jerteh/Jerteh-81
Fill-Mask
•
Updated
•
166
•
2
text
stringlengths 0
22.5k
|
|---|
☦ Obnavljanje Hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđić |
Poslednja izmena 15:30 |
Ovo priznanje general Stevan Hadžić, veliki vojskovođa, šef Generalštabnog odseka i načelnik Ministarstva vojnog, dobio je od svojih saboraca iz Čehoslovačke legije 1928. godine |
Stevan Hadžić je rođen 1868. godine u Beogradu. Nastavljajući porodičnu vojničku tradiciju, u Srpsko-bugarskom ratu je učestvovao kao đak-dobrovoljac Timočkog pešadijskog puka. Posle svršene gimnazije, 1886. upisao se u 19. klasu Vojne akademije. |
Nakon sticanja čina artiljerijskog potporučnika, upućen je u Rusiju na stručno usavršavanje. Rusko ministarstvo vojno ga je prvo rasporedilo na stažiranje u Kostromi, nakon čega je primljen na Nikolajevsku generalštabnu akademiju (klasa 1891–1895). |
Nakon povratka u Srbiju počinje njegova vrtoglava vojnička karijera: od vodnika u artiljerijskom puku, do 1910. napredovao je do šefa Generalštabnog odseka i načelnika Ministarstva vojnog. Iste godine je postavljen za vojnog izaslanika u Petrogradu, gde je ostao do početka Drugog balkanskog rata. Nakon povratka u Srbiju, preuzeo je komandu nad Drinskom divizijom koja se istakla u Bregalničkoj bici. U Velikom ratu prvo je predvodio Šumadijsku diviziju u borbama u Mačvi, da bi u avgustu 1914. bio postavljen za načelnika Štaba Prve armije. Nakon povlačenja na Krf, Hadžić je dobio dužnost koja će obeležiti njegov dalji život. Na osnovu ukaza ministra vojnog od 24. februara 1916, naime, u Rusiji je započeto formiranje Prve srpske dobrovoljačke pešadijske divizije, za čijeg komandanta je određen pukovnik Hadžić. Hadžić je sa Krfa, u pratnji 21 oficira i isto toliko nižih činova, na novu dužnost u Odesu stigao 23. aprila 1916. Nakon kompletiranja divizije, u njenom sastavu se nalazilo i oko 600 Čehoslovaka, od čega je 128 imalo oficirsko zvanje. Tako je počelo da se razvija „bratstvo po oružju” između dva naroda. |
Rumunija je 27. avgusta 1916. godine ušla u rat na strani Antante. Kako bi sprečila prodor bugarsko-nemačko turskih snaga u Dobrudžu, ruska vrhovna komanda je odlučila da na taj deo fronta uputi svoje trupe kao pojačanje. Dobrovoljačka divizija je ušla u sastav novoformiranog samostalnog rusko-srpskog 47. korpusa generala Andreja Zajončkovskog. Jedinica je iz Odese do sela Koru Nasradina i Kara Sinana stigla 5. septembra a u bitku kod Dobriča stupila je dva dana kasnije. Borbe u Dobrudži trajale su sve do kraja oktobra; zbog slabog držanja Rumunije, neprijatelj je na ovom delu fronta postigao veliki napredak pa je Srpska divizija povučena i 26. oktobra 1916. prikupljena u rejonu Izmaila. Tokom ovih borbi iz stroja je izbačeno 244 oficira i 8.295 podoficira i vojnika, među kojima se nalazilo dosta Čehoslovaka. |
Hadžić je bio i pokrovitelj „Sokola Kraljevine Jugoslavije”, čije je osnivanje, 5. decembra 1929, potpisao sa kraljem Aleksandrom (istim zakonom ukinuta su društva Jugoslovenski, Srpski i Hrvatski Soko i Orao). Tako se saradnja sa Pragom nastavila i kroz zajedničke manifestacije ovog sveslovenskog društva za fizičko, zdravstveno, moralno i patriotsko vaspitanje. Društvo „Soko” je pre i tokom Velikog rata imalo nesumnjivi uticaj na razvoj ne samo jugoslovenske nego i ideje o osamostaljenju ostalih slovenskih naroda, do tada pod austrougarskom dominacijom. |
