Datasets:

pdf2dataset

/

c33f1cf24c1ab42e77963eda8f40482b

like 1

rovašit rovašim svr. i nesvr. 'obeležavati (žigom ili znakom) živinu, stoku'. — Rovašimo na nogama naše piliće. rozinkast-a-o v. rozlinkav. — Dobila sam puno šareni jaja za Uskrs, jedno je bilo rozinkaste farbe. rozlinkav-a-o v. razlinkav. — Baš nimalo nije lipa ta rozlinkava marama; Ovo tvoje vino nije ni bilo ni crveno već niko rozlinkavo. rozlinkast-a-o v. rozinkast. — Najlipče su mi one rozlinkaste ruže u bašči. rozmarin m 1. bot. 'ruzmarin Rosmarinus officinalis'. 2. 'onaj koji se napio (fig. )'. — eno, iđe tvoj' rozmarin, fain ševelja. rozolija ž 'cveće i drugi ukrasi na kutiji (u kojoj su smešteni pokloni kada se polazi na veridbu devojke)'. — Vi ste primili našu rakiju (v. rakijare) i mi vam većeras donosimo rozoliju pa da zaručimo vašu Macu za našeg Đuku. rpa ž 'gomila'. — Baćo su zbacili s kola na jednu rpu piska, možemo se mi tamo sigrat. rskat-am nesvr. 'šumno gristi'. — Dali smo košćure keru, sad tako rska da sve puca. rskav-a-o 1. 'koji hrska, hrskavičav'. — Volim meso koje na košćuri ima rskavi završetak. rskavica ž 'hrskavica'. — Najslađe je meso sa rskavicom oko kostivi. rub m 'ivica, kraj'. — Uvati se za rub od suknje pa se nećeš od mene izgubit. rubanje s gl. im. od rubat. — Kad navale na zdilu, njevo je riibanje začas gotovo. rubat-am nesvr. 'halapljivo i mnogo jesti'. — Pogledaj dicu kako slatko rubaje. rubit rubim nesvr. 'praviti rub, porubljivati'. — Nemoj mi smetat dok rubim suknju. ~ se 'dobivati rub, ivicu'. — Taj se posiav ne rubi, on ima svoj porub. rubljenje s gl. im. od rubit (se). — Ala to tvoje rubljenje ništa sporo iđe. ručak ručka m 'doručak'. — Dok muškarci namirivaje stoku, domaćica pripravlja ručak i čim su jutarnji poslovi gotovi, sida se za ručak; Ručak je rano izjutra, al je zato i užna u podne već gotova. ručanje s gl. im. od ručat. — To vaše ručanje se fain oteglo. ručat ručam svr. i nesv. 'pojesti ručak, doručkovati'. — Dica bi tribalo više da ručaje, dugo je njima do užne da čekaje. ručerda ž augm. i pogrd. od ruka. — Kad je on udario š njegovom ručerdom, ko da je maljom lupio. ručica ž 1. dem. od ruka. 2. 'deo predmeta (poljoprivrednog, ručnog alata i sl. ) koji se drži ili hvata rukom'. — Samo ti dobro drži ručice pluga, jel će ti na tvrdoj zemlji lako iskočit iz brazde. ručni/ručni-a-o 'koji se odnosi na ruku, na ruke, koji pripada ruci; koji se nosi na ruci'. — Od udarca puko mi je ručni zglob. — Smrzli su mi se ručni pisti. ručno pril. 'rukom. manuelno'. — Sve do prvi sijačica, naši ratari su ručno sijali. ruđa ž 'motka pričvršćena u prednju osovinu kola, uz koju se prežu konji'. — izvadi rudu iz kola pa je metni pod kola da ne smeta, mala je avlija. Izr. trčat prid rudu 'uplitati se u što'; leć na rudu 'pokoriti se'. rudit-i nesvr. 'dobivati rumenu boju, rumeniti'. — Prve trišnje su već počele rudit; — Zora rudi. ruganje s gl. im. od rugat se. — Jesmo 1 se udivanili da neće bit više ruganja?! rugat se rugam se nesvr. 'podsmevati se, podrugivati se'. — Nane, dica mi se rugaje što imam velik nos, zovu me nosonja. Izr. rugala se tiganjica (koto) loncu, a obadvoje su crni. rujan-jna m 'deveti mesec u godini, septembar (zast. )'. — Rujan zna bit lipči nego kolovoz. rujanski-a-o 'koji se odnosi na rujan, septembarski: ~ kiša. Izr. ~ lad, gotov jad! 'neće dozreti voće'. ruka ž 1. 'jedan od gornjih udova čovečjeg tela'. — Zasuči rukave na rukama; Mani mu rukom. 2. 'rukopis'. — To je njegovo pismo, poznam ja ruku svoga čovika. 3. 'izvor, poreklo'. — Zašto sumljaš, kažem ti da ti prodajem iz prve ruke. 4. 'strana (leva ili desna)'. — Baš mi je dobro došo na llvu ruku. Izr. bit vezani rukivi 'zavisiti od koga'; bit srićne ruke 'imati u svemu uspeha'; goli ruku doć 'bez poklona'; Dat komad kruva u ruke 'spremiti koga za život'; bit, postat desna ~ 'postati oslonac kome'; dignit ruku od koga, čega 'napustiti koga, okaniti se uzaludnog posla'; dignit ruku na koga 'fizički napasti; ubiti'; dignit ruku na se 'pokušati (ili izvršiti) samoubistvo'; držat uzde u svojim rukama 'gazdovati, upravljati'; imat zlatne ruke 'biti vešt radeći rukama'; imat pune ruke posla 'biti zauzet poslcm'; ispod ruke 'tajno'; ić na ruku 'pomagati'; kaljat ruke 'raditi što nedostojno'; ko rukom odnešeno 'brzo je prošlo (o bolesti)'; ljubim ruke 'pozdrav dece i mlađih starijima'; dobit na ruke 'primiti čisto'; bit nesrićne ruke 'nemati sreće'; s obadve ruke 'izdašno'; pod ruku doć 'pasti pod čiju vlast'; polazit za rukom 'uspevati'; prat ruke 'škidati sa sebe odgovornost'; priko ruke primetnit 'obaviti izvestan posao'; prić u druge ruke 'promeniti vlasnika'; imat prljave ruke 'krasti'; propuštit kroz ruke 'istući'; pružit ruku (kome) 'nuditi kome prijateljstvo'; ~ ruku mije, obraz obadvije; rukama i nogama 'svim snagama'; ruku na srce 'otvoreno, iskreno govoreći'; sridnje ruke 'osrednje'; stegnit kome ruku 'srdačno se pozdraviti'; tvrde ruke 'škrt'; trljat ruke 'biti zadovoljan zbog uspeha'; u jednu... u drugu ruku 'prvo, drugo'; u najbolju ruku 'u najboljem slučaju'; u niku ruku 'na neki način'; uzet u svoje ruke 'primiti na sebe'; imat čiste ruke 'pošten'; bit široke ruke 'darežljiv'; ~ se pozlatila 'zahvalnost za učinjeno dobro'.

RICNIK 2.pdf

rukat-a-o 'koji ima duge ruke'. — Dobro je što je Teza tako rukata, pa mož dovatit sa zemlje. rukav-ava m 'deo odela koji pokriva ruku (obično od ramena do šake): kratki rukavi, dugački rukavi, široki rukavi'. — Pokido mi se rukav na laktu. Izr. zasukat rukave 'prioniti na posao'; ko iz rukava (sipat, trest, divanit). 's lakoćom nešto izvesti'; obaški rukava 'nastran'. rukavić m dem. od rukav. — Kako si ga to uvatio, mogo si ditetov rukavić iskinit. rukica ž dem. od ruka. — Daj majki rukicu pa ćemo se zajedno držat da ne padnemo. rukovanje s gl. im. od rukovat. — Borme sam se udala, bilo je već i rukovanje; — Ne volim to njegovo rukovanje, tako mi stisne ruku kolud; — Ostani još malo da bidnemo zajedno, i tako će skoro doć rukovanje, p onda me dugo neće bit is katana. rukovat rukujem nesvr.. 'služiti se oruđem'. — Da vidiš mog najmlađeg sina kako rukuje s konjima i plugom. 2. 'biti pozvan na odsluženje vojnog roka'. — Kroz nedilju dana i naš sin rukuje, neće nam baš bit lako, odlazi na dvi godine u katane. 3. 'veriti, zaručiti (devojku)'. — Borme ćemo i mi u nedilju rukovat Mariju za našeg Šimu. ~ se 'pružiti jedan drugome ruku': a. 'u znak pozdrava'. — Nisam to volio, on se znao i po triput rukovat kad polazi. b. 'u znak obećanja, davanja reči, pogodbe i sl. '. — Rukovali smo se i time je pogodba bila završena. rukovet ž 'gomilica, svežanj žita koji iza kosca rukovetašica kukom rukoveta formirajući snopove'. — Svaka moja rukovet je jedan snop žita. rukovetanje s gl. im. od rukovetat. — Znaš kako zabole leđa u rukovetanju? rukovetašica ž 'žena koja prikuplja žito iza kosca'. — Rukovetašica nosi na leđi uža i od alata ima kuku. rukovetat-ovetam nesvr. 'iza kosca kukom sakupljati žito u snopove'. — Nije lako rukovetat iza dobrog kosca. rukunica ž v. rakunica (So). rumen ž i m 'rumenuo'. — Ostavite momka na miru, ne vidite da ga je rumen oblio, tako se stidi čim mu curu spomenete. rumen-a-o 'koji ima nijanse crvene boje u licu'. — Mandica je bila visoka, tanka, crnokosa sa rumenim licom. rumenilo s 'sredstvo za rumenjenje, crvenilo'. — Malo si blida u licu, zašto nisi malo metnila rumenila. rumenit rumenim nesvr. 1. 'činiti rumenim, bojiti u rumeno'. — Necu da rumenim lice, imam ja dosta krvi u obrazima. 2. ' postajati rumen'. — Štogod si smoto, čim tako rumeniš u licu. ~ se 1. 'mazati se rumenilom'. — Moja sestra garavi obrve i rumeni se. 2. 'rumeneti se'. — Rumeni se nebo, biće sutra vitra. rumenka ž 'krava, rumene, crvenkaste boje'. — Od svi naši krava, najvećma volim rumenku. rundav-a-o 'kovrčave dlake, kuštrav'. — Najdared iskoči prid nas jedan veliki rundavi ker. runđov-ova m 'pas rundave dlake'. — Tri ovčarska rundova su režila na nas, pa sam se bojala da se ne zatrče. runit-im nesvr. 'oslabiti, iznemoći, oronut (zbog starosti ili bolesti)'. — Odavno nisam vidio ča Vranju, zdravo sam se iznenadio koliko je runio. runo s 'dlaka, vuna koja izraste na ovci'. — Naš ovan je vrlo jak, ima velike rogove i gusto runo. ruskulja ž v. ljuskura. — Kadgod smo boce s paradičkom vezali s ruskuljom. rusvaj-aja m 'velika gužva, metež, krš i lom, nered'. — Majka su otvorili vrata, al su stali ko ukopani kad su vidili kaki su rusvaj napravila dica. rušit-im nesvr. 'činiti da nešto sagrađeno padne'. — Danas ćemo rušit stari salaš, a iduće nedilje ćemo udarit temelje novom. ~ se 'survavati se; svaljivati se'. — Dosta se stari salaša ruši. Ruše se klupe kuružne jel jak vitar duva. rutav-a-o 'dlakav, maljav'. — Danas sam vidio jednu veliku rutavu gusinu na našoj šljivi. ruvarit ruvarim nesvr. 'odevati'. — Tušta vas je, dico, pa nam nije lako da vas ruvarimo. ~ se povr. Izr. ruvarit i kruvarit 'othranjivati'. ruvašce s dem. od ruvo. — Čini mi se da si ti izraso to tvoje ruvašce. ruvo ruveta s 'odeća, ruho, odelo, haljina'. — Danas je Marga prviput obukla ovo novo ruvo. Izr. o svom ruvu i kruvu 'bez tuđe pomoći'; daj Bože kruva i ruva 'samo nek se živi'. ruža ž 'krasna biljka s mirisnim cvetovima razne boje': bila ~ (Rosa alba); žuta ~ (R. englateria); ~ puzavica (R. multiflora); Izr. ne cvataje mu ruže 'ne idu mu stvari kako treba'. ružan-žna-žno 1. 'koji svojom spoljašnošću čini neprijatan utisak na oči'. ~ ima ružnu glavu. 2. 'koji izaziva neprijatno osećanje, nepovoljan, rđav'. — Ne mora to baš danas bit, kad je tako ružno vrime. 3. 'nepristojan, sramotan'. — Nikad se u našoj kući nije čula pcovka ili kaka ružna rič. Izr. ~ je ko smrtni gri. ružica ž dem. od ruža. — Vidi koje je već doba jeseni, a još jedna ružica je procvatala. ružičica ž dem. od ružica. — Tu je bila jedna ružičica, cigurno su je mačke polomile sigrajuć se.

RICNIK 2.pdf

ružin-a-o 'koji se odnosi na ruže, koji je od ruže'. — Ružin zbunj se zimi mora dobro zemljom zagrnit da se ne smrzne. ružit ružim nesvr. 1. 'činiti ružnim, nagrđivati lep izgled'. — imo je velike uši al to ga nije zato ružilo. 2. 'grditi, psovati, vređati'. — Baći ništa nije dobro što uradimo, cili dan nas zbog čegagod ruže. ružnit-im nesvr. 'postajati ružan'. — Rano je počela ružnit, a bila je ko mlada tako lipa. ružno pril. 1. 'na ružan, odvratan način, gadno, neljudski'. — Neću te više vodit s nama kad se tako ružno vladaš u gostima. 2. 'nepristojno, sramotno'. — Kako možeš tako ružno divanit pri(d) dicom?! ružnoća ž 'osobina, stanje onoga što je ružno'. — Nije dosta što čovik ostari, već ga još i ružnoća uvati. Izr. kad bi ružnoća bolila, ti bi se dero do smrti (ir. ). Rvacka ž 'Hrvatska'. rvacki-a-o 'hrvatski'. ~ rvacki parasnik je taki ko i naš ode, zemlja mu je glavno i od nje živi. rvač rvača m — Ajde, vas dvojica uvatite se da vidim ko je bolji rvač. Rvaćanin-a m (zast. ) 'Hrvat'. — U katanšagu mi je bio najbolji drug jedan Rvaćanin iz Varaždina. Rvat-ata m 'Hrvat'. — To sam ja čuvo od jednog Rvata. Rvatica ž 'Hrvatica'. — Žena mu je Rvatica iz Osika. rvat se ivem se nesvr. 1. 'boriti se uhvativši se rukama u koštac i nastojati da se obori protivrik'. ~ rvali smo se u škuli i ja sam bio najbolji. 2. 'boriti se, nositi se s teškoćama (fig. )'. — Morala sam se rvat kako sam znala, ostala sam sama sa toliko dice i, kako vidite, podigla sam i(h) na noge. rzat iže(m) nesvr. 1. 'ispuštati rezak isprekidani glas (o konju)'. ~ ržu konji ~ gladni su. 2. 'neobuzdano se smejati (pogrd. )'. — Gledaj Justu, rže ko ždribica. S sabijat (se) sabijam (se) nesvr. prema sabit (se). sabirat (se) sabiram (se) nesvr. prema sabrat (se). sabit sabijem svr. 'skupiti u gomilu, stisnuti na uzan prostor'. — Sabili ste tolike prasice u taj mali svinjak, pogušiće se. ~ se 'skupiti se, smestiti se u tesan prostor, stisnuti se'. — Pitate nas kako smo svi postajali u jednu sobu, sabili smo se. Izr. sabit godine 'ostariti'. sablaznit sablaznim svr. 'navesti na greh, zavesti'. — igrala je ona gola i na astalu u mijani, samo da sablazni pijane goste i da njim uzme novce. ~ se 'ne moći se odupreti kakvim grešnim željama'. — Grijota je sablaznit se, al kad smo svi mi grišni ljudi i ne znamo se oduprit u svako doba. sablažnjavat (se)-ažnjavam (se) nesvr. prema sablaznit (se). sablažnjivat (se)-ažnjivam (se) nesvr. sablažnjavat (se). sablja ž 'hladno oružje od čelika, koje se nosi u koricama o bedru i kojim se seče'. — Ja sam služio u konjici i mi smo svi imali sablje i puške. Izr. zveckat sabljom 'pretiti ratom'. sabljetina ž augm. i pogrd. od sablja. sabljica ž dem. od sablja. sabo(v)-ova m 'krojač'. — Ja sam bio već uveliko momak kad mi je sabov sašio prvo ruvo. sabovka ž 'krojačica'. — Sabovke su dolazile i u kuću kod veći gazda i tamo su ostajale po misec dana, pa su njim svima šili što je tribalo. sabovljev-a-o 'koji pripada sabovu'. — Sav sabovljev alat se sastojo od mašine, igle i konca. sabovski-a-o 'koji se odnosi na sabova'. — Sabovski zanat je dosta težak. sabrat saberem svr. 1. 'sabrati, pokupiti sa zemlje plodove'. — Danas ćemo sabrat kruške. Evo, dico, ite, sabrala sam poslidnje trišnje. 2. 'skupiti u jedno, zbrojiti'. — Možem ja sabrat i pet puta, kad nemam dosta novaca. 3. 'pribrati misli, snagu i sl. '. —

RICNIK 2.pdf

Moraš sabrat svu snagu, jel samo tako ćeš oslobodit se nevolje u koju si upala. ~ se 'pribrati se'. — Čekajte, čekajte, moram se malo sabrat, toliko ste me zbunili da ne možem da mislim. sačekat-am svr. 'dočekati'. — Moj čovik nikad nije sačeko kraj mise, uvlk je prija izašo. — Sačekali su ga nike bangalole i dobro naćušale. ~ se 1. 'dočekati jedno drugo'. — Sačekajte se pa iđite zajedno. 2. 'dohvatiti se, zadržati se'. — Mačku baci kako oćeš, ona će se uvik sačekat na noge. sačekivat (se)-ekivam (se) nesvr. prema sačekat (se). sačma zb. im. 'sitna okrugla olovna zrna kojima se pune patrone lovačkih pušaka'. ~ imam i krupnijeg i sitnijeg sačma. sačmarica ž 'lovačka puška koja se puni sačmom'. — Kupio sam novu sačmaricu dvocivku. sačuvat sačuvam svr. 1. 'pazeći, motreći, starajući se očuvati do izvesnog vremena'. — Mladi neće sačuvat naše običaje od starina. 2. 'spasti, zaštititi od opasnosti'. — Od te nevolje da nas Bog sačuva. Izr. Bože sačuvaj 'kaže se o nečemu što se uopšte ne želi'. ~ se 'ostati čitav, nepovređen, zdrav'. — Čuvaj se pa ćete i Bog sačuvat. sać/sać sađem svr. 1. a. 'spustiti se'. — Nisam vidio kad si sašo s tavana? b. 'izići iz kakvog prevoznog sredstva'; ~ s kola, ~ s konja. — Tako su se turali oni koji se penju da sam jedva sašla s ajzlibana. 2. 'zaći, nestati s vidika'. — Davno je već sašlo sunce. 3. 'poći pogrešnim putem'. — Zbog mraka smo se zbunili i sašli s puta. Izr. sašlo sice u pete 'uplašio se'. saćan m 'tanka učinjena jareća kožica (obično ispod trbuha jareta, koristi se za postavu u čizmama ili za krpljenje kožnih odevnih predmeta)'. — Nabavio sam malo saćana, pa ćeš mi zakrpit kožu(v) na laktovima. saće s 'ćelija od voska koje prave pčele i ose radi čuvanja meda i polaganja jaja'. — Čim je saće napunjeno, pčele ga zatvaraje voskom odozgor. saćura ž 'košarica (od pletene rogoze, sa dve drške)'. — Znala je ona šta radi, kad god je dolazila u goste, saćura joj je bila prazna, a s punom se vraćala. saćurica ž dem. od saćura. sadaneker pril. 'sad, sada'. — Uzmi sadaneker, posli neće bit. sadit sadijem svr. 'složiti (seno, slamu, kukuruzovinu) u stog ili kamaru; žito u krstine)'. — Kad ja sadijem kamaru žita, iz daleka izgleda ko prava kuća. sadit sadim nesvr. 'stavljati u zemlju seme, sadnice i sl. : ~ luk, ~ kuruze, ~ voćke'. — Cure, lipo cviće sadite, pa ćete i vi bit još lipče. Izr. ko s vragom tikve sadi o glavu mu se lupaje. v. vrag (izr. ). sadivat sadivam nesvr. prema sadit. sadnica ž 'u rasadniku odnegovana mlada biljka koja se presađuje'. — Kupio sam nikol(i)ko sadnica zerdelija. sadnja ž 'sađenje'. — Niste vi malo zakasnili sa sadnjom krumpira. sadžak m 'gvozdeni tronožac nad vatrom na koji se stavlja posuda za kuvanje'. — Kad se nij'e kuvalo, onda je na sadžaku stojo koto i grijala se u njemu voda. saga ž 'neugodan miris'. — Tebi se ne osića u ovoj sobi nika saga? saginjat (se)-njem (se) nesvr. prema sagnit (se). sagnit sagnem svr. 'pognuti, nagnuti, priklopiti'. — Gledaj me u oči, šta si sagnio glavu? ~ se 'prignuti se zemlji'. — Sagni se i digni majki očale, ne vidiš da su njim pale doli kad su zaspali. sajdžija m 'satar, časovničar'. — Svrati kod sajdžije i donesi sat ako j'e gotov. sakač-aca m 'kuvar'. — Sakač u svatovima je bio iz varoši. ĸ mađ. szakacs. sakačka ž 'kuvarica'. — Pogodili smo dvi sakačke. sakagija ž 'zarazna bolest kopitara, slinavka'. — Nećemo ić na koli u varoš, kažu da se tamo pojavila sakagija, pa da se ne razbole i naši konji. sakat-a-o 'koji nema deo ruke ili noge ili ima neko oštećenj'e na njima'. — On je sakat u jednu ruku i teško mu je u polju da radi. sakatit-im nesvr. 'činiti sakatim'. — Bilo je dosta momaka koji su se ranjavali i sakatiu, samo da ne iđu u rat. saklama ž 'luckasta osoba (naročito žena)'. — Mora bit da i njemu štogod fali kad je uzo za ženu tu saklamu pokraj toliki redovni cura. sakrament a m crkv. kat. 1. 'sveta tajna (krštenje, pričest i dr. )'. ~ umro je brez ispovidi i božjeg sakramenta. 2. 'posuda naročitog oblika u kojoj se čuva hostija'. — Svećenik podigne sakrament iznad glave. sakrit sakrijem svr. 'staviti na mesto nepoznato drugima, skloniti od pogleda drugih'. — Mačka kad se omaci sakrije od svakog svoje mačiće. ~ se 'naći sebi tajno sklonište, skloniti se pred drugima'. — Ja sam se sakrio u slamu, sva su me dica tražila i niko me nije našo dok se sam nisam pokazo.

RICNIK 2.pdf

sakrištija ž 'prostorija u crkvi, gde se drže predmeti koji služe za obavljanje božije službe'. — Svi su čekali da se popo pojavi iz sakrištije. sakrištijan-ana m 'sakristijan, crkvenjak'. — Sakrištijan je uvik poslidnji izlazio, jel je i crkvu on zaključavo. sakrivat (se) sakrivam (se) nesvr. prema sakrit (se). sakupit (se)-im (se) svr. 'skupiti, prikupiti'. — Nemam ništa protiv da u subotu sakupiš tvoje društvo na kokice kod nas. sakupljat (se) sakupljam (se) nesvr. prema sakupit (se). salaš-aša m 'poljoprivredno imanje izvan sela s kućom i ekonomskim zgradama'. — Oko salaša zasađena je mala šuma dračova. ĸ mađ. szallas. salašar-ara m 'onaj koji živi i radi na salašu'. — Najteže je za salašara kad se zauvik mora odvojit od svog salaša. salašarka ž 'žena salašar'. — Da šta sam već salašarka, kad sam udata za salašara i živim na salašu. salašarski-a-o 'koji se odnosi na salašare'. — Salašarska dica su znala i po snigu bosa trčat. salašić m dem. od salaš. salaški-a-o 'koji se odnosi na salaše'. — Salaški kerovi su uvik bili veliki i zdravo su krupno lajali. salazit-im nesv. prema sać. salce-eta s dem. od salo. salit salijem svr. 'izliti tečnost u nešto'. — Salila je sve vino u boce. ~ se 'sakupiti se slevajući se'. — Nije nam ravna lerna, pa se uzlivanca salila u tepciji na jednu stranu, tamo će bit debela, a na drugom kraju sasvim tanka. Izr. ko saliven (kaput) 'savršeno stoji'. salivance s 'gvozdeni odlivak, saliv prema određenom kalupu'. — Točak na mašini mrvljačici je od salivanca. salivat (se) salivam (se) nesvr. prema salit (se). salo s 'masne naslage u telu čoveka i nekih životinja (npr. u trbušnoj duplji svinja)'. — Zaklali smo dva svinjčeta, imamo fain divenica, šunaka, slanine, žmara i sala. salutirat-utiram nesvr. 'pozdravljati na vojnički način, dotaknuvši se desnom rukom kape'. — Zalupim petu o petu i salutiram. samlit sameljem svr. 'pretvoriti zrnevlje u brašno'. — Samlio sam sto kila žita i dobio sam samo dvadeset kila čistog brašna, a sve drugo je krušno i mekinje. samoća ž 'usamljenost'. — Kako živite, dida? — Sve je šta je, al samoća će me saranit. samonik m 'biljka izrasla iz semena bez ijudskog posredovanja'. — istiraj svinje nek pasu samonik. samouk m 'onaj koji je naučio nešto samostalno bez redovnog školovanja ili učenja (npr. zanata)'. — Moj baćo su ko samouk naučili ziđat, šit papuče i opanke, pravit kola i okivat točkove. samrt ž v. smrt. Izr. bit na samrti 'biti na umoru'. samrtnica ž 'posmrtnica, smrtovnica'. — Umrla je strina Đula, danas smo dobili samrtnicu, sutra će je saranit. san sna/sana m 1. 'spavanje'. — Nek se sam iz sna probudi, da ne bidne bunovan. 2. 'osećanje potrebe za spavanjem'. — Počo je da me vaća san, ja iđem da Iegnem. 3. 'nesvesno psihičko stanje koje se javlja za vreme spavanja'. — Bila je još uveliko noć kad sam se trgo iz sna, štogod sam strašno klapio. Izr. ko kroz ~ 'nejasno'; lak na snu 'lako se budi'; tvrdim snom spavat 'čvrsto spavati'; ni u snu nije pomislio 'ni na kraj pameti mu nije bilo'; vičnim snom spavat 'biti mrtav'. sanak sanka m dem. od san. — iđi lezi tog derana, vidiš da ga je sanak savlado. sankat se-am se nesvr. 'sankati se'. — Ča Matko su danas natovarili puna sonca dice, pa smo se po dana sankali. sanjav-a-o 'sanjiv, pospan'. — Nane moj'a, rano me ne budi, da me lola sanjavu ne ljubi (nar. ). sanjavo pril. 'pospano'. — Zašto ne metneš dicu da spavaje, vidiš da tako sanjavo gledaje, samo što njim se oči ne zaklope. sapet sapnem svr. 'vezati prednje noge krupnoj stoci'. — Sapni kravu pa je pušti nek pase. ~ se 'splesti se'. — Šta si se sapo već kaži ka(d) te ljudi pitaje. sapetinja m i ž 'smetenjak, nespretnj'ak'. — Volila bi ja da i Vranje igra, al ne zna igrat ona moja sapetinja. sapinjat-njem nesvr. prema sapet (se). sapirat sapiram nesvr. prema saprat. sapište s 'držalje (za lopatu, motiku, ašov i sl. )'. — Za nov ašov kupio sam i novo sapište. Kad mu je počo sapištom "svirat"

RICNIK 2.pdf

svatovac, borme, mislim, da neće više zaželit da u takim svatovima bidne staćala. saplest/saplest-etem svr. 'podmetanjem noge ili čega sl. oboriti (koga)'. — Nane, Vinko me j'e sapleo nogom, mal nisam pala na nos. ~ se 'posrnuti'. — Kata se uplašila ot kera pa se saplela i opružila po travi kolika je dugačka. saplićat (se)-ećem (se) nesvr. prema saplest (se). saprat saperem svr. 'ukloniti pranjem, sprati'. — Kiša je saprala šaru sa zida. sapun-una 'smesa masnih materija i alkalija koja služi za pranje'. — Kupio sam masne sode, pa ćemo ove nedilje skuvat onu maščurinu u sapun. Izr. bili ~, crni ~, mrišljavi —. sapunat-am nesvr. 'trljati sapunom po nečemu, stvarati sapunicu'. — Berber ga je sapuno. ~ se 'trljati se, mazati se sapunom'. — S jednom rukom se kvasio, a s drugom se sapuno. sapunavica ž 'pena od sapuna rastvorenog u vodi, sapunica'. — Kako si se to opro, kad imaš sapunavice svud po leđi. sapundžija m 'onaj koji pravi sapun, sapunar'. — Mi odnesemo sapundžiji mašćurinu, a on nama to zamim' za gotov sapun. sapunjavica ž v. sapunavica. — Kako si se ti otrvo kad imaš svud po glavi sapunjavice? sara ž 'gornji deo čizme koji obuhvata listove'. — Sare moji čizama su još dobre, pa ću i(h) odnet čizmaru da i(h) naglavi i imaću opet dobre čizme. sarač-ača m 'zanatlij'a koji izrađuje opremu za konje'. — Sarač mi je popravio amove. saračika ž 'belilo za mazanje i ulepšavanj'e lica'. — Volila bi ja nju vidit kad skine onu saračiku, ima je zacigurno s po prsta na licu. sarački-a-o 'koji se odnosi na sarača': ~ sersam, ~ zanat, ~ dućan. sarana ž 'sahrana, pogreb'. — Omro je didin brat, sutra će bit sarana. saranit saranim svr. 1. 'položiti mrtvaca u zemlju'. — Lipo su ga saranili s trumbetašima. 2. 'prouzrokovati kome ranu smrt'. — Ni'kog nije tio da sluša i da se mani pića, pa ga je ono tako mladog saranilo. saranjivat-anjivam nesvr. prema saranit. sarma ž 'jelo od pirinča, jaja i mlevenog mesa uvijenog u lišće kiselog kupusa ili u lišće vinove loze'. sasanit sasane svr. 'spustiti se, smanjiti se (o nivou vode)'. — Od velike suše i voda u bunaru je sasanila više od dva metera. sasicat saslcam nesvr. prema sasić. — Dođe pa mu brkove sasica. sasić sasičem svr. 'podsecati'. — Sasikli smo grane od duda koje su visile, sad mogu kola ispod njeg proć. saslušat-am svr. 'čuti, poslušati do kraja'. — iđi pripovidaj didi, ja nemam vrimena, oni će te saslušat. sastajat se-jem se nesvr. prema sastat se. sastat se-nem se svr. 1. a. 'naći se, sresti se'. — Iz svakog sela ima po jedan put, a posli se sastanu u jedan koji vodi u varoš. b. 'skupiti se, sabrati se'. — Silan će se svit sastat na vašaru. 2. 'živeti u zajednici nevenčano'. — Diniško i Nanča su se sastali, al neće da se vinčaje. sastavit-im svr. a. 'spojiti nešto što je odeljeno'. — Tako sam neispavan: da mi je sastavit dvi noći, ne bi se probudio. b. 'naoiniti nešto od pojedinih delova'. — Vidim da si rastavio sate, ko će ti sad sastavit? — Po godine je nadničarila dok nije sastavila novce da kupi jednu krmaču. ~ se povr. 'sastavit (a)'. — Dok se sastavi sva zemlja oko salaša, lakše ćemo je obrađivat. Izr. ~ kraj s krajom 'živeti u nemaštini'. sastavljat (se)-am (se) nesvr. prema sastavit (se). sastignit (se)-nem (se) svr. 'sustići'. — Samo vi krenite polagano, a ja ću vas sastignit. — Solo ima samo dvi godine, a sastigo je po višljini Fabijana, koji ima već pune tri. sastrag (predl. s gen. ) 'odostrag, otpozadi'. — Đuka me udario sastrag šakom po glavi. sasut saspem svr. 'sipajući izručiti što, usuti; izliti gnev (na koga)'. — Sasuo sam brašno iz džakova u kovčeg. — Šta je ča Boni: sasuo je na me pcovku, a ja ni kriv ni dužan. ~ se 'razbiti se'. — Ona pletena boca od deset litara mi je ispala i sva se sasula u paramparčad. sasvim pril. 'u punoj' meri, potpuno, posve'. — Nisi baš sasvim. sašit sašijem svr. — Sašio mi je sabov novo ruvo. sat m 1. 'časovnik', džepni ~, zidni ~. 2. 'dvadesetčetvrti deo dana, čas'. — Di si tako dugo, već dva sata te čekam. Izr. vidim, znam koliko je sati 'znam u čemu je stvar'; izbrojeni su mu sati 'na samrti je'. satar-ara m 'časovničar'. — Odnesi sate sataru da i(h) opravi.

RICNIK 2.pdf

satara ž 'sekira za sečenje mesa'. — To nana lupaje u kujni, siču meso satarom. satarica ž dem. od satara. satarski-a-o 'koji se odnosi na časovničare'. — Komšija će njegovog Luku dat da uči satarski zanat. satić-ića m dem. od sat. satićak-ćka m dem. od satić. satin-ina m 'svilena tkanina jakog sjaja'. — Tribalo bi kupit tri metera crnog satina za postavu u zimski kaput Tomici. satirat-am svr. 'uterati u što'. — Pulini su satirali sve ovce u obor. Izr. ~ kome stra u kosti 'zaplašiti koga'; ~ u mišju jamu 'dovesti koga u bezizlazno stanje'. satiravat-iravam nesvr. prema satirat. satkat-am svr. 'tkajući napraviti kakvo tkanje, otkati'. — Donela mi je strina krpa da joj satkam krpare. satrt satrem/satarem svr. 'uništiti'. — Bik nam je satro korlat. 2. 'izmoriti, slomiti koga (preteranim radom)'. — Stani malo s otim konjima, satrćeš i(h), ne mogu ni oni orat cili dan brez rane. ~ se 'silno se izmoriti'. — Već šest dana orem, al sav sam se satro i jedva čekam nedilju da se odmorim. savijat (se) savijam (se) nesvr. prema savit (se). savijutak-tka m 'krivina'. — Sačekaću ja tebe u mraku i to na savijutku. savit savijem svr. 'učiniti krivim, iskriviti, zgrbiti'. — Drvo se savija dok je mlado. ~ se 'zgrbiti se, zguriti se'. — Od nevolje i bolesti, čovik se savijo ko prut. savladat savladam svr. 1. 'nadjačati, pobediti u borbi'. — Naš je pivac savlado vašeg. 2. 'oduzeti snagu kome'. — Umor ga je savlado i zaspo je na stocu. ~ se 'uzdržati se'. — Nisam se mogo savladat, a tribo sam ćutit. savlađivat (se)-ađivam (se) nesvr. prema savladat (se). saziđat sazlđam svr. 'podići zidanjem'. — Napravili smo valjaka, pa ćemo saziđat volaricu. saznat-am i saznadem svr. 'doznati'. — Saznala sam ja za tvoje staze. ~ se 'pročuti se'. — Dugo su tajili, al opet se saznalo. sazrijat-ja(m) svr. 'postati zreo, dozreti, sazreti'. — Grožđe je sazrijalo, tribaće ga brat. sazrijavat sazrijavam nesvr. prema sazrijat. sažalit se-im se svr. 'osetiti sažaljenje, samilost prema nekome'. — Došo je i kaže da je gladan, ja sam se sažalila nad njim i dala mu iižnu. sćapit-im svr. 1. 'zgrabiti'. — Vidio sam našeg mačka kako je sćapio jednog vrepca. 2. 'ukrasti'. — Skloni te vile u košaru, mož i' kaki lopov sćapit. sćepetat se-am se svr. 'skupiti se, smanjiti se'. ~ oprala sam vuneni šal u zdravo vrućoj vodi i sav se sćepeto. — Kad ćeš ti prat glavu, sva ti se sćepetala od masnoće? sćerdat-am svr. 1. 'uludo potrošiti'. — Šćerdo bi on i da je triput toliko talovo koliko je. 2. 'zaturiti'. — Di si znala sćerdat kašiku iz brašna, a znam da je juče još tamo bila?! sćućurit se sćućurim se svr. 'skupiti se od hladnoće, straha i sl. '. — Sva dica su se sćućurila oko matere, toliko su se smizli. sćućurivat se-urivam se nesvr. prema šćućurit se. sebičan-čna-čno 'koji misli samo o sebi, koji se brine samo o svojoj koristi'. — Sebično dite uvik gleda šta drugo dite drži, al svoj komad neće ni s kim da dili. secat-am nesvr. 'stavljati na kocku, igrati na lutriji, na kakav broj i sl., kladiti se na što'. — Seco je dotle dok nije sve imanje očlo, a onda se obisio. secat se sečem se (3 1. seče se) nesvr. 'izbacivati iz nosa sluz, useknjivati se'. — Dokle će već Roko da se seče, kaži mu da se mani. secovat-ujem nesvr. v. secat. sedlar-ara m 'onaj koji pravi i popravlja sedla i amove'. ~ imamo novog sedlara u varoši; otac mu je isto bio sarač. sedlat-am nesvr. 'pričvršćivati sedlo na konja'. — Sedlaj konja pa kreći i da se vratiš zavida. sedlo s 'naprava od drveta ili kože koja se pričvršćuje konju na leđa i služi kao sedište za jahača'. — Konj se vućio i priko glave izbacio iz sedla svog jašača. seja ž 'sestra (od mil. )'. — Toliko se seja bratu obradovala.

RICNIK 2.pdf

sejin-a-o. — Ja bi volio da sejino ruvo bidne najlipče med divojkama. seka ž 'starija sestra'. — Seku morate svi slušat, ona je najstarija i ima pravo da vam zapovida. seka ž v. seja i seka. — Gledaj, seko, da se udaš što prija da ja dođem na gornju policu. sekalipa ž 'ime kojim oslovljava snaha zaovu'. — Sekalipa i Ranko su očli na kuruze. sekeš m 'podrugljiv nadimak starome čoveku koji se vrti oko mladih devojaka'. — Vidi matorog sekeša kako se izmišo med mlade i samo se okreće za curama. sekica ž v. sekalipa. — Sutra ćemo ja i sekica prat košulje. sekin-a-o 'koji pripada seki'. — Teško tebi ako zgaziš sekino cviće. sekiracija ž v. sekiranje. — Kad ti kažem da mi je sekiracije priko glave, onda ćeš znat kako mi je. sekirat sekiram nesvr. 'nervirati, jediti, srditi'. — Sekira i mene i didu, jel nas dvoje smo uvik kot kuće. ~ se 'srditi se, jediti se, jesti se'. — Nek propadne, ja neću da se sekiram. sekocviće s 'ime kojim oslovljava snaha zaovu (umesto po rođenom imenu)'. — Sekocviće, pomozite mi postavit užnu. sekser m 1. 'stari austrijski novac (prvobitno od šest krajcara, a kasnije od 20 filira)'. — 2. 'mala vrednost uopšte'. — Šta se taj Remija miša med gazde, kad u kući ni seksera nema. sektember-bra m 'deveti mesec u godini, septembar'. — Ako mi do sektembra ne mož vratit novac, onda će mi obračunat u svinjama. sekulirat-uliram svr. 'osigurati imovinu, život'. ² Sekuliro sam salaš protiv vatre a onu zemlju u dolu od poplave. sela ž v. seja. — Ne dam ja da se moja sela za makar koga uda. seledina ž v. sekalipa. — Seledina su danas očli s baćom u varoš. seledraga ž v. sekalipa. — Seledraga su se udali. seljak-aka m 'zemljoradnik, ratar'. — Seljak ako oće da štogod ima, mora se furtom sa vrimenom utrkivat. seljanka ž 'ona kojoj je osnovno zanimanje zemljoradnja'. — Ja sam seljanka nepismena, al zato moja dica iđu u škulu da ne bidnu ko slipa kod očivi. senzovat-jem nesv. 'kalemiti voće'. — Sve što smo lani senzovali, uvatilo se i lipo raste. sermaj-aja m 1. 'sva imovina jednog domaćina, sermija'. — Sermaj nam nije velik, al što imamo to i vridi. 2. 'sve igračke sa kojima se deca igraju dok su mala'. — Opet si rastrvila svoj sermaj svud po sobi. sersam-ama/sersan-ana m 'konjska oprema'. — Kupili smo nov kožni sersam za paradeše. 2. 'alat zanatlije'. — Vidim imaš dobar sersam, pa ćeš mi valdar i dobro opravit. sesija ž 'sastanak, okup, zasedanje'. — Ja pomislila da je kaka sesija, kad se toliki svit skupio kod vas, a ono disnotor. sic sica m 'sedalo u kolima (izrađeno od drveta ili kože)'. — Nju ćemo sist na sic između nas dvoje. sickat-am nesvr. 'seći na sitne deliće'. — Sidi malo, oma će Giga doć, sicka mi drva za potpalu. sič m 'bol u grudima, probadanje u grudima'. — Mora da sam nazebla, taki sič osićam u prsima. sičanj-čnja m 'prvi mesec, januar'. — Sičnja s juga, zima duga (nar. ). sičenica ž 'sečivo'. — Nemoj nikad ostavit nož da je sićenica gori. sicka ž 1. 'ručna mašina za sečenje stočne hrane'. — Triba donet mišlingera i nasić kravama na sički. 2. 'nasečena hrana za stoku'. — Podaj u jasle sičke junicama. sičkat-am nesvr. 'sitno seći stočnu hranu na mašini (sečki)'. — Sičkamo kuružnu pa ćemo mišat sa prikrupom i davat kravama. sić sičem nesvr. 1. 'presecati, rezati'. — Nemoj još sić kolač, sad smo se toliko naili mesa, pa će kolač posli doć na red. 2. 'jako, s velikom snagom duvati'. — Duše gornjak da sve siče. 3. 'boleti, probadati'. ~ ima već nedilju dana da me u prsima štogod tako siče da jedva dišem. 4. 'u igri karata predvojiti snop izmešanih karata'. — Siči, Pajice, pa da dilim. Izr. siče uši pa krpi tur 'dug na dug'; ~ na panju 'brzo rešavati što'. sićat (se)-am (se) nesvr. prema sitit (se). sid sida sido 'koji ima bele kose, bradu, koji je posedeo'. — Didi su samo brkovi i obrve sidi, a kosa je još uvik tamna. Izr. pod sidu glavu 'u starosti'. sidalo s 1. 'deo stolice na kome se sedi'. — Nemoj gazit nogama to sidalo, posli triba kogod da si'dne na taj stoc. 2. 'motka na kojoj kokoši noću spavaju'. — Čim se počme smračivat, kokoške odu na svoja sidala u kokošinjac. 3. 'deo čovečjeg tela na

RICNIK 2.pdf

kojem se sedi, stražnjica, zadnjica'. — Ajde, podigni malo to tvoje sidalo, da izvučem pokrovac ispod tebe. lzr. svaka koka dođe na svoje sidalo 'svakog će stići što je zaslužio'. sidat-am nesvr. prema sist. — Sidajte za astal. sidit-im 'postajati sed'. — Badavad pokrivaš, oko ušivi ti se vidi kako sidiš. Izr. sidi s nosa ko pceto "pas počinje da sedi na nosu'. sidit-im nesvr. 'sedeti'. — On se popo na višnju, lipo sidi i ide višnje, a drugi nek beru. Izr. ~ iza brave 'biti u zatvoru'; ~ između dva stoca 'neodlučan; dvoličan'; — između četri zida 'ne izlaziti iz kuće i ne održavati veze ni s kime'; ~ na vratu 'dosađivati'; ~ na žeravici v. uz žeravica (izr. ); ~ ko na iglama uz igla (izr. ); ~ na ušima 'ne slušati'; ~ ko urečen 'bezbrižno, a posao stoji'; ~ ko kvočka na jaji 'ima vremena pa zaseo'; što ker duže na repu sidi, ovce dalje odmiču 'što više odlažeš neki posao, sve je teže'. sidećki pril. 'u stavu sedenja, sedeći'. — Ne pitaj me kako sam sa zdravljem, kad sam kruv morala sidećki zakuvavat. sigra ž 'igra'. — E, dite moje, tebi je izgleda glavna sigra a ne učenje. sigračka ž 'igračka'. — oma da si skupio tvoje sigračke i poslaži i(h) lipo tamo u čošu. sigranija ž v. sigra. — Dok naučite i napišete što vam triba za sutra u škuli, možete u sigraniju. sigrat se sigram se nesvr. 'igrat se'. — Zašto i (h) tirate iz avlije kad se tako lipo sigraje? sijačica/sijačica ž 'poljoprivredna mašina za setvu'. — Odvućeš sijačicu komšiji Ivanu, on će sutra sijat. sijat-jem nesvr. 1. 'rukom ili kakvom mašinom bacati seme u zemlju pripremljenu za setvu'. — U tu sušu ne vridi ni sijat, ni tako neće niknit. 2. 'čistiti propuštajući kroz sito'. — Nana siju brašno, oma će doć. sika/sika ž deč. 'sisa'. — Najslađa je njemu njegova sika. sikan m 'maza (za decu fig. )'. — evo Lazo, nanin sikan. sikat-am nesvr. v. sisat. — Sika moje malo čedo. sikćat sikćem nesvr. 'siktati'. — Oštra je u divanu, sve sikće ko zmija. — Posiko se na kosu, a krv sve sikće, jedva smo je zaustavili. sikica ž podsm. od sika (sisa). — Drži se rukicama za sikicu i sisa li, sisa. sikira ž 'sekira'. — Sikirom ga je potrevio baš po čelenki. sikirica/sikirica ž dem. od sikira. sila ž 1. 'primoravanje'. — Mi bi silom tili da od njeg napravimo kovača, a on to ne voli. 2. 'velika i jaka država'. — Ne mož se protiv sile golim rukama. 3. 'velika količina, mnoštvo čega'. — Sva sila se momaka i divojaka sjatila na proštenje. Izr. na silu 'uz upotrebu sile'. ; paklena sila 'đavoli'; ni silom ni milom 'nikako'; ~ Boga ne moli 'u velikoj opasnosti sva su sredstva dozvoljena'; ~ Boga 'beznačajno malo (ir. )' na silu Boga 'protiv Božje volje'. silan silna-o 'važan, snažan'. a. — Pravi se silan ko da je njegovo po varoši. b. 'koji se sastoji od velikog broja'. — Silan narod se okupio prid cfkvom, svi su tili da vide to vinčanje. silesija ž 'mnoštvo, neizmeran broj'. — Silesija svita se krećala tamo vamo po vašaru. silina ž 'snaga'. — Svom silinom udari vrata i tako i(h) provali. silit-im nesvr. 'silom terati, primoravati'. — Zašto siliš curu da se uda za njeg kad ga ne voli, cilog života će patit. ~ se 'naprezati se, primoravati se'. — Morala se silit, da ne jaukne prid ditetom. silom pril. 'protiv svoje volje, nasilno'. — Uvatio ga je za ruku i silom uvuko u sobu. Izr. koga silom u crkvu tiraje, taj Boga ne moli. silomice pril. v. silom. — Silomice nećeš uvatit, probaj mu lipo prić kad se bik smiri. sime-ena (mn. simenje) s 1. 'plod biljke iz koje se razvija nova biljka'. — Ove godine smo ostavili dosta krumpira za sime. 2. 'porod, popotomstvo'. — Nema on nikog, kad umre biće mu sime sasvim zatfto. Izr. čuvat koga (ko) za sime 'paziti koga'. simenjak m 1. a. 'klip kukuruza koji je odabran za seme'. — Pun ambetuš mi je ravezani klipova simenjaka. b. 'cvet stabljika sa plodom'. — Ostavi te simenjake luka za sadnju na proliće. 3. 'onaj koji je sposoban da produžava svoje potomstvo'. — Imam dva ovna, al samo je jedan pravi simenjak, najviše ovaca od njeg potiče. sin m 'osoba muškog roda prema svojim roditeljima'. — Sva tri sina liče na me. sinak sinka m odn. sin. — Raduje se nana svome sinku. sinator m 'član senata, senator'. — Antun Božan je posto sinator i sad je svu zemlju izdo pod arendu. sinčić m dem. od sin i sinak. — Tribo si dovest i sinčića da ga vidimo.

RICNIK 2.pdf

sindikuš m 'skupljač lemozije u crkvi (dobrovoljnog priloga) u toku mise'. — iđe sindikuš, daj novce što si spremio za lemoziju. sinđa ž 'žena sumnjivog morala'. — Vidi onu sinđu, kako se samo obukla, svi se okreću za njom. sinit sine svr. v. sivnit. — Štogod mi je sinilo kroz glavu i morala sam se vratit kući. Izr. sunce će ~ i u našu avliju 'doći će bolji dani i za nas'. sino s 'pokošena i osušena trava za stočnu hranu'. — Volim kako sino mriši. sinoć pril. 'juče uveče'. — Sinoć nam je Milka uskočila. sinoćni-a-o 'koji se dogodio sinoć'. — Sinoćna oluja je ostavila pravi pustoš za sobom. sinov-a-o 'koji pripada sinu'. — Je 1 ti to sinov deran? sinovac sinovca m 'bratov sin drugom bratu, bratanac'. — Žurim kući, doće mi sinovac u goste. sinovica ž 'bratova kći drugom bratu'. — Slušaj kaki lip glas ima moja sinovica. sinovljev-a-o v. sinov. — Ima nas puna kuća, sinovljeva dica sj kod nas. sipat-am nesvr. 1. 'činiti da nešto sitno, sipkavo, tečno iz nečega postepeno izlazi (teče nekud ili u nešto)'. — Gledaj di sipaš, polak si ječma rasuo. — Ajde, ti si najstarija, pa sipaj čorbu svima i nek se ide. — Sipaj prašak na ranu. 3. 'obilno padati. ~ o snegu, kiši i sl. '. — Ako smo čekali kišu, sad se napadala, cilu noć je sipala. sipit-i nesvr. 'sitno i tiho padati (o kiši, magli)'. — Lagano smo morali ić, jel nas je magla pratila, cio dan je sipila. sipljiv-a-o 'koji pati od sipnje'. — Ta mani me, ako si čuo za sipljivog konja, e taj sam ja. sipljivo pril. 'na sipljiv način'. — Nema njemu pomoći i noćom tako sipljivo diše. sipnja ž a. 'gušnje, astma'. — Ne možem ja, rano, žurit, moram se povrimeno zaustavljat da me sipnja popusti. b. 'oboljenje pluća kod konja'. — Toliko ga je sipnja oslabila, da ga više ne možem ni uprezat za teret, moraću kupit drugog konja. sir m 'namirnica koja se dobiva od mleka sirenjem'. — Ništa boljeg nego kad se naidem tučenog si'ra s lukom i pečenim krumpirom u kori. sirac sirca m dem. od sir. — Dodaj taj sirac da se i ja malo osolim. sirak sirka m 1. dem. od sir. — Oće 1 majkin unučić i malo sirka na kruv? 2. 'vrsta žita, slična prosu, koje služi za hranu, od čije se stabljike prave metle Sorghum saccharatum'. — Na zimu ćemo napravit koju sirkovu metlu, imali smo dosta sirka ove godine. siroče-eta zb. im. siročad s 'dete bez roditelja ili bez jednog od njih, sirotan'. — I naš dida su bili siroče. siročići m mn. 'sitna deca bez roditelja, siročad'. — Pi, pi, siročići moji, ajte da vas naranim, ostavila vas mama (pilići). sirćet m 'sirće, ocat'. — iđi u dućan i kupi jednu litru sirćeta. sirćetit-im nesv. 'zakiseliti sirćetom'. — Baćo vole i čorbu s krumpirom sirćetit. sirdik-ika m 'zgrušano mleko u sitne grudvice i pretvoreno u kiselkastu beličastu tečnost'. ² Dalo se mliko u sirdik, moram ga izlit u mošlik svinjama. sirište s 'sredstvo prirodno ili veštačko za spravljanje sira od mleka'. — Nana su uvik pripravljali sirlšte, jel najbolje znadu koliko triba metnit u mliko. sirit-im nesvr. 'mešajući sirište u mleko da se mleko zgruša u sir i izdvoji surutka'. — Ne prodajemo mliko, sirimo za zimu. ~ se 'pretvarati se u sir (o mleku); stvarati se (o siru)'. — Već se pocelo sirit. sirkov-a-o 'koji je načinjen od sirka'. — Nije sirkova metla da se š njom napolju mete. siroma-aka m 1. 'siromašan čovek, bednik'. — Bio je puki siroma, osim šestoro dice i žene nije imo ništa. 2. 'onaj koji je za žaljenje, jadnik, nevoljnik'. — Siroma Veco, udario ga je konj, pa su ga odneli u špitalj. Izr. ~ ko crkveni miš 'bez igde ičega'; nije sramota bit ~ već nepošten. siromak-aka m v. siroma. — On, siromak, ni opanke nije imo svoje, već je nosio stare gazdine. siromašak-ška dem. od siroma. — Pomozite, dico, siromašku Vinku da i on napise zadaću, vidite da sam ne zna. siromašan-šna-šno 1. a. 'koji je oskudan u sredstvima za život'. — Najčešće su dica siromašnog čovika, čim malo odrastu, išla služit. b. 'koji ima nečeg u maloj meri, oskudan'. ~ imamo i mi, al nam je siromašan bostan. 2. 'koga je snašla nesreća'. — Žao mi je te siromašne žene, imala je jednu kravu i ta joj je crkla. siromašenje s gl. im. od siromašit. — Cim rod jedne godine omane, to je gotovo siromašenje. siromašit-im nesvr. 'postajati siromašan'. — Otkako su ga dica napuštila, Kazi ne iđe kako triba, polagano siromaši. siromaški-a-o 'koji se odnosi na siromahe, sirotinjski'. — Njezini su bili zdravo protiv, jel je momak iz siromaške kuće.

RICNIK 2.pdf

siromaški pril. 'kao siromah, oskudno'. — Nije istina da nemaje, al vole tako dicu siromaški oblačit. siromašno pril. 'siromaški'. — Žao mi je, nane, mala Vecka tako siromašno izgleda. siromaštvo s 1. 'oskudica neophodno potrebnih sredstava za život'. — Siromaštvo je za nji bilo i glad i zima. 2. 'siromašna imovina, sirotinja'. — Tu se nije mogo skrasit, pa je moro prodat to malo svog siromaštva i otić na drugo misto. sirota ž 'ženska osoba koja je ostala bez roditelja'. — Ostala je, sirota, sama na ovome svitu. sirotan-ana m 'siroče'. — Dino je osto sirotan još od pet godina, stric ga je uzo posli sebi i odranio. sirotica ž dem. od sirota. sirotinja ž 1. 'siromaštvo'. — Kad odrasteš u sirotinji, teško se čovik posli i u boljem snalazi. 2. 'siromašan, bedan čovek'. — Ja sam vam puka sirotinja, nemojte od mene čekat pomoć. 3. 'mala, neznatna, siromašna imovina'. — Eto, nije mi rodilo zbog suše i sad moram prodat svoju sirotinju i platit gazdi arendu. Izr. ~ i Bogu si teška; nije ~ od Boga. sirov-a-o 1. 'koji je još pun vlage, mokar, koji nije suv'. — Dono si mi sirovo drvo, so tim neću nikad potpalit vatru. 2. 'neprerađen'. — Nosili smo sirove ovčije kože da se učine. sisa ž 'dojka'. — Daj sise ditetu. Izr. dite od sise 'odojče'; odbit od sise 'prestati sisati'. sisanče-eta s 'dete ili mladunče životinje koje se još hrani majčinim mlekom, odojče, odojak'. — Uvatio se za kruv, ko sisanče za sisu. sisat-am nesvr. 'hraniti se mlekom (iz dojke, vimena), dojiti (o detetu ili mladunčetu životinje)'. — Nećemo više pušćat tele da sisa. 2. 'uvlačiti tečnost pomoću naročitih organa (o insektima)'. — Čela leti od cvata do cvata i samo se uvuče pa sisa. 3. 'držeći što u ustima i vlažeći pljuvačkom rastvarati i gutati'. — Sisa dugaćak šećer, pa se pravi ko da puši. sisica ž 1. dem. od sisa. 2. 'otvor za piće vode na dršci đuge' (v. ). — Razbila se sisica na đugi. sist sidnem svr. 'zauzeti sedeći položaj, osloniti telo na stolicu, ili dr. zauzeti mesto određeno za sedenje'. — Site, gosti moji, za astal pa da se malo privatimo, a posli ćemo divanit. sit-a-o 1. 'dovoljno nahranjen'. — Ne bi mogli kazat da smo baš siti, al još ni ne umiremo od gladi. 2. 'koji čini da se postane sit'. — Ne mož od ove pogače tušta poist, orasi su sita rana. Izr. ~ gladnom ne viruje; i kurjak ~ i ovce na broju 'svi zadovoljni'; ~ se naist 'do mile volje'; ~ ko buva daske 'gladan'. sita ž bot. 'biljka koja se mnogo upotrebljava za pletenje korpi, kotarica i dr. Juncus maritimus'. — Kupila sam dvi kotar(i)ce od slte. sitan-tna-tno a. 'koji se sastoji iz malih istovrsnih čestica, izmrvljen, samleven ili stučen u fin prah: ~ šećer, ~ so, ~ papar'. — Sitno mak samelji, ne da mi iska pod zubima u pogači. b. 'nedorastao, maloletan; nedovoljno razvijen, koji se ne oseća zdrav, slab'. — irotinja je to, a puna kuća sitne dice. Izr. isplatit sitnim novcima 'toliko je bogat'; ~ stoka 'domaće životinje manjeg rasta'; doć u sitne sate 'posle pola noći'. sitar m 'zanatlija koji pravi sita'. — Svrati kod sitara, kupi jedno sito i jedan protak. sitašce s dem. od sito. — Uzmi sitašce i prosij ovo malo brašna. sitit-im svr. (koga) 'obnoviti (kome) što u sećanju, podsetiti'. — Ovaj prašnavi sokak me sitio mog ditinjstva. ~ se 'prisetiti se'. — Sitila se cura, al kasno je, momak se oženio. sitnež m i ž 1. 'sitne stvari'. — iđi tamo di ljudi cipaje drva, pa donesi malo sitneža, znaš da je pootpadalo u cipanju, a meni triba za potpalu. 2. 'unutrašnji organi i delovi tela zaklane životinje i živine'. — Sitnež od zaklani kokošivi bacite mačkama. 3. 'sitan novac, sitnina'. — Kad je odlazio dao je svakom ditetu po niki sitnež. 4. 'mala deca, životinjska mladunčad'. — Nije tribalo puštit matore kokoške di su pilići, izgaziće taj sitnež. sitnit-im nesvr. 1. 'činiti sitnim, mrvit', drobiti'. — Dobra je ova brana, lipo sitni grudve. 2. 'sitnim korakom ići'. — Naša majka sve većma sitni kad iđe, izdaje je snaga. sitniž-iža m 1. 'sitan novac, sitnina'. — Sve je prokarto, ostalo mu je samo malo sitniža u džepu. 2. 'sitni unutrašnji organi živine i sl. '. — Sitniž pućke mogla bi mi oma s jaj'ima ispeć pa da idem. 3. 'sitna deca'. — Stariji su se poženili i poudavali, a sad je u kući osto sam sitniž, najstarija ima svega osam godina. sito s 'naprava za prosejavanje brašna'. — Žuri da prosiješ brašno, pa ostavi i sito i brašno, jel triba da iđemo pomoć krumpir sadit. Izr. novo ~ na klinu visi 'svaki novajlija se trudi da prvi put što bolje uradi'; proć kroz — i rešeto 'proći kroz mnoga iskušenja u životu'. sivat siva(m) nesvr. 1. 'ispuštati jaku svetlost, bleštati'. — Dobro je što često siva, po ovom mraku i kiši mogli bi se izgubit. 2. 'plamteti pri jakom uzbuđenju (o očima, licu)'. — Kad je srdit, sve siva od bisa. 3. 'probadati, žigati (o bolu)'. — Čim se sprema kiša, meni oma pocme da siva u kolinu. 4. 'brzo odlaziti, kupiti se odakle'. — No, dobro, dobićete još po jedan komađ, al onda sivajte napolje i(z) sobe. sivnit sivne(m) svr. prema sivat. sjajit (se)-im (se) nesvr. 'sijati se, svetleti se'. — Čime boksaš či'zme kad ti se tako sjaje? Izr. ~ od sriće 'biti vrlo ponosan'.

RICNIK 2.pdf

sjašit-im svr. 'sjahati'. — Sjašio je s konj'a i opružio se koliko je dugačak, umor ga je savlado. Izr. sjaši Kurto da uzjaši Murto 'menjaju se ljudi a ništa se ne menja nabolj'e'. sjat (se) sjam (se) nesvr. 'sijati (se)'. — Ti baš sad moraš ležat tu kad najjače sunce sja! sjatit-im svr. 'navaliti na koga (pitanjima)'. — Uđite, dico, pa didu pitajte, šta ste mene sjatili, ne vidite da se od posla ne možem okrenit. ~ se 'doći, skupiti se'. — On pao pijan na putu, a svitina se sjatila ko na čudo. skakat skačem nesvr. prema skočit. skakavica ž 1. 'jezičak u bravi (koji pada u žljeb i zatvara vrata)'. — 2. 'uska gvozdena pločica (duž. oko 20 cm) kojom se zatvaraju vrata sa unutrašnje strane (sa spoljne strane se otvara kanapom koji j'e pričvršćen za skakavicu i provučen kroz jednu rupicu)'. — Uvuči uzicu na skakavicu unutra, da ne bi kogod noćom otvorio vrata. skakućat skakućem nesvr. 'poskakivati'. — Neće sama da se zasifira, već kud ja ona za mnom skakuće ko vrepčić. skala ž 'kriška (jabuke, kruške i sl. )'. — Rasiči krušku na pet jednaki dilova i svakom podaj po skalu. skalabućit-abućim svr. 'nešto na brzinu skleptati bez obzira na međusobnu povezanost'. — Kako si samo mogo tako skalabućit keru kućicu, nabaco si tamo svega i svacega. skalapačat-am svr. 'na brzinu nešto uraditi, načiniti'. — Pa, fala ti što si napravio, al da sam znala da ćeš tako makar kako skalapačat, cigurno ti ne bi dala da popravljaš. skanit se skanim se svr. 'nakon dužeg razmišljanja ili kolebanja odlučiti se, rešiti se na nešto'. — Ajde, brate, skani se već jedared, jel ja neću da zbog tebe zakasnim. skanjivat se skanjivam se nesvr. prema skanit se. — Šta se skanjivaš: kad je voiiš, ženi se! skečit-im svr. 'oboriti neki predmet nogom sa nečega'. — Mačka je bila na polici, pa je skecila jedan pladanj i sav se razbio u komhdiće. skičit-im nesvr. 'prodornim glasom vriskati'. — Nemojte tako skičit, dico, uši ćete mi probit. skidanje s 1. gl. im. od skidat (se). 2. 'slikanje, fotografisanje (na nekoliko dana pre venčanja mladenci su odlazili kod fotografa, svlačili su svoj'a radna odela i oblačili venčanu odeću radi slikanja, skidali su se)'. — Jesu I išli na skidanje! skidat (se) skidam (se) nesvr. prema skinit (se). Izr. skidat bogove 'psovati'. skiknit skiknem svr. prema skičit. — Tako je skiknila da je maloj Mariji ispala kašika iz ruke od strava. skinit-nem svr. 1. 'dohvatiti ono što stoji visoko; spustiti s nekog uzdignutog mesta na niže mesto'. — Pipko se popo na drač i iz gnjizda skinio tri vrepčića. 2. 'ukloniti s čega ono što je nataknuto'. — Skini mi štrangu s klina. 3. 'ukloniti s koga ili čega ono što je oko njega, što ga prekriva, opasuje, veže'. — Kad bi smili prić keru bliže, mogli bi mu skinit lanac sa kočića i on bi se oma odmrsio. 4. 'ukloniti sa sebe ili drugog odeću, obuću ili deo toga'. — Tome, pomozi mi skinit čizme s nogivi. 5. 'skupiti rod, ubrati'. — Ove godine smo na vrime skinili litinu. Izr. ~ kletvu 'oprostiti'. ~ se. — Skinio sam se u mraku i lego. sklapat (se) sklapam (se) nesvr. prema sklopit (se). sklepat-am svr. 'načiniti na brzinu, loše, kako bilo'. — Gore nfsi mogo sklepat ovaj naslam, taj se nece srušit do prvog vitra. sklizat se sklizam se nesvr. 'spustiti se s nečega klizeći'. — Bać Bartule, jeste 1 vid(i)li da vam se sklizo pošav s kuće. sklonit sklonim svr. 'smestiti na sigurno mesto; spremiti'. — Skloni to dite od zida, mož past ciglja na njeg. — Skloni svinje u obor. — Skloni te grablje, ostavili ste i(h) nasrid avlije, mož kogod naić na nji pa će ga udarit. Izr. bože (ti) skloni 'bože sačuvaj (od zla)'; ~ glavu 'naći utočište'. ~ se 1. 'pomeriti se, pomaći se s kakvog mesta'. — Skloni mi se s puta, iđe baba ljuta (nar. ). 2. 'otići na kakvo sigurno mesto'. — Digod se skloni dok ne prođe ova hajka. sklonjat (se)-am (se) nesvr. prema sklonit (se). sklopit sklopim svr. 1. 'zatvoriti neki predmet odnosno njegov deo'. — Sklopi već tu bricu. 2. 'načiniti, zaključiti (ugovor, posao i sl. )'. — Bašo i Ento su sklopili poso, zajedno će vuć pisak. Izr. ne ~ oka 'ne spavati'; ~ brak 'stupiti u brak'; ~ oči 'umreti'; ~ ruke 'zamoliti'. ~ se 1. 'sastaviti se u jednu celinu, zatvoriti se (o onome što je otvoreno)'. — Ođ jutros tako pada kiša, sve se nebo sklopilo. 2. 'naglo se promeniti u izgledu, stanjiti se (o čoveku, stoci)'. — Kako je naš komš'ja izmršavijo, sav se sklopijo. sklupčat-am svr. 1. 'saviti, umotati u klupko: ~ pređu, ~ kosu'. 2. 'zaplesti, zamrsiti (fig. )'. — Al si pametna, ti si sklupčala, a ja sad nek se mučim dok ne razmfsim. ~ se 'saviti se kao u klupko (o čoveku i životinji)'. — Zmija se sklupčala na panju i sunča se. sklupčavat (se)-upčavam (se) nesvr. prema sklupčat (se). skljokat se skljokam se svr. 'srušiti se, pasti'. — Toliko se nalijo da nije mogo da sidne na klupu, već se skljoko pored nje na zemlju. skljukat-am svr. 'utrpati, ugurati silom'. — Nisam ni opazio kad mi je ujna skljukala forintu u džep. skobit skobim svr. 'saleteti, zaokupiti (pitanjima)'. — Dugo su ga vrebale da ga ulove za obećanje, zato sad kad su ga skobile nije mogo oči da otvori. ~ se 'sukobiti se'. — Na kraju su se i nji dva brata skobila među sobom.

RICNIK 2.pdf

skočit skočim svr. 1. 'skokom dospeti, prebaciti se na neko mesto'. — Nije dočeko listve, skočio je s kamare. — Skočio je na astal i počo tamo da igra. 2. 'naglo ustati, dići se'. — Kad je on otvorio vrata i ušo u sobu, svi su skočili koji su za astalom sidili. 3. 'potrčati, poleteti, pojuriti'. — Počeli su me tuć trojica, a brat kad to vidi skoči da mi pomogne. 4. 'povećati se, popeti se (o cenama)'. — Čuo sam da će skočit cina žitu, pa neću dotle da prodajem. 5. 'oploditi (kod životinja)'. — Badavad sam vodio kravu pod bika, nije tio skočit'. Izr. Najpre skoči, p onda kaži op 'ne hvali se unapred'; skočila mu cina 'porastao ugled'; ~ iz kože zbog nečega 'razbesneti se'; ~ sam sebi u usta 'doći sam sa sobom u protivrečnost'; u vatru i vodu ~ za koga 'sve žrtvovat za nekoga'. skoknit-nem svr. 1. dem. od skočit. 2. 'doći negde, obično na kratko vreme'. — Kad uvatiš malo vrimena, skokni do mene da vidiš i čuješ, imam novu tamburicu. skokom pril. 'brzo, odmah, u skoku'. — Nemoj, ti meni: oma ću a sidiš, već kad ja okom a ti skokom. skondrljat se-am se svr. 'skotrljati se'. — Skondrljo se s listava i mal nije ruku slomio. skorit se-i(m) se svr. 'stvrdnuti se'. — Ja sam užnu skuvala za podne, a vas nema, pa nema, sad se već sve ilo skorilo. skoro pril. 1. 'u bliskoj prošlosti, nedavno'. — Tako štogod se kod nas nije skoro dogodilo. 2. 'umalo, gotovo, zamalo'. — Skoro sam vam zaboravila kazat; — Skoro da odem brez zbogom. skorup m 1. 'kajmak, vrhnje (najćešće sa uskuvanog mleka)'; 2. 'ono što je najbolje, najvrednije (fig. )'. — Znam ja tebe: oćeš da tebi dam skorup, drugima šta ostane. skorupača ž 'vrsta jela'. — Ajde, rano, da te majka nauči kako se pravi skorupača. Kad se puter istopi, maslo se odlije, a na dnolu ostane gustiš u koji se udare jaja, doda malo brašna, pa mož malo i slatkog skorupa i to se sve isprži zajedno, pa je možeš mazat na kruv i ist. skorupit se skorupi se nesvr. 1. 'stvarati mlečnu skramu'. — Mliko se već počelo skorupit. 2. 'zahlađivati (se) do pojave mraza'. — Vidio sam napolju se barice skorupe, biće noćos ladno. skošac-šca m 'stup u tkačkom stanu'. — Pridnji skošac na stanu se malo drma, tribalo bi ga učvrstit. skotna prid. 'koja nosi u sebi plod, bremenita (o životinjama)'. — Naša maca je skotna, jmaćemo opet mačlća. skovat skujem svr. 1. 'kujući načiniti, iskovati'. — Ti si vako skovo ovu motiku, sad je možemo bacit. 2. 'isplanirati, smisliti (obično kakvu obmanu, laž i sl. )'. — Sad već Luca je uskočila, to je gotovo, al da mi je saznat ko je to skovo, ne bi mu ostala dužna. skraćirat (se)-aćivam (se) nesvr. prema skratit (se). skraja pril. 'na ivici, pri kraju, sa kraja nekog predmeta'. — Otkud da počnemo brat kuruze, s ovog jel s onog skraja. Izr. skraja nakraj 'od jednog kraja do drugoga'. skrama ž 1. 'tanak sloj koji se uhvati na površini neoega, tanka kora'. — Kandar se pokazuje skrama od leda na barici. — Pojavila se tanka skrama na rani, valdar će onda zarast. 2. 'mrvica'. — Ni skrame mu više ne dam jel znam da će sve popit. skrasit se skrasim se svr. 'zadržati se, smiriti se na jednom mestu'. — Štogod i njemu fali, kad ne mož nigdi da se skrasi. skratit skratim svr. 'učiniti kraćim, smanjiti'. — Ja ne iđem okolo putom, već udarim priko njiva i tako skratim; — Ako mu malo skratimo rukave, biće kaput sasvim dobar. ~ se 'postati kraći, smanjiti se'. — Tako je bilo veselo da mi se činilo kako se i noć skratila. skrećat skrećem nesvr. prema skrenit. skrenit skrenem svr. 'uputiti se drugim pravcem od onog kojim se dotle išlo'. — Dok smo išli putom, makar je bllo blato, kojekako su konji vukli, al onda smo skrenili s puta i slomili smo točak. Izr. ~ pameću 'poludeti'. skresat skrešem svr. 1. 'oštro i otvoreno kazati (obično nešto neprijatno)'. — Baćo su obično oćutali kad njim se štogod nije dopalo, al nana su oma skresali svakom u lice, makar kako bolila taka istina. 2. 'opsovati'. — Dida su već zinili da skrešu kaku covku čim su vidili porcijaša. skriška ž 'kriška'. — Svakom će doteć po dvi skriške dinje i nek nema svađe. skrkat-am svr. 'ubosti, probosti'. — To je kavgadžija, da Bog sačuva, oma će skrkat bricu u čovika. ~ se 'sabiti se, stisnuti se'. — Kako ste se vas dvadeset mogli skrkat u tu malu sobu?! skrkljušit skrkljušim svr. 'pritisnuti (koga)'. — Zamisli, Mare, sinoć me je onaj ker Vecko skrkljušio u jednu ćošu i jedva sam se otela. skrnav-a-o 1. 'sa telesnom manom'. — Di će taj deran s takom skrnavom nogom? 2. 'uprljan, nečist'. — Ruke su ti od svega skrnave. skrnavan-vna-vno v. skrnav. — I on bi se, siroma, mišo med mladež, a sav je skrnavan. skrnavit skrnavim nesvr. 'sramotiti, vređati'. — Taj antikrist skrnavi našu svetu viru. skrndavit se skrndavim se svr. v. skrvat se. — Skrndavio se s badnja i samo se malo izudaro.

