_id
stringlengths 16
23
| url
stringlengths 31
715
| title
stringlengths 1
198
| text
stringlengths 100
84k
|
|---|---|---|---|
20231101.sr_1419485_15 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Женска раденичка школа основана је 25. децембра 1879. године и била је прва школа у којој су се сиромашне девојке између 13 и 17 година могле обучити за радничка занимања. У време када је краљица Драга била покровитељица Женског друштва (до атентата 1903. године) школа је носила њено име. Задаци школе били су васпитавање ученица, „како би као будуће грађанке могле часно и поштено живети”, затим унапређивање заната као и чување и унапређивање народне текстилне радиности и афирмација њених производа у свету. У школи се учило кројење, шивење и вез. Девојке су обучаване за самостално обављање ових заната, као и за рад у кући. Други циљ, који је Друштво остваривало кроз рад ове школе, био је очување ових заната. До балканских ратова ову школу је завршило нешто више од 1000 ученица. |
20231101.sr_1419485_16 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Наставничко особље ангажовала је и плаћала управа Друштва, а како би се осигурао њихов положај основан је 1895. године и Пензиони фонд у који су учитељице улагале 5 процената своје плате, а исто толико је улагала и управа из друштвене благајне. Женско друштво организовало је бројне приредбе на којима су прикупљани добротворни прилози, највише за Женску раденичку школу. Школа је учествовала на изложбама широм земље (Београд, Врање и Пожаревац, 1895. године), а своје радове излагали су и на бројним изложбама у иностранству: у Паризу (1889, 1900 и 1906), Петрограду (1902 и 1903), Лондону и Лијежу (1907), Прагу (1910) и у Торину (1912). |
20231101.sr_1419485_17 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Женска раденичка школа била је једина таква школа у Србији све до 1907. године, када је у Пироту подружница Друштва основала Женску ћилимарску школу. Доктор Лаза Лазаревић који је, заједно са Драгом Љочић, лечио ученице Женске раденичке школе и децу коју је Друштво помагало, предложио је да се просветни рад Друштва прошири и на села, тако што би се у њима организовала предавања о нези деце и хигијени у кући. Тај рад се одвијао преко појединих подружница. |
20231101.sr_1419485_18 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Упоредо са Женском раденичком школом 1882. године основан је и Пазар, где су се продавали производи ученица школе, али и рукотворине жена из околине Београда. Производи који су се могли купити на Пазару били су познати по квалитету и брзо су нашли купце, посебно међу странкињама и у дипломатском кору. |
20231101.sr_1419485_19 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | На иницијативу тадашњег министра привреде Симе Лозанића, 1899. године Друштво је основало Ђачку трпезу. Андра Ђорђевић, тадашњи министар просвете, именовао је Одбор трпезе, који је био састављен од 30 госпођа и 4 професора, а покровитељ Трпезе постао је краљ Александар Обреновић. То је била прва јавна студентска трпеза (менза), у којој су се хранили ђаци из гимназија и студенти Велике школе. |
20231101.sr_1419485_20 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Године 1900. Београдско женско друштво оснива Дом старица, прихватилиште за изнемогле старе жене без родбине и средстава за живот. Ово је био први Дом за стара лица у Београду и у почетку је имао 10 постеља, да би се касније проширио и преселио у подобнију зграду. |
20231101.sr_1419485_21 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Београдско женско друштво учествује и у различитим друштвено-корисним активностима. Друштво је 1886. године приредило изложбу рукотворина Женске раденичке школе у Бечу, а 1889. је први пут учествовало на Светској изложби у Паризу. Касније у току свог рада Друштво је учествовало на многим културним манифестацијама у многим иностраним земљама. Заједно са Колом српских сестара одазива се позиву Српске владе да се пружи помоћ Етнографском музеју у припремама изложби српског културног наслеђа, па је 1907. учествовало у припреми „Изложбе балканских земаља” у Лондону, а 1910. у припреми изложбе „Српска жена” у Прагу. |
20231101.sr_1419485_22 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Представнице Друштва учествовале су у раду слетског одбора за Соколски слет 1930. Београдско женско друштво пристало је да у просторијама свог дома у Бранковој улици смести 150 соколица из Чехословачке, Пољске и из Лужице (Лужичких Српкиња). Одбор госпођа Београдског женског друштва решио је да прими на стан и храну 10 сиромашних соколица са Крка. Планирано је да заједно са Домом у Каменици отвори свој павиљон на слетишту, у којем би била изложба народних радова. |
20231101.sr_1419485_23 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | У оквиру Конгреса Међународног женског савеза, одржаног у Дубровнику од 28. септембра до 9. октобра 1936. приређене су изложба народних рукотворина и изложба књига. Изложбу народних рукотворина организовало је Београдско женско друштво и Коло Српских Сестара, а учествовала су многа женска удружења из тадашње Краљевине Југославије. Изложба је отворена у делу просторија Палате Спонза 28. септембра 1936. Изложба је показала да су удружења успела да сачувају оригиналне мотиве старе народне орнаментике и оживе њихову примену не само у народу већ и за потребе савременог живота. |