Nakon rata, ovo savezništvo nije zaboravljeno. Već 19. septembra 1919, bivši borci Dobrovoljačke divizije, predvođeni inspektorom novoformirane čehoslovačke vojske, Jozefom Maharom, u Pragu su organizovali pomen-veče, posvećeno zajedničkoj borbi 1916. godine. Predavanje o nastanku divizije i borbama u Dobrudži održao je potpukovnik Vaclav Kopal. Kopal je, inače, od novembra 1915. bio dobrovoljac u diviziji, a 13. marta 1916. dobio je i čin srpskog potporučnika. Pokrenuta je akcija da jedan domaći puk ponese naziv „Jugoslovenskog”, a pozdravni telegrami su upućeni prestolonasledniku Aleksandru, vojvodi Živojinu Mišiću i bivšem zapovedniku divizije, tada ministru vojske, Stevanu Hadžiću. |
Nakon potpisivanja regionalnog vojnog saveza (Male Antante) 1922, saradnja dve države sve više se razvijala, uključujući i negovanje tradicija Velikog rata. Tako je 28. septembra 1927, u prisustvu generala Hadžića i čehoslovačkih delegata, u Kragujevcu otkriven spomenik streljanim slovačkim vojnicima 71. pešadijskog puka. Štaviše, u izgradnju spomen-kosturnice na Tekerišu uključila se i Čehoslovačka Republika, doniranjem finansijskih sredstava. Na svečanom otkrivanju spomenika, 28. juna 1928, prisustvovali su čehoslovački poslanik Jan Šeba sa načelnikom generalštaba generalom Janom Sirovim, vojnim atašeom pukovnikom Mezlom i odabranim oficirima. |
Četiri puta vojni ministar |
Tridesetog oktobra 1923. godine je, naime, propisom o uniformi čehoslovačke armije, bila ustanovljena i nova, prva domaća oficirska sablja. Sablja sa ešarpom i odgovarajućom paftom zvanično je uvedena u opremu 1924. godine. Tako je general Hadžić postao prvi inostrani oficir sa pravom nošenja oficirskih znamenja Čehoslovačke Republike. |
Hadžić nikada nije zaboravio dane provedene na školovanju, službovanju i borbama u Rusiji. Njegova zahvalnost i ljubav prema ovom narodu naročito je došla do izražaja nakon izbijanja Oktobarske revolucije i građanskog rata, što je dovelo do velikog priliva ruskih izbeglica u Kraljevinu SHS. U granicama svojih mogućnosti, trudio se da im pomogne, a u znak zahvalnosti bio je izabran za počasnog člana Društva ruskih generalštabnih oficira, Društva kavaljera ordena Svetog Đorđa i Georgijevskog oružja i Sarajevske kolonije. |
General je nesebično podržavao svog kolegu, takođe ruskog pitomca, geodetskog generala Stevana Boškovića, inače upravnika Vojnogeografskog instituta, člana i predsednika mnogih međunarodnih geodetskih komisija i člana Srpske kraljevske akademije, u težnji da u zdanju osiguravajućeg društva „Rusija” (hotel „Moskva”) obnovi rad predratnog Rusko-srpskog kluba. Godinu dana nakon Hadžićeve smrti, klub je, sa Stevanom Boškovićem kao predsednikom, započeo sa radom u Ulici kralja Milana br. 69. |
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Politike ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „Politike“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Politika ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima. |
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri. |
Trojke, karate tim s majkom i bratom – ponos Novog Pazara |
Visina se boji, ali ih osvaja |
Folksvagen ulaže 44 milijarde evra u električne automobile |
Uhapšeno 20 osoba među kojima i pet policajaca |
U ciklonu u Indiji poginulo 11 ljudi |
Krstajić o povredama: Želimo pobedu bez obzira na sve |
Lokalne samouprave bez pozitivnih ocena |
Trg Politika 1, Beograd, Srbija |
Prijavite se na našu mailing listu |
* Obavezna polja |
☦ Sv. sveštenomučenik Avton (Odanije Rođenja Presvete Bogorodice) |
Poslednja izmena 23:25 |
Sednica počela sa pola sata zakašnjenja, a Marko Đurišić (SDS) je dobacivao iz klupe da ima pravo po poslovniku da traži proveru kvoruma |
Marko Đurišić na jednoj od prethodnih sednica parlamenta (Foto: Anđelko Vasiljević) |
