Datasets:

rasdani

/

cohere-wikipedia-2023-11-sr

like 0

20231101.sr_4448726_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%20%D0%98%D0%BB%D0%B5%D1%88%20%28%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%29

Бела Илеш (фудбалер)

Године 1995. постао је играч МТК-а, који је тек промовисан у највишу дивизију, и преузео водећу улогу у успону плаво-белог клуба. Илеш је брзо постао миљеник навијача, међу навијачима су га једноставно називали „Краљ Бела”. Са клубом је током година три пута освојио првенство и Куп Мађарске. Као офанзивни везни играч, постигао је више од 20 голова у неколико сезона и поново постао најбољи стрелац 1997. и 1999. године.

20231101.sr_4448726_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%20%D0%98%D0%BB%D0%B5%D1%88%20%28%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%29

Бела Илеш (фудбалер)

Године 2004, помало изненађујуће, вратио се у Халадаш, који се борио против испадања, и успео пласманом да остане у лиги, али је Ломбард Кфт., спонзор клуба, пренео седиште у Папу и Халадаш финансијски није могао да задржи прволигашки статус.

20231101.sr_4448726_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%20%D0%98%D0%BB%D0%B5%D1%88%20%28%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%29

Бела Илеш (фудбалер)

Илеш је наредну сезону поново почео у МТК-у. Углавном је наступао као замена у подмлађеном тиму, али је по повратку ипак успео да постигне 10 првенствених голова. Године 2006. оборио је рекорд Ђерђа Сабоа по броју одиграних првенствених утакмицама. Каријеру је завршио са 38 година са одиграних 540 првенствених утакмица и постигнутих 215 голова.

20231101.sr_4448726_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%20%D0%98%D0%BB%D0%B5%D1%88%20%28%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%29

Бела Илеш (фудбалер)

У репрезентацији Мађарске је дебитовао 1991. године, против Норвешке у Сомбатхељу, а први гол постигао је три године касније. За репрезентацију је наступио укупно 64 пута, постигавши 15 голова у дресу репрезентације.

20231101.sr_4448726_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%20%D0%98%D0%BB%D0%B5%D1%88%20%28%D1%84%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%80%29

Бела Илеш (фудбалер)

Године 2007, заједно са својим бившим фудбалским саиграчима, Габором Халмаијем, Аурелом Чертејем, Атилом Кутором и финансијером Ласлом Кобором, основао је фудбалску академију Илеш Бела у Сомбатхељу, која носи његово име и повезана је са ФК Халадашем.

20231101.sr_4448728_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%BDj%D1%83

Макенjу

Макенjу Маеда (; ; Лос Анђелес, 16. новембар 1996) је јапанско-амерички глумац. Најпознатији је по улози Ророноа Зороа у Нетфлик серији One Piece.

20231101.sr_4448729_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%20%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BD

Пете Парконен

Пете Парконен (фин.Pete Parkkonen, Пихтипудас, 8. фебруар 1990) је фински поп рок певач који се прославио у финској верзији програма Идол. Пева и на финском и на енглеском језику. Његов деда је био Пјер Расин, црначки француски музичар пореклом са Мартиника, те је Пете изјавио да је као дечак био дискримисан и малтретиран због тамније боје коже. Парконен има сина, рођеног 2015. године са певачицом Јоханом вон Херцен.

20231101.sr_4448731_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0%20%D1%83%20%D0%95%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%83

Плесна поворка у Ехтернаху

Плесна поворка у Ехтернаху (Iechternacher Sprangprëssioun; немачки: Echternacher Springprozession) је процесија која се одржава сваке године првог уторка после Духова у средњовековном центру Ехтернахану (најстарији град у Луксембургу).

20231101.sr_4448731_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0%20%D1%83%20%D0%95%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%83

Плесна поворка у Ехтернаху

Процесија, документована од 1100. године, посвећен је култу св. Вилиброрда, свештеника који је крајем 7. века основао опатију Ехтерна и која је била позната по својој мисионарској делатности, доброти и способности да лечи одређене болести Упркос негодовању Цркве због својих паганских елемената и неколико црквених забрана, опстала је и чак се проширила по целом крају и међу свим друштвеним слојева.

20231101.sr_4448731_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0%20%D1%83%20%D0%95%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%83

Плесна поворка у Ехтернаху

Данас литија има изразито религиозни карактер и дубоко је укорењена у обичаје који се изводе у молитвама, песмама и играма, као историјском облику богослужења. Поворка почиње рано ујутру у дворишту старе опатије, а присуствују јој највиши црквени представници из града (Willibrordus-Brauverein), земље и иностранства. Пред њима певачи рецитују литаније, након чега око 8.000 плесача, подељених у 45 група, према обредима који се преносе са колена на колено, играју уз звуке полке око Ехтерне базилике, где је гроб св. Вилиброрда. Поворка се наставља улицама од базилике и може се протегнути око 1,5 км док музичари свирају традиционалну музику тзв. Sprangprozessioùn. Плесачи у редовима по четири или пет плесача повезују се тако што у рукама држе један крај беле мараме.И поред секуларизације луксембуршког друштва, ова поворка је изузетно популарна и сваке године у њој учествује око 13.000 учесника из Луксембурга и суседних области.

20231101.sr_4448731_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0%20%D1%83%20%D0%95%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%83

Плесна поворка у Ехтернаху

Година 2010 , плесна поворка у Ехтернаху је уписана на листу нематеријалне светске баштине као последња традиционална плесна поворка у Европи.

20231101.sr_4448731_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0%20%D1%83%20%D0%95%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%83

Плесна поворка у Ехтернаху

Алекс Лангини, Ла Процессион дансанте д'Ецхтернацх: Сон оригине ет сон хистоире, СИТ Ецхтернацх, 1977.

20231101.sr_4448731_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0%20%D1%83%20%D0%95%D1%85%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%83

Плесна поворка у Ехтернаху

Франк Вилхелм, "Мистериос, еинмалиг унд бунт", Воила Луксембург 2. , април 1992. , стр. 90. – 101. ИССН 1017-2955

20231101.sr_4448732_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BC%20%D1%83%20%D0%A2%D0%B0%D0%BD-%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D1%83

Мусем у Тан-Тану

Мусем у Тан-Тану је годишњи скуп који од 1963. године одржава више од тридесет племена из јужног Марока и других делова северозападне Африке у Тан-Тану, граду у југозападном Мароку. У традиционалној берберској култури мусем је „врста годишњег сајма са економским, културним и друштвеним функцијама“.