20231101.sr_1419485_24 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Београдско женско друштво било је матица из које су основана и остала добротворна и патриотска женска удружења и својим деловањем оставило дубок траг у културној историји српског народа. Ма како то данас изгледало, Београдско женско друштво сматра се родоначелником женског покрета у Србији. Процес стицања искустава у раду Женског друштва је за неке жене имао еманципаторску функци. |
20231101.sr_1419485_25 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Ни у једној новијој историји модерне Србије скоро да нема помена о делатности и доприносима женских удружења, пре свега Београдског женског друштва, чија је активност деценијама служила као замена за неке аспекте непостојеће социјалне државне политике и била видљива на плану националне политичке и културне репрезентације. |
20231101.sr_1419485_26 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | „Сарадња женских друштава – Организовање изложбе народних радова”, Соколски Гласник, Љубљана, 1. јуна 1930, бр. 12, pp. 1; |
20231101.sr_1419485_27 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Герасимовић, Славка. „Извештај о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику”, Гласник Југословенског женског савеза, Београд, бр. 9 |
20231101.sr_1419485_28 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | Властоје Д. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића (Свеска 6. Слово: М). 19??. стр. 318—319. Приступљено 15. 9. 2017. |
20231101.sr_1419485_29 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE | Београдско женско друштво | „Домаћица : орган Женског друштва и његових подружница” (1879-1914; 1921-1941). Београд: Женско друштво |
20231101.sr_1419492_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Специјални резерват природе Јерма се налази у склопу планинског подручја динарида, између села Трнски Одоровци и Власи, на неких 22 km од Пирота. |
20231101.sr_1419492_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Овај резерват природе заузима крајњи југоисток Србије, у површини од 7 хектара и заузима територије општина Бабушница, Димитровград и Пирот. Обухвата масиве Гребена и Влашке планине, као и највећи део слива реке Јерме. |
20231101.sr_1419492_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Овај предео је 2014. године уредбом стављен под заштиту државе као специјални резерват природе и сврстан у прву категорију од националног значаја због сачуваности и јединствености геоморфолошких облика и њеног биодиверзитета. |
20231101.sr_1419492_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Специјални резерват природе Јерма чини јединствен комплекс долина и кречњачкихклисура са импозантним литицама које су изузетне флористичке и фитоценолошке разноврсности. |
20231101.sr_1419492_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | На овом подручју је евидентирано 887 биљних врста и подврста, од којих су неке реликтне, велике старости. Забележене су мечја леска, ловоролисни јеремичак, јоргован, клокочика и друге. Биљни свет овог подручја чини 24,2 процента флоре Србије, а њих 115 су на списку заштићених врста. |
20231101.sr_1419492_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Од животињских врста на заштићеном подручју је евидентирано 110 врста птица, 25 врста сисара, 11 врста водоземаца и гмизаваца, 9 врста риба, као и 181 врста лептира. Посебно је значајно присуство ретких, или угрожених заштићених врста. Најзначајније су птице Сури орао, риђи мишар, јаребица камењарка, као и неке врсте слепих мишева, видри и рисева. |
20231101.sr_1419492_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Клисура реке Јерме је импозантна кањонска долина са стрмим, зубчастим, стеновитим литицама висине од 600 до 700 m, богата мноштвом крашких облика рељефа. |
20231101.sr_1419492_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | У резервату се налази и значајан споменик културе под заштитом УНЕСКО, средњовековни манастир Св. Јован Богослов, познатији у народу као манастир Поганово, подигнут крајем 14. века. Сем овога постоји и више значајних спелеолошких објеката као што су пећина ветрена дупка , јама Пештерица, Орлова дупка, Асеново кале и друге. |
20231101.sr_1419492_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Специјални резерват природе Јерма је једна од омиљених дестинација љубитеља адреналинских спортова и уживаоца активног одмора. |
20231101.sr_1419492_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | Њима су на располагању пешачке стазе до атрактивних видиковаца на планини Гребен и Влашкој планини, већи број стаза за спортско пењање различитих тежина, као и више неуређених стаза у склопу спелеолошких целина овог подручја. |
20231101.sr_1419492_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0 | Специјални резерват природе Јерма | У циљу промовисања овог подручја, као и адреналинских спортова и концепта активног одмора Туристичка организација Пирота учествује у организацији интермационалног авантуристичког фестивала под називом Outdoor fest Jerma. |