Utvrđivanje dnevnog reda nove sednice Skupštine Srbije je obeležilo je isključenje Marka Đurišića (SDS), kome je tu meru izrekla Maja Gojković, predsednica parlamenta, „zbog ometanja rada”. Đurišić je želeo da se proveri kvorum, pošto je sumnjao da on postoji, ali mu Gojkovićeva nije dala reč da bi to mogao zvanično da zatraži. Pošto je on nastavio iz klupe da insistira da se kvorum proveri, dobio je jednu za drugom tri kazne, a potom i isključenje. Opomenu je dobio Radoslav Milojičić (DS), a malo posle toga sednicu je napustio deo opozicije u znak „solidarnosti sa Đurišićem, koji je nepravedno isključen”. |
Sednica je počela sa pola sata zakašnjenja, a desetak minuta posle početka, Đurišić je tražio reč, dobacivši iz klupe da ima pravo da, po poslovniku, zatraži proveru kvoruma, na šta mu je Gojkovićeva odgovorila: „Ima dovoljno, pa prisutno je 138, molim vas, nemojte da vičete na mene dok vodim sednicu, je li to jasno?” Đurišić je uzvratio: „Nemojte vi na mene da vičete, tražim da se utvrdi kvorum, jer izražavam sumnju da postoji”. Važi, odvratila je predsednica i dodala: „Samo da završim tok glasanja, konstatujem da nije glasalo 138 poslanika, što znači da kvorum iznosi 139”. |
Đurišić je sve vreme nastavljao da traži utvrđivanje kvoruma, pa je zaradio tri opomene za redom, a kad mu je Gojkovićeva rekla da urla na nju, dobacio je: „Sram vas bilo, ja ne urličem, izražavam sumnju u postojanje kvoruma”. Upitavši ga da li je završio „sa vikanjem na predsedavajućeg”, Gojkovićeva je dodala: „Kad ste u parlamentima širom sveta, međunarodnim, znam da ste vrlo tihi i mirni i da poštujete pravila, pozivam vas da poštujete i svoj nacionalni parlament.” Đurišić je dobacio: „Molim vas, utvrdite kvorum, to se vi ponašate ponizno, sram vas bilo”. Gojkovićeva je kazala: „Hvala na tome, sram vas bilo, izričem vam meru udaljenja sa sednice, ne dozvoljavam da bilo ko vređa predsednika parlamenta, kako god se zove. Srećan vam put.” |
Đurišić nije izašao iz sale, a pored njega su seli Radoslav Milojičić (DS) i Zoran Živković (Nova stranka). Rad je nastavljen, a Gojkovićeva je kazala da joj je „poslanik koji je dobio meru udaljenja” rekao: „Šta je, bre, ćorava”. Đurišić je dobacio: „Ja nisam tu, kako mogu da kažem bilo šta? Sve ste slagali, samo lažete”. Gojkovićeva je odvratila da „primitivac uvek nađe načina kako da bude tu”. |
Đurišić je otišao iz sale, a u znak solidarnosti s njim su otišli i poslanici DS-a, KST-a, NS–ZSS-a, a svi zajedno su održali konferenciju za novinare. Đurišić je kazao da je samo tražio utvrđivanje kvoruma i da nije vređao Maju Gojković. Zoran Živković (Nova stranka) konstatovao je da je Đurišić udaljen sa nelegalne sednice, koja se održava bez kvoruma i dodao: „Vratićemo se sutra da pokažemo da imamo snage da nastavimo ovu bitku, moraće na bajonetima da nas iznesu iz skupštine”. Goran Ćirić (DS) kazao je da Gojkovićeva radi mimo poslovnika i da bi za stabilnost parlamenta najbolje bilo da ona bude razrešena dužnosti. Đorđe Vukadinović (NS–ZSS) izrazio je žaljenje što se opozicija i ranije nije solidarisala i dodao: „Nismo mazohisti i ne želimo da budemo džak za udaranje”. |
Gojkovićeva je oko 13.30 časova dala petnaestominutnu pauzu, pošto nije bilo kvoruma za odlučivanje, u sali su bila samo 122 poslanika. Nakon pauze obezbeđen je kvorum od 128 poslanika, usvojen dnevni red, pa su poslanici otišli na redovnu jednočasovnu pauzu posle koje su počeli raspravu o setu finansijskih zakona, čije je donošenje neophodno zbog usklađivanja sa zakonodavstvom EU. |
Maja Gojković: Predlog o vraćanju vojnog roka u narednih godinu ili dve pred poslanicima |
Brnabić sa senatorom Džonsonom: SAD su za nastavak dijaloga o Kosovu |
