Datasets:

multiIR

/

langfiles2018-6_sr

like 0

[]

[ "Image copyright Alameda County Sheriff's Office Natpis na slici Henri Sintaj je navodno snimljen na jezeru, kako uzima stvari iz vode\nDžoger iz Kalifornije koji je snimljen kako baca stvar beskućnika u jezero optužen je za krađu telefona jednog od prolaznika koji ga je snimao dan kasnije.\nSnimak džogera koji baca stvari beskućnika u jezero, govoreći da „čisti đubre\", postao viralan u SAD, izazvavši debatu o džentrifikaciji i rasi.\nSintaj je belac, a beskućnik - koji se ne vidi ni na jednom snimku - je crnac, Greg Markson, kako javlja Ist Bej Tajms.\nPolicija Oaklanda uhapsila je tridesetogodišnjeg Henrija Sintaja pod sumnjom za pljačku, nakon što je navodno snimljen u gunguli na istom tom mestu.\nInternet opsednut rakunom Spajdermenom\nUber: Patent za otkrivanje pijanih putnika\nTrotoar za „zombije sa mobilnim telefonima“\nProlaznik Mat Nelson objavio je video da Fejsbuku i rekao da je Sintaj oteo njegov telefon posle tuče.\nSintaj nije optužen za uništavanje kampa beskućnika.\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Prolaznici se čuju kako dobacuju čoveku\nNelson je snimio nekoga ko je navodno Sintaj kako vraća stvari beskućnika vadi iz vode.\nNelson je upitao čoveka da li je on taj džoger koji je dan ranije snimljen kako baca stvari u vodu.\nČovek, koji se predstavio kao Henri, poricao je da je bacao stvari beskućnika u jezero.\nU trenutku kada Nelson nastavlja sa pitanjima, Sintaj mu uzima telefon iz ruke.\nImage copyright Matt Nelson/Facebook Natpis na slici Čovek koga je Nelson snimio, za koga se tvrdi da je Sintaj\nU nastavku snimka slika se trese zbog svaće tokom koje Nelson viče: „Napadnut sam!\"\nNelson je na Fejsbuku tvrdio da je pretreo „blagi potres mozga, posekotine i modrice\".\nSintaj se sada součava sa optužbama za pljačku drugog stepena.", "Uhapšen džoger koji je stvari beskućnika bacao u jezero", "Henri Sintaj uhapšen je dan kasnije, kada je navodno uzeo telefon prolaznika koji ga je snimao" ]

[ "Kler" ]

[ "Image copyright PA Natpis na slici Crvena veverica jedna je od najugroženijih vrsta u Velikoj Britaniji\nMoguć je nestanak crvenih veverica, divljih mačaka i sivih slepih miševa, pokazalo je poslednje sveobuhvatno istraživanje sisara.\nOvo su samo tri od 12 vrsta koje su sada na crvenoj listi divljih sisara.\nIstraživanje Udruženja za sisare i Prirodnjačkog udruženja Engleske pokazalo je da je jedan od pet sisara u Velikoj Britaniji pred istrebljenjem.\nZa to su krivi promena klime, gubitak staništa, upotreba pesticida, ali i bolesti.\nU poslednjih 20 godina, populacija ježeva i vodenih pacova opala je za 70 odsto.\nDobre vesti prate vidre, kune zlatice, jazavičare i tvorove, čija se populacija povećava.\nIstraživači su proučavali 1,5 miliona individualnih bioloških uzoraka 58 vrsti zemljanih sisara.\nIstraživanje se smatra prvim sveobuhvatnim pregledom populacije sisara u Velikoj Britaniji u poslednjih 20 godina.\nImage copyright PA Natpis na slici Divlje mačke su među najugroženijim vrstama\nVrste su svrstavane u kategorije ugroženosti na osnovu kriterijuma Međunarodne unije za zaštitu prirode.\nVrste koje završe na „crvenoj listi\" smatraju se ugroženim i preti im istrebljenje u narednih nekoliko decenija.\nJoš novih stanara u Zoo vrtu\nŽene protiv krivolovaca\nNajugroženije vrste svrstavaju se u kategoriju „kritično ugroženih\". U ovoj kategoriji trenutno su divlje mačke, jedna vrsta šišmiša i crni pacov.\nSledeća kategorija je „ugrožena vrsta\" na kojoj se nalaze crvena veverica, dabar, vodeni pacov i još jedna vrsta šišmiša.\nPoslednja kategorija ugorženih je kategorija „ranjivih\", vrsta u koju spadaju ježevi, puhovi, vrsta poljskih miševa i još dve vrste slepih miševa.\nImage copyright PA Natpis na slici Promena klime i gubitak staništa ugrožavaju nekoliko vrsti slepih miševa\n„Očigledno je da živimo u zemlji koja se veoma promenila. Gradimo nove domove, nove puteve, železnice, poljoprivredna proizvodnja se menja i jako je važno da imamo aktuelene informacije o tome šta se dešava sa sisarima kako bismo mogli da ih zaštitimo\", kaže predsednica Udruženja za sisare Fiona Metjus.\nDa je istraživanje jako važno smatra i penzionisani profesor ekologije Univerziteta Kvin Meri iz Londona Džon Gurnel.\n„Ovo je prvi put još od devedesetih godina prošlog veka da proveravamo status 58 vrsta\", kaže Gurnel.\nI on smatra da je istraživanje jako važan prvi korak koji će doprineti očuvanju ugroženih vrsti.\nProfesor rezultate istraživanje naziva „šarenolikom slikom\".\n„Neke vrste su dobro, poput mesoždera kao što su tvorovi. To je verovatno zbog toga što su zaštićeniji nego u prošlosti. Vrste čija se populacija smanjuje obično su vrste čija su staništa grožena\".", "Jednoj od pet životinja preti istrebljenje", "Prvo istraživanje o ugroženosti sisara u Velikoj Britaniji posle 20 godina." ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Janez Janša, Marjan Šarec i Miro Cerar (s leva na desno) - glavni rivali na vanrednim izborima u Sloveniji\nTreći put za redom, glasači u Sloveniji izaći će u nedelju na vanredne parlamentarne izbore jer ni vlada Mira Cerara nije izdržala pun četvorogodišnji mandat.\nEkonomski najprosperitetnija zemlja nastala iz bivše Jugoslavije tako nastavlja svoju deceniju političke nestabilnosti.\nPredizborne ankete pokazuju da na dvocifreni broj procenata sa sigurnošću može računati samo konzervativna Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, koju donekle prati samo Lista Marjana Šarca, novoosnovana partija gradonačelnika Kamnika.\nNa očekivanom jednocifrenom broju procenata su Socijaldemokrate Dejana Židana, ali i stranka aktuelnog premijera Mira Cerara, nekadašnje premijerke Alenke Bratušek, penzioneri u stranci DeSUS Karja Erjaveca, Nova Slovenija, Levica.\nIzbornog pobednika odlučiće glasovi 1,7 miliona birača, ali će prava politička utakmica tek uslediti - kada počnu pregovori o formiranju vlade.\nJanša protiv „autobus stranaka\", treći put\nOvakav poredak u istraživanjima nije iznenađenje - Janez Janša već treći izborni ciklus jedan je od vodećih lidera na sceni, ali ne i dovoljno snažan da bi se vratio na vlast.\nSa druge strane rivali mu se menjaju - 2011. godine to je bio gradonačelnik Ljubljane srpskog porekla Zoran Janković, potom 2014. godine politički novajlija Miro Cerar, a sada spram njega stoji nekadašnji novinar i komičar Marjan Šarec.\nPosle odustajanja od izborne trke dosadašnjeg predstavnika italijanske nacionalne manjine, Janez Janša ostao je jedini kandidat za poslanika koji je bio biran u svaki saziv slovenačke skupštine od sticanja nezavisnosti.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Janša (na slici) je bio prvi ministar odbrane Slovenije, još tokom sukoba sa snagama JNA\nNovinar televizije Planet Gašper Petovar kaže da Marjan Šarec, Janšin glavni rival, pripada grupi politički neafirmisanih ljudi koji se pozicioniraju na sredinu političkog spektra i žele glasove birača svih stranaka.\n„Problem sa novim licima na političkoj sceni je taj što nemaju nikakvog iskustva.\nVode vladu dok odgovaraju drugim političkim partnerima\", kaže Petovar za BBC i dodaje da se stranke ovih lidera u Sloveniji nazivaju „autobus stranke\".\nDoktor hemije na selu traži odgovore van nauke\nMože li žena da pokrene opoziciju\nOd ekonomije do migranata\nDosadašnji premijer Miro Cerar srušio je sopstvenu vladu posle odluke Vrhovnog suda da poništi rezultate referenduma iza koga je stajala njegova vlada, a ticao se izgradnje drugog koloseka pruge Koper - Divača.\nTako je ekonomija na neki način bila tema kojom je izborna trka i otpočela.\n„Cerarova vlada ima privredni rast, Slovenija je manje zadužena.\nAli to su posledice rada i ranijih vlada - Janeza Janše i Alenke Bratušek, zakona koji su ranije doneti.\nNijedna velika reforma nije izvedena u Cerarovom mandatu\", kaže Gašper Petovar i dodaje da slovenački privredni rast puno zavisi od Nemačke i izvoza u tu zemlju.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici U izbornoj kampanji, sve su glasnije najave da bi Austrija mogla uvesti strožije kontrole na granici sa Slovenijom, uprkos članstvu u zoni Šengenskog sporazuma\nKampanja se usmerila i u pravcu koji diktira Janša - migrantska kriza došla je na dnevni red predizbornih poruka, pre svega kao način upozorenja Janše da Slovenija nije dovoljno učinila da zaštiti sebe i svoje granice.\n„Janša ima sličan stav prema migrantskoj politici kao Orban.\nDodatno, zalaže se za dublje povezivanje sa Višegradskom grupom zemalja, koje imaju sličan stav prema migrantima\", kaže Petovar.\nU finišu kampanje, u javnosti se spekuliše da ova sličnost nije jedina Janšina bliskost sa Orbanom.\nPominje se i da je mađarski premijer finansijski pomagao Janšinu kampanju kroz mađarske firme, ali će to, po svemu sudeći, ostati deo predizbornih razmirica.\nZapadni Balkan: Sve dalje od EU\nPet stvari koje (ni)su otkrili crnogorski izbori\nKako formirati vladu\nNajteži deo posla uslediće kada se birališta zatvore, glasovi prebroje i desi se očekivano - da nema nijedne stranke koja je blizu parlamentarne većine.\nJanša je najbliži pobedi, ali na sigurnu koaliciju može da računa samo sa konzervativnom Novom Slovenijom.\n„Ostali kažu - mi nećemo sa Janšom.\nAli znamo svi da se posle izbora to može promeniti\", kaže Gašper Petovar.\nNije lakše ni na drugoj strani političkog spektra, dodatno podeljenog i posvađanog posle pada vlade Mira Cerara.\n„Marjan Šarec može da računa na Socijaldemokrate i Mira Cerara - ali to nije dovoljno, potrebna im je stranka penzionera.\nA sa njima ne žele da sarađuju ni Alenka Bratušek ni Miro Cerar - mada je u politici sve moguće\", navodi Petovar.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Lider DeSUS-a Karl Erjavec je u centru pažnje predizbornog skandala u kome mu je ruski ambasador navodno dao podršku\nOvi izbori mogli bi da budu specifični bar po jednoj izmenjenoj ulozi.\nStranku penzionera DeSUS predvodi odlazeći šef diplomatije Karl Erjavec - na tom mestu bio je kod poslednja tri premijera: Janše, Alenke Bratušek i Cerara.\nU ovom izbornom ciklusu, kako stvari stoje, Erjavec nema mnogo opcija na koje može da zaigra.\nZbog toga novinar Planeta Gašper Petovar ulogu „džokera\" prognozira ili stranci bivše premijerke Alenke Bratušek, ili evroskepticima Zmaga Jelinčića koji bi mogli da iskoriste haotičnu situaciju da se vrate na političku pozornicu.\nPuno toga, ipak, biće poznato već posle podataka o izlaznosti birača na izbore, a ona je u padu poslednjih godina - jedino su disciplinovane konzervativne pristalice Janeza Janše redovne na biralištima.\nI pored toga, i njihovog lidera očekivala bi surova bitka za koalicione partnere.", "Parlamentarni izbori u Sloveniji: Igra malih brojeva", "Slovenci u nedelju glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima, a već sada je jasno da će formiranje vlade biti izazov." ]

[]

[ "Image copyright ALEX ASHBURY/ PERTH ZOO Natpis na slici Puan (62) je odrasla u Zoo vrtu u Pertu\nNajstarija poznata sumatranska orangutanka umrla je u australijskom zoološkom vrtu sa 62 godine, ostavivši iza sebe 54 potomka.\nPuan, koju opisuju kao „staru damu\" zoološkog vrta u Pertu, uspavana je u ponedeljak zbog komplikacija koje su se javile kao posledica starosti.\nOna je bila u ovom zoološkom vrtu od 1968, a Ginisova knjiga rekorda ju je prepoznala zvanično kao najstariju pripadnicu svoje vrste.\nVeoma ugrožena vrsta, sumatranski orangutani retko kad dožive 50. godinu u divljini, saopštili su iz ovog zoo vrta.\nVeruje se da rođena u džungli u Sumatri u Indoneziji 1956, Puan je ostavila „neverovatno nasleđe\" 11 dece i ukupno 54 potomka širom Amerike, Evrope i širom sveta, saopštio je ovaj zoo vrt.\n„Njena vrsta čini malo manje od 10 odsto svetske zoološke populacije\", savetnica za primate, Holi Tompson je izjavila.\n„Ona je uradila toliko toga za koloniju u Zoo vrtu u Pertu i opstanak svoje vrste.\"\nNeki od njenih potomaka su pušteni u divljinu u Sumatri, izjavili su u zoološkom vrtu.\nJednoj od pet životinja preti istrebljenje\nZbogom poslednjem mužjaku belog nosoroga\nImage copyright PERTH ZOO Natpis na slici Čuvari su opisali Puan kao dostojanstvenu i rezervisanu\nPo podacima Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja (WWF) na svetu postoji samo 14.600 sumatranskih orangutana.\nGlavni čuvarka u zoo vrtu u kom je Puan živela napisala je nekrolog u lokalnim novinama.\n„Tokom godina, njene trepavice su osedele, pokreti su se usporili i počela je da se gubi\", napisala je Martina Hart.\n„Ali i dalje je bila matrijarh, tiha, dostojanstvena dama.\"", "Puan, najstarija poznata organgutanka sa Sumatre, umrla je u Australiji", "Puan je iza sebe ostavila „neverovatno nasleđe“ potomaka ove ugrožene vrste, kažu čuvari u zoo vrtu u kom je bio smešten." ]

[]

[ "Donald Tramp i Kim Džong-un su prvi aktuelni američki predsednik i severnokorejski lider koji su se susreli što je neverovatan presedan nakon godinu dana razmenjivanja otvorenih pretnji.\nNjih dvojica su se rukovali u luksuznom hotelu na Sentoza ostrvu u Singapuru, a zatim su započeli razgovore.", "Samit Tramp-Kim: rukovanje, nakon pretnji i uvreda" ]

[ "Jelena Maksimović", "Novinarka Bbc" ]

[ "Natpis na slici Izložba „Razgovori\" otvorena je u Beču u Velt muzeju\nTeško je zamisliti vršnjake iz Srbije, Rusije, Azerbejdžana, Irana, Izraela i Austrije da se sretnu na jednom mestu i razgovaraju o tome šta ih čini srećnim, šta ih plaši, o čemu sanjaju ili šta je bog.\nUpravo to se dešava na izložbi „Razgovori\" (Conversations) umetnika Dejana Kaludjerovića, koja je otvorena u Beču u nedavno renoviranom Velt muzeju.\nIzložbu čini audio instalacija razgovora na različite teme koje je umetnik vodio s decom, kao i vizuelni deo koga predstavljaju popularne dečije igrice (klikeri, igralište s peskom, školice...).\nKaludjerović, koji živi i radi u Beču od 2004. godine, započeo je ovaj projekat tokom rezidencijalnog boravka u Vladikavkazu u Severnoj Osetiji 2013. godine.\nZanimalo ga je da kroz razgovore s decom sazna nešto o društvu u kome se našao.\nU radu učestvuje šestoro ili sedmoro dece, uzrasta od sedam do deset godina, jer je to period u kome „deca nemaju visok stepen samocenzure\", već govore ono što osećaju.\nTakođe, još nisu prošla proces indvidualizacije i najčešće ponavljaju ono što su čula u porodici ili na televiziji.\n„Deca su na neki način lakmus test društva\", kaže Kaludjerović za BBC.\nNa neki način polazište za ovaj projekat je bila popularna dečija serija „Kocka, kocka, kockica\", gde glumac Branko Milićević Kockica odlazi u vrtić i s decom razgovara na različite teme.\nNostalgija na Marsu\nGeneracija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije\nKako teče razgovor?\nIako zemlje u kojima se projekat odvija imaju imaju problematičnu sadašnjost ili prošlost, Kaludjerović nije unapred znao da će raditi na baš tim mestima.\nPošto je projekat zahtevan, jer je neophodno pronaći decu koja žele da učestvuju, a zatim ih snimiti i to kasnije izmontirati, on je realizovan tamo gde su institucije bile zainteresovane.\nNatpis na slici Pre ulaska na izložbu, posetioci mogu da se informišu o zemljama koje je umetnik posetio\nSem Beča i Beograda, u kojima je živeo, umetnik je u svakom od gradova (Vladikavkaz, Baku, Teheran i Jerusalim) proveo najmanje mesec dana.\nBez obzira na to gde radi ovaj projekat, Kaludjerović se drži nekoliko pravila - deca moraju sama da žele da učestvuju u razgovoru, treba da dolaze iz različitih porodica (neka pripadaju radničkoj klasi, drugi su deca iz porodica intelektualaca, neka su doseljenici...) i ne postoje tačni i netačni odgovori.\nVećina pitanja su ista za sve sredine, ali bi uvek dodao ono što je karakteristično za to mesto - na primer, deca u Srbiji su odgovarala na pitanja o Romima.\nSvaki od rezidencijalnih boravaka se završio izložbom, na kojoj bi bio prikazan završni razgovor. U stvarnosti se on nije desio, jer je Kaludjerović razgovarao s decom sam. „Kada bi razgovarali svi zajedno, uvek bi neko dominirao\", rekao je.\nDodao je da se „takvi razgovori i ne dešavaju u stvarnom životu\", pošto je na primer u Beču razgovarao s dečkom, čiji su roditelji poreklom iz bivše Jugoslavije i rade u supermarketu, kao i devojčicom iz aristokratske porodice.\nDečije igre\nIgrice koje su deo svih izložbi predstavljaju utisak umetnika o mestu na kom je boravio, bez obzira da li tu proveo više vremena ili ne.\nNa izložbi u Vladikavkazu na staroj školskoj tabli nacrtane su školice, jer je ovaj grad veoma blizu Beslana, gde je izvršen teroristički napad u školi 2004, u kome su većinu žrtava činila deca.\nU Beogradu je na izložbi bio predstavljen krug od 3786 klikera.\n„Ne zato što su klikeri najpopularniji, već sam pokušao da predstavim svoj odnos prema ovom društvu.\nTo je krug na podu koji reflektuje svetlo, u drugom smislu to je začarani krug u kojem se ovo društvo kreće.\"\nTokom boravka u Jerusalimu primetio je da se deca igraju na površini skloništa od bombardovanja, kojih ima puno, da voze skejt preko njih i da crtaju grafite. Zato je iskoristio model ovih građevina i na svojoj izložbi.\nSlučaj Azerbejdžan -„Ko te je poslao?\"\nNjegov rad je izazvao probleme u Azerbejdžanu, gde boravio mesec dana na poziv Jarata - centra za savremenu umetnost u Bakuu.\nIako se čini da ova zemlja, bogata naftom, želi da se promoviše kao moderna, proevropska država, Kaludjerovićev utisak je da je to „na površini\".\n„Ovaj centar je osnovala nećaka predsednika, članica porodice Alijev. Finansijski su oni pokrili sve, ali nisu želeli da se bave samim radom.\"\nUmesto kod osobe koja se bavi montažom zvuka, Kaludjerovića su poslali kod grafičkog dizajnera. Iako je tražio da deca budu iz različitih porodica, prvi izbor institucije su činila samo deca iz više klase koja pričaju ruski.\nNatpis na slici Alfabet kocke iz Azerbejdžana su prva stvar koju posetilac vidi na izložbi\nNa kraju ga je tehnički direktor Jarata pozvao na razgovor i pitao: „Ko je tebe poslao?\", iako ga je sama institucija pozvala nakon konkursa.\n„Kao da sam bio u KGB-u na ispitivanju\", kaže uz osmeh.\n„Posle sam čuo da su oni imaju dosta problema s tim radom, jer jedna devojčica na pitanje 'O čemu sanjaš?' kaže 'Sanjam da postanem predsednica Azerbejdžana, pa da promenim zakon i postanem kraljica i da me moja kćerka nasledi'.\"\nPošto u Azerbejdžanu pored jezika azeri i ruskog, kojim pričaju pripadnici elite, manjina govori jezikom lezgi, vizuelni deo čin zid napravljen od alfabet kocki.\nIran predstavlja igralište s peskom, jer je autor doživeo ovu zemlju kao slobodno, pomalo poetčno društvo, koje je zarobljeno u jednoj vrsti okvira.\nŠta deca govore?\nDeci se ne postavljaju direktna politička pitanja, ali njihovi odgovori u velikoj meri održavaju šta se dešava u konkretnom društvu.\nU Izraelu je prisutna militantnost društva i religije, koliko god da dete dolazi iz otvorene porodice, koliko god da ono smatra da rat nije rešenje, uvek postoji doza opravdanja za to što se dešava, jer se time čuva tradicija, to jest mogućnost Izraelaca da ostanu na tom prostoru, kaže Kaludjerović.\nDok je boravio u Jerusalimu intervjuisao je palestinsko dete koje živi u tom gradu, ali pokušaj da uradi isto s detetom iz Palestine nije uspeo jer je dete zaustavljeno na kontrolnom punktu.\nDeo projekta, koji se odvija u Beogradu, sniman je 2014. godine. Uprkos homofobnoj retorici prisutnoj u javnom prostoru („neka to rade u svoja četiri zida\"), Kaludjerovića su iznenadili odgovori dece.\nMeđu pitanjima su i ona koje se odnose na to šta rade dečaci/devojčice, pa jedna devojčica kaže „imamo u razredu jednu devojčicu koja liči na dečaka\" ili neko drugi priča o dečaku „koji hoda kao devojčica, maže nokte, traži od mame da mu nadogradi kosu\", ali zaključak je da su takva deca drugačija i da je to sasvim u redu.\n„Često se tek kasnije takvo mišljenje promeni\", zaključuje Kaludjerović.\nAustrija se smatra najstabilnijom zemljom od svih u kojima je radio projekat. Ali uticaj migrantske krize je neizbežan, pa na pitanje ko su stranci, jedno dete kaže da su to ljudi koji su došli da nam oduzmu posao.\nDečak, iz advokatske porodice u Beču, na pitanje šta je novac odgovorio je da nam je on potreban da bismo platili porez, da ako je neko koga poznajemo u zatvoru da platimo da izađe i da kupimo hranu da bismo jeli.\nOd mini-Gagarina do nevidljivog Vorhola\nDa li najtužnije pesme pobeđuju na Evroviziji\nKo je Dejan Kaludjerović\nKaludjerović je rođen u Beogradu, gde je završio Fakultet likovnih umetnosti\nOd 2004. živi u Beču\nU svojim radovima se bavi odnosom detinjstva i potrošačkog društva, kao i načinima na koji se formira identitet\nDo sada je izlagao samostalno ili na grupnim izložbama u Evropi, Americi, Australiji i Aziji\nIzložba „Razgovori\" je njegov najzahtevniji projekat do sada\nZvanično je promenio svoje prezime kako bi i na drugim jezicima bilo napisano isto - sa „dj\", odnosno Kaludjerović umesto Kaluđerović\nGde dalje?\n„Razgovori\" će Kaludjerovića dalje odvesti na Kosovo, zatim u Tiranu, Ljubljanu i Berlin, a možda i Havanu.\nOčekuje da će uticaj roditelja na tok projekta jačati kako se bude kretao ka zapadu, jer su mu tek u Austriji roditelji tražili da imaju pristup snimljenom materijalu.\nVoleo bi da ga projekat odvede u Ameriku, ali mu se čini da zbog različitih kontrola koje postoje u ovom društvu kada se radi s decom, to biti jako teško.\nKad se jednog dana projekat završi biće objavljena knjiga sa svim razgovorima i crtežima koje je radio na osnovu njih.\nKaže da bi ovaj projekat mogao da traje pet ili deset godina, koliko god ga bude držao optimizam.", "Izložba „Razgovori\": Kako deca vide sebe, druge i društvo u kome žive", "Na izložbi u Beču, Dejan Kaludjerović predstavio je rezultate petogodišnjeg projekta u okviru koga je radio s decom širom sveta." ]