20231101.sr_1419493_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Специјални резерват природе Карађорђево представља очувани ритски комплекс, који се већим делом налази у плавној зони Дунавa, на његовом средњем току кроз Србију. Налази се у југозападној Бачкој, у близини села Младеново, на територији општина Бачка Паланка и Бач. За природно добро од великог значаја проглашен је 1997. године, као специјални резерват природе – резерват за одржавање фонда високе дивљачи. Године 2004. уврштен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (ICPDR), а 2007. уврштен је у Mрежу заштићених подручја на Дунаву (Danube Network Protekted areas), као једно од пет заштићених подручја на територији Србије. Године 2009. део Резервата под називом Букински рит проглашен је подручјем од међународног значаја за птице (IBA). Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја Специјални резерват природе Карађорђево сврстава се у I категорију – природно добро од међународног, националног, односно изузетног значаја. Обухвата укупно 4184,24 ха. Режим заштите I степена успоставља се на 130,48 хa (3,12%), површине под режимом заштите II степена заузимају 1649,52 ха (39,42%), док се у режиму заштите III степена налази 2404,24 ха (57,46%). |
20231101.sr_1419493_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Специјални резерват природе Карађорђево налази се у југозападној Бачкој у близини села Младеново, на територији општина Бачка Паланка и Бач. Младеново је од Бачке Паланке удаљено 12 км, а Бачка Паланка од Новог Сада 46 км. Резерват обухвата две природне целине, које као еколошки коридор повезује Речица Мостонга: |
20231101.sr_1419493_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | прва целина, Букински рит налази се уз леву обалу Дунава, од 1308. до 1315. километра тока и досеже до јужног руба села, |
20231101.sr_1419493_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Букински рит налази се уз леву обалу Дунава, северозападно од Бачке Паланке, односно јужно од ивице села Младеново. Чини га подручје Букинског или Младеновског рита, Моховска и Шаренградска ада, Горњи рит, мали Калош, Шугавица и део Милека на југоистоку. Приступ овом делу природног добра је асфалтни пут од насеља Младеново. Налази се под директним утицајем вода Дунава и егзистира као типични ритско-шумски комплекс. На овом подручју евидентиране су заједнице бадемасте врбе, заједнице беле врбе, заједнице беле врбе и црне тополе, заједнице тополе и пољског јасена. Букински рит представља комплекс биотопа са оптималним условима опстанка разноврсне фауне, често ретке и угрожене. Подручје је значајно као природно мрестилиште бројних врста риба. Велики број евидентираних врста риба има статус реткости. |
20231101.sr_1419493_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Другу природну целину, Мосонгу, чине локалитети Гувниште и Врањак који су одвојени забареном речицом Мостонгом. Овај простор налази се северозападно од Букинског рита, на вишој морфолошкој целини. До целине Мосонга могућ је приступ од села Младенова, удаљеног око 2 км, а могућ је и приступ магистралним путем Бачка Паланка-Сомбор. На овом подручју евидентиране су заједница храстова и жешље, заједница храста лужњака, пољског јасена и бреста. Флористичке карактеристике нису комплексно истражене. Постојање различитих типова вегетације указује на присуство екосистемске и флористичне разноврсности. Забележене су и природне реткости: бели локвањ, дремовац, идирот и друге врсте. |
20231101.sr_1419493_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Део подручја Карађорђево је 1997. године проглашено за природно добро од великог значаја и сврстано је у II (другу) категорију заштите као специјални резерват природе. Уредбом о заштити Специјалног резервата природе Карађорђево под заштиту је стављена површина од укупно 2.955,3254 хектара и установљени су режими заштите II (другог) и III (трећег) степена, као специјални резерват природе – резерват за одржавање фонда високе дивљачи. За управљача је именована Војна установа „Карађорђево” из Карађорђева. када је, 1. априла 2010. године, Војна установа „Карађорђево” расформирана, права и обавезе проистекле из њеног пословања, укључујући и управљање Резерватом, преузела је Војна установа „Моровићˮ из Моровића, која и данас управља Резерватом. |
20231101.sr_1419493_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Ревизијом граница и режима заштите Специјални резерват природе Карађорђево укупна површина је увећана за 41,58% и износи 4.184,2415 ha. Према структури површина катастарских општина, око 98,91% површина је у државном, а остатак је у приватном власништву. На заштићеном подручју утврђени су режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. |
20231101.sr_1419493_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја Специјални резерват природе Карађорђево сврстава се у I категорију – природно добро од међународног, националног, односно изузетног значаја. |
20231101.sr_1419493_8 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Према Уредби о еколошкој мрежи, подручје Специјалног резерват природе Карађорђево припада делу eколошки значајног подручја, односно идентификовано је Емералд подручје.. |
20231101.sr_1419493_9 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Специјални резерват природе Карађорђево је 2004. године уврштен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (ICPDR). Године 2007. овај простор уврштен је у Мрежу заштићених подручја на Дунаву (Danube Network Protekted areas), као једно од пет заштићених подручја на територији Србије. 2009. године је проглашен подручјем од међународног значаја за птице (IBA) под називом Букински рит. |