Vlada usvojila Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti |
Žene i penzioneri najviše vode računa o uštedi struje |
Migranti će posle Bregzita imati veće šanse za posao u Britaniji |
Grčka se dronovima bori protiv utaje poreza |
Modriću nagrada za najboljeg fudbalera sveta |
Siniša Mali i MMF kroje budžet za sledeću godinu |
Poslednja izmena 14:59 |
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije još ne može javno da se oglašava povodom navoda da su tokom 1991. i 1992. godine hrvatski zarobljenici mučeni na nekoliko lokacija u Srbiji. Kako je za „Politiku” objasnio portparol tužilaštva Bruno Vekarić „predmet je trenutno u radu, ali će posle određenih provera koje su u toku, tužilac moći zvanično da iznese svoj stav”. Vekarić je potvrdio da su tužilaštvu podnete krivične prijave u vezi sa navodima o torturi u logorima. |
Udruženje „Vukovar 1991.” u maju prošle godine podnelo je krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca zbog, kako je navedeno, ratnih zločina počinjenih nad civilima i ratnim zarobljenicima u nekoliko logora u Srbiji od oktobra 1991. do avgusta 1992. godine. Zbog „ratnih zločina u logorima u Begejcima, Stajićevu, Sremskoj Mitrovici i Nišu, gde je bilo zatvoreno najmanje 3.000 hrvatskih vojnih zarobljenika i civila” Županijsko tužilaštvo u Osijeku zatražilo je nedavno istragu protiv generala Aleksandra Vasiljevića, šefa Uprave bezbednosti Sekretarijata za narodnu odbranu u vreme početka rata u Hrvatskoj i BiH. |
Fond za humanitarno pravo podneo je tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije u novembru 2007, a, kako objašnjava Sandra Orlović iz ove nevladine organizacije, tužba je podneta u ime 12 žena i maloletnika koji su bili zatvoreni u Begejcima, Sremskoj Mitrovici i Aleksincu, a koji su, prema njenim rečima, preživeli stravičnu torturu. |
– U logoru „Stajićevo” dokumentovali smo najmanje tri smrtna slučaja i znamo imenom i prezimenom ko su bili ti ljudi, ali, prema svedočenjima logoraša, bilo je mnogo više onih koji su ili podlegli posledicama torture ili su odvedeni u nepoznatom pravcu. „Stajićevo” je bilo napušteno poljoprivredno dobro, jedan objekat, zapravo štala za stoku u kojoj nije bilo nikakvih uslova za smeštaj ljudi. Logori u Stajićevu, Begejcima i Sremskoj Mitrovici stavljeni su na teret Slobodanu Miloševiću u optužnici Haškog tužilaštva – kaže Orlovićeva. |
Novinari Drugog programa Radio Beograda u jesen 1991. godine radili su reportažu u logoru „Begejci” i razgovarali sa zarobljenicima. Danica Vučenić, jedna od tih novinara, sada zaposlena na radiju B92, kaže da su sa hrvatskim zarobljenicima razgovarali isključivo u prisustvu vojnika i čuvara. |
– Zarobljenici nisu tada mogli otvoreno da pričaju, pa su na naša pitanja odakle im modrice, na primer, odgovarali da su pali ili udarili glavom o dasku. Bilo je i mlađih muškaraca, a bilo je i žena – priča Vučenićeva. |
Opisujući logor ona kaže da je to je bilo poljoprivredno dobro, okruženo bodljikavom žicom, sa barakama gde su bili smešteni zarobljenici i čuvari sa psima. |
– U tom ograđenom prostoru zarobljenici su mogli da se kreću, ali je nama to izgledalo kao nešto što smo videli samo na filmu. Kasnije, 2003. godine, otišla sam u Vukovar da pronađem neke od onih koji su bili zatočeni u Begejcima. Srela sam se i sa nekim od mojih sagovornika iz 1991. godine. Tada su mogli otvoreno da govore i pričali su mi da su bili mučeni i zlostavljani, a o maltretiranju su mi govorile i žene. Pominjali su i da je bilo smrtnih slučajeva – objašnjava Vučenićeva koja je materijal snimljen u Vukovaru pretočila u dokumentarni film „Glavu dole, ruke na leđa”. |
