_id
stringlengths 16
23
| url
stringlengths 31
715
| title
stringlengths 1
198
| text
stringlengths 100
84k
|
|---|---|---|---|
20231101.sr_4448392_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B | Катарина Бенедетић | Рођена је у Београду. Дипломирала је сликарство 1985. године на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду и магистрирала је код професора Бранка Протића. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1983. Добитница је стипендије Министарства културе и информисања Републике Србије. Од 1994. године изводи зидне слике, оптичке варке, мурале и реализује низ модерних фресака. На пољу савременог сликарства и инсталације користи различите технике и материјале. Награђена је 2013. године на конкурсу за сликарство у Италији. Многи од њених изведених радова се налазе у приватним колекцијама и културним фондацијама широм света. Тренутно ради у Италији. |
20231101.sr_4448394_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%20%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA | Ирена Бијелић Горењак | Рођена је 1972. године у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду у класи професора Драгана Јовановића 2001. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. Бави се стварањем слика и уметничких дела у мешовитим медијима користећи велики број материјала песка, камена, гипса, зеолита, земље, пигмента, папира, платна, акрила и уља. Обично осликава рупе, кратер, круг, пукотине и расцеп. Излагала је на осам самосталних и преко педесет групних изложби. |
20231101.sr_4448415_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%91%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B | Марија Бјекић | Рођена је 1979. године у Београду. Магистрирала је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2007. Самостално је излагала слике у галерији Завода за проучавање културног развитка 2005. и 2007, цртеже „Заједништво” у Културном центру Палилула 2014, у галерији Дома омладине Београд са изложбом „Раднички снови” 2015, у галерији Задужбине Илије М. Коларца са изложбом „Са каквим фантастичним структурама?” 2016. и у галерији Културног центра Новог Сада са изложбом „За новог човека” 2017. године. Учествовала је на групној изложби на Бијеналу студентског цртежа у галерији Студентског града Београд 2005, изложби „Таласи емоција” у Музеју модерне уметности у Пескари и Музеју савремене уметности у Напуљу 2008, на изложбама „Жена – Калеидоскоп” у Севиљи, Алмерији и Барселони 2009, изложби „Цртеж” у Културном центру Палилула 2014, изложби „Годишња изложба” у галерији Задужбине Илије М. Коларца 2016. и изложби „Повратак у сада” у Уметничком простору У10 2017. године. Одржала је радионицу на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2005. и међународну радионицу Долорес у градској кући 18. арондисмана Париза 2009. Добитница је стипендије Скупштине града Београда за талентоване студенте 2006. Учествовала је на Међународном сликарском симпозијуму „Таласи емоција” у Пескари 2008. године. Њени радови су део колекције Музеја савремене уметности Казорија у Напуљу и Мариот хотела у Београду. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. |
20231101.sr_4448429_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%28%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%29 | Бистрица (Шентруперт) | Напомена: Од 1955. до 1994. године изражено под именом Бистрица при Мокроногу. Године 1994. повећано за део насеља Пушчава (општина Мокроног-Требелно). У 2009. години извршена је мања размена територије између насеља Бистрица и Пушчава (општина Мокроног-Требелно). |
20231101.sr_4448433_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Горење Јесенице | Горење Јесенице (, ) је насељено место у општини Шентруперт, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448433_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Горење Јесенице | Напомена: У 2009. извршене су мање размене територија између насеља Горење Јесенице и Храстовица (општина Мокроног-Требелно), Горење Јесенице и Мост (општина Мокроног-Требелно), Горење Јесенице и Мартиња вас при Мокроногу (општина Мокроног-Требелно), и Горење Јесенице и Пушчава (општина Мокроног–Требелно). |
20231101.sr_4448436_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%28%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%E2%80%93%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%29 | Храстовица (Мокроног–Требелно) | Храстовица (, ) је насељено место у општини Мокроног-Требелно, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448436_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%28%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%E2%80%93%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%29 | Храстовица (Мокроног–Требелно) | Напомена: У 2009. извршена је мала размена територија између насеља Горење Јесенице (општина Шентруперт) и Храстовица. |
20231101.sr_4448437_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%20%28%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%E2%80%93%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%29 | Мост (Мокроног–Требелно) | Напомена: У 2009. извршена је мања размена територије између насеља Горење Јесенице (општина Шентруперт) и Мост. |
20231101.sr_4448438_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B0%20%D0%B2%D0%B0%D1%81%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%83 | Мартиња вас при Мокроногу | Мартиња вас при Мокроногу (, ) је насељено место у општини Мокроног–Требелно, регион југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448438_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B0%20%D0%B2%D0%B0%D1%81%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%83 | Мартиња вас при Мокроногу | Напомена: До 1953. изражено под именом Мартиња вас. У 2009. години извршена је мала размена територија између насеља Горење Јесенице (општина Шентруперт) и Мартиња вас при Мокроногу. |
