prema provirit. provislo s 'gvozdena drška na kojoj visi kabao, kofa'. — Uvatite obadvoj(i)ca za provislo, biće vam lakše donet taj veliki kabo vode. provodadžija m 'posrednik za sklapanje braka'. — Nane, eno ga onaj provodadžija opet iđe kod nas; kažite mu da meni ne triba nikog da komendira. provoštit provoštim svr. 'istući, izmlatiti'. — Zdravo si već naoro, zaslužio si da te provoštim. provridnit se provridnim se svr. 'postati vredan, vredniji'. — Otkako je Lajčo pošo u četvrti razred, sasvim se provridnio i dobar je đak. provrit provre(m) svr. 'početi vreti; proključati, uzavreti'. — Dočekaj da provre, p onda smanji vatru. provuć-učem svr. 'vukući proturiti kroz što, udenuti'. — Nisi provuko uzde kroz biljančuk na amu livog konja. ~ se 'proći kroz kakav uski prolaz'. — Triba na vratima od tavana većma izrizat da se mačke mogu provuć. prozelenit-im svr. 'početi se zeleniti'. — To je pravo proliće kad je sve drveće prozelenilo. prozepst-ebem svr. 'od hladnoće sasvim promrznuti'. — Dok nisam taj veliki snig odbacila, ruke su mi sasvim prozeble. prozubit se prozubim se svr. 'porečkati se, malo se posvađati s kim'. — Malo krajče jedno od drugog, štogod su se prozubili. prozujit-i(m) svr. 'proleteti mimo ili kroz što'. — Koja je cela prozujila, ta te cigurno neće ubost. prožagat prožagam svr. 'žaračem, drvetom i sl. propiriti vatru (radi boljeg gorenja)'. — Prožagaj malo vatru i metni još koje drvo da se ne utrne. prožderat proždere(m) svr. v. proždrit. proždirat-rem nesvr. prema prožderat i proždrit. proždrit proždrem svr. 'pojesti halapljivo (o životinji i vulg. o čoveku)'. — Nisam se dobro ni okrenio, a oni su već sve proždrli. prožuljat-am svr. 'pritiskajući, trljajući probušiti'. — Kud baš sad kad je mokro napolju, prožuljo sam opanak. prpušak-ška m 'sadnica vinove loze'. — Za proliće smo pripravili dosta prpušaka, podmladićemo vinograd.

RICNIK 2.pdf

prsa prsa ž mn. 'prednji deo tela od vrata do trbuha, grudi'. — Umorila se pa ne mož da divani, a po prsima se vidilo da i teško diše. prsit se-im se svr. nesvr. 'držati se ukočeno i ponosito, razmetati se'. — Šta se onaj bać Joškov Vranje toliko prsi, ni ić već ne zna ko čovik, naduva se ko pućak. prst m 1. a. 'jedan od pet pokretnih, krajnjih delova ruke ili noge čoveka'. — Urasto mi nokat u rnali prst na nogi. b. 'deo rukavice koji se navlači na prst'. — Izr. zabadat u ništo svoje prste 'mešati se nepozvan u tuđe poslove'; imat nešto u malom prstu 'nešto temeljno poznavati'; imat dugačke prste 'biti sklon krađi'; imat na svaki ~ po jednog (jednu) 'imati na izbor koliko se hoće'; isisat nešto iz malog prsta 'izmisliti što nema nikakve veze'; ić na prstima 'oprezno ići'; nije ni malim prstom maknio 'nije baš ništa uradio'; neću ga ci prstom taknit 'n'šta nažao učiniti'; ne vidi dalje od prsta prid nosom 'ograničen'; omotat koga oko prsta 'zaluditi koga'; gledat kome kroz prste 'biti popustljiv prema kome'; ~ božji 'sticaj okolnosti koji je sudbonosan za čiji život'; stavit ~ na čelo 'zamisliti se'; stavit ~ na usta 'upozoriti koga da ćuti'; to nije ni na mali ~ 'suviše je malo'; udarit koga po prstima 'sprečiti koga da nešto uradi'; u prste 'savršeno do sitnica'; prida mnom ne mož lagat, jel ga ja znam u prste. prsten m 'predmet koji ima oblik malog obruča koji se nosi na prstu kao ukras ili kao simbol braka'. — Ja sam gledo ima 1 kaki prsten na ruki i spazim joj burmu. prstenčić m dem. od prsten. prstenovat (se)-ujem (se) svr. 'veriti isprošenu devojku'. — Prstenovali su divojku, al još se nisu udivanili ka(d) će se vinčat. prstetina ž augm. od prst. prstić-ića m dem. od prst. pršnjak m 'deo ama koji se nalazi preko prsiju konja (krajeve spaja prikoleđac)'. — Dobro bi bilo metnit nov filc u pršnjak, ovaj se sasvim istanjio pa mož nažuljat konja. prt m 'ugažen put u snegu, prtina'. — Ajde da se malo prominimo, dođi na moje misto pa ti malo pravi pit. prten-a-o 'lanen, konopljan'. — Iznesi prtene uzde. prtit-im nesvr. 'praviti prtinu'. — Noćos je pao snig do kolina, a ja sam pišce krenio u varoš i cilog puta sam prtio. pruće s zb. im. od prut. — Spremili smo za zimu dosta pruća, plešćemo košarove. prućit se-im se svr. 'opružiti se, jspružiti se u ležećem položaju'. — Nako u kabanici i obučen prućio se na klupicu nuz pec. prugast-a-o 'išaran prugama'. — Kupili smo Anki za lito jedno cicano prugasto ruvo. prusluk m 'prsluk'. — Dala sam našem Stipanu baćin momački prusluk, onaj lipi na grane. prut pruta m 'odrezana tanka šiba kao sredstvo za kažnjavanje, za gonjenje stoke i sl. '. — Dobio sam prutom packe od učiteljice, nisam znao račun. Izr. drćat ko ~ 'jako drhtati'. prutić-ića m dem. od prut. pružat (se) pružam (se) nesvr. prema pružit (se). Izr. pružat se koliko je jorgan dugačak 'živeti prema svojim mogućnostima'. pružit-im svr. 1. 'dati, pribaviti kome što mu je potrebno'. — Moraš dicu izružit kad su rđava, al moraš pružit i veselje kad su dobra i vridna. 2. 'podariti, udeliti'. — Kaki bi mi bili ljudi kad ne bi prosjaku pružili komad kruva. ~ se 'leći ispruživši se'. — Kad se umori, onda se pruži na krevet u ambetušu. prvi-a-o 1. 'koji je u redu ispred svih drugih, prednji'. — Kad naiđe na prvog zeca, on se uplaši i zaboravi pucat. 2. 'koji se nalazi u neposrednoj buzini, najbliži'. — Marko mu je prvi komšija, a kažu da je prvi komšija najbliži rod. 3. 'koji se javlja kao početak čega'. — Ulazili smo s kolima u avliju, baš kad su prve zvizde izlazile. 4. 'koji se prvi put javlja u godini'. — Tetak nam je dono prve jagode iz njegove bašče. 5. 'poćetni dan u mesecu'. — Sutra je prvi veliki dan za zvaničnike, dobiće plaću. 6. 'koji je preko potreban'. — Čim stane kiša, prvo što ćemo uradit to je da ćemo uzorat još onaj jedan Ianac i onda sijat. Izr. Nije u prvoj mladosti 'poodmakao u godinama (iron. )'. ~ korak 'na početku od svih'; u prvom redu 'pre svega'; u prvo vrime 'u početku čega'; prvi se štenci u vodu bacaje 'ne raduj se prvom uspehu'; prvi komšija najbliži rod; prvi Bog pa komšija rod. prvina ž 1. 'prvi rod, plod'. — Zna se čija je prvina kad je sve gazdino. 2. 'ispočetka, ispred'. —Iz prvine je sve bilo kako triba, al to nije dugo potrajalo, pa je Bodo krenio po mijanama. prznica ž i m 'prgav čovek, svađalica'. — Teško je š njim radit, velika je prznica. prženica ž 'u masti pržen komad hleba'. — Evo ti jedna prženica i trči u škulu da ne zakasneš. pržit-im nesvr. 'žeći zracima, vrelinom (o suncu, vatri)'. — Oko podne prikinemo kopanje, jel onda najvećma sunce prži. pucanj pucnja m 1. 'prasak koji se čuje kad se metak ispali iz vatrenog oružja'. — Čula su se dva pucnja, to baćo cigurno ubijaje tvora. 2. 'oštar zvuk udarca bičem'. — Kad ja puknem bičom, taki se pucanj čuje ko da je puška pukla. pucat-am nesvr. 1. nesvr. prema puknit. 2. 'stvarati rane zbog prskanja kože'. — Smrzle šu mi se ruke i od ladnoće mi puca koža. ~ se povr. pucat (2. ). poce-eta (zb. pucad) s 'dugme'. Izr. zdrav ko ~ 'bolestan'.

RICNIK 2.pdf

pucer m 'posilni (koji se posebno brine o konju u vojsci)'. — Skoro godinu dana sam bio pucer kod jednog kapetana. pucur m 'utroba, stomak'. — Već dva sata ideš, a još nisi napunio tvoj pucur. pućak pućka m 'ćuran'. — Vidi pućka kako se napuvo ko da je sav svit njegov tako iđe. puće-eta (mn. pućići) s 'mladunče pućke, ćure'. pućka ž 'ćurka'. — Naša pućka vodi samo tri pućeta. pućkat-am nesvr. 1. 's vremena na vreme povlaćiti dimove i uspuštati pušeći iz lule, praveći pri tom kratke zvukove'. — Dida su sidili na pragu, smijuckali se na nas dicu i pućkali dim iz lule sa dugačkim kamišom. 2. 'izvoditi glasove "pućpuć" (o ćuranu, prepelici)'. — Čim se pojavim s kuruzima u kotarci, znadu da ću i(h) ranit i oma sve pućke potrče pućkajuć. pućpurikat-uričem nesvr. 'podražavati prepelicu ispuštanjem glasa "puć puruć'". — Nema lipčeg nego kad pripelice rano ujtru pućpuriču u žitu. pudar-ara m 1. 'stalni radnik u vinogradu (najamni)'. 2. 'čuvar vinograda'. — Nije pravo da se samo pudar krivi kad vrepci pobobaje trišnju. pudarina ž 1. 'kraj gde se nalaze vinogradi'. — Čim se prođe gvozdeni put, tu oma počima pudarina. 2. 'mesto gde pudar radi, obavlja poslove u vinogradu'. — Valdar sam senaio voća kad sam cio vik provo radeć u pudarini. pudarov-a-o 'koji pripada pudaru'. — Pudarov žuljač mora uvik bit oštar. pudarski-a-o 'koji se odnosi na pudare'. — Kad radovi u vinogradu počmu, pudarski dan traje od jutra pa dok se vidi. pudaruša ž 1. 'žena pudara, radnika u vinogradima'. — I ja sam pudaruša postala uz mog Janka. 2. 'neuka seljanka, neuka žena (pogrd. )'. — Mani je, to je taka alapača i pudaruša kaku triba tražit. pujkat-am nesvr. 'pozivati pse da napadnu nekoga ili nešto, dražiti'. — Da nisi pujko kera na mene, ja ga ne bi ni udario. puk m 1. 'običan' 2. 'svetina, narod, vulgus'. — Puk je dobar dok ćuti i sluša svoje gospodare. pukac izr. v. palora. — Ajde lipo prikriži didin dlan i kaži "pukac", pa poljubi ruku. puki-a-o '1. 'koji pojačava imenicu uz koju stoji kao atribut' (?!?običan ). — Šta mi tu možemo kad smo puka sirotinja?! 2. 'pravi, istinski'. — Divanite vi šta oćete, al moj sin je puki otac! 3. 'neznatan'. — Zamisli: tužio je čovika za puki sto dinara. puknit-ne(m) svr. 1. 'rascepiti se, rasprsnuti se (od jakog pritiska, širenja, zatezanja, udarca i si. y. — Nezgodno sam udario velikim kalapačom po sikiri i pukla je ušica. 2. 'ispaliti metak iz vatrenog oružja, proizvesti pucanj'. — Daj mi pušku da i ja jedared puknem. 3. 'naglo se raširiti (o glasu)'. — Borme je o vašoj ceri puko glas i u varoši. 4. 'naglo prestati živeti, kucati (o srcu)'. — Kad joj jedinica umrla, svi su se uplašili da i materi srce ne pukne od žalosti. Izr. kud puklo da puklo 'bilo šta bilo'; pukla tikva 'izašlo nešto na javnost'; ~ od smija 'mnogo se i glasno smejati'; ~ od bisa (zavisti, zlobe) 'kaže se kad se hoće da istakne visoki stepen kakvog osećanja'. pule-eta (zb. pulad) s 'mladunče magarice'. — Juče sam vidio dva puleia; — Vi, ste dico, ko kaka pulad, samo trčite za mnom. pulence-eta s dem. od pule. pulin-ina m 'mali ovčarski pas'. — Pravi pulin je mali, crni ker, kovrdžaste dlake. pulit puli(m) nesvr. 'oguliti, opelješiti koga (naročito u kocki)'. — Di su sili s Brunom da se kartaje, puliće i(h) on dok I(h) sasvim ne oćisti od novaca. pun puna puno 1. 'ispunjen, napunjen čim do vrha'. — Boca je puna, valdar ćeš je moć začepit. 2. 'koji obiluje čim'. — Crkva je dupke puna naroda. — Zerdelije su pune ploda. 3. 'koji je navršio određeno doba života'. — Nije joj sin imo ni puni šesnest godina kad je umro. Izr. ~ misec 'uštap'; ~ glava (koga, čega) 'mnogo misliti i brinuti se o čemu'; ~ tur imat 'veliki strah';puna usta koga, čega'vrlo pohvalno govoriti o kome, čemu'; pune ruke posla 'okupiran poslom'; ~ vondir obećanja 'prazno obećanje'. punačak-čka-čko dem. od pun. — Pa, nije debela, al je dosta punačka. puncat-a-o obično u. izrazu: pun puncat 'pun do krajnje granice, mogućnosti'. — Jesu 1 sva burad puna? — Al pona puncata! pundrav m zool. glista koja kao parazit živi u debelom crevu čoveka i konja Oxyurus vermucularis; samo u razg. — Nemiran je ko da mu je pundrav u guzici. pundravac-vca m 'nestaško, nemirko (fig. )'. — Sta si se toliko ušeto, ko da ti je pundravac u tur ušo. punit-im nesvr. 1. 'činiti nešto punim, ispunjavati'. — Postelje ćemo punit novom ljuskurom. 2. 'stavljati metak u vatreno oružje'. — Nemoj punit pušku dok ne izađemo u polje. Izr. ~ kome glavu, uši 'siviše mnogo govoriti o čemu'. ~ se povr. — Boce su se punile dok je trajalo vina u buretu. punka ž 'jedna vrsta kopče na ogrtaču (umesto dugmadi)'. — Na opakliji su bile prišivene punke, da bi se u slučaju velike zime, opaklija mogla zakopčat. puno pril. 'u velikoj količini, mnogo'. — Što je puno puno je i gotovo.