[]

[ "Image copyright AFP/Getty Natpis na slici Senat je usvojio zakon, sa 52 glasa za i 29 protiv\nOd septembra, Kanađani će moći legalno da kupuju i konzumiraju kanabis nakon što je parlament ove zemlje usvojio zakon kojim se odobrava rekreativna upotreba marihuane.\nKanada je tako postala druga zemlja na svetu - posle Urugvaja - koja je legalizovala korišćenje kanabisa.\nSenat ove zemlje je većinom glasova - 52 za i 29 protiv - usvojio zakon koji, između ostalog, navodi kako se kontroliše i reguliše uzgajanje, distribucija i prodaja kanabisa.\nPosedovanje kanabisa se smatralo kriminalnim delom u Kanadi od 1923. godine, ali je medicinska upotreba marihuance legalna od 2001.\nPosle usvajanja zakona, vlada će odrediti zvaničan datum kada će stupiti na snagu.\nPremijer Džastin Trudo je tvitovao da je do sada „našoj deci bilo prelako da nabave marihuanu - a za kriminalce da ubiru zaradu.\"\nMeđutim, neke grupe su se suprotstavile novom zakonu, poput opozicionih konzervativaca i starosedelačkih organizacija koje su izrazile zabrinutost zbog ovog poteza vlasti.\nOčekuje se da će vlada dati uputstva provincijama i teritorijama, kao i opštinama, osam do 12 nedelja da organizuju tržište.\nVremenski raspored će takođe omogućiti industriji i policiji da se pripreme za nove zakonske obaveze.\nPodaci pokazuju da su Kanađani 2015. godine potrošili oko 4.5 milijarde dolara na kanabis - otprilike onoliko koliko su trošili na vino.\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption U susret legalizaciji marihuane u Kanadi, BBC posećuje najveću farmu kanabisa na svetu.\nKako će funkcionisati slobodna upotreba marihuane u Kanadi?\nNajverovatnije će od sredine septembra Kanađani moći da kupuju kanabis i ulje od kanabisa koje će uzgajati licencirani proizvođači na različitim, odobrenim lokacijama.\nKanađani širom zemlje će takođe moći da naruče marihuanu i preko interneta, od proizvođača koji imaju savezne licence, ali i da uzgajaju do četiri biljke kod kuće.\nOdrasli će moći da poseduju do 30 grama osušene marihuane na javnom mestu.\nJestivi proizvodi, kao i hrana sa dodatkom marihuane, neće odmah biti u prodaji, već najkasnije godinu dana od stupanja zakona na snagu. Ovo odlaganje je prilika za vlasti da odrede posebnu regulativu za takve proizvode.\nMlađi od 18 godina - u nekim provincijama je granica postavljena na 19 - neće moći da kupuju kanabis.\nKanadske provincije će same odlučivati kako će se i gde kanabis prodavati. Takođe će moći i da postavljaju druga ograničenja - poput mesta gde će moći da se puši marihuana.\nIpak, savezna vlada je ta koja postavlja pravila za oblik pakovanja i jasna zdravstvena upozorenja. Takođe će uvesti ograničenja za reklamiranje, naročito za reklame usmerene ka mladim ljudima, uz učešće slavnih ličnosti, poznatih likova iz popularne kulture ili životinja.\nŠta će ostati zabranjeno?\nNije dozvoljeno posedovati više od 30 grama kanabisa, gajiti više od četiri biljke po domaćinstvu ili kupovati od nelicenciranog dilera.\nImage copyright Press Association Natpis na slici I dalje će postojati ograničenja za korišćenje marihuane\nKazne će biti izuzetno stroge. Onaj ko bi prodavao drogu maloletniku, može da bude kažnjen zatvorom do 14 godina.\nTokom rasprava o zakonu, čule su se kritike da su kazne prestroge i oštrije od onih kojim se kažnjavaju osobe koje prodaju alkohol maloletnicima.\nKakva su pravila širom sveta?\nKanabis je zabranjen u većini zemalja, ali su poslednjih godina brojne države dekriminalizovale korišćenje, kao i upotrebu marihuane u medicinske svrhe - u 14 evropskih zemalja, Izraelu, Argentini, Portoriku, Panami, Turskoj, Zambiji i Zimbabveu.\nU Americi je medicinska upotreba dozvoljena u 29 država i distriktu Kolumbija - a devet od ovih država su legalizovale i medicinsku i ličnu upotrebu.\nŠpanija, Holandija, Portugalija, Slovenija, Jamajka, Čile, Peru, Kolumbija, Ekvador, Luksemburg i neki delovi Indije su među zemljama koje su dekriminalizovale korišćenje marihuane u lične svrhe.\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Pravila o uzgajanju i prodaji će se razlikovati od provincije do provincije\nDa li se neko protivio?\nNisu svi pozdravili novi zakon. Vođa konzervativaca Endru Šir izjavio je da će na ovaj način biti normalizovano korišćenje marihuane koja će biti mnogo pristupačnija.\nLeo Husakos, konzervativni senator iz Kvebeka, tvitovao je da smatra da će zakon biti „katastrofalan za sve nove generacije Kanađana.\"\nPosebnu zabrinutost je izazvala, prema nekima, niska starosna granica, 18 umesto 25, kao što je to preporučivalo i posebno vladino telo. Protivnici takođe dovode u pitanje i mogući uticaj na zdravlje,\nOrganizacije koje okupljaju starosedeoce i političari koji ih zastupaju izrazili su zabrinutost da ove zajednice nisu bile dovoljno konsultovane pre glasanja.\nMinistarka za starosedelačka pitanja Džejn Filipot i ministarka zdravlja Džinet Petipas Tejlor su u junu morale da pišu predsedavajućem komiteta za starosedelačka pitanja Senata, obećavši da će parlament ispitati njihove brige, i na taj način je izbegnuto odlaganje zakona.\nZašto je Kanada baš sada usvojila ovaj zakon?\nOvaj zakon i prateće procedure su deo obećanja kanadskog premijera Trudoa tokom kampanje 2015. godine.\nTrudo je tada tvrdio da su kanadski zakoni, stari skoro čitav vek, kojima je kriminalizovana upotreba kanabisa, neefikasni, pošto Kanađani spadaju među najveće uživaoce marihuane na svetu.\nBrojna istraživanja su pokazala da većina Kanađana podržava ovakav zakon.\nOdluka o legalizaciji rekreativne upotrebe marihuane u Kanadi deo je svetskog trenda kojim se ova droga dekriminalizuje.", "Kanada legalizovala rekreativnu upotrebu marihuanu", "Kanada je postala druga zemlja na svetu koja je dozvolila korišćenje kanabisa u rekreativne svrhe" ]

[ "Valerija Peraso" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Opiodi odgovorni za više od tri četvrtine smrtnih ishoda zbog zloupotrebe droga na svetu\nZlouporeba opioida prerasta u globalnu epidemiju, kažu Ujedinjene nacije.\nOpioidi su uzrok više od tri četvrtine smrtnih ishoda zbog zlouporebe droga u svetu, kaže se u novom godišnjem izvešaju UN o narkoticima.\nNavodi se da je proizvodnja opijuma dosegla rekordan nivo, dok zloupotreba prepisanih lekova na bazi opijuma izaziva sve veću zabrinutost.\nOpioidi su supstance nastale preradom opijuma ili sintetičke verzije sa sličnim dejstvom. Obuhvataju zabranjene droge kao što je heroin i lekove na recept kao što je kodein.\n„Mediji su se dosad uglavnom bavili opioidskom krizom u Sjedinjenim Državama, ali u toku je razvoj mnogo složenije epidemije globalnog karaktera\", kaže za BBC Andžela Me iz Kancelarije UN za drogu i kriminal (UNDOC).\nOpasne pilule za lilule\n„Najstariji čovek na svetu\" želi da ostavi duvan\n1. Proizvodnja raste\nStručnjaci smatraju da je uzrok povećane potrošnje sve veći priliv jeftinijih i dostupnijih opioida u delovima sveta u kojima ih do pre neku godinu gotovo nije bilo.\nA iza veće dostupnosti krije se nagli porast proizvodnje, kažu oni.\nGlobalna proizvodnja opijuma je između 2016. i 2017. skočila za 65 odsto i dostigla 10 500 tona.\nUNDOC kaže da je to „verovatno istorijski rekord\" otkad su početkom ovog veka počeli da mere proizvodnju.\nOko 9 000 tona dolazi iz Avganistana, koji je ubedljivo najveći proivođač opijuma na svetu. Ostatak dopunjavaju Mjanmar, Meksiko i Laos.\nPovršina polja opijumskog maka se između 2016. i 2017. povećala za trećinu.\n2. Povećao se i broj žrtava\nDok je kanabis i dalje najrasprostranjenija droga na svetu, opioidi su sa zdravstvenog stanovišta najštetniji.\nTokom 2015. godine u svetu je zabeleženo oko 168 000 smrtnih slučajeva direktno prouzrokovanih zloupotrebom narkotika, od čega 76 odsto otpada na opioide.\nMe kaže da je porast smrtnosti od opioida rezultat toga što su se opioidi koji se izdaju na recept, kao što je nova i veoma jaka droga fentanil, prelili na crno tržište.\nU SAD je broj smrtnih slučajeva od sinetičkih opioida skoro dvostruko veći od onih uzrokovanih vatrenim oružjem i saobraćajnim nesrećama. Između 2012. i 2016, taj broj se povećao desetostruko za muškarce, a petostruko za žene, kaže se u izveštaju.\n3. Šaroliko tržište\nKoličina zaplenjenih opioida u svetu skočila je za polovinu između 2015. i 2016, tvrdi UNDOC. Od toga 91 tona otpada na heroin, a slede opijum i morfin.\nMnogi opioidi stižu takozvanom balkanskom rutom, od Avganistana preko Irana, Turske, i balkanskih zemalja, do srednje i zapadne Evrope.\nGornji grafikon pokazuje nagli rast zaplenjenih farmaceutskih opioida u 2014, kada je američka Nacionalna laboratoija za forenziku otkrila veliki broj supstanci koje sadrže fentanil.\nGotovo 90 odsto ukupne količine opioida na recept zaplenjenih u 2016. otkriveno je u severnoj, zapadnoj i centralnoj Africi.\n„Ne postoji direktna veza između zaplena i potrošnje, ali ovo ukazuje na neverovatno brz razvoj crnog tržišta\", kaže Me.\n4. Uspon tramadola\nPosebno zabrinjava tramadol, od koga se zavisnost u nekim delovima Afrike širi neverovanom brzinom, kaže se u izveštaju.\nTramadol je sintetički opioid koji se koristi za ublažavanje jakih i umerenih bolova, ali se ilegalno prodaje u mnogim delovima Afrike i na Bliskom Istoku.\nU porastu je i upotreba sintetičkih opioida koji se ne proizvode u medicinske svrhe, već direktno za crno tržište. „Oni su potencijalno mnogo opasniji jer niko ne kontroliše proizvodnju\", kaže Me.\nOna dodaje da tramadol, za razliku od većine opioida koji imaju opušajuće dejstvo, stimulant, što privlači rekreativne korisnike. „Uz to je i jeftin\", kaže ona.\nVećina tramadola zaplenjenog u svetu između 2012. i 2016. potiče iz Azije, uglavnom iz Indije i Kine.\n5. Trideset četiri miliona korisnika\nProcenjuje se da je 2016. godine u svetu bilo 34,3 miliona korisnika opioida, odmah iza kanabisa, čiji je broj korisnika 129 miliona.\nTo su ljudi koji koriste heroin, opijum ili farmaceutske opioide bar jednom godišnje u nemedicinske svrhe. To je 0,7 odsto globalnog stanovništva između 15 i 64 godina.\nU nekim delovima sveta, kao što je Severna Amerika i Okeanija, taj procenat je višestruko veći.\nViše od polovine korisnika opioida živi u Aziji (58 odsto), a slede Evropa (17 odsto), Amerike i Bliski Istok.\nPorast potrošnje heroina je najveći u Africi, što u UNDOC objašnjavaju „prelivanjem\" šverca heroina iz jugozapadne Azije.\n6. Lečenje od zavisnosti\nVećina pacijenata u centrima za lečenje od zavisnosti u Africi, Amerikama i Okeaniji zavisno je od kanabisa, s tim što u SAD i Latinskoj Americi značajan udeo zauzimaju kokainski zavisnici.\nMeđutim u drugim delovima sveta došlo je do promene, naročito u Aziji i Evropi, gde se najviše pacijenata sada uglavnom leči od zavisnosti od opioida.\nTo je najviše izraženo u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, gde se „dve trećine pacijenata bori protiv zavisnosti od opioida\".\nŠTA SU OPIOIDI?\nTo su supstance dobijene iz čaura maka ili sintetičke varijante sa sličnim efektima.\nNa listi su ilegalne droge kao što je heroin, sintetičke droge poput fentanila i sredstva protiv bolova koja se izdaju na recept kao što su oksikodon, hidrokodon, kodein i morfin.\nSvi opoidi se vezuju za ćelijske receptore u telu i mozgu.\nOpioidi u vidu sredstava protiv bolova koji se dobijaju na recept su u načelu bezopasni ako se uzimaju kratko vreme pod nadzorom lekara.\nDugotrajna upotreba dovodi do zavisnosti.\nSvi opijati su opioidi: u opijate spadaju alkaloidi dobijeni preradom opijumske smole, kao što su opijum, morfin i heroin. Opioidi su opštiji termin koji obuhvata i sintetičke varijante koje proizvodi farmaceutska industrija.\nIzvori: Svetska zdravstvena organizacija, Nacionalni institut za zloupotrebu droga SAD\nGrafikoni: Elizabet Tolardo, Beki Dejl, Zoe Bartolomju i Debi Luazu.", "Mapiranje svetske epidemije zavisnosti od opioida", "Opioidi su uzrok više od tri četvrtine smrtnih ishoda zbog zlouporebe droga u svetu, kaže novi izveštaj UN." ]

[ "Džudit Burns", "Novinar U Oblasti Obrazovanja" ]

[ "Image copyright Ysgol Maesteg\nTrinaestogdišnja Kloi je pre nekoliko nedelja podelila lažnu priču o navodnoj smrti njenog omiljenog glumca Silvestera Stalonea.\n„Mislila sam da je priča tačna i podelila sam je kako bi članovi moje prodice videli. Ljudi su bili uznemireni\", kaže.\nKada je saznala istinu, da je glumac živ i zdrav, Kloe kaže da se osetila glupo.\n„Trebalo je bolje da pogledam pre nego što sam podelila priču\", dodaje.\nKloe nije jedina, ako je verovati izveštaju grupe poslanika britanskog parlamenta u kome piše da lažne vesti mogu da naškode „opštem stanju dece, ali i njihovom poverenju u novinarstvoo i demokratiju\".\nGrupa je prikupila dokaze koji govore o tome lažne vesti decu čine aksioznijom, škode samopouzdanju i iskrivljuju njihov pogled na svet.\nInstagram društvena mreža broj jedan među decom\nSrbija i antifašizam: Šta deca danas uče\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Potvrđeno je da je Silvester Stalone živ\nU istraživanju je učestvovalo dve hiljade mladih Britanaca uzrasta od osam do šesnaest godina kojima je pokazano šest novinaskih priča , od čega su dve bile lažne. Trebalo je da otkriju koje su priče lažne.\nSamo je dva procenta dece prepoznalo svih šest priča na pravi način.\nPronađen „nestali\" avion\nKada je imao 13 godina, Mič je na Tviteru video priču koja mu se učinila jako zanimljivom.\nAvion koji je nestao je pronađen i svi putnici su dobro.\nBilo je i fotografija, pa je Mič podelio vest, što je kasnije uradilo i nekoliko njegovih prijatelja.\nUskoro je postalo jasno da je priča netačna, fotografija je bila stara, a Mič i prijatelji su shvatili da su prevareni.\nMič sada ima 16 godina ali se i dalje seća da je bio uznemiren kada je saznao „da je sve lažno i da porodice čiji su članovi bili u avionu ipak nisu pronašli voljene\".\nOsećao se glupo i osramoćeno.\nPrivatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome\nGeneracija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije\nImage copyright Getty Images\nGlavni rezultati istraživanja:\nSkoro polovina dece kaže da je zabrinuta da neće moći da prepoznaju koje su priče na društveni mrežama tačne, a koje ne\nSkoro trećina dece kaže da zbog lažnih vesti manje veruje u priče koje pročita na interentu\nTelevizija je i dalje popularniji izvor informacija.\nTri četvrtine dece televiziju gleda i 80 odsto kaže da veruje ono što čuje\nSkoro polovina ispitane dece sluša radio i 75 odsto kae da veruje onome što čuje\nIpak, skoro polovina učesnika koji su sada u srednjoj školi vesti čita na društvenim mrežama, naročito na Snepčetu, ali samo jedna četvrtina njih veruje u ono što pročita.\nSve ovo doprinosi kulturi straha i nesigurnosti, tvrdi se u ovom izveštaju.\nKakve ovo veze ima s pismenošću?\nOvaj izveštaj je otkrio da deca koja imaju problema s pismenošću, najčešće dečaci iz siromašnih porodica, najčešće nisu u stanju da prepoznaju lažne vesti.\nPoslanica Lusi Pauel, koja predvodi ovu grupu, kaže da su zaključci samo naglasili „opasno nepoznavanje pismenosti koja je neophodna deci i mladima kako bi se snašli u digitalnom svetu i prepoznali lažne vesti\".\n„Zbog toga oni ne mogu da prepoznaju šta je lažna vest, a šta činjenica, uznemiruju ih neistinite priče, čime su idealan plen za one koji imaju zadnje namere\", dodala je.\nOvaj izveštaj sadrži i dečiju povelju o lažnim vestima, koja je napisana uz uvažavanje saveta dece i mladih i kojom se zahteva pravo na tačno informisanje.\nOvim dokumentom se zahteva:\nunapređenje veština kritičke pismenosti diskusijom na časovima o tekstovima iz različitih izvora\npoboljšanje razumevanja kod dece kako se vesti prave\nVoditeljka Marijela Frostrap izjavila je da je izveštaj „važno podsećanje o potrebi da mladi ljudi steknu samopouzdanje i veštine, koje će im pomoći da se probiju kroz gomilu lažnih vesti i propagande.\"\nImage copyright Getty Images\nUčitelji upozoravaju da novo gradivo može da optereti škole.\nDžef Barton, generalni sekretar Udruženja direktora škola i koledža kaže da su se škole ponovo našle na „prvoj liniji odbrane društva od problema koji pogađa sve\".\nOn je dodao da se kritička pismenost uči kroz predmete kao što su engleski, istorija i zaštita na internetu.\n„Voleli bismo da vidimo da same onlajn platforme se bave sprečavanjem širenje lažnih vesti.\"\nA Nik Bruk, zamenik generalnog sekretara Nacionalne asocijacije razrednih starešina pozvao je da se obezbedi vreme u kurikulumu. za predmete koji se ne ocenjuju\n„Mi moramo da učimo decu gramatici i pravopisu, ali moramo da kod njih probudimo žeđ za znanjem, za zavole da čitaju i da razbiju sposobnost kritičke pismenosti koja će im omogućiti da donose odluke, da mogu da razaznaju u šta da veruju, a šta da ignorišu.\"", "Lažne vesti ruše samopouzdanje dece, tvde poslanici", "Deca koja nisu savladala veštine pismenosti, najviše imaju problema s prepoznavanjem lažnih priča, stoji u izveštaju." ]

[]

[ "Image copyright Džejn Deli Natpis na slici Klara Deli i Tim Kuk razgovaraju u avionu\nKlara Deli i Tim Kuk sreli su se pukom slučajnošću. Klarina ljubaznost privukla je pažnju miliona ljudi.\nSreli su se na letu za Portland u Oregonu. Petnaestogodišnja Klara je bila sa majkom, a šezdesetčetvorogodišnji Tim sam.\nTim je slep i gluv i niko od kabinskog osoblja nije mogao da komunicira sa njim. Zato su pitali putnike da li neko poznaje znakovni jezik.\nJavila se Klara, koja je tada već godinu dana učila znakovni jezik.\nKlara je ispisivala reči prstima po Timovoj šaci kako bi mogao da oseti slovo po slovo.\nImage copyright Džejn Deli Natpis na slici Klara je naučila znakovni jezik jer joj, zbog disleksije, učenje drugih jezika ne ide lako\nJedna od putnica, Linet Skriber, napisala je u objavi na Fejsbuku: „Bilo je fascinantno gledati kako ispisuje reč po reč po njehovoj šaci. Mogao je da čita njene znake\".\nNjena objava na Fejsbuku skupila je više od milion reaakcija i podeljena je više od 700 hiljada puta.\nKlarina spremnost da pomogne ispirisala je mnoge. Oko 90 hiljada ljudi ostavilo je komentar na Fejsbuku i pozdravilo Klarinu akciju.\nSkriber je u objavi napisala da „još uvek ima divnih, dobrih ljudi koji su spremni da pomognu jedni drugima\".\nKako smršati uz pomoć Fejsbuka\nLabrador „usvojio\" pačiće\nKlara je oduvek zadivljena znakovnim jezikom, kaže njena majka Džejn Deli.\n„Klara je sa zadovoljstvom pomogla Timu. Videla sam koliko joj je bilo drago što je pomogla\", kaže.\n„Veliko srce\"\n„Klara je u čudu da je nešto što što je uradili automatska izazvalo toliku pažnju. Kada ovakve stvari dođu na internet, obično bude i negativnih komentara. Sada ih, ipak, nema\", kaže majka.\nNeki od komenatra rasplakali su Klaru i porodicu.\n„Klara svakodnevno radi ovakve stvari. Ima predivno, veliko srce i mi smo blagosloveni takvom ćerkom\", dodala je Džejn.\nKlara nije trebalo da se naće na istom letu sa Timom.\n„Klara mi je rekla da je verovatno tako suđeno - let na kome je trebalo da budemo je otkazan, i našle smo se u istom avionu sa Timom\", napisala je Klarina majka na Fejsbuku.\nI avio kompanija kojom su letele je izdala saopštenje u kome su se zahvalili Klari.\n„Naša posada kaže da je Klara bila neverovatna. Tim je bio uzbuđen da može sa nekim da razgovara\", piše u saopštenju.", "Slučajni susret u avionu raznežio mnoge", "Petnaestogodišnja devojčica pomogla slepom i gluvom saputniku u avionu." ]

[]