20231101.sr_4448439_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3 | Мокроног | Мокроног (, ) је насељено место и седиште општине Мокроног–Требелно, регион југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448447_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%87%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5 | Сечовље | Напомена: У 2018 промењена је граница и подручје насеља Сечовље, што је последица поравнања државне границе између Словеније и Хрватске . |
20231101.sr_4448451_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%87%D0%B0 | Сеча | Напомена: До 1958. изражено под именом Свети Јернеј. Године 1995. умањено за део насеља који је припојен насељу Луције. |
20231101.sr_4448454_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0%20%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Јасминка Богдановић | Рођена је 1958. године у Нишу. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1982. и магистрирала 1984. Уписала је докторске студије 2016. године на истом факултету. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1982. Редовно је излагала на самосталним и групним изложбама у Србији, Немачкој, Холандији, Швајцарској, Шведској и Енглеској. Бави се сликањем кулиса за позоришне представе и графичким дизајном. Редовно предаје и одржава семинаре из историје уметности, издаје чланке о уметности, актуелним изложбама и уметницима у различитим часописима и књигама и бави се педагошким и терапеутским радом. „Атеље Јасминка Богдановић” у Базелу је центар њеног сликарског рада и тамо одвија низ различитих културних догађаја, изложби и иницијатива. |
20231101.sr_4448459_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%86%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83 | Добрава при Шкоцјану | Добрава при Шкоцјану (, ) је насељено место у општини Шкоцјан, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448459_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%86%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83 | Добрава при Шкоцјану | Напомена: До 1953. изражено под именом Добрава. Године 1999 извршена је мања размена територије између насеља Добрава при Шкоцјану и Добрушка вас. |
20231101.sr_4448460_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0%20%D0%B2%D0%B0%D1%81 | Добрушка вас | Напомена: Године 1999. извршена је мања размена територије између насеља Добрава при Шкоцјану и Добрушка вас, а 2010. између насеља Добрушка вас и Худење. |
20231101.sr_4448461_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D0%9D%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Андријана Богдановић Нешковић | Рођена је 1970. године у Београду. Уписала је Факултет ликовних уметности на Цетињу 1995, а дипломирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду у класи професора Зорана Вуковића 2002. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 2008. године. Награђена је стипендијом фонда Лубарда 2000. Учествовала је на већем броју колективних изложби и пројеката и одржала је три самосталне изложбе у Београду. Једна је од организатора и учесника ликовне колоније Rock Village 2013—2015. и учесник ликовне колоније на фестивалу Циркулирање у Вршцу. Бави од цртежима, прави их на картону и папиру у различитим форматима, уљаним пастелима, графитима, крејонима, колажним елементима, акрил–тушом, туш–пастелом и слично. |
20231101.sr_4448465_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8 | Добрава при Стични | Добрава при Стични (, ) је насељено место у општини Иванчна Горица, регион Централне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448467_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B8%D0%BD | Владимир Канајкин | Владимир Алексејевић Канајкин (; рођен 21. марта 1985.) је руски атлетичар, актуелни светски рекордер у трци у брзом ходању на 35 километара. |
20231101.sr_4448467_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B8%D0%BD | Владимир Канајкин | Освојио је Светско јуниорско првенство 2002. у трци на 10 км, узео је сребрну медаљу на Светском јуниорском првенству 2004. и завршио девети у трци на 50 км на Европском првенству 2006. |
20231101.sr_4448467_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B8%D0%BD | Владимир Канајкин | Канајкин је 29. септембра 2007. поставио нови светски рекорд у брзом ходању на 20 км. У рекордној трци у Саранску, у Русији, Канајкин је остварио време од једног сата, 17 минута и16 секунди. Претходни рекорд је држао троструки светски шампион Џеферсон Перес из Еквадора. |
20231101.sr_4448467_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B8%D0%BD | Владимир Канајкин | Канајкин је учествовао у трци на 20 км на Олимпијским играма у Лондону 2012. године, али је дисквалификован. У Сочију је 19. фебруара 2006, преходао 35 километара за 2:21:31 (два сата, 21 минут и 31 секунду) и тим резултатом је актуелни светски рекордер у овој дисциплини. |
20231101.sr_4448467_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B8%D0%BD | Владимир Канајкин | 5. августа 2008. Канајкину и његовим колегама на тренингу Сергеју Морозову, Виктору Бурајеву и Алексеју Војеводину, које је све тренирао Виктор Чјогин, Светска антидопинг агенција (ВАДА) забранила је да се такмиче две године након што су били позитивни на ЕПО. Позитивни налази су установљени у априлу 2008. и потврдили су допинговање наведених атлетичара. Након истека суспензије, Канајкин је освојио сребро у ходању на 20 км у времену 1:20:27 на Светском првенству у атлетици 2011. у Даегуу. |
20231101.sr_4448467_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B8%D0%BD | Владимир Канајкин | 20. јануара 2015. Канајкину је изречена доживотна дисквалификација од 17. децембра 2012. године, а сви његови резултати у периоду од 25. јануара 2011. до 25. марта 2011., као и од 16. јуна 2011. до 27. септембра 2011. су поништени. 25. марта 2015. ИААФ је уложила жалбу Арбитражном суду у Лозани, Швајцарска, доводећи у питање селективну дисквалификацију периода суспензије шесторо кажњених спортиста, укључујући Канајкина. Суд је 24. марта 2016. пресудио и дисквалификовао све резултате Канајкина од 11. фебруара 2011. до 17. децембра 2012. |