RICNIK 2.pdf

punokrvan-vna-vno 'koji je čiste, nepomešane rase, pasmine'. — To je ždribe od punokfvne kobiie. punolitan-tna-tno 'koji je navršio zakonom propisani broj godina za dobivanje građanskih prava'. — Po zakonu jesi punolitan sin, al kod mene ćeš bit onda kad ja to kažem. puntrat se-am se nesvr. 'mešati se (u tuđe stvari)'. — Samo se ti puntraj med njeve poslove, pa ćeš lako izvuć deblji kraj. pup pupa m 'pupoljak (1. )'. — Samo da se ovi mladi pupovi ne smrznu, biće voća koliko oćeš. pupa ž 'crvena bulka (divlji mak) u žitnim poljima, bot. Papaver rhoeas'. pupak-pka (mn. pupkovi) 'mala, okrugla udubina na sredini trbuha'. — Podigla ti se košulja pa se vidi pupak. Izr. ~ baš nije lako drišio 'težak čovek u pružanju pomoći drugome'. pupat-am nesvr. 'terati pupoljak, pupiti'. — Čini mi se da je ove godine voće rano počelo da pupa. pupčić m dem. od pupak. pupit-im nesvr. v. pupat. puplin m 'polusvilena sjajna tkanina'. — Kupila sam puplina za dvi košulje. pupoljak-oljka m 'zametak na stabljici iz koga će se razviti list, cvet, izdanak ili mladica'. — Već je kasna jesen, a naše ruže su još pune pupoljaka. pupoljčić m dem. od pupoljak. pupuška ž 'grba na hlebu (kao na drvetu čvoruga)'. — Ko dite, uvik sam se otimo za pupušku, a i sad je još volim poist. pura m anat. 'polni organ, penis'. Izr. Turi puru u saćuru, pa izvadi malog Đuru (podruglj. ). purgatorijum m (crkv. ) 'po učenju katoličke crkve, mesto gde se duše čiste od lakih grehova, čistilište'. — Koliko si grišan, ti nećeš dalje dospit od purgatorijuma. purgermajstor m 'gradonačelnik, predsednik gradske opštine'. — Tušta me pitate, ne znam ja kako se zove naš purgermajstor. purica ž dem. od pura. puričica ž dem. od purica. purit-im nesvr. 'peći kukuruz na žaru. (mladi u klipu)'. — Dok smo mi purili kuruze, svinji nam očli u štetu. purkat purkam nesvr. 'vršiti polni odnos'. purovak-ovka m 1. 'neraspuknuto zrno kukuruza, prilikom pečenja na žaru'. — Dajte vamo, dida, te purovke, to je za naše mlađe zube. 2. 'mali, sitan momak (podruglj. )'. — Vidi onog purovka: trpa se med najlipče cure, ko da su ga one željne. pusedla ž 'vrsta slatkiša od belanaca i šećera, puslica'. — Klara je dobila više pusedla od mene, to nije pravo. pust pusta pusto 'koji nije ispunjen, koji je bez ljudi, nenastanjen'. — Čiji je ono pusti salaš? Izr. Pusto mliko i kerovi loču 'loše gazdovanje'. pustinjak-aka m 1. 'čovek koji se iz verskih pobuda povukao u pustinju prekinuvši svaki dodir sa ljudima'. — Sin mu je očo u niki sveti red pustinjaka. 2. 'čovek koji voli samoću i izbegava iz raznih razloga druženje s ljudima'. — Ni s kim se on ne druži, provodi život ko pustinjak. pustoš ž 'opustošen kraj'. — Jeste oluja prošla, al je iza sebe ostavila pravu pustoš. pušač-ača m 'onaj koji puši duvan'. — Mi u kući imamo tri pušača: dida puše stivu lulu, baćo imadu lulu srebrom okovanu, a ja pušim cigaretle. pušćat (se) pušćam (se) nesvr. prema puštit (se). pušit-im nesvr. 1. 'uvlačiti u sebe i ispuštati kroz usta dim od duvana'. — U našoj kući niko ne puši. 2. 'sušiti meso na dimu'. —-Pušeno meso 'udimljeno radi konzerviranja'. — Izr. Ne puše jedan duvan 'mrze se'. ~ se 'dimiti se'. — Lipo j vidit kad snig sve pokrije: crveni krovovi salaša pobile i samo se iz odžaka puši. puška ž 1. 'ručno vatreno oružje s jednom ili dve cevi: lovačka ~, ~ jednocivka; lovačka ~ dvocivka'. 2. 'pribor za punjenje, nadevanje kobasica (Prvobitna "puška" je imala duguljasti limeni šuplji valjak, koji se punio rukom sitno iseckanim mesom — izmešanim prethodno sa belim lukom, biberom i sitnom crvenom paprikom. Drvenim okruglim "klinom" (valjkom) se ovo meso potiskivalo u creva, koja su bila navučena na metalne cevi, pričvršćene za kraj metalnog valjka i od čije debljine su zavisile i nadevene kobasice. Kasnije je izrađena puškamašina, koja je istovremeno sitnila meso i punila kobasice)'. — iđi, Lovro, pa donesi od bać Bože pušku za diven(i)ce, pa ćemo sutra pravit disnotor. Izr. Bit ko zapeta ~ 'biti spreman za što'; bit pod puškom 'služiti vojsku'; nosit ~ 'biti vojnik'; prazne piiške se dvoj(i)ca boje! pušnica ž 'prostorija u kojoj se puši meso dimljenjem, mesto gde se dimom konzervira meso (posle salamurenja)'. — Kad nema više "pod odžakom", pušićemo divenice u pušnici. puštit puštim svr. 1. 'prestati zadržavati silom'. — Pušti, doveče, kera s lanca, nek se malo protrče. 2. 'dati kome sklonište, sobu, smestiti'. — Zatražio je da ga primimo na jednu noć, mi smo ga puštili da spava kod nas. 3. 'osloboditi'. — Zarobili su ga, al su ga friško i puštili iz zarobljeništva. 4. 'učiniti da što teče'. — Kad se toliko ugojio, onda su mu puštili krv i mećali pijavice

RICNIK 2.pdf

po tilu. 5. 'ostaviti što da slobodno raste'. — Borme je i naš sin puštio bikove. 6. 'izbaciti list, mladicu, ispustiti koren (o biljci)'. — Moj ruzmarin je puštio koren, sa(d) ću ga usadit u zemlju. 7. 'prepustiti drugome nešto svoje'. — Šta mu ne puštiš da on jaši tog konja, kad toliko želi. Izr. ne ~ glasa 'ne pisnuti'; ~ koga neka ga voda nosi 'napustiti svaku brigu o kome'; ~ korake 'početi brže hodati'; ~ uzde 'napustit vlast'; ~ srcu na volju 'dati potpunu slobodu osećanjima'; ~ suze 'proplakati'; ~ pivcu krv 'mokriti'; ~ piskove 'zaplakati'. ~ se 'prestati igrati izašavši iz kola, napustiti kolo'. — Štogod se uvridila na momka i oma se puštila is kola. put puta m 1. 'dugi deo zemlje koji služi za kretanje'. — Naši salašarski putovi su dobri samo dotle dok kiša ne padne. 2. 'železnička pruga'. — iđi upravo do gvozdenog puta, p onda skreni livo. 3. 'život, trajanje'. — Nema smrti dok se ne stigne do kraja puta. Izr. Stat kome na — 'omesti rad, želje nečije'; bit na dobrom putu 'živeti čestito'; poć lošim putom 'živeti poročnim životom'; izgubit ~ 'zalutati'; izvest koga na — 'odgojiti'; nanet ~ koga 'slučajno doći, sresti se'; ~ pod noge 'krenuti na put'; ~ kola nosi 'kaže se za dobar put'; ostat na po puta 'ne dovršiti započeto'; trnovit ~ 'mučan život'; za putom bit 'neposredno pred polazak'; pitan s puta ne salazi 'ko pita ne skita'. putar-ara m 'čuvar puteva'. puteljak-ljka m dem. od put. puter m 'maslac'. — Nema boljeg grava nego kad se zaprži s puterom. putić-ića m dem. od put. putina ž augm. i pogrd. od put. putnički-a-o 'koji pripada putnicima, koji se odnosi na putnike'. — Jutros je putnički ajzliban kasnio dva sata. putonoga ž i m 'probisvet, lutalica'. — Ne volim kad svraćaje na salaš kojekake putonoge, a ja sam sama na salašu. puvat puvam/pušem nesvr. 'nečujno ispuštati iz creva smrdljive gasove'. — Nana me ruži zašto pušem pa smrdi u sobi; moram kad sam io grava. puvalo s 'otvor kroz koji vazduh struji'. — Čim prođe zima, triba oslobodit puvalo u zidu od slame da bolje aer prolazi. Izr. mrtvo ~ 'lenj i trom ćovek'. puzat pužem nesvr. 'na koienima, četvoronoške ili potrbuške pomicati se, vući se polako'. — Naši dvoje dice je puzalo, a najmlađi nikad nije puzo, oma je proodo. puzećki pril. 'puzeći'. — Zna on tako puzećki niko I(i)ko puta prić sobu tamo i vamo. puzit-im nesvr. 'puzati'. — Vidi onog malog kako puzi. R rabadžija m 1. 'vredan radnik'. — Ento je rabadžija koji zna radit. 2. 'najamni radnik, sezonski radnik'. — Pogodi se ti s Vranjom za ris, niko ti bolje neće uradit od njeg, rabadžija je to. rabadžijin-a-o 'koji pripada rabadžiji'. — Svaki petnajsti red kuruza je rabadžijin. rabadžijski-a-o 'koji se odnosi na rabadžije: ~ kosa, ~ kola, ~ kruv'. — Rabadžijski dlanovi su puni žuljova. rabadžin(i)ca ž 'žena rabadžija'. — Za snaš Margu se svaki otima, kad je dobra rabadžinica. rabar rabra rabro 'hrabar'. — On se samo pravi rabar, a znam zacigurno da se boji sam ić noćom. raboš m 'komad drveta na zidu (za beleženje crtama duga i potraživanja)'. — Ne zna pisat al raboš mu dobro vaća. rabrit (se) rabrim (se) nesvr. 'hrabriti'. — iđi i ti š njim, pa ćeš ga rabrit. rabro pril. 'hrabro'. — Nije znao jašit al se rabro držo na konju. Rac m 'pogrdan mađarski naziv za Srbina i Bunjevca'. ĸ mađ. Racz. racki-a-o 'koji se odnosi na Race, koji pripada Racima'. — Svirajte mi racko kolo. — Ko mi brani da racki divanim?! račun-una m 1. 'odnos u koji su stavljeni dati brojevi; radnja kojom se traži rezultat tih odnosa'. — Ona nije znala napisat al je u glavi imala račun. 2. 'trošak, plaćanje troška'. — Bio je siroma al nikad nije živio na tuđ račun. 3. 'spor, razmirica; zajednički posao'. — Nas dvojica imamo da izravnamo još jedan stari račun izmed sebe. 4. 'matematika kao školski predmet'. — U računu je on najbolji đak. Izr. vodit računa o kome, čemu 'brinuti se'; ne iđe mi to u ~ 'ne odgovara mi'; pokvarit kome račune 'onemogućiti kome da ostvar1 svoje planove'; polagat ~ 'odgovarati'; čist ~ duga ljubav 'jasni materijalni odnosi'. računaljka ž 'naprava za računanje'. — Da čujem kako didin unuk zna računat i brez računaljke. računanje s gl. im. od računat (se). — Računanje mi je uvik bilo najdraže kad sam išo u škulu. računat-am nesvr. 1. 'vršiti neku računsku radnju'. — Moja majka je uvik na prste računala. 2. '(na koga, na što) oslanjati se;

RICNIK 2.pdf

očekivati nešto'. — Ja sam računala da ću pod stare dane kod ćeri bit. 3. 'određivati, odmeravati cenu'. — Ja sam očekivo da ćete mi jeptinije računat. ~ se 1. 'imati o sebi kakvo mišljenje'. — Oni su se uvik u gazde računali. 2. 'razračunavati se, obračunavati se'. — Samo nek dođe, oćemo se računat nas dvoje. rad m 'obavljanje, vršenje određenog posla'. ~ ima zlatne ruke za rad. rađ-a-o 'koji nešto želi, hoće'. — Rado bi oni dali svoju ćer za Ivana. rad predl. 'za iskazivanje namere, cilja, namene'. — Upregni u kola i friško iđi rad doktora. radan-dna-dno 'koji voli da radi, vredan, marljiv'. — Zato ga svi i cine, jel je trizan, pošten i radan čovik. radaš m 'pride, dodatak, višak uz kupljenu robu'. — Nećeš propast ako baš malo maža privagne, nek bidne štogod radaša. radiša m 'vredan, radan čovek'. — Izr. U radiše svega biše, u štediše još i više! radit radim nesvr. 'obavljati kakav posao, biti zauzet kakvim poslom'. — eno ga u naslamu, tamo štogod radi; — Vince je danas počo da radi ko pisar; — Baćo već tri godine ne rade zemlju, izdaju je pod arendu. Izr. Malo radi, malo kradi, malo će dat Bog, pa će se pošteno živit. radni-a-o 'koji se odnosi na rad, koji je u vezi sa radom, koji služi za rad'. — Sutra je radni dan, dosta je bilo božićkovanja; — Nemoj da uzmeš paradeške, već one radne kajase donesi. radnik m 'onaj koji obavlja određeni posao, onaj koji se bavi određenom delatnošću: — Ne možeš ti bit dobar radnik, kad noćom ucaš, a danjom bi spavo. rado pril. 'svesrdno, spremno: — Rado bi se već i on sigro s dicom napolju, al baćo su kazali da nema sigre dok se račun ne napiše. radosan-sna-sno 'radostan'. — Ajde, Kate, da ti kažem radosnu vist. radosno pril. 'na radostan način, veselo'. — Da ste samo vid(i)li kako su nas radosno dočekali. radost-osti ž 'dobro raspoloženje, veselost'. — Evo nama gosti od radosti! rađovanje s gl. im. od radovat se. — Nikog mi radovanja što tebe vidim! radovat se radujem se nesvr. 'osećati zadodoljstvo, veseliti se'. — Kako se ne bi radovo vakim ritkim gostima. rađanje s gl. im. od rađat (se). — Ona misli da je njezino rađanje, a drugi nek dicu odgaja. rađat (se) rađam (se) nesvr. prema rodit (se). rafija ž 'liko palme (Raphia vinifera i R. ruffia), koje se koristi za vezivanje u povrtarstvu i vinogradarstvu i za izradu raznih predmeta u korparstvu'. — Spremite doveče rafiju, triba je isić za vezivanje vinograda, jel sutra ćemo, ako ne bidne kiša, vezat vinograd. raga ž 'mršav, iznemogao stari konj'. — Poslo mi je ragu da sprežem, vratio sam mu natrag, jel ja sam njemu, kad mu je tribala sprega, dao dobrog konja. ragav-a-o 'rđav, istrošen'. — Šta se fali kad stoji u tako ragavoj kući. ragavo pril. 'rđavo, loše', na ragav način'. — Jel je zdravo jel nije, ne znam, al kako vidim prase zdravo ragavo iđe. raj raja m 1. (fig. )' prema učenju raznih religija, mesto blaženstva gde posle smrti dolaze duše pravednika i gde su, prema Bibliji, boravili prvi ljudi'. — Nikola, kaki si, nikad ti duša raja neće ugledat 2. 'prekrasno mesto, ugodno za život'. ~ imam salaš sav u cviću, a oko njeg samidračovi, pa mriši cile godine, ta, pravi raj; — Šta mi pripovidaš o raju, pako je moj život, a ne raj. Izr. batina je iz raja izašla 'batina kao vaspitna mera'; zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju (v. zemlja)'. raka ž 'jama u koj'u se sahranjuje mrtvac, grob (neozidan)'. — Saranili su ga u raku, kroz malo vrime niko neće ni znat di mu je grob, jel on svoji bližnji ode noma. raka ž nar. odm. od rakije. — Oj rakijo rako, ti ćeš mene, rako, u grob polako. rakaš-aša m 'gomila'. — Skupite sve lišće na jedan rakaš, pa ćemo ga zapalit. Izr. I ker iđe na veći rakaš. rakat račem nesvr. 'kašljati glasno i teško'. — To je njemu sve od pića, sav se osušio, ništa ne ide, samo po cili dan rače. raketla ž 'raketa'. — Svašta smo vid(i)li na vašaru, čak su na jednom mistu i raketle bacali, tako su šareno svitlile. rakica ž v. rakijica. ~ ujtru kad ustanem volim da popijem po jednu rakicu. rakidžinca ž 'zgrada u kojoj se kuva rakija, pecara'. — Noćos smo pekii rakiju, cilu noć nisam spavo, provo sam u rakidžinci. rakija ž 'jako alkoholno piće koje se dobiva destilacijom od prevrele komine voća, grožđa i dr. '. ~ komovica (kom od grožđa), — šljivovica (od šljiva), voćna —, ~ dudovača (od duda), ~ od zerdelija (kajsijevača), ~ brbljača 'rakija uopšte (fig. )'. rakijara ž 'obično dve žene koje idu prositi devojku (sobom nose između ostalog i fiašu rakije, od koje piju devojački roditelji,

