Datasets:

rasdani

/

cohere-wikipedia-2023-11-sr

like 0

20231101.sr_4448165_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%20%D0%B2%20%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8

Шемпетер в Савињски долини

Напомена: До 1952. изражено под именом Свети Петар у Савињски долини. Године 1999. повећано за насеље Добртеша вас, које је укинуто. Године 2016. извршена је мала размена територија између насеља Шемпетер у Савињској долини и Шешче при Преболду (општина Преболд).

20231101.sr_4448166_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Јомиф Кејелча Атомса (амхарски: ዮሚፍ ቀጀልቻ; рођен 1. августа 1997.) је етиопски атлетичар, светски рекордер у дворани у трци на једну миљу. Освојио је сребрну медаљу на 10.000 метара на Светском првенству 2019. и златне медаље на 3.000 метара на Светском првенству у дворани 2016. и 2018. године.

20231101.sr_4448166_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Јомиф Кејелча је дебитовао на Светском првенству за млађе јуниоре (узраст до 18 година), Доњецку освојивши злато на 3000 метара са временом 7:53,56.

20231101.sr_4448166_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

У јуну 2014. заузео је друго место у трци на 3.000 м са временом 7:36,28 на елитном митингу Голден Спајк у Острави. Јомиф је победио на 5.000 метара на Светском првенству за јуниоре у Јуџину, трчећи 13:25,19. Такође је освојио злато на 3.000 м на Олимпијским играма младих у Нанкингу касније тог лета.

20231101.sr_4448166_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Дебитовао је у Дијамантској лиги у Дохи, пласиравши се на пето место на 3.000 м. Затим је победио у трци на 5.000 м на митингу Прифонтејн Класик у Јуџину, поправљајући свој лични рекорд на 13:10.54. Кејелча је остварио своју прву победу у Дијамантској лиги, већ следеће недеље у Риму, трчећи 5.000 м први пут испод 13 минута: 12:58,39. 11. септембра 2015. Кејелча се такмичио на митингу Дијамантске лиге у Бриселу, истрчавши нови лични рекорд у времену од 12:53,98.

20231101.sr_4448166_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

2016. је започео освајањем злата на 3.000 метара на Светском првенству у дворани у Портланду. 27. августа, Кејелча је победио на такмичењу Дијамантске лиге у Паризу са новим светским рекордом за јуниоре у трци на 3.000 метара у времену од 7:28,19.

20231101.sr_4448166_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

На митингу у Шведској 18. августа 2018, Кејелча је победио на 3.000 м са временом 7:28.00. 31. августа је заузео треће место на 5.000 м на финалу Дијамантске лиге у Бриселу. Истрчао је лични рекорд од 12:46,79, што га је тада учинило седмим најбржим тркачем икада.

20231101.sr_4448166_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Кејелча се 9. фебруара 2019. на само једну стотинку приближио светском рекорду Хишама ел Геружа у трци на једну миљу у дворани. Истрчао је 3:48,46, што га је тадала стављало на друго место најбржих тркача на једну миљу икада. Кејелча је 3. марта оборио светски рекорд у дворани са временом 3:47,01.

20231101.sr_4448166_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Јомиф је освојио сребрну медаљу на 10.000 метара на Светском првенству 2019. одржаном у Дохи у Катару.

20231101.sr_4448166_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Завршио је осми на одложеним Олимпијским играма у Токију 2021. Био је осми на 5.000 м на Светском првенству 2022. у Јуџину.

20231101.sr_4448166_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Кејелча је 19. марта 2023. године у Лилу, у Француској, за само једну секунду пропустио да обори светски рекорд Берихуа Арегавија у друмској трци на 5 километара. Ипак, резултатом 12:50 попео се на друго место најбржих на светској листи свих времена у дисциплини трчања на друму на 5 км.

20231101.sr_4448166_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

Кејелча је 15. јуна победио на 5.000 метара на Бислет играма у Ослу у времену 12:41,73, што је пето најбрже време у историји на 5.000 метара. Други, иза Кејелче, био је Џејкоб Киплимо, који је изгубио за само 0,003 секунде (три хиљадита дела секунде). Овом тесном завршницом, оба тркача су својим временима (12:41,725, односно 12:41,728), поделили пето најбрже време у историји трчања на 5.000 метара. Киплимово друго место је такође значајно по томе што је то најбрже време без победе у историји трке на 5.000 метара, надмашивши друго место Данијела Комена од 12:44,90, који је изгубио од Хаилеа Гебрселасија 12:41,86 у трци на 5.000 метара из 1997. године.

20231101.sr_4448166_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%84%20%D0%9A%D0%B5%D1%98%D0%B5%D0%BB%D1%87%D0%B0

Јомиф Кејелча

*Кејелча је свој најбољи резултат на 1.500 метара у дворани (3:31,25) истрчао као пролазно време у својој рекордној трци на једну миљу.

