_id
stringlengths 16
23
| url
stringlengths 31
715
| title
stringlengths 1
198
| text
stringlengths 100
84k
|
|---|---|---|---|
20231101.sr_1418880_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Konvertor%20r%C4%91e | Konvertor rđe | Može se koristiti i znatno manje količine tanina,npr.20 grama. Ako dodamo i 15 mll fosforne kiseline zaštitna će svojstva biti još bolja.Shreirov patent USPT 2,854,368 iz 1958. daje nešto drugačiju formulu - 50 gr tanina,250 ml fosforne kiseline.200 ml etanola i 600 ml vode. |
20231101.sr_1418880_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Konvertor%20r%C4%91e | Konvertor rđe | Konverteri rđe zasnovani na taninu razvijeni su krajem pedesetih godina prošlog veka (Shreirov patent USPT 2,854,368 iz 1958). |
20231101.sr_1418880_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Konvertor%20r%C4%91e | Konvertor rđe | Obično se koriste na predmetima koji se teško peskare, poput vozila, prikolica,ograda. Može ih se koristiti i u konzerviranju restauriranju predmeta kulturne baštine od gvožđa i čelika. |
20231101.sr_1418880_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Konvertor%20r%C4%91e | Konvertor rđe | J. B. Pelikan „Konservierung von Eisen mit Tannin“, ‚Studies in Conservation’ 11 (3) 1966 Str. 109 - 115 |
20231101.sr_1418880_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Konvertor%20r%C4%91e | Konvertor rđe | L. Biek and F. Wormwell, (1953). "Role of Tannates and Phosphates inthe Preservation of Ancient Buried Fe Objects," Journal of Applied Chemistry 3H.W. |
20231101.sr_1418880_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Konvertor%20r%C4%91e | Konvertor rđe | M. Hodges, "Problems and Ethics in the Conservation of Metal Objects,"Conservation in Archaeology and the Applied Arts, Preprints of the contributionsto the Stockholm Congress, (1975). 2-6 June, 1975, IIC, London |
20231101.sr_1418880_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Konvertor%20r%C4%91e | Konvertor rđe | E. Knowles and T. White (1958).," The Protections of Metals with Tannins," Journalof the Oil and Colour Chemists Association 41 10-23 . |
20231101.sr_1418881_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B | Кемал Махмутефендић | Кемал Махмутефендић је рођен 8. априла 1942. године у Сарајеву. Основну школу започео је у родном граду, а завршио у Коњицу, где је завршио и гимназију. Потом је уписао свестку књижевност и теорију књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радио је као наставник, новинар и библиотекар. Данас живи у Зеници. |
20231101.sr_1418881_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B | Кемал Махмутефендић | Поред поезије пише и новеле, романе за децу, путописе, есеје, афоризме и басне. Једна од његових драма преведена је на немачки језик, а од пет његових романа за децу чак два представљају део школске лектире. |
20231101.sr_1418883_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%85%D1%82%D0%BD%D0%B0 | Ахтна | Ахтне или Атне су атабаскански народ, домороци су Аљаске, а њихов језик припада јужноаљаској подгрупи атабасканских језика. Своју земљу, која се налази у области Бакарне реке на јужној Аљасци, зову Атна Нен. Име Ахтна потиче од локалног имена Бакарне реке. Укупан број припадника народа Ахтна се процењује на око 500. |
20231101.sr_1418883_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%85%D1%82%D0%BD%D0%B0 | Ахтна | Суседи Ахтна су народи који говоре А) сродним на-дене језицима: 1) атабасканским: а) Денаине (западно), б) Којукони (северозападно), в) Танане (племена Доњи Танана (северно), Танакрос (северно) и Горњи Танана (североисточно)), г) Јужни Тучони (југоисточно, у Канади); 2) Тлингити (југоисточно) и 3) Ејаци (јужно); као и Б) Сугпијати, који говори несродним језиком из јупичке гране ескимских језика (чугачки дијалекат сугпијачког језика) (јужно). |
20231101.sr_1418883_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%85%D1%82%D0%BD%D0%B0 | Ахтна | Име Ахтна се преводи као „ледени људи”. Ахтне су помињани и као Копер Индијанци због тога што се њихова домовина, налази у сливу Бакарне реке и њених притока у југоисточној Аљасци. Име Бакарне реке на ахтна језику је Атна ту (ту значи вода). Према томе Атна означава људе који живе око реке Атне (тј. Бакарне реке). Такође су помињани и по имену Јелоунајф, због њихових ножева боје бакра. Поред њих још један народ који је живео око реке Јелоунајф је помињан под тим (Јелоунајф) именом. |
20231101.sr_1418883_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%85%D1%82%D0%BD%D0%B0 | Ахтна | Ахтне говоре атабасканским језиком и насељавају субарктичко културно подручје, због чега су класификовани као и Атабаскански Индијанци и Субарктички Индијанци. Ахтна језик има неколико дијалеката. Доњи ахтна се говори око ушћа Бакарне реке, која се улива у Аљаски залив, средњи ахтна се говори узводно око средњег тока Бакарне реке, и горњи ахтна се говори око горњег тока реке. Ахтна језику је најсроднији његов западни сусед танаина језик. Сматра се да око 80 Ахтна још увек говори својим матерњим језиком. Универзитетски лингвиста Џејмс Кари је 1990. години објавио речник ахтна језика, у циљу очувања језика. Неколико година касније, Ахтне су сами објавили речник именица ахтна језика (The Ahtna Noun Dictionary of Pronunciation Guide: Ahtna Heritage Foundation/Ahtna, Inc., 1998, 2011 Revised). |