20231101.sr_4448732_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BC%20%D1%83%20%D0%A2%D0%B0%D0%BD-%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D1%83

Мусем у Тан-Тану

Овај скуп је први пут одржан 1963. године да би се „промовише локалне традиције и обезбедило место за размену, састанке и прославе“. Кажу да је повезан са Мохамедом Лагдафом, сахарским вођом који се деценијама борио против француских и шпанских колонизатора, умро је 1960. и сахрањен је близу Тан-Тана. . Retrieved 2016-03-21</span>.</cite></ref> Окупљање су власти забраниле 1979. године због безбедносних разлога, али је поново оживео 2004. уз помоћ Унеска и мароканског Министарства туризма. Првобитно се одржавао у мају, али се тренутно одржава сваког децембра. Године 2008. уврштен је на листу нематеријалног културног наслеђа у Мароку као ремек дела усменог и нематеријалног наслеђа човечанства.

20231101.sr_4448732_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BC%20%D1%83%20%D0%A2%D0%B0%D0%BD-%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D1%83

Мусем у Тан-Тану

Номадска племена путују у мусе из целе Сахаре, што га чини највећим скупом номадских племена у северној Африци. За њих је постављено око 800 шатора, а неки се користе за посебне изложбе о традиционалном животу племена Бербера.

20231101.sr_4448732_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BC%20%D1%83%20%D0%A2%D0%B0%D0%BD-%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D1%83

Мусем у Тан-Тану

На скупу се дешавају разне активности. То је „прилика за племена да се друже уз песму и игру, размењују приче, деле знање о биљним лековима, да се такмиче у коњским тркама и да се укључе у неку озбиљну трговину камилама“ и „купују, продају и размењују храну и друге производе, организују такмичења у гајењу камила и коња, славе свадбе“.Даље, фестивал укључује „низ културних израза као што су музичке представе, популарно певање, игре, такмичења поезије и друге усмене традиције Хасанија“. Ова песма такође укључује фантазију, кореографску реконструкцију јуриша коњице од стране берберских племена који подижу своје пушке у ваздух и издају ратни поклич.

20231101.sr_4448734_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BA%D0%BE%20%D0%97%D0%B5%D1%82%D0%B0

ФК Олимпико Зета

Фудбалски клуб Олимпико, црногорски је фудбалски клуб из Зете, који се такмичи у Трећој лиги Црне Горе — Центар.

20231101.sr_4448734_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BA%D0%BE%20%D0%97%D0%B5%D1%82%D0%B0

ФК Олимпико Зета

Основан је 2009. године и у почетку се такмичио само у млађим категоријама. Током 2012. године, двије генерације пионира су ишли на турнеју у Београд, гдје су играли против Партизана и Црвене звезде, а старија генерација је побиједила Црвену звезду 6 : 0. Године 2020. основан је сениорски тим, који је уписан у регистар Фудбалског савеза Црне Горе и такмичење је почео у регији Центар у оквиру Треће лиге. Сезону 2020/21. завршио је на последњем мјесту са двије побједе и 22 пораза, након чега је сезону 2021/22. завршио на претпоследњем мјесту са четири побједе, три бода испред Рибнице. Сезону 2022/23. завршио је на последњем мјесту са свим поразима, са девет датих и 134 примљена гола.

20231101.sr_4448736_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

Колашин у НОБ обухвата историју Колашина од италијанске окупације (17. априла 1941) до ослобођења (29. децембра 1944).

20231101.sr_4448736_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

У априлском рату Колашин су 17. априла 1941. заузеле јединице италијанског 17. армијског корпуса, а у мају су успостављене старе жандармеријске и нове карабињерске станице. У Жутом брду код Колашина одржан је 13. јула 1941. састанак Месног комитета КПЈ за Колашин, на којем је одлучено да да се формирају герилски одреди и да отпочну акције против окупатора.

20231101.sr_4448736_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

Већ 16. јула код села Сјерогошта напало је око 50 устаника 2 камиона италијанских војника. У краткој борби нанети су им губици од 25 погинулих. Устаничке снаге колашинског среза (око 3.000 бораца) блокирале су 20. јула италијански гарнизон у Колашину и принудили га на предају: заробљено је 260 војника, заплењено 280 пушака, 8 пушкомитраљеза и 12 минобацача. Сутрадан у Колашину су образовани Срески и Градски НОО и формирана три устаничка батаљона. У Колашину се налазила до 4. августа Привремена врховна команда националноослободилачких трупа за Црну Гору, Боку и Санџак.

20231101.sr_4448736_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

Крајем јула Италијани су предузели акцију да поврате изгубљене гарнизоне и крајеве. Међу њима дивизија Пустериа, наступајући од Подгорице, заузела је Колашин 5. августа. Дејства црногорских партизана пренета су на терен јужно од Колашина, на комуникацију која води за Подгорицу.

20231101.sr_4448736_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

Италијанске посадне трупе под притиском Комског НОП одреда напустиле су Колашин 5. јануара 1942. Око 1.500 четника напали су 23. фебруара од Матешева комбиновани НОП одред Радомир Митровић, који је држао положаје јужно од Колашина. Четници су разбили Одред и сутрадан заузели Колашин.

20231101.sr_4448736_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

Град је 27. септембра 1943. заузела Четврта пролетерска црногорска бригада после 14 часовне борбе против 300 четника и 2. батаљона 83. пука италијанске дивизије Венеција. Разбијени четници повукли су се према Матешеву, а италијански батаљон прешао је на страну НОВЈ. Три дана касније четници су покушали да поврате Колашин, те су груписали 1. и 2. беранску, Колашинску, Јуришну и Андријевичку бригаду и од Матешева почели напад на 4. пролетерску бригаду и италијански батаљон. У току борбе снагама НОВЈ у Колашину притекли су у помоћ делови Друге далматинске и Друга пролетерска бригада и уз садејство Васојевићког партизанског батаљона и Бјелопољског батаљона Трећа пролетерске санџачке бригаде, четници су противнападом 4. октобра разбијени, изгубивши око 200 људи. Делови немачке 118. ловачке дивизије привремено су заузели град 22. октобра, али су га напустили већ 26. октобра.