RICNIK 2.pdf

skroz pril. 'potpuno, sasvim'. — Skroz su nam priko cilog žita napravili put. — To je skroz naskroz pokvaren čovik i bolje će bit da se klonimo od njeg. skrpit-im svr. 's mukom skupiti, načiniti'. — Jedva smo skrpili malo novaca da kupimo na čemu ćemo ležat, a komaru nam je dao gazda. skrućit skrućim svr. 'na brzinu, površno uraditi'. — Nije istina da si sve dobro naucio, ti si to začas skrućio samo da se iđeš što prija sigrat. skrućivat-ućivam nesvr. prema skrućit. skrušen-a-o 'odan veri, pobožan'. — On je bio ugledan domaćin i skrušen virnik; Bila je to skrušena molitva bolesne žene. skrušeno pril. 'na skrušen način, pokajnički'. — Taki je bio čovik da je svakom skrušeno prilazio samo da ga ne uvridi. skrvat se skrvam se svr. 'pasti (sa neke visine)'. — Nosio je džak žita s tavana i skrvo se s listava, pa je slomio ruku. skucat-am svr. 1. 'malo pomalo, sastaviti, skupiti'. — Ja sam dinar po dinar ostavljala i tako sam skucala novce za jednu krmaču. 2. 'skinuti ono što je nabijeno'. — Jedva sam skuco obruč da možem prominit jednu istrulu dugu na buretu. 3. 'proćerdati, potrošiti uludo'. — On nije pijo već ždero i sve je skuco što je imo. skucavat skucavam nesvr. prema skucat. skuckat-am svr. dem. od skucat (1, 3). skućit (se)-im (se) svr. 'svojim radom steći ono što je potrebno za život za kuću'. — Ja i moja žena smo svašta radili i za deset godina smo toliko sebi skućili, da sad svoje obrađujemo. skukuljit se skukuljim se svr. 'uvući se sav u se, stisnuti se'. — Ne znam šta je s našim Matom: od nikog vrimena samo se skukulji na klupu nuz peć i ćuti. skup skupa skupo 'koji ima visoku cenu'. — Mislili smo da pravimo nov salaš, al zdravo je skupa ciglja i crip, nemam toliko novaca. 2. 'koji je važan, koji ima veliko značenje'. — Njegova je rič zdravo skupa. Izr. skupo ruvo, skupa rana, nek te rani tvoja nana (nar. ). skupit-im svr. 1. 'sabrati na jedno mesto, sazvati; sterati'. — Skupi krave pa ćemo tirat na salaš, napasle su se već dosta. Skupila sam perje za dvi uzgljance. 2. 'radeći postepeno steći imetak'. — Radili su nikolko godina ko crv i mrav, al su i skupili zemlje i salaš. 3. 'saviti poda se, podviti'. — Vidi Luku kako je skupio noge pa sidi ko Turčin. 4. 'stisnuti, stegnuti (usta, obrve, ramena)'. — Čim tako skupi usta, onda znam da će bit njakanja. 5. 'pribrati, nakupiti'. — Tribalo joj je dosta snage da skupi, da ne zaplače tu oma pri(d) dicom. ~ se 1. 'sabrati se na jednom mestu'. — Toliko se svita jutros skupilo na genciji, svi oće ajzlibanom u varoš, kad je Mavo vrime. 2. 'spremiti se za brzi, nagli odlazak'. — Još smo svi sidili oko astala za večerom, a on se najdared skupio i brez zbogom očo. 3. 'taložeći, nakupiti se u velikoj količini'. — Svudan mu se skupilo salo, već su mu i oči skoro zarasle. 4. 'postati kraći i uži (o tkanini)'. — Skupila se u pranju. 5. 'radom steći'. — Lipo su se skupili, al su i pošteno radili. 6. 'stisnuti se, zgrnuti se'. ~ oma da ste išli napolje, šta ste se tu skupili ko smrznuti, a sva se dica napolju sigraje. skupljat (se) skupljam (se) nesvr. prema skupit (se). — Dva fratra skupljaje milodare za crkvu. skupoća ž 'stanje visokih cena'. — Nastala je taka skupoća da za deset dinara ne možeš ništa kupit. skupština ž 1. 'godišnji ili vanredni skup predstavnika neke organizacije, udruženja'. 2. 'ples (koji se održava naveče)'. — Oš doć doveče, kod Tezini će bit skupština? skurlat-am svr. 'propasti (zdravstveno ili moralno)'. — Matora nije valjala ni kera, sad je skurlala, pa ne triba ni sebi ni svitu. skute ž pl. t. 'donja platnena suknja'. — Bilo je sramota da se žena šeta po svom stanu u skutama. skuvat-am svr. 1. 'pripremiti i zgotoviti jelo na vatri'. — Joj, mi sejatile divana, a ko će moju užnu skuvat. — ilo sam skuvala i eno ga na astalu, samo site pa ite. 2. 'nagovoriti koga da što učini (fig. )'. — Marga je, izgleda, skuvala Števu, čujem da se ženi. ~ se 1. 'biti pripremljen na vatri (o jelu)'. — Ovaj matori pivac se nikad nece skuvat. 2. 'pretrpeti velike neugodnosti od velike vrućine'. — Bila sam danas po tom jakom suncu risaruša, al zapravo sam se skuvala od vrućine slab-a-o 'koji je male fizičke snage; bolešljiv, slabunjav (o čoveku i životinji) koji je iznemogao od bolesti'. — Slab je i ne smi na ovu zimu napolje. slabačak-čka-čko 'dosta slab, nemoćan'. — Bio je mršav i tanak, a one slabačke ruke, ko da na koncu vise. slabina ž 'deo tela od rebara do kuka'. — Udario ga je konj u slabinu i sad krv pljuje. slabit-im svr. 1. 'postajati slab, nejak, nemoćan; mršaviti'. — Slabim, dico, svakim danom, bliži se kraj ~ dida će nama. 2. 'gubiti jačinu, intenzitet'. — Meni se čini da kiša slabi, valdar će pristat. slabunjav-a-o 1. 'koji je fizički slabo razvijen'. — Dica su se slabo ranila i sva su slabunjava. 2. 'koji nije sasvim zdrav'. — Dite joj je tako blido i slabunjavo. slađa ž 'razne zaslađene stvari, slatkiš'. — Ništa drugo ne ide, samo da mu je slade. slagat (se) slažem (se) nesvr. prema složit (se). Izr. slaže novce 'štedi'; slaže u burag 'halapljivo jede'; slažu se ko rogovi u džaku 'niko i(h) složiti ne može'.

RICNIK 2.pdf

slagat slažem svr. 'reći laž, neistinu'. — Slaže čim trepne. Slago nam je da je momak, a on, mućak jedan, oženjen vee tri godine. Neće održat rič, slagaće nas. Izr. ko jedared slaže, drukput mu se ne viruje! slama ž 'stabljike svih vrsta strnih žita koje ostanu posle vršidbe'. — Sadili smo dvi velike kamare slame. Kaka su to kola slame, di ne mož bacit još jedne vi'Ie? slamarka ž 'žena koja radi slike od slame'. — Jedino slamarke znadu koja je slama najbolja za slike koje one izrađivaje. slanica ž 'sud u kojem se drži so'. — Kad majka kuvaje, onda zacigurno ne triba slanica na astalu, jel njevo je ilo uvik malo slanije. slanina ž 'mastan potkožni sloj u svinje'. — Ranjenik što smo ga danas zaklali imo je s pet prstivi debelu slaninu. izr. avaška ~ 'užegla slanina'. slaninav-a-o 'koji je mastan'. — Nemoj mećat to slaninavo meso u divenice, biće zdravo masne. slaninica ž dem. od slanina. — Veliko svinjče a taka mu je tanka slaninica. slanka ž 'jedna stabljika slame, slamka'. — Vidi Nacu šta je izmislio, pije vino iz boce na slanku. slat šaljem nesvr. 1. 'upućivati nekoga s kakvim ciljem, porukom i sl. '. — Nemoj mene slat, neće mi virovat da ste njim to poručili. 2. 'otpremiti što da se kome uruči'. — Šaljem bratu pak u katane. slatko pril. 1. 'sa slašću, s velikim uživanjem'. — Sidi samo pokraj Antuna i gledaj kako on slatko ide, pa ćeš oma i sam ogladnit. 2. 'duboko, čvrsto, tvrdo (o spavanju)'. — Žavo mi ga je budit kad tako slatko spava. sleći (se) slegne(m) (se) svr. v. slegnit (se). 1. 'steći se, nagrnuti (o mnogima)'. — Valdar su se sve žene iz sela slegle na moje vinčanje. 2. 'spustiti se niže, dublje (o zemlji)'. — Od velike vlage se zemlja slegla, dobro je što nam se i zid od salaša m'je srušio. 3. 'spustiti se na dno odvojiti se (o hrani, tečnosti)'. Vidi je 1 se slegla štirka od krumplra pa triba vodu prolit. slećat slećem nesvr. prema sletit. slegnit slegne svr. 'staložiti se'. — Kako još i kolača da idem, kad i ovo dosad što sam poijo nije sleglo. sleptat-am svr. 'saleteti'. — Trči napolje, vidi koga su kerovi tako sleptali. sletit-im svr. 1. 'leteći spustiti se na što'. — Danas su prve laste sletile u njeva stara gnjizda. 2. 'pasti, stropoštati se'. — Kad su ga baćo opalili po ušima, šešir mu oma sletio s glave. slidit slidim nesvr. 1. 'ići neposredno za kim'. — Cilog puta me je kogod slidio, sva sam se ožmurala tako sam se žurila, a i stra me uvatio. 2. 'izlaziti iz čega, javljati se, nastajati kao posledica'. — iz toga, dico, slidi: da su često ljudi slatki riči, gorka srca! sligat (se) sliga (se) nesvr. prema slegnit (se) i sleć (se). slika ž 'fotografija'. — Tebi ću ostavit baćinu i naninu vinčanu sliku. Izr. slika i prilika 'za isticanje sličnosti dve osobe'. — Deran je slika i prilika didina. slikar m 'fotograf'. — Bio je i slikar na vašaru, al slike su mu prave vašarske. slikovat (se)-kujem (se) nesvr. 'slikat (se)'. — Slikovo sam se kad sam se vinčo i više nikad. slime s 'uzdužna noseća greda kuće (postavlja se krajevima na poprečne zidove, a na nju se oslanjaju gredice, čiji krajevi leže na zidovima po dužini, paralelnim sa glavnom gredom'. Izr. Palo slime na time 'preuzeta odgovornost (kada mladi bračni par pođe iz kuće da samostalno živi)'. — Vrata kažu: smrkni Bože! Krevet kaže: svani Bože! Slime kaže: kako mi je tako mi je! slincat-am nesvr. u dem. značenju 'sliniti' slindarit-im svr. 'na brzinu zbaciti sa sebe odeću (obično prljavu)'. — Jedva sam čekala da slindarim ove mokre i blatnjave suknje s mene. slinit-im nesvr. 'plakati ispuštajući otegnute glasove, kenjkati'. — Dokle ćeš već slinit za tom loptom, kupiću ti dvi druge, samo se mani plakanja. slip slipa slipo 1. 'koji nema očnjega vida'. — Nije čovik slip od rođenja, gorio mu je sa Iaš i u toj vatri je oslipio. 2. 'koji nema prolaza'. — Nemoj tirat tamo, to je slip sokak. izr. slipi miš m zool. 'šišmiš (hiroptera)'; ~ oko 'slepoočnica'. slipac-pca m 'čovek slep na oba oka'. — Njegov dida je slipac, izgubio je oči u ratu. slipica ž 'slepa žena'. — Kako živi sama u kući ta slipica. slit slijem svr. 'lijući uliti kakvu tečnost u što'. — Mogo si slit vino iz te dvi boce u jednu. ~ se 1. 'iziiti se, spustiti se'. — Sva se voda slila u do. 2. 'skupiti se u velikom broju'. — Sve živo se slilo na proštenje. 3. 'staložiti se na jedno mesto'. — Neravna nam je peć, pa se uzlivanca u tepciji slila na jednu stranu. slivat (se) slivam (se) nesvr. prema slit (se). slizat se sližem se svr. 'spanđati se (pogrd. )'. — Slizo se s Perkom i sad mu ne tribaje ni dica ni rođena žena.

RICNIK 2.pdf

slizina ž anat. slezina, lien. — Pao je na kolac i doktor kaže da mu je probijena suzina, teško da će ostat u životu. sloboština ž 'sloboda'. — Furtom se s ocom sukobljavo oko svoje sloboštine i kad više nije mogo izdržat, očo je is kuće; sad ni ne znamo di je. slomit slomijem svr. 'skrhati, razbiti; izazvati lom'. — Slomio sam bičalje; Slomio sam mali prst na livoj ruki. Izr. ~ vrat kome 'uništiti koga'; ~ vrat (sebi) 'oženiti se (ir. )'. ~ se 1. 'razbiti se, prelomiti se'. — Konji su u bižanju s kolima slomili rudu, a slomio se i jedan točak. 2. 'popustiti u svom otporu, uverenju'. — Dugo su se baćo čvrstili posli udaje njeve ćeri, al čiijem da su se slomili i sad su zdravo zadovoljni sa zetom. 3. 'iscrpsti se od napornog rada'. — Radio je danjom noćom dok se sasvim nije slomio, pa sad iđe od doktora do doktora. složan-žna-žno 'koji su istoga mišljenja'. — Složna braća kuću grade, a nesložna je razgradivaje! (nar. ). složit (se) složim (se) svr. 1. 'staviti više predmeta u određenom redu'. — Složite ta drva lipo u kamaru. 2. 'dovesti do sloge, sjediniti, združiti'. — Dico, ako se ne manete svađe, doću i složiće vas batina. složno pril. 'na složan način, u slozi'. — Moraje složno radit ako oće kruv da zarade. sluga m i ž 'osoba koja za platu vrši sve poslove u kući'. — Posto sam sluga još od jedanest godina. slugin-a-o 'koji pripada slugi'. — Slugini dani su svi bili jednako crni. sluktit-im nesvr. 1. 'slušati, osluškivati'. — Vidi žuću kako je naćulio uši, štogod slukti. 2. 'naslućivati, predosećati'. — Dobro sam ja sluktila i divanila da se čuvate da vas ne privare. slupit se slupi(m) se svr. 'ulubiti se'. — Šta si radio kad si nov kabo slupio? slušat-am nesvr. 1. 'pratiti sluhom nečiji govor'. — Dida su pripovidali, a dica su ga slušala, podikoji sa otvorenim ustima. 2. 'pridržavati se čijih saveta, potćinjavati se kome'. — Vridan i sposoban je čovik bio, al nije tio nikog da sluša. 3. razg. 'upotrebljava se kad se sagovorniku želi obratiti pažnja na ono što će se reći'. — Slušaj, Pajo, nije naše da se mišamo u njevu svađu i ti se kloni dotleg druženja s Ivanom. ~ se uz povr. 'slušati jedan drugoga'. ~ uzeli su se od svoje volje, slušaje se i dobro žive. sluškinja ž 1. 'ženska osoba koja za platu obavlja kućne poslove, služavka, kućna pomoćnica'. — 2. 'naprava za izuvanje čizama'. — Kate, dodaj mi sluškinju da izujem čizme. sluškinjica ž dem. od sluškinja. služinčad zb. im. 'sve osobije u službi jednog gazde'. služit služim nesvr. 1. 'biti sluga'. — Maća služi kod Matiše već tri godine. 2. 'vršiti vojnu obavezu, biti vojnik'. — Naš sin služi u Sarajevi. 3. rlg. 'vršiti neki crkveni obred'. — Mladomisnik danas služi prvu misu. 4. 'trebati'. —Koliko bi vrimena to tebi služilo? 5. v. človit. — Naš pulin samo brata sluša, jel kad on kaže: "služi" ~ oma se propne na stražnje noge. Izr. (ne) služi me zdravlje 'nisam zdrav, zdrav sam'; služi ga karta (srića) 'dobija na kartama'. ~ se 'koristiti se čim, upotrebljavati što'. — Kupio sam dvoger, al ne služim se još š njim. Izr. služite se 'ponuda jela ili pića'. sljuštrit sljuštrim svr. 'halapljivo i naglo pojesti (fig. )'. — Bože, nisam se ni okrenila, a on već sljuštrio velik batak. smać smaknem svr. v. smaknit. smagat smažem nesvr. prema smoć. smak smaka m 'propast'. — Doće i tebi smak'. — Kad dođe smak svita, svi ćete vi u pako, kako se sad pogano vladate. smalaksat smalakšem svr. 'izgubiti snagu, oslabiti, klonuti'. — Smalaksali su i konji a ne da ja nisam, od ranog jutra do mrklog mraka orem. smalaksavat-aksavam nesvr. prema sma Iaksat. smamuljat-am svr. 'zgužvati'. — Šta si tako smamuljo tu maramicu, a tako sam je lipo smotala. smandrljat-am svr. 1. 'uraditi nešto na brzu ruku'. — Felo, nije istina da si redovno napiso zadaću, ti si to brže bolje smandrljo, samo da se možeš ić sigrat. 2. 'izgovoriti brzo i nejasno'. — Ništa te nisam razumila, tako si smandrljo štogod kroz nos. 3. 'lakomo pojesti, proždreti (fig. )'. — Valdar nisi već smandrljo obadve jabuke? smanit se smanim se svr. 'pomesti se, zbuniti se'. — Ta, ja sam se smanila i manje zakuvala, furtom računam da nas ima osam, a zaboravila sam didu i sebe pa nama neće doteć lakumića. smanjit smanjim svr. 'učiniti manjim, umanjiti'. — Smanjićemo porcije svinjama, već duže vrimena ne poidu sve. ~ se 'postati manji'. — Pa, majko, vi ste se smanjili, suknja vam je postala dugačka. smanjivat (se) smanjivam (se) nesvr. prema smanjit (se). smanjkat se-am se svr. v. smanjit se. — Dida i majka su se smanjkali, kad i(h) starost svlači naniže. smanjkavat (se) smanjkavam (se) nesvr. prema smanjkat (se). smazat smažem svr. 1. 'pojesti do kraja, sve'. — Smazo je on i meso i kolače. 2. 'ukrasti (fig. )'. — Mačak je smazo onaj komad divenice što smo ga ostavili na astalu. 3. 'slagati (fig. )'. — Ne virujem ti da si bio tamo, opet si nam smazo.

RICNIK 2.pdf

smekšat-am svr. 1. 'načiniti mekšim ili mekanim'. — Pokri pogaču dok je vruća pa će kora smekšat. 2. 'ne biti ljut, popustiti'. — Samo ti dođi s tvojim čovikom kroz jedno dvi nedilje, dotleg će i baćo smekšat prema zetu. Izr. vrime je smekšalo 'otoplilo je'. ~ se 1. 'postati mek ili mekši'. — Dobro je došla ova kiša, od vlage su se i grudve smekšale. 2. 'raznežiti se, biti ganut (fig. )'. — Koliko je bio protiv, sad se smekšo, pa su mu puna usta fale o snaji. smeldovat-ujem svr. 1. 'halapljivo pojesti'. — Avjak, Ivan je smeldovo sve fanke. 2. 'propustiti, pogrešiti (usled čega je radnja unapred osuđena na propast). — Da nije Nikola smeldovo novce s onom kupovinom ovaca, mogli smo kupit Ianac zemlje. Izr. Smeldovano je sve šta smo imali 'gotovo je, propalo je'. smeljat smeljam svr. 1. 'nešto nerazgovetno reći'. — Došo je i smeljo štogod, pa očo natrag da ni ne znamo šta je tio. 2. 'dugo žvakati'. — Nema zube pa je uvik moramo cekat dok ona ne smelja. smest smetem svr. 1. 'metući počistiti'. — Smela sam avliju i ambetuš. 2. 'metenjem skupiti na jedno mesto'. — Smeo sam sve lišće, na jednu rpu, sad bi tribalo odnet na đubre. Izr. nije dika ko sobu smete već ko đubre iznese! smet smeta m 'snežni nanos'. — Smetovi su zatrpali gvozdeni put, pa sad ne iđe ajzliban dok ne očiste. smetat smetam nesvr. 'praviti smetnje kome, uznemiravati koga'. — Zaobašli su i(h) da njim ne smetaje. — Ti se možeš oženit š njom, al ja ću ti smetat dok sam riva. smetnit smetnem svr. 'skinuti, zbaciti, ukloniti, odbaciti'. — iđeš po travi, valdar da trag smetneš? Izr. ~ s uma 'izgubiti iz vida, zaboraviti'; ~ plod 'izgubiti, odbaciti rod (voća)'. — Posli onog mraza, sve zerdelije su smetnile plod. smi smija m 'smeh'. — Toliko me je napopo smi da nisam mogla rič da progovorim. Izr. crknit od smija; puknit od smija 'nasmejati se u sav glas'. smićat-am nesvr. prema smest. — Nećeš valdar tu avliju po dana smićat?! smiđ-a-e 'smeđ'. — Bila je tako dolična cura: lipa usta, lip nos i smiđe oči. smijačan-čna-čno 'onaj koji se mnogo i rado smeje'. — Jedva čekaje da njim dođe u društvo, jel nema smijačnijeg momka od njeg. smijat se smijem se nesvr. 'smejati se'. Izr. ko se poslidnji smije, najslađe se smije; lako je tebi ~, ~ u brk 'biti drzak'; on se na tavanu smije 'namćor, nedruštveni čovek'. smijuckat se-am se nesvr. dem. od smijat se. — Gledaj ti Josu: on samo ćuti i ispod brka se smijucka. smijurija ž 'glasan, dugotrajan smeh mnogo lica'. — Smijurija se čula čak na treći sokak. smilje s v. sekalipa. — Smilje, nana vas zovu. smiran-rna-rno 'umeren u načinu života, skroman'. ~ uvik je bio mogućan al i smiran čovik da su ga svi volili koji su ga znali. smirit smirim svr. 1. 'učiniti da neko bude miran, da se stiša, umiriti'. — Dica su toliko vikala da sam i(h) jedva smirio. 2. 'učiniti da prestane svađa među zavađenima'. — Dugo sam njim divanio da je sramota da se komšije svađaje, al nisam mogo da i(h) smirim. 3. 'pojesti ili popiti (fig. )'. — Glad me je toliko obuzela da sam sve smirio štogod su mi na astal doneli. ~ se 1. 'prestati biti uznemiren'. — Čim smo i(h) naranili, krave su se smirile, nisu više mukale. 2. 'umiriti se (posle svađe, kavge)'. — Sivale su varnice u tuči, al kad su došli žandari sve se smirilo. 3. 'smanjiti se, ublažiti se (o kakvom bolu, osećanju i sl. )'. — Rekla mi je da se probadanje u prsima smirilo i onda je zaspala. smirivat (se) smirivam (se) nesvr. prema smirit (se). smislit (se)-im (se) svr. 'dobro razmisliti pre donošenja odluke, promisliti'. — Kad smisliš da i ti dođeš, javi pa ćemo onda dalje zajedno. Izr. ne možem da ga smislim 'velika nesnošljivost i odvratnost prema nekome'. smista pril. 'odmah, istog trenutka'. — Otac mu je bio od riči i strog: kad on štogod kaže, smista si moro krenit da uradiš. smiša ž 'druženje, mešanje s kim'. — Samo nek ona s tobom nema nikake smiše, pa će dobro proć. smišan-šna-šno 1. 'koji svojom sadržinom, pojavom izaziva smeh i sl. '. — Alaj ti je nika smišna šepica. 2. 'zgodan, dopadljiv'. — Znam da nije ni lip, ni visok, al je taki niki smišan... to me je privuklo... smišit se-im se nesvr. 'osmehivati se'. — Ona najviše ćuti, a kad joj štogod kažeš, samo se smiši. smišljat (se) smišljam (se) nesvr. prema smislit (se). smišljen-a-o 1. trp. prid. od smislit. 2. 'kako se samo zamisliti može'. — Taki je mončuljak ko smišljen. smišljeno pril. 'na smišljen način, razborito'. — Dopada mi se tvoja cura, smišljeno divani. smišno/smišno pril. 'na smešan način, izazivajući smeh ili podsmeh'. — Poznat jesi, al si smišno obučen. smit ž 'bolest na žitu, izazvana gljivicama iz por. Ustlagineae, snet'. — Otkud toliko smiti u žitu, sve se crni vlaće od nje. smit smim nesvr. 'imati smelosti, usuđivati se'. — Kako da iđem u varoš kad nisam smio ni da pitam baću jel možem ić; — Kad stariji divane, dica se nisu smila uplićat njima u divan. Izr. da je smit ko tit 'volja postoji ali se ne sme'. ~ se (samo bezl. ) 'dopušteno je'. — Ode se ne smi pušit.

RICNIK 2.pdf

smlačit smlačim svr. 'učiniti mlakim'. — Gladan je bio i samo je guto smlačen paprikaš. ~ se 'malo se ugrejati'. — Samo da se voda smlači, oma ćeš se kupat pa u krevet. smlačivat (se)-ačlvam (se) nesvr. prema smlačit (se). smlaćanje s gl. im. od smlaćat. — Ni smlaćanjem nećeš ništa popravit ~ probaj lipim. smlaćat-am nesvr. prema smlatit. — Vitar toliko smlaća kišu, pa mi kišobran ništa nije pomogo, pokiso sam do gole kože. smlata ž 'koji je nespretan, labilan; u moralnom pogledu i ne baš normalan, blesav, glupak'. — Di vam palo napamet da šaljete tu smlatu. smlatit smlatim svr. 1. 'snažno udarajući, mlateći oboriti, srušiti, otresti'. — Danas smo smlatili orase, dva džaka smo nakupili; — Led je smlatio one lipe kruške. 2. 'snažno udariti, premlatiti, isprebijati'. — Da nisam derana otela, otac bi ga smlatio samo zato što nije u škuli znao račun. smlavit-Im svr. 1. 'dovesti u stanje klonulosti (duševne i telesne)'. — S jedne strane bolest, p onda smrt žene, pa najmlađeg sina, potpuno gaje smlavilo; 2. 'potrošiti, pojesti (veliku količinu jela)'. — izneli smo risarima kiselne i lakumića za malu užnu, a oni su to sve začas smlavili. smočit smočim svr. 'učiniti mokrim, pokvasiti'. — Smoči košulje, a ja ću doć da i(h) perem. ~ se 'postati mokar, pokvasiti se'. — Kažem ti da iđeš dalje od korta, smočićeš se, pa ćeš još i batine zaradit. smoć smognem svr. 'biti u stanju, uzmoći, ostvariti nešto'. — Ne biram ja poso, al badavad je sve, ne možem da smognem toliko novaca da izranim i dicu i ženu. smok smoka m 'ono što se dodaje u jelo da se ukus pojača, začin'. — Peršin, šargaripa, crni i bili luk se skoro u svakom ilu dodaju ko smok za to ilo. Izr. bili ~ 'mleko i mlečni proizvodi'. smokva ž bot. biljna vrsta Ficus carica i njen plod. smoljav-a-o 'neotporan, koji je slabe volje'. — Taki sam danas smoljav, baš nisam nimalo ko što triba. smoljo m 'mlakonja, šmokljan'. — Alaj ti je to niki momak, vidi ga kaki je smoljo, ne zrta se ni okrenit ko drugi svit. smotan-a-o 'nespretan, nesnalažljiv'. — Umišaj se i ti u društvo, svi se već međusobno poznadu, samo si ti smotan i stojiš sam ko ker. smotat-am svr. 1. 'motajući saviti u kalem, klupko'. — Pomoz(i)te mi da smotam ovu vunu u klupko. 2. 'ukrasti (fig. )'. — Dok se on okrenio, već je smotala kesu s duvanom. 3. 'spakovati, složiti'. — Smotaj pregače i složi i(h) u dolaf. Izr. smotala ga oko prsta 'zaludela ga'. ~ se 'leći savivši se kao u klupko'. — Mačak se smoto na banak i spava ko zaklan. smotavat (se) smotavam (se) nesvr. prema smotat (se). smotuljak-ljka m 'nešto smotano, zavijeno, zamotuljak'. — Pod pazuvom je imo niki smotuljak. smračit smračim svr. 'učiniti mračnim, zamračiti'. — Ovaj veliki or liti svojim granama smrači sobu još dok je napolju dan. ~se 1. 'nastati, postati mračno'. — Dok mi nismo stigli na salaš sasvim se smračilo. 2. 'natmuriti se, namrgoditi se'. — Kako se ne bi smračio kad su ga uvridili do crne zemlje. smračivat (se) smračivam (se) nesvr. prema smračit (se). smrad m 'neprijatan, neugodan miris'. — Mora da je tamo u ritu kaka crkančina, kad vitar nosi vamo taki smrad da sve guši. smrć se smrknem se svr. v. smrknit se. smrdit-im nesvr. 'ispuštati smrad, zaudarati'. — Svi ste vi vridni na ričima, al vam smrdi radit; — Smrdi ko tvor. Izr. nit smrdi nit mriši 'ljigavac'. smrkavat se smrkava se nesvr. prema smrknit (se). smrknit-nem svr. 1. 'postati mračan, potamneti'. — Smrkni Bože! 2. 'namrštiti čelo kao znak nezadovoljstva'. — Najdared smrkne iice, pa izađe napolje. 3. 'smračiti se'. — Čim smrkne, kreći na put. /zr. dok jednom ne smrkne, drugom ne svane 'dok jedan ne izgubi, drugi ne dobija'. ~ se 1. 'postati mračno, nastati noć'. — Ako misliš da te niko ne vidi, sačekaj da se smrkne p onda kreći. 2. 'namrgoditi se, namrštiti se'. — Šta si se smrko ko da su ti svi kod kuće pomrli?! 3. 'izgubiti moć rasuđivanja (fig. )'. — Bolje ga ne dirajte kad se srdi, jel ako mu se smrkne, onda bolje da bižimo od kuće. smrnđat-am svr. 'smrsiti kroz zube, promrmljati'. — Jeste, bio je Đuka tu, al ja ga ništa nisam razumila šta je kazo, smrnđo je štogod i otrčo natrag na njev salaš. smrsit smrsim svr. 'reći brzo i nerazumljivo'. — Tio je on meni sve da ispripovida, al onda je ušla komšinca unutra i on je još samo štogod smrsio i očo. Izr. ~ konce kome 'smišljeno naneti kome zlo'. smrskat smfskam svr. 'razbiti u komade, smrviti, zdrobiti'. — Glavu ću mu smrskat samo nek još jedared dođe u našu avliju. ~ se 'razbiti se u komade'. — Nemoj tamo sist, smrskaće se jaja u kotarci. smrskat se-am se svr. 'naborati se'. — Otkad ga nisam vidio tako se smrsko i ostario. smršavit-im svr. 'postati mršav, omršaviti'. — Malo je smršavila al joj je lipota ostala.

RICNIK 2.pdf

smrt ž 'prestanak života'. — Bori se sa smrću; Bila mu je laka smrt; Osudili su ga na smrt; Snašla ga je smrt; Odnela ga je smrt. Izr. do smrti se uvridit 'osećati neoprostivu uvredu'; gledat smiti u oči 'biti izvrgnut neposrednoj opasnosti po život'; između života i smrti 'u krajnje opasnom položaju po život'; na život i ~ se borit 'do poslednje snage'; pitanje života ili smiti 'nešto sudbonosno'; poslat nekoga po ~ 'kaže se za onoga ko je vrlo spor'; nema smrti brez sudnjega dana; od smiti nema lika! smrtovnica ž 1. 'izvod iz matične knjige umrlih'. — Moramo izvadit smrtovnicu za pokojnu majku. 2. v. samrtnica. smrvit-im svr. 'rukom ili mašinom okruniti zrna kukuruza sa klipa'. — Danas smo smrvili sve kuruze. 2. 'razbiti, smrskati'. — Ako je Antun slomio ruku našem malom Bartulu, iđem tamo i naćisto ću ga smivit. smucat se smucam se nesvr. 1. 'tumarati, muvati se'. — Moraćemo uvrebat ko se to noćom oko salaša smuca. 2. 'provoditi život lutajući bez cilja, skitati se'. — Neradnik je on, zato se i smuca po svitu. smućat-am svr. 'ovlaš oprati, proprati'. — Smućaj malo sude, posli ćemo i(h) oprat redovno. Izr. smućaj pa proli (razg. ) 'to ništa ne valja'. smućen-a-o 1. trp. prid. od smutit (se). 'zbunjen, smeten'. — Stigo ja kasno u noć kući, umoran i sav smućen od strava. smućeno pril. 'smeteno, zbunjeno'. — Nije virovala onom što je čula i samo je smućeno gledala. smućivat (se) smućivam (se) nesvr. prema smutit (se). smuckat-am svr. 'stvoriti nešto na brzu ruku i kako bilo (pogrd. )'. — Ajd da probamo i ovo, štogod si nam na brzinu smućkala. Stra me je da su štogod izmed sebe smućkali i sad čekaje ko će se nasankat. smuk m zool. neotrovna zmija Coluber flavescens. Izr. pit ko — 'preterano piti'; pijan ko — 'potpuno pijan'. smuljat-am svr. 'gnječeći istisnuti sok iz čega (grožđe, voće), izmu Lati'. — Najpre ćemo sve grožđe smuljat, p onda ćemo prešovat. smunđijat-am svr. 'nešto reći, uraditi na brzinu i s varkom'. — Veco je štogod u društvu smunđijo, čim iđe sam i smije se. smušavat se smušavam se nesvr. 'izvoditi vragolije'. — Ne bi se zvao Gašo kad se ne bi smušavo, al zato ga svi vole u društvu: on svakog nasadi, al se ne srdi kad i njeg namagarče. smutipuk m 'đavo, nečastivi'. — Samo mi Lovru, tog smutipuka, nemoj spominjat, nema tog koga on već nije privario. smutit smutim svr. 'zbuniti, zamrsiti, smesti'. — Vino mi je sasvim smutilo pamet pa ne možem da mislim. ~ se 'postati mutno, zamagliti se (pred očima); osetiti se nelagodno'. — Glava me zabolila da mi se smutilo prid očima, mal nisam pala na putu. smutljivac-ivca m 'koji izaziva smutnju? — Nema većeg smutljivca od Loke, to mu je u krvi da laže i podvaljiva drugom. smutljivica ž 'smutljiva žena, mutivoda'. — Stara je žena, al je ostala još i sad prava smutljivica. smutnja ž 'zlonamerno, podmuklo, lukavo delovanje'. — Krista je dosta tog kazala, al nije pravila smutnju. Tuđa smutnja nas je zavadila. Izr. kamen smutnje 'ono što izaziva svađu'. smuvat-am svr. 'obrlatiti nekoga na brzinu'. — Mator sekeš je smuvo tu mladu curu i ona je ostavila svog momka. ~ se 'zbuniti se'. — Kad sam vid(i)la kolikl su se gosti skupili, još sam se većma smuvala, pa mi je zato pogača izgorila. sna 'snaha'. — Sama sna je s nama, čovik joj je u ratu. snać snađem svr. 1. 'zadesiti, pogoditi, stići (o nesreći, nevolji)'. — Kad sam polazio na put, nisam ni pomislio šta će da me snađe. 2. 'spopasti, obuzeti'. — Ta, mani me se, čovče, šta te je snašlo, da me u po bila dana napadaš. Izr. snašla ga je smrt 'umro je'. ~ se 'umeti izvući se iz teškoća'. — Samo vi iđite, a ja ću se već i sam snać. snaga ž 'sposobnost duševnog i fizičkog rada'. — Radio je ko da je imo snagu za trojicu, al sad ga je bolest potpuno svalila; ~ uvik sam imo najbolje snage za žetvu. Izr. ~ nije uvik u šakama već u srcu i oštroj pameti 'silom se ne postiže sve'; izdala ga ~ 'iznemogao'; iz sve snage 'što se najviše može'; povratit snagu 'oporaviti se'; stat na snagu 'ojačati, odrasti'. snaja ž 'snaha'. ~ imamo mi, borme, dvi snaje u kući. snajčica ž dem. od snajka. snajica ž dem. od snaja. — i mi smo dobili u kuću snajicu. snajin-a-o 'koji pripada snaji'. — To je snajina marama. snajka ž (odn. ) 'snaha'. — Jutros mi je s!n dovo snajku. snajkica ž dem. od snajka. snajkin-a-o 'koji pripada snajki'. — Došla su snajkina braća. snaš 'dodatak iz poštovanja uz ime svake žene'. — Mara, ~ Tonka: Tako se mladi obraćaju svakoj ženi ako nisu u srodstvu. snaša ž 'nevesta'. — Lipa vam je snaša, a i vinčano ruvo je zdravo lipo.

RICNIK 2.pdf

snašica ž 1. dem. od snaša. 2. 'ime kojim mlađi brat i mlađa sestra oslovljavaju ženu starijeg brata'. — Snašice, dođite da mi pomognete pokupit košulje. snatost ž 'dosada'. — Kad čovika obuzme snatost, to je znak da mu se bliži kraj. snebivat se snebivam se nesvr. 1. 'zbunjivati se, iščuđavati se, zapanjiti se'. — Kako se ne bi snebivala kad ste me već na pragu dočekali s nevoljama. 2. 'ustezati se, ustručavati se'. — Nemoj se snebivat ko da si u tuđu kuću došla, oma da si sila za astal i užnala, kad znam da si gladna. sneruke pril. 'nepovoljno, nezgodno, neudobno'. — O(d) tog vrimena, ko da mi je kogod štogod uvračo, sve mi iđe sneruke. snest snesem svr. v. snet. snet/snet snesem svr. 1. 'noseći skupiti na jedno mesto'. — Mi ćemo snet povezano žlto, a vi ćete sadit u krstine. 2. 'izbaciti iz sebe jaja (o pticama)'. — Danas nam kokoške nisu snele ni jedno jaje. sneveselit se-eselim se svr. 'postati neveseo, rastužiti se'. — Sneveselio se jel je čuo da mu se drug razbolio. snig m 'sneg'. — Noćos je napado snig do kolina. Izr. marit za koga ko za lanski — 'ne mariti baš ništa'. snisko pril. 'nisko'. — Jeste 1 vid(i)li kako se krilatica snisko spuštila. snizak-ska-sko 'nizak, onizak'. — Dobro je krenila ditelna, al nije bilo posli kiše i ostala je sniska. snizit snizim svr. 'popustiti na ceni'. — Morala sam snizit cinu pućkama, jel drugačije i(h) ne bi prodala. sniže pril. 'ispod, pod'. — Triba striju spuštit sniže. snižit-i nesvr. 'padati (o snegu)'. — Sniži fain, al mekano je vrime i sve će se istopit. snoktit-im svr. 'zdrobiti, pritisnuti (noktima)'. — Ako oma ne ućutiš s kenjkanjem, da znaš da ću te s ovim rukama snoktit. snop snopa m 'skup većeg broja pojedinih predmeta, povezan u jednu celinu': ~ žita, ~ pruća, ~ kuružne. — Kupili smo deset snopova trske, pošivaćemo salaš. snopić-ića dem. od snop. — Je 1 da ti je težak i taj snopić? snoplje s zb. im. od snop. — Oluja je raznela sve krstine, a snoplje je tako nosila ko da je od artije. snosit snosim nesvr. 1. 'prema snet (1. )'. 2. 'podnositi, trpeti'. — Radila je i ko snaja sve snosila, dok je nije bolest u krevet svalila. snovalja ž 'ona koja snuje pređu'. — Poručila nam je snovalja da nam sutra mož snovat, triba da odnesemo pređu. snovat snujem nesvr. 1. 'navijati pređu za tkanje'. 2. 'praviti planove, spremati što'. — Ne virujem da štogod ne snuje kad ga nema već nedilju dana da dođe kod nas. 3. 'snivati, sanjati'. — Dica su odavno već legla i snovaje. Izr. Čovik snuje, a Bog određuje! snutak m 'zategnuti konci osnove kroz koju prolazi potka (pri tkanju)'. snužden-a-o 'tužan, zabrinut'. — Nismo navikli da gledamo didu tako snuždenog. snuždeno pril. 'neraspoloženo, tužno'. — Svi smo se trudili oko njeg da ga malo razveselimo, al on je samo ćutio i snuždeno sidio. snuždit-im svr. 'učiniti koga tužnim, žalosnim'. — Snuždila ga je vist da mu se cura za drugog udala. ~ se 'postati potišten, tužan, žalostan'. — Snuždio bi se i ti da su te tako zatvorili u škrljetku ko ovu malu ticu. snjušit se snjušim se svr. 'slizati se (podrug. )'. — Sad kad su ga od svakog izburdali iz društva, snjušio se s onom bangalolom. soba ž 'jedna od prostorija za stanovanje': čista — 'gostinska'. — U čistoj sobi kreveti su visoki do gredica, toliko je uzgljanaca i dunja u njima. sobica ž dem. od soba. sočan-čna-čno 'koji je pun soka, svež'. — Volim sočnu jabuku da zagrizem. soda ž 'piće načinjeno od vode zasićeno ugljenom kiselinom, sodavoda'. Izr. masna ~ 'kaustična soda'. sodaš-aša m 'proizvođač sodavode, sodar'. Izr. sodaška boca 'flaša za sodavodu'. soja ž 'deo đerma (rašljasto drvo, ukupano u zemlju; u njega se učvršćuje đermac)'. — izvadili smo jedan drač, biće deblo dobro za soju. sokačić m dem. od sokak. sokak-aka m 'ulica'. — To su dica iz našeg sokaka. soldat soldat-ata m 'vojnik'.

RICNIK 2.pdf

solenac-nca m 'donji prednji deo saonica, savijen na gore'. — Od solenca zavisi kako sonca siku snig i kako iđu. solilo s 'mesto gde krave ili ovce ližu so'. — Kod nas u avliji su se svake nedilje skupljala dica ko ovce na solilo. Izr. doć na solilo 'pokoriti se'. solit-im svr. 'začinjavati (jelo) solju'. — Ja uvik manje solim, kome triba jače, lako je dosolit. Izr. ~ kome pamet 'dosađivati nepotrebnim savetima'. solja ž 'krupa'. — Nika solja pada, sve škripi pod nogama. somun-una m 'okrugao hleb'. — ispekla sam danas dva somuna kruva. somunčić m dem. od somun. — Evo, dico, i za vas je nana ispekla jedan somunčić. son(i)ca ž mn. 'saonice'. — Puna sonca su nas bila. sonik-ika m 1. 'donji deo saonica koji klizi po snegu'. — Ovaj livi sonik ko da je malo otruvo, tribace ga zaminit. 2. 'na snegu utrt put za saonice'. — Dobar je sonik, pa sonce klize ko da su podmazane. sopako pril. 'naopako'. — Zdravo pada napolju kiša, privrni kožuv sopako da se ne skvasi kožica. soparan-rna-rno 'postan (ćorba bez masti i zaprške)'. — Kad je već tarana za užnu nek je, al nije valdar morala bit tako soparna. sorcat se-am se svr. 'pasti, strovaliti se'. — Štogod su se hancurali u zapećku i Marga se sorcala doli, pa je ukvarila ruku. sorovat sorujem svr. 'izvući deblji kraj, dobiti (zasluženo) svoje'. — Samo dok te kažem baći, oćeš ti sorovat ko niko tvoj! sorta ž 1. a. 'vrsta, rod (grožđe, pšenica i sl. )'. b. 'soj, kov'. — Nemojte mi Bartula falit, znam ja njegovu sortu od davnina. sotona m 'đavo'. — Kad te sotona uzme pod svoje, nije lako doć sebi. s(o)voljuga ž zool. vrsta sove Bubo bubo. spadan(i)ca ž 'voće koje otpadne sa drveta pre redovnog sazrevanja'. — Spadancu skupljamo u cefru, pa ćemo posli ispeć rakiju. spadalo m 'obešenjak, vragolan'. — Ne voli baba zeta zato što je veliko spadalo. spadat-am nesvr. 1. nesvr. prema spast. 2. 'ubrajati se'. — Bozo Šarčević je spado u napridne ljude. spa(j)ija m 'vlasnik velikog poseda, spahija'. — Ja sam samo običan, mali seljak, a ne spajija da se razbacivam s iljadama. spa(j)iluk m 'spahijinski posed'. — Svi smo se mi morali pokoravat spajiluku ako smo tili da naše malo zemljice ne ostane neobrađeno. spajtašit se spajtašim se svr. 'družiti se, sprijateljiti se'. — Nji trojica su se toliko spajtašili da nikud nisu išli jedan brez drugog. spanđat se-am se svr. 'stupiti sa nekim u nečasni odnos, splesti se'. — Ko momak bio je velik ženskaroš, pa i sad ko oženjen malo malo pa se s kakom spanđa, a žena nek trpi. spapčit-im svr. 1. 'ukrasti (fig. )'. — Ostavili smo opakliju na kolima kad smo svratili u mijanu, i dok nismo izašli kogod je sparjčio. 2. 'uzeti sve za sebe (brže od drugih)'. ~ oma da si dala svakome po jedan šećer, kako si samo mogla spapčit sve za sebe. sparan-rna-rno 'pun sparina, zaparan'. — Šta će bit danas od vrućine kad je već jiltro sparno?! sparit (se) sparim (se) svr. 1. 'združiti u par, sjediniti'. — Ništa ne bi uradili da nismo sparili konje; Vas dvi ste se sparile, niko vas ne mož nadivanit. 2. 'sastaviti mužjaka i ženku radi rasploda (parenje ~ o životinjama)'. sparivat (se) sparivam (se) nesvr. prema sparit (se). — Došla je veljača, vrime kad se mačke sparivaje. sparno pril. 'puno sparine, zaparno'. — U ovo vrime je i keru teško kad je toliko sparno. spast spadnem i spanem svr. 1. 'srušiti se odvojivši se od čega'. — Smrzli su se i spali cvatovi s jabuka. 3. 'nestati, iščeznuti'. — Spala mi je krasta s noge, 3. 'propasti, srozati se (fig. )'. — Bogastvo je profrćko, sad su ga svi ostavili i spao je na prosjački štap. Izr. ~ s neba 'iznenada doći'; ~ s kruške 'govoriti gluposti'. spas(i)t spasim (trp. prid. spašen) svr. 'sačuvati od propasti ili od neke opasnosti'. — Košara je gorila, nismo znali kako da spasimo konje i krave iz plamena. — Dida su često spominjali kako njim je u ratu kaciga dvared glavu spasila. ~ se povr. — Ona nije mislila na se kako da se spasi. Izr. strpljen spašen. spasitelj m a. 'onaj koji spasava ili je spasao (nekoga)'. — Kad je došo sebi, prvo što je učinio, zafalio se svome spasitelju, jel da nije bilo njega, on bi se udavio. b. Spasitelj isus Hristos (rlg. ). spašavat (se) spašavam (se) nesvr. prema spasit (se). spavač-ača m 'onaj koji voli dugo da spava'. — Mož kod našeg spavača i grmit i sivat al on se neće probudit.

RICNIK 2.pdf

spavačica ž 'ona koja voli dugo da spava'. — Nema ravne spavačice našoj Matilki, ona bi spavala i kad bi spojili dvi noći i dva dana. spavat spavam nesvr. 1. 'biti u stanju sna'. — Baćo su se pokrili opaklijom pa spavaje pod orom u debelom ladu. 2. 'imati seksualne odnose (s kim)'. — Šava kaže da nije ni s klm spavo dok se nije oženio, ako ne laže. Izr. ~ vičnim snom 'biti sahranjen'; vrag nikad ne spava 'treba biti oprezan'; spava ko zaklan 'obuzet je dubokim snom'; ić s kokoškama ~ 'rano leći'; spava ko zec 'lak na snu'; mirno ~ 'bezbrižno'. ~ se (bezl. ) 'imati potrebu za snom, biti pospan'. — Namisti krevet, zdravo mi se spava. spazit-im svr. 'ugledati, opaziti, primetiti'. — Taki je mrak bio da nisam na vrime spazio jarak i opružio sam se koliki sam dugačak. speć spečem svr. 1. 'ispeći, ispržiti'. — Vodi računa da ne spečeš meso pa da bidne tvrdo ko kamen. 2. 'učiniti uvelim, sparušiti'. — Kad je tribalo nije bilo kiše pa zrno nije nalilo, a sad će ga još i sunce speć, biće slabo i malo žita ove godine. ~ se 'osušiti se, sparušiti se'. — Speklo se lišće na kuruzima. spetran-a-o 'ugodnog i skladnog izgleda'. — Jeste malo onizak, al je tako spetran da bi ga svaka cura mogla zavolit. spirine ž mn. 'pomije'. — Nosi ovaj ostatak od ila i izli u bure za spirine. spisat se spišem se svr. 'potpisati se'. — Nisam tila da se spišem, dok mi nije proštio na šta ću se spisat. spivat-am svr. 'sastaviti pesmu; opevati u pesmi'. — Spivala je pismu o žetvi i risarima. splasnit-nem svr. 'spasti, smanjiti se (obično što je naduveno, natečeno)'. — Meco sam oblogu od kupusa i otok na članku mi je splasnio. splest se spletem se svr. 1. 'spanđati se, spetljati se (fig. )'. — Pored svog redovnog čovika splela se s onom pijandurom. 2. 'saplesti se, spotaći se'. — Potrčo je materi i u tom se spleo i pao. 3. 'zbuniti se, smesti se'. — Kad je vidio punu sobu svita, toliko se spldo da nije znao rad čega je došo. spljosnit se-nem se svr. 'postati pljosnat, spljoštiti se'. — Čini mi se da je kogod "štrojio" moj duvan, jel nika se kesa s duvanom spljosnila od poslipodne. spočetka pril. 'ispočetka'. — Spočetka su živili ko i drugi mladi ljudi, posli su se počeli svađat. spodlan(i)ce pril. 'široko kao dlan'. — Slanina je debela spodlance. spolja pril. 'sa spoljne strane'. — Spolja se čula vika. spomenit spomenem svr. 'govoreći ili pišući pomenuti, podsetiti (koga ili što)'. — Toliko se ne trpe da neće jedno drugom ni ime da spomenu. — Spomenila sam Ciliki da ne zaboravi donet sa salaša jaja i pileži. spominjat-njem nesvr. prema spomenit. Izr. Spominjalo se ne povraćalo se! spona ž 1. 'ono što spaja, povezuje jedno s drugim ili dva dela čega'. 2. 'ono što sapinje, sprečava slobodu kretanja (lanac, uže kojim se vezuju noge konju, govedu i sl. )'. spopadat-am nesvr. prema spopast. spopast spopadnem svr. 1. 'naglo izgubiti ravnotežu; zgrabiti, ščepati'. — Kad je vid(i)la mrtvu mater, spopadne je muka, poblidila je i srušila se na zemlju. 2. 'navaliti na koga, napasti koga sa svih strana'. — Samo što je ušo u sobu, svi su ga spopali: je 1 istina da se ženi, pa, ko je cura, pa, kad će se vinčat. 3. 'uzeti maha, napasti'. — Spopalo me zivanje od gladi. — Spopala me bolest. ~ se 'pokupiti se, udaljiti se naglom odlukom'. — Nisam ni pomislila da je uvridim, kad se ona spopala i brez zbogom očla. spor-a-o 'slabo pokretljiv, trom'. — Al je taj tvoj konj spor. 2. 'koji dugo traje'. — Kad je čovik bolesan, onda su mu i sati spori, makar prolaze ko i drukput. spor m 1. 'razmirica, prepirka, svađa zbog neslaganja u mišljenju, shvatanju čega'. — To je spor izmed dva brata ~ svaki bi da bidne po njegovom. 2. 'sudska parnica'. — Taj spor traje već pet godina. sporit-im nesvr. 1. 'činiti da nešto kome napreduje, stvarati, umnožavati'. — Spori Bože! — Gledala sam skorup kako se svaki dan spori. 2. 'osporavati'. — Ko j to vidio, sporiš rođenom bratu, a on toliko želi da iđe u škulu. ~ se 1. 'voditi spor o čemu, prepirati se'. — Kaka ste vi čeljad, kad se nikad ne možete složit, već čim se sastanete, oma se sporite. 2. 'uvećavati se, gomilati se'. — Teško je bilo počet, sad se to već i samo spori. sporo pril. 'na spor način, polagano, tromo'. — Krave su se napasle i sporo su se krećale. spraćat-am nesvr. prema spratit. sprat sperem svr. 'pranjem ukloniti, oprati'. — Ne možem da sperem farbu s rukivi, a umazo sam se kad sam farbo pendžere. ~ se 'nestati pod dejstvom vode'. — Strpaćemo te u korto, jel samo tako će se sprat to blato s tebe. spratit-im svr. 'skupiti i zatvoriti (stoka)'. — Sprati svinje u svinjak. sprava ž 'oruđe koje služi za izvođenje kakvih radova, alat'. — Nisam tila ništa dirat s astala, ne razumim se ja u te tvoje sprave.

RICNIK 2.pdf

spravit-im svr. 'zgotoviti'. — Dok vi ne stignete, ja ću vam spravit večeru. ~ se 'spremiti se, pripraviti se na kakav rad'. — Ja iđem upregnit, a vi se dotleg spravite pa da oma krećemo. spravljat-am (se) nesvr. prema spravit (se). sprcat se sprcam se svr. 'hitro se spremiti, latiti se (na posao ili za odlazak)'. — Ajde, Lazo, sprcaj se i odnesi ručak risarima, da vidimo kaki ćeš bit frišak, jel oni cigurno već čekaje ilo. sprdačina ž 'izrugivanje, šala (često gruba i uvredljiva)'. — To je sprdačina a ne svirka što vi svirate. sprdat se sprdam se nesvr. 'podsmevati se, rugati (kome, čemu)'. — Ja vama ozbiljno divanim, a vi se sa mnom sprdate. sprdnja ž v. sprdačina. sprega ž 'uprezanje u plug ili kola konja dvojice suseda kao ispomoć onome koji ima samo jednog konja'. — Po poslu, komšija, naša će sprega trajat oko dvi nedilje. spregnit spregnem svr. 'organizovati spregu (svoga konja udružiti sa nečijim konjem i zajedno upregnuti u kola ili za neki rad)'. — Zvao sam Tonču da spregnemo i zajedno pooremo i njegovo i moje. ~ se 'udružiti se sa nekim radi zajedničkog posla, vezati se uz nekoga'. — Spregla se s onom bitangom pa sad zajedno piju. spremit-im svr. 1. a. 'pripraviti; prirediti'. — Upregni konje i spremaj kola za varoš. b. 'zgotoviti jelo, ručak i sl. '. — Spremi nam dobru večeru, jel kad dođemo, bićemo gladni ko kurjakovi. 2. 'dati spremu udavači, opremiti za udaju'. — Mi smo svoje učinili, a ti, pretelju, sad spremaj udavaču. 3. 'staviti na određeno mesto'. — Podmaži plug i spremi ga pod šupu; — Nikad još nisam došla kod nje da sam našla da štogod nije spremito (spremljeno). ~ se 1. a. 'pripremiti se; obući se'. — Jeste 1 se, dico, spremili, samo još na vas čekamo. b. 'uputiti se, zaputiti se'. — Ko vam je kazo da se i vi spremate, vi nećete ić nikud. 2. 'radeći na čemu pripremiti se za obavljanje kakvoga posla, obučiti se'. — Dobro se spremio i položio je za gvožđarskog kalfu. spreš spreša m 1. 'sprava za pritiskivanje, gnječenje pomoću zavrtnjeva (presa za grožđe)'. — Još jedan spreš i sve je isprešovano. 2. 'lek koji se uvlači svinjama kroz uši'. — Spreš je na jednom kraju tvrd ko igla ~ lako ćeš ga provuć kroz uvo svinčeta. sprezat sprežem nesvr. prema spregnit. spričit spričim svr. 'onemogućiti izvršenje nečega'. — Spričila ga je bolest. sprid pril. 'sa prednje strane'. — Sprid joj se digla suknja, zna se onda koliko je sati?! sprkunjit sprkunjim svr. 'stisnuti, skučiti'. — Kupili smo mu toliko sukna koliko je kazo, a sprkuljio je ruvo deranu, da se jedva mož uvuć u njeg, kaki je to sabov, kurtala ga bilo. sproću predl. 'spram, prema'. — Nemam ja ništa sproću njega, al bolje je da ne dođe u naše svatove. sprva/sprve pril. 'isprva, u samom početku'. — Sprva je počelo pomalo sivat, onda je najdared grunio pljusak; svi smo pokisli do gole kože. sprvine pril. v. sprva. — Sprvine se pojavila samo podikoja kap kiše. spušćat (se) spušćam (se) nesvr. prema spuštit (se). spuštit spuštim svr. 1. 'učiniti da nešto s višeg položaja dospe na niži'. — Ja ću se svezat oko pojasa, a vi me polagano spuštite u bunar da vidim koliki je odron. 2. 'sagnuti; oboriti pogled'. — Samo je spuštio oči i očo. 3. 'učiniti nižim, smanjiti'. — Tri dana smo se pogađali dok mi nije spuštio cinu. ~ se 1. 'sručiti se, pasti (o kiši)'. — Nebo se najdared zacrnilo, a kiša se spuštila ko iz kabla; — Spuštio se veliki pljusak. 2. 'nastati, nastupiti'. — Naoblačilo se tako da je izgledalo ko da se noć spuštila. 3. 'postati niži, smanjiti se'. — Malo joj se spuštila vrućica, valdar će joj bit lakše. spuzat (se) spuzam (se) svr. i nesvr. 'spustiti se, spuštati se; spasti, spadati'. — Taka sam već bisna, ova jedna čorapa mi se uvik spuza. sputrat-am 'sklepati'. — Niki dan sam kazala Veci da popravi kapiju, a on je to, izgleda, na brzinu sputro i eno je opet su je svinji izvalili. spuž m 'puž'. — Alaj ti žuriš ko da ti je spuž brat. spužić-ića m dem. od spuž. spužva ž 'sunđer'. — Nane, tribalo bi mi novaca da kupim jednu spužvu, kad sam bila redara u škuli, kogod je ukro spužvu s table. sračunat (se)-am (se) svr. 1. 'svesti račune' — Nisam još sracuno. 2. 'proceniti, proračunati'. — Kod njeg je sve unaprid sračunato. sračunavat (se)-unavam (se) nesvr. prema sračunat (se). sraćkalica ž 'proliv'. — Ne smi nikud da krene, uvatila ga je nika sraćkalica. sradat sradam svr. i nesvr. 1. 'podnositi nevolju zbog kakve bolesti, nesreće i sl. patiti, trpeti'. — Srado sam, u pilež mi je udarila kuga i sav je pocrko. 2. 'poginuti'. — Čovik joj je srado u ratu. Izr. ~ na pravdi Boga 'stradati bez svoje krivice'.

RICNIK 2.pdf

sram m 'stid'. — Sram te bilo! Zar tako da uvridiš rođenu sestru?! srumocki-a-o 'nepristojan, bestidan'. — Tako su sramocki riči divanili da nisam znao šta ću od stida. sramocki pril. 'bestidno, ružno'. — Ta, velik je on obišenjak: čim vidi kaku curu, oma počme da se šali, a pokatkad kaže štogod i sramocki. sramota ž 'jako osećanje stida'. — Sramota mu je što je bio u zatvoru, pa neće med ljude; — To je sramota živa, divojkom rodit; Ja to od sramotenikom ne bi kazala, a ona se fali kako za njom muškarci trče. sramotit-im nesvr. 'nanositi sramotu'. — Nemoj me sramotit da iđeš s oženjenim čovikom ko da nema dosta momaka. ~ se 'nanositi sebi sramotu'. — Losko misli da mene sramoti, a zdravo se vara, sam se sramoti. srast-e svr. 'spojiti se u jednu celinu rastući, razvijajući se'. — To mu je od rođenja tako, srasla su mu dva prsta na desnoj ruki. 2. 'zarasti, zalečiti'. — Slomio je ruku, al posli misec dana je lipo srasla i kaže da ga više ne boli. srat serem nesvr. 'izbacivati iz sebe sadržaj debelog creva'. — 2. 'govoriti koješta, brbljati (fig. )'. — Bolje bi bilo da uradiš kako ti drugovi kažu i da ne sereš više. srašćivat srašćiva(m) nesvr. prema srast. Srbijanka ž 'žena iz Srbije'. Srbljin mn. (Srblji) m 'Srbin'. srcad ž zb. im. od srce. — Srcad moja, jadni siročići, ostali ste brez svoje matere. srce s 1. 'cor'. — Srce mu je prestalo da kuca. 2. 'draga osoba'. — Spavaj, srce moje. 3. 'sredina kakvog ploda, cveta i sl., jezgra'. — Al si pametan: sebi si uzo srce lubenice što je najslađe. Izr. bit bre(z) srca 'biti bez osećanja'; bit dobrog (mekanog) srca 'imati osećanja za drugog'; bit nakraj srca 'rasrditi se za najmanju sitnicu'; ležat kome na srcu 'biti predmet nečije brige'; veliko ~ 'veoma dobar čovek'; veselo ~ kudelju prede 'ljubav prema nečemu je najjači podstrek za rad'; dite pod srcom nosit (o ženi) 'biti u drugom stanju'; za ~ prirast 'postati vrlo blizak'; zečje ~ 'vrlo plašljiv čovek'; iz sveg srca 'snažno'; naštesrce 'na prazan želudac'; sašlo mu ~ u pete 'uplašio se'; puno mi ~ 'ispunjen sam zadovoljstvom'; rana na srcu 'velika nesreća'; ruku na ~ 'iskreno, otvoreno'; sad mi je ~ na mistu 'ispunjena mi je želja'; srcu puštit na volju 'prepustiti se svojim željama'; teret mi je pao sa srca 'oslobodio se velike brige'; teška srca (pristati na što) 'nerado'. srdašce-eta s dem. od srce. srdit-a-o 'koji se brzo i lako razljuti, razdražljiv'. — Srdita li čovika, ne mož mu baš potrevit žicu. srdit srdim nesvr. 'činiti nekoga srditim, ljutiti'. — Uradi kako ti se kaže, nemoj oca srdit. ~ se 'biti zbog nečega u razdraženom stanju, ljutiti se'. — Al ti se zato, valdar, ne srdiš na me? srdito pril. 'na srdit način, ljutito'. — Stipe me samo srdito pogleda, a još uvik ćuti. sredit sredim svr. 'dovesti u red, urediti'" — Ti sredi sobu, a ja iđem u kujnu. Ako nađeš malo vrimena, sredi one boce na polici u špajcu. ~ se 'doći u red; dovesti u red'. — Posli one velike nesriće, sad smo se već sasvim sredili. sređen-a-o 1. trp. prid. od sredit (se). 2. 'staložen, miran'. — Bio je dobar ratar i nadasve sređen čovik. sređeno pril. 'na sređen način, pribrano'. — Malo je divanio, al što je reko bilo je na mistu i sređeno. sređivat (se) sređivam (se) nesvr. prema sredit (se). srepit se-im se svr. 'sukobiti se s nekim' — Nisu se dobro ni vidili a već su se srepili. sricat sričem nesvr. 'čitajući izgovoriti glas po glas, slog po slog'. — Zajedno su pošli u škulu, Lovro još uvik sriče, a naš deran već lipo čita. srića ž 1. a. 'stanje i osećanje potpunog zadovoljstva svojom životnom situacijom i stanjem u kome se neko nalazi'. — Bili su dobre sriće od kako su se uzeli. b. 'ispoljavanje tog osećanja spoljašnim znacima'. ~ oči su joj se sjajile od sriće. 2. 'uspešan svršetak u čemu: ~ u kartama'. — Ne bi bilo veće sriće za mene nego kad bi se ti udala za me. 3. 'draga i mila osoba (najčešće u tepanju'. — Dođi, srićo didina. Izr. ~ nagrnila u kuću 'krenulo nabolje'. ; sriću nije dobro tražit dvi godine u istom usivu 'potrebno je negovat plodored'; divojačku sriću pokvarit 'sprečiti da se devojka uda za voljenog momka'; ima više sriće neg pameti 'kad je uspeh nastao iz povoljne situacije, a ne na osnovu sposobnosti'; ko rano rani dvi sriće grabi (posl. ); di je srića tu se i pućka oteli; nema sriće brez trunja, ni žalosti koja kraja nema. srićan-ćna-ćno 'srećan'. — Izr. ~ ko pendžeraš kad padne na leđa 'veoma nesrećan'. srićne ruke 'u svemu ima uspeha'. srićno pril. 'uspešno, povoljno'. — Fala Bogu, sve se srićno svršiio. srićom pril. 'po sreći, srećnim slučajem'. — Srićom, žandari nisu svratili na naš salaš. srida ž 1. 'treći dan u nedelji'. — 2. 'sredina'. — Sridom glave nosi razdiljak. Izr. u srid sride 'tačno u sredinu'; čista ~ crkv. 'prva sreda kojom počinje korizma'. sridovičan-čna-čno 'koji je u godinama što se smatraju sredinom prosečnog veka'. — Nuz mene je sidila jedna sridovična žena.

RICNIK 2.pdf

srkat srčem nesvr. 'uzimati ustima kakvu tečnost malo pomalo, uz karakterističan šum'. —-Dida su tako naglas srkali čorbu da su se dica uvik smijala. srknit srknem svr. prema srkat. — Daj, makar samo jedaređ da srkiiem čorbu o(d) dunca. srljat-am nesvr. 'bezglavo, nepromišljeno, juriti nekuda'. — Kud srljaš ko muva brez glave?! srp srpa m 'ručno poljoprivredno oruđe u obliku tankog, jako savinutog noža sa drškom, kojim se žanje'. — Srpom se kosilo dok nije bilo kose. srpanj-pnja m 'sedmi mesec u godini, jul(i)'. srpić-ića m dem. od srp. Srpkinja ž 'pripadnica srpskog naroda'. srtalo s 'gvozdeni nož na plugu koji zaseca zemlju za širinu brazde'. — Spušti srtalo malo niže, da dublje si6e zemlju. srtljat-am nesvr. 1. 'gurajući se grabiti (za sebe), razgrabiti'. — Bartule, šta srtljaš tako, nisi sam, doteće svakom po dvoje šareni jaja. 2. 'v. srljat (1). — Zašto si srtljo u tuču med starije, vidiš, sad si sa razbijenim nosom, nizašto! sručit sručim svr. 'pospremiti stan, kuću'. — Nije zato što je moja, al kad Mara sruči, onda soba sve sjaji od čistoće. ~ se 'pasti u velikim količinama'. — Al se danas sručila velika kiša. sručivat sručivam nesvr. prema sručit. srušit-im svr. 'učiniti da nešto padne, oboriti, svaliti'. — Dico, dalje iđite od ti krstina, baš tamo ste se našli sigrat, pa da i(h) još srušite. ~ se 'porušiti se, razrušiti se'. — Srušio se zid s puta. stabalje s zb. im. od stablo. stablo s a. 'nadzemni deo drveta od korena do grana'. — Dudovo stablo ćemo ostavit, a dračovo ćemo ispilat za ogriv. b. 'drvo sa granama'. — Oluja je izvalila ono veliko stablo ora. stabljika ž 'stablo biljke'. — Stabljike žita vitar lako savija, da se klasovi jedva isprave. staćala m 'jedan od dvojice čuvaramomaka (koji jaše iza neveste na svadbi i izvodi je iz njene kuće u odlasku na venčanje)'. — Moja dva brata će bit staćale na mom vinčanju. stado s 1. 'veći skup domaćih životinja (obično iste vrste)'. — Bio sam već momčuljak, a još uvik sam čuvo stado ovaca. 2. 'skup vernika jedne crkve ili jedne crkvene organizacije'. — Župnik je bio uznemiren jel mu se stado počelo osipat i sve manje dolazit u crkvu. 3. 'velika grupa ljudi, masa (pogrd. )'. — Baš su ko stado, sve cviće oko grobova su izgazili kad je bila ona velika popovska sarana. staja ž 'prostorija za stoku'. — U staji smo držali samo konje i krave. stajalište s crkv. 'jedno od mesta na putu do pribijanja na krst Isusa Hrista (molitveno mesto na putu križa na Kalvariji)'. — Kod svakog stajališta se zaustavlja i moli. stajan-jna-jno 'ustaljen, nastanjen'. — Ja znam da je tu digod stajan, jel ga često vidim da prolazi našim putom. stajat-jem nesvr. prema stat. — Kazala sam ti da ne staješ prid konje; Zašto da stajem dok ne dođem do lada. stajica ž dem. od staja. stajnjak m 'stajsko đubre'. — Na jesen ćemo da bacimo stajnjak na zemlju. stamanit stamanim svr. 'uništiti, pobiti'. — Bilo je pacova u svinjaku, al sve smo stamanili. stamanjivat-anjivam nesvr. prema stamanit. stan m 1. 'razboj za tkanje'. — Unećemo stan u sobu, pa ću ja ove zime tkat. 2. 'deo košulje od pojasa nadole'. — ispaso je stan, to je znak da je momak za ženidbu. 3. 'mesto gde se boravi, kuća, boravište'. — Nemam ja moj stan, živim u baćinoj kući. stanarica ž 'žena koja je po ustaljenom redu cele nedelje radila oko stoke (v. reduša)'. — Moja je žena ove nedilje stanarica, a tvoja je reduša. stanje s 1. 'položaj u kojem se neko ili nešto nalazi'. — Stanje nas seljaka nije nimalo dobro. 2. 'količina, veličina čega'. — Stanje živine se sasvim smanjilo, kuga je sve odnela. 3. 'mogućnost'. — Ja sam pomogo koliko mi je moje novčano stanje dopuštalo. Izr. bit u blagoslovenom stanju 'biti noseća'; žalosno ~ 'siromaštvo'; ratno ~ 'rat'. stanjit stanjim svr. 'učiniti tankim ili tanjim'. — Nisi tribala toliko stanjit tisto, za ove pogačice je bolje kad je malo deblje. ~ se 'postati tanak ili tanji'. — Džak s brašnom se fain stanjio, moraćemo mlit ovi dana. stanjivat stanjivam nesvr. prema stanjit. ~ se nesv. prema stanjit se. stap m 'drvena okrugla posuda (kao stupa ali na donjem delu šira nego gore na otvoru) u kojoj se od kajmaka pravi, tuče puter'. — Mara nek uzme stap, pa nek utuče skorup.