20231101.sr_1418883_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%85%D1%82%D0%BD%D0%B0 | Ахтна | До првог контакта са Европљанима је дошло 1781. када су Руси дошли до ушћа Бакарне реке. Руси су те године покушали да крену узводно, међутим напади Ахтна су их у томе спречили. Руси су изградили 1819. године трговинску постају на ушћу Бакарне реке и реке Читина, која је била уништена. |
20231101.sr_1418883_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%85%D1%82%D0%BD%D0%B0 | Ахтна | САД су од Русије купиле Аљаску 1867. године. Америчка војна експедиција је под вођством Хенрија Турмана Алена 1885. г. истражила Бакарну реку и околину. |
20231101.sr_1418883_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%85%D1%82%D0%BD%D0%B0 | Ахтна | Ахтне су 1971. године основале Ахтна Инкорпорејетед, профитну организацију која надгледа земљу, која је добијена на основу америчког закона о поравнању са Аљасканским Домороцима. На основу закона добијено је 289.042 хектара (714.240 јутара) на којима се налази осам села. |
20231101.sr_1418886_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B3%20%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD | Дег Хитан | Дег Хитан (или Ингалик) је северноамерички домородачки народ, који насељава запад Аљаске. Припада атабасканској породици народа, дегхитански језик (дег хинаг) припада централно аљаско-јуконској подгрупи атабасканских језика. Дег Хитани су насељени око реке Анвик у насељу Анвик, око реке Иноко у насељу Шагелук, и око доњег тока реке Јукон у насељу Холи Крос. |
20231101.sr_1418886_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B3%20%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD | Дег Хитан | Суседи су им Ескими Јупици (западно и јужно) и други атабаскански народи: Холикачук (северно), Горњи Каскоквим (северно и источно) и Денаина (јужно). |
20231101.sr_1418886_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B3%20%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD | Дег Хитан | Најчешће коришћен егзоним је Ингалик (који потиче од јупичке речи Ингкилик,) који је за Дег Хитане увредљив. У литератури су у прошлости за Дег Хитане коришћени и називи Анвик-Шагелук Ингалик, Каскоквим Ингалик и Јукон Ингалик, док је назив Мекграт Ингалик коришћен за народ Горњи Каскоквим. |
20231101.sr_1418887_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Маријана Петронић (Требиње, 16. април 1965) књижевница. Bиблиотекарка је у Одјељењу стране књиге и периодике у Матичној библиотеци у Источном Сарајеву. Била је секретарка Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” за Источно Сарајево и Источну Илиџу у 2009/2010. години. Објавила је неколико књига, те већи број стручних радова из библиотекарства. Поезију је објављивала у часописима и зборницима. Завршила је два факултета. |
20231101.sr_1418887_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Маријана Петронић је рођена 16. априла 1965. године у Требињу. Завршила је студије Свјетске књижевности и библиотекарства на Филозофском факултету у Сарајеву и дипломирала 1991. године на тему Мотив свјетлости у Дантеовој Божанственој комедији. Факултет физичког васпитања и спорта завршила је 2020. године и дипломирала на теми Спортска сабља. |
20231101.sr_1418887_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Добитник је награде за најбољу прву необајњену збирку поезије на традиционалној манифестацији Слово Горчина у Стоцу, септембра 1990. године. Објавила је збирку поезије за дјецу Урнебесне и бајколике пјесмице, 2008. године. Исте године, на анонимном Конкурсу за најљепшу боемску песму Културног центра Чукарица њена балада Делија девојка је ушла у ужи избор и штампана у зборнику Шта није било злато. Пјесме за дјецу су јој штампане и у зборнику Пјесници у ђачком колу, 2009. године. Своју поезију објављује у часопису за књижевност и културу Нова Зора, а стручне радове из библиотекарства у Панчевачком читалишту и Библиотекарству Српске. Аутор је Библиографије књига Српске новинске агенције: СРНА 1994-1998 и чест предавач на стручним библиотекарским скуповима. Кроз своје текстове ради на откривању мало познатих детаља из периода Ренесансе: Ренесансни Данте у штампи (1471-1629); превод са енглеског језика, Библиографија:Дантеова „Божанствена комедија” (1897-2009), Од Субјака до Мануцијеве академије 2009, У потрази за византијском ренесансом, часопис из библиотекарства Библиотекарство Српске, 2010. године. |
20231101.sr_1418887_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Маријана Петронић ради у Матичној библиотеци у Источно Сарајево, у Одјељењу стране књиге и периодике. Била је секретар Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” за Источно Сарајево и Источну Илиџу у 2009/2010. години. |
20231101.sr_1418887_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Избор поезије за дјецу, У: Зборник поезије „Пјесници у ђачком колу”, Књижевни фонд „Свети Сава”, Источно Сарајево (Пале), 2009. |
20231101.sr_1418887_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Библиотекар 21. вијека пред изазовом, У: Зборник радова Библиотеке садашњости и будућности, Друштво библиотекара РС, Вишеград, 2009 |