Beogradski advokat Milomir Šalić, bivši istražni sudija Vojnog suda u Beogradu, tvrdi da se nije radilo o logorima već o sabirnim centrima, osnovanim po međunarodnom pravu. |
– Predstavnici Međunarodnog Crvenog krsta prisustvovali su razoružavanju hrvatske vojske iz Vukovara, i po spiskovima, i lica koja su bila učesnici oružanih sukoba zadržana su u centrima uz njihov nadzor i, kasnije su svakodnevno obilažena. Čak su u Sremskoj Mitrovici bile dozvoljene posete rodbine koja je donosila pakete zarobljenicima. To je sada politika, verovatno pokušaj da oni ostvare neke odštetne zahteve od Srbije – kaže Šalić. |
Milomir Šalić smatra da je preterano govoriti o sistematskom zlostavljanju i tvrdi da su zarobljenici imali mogućnost da slučajeve torture prijave predstavnicima Međunarodnog Crvenog krsta koji su ih obilazili. Naš sagovornik ne isključuje mogućnost da je bilo pojedinačnih slučajeva maltretiranja. |
– Moj stav je da ako je neko napravio neko delo treba da odgovara, ali je taj postupak dokazivanja i procesuiranja trebalo da bude obavljen davno jer bilo je raznih razmena podataka, predmeta, spisa između Srbije i Hrvatske, bilo je dogovora, protokola – kaže ovaj beogradski advokat. |
Šalić naglašava da je među zarobljenicima bilo i od 150 do 200 onih kojima se sudilo za ratne zločine, od kojih je nekima presuđena čak i smrtna kazna. |
– Bilo je raznih optuženih lica za teška krivična dela ratnih zločina. Tadašnji vojni tužilac napravio je veliki propust pa je odustao od krivičnog dela oružane pobune da bi Milan Panić, tada premijer Jugoslavije, mogao da primeni razmenu „svi za sve”. To je greška naših pravosudnih organa jer su razmenili osobe koje su počinile teške ratne zločine. Niko iz tužilaštva nije potegao pitanje da te osobe odgovaraju za ono što su uradile – navodi Šalić. |
Znači ovi u civlinim uniformama što polažu oružje (raznih vrsta) su legitimni branioci, a vojnici JNA su agresori? E pa Srbijo, dozvolila si sebi da te ubede da je crno belo i obrnuto. Čak ni ova slika ne pomaže da se sagleda istina, toliko su nas navikli na laž... |
Preminuo poslednji preživeli streljanja u Šumaricama (Video) |
Do kraja godine u svim školama elektronski dnevnici |
Uhapšen zbog ratnog zločina na području Zvornika |
POZORIŠNA KRITIKA – Beograd, Srbija – „Dogvil”, scenska adaptacija filma Larsa fon Trira, reditelj Kokan Mladenović, Mikser haus i „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad”, autor i reditelj Zlatko Paković, Centar za kulturnu dekontaminaciju. |
„Ljude spasavaju male ljubaznosti, svet se menja sitnim koracima.” – dr Ana Tasić, teatrolog i pozorišni kritičar, prijatelj i saradnik – počasni član Urbanog književnog kruga. |
autor i reditelj Zlatko Paković, Centar za kulturnu dekontaminaciju. |
Nedavno su na takozvanim nezavisnim beogradskim scenama izvedene dve pozorišne premijere, „Dogvil” i „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad”. One su međusobno bliske zbog izrazitog društvenog bunta koji nose, protesta protiv katastrofalne društveno-političke situacije u današnjoj Srbiji, ali i postavljanju pitanja smisla pozorišta u takvim okolnostima. |
Muziku uživo stvara elektro-rok grupa „Vrum” i glumci (autor muzike Marko Grubić, autor tekstova songova Kokan Mladenović). Ovde se iz petnih žila vrišti protiv ovdašnjeg uništavanja kulture, diskriminacije manjina, nasilja u porodici, tvrdoglave samoizolacije. Predstava „Dogvil” je scenski čin krupne društvene važnosti, krik sa margina i odraz neuništive potrebe umetnika da se opiru razjedajućoj učmalosti i dokrajčavanju preostalih živih organa društva. |
