Datasets:

pdf2dataset

/

c33f1cf24c1ab42e77963eda8f40482b

like 1

zaintačit-im svr. 'početi činiti ili govoriti sve jedno te isto (?!? = zainatiti se)'. — Bolje je da joj daš oma, jel kad ona zaintači, nećeš imat mira cio dan. zaiskat zaištem svr. 'zatražiti'. — Čim mu štogod na salašu usfali, on zaište od bać Gabora. zaist se zaidem se svr. 'zasititi se (neke hrane), dojaditi (o hrani)'. — Ko se ne bi zaio, kad je svaki drugi dan tarana na astalu. zaitit-Im svr. 'zahvatiti'. — Ajde zaiti ti jedan kabo ladne vode, a ja ću ručak spremit. zailazit-im nesvr. prema zaić. zajam-jma m 'ono što se daje nekom ili uzima od nekog uz obavezu da se vrati'. — Ne veselim se zajmu ni kad ga dajem ni kad ga uzimam. zajapureno pril. 'crvena, zažarena Iica'. — Bio je umoran i zajapureno je štogod viko. zajapurit (se)-apurim (se) svr. 'učiniti da kome lice bude crveno, zažareno'. — Snig je s vitrom nas tuko u lice i svi smo zajapureni bili; — Od vina su se zajapurili. zajašit-im svr. 1. 'sesti na nešto (obično na konja), opkoračivši ga nogama, uzjahati'. — Ti zajašio granu, pa misliš valdar da si na konju. 2. 'zagospodariti nekim, ne puštati ga da sam odlučuje'. — A ti zajašio tog čovika, pa ga držiš ko zmija žabu, zajednički-a-o 'udružen'. ~ To je naša zajednička kosačica. zajednički pril. 'zajedno, udruženo'. — Sve smo mi obrađivali zajedmčki. zajedno pril. 1. 'u zajednici, u društvu; složno'. ~ oćemo 1 zajedno? 2. 'u isto vreme'. — Toliko se volimo ko da smo se zajedno rodili. zajovit (se)-im (se) svr. (tr. pr. zajovljen) 'prevariti, obmanuti (koga)'. — Dobro ga je Cila zajovila i udala se za drugog. — Stipan se toliko zajovio da ga Anica mota oko pista kako ona oće. zakaljat (se) zakaljam (se) svr. 'učiniti kaljavim, zaprljati'. — Čime si tako zakaljala ruke? zakardašit-ardašim svr. 'preterati'. — Ja sam ti kazala da uzmeš koju jabuku, a ti zakardašio pa napunio sve džepove. zakartat se-am se svr. 'zaneti se u igranju karata'. — Vako se još nikad nije zakarto da ne dođe kući cilu noć. zakasat (se)-am (se) svr. 1. 'početi kasati'. — Ja samo malo zategnem kajase, a konji se oma zakasaje. 2. 'upustiti se, zaleteti se (podruglj. )'. — Lakše, lakše, monče, kud si se zakaso? — Prvo triba svi da čuju, p onda ćemo krenit, pa ko prrja stigne. zakasnit (se) zakasnim (se) svr. 1. 'doći kasno, stići kasno; sa zakašnjenjem početi što'. — Baš smo se načekali, mašina se zakasnila dva sata. 2. 'zaostati, preostati'. — Tribaće sabrat one zakasnile jabuke prija zime. zakašljat se zakašljem se svr. 'početi kašljati'. — P onda se dida zakašlju. zakašljavat se-ašljavam se nesvr. prema zakašljat se. zakašnjavat (se)-ašnjavam (se) nesvr. prema zakasnit (se). zakašnjenje s gl. im. od zakasnit (se). — Mašina ima dva sata zakašnjenja. zakatančit svr. 1. 'zatvoriti katancem'. — Je 1 je kogod zakatančio tavanska vrata? 2. 'postati katana, vojnik'. — Eto, ujo, došlo vrime da i ja zakatančim. zakerat zakeram nesvr. 'zamerati za svašta, ne biti zadovoljan ni s čim'. — Nemoj mi sad zakerat kad smo se pogodili, već daj novce pa vodi kravu dok se nisam pridomislio. zakidat zakidam nesvr. 'nepravedno nekom nešto uzimati'; na meri prikraćivati. — Nije jeptiniji već skuplji, jedared uzme ušur, a još više zakine na mirenju. Izr. ~ od usta 'štedeti'. zakijat zakijem svr. 'početi kijati'. — Ja mu malo dunem papra pod nos, kad je onda zakijo. zakikan-a-o 'zakržljao'. — Ne triba mi ni zabadavad tako zaklkano prase. zakikat zakikam svr. 'zaostati u rastu, zakržljati'. — U takom svinjaku će zakikat svako svinfie. zakiselit-im svr. 'učiniti da nešto postane kiselo'. — Domaćica je baš fain zakiselila ovu papriku. zakisnit-ne svr. 'postati mokro od kiše (obično zbog kvara na pokrovu i sl. )'. — Tribalo je završit kamaru, jel ako naiđe kiša, zakisniće sve žito. zakišit-i svr. 'okišiti'. — Došo nam je i komšija na mobu pa ćemo sve uzorat prija neg što zakiši. zakitit (se)-im (se) svr. 'ukrasiti nečim, okititi'. — Loska sam zakitila, iđe u svatove. zakivat (se) zakivam (se) nesvr. prema zakovat.

RICNIK 2.pdf

zaklanjat (se)-am (se) nesvr. prema zakloniti. — Zaklanjaš mi sunce... pomakni se malo. zaklapat (se) zaklapam (se) nesvr. prema zaklopit. zaklat zakoljem svr. 'ubiti presecanjem grkljana'. — Uvatila sam ja dva pivca, al nema ko da mi zakolje; — Zaklali smo tri svinčeta. Izr. spavat ko zaklan 'zaspati najčvršćim snom'. zaklepećat-epećem svr. 'početi klepetati'. — Kad su kola zaklepećala u avliji, ja sam se probudila. zaklet zakunem svr. 1. 'tražiti od nekog pristanak na što uz zakletvu'. — Na samrti je zakleo brata da mu čuva dicu. 2. 'učiniti da neko položi zakletvu'. — Svidoke su na sudu zakleli. ~ se 'obećati nešto uz zakletvu; ustvrditi nešto uz zakletvu'. — Zašto da se zakunem?! izr. Zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju 'ništa se ne može sakriti'; ne bi se zakleo, ne bi se smio ~ 'ne mogu da tvrdim'. zaklinjat (se)-njem (se) nesvr. prema zaklet. — Martine, zašto se zaklinješ kad kod tebe to malo vridi. zaklištit zaklištim svr. 1. 'pogledati ukočeno'. — Od strava je zaklištio očima. 2. 'zasuziti pred plač'. — Kad sam ga pogledala, a on zaklištio i samo što ne brizne u plač. ~ se 'zagledati se, uperiti pogled'. — Baćo su je izružili, a oči joj se zaklištile i suze same liju. zaklon m 'mesto gde se može skloniti'. — Stani digod u zaklon dok kiša ne stane. zaklon(i)ca ž v. zaklon. — Ko j to vidio, po takoj kiši ić, niste mogli nać kaku zak Ion(i)cu dok kiša nije prošia. zaklonit (se) zaklonim (se) svr. 1. 'staviti ato iza ili ispod čega drugoga; skloniti na sigurno mesto'. — Baćo su salaš ostavili nani da imadu di zaklonit glavu. 2. 'zaštititi'. — Zakloni me, Bože! zaklopac-pca m 'ono čime se pokriva lonac, sanduk, kutija i sl., poklopac'. — Imam pet lonaca, al samo dva zaklopca za nji. izr. Bit svakom loncu ~ 'trpati se svuda (pogrd. )'. zaklopčić m dem. od zaklopac. zaklopit zaklopim svr. 1. 'staviti zaklopac na nešto, poklopiti'. — Toliko sam natrpo duvana da ne možem lulu da zaklopim. 2. 'zatvoriti (knjigu, oči, nožić u korice i sl. )'. — Stana lagano zaklopi oči i zaspe. Izr. ~ ooi 1. 'umreti'. 2. 'zaspati'. ~ se 'zatvoriti se, sklopiti se'. — Zaklopila se mišolovka, al miš nije bio u njoj. zaključat-am svr. 'zatvoriti krjučem'. — iđi, zaključaj tavanac. ~ se povr. — Dite nam se zaključalo u sobu. zaključavat (se)-učavam (se) nesvr. prema zaključat. — Ne triba zaključavat spoljna vrata, jel Gišo još nije došo kući. zakljukat-am svr. 'skloniti, ugurati (krajeve zavežljaja, marame, suknje i sl. )'. — Zakljukaj krajeve od pregače u pas, pa će ti lakše blt da bereš. zakljukavat-ukavam nesvr. prema zakljukat. zakokodakat-odače(m) nesvr. 'početi kokodakati'. — Dok koka ne zakokodače, nema ni jaja. zakolebat (se)-am (se) svr. 1. 'stati se kolebati, postati neodlučan'. — i ja sam se zakolebo. 2. 'zapasti u teškoću, zaglibiti se (obiino u materijalnom pogledu)'. — Tribalo mu je da pravi take velike svatove, sad se do vrata zakolebo u dugove. zakolj m 'rana načinjena klanjem'. — Čime si ti, Beno, klao ove svinj'e kad njim je toliki zakolj? zakondrijat-am svr. 'početi kotrlj'ati, valjati (nešto bacajući ili povlačeći za sobom)'. ~ od bisa, spopala je dite za ruku i kad ga je onda zakondrljala. zakopat-am svr. 1. 'početi kopati'. ~ oćeš li već zakopat jedared?! 2. 'pokriti, ogrnuti zemljom, zatrpati'. — Zakopali smo ripu u jamu. Zakopo j'e u vinogradu j'ednu bocu rakije i sad ne mož da je nađe. ~ se 'povući se u samoću'. — Zakopo se u kuću pa nikud ne izlazi. zakopavat (se)-apavam (se) nesvr. prema zakopat. zakopčan-a-o 1. trp. prid. od zakopčat. 2. 'koji malo govori, uzdržan, zatvoren'. — Šta ja tu možem kad je on taki od rođenja zakopčan. zakopčat (se)-am (se) svr. 'vezati, pričvrstiti kopčama, dugmetima ili čim slionim'. — Zakopčaj puca na košulji; — Zagrni zimski kaput i dobro se zakopčaj, jel napolju je snig. zakopčavat (se)-opčavam (se) nesvr. prema zakopčat. zakoracit-oracim 'učiniti prve korake, zakoračiti'. — Borme sam ja već zakoracio u pedesetu. zakorenit se-oreni(m) se svr. 'pustiti koren, uhvatititi se duboko žilama u zemlji'. — Jagode su se dobro zakorenile. zakorenjivat se-enjiva se nesvr. prema zakorenit se. zakorovit (se)-i(m) (se) svr. 'zarasti, obrasti u korov'. — Zemlja mu se zakorovila ko da gazde nema. zakosit zakosim svr. 1. 'početi kositi'. — Ajde, Ivane, zakosi ti pa da krenemo za tobom. 2. 'zahvatiti u košnji od susedove njive'. — Ti si, komšija, kazo da si malo, a borme, ja sad vidim da si ti fain zakosio od mog žita. 3. 'učiniti kosim, postaviti koso'.

RICNIK 2.pdf

— Lipo sam vam reko da triba prvo isparat, p onda sadit pod motiku, a vite kako ste zakosili redove. ~ se 'zaći u košenje, dati se na košenje'. — Zakosio se i zaboravio za užnu. zakotit zakotim svr. 'učiniti da se što rasplodi'. — Oma da si išo oprat glavu, još ćeš mi uši zakotit kaki si neuredan. ~ se 'rasploditi se, početi kotiti se; namnožiti se'. — U onom kožuvu zakotili se moljci i svega ga izgrizli. zakovat zakujem svr. 'prikovati, pribiti'. — Jesi 1 zakovo onu lecu što se oparala na vratima od svinjaka? ~ se 'prikovati se'. — Ko da se za zemlju zakovo! zakovrnit-ovrnem svr. 1. 'izokrenuti, prevrnuti'. — Zakovrnio očima i pao. 2. 'izvaliti neku šalu, smicalicu (usred ozbiljnog razgovora ~ najčešće na račun koga od prisutnih)'. — Ta on nikad redovno ne divani, već samo gleda di će kome zakovrnit. zakrčit zakičim svr. 1. a. 'učiniti neprolaznim, nepristupačnim, preprečiti'. — Tome mu zakrči put. b. 'pretrpati, zauzeti, zapremiti neki prostor mnogim stvarima, mnoštvom ljudi i sl. '. — Zakrčila kola pa ne mož od nji proć. ~ se 'zaglaviti se, zbiti se gusto da se ne može kretati'. — Toliko ste svi nasrnili da ste se zakrčili u vrata i zato smo tušta vrimena izgubili ni za šta. zakrčivat (se)-rčivam (se) nesvr. prema za~ krčit. zakrilit zakrilim svr. 'zakloniti, uzeti u zaštitu'. — Nana su skinili maramu i zakrilili dite od sunca; — Samo ti kaži bratu, on će tebe zakrilit i neće te više niko dirat. ~ se 'prekriti se, zakloniti se, zaštititi se'. — Zakrilila se maramom. zakrilje s 'okrilje, zaštita'. — Ako je nana ruže, dida su oma njezino. zakrilje. zakriljivat se nesvr. prema zakrilit se. zakrmačit-im svr. 1. 'napraviti mrlju od tinte'. — Kad si tu knjigu 7akrmačila? 2. 'zabrljati, napraviti svinjariju (ponašanjem)'. — Jesam li ti lipo kazala kako da uradiš kad odešu goste, a ti si zakrmačila i ispala glupava! zakrmeljavit-im svr. 'dobiti krmelj u očima'. — Zakrmeljavio je ko da je tri noći spavo! zakrpa ž 'komadić tekstila kojim se krpi pocepano'. ~ ima veliku zakrpu na guzici; — Na njegovom kaputu ima toliko zakrpa da sve jedna drugu jebe. Izr. našo džak zakrpu 'našli su se jednaki'. zakrpica ž dem. od zakrpa. zakrpit-im svr. 1. 'ušiti, opraviti dodavanjem zakrpe'. — Stane, uzmi iglu i konac, pa zakrpi Vranjine čakčire, sve su mu se prožuljale na kolinu. 2. 'popraviti, urediti (limeno posuđe) i sl. )'. — Ako čujete kad naiđe drotar, zovite ga da zakrpi onaj veliki lonac od deset litara, na dva mista se probušio. zakržljat-am svr. 'zastati u napredovanju, u rašcenju'. — Kako to da su ti prasici tako zakržljali?! zakržljavat-ržljavam nesvr. prema zakržljat. zaktivat zaktivam nesvr. 'zahtevati'. — Kako možeš od diteta zaktivat da nosi taj veliki džak? zakunjat zakunjam svr. 'početi kunjati, zadremati'. — Eno majka, samo što su sili nus peć već su zakunjali. zakurdačit-im svr. v. zakurit. 2. Ala ste zakurdačili. zakurit zakurim svr. 1. 'naložiti, zapaliti'. 2. 'zadimiti, zapušiti (lulom)'. — Ao, dida, alaj ste vi zakurili s otom vašom lulom. Biće vama oma vruće, samo dok ja u peć zakurim. zakuvat-am svr. 1. 'zamesiti (testo, hleb)'. — Zakuvala sam kruv. 2. 'zamrsiti (situaciju)'. — Ko bi mislio da će onaj Nikola sve tako med nama zakuvat? ~ se 'zamrsiti se (u odnosima)'. — Štogod se zakuvalo u njevoj kući pa nemaje mira. zakuvavat (se)-uvava(m) (se) nesvr. prema zakuvat (se). zakvocat-a(m) svr. 'početi kvocati'. — Tri kokoške su zajedno zakvocale, pa ćemo tri kvočke nasadit. zakvrcat-am svr. 1. 'ukucati, zabiti (ekser i sl. )'. — Zakvrcaj dobro taj klin. 2. 'početi kucati'. — Ko da su sate opet zakvrcale? 3. 'zalupati (srce)'. — Tako mi je srce zakvrcalo, valdar od radosti. 4. 'dati kome znak kucanjem'. — Kad naiđeš, zakvrcaj na pendžer da i ja krenem. zaladit zaladim svr. 'postati hladnije, svežije'. — Jesi 1 zaladila lubenice? — Jesam, spuštila sam i(h) u bunar. zaladnit-im-e svr. 'zahladneti'. — Jesi 1 dobro pokrila tisto da ne zaladne. zaladnjivat-adnjivam nesvr. prema zaladnit. zalađivat nesvr. prema zaladit. zalajat-je svr. 'oglasiti se lajanjem'. — Ker nas je još iz daleka nanjušio i zalajo je. zalajavat-ajava nesvr. prema zalajat. — Ne volim kad ker tako zalajava. zalarmat-am svr. 'zagalamiti, zavikati'. — Kad bi on znao lipo da kaže, a ne da oma zalarma. zale indekl. 'zalog(a), garancija'. — Ne virujem ja tebi dok mi ne daš štogod zale. 2. 'u zajam, na zajam'. — Poslali su me baćo da nam date vaše grabljice u zale, sutra ćemo vam vratit. zaličit zaličim svr. 'privremeno izlečiti, izlečiti'. — Neće skoro zaličit ranu na nogi. ~ se 'privremeno se izlečiti, izlečiti se'. —

RICNIK 2.pdf

Nisam ničim mazo, zaličilo se samo od sebe. zalit zalijem svr. 1. 'politi nekom tečnošću'. — Uzmi kabo pa zali one mlade voćke. 2. 'uzeti što za piće'. — Dida su posli dobrog ila volili da zaliju makar jednom čašom vina. Izr. ćutit ko zaliven 'ne progovoriti ni jedne reči'. zalivat zalivam nesvr. prema zalit. zalizan-a-o 'čovek koji nosi zagladenu kosu'. — Takl je on uvik zalizane kose. zalizat (se) zaližem (se) svr. 1. 'početi lizati'. — Ajde zaliži, šta se stidiš, to nije otrov već šećer. 2. 'glatko začešljati (kosu)'. — imo je adet da kad divani često rukom zaliže kosu. zalizivat (se)-izivam (se) nesvr. prema zalizat (se). zalogaj m 'ono što se najedanput stavi u usta i proguta'. — Bila je bolesna i davala sam joj zalogaj po zalogaj. Izr. brojit zalogaje 'paziti koliko neko potroši'; — Zape mu ~ u grlu 'od straha ili uzbuđenja ne može da guta'; mastan ~ 'bogat deo'. zalogajčić m dem. od zalogaj. zalolat se zalolam se svr. 'početi se lolati, početi se ponašati kao lola'. — Nema ga kod kuće, zalolo se za kakom curom. založit založim svr. 1. 'dati u zalog'. — Kad smo uzajmili novaca, moji su morali svu zemlju založit. 2. 'pojesti koji zalogaj, pojesti malo'. — Nemoj krecat na put gladan, sidi i malo založi, makar koji zalogaj. 3. 'zapaliti (vatru)'. — Oko podne, Kristo, založi u šporelj, pa nek se počme kuvat. zaluckat (se)-am (se) svr. 'opčarati, prevariti'. — Badavad trčiš, Grgo, za Tezom, ona će te zaluckat ko što je i Lojziju prija tebe. zaluckavat se-uckava nesvr. prema zaluckat (se). zalud pril. 'uzalud, zabadava'. — Toliko si vrimena provo u škulama, a sad vidim da je to sve zalud bilo. zaludit (se)-im (se) svr. 'učiniti da ko bude kao Iud, navesti koga da se preterano zanese (kim ili čim)'. — Ko bi reko da lipota toliko mož zaludit, svi monci u selu samo za njom trče. zaluđeno pril. 'kao u ludom zanosu, preterano zaneseno, izbezumljeno'. — Nije dobro kad se kogod tako zaluđeno oženi. zaluđivat (se)-uđivam (se) nesvr. prema zaludit (se). — Ja znam da on svaku zaluđiva al samo mene prosi. zalumpovat se-ujem se svr. 'otpočeti lumpovati; uveliko zaći u lumpovanje'. — Zalumpovo se momak, pa ga tri dana nema kući. zalupit (se)-im (se) svr. 'naglo, s treskom zatvorit!, tresnuti'. — Zalupio je kapiju prid nosom komšije. zaljučit zaljučim svr. 1. 'prekinuti dojenje'. — Zaljučili smo prasice od krmače. 2. 'izdvojiti stoku za tov'. — Zaljučili smo mršave svinje i počećemo i(h) ranit. zaljuljat (se) zaljuljam (se) svr. 'početi ljuljati'. — Zaljuljaj me. zamaglit zamaglim svr. 1. 'pokriti, prekriti maglom, učiniti maglovitim'. — Mora da je napolju zima kad su pendžere tako zamagljene. 2. 'zadimiti, zapušiti'. — Svu ste sobu zamaglili troj(i)ca, ne možemo oči otvorit. 3. 'pobeći, odjuriti, nestati kao magla, odmagliti'. — Ja se samo našalio da on mož i batine da zasluži ~ kad je onda zamaglio! ~ se 1. 'prekriti se maglom, postati maglovit'. 2. 'zamutiti se, ne videti se jasno'. — Ne bi bilo dobro da sad krenete na pflt, toliko se zamaglilo da se ne vidi pist prid nosom! 3. 'pomutiti se'. — Kad sam se sagnila, a meni se sve zamaglilo u glavi. zamagljivat (se)-agljivam (se) nesvr. prema zamaglit (se). zamakat (se) zamačem (se) nesvr. prema zamočit (se). — Ti, Stipane, ne bi baš moro tako velik komad kruva zamakat u kisel(i)nu. zamandelija m 'neradnik, probisvet'. — Neće se on nigdi skrasit, svi ga znadu da je uvik bio zamandelija. zamandrljat-am svr. 'uraditi nešto na brzu ruku, kako bilo, površno'. — Mi smo se dogo vorili da ćete vi salaš prvo blatom a onda i krečom umazat, a ja kako vidim, vi ste to zamandrljali, a za taki poso ja ne možem platit, jel cina je bila za redovan posp. ~ se 'zaprljati se, umrljati se (zbog površnog i neodgovornog posla)'. — Od svega vi ste se samo dobro zamandrljali, a niste nlkako poso uradili! zamanit zamanim svr. 'učiniti zamah; brzo što pokrenuti s ciljem da se udari'. — Kad su baćo zamanili s onom velikom šakom, da nije trgla glavu, dobila bi taku ćušketinu. 2. 'brzo poći, krenuti, pojuriti'. — Dok je radio, radio, jednog jutra zamani glavom brez traga. Izr. ~ glavom 'odlutati'. zamanut-a-o 'nastran'. — Mani tog zamanutog momka, š njim ne možeš divanit ko s čovikom. zamanjivat-anjivam nesvr. prema zamanit. — Ne boj se, on samo zamanjiva, al neće udarit. zamarat (se) zamaram (se) nesvr. prema zamorit. — Sve slabije vidim, pa se zamaram kad štijem svetu knjigu. zamastit zamastim svr. 1. 'začiniti mašću'. — Nane, dobra vam je pogača, al mogli ste je malo manje zamastit. 2. 'zaprljati, nečim masnim'. — Di si bio kad ti je rukav od košulje sav zamašćen?! zamašćivat-ašćivam nesvr. prema zamastit. — Slabo ćemo zamašćivat ove godine, nismo klali.