20231101.sr_4448467_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%20%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B8%D0%BD | Владимир Канајкин | * Канајкин је првобитно био седми на Европском купу у тркачком ходању 2011. године, освајач сребрне медаље на Светском првенству у атлетици 2011. године, освајач бронзане медаље на Светском купу у брзом ходању 2012. и освајач златне медаље на Летњим олимпијским играма 2012. године. |
20231101.sr_4448468_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%BE | Мери Рено | Мери Рено, некад транскрибовано на српском и као Мери Ренолт (енг. Mary Renault, Форест Гејт, 4. септембар 1905 – Кејптаун, 13. децембар 1983) је била енглеска књижевница најпознатија по својим историјским романима чија се радња дешава у античкој Грчкој. |
20231101.sr_4448468_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%BE | Мери Рено | Право име јој је било Ајлин Мери Шаланс, њен отац је био лекар, а мајка домаћица. Завршила је школу за девојке у Бристолу, а затим студирала на Оксфорду, то јест Сент Хјуго колеџу, где је завршила студије историје, митологије, филозофије и античке књижевности. Један од њених предавача био је и Џ. Р. Р. Толкин. Доста њених историјских романа садржи тему хомосексуалности, а позната је њена трилогија романа о Александру Великом, који је преведен на српски. |
20231101.sr_4448468_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%BE | Мери Рено | Ватра са неба (1969) српско издање 2004. године, Отворена књига, први део трилогије о Александру Великом |
20231101.sr_4448468_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%BE | Мери Рено | Возач двоколица (The Charioteer) , лгбт роман који је постао касније класик и један од најутицајнијих романа о љубави између два мушкарца |
20231101.sr_4448469_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BE%20%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B | Данило Бојић | Рођен је 1979. године у Београду. Дипломирао је зидно сликарство на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду 2004. у класи професора Слободана Ђуричковића. Боравио је у Москви 2004—2005. на усавршавању, на Институту Василиј Суриков. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 2011. и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије од 2012. године. Самостално је излагао у Центру лепих уметности „Гуарнериус” у Београду и Уметничкој галерији „Стара Капетанија” 2007, галерији Дипломатског клуба у Београду 2008, галерији позоришта лутака „Пинокио” на пратећој изложби међународног фестивала монодраме 2009. и галерији у Санкт Петербургу са изложбом „Нова пластика” 2011. године. Учествовао је на групној изложби у изложбеном простору Московског одељења Савеза уметника Русије 2005, Пролећном салону 2006, 2010. и 2011. и Земунском салону 2007. и 2009. у уметничкој галерији „Стара Капетанија”, изложби младих у Нишу 2008, изложби „12 соба” у кући краља Петра I Карађорђевића и галерији УЛУС-а 2011. године. |
20231101.sr_4448473_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B0 | ФК Дрезга | Фудбалски клуб Дрезга, црногорски је фудбалски клуб из Подгорице, који се такмичи у Трећој лиги Црне Горе — Центар. Једном је освојила регију Центар у оквиру треће лиге и једном Средњу регију у оквиру Регионалне лиге Црне Горе, у четвртом степену такмичења у Југославији. |
20231101.sr_4448473_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B0 | ФК Дрезга | Основана је 1972. године и такмичила се у Средњој регији у оквиру Регионалне лиге Црне Горе, у четвртом степену такмичења у СФР Југославији, а крајем 1960-их је угашена. |
20231101.sr_4448473_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B0 | ФК Дрезга | Године 1999. поново је оформљен клуб и у сезони 2000/01. освојила је титулу у Средњој регији и по први пут у историји се пласирала у виши степен, у Трећу лигу СР Југославије зона Црна Гора, гдје је сезону 2001/02. завршила на 11 мјесту. Сезону 2002/03. завршила је на седмом мјесту, након чега је сезону 2003/04. завршила на последњем мјесту са само четири побједе и испала је из лиге. |
20231101.sr_4448473_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B0 | ФК Дрезга | Након осамостаљења Црне Горе на Референдуму 2006. године, такмичење је почела у Средњој регији у оквиру Треће лиге. Године 2009. играла је у финалу Купа средње регије, чиме је обезбиједила учешће у Купу Црне Горе за сезону 2009/10. гдје је у првом колу побиједила Ибар 5 : 3 након једанаестераца. У осмини финала играла је са Петровцем; прву утакмицу је изгубила 3 : 0 кући, док је и у реваншу изгубила 4 : 0 и испала. Године 2011. поново је играла у финалу Купа средње регије и учествовала је у Купу Црне Горе за сезону 2011/12. гдје је у првом колу изгубила од Ловћена 3 : 1. Клуб се није такмичио од 2014. до 2016. године, након чега је поново покренут. У сезони 2018/19. освојила је титулу првака Средње регије и учествовала је у баражу за пласман у Другу лигу, гдје је играла против Ибра и Цетиња, а пошто стадион у Пиперима није задовољавао критеријуме за бараж, као домаћин је играла на стадиону Зоре у Спужу. Након што је у првом колу била слободна, у другом је ремизирала 0 : 0 против Цетиња, а у трећем је изгубила 2 : 0 од Ибра. У петом колу ремизирала је на гостовању против Цетиња 0 : 0 и била јој је потребна побједа од два гола разлике у последњем колу. На утакмици против Ибра повела је 3 : 0 у 47. минуту и побиједила је 4 : 1, чиме се изједначила по броју бодова са Цетињем на другом мјесту. Пошто су обје међусобне утакмице завршене неријешено и без постигнутих голова, жријебом је одлучено ко ће се пласирати у Другу лигу. На састанку комисије Фудбалског савеза Црне Горе са представницима Дрезге и Цетиња предложено је да се одигра утакмица на неутралном терену, што је одбио представник Цетиња, а жријебом је одлучено да се Дрезга пласира у Другу лигу. |
