Datasets:

multiIR

/

langfiles2018-6_sr

like 0

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Istorijsko rukovanje dva lidera\nDonald Tramp i Kim Džong-un su prvi aktuelni američki predsednik i severnokorejski lider koji su se susreli što je neverovatan presedan nakon godinu dana razmenjivanja otvorenih pretnji.\nNjih dvojica su se rukovali u luksuznom hotelu na Sentoza ostrvu u Singapuru, a zatim su započeli razgovore.\nNa kraju samita lideri su potpisali „sveobuhvatan\" dokument, ali nisu objasnili šta su se konkretno dogovorili.\nRazgovarali su o popuštanju tenzija i nuklearnom razoružavanju.\nKo je Kim Džong Un\nKorejsko poluostrvo bez nuklearki\nImage copyright Reuters Natpis na slici Tramp je izjavio kako je sastanak s Kimom prošao bolje nego što je bilo ko očekivao\nNa ceremoniji potpisivanja, lideri su kratko prokomentarisali razgovore pred novinarima, međutim nisu iznosili detalje o tome šta stoji u dokumentu.\n„Mislim da će obe strane biti oduševljene rezultatom\" rekao je Tramp.\nAmerički predsednik je najavio da će detalji uskoro biti otkriveni.\nTramp je govorio o „posebnoj vezi\" sa severnokorejskim liderom i rekao da je „apsolutno\" spreman da ga pozove u Belu kuću.\n„Odlučili smo da ostavimo prošlost iza sebe\", izjavio je Kim. „Svet će doživeti ogromne promene.\"\nMeđutim, analitičari su podeljeni u vezi sa mogućim posledicama ovog samita. Neki ga posmatraju kao Kimov propagandni potez, a drugi kao mogućnost za ostvarivanje mira.\nKako je došlo do ovog istorijskog trenutka\nSamit je počeo upečatljivim prizorom, nezamislivim pre nekoliko meseci.\nDvojica lidera krenuli su jedan drugom u susret i čvrsto se rukovali ispred američke i severnokorejske zastave.\nTramp je potapšao Kima po ramenu, dok su stajali na crvenom tepihu i tu su razmenili nekoliko reči pre nego što su se okrenuli prema prisutnim novinarima.\n„Osećam se sjajno. Imaćemo odlične razgovore koji će biti zaista uspešni\", izjavio je američki predsednik.\nDok su sedeli jedan do drugog, pre sastanka jedan na jedan, njih dvojica su izgledali iznenađujuće opušteno.\nImage copyright AFP Natpis na slici Lideri u zajedničkoj šetnji\n„Nije bilo lako stići do ovog trenutka\", rekao je Kim. „Svuda su bile prepreke, ali smo ih prevazišli kako bismo stigli ovde\", na šta je Tramp dodao: „To je tačno\".\nNjih dvojica, samo u pratnji prevodilaca, pričali su nasamo oko 40 minuta. Zatim su im se pridružili savetnici tokom radnog ručka.\nOd predstavnika SAD tu su bili državni sekretar Majk Pompeo i savetnik za bezbednost Džon Bolton, dok su na strani Pjongjanga bili nekadašnji špijun Kim Jong-čol i ministar spoljnjih poslova Ri Jong-ho.\nNa ručku su poslužena i korejska i američka jela, između ostalog punjeni krastavci i Daegu jorim, riblji gulaš dinstan u soja sosu.", "Samit Trampa i Kima: Lideri SAD i Severne Koreje započeli istorijske razgovore", "Dva lidera održala su sastanak po prvi put u luksuznom hotelu u Singapuru." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Plan predviđa zabranu promocije slatkiša i nezdrave hrane u samoposlugama i preko interneta.\nVlada planira da zabrani izlaganje slatkiša i masnih grickalica pored kase u samoposlugama kao deo novog plana da prepolovi dečju gojaznost u Engleskoj do 2030.\nU planu su i restrikcije reklamiranja štetnih namirnica na televiziji i internetu, kao i obavezno navođenje broja kalorija u jelovnicima.\nMinistar zdravlja Džeremi Hant kaže da će nove mere „omogućiti roditeljima da zdravije hrane svoju decu\".\nPlan je naišao na opštu podršku. Procenjuje se da je svako treće dete do jedanaeste godine u Engleskoj prehranjeno ili gojazno.\nNove mere su usmerene na proizvođače i prodavce hrane sa visokim sadržajem šećera, masti i soli, kao i na reklamere koji se obraćaju direktno deci i sugerišu im da traže od roditelja da im kupe takve proizvode.\nAktivne škole\nVlada je obećala da će ispitati zašto su deca iz siromašnijih oblasti dvostruko sklonija da budu gojazna.\nPlan podstiče sve osnovne škole da uvedu više fizičkih aktivnosti u nastavu i zvanično preporučuje 60 minuta takvih aktivnosti dnevno.\nMere, o kojima će se do kraja godine voditi javna rasprava, uključuju:\nZabranu reklamiranja slatkiša i grickalica kod kase ili ulaza u samoposluge, kao i kampanje tipa „kupiš jedan dobiješ dva\"\nNove restrikcije reklamiranja nezdrave hrane, što može da uključi zabranu emitovanja takvih reklama pre devet uveče.\nJasno isticanje broja kalorija u restoranima, kafićima i na kioscima, da bi porodice znale šta jedu\nZabranu prodaje energetskih pića sa visokim sadržajem kofeina deci\nMinistar Hant je rekao za BBC da će mere koje se odnose na isticanje kalorijske vrednosti obuhvatiti sve velike lance restorana, ali će manji ugostiteljski objekti možda biti pošteđeni te obaveze.\nImage copyright Getty Images\nIstakao je da je cena gojaznosti prevelika da bi smela da se zanemari.\n„Roditelji traže pomoć - znamo da preko trećine roditelja smatraju da su ponude zašećerenih napitaka i grickalica pored kase nepoželjne\".\nKako smršati uz pomoć Fejsbuka\nJedno jaje dnevno za bolje zdravlje\n„Naš posao je da im omogućimo izbor zdravije hrane i da im istovremeno olakšamo život\", rekao je on.\nNeki laci supermarketa, kao što su Tesko, Aldi i Vejtrouz, su već obustavili prodaju slatkiša i grickalica na izlazima.\nŠta je dosad urađeno?\n„Porez na šećer\" koji pogađa proizvođače zašećerenih pića uveden je u aprilu ove godine.\nZbog njega su neki proizvođači podigli cene, dok su drugi smanjili procenat šećera kako bi ga izbegli.\nJoš traje rasprava da li je ova mera postigla željeni efekat.Veruje se da su slatki napitci najveći uzrok gojaznosti kod dece.\nEngleski Instiut za javno zdravlje je otpočeo program koji treba da natera proizvođače slatkiša, bisvita i cerealija da tokom sledeće četiri godine smanje udeo šećera za 20 odsto.\nImage copyright Getty Images\nKoliko je gojaznost u Britaniji raširena?\nVelika Britanija ima je među vodećim članicama EU kad je reč o rasprostranjenosti gojaznosti kod dece.\nU Engleskoj je 22 odsto dece stare četiri do pet godina gojazno, dok kod osnovaca taj broj dostiže 34 odsto.\nIstraživanja pokaziju da je svako dvadesetpeto dete između 10 i 11 godina ekstremno gojazno.\nGojaznost dece se u različitim delovima Britanije meri na drugačije načine.\nU Velsu je 26 odsto dece između četiri i pet godina prehranjeno ili gojazno, a u Škotskoj 14 procenata mlađih od 16 godina spada u u kategoriju.\nGojaznost dece je globalni problem, ali se procenjuje da je u Britaniji ekonomska šteta veća od 27 milijardi funti godišnje.", "Slatkiši na meti zbog dečje gojaznosti", "Nova regulativa ograničava reklamiranja brze hrane i planira zabranu prodaje gaziranih pića deci." ]

[]

[ "Gana je ukinula nacionalni fudbalski savez nakon što je predsednik saveza snimljen kako navodno uzima „poklon u kešu\".\nKvesi Najantejki je snimljen dok uzima 65 hiljada dolara od reportera na tajnom zadatku koji se pravio da je biznismen koji želi da uloži u fudbal u Gani.\nNajantejki je potpredsednik Konfederacije afričkog fudbala i član Saveta Fifa.\nOn nije komentarisao ove optužbe.\nKako će Fifa, najveća fudbalska organizacija na svetu, reagovati na odluku da se nacionalni savez raspusti. Zakoni Fife ne dozvoljavaju da se vlade mešaju u fudbalsku administraciju, a prethodno su isključili države, poput Nigerije, koje su se oglušile o ovo pravilo.\nGana, koja se nije kvalifikovala za Svetsko prvenstvo u Rusiji, igrala je protiv Islanda u četvrtak uveče, nakon što su se navodi o korupciji pojavili.\nDopisnici javljaju da je tajna istraga kontroverznog novinara Anasa Aremajava podigla prašinu i otvorila pitanja o prirodi fudbala u Africi.\nZdravku Mamiću šest i po godina zatvora\nEvropski fudbal vredi rekordnih 25,5 milijardi evra\nNjegov dokumentarac, pod naslovom „Kada pohlepa i korupcija postanu norma\", predata je vlastima prošlog meseca, a prvi put javna prikazana u sredu.\nNova istraživačka redakcija BBC-ija u Africi „Oko Afrike\", imala je ekskluzivan uvid u materijal.\nNa snimcima se vidi više od 100 fudbalskih zvaničnika - uglavnom sudije Zapadne Afrike - kako primaju novac, uprkos nedvosmislenoj zabrani Fife.\nJedan od snimljenih je i kenijski sudija Adel Rang Marva, koji je trebalo da nastupi na Svetskom prvenstvu u Rusiji pre nego što je dao ostavku jer je snimljen kako uzima \"poklon\" od 600 dolara. On poriče da je prekršio zakon.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Kvesi Najantejki jedan je od zvaničnika istaknutih u filmu\nMustafa Abdul-Hamid, ministar spoljnih poslova Gane, rekao je da je vlada „odlučila da preduzme hitne korake i ukine GFA (fudbalski savez Gane)\", navodeći kao razlog „raširenu prirodu očigledne truleži\".\nRekao je da će uskoro biti najavljene nove mere za upravljanje fudbalom u Gani, do formiranja novog saveza.\nSavez je u saopštenju naveo da će sarađivati u istrazi.\nOtkad je preuzeo upravljanje savezom, Najantejki je poručio da će se boriti protiv korupcije.\nIpak, u filmu se vidi kako stavlja 65 hiljada dolara „novca za šoping\" u crnu plastičnu kesu. On je trenutno pod istragom za prevaru jer je koristio ime predsednika Gane Nana Akufo Adoa - po nalogu predsednika lično.\nEkipa koja je napravila film je pozvala Najantejki u luksuzni hotel na Bliskom istoku obećavajući mu sastanak sa bogatim biznismenom za koga su rekli da je zainteresovan za sponzorski ugovor sa fudbalskim savezu Gane.\nU filmu, Najantejki je pregovarao i napisao sponzorski ugovor u ime saveza, po kome bi deo novca išao kopaniji koju on poseduje.\nSaradnici na filmu kažu da bi u slučaju da je fiktivni dogovor prošao postojala mogućnost da Najantejki zaradi 4.5 miliona dolora od preusmeravanja sredstava.", "Gana ukida fudbalsko telo zbog skandala oko korupcije", "Predsednik fudbalskog saveza Gane snimljen je kako navodno prima 65 hiljada dolara u kešu." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Džon Oliver je poslednja meta kineskih cenzora\nAko želite da objavite nešto o Džonu Oliveru na kineskim društvenim mrežama ove nedelje, verovatno nećete moći.\nTelevizijski voditelj iz Velike Britanije cenzurisan je na najvećoj društvenoj mreži u Kini, samo nekoliko dana nakon što je kritikovao kinsekog predsednika Si Đinpinga u svojoj populanroj emisiji Last Week Tonight.\nU poslednjoj epizodi Oliver ističe najveće političke, ekonomske i probleme sa ljudskim pravima sa kojima se Kina součava, i upućuje snažne kritike kineskoj vladi.\nPokušaji BBC-ja da objavi status na Veibu - najvećoj društvenoj mreži u Kini - sa rečima \"Džon Oliver\" bili su blokirani.\nImage copyright Screenshot/Weibo Natpis na slici Kada pokušate da ukucate „Džon Oliver\", dobijete iskačuću poruku\nPretraga imena njegove emisije na mandarinskom jeziku takođe ne daje rezultate.\nKim u poseti Kini posle susreta sa Trampom\nŠta je tačno Džon Oliver rekao o Kini?\nU dvadesetominutnoj epizodi, voditelj se dotakao tema koje su u Kini kontroverzne.\nPominje to što je Kina ukinula ograničenje broja predsedničkih mandata, što je predsedniku Siju omogućilo da do kraja života bude na vlasti, dodajući da se Đinping \"veoma potrudio da stvori kult ličnosti\".\nUkidanje predsedničkih mandata kritikovano je sa svih strana, pa su onlajn cenzori požurili da blokiraju diskusiju na tu temu.\nOliver takođe pominje i način na koji se Kina ophodi prema Uighurima, muslimanskoj manjini koja živi u regionu Šindžang, i ističe da se suočavaju sa diskriminacijom.\nKineska vlada za krvave sukobe krivi islamske militante i separatiste. Poslednjih godina Kina je uvela nove restrikcije narodu Uighura.\nVoditelj je pomenuo i Liu Siaobo, jednog od najprominentnijih aktivista za ljudska prava u Kini i dobitnika Nobelove nagrade.\nLiu, koji je umro 2017. godine u 61. godini života, služio je kaznu od 11 godina zatvora zbog subverzije, a vlasti su ga označile kao kriminalca.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Liu je za mnoge bio heroj, ali za sopstvenu vladu je bio zločinac\nObjave na društvenim mrežama u vezi sa Liuom su cenzurisane na Veibu na sličan način, a Oliver je i sam rekao: „Kineski mediji ne dopuštaju pominjanje (njegovog) imena.\"\nNjegova supruga, Liu Sia, i dalje je u kućnom pritvoru koji su odredile kineske vlasti, a veruje se da pati od depresije zbog toga što godinama živi pod jakom prismotrom.\n„Sijev udar na ljudska prava je izgleda najveći još od trga Tiananmen\", kaže Oliver u emisiji.\nSAD povukle zvaničnike iz Kine zbog misteriozne bolesti\nSAD napustile „pristrasni“ Savet UN za ljudska prava\n„On je upadljivo pritegao svaki oblik protivljenja njegovoj vlasti.\"\nNije neobično da se cele fraze ili termini cenzurišu na kineskim društvenim mrežama.\nKao što Oliver ističe u emisiji, kinesko ime za medveda Vini Pua i slike ovog lika blokirane su na Veibu kada su blogeri počeli da ga upoređuju sa kineskom predsednikom.\nKina upošljava milione ljudi da nadgledaju i cenzurišu aktivnosti na internetu, a objave za koje procene da nisu politički korektne se rutinski brišu.\nEmisija Last Week Tonightzvanično nije dostupna na kineskoj televiziji a Jutjub je tamo i dalje blokiran, mada je isečke emisije moguće pronaći na video platformama u Kini.", "Zašto ne možete da pričate o Džonu Oliveru u Kini", "Najveća društvena mreža u Kini zabranjuje britanskog komičara." ]

[]

[ "Image copyright @globoesportecom Natpis na slici Navijač je pokušao da poljubi reporterku dok je izveštavala iz Jekaterinburga\nSportska novinarka iz Brazila suprotstavila se čoveku koji je pokušao da je poljubi dok je uživo izveštavala sa Svetskog prvenstva u Rusiji.\nHulija Gimaraeš izveštavala je iz Jekaterinburga sa utakmice Japan-Senegal kada joj je usred izveštavanja uživo prišao jedan od navijača i pokušao da je poljubi. Uspela je da izbegne poljubac i rekla mu da se nikad više ne usudi da se tako ponaša prema ženama.\nNedelju dana ranije, reportkerka iz Kolumbije napadnuta je dok je izvešavala uživo.\n„Nemojte to da radite! Nikada više\", vikala je Gimareaš na čoveka koji je probao da je poljubi, a koji se nakon toga izvio novinarki.\nOna mu je povišenim glasom rekla da traži malo poštovanja.\n„Ovo nije u redu. Nikada se više ne ponašaj tako prema ženi. Malo poštovanja!\", rekla je.\nNovinarka je kasnije na svom Tviter profilu objavila da joj se tako nešto nikada nije dogodilo u Brazilu, ali u Rusiji jeste, dva puta.\nBrazilskom mediju je rekla da je incident bio „grozan\" i da se osećala „bespomoćno i ranjivo\".\n„Ovoga puta sam odgovorila, ali tužno je što ljudi ne razumeju da neki misle da imaju prava da ovako nešto urade\".\nIspričala je da je napadnuta u Moskvi pre utamkice otvaranja Svetskog prtvenstva između Rusije i Egipta.\nU martu ove godine, sportske novinarke iz Brazila javno su progovorile o seksualnom uzemiravanju sa kojim se susreću na poslu.\nU kamanji „Pustite je da radi\" (#DeixaElaTrabalhar ) prikazale su trenutke kada su sportisti ili fanovi pokušali da ih poljube ili nasrnu na njih usred živog prenosa.\nGimareas je rekla lokalnim medujijima da je ovakav vrsta nasilja česta pojava u Brazilu, iako se njoj lično to nikada nije dogodilo.", "Bes reporterke zbog napada poljupcima usred živog prenosa", "Brazilska reporterka ljutito je odbrusila muškarcu koji je pokušao da je poljubi dok je uživo izveštavala." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Erdogan je izjavio kako Turska prolazi kroz „demokratsku revoluciju\"\nDugogodišnji lider Turske Redžep Tajip Erdogan osvojio je novi petogodišnji mandat nakon pobede u prvom krugu predsedničkih izbora.\nŠef izborne komisije Sadi Guven izjavio je kako je „predsednik osvojio apsolutnu većinu važećih glasova\".\nDržavni mediji izveštavaju kako je Erdogan osvojio 54 odsto od 99 odsto izbrojanih glasova, dok je drugoplasirani kandidat Muraherm Indže osvojio 31 odsto.\nOpozcija tek treba da prizna poraz, ali su predstavnici različitih partija izjavili kako će nastavitu borbu za demokratiju „bez obzira na rezultat\".\nPre ove izjave izražene su sumnje u rezultate objavljene u državnim medijima. Konačni rezultati biće objavljeni u petak.\nZašto je Erdogan raspisao izbore\nErgodan se suočava s neizvesnim rezultatom izbora\nNije zapamćena predizborna kampanja kao što je bila ova, a Erdogan će dobiti nova široka ovlašćenja s titulom izvršnog predsednika.\nNjegovu vladavinu obeležila je jaka privreda, a jaku podršku je obezbedio investiranjem u zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu.\nAli šezdesetčetvorogodišnji predsednik polarizovao je javnu sferu, obračunima s protivnicima i hapšenjem više od 160.000 ljudi.\nErgodan je održao trijumfalni govor s balkona sedišta njegove partije u Ankari u 3 ujutru po lokalnom vremenu, rekavši: „Pobednik ovih izbora je svaki pojedinac među mojih 81 milion građana.\"\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Pristalice Erdogana izašle su na ulice da proslave pobedu\nPojavili se u se glasine da je kandidat Republikanske narodne partije Indže priznao poraz u poruci novinaru, ali to nije zvanično potvrđeno.\nIndže je optužio državnu novinsku agenciju Anadolu za „manipulaciju\", tokom izveštavanja o rezultatima glasanja.\nNa glasačkom listiću bilo je još četiri kandidata, a nijedan od njih nije osvojio više od 8,4 odsto glasova.\nSkip Twitter post by @selingirit President #Erdogan heads to Ankara to give a balcony speech. Main challenger #Muharremİnce reportedly just conceded defeat via a WhatsApp message to a reporter, saying “It wasn’t a fair race but I accept that Mr Erdogan has won,” adding that he’d make a statement tomorrow — Selin Girit (@selingirit) 24. jun 2018.\nŠta znače ovi rezultati?\nErdogan će imati nova ovlašćenja u skladu s nedavno izglasanim Ustavom. Promene su potvrđene u tesnom referendumu, gde je 51 odsto glasača podržalo izmene, a Ustav na snagu stupa posle izbora.\nMeđu ovim promenama su:\nDirektno imenovanje zvaničnika, između ostalog ministara i potpredsednika\nMoć intervencije u pravnom sistemu\nMogućnost uvođenja vanrednog stanja\nUkida se pozicija premijera\nKritičari tvrde da se na ovaj način stavlja previše ovlašćenja u ruke jedne osobe i da turskom novom sistemu nedostaje sistem pozivanja na odgovornost, što je slučaj u zemljama koje imaju izvršnog predsednika poput Francuske i Sjedinjenih Država.\nErdogan tvrdi da će veća ovlašćenja doprineti da se spreči ekonomska kriza i da se poraze kurdski pobunjenici na jugoistoku zemlje.\nU svom pobedničkom govoru, rekao je da će se Turska suprotstaviti snažnije terorističkim grupama i da će nastaviti da „oslobađa sirijsku teritoriju\" kako bi se izbeglice tamo vratile.\nErdogan je bio premijer 11 godina, pre nego što je postao predsednik 2014. godine. U skladu s novim ustavom, on može da se kandiduje po treći put kada mu se završi mandat 2023. godine, što znači da može da bude na vlasti do 2028.\nKo su novi poslanici u turskom parlamentu?\nErdogan je izjavio kako vladajuća koalicija koju predvodi njegova Partija pravde i razvoja (AKP) osvojila većinu u parlamentu koji ima 600 poslaničkih mesta.\nImage copyright AFP Natpis na slici Muharem Ince, kandidat opozicije na turskim izborima\nDržavna agencija Anadolu izveštava kako je AKP osvojila 42 odsto mesta u parlamentu od 99 prebrojanih glasova, što znači da će imati 293 poslanika. Njen partner, Stranka nacionalnog pokreta (MHP) ima 11 odsto glasova, to jest 50 poslaničkih mesta.\nBez obzira na popularnost partije Muharema Incea, glavna opoziciona stranka (CHP) osvojila je samo 23 odsto glasova, to jest 146 poslaničkih mesta.\nU gradu Dijarbakiru, gde većinu stanovništva čine Kurdi, vatrometom su proslavljeni prvi rezultati.\nKurdska partija postigla je uspeh uprkos činjenici da je njen predsednički kandidat Selahatin Demirtas u zatvoru zbog optužbi za terorizam, što on negira.\nImage copyright AFP Natpis na slici Kurdi slave izborni rezultat svoje partije\nDa li je glasanje bilo slobodno i fer?\nPolicija je bila pristuna na glasačkim mestima. Pre početka glasanja, izražene su sumnje da su glasači zastrašeni i da je moguće da će doći do izborne prevare.\nIzborna komisija je izjavila kako će istražiti navodne neregularnosti u provinciji Urga, na južnoj granici sa Sirijom.\nNa izbore je izašlo 87 odsto upisanih birača, izveštava državna televizija.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Presednik Erdogan i njegova supruga Emina u izbornom štabu vladajuće partije\nAktivnisti za ljudska prava tvrde da je štampa nema slobodu da izveštava o svim učesnicima na izborima. Pod Erdoganovom vlašću, Turska je postala država s najviše uhapšenih novinara na svetu, tvrde grupe koje se bave praćenjem izbora.\nErdogan je upozorio da će njegovi rivali tvrditi da su izbori neregularni, izjavivši: „Nadam se da niko neće baciti senku na rezultate i ugroziti demokratiju samo zato što se ne miri sa neuspehom\".\nŠta su bile glavne predizborne teme?\nNajveće pitanje s kojim se vlast suočava je privreda. Vrednost turske lire je opala i inflacija stoji na 11 odsto, iako je privreda zabeležila rast u poslednjih nekoliko godina.\nDrugo važno pitanje je terorizam, jer Turska se suočava s napadima kurdskih militanata i džihadista Islamske države.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Muharem Ince privukao je veliki broj ljudi na svoje mitinge\nProtivnici su optužili Erdogana da ugrožava građanske slobode u Turskoj i je uveo autokratski režim u zemlju.\nTurska je uvela vandredno stanje od neuspešnog puča 2016, od kada je 107.000 državnih službenika i vojnika otpušteno s posla. Više od 50.000 ljudi je uhapšeno i čeka na suđenje.\nZapaljiva retorika u Inceovoj kampanji je revitalizbovala tursku opoziciju, ali ne u dovoljnoj meri kako bi ugrozila Erdoganovu dominaciju.\nDopisnik BBC iz Turske Mark Louen je tvitova: „Jedna polovina stanovnika Turske se oseća nepobedivo, dok je druga veoma zabrinuta.\"", "Izbori u Turskoj: Erdogan ponovo izabran za predsednika", "Čovek koji dominira turskom politikom već više od decenije imaće nova široka ovlašćenja." ]