RICNIK 2.pdf

zamazanko m 'onaj koji je stalno zamazan, prljavko (i po licu i po odeći)'. —A, dite moje, dite, tebe nece zvat po imenu već zamazanko. zamazat (se)-žem (se) svr. 'prevući nečim žitkim, nečim čime se maže'. — Baš ako ostane koja neravnina na ziduja ću to krečom zamazat. 2. 'zaprljati'. — Ko j to vidio čistu košulju tako zamazat. Izr. ~ oči kome 'zavarati da ne vidi pravo stanje stvari'. zamazivat (se)-azivam (se) nesvr. prema zamazat (se). zamećat-em nesvr. 1. 'zapodevati, započinjati (šalu, priču, kavgu, svađu)'. — Kaki je to deran, čim dođe med dicu, oma zameće tuču. 2. 'zaturati, zabacivati, skrivati'. — Pokaži i nama šta si napravio, nemoj uvik tvoje zamećat, ko zmija noge. — išo je i Lovro priko žita, al on tako zameće trag da ga nikad ne uvate. 3. 'podizati, stavljati iza ili preko nečega'. — Sta mu ne pomognete već puštate da taj stari čovik sam sebi zameće te teške džakove. 4. 'zavejavati'. — Ni ne pada krupan snig, samo da ga vitar ne zameće. 5. 'stvarati klicu, zametak'. — Gledo sam jutros višnje, sasvim lipo zameću. 6. 'zabacivati, zaplitati'. — Zategni bolje štrangu, jel onaj ždribac čim je labavo, zameće nogu. ~ se 'stvarati klicu, zametati'. — Al se lipo zameću kuruzi. zamedljat-am svr. 'staviti med u nešto, za« mediti'. — iđe Božić, nemoj zaboravit rakiju zamedljat. zamedljavat-edljavam nesvr. prema zamedljat. — Nemoj meni zamedljavat, ja pijem Čistu rakiju. zameljat zameljam svr. 'zaprljati'. — Čime si tako znala lice zameljat?! zamest-etem svr. 'pripremiti stočnu hranu (mekinje, prekrupa, mešanjem raznih sastojaka stočne hrane)'. — Triba svinjama zamest, da malo odmekša do doveče. zamest-etem 1. 'zatrpati, zavejati'. — Samo da vas snig na putu ne zamete. 2. 'metenjem skloniti u kraj'. — Moram malo zarnest, da mi baš ne stoji svud strv po sobi. ~ se 'nestati, izgubiti se (o tragu ljudi i sl. )'. — Otkud ja da znam di je, zameo mu se svaki trag ot kako je prije tri godine očo iz našeg sela. zametnit (se)-em (se) svr. prema zamećat. zaminit zaminim svr. 1. 'izvršiti zamenu, promeniti'. — Zaminio mi je staru kruparu za novu, a nisam tušta ni doplatio. 2. 'odmeniti koga, preuzeti mesto, ulogu, dužnost koga drugog'. — Sidi malo, ja ću te zaminit. ~ se 'razmeniti se, učiniti međusobno zamenu'. — Sutra ću se zaminit na poslu s Vranjom, a on će mene u subotu, p onda ćemo moć ić u svatove. zaminjivat (se)-am (se) nesvr. prema zaminit (se). zamira ž 'ono na čemu se može zameriti, zamerka'. — Ako ne uradiš kako su baćo kazali, da znaš biće zamire. zamirat (se) zamiram (se) nesvr. prema zamirat. zamirit (se)-im (se) 1. 'ne odobriti čiji postupak, prigovoriti'. — Mlogl su rekli da nam je varoš lipa, a dosta nji je zamirilo na čistoći. 2. 'prebaciti se mereći'. — Samo ti pripovidaj, p onda kad zamiriš, drugi će ti bit kriv. zamlaćen-a-o 'zatucan; budalasto zanesen, zagrejan'. — Ne mož ni momak drugačiji bit kad mu je i otac zamlaćen. zamlaćivat-aćivam nesvr. 'budaliti, dovoditi (koga) u smešnu situaciju'. — Ako je voliš, oženi se, ako neš, onda je ostavi, nemoj je vako samo zamlaćivat. ~ se 'budalasto, suludo se odnositi; neozbiljno se ponašati'. — Dokle ćeš se ti, Marjane, zamlaćivat, vrime bi bilo da se ponašaš ko i drugi svit. zamlata ž 1. 'onaj koji se u ozbiljnim situacijama ponaša neozbiljno'. — Ja se samo šalim, al nisam zamlata ko što me vi smatrate. 2. 'čovek koji pokazuje blag stepen psihičke nesigurnosti'. — Valdar neće ženit tu zamlatu?! zamličit zamličim svr. 'dobiti mutan izgled očiju: ~ oii 'obmanuti, zaludeti'. — Zamllčili su mu o Si i sad igra kako oni sviraje! zamličivat-ičivam nesvr. prema zamličit. zamočit zamočim svr. 'staviti (što) u tečnost, tekućinu'. — Pazi na malog Antuna, da ne zamoči pist u vruć pekmez. ~ se 'zaroniti, pasti u tečnost'. — Dotleg se naginjo dok nije pao u ribnjak i sav se zamočio. zamolit zamolim svr. 'obratiti se (kome) s molbom'. — Triba 1 da te zamolimo, p onda da nam dođeš u goste?! — Fain si nam ti niki rod! zamomčit (se)-im (se) svr. 'načiniti nekog momkom, mladićem, početi smatrati, oglasiti (koga) momkom; obeležiti čim to oglašenje'. — Marga je njezinog Stipu zamomčila, a on se još sigra s dicom u pravu. zamorit zamorim svr. 'učiniti da kogod oseti zamor, izazvati zamor'. — iđem ja, zamorilo me čekanje. ~ se 'postati umoran, osetiti zamor'. — Mora se zamorit kad je stari čovik. zamorno pril. 'sa zamorom, zamarajući'. — Cio dan ić za plugom još kako je zamorno. zamotan(i)ca ž 'hleb u mleku i jajima pečen na masti, prženica'. — Dobre su vam bile zamotan(i)ce. zamotat-am svr. 'uviti, omotati (čim)'. — Evo ti tozla, pa sam zamotaj cigaretlu ako ti se puši. ~ se 'uviti se, zaviti se'. — Al si se zamoto ko da napolju snig vije. zamotavat-otavam nesvr. 1. 'prema zamotat'. 2. 'vrdati, uvijati, zavaravati'. — Kaži nam pravu istinu, nemoj da zamotavaš.

RICNIK 2.pdf

~ se nesvr. prema zamotat se. — Zamotava se ko pile u kučine. zamračit zamračim svr. 'načiniti mrak'. — Kod tebe je uvik zamračeno ko da se bojiš sunca. ~ se 'smračiti se, smrknuti se'. — Odjedared se zamračilo, samo ne znam oće 1 bit kiše. zamrsit (se) zamfsim (se) svr. 1. 'učiniti da nešto bude u neredu (o nitima, koncima, užadima i sl. ), zaplesti'. — Ova nova mašina ima lip šav, ai mi se konac često zamrsi i kida. 2. 'učiniti nejasnim, nerazumljivim'. — Ja sam tebe, Joso, poslo da završiš pogodbu s komšiom, a kako mi pripovidaš, ti si sve još većma jzamrsio. zamrsivat (se)-rsivam (se) nesvr. prema zamrsit (se). — Ako mi se vunica vako bude zamrsivala, oma ću se manit štrikanja. zamršaj m 'ono što je zamršeno, zapleteno'. — Kad te čovik sluša, čini mu se da ti vollš kad se kaki zamršaj stvori, jel ti onda za sebe znaš zanajviše izvuć korist. zamršen-a-o 1. trp. prid. od zamrsit (se). 2. 'nejasan, nerazumljiv; složen'. — Njegov divan je uvik tako zamišen da ga ne možeš uvatit ni za uši ni za rep. zamršeno pril. 'zapleteno, nejasno, zbunjeno'. —-Šta sam ja. mogo unaprid znat da je to tako zamršeno napravljeno. zamrzavat (se)-rzavam (se) nesvr. prema zamrznit. zamrzit-im svr. 'osetiti mržnju prema kome, omrznuti. — Zamrzio ga je da bi ga udavio u kašiki vode! ~ se 'omrznuti se'. — Koliko su se volili, sad su se još većma zamrzili. zamrznit-nem svr. 'učiniti da se nešto pretvori u led, da zaledi, da se prevuče ledom. — Jutros su zamrzle pendžere. ~ se 1. 'pretvoriti se u led, smrznuti se, slediti se'. 2. 'ledom se čvrsto privezati uz nešto'. — Ja uvatio rukavicom drvo pa povuko, a rukavica ostala, zamrzla se za drvo. zamrznit (se)-nem (se) svr. 'zamrzeti (se)'. — Ko j to vidio, toliko se zamrznit a rođeni su brat i sestra. zamucat (se)-am (se) svr. 'početi mucati'. — Kad je vidio Loziku, siroma, tako je zamuco, ko da ne zna redovno divauit. zamuckat-am svr. dem. prema zamucat. — Nećeš valdar zamirit što je momak malo zamucko, zbunila ga je tvoja lipota. zamuckivat-uckivam nesvr. prema zamuckat. — On zamuckiva samo kad oće štogod friško da kaže. zamućeno pril. 'mutno'. — Znala sam oma koliko je sati čim sam vidila kako me dida zamućeno gledaje. zamućivat (se)-ućivam (se) nesvr. prema zamutit. — Zamućivaš vino, misliš da ne ostim da si sipo vode u njeg. zamućkat-am svr. 'zamešati'. — Šta ja znam šta si ti nama tu zamućkala u ilo?! zamućkavat-ućkavam nesvr. prema zamućkat. — Zamućkavala je drugima, a sad je i sama popila tu gorku čašu. zamuđijat-am svr. 'zamutiti, napraviti zabunu'. — Baš ste dobrog našli, taj će vam tako zamuđijat da svi zajedno posli nećete izać na kraj! zamuknit zamuknem nesvr. 'zaćutati'. — Zamukni već jedared! zamuknit-nem svr. 'promuknuti'. — Kako već ne zamukne od tolikog divana?! zamutit se zamuti se svr. 1. 'postati mutnim. ' — Zamutilo se vino. 2. 'postati zapleten, zamršen'. — Otkad su dida umrli, sve se zamutilo kod nas. 3. 'osetiti vrtoglavicu, nesvesticu; osetiti muku, bol'. — Dajte malo da sidnem, ništa mi se zamutilo u glavi. zanajviše pril. 'ponajviše'. — Mala Luca zanajviše didu voli. zanašat (se) zanašam (se) nesvr. 'zanositi se'. — Ne znam šta mi je, sve češće se zanašam čim se malo umorim. zanat-ata m 'rad kao zanimanje naučenog pojedinca (majstora)'. — Moj mlađi brat je očo na zanat, biće čizmar. Izr. Tivat svoj ~ 'ne odustajati od svojih navika; to mu je ~ 'to je njegov posao'. zanatlija m 'čovek koji se bavi nekim zanatom'. — Sve je manje zanatlija kovača'. zanatlijski-a-o 'koji se odnosi na zanatlije'. — Lajčo je dite iz zanatlijske obitelji. zanavik pril. 'za večita vremena, zauvek, konačno'. — Zanavik sam tvoj. zanećkat-am svr. 'navesti, nagovoriti koga da odrekne, odbije'. ² Kate, nadam se da nećeš tvoju Lizu unaprid zanećkat, pa da dite ostane gladno u gostima. zanećkavat-ećkavam nesvr. prema zanećkat. zanemarit-emarim svr. 'prestati mariti za što, prestati voditi brigu (o čemu)'. — Neće ona zbog čovika zanemarit svoju bolesnu mater. ~ se 'postatjneuredan, aljkav prema sebi, zapustiti se'. ~ odo se piću pa se i zanemario. Izr. zanemario se pa sere poda se! 'postao neuračunljiv'. zanemarivat (se)-arivam (se) nesvr. prema zanemarit (se). zanet-esem svr. 1. 'skloniti, staviti u stranu'. — Vitar me zano. 2. 'okrenuti zadnji kraj, zaokrenuti'. — Pere, zanesi malo kola,

RICNIK 2.pdf

ne možem drugačije okrenit u ovoj maloj avliji. 3. 'ostati u drugom stanju, zatrudneti'. — Snaja nam je zanela. ~ se 1. 'nagnuti se na jednu stranu, zaljuljati se'. — Ko da se kamara malo zanela. 2. 'zadubiti se, udubiti se (u što)'. — Zano se u poso. 3. 'prepustiti se nekom osećanju, oduševiti se nečim'. — Velika je šteta što ga ne možemo iškulovat, a on se, siroma, zdravo zano za knjigom. zanijat (se) zanijam (se) svr. 'početi njihati (se), zanjihati (se)'. — Vitar je najdared tako dunio da sam se ja sav zanijo. zanimit zanimim svr. 'zanemeti'. — Od strava su svi zanimili. zanosit (se) zanosim (se) nesvr. 1. prema zanet. 2. 'govoriti nekim stranim naglaskom, izgovorom'. — Zanosio je na švapski. 3. 'dugotrajno oblačiti jedno isto odelo, haljinu'. — Ne možeš ti imat čestito odilo, kad svakoje oma zanosiš! Izr. zanosi mi se glava 'osećam nesvesticu'. zanovetat-ovetam nesvr. 'dosađivati prigovaranjem, govoriti nevažne stvari'. — Ako ćeš toliko zanovetat, nećeš dobit ništa. zanovetalica ž 'ona koja zanoveta, dosađuje'. — Samo da znaš da je i moja unuka postala zanovetalica: furtom mi nalazi manu u ilu. zanovetalo m i s 'onaj' koji zanoveta'. — Eno iđe ono zanovetalo. zaod m 'zapad'. — Crveni se na zaodu, biće sutra vitra. 2. 'zalazak sunea'. — Sunce je na zaodu, sa će mrak. zaodan-dna-dno 'zaobilazan'. — Kud si našo baš ovaj zaodan put? zaodit (se) zaodijem (se) svr. 1. 'snabdeti odećom, obući; zaodeti'. — Moram i ja mog sina da zaodijem. 2. 'obilaziti'. — Ako možemo prić do, nećemo morat zaodit. zaodivat (se)-odivam (se) nesvr. prema zaodit. — Bogato se zaodiva, misli da će tako nać kakog gazdačkog momka. zaodno pril. 'zaobilazno, izvan puta'. — Ne bi ja danas svraćo kod vas, malo mi je zaodno kad iđem iz varoši. zaokružit se zaokružim se nesvr. 'popuniti se, ugojiti se'. — Ni vašem IIiji ne iđe rđavo, sav se zaokružio. zaokupit-im svr. 'obratiti se kome nametljivo, saleteti'. — Zašto ste toliko zaokupili uju kad vam već kojiput kaže da nema novaca kod sebe, drukput će vam kupit šećera. ~ se 'zabavit se (čime)'. — Zaokupio se oko svoji novi čizama. zaokupljat (se)-okupljam (se) nesvr. prema zaokupit (se). — Često me zaokuplja tako težak san, da se sav oznojim kad se probudim. zaoranj m 'ležište od pluga za koje se kači oje' (v. ). zaorat zaorem svr. 1. 'oranjem zatrpati'. — Bacićemo đubre pa ćemo ga zaorat. 2. 'zaći oranjem (u tuđu njivu)'. — Vidim ja da ti voliš malo zaorat u tuđe. zaoravat-oravam nesvr. prema zaorat. zaorit (se) zaori (se) svr. 'početi se oriti, odjeknuti'. — Dosta dugo smo čekali, a onda najedared se zaori pi'sma. zaostajat-jem nesvr. prema zaostat. — Što manje učiš, sve ćeš više zaostajat za drugima u škuli. zaostanut-a-o 1. 'umno ograničen'. — Ne mož on upravljat gazdinstvom kad je zaostanut. 2. 'siromašan, lošeg materijalnog stanja'. — To je istina da Tome ima tušta dice i da je zdravo zaostanut, al su to poštena čeljad. zaostat-nem svr. 1. 'ostati iza koga ili čega u kretanju, zadržati se'. — Svt koji su zaostali, nisu nas do salaša ni stigli. Marko je zaosto u selu, pa će sutra krenit dalje. 2. 'umno se nedovoljno razviti'. — Njegovo dite mora ponavljat svaki razred jel je malo zaostalo. 3. 'zakasniti u razvoju'. — Već tri miseca nema kiše i sve je zaostalo. zaoštrljašt-a-o 'zašiljen, šiljast'. — Napravio sam zaoštrljast kočić da ga lakše možeš utuć u zemlju. zaozbilj/zaozbiljno pril. 'od zbilje, ozbiljno'. — Zaozbllj kažeš je 1 se samo šališ?! zapaćat (se)-am (se) nesvr. prema zapatit (se). zapadat-am nesvr. prema zapast. — Nemoj ić tudan, vidiš da sve većma zapadaš u blato. zapantit-im 'zapamtiti'. — Nisam mu ime zapantio. Izr. Zapantiće on otkud vitar duše! 'ko mu je neprijatelj'. zapanjak-njka m 'završni deo rukava na košuljama'. — Zavmi zapanjke kad ćeš radit oko mesa. zapapren-a-o 1. trp. prid. od zapaprit. 2. 'preteran, prevelik, odveć skup'. — Opravio mi je točak al mu je račun zapapren. zapaprit-im svr. 1. 'učiniti paprenim, začiniti paprikom, biberom'. — Kijaćeš ti kad si toliko zapaprio. 2. 'učiniti nekome nešto iz osvete'. — Ko bi se to nado od Luke, dobro je zapaprio Josi. zapara ž 'preterano topao, pregrejan vazduh; sparina, omorina'. — Nije dobro ni unutri ni napolju, svud je zapara. zaparan-rna-rno 'koji je pun zapare, sparan'. — Ove nedilje su baš niki zaparni dani.