20231101.sr_1418887_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | У потрази за византијском ренасансом, У: Библиотекарство Српске: часопис из области библиотекарства и библиотечко-информационе дјелатности, бр.2, Вишеград, 2010. |
20231101.sr_1418887_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Предности кориштења дигиталних библиотека и електронских каталога, У: Библиотеке будућности- перспективе и развој (зборник радова); Друштво библиотекара РС, 2011. |
20231101.sr_1418887_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Библиографија књига: СРНА 1994-1998, У: Глас истока: часопис за књижевност и умјетност, науку и друштвени живот, бр.4-5, Источно Сарајево (Пале), 2012/2013.Симо Кларић: Живот и дјело'', У: "Нова Зора", бр. 57, Билећа 2018. |
20231101.sr_1418887_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | „Напокон, видјећеш да је љубав једина способна да премости вијекове, оживи успомене и заборављене призоре. Схватићеш да тамо гдје лијен остаје непомичан и мртав, човјеков чист ум стиже у једном једином скоку. Знаћеш да се патња чује и осјети кроз танки, звјездани плашт Космоса и спознати да си успјела дозвати честице онога коме дугујеш ове тренутке.” |
20231101.sr_1418887_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%9B | Маријана Петронић | Збирка пјесама за дјецу Маријане Петронић одаје ауторку која је свјесна књижевноисторијске ситуације у којој се налази поезија у којој се огледа. То се види не само из повремених цитата или парафраза из „класике” домаће и стране дјечије књижевности, већ и из основних тематских и формално-језичких усмјерења њене поезије. С једне стране „урнебесна”, с друге „бајколика”, ова поезија лети тако у сусрет малом читаоцу са оба своја „крила”, тежећи ка провокативној слободи израза али и бајколиком причању, разиграности али и мирном, јасном казивању. Основне ситуације и мотиви о којима се овдје пјева показују да је Маријана Петронић већ изградила један свијет од слика стварности и маште, свијет близак дјечијем поимању и осјећању. Што се језичког израза тиче и поетских облика које Петронићева упражњава, збирка нам пружа довољно доказа да је препоручимо чиатоцу којем је намијењена, а то не мора обавезно бити дијете од седам или десет година. |
20231101.sr_1418895_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%20%D0%A0%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Ленка Рабасовић | Рођена је у селу Биоска, недалеко од Ужица, на обронцима планине Таре. Имала је четири брата, који су били борци српске воске током ратова. Њен брат Цвијо у једној борби на Рајцу био је тешко рањен у груди и руку, где је био и заробљен. У логору је рану на грудима залечио, али је рука остала неспособна, почела да се суши. Окупатор је мислио да је са том раном богаљ, те су га пустили кући. Убрзо је формирао на Тари четнички одред, којем је Ленка приступила 1916. године, јер је окупатор покушао да је узме за таоца и уцењује Цвија. Уз борбу је научила да се служи оружјем и храбро се борила са саборцима против непријатеља. Извршавала је прерушена и курирске задатке којим је одржавала везу између четника и јатака на окупираној територији. Преживела је једно рањавање и дочекала ослобођење 1918. године са пушком у руци. Њен брат је погинуо током једне борбе 9. августа 1917. |
20231101.sr_1418895_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%20%D0%A0%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Ленка Рабасовић | Две године пошто је одложила пушку, удала се у Мачванском Прњавору за Малишу Рабасовића и родила седморо деце. |
20231101.sr_1418898_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине сарађује са предсједником Федерације Босне и Херцеговине у обављању његове функције. |
20231101.sr_1418898_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине | Од општих избора 2002. бирају се два потпредсједника из два различита конститутивна народа у односу на предсједника. Претходно, од 1994, бирао се један потпредсједник. |
20231101.sr_1418898_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине | Према Уставу Федерације Босне и Херцеговине установљена је подјела извршних надлежности између предсједника Федерације, потпредсједника Федерације, премијера, замјеника премијера и министара. |
20231101.sr_1418898_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине | сарадњу са предсједником Федерације у оним ситуацијама у којима је потребно да предсједник затражи њихову сагласност; |
20231101.sr_1418898_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине | Сагласност потпредсједника Федерације је потребна да би се распустили домови Парламента када предсједник Федерације утврди да нису у могућности да донесу потребне законе. Сагласност је потребна и за именовање Владе након консултација предсједника Федерације са премијером или кандидатом за премијера. Такође, Влада се може смијенити одлуком предсједника Федерације уз сагласност потпредсједника. |
20231101.sr_1418898_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине | У избору предсједника и два потпредсједника Федерације најмање трећина делегата из клубова бошњачких, хрватских или српских делегата у Дому народа могу кандидовати предсједника и два потпредсједника. |