[]

[ "Ženama u Iranu je dozvoljeno da uđu na fudbalski stadion prvi put posle 38 godina i gledaju uživo prenos utakmice Svetskog prvenstva. Ali umalo da do toga ne dođe. U Iranu ženama nije dozvoljen ulaz na stadione, ali dobile su dozvolu da podrže svoj nacionalni tim na Svetskom prvenstvu u Rusiji protiv Španije.", "Iranke na fudbalskom stadionu prvi put posle 40 godina" ]

[]

[ "Ranveer Singh da Deepika Padukone za su angwance", "Jarumi Ranveer Singh da budurwarsa Deepika Padukone za su yi aure a watan Nuwambar 2018." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Evropska unija i dalje nema odgovor na migrantske brodove koji stižu iz Libije\nZatvoreni migrantski centri će biti osnovani u državama Evropske unije u kojima će biti obrađeni zahtevi za azil, rezultat je dogovora koji su postignuti u Briselu.\nOvi centri, koji su osnovani na dobrovoljnoj bazi, treba da utvrde koji migranti imaju osnov za ostanak, a \"koji će biti vraćeni\".\nItalija, koja je predstavlja tačku ulaska za migrante, najviše iz Afrike, zapretila je da će staviti veto na dogovor, ako ne dobije nikakvu pomoć.\nRazmeštanje izbeglica će takođe biti obavljeno na dobrovoljnoj bazi.\nJoš uvek nije poznato koje zemlje će biti domaćini centara i kasnije primiti izbeglice.\nBrojevi ljudi koji ilegalno ulaze u Evropsku uniju opao je 96 odsto od vrhunca 2015. godine, izjavili su predstavnici Saveta Evrope.\nU zajedničkom saopštenje Evropske unije stoji da će azilantima biti ograničen ograničeno kretanje u okviru EU.\nEU: Kako do rešenja za migrantsku krizu\nMigracije „ugrožavaju slobodan protok ljudi“\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Italija je glavna destinacija za migrante koji stižu sa severnoafričkih brodova\n\"Posle Evropskog samita, Evropa je postala odgovornija i solidarnija\", izjavio je italijanski premijer Đuzepe Konte. \"Danas, Italija nije više sama.\"\nIpak, nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da je potrebno da se uradi više kako bi se razrešila neslaganja.\nNovi zatvori za migrante u EU?\nAdam Fleming, dopisnik BBC iz Brisela\nNekoliko stvari se izdvaja kao dobitak za novog italijanskog premijera. Među zaključcima stoji i izjava o potrebi da brodovi koji skupljaju migrante u Mediteranu moraju da poštuju međunarodne zakone.\nDrugi rezultat je pristanak na otvaranje zatvorenih institucija za migrante koji stižu u Evropsku uniju. Neki tvrde da će ovakve institucije omogućiti da se lakše vrate ljudi kojima su odbijeni zahtevi za azil, a drugi ih već opisuju kao zatvore.\nOvaj pasus je prepun prigovora, zareza i umetnutih rečenica - što je oznaka da je pisan u sred noći.\nDrugi zanimljivi zaključak je ideja o ambicioznom partnerstvu s Afrikom. Time EU pokušava da balansira strogi interni pristup sa prijateljskim pristupom prema spolja, čime se nudi podsticaj severnoafričkim zemljama da izgrade institucije u kojima je moguće proceniti da li migranti mogu da se presele u Evropu.\nŠta je još dogovoreno?\n28 lidera EU dogovorili su još nekoliko mera:\njačanje spoljnjih granica i veće izdvajanje za Tursku i severnoafričke zemlje\nistraživanje mogućnosti za \"regionalne platforme za iskrcavanje\", kojim treba da se razbije biznis model bandi koje se bave švercom ljudi, tako šte će zahtevi za azilom izbeglica i migranata biti obrađeni van same EU. Međutim, teško će biti nagovoriti severnoafričke zemlje da pristanu na to, Maroko je ponovo odbio tu ideju u četvrtak\ninterne mere koje će preduzeti zemlje članice kako bi ograničili kretanje migranata u okviru same EU, čime se, kako stoji u dogovoru, podriva politika azila i slobodan protok ljudi u Šengenskoj zoni\nviše investicija u Africi, čime bi kontinent postigao \"suštinsku socio-ekonomsku transformaciju\", pa ni ljudi neće hteti da odlaze u potrazi za boljim životom\ndalji rad na reformisanju politike azila EU, čime se uvode izmene u takozvano Dablinsko pravilo, po kome migranti moraju da podnesu zahtev za azil u prvoj zemlji u koju su stigli\nČije potrebe su zadovoljene ovim dogovorom?\nItalijanski premijer Đuzepe Konte je prvo blokirao donošenje zaključaka, što se retko radi u EU, pre nego što su se lideri dogovorili kako da odgovore na migrantsku krizu. I Italija i Grčka očekuju da i druge zemlje podnesu teret krize.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Grčka tvrdi da je zajednička akcija neophodna radi smanjenja gužvi na ostrvima u ovoj zemlji\nMeđutim, nekoliko centralnoevropskih država obacilo je predlog EU da se 160.000 izbeglica raseli po Evropi iz prenatrpanih kampova u Italiji i Grčkoj.\nNemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da migrantsko pitanje je ključni problem EU - ali je njoj samit bio potreban kako bi izbegla političku krizu kod kuće, kojom bi njena vlada bila ugrožena.\nMinistar unutrašnjih poslova Horst Sehofer, iz Hrišćanske socijalističke unije u Bavarskoj, dao joj je rok do vikenda. Zapretio je da će izbacivati migrante iz ove savezne države, koji su se registrovali na nekom drugom mestu.\nBez ove stranke, Merkel bi izgubila parlamentarnu većinu.\nNije jasno da li će mere koje su dogovorene biti dovoljne i u izjavi medijima, ona je priznala da \"mora još puno da se radi kako bi se prevazišle razlike\".\nKoliko migranata stiže u EU?\nMeđu ljudima koji stižu u EU su izbeglice koje beže od rata u Siriji, tražeći azil.\nImage copyright EPA Natpis na slici Migranti na brodu Lajflajn\nTrenutna situacija ne podseća na krizu iz 2015, kada je na hiljade ljudi stizalo svakog dana na grčka ostrva.\nAli ovog meseca, nekoliko brodova s izbeglicama nisu mogli da pristanu u italijanske luke, među njima brod nemačke humanitarne organizacije Lajflajn, čime je ova tema vraćena u centar pažnje.\nBrodu Lajflajn je dozvoljeno da pristane na Malti, nakon intenzivnih diplomatskih napora nekoliko članica EU, koje su pristale da će preuzeti migrante s broda. Malta je izjavila da će i Norveška učestvovati u ovoj podeli.", "Migrantska kriza: EU lideri planiraju zatvorene centre", "Osnovani na volonterskoj bazi, ovi centri treba da utvrde koji su \"migranti koji nemaju osnov za ostanak, pa će biti vraćeni\"." ]

[ "Stefan Veselinović", "Bbc Novinar" ]

[ "Učesnici Parade ponose okupili su se danas u centru Beograda. Na, kako su rekli, protestnom skupu, zahtevali su veću vidljivost trans osoba, zakon o istopolnim partnerstvima, kao i uspostavljanje sistemske prevencije i lečenja od virusa HIV.\nProtest, a ne slavlje - poručili su organizatori Parade ponosoa u Beogradu.\nOkupljeni po sloganom „Matičarka, normalno\" udruženja građana Egal, Glic i Loud & Queer uputilu su tri zahteva Vladi Srbije.\nHelena Vučković, aktivistkinja za trans* prava iz udruženja Egal objasnila je da slogan oslikava život LGBT osoba koji je u Srbiji usko povezan za matičnim službama.\nNatpis na slici Helena Vučković\n„Nakon operacije promene pola, opet se borimo sa matičarima da ostvarimo prava i dokumenta. Ono što takođe želimo su istopolna partnerstva i tu nam opet treba matična služba. Na kraju pošto ne postoji sistemska prevencija od HIV-a, onda obolimo, pa nam onda opet treba matična služba da izda umrlicu\", kaže Vučković.\nVučković je istakla i da je donošnje Zakona o izmenama i dopunama zakona o matičnim službama \"napravljen korak unazad\", jer se, kako kaže, od transrodnih osoba zahteva potrvda izvršenja operacije promene pola kako bi promenili dokumenta.\nPravo boravka u EU za istopolne supružnike: Evropski sud\nZatvoren „sigurni prostor“ za LGBT ljubitelje fudbala\nGej gradonačelnik uzdrmao političku scenu u Poljskoj\nOrganizatori su poručili da zahtevaju zakonski okvir kojim će se transrodnim osobama omogućiti pravna vidljivost, donošenje Zakona i istopolnim partnersvima, i stvaranje sistema prevencije od HIV virusa, posebno kod mladih osoba.\nNatpis na slici Anđela Čeh\nAnđela Čeh iz Egala takođe naglašava važnost omogućavanja promene ličnih dokumenta trans osoba.\n„Ovde se radi o borbi za jednaka prava svih nas, a ne samo LGBT zajednice. I naši zahtevi su usmereni na pravnu prepoznatljivost, ali i na nultu toleranciju prema nasilju prema svim osetljivim grupama, odnosno svim građanima ove zemlje\", kaže ona.\nUčesnici su uz muziku i ples prošetale do Studentskog parka u samom centru grada, okruženi policijskim snagama.\nZa razliku od Prajda koji se održava u septembru, policije je bilo znatno manje.\nEfi Jovanović, jedan od učesnika parade, kaže da, ipak, danas ne protestuje.\nNatpis na slici Efi Jovanović ispred kolone\n„Ne dolazim ovde zbog sebe, nisam transrodan, nemam HIV i ne tražim brak - ali šetam kao podrška svima koji to ne mogu ili ne smeju da šetaju. Čini mi se da je društvo više prihvatljivo i mislim da će uskoro biti kao Parade u svetu - mirno, bez policije ali i da će se doneti zakoni koje zahtevamo\", kaže on.\nParada ponosa protekla je bez većih incidenata, a kako su za BBC rekli iz policije privedena je samo jedna starija sugrađanka zbog remećenja javnog reda i mira kada je i Studentskom parku dobacivala i vređala učesnike skupa.\nOrganizatori su sledeću Paradu ponosa najavili za 22. jun 2019. godine.", "Parada ponosa u Beogradu: Protest, a ne slavlje", "Učesnici Parade ponose prošetali su se danas centrom Beograda i uputili Vladi Srbije tri zahteva." ]

[]

[ "Fotografkinja Geraldin Houp Geli istražuje fenomen stopiranja na okupiranoj Zapadnoj obali. Popularan način kretanja za Izraelce u izolovanim predelima nosi i određene rizike. Jedan od njih je i što autostoperi lako mogu postati meta vojnicima.\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Autostoperi čekaju prevoz pored puta na Zapadnoj obali\nU državi kojoj neredi i sukobi nisu strani, autostopiranje je i dalje uobičajan vid prevoza za Izraelce koji žive na Zapadnoj Obali. Mladi tvrde da je stopiranje pouzdanije od javnog prevoza.\nGeril je povezla, fotografisala i razgovarala sa nekoliko mladih Jevreja koji stopiraju.\n„Glavni utisak koji je ostao nakon ovih krajnje neobičnih susreta jeste da je stopiranje za mlade Jevreje stvar samopouzdanja, iako je duboko ukorenjeno u strahu\", kaže Geril.\nOvo su neke od scena koja je zabeležila.\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Autostoper na Zapadnoj obali\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Pogled na izraelsko-palestinske barijere i rutu 60 na Zapadnoj obali\nPut 60 je glavna ruta koja od severa ka jugu prolazi kroz Izrael i Zapadnu obalu. Koriste ga i Izraelci i Palestinci.\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Mladi ortodoksni Jevreji sede u hladu autobuskog stajališta na Zapadnoj obali\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Autostoperi čekaju priliku pored puta na Zapadnoj obali\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Čekajući automobil koji će se zaustaviti\nAelik Krizhanovski je rođen i odrastao u Bruklinu, u Sjedinjenim Državama. Kada je u Izraelu i u jevrejskom naselju Kfar Tapuač na Zapadnoj obali, oseća se kod kuće.\nMeđunarodno pravo ovakva naselja u okupiranoj teritoriji smatra nelegalnim, iako se Izraelci sa tim ne slažu.\nAelik redovno stopira i ne odbija da poveze Izraelce kada je sam za volanom.\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Mirav Sahar\nMirav Sahar ne prihvata vožnje sa ljudima koje ne poznaje.\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Majkl se vozi jedino sa ljudima koje poznaje\nMajkl prihvata samo vožnje od ljudi koje prepoznaje iz naselja u kome živi.\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Ortodokni Jevrejin čeka automobil na raskrsnici\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Znak na autobuskom stajalištu ima pet saveta za autostopere\nNa znaku na autobuskom stajalištu ispisani su saveti autostoperima:\n1.Nikada ne stojite na putu, rizikujete da vas pregaze\n2.Izbegavajte zaustavljanje vozila koja izgledaju sumnjivo\n3.Razmenite nekoliko reči sa ljudima koje zaustavite pre nego uđete u automobil\n4.Ukoliko ste sami, a već je kasno, javite se najbližoj nadležnoj službi, neko će doći po vas\n5.Upišite broj Šomron linije i regionalne nadležne službe kako biste mogli lako da ih nazovete u slučaju nesreće\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Putevi Zapadne obale\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Još jedna devojka ispružene ruke čeka prevoz\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Autobuska stajališta na kojima se češće stopira nego što se čeka javni prevoz\nImage copyright Geraldine Hope Ghelli Natpis na slici Mladi Izraelac je uspeo da zaustavi automobil na raskrsnici\nFotografije: Geraldin Geli", "Stopiranje na okupiranoj Zapadnoj obali", "Fotonovinarka je zabeležila rizičnu praksu autostopiranja na Zapadnoj obali." ]

[ "Nik Torpe", "Bbc" ]

[ "Image copyright Peter Rakossy/Hungarian State Opera Natpis na slici Mjuzikl je do sada videlo više od 100 hiljada ljudi u Mađarskoj\nNapad na upravnika mađarske Opere bio je grub i neočekivan. Napadač je Mađar Iduk iz vladajuće partije Fides.\nDeca koja su gledala mjuzikl „Bili Eliot\" u opasnosti su da postanu homoseksualci, napisala je Žofija N Horvat u kolumni.\nČak su i crvene zvezde koje su korišćene u nastupu napadnute jer prikazuju „zabranjene simbole\".\n„Bili Eliot\" priča priču o jedanaestogodišnjem dečaku koji odlučuje da postane baletan tokom štrajka rudara u Velikoj Britaniji davne 1984. godine.\nScena u kojoj dečak oblači žensku odeću za neke je posebno uvredljiva.\nKritike mjuzikla izazvale su pometnju u mađarskim medijima.\nParada ponosa u Beogradu: Protest, a ne slavlje\nGej gradonačelnik uzdrmao političku scenu u Poljskoj\nKritike kolunistkinje Horvat su veoma neobične imajući u vidu da je ovo treća sezona mjuzikla koji se izvodi još od 2016. godine i do danas nije dobio nijednu negativnu kritiku.\nNačelnik opere Silvester Okovač uživa podršku sa samog vrha.\nPremijer Mađarske Viktor Orban i njegova supruga Aniko redovni su posetioci Opere kojoj je dodeljeno 83 miliona evra kako bi završila dvogodišnju rekonstrukciju.\nJoš jedna misteriozna stvar u ovoj priči je i ta što niko nije čuo za kolumnistkinju Horvat.\nŠta se onda dešava?\nImage copyright AFP\nNakon pobede na izborima u aprilu, pristalice politike Viktora Orbana postale su ambicioznije.\nČlanak u kome se kritikuje mjuzikl uklapa se u novi trend koji se protivi liberalnim motivima u filmu, pozorištu i literaturi, a koji podržavaju pripadnici partije Fides.\nIsti medij koji je objavio kritiku mjuzikla, od početka 2018. redovno objavljuje tekstove pripadnika Fidesa.\nPristalice novog kulturnog trenda smatraju da kulturu treba „pročistiti\" od onih koji ostavljaju prostora „liberalnim, globalističkim i kosmopolitskim\" idejama.\nŠta će se desiti sa Bilijem Eliotom?\nImage copyright AFP\nNačelnik opere Okovač objavio oglasio se dva puta nakon kolumne.\nOn je dan nakon kontroverzne kritike, u istom magazinu objavio članak u kome je napisao da, ako je homoseksualnost problem u umetnosti, onda se ni sva dela Betovena, Mocarta, Čajkovskog ni Štrausa ne mogu izvoditi.\nIpak, pre nedelju dana, objavio je da je 15 od 44 izvođenja mjuzikla otkazano, ali, „ne zbog kontroverze, već zbog malog broja prodatih karata, što je rezultat medijskog pritiska\".\n„Kada roditelji, sa jedne strane čuju da je mjuzikl gej propaganda, a sa druge da je homofobičan, zaključuju da neki problem postoji. Iako problema nema - od komarca prave magarca\", kaže Okovač za BBC.\nMjuzikl i dalje smatra uspehom.\n„Više od 100 hiljada ljudi je gledalo mjuzikl u Mađarskoj, što smatram uspehom\".\nZahvaljujući prodatim kartama, Opera je osnovala baletsku školu koju je do sada pohađalo sto učenika.", "Mađarska: Svađa oko „gej propagande\" zbog mjuzikla „Bili Eliot\"", "Mjuzikl o baletanu iz Velike Britanije osamdesetih posvađao Mađare." ]