20231101.sr_1419493_10 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | На заштићеном подручју доминирају површине под шумом, 77%. Под обрадивим земљиштем је 8,56%, а водене површине, баре, трстици и канали заузимају 3,74%. Природно добро карактерише благо заталасан терен, са динамичним микрорељефом, што је карактеристика ритских подручја. Карактеристику Резервата представља очуваност и разноврсност изворних орографских и хидрографских облика ритова као што су: стари водени рукавци, тзв. Дунавци, меандри, плиће и дубље депресије и баре, од којих су најзначајније Грчка и Широка бара, као и обалске греде настали ерозивним и акумулативним процесима. |
20231101.sr_1419493_11 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Пројектовани концепт заштите и коришћења резервата заснива се на мозаику шумских и барско-мочварних биљних заједница са појединим ретким и угроженим врстама, које су од посебног значаја за очување укупног биодиверзитета. Екосистемски диверзитет чини 40 биљних заједница и 2 подзаједнице у оквиру 5 подсвеза и 24 свезе, 18 редова и 14 вегетацијских класа. Укупно су забележене 103 различите синтаксономске јединице, од којих 8 шумских и 32 водене, мочварне и зељасте заједнице. Овде се налазе и остаци реликтних полидоминантних шумских заједница храста лужњака. |
20231101.sr_1419493_12 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | На подручју Резервата очувана је екосистемска разноврсност карактеристична за плавна подручја великих равничарских река: ритске шуме храста лужњака, јасена, бреста, црне и беле тополе и беле врбе, затим влажне ливаде, заједнице белог и жутог локвања, воденог орашка и друге. У групу биљних врста карактеристичних за предео Панонске низије се убраја и Црни глог (Crataegus nigra). Многе од ових врста расту на уско ограниченом простору и заступљене су са малим бројем јединки. |
20231101.sr_1419493_13 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | У подручју водотока реке Мостонге од водене вегетације забележени су представници реликтне флоре медитеранског карактера, од којих је значајно присуство белог локвања (Nymphaea alba). Ова врста уврштена је у Црвену књигу флоре Србије. Медитерански карактер флоре овог подручја наглашава присуство субмедитеранске врсте дремовца (Leucojum aestivum). |
20231101.sr_1419493_14 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | На подручју Букинског рита, из групе значајних врста мочварне вегетације, евидентиране су популације лековите врсте иђирота (Acorus calamus). Ова врста је стављена под заштиту као природна реткост због опасности да ишчезне, те је искључен сваки облик њеног коришћења, сем у научне и образовне сврхе. |
20231101.sr_1419493_15 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Фауна Резервата је веома богата. Водена и мочварна станишта представљају погодна места за развој и опстанак вилиних коњица (ред Odonata), као и изузетно плодиште и станиште риба. |
20231101.sr_1419493_16 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Разноврсност фауне риба се огледа у 16 врста. Mеђу најважније врсте спадају штука (Esox lucius), деверика (Abramis brama), кесега или шпицер (Abramis ballerus), уклија или кедер (Alburnus alburnus), буцов (Aspius aspius), сребрни караш или шаран (Cyprinus carpio), јаз (Leuciscus idus), брадавичарка или амурски чебачок (Pseudorasbora parva), гавчица или пуцавац (Rhodeus sericeus amarus). На овом локалитету забележено је 12 врста водоземаца (Amphibia) и 8 врста гмизаваца (Reptilia) од којих су све врсте заштићене. |
20231101.sr_1419493_17 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Опште богатство резервата чини и 190 врста птица. Основна одлике орнитофауне овог подручја дају виталне локалне популације гнездарица комплекса очуваних плавних шума и бара: орао белорепан (Haliaeetus albicilla), црна рода (Ciconia nigra) и црна луња (Milvus migrans). Због свог значаја, Специјални резерват природе Карађорђево је проглашен 2009. године подручјем од међународног значаја за птице (IBA) под називом Букински рит. На овом подручју борави 11, а гнезди се 13 врста птица, које се налазе на Листи угрожених или потенцијално угрожених врста птица у Европи. Посебну вредност Резервату даје гнежђењеорла белорепана, (Haliaetus albicilla) који се на овом подручју гнезди већ дужи низ година и као ретка и угрожена врста уписан је у Црвену књигу птица света. Осим орла белорепана посебну вредност представљају сиви соко, бела рода, риђа луња, прдавац, док 67 птичијих врста има статус природне реткости. |
20231101.sr_1419493_18 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Фауна сисара је захваљујући разноврсности станишта, а упркос све већем антропогеном притиску, још увек богата и разноврсна. Заступљени су глодари, бубоједа, љиљака, зечева, волухарица и различити звери. Богатство и вредност огледа се у већем броју ретких и угрожених врста, као што су: водена ровчица (Neomys fodiens), видра (Lutra lutra), дивља мачка (Felis silvestris), куна белица (Martes foina) и хермелин (Mustela erminea). Типично обележје и темељни феномен Специјалног резервата природе Карађорђево јесте ловна дивљач, а нарочито: јелен, дивља свиња, јелен лопатар, муфлон, вирџинијски белорепи јелен, срна и већи број врста ситне дивљачи, какве су дивља мачка, куна златица, лисица, јазавац, твор, дивљи зец и друге. |
20231101.sr_1419493_19 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE | Специјални резерват природе Карађорђево | Природна целина Букински рит представља комплекс биотопа са оптималним условима опстанка високе дивљачи, пре свега европског јелена (Cervus elaphus) и дивље свиње (Sus scrofa), за које овај простор представља центар за очување генетског фонда. |