RICNIK 2.pdf

zaparat zaparam svr. 1. 'početi rašivati'. 2. 'načiniti ogrebotinu, brazdu na čemu'. — Ded, zaparaj mi na raboš. zaparit-im svr. 'zaliti, preliti vrelom vodom'. — Zapari proju pa ćemo je posli podne peć. ~ se 1. 'početi puštati paru, zadimiti se parom'. — Prala sam košulje, pa mi se sva komara zaparila. 2. 'ispuniti se zagušljivim vazduhom'. — Ajde malo med svit, zaparićeš se, uvik si sama u kući. zaparložit-im svr. 'ostaviti zemlju neobrađenu'. — Otkako se odo piću i zemlju j'e zaparložio; — Slab je to gazda kad mu je zemlja tako zaparložena. ~ se 'zapasti u parlog, zakoroviti se'. — Vidi kako se basča zaparložila otkad tebe nema da je obrađivaš. 2. 'moralno se zapustiti, zanemariti se'. — Mlad čovik a tako se zaparložio, samo zato što ga je žena ostavila. zaparno pril. 'puno zapare, sparno'. — Baš je zaparno i dosadno. zapasat-ašem svr. 1. 'staviti nešto oko struka, u pas učvrstiti (haljinu, sablju i sl. )'. — Zapaši malo suknju da je ne ukvasiš kroz tu mokru travu. 2. 'zahvatiti, odrezati veliki komad (o hrani)'. — Ti si baš zapaso u taj somun, a valdar i nama triba kruva. 3. 'zaputiti se okolišnim pravcem'. — A vi zapasaii pa oko pet salaša. zapast-adnem/-nem svr. 1. '(u)pasti, naći se u nekom položaju'. — Ako nema prti i zapadneš u snig, a ti viči. 2. 'doći, dospeti u neprijatno stanje'. — Svakom je davo u zajam i pomago, a sad je i sam zapo u nevolju. zapat m 'ono što je zapaćeno, odgojeno, priplod'. — Ove dvi krave su moj zapat, a one druge sam kupio na vašaru. zapatit-im svr. 'steći nešto, doći do nečega'. — Dvi godine se mučio, a sad kažu da je Lovro zapatio čiste bile svinje; — Onaj ko ne pere redovno glavu i ne češlja se, lako mož zapatit ušivi. ~ se 'rasploditi se, namnožiti se, nakupiti se'. — Vranje je danas izoro zmijina jaja; dobro je, mogle su se zmije zapatit tu blizo salaša. zapcivat zapcivam svr. 'upućivati kome psovke, sramotne reči'. — Taki je pogani riči, svakog zapciva. zapećak/zapećak-ćka 1. 'prostor udubljen između peći i zida'. — Naslonio se u zapećak i zaspo. 2. 'nevažno mesto, zapostavljeni položaj, pozadina'. — Tako je to, kad čovik ostari onda ga svi turaje u zapećak. zaperak-rka 'pobočni izdanak, mlad izraštaj na lozi, kukuruzu ili drugoj biljci)'. — Danas smo sikli zaperke. zaperčit-im nesvr. 'organizovano uklanjati, odstranjivati zaperke (?!?)'. — Od nedilje ćemo zaperčit kuruze. zaperjašit-erjašim svr. 'pobeći bezobzirce, bestraga'. — Kad je zaperjašio, ni zec ga ne bi stigo. zapešće s 'deo ruke iza šake do podlaktice'. — Slomio je ruku u zapešću. zapet zapnem svr. 1. 'zakačiti što (za što drugo), zakopčati'. — Zapni dvoger za kolečke i kreni na oranje. 2. 'zastati u kretanju, stati'. — Šta je, monci, čim je Vranje počo igrat, a vaše kolo zapelo?! 3. 'naići na kakvu prepreku, spotaći se; zakačiti se'. — Kako je nosila u dvi ruke, zapne za prag i pruži se kolika je dugačka. 4. 'zaplesti se u govoru, zamucati'. — Lip si mi ti divandžija kad si u po divana zapo ko nimak. 5. 'napregnuti se, upotrebiti svu snagu'. — Nema druge, vec svi da zapnemo. 6. 'navaliti, poći, uputiti se'. — Stani, Nikola, kud si zapo, valdar ćemo prvo ist, p onda možeš ić. 7. 'tvrdoglavo ostati pri svome mišljenju, zainatiti (se)'. — Svi kažu da je momak tog dana bio u varoši, a ti zapo na njeg: lopov pa Iopov! Izr. ~ za oko 'dopasti se', ~ iz petni žila 'upotrebiti svu snagu (da se što postigne)'. ~ ko sivonja (magarac) 'na silu'; bit ko zapeta puška 'uvek spreman na akciju'. ~ se 'zakačiti se za što'. — Zapela sam se za vaše tarabe i pokidala keceljac. zapijat (se) zapijam (se) nesvr. prema zapit. — Opet ću zapijat curu, već trećeg sina ženim. zapinjat-njem nesvr. prema zapet. — A zašto da zapinjem kad me slabo plaćaje. zapinjušit (se)-injušim (se) svr. 'pustiti penu, prekriti se penom, zapenušiti se'. — Mora da si ti zdravo tiro tog konja kad su mu se tako usta zapinjušila. zapišat-am svr. 1. 'mokraćom pomokriti'. Zašto ker voli svako divo da zapiša?! 2. 's omalovažavanjem se poneti (prema kome); poniziti (koga)'. — Šta on tebe da zapiša! zapišavat-išavam nesvr. prema zapišat. — Neću da tebe svaki zapišava. zapit zapijem svr. 1. 'potrošiti na piće'. — Nema on ništa više, sve je zapio. 2. 'zaprositi (devojku)'. — Ako ćete dat divojku, onda će svekar i svekrova doć u nedilju posli podne da se udivanite za rukovanje i kad će se divojka zapit. ~ se 'zadržati se duže pijući'. — Dobar je on čovik, al kad upadne u društvo, zna se zapit pa ga po tri dana nema kući. zapitat (se) zapitam (se) svr. 'postaviti pitanje, upitati rečima, tražiti odgovor'. — Zapitaj ga kad ga vidiš ~ moždar će čovik dat. zapitkivat zapitkivam nesvr. prema zapitat. — Stana furtom zapitkiva Loziku za tebe. zapivat-am svr. 'početi pevati'. — Ajde, kreni, znaš da mi ne znamo dok ti ne zapivaš. zapivavat-ivavam nesvr. 'kukati, naricati; plakati'. — Šta ga toliko zapivavaje ko da je biskup umro. zaplamtit (se)-im (se) svr. 'početi plamteti'. — Cigurno je duže vrimena tinjalo, al kad je zaplamtilo, za čas je izgorilo. zaplašit-im svr. 'izazvati strah kod nekog, uplašiti'. — Zaplašio me je pa ne smim nikud brez njeg. ~ se 'prestrašiti se, uplašiti se'. — Ko se ne bi zaplašio nesriće?! zaplećat (se)-ćem (se) nesvr. prema zaplest. — Gledajte Luku kako se naljosko, sve zapleće nogama. Čuješ ti, Ivane, kandar

RICNIK 2.pdf

si malo bolje povuko kad tako zaplećeš jezikom. zaplest/zaplest-etem svr. 1. 'oplesti, ispreplesti'. — Vecka je zaplela vrata. 2. 'zapetljati, zamrsiti; uvući u neki zamršeni posao'. — Nisi me baš morala u ovo zaplest. 3. 'napraviti zbrku'. — Kad Tome uzme stvar u ruke, zaplete tako da niko živ više ne mož na kraj izać. 4. 'početi preplitati (nogama)'. — Kad je Stipan kolo zapleo. ~ se 1. 'naći se negde odakle nije lako izaći; upetljati se, umešati se'. — Sam si se zapleo u njev divan. 2. 'postati nejasan, zamrsiti se — Mara to neće razgalit već će još većma zaplest. 3. 'zbuniti se, pomesti se'. — Ako joj Ivana spomeneš, oma će se zaplest. 4. 'spotaći se, saplesti se, zapeti (za nešto)'. — Zaplela sam se u tu vašu štrangu. zapleten-ena-eno 1. trp. prid. od zaplest (se). 2. 'zamršen; nerazumljiv, nejasan'. — Neću da se mišam u tako zapletene stvari. zapleteno pril. 'na zapleten način, nejasno, zbunjeno'. — Slušo sam ja šta on divani, al je tako zapleteno da ga nisam ništa razumio. zaplićat (se)-ićem (se) nesvr. 'zapletati'. — Nema boljeg igrača od Kale, kad on zaigra, same se noge zapliću. zapljuvat zapljujem svr. 1. 'pljuvanjem zagaditi što (muva)'. — Te proklete muve uvik nam cakla na pendžerama zapljuju. 2. 'početi pljuvati'. — Zakašljo se i oma zapljuvo svud po zemlji. zapljuvavat-uvavam nesvr. prema zapljuvat. — Kazo sam mu: nećeš ti više nikog zapljuvavat i onda sam ga šutačom tako opalio po ušima da je oma sijo na dupe. započet započnem svr. 'otpočeti'. — Nemoj ti da ja započnem s prutom, pa će oma račun krenit sam od sebe. započimat-am nesvr. 'započinjati'. — Ako samo nas dvoj(i)ca triba da radimo, ne vridi ni započimat. ~ se 'nastajati, počinjati'. — Još niko nije zacigurno utvrdio kad se naša istorija započima i kako je nastalo ime Bunjevac. zaponjak-njka m v. zapanjak. — Od čega ti se zaponjak tako okrezo? zaposlen-a-o 'koji ima posla, koji nije bez posla'. — Svi smo mi zaposleni ijudi. zaposlenje s 'angažovanost na poslu, posao'. — On svud tamo traži zaposlenje di ga nema. zaposli pril. 'za kasnije'. — Ostavite koji kolač i zaposli. zaposlit zaposlim (trp. prid. zaposlen) svr. 'dati kome posla, primiti na posao'. — Dicu triba zaposlit p onda neće trčat po sokaku. ~ se 'stupiti na posao, naći posla'. — Valdar se zaposlio kod ca Bone, al kaki je, ni tamo nece dugo ostat. zapostit zapostim svr. 'početi postiti'. — Borme smo danas i mi zapostili. zapovid ž 'naređenje, zapovest'. — Baćine želje su za nas bile zapovid. Izr. Deset božji zapovidi (crkv. ) 'zapovedi koje je Mojsije po predanju dao Jevrejima'. zapovidat-ovidam nesvr. prema zapovidit. — Stariji brat jesi, al ne volim da mi uvik zapovidaš. zapovidit-im svr. 'kazati da se obavezno učini ono što se kaže, narediti'. — Zapovidite mu vi ako možete! Izr. Ko ne zna zapovidit, taj ne zna ni uradit. zaprašit zaprašim svr. 1. 'dići prašinu'. — Baš nije moro tako projurit s konjima kroz selo, sve je zaprašio. 2. 'otići dižući prašinu, odmagliti'. — Iz žbuna iskoči zec i zapraši priko njiva. ~ se 'prekriti se prahom, postati zaprašen'. — Protirali su ovce i sav se sokak zaprašio. zaprašivat (se)-ašivam nesvr. prema zaprašit (se). zapravit-im svr. 'izvršiti popravku, popraviti'. — Triba tarabe zapravit, jel će se kokoške tudan provlačit. zapravo pril.-'u stvari, upravo, baš'. — Zapravo ako ćemo kazat, nismo se mi ni posvađali, već samo malo priričili. zaprega ž 'životinje upregnute u kola'. — Za zapregu smo imali dva lipa vranca. zapregnit zapregnem svr. I. 'upregnuti u kola, plug i sl. '. — Zapregni konje pa da krećemo. 2. 'pripasati (kecelju)'. — Kad je klanje, onda moram i ja zapregnit pregaču. ~ se 'primiti se teškog posla, upregnuti se'. — Zapregli smo se svi da izvučemo zapadnuta kola. zaprest-edem svr. 1. 'početi presti'. — Majka su uzeli prešlicu i zapreli. 2. 'započeti razgovor'. — Niko nije tako znao zaprest divan ko Nanika. ~ se 'udubiti se u predenje, zaboraviti na vreme'. — Ja se zaprela, a ovce mi očle u štetu. zaprezat zaprežem nesvr. prema zapregnit. zaprika ž 'ono što zaprečava, ometa kretanje, smetnja'. — Što se nas tiče, nema zaprike da se cura uda. zapripastit (se)-ispastim (se) svr. 'prestrašiti (se), preneraziti (se), jako iznenaditi (se)'. — Nisam se zapripastila, znala sam da će on tako proć. zapripašćivat (se)-ašćivam (se) nesvr. 'zapripastit (se)'. zapritit zapritim svr. 1. 'reći kome da mu je štogod nedopušteno, uputiti pretnju; predočiti kaznu (zbog čega)'. — Zapriti mu

RICNIK 2.pdf

batinama. 2. 'postati opasan, zagroziti'. — Ovog prolića su podzemne vode zapritile da će mlogo njiva poplavit. zaprosit zaprosim svr. 'zatražiti, zaiskati (devojku za sebe ili nekog drugog)'. — Jel istina da su ča Remijini zaprosili Blažinu Lucu? zaprška ž 'uprženo brašno u masti sa sitnom paprikom (i lukom)'. — Ej, gazdarice, ništa zdravo mriši, da ti nije izgorila zaprška?! zaprznit zapfznim svr. 'grubo postupiti, razljutiti se'. — Kad je trizan, dobar je ko komad kruva, a čim malo popije, oma zaprzni, postane lud čovik. zapržit-im svr. 'začiniti jelo zaprškom'. — Volim dobro zapržena ila. Izr. ~ kome čorbu 'smrsiti kome konce'. zapucat-am svr. 1. 'početi pucati'. — Na jednog zeca svi zapucali. 2. 'pohitati; stati brzo što raditi'. — Pa zbog tog nisi moro zapucat čak iz varoši. zapućivat (se)-ućivam (se) nesvr. prema zaputit (se). zapućpurikat-uriče svr. v. pućpurikat. — Ritko čujem sad i pripelicu da zapućpuriče. zapustarit (se)-ustari (se) svr. v. zapustiti (se). — Ne znam šta mu je, al se sasvim zapustario; — Svi su ođseliii u varoš i salaŠ je osto zapustaren. zapuštit (se) zapuštlm (se) svr. 'zanemariti (se), ne voditi nikakvu brigu; ne starati (se), (o kome ili čemu)'. — Zapuštio je i sebe i svoje. zaputit (se) zaputim (se) svr. 'uputiti se, krenuti (na put)'. — Niki dan smo jedva našli našeg malog Stipicu, sam se zaputio u varoš. zapušćat (se) zapušćam (se) nesvr. prema zapuštit (se). zapuzat-užem svr. 'početi puzati'. — Danas je naša mala prviput zapuzala. zapuzit-im svr. 'početi puziti'. — Sad već mož da zapuzi. zarad predl. 'radi'. — Samo da mi je znat zarad čega ste i(h) nama slali?\ izr. ~ sebe izać 'vršiti veliku nuždu'; ~ tebe 'tebe radi'. zarada i zarada ž 1. 'ono što se rađom zasluži, što se za rad dobije'. — A kolika će bit moja zarada? 2. 'razlika između kupovine i prodajne cene'. — Nema zarade na gajenju pileži. zaradit zaradim svr. 1. 'radom zaslužiti'. — Zaradio sam kruva za moju dicu. 2. 'svojim postupcima zaslužiti'. — Da si bila dobra, ne bi zaradila batine od baće. ~ se 'uneti se u posao'. — iđi zovi baću na užnu, izgleda da su se štogod zaradili kad me ne čuju da i(h) zovem. zarađivat zarađivam nesvr. prema zaradit. — Lipo zarađivaje, jel zajedno radi nji petoro. zarana pril. 'rano; na vreme'. — Kad krećete sutra? — Zarana, da uvatimo što više ladovine. zarast-em svr. 1. 'prekriti nečim što raste (dlakom, travom i sl. )'. — Jeste I vid(i)li našeg komšiju, ne znam šta mu je, sav je u bradu zaraso. 2. 'preboleti, izlečiti se (o rani)'. — Kažu da bać Nikoli nikad neće rana zarast, jel ima niku šećernu bolu. zarašćivat-ašćiva nesvr. prema zarast. — Dugo će ti zarašćivat zato što nećeš da zaviješ cilu šaku. zarđan-a-o v. zarđ(a)o. — Nije tribalo one zarđane klince pomišat s n Ovima. zarđat-a svr. 'prekriti se rđom'. — Nisam dobro podmazo plug, pa mi je zarđo priko zime; — Brava je sva zarđala i ne možem je otključat. zareć zarečem i zareknem svr. 1. 'zakazati, utvrditi vreme za nešto'. — Ostaje nako kako smo zarekli: kroz misec dana ćemo se opet svi iskupit kod nas. 2. 'obećati'. — Zašto opet pitate oćemo 1 dat našu ćer za vašeg Antuna, ja kad jedared zareknem, ne minjam datu rič. ~ se 1. 'dati reč, zavet; dati svečano obećanje'. — Zareko se na dvi godine da neće pit. 2. 'obreći se jednp drugome, obećati se'. — Zarekli su se jedno drugom i uzeli su se. zaredit zaredim svr. 'proglasiti za sveštenika' — Sutra će zaredit ča Ivanovog Blaška. ~ se 'postati sveštenikom'. — Zaredio se ovog miseca i sad je kapelan u maloj crkvi. zaređat zaređam svr. 1. 'poći redom; poći u obilazak'. — Zaređaj po salašima, moždar ćeš digod nać. 2. 'početi nešto izreda (pevati, pričati, raditi)'. — Zaređali ovi posni sveci. zaređivat (se)-eđujem (se) nesvr. prema zaredit (se). zarežit zareži svr. 'početi režati'. — Lipo sam ti kazala da se čuvaš kera, jel on kad zareži, oće i uist. zaridat zaridam svr. 'početi ridati, početi gorko plakati'. — Najteže mi je bilo kad je sestra zaridala. zarog m 'pipa od kamiša (izrađena od volovskog roga)'. — Namistio je nov zarog na kamiš. zaručit zaručim svr. 'upotrebiti, napuniti, zauzeti (sud, vreću)'. — Nemam ni jednu zdilu praznu, sve ju zaručene. 2. 'isprpsiti,

RICNIK 2.pdf

veriti (devojku)'. ~ odno joj je prsten i zaručio je. ~ se 'veriti se (o momku ili devojci)'. — Zaručili su se prija dvi nedilje, a danas su već svatovi. zarudit (se) zarudi (se) svr. 'početi rudeti (se) (o zori, voću i sl. )'. — Trišnje su već zarudile. zaruđivat (se)-uđiva (se) nesvr. prema zarudit (se). zarumenit (se)-umenim (se) svr. 'đpbiti rumen izgled, postati rumen'. — Kad sam se vratila u sobu, borme vina vi'še nije bilo ni kapi, a monci se zarumenili ko pupe. zarzat zarže(m) svr. 'oglasiti se rzanjem, zanjiskati'. — Misčini da su konji zarzali. zasadit zasadim svr. 'staviti zasad u zemlju, posaditi'. — Najviše smo zasadili jabuka i šljiva. zasedlat-am svr. 1. 'staviti sedlo (na konja)'. — Zasedlaj mi konja dok ja idem. 2. 'staviti naočare'. — Zasedlo je nos očalama, uzo knjigu i počo štit. zasedlavat zasedlavam nesvr. prema zasedlat. — Kome da zasedlavam konja kad niko od vas ne zna jašit. zasicat zasicam nesvr. prema zasić. zasić-čem svr. 1. 'sekući zaći u nešto manje ili više; zarezati'. — AI si ti zasiko, dobro što nisi oma po somuna zavatio. 2. 'useći, urezati'. ~ uvik je namrgođen pa mu se duboko zasikla brazda na čelu. ~ se svr. 1. 'sekući porezati se'. — Zasiko sam se. 2. 'useći se, urezati se'. — To je toliko bilo strašno da mi se duboko zasiklo u pamet... godinama sam patila. zasigrat (se) zasigram (se) svr. 'zaigrati se, u igri zaboraviti na što'. — Toliko su se zasigrali da su i na glad zaboravili. zasijat-jem svr. 'obaviti setvu, posejati'. — Zbog velike kiše, osto mi je jedan lanac nezasijan. zasijavat-ijavam nesvr. prema zasijat. zasinit zasinim svr. 'blesnuti, zasijati (?!?)'. — Sunce mi je zasinilo oči. zasipač-ača m 1. 'posuda, merica za težinu (12,5 kg. ) kojom se u vodenici žito zasipa u koš' 2. 'velika drvena lopata za žito'. — Zasipačom punite džakove žitom s tavana. zasipat (se)-am (se) nesvr. prema zasut. — Svi bi tili dobar put, samo nema ko piskom zasipat. zasipavat (se)-ipavam (se) nesvr. v. zasipat. — Zasipavala ga je ona covkama, al samo kad je bio trizan, pijanom nije smila ni guknit (fig. ). zasipit svr. 'početi sipiti (o kiši)'. — Bili smo još na po puta do varoši kad je kiša zasipila. zasist zasidnem svr. 'doći nakratko i dugo se zadržati'. — Kazo e da je došo na dvi tri riči, a on zasio cilo poslipodne. zasjat (se)-am (se) svr. 'zasijati (se)'. — Sunce je već zasjalo, a ti još uvik u krevetu. zasladit (se) zasladim (se) svr. 1. 'staviti šećer, med ili što sl., učiniti siatkim'. — Malo si zasladila ovaj dunc 2. 'pojesti ili popiti na kraju čega'. — Ostavi i meni jedan komad pogače s makom, oću na kraju da zasladim. zaslužit zaslužim svr. 1. 'zaraditi, dobiti nagrađu ili platu za ono što je učinjeno'. — Koliko si radio, toliko si i zaslužio. 2. 'dobiti pravo na nešto'. — Dvadest godina tiram tu kobilu, valdar je zaslužila da se malo i odmori. Izr. ~ batine 'dobiti batine'. zasolit zasolim svr. 1. 'jače posoliti'. — Zasoljeno je meso, al pakl bolje će ić vino. 2. 'začiniti šalom (fig. )'. — Zdravo je lipo pripoviđat, a pokatkad i pomalo zasolit. 3. 'naneti štetu, zapapriti (fig. )'. — Bio je uvriđen i čeko je zgodu kad će mu zasolit. zasopit se-im se svr. 'zaduvati se, znojem se osapunati (zapeniti)'. — Kola su tako zapala u buzalicu da su se i konji i ljudi zasopili dok i(h) nisu izvukli. zaspat zaspem svr. 'početi spavati'. — Još nisam ni i(s) sobe izašla, on je već zaspo. zasrat zaserem svr. 1. 'obaviti veliku nuždu (na nečemu ili oko nečega)'. — Samo da saznam ko nam je stazu zasro?! 2. 'upropastiti nešto što je sve unapred bilo đobro zamišljeno'. — Ja sam š njima sve udivanila i bili su pristali da je isprose taku kaka je, a onda dođe onaj pijani Bolto i nako će s vrata: čujem da udajete onu ludu curu... sve je zasro! zastajat-jem nesvr. prema zastat. — Drž se mene, nemoj furtom zastajat. zastajkivat-ajkivam nesvr. 'zadržavati se s vremena na vreme'. — Čitavog puta smo zastajkivali i osluškivali, činilo nam se da kogod za nama iđe. zastat-anem svr. 'zaustaviti se, zadržati se'. — Nemoj zastat jel bi samo gubili vrime. zastidit zastidim svr. 'učiniti da neko oseti stid'. — Nije tribalo dite svitovat prid svima, sad si ga zastidila. ~ se 'osetiti stid'. — Možda se zastidila, znate kako je, ona je još nova mlada. zastranit zastranim svr. 'poći stranputicom» pogrešnim putem'. — Ne znam kud je mogo zastranit kad ga još nema. zastravit zastravim svr. 'prestraviti'. — Joj, što si me zastravio!; — Dite je čimegod zastravljeno kad se na svaku glasniju rič