[]

[ "Image copyright Reuters Natpis na slici Italija je upozorila da EU mora da ima zajednički odgovor na migrantsku krizu\nSlobodan protok ljudi u Evropi je ugrožen, ako se ne pronađe rešenje za proces migracije, upozorio je italijanski premijer.\nNa neformalnom sastanku 16 lidera u Briselu, Đuzepe Konte pozvao je da Evropska unija podeli teret odgovornosti za migrante koji su spašeni u pokušaju da uđu ilegalno u EU i kazne za zemlje koje odbijaju da prihvate kvote.\nOvaj sastanak dešava se pre samita EU zakazanog za sledeću nedelju.\nPre nekoliko dana, Italija je odbila da prihvati dva broda sa spašenim migrantima u Mediteranu.\nU dokumentu predstavljenom na razgovorima, Konte je zagovarao da se naprave „zaštitni centri za migrante\" u drugim zemljama EU kako bi se oslobodio pritisak s Italije, koja je primila preko 600.000 migranata u poslednje četiri godine.\n„Ko god da stigne u Italiju, stigao je u Evropu... Šengen je doveden u pitanje\", stoji u dokumentu. Šengenska zona u kojoj se ne koristi pasoš obuhvata većinu zemalja Evropske unije i nekoliko drugih zemalja.\nNova populistička koalicija u Italiji, koja je formirana početkom meseca, zauzela je čvrst stav u odnosu na migracije i predstavnici nove vlasti su izjavili kako žele da proteraju pola miliona migranata.\nMađarska će krivično kažnjavati pomagače migrantima\nDa li Evropa treba da se plaši italijanskih populista?\nImage copyright KARPOV Natpis na slici Lekari bez granica ukazuju pomoć spašenim migrantima na brodu Akvarijus\nProšle nedelje vlada je odbila da primi 630 migranata na brodu za spasavanje Akvarijus, koji je onda preusmeren u Španiju. Drugi brod Lajflajn sa 230 ljudi pluta u međunarodnim vodama, nakon što su Italija i Malta odbile da daju dozvolu za pristajanje.\nSastanak održan u nedenju je sazvala nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je saopštila da će u slučaju da samit ne donese širi dogovor, bilateralni i trilateralni sporazumi će biti neophodni.\nTakođe je upozorila da je neophodno da se podeli breme odgovornosti u slučaju ilegalne migracije: „Svi su odgovorni za sve. Kad god je to moguće neophodna su nam rešenja na nivou cele Evrope. Kada to nije moguće, želimo da okupimo one koji su spremni da pronađu zajednički okvir za saradnju.\"", "Migranti u Evropi: Italija upozorava da je Šengen „doveden u pitanje“", "Italija, koja je odbila da primi dva broda s migrantima, tvrdi da migracije ugrožavaju Šengenski sporazum." ]

[]

[ "Image copyright PA Natpis na slici Kanabis\nNa zemljištu oko zgrade japanskog parlamenta u Tokiju pronađeni su zasadi kanabisa.\nU ovoj zemlji je politika prema drogama izuzetno stroga - nulta tolerancija - pa čak i za posedovanje male količine kanabisa preti kazna zatvora do pet godina.\nČetiri biljke su ukonjene kada ih je otkrio posetilac. Još nije jasno kako su tu dospele.\nZvaničnik parlamenta objasnio je da je seme kanabisa mogao da nanese vetar ili ispusti ptica.\nJapanci očistili stadion posle utakmice\nJapan: Koka kola nudi alkoholno piće\nVoz u Japanu krenuo par sekundi ranije\nU zgradi se nalaze i kancelarije koje koriste poslanici gornjeg doma japanskog parlamenta.\n„Nakon što smo prijavili slučaj, došla su dva stručnjaka iz Tokija\", rekao je predstavnik parlamenta za agenciju AFP.\n„Rekli su da biljke izgledaju dva meseca stare.\"\nPredviđena je još jedna poseta kako bi se osiguralo da su biljke upotpunosti uništene i da se seme nije proširilo po okolini.", "Japan: Kanabis uzgajan kod kancelarija narodnih poslanika", "Politika Japana prema drogama je nulta tolerancija - još nije jasno kako su biljke završile tu." ]

[]

[ "Image copyright Rodong Sinmun\nSevernokorejski mediji proslavili su samit Trampa i Kima i nazvali ga pobedom veka i javljaju da SAD nameravaju da ukinu sankcije toj zemlji.\nDva lidera u utorak su potpisali kratku deklaraciju o nuklearnom razoružanju i smanjenju tenzija.\nPredsednik Donald Trump izjavio je nakon toga da će sankcije za sada ostati na snazi, ali da će biti ukinute kada \"nuklearne jedinice više ne budu faktor\".\nTakođe je najavio prekid zajedničkih vojnih vežbi SAD i Južne Koreje.\nTaj potez, koji je Pjongjang dugo očekivao, zapravo je najveći ustupak Severnoj Koreji i čini se da je ostavio potpuno zatečenim saveznike SAD-a.\nOd tada Pentagon pokušava da ubedi svoje saveznike u „čvrstinu\" prethodno postignutih dogovora.\n\"Sastanak veka\"\nMediji u Severnoj Koreji, su inače pod strogom kontrolom države i isključivo pozitivno izveštavaju o državnim poslovima, a veoma retko u realnom vremenu pišu o aktivnostima njihovog lidera Kim Džong-una.\nMeđutim jučerašnji sastanak u Singapuru danas je na naslovnim stranama sa velikim brojem slika Kima i Trampa sa sastanka.\nDržavni list Rodong Sinmun nazvao je samit \"sastankom veka\" na naslovnoj strani, a državna medijska agencija KCNA objavila je entuzijastičan članak na engleskom, hvaleći razgovore koje je proglasila „odmakom od prošlosti\".\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Donald Tramp i Kim Džong-un sreli su se u Singapuru.\nKCNA je citirala i Trampa i Kima u svom izveštaju sa sastanka, a navela je i Kimove reči da je neophodno „hitno doneti odluku o zaustavljanju uznemirujućih i neprijateljskih akcija jednih protiv drugih\" .\nŠta piše u deklaraciji?\nDržavna agencija takođe prenosi da su lideri pristali da posete jedan drugog u Severnoj Koreji i SAD.\nPotpisana deklaracija obavezuje SAD i Severnu Koreju da rade na uspostavljanju novih odnosa, SAD mora da pruži garancije za sigurnost Severene Koreje, a Pjongjang se za uzvrat obavezuje na potpuno nuklearno razoružavanje poluostrva.\nSevernokorejska kriza u 300 reči\nZapadni analitičari ocenjuju da ovaj dogovor znači velike ustupke Severnoj Koreji, a da za uzvrat nema detalja o tome kako bi se razoružavanje poluostrva moglo i postići.\nImage copyright Handout Natpis na slici Analitičari kažu da dogovor obećava, ali da zabrinjava nedostatak detalja\nŠta kažu u Pentagonu?\nAmerički sekretar odbrane Džim Matis ranije je medijima rekao da ne veruje da će vojna pitanja biti na agendi sastanka. Upitan tada da li bi on bio obavešten da je to tema samita, odgovorio je: „Da, naravno da bih bio\".\nKasnije je Pentagon negirao da je Matis bio neobavešten. „Na vreme je bio obavešten\", izjavila je portparolka Bele kuće Dejna Vajt.\nOna je za BBC rekla: „Naš savez ostaje na snazi i obezbeđuje mir i stabilnost u regionu\".\nSAD ima oko 30000 vojnika u Južnoj Koreji i jednom godišnje im se iz baze u Guamu pridružuju ostali kako bi učestvovali u velikim vojnim vežbama.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Američka vojska održava vojne vežbe sa snagama Japana i Južne Koreje\nSeverna Koreja ove vežbe smatra pripremama za invaziju, ali vlada u Seulu tvrdi da vežbe imaju odbrambeni karakter.\nTramp je rekao da će ukidanje ovih vežbi doneti veliku uštedu novca, ali nije isključio mogućnost njihovog obnavljanja ako Severna Koreja prekine saradnju.", "Tramp-Kim samit: Severna Koreja obećava razoružanje", "Državni mediji pišu o ustupcima koje će Amerika da napravi i nameri predsednika Trampa da ukine sankcija." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Đuzepe Konte predstavio je novi sastav vlade predsedniku Serđu Matareli\nPostignut je dogovor oko koalicione vlade u Italiji, čime se završavaju meseci neizvesnosti u četvrtoj najvećoj privredi u Evropskoj uniji.\nDrugi put ove nedelje, mandatar Đuzepe Konte predstavio je listu kandidata za ministre predsedniku Serđu Matareli i nova vlada će položiti danas.\nPokušaju da se napravi tehička vlada su propali.\nMatarela je odbacio Konteov originalni predlog za ministra privrede, ali drugi kandidat je prihvaćen juče.\nPolitički novajlija Đuzepe Konti je novi premijer Italije\nKonflikt s EU nije završen\nAnaliza Džejmsa Rejnoldsa, BBC dopisnika iz Rima\nČetiri dana političke i ustavne krize su konačno gotovi. Nova populistička vlada, koju predvodi profesor prava Đuzepe Konte, danas će položiti zakletvu.\nImage copyright AFP Natpis na slici Nova vlast: Luiđi di Majo (pokret Pet zvezda) i Mateo Salvini (Severna liga)\nNa kraju, populističke partije odlučile su da prihvate veto predsednika na originalni predlog da jedan euroskeptik bude ministar privrede.\nNovi izabrani ministar Đovani Trija podržava italijansko članstvu u Eurozoni.\nAli sukob populista s Evropskom unijom nije završen. Pokret Pet zvezda i Severna liga obećali su da će dosta novca dati za socijalna davanja, kao i da će smanjiti poreze, čime će prekršiti pravila Evropske unije o potrošnji budžeta.\nLider Severne lige Mateo Salvini biće ministar unutrašnjih poslova. On je obećao da će sprovoditi strožiju politiku prema migrantima, s čime se takođe ne slaže Evropska unija.\nKako je postignut dogovor\nNakon sastanka s predsednikom Matarelom, Konte je potvrdio navode da će novi kandidat za najvažniji ekonomski sektor vlade biti profesor Đovani Trija.\nU zajedničkoj izjavi lidera pokreta Pet zvezda Luđija di Maja i Salvinija stoji: „Svi uslovi za pravljenje vlade su postignuti.\"\nImage copyright EPA Natpis na slici Paolo Savona će biti deo vlade, ali ne kao ministar privrede\n„Radićemo vredno na postizanju političkih ciljeva koje smo zajedno osmislili u koalicionom ugovoru\", izjavio je Konte za Rojters.\nVlada će danas položiti zakletvu.\nU Italiji u političke krize veoma česta pojava - od Drugog svetskog rata na vlasti su bile 64 vlade.\nKonte preuzima odgovornost od Paola Đentilonija, koji je takođe vodio koalicioni kabinet dve godine.\nKako se ovo dogodilo?\n4. mart: Pokret Pet zvezda osvojio je 32% glasova na izborima, a Liga 19%.\nDve populističke partije pokušale su da oforme koalciju, predloživši Kontea, političkog novajliju, za mandatara.\n28. maj: Konte je predstavio sastav vlade predsedniku Matarelu, koji je stavio veto na izbor Paola Savone kao ministra privrede, zbog toga što je evroskeptik. Konte se povukao. Obe partije su negodovale, a di Majo je pozvao parlament da opozove Matarelu. Predsednik je tražio od bivšeg ekonomiste u Međunarodnom monetarnom fondu Karla Kotarelija da formira tehničku vladu do novih izbora.\nImage copyright EPA Natpis na slici Karlo Kotareli je bio izbor predsednika Matarele za privremenog premijera\n30. maj: Kotareli je obustavio pokušaje da formira privremenu vladu, jer su pokret Pet zvezda i Severna liga otpočele novu rundu pregovora.\n31. maj: Konte je predsedniku predstavio novu listu kandidata koja je prihvaćena.", "Vlada u Italiji: Đuzepe Konte predvodi populističku koalciju", "Đuzepe Konte će voditi populističku koalciju, čime se završava osam meseci rasprave oko formiranje vlade ." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Selektor Senegala Aliu Sise\nSelektor Senegala ne samo što je doveo svoj tim do pobede, već je i postao mim.\nAliu Sise je gledaocima i navijačima doneo jednu od najlepših i najzanimljivijih reakcija na pobedu tokom svih Svetskih prvenstava u fudbalu - njegova pesnica zapalila je internet.\nSve se desilo posle prve pobede Senegala na ovom prvenstvu, u utakmici protiv Poljske.\nBivši igrač Portsmuta nije mogao da sakrije radost i njegova reakcija ispred klupe Senegala postala je pravi hit na internetu.\nOd ovog pokreta nalik na grabljenje klještima:\nDo kratkog slavlja pre nego što se vratio na klupu:\nOvaj tviteraš je napisao: „Ovo je čovek koji je TAČNO znao gde je kamera i pomislio, da, ja ću postati gif!\"\nSenegal je prva afrička reprezentacija koja je ostvarila pobedu na ovom Svetskom prvenstvu - auto-golom Poljske i kontroverznim drugim golom postignutim posle povratka Mbaje Nijanga na teren posle povrede.\nSkriveni svet ruskih prečki i stativa\nKo će osvojiti Svetsko prvenstvo?\nOvo je drugo učešće Senegala na Svetskim prvenstvima.\nPre 16 godina, 2002, Sise je bio kapiten i reprezentacija je došla do četvrtfinala, pobedivši Francusku", "Kako je trener Senegala Aliu Sise postao mim", "Uspravljena pesnica selektora Senegala postala omiljena svima" ]

[]

[ "Image copyright Reuters Natpis na slici Tim Drejper sakupio je više od 400 hiljada potpisa za referendum o podeli Kalifornije na tri države\nInicijativa milijardera Tima Drejpera da se Kalifornija podeli na tri odvojene države naći će se na glasačkim listićima na novembarskim izborima na polovini mandata u Sjedinjenim Državama.\nAko inicijativa „Kal-3\" dobije većinu glasova, pokrenuće to dugački proces podele Kalifornije na severnu, južnu i centralnu državu.\nDrejper je šest godina vodio ovu kampanju na neuspešan način, zalažući se za podelu na šest novih regiona.\nOvo je prvi slučaj u 150 godina da se ovakav izbor nalazi na glasačkom listiću.\nUkoliko bude izglasan, bila bi to prva podela jedne države još od odvajanja Zapadne Virdžinije od Virdžinije 1863. godine.\nPrema zapisniku državnog sekretara Kalifornije, Drejper je sakupio više od 402 468 potpisa podrške predlogu širom države.\nNova država Kalifornija pokrivala bi teritoriju oko Los Anđelesa, sve do okruga Monterej.\nSeverna Kalifornija uključivala bi zalivsku oblast i Sakramento.\nJužna Kalifornija protezala bi se od San Dijega do Fresna.\n„Tri države značile bi bolju infrastrukturu, bolje obrazovanje i niže poreze\", rekao je Drejper za „Los Anđeles Tajms\" prilikom predaje predloga prošlog leta.\n„Države bi bile odgovornije prema biračima, mogle bi da sarađuju i nadmeću se za građane.\"\nDa li je ovo nova ideja?\nNaznake da bi se Kalifornija mogla podeliti stare su koliko i sama država.\nZabeleženo je više od 200 pokušaja različitih zakonodavaca, okruga, bogatih pojedinaca da podele Kaliforniju, osnovanu 1850. godine.\nKalifornija je još 1859. godine poslala Kongresu predlog da se podeli na Severnu i Južnu, ali su zakonodavci bili prezauzeti Građanskim ratom.\nOd tada, predlozi da se država podeli na dva ili tri dela prolaze bez velike pažnje.\nTim Drejper je 2012. i 2014. godine predlagao da se Kalifornija podeli na šest država, ali njegova inicijativa nikad nije došla na dnevni red za glasanje.\nU septembru 2017. godine, on je ponovo oživeo svoju ideju, ali sada kao „Kal-3\".\nPortparolka organizacije „Kal-3\" Pegi Grande rekla je za Vašington post da Kalifornija nije država koja kao jedinstvena svima odgovara.\nPortparolka Grande rekla je da bi „Kal-3\" omogućio zakonodavcima da se usmere na probleme u manjim regijama.\n„Nijedan od ovih problema ne bi nestao, ali ono što bi se desilo je da rešenja postanu prihvatljivija ljudima na koje se odnose\", rekla je ona.\nŠta bi to promenilo na nacionalnom nivou?\nKalifornija ima 55 glasova elektora koji tradicionalno pripadaju kandidatima Demokrata.\nOvo bi se moglo promeniti ako bi „Kal-3\" predlog bio usvojen, što bi moglo da stavi u nezgodan položaj zakonodavce iz redova Demokrata.\nSudeći prema podacima Centra za politiku Univerziteta Virdžinija, ukoliko promene budu izglasane, Južna Kalifornija mogla bi da postane „sving\" država (koja u izbornim ciklusima nije konstantna u podršci jednoj stranci).\n„Kal-3\" značio bi i dodavanje četiri senatora u Senat SAD.\nImage copyright EPA Natpis na slici U Kaliforniji će se o eventualnim promenama glasati 6. novembra\nKolike su šanse da predlog bude izglasan?\nUstav SAD dozvoljava formiranje novih država, ali taj proces čini komplikovanim.\nU Članu 4 navodi se da nijedna nova država ne može pristupiti SAD „bez saglasnosti zainteresovanih država, kao i Kongresa\".\nTo znači da će, ako „Kal-3\" osvoji poverenje birača, zakonodavno telo takođe morati da potvrdi odluku. Tek potom bi odluka bila upućena u Vašington, na odobrenje saveznog nivoa.\nZa sada, ovakav rasplet je „na dugom štapu\", posebno imajući u vidu prošlost.\nIpak, građani Kalifornije imaće priliku da o ovom pitanju odlučuju 6. novembra.", "Kalifornija: Najavljen referendum o cepanju države na tri dela", "Bila bi to prva podela države otkad se Zapadna Virdžinija ocepila od Virdžinije 1863. godine." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Privatnost postaje sve važnija\nFejsbuk, Gugl i Majkrosoft na „neetički način\" odvraćaju odvraćaju korisnike od opcija važnih za zaštitu privatnosti, piše u izveštaju Norveške agencije za zaštitu potrošača.\nIstraživanje se bavilo podešavanjima koja se odnose na zaštitu privatnosti u pomenutim firmama i otkrilo da sve tri firme koriste „obrasce u sivoj zoni\".\nObrasci iz sive zone uključuju nametljiva fabrička podešavanja i varljive tekstove.\nOve kompanijie korisnicima daju „iluziju da imaju kontrolu\", piše u izveštaju.\nI Fejsbuk i Gugl kažu da im je privatnost jako važna.\nIstraživanje je urađeno u aprilu i maju korišćenjem testova namenjenih korsinicima, u vreme kada su kompanije menjale politike privatnosti na šta ih je obavezla Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti.\nIluzija\nIstraživanje je pronašlo primere:\nDobrih praksi podešavanja privatnosti koje su sakrivene i teško dostupne\nOpcije uzmi-ili-ostavi\nNametljiva fabrička podešavanja sa predviđenim dužim procesom podešavanja za one korisnike koji žele dobru praksu zaštite privatnosti\nPojedina podešavanja su nejasna\nIznenadne objave koje od korisnika traže da se opredele za određene opcije podešavanja, a ne sadrže ključne informacije ili su te informacije nejasno predstavljene\nNedostatak opcije da se odluka odloži\nPretnje da će nalog biti izbrisan ili deaktiviran ukoliko se ne odaberu određena podešavanja\nFejsbuk tako upozorave korisnike koji žele da onemoguće prepoznavanje lica da, ukoliko to učine, kompanija neće moći „da koristi tehnologiju ukoliko stranac iskoristi vašu fotografifiju da bi se predstavio kao vi\".\nU izveštaju se zaključuje da ovakva podešavanja korisnike ostavljaju u iluziji da imaju kontrolu nad privatnošću, dok u praksi to nije tako.\n„Guglova politika privatnosti korisicima obećava da mogu lako da izbrišu podatke, ali kontrolna tabla nije laka za snalaženje - više podseća na lavirint nego na alat kojim se preuzima kontrola\", piše u izveštaju.\nIstraživanje je pohvalilo Majkrosoft zbog pridavanja iste važnosti podešavanjima koja su naklonjena zaštiti privatnosti i onima koja to nisu kada je u pitanju proces podešavanja operativnog sistema Vindous 10.\nObrada ličnih podataka: nova pravila igre\nŠaljivi nazivi ulica zbunjuju ljude u Oksfordu\n„Kombinacija fabričkih podešavanja koja nisu naklonjena zaštiti privatnosti i sive zone podešavanja gura korisnike Fejsbuka i Gugla i, u manjoj meri, Vindousa, ka opcijama koje su manje naklonjene zaštiti privatnosti, do mere koju smatramo neetičkom\", zaključuje se u izveštaju.\nOdgovarajući na zaključke izveštaja, kompanija Gugl je odgovorila da je više od godinu dan posvećena primeni Opšte uredbe.\n„U poslednjih 18 meseci, pripremajući se za novu evropsku regulativu, preduzeli smo sve korake da korisnicima obezbedimo transparentnost podataka i jasnu kontrolu na svim našim platformama\".\nU Guglu kažu da neprekidno rade na novim rešenjima.\n„Pripremali smo se godinu i po dana kako bi uskladili politiku sa Opštom uredbom. Naša politika privatnosti je jasna, podešavanja su laka za korišćenje i imamo bolje alate koji ljudima omogućavaju da pristupe, obrišu ili preuzmu informacije\", odgovorio je i Fejsbuk.\n„Videli smo izveštaj iz Norveške i želimo da naglasimo da smo posveđeni primeni Opšte uredbe\", kažu iz Majkrosofta za BBC.\nNedavno nakon što je Opšta uredba stupila na snagu u maju, aktivista Maks Šremz optužio je Fejsbuk i Gugl za kršenje nove regulative.\nNjegova grupa za zaštitu privatnosti noyb.eu tada je navela da korisnici Fejsbuka i GUgla nemaju izbora kada su podešavanja privatnosti u pitanju.", "Fejsbuk i Gugl u „sivoj zoni\" kada je privatnost u pitanju, piše u izveštaju", "Norveška agencija za zaštitu potrošača kaže u izveštaju da su korisnici „u iluziji\" da imaju kontrolu nad privatnošću." ]