20231101.sr_1419494_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%28%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%29 | Радничка партија (Црна Гора) | Радничка партија (РП) је парламентарна политичка партија у Скупштини Црне Горе, члан је коалиције За будућност Црне Горе. Партију предводи Максим Вучинић, син дугугодишњег синдикалном лидера који је био посланик у Скупштини Црне Горе до своје смрти крајем 2019. године. |
20231101.sr_1419495_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Antagonist%20NMDA%20receptora | Antagonist NMDA receptora | Antagonisti NMDA receptora su klasa anestetika koji antagonizuju, ili inhibiraju dejstvo, N-metil-D-aspartatnog receptora (NMDAR). Oni se koriste kao anestetici za životinje i ljude. Stanje anestezije koje oni indukuju se naziva disocijativna anestezija. Postoji evidencija da antagonisti NMDA receptora mogu da uzrokuju određene tipove neurotoksičnosti ili oštećenja mozga koja se nazivaju Olnejeve ozlede kod glodara, mada takva oštećenja nikad nisu bila ubedljivo zapažena kod primata poput čoveka. Nedavna istraživanja na primatima sugerišu da dok veoma konzistentna i dugotrajna upotreba ketamina može da bude neurotoksična, akutna primena nije. |
20231101.sr_1419495_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Antagonist%20NMDA%20receptora | Antagonist NMDA receptora | Nekoliko sintetičkih opioida dodatno deluju kao NMDAR antagonisti, npr. petidin, metadon, dekstropropoksifen, tramadol i ketobemidon. |
20231101.sr_1419495_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Antagonist%20NMDA%20receptora | Antagonist NMDA receptora | Neki antagonisti NMDA receptora, kao što su ketamin, dekstrometorfan (DXM), fenciklidin (PCP), i azot-monoksid (N2O), su popularne rekreacione droge koje se koriste zbog njihovih disocijativnih, halucinogenih, i euforijantnih svojstava. |
20231101.sr_1419495_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Antagonist%20NMDA%20receptora | Antagonist NMDA receptora | Nerameksan: analog memantina sa nootropnim, antidepresantskim svojstvima. Takođe nikotinski acetilholinski antagonist. |
20231101.sr_1419495_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Antagonist%20NMDA%20receptora | Antagonist NMDA receptora | HU-211: enantiomer potentnog kanabinoida HU-210 koji nema kanabinoidno dejstvo već deluje kao potentan nekompetitivni NMDA antagonist. |
20231101.sr_1419495_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Antagonist%20NMDA%20receptora | Antagonist NMDA receptora | Ketamin: disocijativni psihodelik sa antidepresantskim svojstvima koji se koristi za anasteziju kod ljudi i životinja |
20231101.sr_1419495_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Antagonist%20NMDA%20receptora | Antagonist NMDA receptora | Lakosamid: lek koji se istražuje za moguću primenu u tretmanu epilepsije i dijabetičkog neuropatičnog bola. |
20231101.sr_1419509_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%20%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%28%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%20%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0%29 | Универзитет Калифорније (Санта Барбара) | Универитет Калифорније, Санта Барбара () је јавни истраживачки универзитет и један од 10 кампуса Универзитета Калифорније. Главни кампус се налази на територије у близини Голете, Калифорнија, САД, од Санта Барбаре и северозападно од Лос Анђелеса. Настао као независтан колеџ за наставнике, УКСБ се прикључио Универзитету Калифорније 1944 године као трећи по страрости кампус са општим образовним програмом. |
20231101.sr_1419509_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%20%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%28%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%20%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0%29 | Универзитет Калифорније (Санта Барбара) | УКСБ је један од Америчких Public Ivy универзитета, удружења које препознаје најбоље државне истраживачке универзитете у САД. Универзитет има свеобухватан докторски програм који се састоји од пет факултета који нуде 87 програма за основне и 55 програма за постдимпломске студије. УКСБ је заузео 37. место на листи "националних универзитета", 8. место међу америчким државним универзитетима и 24. место међу најбољим светским универзитетима на U.S. News & World Report за 2016. годину.. Универзитет је такође заузео 39. место у свету на листи Times Higher Education World University Rankings и 38. место у свету (17.то у свету у инжењерству) у Академском рангирању Универзитета у свету у 2015. години. |
20231101.sr_1419509_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%20%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%28%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%20%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0%29 | Универзитет Калифорније (Санта Барбара) | УК Санта Барбара је веома активан инстраживачки центар са дванаест националних инстраживачких центара укључујући и Кавли Институт за Теоријску Физику. Међу тренутним наставним особљем је и 6 нобеловаца, један добитник Филдсове медаље, 29 чланова Националне Академије Наука, 27 чланова Националне Академије Инжењера, и 31 члан Америчке Академије за Уметност и Науку. УКСБ је био трећи чвор ARPANET-а и изабран је у Удружење Америчких Универзитета 1995. године. |