RICNIK 2.pdf

trza. ~ se 'prestraviti se'. — Ti si kriv što se dite zastravilo pa ga tiši. zastrt (se) zastrem (se) svr. 'pokriti, prekriti (čim)'. — Žene u nikim zemljama su još uvik zastrte; — Zastri virange pa da zapalimo lampaš. zastrugat zastružem svr. 1. 'početi strugati'. — Zastruži malo nožom. 2. 'uteći'. — Zastrugo je papcima da varnicama umalo nije zapalio šumu! zastudit-i svr. 'zastudeti, zahladneti'. — Jesen je neprimetno prošla i najdared je zastudilo. zasukat (se) zasučem (se) svr. 1. 'zavrnuti i zaviti oko nečega'. — Vince je zasuko gaće i gazi priko bare. 2. 'uviti, ufitiljiti'. — Naš stričko ima zdravo lipe brkove, al nikad neće da i malo zasuče. Izr. ~ rukave 'latiti se posla'. zasukivat (se)-ukivam (se) nesvr. prema zasukat. — Sad zasukiva rukave kad ist triba. zasut (se) zaspem (se) svr. 1. 'prekriti posipanjem; zatrpati nečim sipkim'. — Jutros su zasuli stazu do gencije žutim piskom. 2. 'sasuti meljavu u mlinu, pustiti da se melje'. — Sad smo mi na redu pa će mlinar zasut naše žito da se melje. zasuzit (se)-im (se) svr. 'početi suziti; pustiti suze'. — Kad je vidiia da joj sin iđe kući, živ i zdrav, oči joj se same zasuzile. zasvirat zasviram svr. 'početi svirati'. — Ajde, armonikašu, jedno kolo već zasviraj! zašarat zašaram svr. 1. 'početi šarati'. 2. '(fig. ) zašvrljati (o mužu kod drugih žena)'. — Zašaro je on već odavno, samo je njegova Marga to poslidnja saznala. zašećerit-im svr. 'šećerom zasladiti, staviti šećer u što'. — Meni možeš malo većma zašećerit, ja voiim slatko. zašit zašijem svr. 'koncem pričvrstiti jedna za drugo šivenjem'. — Skini taj bolondoš do ti zašijem rukav. zašivat zašivam nesvr. prema zašit. — Kaka je to sigra, kad ja tebi svaki dan moram puca na kaputu zašivat? zaškulj(i)ca ž 1. 'malo skrovište'. — Baćo uvik nađu take zaškulj(i)ce di će sklonit novce pa posli ni sami ne znadu di je. 2. 'sitan beznačajan razlog da bi se nekom (nešto) zamerilo, da bi se što osujetilo ili učinilo'. — Dida side na stocu i samo smišljaje zaškulj(i)ce kako bi mogli čantrat. zašmrcat-am (3. 1. zašmrče) svr. 'početi plakati, zaplakati'. — Samo sam glasnije joj kazo, a ona je oma zašmrcala. zašnjevat zašnjevam nesvr. 'predomišljati se, nećkati se'. — Nemoj tu vazdan zašnjevat, već uzmi kad ti dida daju tako lipu jabuku. zašporovat-ujem svr. v. šporovat. — Samo za po godine sam zašporovala tri kile tnasti. zaštrofit zaštrofim svr. 'zašrafiti, pričvrstiti šrafom'. — Ne možem valdar prstima zaštrofit?! zašuškat-am svr. 1. 'početi šuškati'. — Znala sam da je Manda došla, samo njezina svila mož tako zašuškat. 2. 'dobro uviti, umotati'. — Noćom je ladno u sobi, dobro zašuškaj jorgan ditetu iza leđa, da ne ozebe. 3. 'prikriti, sakriti'. — Cilo posli podne tražim šećer, nana su ga digod zašuškali i ni za onog amena da ga nađem. zašuškavat-uškavam nesvr. 1. prema zašuškat. 2. 'zataškavati, zabašurivati'. — Nije dobro, Mare, što ti njegovu krivicu zašuškavaš prid ocom. zataškat-am svr. 1. 'onemogućiti da se nešto sazna; prikriti'. — Nana sii dobri, oni uvik nas dicu malo zataškaje prid baćom. 2. 'ućutkati, umiriti'. — Idi zataškaj dicu, vrime je da spavaje. zataškavat-aškavam nesvr. prema zataškat. — Šta me zataškavaš kad ću i tako kazat istinu. zatavnit zatavnim svr. 'učiniti tamnim, zatamniti'. — Najdared je zatavnilo ko da će sto oluja bit. ~ se bezl. 'zatamneti, smračiti'. — Sve mi se prid očima zatavnilo kad sam ga vi'dila pijanog. zateć zatečem zateknem svr. 1. 'naći (koga negde, nešto što je već od ranije postojalo)'. — Zatekla sam svu dicu zajedno. 2. 'iznenaditi, uhvatiti (na čemu)'. — Znaš da j'e i moja curica postala divojka: zatekla sam je kako se udešava prid ogledalom. 3. 'prihvatit decu iz ranijeg braka svog partnera'. — Zatečena dica; supr. privedena dica 'stupanjem u novi brak'. ~ se 'naći se, ostati'. — Ja sam se udala u bogatstvo koje se zateklo posli didine smiti. zatelebačit se-im se svr. 1. 'zaljubiti se preko mere'. — Ni ne vidi, ni ne čuje nikog, toliko se zatelebačio u bać Miškovu ćer. 2. 'zablenuti se (ir. )'. — Ja mu divanim, pa divanim, a on se digod zatelebačio, pa ni ne haji šta mu ja kažem. zaticat (se)-ićem (se) nesvr. prema zateć. — Janje, šta će s vas bit kad svako viče zatičem Nikolu kod tebe? zatiljak-iljka m 'zadnji deo glave, potiljak'. — Vidim mu samo zatiljak. zatim pril. 1. 'posle toga, potom'. — Ranko su večerali kod nas, zatim su joa malo sidili i onda očli pi'šce u varoš. 2. 'osim toga, još'. — U staro vrime je bilo dosta ljudi koji nisu znali ni štit ni pisat, zatim je bilo dosta taki koji su samo naučili štit štampana slova. zatravit (se) zatravim (se) svr. 'zarasti u travu'. — Bostan je zatravio, jel furtom pada kiša pa ga ne možemo okopat. zatravljen-a-o 'koj'i ne zna šta da radi od nekog bunila, ograničen, opčinj'en'. — Svašta smo joj već divanili, al ne vrfdi, ona

RICNIK 2.pdf

trči samo za njim, ko da je zatravljena, nit vidi nit Čuje. zatravljeno pril. 'kao zatravljen, opčinjen'. — On je samo gledo nimo i zatravljeno. zatrčat (se)-člm (se) svr. 'početi trčati, potrčati'. — Ka(d) ćeš ti zatrčat? ~ se 1. 'uputiti se trčeći, zaleteti se u trku; potrčati'. — Lagano je krenio, pa se onda zatrčo. 2. 'u govoru se nehotice izreći, otići predaleko'. — Eto, viđiš, da se nisi zatrčala, niko ne bi ni dozno da ti nemaš novo ruvo. zatrčavat se-rčavam se nesvr. prema zatrčat se. zatreperit-eperim svr. 'početi treperiti'. — Ne znam šta mi je, kad vidim Nikolu, oma sva zatreperim. zatrupovat-ujem svr. 'postati vojnikom'. — Komšijin Lazo je juče zatrupovo. zatucan-a-o 1. 'duhovno zaostao, ograničen'. — Ne želi valdar da i njegova dica ostanu zatucana?! 2. 'zadrt, tvrdoglav; uporan, nepopustljiv u svome uverenju'. — Ostavi ga nek zjali kad je zatuean čovik. zatucanko m 'umno ograničen čovek'. — Samo kad nisam zatucanko ko ti! zatutkalisat-išem svr. 'zalepiti tutkalom'. — Zatutkaliso sam đon, sad se više neće odlipit. zatvoren-a-o 1. trpni prid. od zatvorit (se). 2. 'ograđen sa svih strana'.-— Za vinčanje smo pogodili zatvoren fijaker. 3. 'taman, zagasit (o boji)'. — Otkad je-'a znam, ona nosi ruva samo zatvorene farbe. 4. 'koji ne otkriva svoje misli, svoj'a osećanja, povučen'. ~ on je malo težak na ričima, a sad je još posto i zatvoren, valdar se zato ni ne mož oženit. Izr. Naić na ~-a vrata "biti odbijen'. zatvorit zatvorim svr. 1. 'učiniti da se kroz nešto ne može proći, da se iz čega ne može izaći ili u nešto ući'. — Zatvori pendžere u sobi. 2. 'sklopiti, zaklopiti ono što je bilo otvoreno'. — Čim je kiša pristala, Mara zatvori kišobran. 3. 'uvesti, smestiti u ograđen prostor ili prostoriju: ~ svinje u svinjak, ~ kokoške u kokošinjac, ~ stoku u staju'. 4. 'oduzeti kome slobodu, staviti u zatvor'. — Kažu da su onog lopova uvatili i zatvorili. 5. 'obustaviti, prekinuti rad'. ~ imali smo jednog jedinog šustera u selu, zbog starosti i on će zatvorit dućan. 6. 'prouzrokovati otežano pražnjenje creva, tvrdu stolicu'. — Naš Stipa je Iežeći bolesnik i zato mu se stolica morala zatvorit. Izr. ~ nekome usta 'ućutkati'; ~ oči 'umreti', 'praviti se nevešt'; ~ dućan (podrug. ) 'zakopčati šlic na čakširama'; 'upozoriti žensko dete da sastavi raskrečene noge i da se pokrije'. ~ se 1. 'ostati u sobi, u stanu zaključavši vrata'. — Mali Ivan se zatvorio u špaj'c. 2. 'povući se u sebe'. — Prvo se odvojila od svoji, a posli se sasvim zatvorila. žatvorizat-orlzam nesvr. 'uoestalo zatvarati vrata (iza svakog pri ulasku više lica)'. — Zašto zatvorizaš toliko vrata, sačekaj da svi uđu p onda zatvori. zaudarat-am nesvr. 'smrdeti'. — Pa nisi cigurno pio vina kad zaudaraš na rakiju. zaugarit zaugarim svr. 'ostaviti zemlju pod ugarom'. — Jesmo i pokosili i zaugarili. zaujit-i(m)/zauji(m) svr. 'početi hujati'. — Jeste 1 čuli, napolju je štogođ zaujilo, mora da je krilatica naletila. zaujtru pril. 'za jutro'. — Zaujtru ću vam, dico, ispeć lepanjica. zaukat-am svr. 1. 'učiniti da što poleti, da ubrzano krene'. — Zaukaj ti kamenčić, da vidimo ko će dalje bacit?! 2. 'zajoviti'. — Zauko je tu mladu curu, pa sad okliva da je oženi. ~ se 'zaleteti se, učiniti da se što ubrza'. — Zauko se s pićom i to će mu bit kraj; — Zauko se ko da radi đuture; — Kad se onda zauko, ni sam nije znao kako je strmoglavce upo u ritinu. zaukavat (se) zaukavam (se) nesvr. prema zaukat (se). zaurlat-am svr. 'početi urlati'. — Ni ja se nisam probudio dok kerovi nisu zaurlali. zaurlavat zaurlava nesvr. prema zaurlat. zaurlikat zaurličem svr. 'urlikati'. — imo sam~ jednog kera; kad je taj zaurliko, uvik se kaka nesrića dogodila. zaurnjat se-am se svr. 'zadubiti se (u neki posao)'. — iđi zovi baću na užnu, ja i(h) furtom vičem, al oni su se tamo zaurnjali oko obora. zaušiljat-am svr. 'zavitlati, zaošijati'. — Zaušiljaj tu batinu većma pa ćeš dalje kečit vrepca. ~ se 'zaleteti se, postići brzinu'. — Kad se on zaušilja, niko ga ne zaustavi. zaušiljavat (se)-išljavam (se) nesvr. prema zaušiljat (se). zaušljivit (se)-im (se) svr. 'preneti na nekoga vaši'. — To te tvoja druga zaušljivila. zauva ž 'muževljeva sestra, zaova'. — Bolje se pazim s jetrovom neg sa zauvom. zauvica ž dem. od zauva. — Zauvice, ja ti nlsam kriva, što tvoj čovik kod mene noćiva (nar. ). zauvik pril. 'za sva vremena, zasvagda'. — Je 1 mi poklanjaš loptu baš zauvik?! zauvin-a-o 'koji pripada zaovi'. — Nisu moja, to su zauvina dica. zauzdat-am svr. 1. 'staviti uzdu (konju)'. — Samo ti zauzdaj konj'e, eto mene. 2. 'obuzdati, savladati, držati pod kontrolom'. — Koliko ja vidim, bolje bi bilo da ti zauzdaš ma Jo tu tvoju ženu. ~ se 'savladati se, obuzdati se'. — Nece se ona zauzdat dok ne zaradi batine.

RICNIK 2.pdf

zauzdavat (se) zauzdavam (se) nesvr. prema zauzdat. zauzet-a-o 1. trp. prid. od zauzet. 2. 'zaokupljen, zaposlen (oko nekoga ili nečega)'. — Badava me čekaš, ja ću bit zauzet s mužom krava dokasno uveče. zauzet zauzmem svr. 1. 'zauzeti, okupiti (misli)'. — Te crne misli su me toliko zauzele da ništa drugo ne znam. 2. 'čvrsto ostati pri svom stavu'. — Kako đa je zadržim kad je ona zauzela ić pa ić dalje u škulu. ~ se 'zabaviti se, zaposliti se (čim)'. — Zauzela se danas oko sudi, pa ni užnu nije skuvala. zavađa ž 'svađa, rasprava; međusobni spor'. — Kad nismo u zavadi, onda iđemo jedni drugima i u goste. zavadit (se)-im (se) svr. 'izazvati svađu između dva ili više lica, međusobno posvađati'. — Zemlja je braću zavadila. Izr. Zavadio bi i dva oka u glavi 'toliko je zao'. zavađat (se) zavađam (se) nesvr. prema zavodit (se). zavalit zavalim svr. 'zatrpati, zakopati'. — Uzmi ašov pa zavali tu crkančinu digod dalje od salaša. zavalit se zavalim se svr. 'opružiti se, komotrio leći; zauzeti mesto, namestiti se'. — Glavno da si se ti zavalio po svoj klupi, a drugi nek gledaje di će sist. zavaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema zavalit. zavarat (se)-am (se) svr. 1. 'odvratiti nečiju pažnju od čega skrećući je na drugu stranu'. — Zavaraj š čime dicu da ne vide kad baćo bidnu izvodili tele da ga nose na pecu. 2. 'zavesti, namamiti'. — Vranje ga je dotleg zavaravo dok ga nije zavaro u kuruze i tamo ga dobro nalemo. Izr. ~ trag 'vešto izbeći poteri'. zavaravat (se)-aravam (se) nesvr. prema zavarat. — Ja bi, Tone, samo tila da znam: koga ti oćeš da zavaraš, sebe jel mene?! zavatit-im svr. 'zahvatiti'. — Malo sam gušće zavatio, al ja volim gustu čorbu; — Kad ga je udario, mal nije i mene zavatio kandžijom. zavest-edem svr. 1. 'odvesti u stranu, skloniti'. — Zavedi je iza kuće pa joj tamo kaži. 2. 'navesti na rđav put, obmanuti, prevariti'. — Upo je mlad u pokvareno društvo, pa su ga zaveli i sad ga je teško vratit na pravi put. 3. 'uvesti, postaviti red'. — iđi med nji, Stipane, ti si najstariji i zavedi red, ne daj njim da se svađaje. 4. 'osvojiti, zaluditi'. — Vidiš tog matorog magarca kako je znao zavest tu mladu curu i sad radi š njom šta oće. ~ se 'poći, povesti se za kim'. — Povirovala je njegovim lipim ričima, pa se zavela za njim, a on i oće i neće. zavezan-a-o 1. trp. prid. od zavezat. 2« 'koji se ne ume snaći, spleten, nespretan'. — Ivan njim je nako najodrišeniji, a sva druga dica su zavezana. zavezat zavežem svr. 1. 'stegnuti vezom (užetom, lancem i dr. )'. — Zaveži dobro džak, nemoj da ti se na putu odrlši. 2. 'napraviti, splesti čvor'. — Zaveži kraj da se ne provuče kad budemo stezali voz sa slamom. 3. 'pričvrstiti vezom (za nešto), privezati'. — Najbolje bi bilo da zavežeš ždribe uz kobilu, pa će on lagano kasat pored matere. ~ se 1. 'svezati se, splesti se u čvor'. — Zavezo mi se konac, pa ne možem da odmrsim. 2. 'pričvrstiti se vezom (za neato), privezati se'. — Joso se uvik zaveže za drvo, p(a) onda se spušta u bunar. zavezivat (se)-ezivam (se) nesvr. prema zavezat (se). zavida pril. 'po belom danu, pre nego što se smrkne'. — Vranje, čim prodaš slamu na peci, kreni na salaš, bolje da se vratiš zavida. zavidan-dna-dno 'zavidljiv, koji zavidi drugom, pun zavisti'. — Nismo mi zavidna čeljad, al bi volili da i mi imamo malo više. zavidit-im nesvr. 'pokazivati zavid'. — Da znaš, Dančo, malo ti moram zavidit, imaš najlipču curu. zavijat zavijam nesvr. prema zavit. zavijat zavija nesvr. 'oglašavati se zavijanjem (vuk, pas)'. — Ne volim kad noćom ker zavija, to, kažu, sluti na niku nesriću. zavijat-je svr. 1. 'početi vejati'. — Dunio je vitar, sa će zavuat. 2. 'pokriti, zatrpati, zasuti (sneg)'. — Smetovi su zavijali putove. — iđite danas, dok se vidi prt, jel noćos mož zavijat, pa nećete moć otić. zavijavanje s gl. im. od zavijavat. — Samo da pristane već ovo zavijavanje, da vitar ne nosi snig na sve strane. zavijavat-ijavam nesvr. prema zavijat. zavijorit-i(m) svr. 'početi vijoriti'. — Kad je potrčo, košulja mu sva zavijorila. ~ se 'početi se vijoriti'. — Rano jutros se zavijorio barjak na varoškoj kući. zavijugat (se)-am (se) svr. 'početi (se) vijugati'. — Baš na ovom mistu se put zavijugo, a posli opet upravo iđe. zavijutak-tka m 1. 'mesto gde zaokreće put' manja krivina, zavoj puta, okuka'. — Ako požuriš, stignićeš ga na zavijutku staze. 2. 'zamotuljak, zavežljaj'. ~ odu dida s jednim zavijutkom pot pazuvom. zavirandžit-im svr. 'navući zavese'. — Ja ću upalit lampaš, a ti zavirandži pendžere.