[]

[ "Ove izbeglice i migranti došli su čak iz Sirije. Sada pokušavaju da se prokrijumčare nazad. Zakarija je živeo u Nemačkoj otkada je napustio svoju zemlju. Ali kaže da je integracija bila teška, i da njegovi domaćini izbeglice doživljavaju kao teroriste. Ekipa BBC pratila je njegov pokušaj da se vrati u Siriju.", "Sirijske izbeglice napuštaju Evropu i vraćaju se kući" ]

[]

[ "Nikita Simonjan bio je kapiten Sovjetskog saveza na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj. Njegov tim je stigao u polufinale kada ih je izbacio domaćin. Ali njegovo najveće sećanje sa tog turnira je duel sa brazilskom superzvezdom Peleom, na njegovom prvom Svetskom prvenstvu.", "Rus koji je povredio Pelea na njegovom prvom Svetskom prvenstvu" ]

[ "Petra Živić", "Bbc Novinarka" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Voće u kesama\nDok se u Srbiji čeka početak proizvodnje biorazgradivih kesa od prirodnih materijala, najveći broj ljudi i dalje bira običnu plastičnu kesu.\nSedam plastičnih kesa dnevno - prosek je Srbije koji nova Direktiva o plastici Ministartsva za zaštitu životne sredine doneta u februaru želi da promeni.\nIz Ministarstva poručuju da bi maksimalna potrošnja kesa po osobi trebalo da bude ograničena na 90 kesa po osobi do 2019. godine.\nNajavljeno je da je moguća potpuna zabrana upotrebe tankih plastičnih kesa, ali i da će se uvesti obavezna naplata biorazgradivih.\nDva dinara, po dva dinara\nZa nešto manje od dva meseca, od kada je jedan od najvećih trgovinskih lanaca počeo da naplaćuje plastične kese u delu prodavnica u Beogradu, kažu da se broj iskorišćenih kesa smanjio za oko 50 odsto.\n„Ideja je da polako i postepeno menjamo način rada kako bi doprineli očuvanju životne sredine. Tanke kese za pakovanje voća i povrća se ne naplaćuju, ali u planu je traženje načina da se dalje doprinese očuvanju životne sredine\", kaže Milica Popović iz kompanije „Deleze\".\nIz ove kompanije najavljuju da razmatraju mogućnosti naplate kese i u ostalim lancima koji posluju pod njihovim krovom.\n„Razmatramo da li možemo i u ostalim prodajnim lancima da počnemo da naplaćujemo\", kaže Popović.\nTri vrste plastičnih kesa\nVeoma tanke plastične kese do 15 mikrona ( hiljaditi deo milimetra) - nužna ambalaža za pakovanje voća, povrća, mesa, peciva\nPlastične kese debljine 15 - 50 mikrona - koriste se na kasama maloprodajnih objekata za pakovanje robe široke potrošnje\nkoriste se na kasama maloprodajnih objekata za pakovanje robe široke potrošnje Veoma debele plastične kese preko 50 mikrona- koriste se za pakovanje lomljivih i težih proizvoda.\n„Potpuno\" biorazgradive kese\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Plastična kesa na zemlji\nPrivredna komora Srbije najavila je početak proizvodnje potpuno biorazgradivih kesa od prirodnih materijala, preneli su mediji.\nTada je rečeno da će italijanska firma koja koristi modernu tehnologiju obučiti zaposlene jednog od najvećih proizvođača plastičnih kesa u Srbiji, „Polipak\", o procesu proizvodnje biorazgradivih kesa od prirodnih materijala.\nBiorazgradive kese, čije će se korišćenje možda i naplaćivati, mogu da se naprave na dva načina, dodavanjem granulata na bazi fosilnih goriva i granulata na bazi skorba i prirodnih materijala. Druga opcija smatra se „prirodnijom\".\nDirektor „Polipaka\" Viktor Grujić kaže da proces proizvodnje još nije počeo, ali ga uskoro očekuje.\n(Ne)rado plaćamo plastične kese\nPrvi srpski ekološki ustanak\nGrujić objašnjava da „potpuno\" biorazgradive kese ne postoje jer je potrebna indsutrijska obrada kako bi se kesa na kraju životnog veka razložila.\nPored toga što smatra da biorazgradive kese od prirodnih materijala nisu nešto što će biti lako prihvaćeno u Srbiji zbog cene, Grujić objašnjava da one ipak nisu idealno rešenje kada se radi o zaštiti životne sredine.\n„Istraživanje danskog Ministartsva ekologije iz ove godine pokazalo je da su plastične kese zapravo najpogodnije zbog mogućnosti da se iskoriste više od jednog puta, ali i zbog toga što ih je moguće reciklirati nekoliko puta\", kaže.\nIako će probati sa novim tehnologijama, Grujić podseća da ekologija često jeste biznis.\nImage copyright Fonet Natpis na slici Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sa ministrima čisti obalu Save\n„Probaćemo, ali bojim se da se insistira na tome ne zbog ekologije već zbog toga što to nekome odgovara\".\nRodžer Harabin, BBC analitičar zaštite životne sredine\n„Plastika nije problem već ono što radimo sa njom\"\nDo sada najdetaljniji izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da je pedeset država na svetu preduzelo određene mere kako bi rešile problem zagađenja plastikom.\nUjedinjene nacije upozoravaju da dobre politike u nekim od zemalja nisu uspele zbog neefikasne primene.\nIzveštaj UN-a navodi i 35 vrsta prirodnih zamena za plastiku - od nejestive vrste banane do kukuruznog proteina.\nNa listi se nalazi i Pinjateks - alternativa plastici napravljena od listova ananasa.\nŠef odseka za ekologiju Ujedinjenih nacija Erik Solhaim rekao je da plastika zapravo nije problem.\n„Procene pokazuju da možemo preduzeti mere koje su bezbolne, a koje mogu doprineti ljudima na mnogo načina i sprečiti skup proces zagađenja. Plastika nije problem. Problem je šta radimo sa njom\", rekao je.\nAutori istraživanja navode da je potrebna šira saradnja proizvođača plastike i država.\nDok Galapagos zabranjuje plastiku za jednokratnu upotrebu, Šri Lanka zabranjuje stiropor, a Kina insistira na korišćenju biorazgradivih kesa.\nU Kamerunu je na primer zabranjeno korišćenje plastične ambalaže, a moguće je zaraditi na sakupljanju ovog otpada. Međutim, plastične kese se i pored toga unose u zemlju.", "Dan zaštite životne sredine: Kesa ili ceger", "Najveći broj ljudi u Srbiji i dalje bira plastičnu kesu." ]

[]

[ "Image copyright Evan Frost/ MPR News Natpis na slici Odvažna životinjica se vere uz i niz zidove USB solitera od utorka, a publike je sve više\nNeustrašivi rakun u gradiću Sen Pol u američkoj državi Minesota zaveo je internet i pobudio nezapamćenu pažnju svojim avanturističkim uspinjanjem i silaženjem niz zidove 23-spratnice skoro dva dana.\nTviter je eksplodirao od sreće kada je odvažni rakun konačno došao na vrh solitera, gde ga je u humanoj zamki čekala ukusna hrana za mačke.\nSada je pod zaštitom Službe za zaštitu životinja i biće pušten na slobodu posle veterinarskog pregleda.\nOvu životinjicu, koja je odmah dobila nadimak #MPRraccoon na društvenim mrežama, a posebno na Tviteru, primetili su novinari jedne radio stanice iz zgrade preko puta.\nUbrzo nakon njihovog priloga, desetine ljudi se našlo a trotoariima ispred zgrade, a nekoliko lokalnih medija direktno prenosi njegovu preopasnu avanturu.\nČitavog dana, vatrogasci i policija za životinje pokušavala je da namami rakuna na bezbedno, ali im dugo nije polazilo za rukom.\nIvan Frost, foto-novinar Javnog radija M, proveo je skoro sve vreme prateći avanture ove životinjice.\nKaže da se zabrinuo kada je u sredu rano ujutru primetio da se rakun ne pomera nekoliko sati, ali da je onda video kako se spustio na bezbedni deo krova.\nImage copyright Tim Nelson/ MPR News Natpis na slici Posmatrači su se zabrinuli za dobrobit životinje i strahovali da neće preživeti bez hrane i vode.\n„Jedan od mojih kolega primetio je rakuna na simsu prozora na prvom spratu zgrade još u ponedeljak - mislili smo da je neka smeđa mačka našla mesto da se odmori\", izjavio je za BBC.\n„Sledećeg jutra smo izašli i videli da se radi o rakunu.\"\n„Dvojica radnika iz zgrade dovukla su duge grane i pokušali da naprave neku vrstu merdevina.\"\nAli pokušaj spašavanja nije uspeo i, još gore, uplašio je životinju koja je počela da se vere uz zidove solitera.\n„Naduvani“ rakun završio u vatrogasnoj stanici\nDa li je ovaj slon pušač\nVeći deo jučerašnjeg dana proveo je verući se i spuštajući se niz spoljni zid zgrade, povremeno odremavši na simsovima prozora.\nPre nego što se končano dokopao krova zgrade, pokušao je da se spusti, dok su desetine ljudi bez daha posmatrale njegove avanture.\n„U nekim trenucima mi se srce cepalo\", rekao je Tim Nelson za BBC.\n„Nismo mogli da zamislimo kako je ovo moglo dobro da se završi po njega.\"\nVeći deo jučerašnjeg dana, rakun se verao i spuštao niz zidove zgrade.\n„Peo se nasumice - popeo bi se četiri ili pet spratova uzbrdo, pa bi onda seo ili legao na sims prozora, a mi bismo satima čekali šta će se desiti\", rekao je Frost.\nRakuni nisu neobična pojava u američkim gradovima, ali se najčešće mogu videti na skrovitim mestima ili oko kanti za smeće, što im je donelo nadimak „panda-đubretar\".\nFrost i njegov kolega Tim Nelson su bili zapanjeni brojem poruka koje su stigle na njihove postove o rakunovom osvajanju solitera.\n„Mislim da je ovo priča koja može da zainteresuje najrazličitije ljude. Svako želi da vidi da će rakun biti bezbedan. Ova situacija je veoma opasna\", rekao je za BBC.\n„Pomalo je apsurdno da sam snimio nekoliko fotografija životinje koju ljudi obično mrze i smatraju je odvratnom, a onda odjednom stiže hiljade ritvitova i lajkova.\"\nImage copyright Evan Frost/ MPR News Natpis na slici Neki su proveli čitav dan iščekujući kraj avanture neustrašivog rakuna\nNovinar se nasmejao na pitađe da li je uspeo da uradi još nešto dok je stražario nad sudbinom rakuna.\n„Sve je bilo posvećeno njemu otkako je zavladao društvenim mrežama.\"\nImage copyright Tony Nelson/ MPR News Natpis na slici Vatrogasci su pokušali da namame životinju na bezbedno pošto su procenili da je previše opasno da pokušaju da ga spasu\nDžejms Gan, reditelj holivudskog hita „Čuvari galaksije\" u kome je rakun jedan od glavnih junaka, ponudio je hiljadu dolara u dobrotvorne svrhe u ime onog ko će spasiti životinjincu.\nTviter nalog otvoren u ime rakuna već ima više od 2,000 pratilaca, a mnogi su počeli da prave mimove, slike, pa čak i igračke u obliku ove životinjice.", "Odvažni rakun koji se vere uz soliter zaveo internet", "Rakun se penje i spušta uz zid 23-spratnice u Minesoti čitav dan." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Aplikacija bi određivala da li je korisnik pijan po tome kako kuca, hoda i drži telefon\nKompanija Uber želi da patentira korišćenje veštačke inteligencije koja pokazuje koliko je potencijalni putnik popio.\nNova tehnologija bi prikupljala dodatne informacije o korisnicima i slala ih vozačima, uključujući lokaciju putnika, koliko tačno kucaju kada koriste aplikaciju, čak i to pod kojim uglom drže mobilni telefon.\nOvi podaci bi mogli da pomognu vozačima koji ne žele da voze pijane putnike.\nKritičari kažu da bi ovom tehnologijom mogli da se prepoznaju putnici koji su na neki način ranjivi.\nU prijavi koju je kompanija podnela američkoj Agenciji za patente piše da bi sistem „uočavao neobične aktivnosti korisnika\".\nKada je prikupljanje podataka u pitanju, kompanija Uber nema najsjajniju istoriju.\nOtkriveno je da je kompanija 2014. godine koristili softver kako bi u pratila lokalcije korisnika i vozača u realnom vremenu.\nČiji je „Izabrani doktor“\nKviz: Koliko znate o primeni Opšte uredbe u Srbiji\nNakon ovog otkrića, ali i skandala u kome je kompanija prekršila regulativu o zaštiti podataka kada je izložila lične podatke više od 100 hiljada vozača, Uber je uveo strože mere kako bi zaštitio privatnost vozača i korisnika.\nJedan od osnuivača Ubera, Trevis Kalanik, dao je ostavku u junu 2017. godine zbog optužbi za seksualno uznemiravanje koje su potresale kompaniju.\nCNN je pisao da je više od sto vozača Ubera u Sjedinjenim Državama u poslednje četiri godine optuženo za seksualno zlostavljanje putnica.\nKritičari novog izuma Ubera kažu da bi tehnologija koja predviđa ponašanje korisnika mogla da posluži vozačima u pronalaženju ranjivih putnika koje bi mogli da zloupotrebe.\n„Uvek tragamo za novim načinima koji mogu da učine tehnologiju vožnju Uberom boljom\", piše u izjavi Ubera.\n„Podneli smo prijavu za patentiranje mnogih ideja, ali ne realizujemo svaku od njih\".", "Uber: Patent za otkrivanje pijanih putnika", "Kompanija želi da koristi veštačku inteligenciju kako bi uočila „neobično ponašanje korisnika\"." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Novac od poreza na \"trač\" za otplatu javnog duga\nParlament Ugande usvojio je zakon koji uvodi kontroverznu taksu za sve one koji koriste društvene mreže.\nKorisnici Fejsbuka, Vocapa, Vajbera i Tvitera od sada će dnevno morati da plaćaju 0,05 dolara.\nInicijativu da se donese novi zakon pokrenuo je predsednik Ugande Joveri Museveni koji veruje da korišćenje društvenih mreža pospešuje tračeve.\nNovi zakon će početi da se primenjuje od prvog jula, iako je nejasno na koji način će se primenjivati.\nZakon uvodi još nekoliko taksi, između ostalih i porez od jedan odsto na sve novčane transakcije koje se obave preko mobilnih telefona.\nKviz: Koliko znate o primeni Opšte uredbe u Srbiji\nInternet smišljen u drevnoj Indiji\nMinistar finansija Dejvid Bahati rekao je parlamentu da je porast taksi neophodan kako bi Uganda otplatila nacionalni dug koji ne prestaje da raste.\nStručnjaci i jedan od vodećih provajdera internet usluga sumnjaju da će novi zakon moći da se primenjuje, javnja BBC reporterka iz Ugande Katrin Bjarihanga.\nVlada se trnutno trudi da registruje SIM kartice građana.\nOd 23,6 miliona korisnika mobilnih telefona u Ugandi, samo 17 miliona koristi internet.\nNejasno je kako će državni zvaničnici pratiti pristup društvenim mrežama.\nImage copyright AFP Natpis na slici Predsednik Museveni ipak ne planira da predloži uvođenje poreza na protok podataka, jer, internet je koristan za obrazovanje\nPredsednik Museveni je novi zakon predložio u martu ove godine. U pismu koje je poslao ministru finansija insistirao je na tome da se prihodi koji se prikupe od taksi iskoriste kako bi se „državi pomoglo da se nosi sa posledicama tračeva\".\nIpak, predsednik smatra da ne treba uvoditi porez na prenos podataka na internetu, jer se svetska mreža pokazala kao korisna „kada su u pitanju obrazovanje i istraživanja\".\nKritičari kažu da novi zakon šteti slobodi izražavanja.\nU to ne veruje ministar finansija Ugande Matia Kasaija.\n„Potreban nam je novac kako bismo zaštitili zemlju i struju učinili dostupnijom što većem broju ljudi koji bi onda mogli da koristi društvene mreže\", rekao je agenciji Rojters.\nDruštvene mreže su postale važan alat u politici Ugande, kako za vladajuću partiju, tako i za opoziciju, objašnjava dopisnica BBC iz Ugande.\nTokom predsedničke kampanje 2016. godine, pristup pojedinim platformama je bio ograničen. Predsednik je to objasnio potrebom da se spreči „širenje laži\".\nJoš nekoliko zemalja istočne Afrike donosi slične zakone.\nVlada Tanzanije je 29. maja 2018. dobila spor protiv protivnika nove regulative koja blogerima nameće plaćanje licence i nalaže da jasno navedu izvore finansiranja.\nNovi zakon o sajberkriminalu u Keniji stupio je na snagu 30. marta.\nNovinari i blogeri ove zemlje uspeli su na sudu da blokiraju deo zakona koji zabranjuje „lažne\" informacije. Smatraju da je cilj bio da se zapuše usta nezavisnim medijima.", "Uganda: Novi zakon uvodi porez na „tračeve“ na društvenim mrežama", "Novacem prikupljenim od poreza vlada planira da otplati javni dug." ]

[ "Jelena Maksimović", "Bbc Novinarka" ]