20231101.sr_1419534_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Anisinska%20kiselina | Anisinska kiselina | Anisinska kiselina ili metoksibenzojeva kiselina je organsko jedinjenje koje je karboksilna kiselina. Javlja se u tre forme, u zavisnoti od paterna arenske supstitutcije: |
20231101.sr_1419550_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Sandolina | Sandolina | Sandolina je vrsta kajaka specijalno projektovana za manje zahtevne veslače koji žele da se opuštaju na mirnijim vodama, kao što su jezera, zalivi, ravničarske reke i slično. Ovaj tip kajaka zauzima najveći segment tržišta kajaka. |
20231101.sr_1419550_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Sandolina | Sandolina | Sandoline se prave tako da budu stabilnije, jednostavnije i jeftinije od drugih vrsta kajaka, ali im je nosivost manja. Prostor za veslača je širi i podešen za lakše ulaženje i izlaženje. Čitav čamac je širi (tipično do 75 cm) da bi bio stabilniji na vodi. Dužina je obično do 3,5 m, zbog čega su sporiji od dužih kajaka, ali zato lakši, tako da ih je lakše gurati u vodu i izvlačiti iz nje. Obično se prave od plastične mase, npr. polietilena, poliestra i slično. |
20231101.sr_1419561_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Niski%20udarci | Niski udarci | Niski udarci je 3. epizoda strip serijala Ken Parker objavljena posle dve godine pazue. Epizoda je objavljena 1980. godine u Lunov magnus stripu br. 417. Imala je 91 stranicu i koštala 12 dinara (0,62 $; 1 DEM). Naslovnu stranu nacrtao je Branislav Kerac. |
20231101.sr_1419561_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Niski%20udarci | Niski udarci | Originalna epizoda objavljena je premijerno u Italiji u avgustu 1977. godine za izdavačku kuću Cepim. Nosila je naziv I gentiluomini. Cena sveske iznosila je 350 lira (0,4 $, 0,85 DEM). |
20231101.sr_1419561_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Niski%20udarci | Niski udarci | Na dan 13. jula 1870. godine (pet godina posle građanskog rata), bivši oficir konfederalne vojske pokušava da sa bandom kriminalaca izvede diverziju voza u kome putuje visoki severanjački general Frazer kako bi naterao Severnjake da priznaju nezavisnost Juga. Međutim, stvari su se iskomplikovale, pa banditi uspevaju da zarobe Džuli (pojavljuje se na cenzurisanim stranama u LMS-422), ćerku bogatog oca da bi za nju barem dobili visoku otkupninu. Ken Parker kreće za njima da bi povratio pušku koju su mu razbojnici pokupili. |
20231101.sr_1419561_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/Niski%20udarci | Niski udarci | Ova epizoda praktično nema značaj za početak serijala. Priča je tipična akciona vestern-priča u kojoj nema ništa od osobenosti Ken Parkera koje krase ostatak serijala (ljubav, erotika, osveta, sumnja, nesigurnost itd.) Čak je i sam akcioni aspekat priče loše odbrađen. "Ovako na papiru, zaplet ne izgleda loše, ali Berardi ne uspijeva do kraja zadržati željenu količinu napetosti pa tako ni antiklimaks na kraju ne postiže željeni efekt. Kad se tome doda 'prijelazni' Milazzov crtež koji je u ovom broju dosta eksperimentirao još uvijek tražeći svoj izričaj, rezultat nije baš sjajan." |
20231101.sr_1419574_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC%20%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%20%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D1%83%20%D0%90%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83 | Храм Светог Василија Острошког у Автовцу | Храм Светог Василија Острошког је храм епархије захумско-херцеговачка и приморска који се налази у насељу Автовац на територији општине Гацко. Храм припада парохији Автовачкој. |
20231101.sr_1419574_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC%20%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%20%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D1%83%20%D0%90%D0%B2%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%86%D1%83 | Храм Светог Василија Острошког у Автовцу | Храм Светог Василија Острошког у Автовцу саграђен је и освећен 1907. године за вријеме Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Шездесетих година је на цркви саграђен звоник. Црква није обнављана. Храм припада парохији Автовачкој, која обухвата села из двије општине, Гатачке и Билећке. Из Билећке обухвата: Хоxиће, Корита, Риоца и Брестице, а из Гатачке: Автовац, Степен, Пржине, Даниће, Заграца, Липник, Муља, Самобор, Гареву, Малу Гареву, Добреља, Дулиће, Брљево, Казанце, Вратковиће, Михољаче, Јасеник, Берушицу, Жањевицу. |
20231101.sr_1419575_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%9B%20%D0%9D%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Снежана Јеремић Нешковић | Снежана Јеремић Нешковић (Београд, 9. новембар 1978) српска је гласовна, позоришна, телевизијска и филмска глумица. |
20231101.sr_1419575_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%9B%20%D0%9D%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Снежана Јеремић Нешковић | Снежана Јеремић Нешковић је рођена 9. новембра 1978. године у Београду. Дипломирала је глуму 2002. године на Академији уметности БК, у класи Небојше Дугалића. Завршила је и балетску школу „Лујо Давичо”. Игра у Позоришту на Теразијама, Мадленијануму и Позоришту Пуж. Активно ради синхронизације цртаних и играних филмова и серија. Бави се синхронизацијом филмова и серија. |
20231101.sr_1419581_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE | Полисто | Полисто () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено у источном делу Бежаничког рејона на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Језеро се налази у басену реке Ловата (односно у басену реке Неве и Балтичког мора) са којом је повезано преко своје једине отоке реке Полист. |