RICNIK 2.pdf

zavistan-sna-sno 'zavidan, zavidljiv'. — Kako će nas sad gledat ona zavisna baba kad nas vidi na novim karucama?! zavit m 'svečano obećanje, svečana obaveza na što; zakletva'. — Nemoj ga ni nudit, on već po godine ne ide nedilj'om mesa, uzo je godinu dana zavit i strogo se drži tog. zavit zavijem svr. 1. a. 'uviti zavojem (ranu), previti'. — Mare, operi ditetu prst od krvi, metni na ranu malo kriiva i zavi čistom krpom. 1. b. 'omotati oko čega; uviti, zamotati (cigaretu)'. — Stipane, donesi mi tozlu s duvanom, oću bar jednu da zavijem, još danas od silnog posla nisam ni jeđnu cigaretlu popušio. 2. 'saviti unazad; zavrnuvši malo podići'. — Luce, oma da si zaviia te rukave, p onda peri. 3. 'promeniti pravac, skrenuti (levo ili đesno)'. — Samo ti, kad dođeš do raskršća, zavi nalivo i ne možeš se zbunit. 4. 'zaboleti, biti zahvaćen grčem'. — Ne znam od čega me je najdared zavio trbuv. ~ se svr. 'umotati se, uviti se, obaviti se'. — Zavila si se u pokrovac pa još drćeš!? Izr. Zavit se u crno 'pasti u duboku žalost'. zavitovat-ujem nesvr. 'obavezati zakletvom, svečano obećati, zavetovati'. — Mater ga je na samrti zavitovala da mora Margu uzet za ženu. ~ se 'obavezati se zavetom, zakleti se, zavetovati se'. — Šta ga nudiš vinom, čovik se zavitovo. zavitrina ž 'mesto zaklonjeno od vetra'. — Našo je sebi korenja za večeru i dobru zavitrinu za noć. zavlačit zavlačim nesvr. prema zavuć. ~ se nesvr. prema zavuć se. zavodit (se) zavodim (se) nesvr. prema zavest (se). zavolit zavolim svr. 'početi voleti'. — Lako je zavolit, al je teško pribolit. ~ se 'početi se voieti'. — Mladi su se zavolili i rano se uzeli. zavračat zavračam nesvr. 'začarati'. — Lud je za njom ko da su mu zavračali. zavranit zavranim svr. I. 'učiniti vranim, zacmiti'. — Tezo, Tezo, ti si baš zavranila obrve! 2. 'zatvoriti vranom, začepiti (bure, bačvu)'. — Ako je bure puno, zavranite ga. zavranjivat-anjivam nesvr. prema zavranit. zavrćat (se) zavrćem (se) nesvr. prema zavrnit. ~ otpočelo je već i lišće da se zavrće. zavrćavat (se)-rćavam (se) nesvr. prema zavrtit (se). zavrćivat (se)-rćivam (se) nesvr. prema zavrtit (se). zavridit zavridim svr. 'zaslužiti'. — Ana je dobila nove cipele, a dobićeš i ti kad zavridiš. zavrit zavre (r. prid. zavro, zavrla, zavrlo,) svr. 1. 'provreti, početi vreti'. — Ako je zavflo, skrati vatru. 2. 'ispariti đugim kuvanjem, uvreti'. — Stane, pazi na kuvanje, doli vode da ne zavre. zavrižit se zavriži se nesvr. 'uvrežiti se, ukoreniti se'. — Dobro su se zavrižile bundeve, valdar će onda bit i bundeva. zavrnit zavinem svr. 1. 'okrenuti; pritegnuti'. — Zavrni slavinu. 2. 'posuvratiti, zasukati malo zadići'. — Zavrni rukave da i(h) ne zamažeš. 3. 'skrenuti u stranu, zaviti'. — Na kraju ovog sokaka zavrni nalivo. 4. 'govoriti uvijeno, dvosmisleno'. — Voliš ti, kandar, malo da zavrneš u divanu. ~ se 'posuvratiti se, zavrnuti se'. — Zavrnio ti se rukav. zavrnut-a-o 1. trp. prid. od zavrnut. 2. 'nastran, svojeglav'. — Kako da kaže tom zavrnutom čoviku da je žurila prid njega i pala, pa je tako ukvarila nogu. 3. 'iskrivljen, zavijen'. — Meni ne da nije lip, nego je baš ružan, i nos mu je sav zavrnut. zavrtit-im svr. 1. 'početi vrteti, napraviti koji obrtaj, okrenuti'. — Niko nije od nje bolje znao zavrtit čekrk. 2. 'okrenuti (glavu) kojiput levo desno u znak odbijanja ili negodovanja'. — Ništa mi nije kazo, samo je jedno dvared zavrtio glavom, sve mi je bilo jasno. ~ se 'početi se vrteti'. — Čim su tamburaši zasvirali, kolo se zavrtilo. Izr. Zavrtilo mu se u glavi 'dobio je vrtoglavicu'. završavat (se) završavam (se) nesvr. prema završit (se). završit završim svr. 1. 'privesti kraju, dovesti do kraja, okončati'. — Vi užnajte brez mene, ja ću užnat dok završim oranje. 2. 'nestati, umreti'. — Eto, završio je i on svoj mukotrpni život zauvik. 3. 'dospeti do nekog stepena u životu'. — Kako se latio lopovluka, još će na višalima završit. 4. 'pokriti stog (sena), kamaru žita'. — Još dva voza ćemo dovest, s tim triba da završiš kamaru. ~ se 'dospeti do kraja; prekinuti se'. — Završila se i ova dugačka zima. — Nikad se taka jurnjava ne mož dobro završit. zavučen-a-o 1. trp. prid. od zavuć. 2. 'zaklonjen, udaljen, zabačen'. — Nisam znao da je tvoj salaš tako zavučen, nimalo se ne vidi od dračove šume. zavuć zavučemsvr. 1. 'uvući'. — Zavuko je glavu u kaput, da mu se jedva oči vide. 2. 'odvući iza čega, skloniti kud'. — Jesi 1 zavuko kola pod naslam. ~ se 'ući, skloniti se, uvući se'. — Zavukli se, ko ker podvijenog repa pod čardak. zazelenit (se)-elenim (se) 'početi zeleneti (se), postati zelen'. — Vidi se da je pravo proliće, sve se zazelenilo. zaziđat (se) zaziđa (se) svr. 'zagraditi, zatvoriti zidom'..— Mani ga, da mož još bi i pendžere zaziđo. zaziđivat (se)-iđavam (se) nesvr. prema zaziđati. zazirat-rem nesvr. 'plašljivo gledati, priboavati se'. — U pomrčini čovik često zazire, pa mu se sve čini veće neg što je. zazivat zazivam i zazivljem nesvr. 'zazvati, dozivati'. — Molim ti se i zazivam, Svemoćni, da mi pomogneš (molitv. ). zazjat (se)-am (se) svr. 'početi zjati, zablenuti se'. — Šta si to vidio na Ivanu kad si se tako zazjo u njeg?!

RICNIK 2.pdf

zazjavat (se) zazjavam (se) 'zijati, prazno gledati'. — Šta ćeš ti na vašaru, samo tamo da zazjavaš?! Izr. Zazjava ko šarov na ugarnicama 'dangubi u zijanju'. zazocat se zazocam se svr. 'zagledati se, za" blenuti se'. — Zazoco se u Baru ko da nikad curu vidio nije. zazor m 'mali slobodni prostor (u nekom okviru, zastakljenoj površini i sl. )'. — Nemoj zdravo pričvrstiti caklo za drvo, ostavi malo zazora da ne pukne. zazrit zazrem svr. 'poplašiti se, trgnuti se od straha'. — Zazrla sam u mraku pa sam zato viknila. zazubice pl. t. ž 1. 'meso što naraste konju oko zuba'. — Ko će konju povadit zazubice? 2. 'natekle desni usled zapaljenja, gingivitis. '. Izr. — Narasle mu zazubice 'dobio volju, želju za jelom gledajući druge kako j'edu'. zazujit zazuji(m) svr. 'početi zujati'. — Meni se čini ko da su odan čele zazujile?! zaželit (se)-im (se) svr. 'osetiti želju (za kim ili čim)'. — Tako sam se zaželila moje unučadi. zažmurit svr. 1. 'zatvoriti oči, početi žmuriti'. — Zažmuri, Stane, da se sakrivamo. 2. 'načiniti se kao da se nešto ne viđi (nečiji postupak i sl. ), progledati kroz prste'. — Baćp baš ne vole da Luka dolazi u našu kuću dok se ne uzmemo, al zato nana malo zažmure. 3. 'smelo se odlučiti za nešto'. — Ta, zažmuri, pa kud pukne da pukne. zažuljit zažulji svr. 'početi žulj'iti, malo osetiti žuljenje'. — Potreviće on skinlit opanke, čim ga zažulje. zbacit zbacim svr. 1. 'baciti dole, odozgo, s čega'. — Ajd sad, uzjaši ti, monče, pa da vidim kako će te konj zbacit. 2. 'skinuti (sa sebe)'. — Jedva čekam proliće, pa da zbacim ovaj teški kožuv s mene. 3. 'ukloniti, odstraniti (s položaja)'. — Čuvo sam da su zbacili s glavnog mista onog filanca. zbacivat zbacivam nesvr. prema zbacit. zbarlat zbarlam svr. 'neukusno i nečisto prirediti hranu'. — Zbarlala je tu užnu da je ni svinji ne bi onjušili'. zbignit se-nem se svr. 'skupiti se (tekstil posle pranja, kiselo mleko posle uskuvavanja se pretvori u sir i sl. )'. — Od čega j'e ta tvoja leveška kad se tako zbigla posli pranja, da je više ne možeš ni obuć. zbijat se zbija se nesvr. 'dešavati se, događati se; zbivati se'. — Kad bi mi znali šta se to š njom zbija, mogli bi joj i pomoć. zbit zbijem (trp. prid. zbijen-ena i zbit) svr. 1. 'sabiti, nabiti, učiniti čvrstim'. — Dobro zbijena zemlja čvršća je od valjaka. 2. 'saterati, sagnati (na nevelik prostor)'. — Kako ste mogli tolike prasice zbit u j'edan svinjak, mogli su se pogušit. ~ se 'sabiti se, stisnuti se'. — Tribalo bi vidit zašto su se sve ovce u jednu ćošu zbile, šta i(h) je moglo uplašit. zbit se zbidne se svr. 'desiti se, dogoditi se'. — Nisam na to mislila, al kad se zbilo, nećemo zato sidit pa plakat. zblanit se-nem se svr. 'uplašiti se, zaprepastiti se'. — Toliko sam se zblanila ođ mačke da sam se sva ukočila. zblenit se-nem se svr. 'zbleniti se, ne snaći se pred nekim iznenadnim događajem'. — Pa je 1 čudo što se i gazda zblenio kad je na njegov prag banio jedan stari prosjak. zblenut-a-o 1. trpni prid. prema zblenit (se)'. 2. 'smeten, zbunjen'. — i ja sam ko mater bila zblenuta. zbliza pril. 'iz blizine'. — Svozićemo žito zbliza i ono zdaleka, sve na jedno guvno. zbogom 'rečca za pozdrav pri rastanku'. ~ pošli 'otpozdrav u odlasku'. zborit-im nesvr. 'govoriti'. — UČio je škule pa lipo zbori. Izr. Hulje lipo zbore, al nitkovski rade! zbrat zberem svr. 'sabrati, skupiti'. — I boljl smo i vridniji od vas: mi smo zbrali čitavu voćku. zbrdazdola pril. 'bez ikakvog reda'. — Cigurno da je teško radit kad su se skupili zbrda-zdola. zbrzat-am svr. 'odveć brzo reći, uraditi (obično i lošs)'. — Gledaj malo kako radi, jel ona zna to zbrzat na dvoje na troje. zbubat zbubam svr. 'loše uraditi neki posao'. — Ja ću pošteno platit a ti da mi ne zbubaš. zbunit zbunim svr. 'dovesti u zabunu'. — Tona ga uvati za ruku, a to ga još većma zbuni. ~ se 'doći u zabunu'. — Nije on kriv, svi smo se zbunili. zbunljiv-a-o 'onaj koji se lako zbuni'. — Šta se toliko pridomišljaš, ne izgledaš mi zbunljiv deran. zbunjen-a-o 1. trp. prid. od zbunit (se). 2. 'smeten, smušen'. — Gledaj kako ćeš se ponašat, nemoj da kažu da si zbunjen momak. — Samo da ste vid(i)li Josu, očo momak na ogled, a oči upro u zemlju, pa iđe zbunjeno ko da će ga kogod zaklat. zbunjivat (se) zbunji/am (se) nesvr. prema zbunit. — Dosta sam ja zbunjena zbog svoje nevolje, nemoj me još i ti zbunjivat s tvojim divanom. zdaleka pril. 'izdaleka'. — Esu 1 se vaši zdaleka doselili vamo? zdaljeg pril. 'podalje'. — Ja sam zdaljeg stojo, pa nisam ni čuvo. Izr. Bolje se zdaljeg pazit, neg izbližeg mrazit! zdavno pril. 'odavno'. — Jesi ženjen? — Pa, da da sam i to zdavno.

RICNIK 2.pdf

zderat zderem svr. 'otkidajući odvojiti, skinuti, zguliti'. — Ko je jagnje zdero, mogo je i kožu uradit. zdila ž 'posuda za jelo (činija)'. — To je gotova radost, čim je puna zdila na astalu. zdil(i)ca ž dem. od zdila. — Tako je lupio zdil(i)cu o zemlju da su se samo rbine vid(i)le. zdoknit-em svr. 1. 'presvisnuti, uginuti, crknuti'. — Bać Vranji je j'iče zdoknila ona najveća krmača. 2. 'umreti (pogrd. )'. — I rođena žena već kaže: valdar će ga ker odnet pa će zdoknit od tog silnog pića. zdrav-a-o 'koji nije bolestan'. — Zdrava dica ko tuckovi. Izr. ~ ko dren, ~ zdiavcat, ~ zdravcijat 'sasvim zdrav'; prav i ~ 'potpuno nevin'. zdravlje s 'stanje u kojem se ne osećaju nikakvi bolovi'. — Glavno je zdravlje, jel to ne mož ni kupit ni ukrast. Izr. na ~ 'kaže se onom ko kihne (a on odgovara: fala'. )'. zdravo pril. 1. 'u zdravom stanju'. — Jeste 1 se zdravo vratili? 2. 'vrlo, veoma'. — Zdravo je voli, a ona ni da čuje za njeg; — Zdravo je bolesan. zdregnit-nem svr. v. zdrvenit se (1. ). — Ja sam užnu na vrime skuvala, tribalo je doć ranije i onda se kuvanje ne bi zdregnilo. zdrobit zdrooim svr. 'smrviti, izlomiti na sitne komade'. — Tako je ođ bisa udaro kalapačom da je zdrobio i lupinju i orase. ~ se 'smrviti se, razbiti se na sitne komade'. — Nisi dobro poslagala jaja, pa se pet zdrobilo u kotarci. zdrockat (se) zdrockam (se) svr. 'smrviti (se), zdrobiti (se)'. — Joj, nane, Ispala mi je iz ruke i'sva se zdrockala ona velika porcelanska zdila za čorbu. zdrvenit se zdrvenim se svr. 1. 'postati tvrd kao drvo'. — Alaj se ovo tvoje ilo oladilo, sve se zdrvenilo. 2. 'ukočiti se od iznenađenja, zapanjiti se'. — Tako si me iznenadio da sam se u prvi ma(h) sav zdrvenio! zduvat zduvam/zdušem svr. 'duvanjem skinuti, zbaciti, oduvati'. — Oluja je zduvala cripove sa salaša i svi su se porazbijali. zđapit-im svr. 'uhvatiti, ščepati, zgrabiti'. — Naš šarov ga je zđapio za nogu. zđerit-im svr. 'ščepati, iznenaditi na delu, neočekivano uhvatiti koga na činu'. — Zđerio i(h) je baš kad su oko ponoći kopali krumpir. zebnja ž 1. 'osećaj hladnoće, jeza'. —-Ti kažeš da nije ladno, a mene taka nika zebnja spopala. 2. 'zabrinutost, strahovanje (za koga)'. — Pazi kako ćeš na tom velikom putu, ne volim što me nika zebnja obuzima. zec (pl. zecovi) m 1. zool. Lepus. 2. 'plašljivac, kukavica'. — Ne vridi da se njemu obraćaš da te zaštiti, ta on je pravi zec! Zav Prave ražanj, a ~ u šumi! — U tom grmu leži ~ 'u tome je problem'. zecov-a-o 'koji pripada zecu, svojstven zecu'. — Sašio sam prusluk od zecove kožice. zeče-eta s dem. od zec. — Ujo su mi doneli jeđno zeče. zečić-ića m dem. od zec. zečinjak-aka m 'kavez za zečeve'. — iđi u zečinjak pa uzmi zeca kojeg oćeš. zečji-a-e 'koji se odnosi na zečeve, koji pripada zečevima, svojstven zecu'. — Podaj i pilićima od zečje ditel(i)ne. zefir-ira m 'vrsta lagane tkanine'. — Danas mi je nana kupila jedno novo ruvo od zefira. zeko-e m (odm. ) 'zec'. — Ti grizeš s pridnjim zubima ko zeko. zelen m 1. 'boja u kartama'. — Znam da ti nemaš kad je kod mene sav zelen. 2. v. zeleniš. — Naberi zelena za čorbu. zeleniš-iša m 1. 'povrće, zelen'. — Od zeleniša mi donesi samo peršina, šargaripe imam dosta. 2. 'nezreli plodovi (voće, i dr. )\ — Nabro je jabuka i krušaka, pravi zeleniš, to nije još za ilo. 3. 'zeleno rastinje i lišće'. — Nakosi malo zeleniša za telad. zeija ž 'krmača zelene dlake'. — Zeija je oprasila devet prasica. zeijača ž v. zelja. — Zeljaču smo zaljučili, ranićemo je. zelje s 1. 'povrće uopšte, zelen, zeljaste biljke (gajene i samonikle) koje se upotrebljavaju kao povrće'. 2. (šalj. ) 'nešto čega ima na pretek, suvišno, malo vredno'. — Šta se bar prid nama razmeće kad mi znamo da tako zelje svud po putu raste! zeljov-ova m 'pas zelenkaste dlake'. — Veži zeljova da koga ne ugrize. zemlja ž 1. a. 'planeta na kojoj živimo'. 1. b. 'prostor života, svet'. 2. 'tlo, zemljište kao podloga poljoprivredne delatnosti'. 3. 'prostor za obradu, iskorišćavanje, zemljište kao imovina, vlasništvo: privatna ~, općinska ~. 4. 'država kao geopolitička celina'. Izr. pokriće ga crna ~ 'umreće'; gori mu ~ pod nogama 'u opasnosti je'; plače mu ~ pod nogama 'zbog lenjosti'; laka mu ~ 'da pooiva u miru'; ni na nebu ni na zemlji 'nesiguran'; pijan ko ~ 'sasvim pijan'; zaklela se ~ raju, da se svake tajne znaju! suvoj zemlji je i slana voda dobra! ne stoji kuća na zemlji, već na ženi! bolje je svoju zemlju orat, neg na tuđoj novce brojat! zemljica ž dem. od zemlja.

