_id
stringlengths 16
23
| url
stringlengths 31
715
| title
stringlengths 1
198
| text
stringlengths 100
84k
|
|---|---|---|---|
20231101.sr_1419345_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Лирски паралелизам | Основни организациони принцип песничког језика, метар, настаје понављањем одређеног сталног распореда прозодијских сигнала: слога, дужине, јачине или висине. Понављати се могу и други елементи језика, па се општи појам понављања у античкој реторици рашчлањивао у многобројне подврсте, од којих се данас разликују углавном следеће: |
20231101.sr_1419345_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Лирски паралелизам | понављање речи: анафора, епифора, симплоха, анадиплоза; у ширем смислу овде се убрајају и понављања самог значења уз други облик (синонимија) и самог облика уз друго значење (хомонимија) |
20231101.sr_1419345_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Лирски паралелизам | понављање нових елемената речи (полиптотон), синтаксичких образаца и већих говорних целина: у поезији се понављају стихови или читаве строфе, посебна врста таквог понављања је рефрен. |
20231101.sr_1419346_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Kiacenta, prava žena je 5. epizoda stripa Ken Parker objavljena u Lunov magnus stripu br. 428. Epizoda je objavljena 1980. godine u Lunov magnus stripu br. 428. Imala je 92 stranice i koštala 12 dinara. Naslovnu stranu nacrtao je Bane Kerac. |
20231101.sr_1419346_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Original je izašao u Italiji u oktobru 1977. godine pod nazivom Chemako — colui che non recorda. Tekst je napisao Đankarlo Berardi, a nacrtao Ivo Milaco. |
20231101.sr_1419346_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Nakon što se oporavio od pucnja u glavu (LMS-422), Ken je izgubio pamćenje i luta šumama Montane u prvim mesecima 1871. godine. Nailazi na petoro malih Hunkpapa indijanaca koje spašava od medvedice. Ken gubi svest, a deca ga odvlače u indijansko selo. |
20231101.sr_1419346_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Istovremeno, Otava (poglavica Hunkpapa) zarobio je Bel Mekkiver, koja je uz vojnu pratnju krenula u posetu svom mužu u Front Brauningu. Otava ostavlja Bel u životu i uzima je za ženu, smatrajući je ličnom svojinom. |
20231101.sr_1419346_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Ken ostaje u selu i vezuje se za indijanku koja ima malog sina Tebu. Indijanci mu daju ime Čemako (u prevodu: onaj koji se ne seća). Za razliku od njega, Bel ne želi da se prilagodi životu sa indijancima i pokušava da pobegne. Posle tri neuspešna pokušaja, ona popušta i pristaje da bude Otavina žena i rodi mu dete. |
20231101.sr_1419346_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Posle pregovora sa vojnim vlastima, Otavino pleme pristaje na primirje, ali zbog nesporazuma sa nekim drugim plemenom, vojnici napadaju selo i izvršavaju pokolj. Ken, Teba, Bel i njen sin-indijanac uspevaju da pobegnu i dolaze u Fort Brauning, u kome, kao vojni lekar, radi Belin muž. |
20231101.sr_1419346_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Kenu se vraća pamćenje, nakon čega odlučuje da krene u potragu za Donaldom Velšom. Bel se razvodi od muža, i vraća se majci u Boston zajedno sa sinom i Tebom. (Ken će ih ponovo sresti šest godina kasnije u LMS-734.) |
20231101.sr_1419346_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Zajedno sa prethodnom (LMS-422), ova epizoda predstavlja esenciju prve faze serijala o Ken Parkeru. U ovoj epizodi saznajemo o Kenu skoro sve što možemo da saznamo o jednom čoveku: njegov stav prema ljubavi, lojalnosti, strahovima, hrabrosti, kukavičluku, prijateljstvu, humoru, snovima, očinstvu, porodici i smrti. Moglo bi se reći da ova epizoda predstavlja dekonstrukciju Kena kakvog smo upoznali u prve četiri epizode. Dok je tamo bio osvetoljubiv, u ovoj upoznajemo njegovu "mekšu" stranu. |
20231101.sr_1419346_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | Možda najvažnije od svega, saznajemo razliku između indijanaca i belaca u tretiranju žene. I to dva puta u epizodi. Prvi put kada Bel uspeva da pobegne od Hunkpapa i završava u grupi kauboja koji žele da je siluju. Drugi put kada se vraća u Fort Brauning i biva primorana da se razvede od muža kome bi, zbog sramote nastale činjenicom da je živela sa indijancima i bila udata za poglavicu, smetala u daljem nastavku lekarske karijere u vojsci. Ovo su značajne razlike u tretmanu žene koje proističu iz koncepta vlasništva. (Poglavica Hunkpapa tvrdi da mu Bel pripada, jer ju je osvojio u bici.) Iako često potretisani kao divljaci, koncept vlasništva žene spasio bi Bel od obe ove stvari u indijanskom svetu: poglavica ne dozvoljava nikom od svojih saplemenika da joj priđe, dok bi razvod bio nezamisliv. |
20231101.sr_1419346_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | I ovde je isečeno nekoliko strana. Nakon str. 25. nedostaje strana u kojoj nekoliko Hunkpapa skidaju duge gaće sa Bel, a nakon str. 30 nedostaje stranica u Bel preti nožem da će ubiti Otavu. |
20231101.sr_1419346_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | U Italiji je epizoda reprizirana dva put. Najpre u serijalu koji je izdao Panini (2008), a potom u serijalu koji je izdao Mondadori Comics (2014). U Hrvatskoj je epizodu najpre reprizirao Libelus (2004) a potom Fibra (2007). |
20231101.sr_1419346_11 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Kiacenta%2C%20prava%20%C5%BEena | Kiacenta, prava žena | U Srbiji je repriza ovde epizoda obavljena 28.3.2018. u izdanju Darkvooda pod nazivom Čemako. Epizoda je objavljena u istoj svesci zajedno sa narednom epizodom Krv na zvezdama. |
20231101.sr_1419347_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Americijum%28II%29%20jodid | Americijum(II) jodid | Americijum(II) jodid ili americijum dijodid je hemijsko jedinjenje koje se sastoji od americijuma i joda. Njegova formula je AmI2. |