20231101.sr_1419581_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE | Полисто | Акваторија језера обухвата површину од око 30,6 км² и по површни је четврта језерска акваторија на тлу Псковске области. Језеро је издужено у смеру север-југ и максимална дужина му достиже до око 10 километара, док максимална ширина не прелази 7 километара. Просечна дубина воде у језеру је око 1,6 метара, а максималне дубине не прелазе 2,4 метра. Због неконтролисаног искориштавања језерске воде у привредне сврхе у последњих 50 година дубина језера је смањена скоро 2 пута, а обале су јако замочварене. Ка језеру се одводњава подручје површине око 1.660 км², а у језеро се директно уливају речице Цевља и Осјанка. |
20231101.sr_1419581_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE | Полисто | Језерско дно је доста неравно, углавном песковито и каменито, у ређим случајевима прекривено муљем. Обале су јако ниске, замочварене и слабо разуђене. Око 7% укупне биомасе у језеру чине модрозелене алге. Језеро је јединствено по богатом рибљем фонду, и једино је језеро у целој области у ком обитавају сабљарке (-{Pelecus cultratus}-) из породице шарана. |
20231101.sr_1419581_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE | Полисто | Од 23. јула 2009. језеро Полисто се налази на листи заштићених природних објеката у категорији споменик природе. Његова источна обала граничи се са територијом Полистовског резервата природе. |
20231101.sr_1419581_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE | Полисто | -{(Сайт Государственного комитета Псковской области по лицензированию и природопользованию. Рыбный промысел / водные биоресурсы)}- |
20231101.sr_1419582_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A3%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Односи Србије и Узбекистана | Председник Томислав Николић је у фебруару 2013.г. одликовао Орденом Републике Србије на ленти председника И.Каримова за заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Србије и Узбекистана. |
20231101.sr_1419585_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%BE%20%28%D0%91%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%29 | Аљо (Бежанички рејон) | Аљо () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено у западном делу Бежаничког рејона на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Из језера отиче малена река Олица која га даље повезује са басеном реке Великаје и Балтичким морем. |
20231101.sr_1419585_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%BE%20%28%D0%91%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%29 | Аљо (Бежанички рејон) | Акваторија језера обухвата површину од око 13,9 км², просечна дубина воде у језеру је око 9 метара, а са максималном дубином до 27 метара друго је по дубини језеро у области. Ка језеру се одводњава подручје површине око 78,3 км². |
20231101.sr_1419585_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%BE%20%28%D0%91%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%29 | Аљо (Бежанички рејон) | -{(Сайт Государственного комитета Псковской области по лицензированию и природопользованию. Рыбный промысел / водные биоресурсы)}- |
20231101.sr_1419586_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Односи Србије и Пакистана | У 2020. робна размена је укупно износила 16,8 милиона УСД. Од тога извоз из Србије 1,2 милиона а увоз из Пакистана 15,5 милиона. |
20231101.sr_1419586_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Односи Србије и Пакистана | У 2019. размена је била на нивоу из 2020. Извезли смо робе за 1,8 милиона УСД а увезли за 15 милиона долара. |
20231101.sr_1419586_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Односи Србије и Пакистана | У 2018. робна размена је укупно износила 14,2 милиона УСД. Од тога извоз из Србије 1,2 милиона а увоз из Пакистана 13 милиона. |
20231101.sr_1419590_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%BA%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Односи Србије и Туркменистана | Председник Томислав Николић је у фебруару 2013.г. одликовао Орденом Републике Србије на ленти председника Г. Бердимухамедова за заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа између Србије и Туркменистана. |
20231101.sr_1419591_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86 | Дубец | Дубец () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено у централном делу Бежаничког рејона на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Језеро је каналом повезано са реком Ашевком и налази се у басенима реке Великаје и Балтичког мора. На истоку је повезано са оближњим језером Пилец. |
20231101.sr_1419591_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86 | Дубец | Акваторија језера обухвата површину од око 10,3 км², просечна дубина воде у језеру је свега 0,4 метра, док је максимална дубина до 2,4 метра. Ка језеру се одводњава подручје површине око 115,1 км². |
20231101.sr_1419591_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86 | Дубец | Недалеко од западне обале језера налази се варошица Бежаници. Обале језера су доста ниске и замочварене. |
20231101.sr_1419591_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B5%D1%86 | Дубец | -{(Сайт Государственного комитета Псковской области по лицензированию и природопользованию. Рыбный промысел / водные биоресурсы)}- |
