Datasets:

rasdani

/

cohere-wikipedia-2023-11-sr

like 0

20231101.sr_4448846_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0%20%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0

Згорња Сенарска

Згорња Сенарска (, ) је насељено место у општини Света Тројица в Словенских Горицах, Подравска регија, Словенија.

20231101.sr_4448847_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%20%28%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC%29

Еуропол (албум)

Еуропол је делимично издат дебитантски соло албум српског репера Војажа, објављиван у току 2023. године у виду појединачних синглова. Прва песма са албума била је Детињство. Албум је дигитално издање, и продуцирају га Генерација Зед и IDJ Tunes.На албуму се налазе дуети са Нућијем и Еленом Китић. Део албума још увек није званично објављен (Милано, Бон Бон, Да ли би) јер су демо верзије ових песама објављене илегално на разним јутјуб каналима фанова репера.

20231101.sr_4448849_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

Магични тепих, који се такође назива и летећи ћилим, је тепих из легенди и митова те уобичајена тема у фантастици, фикцији. Обично се користи као облик превоза и може брзо или тренутно превести корисника(е) до њиховог одредишта.

20231101.sr_4448849_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

Једна од прича у Хиљаду и једној ноћи говори о томе како принц Хусеин, најстарији син султана Индије, путује у Биснагар (Виџајанагара) у Индији и купује магични тепих. Тепих је описан на следећи начин: „Ко седи на овом тепиху и жели у мислима да буде подигнут и спуштен на друго место, у трен ока ће бити однето тамо, било то место близу или удаљено много дана путовања и тешко доступни."

20231101.sr_4448849_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

Књижевне традиције неколико других култура такође садрже магичне тепихе, који у већини случајева буквално лете уместо да тренутно превозе своје путнике од места до места.

20231101.sr_4448849_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

Соломонов тепих је наводно направљен од зелене свиле са златном потком, 97 километара дугаи 97 километара широк: „када је Соломон сео на тепих, ухватио га је ветар, и запловио је кроз ваздух тако брзо да је доручковао у Дамаску и вечерао у Медији .“ Ветар је следио Соломонове команде и обезбедио да тепих оде на право одредиште; када је Соломон био поносан, због величине и многих достигнућа, тепих се потресао и 40.000 је пало мртво. Тепих је био заклоњен од сунца крошњама птица. У књизи чуда шеика Мухамеда ибн Јахја ал-Тадифија ал-Ханбалија, Qala'id-al-Jawahir („Огрлице од драгуља“), шеик Абдул-Кадир Гилани шета по води реке Тигар, затим огромним молитвеним тепихом (серџада) појављује се на небу изнад, „као да је то Соломонов летећи тепих [bisat Sulaiman]“.

20231101.sr_4448849_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

У руским народним причама, Баба Јага може да снабде Ивана Будалу летећим ћилимом или неким другим магичним поклоном (нпр. лоптом која се котрља испред јунака показујући му пут, или пешкир који може да се претвори у мост). Такви дарови помажу јунаку да се снађе „изван трипут девет земаља, у трипут десет краљевства“. Руски сликар Виктор Васњецов је у два наврата илустровао приповетке са летећим тепихом.

20231101.sr_4448849_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

У причи Captain Stormfield's Visit to Heaven Марка Твена, магични теписи жеља се користе за тренутно путовање по небу.

20231101.sr_4448849_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

Операција Хаос Пола Андерсона приказује свет који широко користи магију у свакодневном животу, а између осталог има летеће тепихе као уобичајено, незагађујуће средство превоза - у жестокој конкуренцији са такође доступним летећим метлама. Путници не морају да седе на самом голом тепиху, јер тепих служи као платформа за удобну кабину.

20231101.sr_4448849_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

Магични теписи су такође представљени у модерној литератури, филмовима и видео играма, и то не увек у класичном контексту.

20231101.sr_4448849_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

У „традиционалној кинеској фантазијској литератури“ из касне династије Ћинг и раније, сматрало се да су разумни летећи ћилими „магична чудовишта“ у истој категорији као плућа, чилин или облаци са којима хероји прелазе даљине.

20231101.sr_4448849_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%85

Магични тепих

У таоизму и таоистичкој уметности, летећи теписи су коришћени као поетске метафоре за способност летења коју је имао Ксиан.

20231101.sr_4448855_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8%20%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%87

Згорњи Порчич

Згорњи Порчич (, ) је насељено место у општини Света Тројица в Словенских Горицах, Подравска регија, Словенија.

20231101.sr_4448855_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8%20%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%87

Згорњи Порчич

Напомена: У 2009. умањено за део насеља који је припојен насељу Сподњи Порчич (општина Ленарт). У 2010. години умањено за део насеља који је припојен насељу Света Тројица в Словенских Горицах.

20231101.sr_4448856_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0

Књига чуда

Kitāb al-Bulhān (), или Књига чуда, је арапски рукопис из 14. и 15. века који је саставио Хасан Есфахани (Abd al-Hasan Al-Isfahani) а вероватно укоричен током владавине Јалаирид султана Ахмада (1382–1410) у Багдаду.