20231101.sr_1419352_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Americijum%28III%29%20jodid | Americijum(III) jodid | Americijum(III) jodid ili americijum trijodid je hemijsko jedinjenje koje se sastoji od americijuma i joda. Njegova formula je AmI3. |
20231101.sr_1419364_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0 | Шпанска марка | Шпанска марка () била је погранична територија царства Карла Великог која се налазила у северном делу данашње Шпаније. Настала је после дуге борбе са Арабљанима на Пиринејском полуострву. Владар арапске државе на Пиринејском полуострву од 756. године био је Абд-Ар-Рахман, избегли члан династије Омејада која је збачена у Дамаску 750. године. Један од противника Абд-Ар-Рахмана затражио је подршку Франака који су покренули трупе. Прво су Франци упали и безуспешно опсели Сарагосу. У повратку заштитницу Франака уништили су Баски и притом је погинуо префект бретонске марке Роланд. |
20231101.sr_1419364_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0 | Шпанска марка | После овог неуспеха Карло Велики је средио ствари унутар своје државе. После тога обновљен је рат са Арапима. У периоду од 795. до 812. године освојено је цело подручје између Пиринеја и реке Ебро и припојено Аквитанији као посебна, Шпанска марка. |
20231101.sr_1419385_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83 | Анжу | Анжу (, ) је била грофовија (успостављена око 880. године), односно војводство (од 1360). Данас је традиционална провинција у западној Француској смештена око града Анже у доњем делу долине Лоаре. Из ове области долази знаменита средњовековна династија Анжујаца. Територија одговара отприлике данашњем департману Мен и Лоара. |
20231101.sr_1419385_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83 | Анжу | Chroniques des comtes d'Anjou, published by Marchegay and Salmon, with an introduction by E. Mabille, Paris, 1856–1871 |
20231101.sr_1419385_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83 | Анжу | Célestin Port, Dictionnaire historique, géographique et biographique de Maine-et-Loire (3 vols., Paris and Angers, 1874–1878) |
20231101.sr_1419385_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83 | Анжу | Edward Augustus Freeman, The History of the Norman Conquest of England, its Causes and its Results (2d vol.) |
20231101.sr_1419385_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B6%D1%83 | Анжу | Luc d'Achery, Spicilegium, sive Collectio veterum aliquot scriptorum qui in Galliae bibliothecis, maxime Benedictinorum, latuerunt |
20231101.sr_1419392_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/2-Aminotiofenol | 2-Aminotiofenol | 2-Aminotiofenol je organosumporno jedinjenje sa formulom C6H4(SH)(NH2). Ovaj materijal je bezbojna uljasta materija, mada nečisti uzorci mogu da budu obojeni. 2-Aminotiofenol je rastvoran u organskim rastvaračima i u baznoj vodi. On je prekursor benzotiazolne klase jedinjenja, neka od kojih su bioaktivna, ili su boje. Izomeri aminotiofenola su 3-aminotiofenol i 4-aminotiofenol. |
20231101.sr_1419392_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/2-Aminotiofenol | 2-Aminotiofenol | 2-Aminotiofenol se može pripremiti u dva koraka, polazeći od reakcije anilina sa ugljen disulfidom, čemu sledi hidroliza rezultirajućeg merkaptobenzotiazola. On se isto tako može dobiti putem redukcije 2-nitrobenzensulfonil hlorida u prisustvu cinka. |
20231101.sr_1419412_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Ваздушно-десантна војска | Ваздушно десантна војска (ВДВ) је род војске намењен за напад на непријатеља из ваздуха и обављање задатака у непријатељској позадини по спуштању на земљу, уништавање и онеспособљавање надземних елемената високопрецизног оружја, прекидање веза и уништавање резерви, изазивање кварова на комуникацијама у непријатељској позадини, као и прикривање (одбрана) појединих праваца, рејона, напад са бокова, блокирање и уништавање падобранске живе силе противника, пробој кроз непријатељске линије и др. задатке. ВДВ се такође користе као снаге за брзо реаговање. |
20231101.sr_1419412_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Ваздушно-десантна војска | Главни начин извођења десанта код ВДВ јесте појединачно искакање падобранаца али се може вршити и у низу тзв. садњом (сејањем) падобранаца.Јединице се такође могу избацивати из хеликоптера; током Другог светског рата, за транспорт и избацивање падобранаца практиковале су се једрилице. |
20231101.sr_1419412_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Ваздушно-десантна војска | У различитим државама користе се различити називи за овај род војске:ваздушна пешадија, крилата пешадија, снаге (војска) за брзо реаговање, аеромобилна војска, высокомобильные десантные войска, високомобилна десантна војска, командоси(британски командоси), и други. |
20231101.sr_1419412_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Ваздушно-десантна војска | Састоји се из централног органа војне управе (управе, штаба) формација, јединица одељења и већих организационих јединица (на пример, у Русији:Рјазањска виша ваздушно-десантна командна школа). |
20231101.sr_1419412_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Ваздушно-десантна војска | Увреме мира Ваздушно десантна војска обавља своје основне задатке одржава мобилизациону и борбену готовост на нивоу који је неопходан за успешно решавање постављених задатака. |
20231101.sr_1419412_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Ваздушно-десантна војска | Прва употреба Ваздушно десантне војске забележена је приликом десанта којим је 10. маја 1940. године заузето белгијско утврђење Ебен-Емаел. |