RICNIK 2.pdf

staranje s gl. im. od starat se. — Dok su sva dica u kući, staranje o svemu je baćina briga. starac starca m 'star čovek'. — Dida su nam pripovidali da su dica kad je on bio mali, svakog starca zamišljali s velikim brkovima i sidom bradom. starački-a-o 'koji se odnosi na stare osobe'. — Nikad nije bio bolesan, umro je od staračke iznemoglosti. starački pril. 'na starački način'. — išo je sa štapicom, starački. starat se-am se nesvr. 'raditi što je potrebno da se osigura normalan život odnosno održavanje ili razvoj koga ili čega'. — Za ilo se nemoj ti starat, to je moja briga. ~ o bolesniku, o kući, poslovima. starešina m 'prvi u nekoj grupi, zajednici'. — U staro vrime Bunjevci su živili u zajednicama, a najstariji je bio starešina. starež m i ž 'iznošene stare stvari'. — Starež smo skupljali u jedan džak, pa smo poklanjali prosjakovima. stari-a-o 'star'. — U snigu je ležo jedan stari čovik. Izr. staro i mlado 'sav narod'. starica ž 'stara žena'. — Prid kućom na siočiću sidila je starica. starit-Im nesvr. 'postajati star'. — Ako oćeš dugo da živiš, onda moraš i starit. ~ se 'ponašati se kao stari ljudi'. — Borme se svakim danom sve većma stari. starkelja m (pogrd. ) od starac. — Di se onaj starkelja uputio med mladež? starost-osti ž 1. 'stanje i osobine onoga koji je star; odmakle godine života, staračko doba'. — Doživio je duboku starost. 2. 'briga'. — To nije tvoja starost kako ću ja živit. Izr. ~ je rđavo oružje; pod ~ 'u vreme starosti'; na starosti je ogledalo života u mladosti! starosvatica ž 'žena starog svata (svedokinja na venčanju sa ženske strane ~ nevestine)'. — Doneli su stolac do kola i onda sam sašla, taki je red da se dvori starosvatica. starovinski-a-o 'koji je iz starog vremena, staromodan'. — U sobi su imali samo dva starovinska kreveta i jedan dolaf. — Ne možem ja didu nagovorit, kad su oni starovinski i nece da čiije za cipele, kažu: u opankama sam se rodio, u opankama ću i umrit. starudija ž v. starež. stas m 'telesna visina, rast, uzrast'. — Bio je fainski momak samo malo niskog stasa. stasat/stasat-am svr. 'odrasti'. — Dok su bili mali, pa mali, a sad stasali i imam tri momka odjedared. stasavat stasavam nesvr. prema stasat. stat stojim nesvr. 1. v. stojat. — Dokleg ću ja ode da stojim? 2. 'stanovati'. — Ćer njim se udala, al neće stat kod svekrove, mladi su oma izašli is kuće. stat stanem svr. 1. 'dići se u stojeći stav'. — Bolest ga je toliko svukla da dugo nije mogo stat na noge. 2. 'stupiti'. — Stao je na avlijska vrata i jedva smo ga uzvali unutra. 3. 'prestati'. — Oko podne kiša je sasvim stala. 4. 'naći mesto, smestiti se'. — Nismo stali u sobu toliko nas je bilo. 5. 'koštati, izneti (o izdacima prilikom kupovine)'. — Stala nas je ta šala baš fain novaca. Izr. jednom nogom ~ u grob 'biti na kraju života'; stani pani 'po svaku cenu'; ~ za zvaničnika 'postati pisar'; ~ kome na rep 'sprečiti ga'; ~ kome na žulj 'pogoditi ga u osetljivo mesto';—rič u grlu 'od iznenađenja ili straha'; ~ na po puta 'ne uraditi nešto do kraja'; ~ na svoje noge 'osamostaliti se'; ~ na čiju stranu 'opredeliti se za koga'; to je da ti pamet stane 'neshvatljivo'. stava ž 'u dva reda složeni snopovi žita pripremljeni za sadevanje krstina'. — Vi snosite u stave, a mi ćemo dit u krstine. staza ž 'uzak pešački put, puteljak'. — Moramo kazat komšijama da ne iđu tudak, napravili su priko žita stazu. Izr. ić utrtom stazom 'držati se isprobanog postupka'. stazica ž dem. od staza. steć stečem i steknem svr. 'postati vlasnik čega, zaraditi, privrediti'. — Sve što sam steko to sam uradio sa ovi moji deset prstivi. Izr. znojem ~ 'napornim radom ostvariti nešto'. ~ pameti 'prenositi mudrost na mlađe'; — Siroma čovik ako za života i ne stekne ništa drugo da ostavi dici, al stekne bar pameti. stegnit stegnem svr. 1. 'čvrsto vezati koga, što'. — Sveži mi maramu i dobro stegni kukalj da se ne odrlši. 2. 'pritisnuti, spopasti (dugovi, nesreće, bolest)'. — Stegli su ga dugovi, pa ne mož da diše. b. 'stisnuti (o zimi, mrazu i sl. )'. — Dok je pado snig, kojekako je bilo, al onda se izvedrilo i stego mraz. 3. 'ukociti'. — Steglo ga je u grlu da nije mogo rič izustit. Izr. steglo me u srcu 'osetio je jak bol'; ~ kaiš 'lišiti se mnogih potreba'; ~ kesu 'škrtariti'; ~ petlju 'skupiti svu snagu'. ~ se 'podvrći se strogoj štednji'. — Moramo se stegnit ako oćemo da priživimo ovu nerodnu godinu. stelažija ž 'polica'. — Napravi mista na gornjoj stelažiji da poslažemo dunc od višanja. stelja ž 'vinski talog'. — Bartule, pa ovo nije više vino, ovo je prava stelja. steljac-ljca m 'kočić na kome stoji vitao kad se suče pređa'. — Učvrsti steljac da se vitlo dobro okreće. stenjat stenjem nesvr. 'ispuštati bolan glas (pod kakvim teretom, od bola ili nevolje)'. — Leži bolesan u krevetu i vazdan plače i stenje.

RICNIK 2.pdf

sterat sterem nesvr. 'prostirati'. — Nemoj sterat košulje, čini mi se da će bit kiše. steščat se-am se svr. 'otežati'. — Kako se ne bi steščala kad mi je nana zdravo bolesna. Nije imo ni kučeta ui mačeta, pa mu se i život steščo. stevna prid. 'bremenita (krava)'. ~ imamo dvi krave, obadve su stevne, zato sad nemamo mlika. stezat (se) stežem (se) nesvr. prema stegnit (se). sticat stičem nesvr. prema steć. stid m 1. 'sram'. — Stid ga je bilo da prizna ocu kako su ga druga dica istukla. 2. bot. vrsta trave, divlja mrkva (postoji verovanje da je cvet ove biljke u davna vremena bio crven, ali da se vremenom, onako kako je opadao stid (moral) ljudi, smanjivao crveno obojeni deo tako da je ostala samo mala crvena tačka na sredini cveta. Stari su nekad svakog leta gledali cvet ove biljke tražeći crvenu boju ~ stidak. Izr. dok je stida biće i svita, kad nestane stida nestaće i svita! stidak stitka m dem. od stid (2. ). stidan-dna-dno 'koji se stidi, sramežljiv'. — Cura je malo stidna kad ode nikog ne pozna. stidit se-im se nesvr. 1. 'sramiti se'. — Stidi se i prid materom. 2. 'ustezati se, ustručavati se'. — Nova mlada se uvik u početku stidila od svakoga. stidljiv-a-o v. stidan. — Nije on stidljiv deran već nije gladan pa zato neće kolača. stidljivo pril. 'sramežljivo'. — U sobi je samo stidljivo zagledo oko sebe. stignit stignem svr. 1. a. 'idući naći se na istom mestu s nekim koji je bio izmakao'. — Zajedno smo pošli, ja sam samo malo sio da se odmorim i nisam ga ni stigo do varoši. b. 'progoneći, dostići nekoga'. — Trojica su potrčali za lopovom, al ga nisu stigli. c. 'izravnati se sa drugim u uspehu, radu, rastu'. — Ako ne ideš, nikad nećeš stignit Josu, on će onda uvik bit višlji od tebe. 2. 'doći, prispeti na određeno mesto'. — Ako vako lagano bidnemo i dalje išli, mi ćemo stignit na vašar kad sve prođe. 3. 'neočekivano zadesiti'. — Dugo ne dolaze, da i(h) nijestigla kaka nevolja usput? 4. a. 'odrasti'. — Šta se vi brinete o ženidbi, još će tušta vrimena proć dok vaš deran ne stigne do pravog momka. b. 'dozreti'. — Jedva sam dočekala da stignu prve trišnje. 5. 'moći učiniti, izvršiti u pravo vreme'. — Nismo stigli da zavrsimo kamaru, pa se bojim da je od ovog pljuska zakisnilo nam žito. Izr. božja te kletva stigla! suza te moja stigla! 'teška kletva'; di stigne 'na svakom mestu'. stinit-ne svr. 'prestati sipati (da se tečnost smiri)'. — Smanji livanje da malo stine. ~ se 'utišati se, smiriti se'. — Ne vidiš da se zapinjušilo pa ne teče, pušti da se stine malo, p onda ćeš napunit bocu. stinjat se-am se svr. 'prestati goreti'. — Niko nije mećo na vatru i stinjala se. stinjit stinjim svr. 'stegnuti'. — Kad pođeš spavat, nemoj utrnit lampaš samo ga stinji. stirat-am svr. 1. 'terajući prisiliti koga da siđe s nekog mesta'. — Jedva smo stirali dicu s trišnje toliko i(h) se popelo pa samo bobaje ko vrepci. 2. 'prisiliti sve da se skupe na jednom mestu'. — Stirali smo sve guske u jedan čopor. stiravat stiravam nesvr. prema stirat. stiskat (se) stiskam (se) nesvr. prema stisnit (se). stiskavat (se) stiskavam (se) nesvr. prema stisnit (se). stisnit stisnem svr. 'učiniti tesnim'. — Stisnila mi je levešku da je ne možem ni zakopčat. ~ se 'stisnuti se na manji prostor'. — Jel smo mi široko natovarili, jel se stisnila kapi. a, pa ne možemo da prođemo. stisnit-nem svr. 1. 'uhvativši stegnuti'. — Uvatio je vola za rogove i stisko ga nu(z) zid. 2. 'osećati neku teškoću'. — Stisnili me u grlu pa da se zagušim. ~ se 1. 'skupiti se, šćućuriti se'. — Pilići su se stisnili pod krila kvočke i samo njim glave vire. 2. 'ograničiti se'. — Valdar smo se stisnili kad nas je sedmoro u jednoj sobi. stišat-am svr. 1. 'učiniti tihim ili tišim'. — Majka je toliko stišala glas da smo je jedva čuli, znali smo da joj je došo kraj. Uzimo sam lik, nado sam se da će bol stišat. 2. 'umiriti, obuzdati'. — Stišajte tu dicu malo, ništa se ne čuje od njeve graje. ~ se 'smiriti se, umiriti se'. — Čim je pao mrak, sve se stišalo. stišavat (se) stišavam (se) nesvr. prema stišat (se). stišnjavat (se) stišnjavam (se) nesvr. prema stisnit (se). stiva ž 'vrsta poroznog minerala od koga se prave lule'. — Didina stiva lula je srebrom okovana i sa višnjovim kamišom. stizat stižem nesvr. prema stić. — Stižu gosti! ~ se 'dolaziti jedan iza drugoga'. — Stižu se oblakovi, oće 1 kiša?! stoc stoca m v. stolica. —Lipe si stoce kupio. stočić m dem. od stoc, stolac. stojat-jim nesvr. 1. 'biti na nogama (o čoveku, životinji)'. — Dokleg ću ja ode stojat? 2. 'nalaziti se (o stvarima)'. — Kuruzi nam još stoje u čardaku, nismo i(h) smrvili; — Staro vino stoji u velikom buretu. 3. 'biti u rđavom ili dobrom stanju'. — Obašo sam žito jutros, sve nam dobro stoji. 4. 'imati cenu, koštati'. — Ova dva konja toliko stoje, da sam za te novce mogo četri

RICNIK 2.pdf

krave kupit. 5. 'boraviti, živeti negde'. — Baba Kliderka stoji u onoj žutoj kući priko puta. 6. 'pristajati, priličiti, odgovarati'. — Zadovoljna sam sa sabovkom kako ti je sašila ruvo, zdravo ti lipo stoji. 7. 'nalaziti se na određenom mestu (o Suncu, Mesecu, zvezdama)'. — Nemoj da mi lažeš da si uranio, kad sam te vidio da si išo kad je sunce već visoko stojalo. 8. 'nalaziti se u kakvom nepromenjenom stanju'. — Već su tri cure stigle jedna drugu, a sve stoje neudate. Izr. ne zna ni glava di mu stoji 'vrlo zaposlen'; ne mož ~ na nogama 'slab je od bolesti'. 2. 'sasvim je pijan'; ~ brez riči, ~ ko kip, ~ ukopan, ~ ko skamenjen 'biti jako zaprepašćen'; — dobar za koga 'garantovati, jamčiti'; ~ ko kamen 'biti čvrst'; ~ ko kost u grlu 'imati veliku smetnju'; ~ ko pokiso 'osećati se osramoćen'; ~ ko saliveno 'savršeno pristajati (o odelu)'; ~ na svojim nogama 'sam se izdržavati'; ~ ko ždralovi 'ponosni'; ne stoji kuća na zemlji već na ženi! stojeći-a-e 'koji je u uspravnom stavu, uspravan'. — Čeko je stojeći na suncu sve dok nije došlo mu rđavo, pa je pao. Izr. dobro ~ 'koji ima dosta imovine'. stojećki pril. 'stojeći, u stojećem stavu'. — Vi nemate stoca, kad me puštate da vam vako stojećki divanim. stoka ž 'marva'. — Ko se bavi ratarstvom mora imat i dosta stoke. Izr. krupna ~ 'konji, krave'; sitna ~ 'svinje, ovce'. stolac stoca m 'stolica'. — Dodaj mi taj stolac da malo sidnem. stotica ž v. stotinjarka. stotina ž 'sto'. — Evo tebi jedna stotina, da imaš novaca kod sebe, al to ne znači da moraš sve potrošit do poslidnjeg dinara. stotinjarka ž 'novčanica od sto dinara'. — Kažu, kad Andrija lumpuje da stotinjarke lete na sve strane. stovarit-im svr. 'skinuti kakav tovar, istovariti'. — Stovari sino s kola, posli ćemo ga unet na tavanac pod naslam. ~ se 'naglo se spustiti na nešto, negde'. — E, Roko, baš se nisi moro stovarit na moj kaput, vidi kako si ga izgužvo. stovarivat-arivam nesvr. prema stovarit (se) stra strava m 'strah'. — Tako me je spopo stra, da sam pomislila da ću se oma srušit. izr. bit u stravu 'bojati se'; ~ me vaća 'plašim se'; ~ božji 'strašno, užasno'; utirat kome ~ u kosti 'silno zaplašiti koga'; ~ Boga 'veoma'. — Stra Boga su vfkali na sokaku. straćit-im svr. 'zaturiti'. — Di si straćio onaj lipi plajbas? 2. 'uludo potrošiti, spiskati'. — Trošio je i rasipo na sve strane, nije virovo da će tako friško straćit sve svoje imanje. stranka ž 'politička organizacija'. — Šta će mi stranka kad me samo onda nađu kad triba za koga vokšovat. straota ž 'strah'. — Vitar je lomio drveće, a cripovi s kuća su letili na sve strane, prava straota od Boga. straovat straujem nesvr. 'strepeti; biti zabrinut'. — Straujem i za čovika, al još većma za ono dvoje mali dice, da i(h) mećava ne zavije. strašan-šna-šno 'koji sadrži u sebi pretnju, koji izaziva osećanje straha, užasan'. — Za nas je maćva bila strašna žena, prava vištica. strašilo s 'čovečji lik ispunjen slamom u starom odelu, radi plašenja ptica'. — Vrane se ne boje ni strašila, toliko i(h) slece na kuruze i sve će sime iščeprkat. strašit-im nesvr. 'zadavati strah, plašiti'. — Nane, Ivan me straši u mraku. ~ se 'bojati se, plašiti se'. — Nije se strašio ničeg i nikog. strašno pril. 'užasno'. — Noćos sam skoro skočio iz kreveta tako sam se uplašio jel sam strašno klapio. strava ž 'veliki strah koji dovodi do fizičke ukočenosti, do zaprepašćenosti'. — Bila sam sama kod kuće i taka me je strava uvatila da se nisam smila pomaknit s mista sve dok baćo nisu došli kući. strčanica ž 'deo kola koji spaja prednju i zadnju osovinu (zadnji deo je obično duži, pa se vidi ispod kola)'. — Uvatiću za strčanicu pa ću sam zanet kola. stresat (se) stresam (se) nesvr. prema strest (se). strest-sem svr. 'naglim pokretom (ruke ili noge) učiniti da nešto spadne sa čega'. — Rukama strese duda da se sve crnilo ispod drveta. ~ se 1. 'uzdrmati se, zatresti se'. — Tako je zalupio vratima da su se cakla stresla. 2. 'zadrhtati celim telom'. — Popio sam fićok nike bisnjače rakije i sav sam se streso. strgnit-nem svr. 'silom skinuti, svući s čega ili koga'. — Zašto si strgo jorgan s mene? stric strica m 'očev brat'. — Ja imam dva strica. stričev-a-o 'koji pripada stricu'. — Ja ću ć na stričevim kolima. stričko m 1. v. striko. — Stričko Tome neće doć u svatove, bolesni su. 2. 'dever (odm. )'. — Stričko su kazali da danas neće jašit na vrancu. stričkov-a-o 'koji pripada stričku'. — Stričkov salaš je udaljen od nas po sata oda. strigan-ana m 'astrahan (krzno)'. — Našem Mići smo kupili šepicu od strigana. strija ž 'streha, nastrešnica'. — Vrepci prave gnjizda pod strijom. striko m odn. stric. — Siitra ćemo ić u goste kod strike.

RICNIK 2.pdf

strina ž 'stričeva žena'. — Strina uvik donese poklone dici. striž m i ž 'gljivicaj plesan koje se hvataju na površini vina'. — Odavno smo naieli bure s vinom, slabo smo ga trošili, pa se uvatio striž. striža ž 'striženje stoke (ovaca)'. — Spremite za sutra makaze, biće striža ovaca. strm-a-o 'koji je nagnut, koji ima oštar nagib ili uspon'. — Mogo bi sać s kola da konji lakše vuku, vidiš da je tune malo strm put. strmo pril. 'sa oštrim padom, nagibom, nadole'. — Kiša svu zemlju odnese z grede, zato što strmo teče. strnika ž 'strnište, strn'. — istiraj svinje na strniku nek pasu. strnit strnem svr. 'ugasiti'. — Poli vodom i strni vatru. ~ se 'ugasiti se'. — Strnio se lampaš, cigurno je nestalo petrolina. strnjika ž v. strnika (So, Bi). strovalit strovalim svr. 'oboriti, srušiti'. — Mora da je mačka strovalila zaklopce sa stelažije. strpat-am svr. 'staviti u nešto zajedno bez kakvog reda, sve ili mnoge potrpati'. — Nemoj da strpaš u šafuner sve jedno priko drugog već sve lipo namisto. ~ se 'nagurati se, natrpati se'. — Strpali ste se svi na jedna kola, a ona druga iđu za vama skoro prazna. strpavat (se) strpavam (se) nesvr. prema strpat (se). strpit se-im se svr. 'imati strpljenja, pomiriti se s nečim teškim, neugodnim'. — Strpi se malo, doćeš na red i ti, samo dok još skupimo koji dinar više. izr. Strpljen spašen 'strpljivost se nagrađuje'. strpljenje s 'sposobnost strpljivog podnošenja nečeg mučnog, neugodnog'. — Najteže je u nevolji sačuvat strpljenje. stručak-čka m dem. od struk (1. ). ~ ubrala sam stručak prvi visibaba. struk m 1. 'stabljika niske biljke'. — Iščupaj mi iz bašče jedno dva struka peršina. 2. 'najuži deo tela između grudi i bedara'. — Bila je tanka u struku, da si je mogo s rukama obavatit. Izr. ruvo u ~ 'odelo (haljina) tesno pripijena u struku'. strunit strunim svr. 'dobiti bolove u želucu (usled skakanja ili naprezanja)'. — Manite se skakanja, strunićete trbuv. ~ se 'dobiti bolove, grčeve u trbuhu usled nekog jakog naprezanja (skakanja ili podizanja teškog tereta)'. — Mora bit da se Solo strunio, pa sam pozvala baba Margu da mu pomogne. strunit-nem svr. 'istruniti'. — Ostavili smo napolju bundeve i sve će nam strunit. strv ž 'razbacane stvari, nered'. — Brže bolje je očo, a iza sebe ostavio strv. stuć/stuć stučem svr. 'udarcima stanjiti neki predmet'. — Kad bi mogo ovaj klin malo stuć. ~ se 'udariti se, povrediti se'. — Stuko sam palac, pa mi je otpo nokat. studeni-noga m 'jedanaesti mesec u godini, novembar'. — Studeni uvik donese sniga. stup stupa m 'stub'. — Najstariji je od dice triba da postane stup u kući, stupac-pca m 1. dem. od stup. — Losko je pao priko stupca. 2. 'jedan od četiri uspravna tanja drveta na saonicama na koja se osianjaju daske'. — Kad stupci popuste lako mož ispast iz sonica. stupčić m dem. od stup, stupac. stupica ž 'drveni okrugao izdubeni sud u kome se tučkom sitne zrnasti plodovi, stupa'. — Istuči u stupici jedno dvi šake ora. stupić-ića m dem. od stup. sturat sturam nesvr. prema sturit. sturit sturim svr. 'gurnuti dole, zbaciti'. — iđi uvedi onog pijanduru unutra, počo je skidat čakčire, taj će i gaće nasrid avlije sturit. stuštit se stuštim se svr. 1. 'zamračiti se; naglo pasti (o kiši)'. — Najdared se smračilo, a kiša se stuštila ko iz kabla da lije. 2. 'naglo i brzo jurnuti'. — Ivan istrča napolje, a Đuka se stušti za njim. stvarat (se) stvaram (se) nesvr. prema stvorit (se)'. — Moja žena uvik štogod stvara u kujni. stvor/stvor stvora m 1. 'živo biće, čovek' — Kaki si ti stvor, kad mrziš druge ljude, a čovik si ko i svi drugi. 2. 'životinja'. — Bojim se miša, a on je tako smišan, mali stvor. Izr. stvora ti (mu, vam itd. ) 'blaža psovka'. stvorenje s 1. 'stvor, živo biće, čovek'. 2. gl. im. od stvorit (se)' — Nije samo čovik božje stvorenje. stvorit stvorim svr. 1. a. rlg. 'učiniti da neko ili nešto postane iz ničega (o Bogu i natprirodnim bićima)'. — Bog je za šest dana stvorio svit. b. 'izraditi, proizvesti'. — Moja žena je pravi majstor u ilu, ti njoj samo štogod spomeni, a ona to začas stvori. Izr. bit ko stvoren za koga 'potpuno odgovarati'. bit stvoren jedan za drugog 'slagati se u svemu'; kako ga je Bog stvorio 'onakav

RICNIK 2.pdf

kakav je po prirodi od rođenja'. ~ se 'pojaviti se, nastati'. — Nisam ni vidio otkud se tu stvorio. stvoritelj m rlg. 'tvorac sveta, Bog'. — Da čiste duše izađeš prid stvoritelja. subata/subota ž 'šesti dan nedelje', dan između petka i nedelje'. Izr. Velika ~ 'dan uoči Uskrsa'. Subatica/Subotica ž 'grad u Vojvodini'. Subačanin/Subotičanin (mn.-ani) m 'čovek iz Subotice'. Subačanka/Subotičanka ž 'ženska osoba iz Subotice'. subaša m 'čuvar polja'. — Subaša pazi samo na njive čiji su vlasnici platili za čuvanje. subašluk m 'teritorija koju čuva jedan subaša'. — Mali mu je subašluk, pa bi tio još jedan. sucki/sucki-a-o 'koji se odnosi na sud i suđenje'. — Sucki troškovi će me upropastit. sučelit sučelim svr. 1. 'postaviti jednoga pred drugoga licem u lice'. — Moram ja vas dvojicu sučelit, jel vako svako za sebe laže. 2. 'nasloniti jedro na drugo, uz drugo'. — Naša dva salaša smo sučelili, samo nas zid razdvaja. ~ se 'stati licem jedan prema drugome'. — Kad smo se sučelili, baš mu nije bilo svedno. sučelice pril. 'nasuprot, kome, čemu, preko puta'. — Sučelice starog salaša saziđali smo nov. sučeljavat (se)-eljavam (se) nesvr. prema sučelit (se). sud suda (mn. sudovi) m 'sudska ustanova'. — Ne daj Bože da s tobom na sud moram. Izr. bit pod sudom 'biti optužen'; božji ~ 'po religioznom verovanju kazna kojom Bog kažnjava za počinjene grehove'; posiidnji (strašni) ~ rlg. 'božji sud ljudima do koga će doći kad nastupi kraj sveta'. sud suda (mn. sudovi i sudi) m 'kućna posuda (staklena, glinena, drvena, metalna ili od porcelana), koja služi da se u nju sipa jelo i da se u njoj kuva'. — Nije meni teško skuvat već što posli triba iza nas deset sude prat. sudat se sudam se nesv. 'često biti na sudu'. — Bać Graco se samo suda, već polak zemlje je moro prodat i podavat prokatorima. sudakat se-am se nesvr. 'tužakati se'. — Kako mu samo ne dosadi toliko se sudakat? sudbina ž 1. 'ono što je po praznovernom shvatanju predodređeno (od neke više sile) da se zbiva sa čovekom i oko njega'. 2. 'okolnosti i uslovi života; ono što nekoga očekuje, budućnost'. — Badavad se otima, kad mu je taka sudbina. sudit sudim nesvr. 'razmatrati nečiju krivicu u sudskom postupku i donositi presudu'. — Šta je zaslužio to će4 dobit, sad mu sude na sudu. ~ se 'imati posla sa sudom radi vođenja spora'. — Ja se za života ni s kim nfsam sudio. Izr. Bog nek mu (njim) sudi 'neka stigne zaslužena kazna'; ko friško sudi friško se i kaje 'brzopletost ima štetne posledice'. sudnji prid. samo u izrazu: ~ dan rlg. 'poslednji dan sveta'. sudoper m 'krpa za pranje posuđa'. — Nemaš bolji sudoper, ovaj se već sasvim iskido. sudovan-vna-vno 'koji miriše na sud u kojem se drži nešto'. — Vino je malo sudovno, osića se na plisnivo bure. suđen-a-o 1. trp. prid. od sudii (se). 2. 'onaj koji je sudbinom određen da postane nekoj ženskoj osobi muž, suđenik'. — Doće i tvoj suđeni ako je rođen. Izr. suđeno neobađeno 'šta je ko zaslužio dobiće'. sukat sučem nesvr. 1. 'upredati u jednu nit (o vuni, pamuku i sl. )'. — Blaško suče tri deblje uzice, pravi štrandžice za amove. 2. 'vrteći ude šavati'. — Kad dida tako dugo suču brkove, cigurno štogod veliko šnotaje. 3. 'zasukivati, posuvraćati (o odeći ili delu odeće)'. — Kako, di sam, evo me, sučem rukave od košulje, oću da vam pomognem nadivat divenice. sukljat-am nesvr. 'snažno izbijati kroz neki otvor'. — Vatra je sukljala kroz pendžere i vrata. sukno s 'vunena tkanina za odevne predmete'. — Bila je obučena u ruvo od crnog sukna. suknja ž 'deo ženske odeće od struka nadole'. — Bile suknje su najčešće šlingovane, a suknje od svile su bile rađene sa zlatom i portom. Izr. držat se suknje 'pokoravat se mišljenju svoje žene ili majke'. suknjaroš m 'onaj koji trči za ženama, ženskaroš'. — Dok je živ on će ostat suknjaroš, to mu je u krvi i gotovo. suknjica ž dem. od suknja. Izr. izvuć se i(z) suknjice 'postati momak, devojka'. sukrvica ž 'gnoj pomešan s krvlju'. — Rana se otvorila i počela je teć sukrvica. sumaglica ž 'laka magla'. — Ne bi tribalo da krećemo đok se ne podigne ova sumaglica. sumanut-a-o 'skoro lud, sulud'. — Najpre je počo vikat, a onda je otrčo iz avlije ko sumanut čovik. sumanuto pril. 'na sumanut način, suludo'. — Dico, nemojte sumanuto trčat po sokaku, mogu vas kaka kola pogazit. sumljat sumljam nesvr. 'imati sumnju u istinitost nečega, sumnjati'. — Ako ti već sada sumljaš u nju, onda zdravo grišiš ako se

RICNIK 2.pdf

oženiš š njom. sumljiv-a-o 'sumnjiv'. — Kad ti je žena sumljiva, što je puštaš u kuću. sumljivo pril. 'sa sumnjom, nepoverljivo'. — išo je i on s nama, al se furtom sumljivo osvrćo natrag. sumno pril. v. sumljivo. — Sumno je ić sam noćom; — Ne da se ja bojim, al kad padne noć, sumno mi je sama bit. sumporača ž 'šibica sa glavom od sumpora'. — Dobra je sumporača, možeš je zapalit o čeg oćeš, ne triba ti škatulja ko za drugu mašinu. sunašce s dem. od sunce. sunce s astr. 'sunce'. — Izr. dok je sunca i miseca 'večito'; zubato ~ 'sunčano hladno vreme'; prija sunca 'pre svanuća, pre zore'; pod našim suncom 'kod nas'; sunca mi! 'zaklinjanje suncem'; ~ ti tvoje (vaše) 'blaža kletva, psovka'; ~ mu božje, kalajisano! 'psovka'; tako me ne ogrijalo — 'u zaklinjanju'. sunčev-a-o 'koji pripada Suncu, koji se odnosi na Sunce'. — Ništa nije tako svitlo ko sunčev sjaj. ~ rađanje, ~ zalazak, ~ žega. sunit sunem svr. 1. 'napasti na koga rečima, grdnjama, prekorima'. — Baćo su digod malo izostali i kad su se pojavili na vrati, nana tako sunu na nji da su se oma istriznili. supor m 'opreka, suprotnost; obično sa predlogom u ~ 'nasuprot, suprotno'. — Zašto ti s bratom Antom u supor iđeš? suprasna prid. (samo u ž. rodu) 'bremenita (o krmači)'. — Samo su mi dvi krmače suprasne. surija ž 'gomila, mnoštvo'. — Gim su čuli da je došo cirkus, surija dice se okupila na vašarištu di je razapeta bila cirkuska šatra. surkovat surkujem svr. 'dati, žrtvovati sa svoje strane, predati, stvoriti (kao svoj poklon, učešće u čemu)'. — Ajde, Bolto, surkuj i ti jedno deset iljada, kad su svi dali da se put opravi, sramota je da ko gazda Čovik izostaneš. surutka ž 'oceđena nakisela tečnost koja ostaje posle spravljanja sira'. — Namišaj mekinja u surutku i napoj prasice. survat se-am se svr. 'naglo pasti, srušiti se'. — Pomago je dodavat crip kad smo pokrfvali salaš i sa zida se survo na ciglje, obadve noge je slomio. susrist-itnem svr. 'naići na nekoga ili nešto, sresti'. — Susrila sam Maru, kaže da joj je majka umrla. ~ se 'sastati se s nekim usput, sresti se'. — Nikad da se susritnem s onim Gezom, obećo je da će nam svirat jedared na skupštini. sustajat/sustajat-jem nesvr. prema sustat. sustanut-a-o 'iznemogao, umoran, posustao'. — Pa ljudi su došli pišce iz varoši, kako možemo tražit od nji da oma počmu radit kad su sustanuti. sustat/sustat-nem svr. 'zamoriti se, posustati'. — Ko ne bi susto kad se po vakoj vrućini radi od ranog jutra do mrklog mraka. sustignit (se)-nem (se) svr. 1. 'idući, trčeći stići do nekog mesta, neke tačke'. — Ti malo požuri, pa ćeš i(h) sustignit prija varoši. 2. 'stići nekoga u razvoju, u uzrastu; izjednačiti se, poravnati se s nekim ko je bio napred i sl. '. — Mlađi brat ga je skoro sustigo po višljini. sustizat (se)-ižem (se) nesvr. prema sustignit (se). suša ž 'dugotrajno vreme bez kiše'. — Ubiće nas ova suša, sve će nam žito izgorit. sušica ž 'tuberkoloza'. — Mladog ga je odnela sušica u grob. sušičav-a-o 'tuberkolozan'. — Žive u vlaznoj sobi, i slabo se rane, pa nije čudo da je cila obitelj sušičava. sušit sušim nesvr. 1. 'činiti suvim (obično nešto vlažno, držeći na vazduhu, suncu ili na zagrejanom mestu)'. — Rano smo oprali košulje, prostrli i(h), pa i već na suncu sušimo. Divenice sušimo u odžaku. 2. 'držati strogi post, postiti'. — Kad sušimo, onda osim vode i kruva drugog nema. ~ se 1. 'postajati suv gubeći vlagu'. — Dugo nije bilo kiše, zemlja se suši, već digdi je počela i pucat. 2. 'mršaviti, slabiti (fig. )'. — ide, nije da ne ide, al zašto se iz dana u dan suši? Izr. grlo mi se suši 'osećati žeđ'. sutra pril. 'sledećeg dana'. — Sutra ćemo ranije ustat. — Da j'e znao šta će sutra čekat, cigurno ne bi došo. Izr. danas jesmo sutra nismo 'svi smo smrtni ljudi'; danas sutra 'pre ili posle'. suv suva suvo 1. a. 'koji ne sadrži vlage, koji nije mokar'. — Košulje su suve, triba i(h) skupit. b. 'koji je bez vode, presušio'. — Na našoj zemlji, prvi do je sasvim suv, moćemo dobro kosit travu. c. 'koji ima malo padavina'. — Jesen nam je bila suva, ne znam oće 1 sve niknit što smo zasijali. 2. a. 'koji n;je svež'. — Nemamo drugog kruva ~ ovaj je zdravo suv. b. 'uveo'. — Ne znam od čeg je lišće na kruški tako suvo? 3. 'omršavio, mršav'. — Šta je s tobom, Đuso, suv si ko da si na dimu sušen? izr. osićat se ko riba na suvom 'vrlo neprijatno'; 'hrana koja nije kuvana'; suvog grla bit 'biti jako žedan'; ~ zlato 1. 'neko, nešto od najveće vrednosti'. 2. 'naziv od milošte (momka, devojke, roditelja detetu i sl. )'; suva pogača (v. pogača). suvača ž v. suvaja. suvaja ž 'mlin u kojem su konji okretalii žrvanj za mlevenje žita'. — Odavno već nema ni jedne suvaje u našem kraju.

RICNIK 2.pdf

suvarak-rka m 1. 'suva grana na drvetu, komad suve grane'. — Evo, nalomio sam ti suvaraka, imaćeš za potpalu vatre. 2. 'neobrano i osušeno grožđe, suvo grožđe'. — Još sam našo malo suvarka u vinogradu, dono sam ga da se zasladimo. suza ž 'bezbojna, slankasta tečnost koju luče žlezde u očnoj duplji'. — Od radosti što mu se rodio sin, suze su same jftekle. Izr. gicat u suzama 'mnogo plakati'; natirat kome suze na oči 'učiniti da neko zaplače'; ku će suza neg na oko 'svoj svome'; lak na suzi 'koji brzo i lako zaplače'. suzica ž dem. od suza. suzit-im nesvr. 'roniti suze od bola, žalosti i sl. plakati'. — Tila bi ja da ne plačem, al kad mi oči same suze. suzit suzim svr. 'učiniti uskim ili užim'. — Tako mi je suzio ruvo da se jedva možem uvuć u njeg, a lipo sam mu na probi kazo da mi je tisno. ~ se 'postati uskim ili užim; smanjiti se'. — Ne znam šta je mojim čizmama, jel su se one suzile, jel su moje noge narasle, tako me stežu da jedva koracam kad I(h) obujem. suždribna prid. (samo u ž rodu) 'koja nosi ždrebe, bremenita (o kobili)'. — Mrkuša je suždribna. svabit svabim svr. 'vabeći skupiti živinu'. — Svabi piliće, podaj njim prikrupe i vode, p onda i(h) zatvori. svaćat-am nesvr. prema svatit. svaćen-a-o 'normalan, razuman, pametan'. — Pa ti, Martine, nisi svaćen, kako si mogo puštit tu mladu curu samu na tako dalek put? svadba ž 'proslava venčanja; venčanje'. — Bice svadba, kako ne bi bila, pa jedinog sina ženimo. svadit-im svr. 'izazvati svađu, omrazu između dva ili više lica, zavaditi'. — Svadi i(h), Bože, da i(h) natučem. ~ se 'zavaditi se, posvadati se'. — Svadila se dica med sobom ni za šta; — Svadili se momci oko cura. svadljiv-a-o 'koji počinje svađu, izazivački'. — Teško je š njom štogod ozbiljno započet kad je ona svadljiva žena. svadljivac-ivca m 'svadljiv čovek'. — Ne tri'ba uvik sve uzet zdravo za gotovo šta drugi kažu, al nemoj da bidneš ni svadljivac. svadljivica ž i m 'svađalica'. — Samo da mi ne dođe ona svadljivica, jel onda nema pogodbe. svađa ž 'žučna, žestoka prepirka'. — Svađa je počela još za večerom. b. 'prekid odnosa zbog sukoba, zavada'. — U svađi je bio s rođenim bratom, pa se nisu zvali u goste. svađat (se)-am (se) nesvr. prema svadit (se). svagdan pril. 'svakodnevno'. — Šta mi Bolto svagdan dolazi sa istim stvarima i samo me tu gnjavi. svakidašnji-a-e 'svakodnevni'. — To je naše svakidašnje ilo. ~ oma ću, samo da obučem svakidašnje ruvo. svalit svalim svr. 1. 'oboriti, srušiti'. — Mačka je skakala po dolafu ] svaula je jednu bocu pa se razbila. — Grša i Šime su se trljali, pa je Grša svalio Šimu u pisak. 2. 'prebaciti na nekoga tuđu krivicu, natovariti'. — Tili su na me da svale svu krivicu, a bilo nas je trojica u krađi trišanja. ~ se 'pasti, srušiti se'. — Svalio nam se stari salaš. — Biž dalje od kola, j'el ako se voz svali na tebe, teško tebi. Izr. svalio mi se kamen sa srca 'osetio sam veliko olakšanje'. svaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema svalit (se). svanit s. ane bezl. 1. 'svitati'. — Svaniće a mi još nismo ni počeli plest uža. 2. 'osloboditi se briga, osetitiolakšanje'. — Znam ja kad će meni svanil, kad umrem. svanuće s 'početak dana, zora'. — Bilo je tako prid svanuće. svanjivat svanjiva bezl. prema svanit. svarđat-am svr. 'na brzinu (ne baš ukusno) skuvati jelo'. — Kad si brze svardala, kad sam te još malo pre vi'dio na ćoši da divaniš sa snaš Marijom. svat m 'učesnik u svadbenoj povorci, gost, na svadbi'. — Svaki svat je dobio perlicu. Izr. stari — 'drugi svedok na venčanju, mladin svedok (prvi je kum, mladoženjin svedok)'. svatica ž 'ženska osoba svat'. — Ne da sam bila svatica već kuma. Izr. starosvatica 'žena drugog svedoka na venćanju ili druga svedokinj'a (prvi je kum i kuma)'. svatit-im svr. 'razumeti'. — Pitam te još jedared, jesi I ti svatio šta sam ti ja kazala? 2. 'ovlaš nešto spojiti'. — Malo sam ti svatila puce, da ne spadne dok kući ne stigneš. 3. 'održati se'. — Toliko zaradimo da kakogod svatimo kraj s krajem. ~ se 'početi čvrsnuti'. — Blato i voda se nisu svatili, onda se ni ne mrzne. svatkovat-ujem nesvr. 'biti u svadbi'. — Nismo svatkovali, ne pazimo se, pa nas nisu zvali u svatove. svatovac-vca m 'svadbena pesma (koja se naročito peva u trenutku kada devojka odlazi iz svoj'e kuće, kao i kada ulazi posle venćanja u mladoženjinu kuću)'. — Svirajte mi jedan svatovac, pa kolo da se malo razdrmamo. svatovi zb. im. 'svadba'. — ićemo u nedilju u svatove kod strica Miće.

RICNIK 2.pdf

svatovski/svatovski-a-o 'koji se odnosi na svatove, koji pripada svatovima'. — Bila je velika svatovska šatra za dvi stotine čeljadi. svatovski/svatovski pril. 'na svatovski način'. — Tri dana smo tirali kera pravo svatovski i lipo. svažat svažem nesvr. v. svozit. — Svažaje drva i(z) šume. svečan-a-o 'koji se odnosi na svetkovine, praznični'. — Danas ćeš obuć svečano ruvo. svečano pril. 'na svečan način, praznično'. — Kad već dođe prid sam Božić, tako se niki svečano osićamo. svećenik-ika m 'sveštenik'. — Didi je zdravo rđavo, tribalo bi zvat svećenika da ga ispovidi. svedno pril. 'svejedno'. — Bilo bi meni svedno da su i mene zvali, al vako nije. Svedno ću i ja da odem, pa kako mi bidne. svekar svekra/svekra m 'muževljev otac'. — Svekar kara, a svekrova prigovara. svekrova ž 'muževljeva mati'. — Svekrova ćer kara, a snaji prigovara. svekrov/svekrov-a-o 'koji pripada svekru'. — Svekrova rič se morala poštivat u kući. svekrovin-a-o 'koji pripada svekrvi'. — Svekrovin jezik baš nije uvik pogodan za snaju. svemoguć-a-e 1. 'koji sve može, svemoćan'. — Uzeli smo mi i prokatora, al prid sudom nije ni prokator svemoguć. 2. m 'Bog'. — Šta možemo, svi smo mi u rukama Svemogućeg. svenit svene(m) svr. 1. 'prestati zeleneti, sasušiti se (o biljci i njenim delovima)'. — Zbog ranog mraza ruže su svenile. 2. 'izgubiti svežinu, fizički oslabiti, oronuti'. — Prizdravio jeste, al je zdravo svenio i oslabio. svesrdan-dna-dno 'koji se čiri od sveg srca, veoma srdačan'. — Njeva kuća je bila uvik puna gostivi, a svaki doček je bio svesrdan i nasmijana lica. svesrdno pril. 'na svesrdan način'. — Ništa joj nije bilo teško, ako je tribalo u polju, ako je tribalo u kući, sve je svesrdno radila. svest svezem svr. 'vozeći dopremiti, skupiti'. — Sprezali smo s komšijom pa smo za dva dana sve žito svezli i sadili u kamare. sveštenjak m 'vešt i lukav čovek, prepredenjak'. — Da da se zagledala kad je baš na tog sveštenjaka natrevila. svet sveta sveto 1. rlg. a. 'atribut uz imena svetitelja'. b. 'koji je predmet verskog kulta; koji je u vezi sa crkvom i bogosluženjem: ~ grob, ~ majka, crkva, ~ misa'; c. 'na koga je posvećenjem prenet božji blagoslov i čudotvorna moć: ~ pričest, ~ krizma'. 2. m 'svetitelj, svetac'. — Koji je danas Svet, to ćemo ime dat našem malom sinu. Izr. ~ knjiga 'molitvenik' ~ slika, prilika 'ikona'; Svi sveti 'katolički praznik 1. 11. 'Sveti Matija led razbija 'praznik 24. 3'; Sveta Kata snig za vrata 'praznik 25. 10. '; Sveti otac 'Papa'; Svete pisme pivat. svetac sveca m 1. rlg. 'svetitelj'. — Svaki svetac sebi ruke drži. 2. 'praznik, blagdan'. — Sutra je veliki svetac, necemo ništa radit. Izr. Sveca mu, sveca ti tvog 'psovka'. svetica ž 1. 'žena svetac, svetiteljka'. — Lice joj je ko u kake svetice. 2. 'pritvoma ženska osoba koja se pravi skromnom i povučenom (ir. )'. — Al bi volio da se ja dočepam take svetice. svetit svetim nesvr. 1. 'vršiti nad nečim crkveni obred posvećenja: ~ vodu, ~ jelo o Uskrsu'. — Danas ćemo svetit nov salaš. 2. 'slaviti'. — Ne radimo, svetimo danas. v. po ~. ~ se (kome) 'kažnjavati nekoga iz osvete'. — Neću se ja njemu svetit, nek mu Bog sudi. svetnjača ž 'posudica od porculana, koja visi na zidu u sobi, blizu vrata, u kojoj se nalazi "sveta" vodica'. — U staro vrime kogod je ušo u sobu, umočio je ruku u svetnjaču i prikrstio se, pa tek onda prišo i sio za astal. svezan-a-o 1. trp. prid. od svezat. 2. 'koji se teško snalazi, spleten u govoru, nespretan'.. ~ oće on i zna, al je svezan kad sam štogod triba da uradi. svezat svežem svr. 1. 'sastaviti vezu i učvrstiti je čvorom'. — Svezo sam konja za kola; — Svezo sam ti bućur i možeš krenit. 2. 'stegnuti nekome ruku užetom, lancem okovima i sl. '. — Ja sam vidio da su ga žandari svezali i onda su ga prid konjima tirali. 3. a. 'stegnuti otvor nekom vezom'. — Nisu dobro svezani džakovi. b. 'pričvrstiti čvorom, maramu, zavoj i s L'. — Svezala je maramu na dva kuklja. ~ se 'samoga sebe sputati kakvom vezom'. — Svezo sam _se za tebe i to mi je baš dosta za života; — eno ča Nikola se opet naljosko i svezo se za drvo. svezivat (se) svezivam (se) nesvr. prema svezat (se). svežanj-žnja m 'više predmeta obavijenih zajedno ili pričvršćenih jednom vezom, zavežljaj, bala, smotuljak'. — Dono sam ti jedan svežanj mladog luka; — Baci koji svežanj kuružne prid krave. svibanj-bnja m 'peti mesec u godini, maj'. svicki/svicki-a-o 'koji obuhvata ceo svet ili veći deo'. — Ja sam priživio dva svi'cka rata i meni je zdravo dosta ratovanja. b. 'koji je proputovao mnoge zemlje, koji đobro poznaje svet'. — SIušo sam ga niki dan kako pripovida i meni se učinilo da je on svicki čovik. svića ž 'šipka valjkastog oblika od voska, loja, parafina i sl. s provučenim fitiljom kroz sredinu koja služi za osvetljenje'. — Mi smo bili blidi, baš ko i mrtac koga su obasjavale sviće. Izr. vidit sto ~ 'videti svetlace pred očima (obično od udarca glavom u

RICNIK 2.pdf

nešto)'; ledena — 'kapljanica sa strehe'; prav ko ~ 'potpuno uspravan'. svićanje s gl. im. od svićat. — Liti se ustaje prija svićanja. svićat sviće bezl. 'svanjivati'. — Počelo je svićat još dok smo bili na salašu; — Sviće, moramo požurit ako misllmo da prvi bidnemo. svićica ž 1. dem. od svića. 2. 'dug i tanak komad leda koji se nahvata na predmete sa kojeg kaplje voda'. — Na ambetušu su visile svićice ko dugački zubi. svidit se-im se svr. 'dopasti se'. — Koja se njemu svidi, ta njega neće. svidok-oka m 1. 'onaj koji je prisustvovao nekom događaju, onaj koji može potvrditi istinitost nečega'. — Šta mi ko mož, tamo nije bilo svidoka; — Pozvan sam za svidoka na sud. 2. 'kum i stari svat prilikom sklapanja braka'. — Mi smo ti čvrsti svidoci na vinčanju i nema više raskida. svidočit svidočim nesvr. 'davati izjavu o nekome ili nečemu kao svedok'. — Ja sam vidio kako se dogodilo, pa ako me pozovu zašto ne bi svidočio. sviđat se sviđam se nesvr. prema svidit se'. — Ništa mu se ne sviđa što mu dam za ilo, samo zanoveta. svijat svijam svr. 'naterati, prisiliti koga da siđe odozgo dole'. — iđi svijaj Luju s trišnje, ne zna šta je dosta, pa će se priist. svila ž 1. 'tkanina izrađena od upredenog konca svilene bube'. — Kupili smo pet meteri bile svile i šest meteri svile na grane. 2. 'haljina od svile'. — Kaka mi je to cura koja i priko nedilje svilu oblači. 3. 'tanka vlakna koja u jesen po lepom vremenu lete u vazduhu kao paučina'. — Puno svile leti, biće dugačko babačko lito. 4. 'biljna vlakna na vrhu klipa kukuruza'. — Kad je na kuruzu lipa svila onda je i klip dobar. Izr. nosit svilu i kadivu 'živeti bogato'; ~ s portom 'opšivena sa zlatnim gajtanom'; ~ od nevidlš na nemariš grane svila sa utkanim somotskim šarama (u osnovu tkanine)'; atleska — 'teška svila'. svilen-a-o a. 'koji je načinjen od svile'. — Stana je dobila svileno ruvo, a Mićo svileni prusluk sa zlatnim granama. b. 'koji je kao od svile, mekan poput svile'. ~ ima dagačku crnu i svilenu kosu. svinče s v. svinjče. svinjak-aka m 'mesto gde se drže svinje, svinjac'. — Smraćlva se, triba utirat svinje u svinjak. svinjar-ara m 'onaj koji čuva i napasa svinje'. — Godinama sam bio svinjar priko lita. svinjarov-a-o 'koji se odnosi na svinjara, koji pripada svinjaru'. — I svinji su poznavali svinjarov bič, čim on pukne š njim, oni sami krenu. svinjaruša ž 'ženska osoba svinjar, svinjarica'. — Ja sam svinjaruša al me dika zove garavuša (nar. ). svinjče svinjčeta s (mn. svinji) 'svinja'. — Danas sam utovario tri debela svinjčeta. Izr. poljski svinji 'koji nisu u tovu'. svinjski-a-o 'koji se odnosi na svinje, koji pripada svinjama, koji je od svinje'. — Nismo ostavili ni deku svinjskog sala, sve smo istopili u mast. svinjski pril. 'kao svinja, gadno, odvratno'. — Taj Lozija se svinjski ponaša. svirac-rca m 'onaj koji svira na nekom instrumeatu'. — Dopratio se kući: on naprid u jednlm karucama, za njim puna kola sviraca. svirat sviram nesvr. 1. 'proizvoditi tonove na nekom muzičkom instrumentu'. — Moj dida su svirali u gajde, baćo još i danas sviraje u vrulu, a ja baš ni' u šta ne sviram. 2. 'proizvoditi zvuke slične zavijanju, pištanju (o crevima i dr. )'. — Kad će već ta užna, criva mi sviraje od gladi. Izr. igrat kako drugi svira 'činiti ono što drugi hoće'. svircov-a-o 'ono koje pripada svircu'. — To je svircovo dite, tamo što sidi na klupici'. svirčev-a-o 'koji pripada svircu'. — Svirčeva košulja je sva mokra. svirka ž 'sviranje, muzika'. — Kad čujem svirku, a u meni sve ništa zaigra. svisnit-nem svr. 'umreti od žalosti, bola, od jakog duševnog uzbuđenja, telesnog napora i sl. '. — Mislio sam da ću svisnit od vrućine, a nisam tio da se manem dok sve ne ugarim. svit m 'savet'. — Al mu Mara taki svi't dala... svit m 'svet'. — Svit je velik, a ljudi su u njemu mali i nesložni. Izr. bižat u ~ 'odlaziti od kuće u tuđe krajeve'; bili ~ 'nepoznati, tuđi krajevi'; vidit svita 'proputovati po raznim zemljama'; daleko od svita 'u zabačenom kraju'; dva svita 'dva različita shvatanja'; dok je svita i vika 'za večna vremena'; donet na — 'roditi'; 'doć na ~ roditi se'; začepit svitu usta 'ućutkati okolinu'; izać na ~ 'pojaviti se'; otisnit se u bili ² 'poći neznano kud'; izvan svita 'izdvajajući se od drugih'; mrzi sav ~ 'mrzi svakoga'; na kraju svita 'negde daleko'; na mlađima ~ ostaje 'mladima pripada budućnost'; okrenio mi se cio ~ 'neprijatno sam se iznenadio'; otić na drugi — 'umreti'; smak svita 'propast zemaljske kugle i svega na njoj'; široki — 'ogromno zemaljsko prostranstvo'; — ćuti ko da ni'kom jezik u ustima izraso nije 'strahovlada'; ~ nije stvoren samo za jednog čovika 'na znanje sebičnjacima'. svitina ž 'velika masa sveta'. — Tolika je svitina bila na proštenju, Margo, da sam jedva došla do šatre da kupim dici šećera.

RICNIK 2.pdf

svitlat-am nesvr. 'čistiti do sjaja'. — Svitlala sam brave na vratima. Izr. svitla pete 'sprema se za ples'. svitlit-lim aesvr. 'sijati, bleštati'. — Svitli ovaj tvoj lampaš, vidi se ko na danu. ~ se povr. — Nosio je stari, izlizani kaput, a rukavi i leđa su se svitlila ko da i(h) kogod uglanco. svitlo s 1. 'svetlost, sjaj'. — Zalazi sunce i gubi se svitlo. 2. 'svetiljka, svetlosni izvor'. — Marija, iđi naprid pa upali svitlo da vidimo uć. svitovat (se)-ujem (se) nesvr. 'savetovat (se)'. — Dicu triba svitovat dok su mala, posli je kasno. svitovni/svitovni-a-o 'koji nije duhovni; narodni'. — Mi smo svi svitovni ljudi, al ne bi tribalo zato ni dušu zanemarit. svlačit svlačim nesvr. prema svuć (se). svladat svladam svr. 1. v. savladat. — Nosi dite da legne, ne vidiš da će ga san svladat. 2. 'obuzdati, suzbiti'. — Nije mogo da se svlada i prid didom se smijo, pa je zaradio batine. 3. 'naučiti, izučiti'. — Naš Miško je već svlado kovački zanat. svod svoda m 1. 'deo građevine svedenog oblika koji prekriva neki prostor i oslanja se na ivične zidove'. — Podrum je bio pravljen na svodove. 2. (obično s atributom: nebeski) 'nebo koje daje utisak svedenog na luk'. — Kad smo pogledali nebeski svod bio je pun zvizda. svojski-a-o 'koji je kako treba, valjan, žestok'. — Bio je to svojski rad, ni'ko se nije izvlačio i zato smo ga na vrime uradili. svojski pril. 'dobro, valjano'. — E pa, Baćo, ja sam se svojski latio učenja i završio sam za doktora. svojta ž 'rodbina, srodnici'. — To je tvoja svojta, ženo, red je da i(h) dočekaš kako dolikuje rodu. svoljan-ljna-ljno 'raspoložen, spreman'. — Ta kako ne bi bila svoljna kad se udaje za svog momka. svozit svozim nesvr. prema svest. svr predl. 'iznad, povrh, više'. — Ta šumica je svr naše zemlje. Izr. ~ godine 'poslednji dan u godini'. — Čestltamo vam svr godine! svrabež m 'kožna bolest, svrab scabies'. — Napo ga je niki svrabež po tilu, pa je osto kod kuće. svraćat-am nesvr. prema svratit. svratit svratim svr. 1. 'navratiti, svrnuti'. — Ako se vako produži, moja mijana će propast, već dvi nedilje mi nije niko svratio. 2. 'pozvati nekoga u kuću'. — Kad te nanese put na našu stranu, svrati malo kod nas, pokazaću ti novo ruvo naše Cilike. svrbit-i bezl. 'imati osećaj svraba'. — Kad su mu kazali cinu za nova kola, on se oma počešo po glavi, mada ga nije svrbila. Izr. svaki se češe di ga svrbi, 'svako ima svoju brigu'; svrbl me nos 'znak da ću se nešto ljutiti'; svrbe me dlanovi 'biće novaca'; svrbe ga leđa 'traži batine'; svrbio ga jezik 'izbrbljao se'. svrpčat-am svr. 'labavo ušiti'. — Kako si to svrpčala, otpašće mi puce čim prviput zakopčam kaput. svršavat (se) svršavam (se) nesvr. prema svršit (se). svršen-a-o 1. trp. prid. od svršit (se). 2. 'koji je završio kakvu školu i dobio neko zvanje: ~ doktor, ~ prokator'. — On je svršen popo, već davno je reko misu. 3. 'koji je postao zreo, izgrađen'. — Si'ćam ga se još ko malog derana, a on je sad svršen momak. svršit svršim svrš. 1. 'dovršiti, završiti'. — Nije dobro ni svršio užnu već je istrčo u sigranje; Dobro je učio al nije svršio za indžilira, došo je na salaš; Svršili smo sav poso, sad se možemo malo odmarat. 2. 'umreti'. — Čula sam da je snaš Kata svrsila svoje. ~ se 'dospeti do kraja, završiti se'. — Svršila se i današnja hajka na zecove. svuć/svuć svučem svr. 1. 'skinuti (odeću, obuću i sl. )'. — Taki je bio umoran da je zaboravio čorape svuć i lego je u njima. 2. 'vukući skinuti, spustiti sa visoka'. — Svuci mi onu gornju granu, ja ne možem da je dovatim, a tamo su najlipče trišnje. Izr. svuć krevet 'promeniti posteljinu'. ~ se 'skinuti sa sebe (odeću)'. ~ oćeš li se već jedared svuć, samo tebe čekam da legneš, pa da utinem lampaš. svud pril. 'na sve strane, svugde'. — Svud smo ga tražili, nigdi ga nema. svudak pril. v. svud. — Ko j to vidio, svudak napravit staze po žitu. svudan pril. v. svud. Izr. Svudan prođi opet kući dođi.

RICNIK 2.pdf

Š šacovat šacujem svr. i nesvr. 'ceniti, procenjivati'. — Šta nako šacuješ, koliki mogu bit moji ranjeniki teški? šačica ž 1. dem. od šaka. 2. 'mala količina čega, mali broj čega. ' — Šta će ti dva džaka za tu šačicu grava? šafar m 'skitnica'. — On se samo pravi da traži poso, a svi ga znadu da je neradnik i šafar. šafranika ž bot. 'biljka i začin od ove biljke, Carthamus tinctorius. ' — Metni malo i šafranike u čorbu. šafuner m 'jednokrilni orman. ' ~ odnela je ona u štafir i jedan šafuner. šajkača ž 'vojnička kapa u bivšoj srpskoj i jugoslovenskoj vojsci. šaka ž 1. 'deo ruke od zglavka do vrha prstiju, manus'. — Stisni tu šaku. — Otvori šaku da vidim šta skrivaš u njoj? 2. 'količina nečega što može stati u stisnutu šaku'. — Ne triba mi više od jedne šake šećera. 3. 'mala količina'. — Valdar ti nije teško da sabereš tu šaku trišanja? Izr. golim šakama 'nenaoružan', davat i šakom i kapom 'izdašno'; past šaka 'dobiti batina od nekoga'; ~ duše 'slabašan'; što možeš prstom, nemoj cilom šakom! šakački pril. 'šakom'. — Šakački ti njega po nosu. šakat-a-o 'koji ima velike šake'. — Nisam ja toliko šakat da možem s jednom rukom to sve ponet. šakat se / šakat se-am se nesvr. 'tući se šakama'. — iđi razvadi onu našu dvojicu, šakaje se. šaketina ž augm. i pogrd. od čaka. — Ima šaketinu ko lopata za kruv. šala ž 'dosetka, duhovita reč'. — Teško je bilo razabrat jel divani ozblljno jel je šala. Izr. brez šale 'ozbiljan razgovor'; ni mu je do šale 'nije raspoložen (za šalu)'; zamećat, tirat šalu 'ialiti se'; ko od šale 'lako, bez muke'; ne znat za šalu 'ne voli da se šali'; nema tu šale 'to je ozbiljna stvar'; primit za šalu 'uzeti neozbiljno'; udarit u šalu 'početi se šaliti'; šalu na stranu 'govorimo ozbiljno'; šale bogataša uvik su smišne! šalabazat-abazam nesvr. 'govoriti bez smisla'. — Zdrav čitav čovik, a dođe tu med mladež pa samo šalabaza. šalaj 'pripev u bećarskim pesmama — šalajdanima'. — Šalaj, diko, pa šalaj, udaću se u Žabalj (nar. ). šalajđan m 'vrsta pesme u kojoj je na kraju reč: šalaj'. — Zelen ora debo lad, blago onom ko je mlad, blago onom ko se voli, srce ga ne boli — šalaj! (nar. ). šalango(v)-ova m 'ukras od kože (na paradnim amovima i na dugačkom biču stočara)'. ~ imam šalangov od žute kože. ĸ mađ. sallang. šale pril. 'doista'. — Šale neće doć osim kad bidne moro. šalit se-im se nesvr. 'praviti šale'. — Baćo se nikad nisu s nama šalili. 2. 'usuđivati se, izvrgavati se opasnosti'. — S puškom se nije šalit. Izr. ne šali se s glavom 'to nipošto ne čini'. šalukatre ž mn. 'od drveta ili gvožđa rešetkasti zatvarači prozora (izvana), žaluzine'. — Čini mi se da se sprema nika oluja, triba zatvorit šalukatre na penžerima. šaljiv-a-o 'koj'i pravi šale'. — Njega svi vole u društvu, jel je zdravo šaljiv momak. šaljivdžija m 'šaljiv čovek, šaljivčina'. — Ljudi znadu da je on šaljivdžija pa ga nikad ne drže za ozbiljnog čovika. šaljivo pril. 'na šaljiv način, šaleći se'. — Samo što je oči otvorio, već se šaljivo smije. šamedla ž 'drvena stoličica, niska u obliku klupice bez naslona, na sredini ima prorez za hvatanje rukom pri nošenju, šamla'. — Prid veče kad zaladi, ljudi iznesu mali astal i šamedle, pa se kartaje na sokaku. šamedlica ž dem. od šamedla, mala šamedla'. šanac m. 1. 'opkop, jarak'. — Šanac pored puta je skupljo vodu, pa se put dulje održavo. 2. 'dubok rov (odbrana oko grada, tvrđave)'. — Oko stare tvrđave di je crkva, bio je iskopan šanac i napunjen vodom. šanadan-dna-dno 'manjkav, pod manom'. — Kikad nisam saznala šta je, al kažu da je štogod cura šanadna u noge. šančić / šančić m dem. od šanac. — Šta je, Ante, ne smiš da priskočiš ni taj šančić? šantat-am nesvr. 'ćopati, šepati'. — Jedva se deran šantajući dovuko do kola. šantav-a-o 'hrom, šepav'. — Pulin je šantav na pridnju nogu, kogod ga je udario batinom po nogi i ošanto. šantikat-am nesvr. 'pomalo ćopati, šantucati'. — Nije to ništa, malo se ubovo, pa sad šantika.

RICNIK 2.pdf

šantucat-am nesvr. 'pomalo šantati'. — Skinili su Stipi gips s nofee, al još iđe s batinom i pomalo šantuca. šapćat šapćem nesvr. 'govoriti šapatom, šaputati'. — Divani na glas, šta mi tu šapćeš ko da ie to nika tajna. šapljat šapljem nesvr. 'šaptati'. — Ne razumim šta divane, jel obadvoje šaplju. šupnit-nem svr. 'izgovoriti šapatom'. — Dođi samo vamo da ti šapnem štogod. šara ž i m 'ime raznim domaćim šarenim životinjama'. — Di ti je krmača šara? šara ž 'crtež (obično u boji) izvezen na tkanini, urezan u metalu, drvetu i sl. radi ukrasa'. ² Baš je lipa ta šara na marami. šarac m 'šareni konj'. — Ti pojiš tvog šarca pivom, ko Kraljević Marko njegovog vinom. šarage pl. t. 'prednji i zadnji deo (samostalan) na zaprežnim kolima, koji je privezan lancima za stranice; stražnji deo kola'. — Pazite da ne izgubite Miška kad ste ga sili u šarage. šaranac-nca m 'vrsta pesme (u desetercu poput bećarca)'. — Svirajte mi svirci šaranac, nek se znade da sam ja pijanac (nar. ). ' šarat šaram nesvr. 1. 'ukrašavati šarama (obično bojom)'. — Šarala sam samo sobu; — Šarala sam jaja za Uskrs. 2. 'biti neveran u ljubavi, u braku'. ~ ima ona dobrog čovika pa zato i šara pored njeg. ~ se 1. 'počinjati zreti (o grožđu)'. — Kadarka je počela da se šara, ako vako vrime potraje, friško će sazrijat. 2. 'sedeti'. — Jel od briga jel od starosti, al našem se baći šara kosa. šaren-a-o 'kojije od više boja, raznobojan'. — Krava nam je otelila lipo šareno tele. šarenilo s 'šareno rublje'. — Prvo ćemo prat bilo a šarenilo ćemo ostavit za kraj. šareno pril. 'raznobojno'. — Voli da tira modu al nikad se ne nosi šareno. šargaripa ž 'mrkva'. — Ova šargaripa je zdravo slatka. šarka ž 'gvozdeni okov pomoću koga su pričvršćeni za okvir vrata, prozorska krila, poklopac na kutiji i sl. — Podmaži te šarke na vratima da ne škripe tako. šarov-ova m 'šareni pas'. — Ne dam ja mog šarova za tvoja tri pulina. šarovit-a-o 'nepouzdan, sumnjiv'. — Šarovito je vrime, bojim se da će nas kiša polit. šarulja ž 'šarena krava, ovca ili neka druga šarena životinja'. — Znaš li ti da ona moja šarulja daje više od dvaest litara mlika. šaš šaša m 'vrsta šaša, bot. Carex, C. acutoformis'. — Šaš je u dolu bio visok da se čovik nije vidio iz njeg. šašav-a _-o 'umno poremećen, budalast, luckast'. — On se samo pravi da je šašav. šašavko m 'šašav čovek, budala'. ² Onaj moj šašavko svakom viruje. šašavo pril. 'na šašav način, ludo'. — Šašavo je počelo, valdar će se dobro završit. šaška ž zool. 'skakavci Pachytilis migratorius'. Izr. gladni ko šaške 'suviše gladni (koji sve jedu čega se domognu)'. — Nakuvala sam ja dosta, jel kad stigne ova moja šaška, sve će to nestat. šatra ž 'šator'. — Jedva su nam svati stali u dvi šatre, toliki su nam svatovi bili veliki. šatrica ž dem. od šatra. — Veliki svatovi a mala šatrica. šav šava (mn. šavovi) m 'linija po kojoj se šije, spoj dva sašivena komada tkanine ili kože'. — To je tako sašila da je od sami šavova. šavolj m 1. 'drveni sud za vodu (razne veličine)'. — Sipaj u šavolj vruće vode, oću da na parim noge. 2. 'drvena kaca za kupus'. — Evice, peri noge, pa ćeš gazit kupus u šavolju, ostavljaćemo za zimu. šavoljčić m 'mali škaf za vodu, dem. od šavolj'. šavoljić m dem. od šavolj. ščeljavat se ščeljavam se nesvr. 'sučeljavati se'. — Naše dvi kuće se ščeljavaje. ščepat-am svr. 'brzim pokretom iznenada čvrsto uhvatiti, snažno stegnuti, zgrabiti'. — Ne bi ja to sad znao da kažem, al me je tako odjedared ščepo. — Ona je prva ščepala loptu, a ja nisam tio otimat. šećer m 'prerađevina od šećerne repe koja služi za zaslađivanje'. — Triba šporovat šećer. izr. krištalj ~ 'šecer u kristalu'; pra ~ 'šećer u prahu'; med i ~ 'veoma blage naravi'. šećerat-am nesvr. 'sladiti šećerom'. — Ja većma volim pogaču kad je ne šećeraš. šećkat (se)-am (se) nesvr. dem. prema šetat (se). — Zašto se već toliko šećka snaš Roza isprid naše kapije?