20231101.sr_4448736_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

У Колашину је 15. новембра у присуству 544 делегата одржано Прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења (ЗАВНО) Црне Горе и Боке. На њему је образовано ЗАВНО Црне Горе и Боке, као највиши орган нове народне власти. У Колашину је 5. децембра одржан Први конгрес АФЖ Црне Горе и Боке у присуству 400 делегата.

20231101.sr_4448736_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

Немачки авиони су бомбардовали Колашин 22. јануара 1944. Друго заседање ЗАВНО Црне Горе и Боке одржано је 16. фебруара 1944. у Колашину, а од 13. до 15. јула 1944. одржано је и Треће заседање ЗАВНО, на којем је ЗАВНО проглашен за Црногорску Антифашистичку скупштину народног ослобођења (ЦАСНО), која је донела одлуку да Црна Гора, као равноправна федерална јединица, уђе у Демократску Федеративну Југославију.

20231101.sr_4448736_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Колашин у Народноослободилачкој борби

За време Дурмиторске операције немачка 1. брска дивизија заузела је Колашин 15. августа 1944, али га је 27. августа напустила. Четници и Немци су, наступајући из Матешева, заузели Колашин 4. септембра, потиснувши Девету црногорску бригаду. Нови напад на 500-600 четника и италијанских фашиста и око 100 немачких војника у Колашину организовала је 14. септембра Пета пролетерска црногорска бригада. После тешких борби 15. септембра око 18 часова град је ослобођен. На народном збору у Колашину изабран је 22. октобра срески одбор НОФ. Последњи пут је Колашин окупирала немачка 297. дивизија 15. децембра, а дефинитивно га је ослободила 29. децембра 1944. Пета црногорска бригада.

20231101.sr_4448742_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%20%D0%A6%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Ана Церовић

Рођена је 1974. године у Београду. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1998. и магистрирала 2003. на истом факултету у класи Анђелке Бојовић. Похађала је школу за историју и теорију уметности Центра за савремену уметност Београд 2000—2001. Боравила је на Факултету ликовних уметности у Атини на програму специјализације 2002—2004. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1999. године. Излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству и добитник је више награда за уметнички рад. Радила је на Факултету за уметност и дизајн Мегатренд универзитета од 2006. као доцент, а од 2012. као ванредни професор. Самостално је излагала са изложбом „Ја знам да ће се чудо једном остварити” у галерији Студентског културног центра Београд и у Италијанском институту за културу у Београду 1998, изложбом „Објекти и инсталације” у галерији Дома омладине Београд 2000, изложбом слика „Тетовирање” у галерији УЛУВ у Новом Саду и Националној галерији Београд 2007, изложбама „Потрошња сунца” 2009. и „Моје сунце” 2011. у галерији „Звоно” и изложбом „Радост” у Задужбини Илије М. Коларца 2015. године. Добитница је награде за сликарство „Петар Лубарда” 1995, награде за најбољи цртеж Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1996, награде за мозаик „Траншпед” Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1997, награде 37. Херцегновског зимског салона 2004, награде Једанаестог бијенала „У светлости Милене” 2007. и похвале Десетог Бијенала минијатуре у Горњем Милановцу 2010. године. Бави се сликањем, цртежима, инсталацијама и фотографијама.

20231101.sr_4448744_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%20%D0%9B%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%9B

Борислав Лалић

Борислав Лалић (Виницка, 1936) је црногорски новинар и публициста најпознатији по својим књигама о Че Гевари и Фиделу Кастру. Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду. Добитник је Награде Светозар Марковић коју додељује Удружење новинара Србије. Велики део каријере провео је као репортер Танјуга, а касније био дописник из Мексика, Кубе, Шпаније и САД. Члан је Удружења књижевника Србије.

20231101.sr_4448745_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%20%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B8%20%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%20%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2

Ти ниси ништа крив

Ти ниси ништа крив је петнаести студијски албум српске фолк певачице Наде Топчагић, издат 1997. године за ЗАМ и Вујин рекордс. Продуцент албума је био Перица Здравковић, а на албуму је свирао Бобан Марковић.

20231101.sr_4448746_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%20%D1%81%D0%B5%20%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%88

Ђе се купаш

„Ђе се купаш” је песма црногорског хипхоп дуа Ху си. Објављена је у оквиру албума Немам ти кад 29. јула 2014. као друга песма на албуму. Видео-спот за песму је премијерно приказан на МТВ-ју тачно два месеца после објаве албума и достигао је више десетина милиона прегледа на платформи Јутјуб. Спот је сниман на плажи Веља Спила у Луштици, у Боки которској.

20231101.sr_4448746_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%20%D1%81%D0%B5%20%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%88

Ђе се купаш

Песма саркастично обрађује мушко-женске љубавне односе током летње сезоне на Црногорскоме приморју. Сам назив песме „Ђе се купаш” је црногорско-проморска локална доскочица коју упућују младићи девојкама у жељи да остваре међуљудски однос. Песма је популаризовала ту доскочицу широм Црне Горе и Србије.

20231101.sr_4448746_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%20%D1%81%D0%B5%20%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%88

Ђе се купаш

„Ђе се купаш” је за врло кратко време постала хит који се, посебно у летњим месецима, одржао и годинама касније. Неки га сматрају ремек-делом хипхопа на српском језику.

20231101.sr_4448746_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D0%B5%20%D1%81%D0%B5%20%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%88

Ђе се купаш

Године 2022. у такмичењу Звезде гранда који се претежно бави фолк и поп музиком, такмичар Жељко Вукчевић је отпевао ову хипхоп нумеру што је изазвало позитивну реакцију жирија, те је Вукчевић прошао у наредни круг.

20231101.sr_4448750_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%20%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81

ФК Полет старс

Фудбалски клуб Полет старс, црногорски је фудбалски клуб из Никшића, који се у сениорској конкуренцији такмичио у Трећој лиги Црне Горе — Центар до сезоне 2023/24.