20231101.sr_1419413_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Шамим Сариф (рођена 24. септембра 1969) енглеска је списатељица и филмски продуцент јужноазијског и јужноафричког порекла. |
20231101.sr_1419413_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Шамим Сариф је рођена у Лондону, Велика Британија, од индијских родитеља који су напустили Јужну Африку почетком 1960. да би избегли апартхејд. Студирала је енглеску књижевност на Лондонском универзитету, а затим је завршила мастер студије енглеског језика на Универзитету у Бостону. |
20231101.sr_1419413_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Њени корени су је инспирисали да напише свој први роман, „Невиђени свет”, који се бави питањима расе, рода и сексуалности, који је касније адаптиран у филм у којем глуме Лиса Реј и Шитал Шет. Роман је освојио књижевну награду Гилдфордове уметности и награду Бети Траск. Она је такође прилагодила и режирала филм заснован на њеној књизи -{I Can't Think Straight}-. |
20231101.sr_1419413_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Добитница је награде за најбољу режију за филм -{The World Unseen}- на додели награда Јужноафричког филма и телевизије, Филмском фестивалу Феникс и фестивалу Клипа (Темпа). |
20231101.sr_1419413_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Њен филм из 2011, по имену -{The House of Tomorrow}-, добитник је Награде публике за документарни филм 2014. на фестивалу -{Regards Sur Le Cinema Du Monde}- у Роуену (Француска). Овај документарни филм говори Тед-екс конференцији у Светој земљи 2010. године, која је окупила Палестинке и Израелке како би разговарале о питањима од заједничког интереса у домену технологије, забаве и дизајна. |
20231101.sr_1419413_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | На Канском фестивалу 2013. године продукцијска кућа -{Enlightenment Productions}- најавила је свој нови филм -{Despite The Falling Snow}- („Упркос падању снега”). У филму глуме шведска глумица Ребека Фергусон, Чарлс Денс, Оливер Џексон-Коуен, Антје Трауе, Сем Реид, Ентони Хед и Труди Стајлер. |
20231101.sr_1419413_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Дана 14. септембра 2014. -{Enlightenment Productions}-, чији је суоснивач Шамим Сариф, номинована је за једног од финалиста за награду -{Breaking the Mould}-, која има за циљ промоцију и јачање улоге жена у бизнису. |
20231101.sr_1419413_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Такође, -{Enlightenment Productions}- је освојила Кингстонову награду Изванредног пословања 2014. године, као најбоља компанија у сектору Креативност и медији. |
20231101.sr_1419413_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | Сариф је отворено лезбејка и описује свој филм -{I Can't Think Straight}- као аутобиографски. Дана 23. септембра 2015, венчала се за режисерку Ханан Катан у Лондону, након скоро 20 година заједничког живота. Имају два сина, Итана ( 1999) и Луку (р. 2002). |
20231101.sr_1419413_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | http://www.torontosun.com/2016/01/15/girl-on-the-train-and-other-books-to-read-before-the-movie-comes-out-in-2016 |
20231101.sr_1419413_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%84 | Шамим Сариф | http://www.bigissue.com/features/interviews/6510/rebecca-ferguson-interview-were-all-battling-things-in-modern-life |
20231101.sr_1419414_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Organosumporna jedinjenja su organska jedinjenja koja sadrže sumpor. Ona se često asociraju sa materijama lošeg mirisa, mada su pojedini organosumporni derivati među najslađim poznatim jedinjenjima, e.g., saharin. Organosumporna jedinjenja su sveprisutna u prirodi — sumpor je esencijalan za život. Od 20 proteinskih aminokiselina, dve (cistein i metionin) su organosumporna jedinjenja. Sumpor je isto tako prisutan u antibioticima penicilinima (prikazanim dole) i sulfa lekovima. Dok sumporni antibiotici spasavaju živote, sumporni Iperit je najsmrtonosniji agens za vođenje hemijskog rata. Fosilna goriva, ugalj, nafta, i prirodni gas, koji su izvedeni iz drevnih organizama, nužno sadrže organosumporna jedinjenja, i njihovo uklanjanje je u glavnom fokusu rafinerija nafte. |
20231101.sr_1419414_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Sumpor i kiseonik pripadaju halkogenoj grupi periodnog sisstema, zajedno sa selenijumom i telurom, i stoga se očekuje da organosumporna jedinjenja imaju slična svojstva sa jedinjenjima ugljenika i tih elemenata, što je i tačno u izvesnoj meri. |
20231101.sr_1419414_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Organosumporna jedinjenja se mogu klasikovati na osnovu sumporne funkcionalne grupe. Kategorije su ovde (aproksimativno) navedene po redu njihove zastupljenosti. |
20231101.sr_1419414_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Ova jedinjenja karakterišu -{C−S−C}- veze U odnosu na -{C−C}- veze, -{C−S}- veze su duže, pošto je atom sumpora veći od atoma ugljenika, i za oko 10% su slabije. Reprezentativne dužine veza u sumpornim jedinjenjima su 183 -{pm}- za -{S−C}- jednostruku vezu metantiolu i 173 -{pm}- u tiofenu. -{C−S}- energija disocijacije veze za tiometan je 89 -{kcal/mol}- (370 -{kJ/mol}-) relativno na metanovih 100 -{kcal/mol}- (420 -{kJ/mol}-) i kad se vodonik zameni metil grupom energija se smanjuje do 73 -{kcal/mol}- (305 -{kJ/mol}-). Jednostruka veza između ugljenika i kiseonika je kraća od C−C veze. Energije disocijacije veze za dimetil sulfid i dimetil etar su respektivno 73 i 77 -{kcal/mol}- (305 i 322 -{kJ/mol}-). |
20231101.sr_1419414_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Tioetri se tipično pripremaju alkilacijom tiola. Oni se mogu pripremiti putem Pumererovog preuređenja. U jednoj imenovanoj reakciji zvanoj Ferario reakcija fenil etar se konvertuje u fenoksatin dejstvom elementarnog sumpora i aluminijum hlorida. |