RICNIK 2.pdf

zemljička ž 'zemička'. — Valdar nisi sam poio sve tri zemljičke?! zemljopis m 'geografija'. — Nane, danas sam iz zemljopisa dobio peticu od naše učiteljice. zemljoradnica ž 'žena zemljoradnik'. zemljoradnik m 'čovek, seljak koji se bavi obrađivanjem zemlje kao glavnim zanimanjem, ratar'. — I moj dida i pradida su bili zemljoradniki. zemljoradnja ž 'ratarstvo, grana poljoprivrede koja se bavi obrađivanjem zemlje'. zemunica ž 'primitivna nastamba ukopana u zemlju'. — Meni je moj dida pripovido da je njegov dida još u zemunici živio. zengija ž 1. 'deo jahaćeg pribora u obliku metalne papuče koja visi o kaišu s obe strane sedla, u koju jahač stavlja nogu, stremen; uzengija'. 2. 'kaiš o kome visi zengija (uzengija)'. zepsti zebem nesvr. 1. 'osećaii, trpeti zimu'. — Uđi u sobu, nemoj tu napolju zepst. 2. 'osećati strah, bojati se (%)'. — Zebem šta će bit š njim kad odraste tako brez roditelja. zera ž 'sasvim malo, trunčica, mrvica'. — Nemamo u kući masti i brašna, al ni zere! zerdelija ž 'Prunus armeniaca, kajsija'. — Skuvala sam tri boce pekmeza od zerdelija. zet m 'oženjen čovek u odnosu na ženine roditelje, kćerin muž'. — Sutra će mi sva tri zeta bit na užni. zetovljev-a-o 'koji pripada zetu'. — Nije moj, to je zetovljev vinograd. zgadit-im svr. 'učiniti odvratnim, gadnim'. — Ako ćeš opet bljuvat, iđi napolje, jel zgadićeš me. ~ se 'postati odvratan, gadan (kome), smučiti se'. — Došo je naljoskan i počo tako baljezgat da mi se zgadio. zgađat zgađam nesvr. 1. nesvr. prema zgodit. 2. 'ugađati, podešavati'. — Znam ja da vi većma zgađate zetu neg sinu; — Ne moram ja ni zgađat pa ću pogodit tamo di oću. zgamuždat-am svr. 'zgužvati'. — Ko j to vidio, novu novcatu maramicu tako zgamuždat!? zgarište s 'mesto gde je bio požar, ostaci onoga što je uništeno požarom'. — Sve je izgorilo, od salaša ostalo je samo zgarište. zgazit-im svr. 'stati na što, prignječiti nogom ili nogama'. — Zgazi tu gusinu; — Ne bi taj ni muvu zgazio. zgedžat se-am se svr. 'postati gedžav, zakržljati'. — Kaki je to bio čovik, a vidi kako je od silnog rada propo, sav se zgedžo. zglavak zglavka (mn. zglavki i zglavkovi) m 'zglob'. — Slomio je ruku u zglavku. zglavljen-a-o 'normalan, pametan, bistar'. — Jesi 1 ti zglavljen? — Kako se vladaš, ne bi se baš moglo kazat da jesi. zgledan-a-o 'prezren, omalovažen'. — Neću ja više u njevo društvo, da bidnem zgledan i da me ismijavaje. zgledat-am svr. 1. 'poniziti, prezreti, omalovažiti'. — Nisi tribala tog momka prid svima tako zgledat. 2. 'sagledati, ugledati, opaziti'. — Toliko ga mrzim da ga ne možem ni zgledat. zgledavat zgledavam nesvr. prema zgledat. zgleđat se zgledam se nesvr. 'pogledati se među sobom'. — Naše cure dobile nova ruva, pa se sad samo zgledaje. zgnječit zgnječim svr. 'pritiskivanjem smrviti, zgužvati i sl. '. — Tako me zagrlio, pomislila sam da će me zgnječit. zgoda ž 1. 'ono što se desi, doživljaj'. — Mogo sam i ja pripovidat o mojim zgodama. 2. 'povoljna okolnost, prilika'. — On se činio nevišt, a zapravo je čeko zgodu. Izr. Živa (prava) ~ 'izvanredna prilika'; od zgode do zgode 'ponekad'. zgođan-dna-dno 'lep, naočit'. — Dobro su se uparili, zgodan momak i zgodna cura. zgođica ž dem. od zgoda. — Za tebe je zgodica, a meni baš nije drago. zgodit zgodim svr. 'podesiti, pogoditi, naći vremena'. — Zgodi kakogod pa đođi doveče, ~se 1. 'dogoditi se, desiti se'. — To se baš zgodilo lane o svetom Vranji. 2. 'naći se, susresti se'. — Nikako da se zgodi, pa da se i taj poso svrši. zgođno pril. 'na zgodan, podesan, pristojan način; u zgodnoj prilici'. — Nismo mi ni zgađali, al zgodno je ispalo. zgoreg pril. 'samo u izrazu'. — Ne bi bilo/ neće bit ~ 'ne bi bilo suvišno, naodmet'. — Ne bi bilo zgoreg da ti prvo š njim divaniš. zgotovit-im svr. 1. 'spremiti, skuvati jelo'. — Ajte, zgotovila sam užnu. 2. 'napraviti; biti uzrokom čega'. — Svi nek čuju da si ti onu komediju zgotovila. zgrabit-im svr. 1. 'snažno i hitro uhvatiti, ščepati'. — Zamislite, jutros dok su još vaške bile puštane nisu poznale našeg Lazu i jedna kera ga je zgrabila za rukav, svega ga je iskidala'. — Nemoj da ja tebe zgrabim. 2. 'ukrasti, smotati'. — Bolje da sklonite taj novac, jei nikad se ne zna, kad je Mate u sobi, šta mož zgrabit. 3. 'grabljama sakupiti (seno, slamu i sl. )'. — Zašto niste zgrabili sino. ~ se povr. — Kad su se onda nji dvojica zgrabili, kosti sve pacaje.

RICNIK 2.pdf

zgranit (se) zgranim (se) svr. 'jako se iznenaditi, zaprepastiti (se)'. — Kako se ne bi zgranila, kad sam čula da dici ni kruva nisu dali, već su i(n) gladne poslali na salaš. zgranjavat (se) zgranjavam (se) nesvr. prema zgranit (se). zgrcat (se) zgrćem (se) svr. prema zgrnit (se). zgrebat-em svr. 'grebući skinuti'. — Ni nožem nisam mogla zgrebat farbu s pendžere. ~ se 'grebući se skihuti'. — Ne znam kako se mogo tako zgrebat kreč sa zida na ambetušu, a nisam ga davno ni mazala. zgrijat (se)-jem (se) svr. 'postati topao, ugrejati, zgrejati (se)'. — Sviraću vam, samo čekajte da mi se malo prsti zgriju. zgrišit zgrišim svr. 1. 'učiniti greh, učiniti kome ili čemu krivo'.--Nisam mislio da ću tako zgrišit. 2. 'stupiti u intimni odnos'. — Zgrišio bi i s tobom. Izr. — Samo živ čovik mož da zgriši. zgrnit zgrnem svr. 1. 'prikupiti što zrnasto na gomilu'. — Tribalo bi ono žito na tavanu zgrnit na jedno misto, da napravimo mista za novo. 2. 'steći, zaraditi'. — Poslužila ga je srića pa je zgrnio milijune. Izr. ~ novac, ~ blago. ~ se 'hitro se skupiti, sabrati, zgomilati se'. — Začas se toliko svita zgrnilo, ko na čudo! zgromilat-am svr. 'zgomilati, skupiti u gomilu'. — Tvor nam je podavio živinu i sve zgromilo u jednu jamu. zgrudvat (se)-am (se) svr. 'zbiti (se) u grudvu'. — Kako si to skuvala štirku kad se sva zgrudvala?! zgrušat (se)-a (se) svr. 'zgusnuti, učiniti kašastim (što tekuće iii žitko)'. — Da ste oma osolili krv, ne bi se zgrušala. zgrušavat (se) zgrušavam (se) nesvr. prema zgrušat (se). zgruvat zgruvam svr. 1. 'srušiti uz tresak'. — Mačka je zgruvala bokal s astala. 2. 'uraditi, nemarno, neuredno'. — Majstore, majstore, ja sam tebe dobro platio, a ti si meni čardak zgruvo. ~ se 'survati se, srušiti se uz tresak'. — Tako je štogod lupilo, ko da se kogod s tavana zgruvo. zgulit zgulim svr. 'skinuti guleći, sljuštiti (površinski sloj, koru, kožu, što prilepljeno i sl. )'. — Ne daj ga, Bože, nikom, da mož tri bi kože zgulid s čovika. zgureno pril. 'zgrbljeno, pogureno'. — Nisko je bilo pa smo morali ić zgureno. zgurit-im svr. 1. 'učiniti pogrbljenim'. — Bio je snažan čovik, a vidi kako ga je nevolja zgurila; — Majka je zgurena već tri godine. 2. 'saviti, pognuti'. — Šta si tako zgurio glavu ko da ćeš se buckat s kime. zgusnit-em 'učiniti gustim, gušćim'. — Nisi žalila rizance pa si zgusnila čorbu. ~ se 1. 'postati gust, gušći'. — Kandar se mogla još većma zgusnit. 2. 'zbiti se u gomilu'. — Čim se ovce uplaše, one se oma zgusnu. zgušnjavat (se) zgušnjavam (se) nesvr. prema zgusnit (se). zid m 1. 'uspravni deo zgrade na kome leži krov zgrade i koji pregrađuje njen unutrašnji prostor'. — Zidove smo podigli, sad dolazi krov na red. 2. 'ograda (obično od cigle iii kamena)'. — Komšijski zid se srušio. 3. 'strana suda, posude, cevi i sl. '. — Sa će provrit, jel mijurići se već vaćaje za zidove lonca. Izr. bit zatvoren u četri zida 'ne izlaziti medu svet'; blid ko — 'potpuno bled'; dotirat do zida, pritisnit nu(z) zid 'pritisnuti koga razlozima da se ne može braniti'; i zidovi imadu uši 'treba biti oprezan da ko ne prisluškuje'. zidina ž augm. i podr. od zid. ziđanje s gl. im. od ziđat. — Nabijaćemo al biće i ziđanja s cigljom. ziđar-ara m 'onaj koji zida, onaj čiji je zanat zidanje, zidar'. — Kad triba, znam ja bit i ziđar. ziđarov-a-o 'koji pripada ziđaru'. — Menl je kazala Koca ziđarova. ziđarski-a-o 'koji se odnosi na ziđare'. ~ alat, ~ majstor, ~ čakanjac. ziđat ziđam nesvr. 'podizati, graditi'. zima ž 'najhladnije od četiri godišnja doba'. — Stigla nam je zima i prvi snig. 2. 'hiadnoća'. — Zima mi je, pušti me nuz pec da se malo ugrijem. Izr. nema zime (za nekoga) 'dobro mu je'; ciča ~ 'jaka hladnoća'. zimnica/zimnica ž 'hrana spremljena za zimu'. — Ne strašimo se zime kad je zimnlca u špajcu i pod odžakom puno divenica i šunaka. zimljiv-a-o 'osetljiv na zimu, hladnoću'. — Ne volim zimu, ja sam vilo zimijiv. zimljivo pril. 'osećajući zimu'. — Ker se sklupčo zimljivo. zimogrizan-zna-zno 'osetljiv na zimu, zimogrožljiv'. — Nane, upakujte noge, znam da ste zimogrizni; Moja žena je toliko zimogrizna da zadrće čim j'oj se spomene zima. zimovat zimujem nesvr. 'provoditi zimu'. — Malo ćemo zimovat u varoši, malo na salašu. zimski-a-o 'koji se odnosi na zimu'. — iđe zima, a ja nemam zimski kaput.

RICNIK 2.pdf

zimus pril. 1. 'ove zime (koja dolazi), iduće zime'. — Zimus ćemo napravit son(i)ce, pa ako bude sniga ko lani, biće sankanja. 2. 'prošle zime'. — Zimus nismo imali dosta drva pa smo morali po onom velikom snigu pilat i cipat. zinit-em svr. 1. 'otvoriti usta'. — Da nisi zi'nio. 2. 'zaustiti, progovoriti'. — Šta ako i ja zinem. 3. 'povikati, grakniti'. — Svi su na njeg zinili. Izr. ~ ko na čudo 'iznenaditi se'; ~ ko neslan 'zagalamiti (neopravdano)'; ~ ko lašče 'čekati nešto od drugih'. zinuto pril. 'začuđeno, iznenađeno, zabezeknuto'. — Ante je gledo zinuto i namrgođeno. zirit zirim nesvr. 'ne zaklapati, propuštati'. — Naše pendžere se ne zatvaraje đobro, ima di zire i tudan propuštaje ladnoću. zivalo s 'zevanje'. — Niko me zivalo spopalo, ko da nisam tri noći spavala. zivat zivam nesvr. prema zinit. 1. 'otvarati usta (i zatvarati ih) od pospanosti i dr. '. —-Zivaš, Margo, u po bila dana, ko da nisi noćos spavala. 2. 'padati u oči velikim otvorom, zjapiti'. Kad je bik povijo, nije znala kuće, s jedne strane je bila ograda, a s druge je zivala duboka jama. 3. 'vikati na koga (obično bezrazložno)'. — Šta zivaš na tog derana, sama si kriva. zivkat-am nesvr. 'ponavljati dozivanje često, često, svaki čas zvati'. — Sve mi s čini, Mare, da ćemo se uskoro orodit: u poslidnje vrime naš Mate i po dva tri puta na dan zivka tvoju Katicu. zjala m i ž 'osoba koja govori budalaštine i neozbiljno se ponaša'. — Da sam na tvom mistu, taka zjala mi ne bi smila ni prid oči izać. zjalav-a-o 'koji govori besmislice, koji se ponaša budalasto, neozbiljno'. — Dokle ćeš ti, Pere, bit taki zjalav, vrime bi bilo da se već jedared uozbiljiš. zjale zjala pl. t. ž 1. 'usta (podruglj. )'. — Zatvori zjale i ćuti. 2. 'budalaštine'. — Ko će slušat njegove zjale. 3. 'otvori na kućama (za ventilaciju)'. — Tribalo bi zatvorit zjale, mož bit kiše. Izr. Prodavat ~, vaćat ~, 'zijati, besposličiti, budaliti'. zjalit-im nesvr. 'blenuti; zazjavati'. — Svi okopavaje kuruze, a Lacko se naslonio na motiku pa zjali okolo (v. zjat). zjalit (se)-im (se) nesvr. 'govoriti budalaštine, neozbiljno se ponašati'. — Zašto si zvala Tunu, znaš da se on uvik samo zjali. zjalo-e m 'onaj koji ništa ne rađi i neozbiljno se ponaša'. — Ne smetaj nam, zjalo jedan nikaki! zjapit-i nesvr. 'širom otvoriti (vrata)'. — Kadgod dođem kiići, uvlk nađem da vrata od kujne zjape. zjat zjam nesvr. 'tupo, bezizrazno gledati, blenuti'. — Nemoj tamo vamo zj'at po varoši, već ćim prodaš dođi na salaš. Izr. Da je znat ko zjat! — Da je znat ko zjat i magarac bi u škulu išo! zlamen m 1. 'znak, belega'. — Jocka ima na desnoj peti veliku fleku, to joj je zlamen od rođenja. 2. 'predznak, predskazanje'. — Danas se na nebu pokazalo niko veliko crvenilo, to lako mož bit kaki zlamen. zlamenje/zlamenje s 'oznaka, obeležje, znamenje'. — Tebi se uvik pričinjava niko zlamenje! zlim pril. 'oštro, ljutito govorit nekome'. — Kad je viđio da ni polak nije urađeno od onog što je za to vrime tribalo, on počme zlim na ljude; — Nemoj tako zlim na to malo dite, mož ga stra uvatit. zlincat-am nesvr. 'sliniti, plakati'. — Ako još bidneš zlincala, oću kazat baći, pa ćeš još i batine zaradit. zlato s 'aurum'. 1. 'predmeti načinjeni od takvog metala'. — Dida su nosili na prusluku lanac i sate od zlata. 2. 'dukat zlatnik'. — Nana su poklonili mojoj sestri dukate, koje je ona nosila oko vrata. 3. 'zlatne niti, konac kojim se veze skupocena tkanina'. — Rukavi i nidra od košulja, koje su nosile za svece moje sestre, bile su zlatom izvezene; — Najlipča svilena suknja imala je porub od zlata. 4. (fig. ) 'naziv od milošte, u maženju'. — Ajde, Kate, zlato moje, kaži nani šta bi ti za Božić najvolila? zlatan-tna-tno 1. 'koji je načinjen od zlata'. — Dida su mi obećali kad se oženim, da ću dobit zlatan lanac za sate. 2. 'mio, drag, dobar'. — Vranje, zlatni Vranje, oćeš tvojoj nani trknit u dućan rad kvasa. zlatar-ara m 'zanatlija koji izrađuje i prodaje predmete od zlata'. — Nana i baćo su očli kod zlatara da kupe zlatne burme, iće u nedilju zapijat divojku za mog brata Loziju. zloba ž 'zluradost, pakost'. — Marga nije mogla da sakrije svoju zlobu kad je čula da mi je dobro. zloban-bna-bno 'koji je ispunjen zlobom, pakostan'. — Još su joj i oči zlobne blle. zlobit-im nesvr. 'biti zloban, zio misliti, zlo hteti nekom; pakostiti'. — Bile su sestre, a nisu se podnosile i samo su zlobile jedna drugu. ~ se 1. 'osećati zlobu, pakost jedno prema drugome'. — Da se vole, ne bi se zlobili. 2. 'ljutiti se'. — Znam da ti nisu ništa dali zato što si se za Tomu udala, al ne vridi da se zbog tog zlobiš. zlobno pril. 'sa zlobom, pakosno'. — Pušio je mirno lulu i samo se zlobno smišio. zločest-a-o 'rđav, nevaljao; nestašan, neposlušan'. — Nisam dosad virovala da ti znaš tako zloćesta cura bit? zločesto pril. 'pakosno; rđavo'. — Čuvaj ga se, zdravo te je zločesto pogledo. zloća ž 1. 'zla narav, ljutina, opakost'. — Kad se Ranko razbisne, oma brada počne drćat, valdar od zloće. 2. 'zlo, rđavo delo'. — izgleda da je u svakom čoviku pored dobrog i zloća, jel već i malo dite sve ruši i razbija. zlopantilo s 'osvetoljubiv čovek'. — Jesam i svađalica i bunđžija al nisam zlopantilo.

RICNIK 2.pdf

zlopatit (se)-im (se) nesvr. 'trpeti zlo, mučiti se, teško živeti'. — Tribalo bi mu pomoć da se ne zlopati toliko. zlotvor m 'onaj koji nekom čini zlo, neprijatelj'. — Da zlotvore metnem na nakovanj, a srce da mi samo edared lupi po njima, ta ni škramice ne bi ostalo na nakovnju! zlotvorka ž 'ženska osoba zlotvor'. — Otiraj zlotvorku is kuće pa će oma bit mir. zlotvorski-a-o 'koji se odnosi na zlotvore, koji pripada zlotvorima, neprijateljski'. — Nek dođu kod nas, pa će vidit da nam kuća nije zlotvorska. zlotvorski pril. 'kao zlotvor, na zlotvorski način'. — Ko j to vidio, tako se mrzit ziotvorski?! zlurad-a-o 'koji želi tuđe zlo, koji se raduje tuđem zlu'. — Samo da nas Bog sačuva ođ zlurada čovika. zlurado pril. 'radujući se tuđem zlu'. — Ne virujem da ništa ne zna, jel se zdravo zlurado nasmijo. zluradost-osti ž 'radost koju u nekome izaziva tuđe zlo, nesreća'. — Prosto je bolesan od zavisti i zluradosti. znat znam/znadem nesvr. 1. 'biti upoznat sa nećim; biti upućen u nešto; poznavati'. — Znam ja šta on zna. 2. 'biti vešt u nečem, umeti'. — Virujem, virujem, mada niko od tebe bolje ne zna. 3. 'biti u stanju, moći, hteti'. — Kaži mu da se strpi još nedilju dana, p onda nek radi kako zna. 4. 'rečca u obraćanju za skretanje pažnje'. — Znaš, ja imam, to je istina, al nema tog mlogog što se ne mož potrošit. — Znaš kako mi sice od sriće i'gra i lupa! Izr. ~ ga ko stari fijaker 'znati sasvim dobro, potpuno'; ~ u glavu, u dušu, u prste 'poznavati sasvim dobro'; i šta ti ga ja znam 'mnogo ima toga, ne može se sve izređati'; radi kako (šta) znaš 'ne mogu ti pomoći'; ne zna di mu je glava 'zbunjen'; ne zna se ni ko pije ni ko plaća 'nered, haos'; zna na čem svit stoji, na čem se svit okreće 'lukav, iskusan'; zna izvuć rokvu 'doskočiti, našaliti se'; ne ~ za miru 'neumeren'; ne ~ za ođmor 'stalno raditi'; ne ~ ni a đa kaže 'ne zna ništa'; neće da zna za nju 'ne mari za nju, ne tiče ga se'; ni broja se ne zna 'vrlo mnogo'; to znadu i vrepci na krovu 'svima je dobro poznato'; ne znaš šta je gore: jel kuga jel prika smrt! 'od zla gore'; nema onaj koji rađi, već onaj što sačuvat znade! znoj znoja m 1. 'vodena tečnost, tekućina koje luče znojne žlezde kroz kožne pore'. — Znoj me oblio. 2. 'truđ, naporan rađ'. — Eto, podigo je i Ivan svoj salaš, al košto ga je dosta znoja. znojav-a-o 'oznojen, kome je izbio znoj na koži'. — Skini čizme, odmori malo te znojave noge. znojit se-im se nesvr. 1. 'ispuštati znoj'. 2. 'izđržavati teške fizičke napore, truditi se'. — Znojio se Mate u risu više nego drugi, jel je teško zarađit da bidne dosta za njegovi petoro čeljađi. 3. 'zamagljivati se vodenom parom'. — Noćos je fain moralo stegnit kad su se naše pendžere tako jutros znojile. znojnica/znojnica ž 1. 'podmetač ispod pazuha na haljini radi čuvanja tkanine od znoja'. — Ušila mi je znojnice. 2. 'filcani podmetač u amu konja, radi upijanja znoja'. — Zaminićemo ižuijane znojnice na amu. zob zobi ž 1. 'ovas, Avena sativa'. 2. 'stočna hrana uopšte (zrnasta)'. — Od sutra ćemo konjima samo jedared na đan zob davat. zobat-am nesvr. 1. a. 'kljunom uzimati zrnastu hranu'. — Patke su zobale sve što su mogle ugrabit od svinja. b. 'jesti bobice voća, zrno po zrno'. — Vrepci su zobali trišnje čim su porumenile. — Ana je zobala ono krupno grožđe. zobit-im nesvr. 1. 'hraniti zoblju ili nekim drugim žitom'. — I priko zime konji se zobe. 2. 'dobro hraniti'. — Ako krave ne zobiš, ne možeš onda ni tušta mtika očekivat. zobnica ž 'torba u kojoj se nosi i iz koje se daje konju zob'. — Naspi kuruza u zobnice i podaj konjima đa idu. zolja ž 'osa, osica'. — Šta si navalila na mene ko zolja?! zoljin-a-o 'koji pripada zolji'. — Baćo su jutros našli zoljin osinjak u jednom raspuknutom draču. zora ž 'pojava dana, prva jutarnja svetlost pri pojavljivanju dana'. — Moramo uranit da nas zora ne uvati. Izr. od rane zore do mrklog mraka 'celog dana'. zorin-a-o 'koji pripada zori'. — Ajde, friško ustaj, poznam ja zorinu svitlost, nemoj da poslidnji bidnemo na pletenju uža. zorit-im nesvr. 'svitati, svanjivati'. — Pogledaj na pendžer, čini mi se da zora već uveliko zori, a mi još u krevetu. zova ž bot. 'Sambucus nigra'. — Alaj lipo mriši procvatana zova. zovica ž dem. od zova. zovnit zovnem svr. 'pozvati'. — Kad bidneš prolazila kraj strininog salaša, zovni malo strinu da dode kod nas. zrakomir m 'barometar'. — Zdravo je vrućina, bar da imamo zrakomir da vidimo kolika je. zrijat-a nesvr. prema zrit. — Sporo će nam trišnje zrijat, kad nema sunca, a kiša malo, malo pa sipi. zrilost-osti ž 'razboritost, sposobnost'. — Kako ne bi znao već sam da trguj'e na peci, kad je po gođinama odavno stigo u doba zrilosti. Izr. ispit zri'Iosti 'završni ispit u srednjoj školi, matura'. zrio zrila-lo 1. r. prid. od zrit. 2. 'koji je potpuno razvio sve svoje sokove, koji je gotov za branje (o plodovima)'. — Grožđe je već sasvim zruo. 3. 'koji je dospeo u poslednji stupanj razvoja, do potpunog fizičkog i umnog razvitka'. — Vranje je već ođavno