20231101.sr_4448168_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D1%83

Шешче при Преболду

Напомена: До 1952. изражено под именом Шешче. Године 2016. извршена је мала размена територија између насеља Шемпетер в Савињски долини (општина Жалец) и Шешче при Преболд.

20231101.sr_4448174_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%20%D0%90%D0%B3%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%BE%D0%BD

Антон Агоштон

Антон Агоштон (Београд, 1. мај 1928 — Београд, 6. август 1997) био је југословенски и српски фудбалер.

20231101.sr_4448174_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%20%D0%90%D0%B3%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%BE%D0%BD

Антон Агоштон

Играо је на позицији одбрамбеног играча, а током каријере био је у Црвеној звезди у периоду од 1947. до 1952. године, за коју је одиграо три званичне утакмице. Од јануара 1952. године играо је за Сарајево, као замена за стандардног халфа Лава Мантулу. Одмах по доласку у клуб постао је стандардни првотимац и до 1956. године одиграо 102 званичне утакмице.

20231101.sr_4448177_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE

Лесично

Напомена: 2005. повећан за део насеља Пилштањ. У 2018 извршена је мања размена територија између насеља Лесично и Ветрник.

20231101.sr_4448182_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BC%20%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0

Збогом мала

Збогом мала је трећи студијски албум југословенског фолк певача Нина Решића, издат 1993. године за ЗАМ. Албум је рађен у продукцији Перице Здравковића, а на албуму је радио и Жељко Митровић. Пратеће вокале на албуму певала је Драгана Мирковић. Песма Усне вреле као жар била је велики хит.

20231101.sr_4448185_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0

Португалска гитара

Португалска гитара () је жичани инструмент са дванаест челичних жица нанизаних у шест низова по две жице. Представља један од ретких музичких инструмената који још увек користе кључ. Иконично је повезан са музичким жанром познатим као фадо.

20231101.sr_4448185_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0

Португалска гитара

Најраспрострањенија португалска гитара је претрпела значајне техничке измене у прошлом веку по питању димензије и система механичког подешавања иако је задржала исти број жица и технику свирања карактеристичну за ову врсту инструмента. Потомак је средњовековне цитоле која се користила у Португалу од 13. века у круговима трубадура и у периоду ренесансе, иако је у почетку била ограничена на племиће. У 17. и 18. веку је постао популаран и коришћен у позориштима, кафанама и берберницама. Године 1649. је објављен каталог Краљевске музичке библиотеке Жоаоа IV од Португалије који садржи најпознатије књиге цитерн музике страних композитора 16. и 17. века. Енглеска гитара је нестала као посебан инструмент средином 19. века у Португалу, као и другде, али је имала утицај на каснију португалску гитару која је као посебан инструмент развијена средином 19. века. Португалска гитара се користи за соло певање као и за пратњу класичне гитаре и повремено контрабаса, често се користи у концертним салама, фестивалима класичне и светске музике широм света.

20231101.sr_4448190_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%20%28%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%9A%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B5%29

Блато (Словенске Коњице)

Напомена: Године 1982. и 2006. године. умањено за делове насеља који су припојени насељу Словенске Коњице.

20231101.sr_4448206_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B5%20%28%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5%29

Обрежје (Брежице)

Обрежје се налазило на самој граници Словеније са Хрватском. У атару насеља налазио се гранични прелаз Обрежје-Брегана.

20231101.sr_4448206_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B5%20%28%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B5%29

Обрежје (Брежице)

Напомена: 2000. умањено за део насеља који је припојен насељу Словенска вас. У 2018. промењена је граница и подручје насеља Обрежје, што је последица поравнања државне границе између Словеније и Хрватске.

20231101.sr_4448208_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0%20%D1%9B%D1%83%20%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%D1%81%20%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%BC

Шта ћу мала с тобом

Шта ћу мала с тобом је четврти студијски албум југословенског фолк певача Нина Решића, издат 1994. године за ПГП РТС. Песме Шта ћу мала с тобом и Донеси дивље мирисе постале су његови највећи хитови. Пратећ вокале певала је Вера Нешић, а продуцент је био Перица Здравковић, који је компоновао све песме.

20231101.sr_4448210_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B6%D1%98%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%97%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BC%20%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83

Обрежје при Зиданем Мосту

Напомена: До 1955. изражено под именом Свети Петар при Локи. Године 1994. умањено за део насеља који је проглашен за ново самостално насеље Обрежје (општина Радече, Посавска област).

20231101.sr_4448212_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%B2%D0%B0%D1%81%20%28%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%29

Словенска вас (Шентруперт)

Напомена: 2003 повећано за део насеља Раковник при Шентруперту, а затим смањено за део насеља који је везан за насеље Раковник при Шентруперту. У 2009. години извршена је мања размена територија између насеља Словенска вас и Стража.