20231101.sr_4448473_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B3%D0%B0 | ФК Дрезга | У сезони 2019/20. учествовала је у Купу, гдје је у првом колу побиједила ОФК Младост ДГ 4 : 2 на гостовању на ДГ арени. У осмини финала играла је против Петровца и у првој утакмици изгубила је 2 : 0 на гостовању, док је кући побиједила 2 : 0, а након једанаестераца изгубила је 10 : 9. Сезона је прекинута шест кола прије краја због пандемије ковида 19, а своју прву сезону у Другој лиги завршила је на осмом мјесту, четири бода испред Ловћена и опстала је у лиги. Сезону 2020/21. завршила је на последњем мјесту и испала је из лиге. Сезону 2021/22. завршила је на десетом мјесту, док је сезону 2022/23. завршила на деветом мјесту. |
20231101.sr_4448477_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%9F%D1%82%D1%83%D1%98%D1%83 | Кунгота при Птују | Напомена: До 1955. изражена под именом Света Кунгота. Године 1952. повећано за насеље Равно Поље, које је укинуто. |
20231101.sr_4448478_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%28%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%29 | Марија Бојовић (сликарка) | Рођена је 1979. године у Београду. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2003. и магистрирала 2007. у класи професора Јована Сивачког. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 2004. године, има статус самосталног уметника. Радила је у Управном одбору УЛУС-а 2009—2010. Излагала је на преко двадесет колективних изложби у земљи и иностранству. Изложба у Галерији УЛУС је њено десето самостално излагање. Добитник је награде за портрет „Ђорђе Бошан” током студија. Бави се иконописом и илустровањем књига. Самостално је излагала цртеже у галерији Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2004, галерији Задужбине Илије М. Коларца 2005, магистарској изложби слика у галерији Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2007, изложби цртежа, слика и икона у Народном музеју у Пожаревцу, изложби слика у Модерној галерији Народног музеја Крагујевца и изложби цртежа, слика и икона „Кратка историја Вечности” у галерији „Икар” Клуба ваздухопловства Војске Србије 2008, изложби слика у Галерији савремене ликовне уметности Ниш 2009, Градској галерија „Мостови Балкана” у Крагујевцу 2012. и галерији Центра за културу Деспотовац 2017. године. |
20231101.sr_4448484_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5%2035%20%D0%BA%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Ходање 35 километара | Ходање на 35 километара је атлетска дисциплина брзог ходања која је постала стандардна дисциплина светских првенстава у атлетици од 2022. године. Ова дисциплина брзог ходања заменила је трку у брзом ходању на 50 километара, у којој су се мушкарци на светским првенствима такмичили од 1983. до 2019. године, а жене 2017. и 2019. године. Светски рекорди су признати након 1. јануара 2023. |
20231101.sr_4448484_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5%2035%20%D0%BA%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Ходање 35 километара | Идеја да се традиционална дисциплина ходања на 50 километара замени краћом деоницом од 35 километара, проистекла је из жеље да се на највећим међународним такмичењима, попут олимпијских игара, светских и континенталних првенстава, што више учесника трке у брзом ходању на 20 километара определи да учествује и у трци на 35 километара, како би се добило на масовнијем одазиву учесника у овој дужој деоници. |
20231101.sr_4448484_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5%2035%20%D0%BA%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Ходање 35 километара | Листе најбољих 25 свих времена подразумевају најбољи резултат каријере листаних атлетичара или атлетичарки. Неки од горе поменутих такмичара су један или више пута остварили време које спада међу 25 најбољих икада. У случају мушкараца то је време брже од 2:26:37. У случају жена, то је време брже од 2:46:18. |
20231101.sr_4448485_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0%20%D0%91%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B0%D0%BA | Стојанка Бошњак | Рођена је 1953. године у Сарајеву. Дипломирала је 1978. на Одсеку за сликарство Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду. Била је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1983. до 2013. године као самостални уметник. Од 2013. је запослена на Рачунарском факултету у Београду као наставник цртања и сликања. Ради више година са текстилом и керамиком, излагала је цртеже, слике, графике, колаже и објекте рађене у клириту. Имала је више самосталних и групних изложби, учествовала је у раду дванаест сликарских колонија у Србији. Излагала је у Октобарском салону 1986. и 1996, на изложби „Цртеж и мала пластика” 1992, изложби „Београд инспирација уметника” у галерији Културног центра Београд 1994, изложби „Ритам живота” у галерији задужбине Илије М. Коларца 2001, изложби „Светлописи” у галерији „Стара капетанија” у Земуну са Јулијаном Протић, Мајској изложби београдског круга у галерији „Графички колектив” и Бијеналу графике 2008, Тријеналу проширених медија 2010. и Пролећној изложби 2012. године у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”. |
20231101.sr_4448493_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B0%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE | Искра Браво | Рођена је у Београду где живи и ради. Завршила је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду и студирала је у Паризу. Учествовала је на више групних изложби у земљи и иностранству, на интернационалним симпозијумима, бијеналима, фестивалима визуелне уметности, као и на резиденцијалним програмима у Израелу и Паризу. Самостално је излагала на разним изложбама у земљи и иностранству међу којима су галерија Задужбине Илије М. Коларца, салон Музеја савремене уметности у Београду и галерија кипарског Удружења ликовних уметника у Никозији. Њени радови се налазе у Фондацији Монагри на Кипру и у Енглеској, Музеју плуте у Тунису и другим. Награђена је на Интернационалном фестивалу уметности у Махаресу. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и Удружења „Е.КА.ТЕ” на Кипру. |