RICNIK 2.pdf

zrio čovik; — Čim čir bude zrio, izgnječićeš ga, pa te neee bolit. zrit zrim svr. 'postojati zreo, sazrevati'. — Čekamo da zerđelije počnu zrit, pa ćemo onda mećat u dunc. zrnce/zrnce (mn. zrnca G. zrnaca) s dem. od zrno. Izr. Izgubio si, monče, zrnce 'u plesu izgubio korak, ritam'. zrnckat-am nesvr. 'hraniti stoku (živinu) zrnastom hranom'. — Još su to poljski svinji, jedva sam i poćo zmckat. zrno (mn. zrnje/zrnevlje) s 1. 'sitan plod ili semenka'. — Pokupili su vrepci i poslidnje zrno žita. 2. 'malen predmet okruglog ili ovalnog oblika'. — Nemoj kupit svako zrno piska, samo gubiš vrime s otim. 3. 'metak, tane'. — Siroma, zrno ga je u ratu baš u glavu pogodilo. Izr. bit manji od makovog zrna 'biti sasvim ponizan'. zub m 1. 'dentes'. 2. 'oštriji izrezak ili zarezak na raznim predmetima (pila, oešalj i sl. )'. Izr. Kroz zube 'nerazgovetno'; imat ~ na koga 'biti protiv koga'; obisit zube o klin 'gladovati'; nije ni na jedan ~ 'suviše maio'; pokazat zube 'odupreti se kome'; stegnit zube 'trpeti i ćutati'; poklonu se zubi ne gledaje! zubača ž bot. 'Cvnodon dactylon, vrsta korova'. — Zaparložena je to zemlja, samo zubača po njoj raste. zuban-ana (mn. zubani) m 1. 'čovek sa jakim isturenim zubima'. 2. 'vrsta kukuruza krupnog zrna'. — Moji kuruzi zubani su zdravo dobro rodili. zubat-a-o 1. 'koji ima velike zube (o čoveku, životinji)'. —-Veliki ker a nije zubat. 2. 'hladan, oštar, praćen mrazom'. — Došlo proliće a sunce nam je još zdravo zubato. zubić-ića m dem. od zub. — Vide se derančiću prvi zubići. zuckanje s gl. im. od zuckat. — Moje je mnenje da to zuckanje o Luki nije badavad. zuckat-am nesvr. 'govoriti, šaputati među sobom, pričati'. — Jesi 1 čula, štogod zuckaje da naš komšija prodaje vinograd? zucnit-nem svr. 'progovoriti, pisnuti'. — Da te nisam čula više da zucneš! zujara ž zool. 'Cauiphora ervthrocephala, vrsta velike muve koja u letu jako zuji'. zujit-im nesvr. 'odavati, ispuštati jednolične zvukove'. — Tri dana posli svadbe mi je još zujalo u ušima, ođ svirke. zuka ž 'jako prodorno zujanje'. — Nikako ne možem da razaznam otkaleg dolazi ta zuka? zunzara ž v. zujara. — Uzmi kaku krpu pa isteraj tu zunzaru i(s) sobe. zupat-am nesvr. 'dugo i daleko ići'. — Ponesite me, komšija, malo na koli, da ne zupam toliko pišce. zupčanik-ika m 'točak sa zupcima'. zvan-a-o 1. trpni pridev od zvat. 2. 'kome nešto priliči odgovara, pozvan'. — Nisi ti zvan da o njoj tako divaniš. Izr. Zvan ko i čašćen! zvanica m i ž 'pozvani gost, pozvana gošća'. — Bilo je tušta svita, al kad su sina ženili, u dvi šatre su imali zvanica. zvaničnik m 'nameštenik, službenik, službeno lice'. — Mlogi zvaničniki bolje žive od nas paora. zvanija ž 'javna služba (u državnoj ili kakvoj drugoj vlasti)'. — Mlađi sin je dobijo zvaniju u Matičarskom zvanju a ćer nam radi u fabriki. zvanje s 1. gl. im. od zvat (se). 2. 'služba zanimanje, položaj, stepen u službi i društvu'. — Stipe je dobio zvanje sudskog pisara, a rođeni mu brat Antun nije napridovo u njegovoj zvaniji. zvat-a-o trp. prid. od zvat. — Zašto su došli kad nisu bili zvati gosti. zvat zovem nesvr. 1. 'dozivati'. — Dica su kroz plač zvali mater. 2. 'pozivati'. — Kad te, kažeš, nisu zvali, zašto si onda došo, jel znaš kako kažu: nezvanom gostu misto za vrati! ~ se 1. uz povr. — Tavankućani se nikad nisu zvali po imenu, svaki ima svoj nadimak i po tom su se znali. 2. 'imati, nositi ime, nazivati se'. ~ imaš pravo, i mater i ćer su se zvale Marija. zveckat-am nesvr. dem. prema zvečit. zvečit-im 'odavati zveku, izazvati zveku'. — Sasvim drugačije zveče pune a drugačije prazne čaše kad se kvrcaje. zvečka ž 1. 'dečja igračka koja zveči'. 2. 'praporac'. Izr. ~ na konjskom amu, ~ na čizmama (plesača). zvekan m 'glupan, budala'. — Sramota će bit da drugi nauče, a ti da ostaneš zvekan. zvekećuša 'srebrno dugme (na prsluku)'. — Zvekećuše su bile nanizane zajedno i samo su se zakopčavale u prusluk. zvir (mn. zviri) ž i m 1. 'divlja, obično krupna, grabežljiva, krvoločna životinja'. 2. 'svirep, okrutan čovek'. — Tome je dobar dok se ne napije, a onda je gori neg kaka zvir. zvirat-am nesvr. 1. 'baciti brze, nemirne poglede na razne strane, plašljivo se ogledati'. — Ja divanim š njim, a on samo zvira oko sebe ko da se čega plaši. 2. 'blenuti, buljiti, zjati'. — Krv mu je tekla svud po licu, nike žene se skupile pa zvire u njeg ko u čudo, misto da mu pomognu.

RICNIK 2.pdf

zvirinjak m 'ograđen prostor u kojemu se čuvaju zveri; zoološki vrt'. zvirinje s zb. im. od zvir. zvirit-im nesvr. 'viriti, gledati kroz uzak otvor'. — Ne volim kad mi zvire u avliju. zvirka ž 1. v. zvir. 2. 'otvor kroz koji se može gledati, zviriti'. — Dica su u ogradi izbušili dasku i napravili sebi zvirku, kroz koju zvire u komšlnsku avliju. zvirkat-am nesvr. 'baciti brze kratke poglede'. — Zastidio se kad je vidio i samo je zvirko ispođ očivi na nju. zvizda ž 1. 'nebesko telo koje se vidi kao sretla tačka'. — Puno je nebo zvizda. 2. 'bela pega, pramen bele dlake na čelu (obično konja)'. — Kobila ima na čelu zvizdu. 3. 'sreća koja nekoga prati u životu, ono što štiti od nesreće; sudbina'. — Svaki ima svoju zvizdu vodilju i ona ga prati do smrti. zvizdast-a-o 'koji ima na čelu zvizđu'. — Losko je onda još imo onog zvizdastog mrkova. zvizdica ž 1. dem. ođ zvizda. 2. 'zrakasti znak kao obeležje čina u vojsci'. — Pere se pojavio na vrati, a prvo što sam ugledala, to su bile zvizdice na ramenu. 3. 'snežna pahuljica'. — Snig je pado, a doli se sjalo ko da su zvizdice se poslagale. 4. bot. 'lep žut cvet (cveta odmah iza ljubičice)' Crocus luteus. — Vidi, sestro, šta ti je brat dono: čokor zvizdica. Nije velik al bar lipo izgleđa. zviznit-em svr. 1. 'jako udariti, opaliti (šamar)'. — Zviznio je šakom po nosu. 2. 'baciti, zavitlati nešto velikom snagom'. — Tako je srdito zviznio jabuku, da je pala čak u drugu avliju. zviždalja ž 'naprava pomoću koje se proizvodi zvižduk, pištaljka'. — Kalauz dune u zviždalju i ajzliban krene. zviždit-im 1. 'proizvoditi zvižduk'. — Dobio je zviždalju pa sad zviždi i sokakom. 2. 'zvižducima izvoditi neku melodiju'. — Slušaj ivacka, kako pravo kolo zviždi. zviždukat-am nesvr. đem. prema zviždit. zvižduknit zvižđuknem svr. 'proizvesti zvižduk'. — Daj mi zvižđalju da i ja jedared zvižduknem. zvocat-am nesvr. 1. 'škljocati zubima'. — Šta zvocaš i škrgućeš sa zubima?! 2. 'govoriti koješta, brbljati, zakerati, grđiti'. — Nije mogo đa se smiri, zvoco je cilo poslipođne. zvonar-ara m 'crkvenjak'. — Izgleda da je zvonar malo zaspo, jel već odavno je prošlo pet sati, a on sad počo da zvoni. zvonara ž 1. v. zujara. — Uletila je jedna zvonara u špajc, triba je istirat napolje. 2. 'zvonik'. — Zvonar je očo na zvonaru, vrime je da zvoni. 3. 'žena besposličarka i sumljivog morala (pogrd. )'. — Zvonara je ona a ne domaćica. zvonarka ž 'zvonareva žena, zvonarica'. zvonarkin-a-o 'koji pripada zvonarki'. — Zvonarkina dica su često miništranti. zvonarov-a-o 'koji pripada zvonaru'. — Zvonarova kuća je oma kraj crkve. zvonarski-a-o 'koji se odnosi na zvonare'. — Zvonarski život je vezan za crkvu. zvonast-a-o 'koji ima oblik zvona, sličan zvonu'. — Kako je lipo to tvoje zvonasto cviće. zvonce-eta s dem. od zvono; malo zvono, praporac. — Zvoni zvonce, tira čoban ovce (nar. ). zvonckat-am nesvr. dem. prema zvonit. zvončić i zvončić m dem. od zvono. zvonit-im nesvr. 1. 'odavati zvonjavu (o zvonu), odzvanjati'. ~ Jako zvone ova nova zvona. 2. 'biti objavljivan, oglašavati se zvom1Tia'. _ Baš je podne zvonilo kad smo završili oranje. Izr. Zvoni mi u ušima 'snažno brujati'. zvono s 'naprava za izvođenje zvuka udaranjem klatna o metal'. — Kupio sam novo zvono za ovna. Izr. Udarit na veliko (na sva) zvono 'preterano razglašavati'. zvrcnit-nem svr. 1. 'kratko zazvoniti'. — Učinilo mi se ko da je štogod zvrcnilo. 2. 'udariti lako ili hitro, brzo; udariti odapevši prst zapet o palac'. — Kad moj brat zvrcne, misliš da te kalapačićom udario. zvrčak-čka m 'kroz dugme ili kratku kost provućen deblji konac, koji se trzajem upreda i vrti dugme ili kost (uz zvrjanje)'. zvrcka ž 'udarac odapetim prstom'. — Čuvaj se mog brata, ako ti on da zvrčku, nateće ti nos ko krastavac. zvrčkat-am nesvr. prema zvrcnit. zvrka m i ž 'zvrkasta osoba'. — Čula sam da je s vama bila i Luca bać Tomina, šta će vam ta zvika u društvu? zvrkast-a-o 'šašav, ćaknut'. — Poveli su tog zvikastog monka u lov, a on jadan nosi štap i misli da je to puška. zvrndov-ova m 'buđala, glupak'. — Nisam ciguran da je Luka baš taki zvrndov kaki se pravi.

RICNIK 2.pdf

Z žaba ž zool. Ranidae, bezrepi vodozemac: barska ~, zelena ~. žabac žapca m 'mužjak žabe'. žabetina ž augm. od žaba. žabica ž 1. dem. od žaba. 2. 'donja strana konjskog kopita'. — Kod potkivanja konju je povriđena žabica. žabokrečina ž 1. 'vrsta zelene alge koja gusto raste na mrtvim ustajalim vodama, Conferva'. 2. 'ono što je bez života i pokreta; mrtvilo, ustajalost'. — Zašto ružite curu što voli muške, bolje je tako neg da joj se uvati žabokrečina. žackat-am nesvr. v. žagat. — Ivane, tako se neće s tobom niko sigrat kad furtom žackaš svako dite. žacnit-nem svr. 'bocnuti'. — Ne bi osto živ da ne žacne koga u društvu. ~ se 'uplašiti se, neprijatno se iznenaditi, trgnuti se'. — Moram priznat i sama sam se malo žacnila kad sam čula. žagat žagam nesvr. 1. 'podbadati, uznemiravati (koga nečim)'. — Stipane, nije vrula za to da š njom furtom žagaš Loziju; on je došo da se sigra s tobom. 2. 'nekim predmetom podsticati (vatru i sl. )'. — Mrzilo vas je da kogod ' vatru žaga pa se sasvim utrnila. žagnit (se) žagnem (se) svr. 1. prema žagat (se). 2. 'bocnuti (se)'. — Oma da si ostavio tu veliku iglu, samo mi još fali da se žagneš u oko. žagre žagara ž pl. t. 'drveni držač za seno iznad jasala (dve motke spojene okruglim prečagama, na rastojanju do 20 cm. kroz koje konji i krave sami uzimaju hranu, seno)'. — Pojideno je sve sino i(z) žagara; — iđi vidi, ima 1 sina u žagrama! žalba ž 'izražavanje nezadovoljstva, negodovanja, zbog nekog postupka'. — A ti čim ti majka ne da, oma trčiš didi na žalbu. žalibože 'rečca za izražavanje nepovoljnog razvoja nekog događaja'. — Žalibože vrimena i rada kad je sve oluja odnela. žalit-im nesvr. 1. 'nositi crninu za pokojnikom'. — Žali tetku. 2. 'naricati'. — eto, dvi rođene sestre, pa jedna na glas žali i ne odmiče se od kovčega, a druga ni suzu da pušti. 3. 'sažaljevati (koga), saosećati (s kim)'. — Zdravo žalim to malo dite, ostalo je siroče posli materine smrti. 4. 'štedeti nešto'. — Žališ orase od te dice, a pun ti je tavan. ~ se 'izražavati žalost, nezadovoljstvo, jadati se; saopštavati (kome) da se oseća bol, nelagodnost i sl. '. — Kad god se nađemo, Kata se žali na njezinog čovika pijanca. žalosan-sna-sno 1. 'jadan, nesrećan'. — Nije lako tišit žalosne ljude. 2. 'setan, neraspoložen'. — Taj žalosan dan ga je toliko pritisko da dugo nije mogo da povrati svoju veselu narav. Izr. ~ ja; ~ ti majka; ~ vrba Salix babylonica. žalosno pril. 'na žalostan način'. — Žavo mi je Estere, tako žalosno izgleda. Izr. ~ je! 'za osudu je'. žalost-osti ž 1. 'duševni bol, duševna patnja, tuga'. — Žalost joj je skoro oči ispila i sve lice izbrazdala. 2. 'žaljenje za pokojnikom, korota'. — Red je da za ocem bidneš barem po godine u žalosti. Izr. Nigdi sriće brez trunja, nigdi žalosti što kraja nema. žalostit-im nesvr. 'činiti (koga) žalosnim nanositi (kome) žalost'. — Nije lako što te baš ja moram žalostit, al moram ti kazat: umro ti je dida. ~ se 'postajati žalostan, rastužiti se'. — Ne žalosti se, moglo je i gore bit. žalostiv-a-o 'meka srca, sažaljiv'. — Marko je lipo divanio, al mu je glas bio zdravo žalostiv. žalostivan-vna-vno v. žalostiv. žalovit-a-o 'tužan, žalostiv'. — Ona je taka, Ivane, zdravo žalovita. žalovito pril. 'tužno, žalostivo'. — Kad mu pogledaš po kući, sve je tako jadno i žalovito žandamerija ž 'zgrada gde su smešteni žandari'. — Odveli su Jošku na žandameriju. žandar-ara m 1. 'pripadnik žandamerije'. 2. (fig. ) 'stroga, oštra osoba'. — Mani Luku, ne smi on nikud maknit od njegovog žandara! 'žene, supruge'. žandarski-a-o 'koji se odnosi na žanđarme, nasilnički, grub, bezdušan'. — Tvrd je ko žandarski kundak! žandarski pril. 'na žandarski način, nasilnički'. — Nemoj s ditetom tako grubo žandarski! žapče-eta s 1. 'žabica'. 2. 'dete, draga osoba (od milja)'. — Zašto nisi donela i ono tvoje malo slatko žapče od diteta.

RICNIK 2.pdf

žarit žarim nesvr. 'grejati peć'. — Žarim peć pa ću peć kruv. Izr. ~ i palit 'bezobzirno raditi'. ~ se 'biti obuzet rumenilom'. — Žarilo joj se lice ko dvi vatre. žarko pril. 'vatreno, strasno'. — Ja tako žarko štogod želim da mi se to mora ispunit. žarlo-ova (mn. žarlovi) m 'gvozdena šipka za razgrtanje i podsticanje vatre, žarač'. — Razgrni žarlovom vatru svud po peći, nek se dobro ugrije. žavo pril. 'žao, za izražavanje žaljenja, kajanja'. — Jel ti žavo što se rastajemo?! Izr. vratit ~ za sramotu! 'osvetiti se, vratiti istom merom'; ~ mi je tebe 'žalim, sažaljevam te'; činit nekom na ~ 'naneti nepravdu, uvrediti (nekoga)'. žažak-ška m 'gvozdeni šiljak na donjem delu štapa'. — Znao je on često tim žaškom i čovika da ubode. žbir m 'špijun, tajni agent'. — Često su slali žbire med narod. žbućnit-nem svr. 'izliti, prosuti'. — Žbućni vodu iz lavora tamo na đubre. žbuka ž 'smesa zemije, pleve i vode za spajanje valjaka (čerpića) i oblepljivanje zidova (razvojem građevinarstva, ta smesa je posle činjena od kreča, peska i vode, a zatim se dodavao i cement, pa su tako malterisani zidovi od cigle i dr. )'. žbukat-am nesvr. 'oblepljivati žbukom, malterisati'. — Žbuko M. žbukovan-a-o 'oblepljen'. — Žbukovani zidovi su već bili suvi, mogli su se mazat krečom. žbukovat-ujem nesvr. v. žbukat. — Ko će žbukovat kad Vince nije došo? žbunj (mn. žbunje) m 'gusto izraslo šiblje koje se grana još pri zemlji'. — istrčo je zec i(z) žbunja. žbunjić-ića m dem. od žbunj. žburat (se) žburam (se) nesvr. 'prekomerno piti vodu, nalivati se tečnošću'. — Kazala sam ti da ne žburaš toliko čorbe u sebe, sad ti ne triba drugo ilo. ~ se 'nadimati se, nalivati se tečnošću'. ždaja ž 'aždaja, zmaj'. — Sad se svi sigraje ždaje. žderat žderem nesvr. 1. 'pohlepno, halapljivo i mnogo jesti'. — Sad više ne ždere i ne loče, burag mu njegov prožđrljivi, razbolio se. 2. 'piti alkohol, opijati se'. — Ne žđere i dođe kući trizan kad nema novaca. 3. 'jediti, uzrujavati, sekirati'. — Kako me ne bi žderalo kađ sve popije što zaradi. ~ se 1. 'jediti se, uzrujavati se, sekirati se'. — Ne bi tribo, al taki je, da se sa svačim ždere. 2. 'svađati se, gložiti se'. — Ne razumim ja to, kako su braća kad se toliko međusobno žderu?! ždero-e m 'onaj koji mnogo jeđe i pije, proždrljivac'. — Šta je ako nije žđero, kad mož poist kajganu od dvaest jaja. žderonja m v. ždero. ždrak m 'snop svetlosti, zraka'. — Navuči malo virangu, pada mi ždrak upravo na mašinu i smeta mi šivenju. ždrakav-a-o 'razrok'. — Znaš, ona je malo ždrakava, nako, mene gleda a tebe vidi. ždral m zool. 'ptica iz istoimene porodice Grus grus'. ždribac-pca m 1. 'neuškopljen konj'. 2. 'mladić pun muške snage; pohotljiv muškarac (pogrd. )'. — Čujemo mi šta se o tebi pripovida, kažu: Marijan ždribac. ždribe ždribeta (zb. ždribad) s 'mladunče konja'. — Mrkuša je oždribila jedno lipo ždribe. Izr. trčat ko ~ prid rudu 'biti brzoplet'; ždribence-enceta s dem. od ždribe. ždribica ž 1. 'mlada kobila'. ~ imamo dvi ždribice. 2. 'zdrava, mlada ženska osoba (pogrd. )'. —-E, moj Janko, srediće tebe ta tvoja ždribica. ždribit (se) žđribi (se) nesvr. 'donositi na svet ždrebe'. — Ždribi se kobila. Izr. Kad srića oće, i ruda se ždribi! ždribna prid. 'koja nosi ždrebe (bremenita kobila)'. — Ostala je ždribna s bać Lozijinim žđripcom. ždripčanik-ika m 'drvena poluga za koju se vezuje ham'. — Konji su tako trgli da se ždripčanik polomio. ždrokat ždrokam nesvr. 'halapljivo gutati hranu i piti tečnost (napola žvačući)'. — Diniško se uvuko u špajc i ždroka. žeć žežem nesvr. 1. 'vrlo jako grejati, peći, žariti'. — Al je danas uprlo sunce, pa žeže li zeze_ — Ako mi ne doneseš mesa, onda ću tebe žeć. Sva joj noga pocrvenila od koprne, tako je žeže da ne mož da spava. 2. 'probadati (o bolu), boleti'. — Moraćemo didu odnet kod doktora, furtom se žali da ga ništa ispod pleća žeže. žedan-dna-dno 'koji oseća žeđ, koji oskudeva u vodi'.-Kad pogledaš suve biljke, vidiš da je i zemlja žedna. Izr. ~ i mutnu vodu pije! privest žednog (čovika) priko vode 'prevarit nekoga; i gladan i žedan 'puki siromah'. žednit-nim nesvr. 'biti žedan, žeđati'. — Ako radim ne moram da žednim, stanite, da se napijem lađne vode iz čobanje. žeđ ž 'potreba za pijenjem; potreba za vodom'. — Nije meni teško ić, žeđ me muči. Izr. ugasit ~ 'napiti se'. žega ž 'vrelina od jakog sunca, jaka vrućina'. — Da se malo manemo posla dok je vaka žega. želit-im nesvr. 'imati želju; žudeti'. — Želim i ja, al šta mi vridi kad mi ne mož bit.