20231101.sr_4448214_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83

Раковник при Шентруперту

Раковник при Шентруперту (, ) је насељено место у општини Шентруперт, регион Југоисточне Словеније, Словенија.

20231101.sr_4448214_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A8%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%83

Раковник при Шентруперту

Напомена: До 1953. изражено под именом Раковник. Године 2003. умањено за делове насеља који су припојени насељима Лог и Острожник (општина Мокроног-Требелно) и Словенска вас, а исте године увећано за делове издвојене из насеља Лог и Острожник (општина Мокроног-Требелно) и Словенска вас. У 2009. години извршена је мала размена територија између насеља Пушчава (општина Мокроног-Требелно) и Раковник при Шентруперту.

20231101.sr_4448215_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%20%28%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%E2%80%93%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%29

Лог (Мокроног–Требелно)

Напомена: 2003. увећан за део издвојен из насеља Раковник при Шентруперту (општина Шентруперт), а исте године умањен за део насеља који је припојен насељу Раковник при Шентруперту (општина Шентруперт).

20231101.sr_4448223_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Острожник

Острожник (, ) је насељено место у општини Мокроног–Требелно, регион југоисточне Словеније, Словенија.

20231101.sr_4448223_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Острожник

Напомена: 2003. увећан за део издвојен из насеља Раковник при Шентруперту (општина Шентруперт), а исте године умањен за део насеља који је припојен насељу Раковник при Шентруперту (општина Шентруперт).

20231101.sr_4448228_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%28%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%E2%80%93%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%29

Пушчава (Мокроног–Требелно)

Пушчава (, ) је насељено место у општини Мокроног-Требелно, регион Југоисточне Словеније, Словенија.

20231101.sr_4448228_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%28%D0%9C%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%E2%80%93%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE%29

Пушчава (Мокроног–Требелно)

Напомена: Године 1994. умањено за део насеља који је припојен насељу Бистрица (општина Шентруперт). У 2009. години вршене су мање размене територија између насеља Горење Јесенице (општина Шентруперт) и Пушчава, између насеља Бистрица (општина Шентруперт) и Пушчава и између насеља Пушчава и Раковник при Шентруперт (општина Шентруперт).

20231101.sr_4448233_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0%20%28%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC%29

Слободна жена (албум)

Слободна жена је четрнаести студијски албум српске фолк певачице Наде Топчагић, издат 1996. године за ПГП РТС. Продуцент је био Новица Николић Патало, а пратеће вокале певала је Верица Шерифовић. Песма Славски колач била је велики хит, а на албуму се налази и дует Ако си ти нормалан са Нином Решићем.

20231101.sr_4448243_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%20%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%20%D1%9B%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%28%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%BB%20%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0%29

На Дрини ћуприја (сингл плоча)

На Дрини ћуприја је сингл плоча Наде Топчагић, издата 1975. године за Студио Б. У питању је прво појављивање певачице не музичкој сцени Југославије. Плоча је поред насловне нумере садржала још један сингл Ја Подринка а мој драги није. Песме је написао Обрен Пјевовић, а снимљене су уз оркестар Бећари Станимира Стојановића.

20231101.sr_4448248_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3

Епилог

„Епилог“ (од грчког έπίλογος, буквално „поговор“) је последњи дио радње датог књижевног дјела, који са одређене временске дистанце открива судбине ликова послије резолуције у дјелу. Епилог може да разјасни неке њихове односе и мотиве, расвјетли интригу и разлоге сукоба описаног у дјелу, или га аутори чешће користе да пошаљу одређене поруке читаоцима. Композицијски, тај дио дјела се сматра нематеријалним осим ако није обухваћени дио суштински повезан са ауторовом уметничком намјером.

20231101.sr_4448248_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3

Епилог

Епилог је више карактеристичан за драму него за епска или лирска дјела. У старогрчкој драми, у епилогу, аутор открива своју намјеру, износи своје тумачење приказаних догађаја, брани глуму. У савременој литератури, то се релативно ријетко дешава.

20231101.sr_4448254_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%20%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%20%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%20%D1%87%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA

Постоји само један човјек

Постоји само један човјек је друга сингл плоча српске фолк певачице Наде Топчагић, издата 1976. године за ПГП РТБ. На плочи се налази још једна песма. Овде почиње сарадња певачице са Предрагом Вуковићем Вукасом с којим ће сарађивати у току целе своје каријере.