20231101.sr_1418898_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине | Избор захтијева прихватање заједничке листе три кандидата, већином гласова у Представничком дому, а затим и већином гласова у Дому народа, укључујући већину клуба сваког конститутивног народа. Уколико ниједна листа кандидата не добије потребну већину у оба дома, поступак кандидовања се понавља. Уколико и у поновљеном поступку један од домова одбије заједничку листу, сматраће се да су кандидоване особе изабране прихватањем листе у само једном дому. |
20231101.sr_1418910_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | Banda Braće Mraka je epizoda Malog rendžera (Kita Telera) objavljena u Lunov magnsu stripu 1971. године. |
20231101.sr_1418910_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | Kit i indijanac Okihu (iz plemena Kabatanga) spašavaju ranjenog Bili Vokera koga je napao ranjeni medved. Okihu odvodi Vokera u indijansko selo, dok Kit odlazi da potraži njegove prijatelje. Međutim, kada ih nalazi, obojica su već na samrti. Pre nego što će umreti, jedan mu kaže da je u blizini otkrio zlatnu žilu i daje mu mapu koja će ga odvesti do nje. |
20231101.sr_1418910_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | U međuvremenu, Voker beži iz sela i ubija dva ratnika. Iza sebe je ostavio dupli srebrni dolar koji predstavlja simbol zahvalnosti “braće Mraka”, što Kita navodi da sumnja da je on član ove bande. |
20231101.sr_1418910_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | Kit, Okihua i grupa indijanaca sustižu Vokerom u gradu Kedar Point (u kome nema ni jednog kedra), ali Voker i prijatelji uspevaju da ubede lokalnog šerifa da su Kit i Okihua krivi razbojnici koje treba uhapsiti. Okihua uspeva da pobegne, a šerif stavlja Kita u zatvor. (Šerif nalazi kod Kita dupli srebrnjak, nakon čega mu biva jasno da Kit zna da Voker pripada bandi Braće Mraka.) |
20231101.sr_1418910_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | Okihu nailazi na Barberi Fula (koga su sreli na ulasku u grad), i s njim zajedno oslobađa kita iz zatvora. Sada je i Kitu jasno da je šerif u dosluhu sa bandom Braće Mraka. |
20231101.sr_1418910_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | Dok Kit pokušava da sakupi hrabre građane Kedar Pointa da bi uništio bandu Braće Mraka, banda se okuplja i dolazi u grad predvođena izvesnim Mister Foksom. Na ulici dolazi do velike gužve i pucnjave između Bande i građana. Banditi pobeđuju nakon što jedan zalutali metak pogađa Kita u čelo. Berberi Ful spašava Kita, odvodeći ga kolima van grada. |
20231101.sr_1418910_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | Razbojnici se spremaju da obese Okihuu, ali baš i tom trenutku Kit i Barberi se vraćaju u gradić. Njih dvojica sami spasavaju Okihuu i sređuju celu bandu. Vokera, međutim, nisu uspeli da nađu. Na kraju, Kit oduzima šerifu značku i predaje je Berberi Fulu. |
20231101.sr_1418910_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Banda%20Bra%C4%87e%20Mraka | Banda Braće Mraka | Epizoda je objavljena 1971. godine u #31 Lunov magnus stripa (LMS). To je bila ukupno 7. epizoda Malog rendžera objavljena u LMS. (U to vreme, Mali rendžer je izlazio paralelno u LMS i Zlatnoj seriji.) Epizoda je imala 106 strana. (Cela sveska je imala preko 160 strana, sa još dva dodatna stripa u nastavku.) Koštala je 3 dinara. Izdavač je bio Dnevnik iz Novog Sada. LMS je tada još uvek bio deo Roto biblioteke i izlazio dva puta mesečno. |
20231101.sr_1418945_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Виша женска школа (1863-1918) је прва женска школа гимназијског ранга отворена у Београду и Србији уопште. Отварањем ове школе почело је средњошколско образовање девојака у Србији. |
20231101.sr_1418945_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Половином 19. века Србија, после дугих ратова, почиње убрзано да брине о култури и образовању, па доноси нове важне законе, посебно у просвети. Све чешће се поставља питање отварања посебних женских школа. Прво је то, безуспешно, учинило само Попечитељство 1840. године, предлажући Савету оснивање школа у Београду и другим градовима. Тек 1845. године, Попечитељство је одобрило отварање школа и за девојчице па је, указом кнеза Михаила од 11. јуна 1842. године, одобрено Наталији Петровић, Софији и Катарини Лекић да могу да отворе школу за женску децу. Овом уредбом се предвиђало шестогодишње школовање девојчица које је, осим општег образовања обухватало и учење вештина које су се традиционално везивале за женски пол (певање, ручни рад, лепо понашање...). Прва женска школа отворена је у Параћину 1845. године. О вишем женском образовању размишљало се тек у општем реформаторском школском систему. |
20231101.sr_1418945_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Упркос противљењу уваженог Државног савета и мишљењу дела београдске чаршије да ће више образовање девојака нарушити породицу, а захваљујући просвећеном владару кнезу Михаилу Обреновићу, тадашњем министру просвете Кости Цукићу и његовом сараднику Љубомиру Ненадовићу, донет је Закон о оснивању Више женске школе и она почиње с радом у септембру 1863. године. Основни циљ школе био је да се девојкама омогући више опште образовање и да се обезбеде школоване учитељице за женске основне школе. |