RICNIK 2.pdf

ako pristaju na udaju svoje kćerke)'. — Nek bidne sve kako triba, rakijare se moraje lipo primit, a na nama je da se odlučimo. rakijat-am nesvr. 'stalno piti rakiju'. — Njega ćeš najlakše nać u mijani, tamo je svaki dan, rakija. rakijetina ž augm. i pogrd. od rakija. — Samo kad bi se mogo ostavit te rakijetine, bio bi opet čovik na svom mistu. rakijica/rakijica ž dem. od rakija. — Nane. dida bi jednu rakijicu da popiju prija ručka. rakoljit (se)-im (se) nesvr. 'kokošje pevanje (obično kad hoće da snese j'aje)'. — Ona crvena kokoška se tako često rakolji, sve mi se čini da će skoro prokvocat. rakunica ž 'drvena ručka na kosištu'. — Dobro ti je kosište napravio majstor, a i mala i velika rakunica dobro leže. ram rama m 'okvir'. — Nisi imala lipči ram za vinčanu sliku? rame ramena s 1. 'deo tela između vrata i nadlaktice'. — Zametni mi džak na rame. 2. 'jedna strana krstina'. — Što su uža ramena krstinama manje će zakisnit ako kiše bidne. Izr. dok mi je na ramenu glava 'dok sam živ'; slegnit ramenima 'pokazati pokretom ramena svoje pristajanje' uvuć glavu u ramena 'pokunjiti se'. rampaš m 'mast u vrenju (vino nakon berbe) na prelazu u vino, kiselkasto mlado vino' — Kad stigne rampaš, polak Tavankućana je pod gasom. rana ž 1. 'povreda telesnog tkiva'. — Duboka rana na butini je krvarila. 2. 'ono što izaziva bolno psihičko osećanje (tuga, nesreća, briga)'. — Još je sasvim fri'ška bila rana zbog smrti matere, kad joj umre i otac. Izr. na keru rana, na keru i zarasla 'nije to ništa (kad je reč o lakoj rani)'. rana ž 1. 'hrana, jelo, namirnice za ljude i životinje, hranljive materije uopšte'. — Pripravili smo dosta rane za zimu, neće nam stoka gladovat. 2. podsm. nar. 'reč odmila u tepanju'. — To si ti, rano moja. — Zašto, rano, ne slušaš tvog baću? rani-a-o 1. 'koji nastaje rano ujutro'. — Liti se na selu, borme, radi od ranog jutra do mrklog mraka. 2. 'koji se javlja pre uobičajenog određenog vremena'. — Rana trišnj'a je već procvatala. — Od ranog ditinjstva je volio konje. ranica ž dem. od rana. ranilac-ioca m 1. 'onaj koji izdržava nekoga, koji privređuje za porodicu'. — Tušta je obitelji ostalo posli rata brez svoji ranilaca. 2. 'ranoranilac'. — Naš dida su pravi ranilac, uvik prvi ustanu. ranit ranim nesvr. 'hraniti'. — Ranim ženu i petoro dice; — Ne možem izać, ranim dite. ~ se 'hraniti se'. — Ranila se kod nas dok njezini nisu došli u varoš. ranit-im svr. 'naneti ranu'. — Ta ga je uvrida u srce ranila. ~ se 'načiniti sebi ranu; poseći se'. — BaćVranje se ranio is puške. ranit-im nesvr. 'rano ustajati, rano polaziti na posao ili put'. — Moro j'e ranit jel je ajzlibanom išo u varoš u škulu. Izr. ko rano rani, dvi sriće grabi! (posl. ). ranitelj m v. ranilac. — Sine moj, ranitelju naš. rano pril. 1. a. 'u prvim časovima, ujutro'. — Budili su me uvik rano. b. 'u sumrak'. — Rano uveče sam već išo spavat. v. 'početkom nekog razdoblja'. — Rano u proliće je naša trišnja procvatala. 2. 'pre određenog ili uobičajenog vremena'. — Ranije su se manili posla. 3. 'na početku života (u detinjstvu, mladosti)'. — Rano si počo da se momčiš. ranko/ranko 'ime kojim snaha iz poštovanja oslovljava devera (umesto po rođenom imenu)'. — Ranko, baćo su kazali da vi danas nećete ić u varoš. ranuško v. ranko. ranjač-ača m 'onaj koji „hrani" vršalicu, ubacuje žitno snoplje'. — Ranjač samo rasiče kosakom uže na snopu, rukama ga malo razvuče i pušti u vršalicu. ranjavat (se) ranjavam (se) nesvr. prema ranit (se). ranjenik m 'onaj koji je ranjen'. — Za vrime rata su skupljali pomoć za ranjenike. ranjenik-ika m 'tovljenik (o svinji)'. ~ imam u oboru sto ranjenika. rapav-a-o 'koji ima ispupčenje i udubljenje, neravan'. — Sav sam se istreso u koli na tom rapavom putu. rasad m 'mlade biljke koje služe za presađivanje'. — Tribaće priorat zemlju di je dosad rasad bio. rasadit rasadim svr. 'presaditi biljke iz rasadnika na drugo mesto'. — Baš je dobro što smo juče rasadili paradičku iz rasada, a danas je pala kiša, pa će se dobro uvatit. rasadnik m 'zemljište gde se gaji rasad'. — Mi u našem rasadniku sami odgajamo sve vrste voća za naš vinograd; voćni ~, lozni ~. rasađivat-ađivam nesvr. prema rasadit. rasanit-im svr. 'razdremati koga'. — Tako je čvrsto zaspo da su ga nana vodom morali rasanit ~ se 'razdremati se'. — Nika

RICNIK 2.pdf

buka me noćos probudila i tako sam se posli rasanio, tek sam prid zoru malo zaspo. rascipat rascipam nesvr. prema rascipii. rascipit rascipim svr. 'cepanjem, razdvojiti, raseći'. — Jedva sam rascipio onaj debeli dud, cilo prijapodne sam se š njim mučio. ~ se 'odvojiti se cepanjem'. — Rascipila se ona debela daska od koje smo tili listve pravit. rascopat rascopam svr. 'žestokim udarcem razbiti, razlupati'. — Glavu ću mu rascopat, samo nek mi dođe prid oči. ~ se 'razlupati se'. — Drž tu bocu s obadve ruke, jel ako ti ispadne, sva će se rascopat. rascvatat se-a se svr. 1. 'prekriti se cvetovima, rascvetati se'. — Bašća se šareni od klinčića, svi su se rascvatali. 2. 'pocepati se, raspasti se (ir. )'. — Moje čorape su se rascvatale, možem i(h) bacit na đubre. rascvilit (se) rascvilim (se) svr. 'rastužiti (se) rasplakati (se). — Nana su nas njevim plačom sve rascvilili. rasedlat-am svr. 'skinuti sedlo sa konja'. — Ja samo što sam sjašio, Tome je već rasedlo i odvo konja u košaru. rasedlavat-edlavam nesvr. prema rasedlat. rasicat (se) rasicam (se) nesvr. prema rasić (se). rasickat-am svr. dem. prema rasić. — Kad si znala rasickat, onđa i pokupi. rasić-ičem svr. 'oštrim predmetom načiniti posekotinu na čemu ili razdvojiti što'. — Uzmi bricu i rasiči jabuku na dvi pole, polak za tebe a drugu polu za sestru. ~ se povr. — Rasiko sam se na nož kad sam kruv siko. rasipat (se)-am (se) nesvr. prema rasut (se). rasipnički-a-o 'koji se odnosi na rasipnike'. — Koliko njim je otac čuvo i skupljo, toliko su sinovi rasipnički, ufriško će sve potrošit. rasipnički pril. 'kao rasipnici, rasipajući'. — Stariji su većma znali čuvat, sad ima mladi koji se pravo rasipnički ponašaje. rasipnik m 'onaj koji mnogo troši, razbacuje (novac, imovinu)'. — Eto vidiš iz takog mirnog momka, čim se domogo očevine, posto je rasipnik kakog nigdi nema. raskaljat raskaljam svr. 'učiniti blatnjavim'. — Ova kiša baš nije morala sad past, raskaljaće sve putove. ~ se 'postati blatnjav'. — Toliko se raskaljalo da ne možeš od blata nikud. raskidat (se) raskidam(se) nesvr. prema raskinit (se). raskidat-am svr. 'rastrgati na više delova, raskomadati, raskinuti'. — iđite, rastirajte kerove, napali su pućka i svega će ga raskidat. ~ se 'razdvojiti se kidanjem'. — Raskidali su se oblaci, valdar neće više ni padat kiša. raskinit-nem svr. 1. 'razdvojiti'. — Ona raskine kufertu, izvadi pismo i samo što je počela štit, sruši se mrtva. 2. 'prekinuti veze, odreći se čega, koga'. — Najpre je primila rakiju, a sad oće da raskine š njim, udaće se za drugog. ~ se 'prestati postojati'. — Raskinili su se oblaci. raskiselit-im svr. 'raskvasiti'. — Di ćeš u to blato, da opanke raskiseliš valda?! ~ se 'razmekšati se'. — Toliko su se čizme raskiselile da i(h) moram na peći sušit. rasklamat-am svr. 'rasklimati'. — Zašto dimaš ta vrata, rasklamaćeš stupove. ~ se povr. — Listve su se rasklamale, tribaće malo pričage zaglavit. raskokodakat se-odačem se svr. 1. 'početi kokodakati (kokoška)'. — Kako su se raskokodakale, mislila sam da će sto jaja sneti. 2. 'raspričati se, početi brbljati (fig. )'. — Čim je popio koju rakijicu, raskokodako se, pa ne mož od njeg do riči doć. raskomoćivat se-oćivam se nesvr. prema raskomotit se. raskomotit se-omotim se svr. a. 'skinuti sa sebe suvišnu odeću, radi udobnosti'. — Skinio je opakliju, šubaru i klompe, pa se raskomotio na klupici kot peći. b. 'smestiti se udobno i bez ustezanja, osećati se prijatno'. — Tolikojeveć dolazio kod nji u goste, al nikad se nije znao raskomotit, osićo se ko tuđin. raskopčat-am svr. 'razdvojiti ono što je zakopčano'. — Barem rajkopčaj taj kaput, kad već nećeš da ga skineš, vruće je unutri, pa ćeš nazepst kad izađeš. ~ se 'otkopčavši se rastvoriti odeću'. — Raskopčaj se da vi'dim taj lipi prusluk. raskopčavat (se)-opčavam (se) nesvr. prema raskopčat (se). raskoracit-oracim svr. 'raširiti, razmaknuti noge'. — Nane, sigrala sam se s muškarcima i jedared su me uvatili za ruke i tili su mi noge raskoracit, jedva sam se otela. ~ se 'stati raširenih nogu'. — Bandaš naoštri kosu, raskoraci se i počme kosit. raskoračeno pril. 'raširenih nogu'. — Toliko se naduvo da ni ne iđe ko čovik, već rašepureno i raskoračeno, raskoračivat (se)-ačivam (se) nesvr. prema raskoracit (se). raskravit se raskravim se svr. '1. 'otopiti se (sneg i led s kraja zime)'. — Sasvim se raskravilo, ni traga više nema ot sniga. 2. (fig. ) odobrovoljiti se, raspoložiti se'. — Čim je malo napunio stomak, oma se i naš gost raskravio. raskravljivat se-avljivam (se) nesvr. prema raskravit se. raskrčit raskrčim svr. 1. 'krčenjem raščistiti zemljište'. — Moraćemo onu šikaru na kraju zemlje raskrčit i onda možemo sve uzorat. 2. 'raspremiti'. — Triba tavan raskrčit prija vršidbe, jel nećemo imat di sipat žito.

RICNIK 2.pdf

raskrčivat-rčivam nesvr. prema raskrčit. raskrečeno pril. 'rašireniš nogu'. — Zbog blata na stazi morala je raskrečeno ić. raskrečit (se) raskrečim (se) svr. v. raskoracit (se). 2. 'razdvojiti pero za pisanje'. — Nane, Stipan mi je stao na pero i raskrečio ga, sad nemam š čim napisat zadaću. raskrečivat (se)-ečivam (se) nesvr. prema raskrečit (se). raskrilit raskrilim svr. 'raširiti, razviti (o krilima, rukama i sl. )'. — Nisam dobro ni ušla u sobu, a majka rašire ruke da me zagrle; — Razdriši i raskrili maramu, da vidim šta imaš u tom tvom bućuru. ~ se 'raširiti se'. — Šta si se raskrilila s tvojim sigračkama na srid sobe. raskriljivat (se)-iljivam (se) nesvr. raskrilit (se). raskrstit (se) raskrstim (se) svr. 'raskinuti, osloboditi se koga, čega'. — Ne pijem više, ja sam s tim odavno raskrstio. raskršće s 'raskrsnica'. — iđi s ovim putom do prvog raskršća, p onda skreni nalivo. raskrupnit se-nim se 'raskrupnjati se'. — — Za ovo godinu dana je i poraso i raskrupnio se. raskrupnjavat se-upnjavam se nesvr. prema raskrupnit se. — Raskrupnjava se junica, biće to lipa krava. raskrvavit-rvavim svr. 'učiniti da poteče krv'. — Tako ga je udario po uvetu da ga je oma raskrvavio. ~ se 'postati krvav'. — Uradi već štogod s tim klincima što vire iz leca, već koji put sam se na njl raskrvavila. raskućit-im svr. 'osiromašiti, upropastiti (rđavim radom, deobom i sl. )\ — Lako je raskućit, al je teško steć. ~ se 'ostati bez kuće, bez imovine'. — Sve što su talovali raskućilo se, sad moraje u nadnicu da ne umru od gladi. raskukurikat se-uričem se svr. 'raskukurekati se'. — Ne znam šta se naš pivac toliko raskukuriko?! raskuvat-am svr. 'dugim kuvanjem učiniti preterano mekim'. — Skini taj lonac s vatre, raskuvaće se meso. ~ se 'raspasti se od suviše dugog kuvanja'. — Tila sam metnit u dunc višnje, al su se raskuvale, pa ćemo i(h) poist. raskuvavat (se)-uvava (se) nesvr. prema raskuvat (se). raskvasit-im svr. 'razmekšati natapanjem u vodi ili drugoj tečnosti'. — Noćašnja kiša je raskvasila zemlju i nećemo moć orat dok se ne osuši. ~ se 'postati vlažan'. — I čizme su mi se raskvasile od blata po kojem sam moro ić. raskvocat se-oca(m) se svr. 'početi kvocati (o kokoški, pred početak ležanja na jajima)'. — Nismo imali mlogo kokošivi, al i te su se raskvocale, pa ćemo sad morat kupovat jaja. rasod m 'slana voda u kojoj je kiseli kupus, rasol'. — Samo rasoda traži, jel kaže: gori mu pako u trbuvu posli noćošnjeg lumpovanja. raspačat-ačam svr. 'razdeliti'. — Sad je kasno da svituje sinove, kad j'e svu zemlju raspačo, pa ga više niko ne sluša. raspačavat-ačavam nesvr. prema raspačat. — Dok sam ja živ, dico, moju zemlju neću raspačavat. raspadat se-am se nesvr. prema raspast se. raspametit se-ametim se svr. 'izgubiti pamet, sposobnost rasuđivanja'. — Sve je šta je, al ako se naskoro ne mani pijančenja, to će me raspametit. rasparat (se) rasparam (se) svr. v. parat. —-Rasparo mi se kaput na leđi. rasparit rasparim svr. 'razdvojiti predmete koji čine par'. — Čitavo veče sam slagala rasparene čorape, koj to vidio, da ste taki aljkavi. ~ se 'odvojiti se od svog para'. — Kome je to palo napamet da se raspare ona dva dobra konja. rasparivat (se)-arivam (se) nesvr. prema rasparit (se). raspartižit se-artižim se svr. 'napraviti nered'. — Dico, šta ste se raspartižili s otom vašom bogažijom na srid sobe, oma da ste to sklonili. raspasat se-šem se svr. 'skinuti pojas, osloboditi se pojasa'. — Raspasala se i skinila suknju. raspasivat se-asivam se nesvr. prema raspasat se. raspast se raspadnem se svr. 'pretvoriti se u bezobličnu masu, biti razoren, rasuti se; rasprsnuti se'. — Bacila sam onu veliku bundevu, istrunila je i sva se raspala; Šta ne spališ te tvoje stare opanke, vidiš da su se raspale; — Volim ovo ruvo i nosiću ga dok se ne raspadne. raspavat se raspavam se svr. 'spavati preko normalnog vremena čvrsto i dugo'. — Raspavo se, pa će izgleda i užnu prispavat. raspečit raspečim svr. v. raskrečit (l. )\ — Ti si žensko, pa moraš znat da je sramota da sidiš tako raspečena. ~ se v. raskrečit se. — Vidi je, raspečila se ko žaba zelena. raspeće s 'slika raspetog Hrista; izvajan lik Hrista raspetog na krstu, raspelo'.