RICNIK 2.pdf

šedit šedim 'stajati, dubiti na glavi'. — Možeš i šedit na glavi, al neceš sa mnom ić i gotovo. šegrcki-a-o 'koji je kao šegrt'. — Šegrcki zanat nije bio lak, a zarada nikaka. Izr. šegrcka škula 'škola učenika u privredi'. šegrt m 'učenik u određenom zanatu'. — Kaki si šegrt teško da će od tebe postat kadgod kalfa. Izr. nije mu ni šegrt 'nije mu dorastao'. šegrtarija ž zb. 'grupa učenika u privredi'. — Kad šegrtarija krene sokakom, onda je bolje digod se sklonit dok ne prođu. šegrtovat-ujem nesvr. 'učiti zanat kao šegrt'. — Šegrtovo sam četri godine. šenflik m 'bodljikavo šiblje (obično živa ograda)'. — Kroz šenflik se ni pile ne voli provlačit jel se bode. šenica ž 'pšenica'. — Šenica je isklasala. šenit-i(m) nesvr. 'mirno stajati i čekati (obično o psu kad stoji na dve noge). — Ajde lipo šeni pa ćeš dobit mesance. šenit šenem svr. 'pomeriti pameću, poludeti'. — Siroma, od silnog pića šenio je sasvim. šenut-a-o 'budalast, luckast'. — Deran jeste pošten al ko da je malo šenut. šepat-am nesvr. 'šantati, ćopati'. — Šepa on tako još od rođenja. šepav-a-o 'koji šepa, šantav'. — Di će s nama ta šepava žena? šeperje s 'donji deo metle (kojim se mete)'. — Istrošilo se šeperje na metli, moraćemo svezat novu metlu. šep(i)ca ž 'šubara od krzna'. — Šepicu od strigana je natuko na oči. šepurit se šepurim se nesvr. 'oholiti se, razmetati se, praviti se važan'. — Šepuri se ko naduveni pućak. šeputka ž 'donji gvozdeni deo levče (natiče se na osovinu točka)'. — Šeputka na jednoj livči se prokinila, moraćemo je nanovo okovat. šerba / šerba ž 'noćni sud'. — Metni dite prija spavanja na šerbu. šerbica ž dem od šerba. — Za noć metni šerbicu ispod kreveta, znaš da će tribat maloj curici. šervanjit šervanjim nesvr. 'besposleno se okolo vrteti, oklevati (oko nekog posla)'. — Kaži Bolti da ne šervanji tamo vamo, već nek iđe pomoć Stipanu kuružnu vozit. šešir-ira m 'deo odeće koji pokriva glavu'. — iđe Jašan, šešir nakrivio, cigurno je malo trgnio. šeširdžija m 'izrađivač i prodavac šešira.-Od mene bi sve šeširdžija propale, jel ja uvik nosim šepicu. šeširetina m augm. od šešir. — Natuko je šeširetinu na oči, pa misli da se sakrije od svita. šeširić m 1. 'vrsta peciva (kolač sa pekmezom savijen u kiflice)'. — Jednako volim lakumiće i šeširiće. 2. 'mali šešir, dem. od šešir'. šetalica ž 'klatno na zidnom satu'. — Malo nam kasne sate, triba podignit šetalicu. šećat (se) šetam (se) nesvr. 'hodati laganim korakom radi odmora i razonode'. — Ako se šetam s tobom, još nisam kazala da te i volim. šetnja ž 'lagani hod ili vožnja radi odmora i razonode'. — Šta mi divaniš da si bio u šetnji, ko još u ovo doba noći iđe u šetnju?! ševa ž zool. 'mala poljska ptica pevačica Alauda'. — Ševe uvik rano ujtru pivaje. Izr. pečena ~; čeka da mu padne pečena ~ s neba 'ne voli da radi'. ševast-a-o u izr. ševasta mu glava 'neraspoložen, nakrivo nasađen'. ševeljat-am nesvr. 'teturati se, krivudavo ići'. — Točak ševelja kad obruč popušti, šezlon-ona m 'otoman'. — Nana su najčešće volili da spavaje na šezlonu. šiba ž 1. 'prut, palica'. — Učitelj je često držao šibu u rukama. 2. 'udarac prutom, palicom'. — Borme sam danas primio od ucitelja pet šiba po dlanu. 3. 'šipka na đermu o kojoj visi kabao'. — izgleda da je u bunaru sve manje vode, moraćemo produžit šibu. šibari pl. t. v. mladenci (1). — Na šibare se šibaje stariji da bi se dica sačuvala. šibat-am nesvr. 'tući šibom'. — Zašto šibaš te konje kad vidiš da su kola zapala i da i(h) sami ne mogu izvuć. 2. 'udarati pod naletom vetra (o kiši); duvati u snažnim naletima (o vetru)'. — Kiša je šibala po vratima ko da je kogod bubo u nji. šiblje s zb. im. od šib, šikara'. — Upo sam u šiblje i sav sam se izgrebo. šibnit-nem svr. 'udariti šibom'. — Ako te šibnem po ušima.

RICNIK 2.pdf

šic! uzv. kojim se teraju mačke. — Šic, bola vas ne ila mačja, šta se tu drečite. šickat se-am se nesvr. 'društvena igra (kukuruznim zrnima uz kazivanje reči "Šic")'. — Sta da radim kad je napolju velika zima, u vrućoj sobi smo se šickali. šifuner-era m v. šafuner (So, Ba, Ka). šikarit šikarim nesvr. 'čistiti, ribati (obično posuđe)'. — Oprala sam ja već tanjire, šikarim kastrone. šikćat-će nesvr. prema šiknit. — Posiko sam se na kosu, a krv sve šikće iz prsta. šikljat-a nesvr. 'izbijati u snažnom mlazu'. — Tako je rasiko nogu na kosu, da mu krv sve šiklja. šiknit šikne svr. 1. 'izbiti u snažnom mlazu, poteći'. — Krv mu je najdared šiknila iz nosa. 2. 'naglo se rasplamsati i dići u vis, buknuti'. — Ne znamo kako se zapalila, mi smo vid(i)li samo kad je vatra šiknila iznad kamare slame. šildan-ana m 'prase (osrednje veličine, pre stavljanja u tov)'. — Spremam i ja desetak šildana za tov. šilo s 'alatka za bušenje rupa'. — Kad kožu šijemo, najpre izbušimo šilom. šiljak šiljka m 'drveni predmet zašiljenog vrha'. — Šiljak je na debljem kraju probušen i kroz njega provučena šparga ili tanki kajiš, koji se natakne na ruku kad se gule kuruzi šiljkom. šiljbok m 'stražar, čuvar straže, straža'. — Di si već dugo, stojlm tu ko na šiljboku. šiljčić m dem. od šiljak. šiljer m 'vrsta crvenog vina'. — Nasiči nam šunke i donesi jedan bokal šaljera. Izr. ~ dobar, odeš kući modar! šilježe-eta s 'jagnje od šest meseci'. — Zaklali smo šilježe za proštenje. šimla ž 'hvataljka kačketa (ujedno i štitnik od sunca)'. — Iznesi mi onu kapu sa šimlom. šina ž 'tračnica'. — Da nisi išo po šinama. šindra ž zb. 'daščice, obično borove ili bukove, za pokrivanje krova'. — Tribaće popravit šindru na košari, vitar je na misti načo. šinik-ika m 'stara mera za težinu i zapreminu (tri šinika = jedna vika)'. — Dao sam mu četri šinika simena žita. šinter 1. 'strvoder'. — Biću šinter pa ću vaćat kerove. 2. 'veterinar koji loše uradi neki hirurški zahvat na životinji (pogrd. )'. — Mani ga, to je pravi šinter, skroz je iskasapio kravu. šinternica ž 'prostorija u kojoj su se derale kože uhvaćenim psima lutalicama'. — iđem u šinternicu, moždar ću nać mog kera, ako ga nisu oderali već. šipak-pka m 1. 'bot. divlja ruža i njen plod'. 2. 'palac stavljen između kažiprsta i srednjaka kao znak poruge ili prkosnog odbijanja, uskraćivanja nečega (pogrd. )'. — Šipak tebi pa ću ja ić misto tebe. šir m i ž 'mera za zemljište (10. hvati)'. — Nećeš valdar u svu šir sadit ripu? širgenj m 'brzojav'. — Dobili smo širgenj, dolazi nam Joso na urlap. ĸ mađ. surgony. širom / širom pril. 'celom širinom, potpuno'. — Otvori širom vrata kad nam taki gosti iđu. šišak-aka m 'konjče, ždrebe (do godinu dana, ošišane grive)'. — Pušti šišaka napolje nek se malo protrči. šišakinja ž 'žensko ždrebe (do godinu dana i sa ošišanom grivom)'. — Veži šišakinju za kola nek se malo prođe. šišat šišam nesvr. 'skidati ili skraćivati kosu, grivu'. — Zašto me šišate do glave? šiše (mn. šišad) s 'ždrebe od 6 meseci'). — Ko je skinio sa šišeta ular? šiška ž 'kratko podsečen pramen ili uvojak kose koji pada na čelo'. — Take su joj dugačke šiške da joj se jedva oči vide. šiškica ž dem. od šiška. — Ostavi joj na čelu koju šiškicu. šit šijem nesvr. 'sastavljati iglom i koncem delove tkanine, kože i sl'. — Šijem novo ruvo. ~ se u izrazu: nit se šije nit se para 'ne menja se (obično se kaže osobi u starijim godinama)'. škapular-ara m 'mala slika nekog sveca ušivena u platnenu kesu, kasnije medaljica (nosi se o vrpci, kasnije na srebrnom ili zlatnom lančiću oko vrata)'. — Kako si se ti pravo kad ni škapular nisi skinio s vrata? škapulir-ira m v. škapular. — Nosiš škapulir, cuješ ko nekršten. škatulja ž 'kutija'. — Kupi mi veliku škatulju mašine (v. )'. škatuljica ž dem. od škatulja, mala kutija'. — Mande, di je ona škatuljica s pucadima?

RICNIK 2.pdf

škembav-a-o 'žgoljav, mršav'. — Kako si mogo kupit take škembave prasice, od ti nikad nece bit ranjeniki. škembo m 'mršavo, žgoljavo dete (podr. ), prase i sl. — Di ćeš, škembo, med debele svinje? škiljit-im nesvr. 1. 'gledati poluzatvorenih očiju, čkiljiti'. — Moramo škiljit kad smo ušli iz mraka u svitlu sobu. 2. 'odavati slabu svetlost, slabo svetleti'. — U sobi je samo jedna mala svića škiljila. škip škipa m 'drveni sud, korito'. — Donesi barem po škipa vode da operem noge. škipić m 'malo drveno korito (za kupanje novorođenčadi)'; 2. dem. od škip. — Mali zdravo voli da se brčka u škipiću. šklopac-pca m 'grč, kočenje izazvano strahom, fras (obično kod dece)'. — Dite su stegli šklopci i sva je pomodrila. škljocat-am nesvr. 'odavati kratke oštre zvuke (o pušci, bravi, makazama, zubima i sl. )'. — Čula sam da škljoca brava, cigurno je došo kući Ivan. škljocnit-nem svr. 'proizvesti škljocaj'. — Ko da je brava škljocnila. škoda ž 'šteta'. — Velika je škoda što je tolika kuružnja još ostala napolju. škodit-im nesvr. 'štetiti, smetati'. — Škodi mu mliko, a kako mu ne škodi šunka?! škodljiv-a-o 'štetan'. —Udišem tvoj škodljivi dim od duvana, bolje bi bilo da ne pušiš. škopac-pca m 'kastrirani ovan'. — Nemam ni jednog ovna, imam samo jednog škopca. škrabat škrabam nesvr. 'pisati nečitkim rukopisom'. — Učitelj te cigurno ne uči da tako škrabaš. ~ se 'češati se. — Toliko se škrabaš ko da si pun ušivi, škrama ž 'beznačajna, sitna stvar, mrva'. — Ako me sad ne poslušaš, ne čekaj više od mene ni škrame. škramica ž dem. od mrva. — Ne dam ti ni škramice, jel ni ti meni nisi dao juče šećera. škrgućat škrgućem nesvr. 'stvarati škrgut'. — Baćo u snu škrguću zubima. škripac-pca m 'bolest skočnog zgloba kod konja'. ~ uvatio ga je škripac pa šanta na obadve pridnje noge. škripit škripim nesvr. 'pokretati nešto stvarajući škripu'. — Cilu noć si se privrćo po krevetu i samo škripio, pa ni ja nisam mogla spavat; — Škripi đerma ko je na bunaru (nar. ). škrljetka ž 'krletka, kavez'. — Kako možeš da držiš tog lipog štiglinca u tako gadnoj škrljetki? škrobućat škrobućem nesvr. 'hodajući grebati (papučama)'. — Kako to iđeš kad furtom škrobućeš s papučama. škropit-im nesvr. 1. 'padati u sitnim kapima (o kiši), sipiti'. — Kiša je cio dan škropila. 2. 'prskati kapima vode ili kakve druge tečnosti'. — Lišćem od zimzelena škropili su mrca svetom vodom. škrt-a-o 'preterano štedljiv, tvrd na novcu'. — Bogat jeste, al ja nisam vid(i)la škrtijeg čovika od njeg. škrtac škrca m 'tvrdica, cicija'. — Nema većeg škrca od njeg, ni prosjaku nikad nije dao komadić kruva. škrtica ž i m v. škrtac. — Badavad iđeš kod gazda Joška, on je velika škrtica. škula ž 'škola'. — Za našu dicu je dobro, blizo nam je škula. škular-ara m 'poslužitelj u školi'. — Vince je bio škular još i ja kad sam tamo išo u škulu. škularac-rca m 'učenik škole, školarac'. — Kako se meni čini, on će i omatoriti ko škularac. škularica ž 'učenica više škole'. — Ćer njim je škularica, uči za patikarku. škularit (se) škularim (se) nesvr. 'učiti više škole'. — On će se škularit dok u baće traje lanaca. škularka ž 1. 'žena škulara'; 2. 'žena poslužitelj u školi'. — Naša škularka je zdravo dobra žena. škutika ž 'prut (kojim učitelj šiba decu)'. — Kad mu dosadi ružit, onda škutika proradi. šlajer m 'nevestinski veo'. — Kupićemo joj samo lip vinac brez šlajera. šlajfna ž 'oblica od drveta (stavlja se između krupnih životinja da se ne dodiruju)'. — Jedan kraj šlajfne je svezan za jasle, a drugi obišen o tavanicu tako da ga konji ne mogu zakoračit. šlampav-a-o 'neuredan, aljkav'. — Svašta sam probala š njim, al ne vridi, uvik je on tako šlampav. šlem m 'kaciga'. — Dida su doneli šlem iz rata i sad u njemu nasađivaje kvočke. šlig šliga m 'mulj pomešan sa ilovačom i peskom (koji se izvlači pri kopanju bunara)'. — Šlig sipajte u baru, pa ćemo je tako zatrpat. šlincat-am nesvr. 'plakati (pogrd. )'. — Ne volim dicu koja samo idu za mamom i šlincaje.

RICNIK 2.pdf

šlingeraj m 'vez na rublju (košulji, suknji i sl. )'. — Av, Roze, tvom šlingeraju nikad kraja: jedno dobro ne zavrsiš, a dva nova počmeš. šlingovati-ujem nesvr. 'rukom vesti (na belom platnu košulje i suknje praveći rupice i njihovo opšivanje), šlingati'. — Samo ćemo rukave košulja šlingovat. šliper m 'drveni prag (stavlja se pod šine za tramvajsku ili željezničku prugu)'. — Danas su prodavali stare šlipere. šloćka ž 'slaba karta (u igri karata)'. —E, u mene se ne uzdaj da ti pomognem, dobio sam same šloćke. šloser m 'bravar'. — Kad ne voliš kovački poso, a ti izuči za šlosera. šljiva ž bot. Prunus domestica; žuta ~, crna ~, suva ~; pekmez od šljiva, rakija od šljiva. šljivica ž dem od šljiva. šljivik-ika m 'šljivov voćnjak'. — Najviše imam šljiva, al nije čisti šljivik. šljivka ž 'šljivovica'. ~ imam komovicu, al dosta i šljivke rakije. šljivovica ž 'šljivova rakija'. — Nije cudo što tako ukrupno divane, kad su nji trojica popili već litru šljivovice. šljokadžija m augm. i pogrd. 'pijanica'. — Taj šljokadžija bi popio i očev križ. šljokat šljokam nesvr. 'opijati se (pogrd. )'. — Ka(d) će se otriznit kad po cio dan šljoka. šmekla ž 'kovrča kose'. — Niko ne zna tako lipo namistit šmekle ko Lizina Marta. šmirgla ž 'prah korunda nalepljen na papir ili platno, koji služi za glačanje i čišćenje metala i obrađenog drveta'. — Veliki nož je zarđo, triba ga šmirglom očistit, p onda podmazat mašćom. šmirglat-am nesvr. 'čistiti, glačati šmirglom'. — Baćo šmirglaje motike, spremaje i(h) za kopanje kuruza. šmizla ž 1. 'pomodarka, kaćiperka'. 2. 'žena lakog morala'. — Šta ta šmizla traži med poštenim divojkama? šmokljo m 'šrriokljan, šmoklja'. — Bože, curo, valdar se nisi zagledala u tog šmoklju? šmrcat-am nesvr. 'plakati jecajući, isprekidano i šumno uvlačeći bale kroz nos'. — Nemoj više šmicat, jel ako te baćo čuju, još ćeš dobit i batina. šmrcav-a-o 'koji šmrca, balav; plačljiv'. ~ obadvoje dice su mi taki niki šmrcavi. šmrcavo pril. 'šmrcajući, jecajući'. — Samo nek malo na nju viknem, oma šmrcavo zaplače. šmrk m 'pumpa, crpka'. — Kopamo nov bunar i na taku dobru smo žilu naišli da ne rnož šmrk da savlada vodu. šmrkat šmrčem nesvr. 'šumno uvlačiti ili izbacivati kroz nos sluz, bale'. — Dokle ćeš da šmrčeš? šmrkav-a-o 'koji stalno šmrče; balav'. — Baš si balava ko šmrkava ovca. šmrkavac-avca m 'balavac, šmrkav dečak'. — On je skoro momak, a otac još uvik š njim postupa ko s šmrkavcem. šmrkavica ž 'balavica, šmrkava devojčica'. — Smrkavica jedna — i ona bi svileno ruvo! šmrknit šmrknem svr. 'dunuti ili uvući sline kroz nos'. — Ja šmrknem, a posli mi opet teče na nos. šmuciger m 'osoba spremna na nečastan postupak, nemoralan čovek'. — Otkud med vama Šimun, taj šmuciger. šnajco m 'vetropir'. — Nemoj nam dovodit u kuću tog šnajcu Brunu. šnekla ž v. šmekla. — Visoko poveže marairiu da joj' se bolje vide šnekle na čelu. šneklica ž dem. od šnekla. šnjotam nesvr. 'smišljati, razmišljati, misliti'. — Nemojte, bać Lojzija, toliko šnjotat, već prodajte tu kravu kad vam take lipe novce hudimo za nju. šoco m 'ljubavnik (podr. )'. — Di je našla tog šocu za momka?! šogor m 1. 'šurak, ženin brat'. 2. 'muž ženine sestre'. 3. 'sestrin muž'. — Doće nam sutra u goste sestra i šogor sa dicom. šogorica 1. 'svastika'. — To ti, šogorice, kaži tvom ooviku, a nemoj drukput meni poručivat po mojoj ženi a tvojoj sestri. 2. 'druga devojka prethodnoj Kod istog momka (podruglj. )'. — Pazi ti na njeg, još uvik on pogleda na tvoju šogoricu. šolj(i)ca ž 'manja, okrugla, obično porculanska posuda sa drškom, šalica'. — Daj one malo vece šoljce za mliko. šopat (se) šopam (se) nesvr. prema šopit.

RICNIK 2.pdf

šopit (se)-im (se) svr. 'udariti šakom ili nečim pljosnatim, pljesnuti'. — Šopi ga po turu, pa će oma reda bit. šor šora m 1. 'ulica (na selu)'. — Isprid svake kuće u šoru je posaaeno cviće. 2. 'red kuća u ulici'. — Ne znam takog čovika da živi digod u našem šoru. šorat šoram nesvr. 1. 'mokriti (podr. )'. — Dica su šorala na zid od salaša. 2. 'odbacivati rukom, nogom ili štapom'. — Nemoj šorat tu maramu tamo vamo, ako ti sad ne triba, smotaj je i osta/i. šorit (se)-im (se) bezl. 'graditi kuće s obe strane ulice'. — Počelo se i naše selo Sorit, sad se već podižu kuće s obadve strane puta. špajc m 'ostava'. — Nije meni stra od gostivi kad je pun špajc. špaletna ž 'drveni kapak (obično u mn. ), zatvarači prozora (sa unutrašnje strane iz dva ili više delova, od dasaka)'. — Otvori špaletne da se bolje vidi u sobi. šparga ž 'kanap, uzica'. — Ko je vezivo džak, dobro je stego špargu, ne možem da je odrišim. špeceraj-aja m 'trgovina mešovitom robom'. — Na drugoj ćoši našeg sokaka otvoren je nov špeceraj. špencel m 'donji deo bluze (od struka naniže)'. — Špencel na levešu se minja nako kaka je i moda. špica 1. 'semenka (bundeve, voća i dr. )'. — Nasušila sam špica od oni veiiki bundeva. 2. 'žbica na točku (zaprežnih kola, bicikla)'. — Napukla je jedna špica na točku od kolečke. špijoda ž 'čioda, igla bez ušica s glavom'. — Triba mi jedna malo veća špijoda da pripnem veliku maramu. špinat-ata m bot. 'Spinacia oleracea, spanać'. — U našoj kući samo ja volim špinat. špinot-ota m v. špinat (So, Alj. ). špitalj-alja m 'bolnica'. — Ležo sam u špitalju više od nedilje. šponđa ž 'sunđer'. — Otkud ti ta vel(i)ka šponđa ~ nisi valdar dono i(s) škule? šporelj m 'štednjak'. — Iziđali smo nov šporelj. šporovat-ujem nesvr. 'štedeti'. — Šporovat možeš dok imaš od čega. špotat špotam nesvr. 'ismejavati'. — Nemoj rođenog brata špotat. — Sva dica me špotaje da će me magarac vijat ako ne dobijem novo ruvo za Uskrs. ~ se 'rugati se, izrugivati se'. — Ako se lipo ne obučete, svi će vam se špotat. špricer m 'vino pomešano sa sodom'. — Nemoj da se pribrojiš u špricerima. šprljekat šprljekam nesvr. 'govoriti s manom (koji ne zna da pravilno izgovara sve glasove)'. — Fain šprljeka, jel misto "r" uvik kaže "J", pa ispadne misto mrak ~ mlak. šreg neprom. prid. 1. 'koso, nagnut, naheren'. — Malo ti je kamara šreg. pril. 2. 'ukoso, kosimice, popreko, nahereno'. — Taj tvoj stup, kako mi se čini, sasvim šreg stoji. šrek neprom. prid. v. šreg. — Uvuči malo ćošu, šrek dijes slamu. štacija ž 1. 'stanica, postaja'. — Da si upravo išo na štaciju, ne bi zakasnio ajzliban. 2. 'razmak između dve stanice, dva mesta'. — Ti si fain veliku štaciju pripišačio od Tavankuta do varoši. štafir-ira m 'devojačka oprema za venčanje'. ~ imala je u štafiru pun dolaf košulja, sukanja, peškira i svega što triba za jednu kuću. štajer m 'porez, taksa na promet nekretnine. — Još nam nisu izneli štajer za ona dva lanca što smo kupili od Mukije. štaka ž 'invalidski štap s prečnicom na gornjem delu'. — Izgubio je jednu nogu u ratu i zato je išo na štakama. štala ž 'staja za krupnu stoku (obično za konje i goveda)'. — Na godinu ćemo nadozidat štalu. štangla ž 'metalna poluga'. — iđi donesi od komšije štanglu jel samo tako ćemo moć podignit kola i zaminit satrven točak. štanicla ž 'kesa (od papira) za pakovanje robe u trgovinskim prodavnicama'. — Kupio sam šećera dvi pune štanicle ot po pet kila. štap štapa m 'valjkasta palica koja služi za oslanjanje pri hodu'. — Sićam se dobro, dida nikad nisu izašli na sokak brez štapa u ruki. Izr, dovest koga do prosjačkog štapa 'veoma osiromašiti koga'. štapić-ića m dem. od štap. štavit-im nesvr. 'činiti kožu za obradu'. — Štavili smo telećje kožice. Stecla ž v. štezla. štecna ž v. štezla. štediša m 'onaj koji štedi (najčešće novac)'. on je bio mali štediša al se to vidilo kasnije, skupio se. Izr. u štediše svega biše, u radiše još i više! (posl. ).

RICNIK 2.pdf

štedit-im nesvr. 'koristiti što umereno; potrošiti što je manje mogućno'. — Štedi snagu, sinko, tribaće ti i za posli. štekćat štekćem nesvr. 'isprekidano i često dahtati (od velike želje da se dobije hrana)'. Vidi kako ti ker štekće, mora da je gladan jel žedan. štempla ž 1. 'žig'. — Poslo me notaroš da udarite na ovaj spis štemplu. 2. 'marka (poštanska ili taksena)'. — Koliko štemple đa zalipim na pismo? štemplirat štempliram nesvr. 'žigosati, pečatiti'. — Pantim ja za onog rata, kad su još i novce štemplirali. štenac štenca m 'muško štene; mladi pas'. — Kome ste razdilili tolike štence? Izr. prinet štence 'raskinuti sa starim vezama'; podilit štence 'razvrgnuti nešto zajedničko'. štenara ž 1. 'kućica za pse'. — U štenari spavaje samo štenad. 2. 'hladna prostorija (pogrd. )'. — Šta ste me metnili da spavam u čistoj sobi, ladna je ko štenara. štenci štenaca m mn. 1. mn. od štenac. 2. 'ušiven ispust u čakšire sa strane (punjen vatom)'. — Štenci se tako ušivaje da kraj dođe do gornje ivice sara na čizmama. štene-eta (zb. štenad) s 'mladunče psa, psetance'. — Nije slobodno dirat štene dok ne progleda; — Kera nam ima pet štenadi. Jzr. ~ jedno 'za dete (pogrd. i odm. )'. štenit šteni nesvr. 'kotiti (o kuji)'.--. Nosi ovu kerušu ako ti triba, neće više da šteni. ~ se 'kotiti se (o kuji)'. — Čim se bidne štenila, dobićeš i dva šteneta ako oćeš. šteta ž 1. a. 'gubitak u vrednosti; stanje nečega što je postalo gore nego što je bilo'. ~ imali smo štete u svinjama. b. 'kvar nanesen nekom mehanizmu i sl. '. — Kazala sam ti da ne diraš sate, sad si napravio štetu, pa ne iđu, 2. (u službi uzvika) izražava žaljenje'. — Šteta što nisi došla u kolo, tu je bio i tvoj bivši momak. 3. 'uništeni plodovi ili usevi'. — Leđ nam je napravio štetu u kuruzima, dosta je potuko. — Krmača je u komšinskim kuruzima napravila štetu. Izr. jedna ~ sto grija 'dok se ne utvrdi pravi krivac'; živa ~ 'veliki gubitak'. štetovat-ujem svr. i nesvr. 1. 'izgubiti, pretrpeti štetu'. — Sad ispada da bi bolje bilo da nismo sijali, pa ne bi štetovali. 2. 'propustiti priliku'. — Štetovali ste zdravo što vašeg Maću niste dali na veće škule kad je tako dobro učio. štezla ž 'gvozdeni navlakač na osovinu (na koju se stavlja levča i čivijom učvršćuje za osovinu kola)'. — Dobro podmaži štezlu kenjačom. štigat se-am se nesvr. 'stisnuti se (radi dobijanja prostora, mesta)'. — Malo se štigajte vi na klupi, napravite mista još za jednog momka. štiglinc/štiglinac štiglinca m 1. zool. 'češljugar Fringilla carduelis'. — 2. 'nestašan, živahan dečak (fig. )'. — Di je onaj štiglinc Pajo? štioc m 'čitalac'. — Mi paori smo slabi štioci priko llta, nema se za to kada. štipat (se) štipam (se) nesvr. 'stiskati nešto prstima ili štipaljkom'. — Nane, Vranje me furtom štipa. štipkat (se)-am (se) nesvr. dem. prema štipat. — Dica se štipkaje. štipnit-nem svr. 'uštinuti'. — Gusan je štipnio ivicu za guzicu. štir m 'jedna vrsta korova (divlje raste i svinje ga rado jedu), Amaranthus'. štirka ž 'štirak, skrob'. — Malo ti je gusta štirka. štirkara ž 'fabrika za proizvodnju skroba, skrobara'. — Ova naša štirkara pravi štirku od brašna. štirkat-am nesvr. 'potapati veš u vodu sa štirkom'. — Aljine se uvik štirkaje, manje se prljaje posli. štit štijem 'čitati'. — To je baćin običaj, uvik nediljom posli užne legnu i štiju novine. štivenje s gl. im. od štit. — Nemam ja vri'-mena za štivenje. štivo s 'lektira, ono što se čita'. — Nikad on prija ne Iegne dok ne proštije sve njegovo štivo. štogod zam. 'nešto (izuzetno)'. — Mare, ajde samo vamo, štogod ću ti kazat. Izr. ~ što je lipo 'izuzetno lepo'. štovat štujem nesvr. 'poštovati'. — Ko ne zna štovat sebe, ne štuje ni druge! štrafta ž 'linija, crta'. — Povuči štraftu, da znam dokleg je moje, a dokleg tvoje. štrajfla ž 1. 'prečka koja deli prostor između konja u štali'. — Malo deblju štrajflu triba metnit između ždripca i kobile. 2. 'mera kojom se Ietve na krovu raspoređuju prema dužini crepa'. — Napravio sam vam dvi štrajfle, pa ćete friščije prikivat lece na rogove. štrandžica ž dem. od štranga. štranga ž 'uže, debeli kanap; uže u amovima za uprezanje konja'. — Vranci su pokidali štrange u novim amovima.

RICNIK 2.pdf

štrangar-ara m 'proizvođač i prodavalac štranaga'. — Kod štrangara možeš kupit sve štrange i ulare. štrapac m 'naporan rad, premor'. — Velik je to štrapac, bit domaćica i još ranit toliki josag. štrapacirat-aciram svr. i nesvr. 'zamoriti; zamarati napornim rauom'. — Neću da štrapaciram konje za dva džaka žita. ~ se 'zamoriti se (hodajući), istrošiti se'. — Zašto ja da se štrapaciram i iđem tamo? Ako mu tribam, nek dođe vamo i gotovo. štrapat-am nesvr. 1. 'prskati (vodom ili drugom) tečnošću'. — Kad smo mi stigli pod salaš, kiša je već počela štrapat. 2. 'šarati zid (umakanjem vunenog prediva ili male metlice od sirka u farbu, boju i zatim treskanjem po zidu, ostaje šareni trag'. ~ v. ćapkat)'. — Ko vam je tako lipo štrapo pec u sobi? štrcaljka ž 'šmrk'. — Nijedna vršalica nije mogla bit brez štrcaljke. štrcat-am nesvr. prema štrcnit. štrckat-am nesvr. dem. prema štrcat. štrcnit-nem svr. 'pljucnuti, prsnuti (kroz zube'. — Malo rakije promelja po usti i šfrcne na zemlju. štrčanica ž v. strčanica. — Uvati za štrčanicu i malo zanesi kola da možem okrenit u avliji. štrecat-am nesvr. 1. 'žigati, probadati'. — Tako me štogod štreca ispod rebara. 2. 'trzati, drhtati, prezati se'. — Sva štrecam od strava, lud je kad se napije. ~ se 'trzati se'. — Ne diraj me i tako se već strecam od svačeg. štrecnit-nem svr. 1. svr. prema štrecati, osetiti bol. — 0 srce ga štrecne kad mu samo spomeneš sina. 2. 'trgnuti se'. — Samo nek glas oca čuje, oma ga štrecne. ~ se 'trgnuti se'. — Kata se malo štrecne a srce joj oma zalupa. štrengla ž 'svitak predene vune'. — Dodaj mi jednu štrenglu one tamnije vune, triba mi da zavrsim čorape. štrepit-im nesvr. 'strahovati, strepeti'. — Zdravo štrepim za Josu da mu se štogod nije dogodilo kad ga tako dokasno nema. štricika m 'onaj koji živi od bluda svoje ljubavnice ili žene'. — Nije se znalo od čega živi, a izgledo je ko pravi štricika. štrikat-am nesvr. 'plesti'. — Mi smo najviše štrikali zimske čorape i rukavice. štrikeraj-aja m 1. 'orto što se štrika, pletivo'. — Njezin štrikeraj je uvik nosila u nikoj kotarci. 2. 'radnja za štrikanje, pletenje'. — U štrikeraju si mogo dobit svakake viine i gotovog štrikeraja. štrkalj-klja m 1. 'jurnjava, trka'. — Dico, oma da ste išli napolje u avliju i da mi niste više pravili štrkalj po sobi. 2. zool. 'parazit na telu životinja, Oestridae'. — Štrkalj se uvuko u ovce i imamo dosta bolesni. štrkljast-a-o 'dugonog, krakat, izdužen (a mršav)'. — Ta iđi, taki je štrkljast momak ko doronga. štrocat-am nesvr. 1. prema štrocnit. 2. 'postavljati valjak čerpić okomito (radi sušenj'a)'. — Ja turam na kolicama valjke i štrocam i(h) napolju da se suše. štrocnit-nem svr. 'škljocnuti'. — Na tavanu štogod štrocne i posli se sve smiri. 2. 'pogrešiti u nečemu, napraviti kiks'. — Mislio sam da je sve kako triba, al digod sam moro štrocnit el nije ispalo po mom mišlju. štrof m 'šaraf, zavrtanj'. — Izgubio sam digod štrof koji drži ravnik na plugu. štrofit-im nesvr. 'šarafiti, stezati šarafe, zašrafiti'. — Nemoj štrofit tako čvrsto, ko će ga posli skinit. štrojač-ača 'onaj' koji kastrira domaće životinje'. —r Štrojač će samo krmače štrojit, a nerista ćemo mi sami štrojit. štrojit-im nesvr. 'škopiti, kastrirati'. — Sutra ćemo štrojit krmačice i neristove. štrupandla ž 'podvezica za čarape'. — Šta si nadigla te suknje, vide ti se štrupandle na čorapama. štucat-am nesvr. 'imati napad štucavice'. — Furtom štucam, mora bit da me kogod spominje. štuckat-am nesvr. dem. prema štucat. štucnit-nem svr. 'iznenađa jedanput glasno udahnuti vazduh pri štucanju'. — Ja se nasmijem i najdared štucnem. štucovat-ujem nesvr. 'podrezivati, podšišivati (bradu, brkove)'. — Volio je da štucuje brkove. študenjak-aka m 1. 'naučnik'. — Otkud ja znam šta je istina, tako su študenjaki napisali, onda j'e valdar tako. 2. 'veliki račundžija, lukav čovek'. — Ako ćeš s Vecom trgovat, onda se pripazi, jel on je velik študenjak. štukatur-ura m 'postavljanje tavanice na građevini'. — Za grede cemo danas učvrstit trsku, a onda zabacit zemlju u kojoj je umlšana plrva i tako će bit zavrsen i štukatur, pa nek se suši. štula ž 1. 'štaka'. — On na štulama iđe. 2. 'batina'. — Štulom ti njega po leđima. šturav-a-o 'oskudan, mršav, jalov, zakržljao'. — Šturavo zrno nema brašna. šubara ž 'velika krznena kapa'. — Što je smišan kad natuče šubaru na klepave uši.

RICNIK 2.pdf

šuber m 'zapor za prednji i zadnji deo kola (stavlja se umesto šaraga u vožnji kukuruza)'. — Šuber naprid i natrag, a daske sa strane. šuć u izrazu: šuć muć 1. 'šućkajući i mućkajući, spletkareći'. — Nji dvi uvik štogod šuć muć i kriju od nas, samo da ne ispadne mućak od tog. 2. ~ pa proli (pa opet nadoli) i tako i ovako, u stvari bezvredno; glupost, besmislica'. — To što vas dvojica kujete, to je šuć muć pa proli! šućka ž 'izraz za neki najsitniji novčić'. — Nemam ni šućke! šućmurast-a-o 1. 'koji je neodređene boje'. — Al si ti umazala salaš nikom šućmurastoni farbom. 2. 'neodređen, nejasan, zagonetan'. Ja ga pitam za ženidbu, a on mi dao taki niki šućmurast odgovor. šuga ž 1. 'zarazna bolest praćena velikim svrabom, Scabies'. — Deran nam je digod dobio šugu, kad se tako češe. 2. 'vrsta dečje igre'. — Kad se dica sigraje šuge, onda naprave krug ijedan stane u sridu. Kogod od nji vikne: "šuga" i svi se razbiže. Ako koga onaj sa sride dotakne, onda je taj u sridi misto njeg ili ne mož više stat u krug dok svi ne poispadaje. šugav-a-o 'koji boluje od šuge'. — Triba izdvojit to šugavo prase. — On je pio, a žena je krala sve ot kuće ko šugavi pacov. šujtaš m 'ukrasna vrpca, gajtan'. ~ imala je na svili u dva reda šujtaš. šuk šuka m 'stara mera za dužinu (dve šake sa ispruženim prstima predstavljaju jedan šuk)'. —-Mogo si ostavit malo šira vrata, barem za jedno po šuka. šukovat se-ujem se nesvr. 'kockati se (snažnim izbacivanjem u vis kovanog novca iz zatvorenih šaka i pogađanjem lica i naličja palog novca)'. — Šta je s ovom dicom, ne znadu se drugog sigrat, već se po cio dan šukaje. šuljovi m mn. (jd. šulj) 'čvorići na izlaznom delu debelog creva, nastali proširenjem vena na tom delu, hemoroidi'. — Muče me šuljovi, ni sidit ne možem redovno. šumangele uzv. 'beži, skrivaj se, trči, nestani'. — Kad čuje da iđu žandari, on šumangele u kuruze. šunegla ž 'ekser za cipele (sa krupnom okruglom glavom)'. — Udari mi šunegle na pete i okolo na đonove. šunka ž 'svinjski but, obično usoljen i osušen dimlj'enjem; tako pripremljena svinjska plećka'. — Samo smo stražnje šunke ostavili. šunkaš-aša m ?mesnata svinja od koje se dobija dobra šunka'. — Od šunkaša su dobre i divenice i šunke. šunkica ž đem. od šunka. šunjat šunjam nesvr. 'šuljati se'. — Pazi, kei se provuko ispod ograde i šunja vamo. ~ se 1. 'polako i tiho, oprezno se kretati, prikradati se'. — Poslušaj malo, ko da se kogod šunja ispod pendžera?! 2. 'besciljno hodati, lunjati, tumarati'. — Ko j to vldio, samo se šunjaš od salaša do salaša, a ništa ne radiš. šunjav-a-o 'nespretan, nesposoban'. — Ja nisam vidila šunjavijeg čovika od ovog Bence. šupa ž 'manja zgrada, obično od dasaka, za smeštaj stočne hrane, alata i sl. '. — Čutke smo sadili u šupu. šupica ž dem. od šupa. šupljikanje s gl. im. od šupljikat (se). — Koja je cura znala radit šupljikanje, to je bila velika njezina dika. šupljikat-am nesvr. 'raditi ručni rad (praveći šupljike na materijalu sa opšivanjem ili izvlačenjem žica i zatim radeći razne mustre'.--Moja ćer i veze i šupljika. ~ se 'ispunjavati se šupljikama'. — Najviše se rukavi na košuljama i bile suknje šupljikaje. šurnajst 'mnogo, nebrojeno'. — Jesi 1 vid(i)la digod na peci kod svinja našeg Nikolu? — Nisam, bilo i(h) je tamo šurnajst. šurovat-ujem nesvr. 'čistiti, ribati'. — Marga kefom šuruje basamage prid kućom. 2. 'tajno se dogovarati, pripremati podvalu'. — Često viđam Vecka i Boltu zajedno, samo da ne šuruju štogod?! šuster m 'obućar'. ~ on jeste šuster al ne pravi čizme. šuša ž 'nesposobna, bezvredna osoba (pogrd. )'. — Makar kaka šuša pa kupuje svilu. — Neću valda da mi makar kaka šuša zapovida. šuše ž pl. t. 'patike pletene od vune ili šivene od štofa'. — Majka su mi naštrikali lipe šarene šuše. šušanj šušnja m 'neodređeni, nejasni slabi šumovi'. — Čula sam niki šušanj, valdar nemamo miša u špajcu?! šuškat-am nesvr. 'stvarati slab i nejasan šum'. — Kad iđe, na njoj šuška svila. 2. 'nešto tražiti po stvarima, prevrtati, čeprkati'. — Ama, šta šuškaš već toliko oko te vatre? šušnjetat šušnjetam nesvr. 'nepravilno, nejasno izgovarati zubne suglasnike, vrskati'. — Ta ni divanit ne zna ko drugi, šušnjeta pa ga ne mož razumit. šušnit-nem svr. 'proizvesti slab, kratak šum'. — Jesi 1 čula, štogod je šušnilo tu u žbunju. šuštenje s gl. im. od šuštit. — Ja već odavno čujem šuštenje, da mi ne pokisnemo?!

RICNIK 2.pdf

šuštit-im nesvr. 'stvarati šum, šumiti'. — Šušti kiša, samo što nije i vamo stigla. šut-a-o 'koji je bez rogova'. — Ne volim šutog vola, zato sam ga prodo. Izr. ~ s rogatim (ne može se bit) 'goloruk ne može izaći na kraj s moćnijim od sebe'. šutača ž 'levica, leva ruka'. — Kad sam ga onda opalio šutačom, bogo moja! šuturla ž i m 'dete koje stoji na čelu parova u igri šuturle'. — Nećri tako bit šuturla, jel vi prija potrčite neg što ja viknem: šuturle! 2. 'dečja igra (u kojoj se deca postroje po parovima, a jedan stane na čelo parova i kad vikne: "šuturle", poslednji od parova potrče u želji da se ponovno sastanu obilazeći šuturlu. Ako to postignu, čelni nastavlja igru, ako uspe da uhvati jedno od parova, raspareni postaje tuturla i ide na čelo)'. Švabica ž 'Nemica (pogrd. )'. — Nikola se oženio sa jednom Švabicom. švabikat-am nesvr. 'govoriti nemačkim jezikom (netačno)'. — Ma, šta mi tu švabika, ništa ga ne razumim. Švabo-e m 'Nemac (pogrd. )'. — Ne znam kako se priziva, al znam zacigurno da je Švabo. švaler-era m 'ljubavnik, milosnik, dragan'. — Kaka bi se ja divojka zvala, kad ja ne bi švalera držala?! (nar. ). švalerat (se)-am (se) nesvr. 'ljubakati se, voditi ljubav, švalerisati se'. — Ja bi se švalerala, al je u švalera vira ko u kera. — Lipa si mi ti žena, kad ti se čovik na očigled švalera!? — Da i(h) stotinu ima, samo sam mu ja vinčana žena, a sve druge su švalerke! švalerka ž 'ljubavnica, milosnica, dragana'. — Mene pcuju, nani pribacuju: Tvoja ćerka sveg svita švalerka! (nar. ). švalja ž 'krojačica, krojačice'. — Snaš Manda je bila poznata švalja u čitavom kraju. Švapska ž 'Nemačka (pogrd. )'. — Za vrime rata sam bio u Švapskoj. švapski pril. 'nemački'. — Još kad bi znao švapski štit. švićkat-am nesvr. prerna švićnit. ~ se 'gađati se'. — Švićkaje jedan drugog kandžijom. švićnit-nem svr. 1. 'baciti (daleko)'. — Od Joškice niko nije mogo dalje švićnit kamen. 2. 'bičem udariti'. — Kad ga je onda švićnio po leđima! švigar m 'vrh biča, opleten od konjskog repa'. — Iz đaleka se čuje kako švigar puca. Izr. na kraju ~ puca 'kad se sve završi, znaće se pravi ishod'. švigarac-rca m 'momčuljak, šiparac'. — Svirajte mi lagani bećarac, nek se znade da sam ja švigarac (nar. ). švigarica ž 'devojčurak, šiparica'. '— Vidi onu švigaricu, kako je okupila momke oko sebe. švorat švoram nesvr. prema švornit. švornit-nem svr. 1. 'baciti (negde u nepovrat)'. — Šta toliko zagledaš, švorni ga tamo digod u ono trnje ni tako ničemu ne služi. 2. 'udariti'. — Miči se odale, jel ću te švomit da ćeš se oma prikošedit. švrače s dem. od švraka. ~ imaš žvale oko usta ko švrače. švragat-am nesvr. 'vrteti se, zadržavati se oko nečega; nestručno i nespretno nešto raditi'. — iđi vidi šta onaj tamo već toliko švraga, po sata na njeg čekamo, a triba da smo odavno krenili. švraka ž zool. svraka. — 'Pica caudata'. Izr. ~ mu mozak popila 'govori gluposti'. švrćka ž 'okretna devojčica'. — Mlada jeste, al je taka švrćka da joj i divojke mogu zavidit. švrćkat-am nesvr. 'biti okretan u poslu'. — Ona tako švrćka po kujni, poso joj samo leti iz ruke. T tabak-a/tabak-aka m 'duvan'. ~ imaš li od onog tvog tabaka da jednu zavijem, ovaj moj bagov smrdi da ne mož većma. taban (mn. tabane) m 'donja strana stopala'. — I tabane dobro operi. Izr. gori mu pod tabanama 'nalazi se u opasnosti'; potprašit tabane (nekome) 'naterati u bekstvo nekoga'. tabanat-am nesvr. 1. 'dugo mukotrpno hodati'. 2. 'tući, udarati po tabanima'. — Josu su tabanali u zatvoru.

RICNIK 2.pdf

tabla ž 'crna drvena ploča za pisanje kredom'. — Kad god me učitelj pozove na tablu, ja se tako zbunem da ništa ne znam napisat. tablet m 'ukrasni zastirač odnosno podmetač na stolu'. — Naštrikala sam ti dva tableta da i(h) mećeš pod boce na astalu. tablica ž 1. dem. od tabla. 2. 'ploča od kamena na kojoj su đaci osnovci pisali'. — Ako i ovu tablicu razbiješ, onda ću ja tvoju glavu razbit. 3. 'niz podataka o rezultatima neke računske radnje do određenog iznosa odnosno računanje u tim okvirima'. — Kaži ti meni, monče, znaš li ti tablicu mloženja? tabulacija ž 'uknjižba u zemljišne knjige'. — Ne možem ja još pripisat zemlju što sam prodo, bang mi nije skinio tabulaciju, a ja sam zajam vratio još lane. tabulirat-uliram nesvr. 'staviti hipoteku'. — Pristajem da mi za zajam tabuliraš kuću u varoši. taca ž 'tacna; poslužavnik'. — Strina je donela punu tacu kolača i metnila na astal prid nas da idemo. tačka ž 1. 'drveni stub u ogradi korlata'. 2. 'motka, pritka uz koju se vezuje mlado povrće, mlado voće, loza i sl. '. — Moramo poudarat tačke i vezat paradičku. 3. 'konačna odluka'. — To će tako bit kako ja kažem i tačka! tačkaš-aša m 'povrtarska biljka koja se penje uz tačke, pritke (grašak, paradajz i sl. )'. tačkat-am nesvr. 'stavljati kočiće (za koje se privezuje povrće ili vinova loza radi višeg rasta)'. — Danas smo tačkali grašak. tačkica ž dem. od tačka. taglo(v)-ova m 'poseban čekić za ubijanje goveda (na klanici)'. — Kažu da je taki snažan bik bio da ga ni taglovom nisu mogli ubit. ĸ mađ. taglo. tajan tajna tajno 'koji se obavlja krišom, skriveno javnosti'. — To je naš tajan divan i nemoj da zapitkivaš ni tako ti necu ništa kazat. tajit-im nesvr. 'čuvati kao tajnu, prikrivati'. — Dome, Dome, ti štogod tajiš od mene?! tajna ž 'ono što se taji, ne priča, krije'. — Čim Maca zna, neće bit više tajna. tajno pril. 'na tajni način, skriveno'. — Ne volim čovika kod koga se sve ništa tajno radi. takarac 'uzvik psu da se umiri'. — Takarac odaleg, takarac kad ti kažem ~ koliko se latio lajanja! takim pril. 'odmah, smesta'. — Takim da si došla vamo kad te zovem. taknit (se) taknem (se) svr. 'dodirnuti'. — Čim je takneš, oma se dere ko magare, toliko je razmažena. takoc samo u izrazu: etogac takoc 'eto tako'. — Etogac takoc, kruv sam zakuvala, sad samo nek se krene, pa u pec nek se peče. takunica ž zool. 'glodar Citellus citellus'. u žitnim poljima i uništava useve'. — Juče smo izlivali takunice (sipanjem vode u rupe uništavali ih). tal m 'nasledstvo'. — Valdar ne misli da meni, njezinom bratu, triba sestrin tal. Izr. treći ~ 'treći deo'. talaćkat-am nesvr. 'brbljati'. — Ne triba se čudit što joj je kuća neuredna kad po cio dan talaćka u komšiluku. talaćkuša ž 'brbljivica'. — Bila bi ona još drugačija da nije taka talaćkuša. Talijan-ana m 'Italijan'. Talijanac-nca m 'Italijan'. Talijanka ž 'Italijanka'. Talijanska ž 'Italija'. — Moj baćo su bili čak u Talijanskoj u prvom ratu. talog m 'gušći sloj koji se izlučuje iz kakve tekuće materije i skuplja na dnu posude'. — Badavad okrećeš slavinu, nema više vina u buretu, osto je samo talog. talovat-jem svr. 'dobiti u nasleđe, naslediti'. — Talovo je i on kad mu je stric umro. taložit se-i se nesvr. 'padati na dno, nakupljati se kao talog'. — Natrla sam krumpira, sad triba sačekat da se štirka taloži. taljigaš-aša m 1. 'vozač taljiga'. 2. 'konj koji vuče taljige (obično samo jedan u zaprezi)'. taljigat (se)-am (se) nesvr. 1. 'voziti taljige, prevoziti teret na taljigama'. — Cio dan smo pisak taljigali. 2. 'mukotrpno raditi vući, tegliti'. — Šta drugo možem već taljigat, kad ranim petoro ustivi. taljige taljiga ž mn. 'laka kola, dvokolice (obično ih vuče samo jedan konj)'. tamanit tamanim nesvr. 1. 'uništavati ubijajući, loveći, trujući i sl. istrebljivati'. 2. 'jesti i piti u velikoj količini, satirati jedući i pijući'. — Ja nikog ne čekam već uveliko tamanim batakove. ~ se nesvr. 'uništavati se, upropašćivati se'. — Kad su gladni,

RICNIK 2.pdf

onda se pacovi tamane međusobno. tambura ž 'žičani muzički instrument na kojem se svira trzalicom po žicama'. — Vollm tamburu kad svira. tamburaš-aša m 'svirač na tamburi'. — Nije da ne volim tambure, al neću da mi sin budne tamburaš. tamburaški-a-o 'koji se odnosi na tamburaše'. — Nadaleko nema bolje tamburaške bande. tamburat-am nesvr. 'svirati na tamburi'. — Valdar će bit štogod od njeg, po cio dan tambura. tamburica ž 'prva (prima) tambura u tamburaškom orkestru'. — Nosi tamburicu pod pazuvom ko Ciganin prase. tamjan m 'smola dobivena iz mirisnog drveta Bosvvellia, koja zapaljena razvija prijatan miris'. — Ja samo čekam da popo zakadi tamjanom, to zdravo lipo mriši. tamokar/tamoker pril. 'tamo'. — iđite natrag u avliju, tamokar možete trčat koliko vas noge nose. tamozit se-im se nesvr. 'krenuti nekuda, udaljavati se odlazeći'. — Ne bi tribalo nikud da se tamoziš sa salaša, dok ja natrag ne dođem. tanak/tanak-nka-nko 'koji je male debljine'. — Nisi mi mogla tanji komad kruva osić?! 2. 'visok, vitak'. — Deran nam je još tanak, al je mlad, ima kada, ojačaće. Izr. bit tanki ušivi 'vrlo dobro čuti'. ~ na ~ led navest 'prevariti'; past na tanke grane. tandrčak-čka m 'vrsta narodnog kola'. Tan, tan, tandrčak, 'sila baba na zvrčak, a divojka na sviću, svi je ljube a ja necu (nar. ). tandrkat (se) tandrčem (se) nesvr, 'stvarati lupu kotrljajući se, udarajući po tvrdoj neravnoj površini'. — Žandar je obisio sablju pa š njom tandrče i šepuri se ko pućak. tane-eta (zb. mn. tanad) s 1. 'puščano ili topovsko zrno'. — 2. 'teg (za merenje na vagi)'. ~ imaš li dosta tanadi da možemo izmirit deset meteri. tanko/tanko pril. a. 'u tankom sloju, s malom debljinom'. — Alaj si mi tanko namazala kruv pekmezom. b. 'visokim tonom, zvonko'. — Ja ću tebi zapivat tanko i lipo. tanucak-cka,-cko 'dem. od tanak, tanušan'. — i to mi je niki momak, tanucak je ko konac. tapšikovat-ujem nesvr. 'udarati dlan o dlan u znak odobravanja, radosti i sl., pljeskati'. — Tako sam lipo deklamovala da su mi svi u škuli tapšikovali. tarabe ž pl. t. 'vrata od dasaka ili letava na nekoj ogradi'. — Zatvori tarabe za sobom da ne uđu pilići. tarabice ž dem. od tarabe. taraj-aja m 'kresta (kod petla)'. — Vidi kaki je taraj u našeg pivca, crven ko krv i velik. tarana ž 'testo izmrvljeno na protaku (rešetu) u zrnaste mrvice'. — Kaka mi je dika povraćena ko tarana triput podgrijana (nar. ). tarčuk m 'čobanska torba'. — On sve potrpa u tarčuk, uzme štap i ajc za ovcama. 2. 'želudac, stomak (fig. )'. — Kako možeš toliko ist, koliki je to tarčuk?! tarmat-am nesvr. 'omalovažavati, ogovarati, rušiti ugled, nipodoštavati'. — Znaš šta ću ja tebi reć, Luce, ti tarmaš Stanu, a i sebe, jel si gora od nje. tarni-a-o 'tovarni, teretni'. — Nije tribalo upregnit te mlade konje u tako tarna kola. tašak taška m 'vrsta nadevenog i kuvanog testa'. — Nane, skuvajte nam tašaka s pekmezom. tatlacat-am nesvr. 'mucati'. — Niko ga ne mož iščekat da kaže šta oće, toliko, siroma, tatlaca kad divani. tatoš m 'vrač'. — Kažu da je njegov otac bio tatoš, svi su se bojali da njim štogod ne uvrača. tava ž 'kuhinjski sud sa dugačkom drškom u kome se prže jela, tiganj'. — Baciću ovu zagorenu tavu. tavan-vna-vno 1. 'taman, mračan'. — Kad dođu one tavne noći, borme se i ja bojim sama. Tavna noći i ti si mi kriva, što moj đragi kod druge noćiva (nar. ). 2. 'koji je zatvorene boje ili nijanse, mrke, crn'. — Nisi tribala toj mladoj curi kupit tako tavno ruvo. tavan m 'prostorija između krpva i pregrade koja odvaja potkrovni prostor od donjih prostorija'. — Eto, jel je sramota jel nije, ja se još nisam popela na tavan otkako sam se udala za Ivana, bojim se listava. tavanac-nca m 1. dem. od tavan. 2. 'tavan na manjim sporednim zgradama (služi kao spremište za seno i kao ostava za alate)'. — Zaključaj tavanac. tavanica ž 'strop, plafon'. — istirajte tog mačka napolje, svud skače po krevetima i astalu, još samo da mi se i na tavanicu popne.

RICNIK 2.pdf

tavanski-a-o 'koji se odnosi na tavan'. — Ko je ostavio tavanska vrata otvorena? tavnica ž 'tamnica'. — Teško onom ko u tavnicu dospije. 2. 'osuda na zatvor i izdržavanje te kazne'. — Bio je osuđen natri godine tavnice. tavno pril. 'bez svetlosti, mračno'. — Napolju je tavno ko u džaku, ja se bojim ić sam. tavorit-im nesvr. 'živeti oskudno, životariti'. — Čovik mi je često bolesan, a dica su još mala, onda znaj kako smo, tavorimo kako znamo. tecivo s 'stečena imovina'. — Sedam lanaca zemlje je zajedničko tecivo otkako živimo zajedno ja i moj čovik. tečevina ž v. tecivo. — To je materina tečevina. teć teče(m) nesvr. 1. 'neprekidno se kretati od izvora prema ušću (o reci, potoku); kretati se na sličan način (o drugoj tečnosti)'. — Sav višak vode iz jezera tečeu Tisu. 2. 'kolati, strujati (o krvi, struji i dr. )'. — Kako se ne bi razljutio, pa i u njegovim žilama krv teče. 3. 'curiti'. — Digod je popuštio obruč i počelo je vino iz bureta da teče. 4. 'liti, slivati se (o suzama, znoju i sl. )'. — Tako je peklo sunce da mi je znoj i u gaće teko. 5. 'proticati (o vremenu, životu)'. — Vrime teče i godine prolaze, tio ti il ne tio. 6. 'stvarati, sticati'. — Pokojni bać Vranje je teko, a sin mu sad rastiče. tegetovski-a-o 'tamnoplav'.,— Kupili smo Kati tegetovsko ruvo. teglica ž 'naprava za izvlačenje tečnosti iz bureta, natega'. — Donesi mi onu caklenu teglicu da navučem malo vina u bokal. teglicat-am nesvr. 'izvlačiti vino na teglicu'. — Ja ako budem još malo teglico, opiću se od sage a ne od vina. teja ž 'čaj'. — Bolesna je, popila je veliku šoljicu teje i legla je u krevet. teka ž 'pisanka. — Šta si radio kad ti je teka sva išarana crvenom tintom? tekunica ž v. takunica. — Tekunice su puno simena uništile, pa neće niknit kuruzi. tele-eta s (zb. telad) 1. 'mladunče krave'. 2. (fig. ) pogrd. 'čovek slabe pameti, glupak, budala)'. Izr. Blene ko tele u šarena vrata. telećnjak-aka m 'ranac'. — Kad pomislim na telećnjak, oma se i rata sitim. telence-eta s dem. od tele. telešce s dem. od tele. telit (se) teli (se) nesvr. 'donositi tele na svet (o kravi)'. — Krave su se telile a u isto vrime su se krmače prasile. 2. 'dolaziti na svet (o teletu)'. — iđe dobro, teli se. 3. 'mučiti se na nekom poslu (fig. )'. — Mani me, već tri dana se telim s ovim orom i nikako da ga raspilam. telud m 'tupa strana noža'. — Ne ostavljaj nož na teludu. temelj m 'podloga koja služi kao oslonac zidovima'. — Temelj smo već nabili, sutra krećemo na zidove. tentat/tentat am nesvr. 'nagovarati, navoditi, nutkati'. — Šta ga toliko tentaš, ako oće, oće, ako neće, ni ne triba mu. tepat-am nesvr. 1. 'izgovarati nepravilno neke glasove, slično detetu koje počinje govoriti'. — Slatko malo bakino ditence. 2. 'nadevati reči od mila, nežno govoriti nekome'. — Lipa moja medena čeiica, jedina curica nanina. tepcija ž 'tepsija'. — ispekla sam tri tepcije prisnaca, taki je sav se razbolio. tere vezn. 'te'. — Ostavite motike tere friško s nama ajte. teret m 1. 'ono što neko nosi; što je natovareno na prevozno sredstvo radi prenosa'. — Bacio je brime s ramena i uzdanio jel se oslobodio tereta. 2. 'težina'. — Grane su se lomile pod teretom velikog roda. 3. 'nevolja; briga'. — Ne mogu da danu od tereta, a kupuju kožni sersam. 4. 'zalog nekretnine za dobijeni zajam, hipoteka'. — Ne mož on uzimat novi zajam, sva mu je zemlja već pod teretom. termut-ina m 'rok'. — Kratak termin, gotova laž! tesarski-a-o 'koji se odnosi na tesare', ~ čakanjac 'čekić sa prorezom na gornjoj strani za vađenje eksera'. tesat tešem nesvr. 1. 'stružući obrađivati drvo'. — Teso sam jedno sapište za motiku i posiko sam se. 2. 'doterivati; vaspitavati'. — Tribala si ti njega tesat dok je bio deran, sad je kasno kad je posto momak. teško/teško pril. 1. 's mukom, s naporom'. — Teško je majki da iđu pišce. 2. 'neugodno, neprijatno'. — Teže mi je kad moram iskat na zajam, nego kad možem kome da dam štogod. 3. 'tužno, bolno'. — Svakoj materi je teško kad joj sin odlazi u katane. 4. 'veoma, u velikoj meri'. — Sestra mi je teško bolesna već godinu dana. 5. 'nerado, s negodovanjem'. — Teško se rastaju kad su zajedno od mladosti. 6. 'zlo, rđavo, mučno'. — Svi su vid(i)li da mi je teško, pa su mi pomogli da legnem. 7. 'pogrdno, ružno'. — Sramota je tako teško pcovat prid dicom. Izr. — Teško meni; 'teško tebi kad baćo dođu kući, očeš fasovat, monče! teško je rastavit nokat od mesa, 'svoj svom teži'; teško onom na koga pistom pokazivaje! teško kurjaku za kojim kerovi ne laju! teta/teta ž 'tetka'. tetak-tka m 'tetkin muž'. tetica ž dem. od teta. tetin/tetin-a-o 'koji pripada teti'. tetka ž 1. 'očeva ili

RICNIK 2.pdf

majčina sestra'. — Joso, ićeš kod tetke za položaja na Božić. 2. 'vaši'. — Imaš tetke u glavi. tetkica ž dem. od tetka. tetkicin-a-o 'koji pripada tetkici'. tetkin-a-o 'koji pripada tetki'. tetkov-a-o 'koji pripada tetku'. tetošit-im nesvr. 'nežno ugađati nekome, umiljavati se, maziti'. — Strinu smo zdravo volili, ona nas je uvik tetošila kad su nas nana ružili. teturat (se)-am (se) nesvr. 'ići nesigumo, povoditi se, posrtati'. — Kad me je steglo u prsima, počela sam se teiurat ko pijana, jedva sam se do kuće dovukla. teturav-a-o 'koji se tetura, koji posrće'. — Pantim didu kako iđu po avliji, a korak njim sitan i teturav. teturavo pril. 'nesigurno hodajući, posrćući'. — Kako mož pijan čovik ić drugačije već teturavo. tevljat (se)-am (se) nesvr. 'halapljivo jesti i često'. — Kadgod ja dođem, a ti samo tevljaš. tezmat-am nesvr. 'sa velikim naporom nositi, vući, tegliti'. — Zašto tezmaš malog brata, nije to za tebe. težak teška teško 1. 'koji ima veliku težinu'. — To su teška kola za vako blatnjav put. 2. 'neprijatan, zagušljiv'. — Od čega je taka teška saga u podrumu? 3. 'koji je (po svojim negativnim osobinama) iznad proseka, velik'. —: On je teška pijanica; Osuđen je na tešku robiju. 4. 'koji ugrožava život, opasan'. — Pribolio je tešku bolest i zato je taki slabašan. 5. 'nesnosan, nepovoljan, mučan'. — Nadošli su teški dani strogog posta. 6. 'trom, spor, nezgrapan'. — Poznala sam ga po njegovom teškom batu. 7. 'pogrdan, uvredljiv'. — Moj otac nikad nije u kući izgovorio koju tešku rič. 8. 'nemiran (o snu)'. ² Noćos sam tako nemirno spavala, mučio me je niki težak san. 9. (samo u ž. rodu) 'u drugom stanju, bremenita (o ženi)'. ~ ima tome već dva miseca da je Teza teška. Izr. bit teške ruke, imat tešku ruku 'imati jak udarac rukom'; glava mi je teška 'boli me glava'; srićan koliko je ~ 'veoma srećan'; ~ ko top 'o nepokretnim ljudima (šalj. )'; s teškim srcom 'bezvoljno, nerado'; teško nogama pod ludom glavom (v. izr. glava); ostat teška 'postati bremenita'; teško pravom dok se kriv ne nađe! teža je rana od jezika nego od mača! teška zima, težak snop! 'biće rodna godina'. težak-aka m 'zemljoradnik, ratar'. — Dok je nas težaka biće i kruva. težina ž 1. 'određena mera, količina čega utvrđena merenjem'. — Ne znam kako ste izmirili, al meni se čini da je tu veća težina neg što vi kažete. 2. 'težak osećaj (u glavi, osećaj gađenja, muka'. — Najdared me je spopala nika težina u prsima i da nisam oma legla, cigurno bi pala. težit-im nesvr. 1. 'biti težak, imati izvesnu težinu'. — Mislio sam da taj vo više teži. 2. 'osećati čežnju za postizanjem kakvog cilja'. — Od malena sam težio da imam trkačke konje i evo kad sam odraso, želja mi se ispunila. tiba ž dem. od trbuh (deč. ). tica ž 'ptica'. — Vidila sam jednu malu šareno ticu na našem dudu. ticat se tiče se nesvr. (koga, čega) 'odnositi se na koga, mariti za koga, što, interesovati se za koga, što'. — Šta se njega tiče za našeg sina. tičar m 'ptičar'. — i ja imam kera tičara. tiče-eta s dem. od tica. tičica ž dem. od tiče. tičiji-a-e 'koji pripada ptici'. — Tice su već odavno očle di je toplije, ostala su na drveću sama tičija gnjizda. Izr. ~ mliko 'vrsta jela od mleka u kome su skuvane noklice od umućenih jaja sa šećerom'. tičurina ž augm. i pogrd. od tica. — Malopre sam vid(i)la jednu tičurinu a nije roda. tiganj-anja m 'tava'. — Šta nam dobrog cvrčite na tiganju? tiganjica ž dem. od tiganj. Izr. Rugala se ~ loncu, a obadvoje umrčeni! tiji tija tijo (komp. tiše) 'tih'. — Bio je tiji divan, al sam čula da o meni štogod kažu; Taj se kolač mora peć na tijoj vatri. Izr. tija voda brig roni! tijo pril. 'tiho'. — Nana su tijo divanili da dica ne čuju. tikva ž bot. 'jednogodišnja baštenska biljka, Lagenaris vulgaris'. — Uzmi teglicu od tikve i donesi vina. 2. (fam. i podr. ) 'glava (fig. )'. — Zaslužio si da ti razbijem tu tvoju tvrdu tikvu. 3. 'boja karte'. — Tikva je adut. tikveni-a-o 'koji se odnosi na tikve: tikvena teglica, ~ dolnjak, gornjak, kecem 'pikovi žandar, dama, as'. tikvica ž dem. od tikva. tikvičica ž dem. od tikvica.

RICNIK 2.pdf

tili pril. za pojačanje u izrazima: za (u) ~ čas, 'odmah, vrlo brzo, začas'. — Za tili čas se obukla kad triba ić u varoš. tilo s 'čovečji ili životinjski organizam, shvaćen u svojoj celovitosti'. — Izbacio mi se niki svrabež po cilom tilu. Izr. bit dušom i tilom (uz koga ili što) 'biti vatreni pristalica koga ili čega'. tilor-ora m 'tanka kockasta tkanina'. — Kupili smo tilora za marame na glavu ženskoj čeljadi. tilorski-a-o 'koji je od tilora': ~ marama; v. marama. Tilovo s crkv. 'katolički praznik u junu (v. Bršančevo)'. timar-ara m 'negovanje, čišćenje i uredno hranjenje (najćešće konja)'. — Kaki je timar tako će ti konj i vuć. timarit timarim nesvr. 'čistiti češagijom i četkom (najčešće konja)'. — Mogo bi malo češće da timariš tog konja. time-ena s 'najviši deo, vrh glave, lobanje'. — Ti'me mu golo ko krmski mijur. Izr. Palo slime na time! 'preuzeo odgovornost'. tinta ž 'mastilo za pisanje'. tinj m 'fitilj (za lampu petrolejku)'. ~ ima dosta petrolina, tinj je izgorio, pa se zato utrnio lampaš. tinjat-a nesvr. 1. 'goreti slabo, bez plamena'. — Izvučite malo većma tinj jel vako vam samo tinja lampaš. — Ta tvoja vatra ni ne tinja više. tinjav-a-o 'koji tinja'. — Šta, ti nemaš petrolina kad ti je tako tinjav lampaš? tinjavo pril. 'na tinjav način, tinjajući'. — Tinjavo ti gori vatra, nikad se neće skuvat užna. tipsa ž 'stipsa'. — Posiko sam se brijačom, jedva sam tipsom zaustavio krv. tirat-am nesvr. 1. 'prisiljavati nekoga da se udalji'. — Nema ko da tira vrane s kuruza, prave nam štetu. 2. 'idući za domaćim životinjama, goniti ih u nekom pravcu'. — Sutra ćeš ti tirat svinje na strniku. 3. 'upravljati kolskom zapregom'. — Tiraj te konje da malo friščije iđu, nikad nećemo stignit u varoš. 4. 'puštati pupoljke, izdanke (o biljci)'. — Možem vam kazat da žito zdravo lipo tira. 5. 'svojim postupcima dovoditi nekoga u neko stanje (obično nepovoljno), nagoniti'. — Valdar nećete tirat tu lipu i dobru vašu ćer da se uda za matorog čovika samo zato što on leži na lancima. 6. 'živeti na određeni način'. — Ona je uvik tirala modu, zato se i atar pomalo smanjiva. 7. 'podsticati na nešto, dražiti'. — Ne podnosim pivo, oma me tira napolje. Izr. ~ kera 'bećarski živeti'; ~ mak na konac 'cepidlačiti'; ~ u laž (nekoga) 'dokazati da ne govori istinu'; ~ svoje 'raditi po svome'. ~ se 1. 'sporiti se, parničiti se, suditi se'. — Kako njim nije sramota, dva rođena brata i već tri godine se tiraje sudom. 2. 'pariti se (psi, mačke i sl. životinje)'. — Otkad se već kera tirala, a još se nije oštenila. tisan-sna-sno 1. 'uzak; koji steže'. — Nane, da znate da su nove cipele malo tisne. 2. 'koji ne podnosi protivljenje; koji se brzo naljuti'. — Mani Stipana, on je zdravo tisnog nosa. tiskat tiskam nesvr. 'nasrtati'. — Ovna su naučili da se bucka, pa sad i na dicu tiska. tisnit-nem svr. prema tiskat. tisno pril. 1. 'uže nego što treba'. — Tisno su napravili put pa se ne možemo razminit s kolima. tisto s 1. 'masa od brašna zamešenog vodom (ili drugom tečnošću i dodacima)': ~ za kruv, ~ za kolače, ~ za čorbu. 2. 'jelo od testa': nasuvo (v. ), kolači i sl. '. — Šta je, gazdarice, danas je nedilja, a nema tista? Izr. Mrak ko — 'mrkli mrak'. tišljer m 'stolar'. — Bio sam u svatovima kod mog komšije tišljera. tišljeraj-aja m 'stolarski zanat'. — Najmlađi mi sin uči tišljeraj. tišljerov-a-o 'koji pripada tišljeru'. tištit-im nesvr. 'zadavati bol, teškoću, mučiti (fizički ili psihički)'. — Vidimo mi da deran već dva tri miseca samo ćuti al nece da nam kaže šta ga tišti. tit oću 'hteti'. — Ona bi tila da se nađe s momkom al se boji nane; — Ja bi zdravo volio, al ne znam oće 1 ona tit? titrat-am nesvr. 1. 'treperiti, podrhtavati'. 2. 'ugađati, posebnom pažnjom se odnositi (prema kome)'. — Sad kad joj je zapritio da joj neće ništa ostavit posli njegove smiti, titra ona oko njeg, samo što ga na rukama ne nosi. titrica ž 'bot. kamilica, Matricaria chamomilla'. tkač-ača m 'onaj koji tka'. — Margi za udaju smo sve ponjavice kupili gotove kod tkača. tkački-a-o 'koji se odnosi na tkača ili na tkanje'. — Znam ja tkat, al nemam tkaoki razboj. tkalja ž 'ona koja tka'. — Postala je prava tkalja, zdravo lipe pregače tka. tkaljin-a-o 'koji pripada tkalji'. tkanje s gl. im. od tkat. — Tkanje je bilo ženski poso zimi. tkat-am nesvr. 'izrađivati tkaninu na razboju'. — Juče sam tkala krpare, a danas ću pregače. tlo tla s 'zemlja, zemljište'. — Di bi mogli orat, kad ne možemo s plugom ni uć na to mokro tle.