20231101.sr_4448256_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%20%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%98

Грант Холовеј

Стенли Грант Холовеј (; рођен 19. новембра 1997.) је амерички атлетичар, препонаш и спринтер. У трци на 110 метара са препонама, Холовеј је троструки светски шампион (2019. Доха, 2022. Јуџин и 2023. Будимпешта), освајач је сребрне медаље на Олимпијским играма у Токију 2020. и други најбржи човек у историји са 12,81 секунде. У трци на 60 метара са препонама, Холовеј је светски шампион у дворани 2022. и светски рекордер у дворани са временом од 7,29 секунди постављеним у Мадриду, 24. фебруара 2021. и изједначеним у Београду 20. марта 2022.

20231101.sr_4448256_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%20%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%98

Грант Холовеј

Стенли Грант Холовеј је рођен 19. новембра 1997. у Чесапику у Вирџинији од мајке Латаше и оца Стена. Све до средње школе, Гранта и старијег брата Трејема је тренирао њихов отац Стен. Грант је наставио да се такмичи у атлетици у средњој школи, као и да се такмичи у тиму своје школе у америчком фудбалу као бек примач. Одабрао је да се такмичи за Универзитет Флориде у трчању на препонама, а не да игра амерички фудбал за Универзитет Џорџије.

20231101.sr_4448256_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%20%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%98

Грант Холовеј

Током студирања на Универзитету Флориде, Холовеј је показао невероватан домет такмичећи се у скоку у даљ и штафети 4x400м, поред своје специјалности у препонама.

20231101.sr_4448256_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%20%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%98

Грант Холовеј

У сезони 2019. на отвореним борилиштима трчао је амерички универзитетски рекорд од 12,98 с на 110 м са препонама, чиме је оборио 40-година стар рекорд којег је држао бивши светски рекордер Реналдо Нехемија. Био је члан штафете 4 x 100 метара, која је прва штафета у историји америчких универзитета која је трчала испод 38 секунди: 37,97 с.

20231101.sr_4448256_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%20%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%98

Грант Холовеј

Холовеј је оборио светски рекорд у трци на 60 м са препонама у дворани 24. фебруара 2021. у Мадриду. Са 7,30 с за стоти део секунде надмашио је 27-година стар светски рекорд Колина Џексона. Истог дана, у финалу такмичења, још једном је спустио светски рекорд за једну стотинку истрчавши 7.29 с. У полуфиалу трке на 60 метара са препонама на Светском првенству у дворани у Београду, 20. марта 2022. Холовеј је изједначио свој светски рекорд истрчавиши 7,29 секунди.

20231101.sr_4448257_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D1%88%20%D0%BC%D0%B8%20%D1%81%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5

Заклањаш ми сунце

Заклањаш ми сунце је трећа сингл плоча српске фолк певачице Наде Топчагић, издата 1977. године за ПГП РТБ. Као и претходне плоче и ова је имала другу нумеру. Насловна песма је први велики хит певачице. Песме је радио Предраг Вуковић Вукас, а снимљење су уз ансамбл Бранимира Ђокића. Сингл је издат у преко 20 хиљада примерака и добио златни статус, и имао чак шест распродатих тиража.

20231101.sr_4448260_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Lecanoromycetidae

Lecanoromycetidae

Lecanoromycetidae je podklasa gljiva u klasi Lecanoromycetes. Ova potklasa sadrži pet redova: Caliciales , Lecanorales , Lecideales , Leprocaulales , Peltigerales , Rhizocarpales , i Teloschistales .

20231101.sr_4448262_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%20%D1%81%D0%B0%D0%BC%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0%20%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%20%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0

Ја сам жена двадесетог века

Ја сам жена двадесетог века је четврта сингл плоча српске фолк певачице Наде Топчагић, издата 1978. године за ПГП РТБ. Исто је имала две нумере, писао их је Предраг Вуковић Вукас, и снимљене су уз оркестар Будимира Буце Јовановића.

20231101.sr_4448266_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Myomorpha

Myomorpha

Podred Myomorpha sadrži 1.524 vrsta glodara nalik mišu, skoro četvrtinu svih vrsta sisara. Uključeni su miševi, pacovi, gerbili, hrčci, lemingi i voluharice. Grupisani su prema građi čeljusti i molarnih zuba. Odlikuje ih miomorfni zigomasterični sistem, što znači da su im i medijalni i bočni žvačni mišići pomereni napred, što ih čini veštim u glodanju.

20231101.sr_4448266_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Myomorpha

Myomorpha

Carleton, M. D. and G. G. Musser. 2005. Order Rodentia. Pp745–752 in Mammal Species of the World A Taxonomic and Geographic Reference (D. E. Wilson and D. M. Reeder eds.). Baltimore, Johns Hopkins University Press.

20231101.sr_4448266_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/Myomorpha

Myomorpha

Clutton-Brock, Juliet (ed.). 2004. Mouse-like Rodents. Pp150–159 in Animal (David Burnley ed.). London, Dorling Kindersley.