20231101.sr_1418945_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Државни савет је сматрао да управљање таквом школом мора да буде поверено женској особи. Па је место управнице поверено деветнаестогодишњој Катарини Миловук, која тек што се, са дипломом високог образовања и положеним педагошким државним испитом на Универзитету у Одеси, вратила у Београд. |
20231101.sr_1418945_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Наставу у школи држали су и професори са тек основане Велике школе, међу којима су били и Јанко Шафарик, Петар Убавкић, Роберт Толингер, књижевник Ђорђе Малетић, новинар и министар Јован Ђаја, затим професори мушких гимназија, као и сама Катарина Миловук. Већина њих, осећајући да ради пионирски посао у Србији, радила је бесплатно. |
20231101.sr_1418945_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Прве промене у школи су извршене 1879. године, када школа добија пет разреда, а 1896. постаје Школа за опште образовање и васпитање. Године 1900. из школе се издваја Женска учитељска школа. Године 1905. отворен је пети разред, па се на тај начин поред Више женске школе, са наставничким кадром, заједничком зградом и буџетом, развила Прва женска реална гимназија (касније се трансформисала у данашњу Пету београдску гимназију), која се 1909. одваја и осамостаљује. Виша женска школа се гаси 1918. године, када њене просторије наслеђује новооснована Друга, а исте године на Савамали се отвара и Трећа женска реална гимназија. |
20231101.sr_1418945_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Школа је у почетку била смештена у приватној кући Васе Илића на Зеленом венцу, да би се у октобру 1865. преселила се у новоподигнуту зграду на углу тадашње Абаџијске чаршије (касније Народног фронта, а данас улице Краљице Наталије) и Улице Косовке девојке (до скора Девојачке, а сада поново Косовке Девојке), на државном плацу (локација зграде). Зграда у којој се Виша женска школа налазила подигнута је 1860. године, а обновљена је залагањем краљице Драге. Према опису, то је била дугачка зграда, партер са деветнаест прозора с лица у Улици краљице Наталије. Учионице су биле доста простране, али слабо осветљене, зидови дебели а прозори узани. Зграда је имала широк и дугачак ходник на чијем крају се налазила велика сала, највећа и најлепша у тадашњем Београду, а с обе стране биле су по две велике учионице. У вароши су ову зграду звали „Велики ходник”, а саму школу „Инштитут”. Зграда је затворена 1930. године и порушена, да би се на њеном месту сазидала нова, велелепна зграда Друге женске реалне гимназије. |
20231101.sr_1418945_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Најближа богомоља Вишој женској школи била је Вазнесенска црква. Како је то била војна црква, није било погодно да се девојке тамо воде на богослужење. Због тога је, на предлог Катарине Миловук, уз помоћ цркве Светог Марка, у дворишту Школе 1882. године сазидана црквица посвећена Пресветој великомученици Наталији. Унутрашње уређење цркве преузела је краљица Наталија. |
20231101.sr_1418945_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Три изборна предмета, клавир, сликање и страни језик, такође су били обавезни али и бесплатни. Једно време се, на предлог краљице Наталије, предавало и књиговодство. Сиромашне ученице бесплатно су добијале књиге и ужину. У то време било је мало одговарајућих уџбеника, па се Катарина Миловук сама подухватила да напише три уџбеника: „Педагогику”, „Методику” и „Историја света у кратком прегледу за женскиње”. |
20231101.sr_1418945_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | У школи је уведен учитељски испит који се састојао из писменог, усменог и практичног дела и полагао се пред посебном комисијом школе и представником министарства просвете. Прва генерација од 50 учитељица дипломирала је 1879. године. Неке ученице желеле су да наставе школовање на универзитетима, па је због њих Катарина Миловук покушавала да програм школе прилагођава програмима мушких гимназија које су још увек биле једина пропусница за факултете. |
20231101.sr_1418945_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Приватан интернат за женску децу у Београду основан је иницијативом наставница Више женске школе. Оне су 23. маја 1904. године одржале прву конференцију о оснивању дома за ученице. Молиле су и општину београдску да за прве четири године даје новчану помоћ дому за 50 ученица, а осим тога и зграду са огревом. Наставнице су успеле да већ 1906. године отворе интернат - Дом за ученице средњих школа, пре свега захваљујући материјалној потпори београдске општине и пријатеља те установе. |
20231101.sr_1418945_11 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Виша женска школа имала је и образовну и васпитну улогу. Осим општег образовања, школа је имала задатак да припреми учитељице за рад у женским основним школама. Васпитни задатак је оствариван на различите начине. Највећи значај придавао се етичко-националним вредностима које су одговарале потребама тог доба. У васпитном раду школе је активно учествовала и црква, која је својим присуством настојала да дозира еманципацију српских жена. |