20231101.sr_4448856_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0

Књига чуда

Садржај књиге обухвата појмове из астрономије, астрологије и геомантике, укључујући део илустрација на целој страни, са плочама посвећеним теми дискурса, нпр. народна бајка, знак зодијака, пророк, итд.

20231101.sr_4448856_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0%20%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0

Књига чуда

Al-Isfahani, Abd al-Hasan (1390), Kitab Al-Bulhan (MS) (in Arabic), Baghdad: International Exhibition of Persian Art London 1931, p. 367

20231101.sr_4448857_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B8%20%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%87

Сподњи Порчич

Напомена: Године 1989. умањено за делове насеља који су припојени насељима Ленарт у Словенских Горицах и Згорњим Жерјавцима. У 2009. години повећано за део насеља Згорњи Порчич (општина Света Тројица у Словенској горици).

20231101.sr_4448858_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B8%20%D0%96%D0%B5%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%86%D0%B8

Згорњи Жерјавци

Напомена: Године 1988. умањено за део насеља који је припојен насељу Ленарт в Словенских Горицах. Године 1989. увећан за део насеља Сподњи Порчич. Године 2016. извршена је мала размена територија између насеља Ленарт в Словенских Горицах и Згорњи Жерјавци.

20231101.sr_4448859_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%20%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%28%D0%94%D0%BE%D0%BC%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%B5%29

Света Тројица (Домжале)

Напомена: До 1952. изражено под именом Врх Свете Тројице, од 1952. до 1955. године Света Тројица, од 1955. године. до 1992. године Тројица, а од 1992. опет Света Тројица. Године 1952. повећано за насеље Вишевек које је укинуто.

20231101.sr_4448875_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%87%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8

Градишче при Материји

Градишче при Материји (, ) је насељено место у Словенији у општини Хрпеље-Козина, Обално-Крашка регија.

20231101.sr_4448877_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B5

Јелшане

Јелшане се налазе на самој граници са Хрватском. У близини насеља је и гранични прелаз Јелшане-Рупа.

20231101.sr_4448878_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0

ФК Рибница Подгорица

Фудбалски клуб Рибница, црногорски је фудбалски клуб из Подгорице, из насеља Коник, који се такмичи у Трећој лиги Црне Горе — Центар. Једном је освојила регију Центар у оквиру треће лиге, два пута Куп средње регије и једном Средњу регију у оквиру Регионалне лиге Црне Горе, у четвртом степену такмичења у Југославији.

20231101.sr_4448878_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0

ФК Рибница Подгорица

У сезони 2019/20. изгубила је кући од Забјела 20 : 0, чиме је постављен рекорд треће лиге у било којој регији. Сезона је прекинута послије 17. кола због пандемије ковида 19 и одлучено је да табела буде коначна; завршила је на последњем мјесту са пет бодова. Сезону 2020/21. завршила је на претпосљедњем мјесту, након чега је сезону 2021/22. завршила на последњем мјесту са 155 примљених голова, а од Интернационала је изгубила 17 : 0. Сезону 2022/23. завршила је на деветом мјесту.

20231101.sr_4448880_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Атлантида пешчана се односи на легендарни изгубљени град у јужним пустињама Арапског полуострва, за који се сматра да је уништен природном катастрофом или као божја казна. Потрагу за њим је популаризовала књига Ренулфа Фајнса из 1992. Atlantis of the Sands – The Search for the Lost City of Ubar. Поред имена на енглеском (Atlantis of the Sands), које је осмислио Т. Е. Лоренс, град се обично назива и Убар, Вабар или Ирем.

20231101.sr_4448880_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

У савремено доба, мистерија изгубљеног града Атлантиде произвела је неколико књига, филмова, чланака и веб страница. (Погледајте Атлантиду у популарној култури) У мањем обиму, Арабија има своју легенду о изгубљеном граду, такозваној „пешчаној Атлантиди“, чије је постојање било предмет дебате међу историчарима, археолозима и истраживачима, и одређени степен контроверзе која траје до данас.

20231101.sr_4448880_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

У фебруару 1992, Тhe New York Times је објавио текст о великом археолошком открићу, у којем се наводи: „Вођени древним мапама и оштрим снимцима из свемира, археолози и истраживачи су открили изгубљени град дубоко у песку Арабије, и они су практично сигурно је то Убар, легендарно средиште богате трговине тамјаном пре неколико хиљада година." Када су се вести о овом открићу брзо прошириле светским новинама, чинило се да је мало људи вољних или способних да оспори драматичне налазе, осим штампе Саудијске Арабије. Откриће је резултат рада тима археолога на челу са Николасом Клапом, који је посетио и ископао место бедуинског бунара у Шисру (18° 15' 47 Н" 53° 39' 28" Е) у провинцији Дофар, Оман. Закључак до којег су дошли, на основу ископавања локалитета и прегледа сателитских фотографија, био је да се ради о локалитету Убар, или Ирем од стубова, назив који се налази у Курану и који може бити изгубљени град, племе или област. Сер Ранулф Фајнс, још један члан експедиције, изјавио је да је ово Omanum Emporium Птолемејеве карте Арабије Феликс.