[ "Image copyright Milena Goševski Natpis na slici Marko Tomaš\nMožda su prošla vremena u kojima su devojke bile zaljubljene u pesnike i njihove stihove znale napamet. Međutim, popularnost koju Marko Toma doživljava širom republika bivše Jugoslavije, gde su mu objavljene knjige, opovrgava tu tvrdnju.\nDošao je iz Mostara u Beograd kako bi promovisao novu pesničku zbirku „Trideset deveti maj\" (LOM).\nU lokalu u kom je bilo organizovano javno čitanje u predviđeno vreme početka promocije nije bilo mesta ni za stajanje. Ne prija mu da komentariše utisak da su većinu publike činile lepe i mlade žene.\nMaradona i Englezi\nUmesto o obožavateljkama, radije bi pričao o fudbalu. Na predstojećem Svetskom prvenstvu navijaće za Hrvatsku, Srbiju i Englesku.\n„Ne znam zašto, to mi je ostalo iz detinjstva, engleska reprezentacija su takvi luzeri, čak veći i od nas, postalo je romantično navijati za njih.\"\nKako se Bosna i Hercegovina nije kvalifikovala, o šansama reprezentacija iz okruženja kaže da Hrvatska ima mogućnost da stigne daleko. Ipak, svestan je kako fudbal na prostoru bivše Jugoslavije nema veliku perspektivu.\n„Mi smo izgubili jako puno vremena, kad je bilo vreme da se naprave društveni iskoraci. I kako smo kao društvo zaostali, tako smo i nogometno zaostali.\"\nTomaš nije običan zaljubljenik u fudbal. Pasiju za ovim sportom i pisački zanat spojio je u knjizi „Utakmice života\" o čuvenom treneru, poslednjem selektoru reprezentacije Jugoslavije, Ivici Osimu.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Ivica Osim\nJedna od tih utakmica je čuvena četvrtina finala Svetskog prvenstva u Italiji 1990.\n„Sećam se kako je ulica u Mostaru bila pusta, taj težak osećaj kad je došlo do penala, jer to je Jugoslavija ... ne dobijaš na penale, mi na lutriji ne dobijamo\", priča danas.\nIako je Maradona, jedan od njegovih omiljenih igrača, promašio penal, bila je to poslednja velika utakmica koju je odigrao jugoslovenski tim. Na konstataciju da Maradona i Englezi ne idu zajedno, odgovara da tu postoji „nešto slično u stavu, to je zapravo pitanje stila\".\n„Po svom karakteru, s tom arogancijom, Maradona jeste poput Engleza.\"\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Maradonin gol protiv Engleske 1986, popularna \"Božija ruka\"\nDrugom fudbalskom heroju, Osimu, prišao je s fanovske strane. Ne veruje da je moguće biti objektivan u kontaktu s čovekom koji je „hodajuća metafora\".\nOduševio ga je, jer je „jednostavan, pristojan i širok čovek\", pošto se ne očekuje „od nogometnih delatnika da poseduju kulturološku širinu\".\nNije kasnio na dogovoreni intervju i dok sedimo u njegovoj beogradskoj centrali, kafiću Šikarica na početku Skadarlije, gde će to veče puštati muziku, pitam ga za koga je navijao u finalu Lige šampiona.\nNjegov favorit je, naravno, Liverpul. „Igraju crveni protiv bijelih, vrlo je jasno opredeljenje\", kaže.\nPoslednji Jugosloven\nZa današnje prilike veoma egzotična, njegova biografija u kojoj se prepliću stalne selidbe u različite republike, tipično je jugoslovenska priča deteta vojnog lica.\nTomaš je rođen 1978. u Ljubljani, a živeo je u Somboru, Splitu, Zagrebu, Sarajevu, a Mostar mu je danas dom. Radio je razne poslove, između ostalog vodio je knjižaru Utopija u Splitu, a danas piše za razne regionalne portale.\nSelidbe su mu pomogle da shvati „da čovek ne pripada nigde, osim ako ne pristane da pripada negde\". Prirodno da je takvo odrastanje pratio bunt.\n„Ima li išta prirodnije da kad imaš oficirčinu kući da se buniš protiv njega, kad si mlad ne želiš da izvršavaš naredbe, ideš u suprotni kraj spektra.\"\nPoput mnogih vršnjaka otkrio je pank i u jednom trenutku imao je bend. „Bilo je dobro pražnjenje energije, period srednje škole i kasnije, ja sam tek izašao iz srednje škole, tako se osećam, još ne znam šta ću biti kad porastem...\"\nHolivudski snovi ostvaruju se na istoku\nManekenka koja je bol pretvorila u poeziju\nRazlog zašto ga mladi ljudi čitaju vidi u tome što u njegovoj poeziji spaja „popularnu kulturu i ono čime su ih maltretirali u školi\". Ne može da se seti šta je njega „smaralo\", ali voleo je da čita Disa, Puškina, Simu Pandurovića.\n„Lako je bilo povezati Remboa i Džima Morisona, tu vrstu bunta i načina razmišljanja\", kaže.\nI pored knjiga koje je objavio - u Srbiji su izašle zbirke „Varanje smrti\", „Crni molitvenik\" (LOM) i „Odrastanje melanholije\" (Kontrast), deluje da mu je nelagodno da ga neko nazove pesnikom.\n„To mi je preteška reč\", zaključuje.\nUkusi su mu eklektični - sluša Rahmanjinova, pa zatim pusti Motorhed. Uvek čita više knjiga istovremeno, nedavno je ponovo iščitavao Andrićevu „Travničku hroniku\".\nAli više od knjiga, filmova i muzike, smatra da je na njegovu generaciju najviše uticao „politički slom koji se desio\".\nImao je 13 godina kada je počeo rat i živeo je u Somboru. Delovalo je kao da su odrasli odlučili da se od sada ne može o nekim stvarima više pričati. „Prvi sukob na tu temu sam imao s majkom i pokojnim očuhom, jer sam shvatio koliko je sve relativno i besmisleno\".\n„Ova vječna 93. mora jednom da prođe\"\nPored pisanja poezije, radi kao novinar. To i plaća račune i omogućava da mu piše o stvarima koje ga zanimaju.\nO njegovom Mostaru se i dalje govori kao podeljenom gradu, što mu deluje kao „nametnuta priča\", koja „ne pije puno vode, ali puno truje zrak\".\nIako smatra da je politika „teatar\", kao i mnogi drugi na ovim prostorima, o tome puno priča i razmišlja.\n„Usmereni smo da budemo opterećeni time, da smo normalno društvo to ne bismo bili,\" kaže.\nSmatra da je jedna od boljih stvari u vezi sa Evropskom unijom sloboda kretanja, koja se danas dovodi u pitanje.\nZa njega je nacionalizam samo još jedan alat kapitalizma, jer „ispostavlja se da kapital može da se kreće slobodno po svetu, ali ljudi ne\".\nImage copyright Milena Goševski Natpis na slici Marko Tomaš\nNjegove pesme u prevođene na nekoliko evropskih jezika. Iako kaže da čovek koji se bavi jezikom, on je na neki njegov zarobljenik, razmišlja o životu na nekom drugom meridijanu.\n„Imam plan da to uradim. Dosta mi je više da budem talac nečega u čemu nisam sudjelovao. Ova vječna (19)93. godina mora jednom da prođe, to može da se desi ako se izmestim.\"\nIpak, ne želi da kaže gde bi otišao. Kao i svaki sanjar, mašta o kući na moru s brodićem.\n„Vrlo patetično i predidivo\".\nZapravo, uopšte nije.", "Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku", "Pesnik Marko Tomaš govori o tome šta je uticalo na njegovu poeziju i šta najviše ceni u fudbalu." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images\nRak koji je očajno želeo da pobegne sa menija jednog kineskog restorana, žrtvovao je sopstvena klješta kako bi iskočio iz lonca u kome su ga kuvali.\nNa video snimku koji je do sada pregledan više od milion puta, vidi se ljuskar koji hvata sopstvena klješta i uspeva da ih otkine i oslobodi se iz lonca.\nDramatičan trenutak snimio je korisnik popularne kineske društvene mreže Veibo koji objavljuje pod imenom Džuik.\nDžuik je kasnije napisao na ovoj društvenoj mreži da je rak postao njegov kućni ljubimac.\nKorisnici Veiboa ostavljali su komentare u kojima su navijali da rak uspe u misiji izbavljenja iz lonca.\n„Nemoj da ga pojedeš, pogledaj koliko se trudi\", komentarisali su ljudi.\n„Živ je. Sada je moj kućni ljubimac\", odgovorio im je Džuik.\nRakovi su sve popularnija hrana u Kini. U poslednjih nekoliko godina, otvoreno je na stotina restorana u kojima su ovi ljuskari glavna poslastica i spremaju se na licu mesta, za stolom.\nPrema navodima kineske novinske agencija, ova država je naveći proizvođač ljuskara na svetu.\nZa razliku od 2007. godine kada je proizvedeno 256,500 tona, 2016. Kina je proizvela 852, 300.", "Rak uklonio sopstvena klješta i pobegao iz lonca", "Rak je očajnički želeo da se ukloni sa menija jednog kineskog restorana i u tome je uspeo." ]

[]

[ "Image copyright PA Natpis na slici Sadžid Džavid uvodi novine u borbi protiv terorizma\nBritanski ministar policije Sadžid Džavid pripremio je plan koji predviđa da tajna služba MI5 skine oznaku tajnosti sa liste britanskih građana za koje se sumnja da su simpatizeri terorista.\nNa listi su imena oko 20 000 ljudi.\nDžavid će danas održati govor u kome će najaviti reviziju strategije borbe protiv terorizma u Britaniji.\nOčekuje se da će ministar najaviti eliminaciju „bezbednih mesta\" koje koriste nasilni ekstremisti.\nDžavid će u svom prvom govoru od stupanja na dužnost predložiti bržu i širu razmenu informacija između bezbednosnih službi, privatnog sektora i drugih partnera.\nTo uključuje efikasniji sistem uzbunjivanja kad je reč o sumnjivim nabavkama, pojačano obezbeđivanje javnih skupova i zaštitu vitalnih infrastrukturnih objekata.\nBritanska ministarka podnela ostavku zbog imigranata\nCIA dobila prvu direktorku\nVlada traži da preduzeća koja uoče sumnjive transakcije - kao što je skladištenje opasnih hemikalija ili čudno ponašanje prilikom iznajmljivanja vozila - odmah o tome obaveste nadležne.\nOvo je odraz zabrinutosti zbog sve kraćeg vremenskog razmaka između planiranja i izvršenja terorističkog čina.\nMeđu ostalim predlozima su povećane kazne za neke kategorije krivičnih dela, ažuriranje informacija o sumnjivim licima i novi pristup u suzbijanju desničarskog ekstremizma.\nMinistar Džavid će u govoru naglasiti da su pristalice Islamske države i desni ektremisti „sličniji nego što im se čini\".\n„I jedni i drugi eksploatišu ljudske nevolje, izvrću činjenice i podrivaju vrednosti koje nas povezuju\", piše u nacrtu govora.\nTokom vikenda je „procurilo\" da službe bezbednosti očekuju da stepen „visoke opasnosti\" od terorizma ostane na snazi još dve godine i procenjuju da raste rizik od desničarskog ektremizma.\nDžavid je u nedelju potvrdio da će službe bezbednosti zaposliti još 2 000 ljudi kako bi se efikasnije borile protiv terorizma.\n„Pretnja od terorističkih napada mi je prva briga i nešto što stalno imam na umu\", rekao je on u intervjuu za BBC televiziju.", "Ministar traži da MI5 objavi imena 20 000 Britanaca osumnjičenih za terorizam", "Britanski ministar policije je najavio reviziju strategije za suzbijanje terorizma." ]

[]

[ "Natpis na slici Policija legitimiše grupu demonstranata koja je nameravala da blokira autoput\nTreći dan kako se protesti zbog povećanja cene goriva održavaju na putevima širom Srbije. Policija sprečila blokadu autoputa u Beogradu.\nDušan Ivanović je jedan od stotinak ljudi iz Mladenovca koji su blokirali put ka Beogradu od 7 ujutru. U koloni kamiona, traktora i automobila koja od sedam sati ujutru zaustavlja saobraćaj na glavnom putu Kragujevac - Beograd, nalazi se i njegova freza.\n„Možda je smešno, ali nemam ni automobil ni traktor, samo frezu\", kaže Ivanović za BBC.\nSa 63 godine, on je nezaposlen i za život zarađuje tako što obrađuje oko tri hektara zemlje.\nMeđutim, kaže on, nakon poslednjeg poskupljenja goriva „ne zna kako će\".\n„Cena nafte, prijatelju. Glasno i jasno napišite, ovo nisu nikakvi politički protesti. Samo cena nafte nas interesuje, da posejemo i požnjemo ovo malo što imamo, ako nam grad i to ne ubije\", kaže Ivanović za BBC.\nŠirom Srbije već tri dana nezadovoljni zemljoradnici protestuju zbog poskupljenja goriva i blokiraju važne saobraćajnice u gradovima i važne magistralne puteve u unutrašnjosti.\nNekoliko puteva u Srbiji danas je bilo blokirano za saobraćaj i po nekoliko sati.\nProtesti se održavaju na magistralama oko Kragujevca, Mladenovca, Inđije, Šida, Niša i mnogih drugih opština u Srbiji, kao i na ulicama Novog Sada i Beograda. Policija je danas sprečila blokiranje mosta Gazela u glavnom gradu, a prema nezvaničnim informacijama nekoliko demonstranata je privedeno u Beogradu i Kragujevcu.\nJavno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da su zbog protesta građana zbog poskupljenja goriva došlo do obustave saobraćaja na više putnih pravaca u Srbiji.\nSaobraćaj je obustavljen na raskrsnici Sremska Mitrovica - Šabac, Sremska Mitrovica - Drenovac, na pružnom prelazu Lička rampa, ali samo drumski saobraćaj, kao i na pravcu Smederevo - Kovin.\nSaobraćaj je obustavljen i u Ljuboviji, na putu Mali Zvornik - Rogačica, Ruma - Šabac, na mostu kod Šapca, od Kragujevaca ka Kraljevu, u mestu Gruža. Saobraćaj je blokiran i od Bele Crkve ka Kovinu.\nKako nezvanično saznajemo nekoliko ljudi je zbog blokade privedeno u Kragujevcu, Mladenovcu i Beogradu, gde je policija je na parkingu kod Sava Centra preslela demonstrante i zatvorila prilaz autoputu kako bi sprečila blokiranje saobraćaja. Policija još nije potvrdila informacije o privođenju\nU Vojvodini su se protestu vozača priključili i traktoristi, poljoprivrednici iz Nezavisne asocijacije poljoporivrednika Srbije. Poljoprivrednici su traktorima blokirali i put Kraljevo-Kragujevac.\nSvi oni od Vlade Srbije zahtevaju da smanji akzice na gorivo. Cene goriva od početka godine porasle su za skoro devet dinara po litru, a dizela više od 11 dinara. Nakon poslednjeg poskupljenja benzin od 95 oktana košta 152,02, evrodizel 161,71 dok su skuplje kategorije goriva dostigle cenu od 167 dinara po litru.\nČiji je „Izabrani doktor“\nCena smrti u Srbiji\nKako je organizovan protest\nNatpis na slici Policija blokirala prilaz autoputu\nPod heštegom #nestalomigoriva učesnici protesta okupili su se pre svega preko društvenih mreža, gde je i dogovorena prva blokada ulica. Posle prvog protesta u petak saobraćaj je na sat vremena zaustavljen u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Zaječaru, Nišu, Pančevu, Šapcu, Novom Pazaru i još nekoliko gradova.\nSporadični protesti i blokade potom su se nastavili širom zemlje.\nDemonstranti-vozači zaustavljaju automobile i određeno vreme na dogovorenom mestu, postavljaju oznake da im je „nestalo goriva\" i zaustavljaju odvijanje saobraćaja na određeno vreme.\nNa putu Mladenovac-Beograd saobraćaj je gotovo celog dana bio prekinut.\n„Momci su vrlo raspoloženi, korektni. Puštaju se hitni slučajevi i trudnice. Ali momci su veoma odlučni jer znaju zašto su ovde\", kaže Ivanović za BBC.\nOn navodi da je „svima dojadilo\".\n„Nas ne interesuje politika, nas interesuje samo život na ovim prostorima da opstanemo jer je Mladenovac najnerazvijenija opština gde je sva industrija uništena, živimo samo od poljoprivrede\", kaže on.\nU Kragujevcu su se, kao i u ostatku Srbije, građani organizovali putem Fejsbuk grupe, kaže za BBC Đorđe Bubanja, jedan od demonstrata u tom gradu.\n„Napravljena je Fejsbuk grupa i tu su se okupili nezadovoljni građani. Prvog dana se okupilo oko 200-300 ljudi i blokirani su ulaz i izlaz iz grada\", kaže ovaj 26-godišnji kuvar iz Kragujevca.\nPored glavne Fejsbuk grupe, svaki grad napravio je grupu za sebe, radi lakše organizacije.\n„Energija je sve veća i sve više i više ljudi se okuplja. Ukoliko se zahtev za smanjenje akciza ne ispuni, planira se radikalizacija protesta, koja je zamišljenja tako da na putu ostanemo celu noć. A priča se i o putu za Beograd\", kaže Bubanja\nIvanović dodaje da od vlasti očekuje razumevanje.\n„Očekujemo da shvate da je to naša vlast, mi smo deo njih, i oni nas. Verujem u našu vlast da će imati sluha i da će nam uslišiti zahteve\", kaže on.\n„Politički ludaci\" - Kako je reagovala vlast\nIz Vlade Srbije reakcije na protest uglavnom su negativne.\nMinistar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je Vlada Srbije spremna na razgovore o svim temama, ali ne pod pritiskom ulice.\n„Niko sa ulice neće diktirati kako će se Vlada ponašati\", rekao je Stefanović.\nOn je i upozorio građane koji protestuju da „moraju da budu svesni da čine prekršaj Zakona o javnom okupljanju\", i dodao da će biti prekršajnih prijava tamo gde bude prekršaja.\nMinistarka saobraćaja Zorana Mihajlović ocenila je da je blokada saobraćaja nedopustiva i za osudu.\n„Blokade automobila u kojima su bebe, deca i starci naročito na velikim vrućinama, ugrožavaju živote građana i to nema nikakve veze zbog cene goriva, već sa uvođenjem haosa u zemlju\", rekla je ministarka Mihajlović.\nMinistarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da blokiranje prometnih saobraćajnica u gradovima širom Srbije nije način da se iskaže nezadovoljstvo po bilo kom pitanju i da je nezakonito.\n\"Cena goriva je pitanje o kojem uvek može da se razgovara civilizovano, a nikako razlog da se ometa saobraćaj\", navelo je ovo ministarstvo.\nPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je u vreme kada su protesti samo najavljivali na društvenim mrežama, one koji su najavili učešće u njima okarakterisao kao „političke ludake\".\nPosle protesta je rekao da u Srbiji svako ima pravo da protestuje, ali u skladu sa zakonom, a blokadu saobraćaja povezao sa delovanjem opozicije.\n„Kako niko da kaže: 'Alal vera, Vučiću, imamo najjeftiniji hleb u regionu'? Ili da pogleda cenu struje. A o gorivu nam govore oni koji su prodali Naftnu industriju Srbije. Ko god hoće da protestuje, dobrodošao je, postoji Zakon o javnom okupljanju. Ali onda ustanu Đilas i Janković protiv onih koji kritikuju što se ne dozvoli majci sa detetom da prođe u kolima. Poziva na to i Živković, Janković, Borko Stefanović, to je sve organizovano\" istakao je predsednik.\nNatpis na slici Policija u Beogradu sprečila demonstrante u blokiranju saobraćaja\nŠta država može da uradi\nProfesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za BBC kaže da država može da umanji akcize na cenu goriva, ali da je pitanje kako bi građani onda platili taj nedostatak.\n„To može da se reši tako da taj deo poreza ne platimo kroz cenu goriva, ali onda možemo da platimo kroz deficit, koji će biti finansiran ili emisijima hartija od vrednosti ili novim zaduživanjem. Pa će to platiti i oni koji ne voze automobile i trude se da prežive\", kaže Savić.\nOn ističe da problem nije jednostavan i podseća da su akcize povećane 2014. godine u skladu sa merama sveobuhvatne štednje na prepruku MMF-a, a da ove godine nisu povećane, već usklađene prema zakonskom rešenju za godišnji rast inflacije.\nSavić kaže da u Srbiji i dalje oko 30 odsto poreznih obveznika ne uplaćuje redovno poreze i doprinose, i da kada bi svi bili odgovorniji, akcize bi verovatno bile manje.\n„Ja ne branim državu, ne mislim da imamo posla sa odgovornom i efikasnom državom. Ali mislim da bi svako trebalo da 'pomete u svom dvorištu'. Građani imaju utisak da je gorivo preskupo, ali statistički podaci pokazuju da smo u odnosu na region na sredini.\nU Srbiji, ne samo kada pričamo o gorivu, cene nisu elastične „nadole\". One rastu kada se stvore uslovi za to, a kada bi trebalo da idu u drugom smeru, uvek dobijamo neka objašnjenja da to ne može tako brzo\", kaže Savić.\nZalaže se, kaže, za uravnoteženo rešenje - ono koje neće samo povećati profit naftnim kompanijama, ali ni naterati one kojima je nafta trošak da povećavaju cene proizvoda.\nProfesor Savić kaže i da iako smo ušli u tržišni kapitalizam, „u našim glavama stoji stav „kad je teško, država je tu da pomnogne\".\n\"U principu to je ispravan stav, ali u bogatim socijalno-odgovornim i tržišno efikasnim državama. Pošto ništa od toga nismo, kod nas je komplikovanije\", zaključuje Savić.", "Blokada puteva: Treći dan, i dalje bez rešenja", "„Ovo nisu nikakvi politički protesti. Samo cena nafte nas interesuje\", poručiju građani." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Motiv napada nije poznat iako je jedna od žrtava poznata policiji\nU pucnjavi u internet kafeu u Malmeu, na jugu Švedske, život je izgubilo troje ljudi.\nJoš nekoliko ljudi je ranjeno kasno uveče u ponedeljak, kada je najmanje jedan napadač počeo da puca dok su žrtve napuštale kafić.\nPolicija je saopštila da nema dokaza da se radi o terorističkom napadu. Iako je stopa kriminala u Švedskoj niska, Malmo je poznat po obračunima kriminalističkih bandi.\nNapad u ponedeljak uveče na kafe u blizini policijske stanice se povezuje sa organizovanim kriminalom.\nPrevara i manipulacija: Ispovest obmanjivača\nU paklu seksualnog zlostavljanja\nSvedoci su prijavili pucnjavu iz automatskog oružja, a napadač je, veruje se, pobegao sa lica mesta automobilom.\nJedan od ranjenih u pucnjavi je, navodno, odvežen istim automobilom.\nJoš troje ranjenih je odvedeno u bolnicu.\nPolicija je saopštila da su žrtve stare 19, 27 i 29 godina. Bar jedan od njih je poznat policiji, javljaju švedski mediji.\nPoslednjih godina je zabeležen porast nasilja u Malmeu i okolini. Međutim, broj ubistava je prepolovljen prošle godine, sa 30 na 17.", "Pucnjava u Švedskoj: Troje mrtvih u napadu na kafe u Malmeu", "Troje mrtvih, nekoliko povređenih u napadu na kafe u blizini policijske stanice u Malmeu." ]