[ "Sem je bila zavisnica više od 20 godina, sve vreme se trudeći da se skine sa narkotika i ostane trezna. Ali nije želela da uzima metadon koji joj je uporno ispisivala lokalna služba za odvikavanje - želela je da apstinira. Ispričala je novinarki Mili Čauls kako je za sobom ostavila ciklus trauma i zlostavljačkih veza da bi sama uspela da pobedi zavisnost.\nMuž mi nije rekao da je to heroin kad mi je dao da pušim drogu. Rekao mi je da to smola kanabisa. A onda sam posle nedelju dana počela da se osećam strašno loše.\nNa televiziji je prikazivana emisija o zavisniku koji je prolazio kroz apstinentsku krizu, a ja sam se prepoznala u njegovom iskustvu. Probudila sam muža usred noći i bila apsolutno van sebe od besa.\nVeć tada sam imala dvoje dece. Sećam se da sam mu rekla: „Ne želim više ovo da radim, ne želim da idem dalje s ovim\" i preklinjala ga da više ne kupuje drogu. Ali on me nije slušao.\nSećam se da sam samo sedela u dnevnoj sobi i gledala ga kako puši, osećajući se poraženo.\nKrek je u igru ušao otprilike nedelju dana kasnije. Sećam se da sam ga gledala kako puši, a on mi je govorio: „Probaj samo jednom, probaj samo jednom.\" Ja sam mu govorila: „Ne, ne, nikad to neću pušiti\", a tada sam i verovala u to.\nAli na kraju sam poklekla i nisam se zaustavila najvećim delom naredne dve decenije.\nDroga ima izvanrednu snagu. Obuzme vas celu.\nPočela sam da kradem po prodavnicama i pravim sitnije prekršaje. Vrlo brzo sam bila uhapšena i završila u zatvoru.\nMoja prva presuda bila je samo osam meseci, od kojih sam odslužila četiri. Dok sam bila iza rešetaka, deca su jedno vreme bila na staranju. Uspela sam da ih povratim kad sam izašla, ali su me dva meseca kasnije zatvorili u mentalnu ustanovu.\nI tako sam pozvala socijalnu službu sa psihijatrijskog odeljenja i rekla: „Morate da odete mojoj kući i odvedete moju decu.\" Bila su ostavljena sa mojim mužem koji je uzimao drogu - znala sam da nisu bezbedna. I oni su došli, odveli ih i bila su usvojena u roku od godinu dana. Nikad mi više nisu vraćena na staranje.\nDokumentacija o usvajanju bila je potpisana dok sam boravila u zatvoru. Vratila sam se iz psihijatrijske bolnice na ulicu, pa opet u zatvor. I tako sam provela narednih 15 godina - ulazeći u psihijatrijske bolnice i izlazeći iz njih, ulazeći u zatvor i izlazeći iz njega.\nSećam se poslednjeg susreta sa decom, moja opsesija drogom bila je tolika da čak i dok sam ih vodila iz stana do kola kucala sam poruku dileru.\nNacionalni SOS telefon zvoni u prazno\nEvo kako izgleda seksualno zlostavljanje\nLjudi kažu: „Oh, naći ćeš način da to prihvatiš.\" Prihvatam da sam bila bolesna. I sa sigurnošću mogu da kažem da se to ne bi desilo da u sebi nisam imala narkotike. Ali još uvek sebi zbog toga nisam oprostila. Ne znam da li ću ikada moći.\nPreuzimam potpunu odgovornost za to što sam se drogirala i ne krivim za to muža. Ja sam bolesna.\nAli zavisnost se svodi na veze i povređivanje, iznova i iznova, i gubljenje poverenja. Uvek sam bila u vezi i svaka veza bila je disfunkcionalna. Sve do jedne.\nNajtužnije je što sam tada stvarno mislila da me ti muškarci vole. Kad sam počela da se bavim seksualnim radom, strpljivo bi sedeli i čekali da se vratim kući, a onda bi išli da kupe drogu novcem koji sam upravo zaradila. Kad se osvrnem danas, prebacujem sebi što sam dozvoljavala da se to dešava - što sam izlazila i dozvoljavala da mi se te stvari dešavaju,a potom predavala novac i delila ono što sam zaradila s nekim ko me nimalo nije cenio.\nKako su mogli da gledaju kako izlazim svake večeri, neko koga je trebalo da vole i do koga je trebalo da im je stalo? Ne znam kako su mogli da me pipnu nakon što sam izlazila i radila te stvari.\nJedne noći sam doživela stravično iskustvo. Mušterija me je silovala u kolima. Samo sam izašla iz tih kola. Nisam otišla kući, nisam ispričala mužu. Ponovo sam izašla na ulicu i našla novu mušteriju. Ne sećam se najvećeg dela večeri, ali se dobro sećam te dvojice mušterija.\nIzašla sam ponovo pravo na ulicu zbog opsednutosti drogom. Trebao mi je novac. Toliko je to jako. Tolika je bila kontrola droge nada mnom.\nNa kraju sam upoznala nekog drugog dok mi je muž bio u zatvoru, gde je služio dugu kaznu. Prešla sam iz veze zajedničke zavisnosti u veoma nasilnu zlostavljačku vezu. Progresija u mojim vezama bila je takva da je svaka sledeća bila sve gora. I opet bih ostajala u njima.\nJednom me je udario glavom, toliko jako da sam se onesvestila. Kad sam došla sebi, prvo što sam rekla bilo je: \"Oh, molim te, zagrli me.\" Ja sam bila ta koja se izvinjavala za nešto što nisam uradila. Potpuna ludost.\nOstala sam u toj vezi oko osam godina.\nNa kraju me na kolena nisu oborili ni heroin ni krek, već alkohol.\nDvoje dece iz moje druge veze otišlo je da živi sa hraniteljskom porodicom. Ostala sam izolovana u stanu svojom voljom, i moj život se 18 meseci svodio na to da ustanem i u sebe naspem što više „tenenet supera\". Nekih dana sam se suviše plašila da izađem napolje i odem po recept za metadon - radije bih samo sedela u stanu i krizirala dok god imam „tenenets\".\nNa kraju nisam više imala snage ni da razgrnem zavese. Nisam mogla da podnesem sunčevu svetlost na licu. Nisam želela da se vratim ni u kakvu verziju realnosti.\nPrezirala sam se, apsolutno sam se prezirala.\nMoja prijateljica Pet umrla je šest dana pre nego što je trebalo da pođem na rehabilitaciju. Sećam se da sam samo demolirala stan. Mora da sam vrištala toliko glasno da su komšije pozvale policiju i policija je provalila unutra.\nLežala sam na podu dnevne sobe i vrištala da ne želim da umrem. Nikad me pre nijedan policajac nije zagrlio, ali ovaj jeste. Sigurno sam bila u potpunom rasulu.\nMislim da sam tog trenutka shvatila da mi je dosta, stvarno mi je svega bilo dosta.\nNacionalni SOS telefon zvoni u prazno\nEvo kako izgleda seksualno zlostavljanje\nDugo sam se mučila da odem na rehabilitaciju. Usput sam bila u tri različita centra za lečenje i prošla brojne pokušajte detoksikacije. Ali u maju 2014. godine otišla sam u centar za lečenje u Veston Super Meru. Bila sam toliko besna kad sam stigla da su me gotovo smesta stavili na bihevioralnu terapiju. Rekli su mi ako joj se ne budem povinovala i prestala da se svađam sa svima, otpustiće me. Jedne noći sam proučila detalje terapije i pomislila: „Ja ovo neću moći.\" I znala sam da ću se, ako me otpuste, vratiti drogi. I tako sam odlučila da preuzmem kontrolu i rešila da odem odatle sama.\nI dalje sam primala metadonsku i valijumsku terapiju, još nisam završila detoksikaciju od alkohola. I rekla sam im da idem. A oni su mi rekli: „Gde to ideš?\" Rekla sam im da idem na sastanak Anonimnih narkomana u Londonu. A oni su me samo pogledali kao da sam potpuno luda. Verovatno sam i bila, pomalo.\nBio je to veliki korak u nepoznato. Bila sam beskućnica jer nisam mogla da se vratim u svoj stan zbog pravila uslovne slobode. Otišla sam na sastanak u londonskom Sohu. Ostala sam tokom trajanja čitavog sastanka, zatražila od njih pomoć i to sam i dobila.\nTroje ljudi sa tog sastanka više nisu sa nama, mrtvi su. Zaista sam svesna koliko sam imala sreće.\nPosle skoro 20 godina zavisnosti i vremena provedenog po službama za odvikavanje od droga i alkohola, službe mi nisu pomogle da se skinem. Štaviše, imam utisak da sam zavisnik ostala duže zbog metadonske terapije. Nijednom nisu pomenuli grupe uzajamne pomoći. Njihov odgovor svaki put je bio još lekova, nikad apstinencija.\nPrestala sam da uzimam terapiju i očistila se na sastancima. I ponosna sam na to.\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Život posle života\nOvog meseca biću trezna tri i po godine.Nije bilo lako. Ponovo sam postala beskućnica pre šest meseci, što je bilo strašno, zaista strašno. Bilo je to iseljenje na licu mesta, zamolili su me da smesta napustim stan. Nisam znala kuda da idem. Nisam znala šta da radim. Ali sam uspela to da pregrmim i ostanem čista.\nImam složeni PTSP, za koji krivim seksualni rad tokom zavisnosti. To utiče na svaku oblast mog života zato što sve oko mene može da posluži kao okidač. Ali sam čvrsto rešila da se izlečim od njega. Nisam pošla na rehabilitaciju da bi mi bilo ovako. Ali je podnošljivo. Uspevam to da podnesem, da preživim.\nObnavljam odnos sa dvoje moje najstarije dece, a prošlog Božića mi je ćerka bila prvi put u poseti od 2012. godine.\nDanas vodim grupe za oporavak žena u domu za zbrinjavanje i dobro mi ide na koledžu - napustila sam školu sa 13 godina.\nNe, nemam svoj stan. Ne, nisam stalno zaposlena. Živim u hostelu, što je ponekad teško, veoma teško. Ali svaki put kad pogledam kroz prozor i napolju pada kiša, osetim zahvalnost što ne moram da izađem na kišu i čekam mušteriju da dođe po mene.\nU ovom trenutku nije savršeno, nije sjajno. Ali... dobro je. Život je dobar.\nIlustracije: Ema Rasel", "Preklinjala sam socijalnu službu mi odvede decu", "Sem je više od 20 godina bila zavisnica pre nego što je uspela da prevaziđe začarani krug trauma i zlostavljačkih veza" ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Zid plača je najsvetije mesto za Jevreje\nBelgijska umetnica izazvala je bes u Izraelu nakon što je naga pozirala ispred najsvetijeg jevrejskog mesta.\nMarisa Papen objavila je fotografiju na kojoj naga stoji na krovu i gleda ka Zidu plača u Jerusalimu.\nRabin Zida plača je ono što se desilo opisao kao „strašno i žalosno\".\nPre godinu dana, umetnica Papen na kratko je uhapšena kada se naga fotografisala u drevnom egipatskom zamku Luksor.\nOva umetnica na svom sajtu način života koji vodi opisuje kao „golu formu slobode u kojoj su maske spale i bačene su u okean\".\nVeliki broj fotografija koje je objavila prikazuju je nagu na raznim lokacijama širom sveta.\nU objavi na sajtu, koju je nazvala „Zid srama\", napisala je da ju je „iskustvo iz Egipta podstaklo da granice religije i politike pomeri još dalje time što će pokazati svoju religiju u svetu u kome sloboda postaje luksuz\".\nImage copyright Rochelle Brodin Natpis na slici Marisa Papen izazvala je bez nagim fotografijama\nDodala je da se trodnevna poseta Izraelu poklopila sa sedamdesetom godišnjicom zemlje i kontroverznim otvaranjem američke ambasade u Jerusalimu.\nObjavila je i fotografije sa kupanja u Mrtvom moru i sa još nekoliko destinacija.\nNajprovokativnija je fotografija na kojoj naga pozira i gleda ka Zidu plača.\nJevrejski zvaničnici su odmah nakon objavljivanja osudili fotografiju.\nRabin Zida plača Šmuel Rabinovič rekao je lokalnim medijima da je fotografija sramna.\n„Ovo je sramno, vređa svetost mesta i osećanja ljudi koji su došli da posete ovo sveto mesto\".\nUmetnica je, odgovarajući na rekacije, u objavi na Fejsbuku odgovorila: „Zbunjena sam činjenicom da ljudi koji veruju da je Bog stvaorio naša tela (uključujući grudi i privatne delove) misle da je koža uvredljiva\".\nSvađa oko „gej propagande\" zbog mjuzikla\nU paklu seksualnog zlostavljanja\nPapen su ljudi u nekim od komentarima na internetu optužili za antisemitizam, rekavši da je namerno izbegla fotografisanje blizu Kupole na steni kako bi zaštitila muslimane.\nUmetnica kaže da to nije slučaj.\n„Zid plača mi se umetnički više dopao\", rekla je izraelskim medijima.\nIpak, druga fotografija pokazuje Papen golu kako gleda u Kupolu na steni.\nProšlogodišnje putovanje u Egipat takođe je izazvalo bes kada je umetnica fotografisana naga u reklami za sunčane naočare.\nKako nije imala dozvolu egipatskih zvaničnika, umetnica je kasnije ispričala da je morala da podmiti policajce kako bi uspešno završila snimanje pored piramida.\nSusrela se i sa negativnim reakcijama prolaznika u Egiptu.\n„Probali smo da objasnimo da poštujemo njihovu kulturu, ali nisu mogli da shvate vezu između nagosti i umetnosti. U njihovoj glavi to je pornografija ili nešto tome slično\".", "Nage umetničke fotografije kraj Zida plača izazvale bes", "Belgijska umetnica izazvala je lavinu negativnih kritika zbog nagih fotografija na kojima se vidi i Zid plača." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Erbas pravi krila za A380 i druge modele u Velikoj Britaniji\nErbus je upozorio da će napustiti Veliku Britaniju, ako ova zemlja napusti zajedničko tržište Evropske unije i carinsku uniju bez dogovora o tranziciji.\nOva kompanija tvrdi da ovo upozorenje nije deo „projekta zastrašivanja, već realnost koja se pomalja\".\nErbas zapošljava 14.000 ljudi na 25 lokacija u Velikoj Britaniji.\nProšle nedelje, predsednik Konfederacije britanske industrije (CBI) izjavio je da će neki delovi britanske industrije biti ugašeni, ako ova zemlja izađe iz carinske unije.\nSvih 28 članica EU uživaju u bescarinskoj zoni i imaju zajedničke carine na uvoz proizvoda van Evropske unije.\nPremijerka Tereza Mej odbacila je mogućnost da će Velika Britanija ostati u carinskoj uniji. Velika Britanija će napustiti Evropsku uniju 29. marta 2019.\nKo je Tereza Mej\nSoros protiv Bregzita: EU „u krizi”\nBritanci traže EU pasoš nakon referenduma\nPosebno partnerstvo\nVlada Velike Britanije razmatra dve opcije: carinsko partnerstvo koje će ukloniti potrebu za novim kontrolnim punktovima na granici; kao i „svedeni\" carinski dogovor koji će smanjiti broj carinskih punktova, umesto njihovog potpunog ukidanja.\nMajkl Barnije, pregovarač Evropske unije u procesu Bregzita, tvrdi da su obe opcije nerealne.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Erbas zapošljava preko 14.000 ljudi u Velikoj Britaniji\nPortparol Velike Britanije kaže: „Napravili smo značajan napredak ka dogovoru o dubokom i posebnom partnerstvu s Evropskom unijom koji će omogućiti da trgovina bude slobodna što je više moguće, između ostalog i u sektoru avio-industrije i sigurni smo da će dobar dogovor biti koristan za obe strane.\"\n„S obzirom na napredak koji smo postigli, nastavićemo pregovore i ne očekujemo da dođe do napuštanja unije bez ikakvog dogovora.\"\nPortparol velške vlade izjavio je da je najava kompanije Erbas „veoma zabrinjavajuća\".\n„Više puta smo upozorili da Velika Britanija ne može da preuzme veliki ekonomski rizik izlaska iz zajedničkog tržišta i carinske unije. Pogotovu kad su u pitanju sektori proizvodnje, koji u Velsu obezbeđuju visoko stručne i veoma plaćene poslove.\"\nOzbiljan prekid\nU „proceni rizika Bregzita\" koji je kompanija Erbas objavila u četvrtak, stoji da ako bi Velika Britanija napustila EU sledeće godine bez dogovora - to jest ako bi napustila jedinstveno tržište i carinsku uniju bez tranzicije - to bi vodilo do „ozbiljnog prekida u proizvodnji\".\n„U ovom scenariju Erbas će morati da razmotri svoje investicije u Velikoj Britaniji, kao i dugoročni ostanak u zemlji\", piše u izveštaju.\nKompanija, koja pravi krila za putničke avione A320, A330/A340, A350 i A380 u Velikoj Britaniji, izjavila je da je trenutno planirani tranzicioni period, koji se završava u decembru 2020. prekratak kako bi kompanija napravila izmene u sistemu nabavke.\nOvo za posledicu ima „uzdržavanje od proširivanja\" baze nabavljača u Velikoj Britaniji. Ova kompanija ima više od 4.000 nabavljača u ovoj zemlji.\nTom Vilijams, jedan od direktora u kompaniji Erbas komercijalni avioni, izjavio je da u „bilo kom\" scenariju Bregzit će imati „ozbiljne negativne posledice\" za britansku avio-industriju i samu kompaniju Erbas.\nBez dogovora, kaže on, uticaj Bregzita na poslovanje ove kompanije je „značajan\".\n„Da kažemo to jednostavno, scenario u kome ne postoji dogovor ugrožava Erbasovu budućnost u Velikoj Britaniji.\"\nVilijams je izjavio za program BBC Tudej da Erbas trenutno radi na razvoju „sledeće generacije\" krila aviona.\n„Ozbiljno razmatramo da li da nastavimo s razvojem ili da li treba da nađemo alternativna rešenja\" dodao je.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Erbas pravi krila za A380 i druge modele u Velikoj Britaniji\nPoslanik Konzervativne partije Stiven Kreb je rekao da upozorenje Erbasa zvuči kao „poziv za buđenje\".\nKrab je tvitovao: „Ogromna fabrika Erbasa u Severnom Velsu je samo jedan od dragulja u kruni britanske proizvodnje. Ovo je poziv za buđenje. Pragmatični, razumni Bregzit koji obezbeđuje trgovinu i poslove je suštinski važan.\"\nSekretar za Bregzit u senci Kir Starmer tvitovao je: „Ako je dokaz potreban za da premijerka napusti ideju o tvrdom Bregzitu što pre, ovo je to.\"\nTrgovina bez prepreka\nUpozorenje iz Erbasa na neki način odražava i komentare koje je u sredu izneo šef Simensa u Velikoj Britaniji.\nJurgen Mejer kaže da Velika Britanija treba da ostane u carinskoj uniji posle Bregzita, ako se ne smisli „odgovarajuća alternativa\".\nProšle nedelje Pol Dreksler, predsednik CBI, kaže da će neki delovi industrije u Velikoj Britaniji biti ugašeni, ako zemlja napusti carinsku uniju s EU.\nOn kaže da su direktori iz auto industrije zabrinuti za štetu koju će ovaj sektor pretrpeti, ako se ne uspostavi „trgovina bez prepreka\".\nDreksler takođe kaže da „nema dokaza\" da će trgovinski dogovori postignuti van EU obezbediti ekonomsku korist Britaniji.", "Ako dođe do Bregzita bez dogovora, Erbas će napustiti Veliku Britaniju", "Evropski proizvođač tvrdi da ako se izlazak Velike Britanije iz Evropske unije dogodi bez dogovora, ova kompanija će razmotriti povlačenje iz ove zemlje." ]

[]

[ "Image copyright Charterhouse Auctioneers Natpis na slici Iz aukcijske kuće kažu da je srebrni pribor za jelo „veliki deo moderne istorije\"\nPribor za jelo napravljen za nacističkog vođu Adolfa Hitlera za njegov 50. rođendan prodat je na aukciji za oko 14,000 evra.\nSvečano srebrno posuđe otkriveno je tokom pražnjenja jedne kuće u Dorsetu i pripadalo je penzionisanom vojnom oficiru.\nPrethodno se procenjivalo da će dva noža, tri kašike i tri viljuške, napravljene za Hitlera lično za korišćenje u svečanim prilikama, dostići cenu od 2,500 evra.\nIz aukcijske kuće Čarterhaus iz Šerborna kažu da ovi predmeti predstavljaju \"važan deo\" istorije.\nU Velikoj Britaniji nije zabranjeno prodavati nacističke antikvitete, međutim, u javnosti se vode rasprave koliko je to etički.\nČlanovi britanskog parlamenta su insistirali na zabrani prodaje ovakvih predmeta, a skoro je i kompanija Fejsbuk naterana da blokira prodaju nacističkih relikvija na svojoj platformi.\nImage copyright Charterhouse Auctioneers Natpis na slici Dva noža. tri kašike i tri viljuške ukrašeni nacističkim orlom, svastikom i Hitlerovim inicijalima.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Escajg je napravljen za Hitlerov 50. rođendan\n\"Napravljeno je oko tri hiljade komada za Hitlerov pedeseti rođendan. Ovo je prvi set na koji sam naišao u poslednje 33 godine\", kaže Ričard Bromel iz aukcijske kuće Čarterhaus.\n\"Neke od tih predmeta je progutalo vreme, neki su zatrpani pod ruševinama, a neki su uništeni.\"\nSrbija i antifašizam: Šta deca danas uče\nEscajg je \"ukrašen\" nacističkim orlom, svastikom i Hitlerovim incijalima.\n\"To je specifično tržište - neke ljude zanima, druge ne - ali to je važan deo moderne istorije\", dodao je.\nImage copyright Charterhouse Auctioneers Natpis na slici Pribor je korišćen u posebnim prilikama\nHitler je bio vođa nacističke Nemačke od 1933. do 1945. godine.\nZapočeo je Drugi svetski rat u Evropi invazijom na Poljsku septembra 1939. i smatra se glavnim krivcem za holokaust.\nNacistički režim je okončan pobedom savezničke vojske nad Nemačkom maja 1945. godine, čime je okončan rat u Evropi.\nHitler je oduzeo sebi život u 56. godini, 30. aprila 1945, u bunkeru u Berlinu, izbegavši tako sovjetsko hapšenje.", "Hitlerov pribor za jelo prodat za 14,000 evra", "Dva noža. tri kašike i tri viljuške ukrašeni nacističkim orlom, svastikom i Hitlerovim inicijalima." ]

[ "Mark Sevidž" ]

[ "Image copyright BBC / Guy Levy Natpis na slici Robi Vilijams će nastupiti sa ruskim sopranom Aidom Garifulinom\nPevač Robi Vilijams nastupiće na otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu u Moskvi, dve godine nakon što su ruski mediji pisali da mu treba zabraniti da nastupa u Rusiji.\nAutor hitova Angels i Let Me Entertain You glavni je izvođač na ceremoniji otvaranja koja se održava na stadionu Lužnjiki.\nNastupiće zajedno sa ruskim sopranom Aidom Garifulinom pola sata pre početka prve utakmice.\nPretpostavlja se neće izvoditi pesmu Party Like A Russian.\nPesma opisuje rusku elitu kao abnormalno bogate autokrate koje se bez osmeha na licu provode na ogromnim jahtama i unajamljuju siledžije koji rešavaju njihove međusobne čarke. Pesma je naišla na kritike ruske štampe nakon što je objavljena 2016. godine.\nRuski mediji kritikovali su pesmu kao „uvredljivu\" i punu stereotipa, dok su pojedini mediji predviđali da pevač više nikada neće nastupiti u Rusiji.\n„Ovo će uznemirititi ljude koji su želeli da ga slušaju, koji su ga doveli u Moskvu i želeli da ga čuju\", rekao je Sergej Knjazev, član Nacionalne koalicije organizatora događaja.\nSkip Youtube post by Robbie Williams Warning: Third party content may contain adverts End of Youtube post by Robbie Williams Image Copyright Robbie Williams Robbie Williams\n„Niko od ljudi koji žele da ga čuju ne želi da završi u njegovoj šali. To je šala o „novim Rusima\"\".\nIpak, čini se da se bura stišava.\nRobi Vijalms je početkom godine dobio poziv da nastupi na žurki ruskog milijardera i jednog od vlasnika fudbalskog kluba Arsenal Ališera Usmanova nakon godišnjeh ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu.\nČetrdesetčetvrogodišnji pevač će sada nastupiti pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Brazilski fudbaler Ronaldo će takođe učestvovati na ceremoniji otvaranja koja će se prenositi uživo širom sveta.\nImage copyright AFP Natpis na slici Fudbalski tim Robija Vilijamsa slavi pobedu na dobrotvornom turniru\nNakon ceremonije otvaranja sledi prva utakmica takmičenja - igraju Rusija i Saudijska Arabija.\n„Jako sam srećan i uzbuđen zbog povratka u Rusiju i ovako jedinstvenog nastupa\", rekao je Robi Vilijams.\nNastup na odtvaranju Svetskog prvenstva naziva ostvarenim snom.\n„Uradio sam mnogo u dosadašnjoj karijeri, ali nastupiti pred 80 hiljada ljudi na fudbalskom stadionu i pred milionima ljudima ispred malih ekrana širom sveta je moj dečački san\".\nFudbalski tim Robija Vilijamsa pobedio je na ovogodišnjem dobrotvornom turniru u Mančesteru u Velikoj Britaniji.\nDobrotvorni turnir koji prikuplja novac za UNICEF, postoji od 2006. godine i do danas je prikupljeno više od 24 miliona funti za decu obolelu od raka širom sveta.", "Robi Vilijams otvara Svetsko prvenstvo iako je uvredio Ruse", "Pevaće u Moskvi dve godine nakon što su ruski mediji pisali da mu treba zabraniti da nastupa u Rusiji." ]

[]

[ "Narodni muzej u Beogradu otvara vrata posetiocima posle 15 godina.\nŠta se dešavalo iza zatvorenih vrata ispričao nam je Dragan Marković - Markoni.\nMarkoni je postao čuvar Narodnog muzeja davne 1995, četiri godine pre zatvaranja.\nOd tada do danas, svoj posao radio je najbolje što je mogao, iako je čuvao prazan muzej.\nPripremila: Petra Živić", "Otvaranje Narodnog muzeja: On je čuvao prazan muzej" ]