20231101.sr_4448496_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%86%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%85 | Јеловец при Маколах | Напомена: До 1998. изражено под именом Јеловец. Године 2017. извршена је мања размена територије између насеља Јеловец код Маколаха и Маколе. У 2018. извршена је мања размена територија између насеља Јеловец при Маколах и Стари Град. |
20231101.sr_4448497_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B0%20%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Наташа Будимлија Марковић | Рођена је 1972. године у Београду где живи и ради као самостални уметник. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду у класи Милице Стевановић. На истом факултету је магистрирала 2000. године у класи Анђелке Бојовић. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1999. године, када је и добила награду из фонда „Петар Лубарда”. |
20231101.sr_4448499_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5 | Маколе | Маколе (, ) је насељено место и управно седиште истоимене општине Маколе у Словенији, у регији Подравкса. |
20231101.sr_4448500_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%20%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%20%28%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%29 | Стари Град (Маколе) | Напомена: До 1955. изражена под именом Света Ана. Године 2017. извршена је мала размена територија између насеља Дежно при Маколах, Стари Град и Варош. У 2018. извршена је мања размена територије између насеља Јеловец при Маколах и Стари Град. |
20231101.sr_4448501_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%BE%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%85 | Дежно при Маколах | Напомена: До 1953. изражено под именом Дежно. Године 2017. извршена је мала размена територија између насеља Дежно при Маколах, Стари Град и Варош. |
20231101.sr_4448502_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%20%28%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%29 | Варош (Маколе) | Напомена: У 2017. извршена је мања размена територија између насеља Дежно при Маколах, Стари Град и Варош. |
20231101.sr_4448505_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98%20%D0%91%D1%83%D0%BD%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86 | Андреј Бунушевац | Рођен је 1974. године у Београду. Магистрирао је сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2013, завршио је две године студија вајарства на истом факултету 1996. и иконопис на Високој школи Српске православне цркве за уметности и консервацију Београд 2006. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 2012. године. Радио је са сликама, дигиталним отисцима и ситотиском 2017—2018. са Уметничком задругом Матријаршија и излагао је и продавао графику једном месечно на Фијук сајму. Излагао је у галерији „Ремонт” 2018. и на ликовном фестивалу „Ново Доба IX – Јача ватра”. Радио је илустрације и ауторизовање текстова за часописе као што су „Каталог Деветог фестивала стрипа несврстаних Ново Доба IX – Јача ватра” и Часопис за теоријске праксе „Ствар”. Учествовао је на двадесет и осам колективних изложби. |
20231101.sr_4448507_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%20%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D0%BE | Велико Глобоко | Велико Глобоко (, ) је насељено место у општини Иванчна Горица, регион Средишње Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448508_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%A0%D1%83%D1%88%D0%B5%29 | Фала (Руше) | До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине Руше. Као самостално насеље, Фала постоји од 1994. године. Настала је издвајањем дела из насеља Фала. |
20231101.sr_4448508_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%A0%D1%83%D1%88%D0%B5%29 | Фала (Руше) | Напомена: Године 1994. настала издвајањем дела из насеља Фала (општина Селница об Драви), под називом Фала Град. Од 1999. године године носи садашњи назив. |
20231101.sr_4448509_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%20%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%29 | Фала (Селница об Драви) | Напомена: Године 1994. умањено за део насеља који је проглашен за ново самостално насеље Фала (општина Руше). |
20231101.sr_4448510_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE | Франколово | Напомена: До 1955. изражено под именом Лока об Тесница. Године 2000. смањено за део насеља из којег је, заједно са деловима издвојеним из насеља Иловца и Рове, настало ново самостално насеље Дедни врх при Војнику. |
20231101.sr_4448511_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0 | Иловца | Напомена: 2000. смањено за део насеља из којег је, заједно са деловима издвојеним из насеља Франколово и Рове, настало ново самостално насеље Дедни врх при Војнику. |
20231101.sr_4448512_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%28%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%29 | Рове (Војник) | Напомена: 2000. смањен за део насеља из којег је, заједно са деловима издвојеним из насеља Франколово и Иловац, настало ново самостално насеље Дедни врх при Војнику. |
20231101.sr_4448513_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%20%D0%92%D1%80%D1%85%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83 | Дедни Врх при Војнику | До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине Цеље. Као самостално насељено место, Дедни Врх при Војнику постоји од 2000. године. Настао је издвајањем делова из насеља Франколово, Иловац и Рове. |
20231101.sr_4448517_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Нотрање Горице | До територијалне реорганизације у Словенији били су у саставу града Љубљане, односно старе општине Вич–Рудник. |
20231101.sr_4448518_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Внање Горице | До територијалне реорганизације у Словенији били су у саставу града Љубљане, односно старе општине Вич–Рудник. |
20231101.sr_4448518_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Внање Горице | Напомена: 1987. умањено за делове насеља који су припојени насељима Брезовица при Љубљани и Нотрање Горице. |