20231101.sr_4448750_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%20%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81

ФК Полет старс

Основан је 2006. године и у почетку се такмичио само у млађим категоријама. Године 2018. оформљен је сениорски тим, који је почео такмичење у Средњој регији у оквиру Треће лиге и сезону 2018/19. завршио је на другом мјесту, девет бодова иза Дрезге. Сезона 2019/20. је прекинута послије 17. кола због пандемије ковида 19 и одлучено је да табела буде коначна; завршио је на трећем мјесту, иза ОФК Младости ДГ и Забјела. Сезону 2020/21. завршио је на шестом мјесту, након чега је сезону 2021/22. завршио на седмом мјесту.

20231101.sr_4448750_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%20%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81

ФК Полет старс

Сезону 2022/23. завршио је на шестом мјесту, а прије почетка сезоне 2023/24. одустао је од такмичења из финансијских разлога.

20231101.sr_4448754_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Гетоар Мјеку (рођен 28. септембра 1987. године) је албански адвокат, писац и политичар и актуелни заменик министра економије у ткзв. Републици Косово. Претходно је био заменик министра индустрије, предузетништва и трговине.

20231101.sr_4448754_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку је стекао високо образовање на Текас Лутхеран Университи и Соутхерн Метходист Университи у Сједињеним Државама . Има активну адвокатску лиценцу у Тексасу и члан је Секције за међународно право. Бавио се праксом у областима привредног и управног права у Сједињеним Државама и на КиМ и писао о међународном праву и албанском језику.

20231101.sr_4448754_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Као адвокат и члан Покрета Самоопредељење, Мјеку је био активан у стратешким парницама против злоупотреба у јавним предузећима, заштити животне средине и енергетском сектору. Као заменик министра, бавио се законодавним иницијативама, трговинским и инвестиционим питањима и државним предузећима. Био је главни аутор Закона о Сувереном Фонду ткзв. Републике Косова, ентитета за управљање богатством и улагања.

20231101.sr_4448754_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку је заговорник простог језика и критичар регулације албанског језика. Води блог о језику, култури и праву.

20231101.sr_4448754_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Гетоар Мјеку је рођен у Приштини, у СФРЈ, у породици средње класе која је везана за Гњилане и регион Лапа. Његово име, Гетоар, је портманто или иницијализам са називима главних албанских дијалеката и суб-етничких група. Своје породично име објашњава као реч која потиче од латинског медицус, што значи лекар. Његов отац Мехмет је био репортер на Радио Приштини који је покренуо сопствени бизнис након што су радио и телевизија на албанском језику угашене због српске окупације. Његова мајка Фатиме је стоматолог чију је приватну ординацију користила Стоматолошка школа Универзитета у Приштини неколико година, пошто је образовање на албанском језику било потиснуто под српским режимом.

20231101.sr_4448754_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Гетоар и његова породица провели су четири месеца у Француској као избеглице током рата на Косову 1998–1999.

20231101.sr_4448754_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку је похађао основну и средњу школу Исмаил Кемали и завршио од 9. до 11. разреда на Мехмет Акиф колеџу у Приштини. Са 16 година ангажован је као спортски дилер на РТВ21, где је пратио велике спортске догађаје и годину дана припремао и режирао недељни телевизијски програм о кошарци.

20231101.sr_4448754_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

У септембру 2005. Мјеку се преселио у Тексас ради образовања, спонзорисан од стране породице косовских Албанаца. Похађао је школу Мемориал Халл у Хјустону, Тексас, где је дипломирао прославу у мају 2006. Мјеку је тада добио пуну стипендију од Текас Лутхеран Университи, институције либералних уметности у Сегуину, Тексас, где се уписао у програм почасти. Мјеку је дипломирао политичке науке са претходном концентрацијом и дипломирао шпански језик, а дипломирао је с похвалом са дипломом у мају 2010. Током основних студија, провео је семестар на Америчком универзитету у Вашингтону, а летњи програм на Универсидад Национал у Хередији, Костарика .

20231101.sr_4448754_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Као бруцош на факултету, Мјеку је почео да пише за публикације на албанском језику и превео књигу на енглески. Мјеку је радио као емитер за албанску службу Гласа Америке годину дана, 2010–2011, након што је завршио факултет.

20231101.sr_4448754_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

У августу 2011, Мјеку се уписао на програм Јурис Доцтор на СМУ Дедман Сцхоол оф Лав у Даласу, Тексас. Био је летњи службеник у фирми са седиштем у Хјустону, похађао правни програм СМУ у Оксфорду и придружио се цивилној клиници СМУ као студентски адвокат и главни саветник. Дипломирао је са похвалом у мају 2014. и тог лета је прошао бар у Тексасу.

20231101.sr_4448754_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Након што је дипломирао на правном факултету, Мјеку је радио као адвокат са правним тимом Тхомсон Реутерс и адвокатском канцеларијом са седиштем у Хјустону на великим комерцијалним и имиграционим случајевима. У Србију се вратио крајем 2015. године, где се укључио у организације цивилног друштва и саветовао клијенте о међународним, комерцијалним и административним питањима.

20231101.sr_4448754_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Године 2017. водио је тим адвоката који пружају подршку судијама привредног права у косовским судовима кроз пројекат УСАИД-а. Истовремено је радио као спољни правни експерт за Косовску агенцију за приватизацију, бавећи се сложеним спин-офф случајевима. Његова мишљења су била кључна за повлачење велике државне имовине од индолентних купаца који нису испунили своје обавезе да инвестирају и запошљавају локалне раднике.

20231101.sr_4448754_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку је 2018. радио са Косовским телекомом, јавним предузећем, где је саветовао менаџмент о лошим уговорима. Иако се већ бавио корупцијом у јавном сектору, постајао је све убеђенији да је потребна политичка акција да би се подржала његова улога адвоката.

20231101.sr_4448754_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

До 2019. године, Мјеку је био запослен као правни савјетник на ГИЗ пројекту савјетовања општина о управљању отпадом и корпоративном управљању.

20231101.sr_4448754_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Од повратка у Србију 2015, Мјеку је редовно критиковао владу по питању владавине права и спољне политике. Он је 2018. године спонзорисао петицију против планова председника Хашима Тачија да подели Косово као део мировног споразума са Србијом.