20231101.sr_1419414_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Tioacetali i tioketali sadrže -{C−S−C−S−C}- niz veza. Oni predstavljaju potklasu tioetara. Tioacetali su korisni pri „inverziji polarnosti” karbonilnih grupa. Tioacetali i tioketali se isto tako mogu koristiti za zaštitu karbonilne grupe u organskoj sintezi. |
20231101.sr_1419414_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Tioestri imaju opštu strukturu -{R−CO−S−R}-. Oni su srodni sa regularnim estrima, ali su reaktivniji. |
20231101.sr_1419414_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Gornje klase sumpornih jedinjenja takođe postoje u zasićenim i nezasićenim heterocikličnim strukturama, često u kombinaciji sa drugim heteroatomima, kao što je ilustrovano tiiranom, tiirenom, tietanom, tietom, ditietanom, tiolanom, tianom, ditianom, tiepanom, tiepinom, tiazolom, izotiazolom, i tiofenom, između ostalih. Zadnja tri jedinjenja predstavljaju specijalnu klasu heterocikličnih jedinjenja koja sadrže sumpor i koja su aromatična. Rezonantna stabilizacija tiofena je 29 -{kcal/mol}- (121 -{kJ/mol}-) relativno na 20 -{kcal/mol}- (84 -{kJ/mol}-) za kiseonični analog furan. Razlog za postojanje ove razlike je veća elektronegativnost usled kiseoničnog odvlačenja elektrona ka sebi na račun aromatičnog prstena. Tio grupe u svojstvu aromatičnih supstituenata su manje efektivne kao aktivirajuće grupe u odnosu na alkoksi grupe. Dibenzotiofen (pogledajte strukturnu formulu), triciklično heterociklično jedinjenje koje sa sastoji od dva benzenova prstena spojena sa centralnim tiofenskim prstenom, prisutno je u znatnim količinama u težim frakcijama nafte, zajedno sa svojim alkil supstituisanim derivatima. |
20231101.sr_1419414_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Tiolna grupa ima strukturu R−SH. Tioli su strukturno slični alkoholnoj grupi, ali te dve funkcionalne grupe imaju veoma različita hemijska svojstva. Tioli su u većoj meri nukleofilni, kiseliji, i podložniji oksidaciji. Kiselost se može razlikovati za 5 -{pKa}- jedinica. |
20231101.sr_1419414_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Razlika u elektronegativnosti između sumpora (2,58) i vodonika (2,20) je mala i stoga vodonično vezivanje nije prominentno kod tiola. Alifatični tioli formiraju monoslojeve na zlatu, koji su značajni u nanotehnologiji. |
20231101.sr_1419414_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Disulfidi -{R−S−S−R}- sa kovalentnim vezom između dva atoma sumpora su važni za unakrsno povezivanje: u biohemiji za savinje i stabilnost pojedinih proteina, i u hemiji polimera za unakrsno vezivanje gume. |
20231101.sr_1419414_11 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Duži sumporni lanci su isto tako poznati, kao što je prirodni proizvod varacin, koji sadrži neobični pentatiepinski prsten (lanac sa 5 atoma sumpora ciklizovan u benzenski prsten). |
20231101.sr_1419414_12 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Sulfoksid, -{R−S(O)−R}- je -{S}--oksid tioetra, sulfon, -{R−(O)2−R}- je -{S,S}--dioksid tioetra, tiosulfinat, -{R−S(O)−S−R}- je -{S}--oksid disulfida, a tiosulfonat, -{R−S(O)2−S−R}- je -{S,S}--dioksid disulfida. Sva ova jedinjenja su dobropoznata u ekstenzivnim hemijskim reakcijama, na primer dimetil sulfoksid, dimetil sulfon i alicin (vidi crtež). |
20231101.sr_1419414_13 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Sulfimidi (zvani i sulfilimini) su sumporno–azotna jedinjenja sa strukturom -{R2S=NR′}-, azotni analog sulfoksida. Oni su interesantni u delu koji se odnosi na farmakološka svojstva. Kada su dve različite -{R}- grupe vezane za sumpor, sulfimidi su hiralni. Sulfimidi formiraju stabilne α-karbanione. |
20231101.sr_1419414_14 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Sulfoksimidi (zvani i sulfoksimini) su tetrakoordinatne sumporno–azotna jedinjenja, izoelektronski sa sulfonima, u kojima je jedan atom sulfona zamenjen supstituentom azotom, npr. -{R2S(O)=NR′}-. Kada su dve različite R grupe vezane za sumpor, sulfoksimidi postaju hiralni. Veći deo interesa za ovu klasu jedinjenja potiče od otkrića da je metionin-sulfoksimin (metionin-sulfoksimin) inhibitor sintaze glutamina. |
20231101.sr_1419414_15 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Sulfonediimini, poznati i kao sulfodiimini, sulfodiimidi ili sulfonediimidi, su tetrakoordinatna sumporno–azotna jedinjenja, izoelectrična sa sulfonima. Kod njih su atomi kiseonika u sulfonu zamenjena atomom azota, kao supstituentom, npr. -{R2S(=NR′)2}-. Zanimljivi su zbog njihove biološke aktivnosti i kao gradivni blokovi za heterocikličnu sintezu. |
20231101.sr_1419414_16 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | -{S}--Nitrozotioli, poznati i kao tionitriti, jedinjenja su koji sadrže nitrozo grupu koja je vezana za tiolski atom sumpora, npr. -{R−S−N=O}-. Značajnu pažnju privukli su u biohemiji, jer služe kao donori nitrozonijum jona, -{NO}-+ i azot-oksida, -{NO}-, koji mogu poslužiti kao signalni molekuli u živim sistemima, posebno u vezi sa širenjem krvnih sudova (vazodilatacijom). |
20231101.sr_1419414_17 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Širok je spektar organosumpornih spojeva koji su poznati po sadržaju jednog ili više halogenskih atoma ("X" u hemijskim formulama koje slede) vezan za jedan atom sumpora, na primer: sulfenil-halidi, -{RSX}-; sulfinil-halidi, -{RS(O)X}-; sulfonil-halidi, -{RSO2X}-; alkil i arilsumporni trihloridi, -{RSCl3}- i trifluoridi, -{RSF3}-; te alkil- i arilsumpornni pentafluoridi, -{RSF5}-. Manje poznati su dialkilsumporni tetrahalidi, pretežno kao tetrafluoridi, npr. -{R2SF4}-. |