20231101.sr_4448880_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Савремено обавештење на улазу у археолошко налазиште у Шисру у провинцији Дофар, Оман, наводи: „Добро дошли у Убар, изгубљени град из бедуинских легенди“. Међутим, научници су подељени око тога да ли је ово заиста место легендарног изгубљеног града песка.

20231101.sr_4448880_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Истраживач Бертрам Томас се 1930. приближавао јужној ивици Руб ел Халии („Празна четврт”). Томас је имао амбицију да буде први Европљанин који је прешао велики песак, али, када је започео своје путовање камилама, бедуинска пратња му је рекла да је изгубљен град чији су зли људи привукли Божји гнев и били уништени. Није пронашао никакав траг изгубљеног града у песку, али Томас је касније испричао причу Т. Е. Лоренсу („Лоренс од Арабије“), за који је Убар сматрао да се односи на „пешчану Атлантиду“. Томас је на мапи означио локацију стазе за коју се говорило да води до легендарног изгубљеног града Убара и, иако је намеравао да се врати и настави истраживање, никада није успео.

20231101.sr_4448880_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Прича о изгубљеном граду у песку постала је фасцинантна истраживачама; неколицина је написала извештаје о својим путовањима који су овековечили причу. Т. Е. Лоренс је планирао да потражи локацију изгубљеног града негде у песку, говорећи сапутнику да је уверен да се остаци арапске цивилизације могу наћи у устињи. Речено му је да су Бедуи видели рушевине двораца краља Ада у области Вабар . По његовом мишљењу, најбољи начин да се истражи песак био је ваздушни брод, али његови планови се никада нису остварили.

20231101.sr_4448880_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Енглески истраживач Вилфред Тезигер посетио је бунар у Шисру у пролеће 1946. „где рушевине грубог каменог утврђења на стеновитом узвишењу обележавају положај овог чувеног бунара“. Напоменуо је да су неке крхотине које су тамо пронађене вероватно биле раноисламске. Бунар је био једино стално појилиште у тим крајевима и, као неопходно појилиште бедуинских јуришника, у прошлости је био поприште многих жестоких сусрета.

20231101.sr_4448880_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

У марту 1948. године, геолошка група из Петролеум Девелопмент (Оман анд Дхофар) Лтд, придружене компаније Ирак Петролеум Цомпани, извршила је истраживање провинције Дофар на камилама. Као и Тесигер, партија је пришла Шисру са југа, дуж Вади Гудуна. Њихов први поглед на Асх Схисур била је бела литица у даљини. Док су се приближавали, могли су да виде да је литица у ствари зид срушеног утврђења подигнутог изнад велике пећине налик каменолому, чији је улаз био заклоњен пешчаном дином.

20231101.sr_4448880_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Тврђава је била изграђена од исте беле стене као и оближња стена, што је остављало утисак да је реч о једној грађевини. Један од геолога је приметио: „Овде нема ни кућа, ни шатора ни људи: само рушевина ове предисламске тврђаве. Геолози, без савремене сателитске анализе или археолошке опреме, нису били импресионирани рушевином. Шисур и наредна три дана су покушавали да допреме воду из бунара за своје камиле.

20231101.sr_4448880_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Године 1953. нафташ и филантроп Вендел Филипс кренуо је да настави где је Томас стао, али није могао да га прати због тешког песка који је онемогућио даље путовање моторним транспортом.

20231101.sr_4448880_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Отприлике 35 година касније, Клап и његов тим пријавили су да су открили оно што су описали као велику осмоугаону тврђаву која датира око 2.000 година испод тврђаве која се распада и описали су огроман сто од кречњака који је лежао испод главне капије која се срушила у масивну понорницу око бунара. Неки су закључили да је то био легендарни град Убар, који је био познат и као Ирам, или барем град у региону Убара, некада важном трговачком месту на путу тамјана од Дофара до медитеранског региона.

20231101.sr_4448880_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Појединци су указивали на верске текстове да поткрепе теорију да је град уништен као Божија казна. Ирам је, на пример, описан у Курану на следећи начин: „Зар ниси размишљао о томе како је твој Господар поступао са Адом – [са] Ирамом – који је имао узвишене стубове, којима се слични нису стварали у (свим) земљиште?" (Сура ал-Фаџр : 6–8).

20231101.sr_4448880_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

До 2007. године, након даљих истраживања и ископавања, њихови налази би се могли сажети на следећи начин:

20231101.sr_4448880_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

На дуг период распрострањене трговине кроз подручје Шисра указивали су артефакти из Персије, Рима и Грчке који су пронађени на локалитету. Новији радови у Оману и Јемену указују да је ова тврђава најисточнији остатак низа пустињских караван-сараја, где се трговалотамјаном.