20231101.sr_4448522_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%88%D0%B0%20%D0%B2%D0%B0%D1%81 | Добриша вас | Напомена: Године 1989. смањен за део насеља који је проглашен за ново самостално насеље Ново Цеље. Године 2016. извршена је мања размена територија између насеља Добриша вас и Петровче. |
20231101.sr_4448524_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Животи девојака и жена () је једини роман канадске књижевнице Алис Манро () која је добила Нобелову награду за књижевност 2013. године. Роман је објављен 1971. године, а српско издање 2010. године. |
20231101.sr_4448524_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Животи девојака и жена је први и једини роман канадске књижевнице Алис Манро која је препознатљива по писању кратких прича. Роман представља хронику одрастања једне девојке у руралном градићу Онтарија. Радња је смештена у четрдесете године 20. века. Главни лик је Дел Џордан која постаје духовит хроничар живота у малом градићу. Упознаје се са феноменима свакодневног живота (рађање, смрт, секс). |
20231101.sr_4448524_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Дел одраста на фарми лисица која је породична фарма. Током школовања одлази чешће у град и ту се среће са женским ликовима и најбољом другарицом Наоми са којом дели и радости, али и проблеме у адолесцентном добу. Пошто је дело конципирано као хроника, подељено је по поглављима као посебним причама које чине једну целину. |
20231101.sr_4448524_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Алис Манро пише кратку прозу и тај жанр ју је и прославио. Она из свакодневице успева да спаја обичне ствари са животно важним догађајима. Данас је препознатљива и светски позната по том таленту. Стил приповедања се одликује јасношћу и психолошким реализмом. |
20231101.sr_4448524_4 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Dahlie, H. (1978). The Fiction of Alice Munro. Ploughshares, 4(3), 56–71. http://www.jstor.org/stable/40348244 |
20231101.sr_4448524_5 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Beer, J. (2001). Short Fiction with Attitude: The Lives of Boys and Men in the “Lives of Girls and Women.” The Yearbook of English Studies, 31, 125–132. https://doi.org/10.2307/3509379 |
20231101.sr_4448524_6 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Nilsen, A. P. (1974). Books for Young Adults: The Feminist Influence. The English Journal, 63(4), 90–92. https://doi.org/10.2307/813659 |
20231101.sr_4448524_7 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%20%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0 | Животи девојака и жена | Barbara Croft. (1999). Indirect Objects [Review of The Love of a Good Woman, by A. Munro]. The Women’s Review of Books, 16(4), 15–16. https://doi.org/10.2307/4023109 |
20231101.sr_4448526_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%BE%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Митрополија олтенијска | Митрополија олтенијска () је митрополија Румунске православне цркве која обухвата историјску област Олтенију у Румунији. Седиште митрополије налази се у Крајови где се налази митрополитска саборна црква Светог великомученика Димитрија. |
20231101.sr_4448526_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%BE%D0%BB%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Митрополија олтенијска | Прва митрополија у Олтенији основана је 1370. године за време војводе Владислава I под називом Митрополија северинска. Отенијска митрополија први пут је основана 7. новембра 1939. године са седиштем у Крајова, али је укинута 20. априла 1945. године. 24. маја 1947. основана је Крајовска архиепископија са територијалном јурисдикцијом која је обухватала округе Горж, Долж и Мехединци. 1949. године архиепископија је уздигнута у митрополију која од тада постоји непрекидно. |
20231101.sr_4448527_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%BE%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%9F%D0%BE%D1%85%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83 | Шмартно на Похорју | Шмартно на Похорје (, ) је насељено место у општини Словенска Бистрица, Подравска регија, Словенија. |
20231101.sr_4448528_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D1%88%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0 | Уршна села | Напомена: Године 1992. повећана за делове насеља Бирчна вас и Велики Подљубен. У 2010. години извршена је мања размена територија између насеља Бирчна вас и Уршна села. У 2011 умањено за део насеља који је припојен насељу Добиндол (општина Долењске Топлице). Године 2014 умањено за део насеља који је припојен насељу Горење Сушице (општина Долењске Топлице). |
20231101.sr_4448529_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B | Биљана Царић | Рођена је 1976. године у Зрењанину. Дипломирала је 1999. на Академији уметности Универзитета у Новом Саду у класи Халила Тиквеше. Постдипломске студије је завршила на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2003. Постала је члан Удружења ликовних уметника Србије од 2000. године. Самостално је излагала у галерији „Хол” у Новом Саду 1995, галерији Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије у Зрењанину 1999. и 2002, Народној библиотеци „Ђура Јакшић” у Српској Црњи 2000, Дому културе Нова Црња 2002, галерији Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2003, галерији СУЛУЈ 2005, галерији „Мадам” у Панчеву 2005, Дому културе Ивањица 2006, галерији „Јован Поповић” у Опову, галерији „Двориште” у Панчеву и галерији огранка Српске академије науке и уметности у Новом Саду 2007. године. Учествовала је на Трећем међународном видео самиту у Новом Саду и Трећој изложби портрета Дома културе „Вера Благојевић” у Шапцу 1998, изложби завршних година Академије уметности Универзитета у Новом Саду 1999, изложбама „Акт у сликарству зрењанинских уметника” 1999. и „Зрењанински уметници” 2000. у галерији Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије у Зрењанину, Четвртом