20231101.sr_1419414_18 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organosumporno%20jedinjenje | Organosumporno jedinjenje | Jedinjenja sa dvostrukim vezama između ugljenika i sumpora relativno su neuobičajena, ali uključuju važna jedinjenja ugljenik disulfida, karbonil sulfida i difosgena. Tioketoni (-{RC(=S)R'}-) su neuobičajeni s alkil supstituenatom, ali jedan primer je tiobenzofenon. Tioaldehidi su i dalje ređi, što je odraz nedostatka prostorne zaštite („tioformaldehid” postoji kao ciklični trimer). Tioamidi, sa formulom -{R1C(=S)N(R2)R3}-, mnogo su češći. Oni su obično dobijaju reakcijom amida s Lavesonovim reagensom. Izotiocijanati, s formulom -{R-N=C=S}-, nalaze se prirodno. Biljna hrana sa karakterističnim ukusima po izotiocijanatima uključuje vasabi, hren, senf, rotkvicu, prokelj, potočarke (rod -{Tropaeolum}-) i kapare. |
20231101.sr_1419417_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BA | Холикачук | Холикачуци (или Иноко, или Инока Котана) су атабаскански народ, староседеоци су Северне Америке. Њихова традиционалана територија се налази у централном делу западне Аљаске, око средњег и горњег тока реке Иноко. Од 1963. насељени су у градићу Грејлинг на реци Јукон. Њихов језик спада у централноаљаско-јуконску подгрупу северне групе атабасканских језика. Према подацима центра за проучавање аљаских домодродачких језика Холикачука је 2007. било 180 од којих је само њих 5 говорило холикачучким језиком. |
20231101.sr_1419417_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BA | Холикачук | Холикачуци себе називају "Дуг Хитан" . Име Холикачук је изведено од имена једног од села на традиционалној холикачучкој територији. |
20231101.sr_1419417_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BA | Холикачук | Антрополози су у прошлости веома мало проучавали Холикачуке, због чега о њима не постоји велики број писаних докумената (објављених и необјављених). У прошлости су погрешно груписани са Којуконима. |
20231101.sr_1419417_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BA | Холикачук | Суседи Холикачука су на северу Ескими Јупици и Којукони, на истоку Којукони, на југу су Горњи Кускоквими, а на западу су Дег Хитани. |
20231101.sr_1419417_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BA | Холикачук | Snow, Jeanne H. (1981). Ingalik. In Subarctic (pp. 602–617). Handbook of North American Indians (W. C. Sturtevant, General Ed.) (Vol. 6). Washington, D. C.: Smithsonian Institution. |
20231101.sr_1419418_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%BE%20%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | Снаге за брзо реаговање | Снаге за брзо реаговање – представљају део оружаних снага, које имају за циљ решавање неочекиваних проблема у различитим подручјима дејстава. У састав ових снага најчешће улазе ваздушно десантне јединице, морска пешадија, специјално обучени делови копнене војске као и јединице за посебне намене. |
20231101.sr_1419418_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D0%B5%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%BE%20%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 | Снаге за брзо реаговање | У области оперативних дејстава таквих снага често се унапред размешта логистика у виду наоружања, материјално-техничких средстава, опремљени аеродроми, пристаништа, помоћно земљиште и базе. |
20231101.sr_1419435_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Amonijum%20fosfati | Amonijum fosfati | Amonijum fosfat se može odnositi na tri različita hemijska jedinjenja, koja su formirana reakcijom amonijaka sa fosfornom kiselinom i imaju opštu formulu [NH4]x[H3−xPO4], gde je 1 ≤ x ≤ 3: |
20231101.sr_1419443_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Ampelopsin%20A | Ampelopsin A | Ampelopsin A je resveratrolni dimer prisutan u Ampelopsis glandulosa var. hancei (ranije A. brevipedunculata var. hancei). |
20231101.sr_1419452_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Едвард Френклин Олби III (; Вашингтон, 12. март 1928 — Монтаук, 16. септембар 2016) био је амерички драмски писац. Сматра се поред Јуџина О’Нила, Тенесија Вилијамса и Артура Милера највећим драмским писцем америчке књижевности двадесетог века. |
20231101.sr_1419452_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Пажњу јавности је привукао својом првом драмом Животињска прича (-{The Zoo Story,}- 1958). Написан у традицији француског театра апсурда, комад је премијерно изведен у Берлину 1959, као двојна представа заједно са Бекетовом једночинком Крапова последња трака. Животињска прича је постављена следеће године у Гринич Вилиџу, поставши једна од представа које су успоставиле њујоршку алтернативну позоришну сцену, која ће постати позната под именом Оф Бродвеј (-{Off Broadway}-). Опсесивна тема Олбијевих драма је мрачна позадина америчког сна, са посебним фокусом на мотив самозаваравања и на идеју да међусобна деструкција учвршћује међуљудске односе. Ово је можда најочигледније у његовом најпознатијем комаду Ко се боји Вирџиније Вулф? (-{Who's Afraid of Virginia Woolf?}- 1962). У средишту овог драмског заплета су средовечни брачни пар, универзитетски професор историје Џорџ и деканова ћерка Марта, који, поведени алкохолом, започињу вербалну игру међусобног оптуживања и злостављања, увлачећи у игру и своје госте. Мрачна слика брака академских грађана и употреба псовки у дијалозима изазвале су доста пажње подједнако и међу публиком и међу позоришним критичарима. Комад је награђен Тонијем за најбољу драму, али му је, са друге стране, жири ускратио Пулицерову награду. Драма је екранизована у истоимени филм 1966. у режији Мајка Николса са Елизабет Тејлор и Ричардом Бартоном у главним улогама. |