20231101.sr_4448880_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Што се легенде о Убару тиче, није било доказа да је град пропао у пешчаној олуји. Већи део тврђаве се срушио у вртачу у којој се налазио бунар, можда поткопан уклањањем подземних вода за наводњавање.

20231101.sr_4448880_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Уместо да буде град, тумачење доказа сугерисало је да је „Убар“ вероватније био регион — „Земља Јобарита“ коју је идентификовао Птоломеј. Пропадање региона је вероватно последица смањења трговине тамјаном изазваног христијанизацијом Римског царства, пошто хришћанство није захтевало тамјан у истим количинама за своје ритуале. Такође, постало је тешко пронаћи локалну радну снагу за прикупљање смоле. Климатске промене су довеле до исушивања подручја, а поморски транспорт је постао поузданији начин транспорта робе.

20231101.sr_4448880_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Археолошки значај локалитета је наглашен сателитским снимцима који су открили мрежу стаза, од којих су неке пролазиле испод великих пешчаних дина, које су се конвергирале на Шиср. Анализа слика није показала додатне доказе о великим недокументованим локацијама у овој пустињској области, које би се могле сматрати алтернативним локацијама за Убар из легенде.

20231101.sr_4448880_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Штампа Саудијске Арабије је генерално била скептична по питању открића Убара у Оману, а Абдулах ал Масри, помоћник подсекретара за археолошка питања, изјавио је да су слична налазишта пронађена у Саудијској Арабији у последњих 15 година. У Асхавк ал Авсат је објаснио: „Најбоље од ових локација било је када смо 1975. године открили више од једног града на рубу Празне четврти, посебно оазу на Јабреену. Такође, име Убара је слично томе Обара, оазе у источној Саудијској Арабији. Морамо да сачекамо даље детаље, али за сада имамо далеко важнија открића у Џабрину или Најрану." Међутим, професор Мохамед Бакала са Универзитета Кинг Сауд написао је да га не би изненадило да се Адови градови нађу испод ископине Шисра или у непосредној близини.

20231101.sr_4448880_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Х. Стјуарт Еџел је тврдио да је Убар у суштини митски и износи аргументе против било какве значајне историјске улоге Шисра осим улоге малог караван-сараја. Еџел је сугерисао да је зграда мала и да је користи највише неколико породица. Он је веровао да је све „откриће” Убара показало како научници лако могу да подлегну својим жељама.

20231101.sr_4448880_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

У чланку о ископавањима у Шисру професор Бари Џонс је написао: „Не би требало дозволити да на археолошки интегритет локалитета утичу могући спорови у вези са именом.“ У извештају Унеско-а из 2001. стоји: „Оаза Шиср и налазишта Кор Рори и Ал-Балид су изузетни примери средњовековних утврђених насеља у региону Персијског залива.

20231101.sr_4448880_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B4%D0%B0%20%28%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B0%29

Атлантида (пешчана)

Пишући о 'Вабару', Мајкл Макдоналд је изразио сумњу у вези са наводним открићем пошто је локација била позната деценијама и сер Ранулф је тамо био стациониран.

20231101.sr_4448887_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%BD%D0%BE%20%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B5

Бабно Поље

Бабно Поље се налази на самој граници са Хрватском. У атару насеља налази се и гранични прелаз Бабно Поље – Презид.

20231101.sr_4448887_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%BD%D0%BE%20%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B5

Бабно Поље

У попису становништва из 1991. Насеље Бабно Поље је имало 296 становника, следећег националног састава:

20231101.sr_4448887_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%BD%D0%BE%20%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B5

Бабно Поље

Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године године.

20231101.sr_4448887_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B1%D0%BD%D0%BE%20%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B5

Бабно Поље

Књига и ЦД издање: „Крајевни лексикон Словеније“, аутори: Милан Орожен Адамич, Драго Перко, Драго Кладник, издавач: ДЗС, Љубљана, 1995. књига: , , ЦД: , (за податке о становништву према етничкој припадности 1991. године);

20231101.sr_4448890_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%B5%D1%9A

Липсењ

Напомена: Године 1952. повећана за насеља Подштеберк и Свети Штефан, која су укинута. Године 1989. смањен за део насеља који је проглашен за ново самостално насеље Горичице.

20231101.sr_4448897_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

Апшеронски рејон () административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у јужном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу европског дела Руске Федерације.

20231101.sr_4448897_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2023. на територији рејона живело је 97.294 становника или у просеку 39,82 ст/km². Површина рејонске територије је 2.443,24 km².

20231101.sr_4448897_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

Апшеронски рејон се налази на југу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 2.443,24 km², и по том параметру налази се на 4. месту у Покрајини. Граничи се са Белоречењским рејоном на северу, Горјачкокључким градским округом и Туапсиншким рејоном на западу, на југу је територија Сочинског округа, док је на истоку територија аутономне Републике Адигеје.

20231101.sr_4448897_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

Географијом рејона доминирају брдско-планинска подручја која представљају северне рубне делове Великог Кавказа. Један мањи део рејонске територије на крајњем југу заузимају високе планине са надморским висинама између 1.000 м и 1.500 метара. Надморска висина постепено опада идући ка северу. Централним делом рејона протиче река Пшеха.