20231101.sr_4448268_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%B0%D0%BE%20%D1%83%20%D0%BC%D0%BE%D1%98%20%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%20%28%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%BB%29

Добродошао у мој живот (сингл)

Добродошо у мој живот је пета сингл плоча српске фолк певачице Наде Топчагић, издата 1979. године за ПГП РТБ. Обе нумере написао је Предраг Вуковић Вукас, а снимљене су уз оркестар Драгана Александрића. Након ове плоче Нада је снимила први студијски албум.

20231101.sr_4448270_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%20%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8%D1%85%20%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B8

Плес срећних сенки

Плес срећних сенки и друге приче () је прва књига канадске књижевнице Алис Манро () која је добила Нобелову награду за књижевност 2013. године. Петнаест прича чини садржај ове публикације објављене 1968. године.

20231101.sr_4448270_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%20%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8%D1%85%20%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B8

Плес срећних сенки

Прва књига прича је настала 1968. године, а у Србији је преведена тек 2015. године. Алис Манро прича о обичним животима њених јунака који су смештени на фармама или у руралним деловима Онтарија. Писац од обичних свакодневних ствари плете приче и интересантне моменте у животу јунака прича. Књига садржи 15 прича Централна је прича по којој је збирка и добила назив Плес срећних сенки.

20231101.sr_4448270_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81%20%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%B8%D1%85%20%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B8

Плес срећних сенки

Алис Манро пише кратку прозу и тај жанр ју је и прославио. Она из свакодневице успева да спаја обичне животе са необичним визијама. Данас је препознатљива и светски позната по том таленту. Суштинска напетост између два скупа вредности, два начина гледања, два света, увек је очигледна, централна у њеној последњој књизи као и њеној првој. Посебна Манроова визија је упадљиво присутна и даје најбољу терминологију којом може да разговара о својој уметности.

20231101.sr_4448276_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Sauropodomorpha

Sauropodomorpha

Sauropodomorpha je izumrla klada dugovratih, biljojednih dinosaurusa koja obuhvata sauropode i njihove predačke srodnike. Sauropodi su generalno narastali do veoma velikih veličina i imali su duge vratove i repove. Oni su bili četvoronožni i postali su najveće životinje koje su ikada hodale Zemljom.

20231101.sr_4448276_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Sauropodomorpha

Sauropodomorpha

Geol 104 Dinosaurs: A natural history: Sauropodomorpha: Size matters, by Thomas R. Holtz Jr., from the University of Maryland.

20231101.sr_4448281_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Cetancodontamorpha

Cetancodontamorpha

Cetancodontamorpha je totalna klada artiodaktila definisana, prema Spauldingu i et al, kao Whippomorpha „plus svi izumrli taksoni koji su bliže povezani sa postojećim pripadnicima Whippomorpha nego sa bilo kojom drugom živom vrstom“. Učinjeni su pokušaji da se klada Whippomorpha preimenuje u Cetancodonta, ali prva zadržava presedan.

20231101.sr_4448281_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Cetancodontamorpha

Cetancodontamorpha

Whippomorpha je krunska klada koja sadrži Cetacea (kitove, delfine, itd) i nilske konje. Članovi grupe Whippomorpha uključuju takve taksone kao što su porodica Entelodontidae i rod Andrewsarchus.

20231101.sr_4448284_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%20%D0%93%D0%BB%D1%83%D1%88%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Никола Глушчевић

Глушчевић је каријеру започео у екипи Грбља с којим је 2018. потписао професионални уговор. Исте године неколико дана је провео у Севиљи, за коју је његов отац и агент Игор Глушчевић наступао крајем деведесетих. Крајем јула 2019. потписао је двогодишњи уговор с тим клубом. Током 2020. је био уступљен ОФК Титограду, а затим је потписао за новосадски Пролетер где је имао право наступа као бонус играч. Током такмичарске 2020/21. забележио је 10 утакмица у Суперлиги Србије. Потом је био фудбалер Будућности из Добановаца. Наредну календарску годину је поново провео на Пиринејском полуострву. Полусезону је одиграо за Раднички Новог Београда, а затим је током лета 2023. потписао за Колубару.

20231101.sr_4448291_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%20%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%88

Ференц Махош

Ференц Махош (, Татабања, 30. јун 1932 — Будимпешта, 3. децембар 2006), био је мађарски фудбалер, репрезентативац. Играо је за Мађарску на Светском првенству у фудбалу 1954. године. Играо је за Будимпешта Хонвед.