Gledaoci „Dogvila” okružuju ogoljeni prostor igre, što je slučaj i u predstavi Zlatka Pakovića, „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad”, premijerno izvedenoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju. U obe predstave je sproveden i blizak dramaturški princip – polaženje od poznatih tekstova i umetanje dokumentarnih scena. U Pakovićevoj predstavi je taj postupak mnogo složeniji. Dok je autorima „Dogvila” najvažnija energija izvođenja, protest kroz fizički izraz, sirov i čulan, Paković je usmeren na teoretski čvrsto utemeljen otpor, mada je i u njegovoj predstavi važno mesto songova koji se, takođe, uživo izvode (kompozitor Božidar Obradinović). |
Pakovićevo delo je ostvareno u maniru predavanja-performansa, ali za razliku od predstava iz tog žanra koje smo, na primer, videli na poslednjem Bitefu, ovde se izlivaju prilične količine stvarnog društveno-političkog angažmana, savremenosti i značenjske izazovnosti. Polazeći od bliskosti Ibzena i Brehta, po pitanju stvaranja kritičkog, političkog pozorišta, koje preispituje ono što se u društvu nameće kao neupitno i „razotkriva neznanje znanja, u temeljima naše civilizacije”, autor dosledno zastupa ideju o neophodnosti angažovanog pozorišta. Uvezujući songove sa igranim scenama iz Ibzenovog „Neprijatelja naroda”, ali i sa prizorima koji imaju dokumentarističku osnovu u našem političkom i društvenom životu, izvođači Igor Filipović, Vladislava Đorđević, Jelena Ilić, Božidar Obradinović i Paković, stvorili su snažno angažovan teatar. Njegova svrha je učenje gledalaca kako da otkriju i dokažu (skrivenu) istinu u društvu, ali i da nas osveste o neophodnosti borbe za ličnu slobodu, jer smo bez slobode ništa. |
Nadovezujući se na ideje Ibzena i Brehta koji su oštro kritikovali kapitalizam, izvođači potresno prikazuju posledice sprovođenja kapitalizma u današnjoj Srbiji, u dokumentarističkoj sceni „Proleterska revija”. Glumci tu bolno predstavljaju žrtve tranzicije, ljude koji su činili srednju klasu u vremenu jugoslovenskog socijalizma, Stanomira, Slavicu, Bobana, Olgu, Sanjina, a danas su osuđeni da kopaju po kontejnerima i da prodaju pohabanu robu po smrdljivim buvljacima. Nalik Frljićevim društvenim predstavama, gde aktivnosti umetnika izlaze iz okvira same scene, ugrađujući se direktno i u društveno tkivo, na primer u predstavi „Izbrisani”, i Paković je ovde humanistički uplivao u stvarnost, otkupljujući od navedenih odbačenih i unezverenih ljudi stvari za novac koji im je, makar i malo, pružio konkretnu pomoć. |
Pozorište ovde vraća humanost na društvenu scenu, onu koju je zverski kapitalizam proterao. Ljude spasavaju male ljubaznosti, svet se menja sitnim koracima. |
Marija Ahern, slikar _ Toronto, Ontario, Kanada _ 30. decembar 2014. |
Ovo je prvi put da se u našoj dijaspori pojavi časopis koji se sa osmehom čita i u svetu i u matici. Ana Tasić je kraljica pozorišne kritike. Veliki pozdrav za ekipu! |
Betti Marenko _ Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet |
Zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Mladen Ćirković danas je prisustvovao završnom danu međunarodne vojnomedicinske vežbe „MEDCEUR 2010“. Na vežbi koja je ove godine održana u Crnoj Gori učestvovalo je 12 pripadnika MO i VS - lekara i medicinskih tehničara koji su sačinjavali hirurški tim. |
Srbija je bila domaćin vojnomedicinske vežbe „MEDCEUR 2009“ koja je održana prošle godine, dok će naredne godine domaćin vežbe biti Makedonija. |
IASA-11022: Arhitektura danas _ Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet |
Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet > Najnovije > Vesti > IASA-11022: Arhitektura danas |
Obaveštavaju se studenti I godine Osnovnih i Integrisanih akademskih studija da će kolokvijum iz predmeta OASA-IASA-11022 – Arhitektura danas biti održan u ponedeljak, 04. decembra 2017. godine u amfiteatru prema rasporedu i spisku istaknutom ispred kabineta 233. |
Obaveštavaju se studenti I godine Osnovnih i Integrisanih akademskih studija da će se u ponedeljak, 23. oktobra 2017. godine predavanje u Amfiteatru iz predmeta Umetnost danas iz redovnog termina pomeriti na petak, 27. oktobar 2017. godine u Muzeju savremene umetnosti - u ponedeljak će predmetni nastavnik naknadno obavestiti studente o tačnom terminu nastave. Istog dana (ponedeljak, 23. oktobar 2017) predavanja iz predmeta Arhitektura danas će biti pomerena iz redovnog termina u rasporedu, na isti dan u terminu od 19.15 do 20.00h. |
Obaveštavaju se studenti I godine Osnovnih i Integrisanih akademskih studija da će sledeće predavanje iz predmeta Arhitektura danas biti održano u ponedeljak, 23. oktobra 2017. godine u 19.15 sati u amfiteatru. |
/Ponedeljak, 14. decembar 2015. u 11.00 časova//Amfiteatar Arhitektonskog fakulteta// Predavanje arhitekte Mustafe Musića sa temom PROJEKTANTSKI KREDO - Konstituisanje autorske pozicije u arhitekturi kroz ličnu mentalnu laboratoriju i filozofiju koncipiranja i eksplikacije arhitektonskog iskaza na primerima odabranih autorskih projekata. Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane. |
Ispit iz predmeta Arhitektura danas u junskom ispitnom roku polaže se predajom rada na cd-u. Termin i mesto održavanja ispita: ponedeljak, 25. maja 2015, 10.00h, kabinet 234... |
U ponedeljak 15. decembra 2014. godine, u amfiteatru, u 11.00 časova, predavanje će održati prof. arh. Spasoje Krunić, redovni profesor u penziji, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet. Tema predavanja: KLUPKO I GNEZDO: KLjUČNE TAČKE ARHITEKTONSKOG STVARALAŠTVA PROFESORA SPASOJA KRUNIĆA. Predavanje je otvoreno za sve zainteresovane. |
[Goldvideochat] je najbolji Chatroulette i Video chat East Flanders Province alternativa. Zabavite se ćaska sa ljudima iz celog sveta. Free video Chat u kojoj možete da uradite sledeće stvari: |
SRBIJA je ta zemlja, koja je kroz istoriju imala sudbinu, da joj NAJVEĆE NACIONALNE NESREĆE upravo biše ljudi, koji su njome vladali. Danas je to gospodin Boris Tadić, koji se nonšalantno kocka našom sudbinom. A ko će da bude sutra? Da li smo to prokleti ili samo nepopravljivi ludaci, kada uvijek biramo pogrešne? |
Događa mi se ono |
Što nisam ni sanjao |
Grad se puni nepoznatim ljudima |
Ne znam iz kojeg razloga upornost |
Moj voz neće doći |
ljubavi za život veliki, |
celi svet da primi, pa da je |
dana – da je samo argatski – |
dana – visokog kao sunce visoko, |
srca koje se otvara |
Miroslav B. Dušanić: "Lyrik je ponovo mrtav i pijan |
Njegova brada se čuva u starim knjigama |
i grca ovo što svi čuju – |
End of preview. Expand
in Dataset Viewer.
As the title suggests, this dataset is a derivative of the cc100-sr common-crawl based dataset for Serbian. It was deduplicated on the sentence level, and transliterated into latin alphabet.
Dataset is constituted of a single txt file containing about 660 million words that can be obtianed via:
from datasets import load_dataset
dataset = load_dataset("jerteh/cc100-sr-jerteh")
Preview:
print(dataset["train"][1096953])
{'text': 'JeRTeh – Društvo za jezičke resurse i tehnologije'}
- Downloads last month
- 1
Size of downloaded dataset files:
4.41 GB
Size of the auto-converted Parquet files:
2.98 GB
Number of rows:
20,495,152