20231101.sr_4448897_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

Апшеронски рејон је званично успостављен је 28. фебруара 1928. када је седиште тадашњег Тверског рејона премештено у Апшеронск, а сам рејон преименован у садашњи назив. У фебруару 1975. из састава рејина је издвојен град Горјачи Кључ и део територије око њега.

20231101.sr_4448897_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 98.891 становника, док је према процени из 2023. ту живело 97.294 становника, или у просеку око 39,82 ст/km². По броју становника налази се на 18. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,67%.

20231101.sr_4448897_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

На територији рејона налазе се укупно 52 насељена места административно подељених на 12 другостепених општина (три градске и 9 сеоских). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Апшеронск у коме живи нешто мање од половине укупне рејонске популације. У већа насељена места убрајају се још град Хадиженск (21.829 становника), варошица Њефтегорск (4.747) и станица Тверскаја (3.758 становника).

20231101.sr_4448897_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%29

Апшеронски рејон (Краснодарски крај)

Преко територије рејона пролази Апшеронска пруга, једна од највећих планинских пруга уског колосека на територији Русије. Укупна дужина пруге отворене 1927. године је 127 километара, и углавном се користи за транспорт дрвета из планинсих подручја на југу.

20231101.sr_4448903_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%20%28%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0%29

Бекство (књига)

Бекство () је збирка прича канадске књижевнице Алис Манро () која је добила Нобелову награду за књижевност 2013. године. Осам прича чини садржај ове публикације објављене 2004. године.

20231101.sr_4448903_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%20%28%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0%29

Бекство (књига)

У књизи се налази осам прича које су певезане судбинама жена и девојака које покушавају да опстану и преживе различите животне изазове несрећних љубавних веза, медиокритетских средина и проблематичних породичних односа. У приповеткама се огледа Чеховљевски реализам, непревазиђен психолошки увид у свакодневне животе њених протагониста. Радња приповетки је смештена у малим градићима југозападног Онтарија.

20231101.sr_4448903_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%20%28%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0%29

Бекство (књига)

Алис Манро пише кратку прозу и тај жанр ју је и прославио. Она из свакодневице успева да спаја обичне животе са необичним визијама. Данас је препознатљива и светски позната по том таленту. Чланови Шведске академије назвали су Алис Манро мајстором савремене приповетке. Јунаци долазе у сукоб са ускогрудим схватањима средине и традицијама које су дубоко укорењене.

20231101.sr_4448904_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5

Ригонце

Ригонце се налази на самој граници Словеније са Хрватском. У атару насеља налази се железнички гранични прелаз Ригонце-Хармица.

20231101.sr_4448910_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%28%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%20%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B6%20%D0%B2%20%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%85%29

Гибина (Свети Андраж в Словенских Горицах)

Гибина (, ) је насељено место у општини Свети Андраж в Словенских Горицах, Подравска регија, Словенија.

20231101.sr_4448916_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8

Горица при Сливници

Напомена: До 1953. изражено под именом Горица. Године 1955. повећано за насеље Свети Урбан, које је укинуто.

20231101.sr_4448918_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Местиње

Напомена: До 1952. изражено под именом Згорње Местиње. У 2018. извршена је мала размена територије између насеља Местиње и Пијовци.

20231101.sr_4448919_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B4%D0%BE%20%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BB%D1%83

Алдо Калулу

Алдо Нсавила Калулу Кјатенгва (; Лион, 21. јануар 1996) фудбалер је који игра на позицијама офанзивног везног играча и нападача. Тренутно наступа за Партизан.

20231101.sr_4448919_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B4%D0%BE%20%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BB%D1%83

Алдо Калулу

Калулу је прошао млађе катеогорије Олимпик Лиона и на почетку сениорске каријере је играо за Б тим овог клуба. За први тим Олимпик Лиона дебитовао је у сезони 2015/16. У тој сезони забележио је 10 наступа у француској Лиги 1 и постигао је два гола. Провео је и први део наредне 2016/17. у Лиону, забележио још четири првенствена наступа, након чега је почетком 2017. прослеђен на позајмицу у француског прволигаша Рен. У сезони 2017/18. је поново играо на позајмици, али овога пута у друголигашу Сошоу. У јуну 2018. потписао је трогодишњи уговор са швајцарским Базелом. Након сезоне 2018/19. у којој је са Базелом освојио и швајцарски Куп, Калулу је у јулу 2019. прослеђен на једногодишњу позајмицу у Свонзи Сити са којим је наступао у Чемпионшипу. Провео је у Базелу затим и сезону 2020/21. након чега му је истекао уговор. У јуну 2021. се вратио у Сошо и у наредне две године је као стандардан првотимац наступао за клуб у француског другој лиги. У јуну 2023. потписао је трогодишњи уговор са београдским Партизаном.