20231101.sr_4448754_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку се 25. августа 2019. званично придружио Покрету Самоопредељење, само неколико дана након што се Скупштина сама распустила. Био је кандидат на парламентарним изборима одржаним те године, са фокусом на владавину права и економски развој. Сакупио је 4527 гласова — више од већине кандидата, али недовољно да добије место у 7. парламенту.

20231101.sr_4448754_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Након што је прва Куртијева влада положила заклетву у фебруару 2020. године, Мјеку је био правни савјетник министарке економије, запошљавања, трговине, индустрије, предузетништва и стратешких инвестиција Розете Хајдари . На овој функцији, припремио је кључне владине документе, укључујући одлуке о смени директора 10 од 17 предузећа у власништву централне владе, како би се решио проблем лошег управљања јавном имовином и наметале мере реципроцитета у трговинским односима са Србијом. Он је такође саветовао министра о питањима енергетике, развоја приватног сектора и управљања ККОВИД-19.

20231101.sr_4448754_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Када је Курти свргнут у јуну 2020. године, Мјеку је постао законодавна помоћ за одборнички клуб Ветевендосје.

20231101.sr_4448754_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Као активиста Самоопредељења, Мјеку се укључио у неколико случајева стратешких парница. У децембру 2019. заступао је тужиоца у тужби против енергетског регулатора, тврдећи да је шема подршке тарифама за обновљиве изворе енергије противна важећем закону ЕУ и да је незаконито користила једном олигарху. Док је случај у току, Мјеку је успешно добио забрану приласка, чиме је та шема стављена на крај.

20231101.sr_4448754_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

У јулу 2020. Мјеку је представљао синдикат радника Косовског телекома у покушају да поништи неповољан уговор о подели прихода са виртуелним мобилним оператером. У децембру 2020, Мјеку је тада био адвокат активиста Самоопредељења који су тражили забрану приласка три хидроелектране због забринутости за деградацију животне средине. Суд је наложио фабрикама да обуставе рад, док се одговарајуће дозволе и лиценце ревидирају.

20231101.sr_4448754_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку је 29. марта 2021. године именован за замјеника министра индустрије, предузетништва и трговине у другој Куртијеви влади, враћајући се на посао са министром Хајдаријем. Он је првенствено помогао у законодавној реформи, са 11 закона предложених током прве године на власти. Кључни законски предлози укључују нови закон о инвестицијама, тржишту горива, спољној трговини, конкуренцији, инспекцијама, интелектуалној својини и контроли цена.

20231101.sr_4448754_21

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

1. септембра 2022. године премештен је на место заменика министра у Министарство привреде, које је надлежно за енергетику, руднике, ИКТ и јавна предузећа. Мјеку је првенствено надгледао државна предузећа, која укључују највеће енергетске и рударске оператере у земљи, пошту, водећег телеком провајдера, жељезнице и водоводне компаније и компаније за наводњавање. Он је ко-предводио радну групу која је израдила нацрт закона о Сувереном фонду ткзв. Републике Косова, стратешком ентитету за управљање богатством и инвестицијама, који је поздрављен као реформска реформа за привреду Косова и Метохије.

20231101.sr_4448754_22

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку је познат као заговорник реформе албанског језика, критикујући језичку политику коју је наметнуо комунистички режим у Албанији и коју је одржавао ради политичке сврсисходности током транзиције ка демократији. Он позива писце да слободно користе Гхег лексикон, инфинитив 'ме+' и редуковани партицип, који одражавају говорни језик већине Албанаца. Његов јавни говор је обележен његовом употребом дијалекта Гхег, док његово писање нон-фицтион варира између стандарда заснованог на Елбасану и модификованог Тоск стандарда .

20231101.sr_4448754_23

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B0%D1%80%20%D0%9C%D1%98%D0%B5%D0%BA%D1%83

Гетоар Мјеку

Мјеку је такође подстицао писање на једноставном језику. Он је усвојио технике које је његов професор Брајан Гарнер подучавао косовском законодавству и судским документима, чак је направио нацрт предложеног устава за Косово да би показао свој стил. Такође је превео одабране списе Џорџа Орвела, укључујући његов есеј о "Политика и енглески језик".

20231101.sr_4448755_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%20%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Марко Деспотовић

Марко Деспотовић (Пљевља, 24. јул 1994) црногорски је фудбалер који тренутно наступа за Слогу из Краљева.

20231101.sr_4448755_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%20%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Марко Деспотовић

Деспотовић је до 16. године био у млађим категоријама Рудара из Пљеваља. Касније је играо за омладинце Црвене звезде. У сениорском узрасту најпре је наступао за Јединства с Уба, у Зони Дрина и Српској лиги Запад. После тога је одиграо полусезону за Раднички из Обреновца, а у екипу Омладинца из Нових Бановаца прешао је из Бежаније. Одатле је каријеу наставио у Дунаву из Старих Бановаца чији је члан био до 2018. Затим је поново приступио Бежанији. Забележио је 17 наступа у Првој лиги Србије за такмичарску 2018/19. Наредне сезоне је играо за Будућност из Добановаца. Вратио се у Омладинац из Нових Бановаца а годину дана касније прешао у Раднички 1912 где је провео календарску 2021. Почетком следеће године приступио је краљевачкој Слоги. Средином 2022. прешао је у редове ГФК Јагодине и ту провео полусезону. Од 2023. је по други пут постао фудбалер краљевачке Слоге. Екипа је по окончању 2022/23. испала у нижи степен такмичења.

20231101.sr_4448756_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%20-%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%2051

Јаворски корпус - Горски штаб 51

Јаворски корпус (Горски штаб 51) био је корпус Југословенске војске у отаџбини, формиран априла 1942. године. Корпус је дејствовао на подручију Дежевског, Студеничког и Моравичког среза. Први командант Јаворског корпуса био је капетан Бранивоје Петровић.