20231101.sr_1419593_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B2%D0%BB%D0%BE | Цевло | Цевло () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено у источном делу Бежаничког рејона на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Из језера отиче малена река Цевла (дужине тока свега 17 км), притока језера Полисто, која га даље повезује са басеном реке Ловат и Балтичким морем. |
20231101.sr_1419593_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B2%D0%BB%D0%BE | Цевло | Акваторија језера обухвата површину од око 7,95 км², просечна дубина воде у језеру је око 1,8 метара, док је максимална дубина до 2,5 метара. Ка језеру се одводњава подручје површине око 17,6 км². |
20231101.sr_1419593_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%B2%D0%BB%D0%BE | Цевло | -{(Сайт Государственного комитета Псковской области по лицензированию и природопользованию. Рыбный промысел / водные биоресурсы)}- |
20231101.sr_1419595_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE%20%28%D0%9F%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%29 | Руско језеро (Псковска област) | Руско језеро () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено на крајњем истоку Бежаничког рејона, уз саму границу са Холмским рејоном, на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Језеро се налази у басену реке Порусје преко које је повезано са басеном Ловата и Балтичким морем. |
20231101.sr_1419595_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE%20%28%D0%9F%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%29 | Руско језеро (Псковска област) | Акваторија језера обухвата површину од око 4,2 км², просечна дубина воде у језеру је око 3,5 метара, док је максимална дубина до 5,5 метара. Ка језеру се одводњава подручје површине око 23 км². Површина језера налази се на надморској висини од 95 метара. |
20231101.sr_1419595_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE%20%28%D0%9F%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%29 | Руско језеро (Псковска област) | -{(Сайт Государственного комитета Псковской области по лицензированию и природопользованию. Рыбный промысел / водные биоресурсы)}- |
20231101.sr_1419596_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%86 | Пилец | Пилец () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено у централном делу Бежаничког рејона, на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Језеро се налази у басену реке Ашевке преко које је повезано са басеном Великаје и Балтичким морем. Нешто западније налази се језеро Дубец са којим је повезано кратком протоком. |
20231101.sr_1419596_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%86 | Пилец | Акваторија језера обухвата површину од око 3,6 км² (362 хектара), просечна дубина воде у језеру је око 0,7 метара, док је максимална дубина до 2,1 метара. Ка језеру се одводњава подручје површине око 82,6 км². |
20231101.sr_1419596_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%86 | Пилец | -{(Сайт Государственного комитета Псковской области по лицензированию и природопользованию. Рыбный промысел / водные биоресурсы)}- |
20231101.sr_1419597_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%20%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Петар Кокотовић | Петар В. Кокотовић (1934) је професор на Инжењерском Факултету Универзитета Калифорније у Санта Барбари, САД. Допринео је развоју прилагодљивог управљања, сингуларне пертурбације и нелинеарних контрола. |
20231101.sr_1419598_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE%20%28%D0%9F%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%29 | Камено језеро (Псковска област) | Камено језеро () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено на крајњем западу Бежаничког рејона, на подручју Бежаничког побрђа, у централном делу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Језеро се налази у басену реке Каменке преко које је повезано са басеном Великаје и Балтичким морем. |
20231101.sr_1419598_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE%20%28%D0%9F%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%29 | Камено језеро (Псковска област) | Акваторија језера обухвата површину од око 3,5 км² (346,5 хектара, са острвима 357,6 хекатар), просечна дубина воде у језеру је око 8,6 метара, док је максимална дубина до 28,6 метара. Једно је од најдубљих језера у области. Ка језеру се одводњава подручје површине око 39 км². |
20231101.sr_1419598_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE%20%28%D0%9F%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%29 | Камено језеро (Псковска област) | -{(Сайт Государственного комитета Псковской области по лицензированию и природопользованию. Рыбный промысел / водные биоресурсы)}- |
20231101.sr_1419599_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE | Сусељничко језеро | Сусељничко језеро () слатководно је језеро глацијалног порекла смештено на крајњем истоку Бежаничког рејона, на истоку Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације. Језеро се налази у басену реке Сусљанке преко које је повезано са басеном Ловата и Балтичким морем. |
20231101.sr_1419599_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE | Сусељничко језеро | Акваторија језера обухвата површину од око 3,2 км², просечна дубина воде у језеру је око 1,2 метра, док је максимална дубина до 3,4 метара. Ка језеру се одводњава подручје површине око 35,7 км². |