20231101.sr_4448919_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B4%D0%BE%20%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D0%BB%D1%83

Алдо Калулу

Калулу је рођен у Француској али је пореклом из Демократске Републике Конго. Наступао је за репрезентацију Француске до 18 година. Током 2023. године је дебитовао за сениорску репрезентацију ДР Конго.

20231101.sr_4448924_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%B5%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0

ФК Кариоке Подгорица

Фудбалски клуб Кариоке, црногорски је фудбалски клуб из Подгорице, који се такмичи у Трећој лиги Црне Горе — Центар.

20231101.sr_4448924_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%B5%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0

ФК Кариоке Подгорица

Утакмице као домаћин обично игра на стадиону на помоћном стадиону ФК Будућности на Старом Аеродрому.

20231101.sr_4448924_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D0%B5%20%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0

ФК Кариоке Подгорица

Основан је 2003. године као школа фудбала и у почетку се такмичио само у млађим категоријама, сарађујући са Будућношћу. Године 2017. оформљен је сениорски тим и почео је да се такмичи у Средњој регији у оквиру Треће лиге у сезони 2017/18. коју је завршио на последњем мјесту. Сезону 2018/19. завршио је на шестом мјесту, док је сезона 2019/20. прекинута послије 17. кола због пандемије ковида 19 и одлучено је да табела буде коначна; завршио је на четвртом мјесту, иза ОФК Младости ДГ, Забјела и Полет старса. Сезону 2020/21. завршио је на 11 мјесту, испред само Рибнице и Олимпика, након чега је сезону 2021/22. завршио на деветом мјесту.

20231101.sr_4448925_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%86%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D0%A0%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D1%86%D1%83

Добовец при Рогатцу

Напомена: До 1953. изражено под именом Добовец. Године 1952. повећана за насеља Чрешњевец и Видина која су укинута. Године 1953. увећано за насеље Свети Рок об Сотли, које је укинуто.

20231101.sr_4448926_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B0%D1%85%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%86

Жахенберц

Напомена: У 2012. извршена је мања размена територија између насеља Тлаке и Жахенберг, а 2016. између насеља Лог и Жахенберга .

20231101.sr_4448931_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0%20%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5

Женска одбојкашка репрезентација Турске

Женска одбојкашка репрезентација Турске је репрезентација под контролом Одбојкашког савеза Турске, представља Турску у међународним одбојкашким такмичењима.

20231101.sr_4448935_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%BB%D1%83%D0%B3%20%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%B0

Фахрудина Кутлуг бега

Фахрудин Кутлуг-бег (умро 1389.) је био други бег Ак Којнулуа, који је владао од 1362-1389. Његово пуно име било је Хаџи Факхр ал-Дин Кутлуг ибн Тур Али-бег.

20231101.sr_4448935_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%BB%D1%83%D0%B3%20%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%B0

Фахрудина Кутлуг бега

Кутлуг је био син и наследник бега Тур-Алија и унук Пелаван бега Бајандура. У младости је провео време на двору Мухамеда Гијаса ал-Дина, бега од Еретне (1352-1366). Године 1352. Кутлуг се оженио Маријом Великом Комнин (Деспина Хатун), сестром цара Трапезунтског царства, цара Алексија III, као део мировног споразума између Ак Којунлуа и Трапезунта. Око 1363. године, након смрти свог оца, Кутлуг је постао нови бег Ак Којунлуа. Под влашћу Кутлуга, Ак Којунлу се проширио јужно од Ерзинџана. Покушао је да одржи добре односе са Трапезунтом, посетивши град са својом женом 1365. године. Године 1379. послао је свог најстаријег сина Ахмада у Ерзиџан да помогне Мутахартану против војних упада Еретнида под султаном Ала ал-Дин Алијем. Након смрти Ала ал-Дин Алија 1381. године, Кутлуг је подржавао полуаутономне господаре Ерзинџана.

20231101.sr_4448935_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%BB%D1%83%D0%B3%20%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%B0

Фахрудина Кутлуг бега

Кутлуг - бег је своје главне напоре усмерио на трансформацију племенске заједнице у чвршћу државну формацију. Истовремено је склопио савез са Џалајридским султанатом против племенског савеза Кара Којунлу, који је поражен 1366. Међутим, на крају се посвађао са Џалајридима због њиховог успостављања савеза са државом Кара Којунлу.

20231101.sr_4448935_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%BB%D1%83%D0%B3%20%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%B0

Фахрудина Кутлуг бега

Током 1370-их, у савезу са султанатом Џалајрида и Златном хордом, Кутлуг се борио против Кара Којунлуа. Међутим, 1386. године, у бици код Ерзинџана победио га је Кара Мухамед, бег Кара Којунлу. Тада је Кутлуг склопио савез са централноазијским командантом Тамерланом, који је кренуо на Табриз и Азербејџан. Био је у савезу са њим против Џалајрида и Кара Којунлуа.

20231101.sr_4448935_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%BB%D1%83%D0%B3%20%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%B0

Фахрудина Кутлуг бега

1389. Кутлуг је умро под непознатим околностима. Након тога почела је борба за власт између његових синова Османа и Ахмеда, којој се придружио још један брат Пир Али.