20231101.sr_1418945_12 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Међу ученицама Више женске школе биле су многе познате Српкиње, између осталих и Драга Љочић, Драга Машин, Милка Гргурова, Надежда Петровић, Мага Магазиновић, Бета Вукановић, Делфа Иванић, Милица Јанковић, Љубица Луковић, Косара Цветковић, Мара Лукић, Босиљка Јанић, Боса Ранковић, Катарина Ст. Павловић, Станка Ђ. Глишић, сјајан преводилац и сестра много познатијег писца, Милована Глишића... Нису само девојке из Србије похађале ову школу. Долазиле су и из Бугарске и Македоније, као и из разних делова Аустроугарске, јер су родитељи желели да им деца наставу похађају на српском језику. |
20231101.sr_1418945_13 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Оснивањем Више женске школе у Београду, 1863. године, започело је средњошколско образовање девојака у Србији. По угледу на београдску почеле су да се оснивају сличне школе широм Србије. Виша женска школа угасила се испунивши задатак – створила је слој образованих жена у Србији. Више (гимназијско) образовање у њој је стекло 25.000 девојака, а како је говорила Катарина Миловук: „писмене жене рађају писмену децу”. |
20231101.sr_1418945_14 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Цветковић, Косара (1913). Виша женска школа : педесетогодишњица (1863-1913). Београд: Виша женска школа. Приступљено 16. 9. 2016. |
20231101.sr_1418945_15 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%29 | Виша женска школа (Београд) | Stankov, Ljiljana (2011). Katarina Milovuk (1844-1913): i ženski pokret u Srbiji. Beograd: Pedagoški muzej. Приступљено 16. 9. 2016. |
20231101.sr_1418987_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Organohlorid, organohlorno jedinjenje, hlorougljenik, ili hlorinisani ugljovodonik je organsko jedinjenje koje sadrži bar jedan kovalentno vezani atom hlora, koji utiče na hemijska svojstva molekula. Hloroalkanska klasa (alkani sa jednim ili više vodonika zamenjenih hlorom) je dobar primer takvih jedinjenja. Široka strukturna varijabilnost i divergentnost hemijskih svojstava organohlorida dovodi do njihovog širokog opsega naziva i primena. Organohloridi su veoma korisna jedinjenja u mnogim oblicima primene, mada je prisustvo dela tih jedinjenja uzrok ozbiljnih problema u životnoj sredini. |
20231101.sr_1418987_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Hlorinacijom se modifikuju fizička svojstva ugljenovodonika na nekoliko načina. Jedinjenja su tipično gušća od vode usled veće atoske težine hlora u odnosu na vodonik. Alifatični organohloridi su alkilacioni agensi, zato što je hlorid dobra odlazeća grupa. |
20231101.sr_1418987_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Mnoga organohlorna jedinjenja su izolovana iz prirodnih izvora koji su u rasponu od bakterija do ljudi. Hlorinisana organska jedinjenja su prisutna u skoro svakoj klasi biomolekula uključujući alkaloide, terpene, aminokiseline, flavonoide, steroide, i masne kiselines. Organohloridi, uključujući dioksine, se formiraju na visokim temperaturama tokom šumskih požara. Dioksinis su nađeni u pepelu požara izazvanih gromom koji predatiraju sintetičke dioksine. Osim toga, mnoštvo jednostavnih hlorinisanih ugljovodonika uključujući dihlorometan, hloroform, i ugljentetrahlorid su izolovani iz morskih algi. Najveći deo hlorometana u životnoj sredini se formira prirodno putem biološke dekompozicije, šumskih požara, i rada vulkana. |
20231101.sr_1418987_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Prirodni organohlorid epibatidin, alkaloid izolovan iz žaba, ima potentno analgetsko dejstvo i stimuliše istraživanja novih lekova za tretman bola. (Žabe dobijaju epibatidin putem ishrane i zatim ga sekvestriraju na kožu. Mogući prehrambeni izvori su bube, mravi, gnjide, i muve.) |
20231101.sr_1418987_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Alkani i arilni alkani se mogu hlorinisati koristeći reakcione uslove reakcija slobodnih radikala, kao što je UV svetlo. Međutim, teško je kontrolisati do koje mere dolazi do hlorinacije. Arilni hloridi se mogu pripremiti putem Fridel-Kraftsove halogenacije, koristeći hlor i Luisovu kiselinu kao katalizator. |
20231101.sr_1418987_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Haloformna reakcija, u kojoj se koriste hlor i natrijum hidroksid, isto tako može da proizvede alkil halide iz metil ketona, i srodnih jedinjenja. Hloroform se nekad proizvodio na taj način. |
20231101.sr_1418987_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Hlor se može dodati u višestruke veze alkena i alkina, čime se formiraju di- ili tetra-hloro jedinjenja. |
20231101.sr_1418987_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Alkeni reaguju sa hlorovodonikom (HCl), čime se formiraju alkil hloridi. Na primer, industrijska proizvodnja hloroetana se odvija putem reakcije etilena sa HCl: |
20231101.sr_1418987_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Sekundarni i tercijarni alkoholi reaguju sa hlorovodonikom i formiraju korespondirajuće hloride. U laboratorijskim uslovima se koristi srodna reakcija u kojoj učestvuje cink hlorid u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini: |
20231101.sr_1418987_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Ova smeša, koja se naziva Lukasovim reagensom, je nekad je korišćena u kvalitativnoj organskoj analizi za klasifikaciju alkohola. |
20231101.sr_1418987_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Alkil hloridi se najlakše pripremaju putem tretiranja alkohola sa tionil hloridom (SOCl2) ili fosfor pentahloridom (PCl5), mada isto tako sa sumpor hloridom (SO2Cl2) i fosfor trihloridom (PCl3): |