RICNIK 2.pdf

tmuran/tmuran-rna-rno 1. 'mračan, taman'. — Već tri dana je vako tmurno vrime. 2. 'namrgođen; neraspoložen'. — Tmuran sam, brate, ko i ovo današnje vrime. tmurno pril. 'na tmuran način, mračno; natmureno, neveselo'. — Ušo je ćutećki i tmurno pogledo. tocilo s 'brus u obliku točka koji se okreće oko svoje osovine'. — Samo ti donesi nožove, imam ja tocilo pa ću ti sve naoštrit. točak-čka m 'predmet kružnog oblika koji se okreće oko osovine i služi za pokretanje kakvog mehanizma, odnosno vozila'. — Ej, Stipane, pašće ti šina s točka. Izr. nisu mu svi točkovi na mistu 'u psihičkom pogledu nešto nije u redu'; bit peti ~ (u kolima) 'suvišan'. točit-im nesvr. 'prodavati, krčmiti (piće)'. — On je svoje vino i rakiju sve točio od kuće, makar nije imo na to pravo, nikad ga nisu uvatili ni kaznili. točkić-ića m dem. od točak. tok toka 'korice'. — Ovaj brijač je imo tok, ne znam ko ga je straćio. tolit-im nesvr. 'ublaživati, smirivati'. — Mali brat je plako, a starija sestra ga je tolila. tolmačit tolmačim nesvr. 'tumačiti'. —-Šta ćeš ti meni tolmačit ko je bio gazda Antun kad sam ja kod njeg radio deset godina. tolsar m 'držalo za pero'. — Nane, kupite mi novi tolsar, stari se slomio. ĸ mađ. tollszar. tolja ž 'alat za košenje trske'. — Što je sfp za žito, to je tolja za trsku. top topa m 'vrsta artiljerskog oruđa'. — Izr. gluv ko ~ 'sasvim gluv'; spavat ko — 'tvrdo spavati', ko iz topa 'iznenada (upasti, reći)'. topdžija m 'vojnik koji je obučen da rukuje topom, artiljerac'. — Moj je čovik poginio u prvom ratu ko topdžija. topit-im nesvr. 'prevoditi u tečno stanje pod uticajem toplote'. — Mast ćemo sutra topit. ~ se a. 'taliti se'. b. 'rastvarati se u kakvoj tečnosti, otapati se'. Izr. ~ se od miline 'jako uživati zbog čega'. topola ž 'rod visokih listopadnih drveća, Populus'. — Kažu da ćedu sve topole pored' puta posić. tor tora m 'ograda u koju se zatvara stoka, obor'. — Sprati ovce u tor. toran m 'toranj'. — Stara crkva je imala najpre samo jedan toran. torazan-zna-zno 'neobrađen, nečist'. — Neću da uzmem pod arendu tu toraznu zemlju. Izr. ~ kruv 'loše pečen hleb'. torba ž 'vrećica koja s'e nosi o ramenu'. — Na prosjaku tri torbe vise. torbar-ara m 'čoveksa torbama preko leđa koji prosi, prosjak'. — iđe jedan torbar, podaj mu komad kruva i malo slanine. torbarka ž 'žena torbar, prosjakinja'. torbica ž 'manja torba (u kojoj su kosci držali babicu (v. ), čekić za otkivanje kose i dr. )'. torbonoša m i ž 'pripadnik "Kraljica" (v. ) koji nosi torbu za darove'. torit-im nesvr. 'dubriti zemljište'. — Svake godine torimo našu zemlju, zato nam tako dobro i rodi. tornjat se-am se nesvr. 'brzo se udaljiti, gubiti se (obično u grdnji)'. — Tornjaj mi se isprid očivi. torta ž 'vrsta kolača sa jajima, šećerom i raznim dodacima'. — Što je bilo lipi torta u svatovima. tortica ž dem. od torta. — Nane, valdar nećemo onu torticu nosit u svatove? tovarit-im nesvr. 1. 'stavljati, slagati, podizati, na kola radi prenošenja'. — Tovarimo ovršeno žito i nosimo u džakovima na tavan. 2. 'opterećivati koga (čime) (fig. )'.. — Dotleg su tovarili poslove na njeg dok se deran nije razbolio. tozla ž 'tabakera'. — Otkud mi tozla kad ni cigaretle nemam. trabunjat-am nesvr. 'govoriti nerazumno, besmisleno'. — Siroma, skrenio je pa sad trabunja. trabuvan-vna-vno 'mamuran, pospan'. — Ku(d) ćeš tako trabuvnog derana slat. trackat se trackam se nesvr. 'neukusno se šminkati'. — Kako se samo možeš tako trackat, izgledaš ko kaka mašćara. traćit-im nesvr. 'uludo rasipati', gubiti (vreme, novac)'. — On će traćjt dok traje zemlje, a onđa će u prosjake; — Šta sidiš tu i traćiš vrime, kreni već jedared na poso. trag m 1. 'otisak stopala, noge, točka i sl. na nekoj površinif. —, Ode se viđi trag dičije cipele. 2. 'predmet, pojava ili nešto drugo što služi kao potvrda nečemu, što ukazuje na nešto; đokaz'. — Moždar je odan prošo, al nigđi mu traga ne vidim. Izr. brez traga nestat 'otići ne ostavivši belegu'; zavarat ~ 'vešto izbeći poteru'; zamevo mu se ~ 'izgubio se'; ni traga ni glasa 'ništa se ne zna'; uć u ~ 'uhvatiti'.

RICNIK 2.pdf

tragač-ača m 'kolica sa jednim točkom'. — Ja na mom tragaču i po meter kuruza oturam do krupare. tragačat-am nesvr. 'obavljati posao tragačem'. — Nije lako po cili dan tragačat ciglju. trajat-jem nesvr. 1. 'protezati se na duži vremenski period'. — Zdravo su se veselili, svirka je trajala cilu noć. 2. 'održavati se u određenom stanju'. — Dok ove čizme traju, druge necu kupovat. 3. 'biti dovoljan za. nešto, doticati'. — Svi su trošili dok je trajalo lanaca. traktirat (se) traktiram (se) nesvr. 'razmetati se, trošeći (novac) preko svojih mogućnosti'. — Sad se traktiraje i svaki dan mesa kupuju, a posli će ist soparne čorbe. tralja ž 1. 'prnja, krpa'. 2. 'traljava, neuredna ženska osoba'. — Čula sam da se u njevu kuću štogod miša i ona tralja Marga, bolje bi bilo da malo spremi ono đubre po svojoj kući. traljav-a-o 1. 'dronjav, iscepan, neuredan'. — Šta ne baciš taj traljav kaput, ko da nemaš za čeg drugi da kupiš. 2. 'slab, bez vrednosti'. ~ ima on jednog traljavog konja i to mu je sve. traljavo pril. 'na traljav način; rđavo'. — Ove godine su nam lubenice zdravo traljavo rodile. trančirat trančiram nesvr. 'rezati pojedine komade zaklane životinje ili živine'. — Nisam volila ni zaklat, a još većma trančirat zlklano pile. tranvaj-aja m 'ulično, električno vozilo na šinama, tramvaj'. — Mi, Subačani smo imali tranvaj do Palića. trap trapa m 1. 'donji deo, osnova kola'. 2. 'jama u zemlji u kojoj se čuva krompir, šargarepa, peršun i drugo povrće'. — Vrime je da otkopamo trap. trapav-a-o 'koji nespretno, tromo hoda, nespretan uopšte'. — Kako si mogo kupit tako trapavog konja? trapavko m 'onaj koji je trapav (podr. )'. — Žena te vara, a ti joj još kupuješ svilu. Oj, moj trapavko! tratakat tratačem nesvr. 'trubiti'. — Dokleg ćeš već tratakat, uši si mi otrvo s otom trumbetom. trava ž bot. 'zeljasta jednogodišnja ili višegodišnja biljka, Graminae'. Izr. kudan katanšag prođe tu trava ne raste! đa nema nosa travu bi paso 'vrlo glup'; ne lipcaj magarče doktrava naraste 'suviše dugo čekafi'. travanj-vnja m 'četvrti mesec u godini, april'. travčica ž dem. od travka. travica ž dern. od trava. travka ž sing. od trava. travnat-a-o 'obrastao, pokriven travom'. — Čija je ono tako lipa travnata avlija. trav(i)njak m 'zemljište obrasio travom'. — Dotiraj ovce da opasu malo ovaj naš trav(i)-njak. travuljina ž augm. i pogrd. od trava, korov'. — Baba je zgrabila svu travuljinu i brže bolje š njom u vatru. tražit (se) tražim (se) nesvr. 'truditi se da se pronađe ono što je izgubljeno, skriveno'. — Baćo, jutros su vas dida tražili, di ste bili? 2. 'zahtevati, iskati'. — Ne tražim ja od tebe da ti ne vratim, al sad mi triba a ja nemam. 3. 'imati potrebu za čim, iziskivati'. — Velika trava traži da se pokosi. Izr. ~ dlaku u jajetu 'cepidlačiti'; ~ proju kraj pogače 'ne biti zadovoljan onim što se ima'. trbu(v) m 'trbuh'. — Snig je bio konjima do trbuva. Izr. držat se za trbuv od smija 'mnogo se smejati'; trbuvom za kruvom 'ići za zaradom'; pun ~ 'sit'; puštit ~ 'ugojiti se'. trbušast-a-o 'sa povećim stomakom, debeo'. — Ne poznam ga, to je jedan mali trbušast čovik. trcat trcam nesvr. 'krzati, habati, cepati'. — Oma da si skinila tu lipu suknju, bila bi u stanju trcat je u sigri (So, SM). ~ se 'krzati se, habati se, cepati se, prljati se'. trcav-a-o 'otrcan; pocepan'. — Valdar nećeš u tom trcavom kaputu ić med svit? trckat-am nesvr. 'raditi na parčiće, nepovezano'. — Zašto se ti ne latiš pa da okopaš taj bostan kako triba, već svaki dan pomalo trckaš, to nf. ie nikaki poso. trčat-čim nesvr. 'kretati se vrlo brzo, juriti'. — Trčo sam ja, al trčo je i on, blo je friščiji od mene i nisam ga stigo. 2. 'brzo prolaziti, teći, juriti (fig. )'. — Što si stariji, vrime sve friščije trči. Izr. ~ prid rudu 'uplitati se'. trčeći pril. 'jureći, trkom'. — Mogo bi otić tamo trčeći. trčećki pril. v. trčeći. — A sad, Beno, trčećki i tamo i vamo! trčkarat-am nesvr. dem. od trčati. — Anice, zašto i ti štogod ne uradiš, već samo trčkaraš po sobi? trćak-ćka m 'nešto malo, neugledno (sitnež)'. — Ako ng bi našla boljeg, al ni s takim trćkom ne bi išia, ćeri moja.

RICNIK 2.pdf

trćit se trćim se nesvr. 'isturati zadnjicu'. — Jedna kobila se toliko trći, da ne mož od nje prić žagrama. trećak-aka m 'arendaš koji obrađuje zemlju na treći deo (trećinu)'. — I Losko je trećak, uzo je ove godine u arendu Troćinu zemlju na treće. tren m 'najkraći deo vremena, časak'. — U jednom trenu bio je na vratima. trenak m dem. od tren; trenutak. trenica ž 'naprava za struganje, ribanje (sira, voća i povrća)'. — Snaja mi je ko ren, al zato sam ja ko trenica! trenicat-am nesvr. 'strugati, ribati na trenici'. — uvik plačem kad trenicam ren. trenit-nem svr. 'zaspati na čas, prispavati malo'. — Vi naspite džakove žitom i metnite na kola, a ja ću za to vrime malo trenit. trepavica ž (obično u mn. ) 'dlake na ivici očnih kapaka'. — Moje oći, moje trepavice. trepćat trepćšm nesvr. 'treptati'. — Nemoj mi tu vazdan trepćat već oma da si kazo šta ste tamo nagazdovali? treperenje s gl. im. od treperit. — Da nije sjaja, ne bi bilo ni treperenja. treperit-im nesvr. 1. 'presijavati (se)'. — A sviia na njoj sve treperi. 2. 'podrhtavati'. — Ta vist me je toliko uzbunila da sam sva treperila. 3. 'pokretati se lagano, obično uz šum'. — Ođ vitra je kuruzovo lišće treperilo i šuškalo. treptit-tim nesvr. 1. 'lepršati se, vijoriti se'. — Na svakoj kući treptio je barjak, bilo je zdravo svečano. 2. 'svetlucati se'. — Opet je imala novo ruvo, lipo sašiveno i sve trepti. treskav-a-o 'koji pravi buku'. — Nisi baš moro po ovom treskavom putu tirat kola. tresnit-nem svr. 1. (koga, što, kime, čime) 'naglo udariti s treskom'. — U bisnoći tako je tresnio s vratima, da sam pomislila da će se sva cakla sasut. 2. 'malo istresti, izlupati'. — Tresni malo napolju pokrovce, p onda i(h) smotaj i unesi u sobu. trest/trest tresem nesvr. 1. 'drmati, drmusati'. — Pušti me već, šta me treseš?! 2. 'izazivati drhtavicu'. — Uvatila me nika jeza pa me trese po cilom tilu. 3. 'otresti (plodove sa drveća)'. — Tresemo šljive, sve ćemo skupit u cefru. 4. 'igrati živo, cupkajući'. — Svi lipo igraje al pogledaj Ciliku kako ona trese. ~ se 1. 'drmati se; podrhtavati, ljuljati se'. — Blizo nam je salaš i kad naiđe ajzliban, uvik nam se penđžere tresu. 2. 'biti zahvaćen drhtavicom (od zime, straha, jakog uzbuđenja i sl. ). ' — Sva se trese od groznice. trevit-im svr. 1. 'pogoditi (pri gađanju)'. 2. 'slučajno naići, pogoditi doći'. — Baš si sad trevijo doć. ~se 1. 'desiti, dogoditi se, zbiti se'. Tako mi se trevila nesrića iznenada. 2. 'naći se, zadesiti se'. — Ja sam se tamo trevio i sad moram da snosim. Izr. trevio si ko prstom u pekmez 'veoma uspešno'. trevljat-am nesvr. prema trevit. — Majka već po sata trevljaje i ne možedu du udiju konac u iglu. trganaca zb. im. 'dečja igra (u kojoj se deca, u parovima, drže za ruke, vrte se u krug po ritmu otegnuto izgovorenog teksta jednog od igrača': "trga, trganaca, suvi rizanaca, a ja sio pa poio, p onda kazo hop"! ~ zatim, naglo čučne i ko to, od suigrača, istovremeno ne učini, ispada iz igre)'. — Ajte, dico, vaćajte se po ruke, da se sigramo trganaca. trgnit-nem svr. 1. 'naglo izvaditi'. — Mara kine i trgne moju maramicu iz džepa; — Da nisam t'rgla dite za rukav, otrčalo bi upravo pod kola. 2. 'naglo popiti, ispiti'. — Komšija, došli stno, ako ti je još u životu ona tvoja šljivka, da trgnemo koju. 3. 'naglo poteći, pocuriti'. — Kako ga je udario šakom po nosu, oma mu je krv trgla na nos. — Ošine konje, oni trgnu, a mi se svi poizvrćali u koli. 4. 'osvestiti'. — Mora bit da si štogod veliko smišljala kad sam te trgla ulazeć unutra. ~ se 1. 'naglo se probuditi iza sna'. 2. 'cimnuti unatrag (o vatrenom oružju)'. — Ako je dobro ne nasloniš na rame, puška se trgne pa mož vilicu da slomije. trgovac-ovca m 'onaj koji se bavi trgovinom': marveni, svinjarski, drvarski ~. trgovat trgujem nesvr. 'baviti se kupoprodajom kao zanimanjem'. — Jesi 1 trgovo štogod na peci? — Nisam, al nije bilo ni trgovaca. tribat-am nesvr. bezl. 'biti potrebno, nužno'. — Dok smo imali, nikom nije tribalo, sad kad više nema, svi oće trišanja. Izr. nisam (kako) ko što triba 'slabo je sa zdravljem'; zlu ne tribalo 'nek se nađe za svaki slučaj'; malo je tribalo 'zamalo'; tako mu i triba 'zaslužio je'; kako triba, ko što triba 'valjan, pošten čestit'. tribit tribim nesvr. 'čistiti, odvajati ono što je nečisto, pokvareno, štetno'. — Tribimo višnje za dunc. ~ se 'čistiti se, biskati se'. — Tribe se od ušivi. triplirat-ipliram nesvr. 'uveća(va)ti tri puta, utrostručiti'. — Mož on odustat od prodaje al onda mora triplirat kaparu. trired pril. 'triput'. — Trired se ženio i isto toliko puti se rastajo. trišnja ž a. voćka Prunus avium. ~ b. 'plod te biljke'. — Lice joj je rumeno a usne ko trišnja, trišten-a-o 'potpuno, sasvim'. — Kaži Kati da joj iđe čovik, al je trišten pijan. trizan-zna-zno 'koji nije pijan; koji se otreznio'. — Kako ne bi bio čovik trizan kad nikad ne pije. triznit triznim nesvr. 'činiti da neko postane trezan'. — Kako da ga triznim kad on furtom nadoliva. ~ se 'postajati trezan'. —

RICNIK 2.pdf

ide kiselog kupusa i s otim se trizni. trk trka m 1. 'najbrži konjski hod, galop'. — Konji najdared krenu u trk, a ja ispadnem is kola. 2. 'najbrže kretanje, trčanje'. — Dica su se dala u trk za kerom. 3. pril. 'brzo, žurno, trkom'. — Ajde, Joso, trk za njima. trka ž 'trk, trčanje'. — To je bila prava trka po svoj avliji: vaćali smo pobiglu ždribad. trkač-ača m 1. 'onaj koji dobro trči; takmičar u trčanju'. 2. 'konj koji dobro i istrajno trči; trkački konj'. trkački-a-o 1. a. 'koji se odnosi na trke i trkače, koji služi za trke': ~ staza'. 1. b. 'podešen za brzo kretanje; obučen u trčanju': ~ kola, ~ konj. trkaći-a-e 'trkački: ~ konj'. trkat se-am se nesvr. 'učestvovati u trci; utrkivati se'. — Kako ćemo se tikat kad ja imam mazgu a ti konja? trkefulja ž i m 'trčilaža'. — Ne volim da iđeš s otim Lazom, on je prava trkefulja i bolje ga se kloni. trknit trknem svr. 'brzo poći, potrčati nekud blizu, skoknuti'. — Mogo bi Ivan trknit do bać Luke pa da ga zovne vamo. trkom pril. 'u trku, trčeći'. — Čim je sigra u pitanju, onda on trkom ode. trlica ž 'naprava za drobljenje grožđa pre presovanja u prešu'. — Lakše je prešovat grožđe kad se prvo propušti kroz trlicu. trljat trljam nesvr. 'pritiskujući prevlačiti rukom preko nečega'. — Dokleg ćeš već trljat te oči, sve su ti zakrvavile od žuljanja. Izr. ~ ruke 'radovati se zbog nečega'; ~ se 'rvati se'. — Nji dvojica se uvik trljaje. trn m 'igličast izraštaj kod biljaka koji bode'. — Ubovo sam se na trn. Izr. bit kome ~ u oku 'smetati, biti na putu'. trnak-nka m dem. od trn. trndoflija ž bot. trandofilje a. beli slez Althaea officinalis. b. pitomi slez Althea rosea. trnit-nem nesvr. 'gasiti (sveću, lampu, vatru)'. — Nemoj tinit lampaš dok ne legnem. ~ se 'gasiti se'. — Mi smo kasno polazili, sviće su se već uveliko trnile po salaši. trnit-i(m)/-e(m) nesvr. 1. 'izazivati jezu, prožimati trncima'. — Trni me noga, valdar sam je prisidila. 2. 'kočiti se, premirati od straha'. — Sva trnem toliko sam se uplašila. trnodla ž 'ukosnica od metala'. — Našeg Josu nadigli na modu, zadili mu u dupe trnodlu; Joso trči, a trnodla zvrči, Joso stane, a trnodla pane! (nar. ). trnovit-a-o 1. 'pun trnja, bodljikav'. — Kud si nas dovo baš na ovaj trnovit put? 2. 'pun teškoća, mučan, (fig. )'. — Bio je to, dico, oma posli rata još uvik trnovit život. trnjak-aka m 'bodljikavo žbunje divljeg šiblja (od koga se pravi i drljača brana, poljoprivredna alatka)'. — Danas, nema više ni trnjaka ni stari drljača. trnje s zb. im. od trn. Izr. provo se ko bos po trnju 'nastraaao'. troćkoš m 'slabić, mlakonja'. — Šta ste zvali tog troćkoša, on nije vridan ni u svojoj kući red da napravi. trogoče-eta (zb. mn. trogočad) s 'trogodišnje ždrebe ili tele'. trogodac-o(t)ca m 'mužjak domaće ili divlje životinje od tri godine'. trojak-a-o 'koji se pojavljuje u tri oblika, na tri načina, koji je od tri vrste'. — Dosad je već trojake visti o deranu čuo, to ga je zbunjivalo. trojan-jna-jno 'trostruk'. — Trojna me je nevolja stigla, moj komšija: cikla mi krava, u pilež nika kuga udarila, a sad mi se i konj razbolio. trojanica ž 'svadbeni običaj ~ tri čaše napitnice ~ koje piju mastalundžije u čast dva čuvarastaćale i novog zeta. (Tri čaše su spojene i pri dnu imaju otvore. Kad se iz jedne čaše pije, iz druge i treće vino se u nju uliva)'. trojica ž 'tri muškarca'. — Za vas trojicu će bit dosta ila, a drugima koliko dotekne. trojstvo s crkv. tri oblika jedne pojave: Otac, Sin i Duh sveti. trokrak-a-o 'koji ima tri kraka': ~ e vile. trom-a-o 'koji se teško, sporo i lenjo kreće'. — Posli nediljne dobre užne, svi smo tromi bili. tromf m 'adut (u kartama za igru)'. — Udri tromfom, ako imaš. tromfovat-ujem nesvr. 'adutirati (u kartama za igru)'. — E, nećeš me više tromfovat, svi su tromfovi u mojim rukama. tron m 'vladarska stolica, presto'. — Skiniće i njeg jednog dana s trona.

RICNIK 2.pdf

tronovat-nuje nesvr. 'sedeti na noćnom sudu, vršiti nuždu u noćni sud (podruglj. )'. — Di ti je mali Lacko? — Ne diraj ga, tronuje u sobi. tronožac-ošca m 'niska stoličica na tri noge, bez naslona'. — Dida njev tronožac po ciloj avliji nose, jel di stanu oma sidnu na njeg. tropa pril. u izrazu: on je tropa 'izgubio je (na kartama, u igri), propao je, stradao je'. tropnit-em svr. 'naglo se spustiti na sedište, sručiti se'. — Roze, mogla bi i ti štogod pomoć u kujni, a ne oma si tropnila za astal čim si došla, ko da si ti glavni gost. tropreg 'zaprega od tri konja'. — Malo je tvrda zemlja, tribaće nam tropreg za oranje. troskot m 'vrsta samonikle trave'. ~ bot. Polygonum aviculare. trostruk-a-o 1. 'sastavljen od tri niti, tri sloja i sl. ': ~ pređa, ~ kandžija, ~ vrengija. 2. 'tri puta veći': ~ iznos. trostruko pril. 'u trostrukom iznosu, tri puta više'. — Samo ti dobro potori zemlju, vratiće ti se trostruko. trošadžija m 'onaj koji mnogo i nerazumno troši, raspikuća'. — Otac mu je vridan i pošten čovik, a vidi sin kaki je trošadžija da ne mož veći bit. trošak-ška m 'izdatak, rashod'. — Velik je to trošak, radit toliko zemlje. Izr. davat se u — 'izlagati velikim izdacima'; o jednom trošku 'istom prilikom, istovremeno'. trošan-šna-šno 'u raspadanju, sklon rušenju'. — Na proliće ćemo nabijat novu volaricu, ova sadašnja je toliko trošna da je ne vridi popravljat. trošar-ara m 'službenik pijačne uprave koji naplaćuje pijačnu taksu na ulazu u grad. (U Subotici se na svim ulaznim putevima nalazila zgrada "Trošarine" u kojoj su trošari naplaćivali taksu svim zaprežnim kolima prilikom ulaska u grad)'. trošarina ž 1. 'taksa za ulazak u grad na pijacu'. 2. 'zgrada gde se naplaćivala trošarina'. trošit-im nesvr. 1. a. 'izdavati novac, činiti izdatke'. — Ne mož tako imat kad na glupost zaradu troši. b. 'rasipati, razvlačiti (podrug. )'. — Troše mu imanje i njegovi is kuće i oni što mu dođu radit. 2. 'uništavati, kvariti'. — Dabome da se vrata troše kad se furtom otvorizaje. 3. 'slabiti, iscrpljivati (snagu, zdravlje i sl. )'; gubiti (vreme)'. — Badavad trošiš vrime, tu nećeš iskopat vodu. 4. 'upotrebljavati (hranu, piće)'. — Sidajte za astal, mi već trošimo i koiač od juče. ~ se povr. prema trošiti (2, 3). troškarit troškarim nesvr. 'davati kome novac za sitne troškove'. — Jedva sirota ima i za sebe, a još i sina neradnika troškari. ~ se 's malo novca podmirivati svoje potrebe'. — Zarade toliko da se troškare od dana do dana. trovat trujem nesvr. 1. 'ubijati otrovom'. — Mećali smo otrov u ranu i tako trovali pacove. 2. 'vršiti rđavi uticaj na koga, kvariti'. — Šta će taj matori momak med onom dicom, samo i(h) truje svojim glupavim divanom. ~ se 1. 'izlagati se (svesno ili nehotično) delovanju otrova': ~ rakijom, ~ duvanom. 2. 'potpadati pod tuđi uticaj, kvariti se'. — Truje se on od pića a ne od bolesti. trpat-am nesvr. 1. 'stavljati, gomilati bez reda jedno na drugo'. — Trpala je u maramu sve što joj je pod ruku došlo. 2. 'uzimati mnogo i bez reda (o jelu)'. — Samo trpaš toliko u sebe, a posli te boli trbuv. Izr. ~ ko pijan u tur! ~ u svoj džep 'prisvajati'. ~ se 'gurati se gde ne treba, nametati se'. — Šta se ti, Mace, trpaš med divojke, ti si se rastala od čovika i nemaš mista med mladim curama. trpeljiv-a-o 'koji može da trpi; strpljiv'. — Taka je Mara trpeljive naravi. trpeljivo pril. 'na trpeljiv način; strpljivo'. — Sve je ona podnosila čutećki i trpeljivo. trpit-im nesvr. 1. 'podnositi teškoće, nevolje, patiti'. — Trpila je ona pijanog čovika, svekra i svekrovu i razuzdanu dicu u kući. 2. 'podnositi koga ko je nepoželjan'. — Ne trpi snaju, jel je ona drugu curu tila sinu za ženu. ~ se 'podnositi jedan drugog'. — Braća su, al se ne trpe. trsit se-im se nesvr. 'brinuti se, truditi se'. — Trsi se, sine, da dobro učiš. trsje s zb. im. 'seme od trave za seno'. — Skupili smo dosta trsja di je bila najbolj'a trava za sino. trska ž bot. Phragmites communis. — Cura joj je mršava, pa izrasla tanka i visoka ko trska. trščara ž 1. 'koliba od trske'. — Napravill smo samo jednu trščaru u vinogradu, baš toliko da imamo di sklonit glavu ako kiša naiđe. 2. 'kuća sa krovom od trske'. — Kuća je prava trščara, nije cripom pokrivena. trščica ž dem. od trska. trt tarem nesvr. 1. 'trljati; masirati'. — Nana su me s maramicom umočenom u rakiju trli po leđima i tabanama, jel sam imo vrućinu. 2. 'strugati'. — iđi tamo dalje, šta mi ode pod nosom tareš ren da i ja moram od njeg plakat. 3. 'brisati'. — Nemoj oma trt čim si napiso, samo trošiš tu gumu. Izr. trla baba lan da joj prođe dan! ~ glavu 'razmišljati'. ~ se 1. 'žuljati se jedno o drugo'. — Razmrsi uzde, vidiš da se tako taru. 2. 'gložiti se, prepirati se'. — Svaki dan se taru, ko da nisu rođena braća. trtica ž 'zadnji deo tela peradi i ptica, koji čine zakržljali repni pršljenovi, na kome raste perje; donji deo kičme kod čoveka uropygium, coccyx'.

RICNIK 2.pdf

truc m 'prkos, inat'. — Ne bi bila ona Jula, kad ne bi malo u truc tirala. trucirat truciram nesvr. 'prkositi'. — Ne iđu više zajedno, al zato obadvoje truciraje jedno drugom. truckat (se)-am (se) nesvr. 'tresti se, kretati se drmajući se (o kolima)'. — Put je bio grudvav i smrznut, pa su kola truckala, da Bog sačuva. truckav-a-o 'koji je izazvan truckanjem, koji je posledica truckanja'. — Da sam znala da je tako truckav put, ne bi išla s tobom na kolima u varoš. truckavo pril. 'na truckav način, truckajući se'. — Teško je bilo, morali smo polagano ić i truckavo. trucovat-ujem nesvr. 'prkositi (kome)'. — Kupili su i meni nove knjige, nećeš mi više trucovat, da ja učim iz stari knjiga (So, Bj). trud m 1. 'napor koji se čini pri vršenju nekog fizičkog ili umnog rada'. — Tribalo je za to rada, truda i novaca. 2. 'plod, rezultat rada'. — Izgorilo nam je žito na nogama, ode naš trud. trudan-dna-dno 'umoran'. — Trudan čovik je skoro pao na prag, izdala ga je snaga od rada i gladi. trudit trudim nesvr. 'zadavati kome trud, činiti da se neko trudi, zamarati'. — Mlogo trudiš, Lazo, te tvoje ruke, jel što je tušta tušta je, moraje ti i drugi pomoć. ~ se 'ulagati trud, starati se'. — Trudi se on, nije da neće, al ne iđe mu od ruke. trudna prid. 'koja je u drugom stanju, bremenita (o ženi)'. — Bila je ona već trudna prija nego što se vinčala. trudnica ž 'trudna žena'. — Puštite da sidne ta trudnica. trudno pril. 's mukom, s trudom, teško'. — Bio je još mlad i trudno je nosio na ramenu velike džakove žita na tavan. trudnoća ž 'stanje u kome se nalazi trudna žena'. —-Lako je podnosila trudnoću i zato je toliku dicu izrodila. trudovi mn. m 'porođajni bolovi'. — Kod snaje Teze su počeli trudovi, bićeš, baćo, dida. trukovat-ujem nesvr. 'štampati, tiskati (prvenstveno motive za ručni rad)'. — Nosila sam trukovat, sa(d) ćemo šlingovat rukave za košulje. trulež m i ž 'ono što je trulo'. — Baci na đubre, šta će ti taj trulež. trumbeta ž 'truba'. — Stričko mu je kupio trumbetu, pa sad po cio dan samo tratače. trumbetaš-aša m 'onaj koji svira u trumbetu'. — Ajde, friško na sokak, iđu trumbetaši. trun m 'vrlo sitan delić čega smrvljenog, mrva'. — Pao mi je trun u oko. Izr. Ni truna 'nimalo, ni mrve'. trunak-nka m dem. od trun. trunčica ž dem. od trunka. trunić-ića m dem. od trun. trunit-nem nesvr. 'postajati truo'. — Jabuke su padale i trunile ispod voćke. trunit (se) trunim (se) nesvr. 1. 'prljati trunjem'. — Nemoj mi trunit u mliko. 2. 'otresti, stresati'. — Ko j to vidio, otresaš gar s cigaretle i svud mi po čaršapu truniš. 3. 'činiti, nanositi kome neprijatnosti'. — Nemoj mi trunit pod nos. trunka ž 'trun'. —Alaj je to laž, on ni trunke nije dao. truntaš-aša m 'lenština, gotovan, trut'. — Svit je pun truntaša. truntav-a-o 'nezgrapan, trom, koji teško korača'. — Pere je truntav kad triba radit, na ilu nije. truntavo pril. 'nezgrapno, tromo'. — iđe, iđe, al mi se čini pijano i truntavo. trunto(v)-ova v. truntaš. trunjav-a-o 'u kome ima trunja'. — Od čega ti je trunjava slanina? trunje s zb. im. od trun. — Šta si radio, kad ti je kosa puna nikog trunja?! trupa ž 'vojna jedinica, vojska'. — Nismo našli Janka, kazali su nam da je njegova trupa očla na front. trušan-šna-šno 'čvrst, nabijen'. — Cura je malo trušna, al je vako dolična. Izr. Trušan i rušan 'pun snage, svega i svečega, živi u izobilju'. trušnica ž 'hleb za pse (pečen od mekinja)'. — Opet si zaboravila ispeć trušnice za kerove. trut truta m 1. 'pčelinji mužjak koji vrši samo funkciju oplođenja matice, a posle toga ga pčele izbacuju iz košnice'. 2. 'čovek koji živi od tuđeg rada, gotovan, lenština (fig. )'. — Dica i žena mu rade povazdan, a on samo ko kaki trut dođe na gotovo i jos

RICNIK 2.pdf

zanoveta. trutina m i ž augm. i pogrd. od trut. trvalja ž 'maserka'. — Dobro bi bilo nać jednu trvalju da ga sirćetom istare. trvat-am nesvr. 'trajati, postojati'. — Samo triba izdržat, neće valdar ni njegova vlada do'-vlka trvat. trvenje s gl. im. od trt (se). 2. 'svađa, sukob'. — Otkako njim je otac umro, među braćom je samo trvenje. trzavica ž (obično u mn. ) 'nesporazum, nesuglasice (fig. )'. — Dobro stoje i svi rade, al kod njl su uvik nike trzavice po sridi. trzalica ž 'tanka pločica, obično koštana, kojom se udara u žice na tamburi i sl. muzičkim instrumentima'. — Jariko je izgubio tizalicu od kože, pa sad samo prstima svira u berdu. trzat se-am (se)/tržem (se) nesvr. prema trgnit (se). — Moraćemo odnet malog kod doktora, često se u snu trza. tucak tucka m 'tvrdo jaje (na uskrs se deca tucaju crvenim, šarenim kuvanim jajima, pri čemu onaj čije se jaje na vrhu ne razbije, postaje pobednik'. — Ivan je svojim tuckom svima porazbijo jaja. Izr. Zdrav ko tucak 'puca od zdravlja'. tuce-eta s 'celina od dvanaest komada'. — Snaš Veca je opet rodila, sad ima tuce dice. tuckat se-am se nesvr. 'udaranjem jaje o jaje razbijati'. — Cilo poslipodne dica se tuckaje sa crvenim i šarenim jajima, koja su dobili za Uskrs. tuča ž 'međusobno udaranje dveju ili više osoba'. — Počelo je zadirkivanjem a završilo se tučom i nožovima. tučan-čna-čno 'debeo, mastan (fig. )'. — Malo tučnija rana da bidne. tučnjava ž v. tuča. — Kaka je to tučnjava bila, kad je nji deset u špitalj dospilo! tuć/tuć tučem nesvr. 1. a. 'udarati nekoga nanoseći mu bol'. — Trći, eno, tuče ti se sin. b. 'udarati po nečemu, padajući, zapljuskujući, duvajući'. — Kiša je padala s vitrom i cilu noć je tukla u pendžere. 2. 'udarati u kratkim i ritmičkim kucajima'. — A srce mi je tuklo samo što ne iskoči iz grudi. 3. 'vršiti neku radnju udaranjem (u kućnim poslovima)': ~ maslo, 'bućkati'; ~ j'aja u čorbu 'razmutiti jaja u čorbu'. ~ se 'biti sklon tuči'. — Šta da radim š njim, kad voli da se tuče? tudak pril. v. tudan. — Ej, monče, nije tudak staza. tudan pril. 'tim putem, u tom pravcu, tuda'. — Ja sam ga vidio, tudan je prošo. tudank pril. v. tudan. — Ako te vidim da još jedared tudank prođeš, noge ću ti slomit. tuđ tuđa tuđe 1. a. 'koji pripada drugome, drugima'. — Ne znam šta mu bi, ušo je i sio za tuđ astal; — Sram te bilo, uvlk ti je veće tuđe. 2. 'koji je iz druge zemlje, inostran'. — Šta ćeš ti u tom tuđem svitu? Izr. vodit tuđu brigu 'mešati se u život drugoga'. ; kitit se tuđim perjem 'nezasluženo prisvajati nečije zasluge'. tuđe pril. 'čudno, neobično'. — Tako mi je sve izgledalo tuđe. tuđin m 'stranac, tuđinac'. — Kod nas je došo jedan tuđin, nismo ga nikako razumili, pa smo ga odveli kod učitelja. tuđina ž 'inostranstvo'. — iz našeg mista se ritko ko otisko u tuđinu. tuđit se tuđim se nesvr. 1. 'postajati tuđ, izbegavati koga ili što'. 2. 'ponašati se kao tuđin, ustručavati se, stideti se'. — U poslidnje vrime se ivša niki tuđi od nas. tuga ž 'duševni bol izazvan nekom nesrećom ili velikom čežnjom, duševna patnja, žalost'. — Tugo moja privejika. tugovat tugujem nesvr. a. 'biti tužan, osećati tugu, žalost'. b. 'izražavati tugu, žalost, žaliti, oplakivati'. — Tuguje za dragim, ostavio je; — Tugovaću dok sam živa. tuk m 'udarac'. — Moždar tuk i nije bio tako jak, al ker je pao ko pokošen. Izr. udario ~ na luk 'sudar dvoje jednakih'. tukatuka 'uzvik za dozivanje ćuraka'. tuknit-ne nesvr. 'zaudarati'. — Taj se valdar nikad ne pere, kad se pribllži sve tukne od njeg. tuliba ž 'podmukla ženska osoba'. — Čuvajte se Lize, te tulibe, zna se došuljat i sve izgledat, a onda nalaže ko kera. tulipan-ana m 'lala'. ~ imam punu bašču crveni tulipana. tuljak-ljka m 1. 'gvozdena osovina u roljki (naprava za roljanje zemljišta)'. — Klama se tuljak na roljki. 2. 'gvozdena navlaka (navučena na osovinu kola, drži točak)'. — Kako si metnio livču kad si zaboravio tuljak sa točka? tuljčit-im nesvr. 'uglavljivati žbicu (u glavčinu točka zaprežnih kola)'. — Odneli smo dva nova točka kod kovača da i tuljči. tumarat-am nesvr. 'lutati bez cilja'. — Tumara oko salaša i tare pamet 'duboko razmišlja'. ~ oću da znam di ćete i ka(d) ćete doć, neću da tumarate po varoši cio dan. tumbat (se)-am (se) nesvr. 'obrtati'..— Ko ti je kazo da tako tumbaš taj kovčeg?

RICNIK 2.pdf

tunja ž gunja, Cvdonia vulgaris. — Nisam ove godine tušta metnila dunca od tunj'a, malo je rodilo. tunjav-a-o 'koji teško shvata, tupoglav'. — Za drugog se i nije mogla udat neg za tog tunjavog Iliju. tup tupa tupo 1. 'koji nije dovoljno naoštren'. — Teško onom kome tupim nožom kožu deru. 2. 'bezizražajan; prazan (o licu, pogledu, očima)'. — Stojo je i samo me je tupim očima gledo. 3. 'potmuo, prigušen, nejasan (o zvuku)'. — Čuli su se tupi udarci al nismo znali od čega dolaze. 4. 'koji se neprijatno oseća, neprijatan (o bolu)'. — Tupo stezanje ispod pleća nije prolazilo. tupit (se) tupim (se) nesvr. 'zatupljivati'. — Ne triba to tesat s nožom, tupiš ga tako. tur tura m 'stražnjica'. — Dobio je danas prutom po turu. 2. 'stražnji deo hlača'. — Njegove su čakčire uvik bile na turu zakrpljene. Izr. pun ~ veselja 'veliki strah'. turanje s gl. im. od turat. — Nije lako cili dan turanje kolica mokri valjaka. turat turam nesvr. 1. 'gurati'. — Turali smo zemlju na kolicama. 2. 'terati na nešto'. — Šta me turate, znam ja i sam tamo otić, ako oću. Izr. ~ nos svudan 'mešati se u sve'. ~ se 'gurati se'. — Đuka se tura kroz svit i, vidićeš, prvi će stignit mladence. Turčin m 'pripadnik turskog naroda'. 2. 'okrutan, svirep, nemio čovek (fig. )'. — Pravi je Turčin, uvik se svađamo kad triba ić digod u goste. Izr. puši ko ~ 'mnogo i strasno puši'. Ture-eta s 'mladi Turčin'. — iđi, sine, med cure, valdar nisi Ture da bižiš od svog roda. turgulja ž 'vrsta rane crvenkaste šljive'. — Turgulje su već zrile, možete i(h), dico, ist. turić-ića m dem. od tur. turit turim svr. 1. 'staviti nešto u unutrašnjost nečega'. — Beno, turi ruku u džep. 2. 'pomaknuti, odgurnuti (fig. )'. — Turi Antun pun tanjir isprid sebe. Turkinja ž 'ženska osoba turske narodnosti'. Turkinjica ž 'mlada Turkinja'. turnir-ira m 'pojas za žene (u kojem je ušivena vuna i kad se potpasuje suknje imaju lepše držanje, jer okruglo i ravnomerno na njemu vise)'. — Sašila sam nov turnir, stari se sav iskido. turnit-nem svr. 'kratkim snažnim pokretom učiniti da se neko ili nešto pomakne, odgurnuti'. — Nisi ga tribo tako jako turnit, mogo je deran na nos past. b. 'kratkim, brzim pokretom staviti, gurnuti u nešto'. — Stričko su nam uvik davali novaca kad smo kod nji išli u goste, a strina je, da niko ne vidi, znala nam turnit u šaku od svog novca. turpija ž 'ručni alat različitog oblika sa zupcima koji služe za struganje metala, drveta i sl. '. ~ uzmi onu malu turpiju i naoštri veliku pilu. turpijat-am nesvr. 'strugati turpijom'. — To je suviše debelo divo, ne možeš ga samo turpijat, triba ga najpre makljom orendisat. turpijetina ž augm. i pogrd. od turpija. turpijica ž dem. od turpija. turski-a-o 'koji se odnosi na Turke i na Tursku, koji pripada Turcima i Turskoj': ~ narod, ~ a vojska, ~ a vira. Izr. otić u Tursku 'samo da ne vidi nevolju oko sebe'; proć ko pokraj turskog groblja 'praviti se nevešt'. tušta ž 'mnogo, bezbrojno'. — Tušta si tražio, zato nisi dobio ništa; Izr. ~ puti 'mnogo puta'; — i tma 'sva sila'. tute pril. 'tu'. — Dobićeš ti svoje kad tute dođeš. tutek pril. v. tute. — Sad je tutek bio. tuteka pril. v. tute. — Donesi tuteka košar. tutekar pril. v. tute. — Tutekar su se sigrali dok ti nisi izašo napolje. tutkalo s 'lepilo dobiveno preradom kostiju i kože'. — Kupio sam tutkala pa ćemo zalipit onu uzgljančicu što se odlipila sa ama. tutor m 'lice kome je vlast poverila brigu i staranje o maloletn:m, umobolnim i sl. osobama, staratelj'. — Rođeni stric mu je određen za tutora dok on ne bidne punolitan. tuvit-im nesvr. 1. 'dobro držati u pameti, pamtiti'. — Tuvio je on dobro, al je posli zaboravljo. 2. 'ubedljivo savetovati, sugerisati kome'. — Njoj su to tuvili od malena. tužan-žna-žno 'koji oseća tugu, žalostan'. — Danas je za nas tužan dan. tužit se tužim se nesvr. 'žaliti se nekome ili nečemu zbog nečega'. — Svakom se tužio na nerodnu godinu. — Unuk se tužio didi da je gladan, a nana mu ne da ist. tužno pril. 'žalosno'. — Nana su tako tužno žalili didu, da smo svi plakali.

RICNIK 2.pdf

tvor tvora m 'malena zver iz porodice kuna Putorius putorius'. — Smrdi ko tvor. tvorić-ića m dem. od tvor. tvorov-a-o 'koji pripada tvoru'. — Naišo sam na tvorov trag. tvrd tvrda tvrdo 1. a. 'koji se teško obrađuje': ~ drvo; ~ zemlja; b. 'koji ne menja oblik pod teretom': ~ postelja; ~ uzgljanca; c. 'obložen kamenom i sl. ': ~ put; d. 'zamešen sa više brašna': ~ kruv; 2. 'načinjen od čvrstog materijala'. — Salaš smo ziđali s tvrdim valjkima. 3. 'škrt'. — Luka je tvrd na ričima, al i na novcu. Izr. ~ na ušima 'nagluv'; ~ na ustima (o konju) 'ne prima zauzdavanje (žvalu u usta)'. tvrdica ž i m 'preterano štedljiv čovek, škrtica'. — Ča Vranje svaki dinar triput vrate u džep, p onda ga potroše. tvrdit tvrdim nesvr. 'iznositi nešto kao nepobitnu istinu'. — Bać Šime tvrdi da je vidio Lazu i da su mu jednu nogu ocikli, a znaš da bać Šime nikad ne laže. tvrdoglav-a-o 'koji uporno ostaje pri svome, svojeglav'. — Sve bi to dobro bilo da moj baćo nisu tako tvrdoglavi, pa kad štogod kažu, nema popuštanja. tvrdoglavo pril. 'na tvrdoglav način, nepopustljivo'. — Svi smo ga nagovarali da i on ode s društvom, a on, ne da nije očo, već je samo tvrdoglavo sidio i ćutio. tvrdoust-a-o 'konj sa tvrdim ustima (teško prima "žvale", a još teže se sa njime upravlja u zaprežnim kolima)'. — Bolje će bit da ti ne dekaš tog tvrdoustog konja, slabe su ti ruke. tvrdovat tvrdujem nesvr. 'preterano štedeti, škrtariti'. — E, pa nećemo valdar i sad tvrdovat kad sina ženimo?! U ubacat ubacam nesvr. 'bacati jedno za drugim u nešto'. — Ja ću natirat kola blizo, a ti ćeš onda samo ubacat bundeve. ubacit ubacim svr. 'baciti, hitnuti u nešto'. — Kogod je ubacio loptu u našu avliju. ~ se 'umešati se, upasti u razgovor'. — Nisu me pitali al ja sam se sam ubacio u njev divan. ubacivat-acivam nesvr. prema ubacit (se). Nikola, ti si opet ubacivo ciglje u bunar?! ubadat (se) ubadam (se) nesvr. prema ubost (se). ubalavit (se)-im (se) svr. 'postati balav'. — Otari ditetu nos, sav se ubalavio. ubalegat (se)-a (se) svr. 'umazati se, zaprljati se balegom'. — Kudan si išo kad si tako ubalego čizme? ubalit-im svr. 'zamazati, uprljati balom'. — Pazi, ubaliće ti konj kaput. ~ se povr. ubardat-am svr. 'upamtiti, zapamtiti'. — Ubardala sam svaku didinu rič. ubica m 'onaj koji je izvršio ubistvo'. — Tužna i kukavna ja, šta doživi, da mi sin po~ stane ubica?! ubidit ubidim svr. 'iznošenjem dokaza uveriti nekoga da je ono što mu se kaže istinito, da veruje u nešto'. — Najpre ga zaplašiš s guskom, a onda triba ja da ga ubldim da on mož čuvat te iste guske. ~ se 'uveriti se u istinitost nečega'. — Odvedi ga da vidi ždribe koje si kupio, pa će se i sam ubidit da je istina što kažeš. ubiđivanje s gl. im. od ubiđivat (se). — Katkad je za ubiđivanje potribna i batina. ubiđivat (se) ubiđivam (se) nesvr. prema ubidit (se). ubijat ubijam nesvr. prema ubit. Izr. ~ vrlme 'provoditi vreme u bilo kakvom poslu'. ~ se nesvr. prema ubit se. ubijen-ena-eno 1. trp. prid. od ubit (se). 2. a. 'povređen, ranjav'. — Ne možem ja nikud s ovim ubijenim nogama. b. 'izubijan'. — Od voća samo jabuke nisu ubijene. 3. 'nabijen, utaban'. — Sad je ovo dobar i tvrdo ubijen put. 4. 'utučen, slomljen (bolom, nevoljom)'. — Nemojte zvat nanu, sva je ubijena od kako su nam majka umrli. ubijeno pril. 'utučeno, skrušeno'. — Nikad ga dosad nisu vid(i)li da tako tijo i ubijeno divani. ubilužavat (se) ubilužavam (se) nesvr. prema ubilužit (se). ubilužit-im svr. 'upisati, zabeležiti'. — Kad je tako, ubilužite i mog sina Paju. ~ se 'upisati se, zapisati se'. — Nane, pitall su u škuli čiji roditelji nemaje zemlje, ja sam se ubilužio med taku dicu.

RICNIK 2.pdf

ubirat (se) ubiram (se) nesvr. 'praviti nabore (na čemu), nabirati (što)'. — Ubiram sukno, Margi za suknju. ubistvo s 1. 'nasilno oduzimanje života'. — Bio je godinama u zatvoru zbog ubistva komšije. 2. 'propast, uništenje'. — Ako nam sad još i poplava uništi to malo usiva, eto nam onda pravog ubistva. ubit ubijem svr. 1. 'usmrtiti, ustreliti, uloviti (životinju)'. — Meni bi žao bilo i zeca da ubijem. 2. 'uništiti, utući (o mrazu, poplavi i sl. )'. — Samo da nam mraz ne ubije mlade voćke u cvatu. 3. 'dovesti do propasti'. — Dugovi su ga ubili. 4. 'izmučiti, satrti (snagu, zdravlje)'. — Obi me ova vrućina. 5. 'prekratiti, utoliti'. — Daj mi makar koji gutljaj da ubijem žeđ. 6. 'skratiti vreme, ubiti dosadu'. — Cio dan pada kiša, pa moram čimegod ubit vrime i zato radim tako makar šta. 7. 'povrediti, ozlediti, nažuljiti'. — Desna čizma mi je ubila n'ogu. 8. 'karte odneti jačom kartom'. — Ja ću punit, a ti ubi ako možeš. Izr. Bog te (ga, vas) ubio! u kletvi: 'neka da Bog da nestaneš'; jednim udarcom ~1 dvi muve 'u isti mah obaviti dva posla'. ~ se 1. 'oduzeti sebi život'. — Dida Piko su se ubili. 2. 'jako se udariti, ozlediti se'. — Nemoj da zaspeš i padneš s kola, možeš se ubit. 3. 'mnogo se truditi oko čega (fig. )'. —-Joško se ubi svirajuć, a ona nikako da se uvati u kolo i da zaigra. ublatnjavit (se)-im (se) svr. 'uprljati blatom, ublatiti'. — Šta si radio i kudan si išo kad si do kolina čakčire ublatnjavio? ubljuvat (se) ubljujem (se) svr. 'zaprljati (se) pri bljuvanju'. — Što se on opio, al se i sav ubljuvo. ubljuvavat (se)-uvavam (se) nesvr. prema ubljuvat (se). ubod m 1. 'ranjavanje oštrim šiljatim predmetom, žaokom i sl. '. — Nikako da mi splasne ovaj ubod čele. 2. 'bod pri šivenju'. — Sidi još malo, imam samo nikolko uboda i gotova sam sa šivenjem. ubog/ubog-a-o 'veoma siromašan, jadan'. — Moja kuća je uboga prema vašoj gazdačkoj. ubogaljit (se)-ogaljim (se) svr. 'učiniti bogaljem, osakatiti'. — Nemoj ga sekirat, dosta je njemu što ga je bog ubogaljio, pa je osto mali i gurav. ubogo/ubogo pril. 'siromašno, jadno, bedno'. — Zar baš kod vas mora sve tako ubogo da izgleda. ubokorit se ubokori se svr. 'razviti se u bokore (o biljci)'. — Žito se lipo ubokorilo, sad samo da ga pokrije snig. uboksat-sujem svr. v. boksat. ~ oćeš i moje cipele uboksat kad već čistiš tvoje čizme. uboksovat-sujem svr. v. boksat. — Oboksovala sam i tvoje papuče. ubor m 'nabor'. — Ko je take lipe ubore napravio na košulji? ubost (se) ubodem (se) svr. 1. 'oštrim, šiljatim predmetom, žaokom i sl. raniti'. — Ne znam šta me je ubolo, al sva mi je noga pocrvenila. 2. 'neprijatno dirnuti, uvrediti'. — Kad mi je to kazala, ko da me je nožom u srce ubola. uboški-a-o 'koji se odnosi na uboge, siromaški'. — Danas su onog starog čovika odneli u uboški dom. ubrajat (se) ubrajam se nesvr. 'stavljati u red čega, uvršćavati'. — Nemojte mene ubrajat med vaše goste, jel zvali me ili ne, ja ni tako neću doć. ubran-a-o 1. trp. prid. od ubrat. 2. 'naboran'. — Malo ti je većma ubrana suknja nego što bi tribalo. ubrašnjavit (se)-im (se) svr. 'posuti brašnom'. — Ko ti je ubrašnjavio kosu? ubrat uberem svr. 1. 'uzabrati'. — Ja najvećma volim da sama uberem voće koje ću poist. 2. 'napraviti nabore'. — Danas će mi ubrat suknju i sutra ću je već probat. ucat-am nesvr. 'stalno ići nekuda uz izbegavanje posla, lutati, skitati'. — Priko nedilje ne radi već uca po selu, a nediljom spava. ucmekat ucmekam svr. 'ubiti, umlatiti (pogrd. )'. — Neću ja tebi noge lomit, ucmekaću te ako mi sestru ostaviš. ucrvat se-am se svr. 'dobiti crve, ispuniti se crvima'. — Rana na krmači se ucrvala, tribaće je namazat kenjačom. 2. 'postati nestrpljiv od iščekivanja (fig. )'. — Dugo mi je, ucrvaću se od čekanja. ucvarit se-im se svr. 'preznojiti se (zbog neprikladnog odevanja u tople dane), ispržiti se'. — Teško je na ovoj vrućini za njim rukovetat, sva sam se ucvarila. ucvilit ucvilim svr. 'rastužiti'. — Nana su bili ucviljeni i plakali su cio dan. učaklaisat (se)-išem (se) svr. 'usijati (se) od dugotrajne upotrebe'. — Nosiš te čakčire već ko vo kožu, sve su ti na turu učaklaisane. učan učna učno 'naučen'. — Nisam znao da je ona tako učna žena. učatlaisat (se)-išem (se) svr. v. učaklaisat (se). učenjak m 'onaj koji se bavi naukom; obrazovan čovek'. — Mirko, zato što čita novine, pravl se učenjak. učevan-vna-vno 'školovan, obrazovan'. — Tako učevan čovik a velik lažov. učičkat-am svr. 'napuniti se čičkom uednom vrstom bodljikavog ploda koji se lako hvata na odelo čoveka)'. — Di si, curo, učičkala skute? — U šenfliku, čekala sam diku! (nar. ). ~ se 'napuniti se čičkovima'. — Naš veliki ker se sav učičko.

RICNIK 2.pdf

učinit učinlm svr. 1. 'izvršiti, izvesti'. — Danas je mali Ante učinio prvi korak. 2. 'pomoći, izići u susret'. — Učini mi to, Milka, ja ću tebi vratit kad ti ustribalo. 3. 'naneti zlo, šcetu'. — Kako si mogo to učinit, bratu rođenom?! 4. 'uštaviti (kožu)'. — Učinili su mi ovčije kožice, imaćemo lipu i veliku opakliju. ~ se 'pričiniti se, prikazati se'. — Divanio sam s Gezinom Tezom, učinila mi se bolesna. učit-im nesvr. 'sticati kakvo znanje u školi i zanatu'. — Kako ne bi učio kad iđem u škulu. Izr. Ko uči znaće, ko radi imaće! (posl. ). učitavo pril. 'ujedno, u jednom komadu'. — Ti si meni dao sitno, a ja ću tebi vratit učitavo jednu iljadarku. učitelj m 'prosvetni radnik koji radi u osnovnoj školi'. — Danas mi je učitelj kazo da sam najbolji u računu. učiteljica ž 'žena učitelj'. — Nane, imamo novu učiteljicu, učoporit se učoporim se svr. 'skupiti se u čopor'. — Ovce su se učoporile, vrime je da i(h) tiramo na salaš. učovičit se-Im se svr. 'odrasti, sazreti, postati čovek'. — E, moj Janko, i ostarićeš al se nećeš učovičit. uć/uć uđem svr. 1. 'idući dospeti na kakav zatvoren prostor'. — Nemoj zaključat vrata, ja ću uć malo posli; — Još malo pa će snaja uć u našu kuću. 2. 'stupiti u određeno doba života, starosti i sl. '. — Borme je naša cura ušla u šesnajstu godinu. Izr. ~ u volju 'dopasti se'; ~ u glavu 'razumeti'; ~ u godine 'postati stariji'; ~ u trag (kome, čemu) 'otkriti (koga, što)'; ušo vrag u njega 'pomamio se'. ućapkat-am svr. v. ćapkat. — Bać ste lipo ućapkali ambetuš. ućarit ućarim svr. 'doći do zarade, zaraditi, izvući neku korist (ne baš na najpošteniji način)'. — Ako se štogod mož ućarit, onda će Lozija cigurno tamo bit (v. ćar). ućutit (se)-im (se) svr. 'prestati govoriti, zaćutati'. — Čuo sam mu glas iz kuće, a kad sam ja ušo unutra,on je ućutio. 2. 'primiriti se, utišati se'. — Cvrčak se ućutio, valdar je očo na spavanje. ućutkat-am svr. 'primorati nekoga da ućuti'. — Koce, možeš li ti tu tvoju dicu malo ućutkat, ne čujemo se od nji. ~ se 'zaćutati, utišati se'. — Udarila je kiša, pa su se i vrepci ućutkali. ućutkavat (se) ućutkavam (se) nesvr. prema ućutkat (se). — Dokleg ćeš, Kristo, misliš da ućutkavaš tvog Stipana, pušti ga nek divani s ljudima, pa on je već odavno momak posto. ućutkivat (se) ućutkivam (se) nesvr. v. ućutkavat (se). ućvala m i ž 'pokvarenjak, uštva, ulizica, dvoličnjak'. — Šta se on miša med pošten svit, ućvala zgažena! udaja ž 'stupanje ženske osobe u brak'. — Moju udaju nikad neću zaboravit, sav sokak je svatkovo kod nas. udanit udanem svr. 'udahnuti'. — Toliko sam se poplašila da nisam mogla ajer da udanem. udaren-a-o 1. trp. prid. od udarit. 2. 'malo lud, ćaknut'. — Divani on i radi ko i drugi svit, al pokatkad izgleda ko da je malo udaren. Izr. ~ mokrim obojkom 'luckast'. udarit-im nesvr. 1. a. 'lupiti, mlatnuti'. — Nane, Vince me udario šakom po nosu. b. 'zahvatiti sobom i prodrmati ili opaliti'. — Grom je udario u dud, po sridi ga je rascipio. 2. 'pogoditi izazivajući oduzetost ili smrt'. — Bać Lazu je vitar udario i samo što je još živ. 3. 'naleteti na nešto, lupiti o nešto'. — Nismo se mogli s kolima zaustavit i rudom smo udarili u zid. 4. 'propisati, nametnuti'. — Oni nama udare porciju, ne pitaje možemo 1 i ne možemo platit. 5. 'ukucati, zabiti'. — Udari kočiće da se vidi da je zemlja izmirena. 6. a. 'sav se predati nečemu'. — Majka su se diigo suzdržavali, al onda su najdared tako udarili u plač i žalenje' da smo se svi gušili u suzama. b. 's apetitom jesti ili piti'. — Dobro ste osolili pečenje, sad kad udarimo u vino, biće pisme do zbre. 7. 'krenuti, poći unekom pravcu'. — Najbolje ćeš naći njegov salaš ako oma iza našeg salaša udariš priko njiva. 8. 'početi padati; snažno grunuti (o vetru, mećavi)'. — Sve je bilo dobro dok kiša nije udarila. 9. 'izazvati povremene promene u čoveku (o piću)'. — Bilo je veselo dok ga vino nije udarilo u jezik. Izr. udarila ga čaša u glavu 'opio se'; ~ glavom o zld 'tvrdoglavo srljajući naići na poteškoće; ~ na sva zvona 'razglasiti'; u visoko drvo grom najprije udari; udri brigu na veselje 'odbaci nevolju'. ~ se 'zadati sebi udarac'. — Eno ga, leži u krevetu, udario se o drvo. udat-am svr. 'dati kome za ženu (kćer, sestru, rođaku)'. — Odali smo i našu najmlađu ćer. ~ se 'stupiti u brak (o ženskoj osobi)'. — Moja nana su rano ostali brez čovika, poginio je u ratu, al su se nanovo udali kad smo se ja i sestra podomile. Izr. Kako sam se nadala, dobro sam se i udala! udavača ž 1. 'devojka koja je stigla za udaju'. — Ženiću se, kako ne bi, samo dok nađem udavaču za mene. 2. 'isprošena devojka (u periodu do venčanja)'. — Kako vaša udavača, je 1 je spremate za vinčanje? udavat (se) udajem (se) nesvr. prema udat (se). udavit udavim svr. 1. 'zadaviti'. — Toliko je nanu moj mlađi brat namučio da je ćesto znala kast da joj je žao što ga nije udavila kad se rodio. 2. 'utopiti'. — Dica su puštila piliće u vodu da vide kako znadu plivat i sve piliće su udavili. 3. 'mnogo namučiti, izmoriti (npr. dosadnim pričanjem)'. — Sinoć me je Lacko skoro udavio, tri sata mi je dosađivo pripovidajuć već po ne znara koji put kako su ga privarili kad je pućke prodavo. ~ se 'utopiti se'. — Nemam ja nikog, imo sam jednog brata, al on se davno udavio u Paliću. udebljat (se)-am (se) svr. 'postati debeo, postati deblji'. — iđe i on stariji, pa se malo udebljo i posto prosid. udesan-sna-sno 'zgodan'. — Borme je to još kako udesan momak i naočit.

RICNIK 2.pdf

udesit-im svr. 1. 'srediti, načiniti'. — Tome, zašto već ne udesiš tu bravu da možemo redovno zaključat vrata? — Lozika, udesi da i tvoja sestra sutra dođe u kolo. 2. 'dovesti koga u nepriliku'. — Kako nas je Lujo udesio, to nije svakidašnje: napravio se bolesan i mi ga odneli na leđima kući, a on se onda prid svima poćo tako smijat da se sav zacinio. ~ se 1. 'urediti se, doterati se'. — Za koga si se ti, Tezo, tako udesila? 2. 'nagoditi se, složiti se'. — Jesmo, udesili smo se i od sutra su vranci vaši. udesno pril. 'na udesan način, zgodno'. — Ne znam oće 1 baš bit udesno da tiraš svinje na njegovu strniku dok ga ne pitaš. udešavat (se) udešavam (se) nesvr. prema udesit (se). udilit udilim svr. 'dati milostinju'. — "Udilite siromaku" i "Udilite siromaku koji ne vidi u mraku" su česte izreke prosjaka prid crkvom ili na groblju. udit udijem svr. 'udenuti (konac u iglu)'. — Majko, vama su malo kratke ruke da udijete u iglu! udit-im nesvr. 'nanositi štetu, zlo, škoditi'. — Zna on da mu udi zdravlju, al kaže ne možda se ostavi pića. udivanit (se) udivanim (se) svr. 'dogovoriti se'. — Samo ti iđi, ja i tvoj otac smo se već udivanili. udivat udivam nesvr. prema udit. — Slabo vidim, pa ne možem više udivat. udlićkat se udlićkam se svr. 'izvršiti veliku nuždu s prolivom'. — Bolto i Marta su toliko ili duda, pa su se obadvoje udlićkali. udomit (se) udomim (se) svr. 'udati'. — Blago tebi, Joško, ti si tvoju ćer udomio. udovac-ovca m 'čovek kome je umrla žena'. — To je ćer onog udovca sa Sebešića. udovački-a-o 'koji se odnosi na udovce i udovice'. — Ni udovački život nije lak. udovčev-a-o 'koji pripada udovcu'. — Vidi udovčevi sinovi kako su fainski. udovica ž 'ona kojoj je umro muž, udova'. udovicin-a-o 'koji pripada udovici'. — To je udovicina zemlja ostala neuzorana. udriroza ž 'nastrana i pomalo luckasta žena (pogrd. )'. — Ko se za tom udrirozom okrene i taj baš ne mora bit treću noć dočuvan. udrobit udrobim svr. 'drobeći u sitne komade (hleb i sl. ) staviti u nešto tečno'. — Kate, za večeru dici udrobi kruva u vruće mliko. udrvenit se udrvenim se svr. 'postati kao drvo, ukrutiti se'. — Mogla si ovo ilo malo i pogrijat, sve se već udrvenilo. udubit udubim svr. 'dubeći načiniti šupljinu u nečemu'. — Kako si to mazo zid kad si ga tako udubio? Blaško je udubio kruv, poijo je svu sridinu. ~ se 1. 'dobiti udubinu'. — Zemlja se od vode prid košarom sasvim udubila, moraćemo je nasut. 2. 'zadubiti se (fig. )'. — Koce, tako si se udubila u to šlingovanje da me ni ne vidiš ni ne čujes. udušak pril. 'naiskap, nadušak'. — Možeš mislit koliko je bio žedan, kad j'e po litre vode udušak popio. udvostručit (se)-im (se) svr. 'dvaput uvećati, udvojiti'. — To je bilo lane, sad ćeš, borme, morat udvostručit ako oćeš ja da ti orem. uđi-a-e 'bolji, vredniji, viđeniji'. — Zašto se Lozika ne bi udala za Danču, kad je momak dobar, a iz uđe obitelji je. ufanje s gl. im. od ufat (se). — Moje je ufanje u tebe, Bože, neizmerno (molitva). ufat (se)-am (se) nesvr. 1. 'nadati se, verovati, uzdati se'. ~ ufa se on da će do zaoda sunca već bit kod svoje majke. 2. 'usuditi se, osmeliti se'. — Posli oni batina što je dobio, ja virujem da se neće više ufat da i jednu rič prozbori. ufircat-am svr. 'krupnim bodom igle ušiti novoskrojenu haljinu, odelo i sl. (nakon probe se šije po tome kako je ufircano)'. — Zato je samo ufircano da na probi popravimo što nije dobro. uflićkat se uflićkam se svr. 'dobiti proliv'. — Kad se prase uflićka, to je znak da je bolesno. ufonjat se-am se svr. 1. 'umokriti se'. — Nikoli su nogavice od flundra sasvim mokre, mora da se ufonjo. 2. 'uplašiti se (f ig. )'. — Ajde iđi, šta si se ufonjo, valdar si ti muško pa se ničeg ne bojiš. ufriško pril. 'ubrzo'. ~ ufriško će se smrknit. ufugovat-ujem svr. 'uglačati malter između cigala'. — Ti samo ziđaj, ja ću ufugovat di triba. ugaćit se-im se svr. 'obući gaće, pojaviti se u gaćama'. — Tebi je, Tome, valdar vrućina kad si se ugaćio? ugaćnjak m 'učkur, svitnjak'. — Ukljukaj ugaćnjak, visi ti do kolina. ugađat ugađam svr. i nesvr. prema ugodit. ugagricat se-a(m) se svr. 'dobiti gagrice'. — Jedna šunka se ugagricala.