RICNIK 2.pdf

raspekmezit se-im se svr. 'početi bezrazložno, razmaženo kmečati'. — Na njeg nek padne kap kiše već se raspekmezio. raspet se raspnem se svr. 'opteretiti se radom, obavezama i sl. — Ne možem sama uradit, ravno da se raspnem. raspikuća m i ž 'osoba koja preterano mnogo troši, rasipnik, rasipnica'. — Raspikuća zna samo za „odnet" a nikad se ne siti za „donet" u kuću. raspilat-am svr. 'raspiliti'. — Dono sam od komšije priku pilu, pa ćemo raspilat onaj dud što smo ga juče izvadili. raspisat raspišem svr. 'za života u pismenoj formi podeliti imovinu'. — Ne znam je 1 istina, al pripovida se da je bać Tome raspiso svu zemlju na sinove, a ćerima neće ništa da da. raspisivat-isivam nesvr. prema raspisat. raspitat raspitam svr. 'doznati ispitujući nekoga'. — Raspitaj kot komšije s kojim ne divane, on će ti najprija kazat. ~ se 'pitajući saznati'. — Raspitaj se svud po selu i ne vraćaj se dok ne saznaa istinu. raspitivat (se)-itivam (se) nesvr. prema raspitat (se). — Probaj se raspitivat u dućanima. raspivat se-am se svr. 'sav se predati pevanju'. — Volim rano uranit i slušat tice kad se raspivaje. rasplakat-ačem svr. 'naterati na plač, ražalostiti do suza'. — Nemoj zlim na malu, zdravo je laka na suze, oma ćeš je rasplakat. ~ se 'briznuti u plač'. — Ko se ne bi rasplako, kad izgubiš najdraže. rasplašit-im svr. 'plašeći rasterati'. — Našo si di ćeš pucat, rasplašićeš mi svu živinu. ~ se 'razbežati se u stranu'. — Dico, iđite na žito i zdravo vičite i mlatarajte rukama, moždar će se vrane rasplašit i odletit da nam ne prave štetu. rasplest-etem svr. 'osloboditi konac, nit ili pojedine delove onoga što je bilo opleteno, rasuicati; razviti, raspustiti'. — Skoro je bila već naštrikala čorapu, kad, valdar joj se štogod nije dopalo i rasplete svu, pa krene ispočetka. ~ se 'raspustiti pletenice, kosu; razmrsiti se, razvezati se'. ~ uvik se ona štogod bunila, pa je zaradila ćušku, da joj se sva pletenica rasplela. rasplod m 1. 'rasplođavanje'. — To su krave za rasplod. 2. 'priplod, priraštaj'. — Ovi prasici su rasplod od moji krmača. raspojasat se-am se svr. 1. 'skinuti sa sebe pojas, raspasati se'. — Žandari su ušli u mijanu, raspojasali se i sili da večeraje, to i(h) je stalo života. 2. 'postati razuzdan, raspustiti se'. — Badavad su njegovi to pokrivali, al kad se on raspojaso znao je i po tri noći bančit. raspojasavat se-asavam se nesvr. prema raspojasat se. raspon m 1. 'rastojanje između dva suprotna kraja jednog predmeta'. — Mali je raspon tvoji klišta, neću moć uvatit veliki muter. 2. 'prečaga između ručica na plugu'. — Za raspon na plugu se obično vežu uzde i tako je lakše držat plug i upravljat konjima. raspor m 1. 'razrez (na odeći), otvor'. — Kroz mali raspor smo punili postelju novom ruskuljom. 2. 'prečaga između ručica na plugu, raspon (2)'. — Sidio je na rasporu od pluga. 3. drvena motka (oko 80 cm. dužine, čiji se krajevi vezuju za alke upregnutih konja)'. — Moramo metnit raspor med konje da se ne mogu grist. raspradla ž samo u izrazu: biće i raspradle (nešto što se samo poželeti može, a inače ga nema (sl. kao: Biće ko na Božić rokve). — Samo vi dođite, bi'će svega i svačega pa i raspradle. raspravit-im svr. 1. 'iseći zaklanu životinju ili živinu i pripremiti meso za dalju upotrebu'. — Ti pripravi lonac, peršin, šargaripu, i drugo što tri'ba, a ja ću za to vrime raspravit pivca. 2. 'rešiti međusobni spor'. — Neću s tobom, to ću ja raspravit s tvojlm baćom. raspravljanje s gl. im. od raspravljat (se). — Dokleg ćete vas trojica? — Već po dana raspravljanje traje na jednom svinčetu?. — Svaki dan se štogod raspravljaje, ni'kad kraja njevom raspravljanju. raspravljat-am nesvr. prema raspravit 1. ~ se 'svađati se, prepirati se'. — Neću se ja ode s tobom, prid tolikim svitom, raspravljat. rasprcat rasprcam svr. 'rastaviti neki mehanizam na delove'. — Vidim da si rasprco sate, ko će ti sad sastavit? ~ se povr. — Kad se mož rasprcat, onda se mož i sastavit da bidne dobro. raspredat (se) raspreda(m) (se) nesvr. prema rasprest (se). raspremat (se)-am (se) nesvr. prema raspremit. raspremit-im svr. 'staviti svaku stvar gde joj je mesto, urediti'. — Anka, ti raspremi sobu i kujnu, ja ću dotleg pomust kravu. rasprest-edem svr. 'razviti ono što je bilo upredeno, razmrsiti'. — Duže traje da jednu čorapu raspredem, nego tri da naštrikam. ~ se 'razviti se, poteći'. — Kad se prelje late i raspredu, milina i(h) je gledat, pa još kad uz to i zapivaje preljske pisme. raspripovidat se-ovidam se svr. 'raspričati se'. — Maca stala pa se raspripovidala, a poso nek stoji, glavno je da nadnica iđe. rasprodat-am svr. 'prodati raznim kupcima'. — Sve sam ovce rasprodo, nisam mogo nać čobana, a ja nemam nikog ko bi i(h) čuvo.

RICNIK 2.pdf

rasprodavat-odajem nesvr. prema rasprodat. — Rasprodavo dok je trajalo didovine. raspušćat (se) raspušćam (se) nesvr. prema raspuštit (se) ² Raspušćaje se dica kućama, nika bolest je zavladala. raspušćeno pril. 'suviše razmaženo, razuzdano'. — Badavad sad mater viče na njeg, on se samo raspušćeno ponaša. raspušten-a-o 1. trp. prid. od raspuštit (se). 2. 'razmažen, neobuzdan'. — Ja bi ti savitovala da se ne družiš s otim raspuštenim deranom, jel od njeg ćeš samo rđavo naučit. raspuštenica ž 'razvedena žena'. — Otkako je raspuštenica nikako ne mož da se skrasi digod. raspuštenik-ika m 'čovek koji se razveo sa ženom'. — Dosta dugo je on već raspuštenik, nije mu lako, sam je s tolikom dicom. raspuštit raspuštim svr. 1. 'odobriti razlaz'. — Danas su đakove raspuštili kućama, zato što tušta dice ima bolesne. 2. 'učiniti neposlušnim, nehatnim, neradnim'. — Raspuštili su dicu i sad niko š njima ne mož na kraj izać. 3. 'rasplesti, opustiti kosu'. ~ imala je pletenice, a sad je raspuštila kosu i skoro joj dođe do pojasa. ~ se 1. 'postati neposlušan'. — Raspuštila se dica i nikog više ne slušaje. 2. 'prekinuti' igru, rasturiti se'. — Čim se kolo raspuštilo, ona je potrčala a ja za njom. raspuzat se raspužem se svr. 1. 'ugojiti se, odebljati'. — Kažeš da nije debela, a sva se raspuzala pa kad iđe gega se ko patka. 2. 'splasnuti'. — Tako mi se lipo krenio kolač, a ne znam zašto mi se u peći sav raspuzo?! rasrdit rasrdim svr. 'izazvati srdžbu u nekome, razljutiti, naljutiti'. — Čudna je ćud te kobile, najpre je moraš rasrdit i onda vuče da ne mož bolje. ~ se 'postati srdit, razljutiti se, naljutiti se'. — Rasrdio se na me samo zato što sam jedared s komšijom očla u kolo. rast m 1. bot. hrast. Quercus. 2. 'rastenje'. — Čovik je malog rasta. rast-em nesvr. 1. 'postajati veći, razvijati se (o mladim ljudskim bićima i životinjama)'. — Nevolja je što dica rastu i stare. 2. 'postajati veći (o biljkama)'. — Raste trava po ciloj avliji. 3. 'povećavati obim, narasti'. — I naše selo raste, sve nas više ima. — Frišak je bio kvas i kruv dobro raste. ~ se 'pariti se (o kokoškama i pticama uopšte'. — Rastu se kokoške, biće dobri jaja za nasađivanje. rastajat se-jem se nesvr. prema rastat se. rastakat rastačem nesvr. prema rastočit. rastanut-a prid. 'razveden'. — Ona je rastanuta već tri godine, kažu da će se ufriško opet udat za jednog rastanutog čovika. rastanjit rastanjim svr. 'pritiskivanjem ili rastezanjem učiniti tanjim'. — Kad se tisto krenilo, rastanjila ga je i formom pravila pogačice. ~ se 'postati tanji'. — Malo se više rastanjila neg što triba, pa je friško vatra stegnila, zato nije narasla pogača. rastanjivat (se)-anjivam (se) nesvr. prema rastanjit (se). rastat se rastanem se svr. 1. 'razići se'. — Prošla je bila ponoć kad smo se rastali. 2. 'prekinuti bračnu zajednicu'. — Rastali su se prija po godine. rastavit-im svr. 1. 'udaljiti jedno od drugog, razdvojiti'. — Buckaje se ona dva ovna, iđi rastavi i(h) 2. 'rasklopiti, demontirati'. — Bog zna koliko je on već kola rastavio i sastavio. ~ se 1. 'rastati se, odvojiti se'. —Jedva su se rastavili toliko su se zakrvili. 2. 'raspasti se na delove'. — Konji su bižali, a ja sam mislila da će se kola u komade rastavit. rastavljat (se)-am (se) nesvr. prema rastavit (se). rasteć-ečem svr. 'potrošiti, raskućiti'. — Lakše je rasteć neg steć. ~ se 1. 'propasti, upropastiti se'. — Bilo je, bilo svega i svačega, al rasteklo se. 2. 'rasušiti se'. — Bure se rasteklo, triba stegnit obručove. rastegnit-nem svr. 1. 'istezanjem ili pritiskom učiniti dužim, širim; istanjiti, razviti'. — Mara je lipo natanko rastegla tisto, onda mora da bidne dobra pogača. 2. 'razvući kazivanje; otegnuto, lagano govoriti'. — Kad bać Nikola rastegne divan, niko ga ne mož iščekat da kaze šta je tio. ~ se 'razvući se; izdužiti se'. ² Kad su svatovi krenili, tako su se kolija rastegla da se nije vidio ni početak ni kraj. rastezat (se) rastežem (se) 1. nesvr. prema rastegnit (se). 2. 'otezati se, maziti se'. — Pajice, sramota je koliko se ti rastežeš prid tim svitom. rastit rastem nesvr. v. rast (zast. ). — Vidićeš ti moje kuruze kad počnu rastit. rastočit rastočim svr. 'presuti tečnost iz jednog suda u više sudova, pretočiti'. — Rastočili smo rakiju u boce, bila je dvi godine u malom buretu. rastolmačit-olmačim svr. 'protumačiti, razjasniti'. — Ja to ne razumim, a vi ako oćete rastolmačite mi, pa ću onda znat šta triba da radim. rastrembuvat-embuvam svr. v. rastrvit. — Kad odem u varoš, nemoj da tvoje sigračke rastrembuvaš svud po sobi. ~ se v. rastrvit se. — Kudan su išli, svudan su se rastrembuvalii. rastrgnit-nem svr. 'iskomadati zubima'. — Ker je rastrgnio kokošku. ~ se 'preopteretiti se raznim poslovima'. — — Ne možem se ja rastrgnit na sto strana, triba i vi štogod da mi pomognete. Izr. ~ od posla 'rastrgnuti se'.