20231101.sr_1418987_11 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | U laboratorijskim uslovima, tionil hlorid je posebno podesan, zato što su njegovi nusproizvodi gasoviti. Alternativno se može koristiti Apelova reakcija: |
20231101.sr_1418987_12 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Alkil hloridi su svestrani gradivni blokovi u organskoj hemiji. Dok su alkil bromidi i jodidi reaktivniji, alkil hloridi su obično jeftiniji i dostupniji. Alkil hloridi lako podležu napadu nukleofila. |
20231101.sr_1418987_13 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Zagrevanje alkil halida sa natrijum hidroksidom ili vodom daje alkohole. Reakcija sa alkoksidima ili aroksidima daje etre u Vilijamsonovoj etarskoj sintezi; reakcija sa tiolima daje tioetre. Alkil hloridi lako reaguju aminima i daju supstituisane amine. Alkil hloridi bivaju supstituisani težim halidima kao što su jodidi u Finkelstanovoj reakciji. Reakcije sa drugim pseudohalidima kao što su azidi, cijanidi, i tiocijanati su takođe moguće. U prisustvu jake baze, alkil hloridi podležu dehidrohalogenaciji čime se formiraju alkeni ili alkini. |
20231101.sr_1418987_14 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | Alkil hloridi reaguju sa magnezijumom i formiraju se Grignardovi reagensi, čime se transformiše elektrofilno u nukleofilno jedinjenje. Vurtzova reakcija reduktivno sparuje dva alkil halida posredstvom natrijuma. |
20231101.sr_1418987_15 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Organohlorid | Organohlorid | "The oxidation of chlorinated hydrocarbons" article from The Institute for Green Oxidation Chemistry at the Carnegie Mellon University website |
20231101.sr_1418999_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Псеће године | Псеће године је роман немачког нобеловца Гинтера Граса оригинално објављен 1965. године. Роман је део Данциг трилогије и њен је последњи део. Књига се састоји од три различита хронолошка дела, од 1920их до 1950их, а главни ликови су Валтер Матерн и Едуард Амзел. |
20231101.sr_1418999_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Псеће године | Валтер Матерн и Едуард Амзел су пријатељи. Едуард је полу Јевреј и у доби од пет година је мајстор у прављењу страшила. Наратор у првој књизи, власник рудника Бруксел, говори о пријатељству између Валтера и Едуарда током њиховог детињства у области ушћа Висле које је представљало немачко-пољску границу (у међуратном периоду Слободан град Данциг), насељеној менонитима, католицима и протестантима. Едуард води дневник који испуњава цртежима о идејама за страшила. Историја ове земље исказана је окрутним сликама ужаса и насиља из прошлости који одјекују садашњошћу која постаје Хитлерова Немачка. |
20231101.sr_1418999_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Псеће године | Причу у другој књизи прича Хари Либенау и она се састоји од његових писама упућених његовој рођаки Тули. Овај део романа збива се у периоду Другог светског рата, када Амзел сакупља огроман број униформа Штурмабтајлунга и облачи своја страшила у исте. Он такође убеђује свог друга из детињства Валтера да постане члан Штурмабтајлунга како би му помогао да добије униформе. Али, пошто је пометња у земљи достигла свој максимум у том тренутку, неизбежно је да ће ова два пријатеља завршити у сукобу. У једном тренутку Валтер осуђује Амзела што је Јевреј, удара га у лице и избија му све зубе. |
20231101.sr_1418999_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Псеће године | Последњи део књиге прича Валтер, а радња је смештена у доби након што он упознаје новог пријатеља Принца. Њих двојица крећу на пут у послератној Западној Немачкој, где систематски нападају бивше нацисте који се сада представљају као угледни званичници широм земље. |
20231101.sr_1418999_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Псеће године | Ausstellung: Fundsachen für Grass-Leser in der Akademie der Künste Berlin, Okt. – Nov. 2002 (Grass bei der Arbeit an Der Knirscher, 1963 unter dem Titel Hundejahre erschienen) |
20231101.sr_1419019_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%B5%D0%BB%20%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8 | Кемал ел Сулејли | Кемал ел Сулејли () канадски је писац и новинар суданског порекла, који је 2012. године објавио своју прву књигу „Недопустиво: Мемоари екстремā”. |
20231101.sr_1419019_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%B5%D0%BB%20%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8 | Кемал ел Сулејли | Рођен је у Адену, а његова породица је потражила уточиште у Бејруту и Каиру након британске деколонизације Јемена 1967. године. После кратког повратка у Јемен, ел Сулејли се преселио у Лондон где је завршио свој докторат на енглеском језику, пре него што се преселио у Канаду. |
20231101.sr_1419019_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%B5%D0%BB%20%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8 | Кемал ел Сулејли | Он је интензивно радио као новинар у Канади, укључујући и рад за -{The Globe and Mail}-, -{Report on Business}-, -{Toronto Star}-, -{National Post}-, -{The Walrus}-, -{Xtra!}- и -{Toronto Life}-. Он је тренутно директор Програма академског новинарства на Универзитету Рајерсон. |