20231101.sr_4448756_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%20-%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%2051

Јаворски корпус - Горски штаб 51

Јаворски корпус је био формиран априла 1942. године на Голији, али ови подаци нису у потпуности поуздани. Први документ који говори о активностима овог корпуса датиран је на 21. април 1942. године, али је могуће да је Јаворски корпус био формира нешто раније. У његов састав су ушле три бригаде које су деловале на територијама Дежевског, Студеничког и Моравичког среза. Први заповедник Јаворског корпуса био је капетан Бранивоје Петровић. Касније су у састав Корпуса улазиле новооформљене бригаде, па је Јаворски корпус почетком 1944. године имао шест бригада: Први и Другу дежевску, Прву и Другу студеничку, Моравичку и тзв. Летећу бригаду. Према појединим информацијама, у састав Јаворског корпуса је једно време улазила и Штавичка бригада.

20231101.sr_4448756_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%20-%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%2051

Јаворски корпус - Горски штаб 51

Свака од јединица Корпуса је поред назива имала и број свог горског штаба. Број свог горског штаба су имале и бригаде које су улазиле у сасатв Корпуса. Ови бројеви су били коришћени у међусобној комуникацији, а у случају да се радило о врло поверљивим информацијама, команданти су се служили псеудонимима. Тако је Бранивоје Петровић користио псеудоним Милош, а Радомир Цветић, командант Студеничке бригаде, користио је псеудониме Ајбих Биби.

20231101.sr_4448756_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%20-%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%2051

Јаворски корпус - Горски штаб 51

Јаворски корпус је био сматран једним од снажнијих корпуса, али његов стални састав није био бројан. Штаб Корпуса је под својом командом имао око 60 људи, а штабови бригада око 30 до 40. У случају већих војних операција додатно људство је мобилисано по списковима војних обвезника, а свако неодазивање мобилизацији је било строго кажњавано. Борци Корпуса су углавном били стновници Студеничког, Дежевског и Моравског среза, али и избеглице из Рашке области и Косова и Метохије. Међу борцима је највише било сељака, а потом и подофицира, официра и жандарма. У састав Јаворског корпуса је током прве половине 1944. године улазило и четрдесет Пољака. Они су као немачки заробљеници радили у басену Борског рудника, одакле су побегли и прикључили се одредима ЈВуО на простору Хомоља. Британци су у договору са емигрантском пољском владом послали 1943. године капетана Неса, чији је задатак био да ове Пољаке окупи и да у сарадњи са локалним јединицама ЈВуО од њих формира оружану јединицу. Током јесени 1943. године ова група предвођена капетаном Несом је стигла у југозападни део Србије, а након Несове погибије укључена је у борачки састав Јаворског корпуса. Августа 1944. године већина ових Пољака евакуисана је заједно са америчким пилотима обореним изнад Србије, које су спасили припадниции ЈВуО.

20231101.sr_4448756_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%20-%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%2051

Јаворски корпус - Горски штаб 51

Главни проблем са којим су се борци Корпуса суочавали је био недостатак оружја и муниције, као и неуједначеност типова оружија и калибара. Већина ратног материјала који је недостајао набављан је на црној берзи и запленом након борби. Поред овога, део ратног материјала су у току 1942. године достављали и савезници падобранима. Храна је набављана куповиниом од локалног становништва, а понекад и реквизицијом. У оквиру сваке бригаде је постојала интендантска лужба која се бринула о томе. Униформа припадника Корпуса је била шаренолика, сачињена од градске или сеоске одеће, као и делова југословенске, немачке, британске и бугарске унифроме. Што се тиче санитетске службе, иако је она сигурно морала постојати, о њеној организацији и функционисању се мало зна. Неки рањени борци Корпуса лечени су у немачким војним болницама након сукоба са партизанима вођених крајем марта 1944. године.

20231101.sr_4448756_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%20-%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%2051

Јаворски корпус - Горски штаб 51

Током 1943. године Корпус је организовао и војну обуку за оне младиће које је Априлски рат спречио да редовно служе војни рок. Због недостатака одговарајућег командног кадра на Рудну је 1944. године била формирана и подофицирска школа. Корпус је, следећи упутства Врховне команде, активно радио и на штампању летака, брошура и плаката, а одржавани су и пропагандни говори и предавања. Године 1942. при штабу Корпуса је био покренут и лист Равногорски омлаиднац. Како би дисциплина у Корпусу била подигнута на задовољавајући ниво издаване су бројне наредбде у којима је за повреде дисциплине било прећено најстрожим казнама. Међутим, сукоби у Корпусу су се настављали, а сукоб између Бранивоја Петровића и Радомира Цветића се толико разбуктао да је и сам Драгољуб Михаиловић морао да интервенише. Тако је Бранивоје Петровић крајем септембра 1942. године био премештен на место делегата Врховне команде при Варваринском, Ресавском и Ивањичком корпусу. На Петровићево место на челу Јаворског корпуса дошао је Цветић. Слаб борбени морал најочигледније се испољавао приликом мобилизације и борби на територијама које су биле далеко од домова бораца. Велики страх међу борцима изазивала су и дејства непријатељске аритиљерије.

20231101.sr_4448756_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BF%D1%83%D1%81%20-%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%2051

Јаворски корпус - Горски штаб 51

Крајем 1944. године Јаворски корпус је, попут осталих корпуса Југословенске војске у отаџбини, морао да одступа пред јединицама партизана и Црвене армије. Велики број бораца је напустио Корпус и пре него што је почело повлачење према западу, па је по једном документу са краја 1944. године у Првој студеничкој бригади остало свега 19 бораца. Одлуком Врховне команде Јаворски корпус је децембра 1944. године био је у саставу Другог јуришног корпуса Команде Србије. Међутим, како се услед глади, болести, тешких временских услова и сукоба са партизанима и усташама број бораца смањивао, извршена је нова реорганизација. Јаворски корпус је 11. марта 1945. године био сведен на ранг бригаде и припојен Церском корпусу, којим је командовао потпуковник Драгослав С. Рачић. Овом одлуком је Јаворски корпус престао да постоји. Није познато шта се догодило са његовим припадницима који су наставили да се повлаче према западу, односно колико њих је преживело рат. Са друге стране, неколико мањих група које су чинили некадашњи боци Корпуса наставио је са дејствима у долини Ибра и на подручју Копаоника, Рогозне и Голије, надајући се да ће им западни савезници помоћи у борби против нове комунистичке власти.