београдском Бијеналу цртежа и мале пластике, изложби нових чланова УЛУС-а 2000, Пролећној изложби УЛУС-а 2000, 2003. и 2004, Јесењој изложби УЛУС-а 2000, 2004. и 2005, новогодишњој изложби и изложби „Цртеж и мала пластика” 2005. у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”, галерији акварела Дома омладине Крагујевац, Велике галерије Дома културе Студенски град и изложби „Портрет без обала” у галерији новосадског отвореног универзитета 2000, Међународном бијеналу уметности минијатуре у Модерној галерији Горњег Милановца 2000. и 2003, Савременој галерији Зрењанин 2001. и 2003, Шестој групној изложби „Портрет кроз време” у Народном универзитету „Браћа Стаменковић” 2002, међународној изложби цртежа у Покрајинском музеју Птуј 2004, Новембарском салону, галерији Маржик у Краљеву 2004, изложби колажа у Народном универзитету „Браћа Стаменковић”, Кући хумора и сатире у Грабову, изложби „Колаж и асамблаж” у кући Ђуре Јакшића, галерији СУЛУЈ, Осмом међународном бијеналу илустрације у галерији „Прогрес” и Осмом међународном бијеналу минијатуре у Горњем Милановцу 2005. године. |
20231101.sr_4448532_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%80%D1%87%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%B0%D1%81 | Бирчна вас | Напомена: Године 1953. повећано за насеље Падеж-Нова вас, које је укинуто. Године 1992. умањено за део насеља који је припојен насељу Уршна села. Године 2005. увећан за део насеља Горење Лаковнице. У 2010. години извршена је мања размена територија између насеља Бирчна вас и Уршна села . |
20231101.sr_4448533_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D0%9B%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Горење Лаковнице | Горење Лаковнице (, ) је насељено место у општини Ново Место, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448534_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BA-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%20%28%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC%20%D0%B8%D0%B7%202023%29 | Ремек-дело (албум из 2023) | Ремек-дело је дебитантски студијски албум српске певачице Сање Вучић. Издат је на њеном јутјуб каналу, и за сваку песму снимљени су музички спотови. Албум је објавила певачицина дискографска кућа Lil Wolf & Wolf Music 30. октобра 2023. године, и представља микс жанрова, од попа, р'н'б-а, фолка и турбофолка. Једна од песама на албуму је дует са Нућијем. Многе песме на албуму писала је сама певачица. |
20231101.sr_4448536_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD | Велики Подљубен | Велики Подљубен (, ) је насељено место у општини Ново Место, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448538_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BB | Добиндол | Добиндол (, ) је насељено место у општини Долењске Топлице, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448538_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BB | Добиндол | Напомена: Године 1953. повећано за насеље Плеш, које је укинуто. У 2011. повећано за део насеља Уршна села (градска општина Ново Место). |
20231101.sr_4448539_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D0%A1%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Горење Сушице | Горење Сушице (, ) је насељено место у општини Долењске Топлице, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448542_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Корејска митологија | Корејска митологија () је група митова које су испричали историјски и модерни Корејци. Постоје две врсте корејске митологије, писана, књижевна митологија у традиционалним историјама, углавном о монарсима оснивачима различитих историјских краљевстава и разноврснија усмена, углавном наративи које певају шамани или свештенице у ритуалима призивања богова који се и данас сматрају светим. |
20231101.sr_4448542_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Корејска митологија | Историзовани митови о оснивању државе који представљају највећи део књижевне митологије су сачувани у делима на класичном кинеском језику као што су Samguk sagi и Samguk yusa. Мит о оснивању једне државе је постао мит о оснивању целе корејске нације. Митови о оснивању државе се деле на северне, као што је мит о Когурју и његовом оснивачу који је син небеске мушке фигуре и земаљске женске фигуре, и јужне, као што је мит из краљевства Сила и његов оснивач који је као објекат сишао са небеса и сам се оженио земаљском женом. Други књижевни митови укључују митове о пореклу забележених у родословима. |
20231101.sr_4448542_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Корејска митологија | Митови корејског шаманизма представља разнолику лепезу богова и људи. Рецитују се у ритуалним контекстима са циљем да угоде Боговима и да забаве људе. Као усмена књижевност, шамански наратив се редовно ревидира са сваком представом иако је потребан одређени степен доследности. Нови наративи су се појавили од 1960–их и често су били у супротности са званичним идеологијама корејског друштва, а његова митологија се често карактерише као субверзивна за традиционалне норме као што је патријархат. Шаманска митологија је подељена на пет регионалних традиција, при чему сваки регион има оригиналне наративе, као и карактеристичне верзије пан–корејских наратива. Митолошка традиција острва Чеџу је посебно дивергентна. |
20231101.sr_4448546_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B7%D1%98%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | Брезје при Доброви | Брезје при Доброви (, ) је насељено место у општини Доброва–Полхов Градец, регион Средишња Словенија, Словенија. |
20231101.sr_4448546_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B7%D1%98%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8 | Брезје при Доброви | До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу града Љубљане, односно старе општине Вич–Рудник. |