20231101.sr_4448935_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%BB%D1%83%D0%B3%20%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%B0

Фахрудина Кутлуг бега

Кутлуг је проширио границе Ак Којунлуа јужно од Ерзинџана у Дијарбакр. Под његовом владавином се израз „Ак Којунлу“ први пут помиње у Бурхан ал-Дину из Сивасове хронике. Кутлуг - бег је ишао на ходочашће у Меку и добио је титулу "ал-Хаџ". Основао је и џамију у Синиру.

20231101.sr_4448935_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%85%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%BB%D1%83%D0%B3%20%D0%B1%D0%B5%D0%B3%D0%B0

Фахрудина Кутлуг бега

Roemer, H.R. (1986). "The Türkmen Dynasties". In Lockhart, Laurence; Jackson, Peter (eds.). The Cambridge History of Iran, Volume 6: The Timurid and Safavid Periods. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-20094-6.

20231101.sr_4448937_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Религија у предисламској Арабији укључивала је домородачки арапски политеизам, древне семитске религије, хришћанство, јудаизам, мандеизам и зороастризам.

20231101.sr_4448937_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Арапски политеизам, доминантни облик религије у предисламској Арабији, био је заснован на поштовању божанстава и духова. Обожавање је било усмерено на различите богове и богиње, укључујући Хубала и богиње ал-Лат, ал-Уза и Манат, у локалним светиштима и храмовима као што је Каба у Меки. Божанства су поштована и призивана кроз разне ритуале, укључујући ходочашћа и прорицање, као и ритуално жртвовање. Изложене су различите теорије у вези са улогом Алаха у меканској религији. Многи физички описи предисламских богова су повезани са идолима, посебно у близини Кабе, за коју се каже да је садржала до 360 идола.

20231101.sr_4448937_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Друге религије су биле заступљене у варирајућем, мањем степену. Утицај суседних римских и аксумских цивилизација резултирао је постојањем хришћанских заједница на северозападу, североистоку и југу Арабије. Хришћанство је имало мањи утицај на остатак полуострва, али је дошло до одређеног броја конверзија. Са изузетком несторијанства на североистоку и у Персијском заливу, доминантни облик исповеданог хришћанства био је мијафизитички. Полуострво је било одредиште за јеврејске миграције још од римских времена, што је резултирало постепеним стварањем јеврејске дијаспоре, коју су допунили локални конвертити. Поред тога, утицај Сасанидског царства је резултирао присуством иранских религија на полуострву. Зороастризам је био присутан на истоку и југу, док постоје докази о манихејству или маздакизму који су се вероватно практиковали у Меки.

20231101.sr_4448937_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Отприлике до четвртог века, скоро сви становници Арабије практиковали су политеистичке религије. Иако су се формирале значајне јеврејске и хришћанске мањине, политеизам је остао доминантан облик веровања у предисламској Арабији.

20231101.sr_4448937_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Савремени извори информација о преисламској арапској религији и пантеону укључују мали број натписа и резбарија, предисламску поезију, ванарабијске изворе као што су јеврејски и грчки извештаји, као и муслиманску традицију, као што је Кур'ан и исламски списи. Ипак, доступне информације су ограничене.

20231101.sr_4448937_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Једна рана потврда арапског политеизма наведена је у Асархадоновим Аналима, помињући Атарсамаин, Нукхаи, Рулдаиу и Атаркурума. Херодот је, пишући у својим Историјама, известио да су Арапи обожавали Ороталта (поистовећеног са Дионизом) и Алилата (поистовећеног са Афродитом). Страбон је изјавио да су Арапи обожавали Диониса и Зевса. Ориген је писао да су обожавали Диониса и Уранија.

20231101.sr_4448937_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Муслимански извори који се односе на арапски политеизам укључују Књигу идола из осмог века од Хишама ибн ал-Калбија, за коју Ф. Е. Питерс тврди да представља најсадржајнији преглед верских пракси предисламске Арабије, као и дела јеменског историчара ел-Хасан ел Хамданија о верским уверењима Јужне Арабије.

20231101.sr_4448937_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Према Књизи идола, потомци Аврахамовог сина (Ишмаила) који су се настанили у Меки су мигрирали у друге земље. Са собом су носили свето камење из Кабе, подизали их и парикрамили (ритуални чин) камење попут Кабе. Ово је, према ал-Калбију, довело до пораста обожавања идола. На основу наведеног, може бити вероватно да су Арапи првобитно поштовали камење, а касније су прихватили обожавање идола под страним утицајима. Однос између бога и камена као његове репрезентације може се видети из сиријског дела из трећег века под називом Хомилија Псеудо-Мелитона, где он описује паганске вере говорника сиријског у северној Месопотамији, који су углавном били Арапи.