20231101.sr_4448760_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0%20%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B0

Влада Милојка Спајића

Влада Милојка Спајића је 44. и тренутна влада Црне Горе. Изабрана је 31. октобра 2023. године већином гласова у Скупштини Црне Горе. Предсједник владе је Милојко Спајић док владу чине чланови покрета Европа сад, Демократске Црне Горе, Цивиса, Социјалистичке народне партије, Албанске листе и Албанског форума.

20231101.sr_4448762_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B8

Ајзи

Андријано Кадовић (Крушевац, 15. март 1985), познатији под уметничким псеудонимима Ајзи и Ајзеа, јесте српски репер и текстописац. Публици је познат по мрачним и песимистичким темама с депресивном атмосфером која описује религију, љубав, патњу, спрегу криминала, дроге и уличним скитањима.

20231101.sr_4448762_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B8

Ајзи

Као текстописац и продуцент учествовао је у многим комерцијалним албумима познатих поп-фолк извођача као што су Ана Кокић, Милица Павловић, Едита Арадиновић, Анастасија Ражнатовић. Компоновао је музику за документарни филм Бориса Малагурског Тежина ланаца 3.

20231101.sr_4448762_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B8

Ајзи

Ајзи је рођен у Крушевцу, али се са 19 година преселио у Београд. Његова породица потиче из Црне Горе.

20231101.sr_4448762_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B8

Ајзи

Албум Јачи од смрти објављен је 2013. под покровитељством издавачке куће Басивити диџитал. Албум је доживео велику популарност и сматра се једним од најбољих српских и регионалних хипхоп албума. Неколико песама с албума стекле су статус култних изведби.

20231101.sr_4448762_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B7%D0%B8

Ајзи

Првог септембра синглом „Снег на Карибима” најавио је нови албум Српски сан коју ће избацити издавачка кућа 3ПМ, у којој је извршни директор и суоснивач. Други сингл с албума „Не идем” изашао је 30. октобра.

20231101.sr_4448770_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%20%D1%83%20%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%202023%20%E2%80%94%2010.000%20%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5

Светско првенство у атлетици на отвореном 2023 — 10.000 метара за жене

Трка на 10.000 метара у женској конкуренцији на 19. Светском првенству у атлетици 2023. одржано је у Будимпешти (Мађарска) у Националном атлетском центру 19. августа 2023. године.

20231101.sr_4448770_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%20%D1%83%20%D0%B0%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%202023%20%E2%80%94%2010.000%20%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5

Светско првенство у атлетици на отвореном 2023 — 10.000 метара за жене

Десет најбржих светских атлетичарки у 2023. години је пре почетка светског првенства (19. август 2023.) заузимало следећи пласман.

20231101.sr_4448771_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Трећа сезона британске научнофантастичне телевизијске серије Доктор Ху је почела 11. септембра 1965. епизодом Четири стотине зора, а завршила се 16. јула 1966. епизодом Ратни стројеви (4. део). Само 17 од 45 епизода је сачувано у архиви ББЦ-а, а 28 се и даље води као нестало. Због тога су само 3 серијала потпуна.

20231101.sr_4448771_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Вилијам Хартнел наставља своје путовање као Први Доктор у пратњи пратилаца Вики (Морин О'Брајен) и Стивена Тејлора (Питер Пурвс). У трећем серијалу Творци митова, Вики је отишла и заменила ју је Катарина (Адријан Хил). Катаринин мандат је био кратак, а лик је убијен у епизоди Издајници. На неким списковима пратилаца, Сара Кингдом (Џин Марш) је укључена као пратитељка, иако је њено појављивање било ограничено на касније епизоде ​​серијала Велики план Далека.

20231101.sr_4448771_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Додо Чаплет (Џеки Лејн) придружила се Доктору и Стивену у следећем серији Покољ. Није било промена у првенственој глумачкој постави све до Стивеновог одласка у претпоследњој причи Дивљаци. Током последње приче Ратни стројеви, Додо такође одлази, а Доктору су се придружили Поли (Анеки Вилс) и Бен (Мајкл Крејз). Као и у претходним сезонана, екипа пратилаца се мењала од почетка до краја.

20231101.sr_4448771_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Џон Вајлс је заменио Верити Ламберт као продуцент после епизоде Задатак у непознато. Инес Лојд је, заузврат, заменила Вајлса после Ковчега. Доналд Тош је наставио да ради као уредник сценарија до епизоде Свештеник смрти, а заменио га је Џери Дејвис почевши од епизоде Звоно пропасти.

20231101.sr_4448771_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Пракса да се свакој појединачној епизоди даје другачији наслов напуштена је након епизоде ОК Корал пред крај сезоне. Ова сезона је била значајна по најдужем серијалу до сада Велики план Далека који садржи 12 епизода. Рекорд о серијалу као најдужем на крају је оборила 14-делна 23. сезона. Претходница ове приче Задатак у непознато није била само најкраћа прича, већ је била истакнута и по одсуству целе редовне глумачке екипе. Епизода је настала када је Планета дивова, уводни серијал 2. сезоне, смањена са четири на три епизоде, остављајући једну епизоду задржаном у продукцијском распореду. Уместо покушаја да се направи прича од једне епизоде или да се епизода дода већ нарученој причи, одлучено је да се ова епизода користи као трејлер за постављање предстојеће приче о Далецима од 12 делова.

20231101.sr_4448771_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Четири приче из треће сезоне (епизода Задатак у непознато и серијали Творци митова, Покољ и Дивљаци) потпуно су нестале из архиве ББЦ-а, без преживелих епизода. Даље, Задатак у непознато и Ковчег су две од само три приче из читаве серије без преживелих снимака из било ког извора (друга је Марко Поло из 1. сезоне). Само три овосезонске приче (Ковчег, Револвераши и Ратни стројеви) су целокупни. Епизода Задатак у непознато, међутим, јединствена је по томе што је то једина недостајућа епизода серије која је у потпуности рекреирана у живој акцији, при чему је пројекат који су направили студенти по квалитету продукције једнак оном на телевизији из 1960-их.

20231101.sr_4448771_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Трећа сезона је најдужа сезона серије до сада, са 45 епизода у 10 серијала. Шеста сезона је произвела само једну епизоду мање у 7 серијала.