20231101.sr_1419452_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Упркос критичком и комерцијалном успеху са Ко се боји Вирџиније Вулф? Олби није желео да се претвори у сопствену имитацију, нити да подражава укусу публике, већ је наставио да експериментише са формом и садржајем у овиру позоришне уметности. У његовој даљој каријери посебно се издвајају: драма Деликатна равнотежа (-{A Delicate Balance}-, 1966), мрачни комад о имућној породици, чији чланови исказују сопствено незадовољство у вербалном конфликту (његова прва Пулицерова награда); затим Приморје (-{Seascape}-, 1974) црнохуморна комедија састављена од злокобних медитација о моногамији, еволуцији и смртности, које се воде у разговору на обали океана између брачног пара и пара антропоморфних гуштера (Друга Олбијева Пулицерова награда); Три високе жене (-{Three Tall Women}-, 1991) дубоко лични комад који је заснован на Олбијевом односу са мајком, то јест, женом која га је усвојила (трећа Пулицерова награда) и драма Коза или Ко је Силвија? (-{The Goat, or Who Is Sylvia?}- 2002) симболични комад о мушкарцу који се заљубљује у козу (Друга Тони награда за најбољу драму). Олби је познат и као писац позоришних адаптација романа Доручак код Тифанија Трумана Капотеа, Лолите Владимира Набокова и приповетке Баладе о тужном кафеу Карсон Макалерс. У интервјуу за часопис Тајм своје стваралаштво је описао следећим речима: Све моје драме су о људима који су изгубили контролу над својим животом, који су се млади предали, који долазе до краја свог живота жалећи за стварима које нису урадили... Сматрам да већина људи протраћи превише времена живећи као да никад неће умрети. Функцију позоришне уметности је у интервјуу за Гардијан 2004. окарактерисао: Све драме, ако су имало добре, написане су да поправе човечанство. То је посао писца, да држи огледало испред људи. |
20231101.sr_1419452_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Рођен је 1928. у Вашингтону, да би две недеље касније био усвојен у држави Њујорк од стране Рида Олбија, богатог власника ланца водвиља и његове супруге Франсис. Олби је отишао од куће пре двадесете године, касније изјављујући да „они нису били добри као родитељи и ја нисам био добар као син“. Био је проблематичан ученик и чак је два пута био избачен из школа које је похађао, други пут зато што је бежао са часова и одбијао је да одлази у цркву. Упркос томе, свој каснији живот је посветио промовисању академског позоришта. Често је држао предавања на универзитетима и био је почасни професор на Универзитету Хјустон од 1989. године до 2003. године. |
20231101.sr_1419452_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Олби је последњих деценија свог живота живео на Менхетну у стану окружен афричким скулптурама и платнима модернистичких сликара попут Кандинског, Едуара Вијара и Милтона Еверија. Живео је 35 година у вези са вајаром Џонатаном Томасом, који је преминуо од рака 2005. године. |
20231101.sr_1419452_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Балада о тужном кафеу (-{The Ballad of the Sad Café,}- 1963) - позоришна адаптација истоимене приповетке Карсон Макалерс |
20231101.sr_1419452_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Доручак код Тифанија (-{Breakfast at Tiffany's,}- 1966) - позоришна адаптација истоименог романа Трумана Капотеа |
20231101.sr_1419452_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%20%D0%9E%D0%BB%D0%B1%D0%B8 | Едвард Олби | Питер и Џери (-{Peter & Jerry ,}- 2004) - комад је преименован 2002. у Код куће код зоолошког врта (-{At Home at the Zoo}-) |
20231101.sr_1419453_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Amurensin%20A | Amurensin A | Amurensin A je oligostilben izolovan iz korena biljke Vitis amurensis. On je parcijalno oksidovani resveratrolni dimer sa C8-C8' vezom. |
20231101.sr_1419456_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Oligostilbenoid | Oligostilbenoid | Oligostilbenoidi (oligo- ili polistilbeni) su oligomerne forme stilbenoida. Deo ovih molekula je dovoljno veliki da bi se smatrao polifenolima i oni sačinjavaju klass tanina. |
20231101.sr_1419464_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Diptoindonezin%20A | Diptoindonezin A | Diptoindonezin A je C-glukozid ε-viniferina izolovanog iz dve Dipterocarpaceae vrste: Shorea seminis i Dryobalanops aromatica. |
20231101.sr_1419472_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Stilbenoid | Stilbenoid | Stilbenoidi su hidroksilisani derivati stilbena. Oni imaju C6-C2-C6 strukturu. U biohemijskom smislu, oni pripadaju familiji fenilpropanoida i dele najveći deo biosinteznog puta sa halkonima. Stilbenoide mogu da proizvedu biljke i bakterije. |
20231101.sr_1419476_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Amil%20hlorid | Amil hlorid | Amil hlorid se može odnositi na bilo koji od monohlorisanih derivata izomera pentana. Oni imaju molekulsku formulu C5H11Cl. |
20231101.sr_1419483_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | Соколови | Соколови (лат. -{Falconidae}-) су породица из монотипичног реда соколовки (лат. -{Falconiformes}-), раније подред праве соколовке. |
20231101.sr_1419485_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Београдско женско друштво (1875-1941) било је прво удружење српских жена основано у Србији. Друштво је основано под покровитељством кнегиње Наталије, а са циљем да спреме српске девојке из разних друштвених слојева за многе радне и хуманитарне активности. Друштво се бавило просветним и хуманитарним радом и питањима каква су стручно образовање женске омладине, просвећивање, збрињавање рањеника, инвалида и сиромашне деце, помагање сиромашних и старих и сличним активностима. Залагало се и за еманципацију жена. |
20231101.sr_1419485_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Убрзо по оснивању покренут је и часопис Домаћица, гласило Женског друштва, први женски часопис покренут у Србији. Друштво иницира отварање Радничке школе, Пазара за изложбу и продају производа народне женске радиности, Ђачке трпезе, Дома стараца и Прве женске болнице. Београдско женско друштво било је матица из које су основана и остала добротворна и патриотска женска друштва. Идејни творац Друштва била је Катарина Миловук, управница Више женске школе. Уз строгу организацију Друштво је водила Управа од 20 чланица. |