20231101.sr_4448291_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%20%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%88

Ференц Махош

Његови играчки клубови су били: Татабања, Сегедин, Хонвед, Вашаш (постигао је по 59 голова у два клуба, у Хонведу на 95 утакмица а у Вашашу на 105 утакмица). Као играч, два пута је освојио првенство са Хонведом 1954. и 1955. године. Године 1955. постао је најбољи стрелац првенства, када је делио титулу са са Цибором. Са Вашашом је освојио три првенства 1961, 1962. и 1965. године.

20231101.sr_4448291_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%20%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%88

Ференц Махош

После завршетка играчке каријере био је и тренер Вашаша. Између 1969. и 1970. био је менаџер мађарске омладинске репрезентације.

20231101.sr_4448291_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%20%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%88

Ференц Махош

Ki kicsoda a magyar sportéletben?: II. kötet (I–R). Szekszárd: Babits. 1995. 257. o. ISBN 963-495-011-6

20231101.sr_4448291_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%20%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BE%D1%88

Ференц Махош

Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4

20231101.sr_4448304_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци 2023/24.

Суперлига Србије у сезони 2023/24. је осамнаесто такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Насловни спонзор Суперлиге у овој сезони је Банка Поштанска штедионица.

20231101.sr_4448304_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци 2023/24.

Лигашки део: Игра се по двоструком бод систему. Осам најбоље пласираних клубова на табели након одиграног лигашког дела обезбеђује пласман у завршни део такмичења (плеј-оф). Клубови који су на истој табели заузели 11. и 12. место наредне сезоне играју у нижем рангу.

20231101.sr_4448304_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци 2023/24.

Четвртфинале: На основу пласмана на табели лигашког дела, клубови учесници плеј-офа се упарују на следећи начин: 1—8 (пар А), 2—7 (пар Б), 3—6 (пар Ц), 4—5 (пар Д). Четвртфинални дуели се играју на две добијене утакмице, при чему предност играња прве и треће на домаћем терену има боље пласирани клуб на табели лигашког дела има.

20231101.sr_4448304_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци 2023/24.

Полуфинале: Упарују се победници четвртфиналних дуела А и Д (пар Е), односно Б и Ц (пар Ф). Полуфинални дуели се играју на две добијене утакмице. Предност домаћег терена у првој и трећој утакмици имају победници четвртфиналних парова А и Б.

20231101.sr_4448304_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци 2023/24.

Финале: Састају се победници полуфиналних дуела. Финале се игра на три добијене утакмице. Предност домаћег терена у првој, трећој и петој утакмици има победник полуфиналног пара Ф.

20231101.sr_4448311_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци за жене 2023/24.

Суперлига Србије у сезони 2023/24. је осамнаесто такмичење организовано под овим именом од стране Одбојкашког савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен женских одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Насловни спонзор Суперлиге у овој сезони је Банка Поштанска штедионица.

20231101.sr_4448311_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци за жене 2023/24.

Лигашки део: Игра се по двоструком бод систему. Осам најбоље пласираних клубова на табели након одиграног лигашког дела обезбеђује пласман у завршни део такмичења (плеј-оф). Клубови који су на истој табели заузели 11. и 12. место наредне сезоне играју у нижем рангу.

20231101.sr_4448311_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци за жене 2023/24.

Четвртфинале: На основу пласмана на табели лигашког дела, клубови учесници плеј-офа се упарују на следећи начин: 1—8 (пар А), 2—7 (пар Б), 3—6 (пар Ц), 4—5 (пар Д). Четвртфинални дуели се играју на две добијене утакмице, при чему предност играња прве и треће на домаћем терену има боље пласирани клуб на табели лигашког дела има.

20231101.sr_4448311_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци за жене 2023/24.

Полуфинале: Упарују се победници четвртфиналних дуела А и Д (пар Е), односно Б и Ц (пар Ф). Полуфинални дуели се играју на две добијене утакмице. Предност домаћег терена у првој и трећој утакмици имају победници четвртфиналних парова А и Б.

20231101.sr_4448311_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%83%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5%202023/24.

Суперлига Србије у одбојци за жене 2023/24.

Финале: Састају се победници полуфиналних дуела. Финале се игра на три добијене утакмице. Предност домаћег терена у првој, трећој и петој утакмици има победник полуфиналног пара Ф.

20231101.sr_4448312_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%99%20%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0

Михаљ Козма

Михаљ Козма (, Тапе, 1. новембар 1949), је био мађарски фудбалер, играо је на позицији везног играча. Играо је за будимпештански Хонвед и белгијски Тхор Ватершеи. За фудбалски репрезентацију Мађарске је наступио 17. пута и постигао је 3. гола.

20231101.sr_4448312_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%99%20%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0

Михаљ Козма

Био је део Хонведовог тима који је освојио првенство Мађарске 1980. и 1984. године, и три пута је био најбољи стрелац мађарске прве лиге. Његова браћа Ђерђ и Золтан такође су играли у мађарској Првој лиги са Сегедином, Михаљевим тимом, такође пре његовог пресељења у Хонвед почетком 1969. године.