[]

[ "Image copyright EPA Natpis na slici Imitatori Trampa i Kima su se pojavili na ulicama Singapura\nSevernokorejski državni mediji su spomenuli mogućnost da će ova izolovana zemlja „ostvariti novi odnos\" sa Sjedinjenim Američkim Državama.\nOvo je objavljeno dan pre istorijskog sastanka između severnokorejskog lidera Kim Džong-una i Donalda Trampa.\nOvi komentari predstavljaju promenu tona nakon decenija neprijateljstva koje je Severna Koreja gajila prema SAD.\nS druge strane, Tramp je rekao da ima „dobar osećaj\" u vezi sa dugoočekivanim samitom.\nOba lidera su stigli na razgovore u Singapur, što je prvi susret između američkog predsednika i severnokorejskog lidera.\nTramp je tvitovao u ponedeljak ujutru da se u ovoj azijskoj zemlji „oseća uzbuđenje u vazduhu\" pred samit.\nNada se da će ovim susretom započeti proces koji bi na kraju doveo da Kim odustane od nuklearnog oružja. Međutim, očekivanja Severne Koreje nisu toliko jasna.\nKo je Kim Džong Un\nTramp se „još nada\" susretu sa Kimom\nO čemu se govori u Severnoj Koreji?\nSevernokorejski državni mediji uglavnom ne izveštavaju šta lider radi u realnom vremenu, a samit je spomenut samo u prolazu.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Kim Džong-una dočekao je ministar spoljnih poslova Singapura Vivijan Balakrišnan\nUrednički komentar u dnevnom listu Rodong Sinmun potvrdio je da je Kim otputovao u Singapur da se sretne s Trampom i da će „Severna Koreja ustanoviti novi odnos u skladu s promenljivim zahtevima novog vremena\".\nTakođe, u uvodniku stoji da se očekuje da će biti „razmenjena suštinska mišljenja\" kako bi se „upostavio stalni i mirni režim na korejskom poluostrvu i kako bi se rešili problemi koji utiču na sve, između ostalog i denuklearizacija korejskog poluostrva\".\n„Iako smo imali neprijateljske odnose s ovom zemljom u prošlosti, naš stav je da ako ova država poštuje našu autonomiju... trudićemo se da postignemo normalizaciju odnosa putem dijaloga\", stoji u uvodniku.\nZašto su ovi komentari važni\nAnaliza: Lora Biker, BBC vesti, Singapur\nAmerika je decenijama bila ljuti neprijatelj Severnoj Koreji. U Pjongjangu postoje antiamerički muzeji.\nIpak, ova država sada pokušava da promoviše ideju o razgovorima sa onima koje su nekada opisivali kao „inkarnaciju zla, carstvo đavola\". A to čak nije ni najoštriji jezik koji je korišćen na tu temu.\nHajde da izanaliziramo nekoliko najvažnijih tačaka objavljenih u uvodniku u Rodong Sinmunu.\nU engleskoj verziji, samit je predstavljen kao šansa da se ostvari „denuklearizacija korejskog poluostrva i reše drugi problemi, što su zahtevi modernog vremena\".\n„Moderna vremena\" su suština. Severna Koreja je provela decenije izgrađujući nuklearni arsenal, uz ogromna odricanja. Kim Džong-un mora da objasni svom narodu zašto je spreman na pregovore.\nU novogodišnjem govoru - koji je pokrenuo diplomatski proces - Kim je govorio o potrebi Severne Koreje da izgradi privredu, nakon što je ostvarila cilj i postala nuklearna sila.\nOvaj uvodnik u novinama je važan zašto što otvara put ka mogućnoj promeni u politici države i takođe šalje poruku onima koji prate šta se dešava u Severnoj Koreji - da stvari mogu da budu drugačije.\nŠta se dešava sada?\nPripreme za ovaj jedinstveni samit su bile neobične i grozničave. Sastanak ove vrste uglavnom je rezultat nekoliko meseci diplomatskih pregovora.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Kim Džong-un se zahvaljuje singapurskom premijeru Li Hsijen Lungu zato što je domaćin samita\nNekoliko detalja dnevnog reda su objavljeni u javnosti.\nJužnokorejska novinska agencija Jonhap izveštava da će se visoko pozicionirani diplomati iz obe zemlje sresti u ponedeljak u Singapuru kako bi napravili sporazum koji će predstaviti svojim liderima. Američki predsednik i severnokorejski lider odsedaju u različitim hotelima, koji su blizu jedan drugog, a naći će se u utorak u hotelu u Sentosi, ostrvu popularnom među turistima, koje se nalazi nekoliko stotina metara od obale Singapura.\nŠta je prethodilo sastanku?\nOdnos između dva lidera u prethodnih 18 meseci može se opisati kao neobičan.\nTokom prve godine vladavine Donalda Trampa, dva lidera su razmenili oštre reči, a Severna Koreja je napravila nekoliko testova balističkih projektila, što je razbesnelo međunarodnu zajednicu.\nAmerički predsednik zahtevao od Ujedinjenih nacija pooštravanje sankcija Severnoj Koreji, sa čim se Kina, tradicionalni partner ove zemlje složila. Pretio je Severnoj Koreji da je očekuju „vatra i bes\", ako Pjongjang nastavi s pretnjama Sjednjenim Američkim Državama. Kim ga je nazvao „mentalno poremećenim\" i „senilnim starcem\".\nUprkos međunarodnim pravilima, Severna Koreja je izvela šesti nuklearni test u septembru 2017. godine. Ubrzo nakon toga, Kim je objavio da je njegova zemlja postigla cilj i postala nuklearna sila, s projektilima koji mogu da dosegnu američko tlo.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Vozilo u kome je navodno Kim Džong-un na ulicama Singapura\nNa početku 2018. godine, došlo je to neverovatnog obrta u ovom odnosu. Sve je počelo diplomatskim razgovorima između Južne i Severne Koreje tokom Zimskih olimpijskih igara. Onda je Tramp šokirao ceo svet tako što je prihvatio Kimov poziv da se sastanu.\nŠta žele obe strane?\nImage copyright EPA Natpis na slici Donald Tramp stiže u Singapur, nakon kontroverznog samita u Kanadi\nDenuklearizacija je bila centralno pitanje u pregovorima pre ovog susreta. Amerika želi da se Severna Koreja odrekne nuklearnog oružja, a očekuje se da će se Severna Koreja tome usprotiviti i nije jasno šta može da traži zauzvrat.\nKim kaže da želi da se se bavi jačanjem severnokorejske privrede, stoga priželjkuje smanjenje sankcija i međunarodne investicije. Pitanje je koje je ustupke spreman da napravi i da li će održati obećanja.\nSjedinjene Države ne očekuju da postignu konačan dogovor u Singapuru. Predsednik Tramp je opisao sastanak kao „priliku da se upozna situacija\" i da će on biti „deo dugog procesa\".", "Tramp-Kim samit: Severna Koreja se nada promenama", "Nedavno objavljeni komentari predstavljaju promenu tona pred dugoočekivani samit između SAD i Severne Koreje." ]

[ "Jelena Maksimović", "Bbc Novinarka" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Er bi en bi aplikacija\nIako je zamišljeno da upravnici zgrada vode evidenciju o stanovima koji se izdaju, pa i onima preko popularne mreže za kratkoročni najam - „Airbnb\" (Er bi en bi), ovo pravilo se još uvek ne sprovodi u praksi.\nMogućnost da ugoste turistu u sopstvenom stanu i solidno zarade privlačna je mnogim našim sugrađanima. Više od trista stanova u Beogradu je trenutno u ponudi na Airbnb platformi.\nJelena iz Beograda izdaje tri stana preko ovog sajta: sopstveni i dva koja pripadaju članovima njene porodice. Smatra da tako može bolje da zaradi u odnosu na izdavanje stana na duže, ali i koristi svoj stan kada joj odgovara. Cena jednodnevnog najma u proseku je 30 evra.\nStanodavci osećaju veću zaštitu, jer Airbnb nadoknađuje načinjenu štetu, što može da bude problem sa stanarima koji iznajmljuju stan na duže. Kao prednost ove vrste najma, Jelena navodi da se ovi stanovi bolje održavaju i manje koriste, jer gosti najćešće samo spavaju u njima.\nSve je više onih koji se opredeljuju za ovakvu vrstu smeštaja u odnosu na hotel i to ne samo zbog povoljnije cene.\n„Više volim spontanu, atmosferu nečije sobe ili stana, nego hotelsku sobu,\" kaže Vesna koja je koristila Airbnb u pet evropskih gradova.\nZadovoljna je uslugom, iako priznaje da je bilo nekih iznenađenja.\n„Ali to sve postane smešna anegdota kad se vratim kući,\" kaže ona.\nPet mesta sa previše turista\nOd mini-Gagarina do nevidljivog Vorhola\n„Airbnb\" i problem plaćanja poreza\nOvakvi stanovi u Beogradu nisu registrovani kao apartmani za pružanje turističkih usluga i vlasnici ne plaćaju nikakav porez po tom osnovu. Airbnb ne snosi odgovorost za to, već upozorava vlasnike da moraju da prouče lokalne zakone i deluju u skladu s njima, pre nego što odluče da svoj stan ponude za iznajmljivanje.\nZbog nemogućnosti države da naplati porez od ove vrste najma, Airbnb je već godinama na udaru gradskih vlasti u metropolama širom sveta. U Kanadi, Airbnb šalje obaveštenja „domaćinima\" da moraju da prijave prihod poreskoj službi.\nNa nekim popularnim turističkim destinacijama, poput Ibice, privatnim licima je zabranjeno da iznajmljuju svoje stanove preko ove platforme.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Beograd je popularna destinacija među mladima\nMinistarstvo turizma sprema novi Zakon o ugostiteljstvu, koji ne pravi razliku između lica koja izdaju stanove preko ove platforme i drugih izdavalaca smeštaja. Svi oni će morati da prođu kategorizaciju kod jedinica lokalne samouprave.\nNovitet ovog zakona je usluga E-turista, portal koji će sadržati sve informacije o objektima za smeštaj i njihovim vlasnicima. Takođe, pružaoci smeštaja moraće preko ovog sistema da prijave turiste.\nUpravnici zgrada moraju da znaju sve stanare\nU Srbiji postoji problem naplate poreza i za dugoročno iznajmljivanje stanova. Nedavno uspostavljeni upravnici zgrada treba da imaju evidenciju stanova koji se izdaju u jedinicama kojima upravljaju.\nVlasnik firme Moj upravnik Dejan Mrkalj tvrdi da izdavanje stana na dan nije regulisano srpskim zakonima. U zgradama su istaknuti spiskovi vlasnika koji su dobijeni iz katastra nepokretnosti, a upravnici treba da znaju ko tačno živi u stanovima.\nBaza podataka stanara služi da bi se tačno podelili troškovi zajedničkog održavanja zgrade, a ne da bi upravnici obavljali posao poreske uprave.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Upravnici zgrada moraju da znaju ko živi u zgradama koje održavaju\nKako su upravnici iz njegovog preduzeća zaduženi za održavanje više od 300 zgrada, još uvek nisu počeli da se bave sastavljanjem tih spiskova.\nDomaćin na Airbnbu treba da obavesti stanare zgrade u kojoj ima stan čime se bavi i na neki način dobije njihovu saglasnost za to.\n„Ništa od stanara ne krijem, ne vidim razlog da me prijavljuju, a da nije u pitanju pakost\", kaže Jelena.\nU slučaju prijave za nezakonito obavljanje turističke delatnosti, inspektor izlazi na teren i donosi rešenje o zabrani delatnosti dok se ne izvrši kategorizacija i pokreće prekršajni postupak.\nZa ovaj prekršaj propisana kazna za fizičko lice kreće se u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara.\nRenata Pindžo, savetnica u Ministarstvu turizma kaže da novi zakon uvodi mnoge olakšice za fizička lica, pružaoce usluga smeštaja do 30 ležajeva.\nUkida se dosadašnja obaveza pružanja usluga preko posrednika što će im naročito olakšati način rada. Takođe, svi koji izdaju sobe na kraće od 30 dana, smatraće se ugostiteljima.\nLjudi koji izdaju stanove turistima preko onlajn platformi mogu da očekuju da će plaćati paušalni porez.\n„Time im se olakšava poslovanje, a s druge strane država stiče uvid ko sve pruža ugostiteljske usluge, ko su gosti koji tu odsedaju i s kojim kapacitetima raspolažemo\", zaključuje Pindžo.\nImage copyright Getty Images\nI kada bi se sprovodila revnosnija kontrola plaćanja poreza, Jelena bi i dalje izdavala stanove preko ove platforme. Očekuje da bi zarađivala isto koliko i sada.\nOna smatra da Airbnb nudi dovoljno slobode i zaštite vlasniku stana. Čak i kada ne izdajete svoj stan, već to radite za druge, možete da zaradite barem prosečnu platu u Srbiji.\n„U opštem nedostatku poslova, to uopšte nije loše\", zaključuje ona.", "„Airbnb“ u Srbiji još uvek u sivoj zoni", "Nove izmene Zakona o ugostiteljstvu predviđaju da i oni koji izdaju stanove kratkoročno preko onlajn platformi moraju da budu prijavljeni kao pružaoci turističkih usluga." ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright Getty Images\nCrna Gora i NATO proslavili su prvu godišnjicu svoje „veze\" u - vazduhu.\nNa nebu iznad Podgorice, grčki i italijanski borbeni avioni NATO-a pokazali su kako bi prizemljili neprijateljski avion - u ovom slučaju, tu ulogu je odigrala letelica Vlade Crne Gore, u kojoj se vozio ministar odbrane Predrag Bošković.\nDemonstracija je to misije koja nosi naziv „Er Polising\", a podrazumeva da će nebo Crne Gore nadgledati avioni grčkog i italijanskog vazduhoplovstva.\n„Reč je o misiji koja ne podrazumeva ni stacioniranje vazduhoplova ni izgradnju objekata i baza u Crnoj Gori\", kaže Bošković za BBC i dodaje da crnogorski budžet neće imati dodatnih troškova, a da je ovakav model već primenjen u Albaniji.\nBila je to i retka prilika da se i sami građani Crne Gore uvere u praktičnu primenu članstva njihove zemlje u Alijansi.\n„Crna Gora je članstvo u Severnoatlantskom savezu postavila kao jedan od dva spoljnopolitička cilja i prioriteta nakon obnove državnosti.\nDrugi je članstvo u EU\", kaže ministar Bošković.\nSumirajući rezultate prve godine članstva, Bošković kaže da su Vojska i odbrambeni sistem Crne Gore dobili nastavak modernizacije, a država dodatnu potvrdu stabilnosti, zbog čega bi i ekonomija mogla da oseti boljitak.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Za prvo predsedničko putovanje u ovom mandatu, Milo Đukanović je odabrao Brisel i sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom\n„Izvoznik stabilnosti\" ili povod za nestabilnost\nU svojoj analizi prve godine crnogorskog članstva, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je 29. članicu Alijanse „izvoznikom stabilnosti na Balkanu\".\nStabilnost nije bila ključna reč kada je Crna Gora u februaru 2018. godine donela odluku da pošalje svoja dva vojnika u misiju KFOR-a na Kosovu - jednog štabnog oficira u Prištinu, a drugog u komandu u Skoplje.\n„Zaista bih zamolio da se uzdrže od toga, da ne rade takve poteze, a da ne pitaju Republiku Srbiju, jer ako to budu uradili, sigurno neće pomoći ni dijalogu Beograda i Prištine, ni stabilizaciji na našem prostoru, a sigurno neće pomoći poboljšavanju odnosa sa državom Srbijom\", oštro je iz Beograda tada poručio srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin.\nImage copyright GOV.ME/S.Matić Natpis na slici Predrag Bošković je u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore bio je zamenik šefa diplomatije, a u Crnoj Gori ministar ekonomije, rada i obrazovanja\nOva najveća iskra tokom prve godine članstva Crne Gore u NATO-u nije zapalila veći regionalni plamen, ali je pokazala koliko stvari mogu biti komplikovane.\n„Priča oko KFOR-a protumačena je u jednom delu javnosti kao kontroverzna. Potpuno nepotrebno.\nNamerom da dva štabna oficira pošalje u misiju KFOR, Crna Gora samo pokazuje da je u punoj meri posvećena regionalnoj stabilnosti i miru\", kaže ministar Bošković.\nU Podgorici ponavljaju da su privrženi politici „otvorenih vrata\" Alijanse i podržavaju one koji bi iz regiona pošli njihovim stopama.\nBosna i Hercegovina podeljena je i po ovom pitanju, dok Makedonija očekuje konačno rešenje pitanja imena pa da se usmeri na nastavak evroatlantskih integracija.\nNatpis na slici Geostrateški položaj Srbije - žutom bojom označene su članice NATO-a, braon zemlje koje nisu deo Alijanse\nUloga „stranih centara moći\"\nOštro saopštenje ruskog Ministarstva spoljnih poslova kojim je Moskva upozorila Podgoricu zbog „neprijateljskog smera\" i osudila „antirusku histeriju\" obeležilo je prve dane članstva Crne Gore u NATO-u.\nNa planu konkretnog i vidljivog, od tog saopštenja se nije daleko odmaklo - Crna Gora uvela je sankcije Rusiji još leta 2014. godine, na šta je Moskva odgovorila nekoliko meseci kasnije i taj „status kvo\" i dalje je aktuelan.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Na dan kada je crnogorski parlament ratifikovao ulazak zemlje u NATO, protivnici ulaska su reagovali paljenjem zastave Alijanse\nOstala je i linija podele unutar crnogorskog društva o članstvu u Alijansi, koje i dalje živi kao zgodna tema svake predizborne kampanje, ali i dodatnog jačanja etničkih podela.\n„Naša država je heterogeno društvo, tako da ne očekujemo potpuni javni i politički konsenzus ni po državno-strateškim pitanjima.\nValja naglasiti da su političke snage koje se u Crnoj Gori protive članstvu u NATO-u značajno finansijski i medijski potpomognute iz nekih stranih centara moći.\nAli, ne možemo sporiti ničije pravo na drugačije mišljenje\", zaključuje Bošković i dodaje da je najvažnije da je očuvana unutrašnja stabilnost.\nNATO je svojom „simboličnom pobedom\" na Balkanu zadovoljan, bez obzira što dve hiljade crnogorskih vojnika ne donosi veliko uvećanje snaga Alijanse.\nUlaskom Crne Gore u NATO, i poslednji deo evropske mediteranske obale postao je deo prostora koji kontroliše ova Alijansa.\nKako žive vršnjaci Đukanovićeve vladavine\nZapadni Balkan: Sve dalje od EU\nCrnogorac koji se vratio iz Beograda\nNovine u Vojsci Crne Gore\nMornarica: formiran Nacionalni pomorski operativni centar zadužen za nadgledanje situacije na moru\nVazduhoplovstvo: pokrenut Vazduhoplovni operativni centar za razmenu podataka sa saveznicima iz NATO-a\nKopnene jedinice: nabavka opreme, komunikacionih sistema\n„Čojstvo i junaštvo\" u 21. veku\nJoš u junu 2000. godine, Milo Đukanović, tadašnji predsednik Crne Gore kao dela Savezne Republike Jugoslavije, a danas predsednik nezavisne države, uputio je izvinjenje građanima Hrvatske, a posebno Dubrovnika, „za svu bol, sva stradanja i sve materijalne gubitke koje im je naneo bilo koji predstavnik Crne Gore u sastavu JNA\".\n„Za nas u Ministarstvu bilo je najteže i najznačajnije povratiti ugled vojnog poziva, koji je bio značajno srozan tokom rata u bivšoj Jugoslaviji\", kaže aktuelni crnogorski ministar odbrane Predrag Bošković.\nImage copyright AFP Natpis na slici Crnogorska vojska ima oko dve hiljade aktivnih pripadnika, a na čelu je vrhovni komandant - predsednik Milo Đukanović\nMinistarstvo odbrane Crne Gore zbog toga je pokrenulo čitav niz kampanja kojima želi da se približi, pre svih, mladima.\nPosebnu pažnju, kako pohvala tako i satirične kritike u čitavom regionu, privukla je akcija pravljenja stikera za aplikaciju za komuniciranje Vajber, gde se crnogorski vojnik pojavljuje kao glavni akter.\n„Stikeri su prevazišli sva naša očekivanja.\nZa tri meseca, preuzeti su više od 51 hiljadu puta\", zadovoljan je Bošković.\nJednom regionalnom trendu, Crna Gora će se priključiti naredne godine.\nU Ministarstvu kažu da je to vreme za početak primene koncepta dobrovoljnog služenja vojnog roka i tvrde da su mladi Crnogorci izuzetno zainteresovani da na ovaj način - bar delimično postanu deo NATO-a.", "Crna Gora i NATO - godina prva", "Šta su Crna Gora i njeni susedi dobili, a šta izgubili u prvoj godini članstva u Severnoatlantskoj alijansi." ]

[]

[ "Image copyright Guatemala Government Natpis na slici Najveća erupcija vulkana Fuego još od 1974. godine\nNajmanje 25 ljudi je poginulo, a stotine je povređeno u najvećoj erupciji vulkana u Gvatamali u poslednjih nekoliko decenija.\nVulkan Fuego, koji se nalazi oko 40 kilometara jugozapadno od glavnog grada Gvatamale, izbacivao je kamenje, dim i pepeo.\nReka lave stigla je do sela El Rodeo i ubila nekoliko ljudi koji su se zatekli u kućama. Zatvoren je glavni aerodrom.\nPredsednik Džimi Morales razmatra uvođenje vanrednog stanja.\n„Moguće je da su najmanje tri oblasti uništene\", rekao je.\nSerđo Kabanjas, načelnik državne Nacionalne agencije za upravljanje nepogodama, rekao je lokalnoj radio stanici da je lava promenila pravac kretanja ka El Rodeu.\n„Nažalost, El Rodeo je spaljen. Nismo uspeli da dođemo do sela La Libertad zbog lave. Mnogo ljudi je izgubilo živote\".\nOvo je najveća erupcija još od 1974. godine, tvrde lokalni stručnjaci.\nKabanjas je dodao da je jedan od članova njegovog tima među poginulima.\nPotvrđeno je da je život izgubilo i nekoliko dece.\nNa snimcima koje su objavili lokalni mediji vide se tela zahvaćena lavom i spasioci koji pomažu ljudima pokrivenim pepelom.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Akcije spasavanja je u toku\nJedna žena rekla je lokalnim medijima da je lava prošla kroz kukuruzna polja i da misli ima još stradalih.\n„Nisu svi uspeli da pobegnu, mislim da ih je lava prekrila\", rekla je Konsuelo Hernandes.\nZvaničnici kažu da je 1,7 miliona ljudi pogođeno erupcijom.\nImage copyright AFP/Getty Natpis na slici Pepeo je prekrio ulice\nZvaničnici savetuju nošenje maski zbog zaštite od pepela.\nVojska pomaže u spasavanju, od postavljanja privremenih skloništa do čišćenja vulkanskog pepela sa glavnog aerdroma.", "Desetine poginulih u erupciji vulkana u Gvatamali", "Najveća erupcija vulkana Fuego od 1974, među žrtvama ima i dece." ]

[]