[ "Dejv Li", "Novinar Bbc" ]

[ "Image copyright Getty Images\nGreška u softveru Fejsbuka omogućila je odliv ličnih podataka miliona korisnika, upozorili su predstavnici ove kompanije.\nZbog „bubice\" u programu korisnici su FB statuse delili sa svima, umesto samo sa odabranim prijateljima ili grupama prijatelja.\n„Izvinjavamo se zbog ove greške\", izjavila je Erin Egan, šef Fejsbukovog odeljenja za zaštitu ličnih podataka.\nPogođeni korisnici će o tome biti obavešteni preko svog FB profila.\n„Nedavno smo otkrili 'bubicu' koja je automatski davala uputstvo da se statusi dele sa svima\", kazala je Egan.\n„Uklonili smo grešku, a od danas ćemo početi da obaveštavamo pogođene korisnike i da im sugerišemo da pregledaju statuse koje su postavljali u ovom periodu\".\n„Samo da razjasnim: ova greška nije promenila ništa u prethodnim statusima, a korisnici i dalje mogu da biraju s kim će deliti statuse, kao i dosad. Izvinjavamo se\", rekla je ona.\n„Bubica\" je bila aktivna između 18. i 22. maja, ali je Fejsbuk počeo da ispravlja grešku tek 27. maja.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Osnivač Fejsbuka Mark Cakerberg se u poslednje vreme često izvinjava\nŠta se u stvari desilo?\nKada korisnik postavi status na Fejsbuku, iskoči mu prozorčić sa pitanjem sa kim želi da ga podeli. Ako odabere opciju „javno\", taj status mogu da vide svi.\nOstale opcije ograničavaju dostupnost statusa, a većina korisnika se obično opredeljuje da ih deli samo sa prijateljima.\nFejsbuk pamti koju ste opciju ranije izabrali i automatski je bira kada postavite sledeći status.\nMeđutim , između 18. i 22. maja, „bubica\" je sve statuse stavljala na „javno\" bez obzira na ograničenja koje su korisnici prethodno postavljali.\nKorisnici koji nisu primetili promenu u podešavanju su možda obznanili nešto što nisu hteli da baš svi znaju.\nFejsbuk je procenio da je ovim obuhvaćeno oko 14 miliona ljudi i sad su počeli da ih upozoravaju na to. U međuvremenu su sve statuse vratili na opcije koje su korisnici ranije koristili.\nPrethodne greške\nMada je ova greška relativno bezazlena u odnosu na nedavne skandale sa kojima se Fejsbuk suočio, ipak je nanela štetu firmi koja se ionako nalazi pod paljbom zbog odnosa prema podacima korisnika.\nFirma se ove nedelje suočila sa mnogim pitanjima u vezi sa ugovorima o deljenju podataka koje je sklopila sa proizvođačima mobilnih telefona, uključujući kineske firme Huavei i ZTE.\nKorisnici koji su pogođeni najnovijom greškom će uskoro o tome biti obavešteni, uz mogućnost da vide koje su statuse greškom postavili kao javne.\nPortparol kompanije je rekao za BBC da će se ovaj vid direktne komunikacije ubuduće češće koristiti, u skladu sa novom politikom Fejsbuka da bude transparentnija prema korisnicima.", "Greška u programu Fejsbuka pogodila 14 miliona korisnika", "Lični podaci miliona korisnika Fejsbuka su možda dostupni sa svima zbog greške u programu." ]

[ "Petra Živić", "Bbc Novinarka" ]

[ "Image copyright Tamara Rogović Natpis na slici Jedina devojka sa titulom child prodigy u Srbiji, nedovoljno talentovana za stipendiju Fonda za mlade talente\nDevetnaestogodišnja Tamara verovatno je jedina devojka u Srbiji sa titulom child prodigy - genijalnog deteta. Za njeno školovanje, država je imala malo razumevanja.\nTamara Rogović je kao devojčica prelistavala anatomske atlase i razmišljala o tome kako ljudsko telo vari hranu.\n„Sanjala sam da ljudsko srce držim u ruci i da ga lečim\", kaže.\nDanas ima priliku da tako nešto radi, samo na drugačiji način.\nTamarine slike, koje je izložila prvi put kada je imala 12 godina, donele su joj titulu genijalne devojčice.\nBila je najmlađa studentkinja u Srbiji, a sada je najmlađa na postdplomskim studijama na Univerzitetu Edinburg u Velikoj Britaniji.\nChild prodigy je dete koje je do desete godine proizvede radove dostojne odrasle osobe.\nGlavni motiv na Tamarinim slikama danas su porušeni mostovi koje 1999. godine, za vreme bombardovanja nije mogla da vidi - te godine se tek rodila.\nOdrastanje \"čuda od deteta\"\nImage copyright Tamara Rogović Natpis na slici Prva slika naslikana za deset minuta\n„Prva bomba je pala dan pre rođendana Tamarine starije sestre. Rođendanska torta se prepolovila na dva dela od detonacije. Taša se rodila malo više od dve nedelje kasnije\", priča Ljiljana Milošević, Tamarina majka.\nTamarina porodica je ostala na okupu, a ona je sa četiri godine već naučila da čita ćirilicu i latinicu.\n„Najmanje smo bili posveđeni Tamari. U uslovima u kojima je rođena, bilo nam je važno samo da preživi\", kaže.\nMeđutim, Tamara je imala drugačije planove.\nŠkola slikanja u koju je krenela kada i u osnovnu školu, nagovestila je da Tamara veorvatno neće postati lekar.\nNATO bombardovanje očima umetnika\nCrna Gora i NATO: Godina prva\n„Nisam shvatala da je to što radim vredno, jednosatvno sam mogla to da uradim. Dali bi mi sliku Van Goga po kojoj je trebalo da slikam i ja to naslikam. Nastavnica padne u nesvest\", seća se Tamara.\nPrvu samostalnu izložbu imala je sa 12 godina, a tada je i napustila redovno školovanje. Sedmi i osmi razred završila je ubrzano, a fakultet i srednju školu upisala je u isto vreme. Taj proces nije bio lak.\n„Dozvoliti detetu da se bavi umetnošću isto je što i uništiti ga. Tako nažalost razmišljamo u Srbiji\", kaže Ljiljana.\nTek kada su roditelji saopštili direktoru škole da će dete upisati u Školu za opismenjavanje odraslih ukoliko je to jedini način da ubrzano završi dva razreda, u redovnoj osnovnoj školi su shvatili da je Tamara ozbiljna i ponudili joj da za godinu zavrsi sedmi i osmi razred.\n„Tada sam shvatila da u školi samo gubim vreme\", kaže Tamara.\nDotaći Salvadora Dalija\nImage copyright Tamara Rogović\nParalelno učiti u srednjoj umetničkoj školi i na fakultetu nije bilo lako, ali je ubrzo dobila novi izazov.\nSlike u stilu nadrealizma otvorile su joj vrata u Parizu.\n„Dobila sam priliku da radim sa učenikom Salvador Dalija, slikarom Fransoa Spiridom Mitićem, a to je kao da dobijete priliku da dotaknete Dalija\".\nTamara je školovanje nastavila u Parizu gde je i dobila status genijalne devojčice. Zahvaljujući tom priznanju i dotadašnjim radovima, vrlo brzo je školovanje nastavila u Edinburgu u Velikoj Britaniji i postala najmlađa studentkinja na postdiplomatskim studijama u ovoj zemlji.\nSve to vreme, pokušavala je da dobije neku vrstu institucijalne podrške. Njena prijava za stipendiju \"Dositeja\" Fonda za mlade talente republike Srbije je odbijena.\nTada je počela da slika porušene mostove.\nPovratak u 1999. godinu\nImage copyright Tamara Rogović Natpis na slici Porušeni mostovi iznenada su se našli na slikama koje je slikala kao vrstu vizualnog dnevnika\nNakon samostalne izložbe u Kući kralja Petra u Beogradu u februaru 2018. godine na kojoj je izložila slike iz ranog detinjstva, počela je da slika mostove.\n„Izložba se dešavala neposredno pre obeležavanja godišnjice bombarodvanja. Postala sam fascinirana tim periodom, jer ga ja nisam doživela\", kaže.\nPrvu fotografiju srušenog mosta izložila je u galeriji u Edinburgu. Tada nije shvatila da je naslikala autoportret. Niti je želela da njena umetnost ima bilo kakvo političko značenje.\n„Ja sam tada bila ponosna na druge izložene slike, slika mosta je ostala polu pokrivena u galeriji. Ali nije promakla mom mentoru\".\nOd tada, Tamara nije odustala od motiva srušenih mostova.\n„Mi smo umetnici, nismo političari. Bombardovanje ne sme da se zaboravi. Ne zato što su „oni agresori, a mi žrtve\", već zbog toga što iz tog strašnog vremena nešto treba da naučimo\", kaže.\nNada se da ipak na neki način leči ljude, iako nije postala lekar.\n„Umetnost je moj indivudalni lek koji možda može da pomogne i drugima\".\n„Još mnogo malih Tamara\"\nImage copyright Tamara Rogović Natpis na slici Dve godine za redom, Tamara organizuje besplatnu školu crtanja za talentovanu decu\nKrajem maja, Tamarini vršnjaci su plesali maturski ples na glavnom trgu u rodnom Kraljevu. Tamara nije bila sa njima.\n„Moji vršnjaci sada odlučuju kojim će putem krenuti i to je normalno. Ja sam tu odluku donela mnogo ranije što je u mom slučaju bilo normalno\".\nPred njom je priprema prijave za doktorat i time se trenutno bavi, kako kaže, skoro svakoga dana.\nPlanova ima i previše, a jedan od njih su i eksperimenti sa novim tehnikama.\n„Uvek tražim nešto novo i preispitujem se, iako možda deluje da tačno znam šta radim\", smeje se.\nSigurnija je kada je u pitanju projekat koji je počela pre dve godine. Besplatnu školu crtanja za devojčice i dečake organizovala je u Beogradu dve godine za redom. Najmlađi polaznik je imao tri godine.\n„Želim da mladoj nadarenoj deci pomognem da se razviju dovoljno i da bude što više izuzetnik slikara\".\nKada nije imala sreću sa institucijama, podršku joj je pružila porodica.\n„Trenutno prikupljamo finansijsku podršku da bi školu crtanja organizovali i ove godine. Ideja je da damo priliku da bude što više malih Tamara\", kaže Ljiljana.\nRoditi čudo od deteta je možda lako, ali očuvati ga može da bude izazovno.\n„Kada je dete pametnije od vas, ne možete da ga usmeravate. Vaše je da pružite podršku i budete tu\".", "Generacija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije", "Glavni motiv na Tamarinim slikama su porušeni mostovi koje za vreme bombardovanja nije mogla da vidi - te godine se rodila." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Vajnstin bi mogao da dobije kaznu i do 25 godina zatvora ako bude osuđen za bilo koju od dve optužbe\nOsramoćeni holivudski producent Harvi Vajnstin je i zvanično odbacio krivicu po optužnicama za silovanje i seksualne napade pred Višim sudom u Njujorku.\nVajnstin, 66, je prethodno preko advokata poručio da nikada u životu nije imao seksualne odnose bez pristanka partnerke.\nUkoliko bude osuđen po bilo kojoj od dve tačke optužnice koje se tiču odnosa sa dve žene, mogao bi da dobije zatvorsku kaznu i do 25 godina.\nViše od 70 žena je optužilo Vajnstina za nedozvoljeno seksualno ponašanje.\nČekaju ga dodatne istrage u Los Anđelesu, Londonu, ali i istražni proces saveznih američkih vlasti.\nVajnstin formalno optužen za silovanje\nAmerička filmska akademija izbacila Kozbija i Polanskog\nU crnom odelu, sa crnom kravatom, Vajnstin i njegov advokat Bendžamin Brafman su prošli kroz špalir novinara i fotografa dok su prilazili sudnici na Menhetnu.\nVajnstin se nije obraćao novinarima.\nNjegov advokat je izjavio da će podneti „čitav niz pravnih podnesaka koje će nam pribaviti više informacija i možda će uticati na proces.\"\n„Ako budemo imali uspeha, možda neće ni doći do suđenja - a ako do sudskog procesa i dođe, nastavićemo ekspeditivno i neumorno da se trudimo i skinemo ljagu sa imena gospodina Vajnstina.\"\nBrafman je prethodno tvrdio da su tužioci pod nepravednim političkim pritiskom da osude Vajnstina zbog njegovog statusa i jačanja pokreta #MeToo i sve veće vidljivosti seksualnih napada.\nVajnstin je trenutno na slobodi pošto je platio kauciju od milion dolara. Pristao je da nosi nanogicu i preda pasoš sudskim vlastima.", "Harvi Vajnstin na sudu odbacio optužbe za silovanje", "Osramoćeni holivudski producent Harvi Vajnstin se na sudu izjasnio da nije kriv po optužbama za silovanje i seksualne napade." ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright SEP Natpis na slici Za Bujara Osmanija, najznačajniji doprinos sporazuma sa Grčkom je otklanjanje prepreka za razvoj Makedonije\nBujar Osmani jedan je od trojice makedonskih političara koji su vodili ključne pregovore sa Grčkom oko novog imena zemlje.\nPosle 27 godina neuspeha, Skoplje i Atina nalaze se na korak od rešavanja spora.\n„Bio sam srećan zbog svakog zareza u sporazumu kojim se čuva identitet mojih sugrađana Makedonaca\", kaže Osmani za BBC.\nNajviši predstavnik etničkih Albanaca u vladi Zorana Zaeva nema dilemu kako će glasati njegovi sugrađani.\n„Podržaćemo sporazum o Severnoj Makedoniji na referendumu, i to ne samo zato što otvara vrata EU i NATO.\nPodržaćemo ga jer čuva identitet naših makedonskih sugrađana.\"\nOsmani kaže da je njegova stranka predložila koalicionim partnerima da se pred jesenji referendum napravi zajednička kampanja za prihvatanje sporazuma.\n„Bilo bi to prvi put da Makedonci i Albanci prave zajedničku kampanju.\nUvek se delimo na izborima, a ovo bi mogla da bude dobra poruka za međuetničke odnose - da zajednički gradimo državu, idemo u NATO\", kaže Osmani.\nDve etničke grupe sukobile su se prilikom pobune Albanaca 2001. godine, okončane Ohridskim sporazumom.\nNa vlasti u Makedoniji su tradicionalno koalicije makedonskih i albanskih stranaka.\nSkip Twitter post by @Zoran_Zaev Се осмеливме, затоа што сакаме успеси, македонски успеси. Ние се определивме за иднина. Затоа стигнавме денес тука. Нека биде Преспа патека кон нашата европска иднина. pic.twitter.com/z5gz0p5RJP — Зоран Заев (@Zoran_Zaev) 17. jun 2018.\nPotpisan 'istorijski' sporazum o imenu Makedonije\nDogovor Makedonije i Grčke oko imena izazvao sukobe\n„Sunce se rađa na Zapadu\"\nUpravo mogućnost članstva u NATO-u ostaje jedna od glavnih prednosti sporazuma koje Osmani izdvaja.\n„Mi Albanci govorimo Sunce se rađa na Zapadu, jer tamo pripadamo kao civilizacija i država.\nMi sa zemljama na istoku imamo dobre bilateralne odnose, ali pripadamo Zapadu.\"\nZamenik Zorana Zaeva ističe da će sporazum ukloniti prepreke za stabilnost, ekonomski i politički razvoj zemlje.\n„Makedonija je i geografski i istorijski na raskršću puteva, na mestu gde se spajaju Istok i Zapad.\nČesto kažem da se saobraćajne nesreće dešavaju upravo na raskršćima.\"\nOsim na ulazak u NATO, Makedonija već 17 godina čeka na otvaranje pregovora o članstvu sa Evropskom unijom.\nKonsenzusa u Briselu nije bilo jer Grčka nije priznavala svog severnog suseda pod imenom pod kojim je predata kandidatura.\n„Međuetnički odnosi u Makedoniji su u harmoniji samo ako postoji jasna perspektiva članstva u EU i NATO - samo to potiskuje unutrašnje etničke narative.\nAko nema tog narativa, na površinu izlaze etničke, partijske i socijalne razlike\", upozorava Osmani.\nImage copyright STR Natpis na slici Na protestima protiv sporazuma, viđene su i ruske zastave. Osmani kaže da je važno da NATO i EU „nepovratno usidre Makedoniju u svoje procese\"\nKljuč za uspeh - u Briselu\nNa primedbu da su očekivanja od sporazuma podignuta do neslućenih razmera, te da će razočaranje biti veliko ako rezultati ne budu grandiozni, Osmani spremno odgovara.\n„Mi čak nismo dovoljno kreativni da bismo imali dovoljno očekivanja kolike su realne mogućnosti ovog dogovora\", ali i upozorava gde bi mogao da nastane mnogo veći problem od aktuelnog odbijanja predsednika Makedonije Đorđa Ivanova da potvrdi parlamentarnu odluku o prihvatanju sporazuma.\n„Ako ne dobijemo pozitivnu odluku EU o pregovorima, to bi stvorilo novu negativnu klimu žrtvovanja bez nagrade.\nTo može da se reflektuje na referendum, a ako referendum propadne - propada dogovor.\nAko propadne dogovor - propadaju ideje o članstvu u EU, NATO-u.\"\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Dogovor Skoplja i Atine o imenu Severna Makedonija tek treba da zaživi u praksi.\nMakedonski vicepremijer kaže da se stvari ne bi zaustavile na tome već bi se negativno odrazile na čitav region, a posebno pregovore Beograda i Prištine.\n„Tu se vidi značaj sile Evropske unije da napravi čudo u regionu - pretvori ga iz regiona sukoba, u region saradnje.\nNi svi u EU ne shvataju kolika je moć Unije da transformiše ceo region\", kaže Osmani.\nImage copyright Anadolu Agency Natpis na slici Pod budnim okom evropskog komesara Johanesa Hana, makedonski premijer Zaev skinuo je kravatu da bi zaličio na grčkog kolegu Ciprasa prilikom potpisivanja sporazuma\n„Zvezde naklonjene Balkanu\"\nGodina 2018. u balkanskoj diplomatiji ostaće upamćena po rešenju bar dva velika regionalna spora.\nSkoplje i Atina dogovorile su se oko imena Makedonije, dok je u Prištini, posle mnogo suzavca i političkih razlika, potvrđen sporazum o granici Kosova i Crne Gore.\n„Ova godina je istorijska po rasporedu zvezda koji daje mogućnost za rešavanja sporova.\nVeć sledeće godine, zvezde će se izmešati.\nAko ove godine ne iskoristimo šansu, dugo ćemo tražiti zvezde i možda nas na tom putu udari neki asteroid\", slikovito opisuje Osmani.\nDodaje da bi taj „raspored zvezda\" trebalo da iskoriste i Srbija i Kosovo jer, kako kaže Osmani, 2019. godina biće nepredvidljiva i ponudiće malo šansi za usmeravanje na evropsku budućnost regiona.\nKo je Bujar Osmani\nAktuelni zamenik predsednika Vlade Makedonije Zorana Zaeva zadužen za evropska pitanja\nUz Zaeva i ministra spoljnih poslova Nikolu Dimitrova, član pregovaračke trojke za razgovore sa Grčkom\nOd 2008. do 2011. godine bio ministar zdravlja u vladi Nikole Gruevskog\nČlan stranke Demokratske unije za integraciju (DUI) lidera Alija Ahmetija\nRođen u Skoplju, 1979. godine\nDoktor medicine, specijalizacija u oblasti hirurgije jetre\nImage copyright SEP Natpis na slici Za 38 godina života, Bujar Osmani (levo) već je drugi put deo makedonske izvršne vlasti\nOdnosi sa Srbijom\nKada je na pitanje novinara da li je Beograd čestitao Makedoniji na dogovoru sa Grčkom srpski šef diplomatije Ivica Dačić odgovorio da „Srbija nije čestitala Makedoniji jer nema šta da se čestita\", mnogi su pomislili da je to pokazatelj loših odnosa dve države.\nMakedonski vicepremijer tvrdi da su stvari drugačije i da su odnosi - u usponu.\n„Sa čestitkom može da se sačeka do odluke EU i NATO-a, ili da se vidi da li će referendum biti uspešan, da li će Grčka ratifikovati sporazum.\nU ovom kontekstu, to mi je logična izjava.\nAko je u nekom drugom kontekstu, ne bih želeo da je interpretiram.\"\nNa pitanje o odnosima sa Srbijom, Osmani kaže da postoji saradnja na svim nivoima, pa da se manji problemi brzo rešavaju.\n„Makedonija posle ovog dogovora ostaje jedina država u regionu koja nema nijedan otvoren spor sa susedima, nijednu spornu granicu.\"\nNa podsećanje da Srbija nije zadovoljna činjenicom da Skoplje o granici pregovara sa Prištinom, a ne sa Beogradom, Osmani tvrdi da tu problema nema.\n„Mislim da su Srbija i Kosovo ušle u drugu fazu razgovora i to nije otvoreno pitanje između nas i Srbije.\nKosovo je nova realnost, a mi smo je prihvatili i priznali\", zaključuje zamenik makedonskog premijera Zorana Zaeva.", "Makedonski vicepremijer: „Ime države važno i Albancima i Makedoncima\"", "Zamenik Zorana Zaeva Bujar Osmani govori za BBC o značaju sporazuma Makedonije i Grčke." ]