RICNIK 2.pdf

uganit uganem svr. 'povrediti nogu ili ruku iskretanjem zgloba, iščašiti'. — Mož bit da si uganio nogu kad ne možeš na nju stat. ugar 1. 'njiva koja se posle žetve preore da odstoji pre dubokog oranja i novog jesenjeg sejanja'. 2. 'plitko oranje posle skidanja useva'. — Zemljište je pripravljeno za ugar. ugarak ugarka m 'ogoreli komad drveta'. — Poli vodom vatru, nemoj ni jedan ugarak da ostane. ugareap m 'kraća loza na čokotu, koja se ostavlja za iduću godinu na rod'. ugarit ugarim svr. i nesvr. 'uzorati obradivo zemljište i ostaviti izvesno vreme nezasejano, da bi se odmorilo i postalo plodnije'. Izr. orat pod ugar 'ugariti'. ugarnice ž mn. 1. 'ugarena njiva'. 2. 'zemlja koja se nalazi neposredno do prvih kuća grada)'. — Tu nam je zemlja oma u ugarnicama iza varoši. ugasan-sna-sno 'zagasit, taman'. — Kupili su mi moji jedno ugasno ruvo. ugasit ugasim svr. 'utrnuti'. — Ugasila se vatra u šporelju. Izr. ~ žeđ 'uzimanjem vode ili kakve druge tečnosti utoliti osećaj žeđi'. ~ kreč 'preliti živi kreč vodom radi dobivanja gašenog kreča'. ~ se 1. 'prestati svetleti'. — Baš sad se jedna zvizda ugasila na nebu. 2. 'umreti'. — Svačiji će se život jedared ugasit. 3. 'izumreti'. — Umro je brez roda i grana mu se ugasila. ugazit-im svr. 1. 'gazeći zgnječiti (što)'. — Napravili su stazu priko žita i jsve ga ugazili. 2. 'uprljati gazeći po čemu'. ~ oma da si skinio te blatnjave cipele, oćeš valdar da mi ugaziš pokrovce u sobi. uginit-nem svr. 'lipsati, crći'. — Nemam vise ovaca, sve su uginile. uginuće s 'smrtnost životinja'. — Ove godine sam imo manja uginuća u prasicama nego lane. uglancat-am svr. 'usjati, uglačati'. — Tako sam uglanco daske, svi će mišovi popadat! uglavit (se) uglavim (se) svr. 1. 'namestiti da nešto čvrsto stoji, učvrstiti'. — Uglavi tu bocu s mlikom da se ne privrne. 2. 'ugovoriti, dogovoriti se'. — Da, da, biće svatova, uglavili smo već i dan vinčanja. uglavljivat (se)-avljivam (se) nesvr. prema uglavit (se). ugledat-am svr. 'spaziti, primetiti'. — Kad ugledam toran Gradske kuće, onda znam da sam blizo Subotice. ~ se 'poći za nečijim primerom'. — Ako se ugledaš na tvog strica, bićeš valjan čovik. 2. 'videti svoj lik (u ogledalu, vodi i sl. )'. — Nisam virovo da mi je toliko nateko nos, od uboda čele, sve dok se nisam ugledo u ogledalu. ugledat (se) ugledam (se) nesvr. prema ugledat (se). uglibit se uglibim se svr. 'uplesti se, zapetljati se u nešto neprijatno (fig. )'. — Taki zgodan momak i uglibio se u ženu s troje dice. ugnjizdit se ugnjizdim se svr. 1. 'napraviti, saviti gnezdo'. — Opet se roda ugnjizdila na svom starom mistu, na odžaku. 2. 'smestiti se ugodno (fig. )'. — Samo kad si se ti ugnjizdio, a drugi nek gledaje di će sist. ugodit-im svr. 'ispuniti želju (kome)'. — Ugodi ti didi, pa se ne boj da neceš dobit novo ruvo za Uskrs; Ko bi svima ugodio, kad vas tušta ima. ugojit ugojim svr. 'utoviti, uhraniti (stoku, živinu)'. — Nisi tribo tako ugojit bika, neće tit skakat. ~ se 'postati debeo'. — E, jesi se ugojio, izgledaš ko melak. ugrabit-im svr. 'dočepati se prvi nečega'. — Kako vidim, ti si ugrabio najveći komad pečenja, a drugima šta ostane. ugrijat-jem svr. 1. 'učiniti toplim, zagrejati'. — Ugrij mi vode za nogej Triba ugrijat peć. 2. 'obasjati, zagrejati'. — Čim se magla raziđe i Sunce ugrije: — Dobro si ga ugrijo s litrom vina. Izr. ~ tabane 'žurno ići, mnogo plesati'. ~ se 1. 'postati topao, zagrejati se'. — Site nuz peć pa ćete se ugrijat. 2. 'biti pripit'. — Nazdravljajući često, gosti su se fain ugrijali. ugrijavat (se)-ijavam (se) nesvr. prema ugrijat (se). ugrist-izem svr. 'zariti zube u nekoga, ujesti'. — Čuvaj se kera, da te ne ugrize. Izr. ~ za srce 'duboko uvrediti'. ~ se 1. 'sam sebe ozlediti zubima'. — 2. 'slepo ići za nekim, ugledati se u nekoga'. — Ugrizo se u Mandinu ćer, pa je 1 ona, jel nikoja druga. Izr. ~ za jezik 'pokajati se zbog nepromišljenih reči'. ugruvat se ugruvam se svr. 'izudarati se (padom)'. — Bać Vincin Ivan je pao s konja i fain se ugruvo. ugurat uguram svr. 1. 'tutnuti'. — Dok sam se ja okrenila, dida su joj ugurali atoš u šaku. 2. 'izraditi službu nekome'. — Rođenog brata je uguro za poljara. ~ se 1. 'tiskajući kroz gomilu, ići'. — Dotleg se guro dok se nije uguro u prve redove i opet je najbolje od nas vidio svatove. 2. 'ugurati (2. )'. — Kako se uguro to on zna, al glavno je da radi. uguravat (se)-uravam (se) nesvr. prema ugurat (se). ugušit ugušim svr. 1. a. 'zadaviti'. — Ugušio je rođenu ženu i onda se obisio. b. 'onemogućiti razvoj, rastenje'. — Korov je ugušio kuruz. ~ se 1. 'udaviti se'. — Ugušio se u dimu kad je spašavo konje iz košare koja je gorila. 2. 'zadaviti se (zalogajem, gutljajem, od grča u grlu pri jakom uzbuđenju i sl. )'. — Kažu da se ugušila od suza. ugušivat (se)-ugušivam (se) nesvr. prema ugušit (se).

RICNIK 2.pdf

ugužvat (se)-am (se) svr. 'pritiskajući učiniti nabore na nečemu'. — Kad sidaš, pripazi malo, nemoj da ugužvaš novo ruvo. uja ž 'vreme kojim se označava prekid nekog rada, odmor'. — Dok vi otkujete kose, ja ću jednu uju da otspavam. — Samo da dođe vrime za uju, al izgleda do užne neće bit ništa. ujac m v. ujak. — Roze, kad vam je bio ujac u gostima? ujak m 'materin brat'. — Neceš se valdar stidit od tvog ujaka? ujakov-a-o 'koji pripada ujaku'. ~ ujakov salaš je najlipči u kraju. ujašit-šim svr. 1. 'ući jašući, ujahati'. — Da ste i(h) vid(i)li kad su nji pet ujašili u avliju. 2. 'uvežbati konja za jahanje'. — Moraš najpre ujašit konja p onda se možeš pokazivat. ujčev-a-o 'koji pripada ujacu'. — Ujčevi su konji, al i(h) ne tira ujac. u(j)idat u(j)idam svr. nesvr. prema u(j)ist. — On ne bi b'io taj što jeste da koga uvik ne u(j)ida! ~ se 'ugrizati jedno drugo'. — Moraćemo i(h) rasparit, otkako smo nabavili ovog novog kera, samo se u(j)idaje. ujin-a,-o 'ujakov'. — Ujini risari su već sve pokosili. u(j)ist u(j)idem svr. 1. 'zagristi, ubosti zubom, rilicom i sl. '. — Ujio ga je ker za nogu. 2. 'uvrediti, pecnuti (fig. )'. — Kad je to kazo, ko da me je za srce u(j)io. Izr. koga je zmija u(j)ila taj se i guštera boji! ~ se 'ugristi samoga sebe'. ujit-im nesvr. 'hujati'. — Čujete 1 vi kako zdravo uji vitar napolju? ujna ž 'ujakova žena'. — Od sviju, dica najvećma vole ujnu Tezu. ujnica ž dem. od ujna. — Kako ti imaš mladu ujnicu?! ujnin-a-o 'koje pripada ujni'. — Ujnina bašča je puna šarenog cvića. ujo m 'ujak'. — Kad ujo dođu u goste, nana uvik peču kolača. ujtru pril. (u jutarnjim časovima), ujutro' — Nećemo ujtru orat, mokra je još zemlja ujurit ujurim svr. 'jureći ući kuda'. — Je l se štogod dogodilo kad si tako ujurio ko brez duše? ukakat se-am se svr. 'izvršiti veliku nuždu (deć. )'. — izgleda da se dite ukakalo, tribalo bi prominit pelenu. ukakit se ukakim se svr. v. ukakat se (deč. )'. ukalamit-im svr. 'upelcovati'. — Juče sam dvi trišnje, a danas pet zerdelija ukalamio. ukaljat ukaljam svr. 1. 'uprljati blatom, zaprljati'. — Kudan si ti, Lazo, išo kad si tako ukaljo te nove cipele? 2. 'osramotiti, obrukati'. — Sve bi mu oprostio samo da nam ime nije ukaljo. ~ se 'uprljati se, zaprljati se blatom'. — Valdar ste se u blatu sigrali kad si se do vrata ukaljo? ukapat-am svr. 'kapima pokvasiti ili upr. ljati'. — Kako ti je to ilo, kad ideš paprikaša; ti, redovno košulju ukapaš?! ~ se 'pokapati se'. — To sam se u kuvanju ukapala pekmezom. ukasat-am svr. 'ući kasajući, ući trčeći'. — Moro je ukasat da se pokaže kake konje ima. ukasnit-nem svr. 'zakasniti'. — Nemoj ukasnit jel mi ujutru rano krećemo. ukatranisat se-išem se svr. 'umazati se katranom'. — Mazo sam uštrojene svinje i sav sam se ukatraniso, ne znam kako ću ruke oprat. ukebat ukebam svr. 'uhvatiti, uvrebati, uloviti, obično u čemu nedopuštenome'. — Neka, neka, kad nećete da kažete ko krade grožđe iz vinograda, ukebaću ja lopova, al onda teško njemu. ukečit-im svr. 'nogom udariti loptu u neki prostor'. — Ukečio bi on kad bi znao, vidićeš, rukom će je bacit u avliju. ukenjačit se-im se svr. 'umazati se kenjačom, kolomazom'. — Podmazivo sam kola, pa sam se i sam fain ukenjačio. ukipit se ukipim se svr. 'skameniti se, ukočiti se'. — Ajde, Bartule, privati se i ti motike, šta si se ukipio i gledaš druge kako rade. ukiselit-im svr. 'učiniti da nešto postane kiselo (stavljanjem u sirće, vrenjem ili dodavanjem kultura)'. ~ ukiselili smo tri boce krastavaca; — Ukiselili smo jedan lonac od pet litara kiselne za risare. ~ se 'postati kiseo'. — Ukiselili su se oni krastavci što smo metnili na sunce, probala sam i(h), možemo i(h) trošit. ukiselo pril. 'pripremiti testo sa kvascom za kolač' (supr. uslatko. ) — Juče je bilo kolača pečenog ukiselo. uklanjat (se)-am (se) nesvr. prema uklonit (se). uklapat (se)-uklapam (se) nesvr. prema uklopi (se). uklatica ž 'romboidni komad platna koji se ušiva kao umetak među nogama muških dugačkih gaća'. — Uklatica pomaže da kosac

RICNIK 2.pdf

može pravit veći korak pri košenju, a da ne raskine nogavice od gaća. uklepat-am svr. 'ugurati, dati kome što; prodati (mimo volje kupca)'. — Nije ni primetio kad mu je uklepala motiku u ruke. — Gledaj da ti ne uklepaje kake bolesne svinje. ~ se 'uvući se, ugurati se, nametnuti se'. — Ti si kriva, zašto si je puštila da se ona uklepa do tvog momka. uklesat uklešem svr. 'urezati (obično u kamen)'. — Kad si bila na groblju, neznamjesu 1 uklesali didino ime na križ? uklet-a-o 1. trp. prid. od uklet (se). 2. 'jadan, nesrećan, gonjen kletvom'. — Ne mož tamo niko dugo da se skrasi, ko da je nika ukleta kuća. uklet ukunem i ukletem svr. 'prokleti'. — Mater ga je klela i to mu je ostalo ko da ga je uklela, pa nikad više sriće nema. ~ se 'prokleti samog sebe'. — Često se i za svašta kune, samo da se ne uklete naposlitku. uklonit uklonim svr. 'premestiti, skloniti sa mesta; odstraniti'. — Uklonite one andramulje isprid ambetuša, dosta mi je već vašeg nereda. Izr. ~ s puta (s očivi) 'nestati'. ~ se 'skloniti se, izmaknuti se'. — Ukloni se, ne vidiš da ne možem od tebe proć; — Ukloni se dalje, da ujo sidnu. uklonjat (se)-am (se) nesvr. v. uklanjat (se). uklopit uklopim svr. 1. 'uramiti'. — Jesl 1 vid(i)la kako su lipo uklopili vinčanu sliku Marije i Vince? 2. 'uglaviti, namestiti'. — Samo ti dobro uklopi dovratke, onda će i vrata ležat kako triba. ~ se 'naći mesta, prilagoditi se'. — Valdar zato što su oni druge vi're, nikad se nije mogla uklopit u njevu kuću. ukljukat (se) ;am (se) svr. 1. 'utoviti živinu (kljukajući)'. — Ukljukali smo ove godine više od stotinu giisaka. 2. 'nešto što visi ukljukati (košulju u čakšire)'. — Ukljukaj te krajeve od marame da ti ne vise ko balci i'z nosa. ukljukavanje s gl. im. od ukljukavat. — Ne vridi ukljukavanje košulje u stan kad je košulja kratka, pa se izvuče čim se sagnem. ukljukavat-ukavam nesvr. prema ukljukat. ukobat se ukobam se svr. 1. 'zavoleti nekoga, zaljubiti se'. — Jašo se ukobo u Jelicu i sad trći za njom ko lud za Bogom. 2. 'uporno ostati pri svojim tvrdnjama čak i ako nije u pravu'. — Svi kažu da nisi stigo na vrime, samo si se ti ukobo da je istina ono što ti kažeš. ukočit ukočim svr. 1. 'onemogućiti okretanje točka (na vozilu, bunaru i sl. )'. — Ukoči točak da kabo ne padne opet u bunar. 2. 'upraviti netremice pogled'. — Pogled ukočio pa ni da trepne. ~ se 1. 'zaustaviti se u kretanju, u radu'. — Ukočio se točak i kola su stala. 2. 'izgubiti sposobnost kretanja kao posledica kakvog psihičkog stanja'. — Od strava su se svi ukočili. 3. 'biti paralizovan, oduzeti se'. — Vranji se ukočila ruka, ništa ne mož š njom da radi. ukolenčit-im svr. 'tankim užetom ili specijalnim okovima, sapeti (konja, goveda) ispod kolena'. — Ukolenči krave i pusti i(h) da pasu. ukomit ukomim svr. 'upraviti, uputiti (oči)'. — Ukomio oči na dinju ko mačka na mišju jamu. ukonakovat-ujem svr. 'ukonačiti, nastaniti se, naći prenoćište'. — Nismo mogli sve ukonakovat koji su bili u prošijunu, tušta nji je moralo prinoćit pod vedrim nebom. ~ se povr. ukop m 'sahrana, pogreb'. — Malo je bilo svita na ukopu. ukopat-am svr. 1. 'staviti u jamu i zakopati'. — Okopali smo stupove za ogradu. 2. 'sahraniti'. ~ ukopali su ga pored njegove žene. ~ se 1. 'utvrditi se, ušančiti se'. — Okopali smo se mi, a ukopali su se i oni, pa je tako počo rovovski rat. 2. 'čvrsto ostati pri svome stavu (fig. )'. — Ne volim kad se kogod ukopa i ne popušta od svog a vidi da nije u pravu. ukopeštit ukopeštim svr. 1. 'ukočeno, sa iskolačenim očima gledati'. — Bar da kaže štogod, već samo ukopeštio te svoje velike oči i ćuti. 2. 'tvrdoglavo, uporno tvrditi što'. — Kad si već ukopeštio, onda ni ne popuštaj. ~ se 1. 'usprotiviti se tvrdoglavo'. — Vo se ukopeštio s pridnjim nogama pa niko da ga krene. 2. 'zagledati se ukočeno, iskolačiti oči'. — Ante se ukopeštio u strinu, ko da je nikad dosad nije vidio. ukoracit ukoracim svr. 'ući, stupiti u nešto'. — Nije dobro ni ukoracio u ambetuš, a baćo ga opale po ušima. ukordepit (se) ukordepim (se) svr. 1. 'stvrdnuti se, ukrutiti se (veš od zimskog mraza)'. — Ostavili smo noćos košulje na štrangi, pa su se sve ukordepile od mraza. 2. 'ukočiti se (od iznenađenja) (fig)'. — Kreći već, šta si se ukordepio, valdar se nisi uplašio zime? ukorit ukorim svr. 'učiniti kome prekor, prigovoriti (kome što)'. — Nana su češće znali ukorit nas dicu, al smo se većma bojali baće. ukorovit se-i se svr. 'zarasti u korov'. — Čija je ovo zemlja kad se tako ukorovilo ko da gazde nema. ukosirit se-osirim se svr. 'zauzeti oholu pozu (pri hođanju, sedenju, razgovoru), praviti se važan'. — Roza se ukosirila u pročelje, sirota, misli da je ona kogod i štogod. ukosit ukosim svr. 'koso postaviti, naheriti'. — Kako si to dio kamaru kad si je tako ukosio? ukoso pril. 'u stranu, u kosom pravcu, postrance'. — Glava mi je visila doli i sve mi je ništa ukoso izgledalo. ukoštac pril. u izrazu: uhvatiti se, hvatati se u koštac 'poceti se rvati, gušati, tući; početi, počinjati odlučnu borbu'. — Triba

RICNIK 2.pdf

brat kuruze a kiša nikako da stane, moraćemo se još i s kišom vaćat u koštac. ukraćivat-aćivam nesvr. prema ukratit. ukraj predl. 'pored, kod, kraj'. — Ni ukraj pameti. ukrast-adem svr. 'izvršiti krađu'. — Ako mi je ne date, ja ću vam ukrast ćer, a to će onda bit vaša a ne moja sramota. ~ se 'iskrasti se'. — Kad tvoji zaspu, a ti se ukradi. ukratit ukratim svr. 'oduzeti, lišiti čega, uskratiti'-— Kad voli da uči, nemojte je u tom ukratit. ukratko pril. 'u nekoliko reči'. — Ti njima samo ukratko, a oni kako oće. ukrivo pril. 'krivim pravcem, nakrivljeno, nakrivo, koso, u stranu'. — Nemaš ogledalo ~ kad si tako ukrivo svezala maramu? ukriž pril. 'križajući se'. — Kad je čula Jocka da je i njezin sin cilu noć bančio, ukriž se dala. ukrmačit-im svr. 'pišući mastilom umrljati, napraviti mrlju'. — Sve bi dobro bilo samo da nisi ukrmačila irku (v. ). ukrupno pril. 'mnogo, jako'. — Jel se svađaje ne znam, al da zdravo ukrupno divane, to je istina. ukrvavit ukrvavim svr. 'umazati krvlju, okrvaviti'. — Šta si radio kad si obašvu od košulje ukrvavio? ~ se 'umazati se krvlju, postati krvav'. — Ti ko da nisi bio na disnotoru, nigdi se nisi ukrvavio. ukućanin (mn.-ani) m 'stanar jedne kuće'. — Otkako je ostala sama u kući uvlk je imala ukućana. ukućanka ž 'stanarka'. — Uđite samo, to je moja ukućanka. ukuvat-am svr. a. 'dužim kuvanjem dovesti do veće gustine'. — Ukuvat pekmez. b. 'staviti kao dodatak jelu koje se kuva'. — Ukuvala sam rizance, ako friško ne dođu da idu, sve će se zgusnit. ~ se 'zgusnuti se pri kuvanju'. — Pa moalo se ukuvat, otkad se već kuva a vas nema rna užnu. ukvacat (se) ukvacam (se) svr. v. ublatnjavit, — Ti cigurno biraš najveće blato sridom puta, kad svaki dan dođeš ukvacan do kolina. ukvarit ukvarim svr. 'pokvariti, iščašiti'. — Tako je klizavo, na ćoši sam pao i ukvario ruku. ~ se 'pokvariti se (o namirnicama)'. — Zaboravili smo za kruške i sve su se ukvarile. ukvasit-im svr. 'pokvasiti, ovlažiti'. — Zasuči te rukave, ne vidiš da ćeš i(h) tako ukvasit? ~ se 'pokvasiti se, ovlažiti se'. — Ukvasila se i sad plaće što joj je mokra suknja. ulagat se ulažem se svr. 'dodvoriti se ulagivanjem'. — Od malena je bila taka da se znala ulagat. ulagivanje s gl. im. od ulagivat (se). — I za ulagivanje triba imat niku narav. ulagivat (se) ulagivam (se) nesvr. prema ulagat (se)'. — Često je gore prošo od drugi, al Lajčo se nije volio ulagivat. ular ulara m 'konopac oko glave konja (za kraj se konj vodi ili se njim vezuje)'. — Kad je nov konj, nek je i nov ular. ulazit-im nesvr. prema uć. uleć ulegnem svr. 1. 'ugnuti, saviti'. — Krov od salaša je ulego sa jedne strane. 2. 'smestiti na spavanje (nekoga)'. — Ulegla sam dicu, sad možemo pripovidat. ~ se 'spustiti se, slegnuti se'. — Kamara se malo ulegla, samo da ne bidne kiše, mož žito zakisnit. uledenit se uledenim se svr. 'ohladiti, slediti'. — Di ste tako dugo, čorba se već sva uledenila. ulegnuće s 'ulegnuto mesto, udoljica'. — Na tom ulegnuću uvik ostane podzemna voda. uletit-im svr. 1. 'ući leteći'. — Uletio nam je slipi miš u sobu. 2. 'neočekivano ući, dojuriti'. — Tome je uletio u sobu da smo svi zastali od iznenađenja. 3. 'preduzeti nešto (obično nepromišljeno)'. — Da si se malo raspito, n S bi tako uletio u tu kupovinu. uležat se-žim se svr. 'omlitaviti od dugog ležanja, nerada'. — Vince, jel ti znaš da je već podne, kad misliš ustat,kako se nisi uležo,toliko bit u krevetu?! ulickat-am svr. 'ugladiti, doterati'. — Neće se ona manit dok sve po sobi ne ulicka. ~ se 'udesiti se, doterati se'. — Zna se ulickat pa se svi za njom okreću. ulićat ulićem nesvr. prema uletit. — Zatvori ta vrata od volarice da ne uliću vrepci. uligat (se) uležem (se) nesvr. prema uleć (se). — Vrime je da se dica uligaje. uligivat (se) uligivam (se) nesvr. prema uligat (se), uleć (se). — Neću više da vas uligivam, dosta ste velika dica, pa se možete i sami spremit za spavanje. ulinit se ulinim se svr. 'postati len'. — Kod vas se, gazda, čovik ne mož ni ulinit, furtom ste nam za petama. ulipčat (se)-am (se) svr. 1. 'učiniti lepim ili lepšim'. — Došla sam da vidim kako ćeš ulipčat ambetuš? 2. 'prikazati nešto lepše nego što je (fig. )'. — Poznam ja njegovo dobro, ne moraš ništa da ulipčaš.

RICNIK 2.pdf

ulipčavat (se) ulipčavam (se) nesvr. prema ulipčat (se). — Zato je divojka i triba da se ulipčava. ulipit (se) ulipim (se) svr. 1. 'sastaviti lepilom, prilepiti'. — Zamuti malo brašna s yodom, pa ulipi taj list što ti se iskinio is knjige. 2. 'oblepiti'. — Ulipićemo bubljama od plive kokošinjac i za kokoške i onaj mali za piliće. 3. 'umazati, uprljati'. — Ulipila si tistom rukav od kaputa. ulit ulijem svr. 1. 'nasuti neku tečnost u nešto'. — Uli vode u lavor da operem ruke. 2. 'učiniti da neko stekne neko svojstvo, usaditi nešto'. — Moraš sam učit, sine, ja ne možem da ti ulijem znanje ako se sam ne potrudiš. ulitit-im svr. 'obući nekome letnje odelo'. — Nisi ti malo rano ulitila tvog derana? ~ se-im se svr. 'obući se u letnje odelo'. ulivat ulivam nesvr. prema ulit. — Meni nemoj više ulivat. ulivo pril. 'na levu stranu, levo'. — Na raskršću skreni ulivo. ulizat se uližem se svr. 1. 'izlizati se'. — Nije volio ić med društvo, jel je imo samo jedno ulizano ruvo. 2. 'doterati se, ulickati se'. — Nju uvik triba čekat dok se ne uliže. 3. 'dodvoriti se, ulagati se'. — Zna se cura ulizat i zato je tako vole. ulizica ž i m 'onaj koji se rado ulizuje'. — Ni kera ne volim ulizicu a ne čovika. ulizivat se-izivam se nesvr. prema ulizat se. — Badavad se ulizivaš, moraš ustat i na poso. uloćkat se-am se svr. v. ulopat se. — Svu sam suknju uloćkala, toliko je velika rosa bila jutros. ulopat (se) ulopam (se) svr. 'jako isprskati blatom'. — Gaće ćeš ulopat, zasuči i(h). ulovit (se) ulovim (se) svr 1. 'uhvatiti ili ubiti u lovu'. — Nisam danas imo sriće, ništa nisam ulovio. — Naša mala cfca je ulovila miša. 2. 'veštinom steći, dobiti (fig)'. — Kako mi se čini, ode je baba ulovila zeta. ulubit (se) ulubim (se) svr. 'ugnuti površinu nečega ravnog ili ispupčenog'. — Komšija mi danas vratio koto, na dva mista ga je uiubio. uludo pril. 'beskorisno, ludo'. — Ne mož se tako živit i trošit uludo. uljuljat uljuljam svr. 'ljuljajući uspavati'. — Nogom je ljuljala kollvku i friško ga je uljuljala. ~ se 'zaspati ljuljajući se'. — Sam se uljuljo. uljuljivat (se) uljuljivam (se) nesvr. prema uljuljat (se), uljuljivat (se)'. uljuljkat (se)-am (se) svr. dem. prema uljuljat. — izgleda da će Josu Marica uljuljkat. uljuljkavat (se) uljuljkavam (se) nesvr. prema uljuljkat (se), uljuljkivat (se). uljuljkivat (se) uljuljkivam (se) nesvr. v. uljuljkavat (se). um m 'pamet'. — Bio kazat pa bi znala kako da se vladam, a vako otkud da znam šta si ti na umu imo. Izr. na ~ past 'setiti se'; na umu držat 'pamtiti'; pomračio mu se ~ 'poludeo je'; s uma smetnit 'zaboraviti'; što na umu, to na drumu 'otvoreno govoriti; izbrbljati (podsm. )'; ~ caruje, sila klade valja! (posl. ). umackat (se)-am (se) svr. 'zamazati, uprljati'. — Sve si ruvo umacko. umakat umačem nesvr. prema umočit.-Toliki komad kruva umače u kiselnu, da ga ne mož u usta metnit. umaknit umaknem svr. 'krišom se izvući; pobeći'. ~ imali smo noćos lopova, al dok nismo izašli u avliju, umaknio je. umandrat se-am se svr. 'umazati se, uprljati se'. — Lipo to i, sva ćeš se umandrat. umanut-a-o 'sulud, defektan'. — Šta se vrzma oko naše Lozike taj umanuti Beno? umarat (se) umaram (se) nesvr. prema umorit (se). — Ne umara mene poso, već bolesno srce. umastit (se) umastim (se) svr. 'uprljati, umrljati nečim masnim, zaprljati dugim nošenjem i sl. '. — Kako sam siko slanine, malo sam umastio rukav od kaputa. umazat-ažem svr. 1. 'uprljati, zamazati, umrljati (ruke, odeću)'. — Umazala sam sve pfste od pekmeza. 2. 'okrečiti, obojiti (zidove, kuću)'. — Juče sam tako lipo umazala krečom salaš, a noćos mi kiša sve uštrapala. ~ se 1. 'uprljati se, umrljati se'. — Kako si to io, kad si se pekmezom umazo svud po licu. 2. 'samo u izrazu: Jeste 1 se umazali (da li je završeno krečenje onoga što je započeto)'. umećat umećem nesvr. prema umetnit. — Triba 1 još da umećem u ovaj košar? umeljat (se) umeljam (se) svr. 'umazati se'. — Di si došo do farbe kad si se sav umeljo i po rukama i po licu. umetnit umetnem svr. 'staviti nešto unutra, između nečega; naknadno uneti'. — Kazo sam sabovu da umetne još jedan red vatelina u zlmski kaput. ~ se 'biti sličan nekom od rodbine'. — Umetnio se na njegovog dida Nikolu. umilit se-im se svr. 'ući u volju (nekome), steći nečiju naklonost'. — Nije zato što je najmlađa, ona se zna umilit, pa je zato svi vole.

RICNIK 2.pdf

umiljavanje s gl. im. od umiljavat se. — I mačka zna za umiljavanje. umiljat-a-o 'mazan, prijatan; mio, ljubak'. — Ima ona dvoje umiljate dice. Izr. umiljato jagnje dvi ovce sisa! (posl. ). umiljavat se umiljavam se nesvr. 'nastojati da se postane mio, da se steče naklonost'. — Stana se zna umiljavat ko mačka. uminit umini(m) svr. 'smanjiti intenzitet, popustiti'. — Metni rakije na zub, moždar će te malo uminit. umirat-rem nesvr. prema umrit. — Nane, dođite friško, majka umiru. umirit (se) umirim (se) svr. 'učiniti da neko prestane biti nemiran, da prekine buku, svađu i sl. smiriti'. — Baćin samo j'edan pogled je umirio dicu: — Jedva sam i(h) umirila da se ne svađaje. umirivat (se) umirivam (se) nesvr. prema umirit (se). — Ne trpe se ova dva nova konja, pa i često moram umirivat. umirovit umirovim svr. 'penzionisati'. — Nije dočeko da ga umirove, umro je na astalu u zvaniji. umirovljenik-ika m 'penzioner'. — Naš prvi komšija u varoši je jedan stari umirovljenik. umišat umišam svr. 1. 'sasud u neku drugu materiju, dodati i izmešati'. — Umišaj mekinja u spirine i napoj svinje. 2. 'uvući, upetljati (obično u nešto nepovoljno)'. — Ti ni sam ne znaš u čega su te oni umišali. Izr. ~ piste u nešto 'imati udela (skrivenog) u nečemu'. ~ se 1. 'preduzeti neke mere; uplesti se'. — Da se ja nisam umišo, ti bi se zlo provo. 2. 'upasti, ubaciti se (u razgovor)'. — Tako vam i triba, kad ste puštili da vam se dica umišaje u divan. umit m 'alatka (služila u ručnoj i vršidbi sa konjima), mlatilo'. — Donesi umit pa ćemo, kad se konji uklone još malo ono klasje bliže sridi dobro izudarat. umit (se) umijem (se) svr. 'upotrebljavajući vodu oprati (telo, lice)'. — Nema ručka dok ne umiješ ruke, lice, usi i vrat. umivanje s gl. im. od umivat (se). — Ala je to umivanje kad na uvetu blata imaš. umivat (se) umivam (se) nesvr. prema umit (se). umnjak m 'poslednji zub kutnjak'. — Lazi je ispo umnjak. umočit umočim svr. 'delimično uroniti u neku tečnost'. — Ko dite, ja sam volio da umočim lepanju u kiselnu. ~ se 'ukvasiti se, smočiti se'. — Jesi 1 ti puštio štene u kreč da se umoči? umokrit (se) umokrim (se) svr. 1. 'ovlažiti, ukvasiti'. — Podigni malo suknje da i(h) ne umokriš, vidiš da je velika rosa na travi. 2. 'pokvasiti ispuštanjem mokraće'. — Ej, monče, nisi ti, kandar, malo umokrio flundre?! umolovat-ujem svr. 'obojiti, ofarbati stan'. — Za dva dana ćemo umolovat dvi sobe i ambetuš. umoljčavit se-i se svr. 'biti napadnut, izgrizen od moljaca'. — Nanina ona lipa otunka, s kožicom iznutra, sva se umoljčavila. umor m 1. 'malaksalost usled dugog i napornog rada, zamor'. — Znamo da se ris mora što prija uradit, pa čovik ni ne osića umor dok radi, posli ga savlada. 2. 'umiranje, smrtni čas'. — Javili su nam da je strina na umoru. Izr. padat od umora 'biti potpuno iscrpljen'. umoran-rna-rno 'koji oseća umor'. — Jedva sam se dovuko do kreveta tako sam bio umoran. kr. mrtav ~ 'premoren'. umoreno pril. 'umorno, posustalo, iznemoglo'. — U licu je potamnio i izgledo umoreno. umorit (se) umorim (se) svr. 1. 'dovesti u stanje umora, zamoriti'. — Umorila cura momka, šta bi bilo da ste kopali a ne igrau. 2. 'ubiti, usmrtiti'. — Da Bog da te kuga umorila. umorno pril. 'zamoreno'. ~ umorno je pogledo iđu 1 kaka kola da ga ponesu. umotat-am svr. 'zaviti, upakovati, uviti'. — Valdar nećeš u novinu umotat slaninu? ~ se 'uviti se'. — Ja se uvik umotam u jorgan i tako legnem. umotavat (se) umotavam (se) nesvr. prema umotat (se). umrčit se-Im se svr. 'ugaraviti se'. — Iđi na ogledalo da vidiš kako si se umrčio, ko da si u peći bio. umrit umrem svr. 'preminuti'. — On živi život i ne vodi računa što će jednog dana i da umre. umrlica/umrlica ž 'posmrtnica'. — Jedino se umrlicom mož dokazat da kogod nije živ. umrljat (se) umrljam (se) svr. 'uprljati, ukaljati'. — Umrljala si tintom novu knjigu. umrsit (se) umrsim (se) svr. 'učiniti da se konci, vlasi i sl. zapletu'. — Kazala sam ti da ne diraš vunicu da ćeš je umrsit. umrvit-Im svr. 'staviti mrve u nešto, udrobiti'. — Umrvila sam čitav komad kruva u šoljicu mlika. umućivat (se) umućivam (se) nesvr. prema umutit (se). umudrit se umudrim se svr. 'zamisliti se, uozbiljiti se'. — Ko bi ga znao šta mu je, bio je veso i pripovido je čitavo vrime, sad se najdared umudrio.

RICNIK 2.pdf

umuknit umuknem svr. 'prestati govoriti, ućutati'. — Ka će već da umukne s tom vrulom, komšijin deran po cio dan u nju ćurliče. umusit se umusim se svr. 'utonuti u neraspoloženje'. — Šta si se ti, Vranje, umusio, oma da si išo med dicu, sigrat se. umutit umutim svr. 'muteći izmešati'. —-Sa ću ja časkom umutit fanaka. ~ se 'smešati se s nečim čineći jednoličnu masu'. — Dobro su se umutila jaja sa šećerom, biće torte. unakaradit (se)-aradim (se) svr. 'učiniti nakaradnim, nagrditi'. — Ne fali to ništa što nije lipa, samo da je mater nlje tako unakaradila u ruvo. unakarađivat (se)-ađivam (se) nesvr. prema unakaradit (se). — Valdar Jaga nema u kući ogledalo kad se tako unakarađiva. unakazit (se) unakazim (se) svr. 'učiniti nakaznim, osakatiti'. — Ne možeš pazit kudan šibaš kandžijom, mogo si bratu Hce unakazit. unakrst pril. 'popreko jedno u odnosu na drugo, ukršteno'. — Unakrst metne dvi grančice da zna di je stala sa sijanjem. unaprid pril. 'pre nego što će doći do nečega; pre nego što je nešto zasluženo, dobijeno'. — Meni bi zdravo tribalo ako bi mogo štogod unaprid dobit. unašat unašam nesvr. v. unosit. finatrag pril. 'unazad'. ~ ima dosta vrimena otkako mi sve iđe unatrag. unatraški pril. 'krećući se unatrag, sa leđima okrenutim u pravcu kretanja'. — Solo krene unatraški i naiđe na rudu od kola. uncucki-a-o 'koji je lukav, obešenjak'. — Takl je stvoren da mu je priroda uncucka. uncušag m v. uncutarija. — Čuvajte se Albe, moždar je opet smislio kaki uncušag. uncut m 'mangup, lola, bekrija'. — Ne kažem da je rđav, al je velik uncut. uncutarija ž 'smicalica, lukavština, nevaljalstvo'. — iđi, al pričuvaj se malo, moždar je to kaka uncutarija po sridi. uneredit se-eredim se svr. 'obavljajući veiku nuždu zaprljati se, umazati se'. — Moraćeš malog Lazu oprat, sav se uneredio. unesrićit (se)-im (se) svr. 1. 'učiniti nesrećnim'. — Baš mi je žao, dvoje mladi su unesrićili. 2. 'povrediti'. — Oluja i led su načisto unesrićili cilo selo. unet unesem svr. 'noseći dopremiti, smestiti, staviti unutra'. — Nismo mogli sve žito da unesemo pa nam je ono napolju pokislo; — Unesi s kola pokrovce u sobu. unkav-a-o 'kijavičav'. — Nemoj ić blizo mene, unkava sam. unkavica ž 'kijavica'. — Mene svaka unkavica uvati. unosit unosim nesvr. prema unet. — Ako mi niko ne pomogne, ni ja necu da unosim slamu u volaricu. unuče (zjj. im. unučad) s dem. od unuk i unuka. — Čim su unučad došla, oma je puna kuća veselja. unučica ž dem. od unuka. unučić m dem. od unuk. unuk m 'sinovljev ili kćerin sin'. — Nemam ni jednog unuka. unuka ž 'sinovljeva ili kćerina kći'. — Unuka mi je u gostima. unutra pril. 'u okviru, u granicama nečega'. — Unesi stocove unutra. unutri pril. v. unutra. — Unutri je vruće. unjkat-am nesvr. 'govoriti kroz nos'. — Dolnja usna mu je falila, u ratu mu je šrapnel otkinio, pa je s divanom unjko da smo ga jedva mogli razumit. uočan-čna-čno 'otvoren, neposredan'. Maja je uvik bila uočna, al to joj je donelo više zla neg koristi. uoči pril. 'dan pre; neposredno pre'..~ uoči Božića smo krenili na put. uokat se uokam se svr. 'umoriti se, premoriti se (posle dugog hodanja)'. — Čekaj malo da se oduvam, uokala sam se, došla sam pišce iz varoši. uopće pril. 'uopšte'. — Ja uopće tebi ne virujem; — Ni s kim se uopće ne triba svađat. uortačit uortačim svr. 1. 'uzeti za ortaka'. — Ico uortačio Nacu i sad su nji dvojca najjači monci u selu. 2. 'uneti u ortakluk neku imovinu, vrednost'. — Uortačili su po vola, pa sad sve zajedno rade. ~ se 'stupiti u ortakluk s nekim, udružiti se u nekom poslu'. — Nji dvoj(i)ca su se uortačili i sad niko š njima ne mož izać na kraj. uozbiljit uozbiijim svr. 'učiniti ozbiljnim, zamišljenim'. — Grom udari buzo nji i sve i(h) uozbilji. ~ se 'postati ozbiljan; zadubiti se u misli, postati brižan'. — Znala sam da si štogod nagazdovo kad si se tako uozbiljio.

RICNIK 2.pdf

upačit-im svr. 1. 'pokazati prstom, rukom, uperiti'. — Zašto si na me upaćio pistom, kad ja ništa nisam kriv; — Nane, Lazo je na me upačio pušku. upačivat upačivam nesvr. prema upačit. — Ti si stariji brat, nauči već Nikolu da ne upačiva p'rstom na ljude. upadat-am nesvr. prema upast. — Kako je ovo blato kad do kolina upadam? upalit upalim svr. 1. 'zapaliti'. — Roze, upali lampaš u sobi. — Kriste, upali letriku u ambetušu da vidimo istovarit u avliji. 2. 'poći za rukom, uspeti'. — Probo je i Nikola kod nje, al ni njemu nije upalilo. ~ se 'početi goreti, zapaliti se'. — Upalila se slama kod bać Stipana. upaljivat (se) upaljivam (se) nesvr. prema upalit (se). — Ker matori, kad god kasno dođe kući, ne upaljiva lampaš. upantit-im svr. 'zapamtiti, upamtiti'. — Upanti dobro što ti majka bidnu kazali. upanjit se upanjim se svr. 'ukočiti se od čuda i iznenađenja, zaprepastiti se'. — Kad je Lazo čuo da mu je cura uskočila za drugog, tpliko se upanjio da se pomaknit iz mista nije mogo. uparadit se uparadim se svr. 'urediti se, _doterati se kao za paradu'. — Kud si se ti, antune, tako uparadio? uparit uparim svr. 'sastaviti dvoje da zajedno nešto urade'. — Upario sam mog mrkova sa komšinskim riđom i sad zajedno oremo. ~ se povr. — Baš su se nji dvoje dobro uparili. uparit (se)-im (se) svr. 'učiniti da se nešto prožme parom'. — Zatvori vrata od sobe, sve će se uparit od ove pare iz kujne. 2. 'osetiti jaku vrućinu'. — JSdva sam čekala da skinem otunku, od vrućine sva sam se uparila. uparložit-im svr. 'zapustiti, ne obraditi (zemlju, vinograd)'. — Kako si mogo uparložit tu dobru zemlju? ~ se 1. 'zaparložiti se, zapustiti se'. 2. 'umrtviti se (fig. )'. — Sve mu je propalo, pa mu se i život uparložio. uparožit-im svr. 'staviti konju ular'. — E, sad ga uparoži ti, kad si ga puštio brez ulara. upasat upašem svr. 'uvezati pojasom'. — Upaši tu košulju, nećeš valdar ić u varoš ko lotroš. upasirat upasiram svr. 1. 'staviti na odgovarajuće mesto, umestiti'. — Nikako ne možem da upasiram vrata u dovratke. 2. 'sporazumeti se, ugoditi nekome'. — Mogo bi kad bi tio da mi upasiraš da se ja nađem s Veckom. upast upadnem svr. 1. a. 'pasti odozgo dole'. — Čuo sam da se Beno tako naljosko da je upo u jamu s krečom. b. 'zapasti u nešto; počiniti nešto neželjeno'. — Upo je u nevolju ni kriv ni dužan; — Upala je u tešku bolest. 2. 'iznenada doći, banuti'. — Upo je u kuću kad smo mu se najmanje nadali. 3. 'umešati se, uplesti se u govor'. — Kako si smila baći da upadneš u divan? Izr. upala mu sikira u med 'poslužila ga sreća'. ~ u dug 'zadužiti se'; ~ u oči 'privući pažnju'; ~ u šake 'naći se u nečijoj vlasti'. uperit uperim svr. 1. 'upraviti (prst, pogled ili drugo što)'. — Nane, Miško je uperio u me prst, a ja ništa nisam bila kriva. 2. 'usmeriti, nanišaniti'. — Nece on priznat da pušku u njeg uperiš. uperjavit (se)-Im (se) svr. 'pokriti, posuti perjem'. — Kako sam guske čupala još sam i kosu uperjavila. upertlat-am svr. 'uplesti, uvezati pertlama (cipele, mider i sl. )'. — Upertlaj mi mider i krajeve dobro sveži. upet upnem svr. 'zapeti, napregnuti'. — Upni, monče, i ti malo s tvojim nogama. Izr. — iz sve snage 'zapeti svom snagom'. ~ se 'napregnuti se'. — Konji su zajedno se upeli i izvukli kola iz blata. Izr. ~ iz petnih žila 'zapeti svom snagom'. upetljat-am svr. 'umešati, uplesti'. — Nadam se da mene nećeš u to upetljat. ~ se povr. — Nek se diugi mišaje, a ti se nemoj upetljat š njima. upetljavat (se) upetljavam (se) nesvr. prema upetljat (se). upicanit se upicanim se svr. 'nakinđuriti se'. — Vidi Solu, kako se upicanio ko paradeški konj. upicanjivat se-anjivam se nesvr. prema upicanit se. upinjat (se)-njem (se) nesvr. prema upet (se). upisan-a-o u izrazu: lip ko upisan 'vrlo lep, lep kao slika. upisat (se) upišem (se) svr. 'zapisati u spisak određene namene'. — Upisali smo našeg Ivana u škulu. upisivat (se) upisivam (se) nesvr. prema upisat (se). upišanko m 'muško dete koje se često upiša (pogrd. )'. — Dico, da znate, Josica ima novo ime: zove se upišanko. upišat (se)-am (se) svr. 'pokvasiti mokraćom'. — Šta si radio kad si upišo flundre? upitat upitam svr. 'postaviti pitanje, zapitati'. — Nikad te nisam upitala, kako tvoja ćer živi? ~ se 'postaviti pitanje samom sebi'. — Kome je tiro da odan iđem, upito sam se kad sam pao u jendek. upiždrit (se) uplždrim (se) svr. 'zagledati se široko otvorenih očiju i uprta pogleda'. — Vidi ga kako je upiždrio očima u konja, ko da je lipu curu ugledo. uplakat se-čem se svr. 'imati tragove suza na licu usled plača'. — Možeš mislit kako joj je kad se svako jutro uplakana budi.

RICNIK 2.pdf

uplašit-im svr. 'prepasti nekog'. — Uplašio si me. ~ se 'prepasti se'. — Sta ste se uplašili? uplest upletem svr. 1. 'napraviti pletenicu, načiniti venac od luka i sl. '. — Kosu upleti u pletenicu. — Upleti štrangu, nikol(i)ko niti se pokidalo. — Mara nek uplete pantljike u kosu. 2. 'umešati (nekoga u nešto)'. — Žao mi je što sam i mlađeg brata upleo u moju nevolju. ~ se 1. 'zapetljati se, upetljati se u nešto'. — Triba odmrsit kravu uplela se u šenflik. 2. 'umešati se'. — Nisam ja ni dobro počela, kad se Vranje uplete i sve pokvari. uplićat (se)-ćem (se) nesvr. prema uplest (se). — Koji te andrak tira da se uplićeš u moj divan?! upljuvat upljujem svr. 1. 'pokriti upljuvcima'. — Pendžere su upljuvale muve. 2. 'popljuvati'. ~ upljuvo je bradu. ~ se 'popljuvati se'. — Tako divani da se sav upljuje. upljuvavat (se)-uvavam (se) nesvr. prema upljuvat (se). upoganit (se)-im (se) svr. 'izbaciti izmet (na nešto)'. — Uzmi metlu i lopatu pa očisti, ono ždribe se upoganilo baš prid vrata ot kuće. upokoso pril. 'iskošeno, koso'. — Kako god gledam to što si sadio izgleda mi upokoso. upolak pril. 'do polovine, upola'. — Ove godine nam je upolak manje rodilo žita neg lane. upole pril. 'po polovinu'. — Kupićemo zajedno i upole podilit. uporužit-im svr. 'udružiti, upariti (npr. dva konja na zajednički posao)'. — Uporužili smo volove i sad na njima oremo. uprašit uprašim svr. 'naprašiti'. — Uprašio si šešir. ~ se 1. 'uprljati se prašinom, naprašiti se'. — Al si se ti, Tome, uprašio, skoro ti se oči ne vide od prava. 2. 'uvrediti se (fig. )'. — Valdar se Stipan nije zbog te jedne riči uprašio, pa sad ćuti. upravan-vna-vno 'koji leži upravo'. ~ upravna brazda da ti prva bidne, da ne bi sve oranje izašlo upokoso. Izr. ~ ko Stipićeva brazda 'orali a plug nisu držali rukama'. upravo pril. 1. 'pravo, ne skrećući'. — Nemoj nigdi svraćat, i'đi upravo kod uje. 2. 'uspravno, vertikalno'. — On se i danas još tako dobro drži, i'đe upravo ko svića. uprckat se-am se svr. 'zamazati se po licu jelom, biti musav po licu'. — Ne moram te pitat šta si i'o, sav si se uprcko s pekmezom. upredat (se) upredam (se) nesvr. prema uprest. — Kome, ti, Koce, toliku vunu upredaš? upregnit-nem svr. 1. 'vezati konja uz rudu ih vola u jaram'. — Izvuči karuca iz naslama i upregni konje. 2. 'angažovati koga da radi, uvući u težak posao (fig. )'. — Tako triba, malo i mladog gospodara upregnit u ovaj parasnički poso. ~ se a. 'ući u jaram i povući kola (plug itd. )'. — Triba 1 ja da se upregnem u plug i da orem?! b. 'angažovati se u nekom teškom poslu (fig. )'. — Vidili smo da dolazi oluja i svi smo se upregli da sadijemo žito u krstine. uprest upredem svr. 1. 'ispresti od više niti jednu'. — Ja sam te ostavila da vunu upredeš. 2. 'predući utrošiti'. ~ uprela Sam sve što je bilo da se uprede. ~ se 'uvrteti se, usukati se'. — Sva se vriža uprela od suše. uprezat (se) uprežem (se) nesvr. prema upregnit (se). uprigat (se)-am (se) svr. 'upržiti (se)'. — Čobani su kuvali uprigani paprikaš, koji njim je bio fina rana za nikolko dana. uprit uprem svr. 1. 'snažno pritisniti'. — Ranko upru na vrata i ona se otvore. 2. 'napregnuti (snagu), zapeti'. — Ako svi zajedno upremo, konji će izvuć kola iz gliba. 3. 'upraviti pogled, oči'. — Deran upro oči u kesu i sve misli da će štogod dobit. 4. 'udariti (o svetlosti)'. — Kad smo izašli napolje, a ono sunce već uprlo u oči, ne mož gledat. 5. 'pokazati, upraviti, uperiti'. — Još samo da ste i pist uprli na me, ja bi u zemlju propo; — Žandar sjaši s konja i oma upre pušku u baću. ~ se 'odupreti se'. — Stipe se upro u zid pa ni da se pomakne. upropastit-opastim svr. 'dovesti do propasti, uništiti'. — Ova kiša nas je načisto upropastila. ~ se 'biti uništen, propasti'. — Kako se ne bi upropastio kad ga bolest godinama muči. uprtit-im svr. 'poneti, uzeti teret'. — Ja na tvom mistu ne bi dite uprtila sa sobom. ~ se 'uzeti teret na leđa'. — Ala si se uprtio kod babe, tako ti triba kad si se udo. upržit-im svr. 'pržiti dok ne bude gotovo, ispržiti'. — Uprži malo taranu, p onda je metni da se kuva. ~ se 'zgotoviti se prženjem'. — Skini meso s vatre da se ne uprži. upućivat (se) upućivam (se) nesvr. prema uputit (se). upuj (se) 'uzvik za malu decu kada sede raskrečeno, pa im se vidi među noge'. — Upuj, vidi ti se guza. upušćat (se) upušćam (se) nesvr. prema upuštit (se). upušit (se)-im (se) svr. 'udimiti (šunke i kobasice kao vrsta konzerviranja)'. — Kad izvadimo šunke iz prisolja, onda ćemo i(h) dobro upušit. upuštit upuštim svr. 'propustiti, ne iskoristiti'. — Taku priliku nisi smila upuštit. ~ se 'nepromišljeno se predati čemu'.-r Ko bi to i pomislit mogo da će se svekar sa snajom upuštit.

RICNIK 2.pdf

uput pril. 'odmah, pravo'; — Ako ćeš uput tamo ić, ponesi mu zimski kaput. uputit uputim svr. 'posavetovati, poučiti'. — Uputi ga, Bože, stariji si mu brat. ~ se 1. 'poći u nekom pravcu'. — Kud si se ti, Vince, tako upicanjen uputio? 2. 'naučiti, upoznati se'. — Kako se ne bi uputio u sav poso, kad već treće lito radi kod nas. upuvat se upuvam se svr. 'nečujno pustiti vetrove'. — Ko prdi ne smrdi, al ko se upuva, da ga Bog sačuva! upuzat (se) upužem (se) 'ući puzeći'. — Jesi 1 vid(i)la, da se mala Katica sama upuzala u sobu. uradit uradim svr. 1. 'obraditi, poorati'. — Svu zemlju sam uradio i posijo što je tribalo. 2. 'sašiti'. — Uradila sam ti rukave od košulje i dala šlingovat. 3. 'izvršiti, izvesti neki posao'. Ko je to tako lipo uradio? 4. 'učiniti nešto neprilično'. — Šta ste uradili od tog dobrog čovika! uranit-im svr. 'rano ustati, prispeti'. — iđemo spavat, jel sutra tri'ba uranit; — Al je zima uranila. uranit (se) uranim (se) svr. 'utoviti'. — Ove godine smo uranili sto ranjenika. ureć urečem/ureknem svr. 'baciti urok (na nekoga)'. — Nemoj joj gledat u oči, kažu da ona zna ureć čovika. Izr. Ko ureko u dupe uteko 'reči koje se izgovaraju za skidanje uroka'. uriktat (se)-am se svr. v. riktat (se). — E, i naša cica se uriktala. uriktavat (se)-iktavam (se) nesvr. prema uriktat (se). — Di je Marija? — Eno je u sobi prid ogledalom, uriktava se. urizan-zna-zno 'neskladno obučen'. — Baš si urizan! — Kako si se samo mogo tako nakaradit i onda ić kod divojke? — Svi ćete ismijat. urlap m 'odsustvo (vojno)'. — Doće mi sin za Božić na urlap. urlat-am nesvr. 'zavijati jakim glasom'. — Šta ovaj ker tako urla ko da je kurjak? urlikat urličem nesvr. v. urlat. — Kad se napije, on misli da piva, a samo urliče (fig. )'. uroljat uroljam svr. v. roljat. — Uroljala sam sve navlake za krevet. uručitelj m 'onaj koji uručuje razne zvanične spise'. — Bio nam je uručitelj, dono je poziv za sud. urukovat urukujem svr. v. narukovat. usadit usadim svr. 'zasaditi, posaditi'. — Na proliće ćemo nuz ogradu usadit dračove. usamit se usamim se svr. 'ostati sam'. — Eto, šta je dočeko, od toliko dice, sad nema nikog š njim, potpuno se usamio. useknit useknem svr. 1. 'obrisati nos kome'. — Uzmi maramicu i usekni već taj nos, furtom tu šmrcaš. 2. 'odseći fitilj (lampe, sveće)'. — Skini cilindar s lampaša, pa makazama usekni malo taj tinj da bolje svitli. ~ se 'obrisati nos šmrčući'. — Kad se dida useknu u veliku crvenu maramicu, čak se u drugu sobu čuje. usfalit-im svr. 'ponestati'. — Ako vam usfali simena, dođite pa ću vam dat. usićit se usićim se svr. 'zasesti, dugo ostati sedeći na mestu (koje pripada drugom)'. — Mande, oćeš ić oma onamo me(d) dicu, kako se samo usićila za astal i slukti šta se tamo divani?! usidit se-im se svr. 'dugo sedeti na istom mestu'. — Usidilo se dite, nije čudo što je postalo nemirno. usirit-im svr. 'stavljanjem u mleko kiselog soka iz sirišta ili sirevine učiniti da se mleko pretvori u sir'. — Ne možem ti, Stane, danas dat mlika, sve sam jutros usirila. ~ se 1. 'progrušati se, ukvariti se, pretvoriti se u sir (mleko)'. — Ne fali ništa što se usirilo mliko, volim ja i sir. 2. 'zgrušati se (krv)'. — Tribalo bi saprat usirenu krv i zavit ranu. usitno pril. 'sitno, u malim delovima'. — Bać Tome, možete 1 mi razminit sto dinara usitno? usiv m 'ono što je posejano i izniklo'. — Usiv se lipo pokazo, al triba iščekat kraj. uskakat uskačem nesvr. prema uskočit. — Ja sam Loki kazala: udat se oću, al uskakat neću. uskisnit-nem svr. 'postati kiseo, prokisnuti'. — Nisam metnila dosta šećera u dunc ot krušaka, pa mi je tri boce uskisnilo. usko pril. 'na uzan način'. — Malo su ti usko skrojene gaće. uskočit uskočim svr. 1. 'skoćiti u što'. — Ja sam turo kolica, a Ivan je uskočio i onda smo se izvrnili, pa sad plače. 2. 'udati se bez saglasnosti roditelja i bez venčanja, odbeći'. — Je 1 istina da ti je noćos ćer uskočila? uskočkinja ž 'odbegla devojka'. — I moja je bila uskočkinja, pa šta joj fali?! uskraj pril. 'po strani, na samom kraju'. — Stani malo uskraj, da ne smetaš starijima kad prolaze. uskrajak-ajka m 'okrajak (hleba)'. — Ne diraj uskrajak, znaš da to baćo vole da poidu. Uskrs m crkv. 'hrišćanski praznik koji se svetkuje na dan Hristova uskrsnuća'. — Na Uskrs sam se rodila, nane (nar. ). uskrsnit-nem svr. 'ustati iz mrtvih'. — isus je treći dan uskrsnio.

RICNIK 2.pdf

uskukurikat se-uričem se svr. 'razgalamiti se kukurekanjem'. — Pivci su se noćos dvared zdravo uskukurikali, ne znam šta i(h) je tako uzbunilo? uskušljat se-a se svr. 'postati čupavo (štof, marama i sl. )'. — Skupo smo platili taj materijal za ruvo, a ćakčire su se već sve uskušljale. uskuvat (se)-am (se) svr. 'pustiti na jedno vrenje, na brzinu skuvati manju količinu'. — Daj nam slanine i uskuvaj malo mlika da što~ god vrućeg popijemo. uskuvavat (se)-uvavam (se) nesv. prema uskuvat (se). uslast pril. 'sa slašću (nešto pojesti)'. — Zacigurno da je dobro bilo kad smo uslast poili sve što je na astalu bilo. Uslatko pril. 'testo spremljeno za kolače bez kvasca (supr. ukiselo)'. — Nane, pečite nam bundevare, al uslatko. uslid predl. 'zbog'. ~ uslid velike magle nismo ni krenili na put. uslišit uslišim svr. 'saslušati i udovoljiti, ispuniti (nečiju molbu)'. — Sam Bog mi je molbu uslišio, pa mi je sin ozdravio. usmrdit-im svr. 'učiniti da nešto postane smrdljivo'. — Plivila sam luk i sve sam ruke usmrdila. ~ se 1. 'postati smrdljiv, pokvaren; zasmrdeti'. — Stari krumpir je proklijo i usmrdio se. 2. 'pustiti vetar'. — Koji se od vas trojice tako usmrdio ko tvor?! usmrtit (se)-im (se) svr. 'lišiti života, ubiti'. — Konji su počeli bižat i on je pao doli, pa su ga kola usmrtila. usna ž 'jedna od dve mesnate pokretne ivice spoljašnjeg dela usta'. — Dolnja usna mu je visila ko blenda. Izr. razvuć usne 'nasmešiti se'; ugrist se za usnu 'Jecnuti se'. usnat-a-o 'koji ima debele usne'. — Malo je grdi što je usnata cura. usnica ž dem. od usna. usnovak-ovka m 'osnovne niti za tkanje koje su provučene kroz brdo'. — Najduže mi trva dok ne postavim usnovak. usnovat usnujem svr. 'postaviti usnovak ~ osnovne niti u brdo'. — Niko ne mož da mi pomaže, sama moram da usnujem. usolit usolim svr. 'obilnim soljenjem zaštiti od kvarenja'. — Meso ćemo i šunke usolit u onom starom kortu. usoljavat usoljavam nesvr. prema usolit. uspalit uspalim svr. 'učiniti da neko padne u vatru, razdražiti'. — Baćo su štogod vikali, kogagod ružili, pa su i didu uspalili. ~ se 'pasti u vatru zbog nečega, jako se razdražiti'. — Nana su se toliko uspalili da smo svi pobigli i(s) sobe. uspaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema uspalit (se). uspavat uspavam svr. 'ućiniti da neko zaspe'. — Ja ću odnet malog da ga uspavam. ~ se 'zaspati'. — Bio je zdravo umoran pa se uspavo. uspentrat se-am se svr. 'popeti se pentrajući se'. — Niko nije znao kad se đite uspentralo na tako visoko drvo. uspit uspijem svr. 1. 'imati uspeha, poći za rukom'. — Odavno mi nisu vako dobro uspili kuruzi ko ove godine. 2. 'imati vremena, stići'. — Nisam uspio da skočim s kola kad su se izvrćala, zato je na me palo žito. uspitat uspitam svr. i nesvr. 'zapitati'. — Kaži da smo i(h) pozdravili, ako te uspitaje za nas. usplairit se-airim svr. 'jako se uzbuniti, uznemiriti'. — Juče smo štrojili svinje pa su se zato tako usplairili. usporavat-oravam nesvr. prema usporit. usporit usporim svr. 'smanjiti brzinu, olakšati. — Čim ajzliban uspori, ti skači, a ja ću za tobom. uspravan-vna-vno 'koji stoji pravo, okomito, vertikalno'. — E, rano moja, kadgod su i moja leđa bila uspravna. uspravno pril. 'pravo, vertikalno'.-— Svako prase ako je zdravo rep drži uspravno. usprdak-tka m 'prvo sneseno jaje u kokoške mladice (baca se jer je suviše malo)'. Izr. i to mi je čovik, ko usprdak. usprkos pril. i predl. 'uprkos'. — Baš je često čovik tuče, a ona usprkos radi šta oće. usprotivit se-otivim se svr. 'pokazati protivljenje, neslaganje'. — Svi smo bili zajedno, on se nije usprotivio, a sad kaže da smo ga privarili. uspuvat se uspuvam se svr. 'činiti se silnim, šepuriti se'. — Čerez čega se onaj blendavi Bolto uspuvo?! uspuzat (se)-žerrt (se) svr. 'popeti se puzeći'. — Ako se zmija mož uspuzat na drvo, zašto se ja ne bi mogo na jablan? usrat userem svr. 1. 'zagaditi izmetom'. — Usro tur pa ćuti. 2. 'uplašiti se'. — Čim si čuo da baćo iđu, a ti usro gaće. Izr. ~ bičalje 'zabrljati u neiem'. ~ se 1. 'unerediti se'. 2. 'jako se uplašiti (fig. )'. — Mani ga, taki je ko baba, samo nek kaka nevolja stigne, on se oma usere.

RICNIK 2.pdf

usrićit-im svr. 'učiniti srećnim, doneti sreću, dati sreću'. — Virovali smo u zemlju i ona nas je usrićila. ~ se 1. 'postati srećan, steći sreću'. — Malo je radio u mladosti, pa se nije usrićio ni u starosti. 2. 'srećno se udati ili oženiti'. — Oženio se al se nije usrićio. usroš m 'nesposoban čovek, slabić, seronja (vulg. )'. — Da da mu neće uspit, kad je usroš uvik bio. usta ž mn. 'oralna šupljina'. — Ne možeš svom svitu usta zatvorit; — Samo da metnem koji zalogaj u usta; — Ko će tolika gladna usta naranit? Izr. bacit u ~ 'prezalogajiti nešto'; divanit na sva ~ o nekome, nečemu 'javno govoriti'; začepit ~ kome 'ućutkati'; pogana ~ imat 'zlo govoriti'; iđe mi voda na ~ 'gladan sam'; iz tvoji ~ u božje uai 'daj Bože da tako bude'; iz ~ mu teče med i mliko 'lep na rečima'; iz ~ si mi izvadio 'to sam baš hteo reći'; od~ do ~ 'širiti vesti'; na sva ~ (vikat, falit'i sl. ) 'ne uzdržavajući se (vikati, hvaliti i sl. )'; od svoji ~ otkidat 'davati kad ni sam nema'dovoijno'; otvorit ~ 'progovoriti'; otet rič iz ~ 'reći iznenada'; prst na ~ 'treba ćutati'; puna su mu ~ (koga, čega) 'pohvalno govori'; skakat sam sebi u ~ 'raditi nešto protiv samoga sebe'; mećat kome rići u ~ 'naturati svoje mišljenje'; što mu na ~ dođe 'ne birajući reči'; ~ ko pusta 'nekontrolisano, suvišno pričanje'. ustajat-jem nesvr. prema ustal. ustat-a-o 'koji ima velika usta'. — Kako možeš kazat da Tona nije ustata kad su joj usta od uveta do uveta. ustat-anem svr. I. 'dići se na noge iz sedećeg ili ležećeg položaja'. — Ustanite lini, Bog sriću dili. 2. 'napustiti bolesničku postelju, ozdraviti'. — Jel ti brat Joško još uvik bolesan? — Nije, usto je prija dva dana. ustegnit se ustegnem se svr. 'uzdržati se, savladati se'. — Teško je ditetu da se ustegne da ne primi kad mu daju da uzme ono što voli; — Tila sam ga ćušit, al sam se ustegla, jel znam da bi mi posli bilo žavo. ustezat se ustežem se nesvr. prema ustegnit se. ustirat-am svr. 'probuditi, podići nekoga (ko lenčari)'. — Ustiraj ga, kad je noćom momak nek onda i ujtru momački ustane, a ne da spava do podne. ustopce pril. 'prateći u stopu'. — Zašto ustopce iđeš za mnom, samo mi smetaš u radu. ustovarit se-im se svr. 'natovariti na koga još jedan teret'. — Tolika veiika cura, pa si se ustovarila nani u krilo. ustrašit-im svr. 'zadati strah, upiašiti, zastrašiti'. — Lako je zeca ustrašit. ~ se 'upiašiti se'. — Ustrašili su se ijudi zatvora. ustravit ustravim svr. 'ustrašiti'. — Nemoj tako na glas, ako čuje još većma ćeš ga ustravit. ~ se 'ustrašiti se'. — Lošin brat se ustravio, pa ne smi ništa pitat. ustražit ustražim svr. 1, 'zaiskati, zatražiti'1 — Daću vam ja simena kad god ustražite. 2. 'potražiti (koga)'. — Dico, javite mi ako me ko ustraži. ustrčat se-im se/ustrčem se svr. 'užurbano i smeteno početi ići tamo amo'. — Vidi babu, kako se ustrčala kad joj je zet u goste došo. ustreperit-eperim svr. 'zatreperiti, uzdrhtati'. — Toliko ga, kaže, voii, da kad mu samo glas čuje sva ustreperi. ustribat-am svr. 'biti potreban, zatrebati'. — Neću sad nosit, al doću akp mi ustriba. ustručavanje s gl. im. od ustručavat se. — Nema kod njeg ustručavanja. ustručavat se-učavam se nesvr. 'ustezati se, snebivati se, stideti se'. — ite, pite, gosti moji, nemojte se ustručavat. ustuknit ustuknem svr. 'odstupiti'. ² Da nisam na vrime ustuknio samo za po koraka, pao bi mi crip s kuće na glavu. ustvrdit ustvrdim svr. 'izjaviti nešto tvrdeći, reći'. — Kako si mogo da ustvrdiš da je baš Đuro tiro kola priko naši kuruza, a u to vrime si bio u varoši?! ustvrdoglavit se-im se svr. 'postati tvrdoglav'. — Kad se Losko ustvrdoglavi, gori je neg mazga. usudit se usudim se svr. 'imati hrabrosti, smeti, odvažiti se'. — Ne bi se on usudio da ode tamo ni sama da je kot kuće. usukat se usučem se svr. 1. 'veoma omršaviti'. — Otkađ joj je čovik umro, Marga se sva usukala. 2. 'svenuti od suše (o biljkama)'. — Kuruzi su se usukali od suše. usut uspem svr. a. 'naliti, nasuti'. — Uspi i meni jedno po čaše. b. 'izručiti nešto rastresito, sasuti'. — Uspi iz džaka čistog brašna u krušnu kotar(i)cu. usvajat usvajam nesvr. prema usvojit. usvitovat se-ujem se svr. 'opametiti se (upornim dobrim savetima)'. — Omatoriće a neće se usvitovat. usvojit usvojim svr. "uzeti tuđe dete pod svoje'. — Kad su saznali da neće imat svoje dice, usvojili su dvoje iz ielenca (v. ). usvuduž pril. 'po ceioj dužini: uzduž'. — Pušti marvu nek usvuduž pasu ditelnu. usvušir pril. 'po svoj širini'. — Nemojte večeras da usvušlr divanimo o svatovima, još je rano za to.