RICNIK 2.pdf

rastriznit rastriznim svr. 'vratiti u trezno stanje'. — Stane, daj rasoda da me rastrizni. ~ se 'postati opet trezan'. — Kad je vidio žandare, oma se rastriznio. rastriž-iža m 'prorez na odelu'. — Rastriž na suknji se uvik oblačio naprid tako da ga pokrije pregača. rastroćkat se rastroćka(m) se svr. 'od udarca razbiti se, raspasti se u paramparčad (trula bundeva)'. — Nosila sam u kotarci jaja što sam skupila, okliznila sam se i pala, sva su se jaja rastroćkala. rastrvit rastrvim svr. 'napraviti nered, razbacati stvari'. — Zar nemaš drugo misto za sigranje, baš si morala sve rastrvit u sobi?! ~ se 'rasuti se na sve strane, bez ikakvog reda'. — Rastrvilo se svudan alata di su radili, sad moramo svi za njima kupit. rastrzano pril. 's prekidima'. — Nikad nisam imo mira u kući, rastrzano sam i učio. rastrzat-žem nesvr. 1. nesvr. prema rastrgnit. 2. 'mučiti različitim težnjama ili obavezama, raspinjati'. — Dugo je bio rastrzan između svoje žene i rođene matere, to ga je i upropastilo. ~ se nesvr. prema rastrgnit se. rastužit rastužim svr. 'učiniti koga tužnim, ožalostiti'. — Javili su mu da mu je brat umro, to ga je rastužilo. ~ se 'postati tužan, ražalostiti se'. — Zašto si se rastužila, kupiću i tebi novo ruvo. rastvorit rastvorim svr. 1. 'raširiti, otvoriti'. — Rastvori većma vrata da ne zapnu kola kad budu ulazila; — Rastvori on knjigu, samo ne čita iz nje. 2. 'pomešati sa drugom materijom praveći rastvor'. — Rastvori malo više modrog kamena, a manje kreča. ~ se 1. 'otvoriti se, rasklopiti se, rastaviti se'. — Rastvori se, o zemljo, pa da propadnem prid ovom sramotom. 2. 'pomešati se s drugom materijom čineći rastvor'. — Neće se katranj rastvorit u ladnoj vodi. rasušit se rasuši se svr. 'ispucati zbog gubitka vlažnosti (o drvetu, drvenom sudu i sl. )'. Odguraj ono bure ispod naslama na bunar, triba ga češće polivat, rasušilo se. rasušivat se-ušiva se nesvr. prema rasušit se. rasut raspem svr. 1. 'proliti, prosuti'. — Drž zdil(i)cu upravo, nemoj da raspeš brašno iž nje. 2. 'neštedimice potrošiti'. — Nije baš mlogo ni imo novaca, al za kratko vrime je rasuo sve što je imo. ~ se 'prosuti se'. — Rasuli su se klinci i(z) škatulje. 2. 'rasturiti se, razići se'. — Kako to ćuvaš kad su ti se ovce svud rasule. rasvitlit rasvitlim svr. 1. 'jako osvetliti'. — Rasvitli vamo, ne vidim di su se rasule igle. 2. 'potpuno objasniti, protumačiti'. — Ti to meni tako lipo rasvitiiš ko da is knjige pridičiš. ~ se 1. 'osvetliti se'. — Odjedared se rasvitlila cila soba, zato što je sivalo i grmilo napolju. 2. 'postati jasan, razgovetan (fig. )'. —-Sve se med nama na kraju rasvitlilo i mi smo očli kući zadovoljni. rašak raška m 'motovilo za pređu'. — Toliko smo imali vune da je majka danima namotavala pređu na rašak. Izr. raškom udaren 'ćaknut, malo poremećen'. raščeprkat-am svr. v. čeprkat. — Kokoške su raščeprkale plivu u naslamu. raščešat (se) raščešem (se) svr. 'češući razgrepsti'. — Raščešo sam krastu na nogi; — Raščešo bi se i ti, da te tako svrbi ko mene. raščešljat (se)-am (se) svr. a. 'češljajući urediti, doterati'. — U jednoj ruki je držala ogledalo, a drugom je raščešljala kosu. b. 'rastaviti vlakna vune'. — Nema spavanja dok ne rašcešljamo vunu. raščešljavat (se)-ešljavam (se) nesvr. prema raščešljat-(se) uvik je prija spavanja raščešljavala kosu. raščinit raščinim svr. 1. 'izrezati na komade'. — Ne mož ovu pućku nožom raščinit, ode triba sikira. 2. 'smanjiti jačinu nečega, razblažiti'. — Raščini malo s vodom, vako je zdravo jak sirćet. raščupat (se)-am (se) svr. 1. 'učiniti čupavim, razbarušiti kosu (kome)'. — Valdar ste se opet tukli kad si tako raščupan?! 2. 'čupajući prorediti'. — Kazo sam vam još juče da triba raščupat peršin i šargaripu, a vi još ni danas niste to uradili; — Kako si se samo tako znao raščupat, ko da si se s vitrom tuko. raščupavat (se)-upavam (se) nesvr. prema raščupat (se). raščut se-ujem se svr. 'čuti se nadaleko, razglasiti se'. — Došo sam i ja da probam to vaše vino, znate, čak kod nas se raščulo da imate najbolje vino u kraju. rašepurit se-epurim se nesvr. 'raširiti se'. — Taj sic je za dvoje, šta si se rašepurio ko da je samo tvoj. rašijast-a-o 'koji je u obliku rašalja, koji ima rašlje. — Grane smo morali poduprit rašljastim kolcima da se ne slome po(d) teretom velikog ploda. rašljat se-a (se) nesvr. 'granati se kao rašlje, račvati se'. ~ imali smo dva puta, a obadva su se rašljala i lako se čovik mogo zbunit ako nije tudan još išo. rašlje rašalja ž mn. 'mesto gde se drvo grana, račva'. — Mogo bi u rašljama pnspavat tako nam je velik or. rašljice-ica ž mn. dem. od rašlje. rašta pril. 'zbog čega, zašto, iz kakvog razloga'. — Ajde, kaži ti meni rašta su te poslali, jel me vako samo zadržavaš. raštrkan-a-o 1. trp. prid. od raštrkat. 2. 'čije su kuće udaljene jedna od druge, razbacan'. — Salaši nisu ušoreni već raštrkani svud po zemlji. raštrkano pril. 'na nejednakim odstojanjima'. — Oko salaša su raštrkano nasađeni dračovi.

RICNIK 2.pdf

raštrkat raštrkam svr. 'rasterati na razne strane'. — Pazite, dico, da ker ne saleti guske, jel će i(h) sve raštrkat. ~ se 'otići na razne strane, rasuti se'. ~ imali smo više dice, al sve se to poženilo i poudavalo, a onda se raštrkali svaki za svojim putom. raštrkivat se-rkiva(m) se nesvr. prema raštrkat (se). rašvedit se rašvedim se svr. 'razboleti se'. — Nisam išo na vašar, rašvedio sam se ti dana i moro sam ležat. ratar m 'zemljoradnik'. — U ratara crne ruke al je bila pogača. ratos pril. u izrazu: ~ te bilo 'đavo nek te nosi'. — Ratos, diko, i bogatstva tvoga, kad te moje srce ne voli (nar. )'. ratosit se-im se svr. 'ratosiljati se'. — Oće ona tebe, a samo da se ratosi onog ludog Bone. rav rava m 'čiviluk'. — Di tražiš, ne vidiš da ti je šepica na ravu. ravan ravna ravno 1. 'koji je bez izbočina, bez neravnina'. — Na mojoj zemlji nema ni jedne grede: ravna je ko tepcija. 2. 'koji je prav, neiskrivljen'.-— Kake si mi to klince dono, ni jedan nije ravan. 3. 'pun, ceo, čitav'. — Sad je ravno misec dana kako je uzajmio a kazo je da mu triba samo na dva tri dana. ravić/ravić-ića m 'mali rav'. ravnica ž 'ravna površina zemlje; nizija'. — Malo ima zemlje bolje od bačke ravnice. ravnik m 'raonik'. — Skini ravnik s pluga i odnesi ga kovaču da ga otkuje i naoštri. ravnit ravnim nesvr. 'poravnati, ravnati'. — Neću da ravnim kad će svinji opet iskopat tu mokru zemlju. ravno pril. 'upravo, baš ni manje ni više'. — Skupila sam za sirotinju ravno deset stari pokrovaca; — Neću se za njeg udat, ravno da pucaje u mene. razastrit razastrem svr. 'raširiti, prostreti'. — Razastrla sam postelju da se malo promane; — Razastri pokrovac pa ćemo na njeg sist. ~ se 'raširiti se, rasprostreti se'. — Jutros se tako razastfla magla da se prst prid nosom ne vidi. razbacat (se) razbacam (se) nesvr. 'rasuti bacajući'. — Juče smo izneli sve đubre na njive, danas ćemo samo razbacat. razbacit razbacim svr. 'razbacati, rasuti po većem prostoru'. — Čim ručaš, uzmi vile i razbaci sino da se suši. razbacivat-acivam nesvr. prema razbacit. ~ se 1. nesvr. prema razbacit se. 2. 'hvalisati se, razmetati se. — Ne volim sidit s takima koji se samo razbacivaje. razbarušit (se)-arušim (se) svr. 'raščupati (se), zamrsiti (se)'. — Kosa ti se razbarušila ko naviljak slame, zašto se ne očešljaš?! razbarušivat (se)-arušivam (se) nesvr. prema razbarušit (se). razbijat (se) razbijam (se) nesvr. prema razbit (se). razbisnit razbisnim svr. 'razjariti, ražestiti'. — Šta on š njim radi, ja ne znam, al kadgod on deka uvik konje razbisni. ~ se 'ispuniti se besom; početi besneti'. — Razbisnili se ovnovi pa se već dva sata buckaje ko ludi. razbistrit-im svr. 'razjasniti', raščistiti'. — Nemojte se mučit, samo se sve većma zapetljavamo, kad dođu dida, oma će oni to razbistrit. ~ se 1. 'prolepšati se, razvedriti se (o vremenu)'. — Kako se sinoć smiknilo, a vidi jutros se sasvim razbistrilo. 2. 'osloboditi se zbrkanosti'. — Al kad mi se razbistrilo u glavi, proradio mi je i jezik. razbit (se) razbijem (se) svr. 1. 'razlomiti, slomiti'. — ispala mi čaša a ni se razbila. b. 'povrediti, raskrvariti (udarcem ili pri padu)'. — Nezgodno je pao i razbio nos. razbit-a-o 'razbijen'. — Šta ne baciš to razbito ogledalo? razbižat se-i(m) se svr. (pobeći na razne strane'. — Svi su bili na kruški, al kad su me vid(i)li da iđem, razbižali su se ko vrepci. razblaznit-im svr. 'razmaziti'. — Razblaznila je svoju jedinicu, pa joj se sad popela na glavu. razblažit (se) razblažim (se) svr. 'učiniti neku tečnost ređom (dodajući vodu ili neko drugo sredstvo), ublažiti jačinu'. — Uli još malo vode u sirćet, triba ga još malo razblažit. razblaživat (se)-aživam (se) nesvr. prema razblažit (se). razboj-oja m 'tkački stan'. — Liza baš sad uvlači osnovu na razboju. razbolit-im svr. 'učiniti bolesnim'. — Ne bolest, tuga ga je razbolila. ~ se 1. 'postati bolestan'. — Svi su se odjedaredrazbolili. 2. 'postati mekano, rastegljivo (fig. )'. — Prisnac se sav razbolio, ne mož ga sić, već ga kašikom moramo vadit iz tepcije. razbubat razbubam svr. 'proneti glas, razbubnjati (fig. )'. — Ti si kazala Mariji, a Marija je razbubala po cilom selu. razbudit (se) razbudim (se) svr. 'probuditi'. — Kako ja vidim, ti se još nisi razbudio. razburažit se razburaži(m) se svr. 'proširiti stomak'. — Razburažila se krava, izgleda da je stevna.

RICNIK 2.pdf

razdaljina ž 'rastojanje, razmak'. — Ne dili nas razdaljina, već opaka narav mog brata. razdanit (se) razdani (se) svr. 'zabeleti, zasvetleti (o danu), svanuti'. — Ajde, sine, već se uveliko razdanilo, a ti još u krevetu. razdanjivat (se)-anjiva (se) nesvr. prema razdanit se. — Vidi se da je lito, rano se razdanjiva. razdat-am svr. a. 'razdeliti sve, ispoklanjati'. — Razdo je još za života svu zemlju i sav sermaj sinovima, pa sad pod starost nema iš čeg da živi. b. 'dati u više prilika većem broju lica'. — Razdo je novac mlogima, računajuć da će od kamate živit, a dužnici sad neće da mu plate kamatu ni da vrate novac. razdavat razdajem nesvr. prema razdat. razderat razderem svr. a. 'pocepati, iskidati'. — Razderala je pismo na komadiće samo da ga niko drugi ne mož pročitat. b. 'rascepiti, raseći'. — Ako čujem još samo jednu pcovku od tebe, usta ću ti razderat. ~ se 'razvikati se'. — Šta ćeš ti kod nas? ~ razderu se baćo na komšiju s kojim već odavno ne divane. razdilit razdilim svr. 1. 'očešljati na razdeljak (kosu)'. — Zapantio sam ga dobro; imo je zavrnite brkove i kosu je nosio razdiljenu sridom glave. 2. 'dati većem broju lica, razdati'. — Sve staro ruvo je razdilio prosjakovima. ~ se 'izvršiti međusobnu podelu, podeliti se'. ~ oma posli očeve smrti, braća su se razdilila i sad svaki za sebe živi. razdiljak-iljka m 'linija od koje se kose na glavi razdeljuju na dve strane'. —Nena su uvik imali razdiijak sridom glave. razdiljivat (se)-iljivam (se) nesvr. prema razdilit (se). — Braća smo, pa ćemo se braćinski i razdiljivat. razdit razdijem svr. 'rasturiti ono što je zdenuto'. — Vitar nam je noćos obadve kamare razdio. razdražit razdražim svr. 'jako uznemiriti, rasrditi'. — Napolju se čula nika pucnjava i to je razdražilo kerove pa sad laju ko bisni. ~ se 'jako se uznemiriti; rasrditi se'. razdraživat (se)-aživam (se) nesvr. prema razdražit (se). — Samo ti razdraživaj ovna, al kad se zaleti na te, onda biž kud znaš! razdrimat razdrimam svr. 'rasaniti, razbuditi'.-— Poli ga vodom, jel drugačije ga neš razdrimat. ~ se 'rasaniti se, razbuditi se'. — Ajde, linčino razdrimaj se već jedared. razdrišit razdrišim svr. 'drešenjem petlje odmotati ono što je bilo uvezano, razvezati. — Sila je na srid sobe, metnila bućur prida se i razdrišila ga. ~ se 'odvezati se, razvezati se'. Izr. razdrišio mu se jezik 'počeo je govoriti'. razdrišivat (se)-išivam (se) nesvr. prema razdrišit (se). — Nećeš razdrišivat bućur dok ne stignemo kući. razdrockat se razdrocka se svr. 'raspasti se (kao trula bundeva), razbiti se'. — ispala mi je kotarca iz ruke, a u njoj su bila jaja i sva su se razdrockala. razduvat razduvam svr. 1. 'duvanjem rasterati, razneti'. — Ako vitar ne razduva oblake, biće oluje. 2. 'raspiriti, rasplamteti (vatru)'. — Razduvaj malo vatru da bolje gori. ~ se 'početi jako duvati'. — Alaj se danas vitar razduvo. razđapit razđapim svr. 'širom otvoriti, rastvoriti, raširiti'. — Šta si iazđapio ta vrata, ko da nji deset iđu za tobom?! — Vidi ga, razđapio je usta, samo da mu švrače uleti; Jel tako triba sist na stoc i razđapit noge da ti se guzica vidi?! razgala m 'onaj koji se u svakoj prilici snađe, koji nađe izlaz iz svake situacije'. — Pitajte vi samo bać Tomu, vidićete da će on nać odvida i vašoj nevolji, ta ne zovu njega badavad razgala. razgalit razgalim svr. 'otkloniti nešto nelagodno, olakšati'. — Daj mi malo ladne vode da me razgali; — Svirajte mi štogod veselije da malo dušu razgalim. ~se 1. 'osvežiti se, okrepiti se'. 2. 'oraspoložiti se, razveseliti se'. — 3. 'razvedriti se, razbistriti se'. — Kaka te kiša spopala, valdar vidiš da se razgalilo. razgaljen-a-o 'sposoban, spreman da raščisti i sredi zapletene situacije'. — Dida su uvik bili razgaljen čovik. 2. trp. prid. od razgalit. razgaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema razgalit (se). — U mojoj kući ima ko će razgaljivat, a ti nisi tai! razgazit (se)-im (se) svr. 1. 'gaženjem utabati, izgnječiti (sneg, blato i sl. )'. — Rano sam krenio, nije mi baš bilo lako ić po tom velikom snigu, a niko ga prije nije razgazio. 2. 'nošenjem učiniti udobnim (čizme, obuću uopšte)'. — Uvik sam imo nevolje s čizmama dok i(h) malo ne razgazim. razgodit (se) razgodim (se) svr. 'podesiti, rasporediti (vreme i posao)'. — Malo je nezgodno jel pada naše preio baš u jeku velikog posla, al gledaj da razgodiš, pa da svi' dođete. razgorit se-i se svr. 'razplamsati se'. — Donesi još malo suvi čutaka, nece nikako vatra da se razgori. razgoropadit (se)-opadim (se) svr. 'razbesneti, razljutiti, ražestiti'. — Još kako ga zna razgoropadit pa sve kipti od bisa. razgovitan-tna-tno 'koji se Iako raspoznaje, jasan'. — Naš mali đak tako dobro čita, svaka mu je rić razgovitna. razgovitno pril. 'jasno, razumljivo'. — Volim slušat našeg učitelja, on tako razgovitno divani. razgradit razgradim svr. 'skinuti, ukloniti ogradu'. — Moram pitat komšiju zašto je razgradio avliju, pa njegovi svinji prave štetu