[]

[ "Iako su najavljeni kao Liliputanci u utakmici protiv Mesije, Island - najmanja nacija koja je ikada igrala na Svetskom prvenstvu - iznenadio je argentinski tim i njegovu najveću zvezdu.\nEvo priče o toj utakmici u slikama.\nImage copyright Reuters\nPre početka utakmice, Islanđani su priredili poznatu sinhronizovanu \"oluuju pljeskanjem\".\nOva zemlja ima 335.00 stanovnika i puno njih je stiglo u Moskvu.\nImage copyright AFP/Getty\nArgenentinski navijači su prizvali svoje božanstvo - superstara iz Barselone, Lionela Mesija. Da li će on biti u stanju da prevaziđe podvig Kristijana Ronalda?\nKo će od njidž dvojice biti bolji?\nImage copyright EPA\nSerhio Aguero postigao je prvi pogodak i delovalo je da je stvar rešena.\nImage copyright Reuters\nImage copyright Reuters\nAli, Island je uzvratio golom Alfredom Finbogasonoma, što je izazvalo oduševljenje.\nSad su svi gledali u Mesija - da li će uspeti da probije islandsku odbranu?\nImage copyright Reuters\nImage copyright Reuters\nMeđutim, tamo gde je Ronaldo uspeo, Mesi je promašio. Njegova najlakša šansa je bio bio penal, ali slabo je šutnuo i golman Hanes Haldorson je odbranio.\nTakođe je promašio slobodni udarac i za razliku od Portugalca, čiji se drugi gol izmigoljio španskom golmanu Davidu de Geji, Mesijevi pokušaji su bili neuspešni.\nImage copyright Reuters\nImage copyright Reuters\nTo nije bio njihov dan.\nImage copyright Reuters\nDijego Maradona nije krio svoje razočarenje.\nMnogi na društvenim mrežama su se setili Maradonine \"Božije ruke\" kad su videli sliku čuvenog fudbalera koji puši uprkos zabrani FIFE.\nImage copyright EPA\nDan je pripao \"ruci koja lovi bakalar\", kako je golmana Haldorsona nazvao jedan komentator.\nNjegov doprinos je ovekovečio onlajn magazin Rejkjavik grejpvajn.\nImage copyright AFP/Getty\nPosle zvižduka sudije, počelo je slavlje u kišnom Rejkjaviku.\nImage copyright Reuters\nS druge strane, Argentinci su bili slomljeni. Povratak Mesije je bio, ovoga puta, odložen.\n\"Nezaboravno\", tvitovao je islandski golman posle utakmice.\nZabranjeno korišćenje fotografija", "Island uništio Mesijeve nade - u slikama", "Najmanja nacija koja je ikada igrala na Svetskom prvenstvu poremetila je najpoznatijeg argentinskog igrača." ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright Anadolu Agency Natpis na slici Iako su lideri razmenjivali i bukete cveća, regionalni sukobi ne rešavaju se decenijama. Na slici: Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić\nGodina 2018. mogla bi da bude upisana „zlatnim slovima\" u novijoj istoriji Balkana. To je godina koja bi mogla da donese rešenje dva međudržavna spora, nastalih kao posledice raspada Jugoslavije.\nDogovor Skoplja i Atine da novo ime Makedonije bude Republika Severna Makedonija pomeriće stvari sa mrtve tačke za tu zemlju u procesima pridruživanja Evropskoj uniji i učlanjenja u NATO.\nDo konačnog rešenja ostalo je da parlamenti Grčke i Makedonije ratifikuju sporazum dvojice premijera, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Suzavac je bio redovno prisutan u kosovskom parlamentu prilikom glasanja o Sporazumu o granici sa Crnom Gorom\nAli upravo je parlament bio poprište najvećih sukoba oko drugog sukoba na Balkanu rešenog ove godine.\nI u samom danu za glasanje u martu ove godine, salu Skupštine Kosova četiri puta ispunjavao je suzavac koji su bacali predstavnici Samoopredeljenja.\nNisu uspeli da spreče ratifikaciju Sporazuma o granici Kosova i Crne Gore, postignutog u Beču još 2015. godine.\nI u ovom slučaju, bili su neophodni i „štap\" i „šargarepa\" - za Sporazum se glasalo kada je u Skupštinu Kosova došao ambasador SAD Kreg Delavi, a Evropsa unija uslovila viznu liberalizaciju rešavanjem ovog spora.\nIpak, neki sporovi i dalje čekaju na rešenje.\nPitanje Kosova\nSrbija ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova, a licitacije oko broja zemalja koje priznaju nezavisno Kosovo su stalne.\nIz ovog suštinskog pitanja, proističu i mnoga druga - koja nisu ni blizu otvaranja: od preciznog definisanja administrativne linije (kako je naziva Beograd) ili granice (kako je naziva Priština), imena, pitanja opština na severu Kosova, članstva u međunarodnim organizacijama.\nKroz različite inicijative i uz različite posrednike, predstavnici Srbije i Kosova pregovaraju na najvišem nivou više od 12 godina.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Na Bečkim pregovorima 2006. godine, Srbiju su predstavljali Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Vuk Drašković (sleva)\nEvropska unija je pitanje odnosa Srbije i Kosova unela u Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije, otvorenog po prvi put za jednu zemlju-potencijalnu članicu.\nSve su glasnije najave i da će pregovori Beograda i Prištine biti nastavljeni do kraja ovog meseca, a da bi njihov format mogao uskoro biti promenjen da bi se do konkretnih rezultata dolazilo brže.\nGranica Srbije i Hrvatske\nBeograd i Zagreb već 15 godina ne uspevaju da se dogovore oko dela granice na Dunavu.\nDok Srbija tvrdi da granica treba da ide sredinom reke, Hrvatska se zalaže za poštovanje granica katastarskih opština.\nPosebno su sporna dva dunavska ostrva - Šarengradska i Vukovarska ada.\nTema je ponovo otvorena na poslednjem susretu šefova država Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović u februaru 2018. godine, kada je određen neformalni rok za pregovore od dve godine, da bi se posle toga išlo na arbitražu ako dogovora nema.\nZa sada nema informacija ni da li su delegacije koje bi trebalo da pregovaraju dopunjene novim članovima.\nGranica Srbije i BiH\nHidroelektrane na Drini - Bajina Bašta i Zvornik, kao i pruga Beograd - Bar koja prelazi na teritoriju Bosne i Hercegovine u dužini od 12 kilometara ključne su tačke spora dva suseda oko granice.\nProblem se javlja i unutar BiH, gde Republika Srpska tvrdi da bi pristala na predlog Srbije o razmeni teritorija, dok Federacija BiH za sada ne izražava istu spremnost.\nNatpis na slici Drina je granica koja prolazi i kroz hidroelektranu „Bajina Bašta\"\nGranica BiH i Hrvatske\nDve zemlje deli granica duga hiljadu kilometara, a o njoj postoji Sporazum koji su 1999. godine potpisali predsednici Alija Izetbegović i Franjo Tuđman.\nIpak, Sporazum je ratifikovan samo u Sarajevu - nikada nije potvrđen u Zagrebu.\nKljučno je pitanje kod izlaza BiH na more u mestu Neum, gde je Hrvatska naknadno ustvrdila da joj pripadaju dva manja ostrva.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Gužve na graničnim prelazima BiH i Hrvatske su česte jer putnici za Dubrovnik moraju ući i izaći iz BiH ako putuju iz pravca Splita\nProblematična je i gradnja Pelješkog mosta koja je počela bez „blagoslova\" Sarajeva, a ima za cilj da poveže teritoriju Hrvatske i saobraćajnim putem zaobiđe bosanski izlaz na Jadransko more.\nZvanično Sarajevo protivi se gradnji ovog mosta zbog straha od zatvaranja izlaza na otvoreno more.\nGranica Crne Gore i Hrvatske\nPitanje poluostrva Prevlaka ima privremeni odgovor.\nPre 16 godina, komisije dve države dogovorile su se da kopneni deo i deo morskog pojasa pripadne Hrvatskoj, dok bi ostatak morske zone bio „ničije more\".\nPrivremeno rešenje i dalje je na snazi, a već dugo nema pregovora o trajnom rešenju.\nGranica Slovenije i Hrvatske\nPitanje Piranskog zaliva (kako ga naziva Slovenija) ili Savudrijske vale (kako je naziva Hrvatska) model je koji sve balkanske, ali i evropske zemlje, navode kao negativan primer rešavanja pitanja granica na Balkanu.\nGodine pregovora nisu urodile plodom, pa je sukob poslužio Ljubljani da jedno vreme blokira hrvatski proces pridruživanja Evropskoj uniji.\nNi odlazak na međunarodnu arbitražu nije pomogao jer je iz nje istupila Hrvatska, tvrdeći da je proces kompromitovan slovenačkim pokušajima da utiče na odluku suda.\nNatpis na slici Piran je važno slovenačko turističko središte\nOdluka Arbitražnog suda u Hagu iz juna prošle godine kojom Slovenija dobija tri četvrtine zaliva i izlaz na more nije bila prihvatljiva za Hrvatsku pa njena delegacija nije ni prisustvovala izricanju presude.\nUsledilo je podizanje tenzija kroz naplatu kazni ribarima koji su se odjednom našli u „pogrešnim\" teritorijalnim vodama i razmena oštre diplomatske retorike.\nGranica Albanije i Grčke\nTirana i Atina spore se oko morske granice u Jonskom moru.\nSporazum je već jednom bio postignut, 2009. godine, ali ga je Ustavni sud Albanije srušio jer je tamošnja opozicija dokazala da je Albanija izgubila 225 kvadratnih kilometara teritorijalnih voda.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Šefovi diplomatije Grčke Nikos Kocijas i Albanije Ditmir Bušati redovno se sreću na regionalnim sastancima\nU maju 2018. godine, pregovori su ponovo pokrenuti preliminarnim sastankom u Tirani.", "Diplomatski sporovi: Šta je preostalo da se reši na Balkanu", "Dogovor oko imena Makedonije nije zatvorio sva nerešena pitanja na Balkanu - granice i dalje ostaju veliki problem." ]

[]

[ "Image copyright Ivan Dinić Natpis na slici Demonstranti na ulicama Niša\nNakon tri meseca odlaganja, u Nišu je održana sednica gradske Skupštine na kojoj je odlučeno da se niški Aerodrom „Konstantin Veliki\" ustupi Republici Srbiji na upravljanje bez naknade.\nSa 44 glasova „za\" i pet „protiv\", odbornici SNS, SPS, JS, PUPS, SRS, Pokreta socijalista i Ruske stranke odlučili su, pored zahteva opozicije za glasanje prozivkom, da se aerodrom, sa kompletnom imovinom, sertifikatima i zemiljištem, preda državi na upravljanje.\nOdluku koju je donela vladajuća koalicija obrazložio je Zoran Perišić, nekadašnji gradonačelnik Niša, a sada šef odborničke grupe SNS.\nKako prenose Južne vesti, Perišić smatra da su doneli odluku u interesu Grada Niša, građana i aerodroma. On je takođe dodao da je aerodrom dostigao svoj limit i da \"Grad ne može više da nosi teret niškog aerodroma\".\nImage copyright Ivan Dinić Natpis na slici Srđan Nonić iz Inicijative Ne damo niški aerodrom\nIako je sednica bila otvorena za javnost, predstavnicima inicijative \"Ne damo niški aerodrom\" Milošu Boškoviću, Mladenu Jovanoviću i Rastislavu Diniću nije omogućen pristup sali niške skupštine. Zaposleni u Skupštini koji predstavnicima inicijative nisu dozvolili pristup, kazali su da su za to dobili usmeno naređenje, prenose Južne vesti.\nNiš: Gde letimo i koliko to košta\nCena smrti u Srbiji\nIz skupštinske sale isključen je i novinar niškog Media i reform centra uz obrazloženje da \"nije dozvoljeno snimati živi prenos za društvene mreže\".\nImage copyright Ivan Dinić Natpis na slici Glasanje u skupštini Niša\nTokom trajanja sednice, istovremeno se ispred Skupštine grada Niša okupilo nekoliko stotina Nišlija koji su poručili odbornicima da glasaju protiv poklanjanja Aerodroma državi. Pored zvižduka, zvuke pištaljke i glasnog \"Glasajte protiv\", okupljeni građani simbolično okrenuli leđa zgradi Skupštine, izrazivši tako svoje nezadovoljstvo.\nImage copyright Ivan Dinić Natpis na slici Građanski protest\nRastislav Dinić je podsetio okupljene da je inicijativa \"Ne damo niški aerodrom\" u prethodna tri meseca iznela više argumenata koji pokazuju štetnost prepuštanja gradskog aerodroma Republici i da su gradske vlasti to ignorisale.\n\"Oni su prosto dobili naređenje iz Beograda i moraju da ispune to naređenje, a da pri tom izdaju sve građane Niša, interese Niša i aerodroma. To se zove izdaja!\", kazao je Dinić.", "I pored protesta građana, niški aerodrom predat državi", "Posle skoro tri meseca i pored protesta građana, gradske vlasti Niša predale aerodrom „Konstantin Veliki\" državi Srbiji." ]

[ "Stefan Veselinović", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright Fonet Natpis na slici Gradonačelnik Zoran Radojičić (desno) i zamenik Goran Vesić (levo)\nGlasovima 63 odbornika Skupštine grada Beograda za novog gradonačelnika izabran je doktor Zoran Radojičić, a za njegovog zamenika predložen je dosadašnji gradski menadžer Goran Vesić.\nNa sednici beogradskog odbora SNS-a 4. juna ove godine jednoglasno je odlučeno da Radojčić bude kandidat za gradonačelnika i na tom mestu zameni Sinišu Malog, aktuelnog ministra finansija.\nDebi na političkoj sceni Srbije dosadašnji direktor Dečje klinike u Tiršovoj počinje na poziciji za koju se neretko kaže da je treća najvažnija u zemlji.\nRadojičić je u obraćanju nakon izbora istakao da će dati sve od sebe da Beograd bude grad u kojem će svi građani da osećaju poboljšanje života.\n\"Pred nama je težak zadatak, da dostignemo ciljeve obećane u kampanji\", rekao je Radojičić dodavši je uzbuđen zato što je izabran za gradonačelnika Beograda.\n„Ovo je izuzetna čast. Čoveku se dese neke stvari koje ne planira... Izuzetno sam zadovoljan i srećan\", rekao je on.\nRadojčić je naveo ono što jeste isplanirao tokom mandata na mestu gradonačelnika Beograda. Najavio je i ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, zapošljavanje, kao i podršku ugroženim i marginalizovanim grupama.\nCilj je i nastavak velikih investicija i projekata kao i razvoj glavnog grada koje su započeli njegovi prethodnici.\n\"U prvih 100 dana počinjemo uređenje Trga Republike, Karađorđeve ulice. Do kraja godine Beograd će dobiti novi bulevar, kod Beograda na vodi. Tu je i uređenje trga ispred Železničke stanice, koja će biti pretvorena u muzej\", rekao je Radojičić.\nPoslednji stanari srušene Savamale\nNovi ministar, stare afere\nRadojičić je rekao da su među najaznačajnijim projektima u Beogradu izgradnja metroa, završetak pasarele koja spaja Kalemegdan i priobalje, kao i početak izgradnje gondole.\nImage copyright Fonet Natpis na slici Gradonačelnik, njegov zamenik i članovi Gradskog veća\nKritike opozicije\nŠiroj javnost Radojičić je do sada bio poznat kao generalni direktor Dečije klinike u Beogradu od 2013. godine, i profesor Medicinskog fakulteta, gde predaje dečiju hirurgiju i urologiju. Još uvek nije poznato da li će zadržati neki od ovih poslova.\nOpozicioni odbornici nisu imali primedbe na biografiju novog gradonačelnika, niti njegovu medicinsku stručnost. Ono što jesu kritikovali je političko neiskustvo i nepoznavanje sistema upravljanja grada.\nNovoizabrani gradonačelnik je kritike prihvatio, odgovorivši da „brzo uči\", istakavši da je on čovek kompromisa, te da smatra da da ima prostora da svi zajedno nađu zajedničke interese.\nOdbornik Saveza za Srbiju Nikola Jovanović izjavio je da mu je jasno zašto je Zoran Radojičić potreban vladajućoj većini u Skupštini grada Beograda, kao kandidat za gradonačelnika, ali da mu nije jasno zašto su oni njemu potrebni.\n\"Gospodine Radojičiću, zašto pristajete da budete smokvin list za kontinuitet vlasti onih koji su bili u sukobu interesa i zašto pristajete da dajete kredibilitet ekipi za koju je Aleksandar Vučić etiketirao kao kompletne idiote\", upitao je Jovanović, aludirajući na kontroverzno rušenje u Savamali tokom mandata prethodnih gradskih vlasti.\nNiš: Gde letimo i koliko to košta\nKako je Beograd postao trkački grad\nRadojčić je na martovskim izborima za Skupštinu grada Beograda bio nosilac liste SNS „Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd\", kao vanstranačka ličnost.\nTada je rekao: „Dobio sam poziv koji se ne odbija, od čoveka koji drži reč i kome može da se veruje, a ja u sebi imam potrebu, pomalo idealistično, da se nešto uradi za sve zajedno i da pomerimo neke granice\".\nImage copyright Fonet Natpis na slici Gradonačelnik Zoran Radojičić\nKo je novi gradonačelnik Beograda\nRadojčić je diplomirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1989. godine, a na istom fakultu magistrirao devet godina kasnije i doktorirao 2006. Član je Evropskog udruženja za pedijatrijsku urologiju, Evropskog udruženja dečje hirurgije, Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koja se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Koordinator je Ministarstva zdravlja za pedijatriju i dečju hirurgiju, piše Istinomer.\nSkoro pa besprekornu biografiju umrljalo je ovogodišnje otkriće Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Prema pisanju KRIK-a, kada je postao prvi na listi SNS Radojčić je podneo i zahtev za legalizaciju kuće koju je bespravno sagradio na Zlatiboru. Takođe, navodi KRIK, kada su njihovi novinari otrkili da se podaci o imovini i zemlji ne nalaze u njegovom imovinskom kartonu, Agencija za borbu protiv korupcije dodala ih je preko noći.", "Novi gradonačelnik prestonice, velika obećanja", "Tri meseca od beogradskih izbora u martu glavni grad Srbije dobio je novog gradonačelnika, doktora Zorana Radojičića" ]

[]

[ "Najlepši portreti fudbalera sa Svetskog prvenstva", "Nadmetanje za svetsku krunu počelo je u Rusiji - donosimo neke od najboljih snimaka kreativnih fotografa." ]

[]

[ "Obilazak stadiona razbacanih po Rusiji nije lako ni ako letite, ali su se pojedini navijači i pored toga opredelili da putuju - kopnom.\nUpoznajte fanove koji su odlučili da provedu nedelje u vožnji hiljadama kilometara - samo da bi pratili mečeve svojih timova.", "Navijačke odiseje do Svetskog prvenstva" ]

[]

[ "Odgovor države na prosteste grupe ljudi koja uključuje i provladine pristalice koje su prebijale demonstrante, isprovocirao je i izveo još veći broj ljudi na ulice. Porastao je i broj policajaca na ulicama, a protesti su se pretvorili u sveopšte antivladine proteste.", "Kriza u Nikaragvi u fotografijama", "Nasilje na ulicama Nikaragve traje već mesec dana i u njemu je živote izgubilo 70 ljudi." ]

[]

[ "To je jedan od najčešćih i najstarijih rituala na svetu. Jednostavno rukovanje nastalo je kao znak mira. Ali na sceni međunarodne politike, lako prerasta u borbu za nadmoć - ne samo sa Trampom. Pa, kako je izlgedalo rukovanje u Singapuru?", "Pozdrav Trampa i Kima kraće od drugih Trampovih rukovanja" ]

[]