[ "Image copyright EVN Natpis na slici Saudijska Arabija je jedina zamlja na svetu u kojoj je ženama zabranjeno da voze\nPrvi put nakon nekoliko decenija, a samo nekoliko nedelja pre prestanka važenja zabrane vožnje za žene, Saudijska Arabija izdala je vozačke dozvole nekolicini žena.\nDeset žena zamenilo je ove nedelje strane vozačke dozvole za dozvole Saudijske Arabije.\nOčekuje se da će ogroman broj žena ppodneti prijavu za izdavanje vozačke dozvole do 24. juna kada prestaje zabrana.\nZakoni Saudijske Arabije propisuju da žena mora da traži dozvolu muškarca kada su u pitanju različite aktivnosti i odluke.\nDo sada, to je značilo da su porodice morale da unajmnjuju vozače.\nOrganizacije koje podržavaju žene godinama su vodile kamanju koja je za cilj imala da se ženama dozvoli da voze. Neke od aktivistkinja završile su u zatvoru.\nKako je Island stao na put jazu u platama\nVlada Tadžikistana daje ženama modne savete\nPre mesec dana uhapšeno je nekoliko muškaraca i žena zbog kampanje koju su vodili. Vlast ih je optužila da su „izdajnici\" i da rade za strane sile.\nVeruje se da je jedna od vodećih aktivistinja Loudžan al Hatlul među uhapšenima,.\nMeđunarodna organizacija „Amnesti internešnal„ je hapšenje opisala kao „nesramnu taktiku zastrašivanja\".\nSaudijska Arabija su u nedelju otkrila da je zatvoreno ukupno 17 ljudi i dodala da su oni kasnije „trajno\" oslobođeni.\nHatlul je je hapšena nekoliko puta ranije, uključujući i hapšenje 2014. godine kada je probala da automobilom pređe granicu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tada je odslužila kaznu od 73 dana u popravnom domu odakle je mnoga iskustva sa ljudima napolju delila preko Tvitera.\n„Ostavarenje sna\"\nImage copyright EVN Natpis na slici Ukidanje zabrane najavljeno je za 24. jun\n„Očekujemo da će sledeće nedelje još dve hiljade žena dobiti vozake dozvole\", piše u izjavi saudijskog Ministartsva informisanja.\nMinistarstvo dodaje da je deset žena koje su do sada preuzele vozačke dozvole „napisalo jednu stranu istorije\".\n„Činjenica da mogu da vozim je ostvarenje sna\", rekla je Rema Javdat, jedna od žena koje su dobile dozvolu.\n„Vožnja je za mene stvar imanja izbora\".\nUkidanje zabrane najavljeno je prošlog septembra i deo je programa princa Muhameda bin Salmana - programa modernizacije pojedinih aspekta saudijskog društva.\nOn je čelu na projekta Vizija 2030 čiji je cilj da otvori Saudijsko društvo i ekonomiju razvija u drugim aspektima osim nafte.\nMeđutim i dalje postoje granice kada su stvari koje žene u ovoj državi mogu da rade u pitanju.\nSaudijski zakoni potiču iz sunitskog ismala ili vahabizma, poznatog pod jasno podeljenim rodnim ulogama.\nŽene se moraju pridržavati striktnog načina oblaćenja, ne smeju da stupaju u kontak sa nepoznatim muškarcima, a ukoliko žele da putuju ili imaju potrebu da se obrate lekaru, potrebna im je muška pratnja ili pisana dozvola.", "Prve vozačke dozvole za žene u Saudijskoj Arabiji", "Jedina zemlja u kojoj ženama nije dozvoljeno da voze, ukida zabranu 24. juna." ]

[ "Aleksandar", "Novinar Bbc" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Tri „Vizantinca\" u reprezentaciji Srbije: Matić (broj 21), Kolarov (broj 11) i Ivanović (broj 6) pred kvalifikacioni meč protiv Gruzije\nDa su rođeni pre hiljadu godina, Aleksandar Kolarov, Branislav Ivanović i Nemanja Matić bili bi reprezentativci Vizantije, pokazuje analiza sajta „Zamišljena fudbalska istorija\".\nOvaj sajt razvrstao je današnje fudbalske zvezde prema mestu rođenja i, kombinujući te podatke sa činjenicama kojim istorijskim državama su ta mesta pripadala, pretpostavio je kako bi reprezentacije izgledale kroz istoriju.\nAutor projekta je Hrvoje Petrović, profesor istorije i pedagogije iz Osijeka.\nZa BBC kaže da je trenutno moguće analizirati reprezentacije iz sedam različitih godina u istoriji, od 9. do 15. veka, a da mu je cilj da napravi još jedanaest ovakvih zamišljenih evropskih prvenstava.\nUčenje kroz fudbal\nOsiječki diplomac istorije i pedagogije pet godina je radio kao profesor istorije na zameni u različitim školama.\n„Pokušao sam da zabavim decu na neki način, pa sam počeo da analiziram fudbalske simbole država - grbove, boje dresova, imena stadiona, zanimljivosti.\nŽeleo sam da vidim šta ti simboli govore o istoriji.\"\nSve to, Hrvoja je zainteresovalo da analizira kako bi izgledale reprezentacije država kroz istoriju, ako bi se kao kriterijum za odabir igrača uzimalo mesto rođenja.\n„Posetioci se javljaju sa primedbama da igrači nisu u reprezentacijama u kojima su danas, pa moram da objašnjavam da nije u pitanju današnji nacionalni identitet već mesto rođenja.\nIz Srbije se javio jedan posetilac koji je tvrdio da igrači iz današnje Srbije nikad ne bi igrali za Vizantijsko carstvo već za Rašku, ali poenta nije nacionalni odabir nego geografska pripadnost.\"\nNerazumevanja koncepta sajta „Zamišljena fudbalska istorija\" bilo je i van regiona.\n„Kad sam napravio stranicu Kijevski Rus, sa 8 od 11 Rusa u ekipi, Ukrajinci su bili nezadovoljni.\nNije im se svidelo ni to što Kijev nisam napisao na način kako oni to rade - napisao sam na engleskom, a oni su protumačili da je na ruskom.\nOdmah su krenuli komentari da je sajt proruski\".\nDodaje da zbog toga namerava da napravi video objašnjenje suštine sajta, ali i da ga komentari raduju jer ima onih koji dopunjavaju njegovo znanje.\n„Jedan korisnik iz Grčke mi je ukazao da sam imao neke pogrešne mape, pa mi je poslao prave.\nNemam nikakav problem da mi neko ukaže na to kako da budem bolji\", kaže Petrović.\nNajlepši portreti fudbalera sa Svetskog prvenstva\nSkriveni svet ruskih prečki i stativa\nZamišljeno Evropsko prvenstvo 920. godine\nOsam reprezentacija: Kraljevina Astorija, Vojvodstvo Saksonija, Vels, Kraljevstvo Veseks, Bugarsko carstvo, Lotaringija, Mađarska i Italija.\nDanašnji reprezentativci Srbije igrali bi za Kraljevinu Bugarsku: Aleksandar Kolarov (rođen u Beogradu), Matija Nastasić (rođen u Valjevu), Branislav Ivanović (rođen u Sremskoj Mitrovici), Ljubomir Fejsa (rođen u Kuli), Nemanja Matić (rođen u Ubu) i Dušan Tadić (rođen u Bačkoj Topoli).\nBoja dresa: crveno-žuta\nImage copyright IFHFOOTBALL Natpis na slici „Bugarsko carstvo\" na zamišljenom prvenstvu 920. godine predstavljali bi igrači današnje Srbije, Crne Gore, Albanije, Bugarske i Rumunije\nPlanovi za budućnost\nU godini kada se održava Svetsko prvenstvo, tvorac sajta „Zamišljena istorija fudbala\" realizovao je novu ideju.\nPredstavio je sve 32 zemlje-učesnice kroz priču o njihovim zastavama, grbovima, himnama i dresovima.\n„To su glavna nacionalna obeležja koja ljudi uzimaju zdravo za gotovo, a nije tako jednostavno sa identitetima\", kaže Petrović.\nImage copyright Hrvoje Petrovic Natpis na slici Hrvoje Petrović\nSlobodno vreme u kome se bavi fudbalskom istorijom dobio je jer trenutno radi na zameni kao odgajatelj u SOS dečijem selu u Osijeku.\nPrethodno je godinama pokušavao da se zaposli u školi, što mu je životni san.\n„Teška je situacija - bez političkih veza, a ja sam apolitičan do kraja, nemoguće je doći do profesorskog posla u školi.\nAli, i ovaj posao je dobar i ostavlja dovoljno vremena\", kaže Petrović.\nSetno zaključuje da bi mu, ipak, bilo teško da odbije posao u školi, iako zna da bi tako bilo manje vremena za fudbalsko-istorijski hobi.", "Zamišljena istorija: Matić i Kolarov „reprezentativci\" Vizantije?", "Meč sa Brazilom je događaj dana, ali sajt „Zamišljena fudbalska istorija\" analizira kako bi izgledale reprezentacije država kroz istoriju." ]

[]

[ "Image copyright EPA Natpis na slici Ovo nije prvi put da je duga kosa razlog za zabranu gostovanja na iranskoj televiziji\nSvi imamo dane kada nam kosa nije onakva kakva bi trebalo da bude, ali retki su oni koje je kosa dovela u nepriliku.\nKada je nekadašnji igrač Barselone Karles Pujol pristao da gostuje na iranskoj televiziji i komentariše meč Svetskog prvenstva, nije mu padalo na pamet da će duga kosa po kojoj je prepoznatljiv predstavljati problem.\nFudbaler je pozvan da na iranskom Kanalu 3 gostuje u specijlnom programu posvećenom utaakmici Iran - Španija.\nKada je stigao u TV stanicu, Pujolu nisu dozvolili da uđe u prostorije.\nVoditelj emisije Adel Ferdosipur bio je vidno iznerviran.\n„Karles Pujol je trebalo da večeras bude sa nama u studiju. Međutim, on je sada u hotelu. Probao sam sve što sam mogao, ali gostovanje nije bilo moguće\", rekao je medijima.\nNakon otkazanog gostovanja bilo je spekulacija da Pujol nije stigao do studija zbog toga što je tražio preveliki honorar za gostovanje.\nIpak, mediji su preneli drugačiju priču.\nJedan onlajn magazin citirao je fudbalera koji je izjavio da mu gostovanje nije dozvoljeno „zbog izgleda (kose)\".\nU Iranu ne postoje zvanična pravila kada su frizure u pitanju. Međutim, državna televiiza se protivi emitovanju bilo čega što smatra nekonvencionalnim ili „ne-islamskim\".\nIranska fudbalna federacija u svom statutu sadrži poglavnje o etici u kome piše da igrači ne smeju da nose frizure koje pomažu „širenju stranih kultura\".\nNekoliko fudbalera opomenuto je zbog neprikladnih frizura.\nBizarna vest izazvala je lavinu kritika na društvenim mrežama.\n„Osramotili ste nas širom sveta\", napisao je Tviteru iranski novinar Saba Azarpejk.\nJedan korisnik Tvitera postavio je pitanje koje je mnogima bilo na umu: „Zar niko nije video kako izgleda Pujol pre nego što ste mu ponudili gomilu novca za gostovanje?\".\nMnogi su iskoristili priliku da kritikuju iransku politiku, pa je jedan korisnik Tvitera napisao: „Zar i prorok Muhamed nije imao dugu kosu?\".\nNeko je podelio fotografiju ženskog modela duge, kovrdžave kose i napisao: „Ovako državna televizija vidi Pujola\".\nOvo nije prvi put da je duga kosa napravila problem na iranskoj televiziji. Pre dve godine, golmanu reprezentacije fudbala na plaži Pejmanu Hoseiniju nije dozvoljeno da gostuje na televiziji zbog duge kose.\nDa bi gostovao, morao je da zaveže kosu, što je on odbio da uradi.\nOdluka da se fudbaleru Pujolu zabrani gostovanje doneta je samo nekoliko nedelja nakon što je smenjen dugogodišnji direktor iranske televzije Ali Ašgar Purmohamadi, a na njegovo mesto je postavljena osoba ultra'-religioznih stavova.\nZamenik Iranskog javnog servisa rekao je u subotu da je priča o tome da Karlesu Pujolu nije dozvoljeno gostovanje samo trač koji širi BBC.", "Fudbalerova kosa „isuviše divlja“ za iransku televiziju", "U Iranu ne postoje zvanična pravila kada su frizure u pitanju, ali duga kosa je često problem." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Most preko reke Ibar koji razdvaja severni i južni deo Mitrovice\nPosle višemesečne pauze, u Briselu se nastavljaju razgovori predstavnika Beograda i Prištine čiji će vrhunac biti susret Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u nedelju.\nU petak i subotu su vođeni razgovori u okviru takozvanog tehničkog dijaloga. Prethodna runda delegacija Beograda i Prištine održana je od 19. do 21. marta, kada nije ostvaren nikakav napredak, kako je saopšteno iz Evropske unije.\nIako ni Beograd ni Priština ne pokazuju optimizam o ishodu ove nove runde razgovora, predstavnici Evropske unije, glavnog posrednika u dijalogu, smatraju da su pregovori ušli u „bitnu fazu.\"\nŠef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da su pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ušli u bitnu fazu i da imaju dobar zamajac, iako je delovalo da će upasti u zastoj, javlja agencija Beta.\nOn je izrazio nadu da će pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti \"brzo postignut\", ne precizirajući vremenski okvir u kojem bi to trebalo da se desi.\n\"Teško je to definisati i ne želimo da veštački namećemo neki datum. Jasno je da on mora biti dogovoren i implementiran pre pristupanja Srbije EU. Normalizacija odnosa s Prištinom je jedan od glavnih elemenata u tom procesu, a u Strategiji za Zapadni Balkan je jasno navedeno da se bilateralni sporovi moraju rešiti pre nego neka država pristupi Evropskoj uniji\", izjavio je Fabrici u intervjuu za novopazarski radio Sto plus.\nŠta je sve prethodilo novom susretu Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu\nImage copyright EPA Natpis na slici Predsednik Srbije Aleksandar Vučić\nApril 2013 :\nAvgust 2013 :\nSeptembar 2013 :\nOktobar 2014:\nImage copyright AFP Natpis na slici Hašim Tači\nFebruar 2015 :\nMart 2015 :\nAvgust 2015 :\nNovembar 2015 :\nJul 2017:\nImage copyright Reuters Natpis na slici Ramuš Haradinaj\nJanuar 2017 :\nJanuar 2017 :\nJanuar 2018:\nImage copyright AFP Natpis na slici Oliver Ivanović\nTri prepreke za Briselski sporazum\nSpasavanje redova Đurića\nMeđunarodna slika\nDeset godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.\nPriština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.\nU poslednje dve godine bilo je i nekoliko sporova oko povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova.\nDok Beograd tvrdi da su Surinam, Burundi i Liberija povukli priznanje, Priština to demantuje i ističe da su od 2017. godine, Bangladeš, Madagaskar i Barbados priznali Kosovo kao nezavisnu državu.\nMeđu zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.\nKosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija poput MMF-a, Svetske banke i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.", "Beograd i Priština u novoj rundi razgovora", "Šta je sve prethodilo novom susretu Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Briselu." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Posle prvog miliona, nastavio da kupuje loz svakog dana\nMuškarac sa jugoistoka Francuske dva puta je izvukao premiju na lutriji „Moj milion\" za manje od dve godine, a matematičari procenjuju da je verovatnoća za takvu sreću jedan prema 16 triliona.\nPobednik, čije ime nije objavljeno, je dobio prvi milion u novembru 2016, i nastavio da svake nedelje kupuje loz.\nProšlog meseca je dobio drugi milion.\nProdavac koji mu je prodao loz kaže da je čovek primio vest bez iznenađenja i dodao: „Izgleda da je navikao da dobija\".\n„Moj milion\" je manja verzija lutrije „Evromilioni\".\nIgrači „Evromiliona\", koji ima ogromnu premiju, automatski ulaze u drugi krug izvlačenja sa nasumice dodeljenim brojevima.\nDvostruki dobitnik namerava da nastavi da igra jer veruje u staru izreku \"treća sreća\", prenose francuski mediji.\nMatematičari procenjuju da je verovatnoća da se osvoji premija na „Mom milionu\" jedan prema 19 miliona, a za „Evromilione\" je jedan prema 140 miliona.\nKladioničarska firma Pedi Pauer kaže da je zapanjujuća dupla pobeda bacila u senku druge neverovatne događaje kao što su:\nda vas dvaput pogodi grom - 1 : 20 000 000\nda dvaput zaredom iz prve ubacite loptu u rupu u golfu - 1 : 60 000 000\nda dvaput zaredom osvojite maksimalnih 147 poena u snukeru - 1 : 5 000 000\nU Australiji je jedan čovek dvaput u dve nedelje osvojio premiju od po preko milion australijskih dolara.\nOrganizatori lutrije su za agenciju AFP rekli da su šanse za to 1 : 1.845 miliona i da ne pamte da se tako nešto ikad dogodilo.", "Francuz drugi put u dve godine izvukao premiju od 1 000 000 evra na lutriji", "Stručnjaci kažu da su šanse da se ovo desi jedan prema 16 triliona." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Mamić presudu nije dočekao u sudnici Županijskog suda u Osijeku (arhivska fotografija)\nSavetnik u fudbalskom klubu Dinamo iz Zagreba Zdravko Mamić kažnjen je sa šest i po godina zatvora za finansijske malverzacije kojima je oštetio klub i državni budžet.\nŽupanijski sud u Osijeku nepravosnažno je osudio i ostale optuženike u ovom slučaju: poreznika Milana Pernara na 4 godine i 2 meseca zatvora, Zdravkovog brata Zorana Mamića na 4 godine i 11 meseci zatvora, a bivšeg direktora Dinama Damira Vrbanovića na 3 godine zatvora.\nOsim zatvorske kazne, kada presuda postane pravosnažna, Zdravko Mamić moraće da vrati i oko 7 miliona evra.\nZbog dužine kazne, u zatvor će i pre pravosnažnosti presude biti upućen samo Zdravko Mamić.\nViše o suđenju Mamiću i njegovoj biografiji pročitajte ovde.\nZdravko Mamić u bekstvu\nNijedan od osuđenika nije prisustvovao izricanju presude.\nMamić se nalazi u Bosni i Hercegovini, odakle vodi poreklo, a tvrdi i da ima državljanstvo te države što ga štiti od izručenja Hrvatskoj.\nU obraćanju novinarima u Međugorju, rekao je da se nije nadao da će biti osuđen na zatvorsku kaznu jer je uveren u svoju nevinost.\n„Ta presuda je lažna i podla jer nije istinita. Oni koju su je doneli, čine me besnim i mogu očekivati svašta.\"\nMamić tvrdi da će svoju borbu nastaviti da vodi iz Bosne i Hercegovine.\n„Nisam kukavica, ali boga mi nisam ni mazohista.\nNe mislim ni jednog trenutka da se vratim u Hrvatsku pre izricanja pravosnažne presude\", rekao je Mamić.\nMamićev advokat Veljko Miljević smatra da je presuda nepravična, ali i nezakonita.\nNa izrečene kazne, optuženici imaju pravo žalbe.\nU iščekivanju presude Zdravku Mamiću\nSaznajte koliko ste korumpirani\nSuđenje puno kontroverzi\nBraća Mamić i ostali u procesu uhapšeni su u julu 2015. godine.\nSuđenje je obeležilo Mamićevo neobično ponašanje - od svađe sa advokatima i njihove promene u samoj sudnici, vređanja suda, neprimerenog ponašanja pa do optužbi za lažno svedočenje dvojice poznatih fudbalera Dejana Lovrena i Luke Modrića.\nMamić se na rukovodećim pozicijama u Dinamu nalazi od 2000. godine.\nU tom periodu, klub je osvojio više od 20 različitih trofeja, ali ga navijači optužuju da je oštetio klub vlasništvom nad igračima.", "Zdravku Mamiću šest i po godina zatvora za finansijske malverzacije", "Iz Međugorja u BiH, Mamić poručio da se neće vraćati u Hrvatsku i da želi da se brani sa slobode." ]

[]

[ "Image copyright PA\nPevač Ed Širan opužen je da je ukrao delove pesme Let's Get It On Marvina Geja, a tužitelji traže odštetu od 100 miliona dolara\nŠiran je navodno „pozajmio\" delove čuvene Gejeve pesme za svoj hit Thinking Out Loud.\nU tužbi se tvrdi da su ukradeni „melodija, ritmovi, harmonije, bubnjevi, bas, pomoćni vokali, tempo i sinkopa\"\nEdu su zbog ove pesme i ranije pretili tužbom, ali on je uvek odbacivao optužbe.\nNovu tužbu podnela je kompanija Strakterd Aset Sejlz, koja poseduje deo vlasničkih prava na Gejovu pesmu\nSkip Youtube post by Ed Sheeran Warning: Third party content may contain adverts End of Youtube post by Ed Sheeran Image Copyright Ed Sheeran Ed Sheeran\nGej je pesmu\"Let's Get It On komponovao zajedno sa američkim pevačem Edvardom Taunsendom, koji je umro 2003. Firma koja je tužila Širana poseduje jednu trećinu autorskih prava.\nŠirina su pre dve godine zbog iste pesme tužili i Taunsendovi naslednici, ali nije jasno u kojoj je fazi taj proces.\nSkip Youtube post by Boblet233 Warning: Third party content may contain adverts End of Youtube post by Boblet233 Image Copyright Boblet233 Boblet233\nTužen je i gigant Soni kao vlasnik muzičke izdavačke kuće Atlanik, i Ejmi Vadž, koja je potpisana kao koautorka Thinking Out Loud .\nPevač Robin Tik je izgleda imao ovu tužbu na umu kad je preko Tvitera pozvao Širana da mu se javi.\nPorota je u martu 2013. presudila da je Robinov singl Blurred Lines, objavljen u saradnji sa Farelom Vilijamsom, plagijat pesme Marvina Geja Got to Give It Up.\nPorodici pokojnog pevača soula dodeljena je odšteta od 7,3 miiona dolara, mada je suma kasnije smanjena na 5,3 miliona.\nRobin i Farel tvrde da nisu krivi, a njihov advokat tvrdi da je reč o „strašnom presedanu\".\nŠiran se prošle godine nagodio sa Tomasom Leonardom i Martinom Haringtonom, koji su tražili 20 milona dolara odštete tvrdeći da je Ed plagirao strukturu njihove pesme Amazing za svoj hit Photograph.", "Ed Širan optužen da je plagirao Marvina Geja", "Pevak je optužen da je plagirao delove pesme \"Let's Get it On\" i ako bude proglašen krivim moraće da plati 100 miliona dolara." ]