20231101.sr_1419019_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%B5%D0%BB%20%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8 | Кемал ел Сулејли | Његова књига „Недопустиво: Мемоари екстремā” је скуп мемоара о његовом искуству као геј мушкарца који је одрастао на Блиском истоку. Ова књига је била у ужем кругу 2012. за Награду књижевног поверења Хилари Вестон за нефикцију, номинована је за књижевну награду Ламбда 2013. у категорији Геј мемоар/биографија и Књижевну награду Торонта 2013. године. |
20231101.sr_1419019_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%B5%D0%BB%20%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8 | Кемал ел Сулејли | Ел Сулејли је био у жирију 2012. године за награду Дејн Огилвије, књижевну награду за младе ЛГБТ писце у Канади, коју је добила Амбер Дон те године. |
20231101.sr_1419019_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%20%D0%B5%D0%BB%20%D0%A1%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%BB%D0%B8 | Кемал ел Сулејли | Књига „Недопустиво” је изабрана за популарно издање Канада Чита 2015., где ју је бранила глумица Кристин Крук. |
20231101.sr_1419112_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Ritual%20smrti | Ritual smrti | Priča počinje posetom izviđača Neda Vilkinsa komandantu Kitovog utvrđenja. Vilkins priča kako je indijansko pleme Crvenih sokola palo pod uticaj svoga vrača koji im je prorekao veliku glad ako pleme ne podnese neku žrtvu. Komandant određuej Kita i Frenkija da ispitaju stvar, ali sa njima tajno kreće i Čin Lao. |
20231101.sr_1419112_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Ritual%20smrti | Ritual smrti | Kit i Frenki dolaze u indijansko selo, i započinju pregovore sa poglavicom Velikim Sokolom i njegovim savetom. Dok Kit razgovara sa poglavicom, napolju Indijanci pripremaju drveni splav sa kolcem za koga vezuju mladu indijansku. Kit je čuo njen krik, ali ga Indijanci uveravaju da mu se učinilo. Indijanci su uspeli da uspavaju Frenkija, ali Kit tajno prati Indijance koji sprovode ritual smrti. Indijanci puštaju devojku niz splav, ali Kit uspeva da je sustigne i spasi. |
20231101.sr_1419112_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Ritual%20smrti | Ritual smrti | Pošto je spasio devojku po imenu Keena, Kit se vraća u selo da spasi Frenkija, što mu uspeva uz pomoć Čin Laoa koji raketnim vatrometom sprečava Indijance da ih uhvate. |
20231101.sr_1419112_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Ritual%20smrti | Ritual smrti | Epizoda je objavljena u br. 13 Lunov magnus stripa (LMS) 1970. godine. To je bila druga epizoda Malog rendžera objavljena u LMS. (U to vreme, Mali rendžer je izlazio paralelno u LSM i Zlatnoj seriji.) Epizoda je imala 74 stranice. Koštala je 3 dinara. Izdavač je bio Dnevnik iz Novog Sada. LMS je tada još uvek bio deo Roto biblioteke i izlazio je dva puta mesečno. |
20231101.sr_1419112_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Ritual%20smrti | Ritual smrti | Prvi deo epizode repriziran je u LMS-729 Vatra nad močvarom (str. 50-95), a drugi deo u LMS-736: Otkrivena igra (str. 3-28). Oba su izašla 1987. godine. |
20231101.sr_1419123_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Dihlorofenol | Dihlorofenol | Dihlorofenol (DCP) je svako od nekoliko hemijskih jedinjenja, koja su derivati fenola i sadrže dva atoma hlora. Postoji šest izomera: |
20231101.sr_1419123_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Dihlorofenol | Dihlorofenol | Dihlorofenoli se koriste kao intermedijari u proizvodnji kompleksnijih hemijskih jedinjenja, uključujući herbicid u širokoj upotrebi 2,4-dihlorofenoksiacetatnu kiselinu (2,4-D). |
20231101.sr_1419195_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%28%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88%29 | Никола Јовановић (кошаркаш) | Никола Јовановић (Београд, 6. јануар 1994) је српски кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра. |
20231101.sr_1419195_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%28%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88%29 | Никола Јовановић (кошаркаш) | Јовановић је прошао млађе селекције Црвене звезде, а провео је и једну годину у Партизану пре него што је 2012. отишао у САД на даље усавршавање. Прво је провео годину у средњој школи „Арлингтон кантри деј” за коју је у проеку имао 15 поена и 12 скокова. Након тога одлази на познати универзитет Јужна Калифорнија где наступа за Тројансе три године. Прве године је имао 8 поена и 4,4 скока у просеку, друге 12,3 поена и 7 скокова, а треће 12,1 поен и 7 скокова. |
20231101.sr_1419195_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%28%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88%29 | Никола Јовановић (кошаркаш) | Након треће године пријавио се на НБА драфт на којем није прошао, па је своју шансу у НБА лиги тражио преко летње лиге, где је прво наступао за Детроит, па онда за Лос Анђелес лејкерсе. Будући да се није успео наметнути и изборити уговор са неким НБА тимом, крајем октобра 2016. је потписао за филијалу Детроита (Гранд рапидс драјв) за коју је играо све до марта када је трејдован у филијалу Никса (Вестчестер никси). Иначе, у развојној лиги је у просеку бележио 9,2 поена и 6,6 скокова за 17 минута у просеку. |