[ "Ronaldov het-trik protiv Španije za mnoge je jedan od najboljih nastupa na Svetskim prvenstvima svih vremena.\nNa ovim fotografijama možete da vidite kako se razvijala igra portugalske zvezde.\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Penal posle faula nad Ronaldom\nUbrzo nakon što je p.očela utakmica, Ronaldo je oboren dok je utrčavao u kazneni prostor i dosuđen je penal.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Ronaldo postiže prvi gol\nIspalio je metak-loptu pravo u desni ugao gola i tako doveo Portugal u vođstvo.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Ronaldo\nVrhunska efikasnost 33-godišnje zvezde vidi se i u odličnoj proceni kada treba da se umeša u igru, a kada da sačuva snagu za ključne trenutke.\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Ronaldo postiže drugi gol\nU prvom poluvremenu je još jednom porazio španskog golmana Davida De Geu udarcem kojim se lopta provukla ispod njegovog tela.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Ronaldo slavi drugi gol\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Ronaldo slavi drugi gol\nKlizajuće slavlje pre nego što ga zaskoče saigrači\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Ramos pomaže Ronaldu da ustane\nUtakmica je nazvana sukobom titana koji obično igraju na istoj strani, za Real Madrid. Između Ramosa i Ronalda nema animoziteta, što se vidi i na ovoj fotografiji.\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Ronaldov slobodni udarac\nU 88. minutu, slobodan udarac za Portugal.\nRonaldo ga je savio oko i preko odbrambenog zida, pravo u gornji ugao.\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Ronaldo posle trećeg gola\nPre nego što je zaurlao od sreće.\nImage copyright EPA Natpis na slici Ronaldo slavi gol\nI već prepoznatljivo slavlje, šireći ruke i dižući ih gore i dole.\nImage copyright EPA Natpis na slici Ronaldo grli De Geu\nNakon poslednjeg zvižduka, oduševljenje kada je zagrlio golmana Španije De Geu, kog je porazio tri puta u toku ove utakmice.\nDivovi svetskog fudbala pozdravljaju nadljudsku igru Ronalda.\nLegendarni italijanski igrač i bivši kapiten reprezentacije Franko Barezi ostao je bez reči.\n„Idemo, porodico!\" napisao je heroj Ronaldo, postavivši fotografiju reprezentacije posle izuzetne utakmice.\nSve fotografije su zaštićene autorskim pravima.", "Ronaldova nadljudska igra u fotografijama", "Portugalac je postigao tri gola protiv Španije u jednom od najboljih nastupa na Svetskim prvenstvima svih vremena" ]

[]

[ "Tehnologija je stigla u ovo starosedelačko selo u zabačenoj džungli Amazona. Mladi ljudi sada provode vreme na telefonima i društvenim mrežama. Neki su zabrinuti zbog uticaja koje to može da ima na omladinu, i da li će ih odvući od tradicionalnog života. Mogu li društvene mreže doneti dobrog koliko i lošeg?", "Zabačeno selo Amazona koje su preuzeli smartfoni" ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Nemačka ministarka smatra da burkini mogu da pomognu devojčicama da se uklope\nNemačka ministarka za pitanja porodice podržava nošenje burkinija u školama, jer smatra da kupaći kostim devojčicama muslimankama pomaže da se uklope.\nPočetkom juna, škola u zapadnoj Nemačkoj započela je debatu kada je dozvolila devojčicama, koje inače nisu želele da pohađaju časove plivanja, da nose burkini.\nBurkini je kontroverzna tema širom Evrope.\nFrancuski grad Kan morao je da plati kaznu koju je ranije naplatio ženi koja je nosila burkini.\nKontroverza u Nemačkoj je počela kada je pomenuta škola kupila 20 burkinija koje su donirali privatni darodavci, piše nemačka štampa.\nOd tada, petnaest devojčica, koje inače nisu htele da pohađaju časove plivanja, namenjene i devojčicama i dečacima, redovno pliva noseći kupaće kostime koji pokrivaju sve osim lica, šaka i stopala.\nAvganistan: Devojčice se vraćaju u škole\nBorba hranom\nOdluka ove škole izazvala je bes konzervativnih zakonodavaca u Nemačkoj, zemlji koja je u poslednjih nekoliko godina primila više od milion izbeglica.\nDžulija Kleker iz Merkelove Hrišćansko-demokratske unije Nemačke kaže da je odluka o burkiniju „zacementirala diskriminatorno razumevanje uloge žene na mestu na kome bi decu trebalo učiti poptpuno suprotnim vrednostima\".\nMeđutim, ministarka zadužena za pitanja porodice iz partije socijaldemokrata ima drugačiji stav.\n„Najvažnija je dobrodit te dece i mogućnost da svi učestvuju na časovima plivanja\".\nOna je jasno stavila do znanja da smatra da je sasvim opravdano da škole dozvole nošenje burkinija učenicama.\nU Francuskoj je sud nedavno presudio da je kazna od 11 evra koju je grad Kan naplatio ženi koja je nosila burkini suprotna zakonu.\nTo se desilo u jeku sličnih incidenata, među kojima je bio i napad u Nici.\nFrancuska je tada uvela kontoverznu zabranu burkinija, koja je kasnije ukinuta u morskim odmaralištima nakon što je sud preokrenuo odluku o legalnosti zabrane.\nNemačka ministarka za pitanja porodice podržava nošenje burkinija u školama, jer smatra da kupaći kostim devojčicama muslimankama pomaže da se uklope.", "Nemačka: Ministarka smatra da burkini treba dozvoliti u školama", "Kupaće kostime koji pokrivaju celo telo treba dozvoliti u školama, smatra nemačkla ministarka." ]

[ "Dejvid Šukman" ]

[ "Image copyright NASA / JHUAPL / SWRI Natpis na slici Letelica „Novi horizont\" je snimila dinamičnu geologiju Plutona\nNaučnici su otkrili dine od sleđenog metana na Plutonu.\nU naučnom radu, objavljenom u časopisu „Sajens\", tvrdi se da je daleki Pluton mnogo dinamičnije mesto nego što se dosad mislilo.\nRanije se verovalo da je atmosfera Plutona suviše retka da bi stvorila geološke oblike koji posećaju na pustinje na Zamlji.\nDo tog otkrića je došlo zahvaljujući neverovatnim snimcima koje je poslala letelica „Novi horizont\" koju je pre skoro 10 godina lansirala NASA, a koja je proletela blizu Plutona u julu 2015.\nNa epskom putovanju kroz Sunčev sistem „Novi horizont\" jezdi brzinom od 58 536 kilometara na sat i usput skuplja informacije o nebeskim telima.\nNaučnici su u tekstu objasnili da su proučavali zaravan poznatu kao plantila Sputnjik i na njoj uočili nešto nalik na pustinjske dine.\nZaravan je tik uz pet kilometara visoke planine od leda.\nUtvrđeno je da su dine udaljene 500 do 1000 metaara jedne od drugih i da se sastoje od čestica sleđenog metana veličine 200-300 mikrometara, što je otprilike prečnik zrna peska.\nImage copyright NASA / JHUAPL / SWRI Natpis na slici Metanske dine se vide u donjoj polovini slike\nAutor ovog rada, profesor Met Telfer sa univerziteta u Plimutu, kaže za BBC: „Ne možemo da vidimo individualna zrnca, ali jasno prepoznajemo dine, njihove osnovne fizičke parametre i gustinu atmosfere koja ih okružuje.\n„Možemo da izmerimo i neke osnovne stvari, kao što su međusobna udaljenost dina i brzinu vetra koji ih oblikuje\".\n„Na osnovu toga možemo da napravimo kompjutersku simulaciju koja nam otkriva veličinu zrnca\".\nDa bi dine nastale, potrebna je atmosfera koja je dovoljno gusta da bi vetar mogao da nosi čvrste čestice i mehanizam koji te čestice diže sa površine.\nNa prvi pogled, Puton ne ispunjava nijedan od tih kriterijuma.\nProfesor Telfer i kolege su ustanovili da su dine formirane na najvetrovitijem delu Plutona, gde vetar dostiže brzinu od 10 metara u sekundi, što je sasvim dovoljno da ponese čestice.\nImage copyright NASA / JHUAPL / SWRI Natpis na slici Mislilo se da je atmosfera Plutona suviše retka da može da formira dine\nImage copyright NASA / JHUAPL / SWRI Natpis na slici Ova površina nalik na zmijsku kožu verovatno nisu dine, nego grebeni od leda\nVetar nastaje kada vazduh struji nizbrdo sa planina noseći čvrste čestice od koje neke odmah prelaze u gasovito stanje.\nNaučnici smatraju da se dine uglavnom sastoje od metana, a možda i od azota i da u planinama postoji rezervoar metana.\nSunce je daleko, ali dovoljno zraka dopire do Plutona da zagreje površinu na iznad - 230 stepeni celzijusa, što je tačka smrzavanja azota. Kad se azotni led ispod površine zagreje, isparenja nose kristale metana u atmosferu, a vetar ih nosi dalje.\n„Svarno je uzbudljivo kad shvatite da Pluton nije samo ledena gromuljica na periferiji Sunčevog sistema nego dinamičan svet koji se stalno menja\", kaže Telfer.\nImage copyright NASA / JHUAPL / SWRI\n„Novi horizont se sada približava objektu u ateroidnom pojasu po imenu 2014 MU69, i očekuje da stigne do njega 1. januara 2019.", "Letelica NASA snimila dine od sleđenog metana na Plutonu", "Naučnici tvrde da su na Plutonu našli dine od zamrznutog metana ." ]

[]

[ "Zabiya za su tsaya takara a zaben shugaban kasar Malawi", "Kungiyar Zabiya ta kasr ta ce za ta tsayar da mutum shida da za su tsaya takara a zaben shugaban kasa da kuma na yan Majalisar dokoki da zaa yi a badi." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Anthony Bourdain počinio samoubojstvo", "Potvrđeno je da se Bourdain ubio." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Slovenija povukla iz prodaje 'plazma' kekse", "Ministarstvo poljoprivrede Srbije, kako je RSE rečeno u Vladi Srbije, ima informaciju o potezu slovenskih nadležnih organa." ]

[ "Ana Blašković", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "'U industrijskoj revoluciji 4.0 stara pravila više ne vrijede'", "Domaće tvrtke mogu biti globalno konkurentne, ali je za to nužno poticajno okruženje, rečeno je na konferenciji HPB-a." ]

[]

[ "Može li i nova Poljoprivredna komora zastupati interese svih OPG-ova?", "Izazovi reforme Zajedničke poljoprivredne politike su pred Ministarstvom, ali i pred HPK, zbog čega nije dobro da se u startu stvaraju podjele i zato bi tu instituciju trebalo profesionalizirati, a ne da postane poligon stranačkog ili interesnog zapošljavanje čega smo se već nagledali." ]

[ "Miroslav Kuskunović Agrobiz", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Prodano 83 traktora više nego u isto vrijeme 2017.", "Nastavi li se tržište mehanizacije kretati ovim tempom, oborit će se prošlogodišnji rekord." ]

[ "Marija Brnić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Uljanik Strojogradnji do 28. listopada da podmiri dug", "CERP im je opet izašao u susret i prolongirao prisilnu naplatu više od 3,5 milijuna kuna na ime pozajmica za plaće." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Pet pogrešaka koje ljudi čine s lozinkama", "Učinkovite i sigurne lozinke jedino je što vas štiti na internetu, stoga je važno voditi računa o njima." ]

[ "Jadranka Dozan", "Suzana Varošanec", "Autor Članka" ]

[ "Cibona u srpnju poprište finala s 3000 vjerovnika", "Val optimizma iz Vlade i Agrokora narušio je Adris porukom da će se tek pokazati koliko je ovakva nagodba u interesu Hrvatske." ]

[ "Marija Brnić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Otvara se put u Kinu za meso i mlijeko", "Dozvole priželjkuju svi veliki proizvođača poput Vindije, PIK-a Vrbovec i MI Pivac, ali i sirane." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Nitko neće pivovaru: Bude li prodaja opet neuspješna, stečajni upravitelj će razmotriti i druge načine prodaje", "Rok za otkup dokumentacije je 29. lipanj, a javno nadmetanje bit će održano 6. srpnja." ]

[ "Poslovni Dnevnik", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Petrol do 2022. otvara još 15 benzinskih postaja u Hrvatskoj", "Osim u Hrvatskoj, energetska kompanija će povećati broj benzinskih postaja u Srbiji, Crnoj Gori te u Bosni i Hercegovini." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Bandić: Da se mene pita, garaža bi bila 20 kuna", "\"Nije riječ o socijalnoj kategoriji\"." ]

[ "Poslovni Dnevnik", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Tunel ispod Kadinjače 2020.", "Nova veza između Srbije i BiH skratit će put za 6 km." ]

[ "Tomislav Pili", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "U Turskoj otvoren plinovod TANAP", "TANAP-om će iz Azerbajdžana u Europu dolaziti 10 milijardi prostornih metara plina." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Tolušić nakon sastanka s Peruško i Weber: \"Bit će sve OK\"", "Potvrdio je da je bio na sastanku s Fabrisom Peruškom i Irenom Weber" ]

[ "Jadranka Dozan", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Na sudu i prigovori malih dioničara", "Dok se na sudu gomilaju podnesci, premijer Plenković se pravda da je sastanak s Vlahovićem tražio sam Adris." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Dogovor o nagodbi: \"Posebno se zahvaljujem Martini Dalić\"", "\"Ne bih rekla da je posao gotov, ali najteži dio je iza nas\"." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "U subotu posebna regulacija prometa u Zagrebu, pogledajte koje pravce treba izbjeći", "Promet će na nekim prometnicama biti u potpunosti zatvoren, a na prilaznim pravcima otežan." ]

[ "Tomislav Pili", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Skinut veo tajne: Nakon 100 godina otkrili kako posluju", "Prihodi lani rasli 11 posto. Direktor Philippe Blondiaux dodao je kako je kompanija bez duga, sa 1,6 milijardi dolara gotovine na računu." ]

[ "Poslovni.Hr Hina", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Američki lanac kafeterija Starbucks otvara lokal u Srbiji", "AmRest navodi da će gostima u Srbiji ponuditi 'jedinstveno Starbucks iskustvo' jer 'ova zemlja ima bogatu kulturu kave." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Koliko je važna motivacija u timskim sportovima?", "Profesionalni sportaši provode i do 8 sati dnevno na treningu. Često se pitamo od kuda ..." ]

[ "Marija Brnić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Već radi 11.336 stranaca, nova nada su Indijci", "Od 26 pristiglih Filipinaca petoro ih je ovih dana dobilo radne dozvole u restoranima Bota Šare." ]

[ "Marta Duić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Kaltenberg se vratio s 12 milijuna eura, zaposlit će 50-ak radnika", "Tržište u Hrvatskoj treba razvijati prema različitim stilovima, vrhunskoj kvaliteti i individualnosti piva. U tome vidimo našu šansu, kaže Luitpold von Bayern." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Očekuju nas gužve na cestama, evo kada treba izbjegavati putovanje", "Državni praznici donose moguće zastoje." ]

[ "Jadranka Dozan", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Nagodba 'na grani': podnesci sudu Adrisa, Agrama i Francka", "Ostaje vidjeti što će biti rezultat razgovora Plenkovića i šefa Adrisa, kao i je li Agram iz opreza ostao pri podnesku." ]

[ "Marija Brnić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "'Pozajmice su zakonit način pribavljanja likvidnosti'", "Uprava Uljanika ljutito odgovorila na prozivke sindikata 3. maja koji je u njihovu vlasništvu." ]

[ "Borivoje Dokler", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Kompetentno i održivo zapošljavanje kroz partnerstvo s poslodavcima", "Brža i lakša integracija u svijet rada osobama s invaliditetom." ]

[]

[ "Jača podrška na šumi baziranom sektoru", "Neka EU sredstva sporo ili nikako pristižu u domaći sektor." ]

[ "Bernard Ivezić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Davorin Štetner novi je član uprave europskih biznis anđela", "EBAN ima 293 članice koje ulažu 7,5 mlrd. eura godišnje." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Lagani, sočni i mirisni kolač s jabukama koji će mnoge vratiti u djetinjstvo", "Kolač možete preliti i čokoladnom glazurom, čokolada će se sljubiti s orasima, jabukama i začinima u ovom sočnom kolaču." ]

[ "Poslovni Dnevnik", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "RS Austrijancima otpisala sve dugove", "Nakon što je dobio subvencije Austrojet nije obavio dogovorene letove, novac nije vratio, a kompanija je prodana." ]

[ "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Coleslaw - kupus salata kakvu još nikada niste jeli", "Amerikanci je obožavaju i kombiniraju s različitim mesom, pa čak stavljaju i u hamburgere." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Neuredno restrukturiranje Agrokora dovelo bi 20 banaka u financijske probleme", "HNB očekuje da će se ove i naredne godine nastaviti povoljna kretanja te će ekonomija rasti nešto manje od 3 posto." ]

[ "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Beze slastica s voćem kojeg mnogi proglašavaju superhranom", "Ako volite šarene kolače, beze prije stavljanja u vrećicu možete obojiti jestivom bojom." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Novi model zapošljavanja ljudi sa zapadnog Balkana u Njemačkoj, ali olakšice nisu iste za sve", "U 2017. se broj izdanih radnih dozvola povećao za 60%. No, istovremeno je porastao i broj odbijenica." ]

[ "Tomislav Pili", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Zašto je izblijedila izreka 'zadužuj se u valuti u kojoj zarađuješ'", "Kod stambenih kredita plasmani uz valutnu klauzulu skočili su 55 posto, dok su kunski pali 21 posto." ]

[ "Darko Bičak", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Jaska ulaže 170 mil. kuna u vodovod", "U okviru projekta, čija realizacija je počela lani u listopadu, izgradit će se nove vodospreme Draga Svetojanska, Jurjevčani II i Hrašće koje će osigurati dostatne količine pitke vode u razdobljima najvećeg opterećenja." ]

[ "Poslovni Dnevnik", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Cinkarna Celje protiv neprijateljskog preuzimanja", "Skupština dioničara Cinkarne odlučila je da će isplatiti rekordnu dividendu od 26,52 eura bruto." ]

[ "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Sunčane naočale za vruće ljeto 2018.!", "Ljeto samo što nije pokucalo na vrata i već smo počeli uživati na suncu, a pri tome želimo izgledati kulerski i modno!" ]

[ "Bernard Ivezić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "U lovu na prihode privatni fakulteti pune se strancima", "Vern i Algebra su se predstavili u Japanu, a s njima i ZŠEM na kojem je već svaki treći student stranac." ]

[ "Sergej Novosel Vučković", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Nastavnicima se moraju osigurati alati za e-učenje", "“U Srcu smatramo da je itekako važno osigurati nastavnicima tehnologije i alate e-učenja kao i pružiti im sustavnu podršku pri njihovoj integraciji u obrazovni proces.\"" ]

[ "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Aromatična delicija koja svojim prirodnim sastojcima osvaja i nove generacije", "Aromatična juha od rajčice svojim klasičnim okusom tradicionalno je dio kuhinje mediteranskog podneblja, a svojim prirodnim sastojcima osvaja i nove generacije." ]

[ "Bernard Ivezić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Uber prijevoz brodovima dogovorio sa 120 kapetana", "UberBOATS krenuo u Splitu, Dubrovniku i Šibeniku, a bit će dostupan i na svim otocima u okolici ta tri grada." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Zlatna piletina, recept uz koji će ona baš uvijek ispasti savršeno", "Ukoliko ne preferirate vino, možete piletinu preliti s 1-2 žlice limunovog soka." ]

[ "Admiral Markets", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Kako investitori zarađuju na neracionalnim financijskim tržištima?", "Zaključak svega je da su financijska tržišta nepredvidiva i da se ne treba baviti ulaganjem niti kratkoročnim trgovanjem, zar ne?" ]

[ "Poslovni Dnevnik", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Drvna industrija može pokrenuti ruralna područja", "Sirovine ima dovoljno za sve, ali za izvoz trupaca nema." ]

[ "Poslovni.Hr Hina", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Cilj je mirovinske reforme produžiti radni staž", "I Eurostat i Državni zavod za statistiku pokazuju da imamo 71.000 više zaposlenih u prvom kvartalu ove godine nego prošle, podaci su s kojima raspolaže ministar Pavić." ]

[ "Autor Članka" ]

[ "Doseg veći od 50 milijuna ljudi te više od 60 tisuća novih fanova na društvenim mrežama", "U veliko finale ušli su oni sudionici čije su objave prikupile najveći broj lajkova, a glavnu nagradu osvojila je osoba koja je imala najbolji argumentirani opis zašto baš ona zaslužuje idealni odmor u Hrvatskoj. Najkreativnija je bila Sophia iz Velike Britanije" ]

[ "Tomislav Pili", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Uhićenje šefa Audija udar za Volkswagenovu reformu", "Stadler je ključna figura u planovima Herberta Diessa za menadžersko preslagivanje." ]

[ "Darko Bičak", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "FOTO: Zagrebačka pivovara predstavila je novu turističko-pivsku atrakciju", "Radi se o projektu koji bi trebao naglasiti pivsku prošlost Zagreba koji je pravu industrijsku pivovaru, po svim europskim uzusima, dobio već krajem 19. stoljeća." ]

[ "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Vratina s pečenim krumpirom i pireom od graška uz trik koji će jelo učiniti posebno ukusnim", "Nježno premazivano pečenje s četkicom od začinskog bilja učinit će ovo jelo posebno ukusnim, a uz pečene ploške krumpira i uz pire od graška biti će to\nsavršen kulinarski doživljaj." ]

[ "Marta Duić", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Vinari za 'objavu rata' sivom tržištu", "Pripreme u punom jeku, nacrt najesen." ]

[ "Poslovni.Hr Hina", "Autor Članka", "Svi Članci Autora" ]

[ "Brodosplit za američku tvrtku gradi brod vrijedan 110 milijuna eura", "Udio domaće komponente pri izgradnji broda iznosit će više od 75 posto, a brod će biti opremljen svim potrebnim rješenjima i opremom kako bi putnici mogli u potpunosti obilaziti ledenjake iznad i ispod razine mora." ]