20231101.sr_4448771_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%A5%D1%83%20%283.%20%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0%29

Доктор Ху (3. сезона)

Покољ је био први серијал у ком је главни глумац добио две улоге. Вилијам Хартнел није играо само доктора, већ и калуђера од Амбоаза. Овај начин је поновио Патрик Тротон у серијалу Непријатељ света 5. сезоне.

20231101.sr_4448772_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

Никшић у НОБ обухвата историју Никшића од немачке окупације (17. априла 1941) до ослобођења (19. септембра 1944).

20231101.sr_4448772_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

У Никшићу је од 1920. постојала организација КПЈ. За листу КПЈ на изборима исте године гласало је чак 28 % бирача. Тако је пред рат Никшић са околином представљао снажно комунистичко упориште. За све време рата организација КПЈ из града одржавала је илегалне везе са партијским руководством (Окружним и Среским комитетом) и Штабом Никшићког партизанског одреда.

20231101.sr_4448772_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

За време априлског рата, у Никшић су 17. априла ушли делови 8. тенковске дивизије немачке 2. армије. Немци су убрзо продужили наступање према Требињу и Дубровнику, а 21. априла један италијански пешадијски батаљон, са батеријом артиљерије из састава 93. пука дивизије Месина, успоставио је гарнизон у Никшићу. Италијански карабињери успоставили су убрзо станице у граду и по околним селима.

20231101.sr_4448772_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

Под руководством Месног комитета КПЈ који је обједињавао рад 12 ћелија у граду и околним селима, из војних магацина, одмах после окупације, извучено је и склоњено у село Озриниће, Горње Поље и у планину Будош 205 пушака, 25 сандука муниције и 300 бомби. У граду су, у току припрема за устанак, формиране 4 ударрне групе са 120 бораца, а у селима из непосредне околине још 10 група. Крајем јуна 1941. у селу Студеници одржана је месна партијска конференција. Дата је и директива да комунисти напусте град како би избегли хапшења.

20231101.sr_4448772_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

Дана 13. јула 1941. Месни комитет КПЈ објавио је одлуку о оружаном устанку. Већ ноћу 13/14. јула ударне групе устаника извршиле су напад на жандармеријску станицу на Буковику, којим је започео оружани устанак у никшићком срезу. За кратко време ликвидиране су све карабињерске и жандармеријске станице по селима, а Никшић је блокиран. Припремани напад на град осујећен је 26. јула продором на подручје Никшића дивизије Cacciatori delle Alpi из Подгорице. Нешто касније у граду је успоставио гарнизон један батаљон италијанског 27. пука дивизије Таро.

20231101.sr_4448772_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

Од комуниста и симпатизера који су напустили град, формирана је 28. августа 1941. Никшићка партизанска чета, а у граду илегална партизанска чета и железнички вод.

20231101.sr_4448772_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

Од децембра 1941. до половине фебруара 1942. Никшић је био блокиран од партизанских јединица. Снабдевање гарнизона вршено је ваздушним путем. После десетодневних борби италијанске снаге су деблокирале град, који је солидно утврђен и чија се одбрана ослањала на утврђења Уздомир, Студеничке главице и Требјеса. Око града су изграђени бетонски бункери и постављена минска поља и жичане препреке. У пролеће 1942. Никшић је посела италијанска дивизија Ферара, која се задржала у граду све до битке на Сутјесци у лето 1943. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, из Никшића је интернирано око 700 грађана. У граду су образовани затвори Бедем и Волат. У јуну 1942, после атентата на италијанске официре у хотелу Америка, стрељано је 20 затвореника који су се херојски држали пред непријатељем.

20231101.sr_4448772_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

За време битке на Сутјесци (у лето 1943) прошла је кроз Никшић главнина немачке 7. СС дивизије, а затим је у град стигла италијанска дивизија Тауринезе, која је остала до капитулације Италије. За време капитулације Италије преко Никшића је, према Јадранском мору, продрла немачка 118. дивизија. У граду је задржан 2. батаљон 173. пука и италијански фашистички батаљон са око 500 војника. Јединице НОВЈ са подручја Никшића разоружале су делове италијанске дивизије Тауринезе, док су сарадници окупатора у граду предали Немцима 130 затвореника.

20231101.sr_4448772_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

Група од 35 савезничких авиона бомбардовала је 7. и 8. априла 1944. Никшић. Погинула су 83 немачка војника и 178 грађана. Град је поново био блокиран од јединица НОВЈ. Немачке јединице су ноћу 17/18. септембра неопажено напустиле град у који су19. септембра ушли делови Шесте црногорске бригаде и Никшићког НОП одреда. Од тада је Никшић постао центар војног и политичког руководства Црне Горе (седиште Покрајинскоог комитета КПЈ, ЦАСНО и Штаба Другог корпуса НОВЈ).

20231101.sr_4448772_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%20%D1%83%20%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8

Никшић у Народноослободилачкој борби

За време италијанске окупације убијено је 458 грађана, а спаљено 4.455 зграда. Немци су спалили 767 зграда. Укупно је уништено 40% свих зграда у Никшићу и околини. Око 2.000 грађана било је ухапшено и затворено током окупације.

20231101.sr_4448773_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%20%D0%A5%D0%B8%D0%BB

Адријан Хил

Адријан Хил ( Плајмаут, 22. јул 1937 — Лондон, 6. октобар 1997) била је британска глумица. Хилова је најпознатији по улози Катарине у научно-фантастичној серији Доктор Ху.

20231101.sr_4448774_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%20%D0%9B%D0%B5%D1%98%D0%BD

Џеки Лејн

Џеки Лејн ( Манчестер, 10. јул 1941 — Вестминстер, 23. јун 2021) била је британска глумица. Лејнова је најпознатија по улози Додо Чаплет у научно-фантастичној серији Доктор Ху.

20231101.sr_4448775_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8F%D0%B8%D0%BD%20%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%88

Џин Марш

Џин Линдзи Торен Марш ( Стоук Њуингтон, 1. јул 1937 — ) је британска глумица. Маршова је најпознатија по улози Саре Кингдом у научно-фантастичној серији Доктор Ху.