RICNIK 2.pdf

u našem bostanu. razgrađivat-ađivam nesvr. prema razgradit. razgranat (se)-am (se) svr. 'isterati grane u većoj količini'. — Nikad dosad nisam vidio tako razgranat or; — Zdravo sam je okreso, pa se ove godine nije razgranala i neće ni imat velikog roda. razgrćat (se)-ćem (se) nesvr. prema razgrnit (se). razgrist-izem svr. 'grizući smrviti, razdrobiti'. — Stana je razgrizla jabuku i polak dala meni. razgrizat razgrizam nesvr. prema razgrist. razgrnit razgrnem svr. 'rasturiti po većoj površini ono što je skupljeno na gomilu'. — Triba žito razgrnit po svom tavanu, jel je debelo nasuto na pojedinim mistima, pa se mož užeć. ~ se 'razmaći se, raširiti se'. — Ako se ne razgrne viranga na vratima, ne možemo unet astal u sobu. razić se raziđe(m) se svr. 'otići na razne strane (o većem broju lica)'. — Poslidnje kolo smo još odigrali i onda smo se svi razišli svojim kućama. 2. 'ne složiti se u mišljenju; doći u sukob, zavaditi se'. — Skoro smo se već bili dogovorili, a onda se umišo i njegov brat, posli tog smo se ufriško sasvim razišli, od pogodbe nije bilo ništa. 3. 'prekinuti uzajamne odnose, razdvojiti se, rastati se'. — Jesi 1 čula da su se Tona i Đuro razišli, a pravo smo mislili da će se uzet; — Luca i Tome su se razišli; Tome se nikad nije triznio, Luci je to doj'adilo, spopala je svoji dvoje mali dice i ostavila ga. razidit razidim svr. 'rasrditi, razljutiti, dovesti do gneva, jeda'. — Didu je to uvridilo i razidilo, pa se okrenio i očo na salaš. ~ se 'postati gnevan, ljutit, ozlojediti se'. — Nije mu išlo kako je sam zamislio, pa se zato razidio i manio se posla. raziod m 'razlaz'. — Dosta je bilo sigre, dico, pravite raziod i svaki svojoj kući nek iđe. razjarit razjarim svr. 'širom otvoriti vrata, kapiju'. — Kad ste već tako razjarili kapiju, ondak je valdar red bio da je i zatvorite za sobom. razjasnit razjasnim svr. 'učiniti jasnim, objasniti'. — Nemoj zlim na to dite, vidiš da ne razumi taj račun, zato mu prvo razjasni, p onda će on i sam nadoć kako se računa. ~ se 'postati jasan, razumljiv'. — Danas je došo ča Gabor pa se sve razjasnilo. razladit razladim svr. 'učiniti hladnim'; osvežiti'. — Spušti jedno dvi lubenice u bunar nek se razlade za užnu. ~ se 'osvežiti se'. — Moram izać napolje da se malo razladim. razlađivat (se)-ađivam (se) nesvr. prema razladit (se). — Vidi Vecu, on se razlađiva pod orom, a mi nek dijemo kamaru. razležat se-žl se svr. 'početi ležati na jajima (o kokošima, pticama)'. — Najbolja nosilja se razležala, moraćemo je nasadit, to će nam bit prvi pilići ove godine. razlinkav-a-o 'ružičast'. — Kupi malo razlinkave farbe za šaranje jaja za Uskrs. razlit razlijem svr. 'u druge posude staviti'. — Staro vino možeš razlit u boce. ~ se — Salo je privalio tintu i sva se razlila po čaršapu na astalu. razlupat razlupam svr. 'razbiti na komade'. — Nisamja razlupo, ta pendžera je već odavno razlupana. ~ se 'razbiti se, polomiti se'. — Ivanu je ispala boca s vinom i razlupala se. razmaknit razmaknem svr. 'načiniti razmak do određene udaljenosti'. — Pila je već naoštrena samo još da joj razmaknem zupce. ~ se 'rastaviti se, razdvojiti se'. — Dico, razmaknite se malo, ne mož od vas proć čovik. razmarvašit se-arvašim se svr. v. marvašit se. — Kad se Loko razmarvaši, onda svirci klečećki sviraje, a žice pucaje ko da su od artije. razmavat se razmaše se svr. 1. 'stati živo mahati, mlatarati'. — Kako to meteš, razmavo si se pa samo prašinu di'žeš. 2. 'postati veoma živ, živahan'. — Bono je malo popio i razmavo se, pa je sve društvo razveselio. razmazit razmazim svr. 'učiniti koga maznim'. — Imadu jedno dite i zdravo su ga razmazili. ~ se 'postati mazan'. — Jedinica je, svašta su joj davali na volju i zato se razmazila. razmaženko m 'maza'. — Znamo da je on majkin razmaženko. razmaženo pril. 'na razmažen način, mazeći se, mazno'. — I mačak zna ko ga voli, furtomsepleteokomajkini nogivi i razmaženo prede. razmećat razmećem nesvr. prema razmetnit. ~ se 'hvalisati se; šepuriti se'. — Čija je ćer, baš se ne bi morala tako razmećat. razmeljat razmeljam svr. 'zgnječiti, izgnjeciti'. — Kazala sam ti da paziš na kruške, a ti si sio na nji i sve si i(h) razmeljo. razmest-etem svr. 'metlom pomesti, raščistiti'. — Lozika, uzmi metlu pa razmeti onaj kreč pod pendžerom kako sam mazala, fain sam iskapala zemlju. razmetnit razmetnem svr. 1. 'rasturiti, razbaciti'. — Ko je to vidio, razmetnila si knjige svud po astalu. 2. 'zapodenuti, zametnuti (reč, razgovor)'. — Šta je snaš Kristi, došla je, kaže, na malo, a onda razmetnila divan o njezinom divojčenju. 3. v. razmaknit. — Pazi kako ćeš razmetnit zupce na pili. razmicat-ičem nesvr. prema razmaknit. — Znaš kako triba razmicat stocove da mogu ljudi redovno sist. ~ se nesvr. prema

RICNIK 2.pdf

razmaknit se. razmilit se-i(m) se svr. 'mileći rasprostreti se u svim pravcima'. — Otkud su se kod nas toliki mravi razmilili. razminit razminim svr. 'promenuti, usitniti novac'. — iđi kod bać Tome, pitaj ga može 1 mi razminit ovu pedeseticu. ~ se 'mimoići se'. — Mora bit da smo se digod razminili, valdar nismo išli istim putom. razmirit-im svr. 'mereći podeliti, razdeliti'. — Ove nedilje bi tribalo da dođe indžilir da nam razmiri zemlju, kako sam raspiso na dicu. razmiravat-iravam nesvr. prema razmirit. razmislit (se)-im (se) svr. 'promisliti, rasuditi'. — Kad malo razmisliš, kašće ti se samo. razmistit-im svr. 1. 'postaviti na razna mesta, rasporediti'. — Unesi i razmisti po pendžerama cripove s cvićom, jel mož naić mraz pa će se smrznit. 2. 'raspremiti postelju'. — Razmisti dici krevete nek iđu spavat. razmišljat (se) razmišljam (se) nesvr. prema razmislit (se). — Ako dugo razmišljaš, konj ode drugom u avliju. razmlačit (se) razmlačim (se) svr. 'učiniti da nešto bude mlako'. — Razmlači malo mliko, da dite ne ispeče jezik. razmlačivat (se)-ačiva (se) nesvr. prema razmlačit (se). razmlatit se razmlatim se svr. 'dugim kuvanjem raskuvati se'. — Nisam na vrime skinila s vatre krumpir pa se sav razmlatio, biće bisa od baće. razmotat-am svr. 'odviti nešto zamotano, odmotati'. — Pa, razmotaj taj bućur, da vidimo šta si nam donela iz varoši. ~ se 'odmotati se, odviti se'. — Mačka se sigra s klupčetom vune i sve se razmotalo. razmotavat (se)-otavam (se) nesvr. prema razmotat (se). razmrsit razmrsim svr. 1. 'rasplesti ono što je zamršeno'. — Po sata sam se mučila dok nisam razmrsila vunicu što si mi je juče donela. 2. 'razjasniti nešto što je nerazumljivo'. — Baš je dobro, Ranko, što si došo, triba kogod da nam pomogne da razmrsimo ko je kome veći rod. ~ se 'rasplesti se, raspetljati se'. — Kad smo izašli s vinčanja, jedva smo se razmrsili dok svaki nije našo svoja kola. razmrsivat (se)-rsivam (se) nesvr. prema razmrsit (se). — Već po sata razmrsivam štrangu za košulje i ne možem izać na kraj š njom. razmrskat (se) razmrskam (se) svr. v. smrskat. — Tako sam nezgodno pao, mogo sam glavu razmrskat o kamen. razmrskavat (se)-rskavam (se) nesvr. prema razmrskat (se). razmućivat (se)-ućivam (se) nesvr. prema razmutit (se). — Zašto razmućivaš vino kad se tako lipo staložilo u boci?! razmutit razmutim svr. 'mešanjem rastvoriti, razrediti, pomešati s tečnošću'. — Dodaj malo vode i razmuti štirku. ~ se 'pomešati se s čim tečnim'. — Bila je vruća voda i kvas se već razmutio. raznašat raznašam nesvr. v. raznosit. — Zašto on da raznaša našu sirotinju?! raznet-esem svr. 1. 'odneti na razne strane, na razna mesta'. — Večeras sam razno sve prasice komšijama, sve sam prodo. 2. 'eksplozijom raskomadati'. — Nema on livu ruku, granata mu je u ratu raznela. 3. 'učiniti da se nešto raziđe, iščezne'. — Dobro je što je dunio vitar i razno onaj crni oblak. ~ se 'proneti se, odjeknuti'. — Dobar glas se friško raznese, a rđav još i prije. raznosit (se) raznosim (se) nesvr. prema raznet (se). — On raznosi sodavodu po kućama. razor m 'široka brazda (obično na sredini oranice'. — Vodi konja razorom da ne gazi žito. razranit se razran'm se svr. 'ugojiti se'. — Jokin deran se tako razranio otkad ga nisam vidio. razred m 'načelno jednogodišnja faza školovanja'. — Nema on ni četri razreda škule, ja znam da je dvared išo u treći razred. razridit (se) razridim (se) svr. a. 'učiniti retkim (ređim), prorediti'. — Razridi malo šalukatre, ništa se ne vidi u sobi. b. 'izgufoiti od svoje jačine, postati slabiji'. — Sirćet što sam ga sad kupio je zdravo jak, triba ga razridit s vodom. razriđivat (se)-iđlvam (se) nesvr. prema razridit (se). — Sve mi s čini da naš birtaš fain razriđiva vino. razrizat-žem svr. 1. 'režući raseći'. — Ko će mi razrizat ovu veliku Iubenicu? 2. 'odrediti veličinu poreza'. — Oni razrižu porciju od oka, a ja nek gledam di ću novaca nastačit da platim. razrogačeno pril. 'širom otvorenih očiju, u čudu'. — Ja je pitam, a ona samo ćuti i razrogačeno me gleda. razrogačit-ogačim svr. 'širom otvoriti, izbečiti, izbuljiti (oči, u čuđenju, divljenju, strahu)'. — Kad se od bilo čega uplaši, samo razrogači oči i sva se ukoči. ~ se 'iskolačiti oči, izbečiti se'. — Razrogači se ko uplašeno tele. razulareno pril. 'neobuzdano, besno'. — Već duže vrimena jedna banda razulareno krade i otima, čak i žene napada. razularit-ularim svr. 1. v. razuzdat. — Razulari konje i pušti i(h) u avliju da pasu. 2. 'učiniti neobuzdanim'. — Svekar i svekrova su primili snaju ko svoju ćer, al to je razularilo pa je počela svima u kući zapovidat, a sama se nije privaćala nikakog posla. ~ se

RICNIK 2.pdf

v. razuzdat se. — Činili su sve da mu bidne što bolje u njevoj kući, a on se od svega razulario i tražio sve više i više. razum m 'um, pamet, razboritost'. — Šta je to, s tobom, Nesto, ko da te počo razum da napušta, tako se ponašaš sa svojima. razuman-mna-mno 'mudar, razborit'. ² Daborme da mi je sad već lakše, dica su mi starija i razumnija. razumit-im svr. i nesvr. 1. 'shvatiti'. — Razumio sam šta triba da donesem, al niko nije kazo od koga da tražim. 2. 'biti vešt u čemu, znati'. — Samo v! Đeni dajte da i(h) deka, razumi se on u konje, još kako. 3. 'shvatiti nečije pobude'. — Ona furtom plače i kaže kako nju niko ne razumi, pa ni rođeni čovik. Izr. Divani lipo bunjevački, da te cio svit razumi. ~ se 'poznavati što, biti vešt u čemu'. — Samo mene nemojte slat da trgujem, ja se u to baš ništa ne razumim. 2. 'shvatiti jedno drugoga'. — Nji dvoje samo nek se pogledaje, već se razume; Nas dvoje se dobro razumimo ko čovik i žena. razunzurit se razunzurim se svr. 'raskomotiti se, razbaškariti se'. — Ja ga pozvala da ga štogod zapitam, a on ušo unutra i razunzurio se ko da će tu ostat do vika. razuzdan-a-o 'raspušten, — Ne triba se čudit što su dica razuzdana kad njim ni mater ni otac ne valjaje. razuzdat-am svr. 'osloboditi uzde'. — Otkopčaj štrange i razuzdaj konje, pa dođi ist. razuzdavat (se)-uzdavam (se) nesvr. prema razudat (se). razvadit (se)-im svr. (se) 'rastaviti zavađene'. — Stipane, zašto ne razvadiš te kerove, oćeš da raskidaje jedan drugog?! razvađat (se)-am (se) 1. nesvr. prema razvadit (se). 2. 'razvoditi se' razvalit razvalim svr. 1. 'srušiti'. — Vitar namje svu kuružnu razvalio, ni jedna klupa nije ostala čitava. 2. 'razrogačiti'. — Zatvori ta usta, razvalila si i(h) pa izgledaje ko crkvena vrata. 2. a. 'otvoriti, rastvoriti'. — Ko j to vidio, tako razvalit vrata, ko da kroz njl volovska kola triba da uđu a ne čovik. Izr. razvaljeni kreveti 'kreveti pripremljeni za spavanje ili posle spavanja nenamešteni'. ~ se 1. 'raširiti se, razrogačiti se'. 2. 'rastvoriti se, početi zjapiti'. 3. 'ispružiti se, zavaliti se'. razvedravat (se)-edrava (se) nesvr. prema razvedrit (se). S gornjaka se počelo razvedravat. razvedrit razvedri svr. 'rasterati oblake, učiniti vedrim'. — Samo da vitar jače dune, pa će da i razvedri. ~ se 1. 'osloboditi se oblaka, magle i sl. ' 'razgaliti se (fig. )'. — Ko se ne bi razvedrio na tako veselu svirku. razveselit-eselim svr. 'učiniti veselim, obradovati'. — Kad nam ujna u goste dođe, sve nas razveseli. ~ se 'postati veseo'. — Ne zna se on razveselit dok ne popije koju čašicu vinca. razvest-ezem svr. 'početi opširno pričati, govoriti'. — Sićam se pokojnog dide, kako je znao sist nuz peć, zapalit lulu, pa kad onda razvezu pripovitke. razvezat razvežem svr. 1. 'odrešiti, razdrešiti'. — Kad Lacko sveže štrangu, onda uvik muku mučimo dok ne razvežemo. 2. 'početi naširoko pričati, govoriti'. — Joj, eno iđe Lazo, samo njemu ne dajte da dođe do riči, jel kad on razveže, nikad kraja. ~ se 1. 'osloboditi se veze, odrešiti se'. — Trči sveži kobilu, razvezala se s jasala. 2. 'početi naširoko govoriti'. — Izr. razvezo mu se jezik 'počeo je govoriti otvoreno i naširoko'. razvidit se-i se bezl. svr. 'svanuti'. — Mi smo već stigli pod samu varoš kad se razvidilo. razviđat (se) razviđa (se) nesvr. prema razvidit (se). razvijat (se) razvijam (se) nesvr. prema razvit (se). razvikat se razvlčem se svr. 'udariti u viku'. — Došo je kod nas u avliju i razviko se ko da je kod svoje kuće. razvinčat-am svr. 'osloboditi bračne veze, razvesti'. — Crkva neće nikog razvinčat već samo sud. ~ se 'raskinuti brak, razvesti se'. — Nisu se razvinčali samo ne žlve više zajedno. razvinčavat (se)-inčavam (se) nesvr. prema razvinćat (se). — Mani Justu, ona se svake godine po dvared razvinčava. razvit razvijem svr. 'istanjiti testo oklagijom'. — Razvila sam tri jupke za rizance, oće I bit dosta? ~ se 'prolistati'. — Gledam jutros trišnju, svi su se pupovi već u lišće razvili. razvlačit (se) razvlačim (se) nesvr. prema razvuć (se). razvrgnit-nem svr. 'prekinuti, raskinuti vezu'. umrlo kumče, razvrgnilo se kumstvo. ~ se 'razići se'. — Neće bit svatova, štogod su se pretelji uzjogunili i sve se razvrgnilo. razvrižit se razvriži se svr. 'pustiti vreže na sve strane'. — Nismo mi tako nagusto posadili dinje, same su se razvrižile. razvršit razvršim svr. 1. 'napraviti nered', — Vas čovik ne mož ostavit same kod kuće, sve ste razvršili. 2. 'skinuti vrh kamare, plasta i sl. ' — Oluja je razvršila onu veliku kamaru slame. razvršivat-ršivam nesvr. prema razvršit. razvuć-učem svr. 1. a. 'pružiti celom dužinom, širinom'. — Tako razvuči čaršap da pokrije cio astal. b. 'izvlačenjem umetnutog produžiti'. — Razvuči astal jel biće više gostivi. c. 'povlačeći razmaći u stranu'. — Razvuči malo virange, mrak je u sobi pa da se bolje vidi. 2. 'opširno izlažući, otegnuti, produžiti'. — Popo je danas razvuko pridiku, jedva sam dočeko kraj. 3. a. 'vukući otpremiti na razne strane'. — Razvukli smo po njivama mitrađ. b. 'razgrabiti, odvući'. — Ne mož on nikad toliko zaradit, koliko ga