RICNIK 2.pdf

želdac-aca m 'organ za varenje u čoveka i mnogih životinja'. — Volim kad se skuva u čorbi pileći želdac. želja ž 1. 'čežnja, žudnja'. — Nije, baćo, to odsad, zdravo odavno je moja želja da ostanem kovač. 2. 'ćesto pojačana pridevom "živa" "draga" i sl. ) voljena, željena osoba; predmet ljubavi, pažnje, naklonosti'. — Dođi, Kate, zagrli me, živa željo moja! Izr. gorim od želje 'jako želim'; da me ~ mine 'da se zadovoljim'; obuzima me ~ 'hoće mi se'; ispunit nekome želju 'zadovoljiti nekoga'; poslidnja ~ 'ono što se izrekne pred smrt, oppruka'. željan-ljna-ljno 'koji oseća želju, koji želi'. — Sama sam i željna razgovora. željno i željno pril. 'sa osećanjem želje, nestrpljivo, čežnjivo'. — Sva su dica Božić željno očekivali. žena (Gmn. žena) ž 1. 'odrasla osoba ženskog pola'. — Zašto ta žena cili dan plače? 2. 'supruga' — Manda je moja žena. 3. (pogrd. o muškarcu) 'onaj koji nema muške odvažnosti, plašljivac, kukavica, slabić'. — Znamo, Joso, da kod tebe „Šimun" deka (žena gospodari, jer je on slabić)'. Izr. Žena čovika nosi na licu a čovik ženu na košulji! Žena se smije kad može, a plače kad oće! ženetina augm. pogrd. od žena. ženica ž dem. od žena. ženidba ž 'stupanje muškarca u brak, sklapanje braka'. — Ta, eto, i naš Joso je dospio za ženidbu, al cura mu se još nika odbreca. ženin-a-o 'koji pripada ženi'. — Ne diraj ženine papuče. ženit (se) ženim (se) nesvr. 'uvoditi muškarca u bračnu zajednieu sa ženom'. —-Moj komšija ženi sina, ja ćer udajem; — Došo kraj mončenja, ženim se. ženska 'odrasla osoba ženskog pola, žena'. — Ajte, nane, kući, došla je jedna ženska kod nas, vas traži. ženskarija ž mn. 'grupa žena, ženskinje'. — Skupila se ženskarija pa samo o muškima divane. ženski-a-o 'koji se odnosi na žene, koji pripada ženama; koji je kao žena'. — Volim kad'mi sestra zapiva, ima lip ženski glas. Izr. ~ a glava 'žena, žensko'; ~ a ruka 'žena kao radnik za ženske poslove'; ~ svit 'žene uopšte'. ženski pril. 'kao žene, na ženski način'. — Ako si muško, onda nemoj ženski cmizdrit. ženturača ž augm. i pogrd. od žena. žerav m a. 'konj sa osnovnom belom bojom i crnim pegama (griva i rep belosivocrni), muhasti sivac'. b. 'konj sa osnovnom belom bojom i braun pegama (griva i rep belosivobraun), pastrmasti sivac'. c. 'konj sa osnovnom belom bojom i okruglastim tamnijim sivocrnim pegama, jabučasti sivac'. žerava ž 'žar'. — Poli vodom žeravu da se utrni sazvim. Izr. Sidit ko na žeravi 'biti uznemiren'. žeravica ž dem. od žerava. žervanj m 'žrvanj'. —Dolnji žervanj se ne okreće. Izr. Frišak ko dolnji ~ 'lenj'; žestok ko dolnji — 'spor'. žestina ž 1. 'osobina, stanje onoga koji je žestok'. — Kad si u takoj žestini, onda nisi smio udarat dite, mogo si ga osakatit. 2. 'pripeka, vrućina (od jakog sunea)'. — Sunce peče, velika je žestina. žestit (se) žestim (se) nesvr. 'besneti, ljutiti (se) na koga'. — Sve se većma žestio, bojala sam se da se ne potuku u tom bisu. žetva ž 1. 'košenje i skupljanje žita'. — Svi su kosci stigli, rano ujtro počece žetva. 2. 'vreme žetvenih radova'. — Tek je početak juna, a taka je vrućina ko da je žetva. 3. 'rod, letina, prinos'. — Napunio sam obadva tavana, odavno već nije bila tako dobra žetva. 4. 'rezultat nekog rada'. — Kad budneš bolje znao da radiš, biće i žetva obilnija. žežen-ena-eno trp. prid. od žeć. Izr. Žežen kašu ladi! — Ko je žežen tog i peče! žgamlja (g. mn. zgamlja) m 'količina (nečega) koja stane u stisnutu šaku'. — Šta si tako izbečio oči na taj šećer, ajde uzmi jednu žgaralju i biž napolje i(s) sobe. žganjac-njca (obično u mn. žganjci g. mn. žganjaca) m 'jelo od gusto ukuvanog kukuruznog brašna, palenta'. — Kad se ja naidem žganjaca, onda nema zime za mene. žgaravica ž 'osećaj paljenja u želucu, jednjaku i grlu, gorušica'. — Nije mogo vino da pije, oma ga je morila žgaravica. žgebav-a-o 'kržljav, nerazvijen, žgoljav' — Šta ne izbaciš to žgebavo prase? žgebčad ž zb. od žgepče. žgebo-e m 'kržljava, nerazvijena osoba (pogrd. )'. — I on bi s nama momcima med cure, žgebo jedan. žgepče-eta s 'malo dete, derište, derle (pogrd. )'. — A moje malo žgepče se, borme, već smije. žgoljav-a-o v. žgebav. žgoljavko m v. žgoljo.

RICNIK 2.pdf

žgoljo-em 'žgoljav muškarac; žgoljavo, kržljavo dete'. — Kako ću volit takog momka žgolju, da ga u iglu moš udit. žigat žiga nesvr. 'sevati, imati bolove u telu, probadati'. — Otkako sam slomio ruku, čim se vrime minja, mene počme žigat u ramenu. žiger(i)ca ž 'džigerica'. ~ bila ~ 'pluća'; crna ~ 'jetra'. žignit-e svr. 1. 'sevnuti, probosti, opeći (o bolu)'. — Sinoć me tako zdravo žignulo ispod rebara. 2. 'dotaći (koga ili što)'. — Ja sam tebe žignila, ti si vija! ~ se 'dotaći se (koga ili čega)'. — Ne bi se ni trunka žignili da smo znali đa drva vama tribaje. žila ž 1. 'ogranak kod korena biljke'. — izrasle su i(z) zemlje debele žile. 2. 'tkivo koje spaja mišićeza kosti, tetiva: vratna ~, petna ~. — On zapne iz petni žila i poso krene. 3. 'krvni sud, vena, arterija'. — Ko da mojim žilama ne teče krv. 4. 'palica od volujskog uda'. — Kad ga je onda oparmačio volovskom žilom. 5. 'sloj vode u zemlji'. — Friško smo naišli na dobru žliu vode. Izr. ~ kucavica 'glavna arterija'; iz petnih žila 'svom snagom'; puštit ~ 'ukoreniti se'; ~ vode; zlatna ~ med. rectum. žilav-a-o 1. 'pun žila, žilica, vlaknast (me' so)'. — Dao mi je kasapin tako žilavo meso2. 'izdržljiv, uporan, jak'. ~ ima snažne ruke i pleća, v'rlo je to žilav čovik. žilavo pril. 'istrajno, uporno'. — I sinovi su mu taki, žilavo čuvaje svoje. žinor-ora m 'opšav na haljini ili suknji'. — Metnila sam crni žinor na suknju. žiškat (se)-am (se) nesvr. 'igrati se vatrom, šibicom'. — Smista baci to d'rvo u vatru i da se nisi više žiškala! žitance s dem. od žito. žitašce s dem. od žito. žito s 'pšenica'. ~ zeleno ~, zrilo ~, ovršeno —, povaljeno ~. živ živa živo 1. 'koji živi, koji je u životu'. — Vuče se ko da nije živo čeljade. 2. 'pun života, živahan, nemiran'. — Zdrav i mlad, pa je zato tako i živ deran. 3. 'pravi, stvaran'. — To je živ vrag od žene. 4. 'presan, nekuvan, nepečen'. — Nisi dobro ispekla pogaču, mak ti je osto živ. Izr. bojat se ko žive vatre 'jako se bojati čega'. ~ ikad mrtav nikad 'nikad nije kasno'; ~ a vaga 'težina žive životinje'; ~ se poijo od ida; ~ a vatra 'vredan'; živom čoviku nikad dosta! 'uvek se želi više'; ~ a ograda 'živica'; ~ a rana 'otvorena rana'; ~ bio pa vidio, živi bili pa vid(i)li 'uverićete se'; živi inventar 'živa stoka'; živi pisak 'pesak vejavac'; i ja sam ~ čovik 'i ja imam potrebu kao drugi ljudi'; ni za živu glavu 'nipošto'. živac-vca m 'nerv'. — Povridio je oćni živac pa ne viđi dobro na jedno oko. Izr. pogodio ga je u ~ 'uvredio ga je'. živad ž zb. 'domaće pernate životinje, živina'. — Živad je gladna pa se zato dreče. živalj-alja m 'stanovnici, stanovništvo jednog kraja, mesta'. — Posli rata se i ode namložio živalj. živina ž mn. 'živad (v. )'. živinčad ž zb. od živinče. živinče-eta s 'životinja, marvinče'. — Dotiro sam ti ovo živinče, bilo je u mojim kuruzima. živit-im nesvr. 1. 'biti živ, biti u životu, postojati'. — Dok sam ja živ, biće po mojem. 2. 'provoditi život, imati Uslove za život'. — Žive oni zdravo lipo. 3. 'stanovati, prebivati, boraviti'. — Nisu me pitali di živim. Izr. ~ ko bubrig u loju 'živeti u izobilju'; ~ ko golubovi 'živeti u velikoj ljubavi'; ~ na velikoj hogi 'živeti raskošno'; ~ na veresiju 'biti stalno dužan'; ~ ko mali car 'živeti u izobilju'; ~ od danas do sutra 'životariti'; ~ ko ker na lancu (u bunaru) 'patiti'; ~ al ne uživat 'ne znati živeti'; ~ i dat da i drugi žive 'biti nesebičan'. žiža ž v. žižak (1. ). žižak žiška m 1. 'najmanji izvor svetlosti, mala svetiljka sa fitiljom'. — U sobi je pištio žižak, pa je bio skoro mrak. 2. 'varnica, iskia'. — Pašće ti žižak u oko. 3. 'vrsta insekata, kukaca na žitu, grašku i dr., Gurcu lionidae'. žmara ž 'ostatak posle topljenja masti, čvarak'. — Natopili smo dosta masti, a i žmare su zdravo lipo porumenile. Izr. Pogačice sa žmarama; vruće žmare; isciđena ko ~ 'jako mršava, suva'. žmirit-im nesvr. 1. 'gledati kroz trepavice'. 2. 'svetleti'. — Žižak žmiri da se jedva vidimo u sobi. žmirkat-am svr. 1. prema žmirit. — Ko ne bi žmirko kad sunce u oči sja. 2. 'svetlucati'. Meni se čini ko da tamo u daljini štogod žmirka. žmura ž 'dečja igra, u kojoj jedan učesnik igre žmuri, dok se ostali sakrivaju a zatim ih otkriva'. — Ja ću bit žmura, brojiću do deset i onda krećem da vas tražim. žmurit-im nesvr. 'držati zatvorene oči'. — Jel žmuri redovno, jel se nećeš sigrat s nama. žoržet m 'fina svilena ili vunena tkanina'-— TStovo ruvo od žoržeta zdravo lipo ti stoji. žuć ž 1. 'žutozelena tečnost, tekučina gorkog ukusa koju izlučuje jetra preko žučne kesice'. 2. 'žučni mehur'. — Ne da ne možem ist, dosta je da pamislim na papreno pa mi se pokrene žuć. 3. 'zajedljivost, pakost, zloba'. — Možeš ti nju grist koliko oćeš, ta nema žući. 4. 'ljutina, bes, jed'. — Samo se glože med sobom dok ne proliju žuć jedna drugoj. 5. 'goriina; trpljenje'. — Snosila sam ga dok mi nije sukla žuć.

RICNIK 2.pdf

žućija m 'pas žute dlake'. — Crko nam je i onaj mali žućija. žućkast-a-o 'pomalo žut, nažut'. — Lipo si umolovala sobu, samo mi se čini da si malo više metnila žućkaste farbe. žućo-e m v. žućija. žudit-im nesvr. 'silno želeti'. — Moje sice, a, Bože, za tobom žuđi (u molitvi). žulj žulja (mn. žuljovi) m 'otvrdla i zadebljala koža na dlanovima, tabanima ili gde drugđe'. — Ruke su mu pune žuljova. Izr. stat kome na ~ 1. 'dirnuti u osetljivo mesto'. 2. sprečiti u nameri, osujetiti'. žuljač-ača m 'alatka za odsecanje trave (u vinogradu žuljanjem kroz pesak)'. — Ponesi iuljač, moždar ćemo imat malo vrimena da jčistimo brazde od trave. žuljat-am nesvr. 1. 'odsecati travu žuljažem'. — Sutra ćemo žuljat vinograd. 2. 'prati veš (na pralji) (v. )'. — Pušti Maru nek iđe spavat, cio dan je žuljala košulje. žuljit-im nesvr. 'pritiskom, trenjem izazivati bol'. — Žulje me čizme, moraću i(h) prodat. žumanjac-njca m 'žuti deo u jajetu'. žumanjce-eta s v. žumanjac. žumberit-i nesvr. 1. 'žuboriti, grgoljiti (za /odu u potoku)'. — Tako je tijo, samo potok sumberi. 2. 'biti ćist, blistati, trepteti'. — Kaka e Marija, meni ne triba niko ništa da kaže, riba samo pogledat kako je ruvo na njoj, sve žumberi. župan-ana m 'starešina županije'. — Župan je uvik bio vladin čovik. Izr veliki ~ 'starešina veće administrativne jedinice'. županija ž 1. 'oblast kojom upravlja župan'. — Bilo je i nikol(i)ko veliki bogataša u županiji. 2. 'nadleštvo, ustanova oblasne uprave sa svojim organima'. — Mali čovik nije mogo baš olako uć u županiju. žuran-rna-rno 'koji se žuri, brz'. — Vidim ja, izdaleka, kako nam kogod dolazi žurnim korakom, nisam te pripozno. žurba ž 'hitnja, žurenje'. — Ne mož ona brez žurbe kad sav poso u kući na njoj leži. žurit (se) žurim (se) nesvr. 'hitati; brzo ići, brzo raditi'. — Lazo nije znao lagano radit, uvik je žurio, pa su se drugi srdili na njeg. žurkat-am nesvr. 'požurivati'. — Vi mislite, gazda, da mi bolje radimo ako nas furtom žurkate?! žurao pril. 'brzo, hitro, u žurbi'. — Brez "zbogom", ode žurno. žilstar-tra-tro 'onaj koji je brz, vešt'. — Samo ti Vincu pošalji, on je žustar momak za sve. žut žuta žuto (odr. žuti-a-o, komp. žući) 'koji je boje voska, limuna, zlata'. — Za čeg ti je ovaj žuti prašak? žutača ž 'žuta zemlja'. — Pije 1 tvoj čovik još uvik? — Ta, pije, neće se on smirit dok ga žutača ne pokrije. žutica ž 1. med. 'oboljenje jetre pri čemu koža i beonjaca dobiju žutu boju, icterus'. — Koliko mu je lice postalo žuto, tako mož bit da se razbolio od žutice. 2. v. žutača. — Odavno ga je pokrila žutica. žutit žutim nesvr. 'postajati žut'. — Boluje i žuti. žužaljka ž 'ljuljaška'. — Ko je svezo tu veliku žužaljku? žužat (se) žužam (se) nesvr. 'ljuljati (se)'. — Otkad su joj dida napravili žužaljku, po cio dan se žuža. žvakat žvačem nesvr. 'zubima sitniti i razmekšavati hranu'. — Moram duže žvakat, dico, kad nemam zube. žvaknit-im svr. dem. od žvakat. — Ti se friško obuči, a ja ću dotleg malo žvaknit. žvalav-a-o 'koji ima ojedene usne'. — Sav je oko usta žvalav. Izr. ~ ko lašče. žvalavica ž 'ona koja je žvalava'. — Neću da iđe s nama i ona žvalavica Luca. žvalavko m 'žvalavac'. — Nemoj se pokrivat, vidimo da si žvalavko. žvale žvala mn. ž 1. 'usta, gubica' (podrug. ). — Zatvori svoje žvale! 2. 'gvozdeni uložak u ustima konja (za koji se vezuju kajasi)'. — Triba konjima malo popuštit žvale. 3. 'oboljenje sluzokože na uglovima usana'. — Lipo si se nakitila na ustima sa žvalama. žvalit-im nesvr. 1. 'dosadno i besmisleno govoriti, lupetati gluposti'. — Kad se napije, on drugo i ne zna nego samo žvalit. 2. 'oblivati pljuvačkom, balaviti'. — Kako mož u isto vrime i pit rakiju i žvalit lulu u ustima. žvalo-e m 1. v. žvalavko. 2. 'neugledan mlad momak (pogrd. )'. — Šta se taj žvalo meni priti. žvavoljit-im nesvr. 1. 'bezvezno govoriti'. — Ako znaš kako je bilo, kaži, jel dosta si već žvavoljio. 2. 'dugo žvakati hranu u ustima (prebacivati iz leve u desnu stranu usta)'. — Zašto ne uzmeš tu ranu od diteta, vidiš da samo žvavolji.

RICNIK 2.pdf

MATICA SRPSKA, Novi Sad: Rečnik bačkih Bunjevaca / Marko Peić, Grgo Bačlija; saradnik i redaktor Dragoljub Petrović. — Novi Sad : Matica srpska, Odeljenje za književnost i jezik; Subotica : Subotičke novine, 1990 (Beograd: Beogradski izdavačkografički zavod). —-445 str. ; 25 cm. — (Leksikograrska izdanja; knj. I. Dijalekatski rečnici ; knj. 1). Štampano u 2. 000 primeraka, štampa: BIGZ — Beograd Izvinjavam se na slovnim grČškama. Web redakcija & © bać C. M. 22. 5. 2007.

RICNIK 2.pdf