20231101.sr_4448552_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0%204%20%C3%97%20400%20%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Мешовита штафета 4 × 400 метара | Мешовита штафета 4×400 метара је штафетна трка 4×400 метара у којој екипе имају по два мушкарца и две жене. Од марта 2022. чланови тима морају да трче по редоследу мушкарац-жена-мушкарац-жена. Ова штафетна дисциплина је уведена први пут на Светском првенству у тркама штафета 2017., а затим је одржана и на Светском атлетском првенству 2019. у Катару. |
20231101.sr_4448552_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0%204%20%C3%97%20400%20%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Мешовита штафета 4 × 400 метара | Део контроверзи везаних за овај вид штафетне трке, био је да ако тимови распореде мушкарце и жене да трче у различитим редоследима, онда се јавља могућност да се велика предност преокрене када мушкарци и жене трче једни против других. Сви тимови у финалу Светског првенства у тркама штафета 2017. трчали су у редоследу мушкарац-жена-жена-мушкарац. У финалу дебија ове дисциплине на Светском првенству 2019. године, сви осим Пољског тима изабрали су редослед мушкарац-жена-жена-мушкарац. Пољска је изабрала редослед мушкарац-мушкарац-жена-жена. У марту 2022. промењено је правило које сада налаже да сваки тим мора да користи редослед мушкарац-жена-мушкарац-жена. |
20231101.sr_4448552_2 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0%204%20%C3%97%20400%20%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Мешовита штафета 4 × 400 метара | Мајкл Џонсон је коментарисао да је дисциплина забавна, али је изразио забринутост да може да згусне ионако прегуст распоред дисциплина на највећим међународним такмичењима. |
20231101.sr_4448552_3 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%88%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%20%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0%204%20%C3%97%20400%20%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Мешовита штафета 4 × 400 метара | Први светски рекорд који је признала Светска атлетика поставио је тим САД у времену 3:12,42 (три минуте, 12 секунди, 42 стотинке). Они су ово време истрчали 28. септембра 2019. у квалификацијама Светског првенства у Дохи 2019. Амерички тим је потом у финалу следећег дана поставио нови рекорд од 3:09,34. У финалу Светског првенства у атлетици 2023, тим САД је надмашио претходни рекорд истрчавши 4 пута 400 метара за 3:08:80. |
20231101.sr_4448555_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | Долење Камење | Напомена: У 2010. извршена је мала размена територија између насеља Чешча вас, Чрмошњице при Стопичах, Долење Камење, Пречна и Севно. |
20231101.sr_4448556_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%20%D0%B2%D0%B0%D1%81 | Чешча вас | Напомена: 2007. умањено за део насеља који је припојен насељу Ново Место. У 2010. години извршена је мала размена територија између насеља Чешча вас, Чрмошњице при Стопичах, Долење Камење, Пречна и Севно. |
20231101.sr_4448557_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Хришћанска митологија | Хришћанска митологија је скуп митова повезаних са хришћанством, обухвата широк спектар легенди и прича посебно оних који се сматрају светим. Митолошке теме и елементи се јављају у читавој хришћанској литератури, укључујући понављајуће митове као што су успон на планину, аxis mundi, митови о борби, силазак у подземни свет, мит о потопу, оснивању света и свецима, рају и самопожртвовању. Разни аутори су користили хришћанску митологију за упућивање на друге митолошке и алегоријске елементе који се налазе у Библији, као што је прича о Левијатану. Термин је примењен на митове и легенде из средњег века, као што су приче о краљу Артуру и његовим витезовима Округлог стола и легенде о Парзивалу. Многи су класификовали епску песму Џона Милтона Изгубљени рај као дело хришћанске митологије. Термин се примењује и на модерне приче о хришћанским темама и мотивима као што су дела К. С. Луиса и Џ. Р. Р. Толкина. Током векова хришћанство се поделило на многе деноминације па су канон Светог писма прихватиле католичке и источне православне цркве и низ текстова и прича, као што је књига о Товиту, које многе протестантске деноминације не прихватају као канонске. |
20231101.sr_4448559_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D1%80%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%85 | Чрмошњице при Стопичах | Чрмошњице при Стопичах (, ) је насељено место у општини Ново Место, регион Југоисточне Словеније, Словенија. |
20231101.sr_4448559_1 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D1%80%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%85 | Чрмошњице при Стопичах | Напомена: До 1955. изражено под именом Чрмошњице. У 2010. години извршена је мала размена територија између насеља Чешча вас, Чрмошњица при Стопичах, Долење Камење, Пречна и Севно. У 2012. години извршена је мања размена територија између насеља Чрмошњице при Стопичах и Новог Места. |
20231101.sr_4448560_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B0 | Пречна | Напомена: 2001. извршена је мала размена територија између насеља Подгора (општина Стража) и Пречна. У 2010. години извршена је мала размена територија између насеља Чешча вас, Чрмошњице при Стопичах, Долење Камење, Пречна и Севно. |
20231101.sr_4448561_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%20%28%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%29 | Подгора (Стража) | Напомена: 2001. извршене су мање размене територија између насеља Подгора и Пречна (Градска општина Ново Место), и Подгора и Сухор (Градска општина Ново Место). |
20231101.sr_4448562_0 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%20%28%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%20%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%29 | Севно (Ново Место) | Напомена: До 1993. изражено под именом Севно на Тршки гори. Године 2001. извршена је мала размена територије између насеља Ново Место и Севно, 2002. године између насеља Севно и Тршка Гора, а 2010 између насеља Чешча вас, Чрмошњица при Стопичах, Долење Камење, Пречна и Севно. |