[ "Petra Živić", "Novinarka Bbc" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Ruski Jandeks Taksi se početkom 2018. spojio sa Uberom u Rusiji\nDolazak ruskog tehnološkog giganta Jandeks čija aplikacija nudi naručivanje taksi vozila onlajn, samo mesec dana nakon protesta taksista u Beogradu, ne menja mnogo toga - taksisti su i dalje nezadovoljni.\nJandeks taksi aplikacija koja povezuje putnike sa taksi vozačima već registrovanih taksi udruženja dostupna je u Srbiji od početka juna.\nDirektor za međunarodni razvoj kompanije Jandeks Mušeg Saakjan rekao je medijima u Srbiji da je dolazak na srpsko tržište, pored još 11 zamalja u kojima je taksi aplikacija dostupna, motivisan time što je „tržište već formirano i tarife su iste za sve\".\nŠta dobijamo dolaskom Jandeksa\nU Beogradu je trenutno moguće naručiti jedno od 6,539 vozila registrovanih taksi kompanija, kažu podaci Sekretarijata za javni prevoz u Beogradu.\nPored taksija, tu je i kompanija Kar:Go, čiju su zabranu krajem aprila i početkom maja taksisti jednog od taksi udruženja tražili na ulicama blokirajući saobraćaj u centru Beograda.\nJandeks za sada sarađuje sa 600 registrovanim taksista, a plaćanje kešom je trenutno jedina opcija. Tri taksi kompanije navedene su kao partneri na aplikaciji koja je dostupna na srpskom jeziku.\nKar:Go aplikacija je u Beogradu dostupna od 2015. godine. Kompanija je nastala po uzoru na kontroverzni Uber i nudi plaćanje isključivo platnim karticama.\nJandeks i Kar:Go imaju nekoliko zajedničkih stvari i jednu suštinsku suprotnost.\nObe aplikacije nude precizne mape Beograda, mogućnost praćenja vozila koje ste naručili, uvid u cenu pre početka vožnje.\nZa korišćenje obe aplikacije potreban je samo pristup internetu na mobilnom telefonu za razliku od poziva na brojeve taksi udruženja koji se naplaćuje po posebnim, višim tarifama operatera.\nMeđutim, na Jandeksu možete naručuti samo registrovana taksi vozila, dok Kar:Go ima svoje vozače.\nUpravo je to razlog zbog kog su gotovo svi pozdravili dolazak Jandeksa.\nMeđutim, ruska kompanija korisnike u Srbije pozdravila je popustom od 30 odsto, a to se ne dopada baš svima.\n„Jandeks može da posluje ako ukine popust\"\nNatpis na slici Deo taksista kaže da su im „protestni kapaciteti sada mnogo veći\"\nMinistarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pozdravilo je dolazak ruske kompanije i pohvalilo njihovu saradnju sa registrovanim taksi prevoznicima.\n„Taksisti u Radnoj grupi za Nacrt zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju su svesni da moraju da menjaju uslove poslovanja. Vidite da Jandeks radi, a oni ne protestuju\", kaže za BBC Saša Stojanović, zamanik ministarke za saobraćaj.\nIpak, taksisti su nezadovoljni popustom od 30 odsto.\nIz druge najveće taksi kompanija u Beogradu kažu da se među prvima započeli pregovore o saradnji sa Jandeksom.\nSrbija nije spremna za internet taksi\nProtest taksista u Beogradu\n„Pregovori traju, ali se još ne zna šta će biti. Ugovori su im neprecizni u smislu da ne znamo koliki procenat ostaje taksistima\", kaže Vladimir Mirić iz Naksis taksija.\nOva kompanija već nekoliko godina unazad nudi korisnicima naručivanje taksija putem aplikacije, ali i putem Tvitera, Vajbera, i besplatnog telefona.\nOštrije reaguju iz Ugovorne privredne taksi komore (UPTK) koja je krajem aprila i početkom maja zatvorila glavne ulice u centru Beogradu u znak protesta.\n„Ukoliko ukine popust od 30 odsto koji je nelegalnan, Jandeks može da posluje bez problema\", kaže Boško Vukojević iz UPTK-a.\nPrilikom aktivacije Jandeks promo koda koji donosi popust na vožnju od 30 odsto, korisnici dobijaju obaveštenje da isto važi do 7. jula ove godine.\nŠta će biti sa Kar:Go aplikacijom?\nVukojević upozorava da su „protestni kapaciteti taksista sada mnogo veći\" i da neće odustati dok se ne zabrani poslovanje kompanije Kar:Go.\nNakon višenedeljnog protesta taksista iz UPTK-a u Beogradu, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruktire pristalo je na zahteve ovog udruženja koje je tražilo da njihovi članovi učestvuju u radu Radne grupe koja radi na Nacrtu izmena Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, ali i da se zabrani „nelojalna konkurencija\", aplikacija Kar:Go.\n„Mi smo nakon protesta dobili pismeno obećanje da kompanija Kar:Go neće moći da radi u Srbiji. Zakon je 101 odsto na našoj strani i nećemo odustati ni pedalj\", kaže Vujović.\nOvo udruženje taksista krajem maja poslalo je prijavu protiv kompanije Kar:Go na adresu nekoliko ministartsava i inspekcija.\nOni koji su im odgovorili, kažu da su nenadležni.\nUber: Patent za otkrivanje pijanih putnika\nParking u oblascima\nZabranu Kar:Go aplikacije traži i Naksis taksi.\n„Mi smo protiv Kar:Goa jer voze ljudi koji nisu taksisti i voze bez osiguranja\", kaže Mirić.\nIzvršni direktor Kar:Go-a Aleksandar Vučić kaže da bi zabrana značila podršku monopolu na tržištu taksija.\n„Nije više pitanje toga ugasiti Kar:Go, iako, ako pogledate, sav porez ostaje u Srbiji, poenta je što se i dalje štiti interesna grupa koja podržava monopol u gradu\", kaže.\nJandeks, Uber i Kar:Go van Srbije\nCrna Gora je jedina država u regionu u kojoj je kompanija Kar:Go sarađivala sa taksi udruženjima u pilot fazi.\n„To nije promenilo način poslovanja. Mi se bavimo organizacijom i realizacijom prevoza i nije nam presudno kako smo organizovani\" kaže Vučić.\nDa li će nastaviti saradnju sa taksistima u Podgorici za sada ne znaju.\nSituacija je jasnija kada je poslovanje Ubera u Hrvatskoj u pitanju.\nNakon što je Ustavni sud u Zagrebu presudio početkom 2018. da je Uber poslovao nelegalno, bez taksi licence, označenih vozila i taksimetra, u Hrvatskoj je od juna na snazi novi Zakon o cestovnom prevozu koji je legalizovao Uber ali i promenio pravila.\n„Naši vozači-partneri nisu zaposleni u Uberu, već imaju svoje firme ili su zaposleni kao vozači u drugim kompanijama\", kažu za BBC u hrvatskom predsatvništu Ubera.\nNovi hrvatski Zakon, koji je Uber pozdravio jer je delatnost te firme njime legalizovana, propisuje sledeća pravila:\n•Kompanije koje se bave organizacijom prevoza moraju da dobiju nacionalnu taksi licencu i osiguraju putnike\n•Sva vozila moraju da imaju oznaku taksi i ne smeju biti starija od 7 godina\n•Vozači moraju da budu stariji od 21. godine i prođu test vožnje\nNakon kontraverzi koji potresaju američku kompaniju Uber zbog kritika načina poslovanja zbog neplaćanja poreza u nekim američkim državama i optužbama za seksualno zlostavljanje, Evropski sud pravde je nakon žalbi taksista Barselone krajem 2017. presudio da Uber mora da ima taksi licencu i igra po istim pravilima kao taksi kompanije.\nUber danas širom sveta sarađuje sa lokalnim kompanijama koje pružaju slične usluge.\nFebruar 2018. obeležilo je spajanje Jandeksa i Ubera u Rusiji nakon što je Ruski federativni anitimonopolski servis odobrio spajanje.\nBorba za mesto pod zakonskim suncem\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Uber ljuti taksiste širom sveta - protest taksista u Berlinu, jun 2018.\n„Nama poslovni model Ubera jeste bio uzor, oni su bili pioniri u svetu, ali danas su nama uzori kompanije sa istoka gde posluju Didi, Go Džek, Greb i Karib\", kažu u domaćoj kompaniji Kar:Go.\nNjihovi vozači su zaposleni u limo-servisima ili renta-kar kompanijama, moraju imati više od pet godina isustva kao i dodatno osiguranje putnika.\nDelatnost limo-servisa definiše Zakon o turizmu - a to Radna grupa koja radi na Nacrtu zakona želi da promeni.\n\"Kar:Go može da posluje ukoliko ima ugovore sa udruženjima ili angažovane taksiste koji imaju odobrenje za taksi delatnost. Ne mogu da angažuju fizička lica ili kompanije koje su angažovane za limo servis, a da obavljaju taksi delatnost\", kaže Stojanović.\nIzvršni direktor Kar:Go-a Aleksandar Vučić kaže da ta će se ta kompanija boriti da za svoje mesto pod suncem.\n„Mi prevozimo previmo putnike od tačke A do tačke B. Da li ćemo se zvati limo servis ili deljenje vožnje, nije važno. Trenutne zakonske odredbe su previše striktne\", kaže.\nKompanija je nekoliko puta kontaktirala Ministarstvo saobraćaja i zatražila da učestvuje u Radnoj grupi.\n„Odgovor nismo dobili\", kaže Vučić.\nU Radnoj grupi učestvuju predstavnici ministartsva, inspekcija i predstavnici delatnosti koja se reguliše, uključujući najveća taksi udruženja i UKPT.\n„Ne vidim razlog da bi Kar:Go učestovao ili bilo koja privatna kompanija u radu Radne grupe. Kar:go se ne bavi taksi deklatnošću\", smatra Stanojević.\nČime se Kar:Go bavi, ostaje nejasno, kao ni to koliko će posvećenost „liberizaciji taksi tržišta u Srbiji\" donprineti boljem i jeftinijem prevozu.", "Dolazak Jandeksa u Srbiju: Taksisti i dalje nezadovoljni", "Korisnici taksi usluga neće osetiti znatne promene, osim ako ponovo ne dođe do protesta." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Izraelski kadeti na polaganju zakletve\nU Srbiji se sve češće čuju zahtevi za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, a i Francuska je najavila korake u tom pravcu.\nU Francuskoj će svi šesnaestogodišnjaci morati da provedu mesec dana radeći u državnoj službi, uz mogućnost dobrovoljnog služenja dodtnih tri meseca u vojsci ili policiji.\nTa ideja potekla je od predsednika Emanuela Makrona okom izborne kampanje. Rekao je da želi da francuski građani „direktno iskuse život u vojsci\".\nSlične argumente - da služenje vojske jača karaker i patriotsku svest - koriste i oni koji se zalažu da se opšta vojna obaveza, koja je u Srbiji ukinuta 2011, ponovo uvede. Neke ankete pokazuju da skoro tri četrvrtine građana podržava tu ideju.\nBBC je napravio pregled država u kojima još postoji obavezni vojni rok i načina na koji je to regulisano.\nFrancuska ponovo uvodi nacionalnu službu\nCrna Gora i NATO - godina prva\nVojne snage glavnih aktera u Siriji\nJužna Koreja\nJužna Koreja, koja je formalno još u ratu sa Severnom Korejom, ima vrlo strog sistem vojne obaveze. Svi vojno sposobni muškarci moraju da provedu 21 mesec u pešadiji, 23 meseca u mornarici ili 24 meseca u vazduhoplovstvu. Imaju i mogućnost da služe u policiji, vatrogascima, obalskoj straži, ili u ređim slučajevima u državnoj administraciji.\nIzuzetni sportisti mogu da računaju na oslobađanje, ako osvoje zlatnu medalju na Olimpijadi ili na Azijskim igrama.\nU Severnoj Koreji obavezni vojni rok traje 11 godina za muškarce i sedam za žene.\nEritreja\nSvi muškarci i mlade neudate žene u Eritreji moraju da služe osamnaestomesečni vojni rok. U praksi, tvrde humanitarne organizacije, taj rok može da traje nekoliko godina, pa i doživotno.\nU izveštaju Amnesti Internešnala iz 2015. se kaže: „Regrute i dalje raspoređuju na razne civilne i vojne dužnosti, što je u stvari prisilan rad\".\nIzbegavanje služenja vojnog roka je, prema humanitarnim organizacijama, glavni razlog što mladi Eritrejci napuštaju zemlju i traže azil u Evropi.\nImage copyright AFP Natpis na slici Švajcarska\nŠvajcarska\nU Švajcarskoj je vojni rok obavezan za sve muškarce od 18 do 34 godine. Obuka traje 21 nedelju, a svake godine se ide na doobuku.\nPrigovor savesti dozvoljava služenje u civilstvu. Za žene vojni rok nije obavezan, ali mogu da se prijave dobrovoljno.\nŠvajcarci su dosad tri puta izlazili na referendum o ukidanju obaveznog služenja, i sva tri puta su glasali protiv. Poslednji put su to učinili 2013.\nBrazil\nVojni rok je obavezan za muškarce preko 18 godina, s tim što studenti mogu da ga odlože.\nPotencijalne regrute često odbijaju kada broj osamnaestogodišnjaka preraste broj potrebnih vojnika. Mladići moraju da prođu mnoge fizičke testove da bi bili primljeni..\nVojnicima sleduje mala plata i hrana i smeštaj u kasarnama, što privači mnoge siromašne Brazilce.\nImage copyright AFP\nIzrael\nVojni rok je u Izraelu obavezan kako za muškarce, tako i za žene. Muškarci služe tri godine, a žene dve.\nObaveza važi za sve građane, u zemlji i inostranstvu. Pošteda se može dobiti na osnovu zdravstvenih problema, pripadnosi nekim verskim grupama. Vrhunski sportisti mogu da računaju na skraćenje.\nSirija\nU Siriji svi muškarci moraju da služe vojsku. Predsednik Bašar El Asad je u martu 2011. skratio vojni rok sa 21 na 18 meseci.\nNeodazivanje na poziv za regrutaciju može da dovede do gubitka posla, a samovoljno napuštanje jedinice povlači zavorsku kaznu do 15 godina.\nVojni rok\nNeke zemlje su ponovo uvele vojni rok u prethodnih nekoliko godina.\nSamo osam meseci nakon ukidanja, ministarstvo odbrane u Gruziji ponovo je uvelo obavezni vojni rok. Novi sistem obuhvata vojnu obuku tri meseca, a zatim službu u profesionalnoj vojsci u svrhu podrške narednih devet meseci.\nLitvanija je ponovo uvela vojni rok 2016, nakon što ga je ukinula 2008. Sada svi muškarci između 18 i 26 godina, sem ako nisu \"studenti ili samohrani očevi\" moraju da služe vojsku godinu dana.\nGrađani Švedske su glasali da ponovo uvedu obavezni vojni rok. On je bio ukinut 2010. nakon 100 godina.\nTo znači će od 13.000 ljudi koji su rođeni 1999, njih 4.000 će biti pozvano u službu.", "Gde je sve služenje vojnog roka obavezno", "U mnogim zemljama mladi moraju da služe vojsku." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Pristalice abortusa nakon što je Donji dom glasao za legalizaciju abortusa u pretežno katoličkoj Argentini\nDonji dom argentinskog parlamenta podržao je zakon koji legalizuje abortus do četrnaeste nedelje trudnoće.\nNakon žustre rasprave koja je trajala više od 22 sata, 129 članova donjeg doma je glasalo za, 125 protiv, a jedan je bio uzdržan.\nO zakonu sada odlučuje Senat.\nPredsednik Maurisio Makri koji se snažno protivi zakonu rekao je da neće staviti veto na zakon ukoliko prođe oba dome parlamenta.\nImage copyright AFP Natpis na slici Brojne Argentinke zalažu se za dozvoljen abortus\nPreokret u poslednjem trenutku\nAbortus je trenutno nelegalan u Argentini, osim u slučajevima silovanja ili kada je trudnoća opasna po život majke. Žene koje žele abortus moraju da se prijave i dobiju dozvolu za koju kritičari kažu da nepotrebno odlaže interveciju.\nTri sata pre glasanja, izgledalo je da je većina poslanika protiv zakona. Onda su na Tviteru počeli da objavljuju da su se predomislili i da će ipak glasati „za\".\nObjave na Tviteru ohrabrile su malobrojne potištene pristalice novog zakona.\nDeo pristalica je noć proveo protestujući uispred zgrade parlamenta u Buenos Ajresu.\nDrame je bilo i kada su stigli rezultati glasanja. Monitor je najpre pokazao da je za zakon glasao 131, a da je 123 bilo protiv. Međutim, dvoje poslanika je odmah doviknulo da njihvi glasovi nisu ubeleženi kako treba.\nImage copyright AFP Natpis na slici Aktivistkinje za borbu na pravo na abortus\n„Nevina krv\"\nGlasanje u gornjem argentinskog parlamenta očekuje se u septembru.\nStručnjaci očekuju da će bitka biti u gornjem domu biti žutra.\nAktivistkinje za ženska prava najavljuju da će nastaviti da se bore za legalizaciju.\nOne upozoravaju da su žene trenutno izložene ogromnim rizicima po zdravlje, a rizikuju i živote kada su primorane da se podvrgnu nelegalnim abortusima.\nDeo učesnika debate o abortusima kaže da su zbog rizika po zdravlje žena promenili mišljenje - iako se i dalje protive abortusima, smatraju da ženama ipak treba obezbediti prisup bezbednim i legalnim abortusima.\nNisu svi promenili mišljenje. Jedan od poslanike Radikalne civlne unije pozvao je kolege da glasaju protiv novog zakona.\n„Pravimo zakon od nevine krvi\", rekao je.", "Argentina korak bliže legalizaciji abortusa", "Donji dom glasao u korist legalizacije abortusa do četrnaeste nedelje trudnoće." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Poglavlje 13 bi trebalo da smanji ribokrađu\nŠta novo donose i šta menjaju Poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama i Poglavlje 13 o ribarstvu, otvorena na Međuvladinoj konferenciji Evropske unije u Luksemburgu.\nOtvaranjem dva nova, Srbija je otvorila ukupno 14 poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.\nBBC donosi analizu šta su ključna pitanja otvorenih poglavlja.\nPoglavlje 13 - Ribarstvo\nIako poglavlje trineast najdetaljnije reguliše morski ribolov, ono se bavi i regulativom koja se onosi na slatkovodni ribolov.\nLjubomir Pejčić izvršni direktor Udruženja ribolovaca Srbije kaže za BBC da je otvaranje Poglavlja 13 jako važno za njegovo udruženje iako se ne odnosi direktno na rekreativne ribolovce.\n„Nama indirektno može da pomogne zato što reguliše tržište ribe, nelegalan promet ribe, sertifikate o ulovu i može da podstakne unapređenje i očuvanje ribnjaka\", kaže Pejčić.\nNajveći problem u Srbiji je ribokrađa, a tržište ribe je takvo da je moguće bez mnogo prepreka plasirati nelegalno ulovljenu ribu, smatra Pejčić.\nOtvaranje Poglavlja 13 vidi kao šansu da se priđe korak bliže rešenju ovog problema.\nZapadni Balkan: Sve dalje od EU\nPet stvari koje se neće desiti na samitu u Sofiji\n„Dobijamo šansu za kontrolu kvaliteta ribe na tržištu, čime bi se smanjila potreba za ribokrađom koja nama, rekreativnim ribolovcima, predstavlja veliki problem\".\nIpak, šta će se naći na tanjairu ne zavisi mnogo od otvaranja poglavlja.\n„Videćemo kako će se evropska regulativa, koja deluje dobro na papiru, u praksi sprovoditi ovde kod nas\", kaže Pejčić.\nOn podseća na problem nepostojanja efikasne inspekcije koja kontroliše koju ribu i od koga restorani otkupljuju. Iako je na pijacama situacija malo bolja, zbog povremenog prisustva inspekcije, Pejčić kaže da je nova regulativa neophodna na svim niovima tržišta.\nTeme pregovora u okviru poglavlje 13 o ribarstvu:\nIskorišćavanje i upravljanje ribljim bogatstvom\nStrukturne politike, nadzor i kontrola u ribarstvu\nUređenje tržišta ribljim proizvodima\nMeđunardona saradnja u ribarstvu\nPoglavlje 33 - Finansiranje budžeta EU\nSvaka članica Evropske unije unapred se raduje sredstvima iz evropskog budžeta, ali se isto tako i sprema da u taj isti budžet - doprinosi.\nPredsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak opisuje za BBC kako ovo poglavlje funkcioniše.\n„Preko tog poglavlja, Srbija treba da izgradi sistem za prikupljanje našeg doprinosa budžetu Evropske unije jer svaka država članica i dobija sredstva iz budžeta, ali ga i pune.\"\nImage copyright FoNet Natpis na slici Vladimir Međak (levo)\nMeđak kaže da se u evropski budžet uplaćuje deo prikupljenih sredstava od carina, kao i jedan odsto bruto nacionalnog proizvoda - sve u skladu sa dovogorom koji se primenjuje kada Srbija postane punopravna članica.\n„Srbija mora da izgradi procedure, ljude i način kontrole prebacivanja tih sredstava.\"\nU ovom poglavlju, kaže Međak, biće zapisano i koliko će sredstava Srbija dobijati iz budžeta Unije, nakon ulaska u članstvo.\n„Ovo poglavlje je tehničkog karaktera. Kada znate šta radite, imate dovoljno sredstava, volje i vremena - nijedno takvo poglavlje nije teško\", zaključuje Međak.\nPristupanje Srbije EU mnogo komplikovanije nego što je bio slučaj sa istočnoevropskim zemljama.\nNa osnovu izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije zaključuje se da Srbija u osam od 35 pregovaračkih poglavlja nije postigla nikakav napredak, kaže Međak.", "Šta pregovaramo sa EU o ribarstvu i finansijama", "Srbija je otvorila još dva pregovaračka poglavlja, a BBC analizira šta su ključna pitanja." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Američki predsednik Donald Tramp i kanadski premijer Džastin Trudo\nKanađani su uvređeno reagovali na izveštaje medija da je američki predsednik Donald Tramp, tokom razgovora sa premijerom ove zemlje Džastinom Trudoom, pitao da li je Kanada spalila do temelja Belu kuću.\nTokom „Rata 1812„ sa Sjedinjenim Američkim Državama, britanske snage su zapalile predsedničku rezidenciju.\nU to doba, Kanada nije postojala - činile su je britanske kolonije.\n„Zar niste vi spalili Belu kuću?\" Tramp je navodno pitao Trudoa tokom telefonskog razgovora o novouvedenim tarifama i nadoknadama.\nJoš uvek se ne zna da li je ovaj komentar u stvari šala, ali CNN javlja da je prethodno Trudo pitao kako Amerika može da opravdava tarife kao pitanje „nacionalne bezbednosti.\"\nSjedinjene države su prošle nedelje uvele takse na uvoz čelika i aluminijuma iz zemalja saveznica - Evropske unije, Kanade i Meksika.\n„Prosto je smešno posmatrati trgovinu sa Kanadom kao pretnju nacionalnoj bezbednosti Sjedinjenih Država,\" komentarisao je Trudo ovaj potez Vašingtona.\n„Kanada je postala država 1867. Rat 1812. je bio... 1812,\" napisao je jedan korisnik Tvitera.\n„O ratu 1812 se ponovo priča, što samo pokazuje da je 2018. luda godina\", napisao je drugi.\n„Budite pozitivni: Bar [Tramp] zna šta je Rat 1812, i da je tokom tog rata neko nešto spalio do temelja\", glasi jedan tvit.\nDopisnik Njujorka Glen Truš se našalio da „neki mladi republikanac fanatično gugla tražeći podatak da li su neke britansko-kanadske trupe učestvovale u ovom ratu.\"\nMnogi su pominjali da bi ova rečenica mogla da donese popularnost istoričarima koji su sada možda preplavljeni zahtevima za intervjue.\nŠta se, zapravo, desilo?\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Ovaj nedatirani crtež pokazuje požar koji je razorio Vašington. Bela kuća se vidi u pozadini.\nBelu kuću su spalile britanske snage 1814. godine tokom takozvanog Rata 1812 sa Sjedinjenim Državama.\nRat je izbio zbog američkog nezadovoljstva zbog toga što su Britanci prisiljavali mornare na trgovačkim brodovima da se priključe Kraljevskoj mornarici, kao i zbog ograničavanja trgovine sa Amerikom.\nJoš jedan faktor nezadovoljstva bila je i britanska podrška američkim starosedelačkim narodima u borbi protiv širenja kontrole američkih vlasti.\nBritanske trupe koje je predvodio general Robert Ros napale su i spalile tokom sukoba čitav niz javnih zgrada među kojima je bila i Bela kuća.\nBio je to jedini put u istoriji da je neka strana sila zauzela Vašington.", "Tramp pita da li je Kanada spalila Belu kuću u razgovoru sa premijerom", "„Zar niste vi spalili Belu kuću\", navodno je pitao kanadskog lidera (Nisu.)" ]

[ "Helen", "Bbc Njuz" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Gibonima preti istrebljenje\nOvaj majmun, potpuno nov za naučnike, otkriven je u drevnoj kineskoj grobnici.\nGibon je već izumro, što ukazuje na to da su ljudi istrebljivali primate i mnogo pre modernog doba.\nPrimati su inače u opasnosti, a veliki broju njih je na ivici nestajanja.\nNovi gibon, nazvan Junzi imperiali, mogao bi biti prvi, koji je nestao kao direktna posledica ljudskih aktivnosti, sudeći po naučnicima Zoološkog udruženja u Londonu.\n„Svi majmuni na svetu: šimpanze, gorile, orangutani i giboni su na ivici izumiranja, ali do sada nije bilo poznato da su neke vrste i nestale zbog lova ili gubitka prirodnih staništa\", kaže vođa istraživačkog tima dr Samjuel Turvej.\n„Bilo kako bilo, ovo otkriće nedavno izumrlog junzija, menja sve i ukazuje na to koliko su giboni zapravo ranjivi\".\nKoko, najpoznatija gorila na svetu, preminula\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Posle devet godina rodila se beba gorila u zoološkom vrtu u Vašingtonu.\nPrvi car\nDelovi lobanje gibona pronađeni su grobnici staroj 2300 godina u Shanki provinciji u centralnoj Kini, zajedno sa kostima risa, leoparda i crnog medveda.\nGrobnica, a verovatno i majmun pripadali su baki prvog kineskog cara Kin Shihuanga, Ksiji, pod čijom su vladavinom napravljeni Kineski zid i ratnici od terakote.\nNekada se verovalo da su giboni plemenite životinje i u Kini su bili luksuzni ljubimci.\nImage copyright ZSL Natpis na slici Lobanja izumrlog gibona\nKompjuterske analize su pokazale da je majmun, iz do sada nepoznate vrste gibona, verovatno živeo do pre nekoliko stotina godina.\nSkoro je izvesno da je nestanak ovih gibona dokaz o intenzivnom ljudskom uticaju na prirodno okruženje, kaže istraživač profesor Helen Čaterje, sa univerziteta u Londonu.\n„Istorijski podaci pokazuju da je ljudski faktor prouzrokovao pomeranje gibona na jug, prema njihovom sadašnjem staništu, što ih je dovelo do krajnjeg južnog dela, a junzije je dovelo do istrebljenja\", kaže ona.\nImage copyright Jessica Bryant ZSL Natpis na slici Ženka gibona sa mladunčetom\nGiboni su najmanji majmuni, a žive u tropskim kišnim šumama Azije. Čuveni su po pesmama koje izvode dok love i sposobnosti da se kreću po vrhovima drveća uz pomoć svojih dugih ekstremiteta.\nVećina vrsta gibona je ugrožena sečom šuma, lovom i ilegalnom trgovinom. Dve vrste gibona su već izumrle u Kini, a Međunarodna unija za očuvanje prirode je sve preživele gibone označila kao kritično ugrožene.\nKineski gibon hainan je verovatno najređa vrsta na svetu. Ostalo ih je samo 26.\nStudija je objavljena u magazinu Nauka.", "Misteriozna vrsta izumrlog majmuna pronađena u drevnoj kineskoj grobnici", "Otkriće praistorijskog kućnog ljubimca navodi da su ljudi doveli do istrebljenja majmuna još u davna vremena." ]