20231101.sr_4448937_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Према Ф. Е. Питерсу, „једна од карактеристика арапског паганизма какав је дошао до нас је одсуство митологије, наратива који би могли послужити за објашњење порекла или историје богова“. Многа божанства имају епитете, али им недостају митови или наративи за декодирање епитета, што их чини генерално неинформативним.

20231101.sr_4448937_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Предисламске арапске религије биле су политеистичке, са многим познатим именима божанстава. Формални пантеони су уочљивији на нивоу краљевстава, променљивих величина, у распону од једноставних градова-држава до збирки племена. Племена, градови, кланови, лозе и породице такође су имали своје култове. Кристијан Жилијен Робин сугерише да је таква структура божанског света одражавала друштво тог времена. Трговачки каравани су доносили и стране верске и културне утицаје.

20231101.sr_4448937_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Велики број божанстава није имао властита имена и на њих су се односиле титуле које су означавале квалитет, породични однос или место којем претходи „онај ко“ или „она која“ (dhū или dhāt).

20231101.sr_4448937_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Религиозна веровања и обичаји номадских бедуина разликовали су се од веровања насељених племена у градовима као што је Мека. Верује се да су системи и праксе номадских верских веровања укључивали фетишизам, тотемизам и поштовање мртвих, али су углавном били повезани са непосредним бригама и проблемима и нису разматрали већа филозофска питања као што је загробни живот. Са друге стране, сматра се да су стално насељени урбани Арапи веровали у сложенији пантеон божанстава. Док су Меканци и остали стално насељени становници Хиџаза обожавали своје богове у сталним светиштима у градовима и оазама, бедуини су своју религију практиковали у покрету.

20231101.sr_4448937_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

У Јужној Арабији, mndh’t су били анонимни духови чувари заједнице и духови предака породице. Били су познати као сунце (hms) својих предака.

20231101.sr_4448937_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

У Северној Арабији, су били познати из натписа у Палмири као „добри богови који награђују“ и вероватно су били повезани са џинима западне и централне Арабије. За разлику од џина, није могао да повреди нити да запоседа људе и био је много сличнији римском генију. Према уобичајеном арапском веровању, гатаре, предисламски филозофи и песници били су инспирисани џинима. Међутим, џини су се такође бојали и сматрало се да су одговорни за изазивање разних болести и менталних болести.

20231101.sr_4448937_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Неки научници постулирају да се у предисламској Арабији, укључујући и Меку, Алах сматрао божанством, вероватно божанством творцем или врховним божанством у политеистичком пантеону. Реч Алах (од арапског al-ilah што значи „бог“) је можда коришћена као наслов, а не као име. Концепт Алаха је можда био нејасан у меканској религији. Према исламским изворима, Меканци и њихови суседи веровали су да су богиње Ал-Лат, Ал-'Уза и Манат биле Аллахове кћери.

20231101.sr_4448937_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Регионалне варијанте речи Алах јављају се и у паганским и у хришћанским предисламским натписима. Помени Алаха налазе се у поезији преисламског арапског песника Зухајра бин Аби Сулме, који је живео генерацију пре Мухамеда, као и у предисламским личним именима. Име Мухамедовог оца било је Abd-Allāh, што значи Алахов слуга.

20231101.sr_4448937_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Чарлс Расел Колтер и Патриша Тарнер сматрали су да Алахово име може бити изведено од преисламског бога по имену Аилиах и слично је Елу, Илу, Илаху и Јехови. Такође су сматрали да су неке од његових карактеристика наизглед засноване на лунарним божанствима као што су Алмаках, Кахл, Схакер, Вад и Варакх. Алфред Гијом наводи да веза између Илаха из којег је формиран Алаха и древног вавилонског Ила или Ел из древног Израела није јасна. Велхаузен наводи да је Алах био познат из јеврејских и хришћанских извора и да је био познат паганским Арапима као врховни бог. Винфрид Кордуан сумња у теорију да је Алах ислам повезан са богом месеца, наводећи да термин Алах функционише као генерички термин, као што је термин Ел- Елион који се користио као наслов за бога Сина.

20231101.sr_4448937_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Јужноарапски натписи из четвртог века нове ере односе се на бога по имену Рахман („Милосрдни“) који је имао монотеистички култ и називан је „Господар неба и земље“. Арон В. Хјуз наводи да научници нису сигурни да ли се развио из ранијих политеистичких система или се развио због све већег значаја хришћанске и јеврејске заједнице и да је тешко утврдити да ли је Алах био повезан са Рахмананом. Максим Родинсон, међутим, сматра да је једно од Алахових имена, „Ар-Рахман“, раније коришћено у облику Рахманан.

20231101.sr_4448937_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

Религија у предисламској Арабији

Ал-Лат, Ал-'Уза и Манат су била уобичајена имена која се користе за више богиња широм Арабије. Г. Р. Хавтинг наводи да су савремени научници често повезивали имена арапских богиња Ал-лат, Ал-'Уза и Манат са култовима посвећеним небеским телима, посебно Венери, ослањајући се на доказе изван муслиманске традиције, као и у вези са Сиријом, Месопотамија и Синајско полуострво.