RICNIK 2.pdf

njegova rođena žena razvuče. ~ se 1. 'rastegnuti se, izgubiti povezanost vlakana'. — Deranu su se čakčire razvukle na obadva kolina. 2. 'potrajati duže vreme'. — Ovaj mi se misec tako razvuko, ni sama ne znam zašto. raž raži ž bot. 'vrsta žitarica Secale cereale'. ražalostit (se)-alostim (se) svr. 'učiniti ža Iosnim, rastužiti'. — Nije meni do njevog ila, ražalostilo me je zašto i mene nisu zvali. ražbunit se ražbunim se svr. 'narasti u žbunje'. — Zimus smo dobro zemljom zavalili, a s prolića su se same jagode ražbunile. ražni-a-o 'koji je od raži'. — Ražni kruv nikad ne naraste ko od krušnog brašna. rbina ž 'komadić razbijenog tanjira (posude), krhotina'. — Skupite te rbine na lopatu i bacite na đubre. rđa ž 1. 'proizvod korozije gvožđa'. — Nismo dosta podmazali plug, pa ga je zimus rđa napala. Izr. ~ ide gvožđe, nečistoća ljude! v. gvožđe rčak rčka m zool. 'hrčak Cricetus cricetus'. — Rčka samo vodom mož istirat iz jame. rđanje s gl. im. od rđat. — Rđanje je već poilo sav dno od kabla. rđat-am nesvr. 'prekrivati se rđom, oksidirati'. — Lišće na jabukama je počelo rđat. rđav-a-o 1. 'koji nanosi drugima neprijatnosti, nevaljao, pokvaren'. — Bolje je da nemaš nikog nego tako rđavog druga. — Vridna je u polju al je rđava domaćica. — Od zla oca i zle matere, šta mož bi't drugo već rđava dica. 2. 'koji je slabog kvaliteta'. — Od iđavog žita ne mož bit dobro brašno. — Ove godine je sva litina vrlo rđavo rodila. — Rđavo vrime nas je snašlo. 3. 'neždrav, slab, bolestan'. — Danas se ništa rđavo osićam. Izr. dospit na ~ glas 'izneti koga na javnost'; nema rđavog vina već rđavog stomaka. rđavo pril. 'na rđav način, loše'. —I kad sam ja juče bio kod njeg, fđavo se osićo; Rđavo smo prošli s marvom na vašaru. rđetina ž augm. od rđa. — Ta rđetina će nam sve žito upropastit. rđica ž i m 1. dem. od rđa. 2. 'čovek koji je sposoban za sitne pakosti'. — Nije sin drugačiji od oca i on je već rđica. rebarce-eta s dem. od rebro. — Stiskaš to dite, možeš mu slomit rebarce. rebro s 'jedna od dvanaest pari tankih i izvijenih kostiju, vezanih za kičmu, koje obavijaju grudni koš'. — Pao sam s listava i slomio tri rebra. Izr. vide (broje) mu se rebra 'jako mršav'; polomit kome rebra 'izudarati koga'; s neba pa u rebra 'iznenada'. recepis m 'recept'. — Prigledo me je doktor, al mi nije dao nikaki recepis, kaže da pijem vruće teje pa da se dobro iznojim, pa će proć bola. reć rečem/reknem svr. 'govorom izložiti, saopštiti, izjaviti'. — Ja sam ti reko, u mojoj kući više ne tribaš; — Kad jedared rekneš, nemoj više da porekneš. Reko si da ćeš dovest konja, pa di je taj konj? — Tvoj otac je reko da će ti dat prćije, zašto sad ćuti? Izr. može se mirne duše ~ 'može se tvrditi'; na to se nema šta ~ 'nema prigovora' rekla kazala 'brbljanje'; ~ misu 'održati misu'; ~ po duši 'iskreno reći'; ~ svoje 'dati svoje mišljenje'; ~ u vitar 'uzalud reći'; reče i ostane živ 'bubnuti glupost'; tamo di je Bog (vrag) reko laku noć 'u zabačenom kraju'; tu oma na panju 'reći na početku, odmah raščistiti'; reci mi s kim se družiš, pa ću ti kazat ko si. redar-ara m 1. 'onaj koji održava red na nekom mestu'. — Danas se uoitelj pofalio kaki sam dobar redar u razredu. 2. 'policijski stražar (obično opštinski)'. — Redar prođe svaki dan barem jedared našim sokakom. rednjača ž crkv. 'žena koja se drži nekog svetog reda, bogomoljka'. — Starije žene kad ne znadu šta da rade, onda postanu rednjače. ređom pril. 'po redu, jedan za drugim'. — Samo redom, dico, nemojte se turat, svakom će doteć. reduša ž 'žena koja u kući vodi domaćinstvo po redu i vremenu koji su joj određeni'. — Svake nedilje jedna od dvi snaje je reduša, a ona druga radi u to vrime u polju. redušin-a-o 'koji pripada reduši. ' — Redušina je sramota ako užna nije na vrime skuvana. redovan-vna-vno 1. 'koji se dešava u određeno vreme'. — Danas je redovan ajzliban, nije ništa kasnio. 2. 'pravilan, ispravan'. — Kad se istrizni, biće on oped redovan čovik. ređanje s gl. im. od ređat (se). — Nisam ubardala još to vaše ređanje. ređat ređam nesvr. 1. 'slagati u red, redati'. — Kad sam ušla u sobu, Milka je ređala cviće u pendžere. 2. 'nabrajati, navoditi, nizati'. — Stane mu ređat svoje muke i nevolje kroz koje je prošla za dvi godine. ~ se 'ići po redu, smenjivati se, nizati se'. — Nevolje su se samo ređale ko da su se sve slegle na našu kuću. refeš m 'trgovac tekstilne struke'. — Jedan sin mi je izučio za refeša. refeški-a-o 'koji pripada refešu. — Bolje bi bilo da si refeški kalfa. regrut-uta m 'vojnik u poćetku kadrovske službe'. — Naš Ivan je posto regrut. regula ž 'pravilo, propis'. — Ne slušaš nanu jel, neka, neka, otićeš ti jednog dana u katane, naučiće oni tebe reguli.

RICNIK 2.pdf

reklija ž 'deo ženske nošnje ~ ogrtač (pravi se od materijala valjane vune — čoje, išaran je po rubovima i oko rukava gajtanima; naliči negdašnjoj graničarskoj nošnji, a po dužini doseže do pojasa)'. — Reklija tako stoji na njoj ko da je salivena. rekviracija ž 'rekvizicija'.-— Nije vridnost radit kad rekviracijom sve odnesu. rekviraroš m 'onaj koji rekvirira za račun države'. — Nismo ništa sklonili, a eno iđu rekviraroši, sa(d) će nam sve popisat i odnet. rekvirirat-irlram svr. i nesvr. 'uzimati na račun države (bez naknade) najčešće hranu i stoku'. — Rekviriraju stoku, žito i drugu ranu, a nama šta ostane. remeta m 'pustinjak, isposnik'. — Živi sam ko remeta. remetit-im svr. i nesvr. 'ometati'. — Zašto vičeš i remetiš san dici kad su jedva zaspala. ~ se 'odstupiti od uobičajenog sklada, reda, kvariti se'. — Sve se remetilo od kako je ona došla u kuću. remunđa ž 'moralno propala ženska, prostitutka'. — Vidiš tog poštenog i vridnog čovika nije zaslužila jedna valjana žena, već ga je dobila ona remunda. ren rena m bot. 'vrsta povrća ljuta korena koji se upotrebljava kao začin, Armoracia lapathifolia'. Izr. natrt kome pod nos rena 'reći mu neugodne stvari'; ~ te satro! 'zaplakao dabogda!'. renda ž 'blanja, strug'. — Baćo su imali tri rende, više nego dikoji majstor. rendaš-aša m 'onaj koji uzima zemlju u arendu, zakupnik zemlje'. — Došo je rendaš da se pogađamo za novu arendu. renđašov-a-o 'koji pripada rendašu'. — Rendašov znoj ode u gazdin džep. render-a m 'gradski opštinski stražar, redar'. — Samo ti prkosi, pa ću ja zvat rendera da te odnese. rendisat-išem nesvr. 1. 'strugati rendom, blanjati'. — Iđi zovi baću, tamo su pod naslamom, rendišu daske. 2. 'kašljati (fig. )'. — Siroti dida, nazebli su pa samo po cio dan rendišu. rep m a. 'izraštaj na zadnjem delu tela sisara kao produžetak kičme'. — Svojim dugačkim repom krava se brani od muva. b. 'dugo perje na zadnjem delu ptica'. — Niko nema taki rep ko paun. c. 'zadnji deo tela kod riba, vodozemaca, zmija, insekata'. — Kad staneš na rep gušteru, on se otkine i gušter se tako spasi a rep mu opet naraste. Izr. bit brez glave i repa 'smušen'; obisit mačku o ~ 'savetovati, govovoriti, činiti nešto uzaludno': zavlačit se kome pod ~ 'podilaziti (vulg)'; povuć mačka za ~ 'stradati'; ne možeš ga uvatit ni za glavu ni za ~ 'vetropir(ast)'; ni ~ da makne 'ne haje ni za šta'; podvit ~ 'podvući se'; ~ nakrste 'umaći'; metnit soli na ~ (šalj. ) 'uzaludno se truditi'; stat kome na ~ 'doskočiti kome'. repanda ž augm. i pogrd. od rep. — Vidi, koliku repandu ima ovaj bujdo. repat-a-o 'koji ima rep'. — Ne triba stat blizo repate životinje, jel mož repom oparmačit čovika. 2. 'nečastivi, đavo'. — Sirota žena, kažu, ima čovika ni repati mu nije ravan. repić-ića m dem. od rep. — Mali ker pa mu je taki i repić. repina ž augm. i pogrd. od rep. — Kolika je to repina u kobile, dopire sasvim do zemlje. reponja m 'repata životinja'. — Dovedi tvog bika reponju. reskir-ira m 'rizik'. — Zdravo je velik reskir s tolikim novcima ić na tako dalek put. reskirat reskiram svr. i nesvr. 'izložiti se. izlagati se opasnosti'. — Vrime tako nadolazi da se brez da reskiraš ne mož opstat. rešetat-am svr. 'prosejavati, čistiti kroz rešeto'. — Rešetaćemo žito za sime. rešeto s 'mrežasta naprava za prosejavanje zmastog materijala'. — Donesi rešeto da pročistimo gra. reterat-ata m 'nužnik u dvorištu (van stambenih prostorija)'. — Boli me trbuv, moram ić na reterat. reuma ž 'reumatizam'. — Kad didu uvati reuma namaže se rakijom pa sva soba smrdi. revenat se-am se nesvr. 'udružiti sredstva (obično novac radi kupovine čega)'. — Koliko imaš novaca da se revenamo pa da kupimo loptu; Da se revenamo: vi donesite vina, a ja ću divenice i šunke. reverenda ž 'dugačka sveštenička haljina'. — Na sokaku popo nikad ne iđu brez reverende. reza ž 'zatvarač na vratima, kapiji sa unutrašnje strane'. — Uvuči špargu s reze da ne otvori kogod spolja. rezdelija ž v. zerdelija. — Rezdelije su zdravo sitne, sve će ić u cefru za rakiju. reža ž mn. 'odrezane grane drveća (složene u snoplje)'. — Spremili smo za zimu dosta reže za grijanje pećivi. režit-i nesvr. 'režati'. — Pobisnila je pa ni ne divani ko žena već samo reži; Nemoj ti na mene furtom režit. ribizla ž bot. 'žbunasta biijka Ribes rubrum (R. vulgare), čiji su plod crvene nakisele bobice složene u grozdove; plod te biljke'. — Nasadili smo lani svud nuz ogradu ribizle.