RICNIK 2.pdf

uš uši ž 'vaška'. — Nemoj se družit s bać ilijinom Kristom, nakupićeš se ušivi od nje. uščupat-am svr. 'uzabrati'. — Samo probaj uščupat to lipo cviće iz bašče, pa ćeš dobit po turu. ušeprtljit (se)-Im (se) svr. 'upetljati se, zbuniti se'. — Nije čudo što se žena ušeprtljila, ta nedolazejoj svaki dan tako velika gospoda iz varoši. ušica ž 1. 'metalni deo alatke u koji se uvuče držak'. — Pukla je ušica na sikiri. 2. 'platnena traka (ušivena u gornji deo sare od čizarna, provuče se prst pri navlačenju čizama)'. — Zakljukaj ušicu u čizmu da ti se ne vidi. 3. 'otvor na igli kroz koji se udeva konac'. — Nije lako udit u iglu, kad je tako mala ušica. ušićarit ušićarim svr. 'izvući korist iz čega, okoristiti se (nečim)'. — Šta se cerekaš, nisi baš ništa ušićario, svi smo dofoili podjednako. ušikat ušikam svr. 'zgrabiti, čvrsto uhvatiti, đočepati se (koga)'. — Čekaj samo dok te ja ušikam za te velike uši, oćeš fasovat (v. ). ~ se 'uhvatiti se (za što), dočepati se (čega ili koga)'. — Ušikaj se za grivu, al iz sve snage, pa te neće konj zbacit. ušit ušijem svr. 1. 'šivenjem učvrstiti, prišiti'. — Di si ostavio to puce što ti je otpalo, da ga ušijem. 2. 'šivenjem zatvoriti, zašiti, suziti'. — U struku mi još možete malo leveš ušit. ušikarit ušikarim svr. 'posebno čistiti posuđe (da sija)'. — Onu veliku kastronu triba lušijom ušikarit. ušivat ušivam nesvr. prema ušit. uškopit uškopim svr. 'kastrirati'. — Uškopili smo onog najvećeg pivca, zdravo se tuko s drugim pivcima. uškribat se uškribam se svr. 'uhvatiti se (čvrsto za koga ili što)'. — Potukle smo se, al kad sam se ja uškribala u njezinu kosu, nisam je puštila dok nas nisu razvadili. ušljiv-a-o 'vašljiv'. — Ušljiva su njim dica, ko da nemaje sapuna da se operu. ušljivac-ivca m 'vašljivac'. — Zato što je jedared imo ušivi, ne mora dite bit ušljivac. ušljivko m v. ušljivac. ušmrknit (se) ušmrknem (se) svr. 'ušmrkati, useknuti'. — Pere ušmrkne nos prstima. ušocat ušocam svr. 'uhvatiti (fig. )'. — Znam ja da je slatko zabranjeno voće, al jednog dana će te ušocat pa šta ćeš onda?! ušoravat-oravam nesvr. prema ušorit. ušorit ušorim svr. 'planski izgraditi (selo, kuće) praveći ulice'. — Salaši su razbacani po zemljama, ko će i(h) ušorit. ušpicat ušpicam svr. 'uhvatiti na delu'. — Samo sam se jedared popo na komšinsku višnju i oma su me ušpicali. ušporovat-ujem svr. 'uštedeti'. — Dobra gazdarica zna više ušporovat nego što vi muški i pomislit možete. ušreg pril. v. koso. ~ ušreg ti je stup ukopan. ušrek pril. v. ušreg. uštap m 'vreme kad je pun mesec'. — Kad je uštap onda je vidno, jel misec sja. uštapit se uštapim se svr. 'ukočiti se'. ~ obadve noge su mi se smrzle i uštapile se. uštinit uštinem svr. 'uhvatiti prstima ili nečim malo prignječiti kožu'. — A ako ja tebe uštinem?! ~ se 'samog sebe uhvatiti za kožu i nagnječiti je'. — Uštinila se za oforaz da bidne rumenija. uštirkat-am svr. 'umočiti u štirak'. — Sve bile košulje triba uštirkat. uštit-i nesvr. 'hučati'. ~ ušti atar, drveće se lomi od vitra. uštrapat-am svr. 'poprskati'. — Tako je bilo blato napolju da sam tu lipu suknju uštrapala; — Lipo ste uštrapali ambetuš. uštrkljivat se uštrkljivam se nesvr. 'trkati se'. — Šta vridi što sam frišak, kad se ne možem uštrkljivat sam sa sobom. uštrojit uštrojim svr. 'kastrirati'. — Nerista ćemo sutra uštrojit. ušuknit ušuknem svr. 'zakinuti (obično na rneri)'. — Moraš dobro gledat kad miri meso, jel Lajčo mesar oće ušuknit tamo di mož. ušuljat se ušuljam se svr. 'krišom se uvući'. — Ne volim ostavljat nezaključana vrata, mož se kogod ušuljat u kuću. ušunjat se ušunjam se svr. v. ušuljat se. — Eno, mačak se ušunjo u zapećak i spava. ušur m 'naknada u brašnu za mlevenje, ujam'. — Da ne spadaš i ti u one koji dvared uzimaje ušur, jedared brez gazde, a drukput da i gazda vidi. ušvrćkat se-am se svr. 'razieteti se (pripremajući što), uzvrteti se'. — Ajde, Tone, ušvrćkaj se to malo većma, samo što ti

RICNIK 2.pdf

gosti nisu na prag banili. utabanat-am svr. 'ugaziti (tabanajući) zemlju, tlo'. — Priko našeg žita utabana je staza. utamanit utamanim svr. 'potpuno uništiti, zatrti, istrebiti'. — Utamanili smo sve pacove. utan pril. 'već odavno, već dugo'. — Vi ste još bili na putu vamo, a mi smo već utan kopali. utanačit utanačim svr. 'dogovoriti se, ugovoriti'. — Utanačili smo s preteljem sve za svatove našeg Ivana š njevom Marijom. utažit utažim svr. 'ublažiti, utoliti (glad, žeđ)'. — Samo malo da utažim glad, eto mene za vama. uteć uteknem svr. 'pobeći, umaći'. — Pazi, nemoj da ti jaganjci uteknu. ~ se 'umešati se u reč'. — Znala sam da će se Ante uteć stričku u rič, a to nije lipo, utija ž 'gvozdena livena pegla'. — Utija se ne puni žarom već se zagrijava na vrilom šporelju ili na žeravi, pa kad se ugrije, onda se š njom pegla. utijat (se)-am (se) svr. 'stišati (se)'. ~ utijo je vitar; ~ utijala su se dica, valdar su pozaspavala. utirat-am svr. 'terajući nagnati'. — Utiraj prasice u svinjak. ~ utiraj kola prit kuću. Izr. Utiro mu stra u kosti 'prestrašio ga'. utiravat utiravam nesvr. prema utirat. — Nemoj još utiravat krave u voiaricu. utolit utolim svr. 'stišati, ublažiti (bol, glad)'. Dajte mi komad kruva da malo utolim glad: ~ imate l malo rakije da metnem na zub, moždar će me malo utolit bol. utorak-orka m 'drugi dan posle nedelje'. Nije bilo ni svakog utorka mesa za užnu. utovarivat-arivam nesvr. prema utovarit. utovarit-im svr. 'smestiti u kola radi otpreme, prevoza'. — Danas smo utovarili debele svinje. utravalo izr. 'preko mere, suvišno, nepotrebno'. — Zašto ga tiraš da ide u travalo, kad je deran, kako sam kaže, malopre užno. utrčat-im/utrčem svr. 'ući trčeći'. — Vidio sam velikog pacova, utrčo je u jamu pod svinjakom. utrčavat utrčavam nesvr. prema utrčat. utrkivat se utrkivam se nesvr. — Kad sam bio mali, zdravo sam se vouo utrkivat, najbolje sam trčo od svakog. utrnit-nem svr. 'prestati goreti, ugasiti'. — Utrni lampaš pa da legnemo. ~ se 'ugasiti se'. — Utrnila ti se cigaretla. utrnit utrne bezl. 'prožeti se trncima, žmarcima'. — Utrnila mi noga, prisidio sam je. utrpat-am svr. 1. 'bez reda nagurati, natrpati u nešto'. — Dok nisam došo kući, ni ja nisam znao šta su mi utrpali u kola. 2. 'sa svih strana pokriti'. — Dobro utrpaj paradičku, nek još jedared i u bocama provre. ~ se 1. 'pokriti se s mnogo pokrivača'. — Samo se ti dobro utrpaj, pa ćeš se iznojit i sutra će te već proć unkavica. 2. 'uvući se, uvaliti se (fig. )'. — Graco se utrpo med gazde. utrpavat (se) utrpavam (se) nesvr. prema utrpat (se). utrt utarem svr. 'utrljati'. Ja ću ti maio rakijom utrt to misto di sa se udario, pa će oma bolovi popuštit. utrunit (se) utrunim (se) svr. 'natruniti'. — Utrunio sam oko. utuckat-am svr. 1. 'proćerdati'. — Ko mu je kriv što je sve utucko bančeći. 2. 'pobiti'. — Utuckali smo sve takunice koje su nam pravile štetu u žitu. utučen-a-o 1. trp. prid. od utuć. 2. 'bezvoljan, tužan'. — Šta si ti, komšija, tako utučen? utučeno pril. 'bezvoljno, tužno, potišteno'. — Zdravo je utučeno izgledala, al nisam znao zašto. utuć utučem svr. 1. 'ukucati, zakucati'. — Utuči jedno dva klina u vrata da imam di obisit staro ruvo. 2. a. 'uludo, nekorisno potrošiti, straćiti'. — Pijančio je i utuko to malo zemljice, sad su mu komšije krive što on ništa nema. b. 'prekratiti (vreme)'. — Nemam snage da štogod radim, pa šetam da utučem vrime. utupit utupim svr. 'učiniti tupim, zatupiti'. — Ne znam šta je cipo, al je sasvim utupio sikiru. ~ se 'istupiti se'. — Dodaj mi turpiju da malo naoštrim motiku, utupila se od kopanja. uturat (se) uturam (se) svr. 'ugurati se, uvući se, nametnuti se'. — Vidi onog luckastog derana, uturo se čak do snaše i đuvegije. uturavat (se) uturavam (se) nesvr. prema uturat (se). ututkat (se)-am (se) svr. 1. 'zavući sa svih strana (pokrivač)'. — Dobro sam ga ututkala, neće se otkrit. 2. 'tutnuti'. — Kad smo pošli, majka su mi ututkali deseticu u ruku da dida ne vide. ututkavat (se) ututkavam (se) nesvr. prema ututkat (se).

RICNIK 2.pdf

utuvit-im svr. 'upamtiti'. — Nemoj zazjavat livo desno već pazi šta divanim i utuvi da se znaš vladat kako triba. utvara ž 'avet, sablast, priviđenje'. — Ajde, kreći, šta stojiš tu u mraku ko kaka utvara? utvarat se utvaram se nesvr. prema utvorit se. — Nije lud, utvara se samo prid svitom. utvorit se utvorim se svr. 1. 'stvoriti se, pojaviti se kao utvara'. — Iz magle se utvorio ko strašilo i uplašio me. 2. 'pričiniti se'. — I sinoć mi se utvorilo da kogod za mnom bakti, a kad sam se okrenila, nigdi nikog nisam vid(i)la. utvrdit utvfdim svr. 1. 'osigurati, obezbediti da nešto čvrsto stoji'. — Triba dobro utvrdit vrata od bašče, da krmača opet ne provali u bostan. 2. 'učiniti odlučnim, ubediti'. — Jesi 1 utvrdila Bencu, da nikom ne kaže da ćeš večeras uskočit za mene. 3. 'dogovoriti se o nečemu, ugovoriti'. — Mi smo tako utvrdili, s pretelj Mijom, da se naš sin Vranje i njeva ćer Ana uzmu i na jesen vinčaje, i sad njim triba to kazat da znadu; — Dobro, Tome, ondaker smo i to utvrdui, koliko ću ja tebi sad dat brašna, a koliko ćeš ti meni u žitu vratit kad ovršeš, i nemoj da posli bidne nikog divana o(d) tog. 4. 'ispitujući saznati'. — Ko je utvrdio da je baš Tuna krao kokoške? — Žandari su to utvrdili kad su ga uvatili. utvrđivat utvrđivam nesvr. prema utvrdit. —-Nećete mi vi utvrđivat ka(d) ću se ja ženit i koga ću uzet za ženu: — Ti, ako oš oš, ako neš, to je tvoje, ja te više neću utvrđivat kako da se vladaš. uvabit uvabim svr. v. vabit. — iđi uvabi prasice u svinjak. uvalit uvalim svr. 'uvući u što, obično neprijatno ili neprilično'. — Ne samo što sam vrimena izgubila, već me i u trošak uvalio. ~ se 'ugurati se, uvući se (u što); naći se (u čemu)'. — On se, nako pijan, uvalio u zakoš ko da su njegova kola. uvaljat (se) uvaljam (se) svr. 'uprljati'. — Di si b'fo kad si toliko uvaljo taj nbvi kaput? uvaljivat (se)-aljivam (se) nesvr. prema uvalit (se). — Neću ništa da znam, pa me nemoj ni uvaljivat u nevolju. uvance/uvance-eta s dem. od uvo. — U ovo tvoje uvance ne mož ni menđuša stat. uvar m 'insekt koji se uvlači u uvo'. — Nemoj leć na golu zemlju, mož ti uvar uć u uvo. uvarat-am svr. 'varkom uzvati (koga)'. — Dotleg joj je pripovido i ulagivo se dok je nije uvaro u sobu. uvašce/uvašce-eta s dem. od uvo. uvat-a,-o I. 'koji ima velike uši'. — Baš je gadna ova tvoja uvata krmača. 2. 'koji ima drške (lonac, kotao)'. — Donesi onaj uvati lonac od deset litara. uvatit-im/uvatit uvatim svr. 'uhvatiti'. — Dok su meni ove moje noge niko me neće uvatit. Izr. ne moć ~ ni za uši ni za rep 'ne moći razumeti'; uvatilo ga 'dobio napad'; ~ maglu 'pobeći'; uvatilo ga piće 'opio se'; ~ zeca 'pasti'. ~ se svr. 1. 'ući u igračko kolo'. — Uvatio se i Beno. 2. 'udružiti se s kim'. — Šteta što se Lajčo uvatio s onom bitangom Vecom. uveče pril. 'kad nastane veče'. — Radili smo cio dan i po najvećem suncu, a uveče smo skoro već popadali od umora. uvel(i)ko pril. 'u znatnoj meri'. — Mi smo već uvel(i)ko kopali, a oni još nisu ni počeli. uvenio-ila-ilo 1. 'koji je izgubio svežinu'. — Sta to kod vas u sobi tako ništa mriši ko uvenilo cviće? 2. 'slab, propao, oslabio'. — Đeno je za ova dva tri miseca, sasvlm uvenio, mora bit da ga kaka bolest tišti. uvenut-a-o v. uvenio. — Ruža je malo uvenuta al zdravo lipo mriši. uvenit-im svr. 1. 'izgubiti svežinu, boju, sjaj'. — Ni'ko mi nije zalivo cviće i polak je uvenilo. 2. 'oslabiti, ostariti'. — I ti ćeš uvenit ko i svi koji starost dočekaje. uvertat se-am se svr. 'uputiti se, ući u neki posao'. — Nemoj plakat, kad se još malo bolje uvertaš, niko neće li'pče čitat o(d) tebe. uvest uvedem svr. 1. 'vodeći učiniti da neko, nešto uđe u određeni prostor, na određeno mesto'. — Tezo, uvedi pretelja u sobu. 2. 'posvetiti, uputiti koga u što'. — Poćo je i najmlađeg sina da uvodi u poslove ratara. 3. 'namestiti, sprovesti neke uređaje'. — I mi smo uveli letriku u kueu u varoši. 4. 'zavesti, ustanoviti'. — Otkad su uveli trošarinu riđe iđeu na pecu. 5. 'vozeći uneti, dovesti (nekoga ili nešto) na određeno mesto'. — Čim komšija uveze njegovo, oma ćemo i mi naše uvest. I~. r. ~ red 'urediti'. ~ se 1. 'uputiti se u što, snaći se'. — Ne starajte se vi za njeg, uvešće se on friško, kad voli taj poso. 2. 'vozeći se prispeti, stići kuda'. — Uvezlo se, borme, sve ž'ito a sad samo čekamo mašinu pa da vršemo. uvezat uvežem svr. 'vezanjem pričvrstiti'. — Nemojte tako uvezat da ne možem posli odrišit. ~ se 'samog sebe uvezati'. — Krava se uvezala, iđi odmrsi je. uvezivat (se) uvezivam (se) nesvr. prema uvezat (se). — Nemoj tako uvezivat taj bućur, ko da ćemo na kraj svita š njim. uvijat uvijam nesvr. 1. 'nesvr. prema uvit'. 2. 'izbegavati neposredan odgovor, okolišiti (o čemu)'. — Ja ne znam uvijat, što kažem, to je tako i nikako drugačije. 3. 'činiti kružne pokrete nekim delovima tela, izvijati'. — Tako lipo igra, uvija se ko da nema košćura u njemu. 4. v. vijat. — Dotleg su ga vijali, dok ga nisu uvijali u avliju i tu su ga uvatili. ~ se 1. nesvr. prema uvit se. 2. 'povijati se, savijati se'. — Taki si lin da se pod tobom zemlja uvija kad iđeš. 3. v. svijat se. uvik pril. 'u svako vreme, u svakoj prilici, svaki put; stalno'. — Ovik su nana otvarali kapiju kad su se baćo vraćali iz varoši s kolima.

RICNIK 2.pdf

uviravat uviravam nesvr. prema uvirit. 2. 'tvrditi'. — Ja vas uviravam da to nije istina. 3. 'pružati dokaze o čemu'. — Svakim danom je uviravo svojim radom da je vridan i pošten radnik. 4. 'obećavati'. — Ti si me uviravo da nećeš ništa tražit ako i mi ne tražimo, a sad se sudaš sa sestrom. ~ se 1. nesvr. prema uvirit se. 2. 'postepeno, sve više postajati uveren u što'. — Što je češće viđo, sve se većma uviravo da ne mož brez nje. uvirit-im svr. 'dokazati kome istinitost, ubediti (koga)'. — Jedva smo Gracu uvirili da pošalje jedinca na visoke škule. ~ se 'osvedočiti se: uvideti'. — Najskuplje je kad se na svojoj koži moraš uvirit. uvit (se) uvijem (se) svr. a. 'umotati, poviti, obaviti (što oko koga, čega)'. — Bože, Rozika, kako si uvila to dite, kad su mu noge gole? b. 'staviti u omot, upakovati'. — Uvi to ogledalo u artiju da se ne razbije. uvlačalo s 'kost u vidu igle za uvlačenje (svitnjaka u gaće), uvlakač'. — Evo, Tone, napravio sam ti od košcure jedno uvlačalo. uvlačilo s v. uvlačalo. — Zašto se mučiš s otim ugaćnjakom? ~ uzmi uvlačilo i za čas posla je gotovo. uvlačit (se) uvlačim (se) nesvr. prema uvuć (se). — Nađi koga drugog za taj poso, mene nemoj uvlačit, ne čini mi se baš zdravo čist. uvo uva/uveta (mn. uši) s 1. 'organ čula sluha kod čoveka i životinja'. — Nose nam, braca, jednog zeca, drže ga za velike uši. 2. 'sluh (fig. )'. — Za to što ne triba ima ona još kako tanko uvo. 3. 'polukružna drška (na sudu), petlja (na čizmi, cipeli i sl. za koju se hvata pri obuvanju)'. — Je 1 bi ti znala zašit ovo uvo na čizmi, pokidalo se. Izr. bit tvrd na ušima 'nagluv'; vuć koga za uši 1. 'kao kazna'; 2. 'kao običaj pri čestitanju rođendana'; začepit uši (kome) 'onemogućiti da nešto sazna'; iščupat uši (kome) 'kazniti povlačenjem za uši'; iz tvoji usta u božje uši 'želja da se ostvari zamišljeno'; jedno drugom do uveta 'kad su se deca često rađala, pa je mala razlika među njima'; magareće uši 'zavrnuti listovi knjige'; kroz jedno ~ uđe kroz drugo izađe 'olako uzimati, brzo zaboravljati'; naćulit uši 'podići uvis (kod životinja da se bolje čuje)'; punit kome uši 'svašta napričati'; ne virovat svojim ušima 'biti iznenađen'; ni uvom maknit 'ne hajati'; niko te nije po ušima šibo (tuko) 'nepotrebno se istrčava'; otvorit dobro uši 'pažljivo slušati'; parat uši 'neprijatno je slušati'; pokrit se ušima 'stideti se'; pocrvenit do ušivi 'jako pocrveniti, zastideti se'; pritvorit se u — 'zainteresovano slušati'; probit uši (čime, kome) 'dosađivati'; provuć se kroz iglene uši 's mukom nešto učiniti'; puštit kome buvu u uši 'uneti nemir'; sve mu puca za ušima (kad ide) 'jede sa velikim apetitom'; svojim ušima, na svoje uši čut 'lično, neposredno čuti'; sidit na ušima 'biti nepažljiv, rastresen'; slušat s po uveta 'nepažljivo slušati'; usta od uveta do uveta 'velika usta'; češat se iza aveta 'biti u nedoumici; zbuniti se'. uvod/uvođ m 'prvo pojavljivanje porodilje u javnosti posle porođaja (po isteku šest nedelja provedenih u komarniku (v. )'. — Luci je prošlo šest nedilja, pa ćemo je nosit u crkvu na uvod. uvodit uvodim nesvr. prema uvest (1 — 4). uvodit se uvodim se nesvr. prema uvest se. uvozit uvozim nesvr. prema uvest (5). uvračat uvračam svr. 'vračanjem naneti zlo, ureći'. — Ne znam šta je, al otkad je Roska kod nas bila, ko da nas je uvračala, ne dadu nam se pilići. uvratilo s 'drvena deblja oblica na koju se namotava osnova za tkanje a druga sa prorezom kroz sredinu iste debljine, služi za namotavanje otkanog materijala'. — Nosila sam uvratilo da mi pripreme novi usnovak, tkaću maveske pregače. uvratine ž mn. 'kraj oranice na kom se okreće plug i druga oruđa pri radu na njivi'. — Odnesi ručak na uvratine, pa kad tamo stignem, ja ću ist. uvrćat-em nesvr. prema uvrtit. — Štogod se dite uzvirilo, kad sarro ćuti i uvrće maramicu. uvrebat uvrebam nesvr. 1. 'vrebajući uloviti'. — Motrim mačka oće 1 uvrebat miša. 2. 'izviđanjem (posebnom pažnjom) saznati'. — Neće da mi kaže, al uvrebaću ja nju s kim iđe. uvrida ž 'reči, postupak kojima se pogađa nečije dostojanstvo'. — On je taka bangalola da me ni njegova uvrida ne vriđa. Izr. uvride valja bilužit u pisak, a dobročinstva u kamen. uvridit uvridim svr. 1. 'naneti kome povredu'. — Kako si mogo uvridit tog starog čovika?! 2. 'dodirom, pokretom povrediti ranu'. — Pazi da ne uvridiš ranu kad se bidneš penjo na kola. ~ se 'primiti nešto kao uvredu'. — Al ti ma!o triba, makar zašto se uvridiš!? uvriđeno pril. 'na način koji odaje uvređenog, pokazujući se uvređen'. — Bać Joško su mirno ustali od astala al se vidilo da su uvriđeno očli. uvrit uvre(m) 'vrenjem ispariti, zgusnuti se', — Kad uvre, nadoli još malo vode. uvrnit uvrnem svr. 1. 'uvijanjem dati naročiti oblik'. — Kako je bać Nikola znao uvrnit brkove niko mu u tom ravan nije bio. 2. 'smanjiti ili ugasiti lampe'. — Uvrni malo lampaš, ja ću ga utrnit kad se svučem. uvrnut-a-o 1. trp. prid. od uvrnut. 2. 'smušen, sulud'. — Sta možeš od uvfnutog čovika čekat?! uvrtit (se)-im (se) svr. 1. 'vrćenjem učvrstiti'.. — Nemam ključ a prstima ne možem da uvrtim ovaj štrof. 2. 'usukati'. — Uvrtila mi unuka vunicu pa je moram rasplest. uvuć uvučem svr. 1. 'vukući uneti'. — Sama sam morala uvuć velik džak brašna. 2. 'udenuti'. — Uvuči mi bilog konca u iglu i donesi vamo. 3. 'povući natrag nešto istureno; skupiti, sakriti'. — Ne mož on uvuć trbu kad je debo; — Kako mačka zna kad se sigra da triba uvuć čapke; — Vidićeš, kuća je na put leđa, malo uvučena. 4. 'upiti'. — Virange su uvukle dim pa tako smrde, moraćemo i(h) oprat. 5. 'uplesti koga u što (obično neprijatno)'. — Žao mu je bilo što je i rođenu ženu uvuko u nevolju. ~ se 1. 'neopaženo, tiho ući, ušunjati se'. — Eno ga spava u sobi, da mi je znat samo kad se i kako uvuko?1 — izgleda da nam se uvuko miš u špajc. 2. 'skloniti se, povući se'. — Jedva smo dočekali lipo vrime pa da bidnemo napolju, a ti si se sad uvuko u sobu. Izr. ~ kome pod kožu 'dodvoriti se'; ~ u sebe 'odvojiti se od ljudi (najćešćezbognepoverenja)'.

RICNIK 2.pdf

uzabrat-berem svr. 'ubrati'. — Uzaberi koju ružu iz bašče. uzaimat-am nesv. prema uzajmit. uzajmit uzajmim svr. 'uzeti na zajam (od koga), dati na zajam, pozajmiti'. — On je ove godine uzajmio žito za sime od mene a lane sam ja od njeg. uzajmljivat uzajmljivam nesvr. prema uzajmit. uzak uska usko 'koji je male širine, tesan'. — Na uskom krevecu smo se nas dvoje gurili. uzalud pril. 'bez koristi, bez potrebe, (za) badava'. ~ uzalud sam stojo toliko u redu i čeko, kad sam došo na red, kazall su da nema vise takog simena za ripu. uzastopce pril. 'jedno za drugim, zaredom'. — Dolazio je on tri dana uzastopce. uzavrit uzavre svr. 1. 'provreti, proključati'. 2. 'uskomešati se, uzbuniti se'. — Ne bi ja to znao iskazat, al čim je vidim, u meni sve uzavre. 3. 'početi previrati pod uticajem fermenata'. — Sve smo šljive metnili u cefru, čekamo dauzavru pa ćemo peć rakiju. uzbrat uzberem svr. 'ubrati'. — Jesi 1 uzbrala koju krušku dici da poneseš? uzbrbljat se-am se svr. 'zaneti se u brbljanju'. — Koca se uzbrbljala da niko ne mož od nje do riči doć. uzbunit uzbunim svr. 'izazvati uznemirenost, uznemiriti (koga)'. — Dođe tu pa svašta napripovida i samo dicu uzbuni. ~ se 'uznemiriti se, uzbuditi se, uskomešati se'. — Mora bit da koga ima u avliji kad su se vaške tako uzbunile. uzbunjivat (se) uzbunjivam (se) nesvr. prema uzbunit (se). — Zašto, da ga uzbunjivam kad ne znam je ] to istina što kažu o njegovom bratu. uzburlat (se)-am (se) svr. 'ispreturati, uzmuiiti'. — Šta tražiš po svoj zdili, samo ćeš ćorbu uzburlat; — Sve si uzburlo u fijoki. uzdanica ž 'osoba u koju se ima pouzdanje'. — To je naš unuk, naša uzdanica. uzdanit uzdanem svr. 'uzdahnuti'. — Dida su još jedared uzdanili i izdanili. uzdat se-am se nesvr. 'imati pouzdanja, poverenja (u nekoga, nešto), nadati se'. — Mi se još uzdamo u jednu dobru kišu. Izr. Uzdaj se u se i u svoje kljuse! uzde ž mn. 'prtene vođice, pletene od lana (obično korišćene za upravljanje konjima pri radovima u poljoprivredi; kožne kajase u svečanim prilikama)'. Izr. držat u rukama ~ 'gospodariti (nečim, nekim)'; popuštit ~ 'dati više slobode'; uzet ~ u svoje ruke 'zagospodariti (nekim, nečim)'. uzdisat-šem nesvr. prema uzdanit. — Vazdan uzdiše i plače, ne mož da prižali svoju mater. uzdrćat se-em se svr. 'uzdrhtati'. — Prvo mu je bilo vruće, a onda se uzdrćo toliko da ga dugo nismo mogli smirit. uzduž pril. 'po dužini, dužinom'. —Najpre podrljaj zemlju uzduž, p onda popriko. uzengija ž 'deo jahaćeg pribora u obliku metalne papuče koja visi o kajišu s obe strane sedla, u koju jahač stavlja nogu'. — izmakla mi noga iz uzengije, pa mal nisam pao iz sedla; — Pokido se kaiš koji drži uzengiju, moraćemo kod sarača kupit nov. uzet-a-o 'oduzet, paralizovan'. — Udario ga je vitar i uzeta mu je čitava Iiva strana. uzet uzmem svr. 1. 'prihvatiti, dohvatiti rukom'. ~ uzme motiku i krene na njivu; — Uzmi kad ti se daje. 2. 'pribaviti, kupiti'. — Moj otac nije volio ništa da uzme ne dug. 3. 'sklopiti brak, oženiti'. — Kadgod su se uzeli mladi, a da se prija vinčanja nisu ni vid(i)li. 4. 'angažovati za izvršenje nekog posla'. — Moraćemo uzet indžilira da nam izmiri i razdili zemlju. 5. 'najmiti, zakupiti'. — Kad nađeš misto, uzmi i meni krevet di ću prispavat. 6. 'uputiti na odsluženje vojnog roka, regrutovati'. — Čula sam da Miškovog Luku m'su uzeli u katane. Izr. Bog ga uzo sebi 'umro'; ni uzmi ni podaj 'bezličan'; uzmi vraga brez blaga, pa plači dok si živ! ~ se 1. a. 'uhvatiti jedno drugo za ruku'. 2. uz povr. 'sklopiti brak, venčati se'. — Mara i Loko su se uzeli. 3. 'paralizovati se'-— Osto je posli bolesti bogalj, uzele su mu se obadve noge. uzgajivač-ača m 'onaj koji uzgaja (životinje ili biljke), odgajivač'. — Bać Joško su poznat uzgajivač konja. uzgljanca ž 'jastuk'. — Suza suzu briše, uzgljanci se tužim (nar. ). uzgljančica ž dem. od uzgljanca, mali jastuk. uzgrnit uzgfnem svr. 1. 'podići, posuvratiti'. — Morala sam suknju uzgrnit na leđa, jer mi je bilo ladno. 2. 'grtanjem prikupiti na gomilu, zgrnuti'. — Uzgrni lopatom žito još malo okolo, da rpa bidne deblja. ~ se 'zagrnuti se, zadići malo presavivši, posuvratiti, zavrnuti (svoje rukave, nogavice, suknju i sl. V. — Tezo, kako si se to uzgrnila kad su ti kolina gola? uzica ž 'vrpca, kanap'. — Daj mi tu uzicu da napravim kandžiju od nje. uziđat uziđam svr. 'ugraditi u zid'. — Ulazna vrata smo već uziđali. uziđivat-iđivam nesvr. prema uziđat. — Kad tijo uziđivat pendžere, javi mi, doću da ti pomognem. uzimaća prid. 'u stalnoj vezi: ~ košulja (nosila se samo zimi i u svečanim prilikama)'. — Kate, pripravi baći uzimaću košulju i

RICNIK 2.pdf

metni puca. uzimat (se)-am (se) nesvr. prema uzet. uzinatit se uzinatim se svr. 'postupati za inat (kome), tvrdoglavo ostati pri čemu, uzjoguniti se'. — Badavad je sad zovete, ja znam Klaru kad se uzinati ne vridi joj ništa divanit. uzjašit-im svr. 'uzjahati'. — Obadvoj(i)ca uzjaše i odu. uzjogunit se-ogunim se svr. 'postati jogunast, tvrdoglavo ostati pri svom stavu, zainatiti se'. — Uzjogunio se bik pa se ne da uvest u košaru. uzlagat se uzlažem se svr. 'početi Iagati'. — Šta si se tu uzlago ko da te kogod plaća za to, oma da si kazo kako je zapravo bilo. uzlajat se-je se svr. 'udariti u lajanje'. — Smiri tog kera, ne znam šta se tako uzlajo. uzlatat (se)-am (se) svr. 'okititi zlatom'. — Ala je Doca njezinu ćer uzlatala, na vratu joj sve veliki dukati. uzletit-im svr. 'dići se u visine leteći'. — Morkače su uzletile na dud pa i(h) ne možem utirat u kokošinjac. ~ se 'rastrčati se uznemireno'. — Joso se uzletio po komšiluku da svima javi da mu je brat došo is katana. uzlićat (se) uzlićem (se) nesvr. prema uzletit. — Neće patak više uzlićat, posikli smo mu krila. uzlivanca ž 'razlivaonica (žitko testo od jaja, brašna, mleka, posuto slatkim kajmakom i pečeno)'. — Tušta je risara pa je nana morala dvi velike tepcije uzlivance da ispeče. uzlupat (se) uzlupam (se) svr. 'početi lupati'. — Valdar sam se uplašila, jel srce mi je tako uzlupalo ko nikad dotleg. uzmigoljit se-im se svr. 'početi se migoljiti'. — Kad je grom puko, svi su se uzmigoljili. uzmlačit uzmlačim svr. 'smlačiti'. — Uzmlači vode za noge. uzmlačivat-ačivam nesvr. prema uzmlačit. uzmložan-žna-žno 'moćan, silan'. — Na poštenje i uzmložnu slavu tvoju (molitva). uzmložit uzmložim svr. 'prema umnožiti, uvećati'. — Koji nam je uzmložio izvrstitu ljubav (molitva); — I da ti nisi to rđavo uzmložio, ništa mi je tušta novaca za tri džaka mekinja. uzmoć uzmognem svr. 'moći, biti u stanju, naći snage'. — Čim uzmognem, doću i ja. uzmorat uzmoram svr. 'biti primoran'. — Ja njim zacigurno neću otić sve dok ne budem uzmoro. uzmucat (se)-am (se) svr. 'početi mucati, zamucati'. — Kad je vidio da je i Stana došla kod nas, Blaško se tako uzmuco da nije znao rič da kaže. uzmućivat (se)-ućivam (se) nesvr. prema uzmutit (se). uzmućkat (se)-am (se) svr. 'učiniti mutnim, zamutiti'. uzmutit (se) uzmutim (se) svr. 'učiniti što mutnim, uzburkati'. — Da nisi podizo bure, ne bi uzmutio vino u njemu. uzmuvat se-am se svr. 'početi se muvati, početi se vrzmati'. — Samo nek gazdaricu opaze, guske se oma uzmuvaje. uznećkat se-am se svr. 'početi se nećkati'. — Spočetka se uznećkala, ko nova mlada, al je posli uzela više od svi drugi. uznojit (se) uznojim (se) svr. 'učiniti da nekoga oblije znoj'. — Kako vidim, dobro si uznojio tvog riđana. uzobit uzobim svr. 'uhraniti, ugojiti'. — Ti si baš fain uzobio tvoje konje, tribalo bi malo više da i(h) tiraš. uzodat se uzodam se svr. 'ushodati se'. — Zašto je Naco tako nemiran, od ranog jutra se uzodo po avliji, a nikom ništa ne kaže. uzolit se uzolim se svr. 'postati ohol, uzoholiti se'. — Nisam virovala da će se tako uzolit, samo zato što se udala u gazdačku kuću. uzorat uzorem svr. 'oranjem pripremiti zemlju za sejanje'. — Danas sam uzoro i poslidnji lanac. uzrakoljit se-i se svr. 'udariti u rakoljenje'. — Čuješ ovu kokošku kako se uzrakoljila ko da druge kokoške ne nose jaja. uzugarit uzugarim svr. 'završiti ugarenje (zemljišta)'. — Čim moje uzugarim, pomoću i tebi ako triba. uzvat uzovem svr. 'pozvati nekoga da uđe unutra'. — Uzovi Anku pa ćemo je zadržat na užni. uzventrat se-am se svr. 'uzverati se, uspentrati se'. — Samo što smo mi ušli unutra, on se već uzventro na kola. uzverat se uzverem se svr. 'popeti se verući se, uspentrati se'. — Mali Bruno se uzvero na sino, triba ga skinit da ne pane.

RICNIK 2.pdf

uzvijat uzvijam svr. 1. 'početi vijati, terati'. — Baćo su uzvijali golubove da lete; — Nemojte, di'co, toliko trčat odan isprid kuće, samo ćete uzvijat pra. 2. 'probuditi, terajući iz kreveta'. — Baćo su me rano uzv jali i moro sam na oranje, a znali su da sam kasno lego. ~ se 'početi vijati jedno drugo, juriti j'edno drugo, razigrati se'. — Vi ste se baš uzvijali ko da ste mlada ždribad. uzvikat se uzvičem se svr. 'razvikati se'. — Uzvikali ste se ko da kuća gori. uzvikivat-ikivam nesvr. prema uzviknit. uzviknit uzviknem svr. 'podviknuti'. — Ajde, kumo, uzvikni i ti štogod da te čujemo. uzvirit (se) uzvirim (se) svr. 'pogledati unezvereno, uplašeno'. — To malo dite ste toliko uzvirili s doktorom da ga niko neće odvest tamo kad bidne bolesno. uzvištit uzvišti svr. 1. 'ukiseliti se, prokisniti'. — Zaboravili smo da u onom velikom loncu još ima kiselne, sva je uzvištila. 2. 'poraniti (fig. )'. — Šta je bilo Stipanu da jutros još u dva sata uzvišti, nisam mogo posli od njeg zaspat. uzvitlat-am svr. 'podići kovitlac, uskovitlati'. — Vitar je svalio kamaru s plivom, pa je zajedno sa slamom uzvitlo i nosi je svud po šoru. ~ se 'početi vitlati se, uskovitlati se'. ~ uzvitlala se prašina, triba zatvorit pendžere na sobi. uzvlačit (se) uzvlačim (se) nesvr. prema uzvuć (se). uzvrpoljit se-im se svr. 'uznemiriti se, uzvrteti se'. — Čovik se uzvrpoljio jel je ušo stra u njeg. uzvrtit se-im se svr. 'početi okretati se, uzvrpoljiti se'. — Ajde, lati se već kakog posla, šta si se tu samo uzvrtio ko prdež po turu. uzvuć-učem svr. 1. 'odvući naviše'. — Ko je odno malog Lojziju gori na kamaru? — Ja sam ga uzvuko. 2. 'uzbuditi, izazvati'. — Dotleg ga je grizla dok ga nije uzvukla pa je moro pobić od kuće. užarit (se) užarim (se) svr. 'pripremiti peć za pečenje (hleba, kolača i sl. ), ugrejati'. — I kruv će se krenit dok ja ne užarim peć. uže-eta s 'upletena stabljika žita za vezivanje pokošenog i u snoplje skupljenog žita'. — Risaruša koja rukoveta za risarom ima na leđi svezan snop uža i po jedno meće ispod pokošenog i skupljenog snopa žita. užeć užežem svr. 'upaliti, zapaliti'. — Kate, užeži lampaš u sobi; — Sveti oče, užeži ljubav u nama da te možemo slidit (molitva). ~ se 'zapaliti se, upaliti se'. — Kad sam prolazio već su se užegle sviće. 2. 'pokvariti se od stajanja i vrućine (o slanini, masti i dr. masnoćama)'. — Dali su nam za ručak slanine koja se sva bila užegla. užegurit se užegurim se svr. 'uplašiti se (nečega ili nekoga)'. — Smije se što su se oni tako užegurili čim su njega spazili, a Lovro ko Lovro, samo se šali al nikog ne dira. užiškat se-a se svr. 'napuniti se malim crvima (insektima)'. — Brašno je bilo dugo zatvoreno u vlažnom kovčegu i sve se užiškalo; — Žito nije bilo privrćano na tavanu pa se užiškalo. uživat uživam nesvr. 'osećati zadovoljstvo, prijatnost, udobnost'. — Dosta su radili, sad nek uživaje stečeno. uživljenje s 'plodouživanje (kod darovanja)'. — Dida i majka su dali baći zemlju da je rade, al oni dobijaje uživljenje dok su živi i baćo ne možedu prodat zemlju brez njevog pristanka. užna ž 'ručak'. — Eto, stiglo je podne, a užna je na astalu. Izr. mala ~ 'obrok između ručka i večere'. užnat-am svr. i nesvr. 'ručati'. — Donela sam vam užnu, pa užnajte dok se ne oladi. užutit užuti(m) svr. 'načiniti žutim'. — Mogla si i drugom farbom umazat salaš, ne volim što si ga toliko užutila. V vabit vabim nesvr. 'zvati znacima i rečima, sakupljati (stoku, pse, živinu), mamiti'. — Badavad toliko vabiš, pulin je očo za kolima. vaćat-am nesvr. 'hvatati'. — iđi vaćaj pilež što ćemo nosit na pecu. Izr. ~ za tanji kraj 'hvatati se lakšeg posla'. ~ se 'hvatati se'. — Ajde, cure, monci, vaćajte se u kolo! vadit-im nesvr. 1. 'vući, izvlačiti što iz čega'. — Ajte, baćo, otvorite kesu i vadite te novce; — Ajde, vadi bricu pa siči kruv. 2. 'kakvim sudom grabiti, crpsti iz dubine, sipati (iz kabla, činije)'. — Ujo, vadite čorbu vi prvi, gost ste nam. 3. 'iskopavati

RICNIK 2.pdf

(krompjr, repu i sl. )'. 5. 'spasavati, oslobađati'. — On se napije pa u zatvor, p onda ga otac mora vadit. ~ se 'oslobađati se, spasavati se, braniti se'. — Neću ja da se mišam, vadi se sam kako znaš. vag m 'gvozdena poluga ili sprava kojima se dižu veći tereti'. — Na ~ 'iskoristiti, podići na koso (neki predmet)'. vagaš-aša m 'usek od točka na mekanom putu, točkovima utrt kolski put'. — Konji ni u mraku neće sać iz vagaša. vagat važem nesvr. 'težiti, biti težak'. — A koliko misliš da važe taj tvoj bik? vagnit vagnem svr. 1. svr. prema vagat. — Sta misliš, Mukija, oće 1 ovaj moj mrkov vagnit sedam maža? 2. 'pretegnuti, pomeriti se iz ravnoteže'. — Gledaj da tiraš po ravnijem putu, bojim se da ne vagnečitav voz. 3. 'doteći, imati da se pokrije'. — Čujem da bać Joso prave velike svatove sinu Ivanu, a ja kažem, panek, ako će mu vagnit! vagon-ona m 1. 'železnička kola za putnički i teretni promet'. — Lopovi se popnu na vagon izbacivaje drva, a posli skupe i prodaju. 2. 'mera za količinu robe koja stane u vagon'. — Štroco je juče prido vagon žita. vagov m 'nož za rezanje trske savijen poput srpa'. — Malo ko da mi je tup vagov. ĸ mađ. vag 'seći' ĸ vago. vajan-jna,-jno 1. 'jadan, žalostan'. — Doće skoro kraj i ovom mojem vajnom životu. 2. 'tobožnji (prezr. )'. — I ti si mi niki vajan muški kad te cure istuku! vajda(r) part. 'valjda'. — Vajdar sam i ja tu?! vajkat se-am se nesvr. 'kajati se'. — Sad je kasno da se vajkaš, bio uzet dok su nudili. vajling m 'velika činija sa drškama, vangla'. — Zakuvala je fanaka u velikom vajlingu. vaki-a-o v. ovaki. — Vaki veliki deran, a drži se mamine suknje?! vako pril. 'ovako'. — Vako ti njemu poruči. valatat-am nesvr. 'oštro govoriti; brbljati, blebetati'. — Samo ti pošalji Martu, kad ona počme valatat niko joj nije ravan. valda(r) part. 'valjda'. — Valdar su vid(i)Ii kad su tu bili. valovnica ž 'prijava imovnog stanja u cilju oporezivanja'. — Kako se popuni valovnica taka će i porcija bit. valjak (mn. valjki, g. valjaka) m 'ispečena cigla, od blata i pleve, pravljena u specijalnom kalupu; ćerpič'. — Salaš od valjaka. valjan-ana-ano 'dobar, ispravan'. — Bio je Tome valjan čovik. — Ne bi se baš mogo pofalit da mi je zdravlje valjano. valjano pril. 'kako valja, kako treba, dobro'. — Vaijano ste uradili. valjat-am nesvr. 1. 'vredeti, imati vrednost ili cenu'. — Kad bi ti valjala zemlja, ja bi je prvi kupio. 2. 'biti koristan ili dobar za što, služiti'. — Ne valja mi kapija pa sam je moro potpačit. 3. 'biti u dobrom zdravstvenom stanju'. — Cilog prolića štogod ne valjam. Izr. ne valja ti poso 'loše radiš'; ne valja ni keru 'nije ni za šta'. valjat valjam nesvr. 1. 'kotrljati oble ili vaijkaste predmete'. — Pajice, valjaj to bure, lakše će ti bi't. 2. 'prljati'. — Nemoj sad nove cipele oma da valjaš u tom blatu. ~ se 1. 'prevrtati se u ležećem položaju (životinje se valjaju na suvom, u vodi ili blatu)'. 2. 'prljati se'. — Eno dica se valjaje u pravu, izgledaje ko prasici. Izr. ~ od smija 'grohotom se smejati'. valjkar-ara m 'onaj koji izrađuje valjke'. — Juče sam i ja bio valjkar. valjušak-ška (mn. valjuške) m 'testenina pravljena kao za rezance, ali se kida vrhovima prstiju (za supu)'. — Makar na početku svaki dan krumpira i valjušaka imo u kastroni, al na svojim nogama stoj! valjuščić m 'dem. od valjušak'. valjuškat-am nesvr. 'kotrljati'. — Otirajte dalje dicu od kola, valjuškaje bundeve po avliji. ~ se 'kotrljati se'. — Popeli su se na slamu i valjuškaje se jedan za drugim doli. vamo pril. v. ovamo. — Vamo donesi tu bocu s vinom. vancaga ž 'široka bradva'. — Šta si se poplašio od to malo kiše, ko da vancage padaje. vandizat se-ižem se nesvr. 'hvalisati se, ponašati se iznad normalnih svojih mogućnosti'. — Šime bać Tunin se toliko vandiže, ko da je u sto lanaca odraso! vandrovač-ača m 'skitnica, vandrokaš'. — Tebi je jopet svaki vandrovač, čim nije iz našeg kraja. vandrovački-a-o prid. i pril. 'skitnički'. — Obuko se čovik vandrovački i očo ot kuće. vandrovat vandrujem nesvr. 'skitati'. — Vandruje po svitu. vandrovka ž 'skitnja'. — Dosta je već i tvoje vandrovke! vapit-im nesvr. 'žudeti za čim ili što (fig. )'. — Zemlja vapi za dobrom kišom; — Ta tvoja zloća već zdravo vapi za batinama. var vara m i ž 'ražareni ugljen (u kovačnici)'. — Kad je dobra var, onda je lako i kovat.

RICNIK 2.pdf

varagovat-ujem nesvr. 'strugati kožu pripremljenu za štavljenje'. — Dok ja varagujem, ti počni sa štavljenjem. varalica m i ž 'osoba koja vara'. — Ja se samo šalim, al nisam varalica. varat-am nesvr. 'činiti prevaru, obmanjivati, dovoditi u zabludu koga'. — Vara on druge za svoju korist. ~ se 'biti u zabludi, pogrešno suditi o čemu'. — Sad i mi vidimo da smo se varali u procini. varav-a-o 'varljiv'. — Obuči se dobro, jel znaš da je marc varav! vardat-am nesvr. 'neekonomicno trošiti hranu'. — Zašto, Kate, kuvaš toliko ila, ja bi kazala da ti voliš vardat, vas je troje, a skuvala si ko da vas je devetoro. varica ž 'vareno, kuvano mleko, varenika'. — Čim se varica malo proladi, naii u cuclu i podaj ditetu, cigurno je gladno kad furtom plače. varit varim nesvr. 1. 'kuvati u vodi'. — Meso još nije dosta vareno. 2. 'probavljati (hranu u želucu)'. — Taki mi je težak trbuv, ko da mi criva ne vare. 3. 'spajati kovine, metale pomoću plamena'. — Odnesi ravnik kovaču da ga vari. varka ž 'prevara'. — Čuvaj se ti, moždar je to kaka varka. varljiv-a-o v. varav. varmeđa ž 'županija'. — Kažu da je posto zvaničnik u varmeđi. ĸ mađ. varmegve. varnica ž 1. 'iskra'. — Mašina je izbacila varnicu i zapalila nam žito pored gvozdenog puta. 2. 'sevanje pred očima od udarca po glavi'. — Kad su me baćo ćušili, oma sam varnice vidijo prid očima! varnjača ž 'drvena kašika, varjača'. ~ oma da si išo dalje, jel ćeš sad zaradit varnjaču po njokalici. varoš m 'grad'. — Dico, ako bidnete dobri, sutra ćete ić z baćom u varoš. varošanin m 'čovek iz varoši'. — Stigli naši varošani. varošanka ž 'žena iz varoši'. — Justika je nadigla nos otkako je postala varošanka. varoščanin m 'čovek iz varoši'. — Stigli nama mladi varoščani. varoščanka ž v. varošanka. varošica ž 'dem. od varoš'. varoški-a-o prid. i pril. 'koji se odnosi na varoš'. ~ kuća 'opštinska zgrada'; ~ toran 'toranj gradske kuće ~ opštinske zgrade'; ~ fijaker 'fijaker za službeni prevoz opštinskih činovnika'; nosi se —. varzilat-am nesvr. 'bojiti varzilom (uskršnja jaja)'. — Znaš da nisam varzilala jaja, ni'gdi nisam mogla kupit varzila, već sam i(h) samo lukovinom ufarbala. varzilo s 'crvena boja kojom se farbaju uskršnja jaja'. — Varzilano jaje 'jaje farbano varzilom (za Uskrs)'. vašanga ž 'maskirano lice (čestitari o pokladama i drugim praznicima, kada je to običaj)'. — iđu poklade, biće vašanga. vašar m 1. 'sajam'. ~ majuški ~, jesenski ~. 2. 'mnoštvo ljudi na jednom mestu, gungula'. — Je, koliko vas ode ima, pravi vašar! 3. 'nered, zbrka'. ~ oma da ste pokupui te vaše drangulije, neću da trpim po sobi vašar. Izr. Lako je tuđu kožu na vašar nosit! vašartija ž 'dar kupljen na vašaru'. — Svi čekaje da baćo dođu s vašara i da dobiju vašarfije. ĸ mađ. vasarfia. vašarište s 'mesto gde se drži vašar, sajmište'. — Kuća mi je oma kraj vašarišta. vašarit-im nesvr. 'kupovati'. — Vi'dim da si u varoši, jesi 1 vašario štogod? vašarski-a-o 1. 'koji se odnosi na vašar, koji je kao na vašaru'. — Počelo je vašarsko pogađanje. 2. 'nesolidan, slabo urađen, slabog kvaliteta: ~ roba'. vašarski pril. 'kao na vašaru, kojekako'. — Ko je da je, al je ovo baš vašarski napravio. vaščiji-a-e 'koji pripada vaškama, pseći'. — Nije to za piliće, to je vašćija zdilica. vaške vašaka ž pl. t. 'psi'. — Mi naše vaške samo noćom puštamo, a danjom su svezane. vatelin/vatelin-a/-ina m 'pamučne ili vunene izrađevine za postavljanje zimskih kaputa'. — Metnila mi je sabovka u dva reda vatelina u otunku. vatirat vatiram nesvr. 'podstaviti vatom (zimski kaput)'. ~ imam ja dobar zimski kaput vatiran. vatra ž 1. 'prirodna pojava koja nastaje kad što gori'. — Salaš je zaćas vatra progutala. 2. 'povišena temperatura tela, vrućica'. ~ imam vatru, osićam se ko da sva gorim. 3. 'žestina nekog osećanja ili uzbuđenja; zanos, oduševljenje'. — Kad sam

RICNIK 2.pdf

opet čuvo tambure, a u meni vatra samo što ne plane. Izr. nać se između dvi vatre 'biti u dvostrukoj opasnosti, nevolji'; bojat se koga ko žive vatre 'jako se bojati'; dat ruku u vatru za nekoga 'čvrsto jamiiti'; sipat ulje na vatru 'pogoršavati već ionako tešku situaciju'; di ima vatre, tu ima i dima 'u dobru ima i zla'; igrat se vatrom 'lakoumno, nepažljivo rukovati opasnim stvarima'; nema dima brez vatre 'sve ima svoj uzrok'; padat u vatru 'razgneviti se, razjariti se'; sasut na koga vatru 'napasti ga oštrim rečima'; skočit za nekoga u vatru i vodu 'žrtvovati se za koga'; vadit za koga kestenje iz vatre 'izvrgavati se opasnosti za drugoga'; živa ~ 'živahan, vatren čovek'; ~ i voda su dobre sluge, al zle gazde! vatrenka ž 1. 'vršaća mašina'. — Bać Grga je prodo njegovu vatreriku. 2. 'mlin na parni pogon'. — U Bajmaku je dobro brašno što se melje u vatrenki. vatrenjača ž v. vatrenka. vatrica ž dem. od vatra. vavlit-im nesvr. 'težiti za čim'. — Šta ga nagovaraš, on ne vavli za škulom. vavoljit/vavoljit-im nesvr. 'dosadno i dugo govoriti'. — Dokleg će već vavoljit? 2. 'grudvicu u prstima ili zalogaj u ustima valjati'. — Smista da si progutala taj zalogaj, već po sata ga vavoljiš u ustima. vazdan pril. 1. 'celi dan'. 2. vrlo dugo, neprekidno'. — Što mi se vazdan vučeš, požuri malo! 3. 'mnogo'. — Kad nam teta dođu u goste, oni donesu vazdan milošće za dicu. vazduk m 'vazduh'. — Kaki vam je ode vazduk, sve se crni od dima (So). veče s 'vreme oko svršetka dana i početka noći'. — Znam da ti je momak, al baš ne bi moro svako veče dolazit. izr. Badnje — 'uoči Božića'. večera ž 'večernji obrok'. — Večera je na astalu, ko je gladan nek dođe. Izr. tajna (poslidnja) ~ 'po hrišćanstvu poslednja večera Hrista s njegovim učenicima'. večeras pril. 'danas uveče'. — Vidićete da će još večeras padat kiša. večerat-am svr. i nesvr. 'pojesti večernji obrok jela'. — Majka su bolesni pa nikad ne večeraje. večernje s 'služba božija koja se vrši u crkvi posle podne i uveče, večernica'. — Juče sam malo zakasnila na večernje. većma pril. 'više, bolje'. — Vecma volim lito neg zimu. vedar-dra-dro 1. 'koji je bez oblaka'. 2. 'čist, nepomućen; bezbrižan, raspoložen'. — Subota je danas, biće još i vedrog dana; — Otkako se udala nije v'iše Marga taka vedra ko prija. Izr. ko grom iz vedrog neba 'iznenada'; pod vedrim nebom 'napolju, izvan kuće'. vedrit (se)-im (se) nesvr. 'postajati vedro, razvedravati se'. — Vedrit i oblačit 'biti svemoćan'. Izr. Veđri li se travanj noću, škodi vinu ko i voću! vedro pril. 'na vedar način, s vedrinom, raspoloženo'. — Sve podnese hrabro i vedro. vedro s 1. 'mera za zapreminu (18 1. )'. — Daću ti tri vedra zobi za sime. 2. 'otvoreni sud za nošenje vode (različite zapremine)'. — Donesi puno vedro, al ladne vode (So, Čo). veksla ž 'menica'. — Nije mogo da isplati vekslu i banga mu je prodala zemlju. velečasni prid. 'titula za sveštenika'. — Tamo je bio i velećasni gospodin župnik. velim (mn. velimo/velimo) svr. i nesvr. 1. 'kazati, govoriti'. — Lipo ti velim da sađeš s ote trišnje. 2. 'misliti, držati'. — Mož bit da si ti u pravu, al ja ko niki velim da se pridomisliš. veljača ž 'drugi mesec u godini, februar'. venit-em nesvr. 1. 'gubiti svežinu, sušiti se (o biljkama)'. — Zali cviće, počelo je da vene. 2. 'gubiti snagu, zdravlje, fizički slabiti; čeznuti'. — Već je tri godine od kako se Manda udala, a Joso još uvik vene za njom. veatrat se-am se nesvr. 'penjati se, pentrati se'. — iđi, kaži onoj dici da se ne ventraje na keriteš, pokidaće se. veajer m 'svetiljka (u kojoj gori sveća, uljanica ili petrolejska lampa), fenjer'. — Iznesi venjer da vidimo ispregnit konje. verat se verem se nesvr. 'penjati se, pentrati se'. — Gledaj onog derana, kud se vere kako gaće ne podere?! veresija ž 1. 'davanje robe na dug, kredit'. — Veresije nema, pisalo je u mijani na zidu. 2. 'novac dat na određeno vreme uz kamatu'. — Uzimo je on novac na veresiju al je uvik pošteno vraćo. veresijat-am nesvr. 'uzimati, kupovati što na veresiju'. — Čitavog života je veresijo. vergla ž 'mehanička muzička sprava na koju se okretanjem ručke svira uvek ista melodija'. — U mijani svira jedna stara vergla. verglaš-aša m 'svirač na verglu'. — Stara je bila vergla a valdar još stariji verglaš. verglat-am nesvr. 1. 'svirati na verglu'. — Sokakom je sviro na verglu i prosio. 2. 'brzo i mnogo govoriti (u jednom dahu ne razmišljajući)'. —. Mani njezinog divana, ona samo vergla.

RICNIK 2.pdf

veriga ž (obično u pl. ) 'karika u lancu; lanac sa velikim verigama'. — Na verigama je visio velik koto. Izr. stavit u verige (koga) 'okovati (ga)'. versat-am nesvr. 'govoriti kao kad se recituje'. — Versa ona, božem prosti, ko da is knjige štije. veruga ž 'karika u brani (drljači)'. — Ne fali ni jedna veruga, nova je brana. verugat-am nesvr. 'krivudati, vrludati'. — Kako Mijo zna da veruga, ni jedno dite ne mož da ga uvati! verugav-a-o 'krivudav, vijugav'. — Kud vodi ovaj verugav put? veselit-im nesvr. 'činiti veselim'. — Veselilo bi me da i moja dica izuče velike škule. ~ se 'biti veseo, radovati se'. — Svi smo se veselili na Božić. veselo pril. 's veseljem, radosno'. — Veselo se pivalo i igralo svu noć. veseljačica ž 'ženska osoba veseljak, veseljakinja'. — I moja je žena veseljačica. veseljak-aka m 'onaj koji je vesele ćudi'. — Ja još nisam vidio takog veseljaka ko što su moj dida bili. veselje s 'bezbrižno i radosno raspoloženje. — Time se topi od veselja kađ je kraj njeg njegova cura. Izr. udarit brigu na veselje 'zaboravit teškoće'. veslat-am nesvr. 'pokretati veslima čamac ili drugi plovni objekat'. — Ajte, ostaćete zdravo iza nas jel mi već uveliko veslamo. Izr. ~ kašikom 'brzo i halapljivo jesti'. veso-ela-elo 1. 'radostan, razdragan'. — Vesela je nana kad sina ženi. 2. 'pripit, pijan'. — Ako sam dobro vid(i)la, ono je bać Nikolin Losko, čini mi se da je fain veso. vest vezem nesvr. i svr. 1. 'ukrašavati, kititi vezom'. — Moja Mara šupljika i veze. 2. 'sitno igrati, plesati'. — Svi monci lipo igraje, al niko tako ne veze nogama ko Katin Miško. 3. 'naširoko i kićeno pričati'. — Kad počme da veze, nikad kraja. vez (mn. vezovi) m 'ukras (izvezen obično na tkanini)'. ~ imala je rukom rađeni vez na rukavima od košulje. vezan-a-o 'spleten u govoru i ponašanju nespretan'. — Šteta što je momak tako vezan. vezat vežem svr. i nesvr. 1, 'spojiti dva kraja užeta čvorom ili omčom'. — Veži konje za kola. 2. 'spojiti nekom duhovnom vezom'. — Veže i(h) što su rođena braća. Izr. bit vezan za postelju 'ležati bolestan', bit vezani rukivi 'nemati slobode odlučivanja'; ~ mačku o rep 'odbaciti kao bezvredno'. ~ se — Tuna se vezo pijan za drvo, pa kuka što neće da ga pušte; — Nije luda da se za njeg veže, takog neradnika. vezen-a-o 'šarama iskićen'. — Priko ruke je nosila vezenu maramu. vezidba ž a. 'vezivanje loze u vinogradu'. — Nas dvoj(i)ca smo obavili svu vezidbu. b. 'vreme kad se vinograd veže'. — Od nedilje ćemo obavit vezidbu vinograda. vezilja ž 'žena koja veze'. — Malo ima pravi vezilja danas. vezivat (se) vezivam (se) nesvr. prema vezat (se). — Nemoj vezivat krave, nek se slobodno krecu po korlatu. vicinal-ala m 'sporedna Iokalna železnica'. — To je vicinal, iđe samo do Čantavira, a tamo je kraj svita. vičan-čna-6no 1. 'naviknut'. — Ako je čovik vičan siromaštvu, zašto taki i da umre!? 2. 'iskusan, vešt, spretan'. — Moj brat baš nlje imo najbolji alat, al je bio vičan u svaoem. vičit-a-o v. vični. vični-čna-čno 'beskrajan po vremenu, koji nema ni početka ni svršetka, koji neprekidno traje; koji nikad neće prestati, nestati, umreti'. — Toliko tvrduje i otima o(d) drugi, ko da će imat vioni život. vičnost-osti ž 1. 'svojstvo i stanje onoga što je večno'. — Toliko trošiš na tu kuću, ko da ceš tu provest čitavu vičnost. 2. 'osobina onoga koji je vičan čemu'. — Kad se mladost i vičnost udruže. vičnji-a-e v. vični. vićat vićam nesvr. 'savetovati se, dogovarati se o (čemu)'. — Starci štogod ozbiljno vićaje. vićnik m 'član kakvog veća, većnik'. — ivacko je izabran za općinskog vićnika. vid m 'sposobnost opažanja očima'. — Kaži mi kako te vid služi? Izr. kokošiji ~ 'slab vid, noćno slepilo'; za vida 'dok traje dan'. vidan-dna-dno 'svetao, kao dnevna svetlost, vidno'. — Mi smo išli kroz kuruze, a nismo se zbunili jel je bio pun mi'sec i noć je bila dosta vidna; ² Ne misliš, Kate, da je to malo vidno ruvo za tebe? vidat (se) vidam (se) nesvr. 'lećiti rane (najčešće narodnim lekovima), uopšte lečiti'. — Majka mu vidaje rane. vidik-ika m 1. 'prostor koji oči mogu sagledati'. — Tribalo bi okresat malo dud, zaklanja nam vidik. 2. 'granica do koje dopire vid'. — Na kraju vidika, ja ne vidim nikoga. Izr. bit na vidiku 'padati u oči'; držat na vidiku 'motriti'; izgubit s vidika 'nestati'; Izać na ~ 'pojaviti se'; svom svitu na vidiku 'javno'.

RICNIK 2.pdf

vidilo s 'svetlost, svetlosni izvor'. — Upali vidilo. Izr. doće dilo na vidilo 'saznaće se'. vidit (se)-im (se) nesvr. 'videti'. — Dida već odavno ne vide. Izr. nema ga šta ~ 'malen je, nejak, a vredi'; ne možem ga ~ očima 'odvratan mi je, mrzak mi je'; viš ti njega 'uzvik blagog ukora'; ~ sve zvizde 'posle udarca u glavu'; ~ svoga Boga 'u pretnji: zapamtiće ga'; volio bi to ~ 'sumnja u moguće'; vidi trn u tuđem oku, a ne vidi balvan u svom! Vidi se otkud vitar duše 'sve je jasno'; vidi se da mu mudrost počima rđat 'postaje zaboravan, sklerotičan'; ne ~ ot posla 'preopterećen radom'. vidovit-a-o 'koji ima natprirodnu moć da predviđa budućnost'. — Valdar si s vragom vezo kontrak, kad misliš da si vidovit... viđat (se) viđam (se) svr. i nesvr. prema vidit. — Bili smo uvik dobri drugovi, al sad se ne viđamo često, ostarili smo. viđen-a-o 1. 'trp. prid. od vidit'. 2. 'cenjen, uvažen, ugledan čovik'. — Bać Joško je viđen čovik. Izr. rado ~ 'dobro primljen'; nerado ~ 'nepoželjan'. vig m 'zamka u vidu omče (za hvatanje ptica)'. — Da sam tica nikad ne bi upala u tvoj vig. vigov m 'klopka za zveri, zamka'. — Uvatijo se tvor na vigov. vija ž 'dečija igra vijanja (jedan vija, a drugi beže da ih ne uhvati)'. vijar m 'vihor'. — Vijar je lomio grane i skido trsku s kuća. vijat-jem nesvr. 1. 'gusto padati (o snegu)'. — Bilo je ladno, a još je i snig vijo. 2. 'pomoću vetra čistiti žito od pleve'. — Baćo i braća viju žito na vitru. vijat vijam nesvr. 'goniti, terati nekoga'. — Vijali smo kokoške iz avlije. Izr. Vijaće te magarac 'kaže se onome ko o prazniku nije ništa novo obukao'. ~ se 'juriti se međusobno'. — Monci i divojke se vijaje ko da su mala dica! vijavica ž 'snežna oluja'. — Taka nas je vijavica pratila cilog puta da nismo mogli oči otvorit. vijola ž bot. 'ljubičica, Viola odorata'. vijorit (se)-im (se) nesvr. 'lepršati (se)'. — Kad je trčala, kosa joj je sve vijorila. vik (mn. vikovi) m 'vek'. — Nije bio dugog vika. Izr. Dok je svita i vika 'uvek'; Otkako je svita i vika 'oduvek'; ~ vikovat 'živeti'; ~ izvikovat 'proživeti'; ko ima vika, taj ima i lika! vika ž 'mera za žito (25 kg. ili 2 zasipača)'. vika ž 'galama, graja'. — Šta si tu nadigo viku? Izr. Vika do boga amena 'galama po ceo dan (povazdan)'. vikat vičem nesvr. 1. 'jakim ili visokim glasom govoriti'. — Vikala je od strava. 2. 'zvati jakim glasom, dozivati, pozivati'. — Vikala je da dođu ko da kuća gori. Izr. ~ na sva usta 'prodornim glasom vikati'; viče ko z badnja (tavana) 'govoriti povišenim tonom'. viknit viknem svr. prema vikat. — Vikni baću da dođu na užnu. vikom pril. samo u izrazu: vikom Boga 'stalno'; vikom vikat 'jako vikati, neprekidno'; vikom vičeš na tu dicu. vikovičan-čna-čno v. vičan. vikovičnost ž v. vičnost. viks m 'pasta za cipele'. — Kupi jednu škatulju viksa. viksat-am nesvr. 'mazati (obuću) viksom'. ~ uvik ja moram baćine čizme viksat. viksovat-ajem nesvr. v. viksat. vila ž 'po narodnom verovanju, natprirodno žensko biće, mlado i lepo, s dugačkom raspuštenom kosom, koje može i leteti'. Izr. Juri ko da ga vile nose 'kao da leti'; koje su te vile donele 'otkuda si se tu našao'; vile te ne grlile! (u kletvi); kad dođu vile očima (v. izr. pod oko). vilanj m 1. 'tramvaj'. — Žuri, sa će naić vilanj. 2. 'elektrićno svetlo'. — Upali vilanj; — Este 1 i viuvukli vilanj? ĸ mađ. villany. vilast-a-o 'koji ima oblik vila'. — Ovaj jarac ima vilaste rogove. vile vila ž mn. 'rašljasto oruđe sa dva, tri ili četiri roglja (paroška): gvozdene ~; drvene ~. — Metni na kola i jedno dvoje drveni vila, tribaće za privrćanje sina. vilenjak-aka m 'po narodnom verovanju čovek natprirodne moći, štićenik vila; veštac'. — Nemojte, dida, pripovidat o vilenjaku i višticama, jel ja se onda uveče bojim. vilica ž dem. od vila. vilica ž 1. 'čeljusna kost u koju su usađeni zubi'. — U krivoj vilici su i zubi krivi. 2. 'viljuška'. — Mali deran i kako lipo ide s vilicom.

RICNIK 2.pdf

vilin-a-o 1. 'koji pripada vili; koji se odnosi na vilu'. — Ko pogleda u viline oči, postane začaran. 2. 'kao sastavni deo naziva biljaka; ~ kosica; ~ metlica. vilinski-a-o 'koji pripada vilama; koji je kao vila; čaroban, fantastičan'. — Ovik me poplaši njezin vilinski pogled. vilištan-ana m 1. 'držalje za vile'. — Za nove vile kupijo sam i nov vilištan. 2. 'batina'. — Ako te napadnu, a ti nji vilištanom, pa po leđi! vilovit-a-o 'plahovit'. ~ ovo je lito pravo vilovito ~ malo, malo, pa naiđe oluja. vime-ena (mn. vimena, g. vimena) s 'mlečne žlezde sa sisama kod ženki sisara'. — Šta ti znaš za mužu, kad ja svaki dan sidim ispod kravljeg vimena i muzem. vimešce s dem. od vime. vinac-nca m 1. 'ukras od cveća i lišća spleten u obliku kruga'. — Jedan risar je nabro cvića, a risaruša je napravila lip vinac. 2. 'splet plodova i jestiva u krugu'. — Isprid kuće su visili vinci paprike i bilog luka. Izr. bit pod vincom 'biti venčan'. vinašce s dem. od vino. vince s v. vinašce. Izr. ušlo ~ u lice 'zacrveneo se'. vincilir-ira m 'čuvar vinograda'. — Dobar vincilir mož sačuvat vinograde od lopova. ĸ mađ. vinceller. vinčanica ž 'ono što je vezano s venčanjem: a) isprava o venčanju, izvod iz matice venčanih'. — Ako nisi dobio vinčanicu, niko ti neće priznat ni da si vinčan. b) 'haljina za venčanje'. ~ običaj je da đuvegijina strana pravi vinčanicu za mladu. vinčanje s 1. gl. im. od vinčat (se). 2. 'obred sklapanja braka'. — Vinčanje je bilo zdravo lipo i sveoano. vinčat-am svr. 'izvršiti nad kim obred sklapanja braka'. — Kažu da će ga lično biskup vinčat. ~ se 'stupiti u brak'. — Vrime je bilo da se vinčaje, jel diigo su već živili nevinčano. vinčavat (se) vinčavam (se) nesvr. prema vinčat (se). vinčić m dem. od vinac. vinčina ž augm. i podsm. od vino. vinkla ž 'alatka kojom se određuje prav ugao u nekim zanatskim poslovima'. Izr. Ziđat na vinklu 'zidati pod pravim uglom'. vino s 'alkoholno piće dobiveno vrenjem grožđanog soka'. bilo ~; crno ~. Izr. ~ ne kaže iđi, već sidi! u sičnju vode, ~ nam ode! 'kad u januaru promrznu vinogradi nema roda'; Vedri li se travanj noću, škodi vinu ko i voću! vinograd m 'zemljište zasađeno vinovom lozom'. — Rizali smo i polivali vinograd. vinogradar-ara m 'obrađivač vinograda'. — Nemam ja druge zemlje, ja sam samo vinogradar. vinogradarski-a-o 'koji se tiče vinogradara i vinogradarstva'. ~ čakanjac (v. ); i vinogradarski poso nije lak. vinski-a-o 'koji je od vina, koji se odnosi na vino ili služi za vino'. — Donesi nam vinske čaše. Izr. ~ sirćet 'sirće dobiveno vrenjem od vina'. vira ž (g. mn. vira) 'religija'. — Nevolja je što momak nije naše vire. Izr. ni vire ni pare 'nigde ništa, niko i ništa'. viran-rna-rno 'odan'. — Dugo ga je čekala, al mu je ostala virna. virandžica ž dem. od viranga. viranga ž 'zavesa'. — Tribaće metnit virangu na ambetuška vrata, da ne ulaze muve u sobu. virastovat-ujem nesvr. 'sudelovati u noćnoj molitvi kod mrtvaca; bdeti pored pokojnika uz čitanje molitve'. — Cilu noć smo virastovali kod pokojnika. ĸ mađ. virraszt. virgast-a-o 'ukočenih očiju'. — Nikad u životu nisam vid(i)la tako virgasto malo dite. virit-im nesvr. 1. 'gledati skriven (iza ugla, kroz rupu i sl. )'. — Vidim jte, viriš iza slame. 2. 'pomaljati se, strčati'. — Šta ti to viri iz džepa? Izr. ispod mire tri vraga vire 'kaže se za onoga ko je naoko miran, a u stvari je pravi đavo'. virnik m 'onaj koji ispoveda kakvu veru, religiju'. virno pril. 'na veran način, privrženo, odano'. — Virno je živio do smrti. virnost-osti ž 'osobina onoga koji je veran'. — Kad bi med svitom bilo malo više virnosti, lakše bi nam svima bilo. viroučitelj m 'nastavnik veronauke'. virovanje s 1. gl. im. od virovat, 2. 'molitva'. — Nane, Kata je zaboravila molit virovanje.