20231101.sr_4448312_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%99%20%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0

Михаљ Козма

Спектакуларнију каријеру спречила га је тешка повреда коју је задобио у лето 1975. на припремном турниру, која му је умало прекинула каријеру. Будући да је седамдесетих био три пута најбољи мађарски стрелац, провео је кратак период са Белгијским Тхором Ватершејем почетком 1980-их, пре него што се вратио у Хонвед 1982. Иако више није био најбољи, ипак је успео да постигне низ важних голова као замена, што се показало од посебног значаја за Хонведову победу у шампионату 1984, након чега је завршио своју активну каријеру.

20231101.sr_4448312_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%99%20%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0

Михаљ Козма

На Летњим олимпијским играма 1972. је са |фудбалском репрезентацијом Мађарске освојиом сребрну медаљу, а учествовао је и на УЕФА Еуру 1972. где је репрезентација Мађарске заузела четврто место.

20231101.sr_4448312_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%99%20%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0

Михаљ Козма

Ki kicsoda a magyar sportéletben?: II. kötet (I–R). Szekszárd: Babits. 1995. 188. o. ISBN 963-495-011-6

20231101.sr_4448312_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%99%20%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BC%D0%B0

Михаљ Козма

Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4

20231101.sr_4448349_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Mesostigmata

Mesostigmata

Mesostigmata je red grinja koji pripada Parasitiformes. Oni su daleko najveća grupa Parasitiformes, sa preko 8.000 vrsta u 130 porodica. Mesostigmata uključuje parazitske, kao i slobodno živeće i grabežljive oblike.

20231101.sr_4448349_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Mesostigmata

Mesostigmata

Ornithonyssus bursa, tropical fowl mite on the University of Florida / Institute of Food and Agricultural Sciences Featured Creatures website

20231101.sr_4448355_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ammonitida

Ammonitida

Ammonitida je red amonoidnih glavonošaca koji su živjeli od razdoblja jure do paleocena, obično sa zamršenim amonitskim šavovima.

20231101.sr_4448359_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

'Britanski odbor filmske klasifikacije (, BBFC; ranije British Board of Film Censors) je nevladina organizacija osnovana od strane britanske filmske industrije 1912. godine i odgovorna za nacionalnu klasifikaciju i cenzuru filmova koji se izlažu u bioskopima i video radova (kao što su televizijski programi, trejleri, reklame, filmovi za javno informisanje/kampanje, meniji, bonus sadržaj, itd.) fizički mediji u Ujedinjenom Kraljevstvu. Organizacija ima zakonski zahtev da klasifikuje sve video radove objavljene na VHS, DVD, Blu-rej (uključujući 3D i 4K UHD formate) i, u manjoj meri, neke video igre prema Zakonu o video snimcima iz 1984. godine. BBFC je takođe bio imenovani regulator za britansku šemu verifikacije uzrasta koja je napuštena pre nego što je sprovedena.

20231101.sr_4448359_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Baron, Saskia (writer and director) Empire of the Censors – two-part TV documentary, pc. Barraclough Carey, prod. Paul Kerr, BBC2, tx. 28 & 29 May 1995

20231101.sr_4448359_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Barker, Martin. (2016). ‘Knowledge-U-Like’: The British Board of Film Classification and its Research. Journal of British Cinema and Television, 13(1), 121–140.

20231101.sr_4448359_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Barker, Martin, Mathijs, E., Sexton, J., Egan, K., Hunter, R., & Selfe, M. (2007). Audiences And Receptions Of Sexual Violence In Contemporary Cinema. University of Wales.

20231101.sr_4448359_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Kapka, Alexandra. (2017). ‘Cuts are not a viable option’: The British Board of Film Classification, Hate Crime and Censorship for Adults in the Digital Age. Journal of British Cinema and Television, 14(1), 77–97.

20231101.sr_4448359_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Kenny, Oliver. (2022). British Film Censorship in the Twenty-First Century. In S. Choe (Ed.), The Palgrave Handbook of Violence in Film and Media (pp. 143–168). Palgrave Macmillan.

20231101.sr_4448359_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Petley, Julian. (2011). Film and video censorship in contemporary Britain. Edinburgh University Press.