[ "Sara Mekdermot" ]

[ "Pre petnaest godina, trinaestogodišnjoj Kirsti Džejms su saopštili da će ostati potpuno slepa. Ona se od tada svakog jutra, dok je prala zube, pitala da li će to biti poslednji put kada će videti odraz svog lica u ogledalu. Dok se s mukom mirila s dijagnozom, počela je da doživljava vizije - zbog čega je prestravljeno pomislila da ne gubi samo vid, već i razum.\nBila je to prva nedelja nastave posle letnjeg raspusta i dvanaestogodišnja Kirsti Džejms je dobila svoj raspored časova. Nastavnica je rekla učenicima da sa table prepišu raspored za to polugodište.\n„Upisala sam neke pogrešne časove i čak sam se pojavila na nekim pogrešnim časovima\", kaže Kirsti. „Ali pošto sam malko rasejana, ljudi su mislili da je to tipično za mene - ponekad sam zaista takva.\"\nKirsti još nije znala da nešto ozbiljno nije u redu s njenim očima. Znala je da teško čita sa školske table, ali to nije do kraja sebi priznala. Namerno bi se trudila da je izbace s časa zbog neprimerenog ponašanja, samo da ne bi morala da čita pred celim odeljenjem.\nNi sa kim nije pričala o svom sve lošijem vidu i niko u to nije posumnjao, sve dok jednog dana nije prošla pored majke na ulici ne primetivši je.\nNatpis na slici U srednjoj školi, godinu dana pre dijagnoze\n„Mislila je da se ponašam kao nepristojna tinejdžerka\", kaže Kirsti. „Ali ja sam joj rekla da je zaista nisam videla. Tad su se oglasile sirene za uzbunu.\"\nUsledile su brojne posete optičarima, ali oni nisu uspeli da pronađu šta ne valja s Kirstinim očima. Govorili su da se pretvara da ne vidi dobro zato što želi da nosi naočare.\n„Samo sam želela da budem normalna, kao svi ostali. Mislila sam da će problem nestati ako nikom ne priznam da on postoji\"\nKada su konačno otišli u bolnicu, gde joj je dijagnostifikovano degenerativno očno oboljenje po imenu Stargartova bolest, zbog čega su joj rekli da će potpuno oslepeti, Kirsti je ostala potpuno zatečena.\n„Samo se sećam osećaja praznine\", kaže ona. „Nisam znala šta me čeka, bila sam strašno uplašena i nisam želela to da prihvatim.\"\nU ranim fazama Stargartova bolest se često vrlo teško otkriva i optičari verovatno zbog toga nisu uspeli da je primete.\nTrening dementnih osoba „ne daje rezultate\"\nNesanica - više od neprospavane noći\nPromene raspoloženja zavise od biološkog sata\nDobivši veoma škrte informacije o bolesti i tome šta mogu da očekuju, Kirsti i njeni roditelji vratili su se kući da sami nastave sa istraživanjem. Njeni majka i otac su je ohrabrivali da nastavi život normalno i neko vreme joj je to uspevalo - u tom stadijumu joj nije bio potreban štap i snalazila se u školi tako što je sedela bliže tabli.\n„I dalje sam bila ona ista Kirsti, ali u sebi sam se mnogo plašila i nisam mogla da se osobodim toga\", kaže ona.\nKirsti je otišla na fakultet i mada je nekoliko njenih tutora znalo za njenu očnu bolest, odbijala je dodatnu pomoć - za šta sada priznaje da je imalo negativan uticaj na njeno školovanje - i pokušavala je da prikrije gubitak vida od ostalih studenata i prijatelja.\n„Samo sam želela da budem normalna, kao svi ostali. Mislila sam da će problem nestati ako nikom ne priznam da on postoji\", kaže.\nPostojalo je jedno mesto na kom se Kirsti osećala normalno, a to je bilo kad bi plesala.\nNatpis na slici Na festivalu Noztok, gde he Kirsti rekla tomu da ga voli 2011. godine\n\"„U noćnim klubovima i na rejv žurkama nije važno ako gurnete nekog, nije važno kakav nedostatak imate, svi tamo samo žele dobro da se provedu\", kaže Kirsti. „Osećala sam slobodu, bila sam ista kao svi ostali.\"\nI baš tokom jednog od takvih izlazaka Kirsti je 2011. godine upoznala Toma. Njihova veza se s vremenom razvila i Kirsti je shvatila da se zaljubila u njega. Odlučila je da će mu to reći na muzičkom festivalu na kom je nastupao kao di-džej, tako što će mu pokazati majicu na kojoj je odštampano: „Volim te, Tomi Ti\".\n„Osetila sam ogroman teret na sebi, kao da me je smoždila tona cigli, bila sam potpuno paralisana.\"\n„Ali uopšte nisam razmišljala o svom oslabljenom vida - još uvek sam to u potpunosti poricala\", tvrdi Kirsti.\n„I onda, kada sam podigla dukser, shvatila sam da ne vidim njegovu reakciju.\"\nKirsti se duboko potresla zbog toga što je propustila tako poseban trenutak sa Tomom, ali dešavale su se i neke druge stvari zbog kojih je brinula još više.\n„Otišla bih u nabavku i kupila bih sve sa spiska, ali kada bih se vratila kući i otvorila kese, shvatila bih da sam donela nešto sasvim drugo\", kaže ona. „Mislila sam da ludim.\n„Bila sam toliko zadrta da bih kupovala kolslo salatu i znala bih da držim pravu posudu u ruci, ali slova bi se sama promenila, bilo je to skroz čudno.\"\nKada se Kirsti preselila, sve je postalo još gore.\n„Nova kuća je bila prilično mračna i pomišljala bih da ima još ljudi u stanu - videla bih ih, videla bih siluete\", kaže ona.\nIspred Kirstinog stana zaticala bi parkirane automobile - u kaldrmisanoj ulici, previše uskoj za bilo kakav saobraćaj, ili bi jagnjeći but ležao tamo gde je odložila džemper.\n„Koračala bih levo-desno po stanu i razmišljala: 'O Bože, ili gubim razum ili su oni stvarno tamo'. Doživljavala bih napade panike.\"\nKirsti je živela sama, daleko od porodice, i iako su Tom i bliski prijatelji znali da ona gubi vid, nije im pominjala čudne stvari koje je viđala.\n„Mislila sam da bolujem od nekog velikog mentalnog poremeđaja i nisam želela da pričam o tome\", kaže ona. „Pokušavala sam da to ignorišem.\"\nImage copyright Ben Corbett Natpis na slici Kirsti, Tom i prijatelji na Noztok festivalu 2016. godine\nZbog tih vizija i pogoršanog vida, Kirsti se sve više plašila da izađe iz kuće. Od kamiona bi mislila da su autobusi, plašila se da će pasti niza stepenice kojih zapravo nije bilo i osećala bi se zarobljenom kada bi šljunak ispred nje odjednom postao brza matica reke.\nA onda, posle nekoliko meseci, Kirsti se jednog jutra probudila i dočekalo ju je neprijatno iznenađenje kojeg se sve vreme plašila.\n„Sećam se toga kao da je bilo juče\", kaže ona.\n„Živela sam preko puta crkve i kada sam rastvorila žaluzine nisam mogla da vidim crkvena vrata.\"\n„Osetila sam ogroman teret na sebi, kao da me je smoždila tona cigli, bila sam potpuno paralisana.\"\nKisti se preko noći vid drastično pogoršao i nije više mogla da radi većinu stvari koje je ranije nekako obavljala.\n„Odjednom nisam mogla da izađem iz kuće, osećala sam se veoma izolovanom\", kaže.\n„Ljudima je bilo neprijatno u mojoj blizni i verovatno sam odbijala mnoge od sebe, jer me je bilo sramota\", kaže Kirsti. „Nisam želela da imam nedostatak.\"\nA drastična promena vida samo je dodatno povećala njene strepnje.\n„Znojila bih se i drhtala bez prestanka. Nisam želela ni sa kim da se viđam, pa čak ni sa svojom porodicom. Prosto sam se zaključala na oko osam meseci.\"\nČak je pitala Toma da li želi da okonča njihovu vezu.\n„Bila sam toliko uznemirena da sam mu rekla: 'Ne krivim te ako želiš da odeš, jer će meni, očigledno, trebati mnogo podrške'\".\n„Ali on je rekao: 'Ne budi blesava, ostaću uz tebe.'\"\n„Na to sam uzvratila: 'Ali moraćeš da mi sečeš nokte na nogama'\".\nTom je uverio Kirsti da ne želi da ode. Zapravo, rekao je da želi da se venčaju. Napustio je svoj posao i počeo da se stara o Kirsti, da joj pomaže kako da iznova nauči sve svakodnevne poslove, da skuva čaj, recimo, da namesti frizuri i našminka se.\n„Pregledao bi kako sam nanela puder i proverio da li je lepo razmazan, kao i kako sam nanela senku za oči\", kaže Kirsti.\n„On mi lakira nokte i pomaže mi kod frizura.\n„Kada idem da kupujem odeću, on mi govori šta mi dobro stoji, a kad poželim nešto da pročitam, to mu nije nikakav problem - on je veoma dobar čovek i iskreno sam mu zahvalna.\"\nKirsti je naposletku shvatila da naprosto mora da se suoči sa posledicama koje je Stargartova bolest ostavila na njen život. Počela je da pije antidepresive, iako je ranije uporno tvrdila da joj nisu potrebni, i počela je da govori o gubitku vida i da prihvata pomoć. Ali nikom nije rekla o čudnim vizijama koje je s vremena na vreme imala i koje nikad nisu prestale.\nKirsti i Tom su se venčali 2015. godine. Kirsti je naterala Toma da obeća da se neće okrenuti dok ona bude prilazila oltaru sa svojim novim psom vodičem, Basom - koji je nosio njihovo prstenje u malom džepu prikačenom na okovratnik.\n„Nisam opet želela da propustim naš trenutak, stoga sam mu rekla da se ne okreće sve dok ne budem na metar iza njega\", kaže Kirsti.\n„A pošto sam stajala toliko blizu kada se okrenuo, osetila sam energiju, osetila sam njegovu reakciju i prosto sam znala da je srećan.\"\nKirstine neobjašnjive vizije nastavile su se sve do rutinske posete specijalisti za slabovidost, koji je trebalo da je pregleda zbog izrade nove lupe - naprave pomoću koje bi čitala sa mobilnog telefona.\n„Tražio je od mene da pročitam jedan pasus, veličina fonta je bila 12\", kaže Kirsti. „Ali ja ne mogu da čitam font 12, mogu da čitam samo font 20.\"\nMeđutim, Kirsti je iznenadila samu sebe - otkrila je da s lakoćom čita tekst ispisan malim fontom.\n„Posmilila sam: 'Ha, sad mnogo bolje vidim!'\"\nAli ona zapravo uopšte nije pročitala tekst koji je imala pred sobom, halucinirala je i pročitala nešto sasvim drugo.\nOptičar ju je pitao da li je ikad čula za Čarls Bonetov sindrom - na šta je odgovorila da nije. Objasnio joj je da on pogađa ljude koji gube vid i uzrokuje da mozak zamenjuje slike halucinacijama zbog toga što pokušava da unese smisao u ono što vidi.\n„Rasplakala sam se i pitala: 'Znači, ne gubim razum?''\", kaže Kirsti. „Sećam se da sam osetila strašno olakšanje zbog toga što nemam problem sa mentalnim zdravljem, bio je to očni sindrom.\"\nO Čarls Bonetovom sindromu\nČBS pogađa ljude koji su sasvim ili gotovo sasvim ostali bez vida i verovatnije je da će se pojaviti ako je gubitak vida prisutan na oba oka\nSmatra se da postoji više od 100.000 ljudi u Velikoj Britaniji koji pate od ČBS\nHalucinacije mogu biti jednostavni paterni ili detaljni prikazi događaja, ljudi ili mesta, i uzrokuje ih sve slabiji vid, a ne neki mentalni problem ili demencija\nČBS pogađa ljude svih uzrasta, ali halucinacije se obično pojavljuju kasnije tokom života, kada osoba počne da gubi vid, i često počinju tako što se vid naglo pogorša\nKada ljudi počnu da gube vid, njihov mozak ne prima onoliko informacija koliko je primao nekad i smatra se da mozak ponekad na to uzvraća tako što popunjava rupe izmišljenim obrascima ili prizorima koje već ima pohranjene - te pohranjene slike doživljavaju se kao halucinacije\nTrenutno ne postoji lek za ČBS\nIako Kirsti zna da halucinacije koje doživljava nemaju nikave veze sa njenim mentalnim zdravljem, one i dalje utiču na njen svakodnevni život.\n„Ako je u restoranu svetlo slabo i žućkasto, i svi pričaju u isto vreme, lica ljudi će se izgubiti - to isto se dešava na poslovnim sastancima\", kaže ona. „Veoma je iscrpljujuće i odvlači mnogo pažnje kada morate da se nosite sa svima.\"\nA ponekad te halucinacije budu zaista uznemirujuće - poput one koja je prošle godine zatekla Kirsti nespremnu na poslednji dan zime.\n„Bila sam u kompaniji Sliming vejt i čekala sam u redu za vagu, da se izmerim - tamo obično ne razgovaram ni sa kim\", kaže ona.\n„Spustila sam pogled i krv je bila posvuda na podu - počela sam da vrištim, jer sam pomislila da to krvare šape mog psa.\"\nŽena ispred Kirsti u redu ju je pitala da li je dobro i uverila je da na podu nema ničega, osim barice na mestu na kojem su stajali ljudi pošto bi se sklonili sa kiše.\nPostiđena, Kirsti se izvinila i objasnila da ima očni sindrom zbog kojeg doživljava halucinacije.\nAli bilo je to veoma neprijatno, jer istog trena pomislite na problem s mentalnim zdravljem, zar ne?\", kaže Kirsti. „Otišla sam, prestravljena.\"\nTo što Kirsti zna da ima ČBS znači da je u stanju da nauči kako da se nosi sa tim halucinacijama.\n„Već to što pričam o njima ume uveliko da pomogne\", kaže ona. „Ali takođe mogu da čvrsto zatvorim oči i otvorim ih, mogu da uključim svetlo ili da ga isključim, a imam i naočare za daljinu koje mi zaista pomažu.\"\nPrihvatanje toga da gubi vid i objašnjenja za halucinacije bilo je važan korak za Kirsti - i navelo ju je da shvati kako želi da pomaže ljudima koji su u sličnoj situaciji.\nNatpis na slici Tom i Kristi na Glastonburi festivalu\nKrenula je na obuku na Kraljevskom nacionalnom institutu za slepe (KNIS) i postala je asistent za digitalne veštine, osoba koja posećuje slabovide u njihovom domu kako bi im pomogla da koriste internet i popričala s njima o gubitku vida i ČBS.\n„Ne želim da se ljudi osećaju kao ja - toliko izgubljeno, ljutito i depresivno\", kaže ona.\n„Mnoge starije osobe misle da pate od demencije zbog gubitka vida i ČBS - neki čak ne mogu da jedu zbog toga što misle da vide crve u hrani, ali oni haluciniraju, dok neki drugi godinama ne izlaze iz kuće.\"\nNatpis na slici Kirsti je u Vestminsteru održala govor kako bi podigla svest o ČBS\nProšlog leta, Kirstin oftalmolog je rekao da je posle tri godine praćenja nepromenjenog stanja uveren kako se njen vid stabilizovao i da se neće pogoršavati.\n„Moj vid je zamućen, kao da gledate u stari analogni televizor koji nije najbolje naštimovan na stanicu\", kaže Kirsti.\n„Centralno sam slepa, što znači da vidim samo deliće putem perifernog vida i iako mogu da vidim obrise predmeta, ne vidim nikakve detalje i teško razlučujem neke boje.\n„Ali dok sam odrastala mislila sam da ću ostati potpuno slepa - niko mi nije objasnio da je samo oko 7% registrovanih slepih osoba potpuno slepo i zaista mi uliva snage saznanje da se to meni neće desiti.\"\nKirsti je srećna zbog toga što joj je ostao makar nekakav vid i zadovoljna je što može da vidi obrise planina u Kerfiliju, u Velsu, gde živi.\n„Mnogo godina bih se budila svaki dan i pitala da li ću oslepeti\", kaže ona.\n„Ali sad se više ne plašim.\"", "„Mislila sam da gubim razum, a zapravo sam gubila vid“", "Kirsti Džejms se jedva nosila sa tim da će izgubiti vid kada su počele da joj se priviđaju stvari." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Obustavljen je železnički saobraćaj\nU jakom zemljotresu u Osaki u Japanu život je izgubilo barem troje ljudi, među njima i jedno dete, a preko 200 ljudi je povređeno.\nAerodromi u okolini su bili zatvoreni nekoliko sati, železnički saobraćaj je bio u prekidu, a fabrike su zaustavile proizvodnju.\nZemljotres jačine 6.1 stupnjeva Merkalijeve skale nije izazvao upozorenje zbog cunamija i nuklearne elektrane rade normalno.\nJapan se nalazi u regiji koja je sklona zemljotresima i oko 20 odsto zemljotresa, koji su jači od 6 stupnjeva, pojavljuju se u ovom delu sveta.\nPoplave prete Istočnoj Srbiji\nPreživeo napad medveda, ajkule i zmije\nImage copyright EPA Natpis na slici Voz je zaustavljen i evakuisan\nZemljotres u Osaki desio se malo pre 8 časova ujutru, 22 časa po srednjeevropskom vremenu, na severu ovog grada, izveštava dežurna metereološka agencija.\nDevetogodišnju devojčicu ubio je zid u školi, koji je pao.\nStarijeg čoveka ubio je takođe zid koji se srušio, a treća žrtva je umrla u svom stanu kada je na njega pala polica s knjigama, prenosi nacionalna televizija NHK.\n„Mislila sam da ću umreti\"\nAcuši Jokoi, istraživač koji živi u kraju Ibaraki-ši blizu epicentra, izjavio je za BBC da je spavao kada se prvi udar osetio.\n„Zemljotres me je probudio\", rekao je. „Osetio sam udare sa boka i to je trajalo pet sekundi, ostao sam na krevetu dok to nije prestalo.\"\nNakon što je poslao poruke porodici i prijateljima, otišao je na posao da vidi da li je došlo do štete u laboratoriji u kojoj radi.\n„Iako je javni prevoz u najvećoj meri bio paralisan, autobusi su i dalje radili. Svi zakazani eksperimenti su otkazani i odloženi do trenutka kada budemo sigurni da neće biti ponovnih udara.\"\nZemljotres je takođe probudio Gloriju Randriamihadžu, koja takođe živi u ovom kraju.\n„Trajalo je samo minut, ali delovalo je kao večnost. Stan mi je u haosu, svuda je polomljeno staklo, otvoren je frižider, gitara je pala na pod.\"\n„Cela zgrada se tresla, uplašila sam se, govorila sam sebi 'To je to Glorija, sad ćeš da umreš'. Na kraju je drumusanje prestalo\", izjavila je za BBC.\nImage copyright Reuters\nNekoliko ljudi je ostalo zarobljeno u liftovima, a na putevima su se javile pukotine i cevi su pukle, pa je voda svuda okolo.\nViše od 170.000 domaćinstava je ostalo bez struje, a u više od 100.000 kuća nije bilo dotoka gasa, izveštava Japan tajms.\nBrzi Šinkansen voz i lokalni vozovi ne saobraćaju ovog jutra, zbog dodatnih udara koji su usledili posle zemljotresa.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Roba je popadala s polica supermarketa\nPotresi su se osetili u prefekturama Kjoto, Nara, Hjogo i Šiga.\nMetereološka agencija je upozorila da može da dođe do još jednog jakog zemljotresa u narednim danima.\nZemljotres je bio jačine 6,1 stupnjeva, što je nivo tokom kog je teško ostati na nogama.\nU narednim danima opasnost će predstavljati kiša i klizišta.\nImage copyright Reuters\nZemljotres je pogodio nekoliko ključnih industrijskih oblasti blizu Osake, gde su smeštene kompanije Panasonik i Daihatsu, koje su obustavili proizvodnju.", "Zemljotres u Japanu: Dete i dvoje muškaraca mrtvi, stotine ljudi povređeno", "Zid je pao i ubio devojčicu u zemljotresu jačine 6.1 stupnjeva koji je pogodio Osaku." ]

[ "Jelena Maksimović", "Bbc Novinarka" ]