RICNIK 2.pdf

virovat-ujem nesvr. 1. 'smatrati da je nešto onako kako neko govori'. — Možeš ti njemu divanit šta oćeš, kad on samp svojoj ženi viruje. 2. 'imati poverenja (u nekoga, u nešto), pouzdavati se, oslanjati se'. — Bać Vranje ne viruje ni samom sebi. 3. 'biti religiozan, držati se taćno onoga što vera nalaže'. — On viruje u ono kako mu vira kaže. visak viska m 'gvozdeni teg na tankoj žici ili kanapu (služi za utvrđivanje vertikalnog položaja'. — Jesi 1 izmirio s viskom da nam ne iđe ukrivo zid. visibaba ž bot. rano prolećno cveće Galanthus nivalis. visit-im nesvr. 1. 'lebdeti obešen'. — Pogledaj taj lampaš što visi, ništa mi se zdravo ljulja da ne padne. 2. 'stalno boraviti, zadržavati se gde'. — Svaki dan od jutra do kasno u noć fvša samo kod Cile visi. Izr. ~ kome o vratu 'biti na čijoj brizi'; visi, visi visuljak, trči, trči trčuljak, moli Boga trčuljak da padne visuljak 'mačak i kobasica ĸzagonetka)'. visok-oka-oko 1. 'koji je velikog rasta'. — Naš sin je, borme, vrlo visok momak. 2. 'prodoran (o glasu)'. — Ja volim a i možem visoko pivanje. visoko pril. 1. 'znatno iznad osnove od koje se meri'. — Popo se visoko i na tanke grane, koje su se slomile i zato je pavo doli. 2. 'u visokom tonu'. — Alaj pivam visoko pa lipo, kako možeš da ne čuješ, diko? (nar. ). Izr. ~ uzdignit nos 'uobražen'. vist ž 'glas, novost'. — Znali smo da si se svuko: Marko nam je dono vist o tebi još prošle nedilje. višalica ž 1. 'naprava na koju se veša odeća'. — Uzmi višalicu i ostavi to ruvo u armar. 2. 'dva klipa kukuruza vezana u par'. — Višalice kuruza zimi skuvamo i poidemo. viščinit se-im se nesvr. 'praviti se da se nešto ne vidi, praviti se neveštim'. — Badavad se viščiniš kad znam i tako da si nas još iz daleka pripoznala. višćura ž 'veštica'. — Najbolje će bit da se kloniš te višćure! višlji-a-o komp. od visok. — Ento je višlji od Pilipa za po glave, a istog su dana rođeni. višljina ž 'visina'. — Kud si ti, Antune, krenijo u višljinu? višnja ž bot. 'Prunus cerasus'. višnjov(i)-ao 1. 'koji je od višnje načinjen'. — Baš vam je lip taj višnjov kamiš. 2. 'koji je boje kao višnja (plod)'. — Kupila sam lipu višnjovu maramu. višnjovac-ovca m 'štap od višnjevog drveta'. — Nije se tuko, al sa sobom je uvik nosio podeblji višnjovac. višpidla ž 'opaka žena, žena sklona nemoralu'. — O Klari divanite: ta, to je višpidla da joj para nema. višt-a-o 1. 'koji dobro ume, spretan, umešan'. — Višt je on s konjima, samo vi njemu dajte kajase u ruke, pa se ne bojte! 2. 'koji se zna izvući iz teškog položaja, prepreden'. — To je višt lopov — svi kažu da krade, a niko ga ne mož da uvati na dilu. Izr. ~ lakumog privari! vištac višca m 1. 'čovek natprirodne moći koji uz pomoć zlih duhova čini ljudima zla'. 2. 'ranoranilac (podsm. )'. — Rani ko ~. vištica ž 'žena koja po narodnom verovanju ima moć da može ljudima nanositi zlo'. 2. 'svadljiva žena'. — Š njom ne možeš ništa ozbiljno započet, taka je ko kaka vištica. Izr. ~ te ne davila (u kletvi). vitar-tra m 1. 'struja vazduha koja se kreće', jak —; vruć ~. 2. 'gasovi koji se razvijaju u crevima'. — Puštit vitar. 3. 'moždani udar'. — Siroma bać Antun, juče ga je udario vitar. Izr. divanit u ~ 'govoriti uzalud'; kako ~ duše 'prilagođavati se prema prilikama'; doletio (ušo) ko ~ 'naglo ući'. vitina ž 'gvozdena poluga (na kolima vezana za jarmac i osovinu, služi za penjanje na kola)'. — Metla nogu na vitinu pa sve veli neću (nar. ). vitlić 1. dem. od vitlo. 2. 'malo povesmo'. vitlo s 1. 'naprava za namotavanje prediva'. — Jocka je namotala novu pređu na vitlo. 2. 'vratilo oko kojega se namotava bunarski lanac'. — Čula sam da se lanac na vitlu odmotava i da je kabo bućnijo u vodu. vitranjača ž 'mlin na vitar'. — Odavno već naša vitranjača ne radi. vitrić-ića m dem. od vitar. vitrina ž augm. i pogrd. ođ vitar. vitrovit-a-o 'koji je izložen vetru, koji ima vetra, pun vetra'. — Dokleg će ovo vitrovito vrime? 2. 'vetropirast'. — Ako ste s Ivanom udivanili, onda nemojte uzet zdravo uozbilj, jel on je u svakom poslu pomalo vitrovit. viz(i)tacija ž 'regrutacija'. — Prošo sam viz(i)tacjjii i osto na tri godine katana. vižla ž 1. 'jalova i mršava krmača, koja je nesposobna za tov'. — Neće se ta krmača nikad uranit kad je vižla. 2. 'spretna, okretna žena'. — Jeste Tona malo jezičava al je na poslu prava vižla! vižlast-a-o 'spretan, žilav, gibak'. — Kad se Lajčo š njima uvatio, naki vižlast kaki je, za čas je napravio reda.

RICNIK 2.pdf

vižlav-a-o v. vižlast. vlas ž i m 'nit kose, dlaka. — Sve su mu vlasi osidile, a on se još uvik miša med mlade. Izr. neće mu past ~ s glave 'ništa mu se neće dogoditi'; pod side vlasi 'u starosti'. vlasan-sna-sno 'koji je kao vlas, nalik na vlas'. — Šta si uradila, gazdarice, kađ ti kruv baš nije vlasan? Izr. ~ kruv 'sveži hieb, koji se može cepati tanko kao vlasi'. vlat (mi. viatovi, zb. vlaće) m 1. 'stabljika, struk u biljaka'. — Ni jedan vlat trave nisu ostavile krave, sve su opasle. 2. 'klas pšenice, ječma, zobi'. — Vlaće žita se leluja na vitru. vlatat-a-o 'koji ima krupne vlati'. — Zob je vlatata, samo ako i zrno bidne tako dobro. vlatat-a nesvr. 'klasati, razvijati klasove (u kojemu se zameću zrna)'. — Ječam već vlata. vlatić-ića dem. od vlat. — Čim je sunce ogranilo, a vlatić je oma provirijo. vlažit (se)-im (se) nesvr. 'činiti što vlažnim'. — Čim padne jača kiša, zidovi od košare počmu vlažit. Izr. Vlaži kiša 'lagano i sitno pada'; vlaži zid 'probija vlaga na zidu'; vlaze se košulje 'pre peglanja'. ~ se 'postajati vlažan'. — Vidim da joj se oči vlaže od suza; — iđe veoe, pokupi košulje sa štrange da se ne vlaže. vo vola m 1. 'muško goveče (obično uškopljeno), koje se upotrebljava kao tegleća životinja'. — Sve je manje volova, konji su i(h) zaminili. 2. (fig. ) 'glup čovek'. — Tako mi i triba, kad ja s onim Lukom volom trgujem. Izr. teglit ko — 'raditi teško i dugo'. voče-eta s dem. od vo. vočić m dem. od vo. voćak-aka m 'ovan predvodnik ovaca'. — Izgubili smo tako dobrog voćaka i ovce za njlm bleje. voće s 1. 'plodovi raznih voćaka'. — Od ranog voća stigle su samo trišnje. 2. 'voćke'. ~ imamo dosta voća u avliji, od šljiva, trišanja, jabuka do oraja. voćka ž 'drvo na kojem raste voće' — U avliji imamo desetak voćaka. voćajak m 'mesto zasađeno voćkama'. — Moro sam polak voćnjaka iskrčit i zasadit mladice. voda ž 1. 'prozirna tečnost, hemijski spoj vodonika i kiseonika'. 2. 'tečnost koju izlučuje živi organizam ljudski, životinjski ili biljni: mokraća, znoj, suze, pljuvačka', Izr. ~ te odnela idi bestraga; vatra i ~ dobre su sluge, ali zli gospodari! vuć vodu mrtvima 'hrkati'; ko malo vode na dlanu '(gledati, paziti, čuvati) kao nešto vrlo dragoceno'; ko kap vode u more 'sasvim rrialo, neznatno'; ko! vrućom vodom poliven 'neugodno iznenađen'; krov (kuće) na jednu vodu (iii na dve, četiri vode) 'kuća na jednu stranu (ili dve, četiri krovne strane)'; krv nije — 'ne može se biti ravnodušan prema nekom srodniku'; luk i ~ 'nešto bezvredno'; tušta će vođe proteć 'mnogo vremena';, pitka ~ 'voda za piće'; mutit kome vodu 'stvarati neprilike nekome gde se nije nadao'; privest koga žednog priko vode 'obmanuti, prevariti koga'; tija ~ brig roni 'upornim radom savladavaju se i najveće poteškoće'; u mutnoj vodiiovit 'koristiti se nesređenim prilikama'; ušla mu ~ u uši 'uobrazio se zbog slave'; ko u rešetu ~ 'nepouzdan'; mrišljava ~ 'kolonjska voda'. vodenica ž 'rtilin na vodi'. — U Bačkoj nije bilo vodenica. vodica ž dem. od voda. Izr. sveta ~; vodicu mirit 'bajati (verovanjem da se ispiranjem očyu, te pijenjem te vode odstranjuje urok (kod dece i glavobolja)'. vodit vodim nesvr. 1. 'davati pravac kretanja kome idući ispred njega'. — Vodi nas, ti znaš put. 2. 'silom odvoditi, terati'. — Luku su vezanog vodili žandari. 3. 'dovoditi mladu mladoženjinoj kući'. — Čuje se svirka, vode šnašu. 4. 'brinuti se o poslovima (u granicama čega)'. — On u polju radi, a Marga kuću vodi. 5. 'pružati se, protezati se u određenom pravcu'. — Tragovi tvora vode upravo u kokošinjac. 6. 'dovoditi do čega, imati za posledicu'. — Ti, samo piješ, a znaš li čemu to vodi?! 7. 'tražiti bika, pariti se (o kravi)'. — Vodim kravu pod bika. Izr. ~ brigu 'brinuti se (o čemu)'; ~ tuđu brigu 'mešati se u tuđe posiove'. ~ se 1. 'biti evidentiran, uknjižen'. — Ne vodlm se ja ode, nisam se još prijavio. 2. 'tražiti bika, pariti se (o kravi)'. — Krava je zdrava, al ne znam zašto se j'oš ne vodi. vodnar m 'vodonoša'. — Dugo nema vodnara. vodnjikav-a-o a. 'vodnjikast koji ima u sebi suviše vode, pun vode'. — Ovaj nov krumpir je toliko vodnjikav. b. 'sličan vodi, razvodnjen, razblažen vodom. — Vodnjikavo mu vino. vodoplavan-vna-vno 'izložen poplavi'. — Jedan komad naše zemlje, onaj bliže dolji je baš dosta vodoplavan. vodurina ž augm. i pogrd. od voda. — Nemoj pit toliku vodurinu, samo ćeš piškit od nje. vojevat vojujem nesvr. 'učestvovati u ratu'. — Borme, moj čovik vojuje već više od tri godine. vojna ž 'rat, vojevanje'. — Dva sina su nam na vojni. vok voka m 'veštački odvodni kanal (kroz naseljeno mesto)'. — Baš kroz našu avliju protiče vok. vokš m 'glas (na izborima)'. — Da izađu na izbore, ostali bi brez vokša, ko operušana švraka! vokšovat-ajem nesvr. 'glasati na izborima'. — Šta me pitaš kad ni ja još ne znam za koga ću vokšovat.

RICNIK 2.pdf

volar-ara m 'čuvar volova'. — Oj volaru, volaru, najlipči si u ataru (nar. ). volarica ž 1. 'ženska osoba koja čuva volove'. — Bila sam i ja ove godine volarica. 2. 'štala za rogatu stoku'. — Ispregni volove, uvedi i(h) u volaricu! volat se volam se nesvr. 'teturati se, zanositi se'. — štogod mi se vola u glavi, pa ne smim da se sagnem; — Vidla sam ti ćovika, kako se vola sokakom, izgleda da se faln "nasiso". volić-ića dem. od vo. volit volim nesvr. 'voleti'. — Ne volim svekrovu al ni ona mene. — Volila bi kad bi moglo bit tako kako ja zamišljam. ~ se 1. 'voleti se'. 2. 'zabavljati se'. — Ima tom dosta vrimena otkako se Mara i Janko vole. volovski-a-o 'koji se odnosi na volove'. — Velika bron3a je visila na volovskom vratu. Izr. Dida, jel daleko daleko?— Odaleg do volovski rogova 'toliki je njegov vidik'. volovski pril. 'kao vo'. — Volovski je gledo na me, kad me je ugledo, toliko se iznenadio. volja ž 'proširenje jednjaka u ptica gde se hrana zadržava pre nego što pređe u želudac'. — Volju i criva od pileta sam već bacila maokama. volja ž 'svojstvo čovečjeg duha da nešto hoće, da se može odlučiti na kakvo delo ili postupak. — Nemam volju da iđem u te svatove. — Kako ne bi mogo, samo malo pokaži čvršcu volju. Izr. bit po volji 'dopadati se'; imat volju (za nešto, nekoga) 'zavoleti nešto, nekoga'; bit dobre volje 'raspoložen'; 'bitizagrejan alkoholom (fig. )'; do mile volje 'koliko hoćeš'; bit rđave volje 'biti neraspoložen'; izać iz volje 'zasititi se koga ili čega'; ostavit kome na volju 'prepustiti da odluči po želji'; drage volje 'rado'; poslidnja volja 'testament'; činit kome po volji 'ugađati'; protiv svoje volje 'nerado, pod moranjem'; uvuć se kome u volju 'dopasti se, dodvoriti se'; uz najbolju volju 'i pored želje (ne mogu)'; ~ božja 'tako je Bog hteo'; od volje ti je ko Šokcu post 'radi kako hoćeš'. vondir-ira m 'naprava, najčešće od roga, u kojoj se drži brus za oštrenje kose'. — Nali vode u vondir i ponesi ga sa sobom. vonđat se vonđam se nesvr. 'potezati se sa nekim u rđavom društvu, vucarati se, kurvati se'. — Vonđala se sa svakim, pa su svi otrli nogu o nju i ni živom vragu ne triba. vontat-am 'držati nekoga u neizvesnosti, nesiguraim obecanjima'. — Vonta ona njega za nos a on ko slipac trči za njom. vorgule mn. ž 'orgulje'. — U velikoj crkvi su kupili nove vorgule. voštan-a-o 1. 'koji je od voska'. — Donela sam od Mare dvi voštane sviće. 2. 'impregniran voskom'. — Pokri džakove voštanom ponjavom da priko noći ne pada vlaga na žito. voštit-im nesvr. 'tući, mlatiti'. — Jesam ja za lipu rič, al kad to ne pomaže, nema druge već triba voštit! votka ž 'neprepečena rakija'. — Dosta dugo smo čekali da poteče vot Ka. voz (mn. vozovi) m 'kola sa tovarom slame, sena, pšenice i sl. '. — Još jedan voz i žito je svezeno. vozat vozam nesvr. 1. 'voziti tamoovamo, više puta; voziti radi zabave, šetnje'. ~ oće dica malo da i(h) vozam na koli. 2. 'raditi, upravljati s kim po miloj volji'. — Krista njega napije, p onda ga voza kako ona oće! vozenica ž 1. 'bure u kojem se nosi grožđe iz vinograda'. — Slabo je rodilo grožđe, nećemo imat više od jedno dvi vozenice. vozidba ž 'prevoz žitarica na gumno'. — Samo kad smo vozidbu na vrime svršili, neće nam napolju pokisnit žito. vozikat (se)-am (se) nesvr. prema vozat se. — Bać Ilijin Nesto se svaki dan vozika na vrancima da se svitu pokaže šta oni imadu. vračara ž 'žena koja vrača, gatara'. — Zna da baca karte, prava je vračara. vračarica ž v. vračara. vračaricin-a-o 'koji pripada vračarici', — To je nika vračaricina trava. vračarin-a-o 'koji pripada vračari'. — Ja na tvom mistu ne bi ulazio u vračarinu kuću. vračat vračam nesvr. 'gatati, čarati'. — Ona kobajage vrača, a samo izvlači novac. vračka ž 'vradžbina'. — Ne diraj rukama, moždar je to kaka vračka. vraćat (se)-am (se) nesvr. prema vratit. — Kad tako oćeš, iđi, al onda se više ne vraćaj! vrag (mn. vragovi g. mn.-ova,-ova) m 1. 'đavo, sotona'. 2. 'naziv za bilo koje biće, predmet i dr. u ljutnji, grdnji'. 3. 'nestašno, nemirno dete, nemirna osoba, vragolan'. — Još njim i šećera dajete, a to nisu dica, već pravi vragovi! Izr. ~ ne spava, već o zlu misli! do vraga! nek te ~ nosi! ~ te odno! 'kletva kojom se nekom želi zlo'; koji mu je ~ 'što mu je'; ne da mu ~ mira 'uvek nešto kopka'; ko s vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaje! ~ bi ga znao, ~ zna 'niko ne zna'; vragu dušu prodat 'predati se zlu'. vragbaba ž 'žena sklona da drugom zlo čini'. — Ka će već ta vragbaba odapet ~ samo zlo čini ljudima.

RICNIK 2.pdf

vragbabin-a-o 'koji pripada vragbabi'. ~ košar 'kovitlac, zračni vihor'. vran (mn. vranovi) m 'čep, drveni zapušač na bačvi, buretu'. — Gotovo je vrenje, tribaće udarit vran na burad. vran-a-o 'crn'. — Vrana cura. vrana ž (mn. g. vrana) 'zool. ptica Corvus corviu'. Izr. bila ~ 'velika retkost, nešto sasvim neobično, upadljiv izuzetak'; ~ mu popila mozak 'pošašavio, pa ne zna šta radi'; ~ vrani oči ne vadi! 'istomišljenici jedan protiv drugog ne rade'. vranac-nca m 'konj vrane, crne dlake'. — Šibaj, pa nek vranci pokidaje štrange. vrančev-a-o 'koji pripada vrancu'. — Vrančev rep je dugačak do zemlje. vrančić-a/vrančić-ića m dem. od vranac. vranetina ž augm. i pogrd. od vrana. vrančina ž augm. i pogrd. od vranac. vranica ž 'kobila vrane, crne dlake'. — Kupijo sam par mojoj vranici. vranica ž dem. od vrana. vranilo s 'crnilo, crna boja'. — Doce, imaš li kako vranilo da malo nagaravim ove moje bile obrve? vranin-a-o 'koji pripada vrani'. — Vranin kljun je žute farbe. vranit vranim nesvr. 'crniti, bojiti što u crno, vrano'. — Šta ti Imaš da vraniš kad su ti obrve ko ugalj crne?! vrat m 1. 'deo tela koji spaja glavu s trupom'. 2. 'deo nekog predmeta koji spaja njegova dva dela: ~ kose 'koji se grivnom učvršćuje za kosište'; ~ tambure. Izr. obisit se kome oko vrata 'zagrliti koga'; bit kome na vratu 'biti na teretu'; do vrata 'preko mere'; savit ~ 'pokoriti se'; sidit kome za vratom 'stalno ga kontrolisati'; stat kome nogom za ~ 'uništiti ga'; slomit ~ 'stradati, (fig. ) oženiti se, udati se'; zadužit se do vrata 'preko mere se zadužiti'; zakrenit ~ 'uništiti koga'. vrata ž mn. 'otvor u zidu zgrade, prostorije, na ogradi i sl. kroz koji se izlazi i ulazi; krilo, krila kojim (a) se taj otvor zatvara'. — Ko je ostavio širom otvorena vrata na kući? Izr. gledat ko tele u šarena vrata 'blenuti'; otvorit ~ kome 'dati slobodan pristup'; počistit, pomest prid svojim vratima 'urediti prvo svoje stvari'; obijat ~ 'prositi'; zaglavit ~ 'pobeći u paničnom strahu'; zatvorit kome ~ 'odbiti koga'; ~ kažu: smrkni bože! krevet kaže: svani bože! slime (v. ) kaže: kako mi je, tako mi je! '(i danju i noću mora da drži gredice i tavanicu)'. vrataca mn. ž 'dem. od vrata, mala vrata iz hodnika "ambetuša" koja vode na ulicu (kuća ima i veliku kapiju za izlaz na ulicu za zapregu) vratanca'. — Tone, zaključaj vrataca, sad nam i tako neće više niko doć. vratašca ž dem. od vrata. vratić-ića m dem. od vrat. vratilo s 'drveni valjak na bunaru (oko kojega se namotava lanac sa kablom, kada se izvlači voda iz bunara, vitlo)'. — Okrecala sam gvozdenom drškom vratilo i namotavala lanac, al kad sam tila uvatit pun kabo s vodom, izmakne mi se drška iz ruke, lanac se odmota i kabo padne u bunar. vratit vratim svr. 1. 'dati natrag ono što se uzelo'. — Tereska je vratila Stipi prsten natrag. 2. 'učiniti da ko ili što pođe natrag'. Vratio se Tome natrag na poso. 3. 'dobiti opet ono što je bilo izgubljeno, što se imalo'. — Meni se u starijim godinama vratio vid. Izr. ~ žao za sramotu, milo za drago 'odgovoriti istom merom'. ~ se 'doći natrag, doći onamo odakle se pošlo'. ~ oma da si se vratio natrag u sobu, jel sa će bit svašta o(d) tebe. vratni-a-o 'koji se odnosi na vrat'. — Tako mi je natekla vratna žila. vratni-a-o 'koji se odnosi na vrata'. — Trlba oprat vratna cakla, svega su i(h) muve usrale. vratnjak m 'gornji deo jarma'. vražji-a-e 1. 'koji se odnosi na vragove'. — To su vražji poslovi, bolje je ne mišat se. 2. 'vragolast, nestašan, nemiran'. — Vidi ti vražjeg derana, friščiji je i ot kera. vrba ž 'listopadno drvo koje raste kraj vode i na vlažnom tlu, Salix'. — Od vrbinog pruća smo pleli košarove. Izr. žalosna ~ 'Salix baby-lonica'; kad na vrbi rodi grožđe 'nikad'. vrbina ž 'komad od razbijenog tanjira ili zdele (grnčarija)'. v. rbina. — Baci ove vrbine na đubre. vrcat-am nesvr. 'pomoću centrifugalne sprave izdvajati med'. — Vrcaćemo dračov med. Izr. ~ se 'prezati se, trzati se'. — Baš nju briga nimalo se ne vrca što su stariji tu. vrcnit se-em se svr. 'prenuti se, trgnuti se'. — Kad jedared nasrada, vrcniće se i ona na to šta je uradila. vrčelje s 'vrh, čelo stola, mesto za najstarijeg, pročelje'. — Dico, izlazite iz vrčelja, nije, to misto za vas. vrčit-im nesvr. 1. 'ljutiti se'. — Ne znam šta vrči na mene? 2. 'boleti'. — Moraću vadit zub, cilu noć mi je vrčio.

RICNIK 2.pdf

vrć vršem nesvr. 'mlaćenjem, konjima ili mašinom vršilicom obavljati vršidbu'. — Stigla je mašina u naš šor, kroz tri dana i mi eemo vrć. Izr. ~ po sobi 'praviti nered'. vrebac-pca m 'vrabac'. — Vrepci čapaje zrile trišnje. Izr. Bolje je vrebac u ruki neg golub na grani! vrebat vrebam nesvr. 1. 'skriven čekati da se ko ili što pojavi s ciljem da se napadne'. — Gledaj mačka kako vreba miša. 2. 'čekati da se nešto ostvari'. — Vrebo je ka će vrata ostat otvorena pa da i on utrče u avliju. vrengija ž 'debelo uže, obično za vezivanje voza'. — Malo sam veći voz žita natovario, pa sam moro vezat vrengijom da se ne privrnem. vrepčanje s 'dečja igra sa palicama'. vrepčar-ara m zool. 'Accipiter, kobac'. vrepčat se-am se nesvr. 'igrati se vrepčanja (dve grupe dečaka palicama odbacuju komad drveta ~ duž. 10 cm ~ na oba kraja zašiljenog i koja grupa prva osvoji obeleženu crtu na sredini, izlazi kao pobednik)'. vreteno s 1. 'drven obao štapić (na krajevima šiljast, a po sredini deblji) na koji se pri predenju namotava pređa (drži se na dole, a družica na gore)'. 2. 'drveni ili metalni valjak koji se okreće oko svoje osovine (i namotava pređa)'. vreva ž 'graja, žagor mnoštva'. — Šta radite, kad je tu taka vreva kod vas, dico? vridan-dna-dno 'vredan'. — Vridan je to čovik i radan ko čela. Izr. ~ leže sa krajcarom, a ustaje sa dvi! vridit-im nesvr. 1. 'imati vrednost, valjati'. — Vridi moja krava ko one tvoje dvi. 2. 'biti od koristi, isplatiti se'. — Ne vridi š njim ni započinjat. Izr. ne vridi ni po lule duvana 'ne vredi ništa'. vridovan-vna-vno 'lako uvredljiv, preosetljiv'. — Moraš pazit kako ćeš mu kazat, jel Veco je zdravo vridovan čovik. vriđat vriđam nesvr. 1. 'nadraživati (ranu, povredu, bolno mesto)'. — Mogo bi ja uvatit s obadve ruke, al neću da vriđam ranu na livoj ruki. 2. 'nanositi uvredu'. — Da nisi vriđala rođenog brata. ~ se povr. — Zato se ne moramo vriđat ako se srdimo jedan na drugog. vrilo s 'jako izvorište vode'. — Kopali smo bunar i naišli smo na zdravo dobro vrilo. vrilo pril. 'veoma vruće'. — Pazi, vrilo je, ispećeš usta; — Al je vrilo i pripeklo. vrime vrimena s 'vreme'. — Došlo vrime da se monci žene. — Vrime će to izličit; — Vrime je za berbu; — Samo da vrime bidne dobro; — Samo mi je stra od vrimena. Izr. da prođe ~ 'radi zabave'; doće i naše vrime 'sačekaćemo i mi naš trenutak'; traćit ~ 'uzaludno što raditi'; na ~ 'u pravi čas'; s vrimena na ~ 'pokatkad'; prigazilo ga je ~ 'postao je nesavremen'; s vrimenom 'postepeno'; sve u svoje ~ 'sve po redu'; u naše ~ 'kada smo bili mladi'; u prvo ~ 'u početku'; za vičita vrimena 'zauvek'. vrimenit-a-o v. vrimešan. vrimešan-šna-šno 'koji je zašao u godine, postariji'. — Bila je ona već vrimešna žena kad se podrukput udala. vrio vrila vrilo 'vrlo topao, vruć' (vrila voda; vrila mast; vrila čorba). — Ne volim vrilo ilo. vrisak-ska m 'kratkotrajan prodoran glas, krik'. — Čujem spolja niki vrisak diteta. vriskat vriskam nesvr. 'zapomagati visokim prodornim glasom'. — Vrrskala je sirota da ti srce pukne. vrišak-ška-ško v. frišak. vrištit-im nesvr. v. vriskat. vrit-je (r. prid. vrio, vrila, vrilo) nesvr. 1. 'komešati se zbog unutrašnje pare, stvorene jakim zagrevanjem, ključati'. — Vrije čorba. 2. 'kretati se u neredu, komešati se'. — Ne znam šta se tamo događa, sokak je pun svita i vrije ko u košnici. 3. 'biti zahvaćen kakvim snažnim osećanjem'. — U meni sve vrije. vriža 'stabljika nekih jednogodišnjih biljaka (lubenica, dinja, tikva i sl. )'. — Vriža je fain, ne znam oće 1 i lubenice take bit. Izr. Kaka ~ taka i bundeva! vrkočit se vrkočim se nesvr. 1. 'šepuriti se (golubovi, grlice, petlovi i sl. )'. — Pivac se samo vrkoči a ne skače na kokoške. 2. 'kicošiti se, kočoperiti se'. — Ne volim take monce koji se vrkoče ko kaki pućkovi! vrli-a-o 'odličnih osobina, čestit, valjan'. — Triba lipo da ga dočekamo, to je naš bivši ali i sad štovani i vrli učitelj. vrlina ž 'blagodet". ~ imat bunar u kući, to je prava vrlina. vrlo pril. 'veoma, jako'. — Vrlo si mi lipa večeras u tom ruvu. vrljika ž 'tanja motka (preko koje se vešaju kobasice, šunke, vreće i dr. )'. — Kako se samo miš popo na vrljiku i prigrizo dvi divenice, pa su pale doli. vrpoljit se-im se nesvr. 'nemirno stajati ili sedeti pokrećući se čas amo, čas tamo, vrteti se'. — Sidi s mirom na tom stocu, nemoj se furtom vrpoljit ko mačka s repom.

RICNIK 2.pdf

vrtalj-alja m 'četvrt'. — Vrtalj litre; vrtalj kile; tri vrtalja soli; tri vrtalja na četri 'četvrt do četiri ~ tri časa i petnaest minuta (So)'. vrtit-im nesvr. 1. 'okretati, obrtati'. — Samo ćuti i vrti šešir u ruki. 2. 'micati nekim delom tela tamo amo'. — Badavad vrtiš glavom, i tako moraš ić. ~ se 1. 'okretati se, obrtati se (u krug)'. — Vrti se kolo. 2. 'vrpoljiti se'. —-Nemoj se vrtit na tom stocu već sidi s mirom. 3. 'vrzmati se, motati se'. — Ne vrtiš se ti, monče, oko Cilike? Izr. vrti mi se u glavi 'hvata me nesvestica'. vrtljiga m 'prevrtljivac'. — Tribalo bi da dobro otvoriš oči kad s Bencom trguješ, on je poznat ko velika vrtljiga. vršalica ž 'mašina za vršenje žita'. — Došla nam je jedna stara vršalica. vršalj-alja m 1. 'mesto gde se vrše žito'. — Na vršalju se dosta žita raspe. 2. 'snoplje žita za jedno vršenje konjima'. — Ni konju nije lako jurit na vršalju. Izr. — Dico, da niste pravili vršalj u sobi! (opomena deci, kada o Božiću na slami igrajući se, dižu prašinu u sobi). vršidba ž 1. 'vršenje žita'. — Ne prilazi gumnu dok traje vršidba, jel će ti kosa bit puna plive i prava. 2. 'vreme kada se vrše'. — To je bilo o vršidbi zobi. vršnjak-aka m 'onaj koji je sa nekim istih godina'. — Danas su ti i dica mudrija, moraš š njima divanit ko s vršnjacima. vršnjakinja ž 'ona koja je s nekim istih godina'. — Ja sam uvlk mislila da je tvoja Krista vršnjakinja s mojom Đulom. vruć vruća vruće komp. vrući, najvrući 1. 'koji ima visoku temperaturu, jako zagrejan, topao, vreo; ~ ko žerava. 2. 'nov, svež, skorašnji'; ~ kruv; vruća lepanja. vrućica ž 'visoka telesna temperatura'. — Već dva dana je mori velika vrućica. vrućina ž 'visoka temperatura vazduha zbog prisustva jačeg toplotnog izvora'. — Nije lako bilo kosit na takoj vrućini. vrula ž 'duvački narodni instrument od drveta, frula'. — Svira vrilla, iđe moja dika (nar. ). vrulaš-aša m 'svirač na fruli'. — On je najbolji vrulaš u našem selu. vrulica ž dem. od vrula, frulica. vr(v) vrva (mn. vrvovi) m 'vrh'. — Metni još malo na vr, tako mirlš ko da si u pateki. Izr. bit na vr jezika 'toga časa hteti reći'. vrvit-im nesvr. 'kretati se u velikom broju, bezjeda, tiskati se (o ljudima i životinjama)'. — Čim je cirkus došo, svit je počo da vrvi sa svi strana. vrzmat se-am se nesvr. 'kretati se tamoamo, motati se, vrteti se'. — Šta se već toliko vrzmaš oko salaša, uzmi metlu i meti redom! vucarat-am nesvr. 'vući, povlačiti, ići bez cilja'. — Di' vucaraš to dite vazdan sa sobom?! ~ se 1. 'skitati se, smucati se'. —-Samo se po mijanama vucara. 2. 'dugo se nalaziti u neregularnim intimnim odnosima'. — Ta vucara se ona š njim već dvi godine, ne znam zašto se ne vinčaje, pa da se srede ko i drugi svit?! vucibatina ž 'propalica, nitkov'. — Niko ga drugačije ni ne zove već vucibatina. vuć vučem nesvr. 1. 'povlačiti što, ne odvajajući od površine: ~ kola, ~ plug'. 2. 'voditi silom'. ~ on se otimo, a žandari su ga vukli ko kaki džak. 3. 'voziti u kolima: ~ drva, — đubre, ~ žito'. 4. 'nositi što stalno uza se'. — Nikad ni s kim se nije priričio, al zašto je furtom sa sobom vuko veliku batinu, to niko ne zna. 5. 'izvlačiti, vaditi' ~ trn, ~ zub. 6. 'sisati'. — Mater mu je dala sisu u usta, a dite je oma počelo da vuče. 7. 'povlačiti čime, ostavljajući vidljiv trag'. — Vuče plajbasom po zidu. 8. 'micati, pomerati'. — Nemaš više šta da vučeš, sve sam ti kuruze odno (u dečjoj igri mice (v. ). 9. 'uvlačiti dimove pušeći'. — Većma vuči na tu lulu, ako oćeš da se duvan zapali 10. 'privlačiti, primamljivati'. — Lako je sad kazat "da nije išo", al njega je štogod tamo vuklo. 11. 'raditi teško, naporno, mučiti se'. — Ostala je sama i vukla dok je mogla... dok je bolest nije svalila. Izr. ~ bolest, 'biti bolestan'; ~ na svoju stranu, za sebe 'biti sebičan, gledati svoj interes'; ~ za jezik (koga) 'navoditi koga da kaže ono što ne želi'; ~ zanos (koga) 'varati'; ~ vodu mrtvima 'hrkati'. ~ se 1. 'teško, sporo se kretati'. — Vidi ga kako se vuče, ko da su mu noge od olova! 2. 'živeti u nedopuštenim ljubavnim odnosima'. — Vukla se ona i sa onim bitangama, pa je zato sad ni jedan valjan momak neće. 3. 'otezati se, odugovlačiti se'. — Skoro po godine se vukla moja molba od pisara do pisara. Izr. ~ po sudovima 'tužakati se'; ~ ko gladna godina 'beskrajno dugo'. vućat-am nesvr. 'bacati (što)'. — Ajd da vidimo, dico, ko će još vućat Ioptu? ~ se 1. 'bacakati se, mlatarati nogama'. — Samo se ti vućaj, al večere nema dok se ne maneš, pa sad kako oćeš! 2. 'bacati se (kamenom i sl. ), gađati'. — Kaže da ga je ker ugrizo, a ja sam lipo kazala da se ne vuća grudvom na kera. vućit-i(m) svr. prema vućat. — Vući ako smiš?! ~ se 1. prema vućat se. 2. 'ritnuti se (stoka)'. — Ne ulazi med konje, jel se lako mož kobila vućit i eto ti nevolje ako te udari. vugnit-ne(m) nesvr. 'vlažiti'. — Ostavite snoplje noćos nesadiveno nek slama malo vu'gne, lakše ćemo svozit sutra. vukarit-Im nesvr. 'vući koga ili što kao suvišan teret, vucarati'. — Di vukariš tu džačinu?! vuna ž 'dlaka od ovce; predivo od te dlake'. — Malo i'mamo ovaca, pa smo i malo vune skupili. vundarat-am 'neuredno ostavljati svoje stvari'. — Ako ti kaput ne triba vi'še, ostavi ga di mu je misto i nemoj da ga vundaraš svud po sobi. 2. 'vući za sobom, povlačiti'. — Šta tu mačku vundaraš vazdan sa sobom ostavi je već jedared!

RICNIK 2.pdf

vunen-a-o 'koji je od vune'. — Uzmi onu deblju vunenu maramu, ladno je napolju. vunica ž dem. od vuna. vunica ž 'upredena obojena vunena vlakna'. — Kupila sam tri štrengle vunice: jednu bilu, jednu drapovsku i jednu bordovsku. vunto(v)-ova m 'gomila, mali plast sena, naviljak'. — Nema tušta sina, svega pet vuntova smo sadili. Z zaajkat-am nesvr. 'početi ajkati, lutati, besposličiti'. — Misto da se brine o kući i dici, ona zaajkala po komšiluku. zabacat zabacam nesvr. v. zabacivat. — Drž tu glavu upravo, šta je furtom zabacaš ko kaki konj. zabacit zabacim svr. 'podići nešto (na rame) zametnuti'. — Daj, zabaci mi ovaj džak na rame; — Zabacio je pušku na rame i očo u lov. 2. 'pokrenuti, pomeriti unazad'. — Bećarski je zabacio šešir na potiljak. 3. 'zagubiti, zaturiti'. — Opet si zabacila onu lipu maramicu što ti je kuma kupila. ~ se 1. 'udobno se smestiti na sedištu'. — Di si se ti, Bartule zabacio u pročelje, to je misto za starij'u čeljad. 2. 'pomeriti se, naheriti se'. — Vranje je dotrčo ko brez duše a šešir mu se zabacio na jedno uvo. 3. 'zaturiti se, zagubiti se'. 3. — To je uvik tako, kad se štogod uzme i ne vrati posli na misto, mora se zabacit. zabacivat-acivam nesvr. prema zabacit. zabačen-a-o 1. trp. prid. od zabacit. 2. 'veoma udaljen'. — Prodali smo onaj lanac zabačene zemlje. zabadat (se) zabadam (se) nesvr. prema zabost. Izr. ~ nos u nešto 'neopravdano se mešati'. zabadavad pril. v. badavad. — Neće ti bit to zabadavad; — Zabadavad cmizdriš ri tako neš dobit. zabadžurat se-am se svr. 'preterano se uviti, umotati; previše navući na sebe (razne opreme)'. — Anka se tako zabadžurala ko da je srid zime, a vidi kako sunce peče. zabambadavad pril. v. badavad. — Pa ne možem ti dat baš zabambadavad. zabasat-am nesvr. 1. 'izgubiti put, skrenuti s pravca, zalutati'. — Ne iđemo dobro, izgleda da smo zabasali. 2. 'zaći u tuđu njivu prilikom oranja'. — Komšija, nisam vidio kočić pa sam malo zabaso u tvoju zemlju i odoro dvi brazde. 3. 'raspričati se nadugačko i naširoko o nevažnim detaljima'. — Al si ti zabaso u tvom divanu, skrati malo ako možeš. 4. 'prevršiti meru, preterati, prekardašiti'. — Ja sam ti malo s društvom zabaso i fain sam se navuko. zabat m 'trouglasti deo zida iznad bočne strane kuće'. — Triba popravit ulazna vrata na zabatu, ne mogu se zaključat pa nam je tavan otključan. zabataljit-ataljim nesvr. 'zapustiti, zanemariti, napustiti'. — Tribalo bi mu kakogod pomoć, jel ako vako bude dalje živio, zabataljit će i sebe i kueu. ~ se 'zapustiti se'. — Mora bit da ga štogod boli kad se toliko zabataljio i niko mu ne triba. zabatnjak m 'karabatak, zabatak'. — Sad možeš tražit štogod za glabanje kad si dva zabatnjaka već smazo. zabatrgat (se)-am (se) v. batrgati. — Tako sam zabatrgo, samo što se nisam opružio koliki sam dugačak. zabatrgavat (se)-rgavam (se) nesvr. prema zabatrgat (se). zabašurit-ašurim svr. 1. 'zataškati, sakriti, prikriti'. — Da zabašure kartanje, počnu na glas učit. 2. 'straćiti, zabaciti, zaturiti'. — Di je samo znala taj lipi plajbas zabašurit?! zabašurivat-urivam nesvr. prema zabašuriti. zabava ž 1. 'rad, zanimanje'. — Sad svaki dan kuva i za komšiju, a to je za nju zabava za cio dan. 2. 'pogreška, mana'. — Znaš kako ono kažu: lako j gotovom ditetu nać zabave. 3. 'razonoda, veselje'. — Lopta njim je zabava. zabavit-im svr. 1. 'učiniti da neko prijatno provede vreme, razonoditi, razveseliti'. — Ritko se nađe taki domaćin ko Antun što je, ili smo i pili koliko smo mogli, a još nas je i svirkom zabavio. 2. 'prigovoriti, naći mane nekome'. — Pretelje triba lipo dočekat, nemojte da nam štogod zabavit mogu. 3. 'privući, zadržati neiju pažnju, zadržati nekoga'. — Zabavi kera dok ne izađu gosti iz avlije. ~se 1. 'zadržati se, provesti vreme'. — Očla sam na po sata, a toliko sam se tamo zabavila. 2. 'zaposliti se nečim'. — Dala sam njim da motaje vunicu, pa su se s tim zabavili. zabavljat (se)-am (se) nesvr. prema zabavit. zabazdit-im svr. 'poćeti bazdeti'. — Je 1 to Benco tako zabazdio, ko da sam pokraj cefre prošla.

RICNIK 2.pdf

zabezeknit se-ezeknem se nesvr. 1. 'začuditi se, zaprepastiti se'. — Toliko me je to iznenadilo da sam se sva zabezeknila. 2. 'tupo se u nešto zagledati'. — Zabezeknio se u Boltu, ko da je ovaj iz mrtvi usto. zabezeknuto pril. 'zaprepašćeno, zgranuto, zapanjeno'. — Ja pitam, a on samo zabezeknuto stoji i digod gleda. zabijat (se) zabijam (se) nesvr. prema zabit. — Zabijam kočić na drugo misto, da krava ima šta da pase. zabilužit-im svr. 'zapisati, upisati; pribeležiti'. — Zabiluži ti mene da znam kad sam na redu za meljavu. ~ se 'upisati se'. — Ja sam se zabilužila za Lurd, iće se u lipnju. zabit zabijem svr. 1. 'zabosti, ukucati'. — Ja sam juče svud zabio kočiće, ti sad ukopaj kamen na misto svakog kočića. 2. 'staviti, zavući, uvući, zagnjuriti'. — Mlad momak pa si zabio glavu, još ti samo fali da i zaplačeš što te cura ostavila. ~ se 'uvući se, sakriti se'. — Ja ga vičem, a on se zabio u slamu pa spava. zablebećat (se)-em (se) svr. početi blebetat. zablejit-jim svr. početi blejati. ~ se v. blenit se. — Ko se ne bi zablejio u nju kad je tako lipa. zablenđucan-a-o 'zablenut, začuđen'. — Nisi moro dovest tog tvog zablenducanog komšiju. zablenducat se-enducam se svr. v. zablenit se. zablenit se-nem se svr. 1. 'tupo se zagledati u što'. — Zablenio se ko tele u šarena vrata. 2. 'zagledati se, zaljubiti se'. — Zablenio se momak u curu, pa sad nit vidi nit čuje. zablenuto pril. 'tupo, bezizrazno, zaćuđeno'. — Zacigurno nije svatio o čemu se divani kad tako zablenuto gleda po sobi. zabluda ž 'mišljenj'e zasnovano na pogrešnom saznanju, obmana'. — On je već kupovinu rđavo obavio, bio je u zabludi da je to dobar poso. zabludit zabludim svr. 1. 'poći pogrešnim putem, zalutati, pogrešiti'. — Bila je dobra cura, al velika varoš je zabludila. 2. '(nekoga) na prevaru zadobiti'. — Toliko je zabludio Anicu da mu je sve novce dala. zaboga uzvična rečca 1. 'za izražavanje čuđenja'. — Kako ste, zaboga, mogli ostavit samo to malo dite?! 2. 'u molbi, preklinjanju'. — Nemoj, zaboga, tako na rođenu mater. 3. 'za isticanje'. — Ko kaže da nije istina, zaboga, pa ja sam rođenim očima vid(i)la. zabogmat se-am se svr. 'zakleti se bogom; početi se bogmati'. — A ako se zabogmam, ni onda mi nećete virovat?! zabolit-i svr. 1. 'početi boleti; pojaviti se (o bolu u nekom delu tela)'. 2. 'naneti bol, uvrediti'. — Najvećma me zabolilo kad mi je rođena sestra kazala da moju ćer ne želi da vidi u svatovima svog sina. Izr Duša me zabolila 'jako se ožalostila'; Zbog tog nece da te glava zaboli 'neće ti se ništa desiti (samo uradi kako ti se kaže)'. zaboravit-im I. 'izgubiti iz sećanja; prestati se sećati (koga ili čega)'. — Zaboravio sam pamet. 2. 'oprostiti'. — Mara neće zaboravit dok je živa što je rođeni otac istiro is kuće kad se po drukput oženio. Izr. I Bog ga j'e zaboravio 'dugo se zadržao'. ~ se 'izgubiti kontrolu nad svojim postupcima, zaneti se, predati se osećanjima'. — Samo ti svakog zapiši kome šta daš, ljudi se zaborave, pa je bolje tako, da ne bidne posli nevolje kad tribaio vraćat. zaboravljat (se)-am (se) nesvr. prema zaboravit. — Majka svakim danom sve više zaboravljaje. zabost zabodem svr. 'napraviti prodor u nešto šiljatim ili oštrim predmetom; takav predmet zabiti u nešto'. —: Nane, Maca mi zabola iglu u prst, pa mi teče krv. zabranit zabranim svr. 'zapovediti da se nešto ne sme (u)činiti'. — Kako da mu zabranim kad je moj i još jedinak. zabranjivat-anjivam nesvr. prema zabranit. — Možete vi zabranjivat koliko oćete, al ja ću se udat za Jakova. zabrazdit zabrazdim svr. 1. 'početi praviti brazde, početi orati'. — Ja sam zabrazdio, ti sad ori dalje. 2. 'zaorati, zaći oranjem u tuđu njivu'. — Lajčo, ti ko da si malo zabrazdio u moju njivu. 3. 'preterati u nečemu, zastraniti'. — Pa neće baš valdar tako bi't? Čini mi se da si malo zabrazdio! zabrbljat-am svr. 'početi brbljati'. — Već se zabrbljo! ~ se 'raspričati se, zaneti se u brbljanje'. — Joj, ja sam se zabrbljala, a kod kuće me čovik čeka. zabrekćat-ćem svr. 'poćeti brektati'. — Sutra ću s mojom mašinom kod tebe da zabrekćem. zabreknit zabreknem svr. 1. 'otkloniti rasušenost drvenih sudova (najčešće burad) stavljanjem vode da zabreknu i obruč da stegne'. — Polivamo vodom burad da zabreknu. 2. 'napuniti se, odebljati'. — Ivan je toliko zabreko da mu se oči ne vide! zabridit zabridi svr. 'početi brideti'. — Ti kažeš da me nisi zdravo udario, al mene je baš fain zabridilo. zabrinit-nem svr. 'ispuniti brigom, zadati (kome) brigu'. — Kad se unuče razboli, majku zabrine većma neg rođenu mater. ~ se 'pasti u brigu, postati zabrinut'. — Cilo se selo zabrinilo kad je Markova košara izgorila. zabrinut-a-o 'koji ima brigu, ispunjen brigom'. — Zašto ti je sestra tako zabrinuta? zabrinjavat (se)-injavam (se) nesvr. prema zabrinit.

RICNIK 2.pdf

zabrojit zabrojim svr. 'prevariti nekoga brojenjem; zakinuti'. — Pazi na Janju kad broji jaja, ona će oma zabrojit, samo ako joj se pruži prilika. ~ se 'pogrešiti u brojanju, pogrešiti u računanju'. — Ja se ritko zabrojim, al, Šime, izračunaj i sam, pa da bidnemo mirni obadvoj(i)ca. zabučit-im svr. v. bučit. — Često je znao na nju zabučit. zabunit zabunim svr. 'zbuniti, dovesti u nedoumicu'. — Zabunila me crna kosa moje unuke, pa sam od tebe pomislila da je ona. ~ se 1. 'zbuniti se'. 2. 'zalutati'. — Pazi da se ne zabuniš kad uđeš u varoš; — Kad ga je ugledala, toliko se zabunila da nije znala na koju su stranu vrata. zacaklit-i(m) svr. 1. 'početi sijati kao staklo'. — Borme su barice zacaklile. 2. 'zastakliti, ugraditi staklo (u vrata, prozore i sl. )'. — Zacaklio sam onu razbijenu pendžeru. 3. 'užagriti (očima), dobiti sjaj u očima'. — Posli treće čaše i Joso je zacaklio očima! ~ se 'dobiti sjaj stakla, zasjati se'. — Od dragosti, majki se oći zacaklile. zacigurno pril. 'zasigurnp'. — Zacigurno i ti nisi bio u crkvi?! zacilo/zacilo pril. 'zaista, sigurno'. — Doću, zacilo, kad ti kažem. zacinit zacinim svr. 'pri prodaji tražiti, odrediti previsoku cenu'. — Ne kažem da ti konj nije dobar, al, brate, zacinio si ga. ~ se 'zaceniti se, izgubiti dah, zagušiti se (od plača, od smeha, od kašlja)'. — Podigni to dite, vidiš da se već zacinilo od plača. zacinovat-jem svr. 'zalemiti kalajem'. — Probušio se kabo pa sam ga moro zacinovat. zacinjivat zacinjivam nesvr. prema zacinit. ~ se nesvr. prema zacinit se. zacipit zacipim svr. 1. 'malo pocepati, poderati'. — Nisi pazio pa si zacipio list od knjige. 2. 'sekirom ili kojim sličnim alatom napraviti rascep'. — Ja sam već zacipio divo tamo di triba. zacipljivat-ipljivam nesvr. prema zacipit. zacirikat se-am se svr. 'početi se cerekati, prsnuti u smeh'. — Dobre su druge nji tri, a što se znadu zacirikat. zacoparit se-im se svr. v. zacopat se (podrug. )'. — Mlada je pa se zato tako zacoparila. zacopat se zacopam se svr. 'preterano se zaljubiti (podsm. )'. — Ko j to vi'dio: zacopo si se u matoru udovicu?! zacvrknit-nem svr. 'zabreknuti'. — U vodi je čobanja, čim zacvrkne, napuni je vodom i donesi na njivu. začeće s 'trudnoća, zametanje ploda'. — Ne zna ni ona baš tačno kad je počelo zašece Izr. Brezgrišno ~ 'začeće bez oplođavanja,. katolički praznik (8. 12)'. začeljavat-eljavam nesvr. 'zakloniti vidik'. — Naša kuća začeljava njevu, pa se sad srde na nas. začelje s 1. 'mesto za stolom nasuprot pročelja'. — Tvoje misto i jest u začelju astala. 2. 'zadnji deo kuće'. — Začelje salaša smo mazali. 3. 'zadnji deo kolone (vojn. )'. ~ on je u katanama uvik bio na začelju kad smo maširali zato što je mali. začep m 'zapušač, čep'. — Napravi jedan začep na onu bocu s petrolinom. začepit začepim svr. 'zatvoriti čepom, zapušiti'. — izgleda, da si ovu bocu s rakijom tiustima začepio. Izr. ~ usta (kome) 'ućutkati'. — Što možeš ~ prstom, nemoj cilom šakom! ~ se 'zapušiti se, zatvoriti se'. — Ne znam od čega se teglica začepila? začepljavat-epljavam nesvr. prema začepit. ~ se nesvr. prema začepit se. začet začmem svr. 1. 'započeti, otpočeti'. —-Nemoj ti da ja začmem po ušima! 2. 'zateudneti, zametnuti plod'. — Čujem da je Mara Josina po drukput začela. ~ se 1. 'nastati, započeti. — Valdar će štogod i bit o tog kad se začelo. 2. 'zametnuti se (u utrobi)'. — To je samo u staro vrime važno bilo kad se dite začelo. začimat-am nesvr. 'započeti, otpočetirzačeti (1. )'. — Ne bio začimat ako nije mislio ozbiljno; — E, vidiš, tu se začima moja muka. zać zađem svr. 1. 'krećući se doći, dospeti iza čega; zaobići'. — On ga dotleg vrti dok mu ne zađe za leđa p onda ga savlada. 2. 'izgubiti se, nestati iza vidika, horizonta (o Suncu, Mesecu)'. — Zašlo je sunce. 3. 'p Oći zaobilazno, poizdalje'. — Kad budeš tio doći, malo zađi da te ne vide s koje strane dolaziš. 4. 'poći redom, zaređati'. — išpan zađe od reda do reda, oie svakog radnika da vidi šta i kako radi. 5. 'pogrešiti put, skrenuti, zalutati'. — Puštite konje da sami iđu, pa se ne bojte da ćete zać. Izr. ~ daleko 'preći svaku meru'; ~ u godine "ostareti'. zaćapkat-am svr. 'proste šare staviti na zid, ćapkajući (v. )'. — Zaćapkala je malo tamo di je bilo odrto, nije imala vrimena da šara svu peć nanovo. zaćurlikat-urličem svr. 'početi ćurlikati'. — Šta je to s tobom, ima već misec dana da nisi zaćurliko. zaćutit-im svr. 1. 'prestati govoriti, ućutati'. — Kad sam ušla, svi su zaćutili. 2. 'prekinuti odnose (ne dajući glasa o sebi, najiešće zbog ljutnje ili uvrede)'. — Ne dolazi Tome kod nas već dva miseca, zaćutio je otkako sam tražio da mi vrati dug. zaćutkat-am svr. 'primorati na ćutanje, ućutkati'. — Baćo su i(h) zaćutkali, napili su i(h) pa sad spavaje. zaćutkivat-utkivam nesvr. prema zaćutit. zadana pril. 'u toku dana, po danu'. — Gledaj da iz varoši zadana stigneš na salaš. zadanit zadanem svr. 'zadahnuti, zapuhnuti'. — Kad je naišo kraj mene, Luka me je tako zadanio, mal mi rđavo nije došlo; smrdijo je na pravu cefru.

RICNIK 2.pdf

zadanit (se) zadanim (se) svr. 'svanuti, nastati (o danu)'. — Slab je to poso kad ti u krevetu zadaniš, zadat-am svr. 1. 'učiniti kome što nepoželjno'. — Dosta nevolje je i on nama zado dokje bio u našoj kući. 2. 'postaviti, odrediti'. — Što nam je učitelj danas zado težak račun! ~ se 'predati se čemu, zaneti se u što'. — Ko j to vidio tako se zadat u mengule ni za šta. zadavat zadajem nesvr. prema zadat. zadavit zadavim svr. 'usmrtiti koga davljenjem'. — Noćos su kerovi zadavili našeg velikog mačka. ~ se povr. — Moro se zadavit kad nije znao plivat. zadijat se zadijam se i zadišem se nesvr. 'zadihati se'. — Nije ni dvi tri riči kazo već se zadijo. zadirkivat (se)-irkivam (se) nesvr. 'dirati, bockati, peckati'. — Ako se nećeš sigrat sa bać Vranjinim deranom, onda ga nemoj ni zadirkivat. zadit zadijem svr. 'zadenuti'. — Ajde, divojke, zadite moncima po jedno cviće kad su vas tako lipo ispolivali. zadivanit se-ivahim se svr. 'zapričati se, zaneti se u razgovor'. — Ja se zadivanila, a užna nek se kuva sama. zadivat (se) zadivam (se) nesvr. prema zadit. zadivojčit-im svr. 'učiniti devojkom, odnositi se kao prema devojci'. — Sad su već i baćo popuštili... kupili su novo ruvo i nana je, borme, Loziku zadivojčila. ~ se 'postati devojkom'. — Danas je Nanika očla s curama u bal i tako se pravo zadivojčila. zadnit zadnijem svr. 'staviti dno, dance (na bure)'. — Još samo ovo bure da zadnijem i onda i(h) možemo anšlagovat. zadnivat zadnivam nesvr. prema zadnit. zadniven-a-o 'dnom zatvoren'. — Je li to bure dobro zadniveno? zadodat zadodam nesvr. 'dovesti nekoga u vrlo neugodnu situaciju, namagarčiti'. — Dobro si mu zadodala, a on sad nek se okreće. 2. 'udenuti (u nešto), umetnuti (u što)'. — Ta, zadodaj mu to cviće digod, šta već toliko pipoijiš! zalosta pril. 'dosta, dovoljno'. — Site i večerajte, biće zadosta svima. zadovoljan-ljna-ljno 'koji ima ono što želi, koji je zadovoljen u svojim željama'. — Ko je s malo zadovoljan, taj je i srićan. zadovoljit-ovoljim svr. 'učiniti koga zadovoljnim'. — Tušta vas je, dico, ne mož vas nana sve zadovoljit odjedared. ~ se 'postati, biti zadovoljen čime'. — Moram se još jedared i ja zadovoljit ko momak, jel borme, sutra je kraj tom, ženim se. zadrćat zadrćem svr. 'zadrhtati, početi drhtati'. — Čim čujem lupu na kapiji, sva zadrćem od strava. zadrignit-nem svr. 'postati pun i rumen, preterano se ugojiti (obično o licu i vratu)'. — Tuna jedva iđe, toliko je zadrigo. zadrmat (se)-am (se) svr. 'početi drmati, izazvati drmanje'. — Nemoj ti da ja tebe zadrmam, pa će ti otić glava s ramena. zadrt-a-o 'naprasit, tvrdoglav, jogunast'. — Većma bi ga volila kad bi bio manje zadrt čovik. zadržat-im svr. 1. a. 'sprečiti u kretanju, zaustaviti'. — Zadrž konje ako možeš. b. 'dovesti do odlaganja'. — Dugo si zadržo dicu, zakasniće u škulu. 2. 'učiniti da neko negde ostane'. — Zadrž Mandu na spavanju kod nas. 3. 'sačuvati, ostaviti'. — Ne brini, zadržo sam ja dosta žita za sime. ~ se 1. 'proboraviti, ostati'. ² Antun se kod nas zadržo skoro po dana. 2. 'zaustaviti se'. — Da se krov nije zadržo na tavanici, svii bi nam stoku poubijo. 3. 'savladati, suzbiti nešto (u sebi)'. — Teško mi je bilo zadržat se da se ne nasmijem prid popom. 4. 'održati se'. — Jedva sam se zadržala na nogama. zadržavat (se) zadržavam (se) nesvr. prema zadržat. — Neću te zadržavat, iđi kud se krenijo. zadudukat-udučem svr. 1. 'početi dudukati, početi svirati uz duduk'. — Gajdaš je zaduduko, a mi oma u kolo. 2. 'zatrubiti'. — Znam ja ko je, čim je dvared zaduduko. zadugo pril. 'duže vremena, poduže'. — Strpite se još malo, neće bit zadugo. zaduvat zaduvam i zadušem svr. 1. 'početi duvati'. — Žurite kući, vitar samo što nije zaduvo. 2. 'zavejati (o snegu)'. — Dugo mi nema dice is škule, sve me stra vaća da i(h) ovaj snig digod ne zaduva. ~ se 'zadihati se'. — Trčali smo dok se nismo zaduvali. zadužit zadužim svr. 'opteretiti dugom'. — Ne znam kako će bać Vranje proć, zadužio je već i zemlju i kuću. ~ se 'načiniti dug, zapasti u dug'. — Lako si se zadužio, samo ka ćeš se odužit?! Izr. ~ priko glave 'zapasti u velike dugove'. zađuživat (se) zaduživam (se) nesvr. prema zadužit (se). zafala ž 1. 'zahvala'. — Eto, to nam je zafala što smo petoro dice podigli, a oni sad nemaje vrimena ni u po godine da nas obađu. 2. (crkv. ) 'molitva poslednjeg dana u godini'. — Danas ćemo se ranije manit posla, tribalo bi ić na zafalu. zafalan-lna-lno 'zahvalan'. — Lako se tebi dičit kad ti imaš zafalnu dicu. zafalit (se) zafalim (se) svr. 'zahvaliti (se)'. — Zafali se stričku, to ti je on dono.

RICNIK 2.pdf

zafalnost-osti ž 1. 'osećanje priznanja za učinjeno delo, zahvalnost'. — Ne tražim ja od njl zafalnost, već samo da me poštuju. 2. 'vrsta molitve u određene dane (crkv. )'. — Doveče na šest sati će bit zafalnost u velikoj crkvi. zafaljivat (se) zafaljivam (se) nesvr. prema zafalit (se). zafićukat-am svr. 'početi fićukati, proizvesti fićuk'. — Čim je bacio kašiku, oma je zafićuko. zafircat-am svr. 1. 'privremeno koncem prišiti'. — Zafircala sam ti i rukav da možemo probat. 2. 'izostati noću; poći u bekrijanje'. — Čula sam da ti je čovik noćos malo zafirco?! zagarat zagaram nesvr. prema zagorit. — Nali malo ladne vode u labošku, p onda ti nece mliko zagarat kad ga uskuvavaš. zagasit-a-o 'koji je zatvorene, tamnije boje'. — Starije žene uvik nose ruva zagasitije farbe. zagasit zagasim svr. 1. 'učiniti da nešto prestane goreti (vatra, žar)'. — Zagasi vatru u šporelju. 2. 'hemijski sjediniti s vodom (kreč)'. — Zagasili smo kreč, sutra ćemo mazat salaš. 3. 'ublažiti, utažiti (žeđ, glad)'. — Prvo mi daj veliku čašu vode da zagasim žeđ. ~ se 'prestati goreti'. — Zagasila se vatra u peći. zagašivat-ašivam nesvr. prema zagasit. zagazit-im svr. 'početi gf. ziti; nastupiti, ući'. — Nije dobro lito ni izvuklo noge, a zima je već fain zagazila; — Koliko ja znam, on je već dobrim zagazio u dugove. zagingat (se) zagingam (se) svr. v. gingat (se). — Ja sam sila na žužaljku, a Tome me je zagingo. zagladit-im 1. a. 'učiniti što glatkim'. b. 'prevući rukom ili kakvim predmetom preko čega'. — Zagladio je rukom kosu. 2. 'ispraviti; zabašuriti'. — Prvo ga je pcovala iz sveg glasa, a kad je vid(i)la da se i on razbisnio, probala je sve zagladit, al je kasno bilo. ~ se 'pogladiti, doterati kosu'. — Zagladio se ko da mu je tele kosu lizalo. zaglavak-avka m 1. a. 'klin kojim se nešto zaglavljuje, učvršćuje npr. kosa, sekira i dr. '. — Zaglavi zaglavkom sikiru da ne spadne sa sapišta. b. 'sastavak, mesto gde je nešto učvršćeno zaglavcima'. — Tako škripe zaglavki na pragovima kad prođe mašina. zaglavit zaglavim svr. 1. 'učvrstiti čime da ne klima'. — Šta ne zaglaviš to sapište na motiki? 2. 'nastradati, propasti, izgubiti glavu'. — Dotleg je išo u njevu kuću dok nije sasvim zaglavio i oženio se. ~ se 'zapasti u što odakle je teško izići'. — Zaglavila mu se košćura u grlu; — Zaglavila su se ona velika kola u blatu. zaglavijivat (se)-avljivam (se) nesvr. prema zaglavit (se). zagledat (se) zagledam (se) nesvr. prema zagledat se. zagledat se-am se svr. 1. 'uprti i zadržati pogled'. — I sam sam se zagledo. 2. 'zaljubiti se, zavoleti se'. — Nek se vinčaje kad su se već zagledali jedno u drugo. zagledavat se-edavam se nesvr. v. zagledat se. zaglibit (se) zaglibim (se) 1. 'upasti, uvaliti se u glib'. — Zaglibili se s kolima u niko blato i jedva smo se živi izvukli. 2. 'zapasti u kakvo zlo, u teškoće'. — Do vrata je zaglibio u dugove. zaglibljivat (se)-ibljivam (se) nesvr. prema zaglibit (se). zaglunit-nem svr. 'zagluhnuti'. — Ko j to vidio, tako se derat na sav glas u sobi, obadva uveta su mi zaglunila. zaglupit zaglupim svr. 'postati glup; načiniti glupim (koga)'. — Nikad on ništa ne čita pa je zaglupio. zagluvit zagluvim svr. 'postati gluv ili nagluv'. — Tako vičeš ko da oćeš da ja zagluvim. zagojatit-ojatim svr. 'prezalogajiti, utoliti glad'. — Nek on najpre malo zagojati, p onda ćemo o poslu. zagonećivat zagonećivam nesvr. 1. 'zadavati zagonetku za rešavanje'. — Site, dico, oko dide, pa ću vam zagonećivat, a vi pogađajte. 2. 'nagađati, mudrovati'. — Kaži ti Lazi da on nama ne zagonećiva, već što prija nek ispripovida kako je zapravo bilo. zagorčat-am svr. 'učiniti gorkim, mučnim, teškim'. — Nisu baš morali da mu pod stare dane zagorčaje život. zagorčavat-orčavam nesvr. prema zagorčat. zagoren-a-o 'crn od prejake vatre, okoren'. — Zagoreno ti je ilo. 2. 'škrtica'. — On je poznat ~ čovik. zagorit zagorim svr. 1. 'pocrniti i dobiti neprijatan ukus i koru na dodiru sa sudom zbog prejake vatre (o jelu); prepeći se'. — Čini mi se, Mare, da je tvoje mliko zagorilo. 2. 'biti, dugo ostati nezadovoljene želje, prohteva'. — Nije čudo što je zagorio, siroma, dvi godine nije vidio ženu. zagovnit zagovnim svr. 'nespretnim postupkom upropastiti dogovoreno: posao, trgovinu, ljubav i sl., zabrljati'. — Jesam ti kazala da ga ne šalješ tamo je 1 će zagovnit sve. zagovornica ž 'zaštitnica'. — Uslišaj našu molbu, zagovornice (iz molitve). zagrabit-im svr. 1. 'zahvatiti (rukom, lopatom, sudom, i sl. )'. — evo ti lonac pa zagrabi masta iz velikog kabla. 2. 'požuriti'. — Borme, kad smo ga povijali, još kako je zagrabio priko njiva!

RICNIK 2.pdf

zagrajit zagrajim svr. 'početi grajati, zagrajati'. — Tako si zagrajila na mene da sam se skoro poplašio. zagrcnit se-nem se svr. 1. 'ostati bez daha udahnuti, popiti ili pojesti nešto što naglo zaguši ili nadraži dušnik'. — Zagrcnio se mfvom kruva. 2. 'zajecati grčevito, početi plakati grcajući'. — Dica su se zagrcnila od plača za materom. zagrćat-em nesvr. prema zagrnit. ~ oma ću i ja izać, zagrćem kaput. ~ se nesvr. prema zagrnit se. — Kad se vinograd zagrće, triba se dobro oznojit. zagrebat-ebem svr. 1. 'grebući zaparati, zagrepsti'. — Nisi pazio pa si vilama zagrebo zid na ambetušu. 2. 'potrčati, pobeći, strugnuti'. — Badavad sam ja vikala, dica nikako da se manu tuče, al kad je moj Antun dreknio na nji, tako su zagrebali da se zacas avlija ispraznila. ~ se svr. 'steći ogrebotinu, zagrepsti se'. — Skupljala sam granje za potpalu i tako sam se zagrebala da mi još i sad krv teče iz ruke. zagrijat-jem svr. 'početi grijati; učiniti toplim'. — Zagrij dobro obruc, p(a) onda ga navuči. ~ se 'ugrejati se, postati topao'. — Trčo sam da se malo zagrij'em. 2. 'popiti malo više alkohola, napiti se'. — Zdravo je dobra ta tvoja rakija od zerdelija, samo sam dvared nako malo bolje povuko iz boce, al borme sam se fain zagrijo. zagrijavat (se)-ijavam (se) nesvr. prema zagrijat se. zagrist-izem svr. 1. 'zahvatiti zubima'. — Zagrizo je jabuku. 2. 'upustiti se u što, početi, poduhvatiti se čega'. — Neću čekat ničiju pomoć, zagrišću sam, pa kako mi bidne. zagrizat zagrizam nesvr. 1. 'prema zagrist'. 2. 'zajedati, dirati'. — Ne bi živ osto da koga ne zagriza. zagrižen-a-o 'koji se sa zanosom, sa strašću predao čemu; nepomirljiv'. — Ne možeš njemu za popove divanit, on je zagriženi virnik. zagrmit zagfmi svr. 1. 'početi grmeti; zatutnjati, prolomiti se (o gromu ili drugim jakim zvukovima)'. — Ja se bojim da će zagrmit. 2. 'glasno povikati, glasno, gromko zapevati'. — Čim je ušo u avliju, a on zagrmi iz sveg glasa da se sve orilo. zagrnit (se) zagrnim (se) svr. 1. 'okopati prigrćući zemlju uz biljku: ~ vinograd, ~ kuruz'. 2. 'zatrpati, zasuti zemljom: ~ jamu, ~ kanal. 3. 'ogrnuti (kaput), pokriti (maramom, nekim plaštom i sl. )'. — Samo kaput da zagrnem. zagrnjač-ača m 'vrsta motike kojom se vinograd zagrće'. — Donesi i ti tvoj zagrnjač, pa ćemo obadvoje zagrćat. zagroktit-im svr. 'početi pevati groktanjem (v. groktit)'. zagruvat zagruvam svr. 1. 'početi gruvati'. — Al je to zagruvalo. 2. 'grubo se istresti, okomiti na nekoga (obično zbog izazovnog ponašanja)'. — Dobro si mu zagruvala kad si mu kazala da mu je džep pun, al da mu glava nikad neće sazrijat, pa nek se više ne vrti oko naši(h) cura. zagulit zagulim svr. 'malo oguliti, odvojiti malo kore, kože ili čega sl. '. — Zaguli malo ljuskuru s klipa da vidimo jesu 1 dobri kuruzi za purenje. zaguljen-a-o 1. trp. prid. od zaguliti. 2. 'naopak, nastran, zavrnut (vulg. )'. — Kad je toliko zaguljen, možemo mi i brež njega. zaguljivat zaguljivam nesvr. prema zagulit. zaguriškat-am svr. v. guriškat. — Kad je Mate njegov obruč zaguriško! zagušan-šna-šno 'razdražljiv, prgav, lako uvredljiv'. — Vridan je on čovik, al je toliko zagušan da uvik triba po njemu milovat, jel će na malo oštrije oma planit. zagušit (se) zagušim (se) 1. 'zadaviti (se), ugušiti (se)'. — Bolje da sam te zagušila nego što sam te takog rodila. 2. a. 'ne dati nečemu da se (potpuno) razvije'. — Korov je zagušio ditelnu. b. 'umanjiti zvuk neoega, učiniti da se nešto ne čuje'. — Velika zvona su zagušila sva mala zvona. zaić zaiđem svr. 1. 'idući, iščeznuti iza čega, zaći'. — Samo što su zaišli za ćošu sela, armonika se više nije čula. 2. 'zalutati'. — Mrak je, pa se bojim da ne zaiđem stranputice. 3. 'poći redom, zaredati'. — Nisi ti ni luckast, ako zaiđeš po selu, skupićeš više neg što ti triba. zaidat (se) _zaidam (se) nesvr. 'zadirkivati, izazirati'. — Štogod bi tribalo uradit da se Mara i Tilka već toliko ne zaidaje. zaigrat zaigram svr. 'početi igrati, zaplesati'. — Puštite mene da i ja zaigram. ~ se 'zaneti se, zaboraviti se u igri'. — Monci se zaigrali, pa njim i košulje mokre od znoja. zaigravat (se)-igravam (se) nesvr. prema zaigrat. zaimanje s gl. im. od zaimat. — I zaimanju mora jedared bit kraj. zaimat-am nesvr. 1. 'pozajmljivati'. — On je stalno zaimo novac kod komšije. 2. 'zahvatati'. — Mož i s malim vilama zaimat veliko snoplje. zainadit (se)-inadim (se) svr. v. zainatit (se). zainatit (se)-inatim (se) svr. 'početi raditi za inat; ispoljiti inat, postati tvrdoglav'. — Zainatio se, pa oće sam kola da podigne.

RICNIK 2.pdf