20231101.sr_4448359_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Pett, Emma. (2015). A new media landscape? The BBFC, extreme cinema as cult, and technological change. New Review of Film and Television Studies, 13(1), 83–99. https://doi.org/10.1080/17400309.2014.982910

20231101.sr_4448359_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/Britanski%20odbor%20filmske%20klasifikacije

Britanski odbor filmske klasifikacije

Talking Pictures website: Article by Nigel Watson about film censorship issues accompanied by classroom activities for students

20231101.sr_4448382_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Cicadomorpha

Cicadomorpha

Cicadomorpha je infrared reda insekata Hemiptera koji obuhvata cikade, patuljaste cvrčke, gorbatke, i penike. Širom sveta postoji oko 35.000 opisanih vrsta. Oni su rasprostranjeni širom sveta. Svi članovi ove grupe se hrane biljaka, a mnogi proizvode bilo zvukove ili vibracione ekvivalente kao oblik komunikacije. Najraniji fosili cikadomorfa prvi put se pojavljuju tokom kasnog perma.

20231101.sr_4448388_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Rajanovo%20srce

Rajanovo srce

Rajanovo srce јe epizoda seriјala Mali rendžer (Kit Teler) obјavljena u Lunov magnus stripu #271. Epizoda јe premijerno u bivšoj Jugoslaviji objavljena u 23. septembra 1977. godine. Koštala je 10 dinara (0,54 $; 1,29 DEM). Epizoda je imala 95 strane. Nakon nje objavljen je strip "Nepogoda" nepoznatog junaka. Izdavač јe bio Dnevnik iz Novog Sada. Autor korica nije poznat. Sveska je ukupno imala 138 strana.

20231101.sr_4448388_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Rajanovo%20srce

Rajanovo srce

Epizoda je premijerno objavljena u Italiji u svesci #112. pod nazivom Il solitario del Pecos (ital. Usamljenik s Pekosa) objavljena u decembru 1973. Sveska je koštala 200 lira (0,32 $; 1,27 DEM). Epizodu je nacrtao Frančesko Gamba, a scenario napisao Dečio Kanzio (Decio Cnazio). Originalne korice nacrtao je Franko Donateli, tadašnji crtač Zagora.

20231101.sr_4448388_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/Rajanovo%20srce

Rajanovo srce

Jašući pored reka Pekos, Kit nailazi na usamljenika po imenu Lans O Rajan, koji već godinu dana luta pustinjom sa željom da umre. Rajan mu priča svoju životnu priču. On je sin bogatog farmera koji je sa ocene imao ogroman ranč. Rajan je oboleo od srčanog oboljenja i zamalo umro. Doktor mu je da o godinu dana života. Otac je bio očajan što je nagnalo Rajana da ode sa ranča i umre daleko od njegovih očiju. On i Ki nastavljaju da jašu. Rajan često namerno ulazi u opasne i rizične situacije izazivajući smrt. Nailaze na ranč koji propada Miji Martin, mladoj lepoj devojci, koja ti živio sa dadiljom i njenom mužem. Nju teroriše porodica Mors. Pol Mors je najbogatiji i najokrutniji čovek u okolini. On želi ceo Blu Springs, na kojoj se nalazi Miin ranč. (Blu Springs su izvori koji navodnjavaju čitavu dolinu.) Rajan odlučuje da se samostalno obračuna sa Morsovima. Noću odlazi na njihovo imanje i preti ocu i sinu da prestanu da maltretiraju Miju.

20231101.sr_4448388_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/Rajanovo%20srce

Rajanovo srce

Recenzije su pohvalile scenrio: "Canzio je, mora se priznati, odlično profilirao lik Lansa O'Rajana. Mladić s teškom dijagnozom koji broji posljednje tjedne svoga života, izaziva kod čitatelja veliku dozu suosjećanja. Sa svakom stranicom iščekuje se konačna sudbina nesretnog mladića."

20231101.sr_4448388_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/Rajanovo%20srce

Rajanovo srce

Deo ove epizode repriziran je u Hrvatskoj u Ludensovoj ediciji Mali rendžer #56 pod naslovom Pandža čudovišta, koje je izašlo 2023. godine. U Srbiji ova epizoda još nije reprizirana.

20231101.sr_4448388_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/Rajanovo%20srce

Rajanovo srce

Prethodna sveska Malog rendžera u LMS nosila je naziv Lozinka Maraton (LMS-270), a naredna Prepad u Kervilu (LMS-274). Ova epizoda je originalno trebalo da dođe posle sveske Tajna jezera Bjukena (LMS-255), koja je u okviru LMS izašla nekoliko meseci ranije.

20231101.sr_4448389_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Kratka%20istorija%20jednakosti

Kratka istorija jednakosti

Kratka istorija jednakosti je knjiga francuskog političkog ekonomiste Toma Piketija. Izdala ju je Akademska knjiga iz Novog Sada 2023. godine. Sa francuskog ju je prevela Gordana Prodanović. Knjiga ima 270 strana.

20231101.sr_4448389_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Kratka%20istorija%20jednakosti

Kratka istorija jednakosti

Knjiga je originalno izdata 2021. pod nazivom Une brève histoire de l'égalité od izdavača Editions de Seuil iz Pariza.