20231101.sr_1419485_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Политичка кретања у Србији крајем 19. века, промене у друштвеноекономским односима, као и трансформација патријархалног уређења породице и друштва, довели су и до актуелизовања „женског питања”. На страницама дневних листова и часописа све чешће су се појављивали написи који говоре о положају жена у европским земљама и Америци и њиховој борби за еманципацију. Они који су се бавили проблемом еманципације жена у Србији били су окупљени у неколико група. Борба за еманципацију, тада још увек само „женско питање”, добија и свој институционализовани облик, па се 1875. године, под покровитељством кнегиње Наталије у Београду оснива Женско друштво „не због претенциозних захтева за које није дорасло, већ из чисте, искрене намере да просвећује себе и женски подмладак, да спрема сироте девојке за ваљане раднице, да негује хумане осећаје, да помаже сироте у невољи.” Ускоро се основају и подружнице у градовима широм Србије, па Друштво мења назив у Београдско женско друштво и његове подружнице. Крајем 19. века Друштво је имало 536 чланица и 16 подружница, а до почетка Балканских ратова број подружница порастао је на 39. На тај начин је идеја о женском питању и борби за женска права добила могућност да се прошири и ван главног града, у унутрашњост, а преко градова у унутрашњости и на село. У тренутку оснивања циљеви Друштва су били да спреме српске девојке из разних друштвених слојева за многе радне и хуманитарне активности. |
20231101.sr_1419485_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Уз строгу организацију Друштво је водила Управа од 20 чланица, на челу са Катарином Миловук. Предводнице и водеће чланице свих женских удружења до Првог светског рата биле су припаднице српске елите. Тај елитистички круг жена, проистекао махом из Више женске школе, чиниле су супруге и кћерке политичара, професора, богатих трговаца. Чланице управе су имале водећу улогу у оснивању, раду и опстанку Друштва до 1941. године. Управа је руководила свим акцијама Друштва, старала се о напредовању њихових установа, одређивала им правац деловања и била у сталној вези са подружницама. |
20231101.sr_1419485_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | У то време био је популаран обичај да се високе личности позивају да буду покровитељи разних друштава, којиа они су уједно били и најиздашнији донатори. Тако је покровитељица Женског друштва била краљица Наталија, која је то остала и после разлаза са краљем Миланом, све док краљица Драга није преузела покровитељство. После атентата покровитељица Женског друштва постаје принцеза Јелена. |
20231101.sr_1419485_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Катарина Миловук рођена Екатерина Ђорђевић (1844 — 1913) била је једна од ретких образованих жена свог времена у Србији. Била је управница и предавач на Вишој женској школи у Београду, учествовала је у организовању и раду Више српске женске школе у Солуну. Била је један од оснивача Београдског женског друштва и његова председница од 1889 до 1991. године. Касније је основала и Женско музичко друштво. Једно време била је и уредница женског часописа Домаћица. Бавила се хуманитарним радом и била борац за женска права. Написала је неколико уџбеника и превода књижевних дела. |
20231101.sr_1419485_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Друштво је деловало на хуманитарном, националном, просветном и привредном плану. У периоду од свог оснивања, па све до Првог светског рата, својом делатношћу надомештало је рад државних органа који нису могли или нису хтели да се баве питањима каква су стручно образовање женске омладине, просвећивање, збрињавање рањеника, инвалида и сиромашне деце, помагање сиромашних и старих и сличне активности. |
20231101.sr_1419485_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Већ 1876. године, избија Први српско-турски рат и Друштво оснива Прву женску болницу у којој су дежурале и радиле чланице управе. Помагале су Војном санитету а имале одличну сарадњу са Друштвом Црвеног крста. Чим је почео сукоб чланице Друштва постале су добровољне болничарке, помажући Војном санитету и сарађујући са Црвеним крстом. Када је Црвени крст 1893. године организовао прву школу за нудиље и добровољне болничарке, Женско друштво се одмах одазвало. Залагањем чланица Друштва у школу за нудиље се одмах пријавило 10 девојака, а у школу за болничарке њих шест. Ово је представљало нову активност Друштва у оспособљавању жена за самостални рад. |
20231101.sr_1419485_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Године 1879. покренут је часопис Домаћица, као гласило Женског друштва и први женски часопис у Србији. Исте године Београдско женско друштво оснива прву Женску раденичку (занатску) школу, у којој су ученице најсиромашнијих слојева биле примане на бесплатно школовање. Задаци школе били су васпитавање ученица „како би, као будуће грађанке, могле часно и поштено живети”. Од 1882. имало је и свој Пазар за излагање и продају производа домаће женске радиности и тиме представљало Србију у свету, а 1887. основало је и своју библиотеку у којој је било око 400 књига. Као првенствено хуманитарно друштво оновало 1899. године прву Ђачку трпезу, а 1900. и Дом старица, прихватилиште за изнемогле старе жене без родбине и средстава за живот. |
20231101.sr_1419485_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Београдско женско друштво учествује и у различитим друштвено-корисним активностима и на многим културним манифестацијама у Србији и иностранству. |