RICNIK 2.pdf

ridak ritka ritko 1. 'koji je razmaknut, udaljen jedan od drugoga'. — Kako ću se očešljat s ovim ritkim češljom? 2. 'providan, proziran'. ~ ima je, al je ritka magla. 3. 'koja sadrži manju količinu određenih sastojaka'. — Ti valdar nemaš rizanaca kad ti je taka ritka čorba. 4. 'koji se javlja u većim vremenskim razmacima'. — evo, iđe naš ridak gost. ridat-am nesvr. 'glasno plakati nezadrživim plačem'. — Nfje tila da je niko čuje, očla je i zatvorila se u sobu, pa je cilo veče ridala. ridikla ž 'ručna ženska torbica'. — Sad je moda da i paorske ciire nose ridikle. riđan m 'konj riđe dlake'. — Lipo je bilo vidit kad Joso jaši na svom riđanu riđo 'konj' žutocrvene dlakek. — Koga riđo zavoli tog i sluša. riđuša ž 'riđa kobila'. — Naša riđuša nije volila da se upreže s desne strane rude. rigat-am nesvr. 'bljuvati'. — Dite mi riga, cigurno j'e više sisala neg što joj triba. rignit-nem svr. 1. 'bljunuti'. — Naglo sam je podigla i zato je rignila. 2. 'podrignuti'. — Dobro je kad dite posli sisanja malo rigne. rigolovat-ujem nesvr. 'duboko kopati, orati'. — Rigolujemo u pisku, sadićemo nov vinograd. rijanje s gl. im. od rijat. — Dobro bi bilo da uvatimo tu krtinu, dosta mi je njezinog rijanja po avliji. rijat rijem nesvr. 'rilicom, njuškom preturati, izrivati zemlju'. — Uvućemo svinjama binjice da ne riju više po avliji. rika ž 'reka'. — Niki tvrde da je jedna veća grupa Bunjevaca došla u ove krajeve od rike Bune iz Ercegovine. rika ž 'snažan zvuk s kojim se oglašavaju neke životinje'. — Još iz daleka se čuje rika goveda i po tom znamo da se vraćaje s paše. rikat riče nesvr. 'oglašavati se rikom'. — Kad bik riče, onda ga se triba čuvat i ne ić blizo njega. riknit rikne svr. 'oglasiti se rikom'. — Kad u košari bik rikne, sve buči, uši da se zaglunu. riktat (se)-am (se) nesvr. 'doterivati (se)'. — Koliko misli ta tvoja sestra da se rikta, već po sata je čekamo?! rinđa 'laka, nemoralna žena (pogrd. )'. — Šta je dolazila ta rinđa kod nas? ringla ž 'gvozdeni prsten na ploči nad vatrom kod štednjaka'. — Skini jednu ringlu, prija će se skuvat. ringlorka ž 'vrsta krupne šljive'. — Dobro su rodile ringlovke, a i krupne su i slatke. rintat-am nesvr. 'mučiii se radeći težak posao, tegliti'. — Rinta deran od jutra do mraka, a ti još vičeš na njeg. ripa ž bot. 'Brassica rapa'. — Moraćemo zatrpat ripu, jel mož naić mraz pa će se smrznit. Izr. stočna ~ 'blitva, Beta vulgaris'; šećerna — 'za proizvodnju šećera, bot. Beta vulgaris rapacea altissima'. ripina-a-o 'koji pripada repi, koji se odnosi na repu'. ² Ripino lišće dajemo kravama za ranu. ris risa m 1. 'žetva'. — Počeli smo ris radit. 2. 'obrok, deo letine koji radnici primaju u naturi na ime zarade za obavljenu žetvu'. 3. 'zemlja koja se daje kao miraz'. — Čim se udala, dobila je lanac zemlje u ris. risar-ara m 'kosac, žetelac'. — Risari kose, a risaruše snose pokošeno žito. risarski-a-o 'koji se odnosi na risare, najamne radnike, žeteoce'. — Risarski dan traje od ranog jutra do kasno u noć. risaruša ž 'žena koja sakuplja žito iza risara (v. rukovetašica)'. riskinja ž 'miraždžika (koja donosi zemlju u miraz)'. — Kata je lipa i dobra riskinja, oma nosi sa sobom pet lanaca čiste zemlje. risno prid. samo u primeru: ~ doba 'vreme žetve' — Kad dođe risno doba svi drugi poslova se manjivamo. ristung m 'sprema, opremljenost (vojnička)'. — A kaka vam je rana i ristung bio u katanama? riškulja ž 'obesna žena (nezgodna za oko Iinu)'. — Samo mi Jucu ne spominjite, to je taka riškulja da joj para nema u podvaljivanju i svađi. rit rita m 'močvara obrasla trskom'. ~ u našem ritu već odavno nema vode, zato se valdar i trska skoro osušila. — Čim se dobro smrzne, kosićemo trsku u ritu. ritina ž augm. i pogrd. od rit. ritko/ritko pril. 1. 'na većem odstojanju jedno od drugoga, ne gusto'. — Meni se čini, da ste malo ritko kuruz posadili. 2. 'u velikim vremenskim razmacima'. — Pazili smo se mi, al smo ritko u goste išli jedni drugima. 3. 'kao malo koji drugi, neobično, izuzetno'. — Srićna je ona, što je njezin Miško ritko dobar čovik. — Nadaleko ne mož nać tako ritko dobrog domaćina; — Paorske žene su zdravo ritko išle u varoš; — Ritko kome je rodilo žito ove godine ko nama. Ritko se viđamo. ritski-a-o 'koji se odnosi na rit. — Ritska trska je dobra za pošivanje krova.

RICNIK 2.pdf

riv riva m 'mera za dužinu oko 75 cm, rif'. — U staro vrime mirilo se samo na riv. rizanac rizanca m 'razvijeno testo, izrezano na tanke trake'. — Naspite dosta rizanaca u čorbu. rizat rižem nesvr. 'rezati'. — Tribaće rizat voće u vinogradu. Rižem duvan za lulu. Izr. ~ granu na kojoj se sidi 'raditi protiv samog sebe'. rizidba ž 'orezivanje loze'. — Loško, mogo bi nam sutra malo doć na mobu u rizidbu vinograda. rizit-i nesvr. 'reziti, imati ukus okiselog vina (nakon prvog vrenja)'. — Volim mlado vino još dok rizi, pa kad piješ sve štipka jezik i usne. rizling m 'vrsta belog grožđa i vina dobivenog od njega'. — Izbacili smo staru lozu i zasadili smo po lanca rizlinga. rkač-ača m 'onaj koji hrče'. — Lozija čim metne glavu na uzgljancu već rče, nema većeg rkača od njeg. rkat rčem nesvr. 'hrkati'. — Vince valda još rče kod kuće, a davno je tribalo da dođe. rknjača ž 'kičma'. — Ostavi mesa u jednom komadu od rknjače. rmbat-am nesvr. 'dugotrajno i teško raditi'. — Rmbo je cilog života da bi podigo brojnu dicu, a oni se razišli i ostavili ga pod starost samog. rnjaga ž 'gomila'. — Ja sam kazala da doneses koji klip, a ti dono čitavu rnjagu. rnjagat-am nesvr. 'dovlačiti na gomilu, gomilati'. — Čemu rnjagaš toliko piska kad znam da se ni tako neceš u njemu sigrat. rod roda m 1. 'ono što je rođeno, porod, potomstvo'. — Rodio mu se sin, produžiće mu se rod. — Ženin rod je posto njemu najbliži. 2. 'proizvod biljaka koji se razvija iz cveta ili pod zemljom, plod'. — Tunje su lipo cvatale al nisu dale roda. — Ove godine je rod krumpira veliki. 3. 'pol (ljudi, životinja)'. ² Moramo se mi žene borit za ženski rod. Izr. bit (padat) ~ kome, bit u rodu (s kim) 'biti u rodbinskim vezama'. ni ~ ni pomoz Bog v. uz Bog (izr. ); pronet rodu glas 'pročuti se'; ~ rođeni 'najbliži rod'. roda ž zool. 'ptica selica Ciconia ciconia'. bila ~, crna ~ — Naša roda se nije vratila, ostalo joj je gnjizdo na odžaku prazno. rodan rodna-o 'koji daje bogat rod, plod'. — Ne mogu sve voćke svake godine bit rodne. rodbina ž mn. 'sva lica sa kojima se neko nalazi u srodstvu'. — Na Božić se skupila sva rodbina. rodilja ž 'porodilja'. — Kako se osića vaša rodilja, jel ustala već iz kreveta? rodin-a-o 'koji pripada rodi'. — Kogod je pokvario rodino gnjizdo. roditelj m (mn. ) 'otac i mati'. — Moji su roditelji paori, al pošteni ljudi. roditeljski-a-o 'koji pripada roditeljima, koji potiče od roditelja' — Ostavila je čovika pijanca i vratila se u roditeljsku kuću. roditeljski pril. 'kao roditelj, poput roditelja'. — Brat se o njemu roditeljski bri'nio. rodit rodim svr. 1. 'doneti na svet (dete), poroditi se (o ženi)'. — Rodila mi je žena sina. fcina Pavka je rodila dvojke. 2. 'doneti (rod, plodove), poneti, uspeti (o usevima i sl. )'. ~ or je rodio ko nikad; — Žito je rodilo, fala Bogu, napunili smo ambar. Izr. kad na vrbi rodi grožđe 'nikada'; kako ga je mater rodila 'go golcat'. ~ se 'doći na svet rođenjem (o detetu)'. — Ćerkica se rodila u nedilju uveče, a posli godinu dana rodio mi se sin. Treći sin se rodio na salašu. Izr. ponovo se rodit 'osetiti radost, živnuti'; tresla se gora rodio se miš (v. uz miš). rodni-a-o 'koji se odnosi na rođenje (mesto, kraj i sl. ), poreklo (koga, čega)'. — Ja nisam nikad napušćo moj rodni kraj'; Zašto bi se stidio svog rodnog mista. rodom pril. 'po rođenju, s obzirom na rođenje, poreklom'. — Znam dobro Danču, rodom je iz Tavankuta. rođak m 'onaj koji je s nekim u rodbinskoj vezi, u srodstvu, rod'. — Kalor je rođak moje žene. rođaka ž 'ženska osoba rođak'. — To je rođaka našeg komšije. rođeni-a-o 1. 'koji je u neposrednom krvnom srodstvu: ~ brat, ~ sestra, ~ otac, ~ sin. — Ne date mi pivat ni u rođenoj kući. Izr. Rođenoj materi i govno sinovljevo mriši! rođenje s 'dolazak na svet rađanjem; porođaj'. — Svako rođenje imaće i svoj kraj: smrt. Izr. dan rođenja 'rođendan'; misto rođenja 'rodno mesto, zavičaj'. rog roga m 1. a. 'koštani cevkast i šiljat izraštaj na glavi nekih životinja'. — Volovi su imali take dugačke rogove, kake ja dotle nisam vidio. b. 'takav i!i sličan izraštaj na glavi nekih mitoloških bića'. — istina je, nane, da vrag ima rogove? 2. (obično u mn. ) 'pipci, ticala u nekih insekata'. — Spuž je izašo iz kuće i puštio je rogove. 3. (obično u mn. ) 'kosa greda krovne konstrukcije; kraj grede koji strši izvan strehe'. — Rogovi su već podignuti samo da prikuju za njih lece i oma se mož pokrivat. Izr. skresat rogove kome 'ućutkati koga'; slagat se ko rogovi u džaku (ir. ) 'ne slagati se međusobno'; uvuć rogove 'umiriti se'; uvatit bika za rogove 'odlučno postupiti'. rogalj roglja m 'ugao neke zgrade, mesto gde su se mladi okupljali radi zabave (igre i pesme)'. — Na roglju se mladež izifara i izludira, pa su onda mirni j'edno vrime.

RICNIK 2.pdf

rogat-a-o a. 'koji ima velike rogove'. — To je taka sorta krava mali rogova, samo je bik rogat. b. 'nečastivi, đavo'. — Ako ne budete dčbri, doće rogati pa će odnet rđavu dicu. rogonja m 'onaj koji ima velike rogove, vo velikih rogova'. — Kad upregnem moja dva rogonje, ima se šta vidit. rogoza ž bot. 'vrsta trave s tvrdim listovima koja raste na močvarnom tlu, Typha latifolia'. — Doneli smo rogoze, biće dosta za jednu veću asuru. roj roja m 1. 'skup pčela koje su se izlegle od jedne matice u istoj košnici i čine posebnu zajednicu'. — Pobigo nam je jedan roj is košnice i uvatio se na granu o(d) trišnje. 2. 'mnoštvo insekata u letu'. — Prid veče, kad smo se vraćali kući, pravi rojevi kumaraca su nas napadali rojit se-i se nesvr. 'izlegati se u rojevima, izlaziti u roju iz košnice, skupljati se u roj (obično o pčelama)'. — Zujilo je u košnicama, pomislio sam da se roje. rojta ž 'resa, kićanka'. — Kupila sam maramu na vrat s rojtama. rojtoš m 'velika marama sa rojtama (nosi se kao gornji ogrtač)'. — Iznesi rojtoš da ga ponesem, moždar će bit zima kad pođemo natrag. rok roka m 1. 'utvrđeno duže ili kraće vreme u toku kojeg nešto treba da se dogodi, izvrši i sl. ' — Neka bidne to rok od misec dana. 2. 'završni deo tog vremena kad nešto dospeva, treba da se obavi, izvrši i sl. '. — Sutra do podne moram isplatit vekslu u bangu. rokćat-će(m) nesvr. 'groktati'. — Krmača je počela rokćat, to je znak da doji prasice. rokoko-oa m 'jedna vrsta plesa (v. kolo)'. — Ajde, curo, da igramo rokoko, poljubim te u oko. Ala sam se naigrala rokokoa. rokva ž bot. 'rotkva Raphanus sativus'. Izr. dobićeš rokve strugane 'neće dobiti ništa'; biće ko na Božić rokve 'nikad neće biti'. roljač-ača m 'čvrsto platno (u obliku velikog peškira), u koje se umotava vlažan veš za rolj'anje'. — Jesi I pripravila i dva roljača kod roljke? roljat roljam nesvr. 1. 'grudvastu zemlju sabiti, izravnati pritiskom roljke (v. )'. — Nije dosta što smo branom posijano žito poravnali, ostalo je fain grudvasto, pa će tribat još i roljat. 2. 'glačati (veš, haljine, košulje i dr. ) pri. tiskajući roljkom'. ~ uvik sam nani moro pomagat roljat, da ne vuku sami roljku. ~ se 'igrati se roljke (v. roljka 3. ). — Ko će se sa mnom roljat? roljka ž 1. 'drvena naprava za glačanje (sastoji se iz postolja na kojem je učvršćena glatka debela ploča od orahovine; na ploči se nalaze dva valjka ~ oko 20 cm prečnika ~ na koje se namotava materijal za glačanje. Na valjcima se nalazi sanduk, napunjen kamenjem da bude teži. Povlačenjem sanduka napred i natrag veš se glača. 2. 'drvena naprava za roljanje zemljišta (do dva metra dugačak valjak ~ prečnika 30—50 cm ili tri komada od po metar dužine: jedan napred, dva iza njega, sve podešeno za vuču konjima)'. 3. 'dečja igra (deca su okrenuta leđima jedan drugome, uhvate se pod ruku i jedan drugog naizmenično podižu u vis i spuštaju dole)'. — Ti si težak meni za roljku. rominjat-a nesvr. 'sipiti, rositi (o kiši)'. — Volim ić po kiši kad sitno pada i rominja. ronac ronca m zool. 'rovac Gry Ilotalpa vulgaris'. — Našo sam oko mladi voćaka ronca, moraćemo malo većma obratit pažnju da i(h) nema više, mogli bi izgrist žile voćkicama. rondzat-am nesvr. 'stalno (za nešto) prigovarati gunđati, zanovetati'. — Nemoj samo rondzat već i uradi štogod, da vidim kako triba, kad ti moj poso nikad nije dobar. ronđa ž 'krpa, dronjak'. — Daj i tu ronđu da bacim na đubre. ronđav-a-o 'pocepan, sav u ritama, dronjav'. — Kako si mogo u tako ronđavom ruvu otić med svit. ronit-im nesvr. 1. 'plivati ispod površine vode'. — Kako ćeš ronit kad ne znaš ni plivat redovno? 2. 'puštati da nešto teče, sipa, lije'. — Danima je nana za baćom suze ronila, niko je nije mogo utišit'. — Roni suze ko da joj je u očima potok niko. ~ se 1. 'survavati se'. — Ronila se zemlja pored puta. 2. 'teći, curiti, liti'. — Sva dica su suze ronila, žaleći svog učitelja. rorata ž 'jutarnja misa pred katolički Božić'. — iđeš li na roratu? rosa ž 'kondenzovana vodena para koja se u toku hladnih noći nahvata u vidu sitnih kapljica'. — Velika je rosa, nećemo kosit travu dok se malo ne prosuši. Izr. mlad ko rosa u podne 'star'. rosan rosna-o 'prekriven rosom, pun rose'. — Nećemo valdar u rosno žito; — Što lipo mriši rosno cviće. rosit-i nesvr. 1. 'činiti da se što orosi, prekriti rosom'. — Gusta magla rosi put, pa se još i kliza, pored tog što se ne vidi dobro. 2. 'sipiti'. — Kiša je počela fain rosit. ~ se 'postajati vlažan, kvasiti se (rosom, suzom)'. — Gledam je kako joj se oči rose. rosulja ž 'sitna kiša'. — Cilog puta me je pratila sitna kiša, prava rosulja. roščić-ića m dem. od rog. — Vidi našem malom ovnu je provirio roščić. rošpija ž 'nepoštena žena, razvratnica'. — eno iđe Matina rošpija. rovaš-aša m 'drvena ograda na bunaru'. — Tribalo bi čimegod poklopit rovaš, bojim se da nam deranac ne padne u bunar. Izr. doć na čiji — 'dopasti kome šaka'.

RICNIK 2.pdf