20231101.sr_1419485_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Први српско-турски рат Србија је дочекала сасвим неспремна. Војни санитет имао је 19 лекара, 5 лекарских помоћника, 1 апотекара и 4 апотекарска помоћника, док је у грађанској служби био 41 лекара, 5 лекарских помоћника, 25 апотекара и 5 апотекарских помоћника. |
20231101.sr_1419485_11 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Одмах по објави рата чланице Београдског женског друштва су донеле одлуку да отворе болницу. Болница је била смештена у зграду Теразијске полугимназије, у улици Краљице Наталије бр. 100, на углу са Добрињском. Болница је радила од 23. јула 1876. до 13. априла 1877. Како зграда није била условна, особље је имало великих проблема око одржавања хигијене и нормалног функционисања. У болници је, у почетку, у четири собе било смештено 25 рањеника, док се у дворишту налазила једна изолована соба. Чланице управе Друштва су дежурале сваког дана, а сва управа, администрација, економија и лечење било је у рукама жена. На почетку је шеф болнице био хирург др Штајнер (Steiner) из Беча, једини мушкарац међу особљем, али га је од септембра заменила др Марија Фјодоровна Зиболд. Осим ње у болници је радила и др Раиса Самуиловна Свјатловска (Раиса Самуиловна Святловска), прва жена која ја завршила медицину на универзитету у Берну. Као помоћнице су радиле Милева Котуровић и Божена Сњећива, наставнице у Вишој женској школи, и неколико студената и студенткиња медицине. Од 164 лечена пацијента највећи број чинили су рањеници који су стизали са свих већих бојишта. Болница је стекла велики углед због стручности лекарки, болничарки и помоћног особља који су пожртвовано радили на одржавању високих хигијенских услова и пружали сву потребну негу рањеницима коју су отпуштани тек када би потпуно прездравили. Најдетаљнији запис о раду болнице Београдског женског друштва оставио је Милан Радовановић, тада докторанд медицине, у својим Белешкама. Свој рад Радовановић је завршио следећим речима: „Али, шта би биле речи моје према онима којима ће наше цело поколење записати рад друштва овога, у Историју рата свога! Да, признајем да много и много врста напишем, никада не бих казао ни милијонити део онога, што осећа душа једнога болника који је негован у болници овој, или што казује један поглед његових заплаканих очију, и једна реч његова, која од узбуђења у грлу умире, – сцена, које сам сâм сведок не једном био. … Женско Друштво развивши делателност своју показало је не само патријотизам, саучешће, пожртвовање, и т. д. него је констатовало факт, да није далеко од оног великог историјског питања које се зове: ослобођење женскиња.” На жалост, не само да су рад и пожртвованост руских лекарки и чланица Друштва заборављен, већ се ни у стручним радовима није о овој болници до сада много говорило. |
20231101.sr_1419485_12 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Значај ове болнице је у томе што је вероватно била прва женска болница у Европи, не само по саставу особља већ и по томе што је финансирана средствима Београдског женског друштва. До краја 19. века основано је у свету неколико болница у којима је женско особље лечило искључиво женске пацијенте и децу, али није познат ниједан пример болнице каква је била болница Београдског женског друштва. Због великих заслуга и помоћи др Марија Зиболд и др Раиса Свјатловска су изабране за почасне чланице Београдског женског друштва. У знак захвалности за све што су урадиле током рата Српско друштво црвеног крста је одликовало многе чланице друштва медаљама и захвалницама. Многе чланице Друштва добиле су и Златну или Сребрну медаљу за ревносну службу Њене Светлости Књагиње Наталије којим их је одликовао кнез Милан Обреновић. Међутим, ни сва добијена признања нису била довољна препорука јер је по избијању Другог српско-турског рата тадашњи министар војни Сава Грујић 30. новембра 1877. године забранио да се примају жене болничарке. Женама је допуштено да буду надзорнице болница, да брину о организацији и снабдевању, али не и да брину о рањеницима. |
20231101.sr_1419485_13 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Часопис Домаћица покренут је 1879. године као гласило Женског друштва и био је први женски часопис у Србији који је излазио у континуитету. Био је то утицајан и могло би се рећи моћан часопис, који је вршио јак утицај на јавност. По својој концепцији био је просветитељски конвенционалан, традиционално ослоњен на „проверене” женске вредности тога доба, које су пре свега истицале као позитивне особине женску част, приврженост породици, љубав према национу. Идејни творац часописа била је Катарина Миловук. У Домаћици је забележен целокупан рад Београдског женског друштва, а редовне рубрике биле су хигијена, газдовање, одевање, наука и забава. Оданост краљевској кући била је видљива и јасно артикулисана. |
20231101.sr_1419485_14 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Према тадашњем закону у Србији се женама порицала способност да се брину о имовини и новцу или да се појављују пред судом. Зато су до 1937. године главни уредници часописа Домаћица били искључиво мушкарци, па се његова концепција није много разликовала од става званичне политике и мишљења „мушких кругова”. Иако су припаднице Друштва веровале да је жена једнака мушкарцу, ипак је Друштво било пре свега традиционалистичких и конзервативних схватања према улози жене у друштву. Садржај је био биран по угледу на женске листове у свету чији је основни циљ био да гаје „култ женствености” и друштвени став да су основне улоге жене у друштву улоге мајке, васпитачице, супруге и домаћице, а женино место било је у кући, уз децу и мужа. Домаћица није одступала од проповедања тих улога, а у сваком броју је доносила прилоге о вођењу домаћинства, помоћи болеснима, васпитавању деце, ручним радовима и другим традиционалним женским делатностима и истицала друштвено пожељне вредности жене: поштење, верност, скромност, љубав, доброту, пожртвовање, вредноћу. |