[ "Image copyright Getty Images\nUmesto u najbližu osnovnu školu, neki roditelji budućih prvaka biraju da upišu decu u privatne škole. Svake godine se pojavi nekoliko novih škola koje nude različite programe i pogodnosti za učenike.\nMilena je mama sedmogodišnjeg dečaka. Nakon kraćeg razmatranja, suprug i ona su odlučili da sina upišu u privatnu osnovnu školu „Kosta Vujić\" u Zemunu.\nŠkolu su izabrali po preporuci, a odgovara im što su odeljenja mala a školarina nije preskupa.\n„Čini mi se da obrazovanje u državnim školama kaska za potrebama savremenog sveta\", kaže ova mama koja upravo završava doktorat iz psihologije.\nU Srbiji trenutno postoji devet privatnih osnovnih, jedna muzička osnovna i 55 srednjih škola. Sve ove škole prate zvanični obrazovni program, a Ministarstvo prosvete vrši nadzor nad njihovim radom.\nSvako privatno ili pravno lice može da osnuje obrazovnu ustanovu, ako ima obezbeđena sredstva u visini potrebnih za godinu dana rada, propisani prostor i opremu, zaposlene nastavnike i tehničko-higijenske uslove. Takođe, osnivač ustanove ne može da bude osuđivano lice, kažu u Ministarstvu prosvete.\nSrbija i antifašizam: Šta Srbija uči svoju decu\nStrane diplome kao mamac\nNeke privatne škole nude mogućnost pohađanja nastave na engleskom jeziku i dobijanje diplome koja će biti priznata u svetu.\n„Ruđer Bošković\" je jedna od cenjenijih privatnih srednjih škola, koja od 2006. godine nudi međunarodno priznat International Baccalaureate program.\n„Iz iskustva se ispostavilo da su ti programi fantastični, izuzetno su zahtevni, završavaju se polaganjem ispita, koji su sveobuhvatni\", kaže Ivana Vukmirica Baćanović, direktorka gimnazije u okviru obrazovnog sistema „Ruđer Bošković\".\nIB program podrazumeva učenje putem istraživanja, upoznavanje koncepata i načina na koji se oni odnose jedni prema drugima, kao i integraciju znanja kroz različite oblasti. U okviru odeljenja od 24 đaka, učenici su ponovo podeljeni u grupe u zavisnosti od predmeta koje uče.\nI pored boljih uslova koje nude privatne škole, mnogi zaposleni u obrazovanju smatraju da dalja privatizacija nije najbolje rešenje za sve.\n„Privatno obrazovanje ima više mana, nego pozitivnih strana\", kaže Jelena Teodorović, vanredna profesorka na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini i istraživačica u oblasti obrazovanja.\nOna smatra da su privatne škole donekle u prednosti zbog slobode u smislu plana i programa i mogućnosti nastavnika da budu kreativni, ali da to ne doprinosi poboljšanju obrazovanja u celini.\nSrbija može da postane zemlja s „ostrvima kvalitetnog obrazovanja\" tvrdi Vitomir Jovanović, istraživač u Centru za obrazovne politike. Ovaj stav ilustruje činjenicom da postignuti rezultati na PISA testiranju nisu zadovoljavajući.\n„Sigurno da više ulaganja dovodi do boljeg obrazovanja, ali od toga nema koristi većina\", kaže on. Dodaje da su dokaz za to privatni vrtići, koji uz zanimljivije programe imaju i veće cene, ali da mnogi roditelji i pored dostupnih subvencija ne mogu da priušte ovu vrstu brige za dete.\nKako je Singapur dobio najbolje matematičare\n„Šer roditeljstvom“ rizikujete da vam deca budu prevarena\nKo su đaci u privatnim školama\nIvan će sledeće godine upisati kćerku u prvi razred. Prizaje da nije razmišljao o privatnim školama, ali da je primetio da mnogi u njegovom okruženju razmatraju taj izbor.\n„Čini mi se da tu idu deca novopečenih biznismena i da tamo niko nikad nije dobio lošu ocenu, jer su morali da plate školarinu\", kaže on.\nI Milena priznaje da je gajila bojazan kako će škola, koju je odabrala za sina, da se odupre pritisku roditelja. Vlasnik škole ju je razuverio tvrdnjom da je roditeljima, koji su očekivali da će im deca automatski biti odlični đaci, sugerisano da pronađu drugu školu.\nNatpis na slici Privatne škole tvde da koriste kreativnije metode u nastavi\n„Često se dešava da roditelji očekuju 'proizvod' za pare koje su dali,\" kaže Teodorović, dodavši da kod nas još uvek nema privatnih škola čiji ugled garantuje kvalitet.\nU školi „Ruđer Bošković\" kažu da pritisak roditelja proizlazi iz nerazumevanja vrste programa i načina na koji radi ova škola.\n„Možemo da budemo nezavisni u većoj meri nego državne škole, mi imamo eksterne standarde, ispite ne pravimo mi, već eksterna organizacija. Nismo u situaciji da poklanjamo ocene učenicima,\" kaže Vukmirica Baćanović.\nVećina učenika u ovoj školi su srpski državljani, među njima ima i onih koji su započele školovanje u inostranstvu.\nDoduše, po završetku gimnazije manji broj đaka nastavlja studije u Srbiji. Baćanović kaže da većina njihovih učenika studira na univerzitetima u Engleskoj, Holandiji i Italiji.\nZašto je važno javno obrazovanje\nPored pitanja kvaliteta, većini roditelja glavni problem je visina školarine. Školarina za prvi razred u osnovnoj školi „Kreativno pero\" iznosi 6.499 evra, dok prvi razred u gimnaziji „Ruđer Bošković\" košta 10.500 evra.\nVeći stepen privatizacije u oblasti obrazovanja dugoročno može da naškodi društvu.\n„Ako bi se u većoj meri prešlo na model privatnog obrazovanja, početne nejednake šanse učenika bi se samo povećale\", kaže Vitomir Jovanović.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Deca čitaju iz čitanke\nOn ukazuje da nedostatak socijalne mobilnosti nije problem samo u Srbiji, ali pošto je u našem društvu zabeležena najveća nejednakost u Evropi, posledica može biti samo dalje raslojavanje.\nSrbija najpodeljenije društvo u Evropi\nTeodorović spominje da iako su rezultati PISA testova u srpskim školama ispod proseka, u istraživanju pravednosti u obrazovanju, naša zemlja se i dalje relativno dobro kotira.\nOdeljenja su heterogena i dešava se da deca iz siromašnijih porodica postignu sjajne rezultate i tako sebi obezbede bolju budućnost.\nI Milenu pomalo brine da li će njen sin pohađanjem privatne škole dobiti „iskrivljenu sliku kako izgleda Srbija danas\".\nKako poboljšati državne škole\nTeodorović kaže da nedostatak reforme u državnim školama može da odvede decu dobrostojećih roditelja u privatne škole.\n„Sistem javnog obrazovanja je glomazan i inertan, jer mora da vodi računa o interesima mnogih - i zaposlenih i učenika,\" kaže ona i dodaje da je i pored toga u Srbiji postoje odlične škole.\nZa razliku od anglosaksonskog modela u kome su najbolje škole privatne, Teodorović navodi primer Skandinavije gde državne škole postižu sjajne rezultate.\nUmesto privatizacije, ona zagovara uvođenje elemenata iz privatnih škola u javno obrazovanje, poput evaluacije profesora i slobodnog zapošljavanja i otpuštanja, mogućnosti profesora da kreiraju deo programa, veće finansijske nezavisnosti uprave škole.\nJovanović kaže da je u domenu javnog obrazovanja urađeno puno, na primer, uvedena je inkluzija.\nMeđutim, neophodna je kompletna reforma kurikuluma - obrazovanje zasnovano na ishodima, a ne pukoj reprodukciji.\nAleksandar Pajić, savetnik ministra prosvete kaže da državne škole rade puno toga kako bi „bile u trendu\" sa zahtevima savremenog tržišta rada.\nOn navodi uvođenje dualnog obrazovanja u srednje škole kao primer te adaptacije.\nUskoro će dve državne škole ponuditi učenicima IB programe, a primena novih programa za prvi i peti razred počinje od septembra, kaže Pajić.", "Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome", "Šta roditelji budućih prvaka mogu da očekuju, ako odluče da upišu decu u privatne škole." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Homoseksualnost je dekriminalizovana u Rusiji, ali su predrasude jake\nOrganizacija koja je omogućila „siguran prostor\" pripadnicima LGBT zajednice i drugih manjinskih grupa, koji žele da prate Svetsko prvenstvo, tvrdi da je izbačena iz svojih prostorija pre početka ovog takmičenja.\nKuća različitosti je trebalo da se otvori pre početka turnira.\nCilj ove incijative je bio da se obezbedi prostor ljubiteljima fudbala, koji se izjašnjavaju kao homoseksualci ili nisu pripadnici bele rase.\nAli su vlasnici zgrade u poslednjem trenutku izbacili organizatore iz prostora i raskinuli s njima ugovor.\n„Rekli su nam da napustimo ovaj prostor veoma neljubaznim tonom, isključili su nam struju i ništa nam nisu rekli dalje\", izjavio je pripadnik ove organizacije za BBC.\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption U velikoj Rusiji živi samo 70.000 ljudi crne boje kože.\nMeđunarodna mreža Fudbal protiv rasizma u Evropi (FARE), koja je podržala ovu inicijativu, sumnja je ovaj potez politički motivisan.\nTo je „politički napad koji pokazuje kako najjače konzervativne političke snage u Rusiji ne žele da vode razgovor o ljudskim pravima\", izjavio je direktor ove organizacije Pijara Povar.\nUkazao je na dugu praksu gušenja grupa koje se bave ljudskim pravima ili je nad njima vršen pritisak zbog novih zakona uvedenih u Rusiji, pogotovu u Sankt Peterburgu.\nU međuvremenu novi prostor je pronađen i otvoren u subotu.\nImage copyright Getty Images\nHomoseksualnost je dekriminalizovana u Rusiji 1993, ali su predrasude protiv pripadnika LGBT zajednice i dalje snažne.\nPre pet godina ruska Duma je usvojila zakon kojim se „propaganda netradicionalnih seksualnih veza među maloletnicima\" smatra krivičnim delom.\nFIFA, koja sarađuje s organizacijom FARE, kontaktirala je vlasti u Sankt Peterburgu kako bi se našlo novo rešenje za prostor i izrazila „žaljenje\" zbog ovog incidenta.\nU Moskvi je otvorena Kuća različitosti i već je nekoliko događaja organizovano tu.\nU prostoru se nalaze izložba posvećena fudbalu, organizovano je gledanje utakmica, diskusije, sastanci s ruskim navijačima, stoji u izjavi FARE.\nProstor je otvoren Rusima i drugim navijačima svakog dana tokom trajanja Svetskog prvenstva.", "Svetsko prvenstvo 2018: „Sigurni prostor“ za ruske LGBT navijače zatvoren", "Organizatori inicijative u Sankt Peterburgu tvrde da je „politički napad“ iza zatvaranja ovog centra." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Grčki premijer Aleksis Cipras (desno) sreo se sa Zoranom Zaevim u blizini granice između dve države\nGrčka i Makedonija su potpisale sporazum čiji je cilj da reši višedecenijski sukob oko zvaničnog imena Makedonije.\nPrema sporazumu, zvanično ime grčkog suseda će biti Severna Makedonija.\nGrčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da se radi o „hrabrom, istorijskom i neophodnom koraku za naše narode.\"\nBurne rasprave oko naziva Makedonije traju još od raspada bivše Jugoslavije pre 27 godina. Zbog grčkog protivljenja zvaničnom imenu ove bivše jugoslovenske republike, put Makedonije ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u je bio značajno usporen.\nGrčka godinama tvrdi da Skoplje, korišćenjem imena Makedonija, nagoveštava teritorijalne pretenzije na severnu grčku pokrajinu istog naziva.\nDvojica premijera su u utorak objavili da je dogovor postignut i, bez obzira na proteste, zakazali ceremoniju potpisivanja sporazuma.\nGrčka i Makedonija postigle dogovor oko imena\nZapadni Balkan: Sve dalje od EU\nCipras i njegov makedonski kolega Zoran Zaev prisustvovali su ceremoniji dok su ministri spoljnih poslova dve zemlje potpisivali sporazum sa grčke strane Prespanskog jezera na severnoj granici.\nSporazum treba da odobre parlamenti obe zemlje, ali i građani Makedonije na referendumu.\nNacionalisti u obe zemlje tvrde da ovakav sporazum briše identitet njihovih naroda.\nCiprasova vlada je u subotu preživela glasanje o nepoverenju zbog sporazuma sa Makedonijom. Opozicija tvrdi da je Ciprac načinio previše ustupaka.\nŽivopisna ceremonija\nBBC dopisnik sa Balkana Gaj Deloni\nSve je izgledalo kao scenografija za venčanje. Beli zastori podignuti na obalama živopisnog jezera. I, naravno, jedan od učesnika se složio da promeni ime.\nPosle skoro tri decenije sukoba, severni grčki sused će uskoro biti poznat pod imenom Severna Makedonija.\nJedan stariji čovek klimao je glavom i osmehivao se. Bio je to Metju Nimic, pregovarač Ujedinjenih nacija koji je proveo skoro četvrt veka pokušavajući da nađe rešenje prihvatljivo za obe zemlje.\nNazvao je premijere i ministre spoljnih poslova „četvoricom izuzetnih lidera\" koje karakteriše „politička hrabrost, vizija i diplomatske veštine.\"\nŠta je sledeće?\nJoš je posla pre nego što promena imena postane zvanična.\nImage copyright AFP Natpis na slici Demonstranti na ulicama Atine protestuju protiv sporazuma\nPrvo će makedonski parlament morati da podrži sporazum. Nakon toga će uslediti referendum u septembru ili oktobru.\nAko glasači podrže odluku, vlada će morati da promeni ustav, što je ključni zahtev Grčke.\nSituacija se iskomplikovala pošto je makedonski predsednik Đorđe Ivanov odbio da potpiše sporazum.\nOn ima pravo da stavi veto na sporazum - ali ne beskonačno.\nImage copyright EPA Natpis na slici Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov\nAko odbije da potpiše sporazum, dokument će biti vraćen u parlament na drugo glasanje. Ako ga poslanici ponovo odobre, predsednik Ivanov će biti obavezan da da saglasnost na sporazum.\nI najzad, grčki parlament će morati da potvrdi sporazum, a to je proces koji možda neće ići tako lako.", "Novo ime Makedonije: Premijeri posmatraju dok ministri potpisuju istorijski dogovor", "Grčki premijer pozdravlja sporazum kojim je okončan višedecenijski sukob, ali koji ipak može da propadne." ]

[ "Mobin Azar" ]

[ "Natpis na slici Majkl Van Hafel u svom stanu\nKao Prinsov umetnički direktor, Majkl Van Hafel navikao je da radi u svako doba dana ili noći. Ali pre 10 godina, kad je oboleo od teškog neurološko imunog stanja po imenu ME, jedva je mogao da se pomeri - od tada on mora da pronalazi razne nove načine da stvara umetnička dela, u okvirima ograničenja jednosobnog stana.\nProleće 1983. Prins će postati jedna od najvećih zvezda na planeti, a Majkl Van Hafel je tinejdžer koji odrasta u Vorenu, u državi Ohajo, propalom industrijskom gradiću na američkom Srednjem Zapadu. Pohađa katoličku školu i jednog dana, dok se nalazi u prijateljevoj kući i gleda MTV, prvi put ugleda Prinsa.\n„Bio je to video spot za pesmu 'Little Red Corvette' i video sam kako se šepuri i pleše kao nekakva naelektrisana životinja\", kaže on. „To me je raspametilo. Istinski je promenilo dalji tok mog života.\"\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Majkl je bio raspamećen kad je osamdesetih prvi put video Prinsa na MTV-ju\nMnogo godina kasnije, Van Hafel se preselio u Prinsovo rodno mesto, Mineapolis, gde kaže da je radio u svetu muzike i vizuelnih umetnosti sa „podjednakim stepenom neuspeha\". Ali, očigledno se nisu svi slagali sa tom negativnom ocenom - primetilo ga je Prinsovo osoblje i uskoro je počeo da radi u muzičarevom studijskom kompleksu Pejzli Park, pružajući tehničku podršku tadašnjem umetničkom direktoru.\nVan Hafelov prvi susret sa šefom nije prošao sjajno. „Ostao sam sam u kancelariji i čekao da dobijem neki posao, da radim bilo šta. Čekao sam satima nogu dignutih na sto, pušeći cigaretu i čitajući pisma obožavalaca Prinsu. Prins je samo ušao i zagledao se u mene. Pitao me je gde mi je kolega. Oblio me je hladan znoj i bio sam nervozan kao sam đavo. Prins je nastavio da zuri u mene. Potom je otišao.\"\nVan Hafel je bio ubeđen da će dobiti otkaz, ali je umesto toga dobio da dizajnira majice, omote za singlove i vizuelni materijal za albume - da bi na kraju preuzeo posao glavnog umetničkog direktora. U toj ulozi dešavalo mu se da tokom koncerta učestvuje u spontanom radnom sastanku kraj bine ili da se od njega traži da hitno uradi omot za singl u 3:30 izjutra. U Prinsovom kreativnom univerzumu, posao nikad ne bi stao.\nSredinom devedesetih, Van Hafel se iz Mineapolisa preselio u Holivud, da bi radio kao kreativni direktor na filmskim projektima. Radio je i ilustracije za MTV, Najk i druge kompanije. Ali, 2007. godine njegova karijera je stala u mestu.\n„Počelo je nečim za šta sam mislio da je grip koji ne prolazi. Ophrvao bi me stravičan umor i zaspao bih za volanom dok se vraćam kući s posla\", kaže on. „Osetio bih snažan bol u nogama i pao sam par puta dok sam hodao. Bilo je to više od neke obične bolesti.\"\nPosle dve godine i nebrojeno mnogo poseta bolnici, Van Hafelu je postavljena dijagnoza mijalgičkog encefalomijelitisa, poznatog i kao ME, iliti sindrom hroničnog umora - stanje tokom kog se ljudi često osećaju krajnje iscrpljeno i nesposobno da obavljaju čak i najprostije svakodnevne obaveze.\nKao i mnogi drugi pacijenti koji boluju od ME-a, i on je otkrio da njegovo zdravstveno osiguranje ne pokriva svo lečenje koje mu je neophodno. Nesposoban da radi, bio je prisiljen da proda kuću na Venis Biču, kola i ličnu kolekciju Prinsovih suvenira kako bi platio zdravstvene troškove.\nPoslednjih sedam godina, živi sam u jednosobnom stanu. Većina interakcije sa drugima odigrava se u virtuelnom svetu ili preko interneta, dok mu posete medicinskih sestara pružaju retku priliku za kontakt s ljudima.\n„Veoma mi je teško da napustim sobu. Kad se osećam dobro, izađem dva ili tri puta mesečno u kratku šetnju, ali bilo je čitavih šestomesečnih perioda kad ne bih uopšte izlazio iz sobe\", kaže on.\nMeđutim, uprkos uskim ograničenjima njegovog sveta, Van Hafel je počeo ponovo da stvara, koristeći kameru na telefonu koji je dobio od jednog člana porodice.\nPejzaži\n„Ovo je pogled sa moje zgrade. Sviđaju mi se senke i mali duh sa 'pokrovom preko glave' koji viri u centru. Svaka fotografija prikazuje neki skučeni prostor. To imam na raspolaganju. Uzimam lišće i puštam svetlo kroz njega da bih dobio senke.\"\n„Želeo sam fotografije koje izgledaju drugačije. Pretpostavljam da je tema ograničenje, ali trudim se da pravim slike koje izgledaju kao pejzaž ili okean\", kaže on.\n„Sve nastaju u mojoj sobi, ali trudim se da izgledaju kao drugi svet.\"\nNeke od njegovih najproduktivnijih foto-sesija dogodile su se tokom perioda intenzivnog bola i bolesti.\n„Toliko mi naglo postane loše da se uplašim. Treba mi nešto na šta ću da se usredsredim. Napunim teglu vodom i dodam u nju malo polena sa uvenulog cveta. Slikam to iz ekstremne blizine tako da izgleda kao galaksija. Za mene je to bekstvo\", kaže on.\nKućni akvarijum\n„Obožavam okean. Stalno odlazim na internet stranicu Akvarijuma Zaliva Monterej. To je utočište za životinjski svet koje se nalazi blizu mesta na kom živim. Sanjam da ga jednog dana posetim. Pokušao sam da rekonstruišem izgled stvari koje nalazimo pod vodom. Pipke ili stvorenja koja plivaju. Ovo je cvet potopljen u vodu u teglici.\"\n„Ova soba me vezuje za infuzije, pumpe i igle. Nasred poda je dušek. Sumorno je. Ne sviđa mi se. Fotografije su postale način da pronađem nešto lepo i smisleno u svemu ovome.\"\nNeke od najpopularnijih slika na Van Hafelovom Instagram nalogu su „lepe\" verzije stvari kao što su cveće, ali on eksperimentiše i sa drugim subjektima, među kojima su prljavština ili prirodna trulež.\nMnogi od predmeta koje koristi pronalazi na tremu ili ispred ulaznih vrata, a neki od njih već su počeli da trule kad je slika nastala.\nKrajnja granica\n„Na mnogim slikama pokušao sam da dočaram beskrajan, nesaglediv prostor. Eksperimentišem sa različitim vrstama polena. Ova slika je polen koji pada po vodi, sa pozadinom od svetla iz lampe za ubijanje komaraca.\"\nIako zaradi nešto na printovima, finansije su mu oskudne.\n„Izgubio sam skoro sve za šta sam radio. Imam status invalida, što znači da dobijam socijalno, ali plaćam 500 dolara mesečno za zdravstveno osiguranje. Ako na to dodate stanarinu i vrlo osnovne troškove života, u minusu sam\", kaže on.\n„Potrošio sam svu ušteđevinu sakupljenu tokom godina kao kreativni direktor u Holivudu. Srce mi se slomilo kad sam morao da dam na aukciju Prinsove stvari. Morao sam da prodam unikatni držač za kompakt diskove koji je Prins svojeručno napravio za mene, kao i jedan od njegovih šešira i unikatnu ilustraciju na kojoj je zapisao smernice za umetnika. To su nenadoknadive stvari. Prodao sam to jer sam apsolutno morao.\"\nPostoji jedan artikal, međutim, koji nije dostigao najnižu traženu cenu i do dana današnjeg ostaje u Van Hafelovom posedu - zlatni diskovi albuma „Emancipation\" koje mu je Prins lično poslao.\n„Pomogao sam oko dizajniranja omot za taj album i Prins mi je poslao diskove nakon što sam formalno prestao da radim za njega. Bilo je to lepo od njega. Na neki način, nadam se da neću morati da ih prodam. Možda će mi biti bolje i to bude jedini artikal iz mojih dana sa Prinsom koji ću moći da zadržim.\"\nVanzemaljac u sobi\n„Pošto ne verujem u vanzemaljce, ovo mi je prosto bilo zabavno. To je bio način da se zamisli jedna drugačija vrsta života. Napunio sam flaše vodom. Porinuo sam predmete u gaziranu vodu. Mehurići i distorzija omogućili su mi da stvorim nešto iako ne mogu da koristim više od nekoliko metara prostora u sobi.\"\nRelativno se malo zna o dugoročnim efektima i lečenju ME-a. Majkl učestvuje u akademskoj studiji koja želi da dođe do nekih odgovora. On i dalje gaji nadu.\n„Ljudima koji boluju od ove bolesti zaista bude bolje\", kaže on.\n„Neka istraživanja obećavaju; ima razloga za optimizam. To što sam izolovan, usamljen i bez novca ograničava mi mogućnosti tako da se iskreno nadam da će mi ova umetnička dela povratiti deo sposobnosti za ličnu inicijativu. Kreativnost mi uliva nadu. Stvaranje umetničkih dela omogućuje mi da se ponovo osećam produktivno, da osećam kako imam neki cilj i da mogu da uradim nešto u okvirima ograničenja ovog stanja i ova četiri zida.\"\nAutor slika ukoliko nije navedeno drugačije: Majkl Van Hafel.", "Imao sam sve, a danas nove svetove stvaram iz jedne sobe", "Otkada mu je dijagnostifikovan sindrom hroničnog umora, Majkl Van Hafel je otkrio kako da se bavi umetnošću a da ne izlazi iz sobe" ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Instruktori su obučili Koko da koristi jednu verziju američkog znakovnog jezika\nGorila Koko, koja je, kako se tvrdi, mogla da pokaže šta misli i oseća koristeći više od 1,000 znakova rukama, umrla je u Kaliforniji u 46. godini.\nInstruktori su je podučili jednoj od verzija američkog znakovnog govora i pokazali da ih je koristila da pokaže svoje misli i osećanja.\nPsihiloškinja za životinje Fransin Paterson je dokumentovala sve što je ova ženka gorile mogla da izvede, uključujući i to da je razumevala i neke reči na engleskom jeziku.\nUsvojila je nekoliko kućnih ljubimaca kojima je davala imena, među njima i mače koje je zvala Ol Bol (Loptica).\n„Koko, gorila poznata po izuzetnom korišćenju znakovnog jezika i kao glavna ambasadorka svoje ugrožene vrste - preminula je u sredu ujutru u snu u 46. godini\", piše u saopštenju Fondacije za gorile.\n„Koko je obeležila i dirnula živote miliona kao ambasadorka za sve gorile i ikona komunikacije i empatije među vrstama. Bila je voljena i svima će nedostajati.\"\nOva ženka, čiji je koeficijent inteligencije bio između 75 i 95, mogla je da razume oko 2,000 reči govornog engleskog jezika. Prosečan koeficijent inteligencije ljudi na brojnim testovima je 100, a većina dostiže rezultate između 85 i 115.\nSkip Twitter post by @NatGeo Koko the gorilla, who appeared on our cover, could chat, tease, and even argue with scientists using sign language. She has died at the age of 46. pic.twitter.com/JX9vlFzpiI — National Geographic (@NatGeo) 21. jun 2018.\nKoko je rođena u Zoološkom vrtu u San Francisku 1971. Dr Paterson je počela da radi sa njom već sledeće godine i naučila je znakovnom jeziku, saopštila je fondacija.\nMeđutim, neki naučnici su doveli u sumnju raspon komunikativnih veština ove gorile.\nUmrla je najstarija orangutanka sa Sumatre\nJednoj od pet životinja preti istrebljenje\nBez obzira na sumnje, Koko je bila zvezda brojnih dokumentaraca, a njene slike krasile su brojne naslovnice, među njima i magazina Nacionalna geografija.\nPoopularnost je stekla i velikom brigom koju je pokazivala prema mačkama.\nSkip Youtube post by kokoflix Warning: Third party content may contain adverts End of Youtube post by kokoflix Image Copyright kokoflix kokoflix\nNjeno omiljeno bezrepo mače Ol Bol pobeglo je iz vrta 1984. godine. Kada je otkriveno da su ga pregazila kola, dr Paterson je pisala da je Koko pokazala tugu i žalost.\nKoko je veći deo života provela u skloništu Fondacije za gorile u Kaliforniji.\nSnimljena je i kako se druži sa pokojnim glumcem Robinom Vilijamsom 2001. godine.", "Koko, ženka gorile koja je govorila znakovnim jezikom, više nije sa nama", "Koko je, tvrdi se, mogla da pokaže šta misli i oseća koristeći više od 1,000 znakova rukama." ]

[ "Trejsi Lorenšou" ]

[ "Image copyright Jess Laughton Natpis na slici Džes kaže da je dok je bila mlađa bila sportski tip\nŽena koja se izborila za to da joj amputiraju levu nogu tvrdi da joj je sada, posle operacije, desna noga paralizovana.\nDžes Loton, 24, ima sindrom zbog kojeg, „kad joj neko samo dune u nogu\", oseća nepodnošljiv bol.\n„To nije bio nikakav život, nisam mogla da zamislim da tako nastavim još 60 godina\", kaže Džes.\nUprkos paralizi, ona se nada da će joj operacija pomoći da „delimično povrati samostalnost\".\nDžes, koja je iz Haton Kranzvika u istočnom Jorkširu, kao mlađa se takmičila u gimnastici.\nAli pošto je u dvanaestoj godini polomila gležanj, dobila je neurološki poremećaj po imenu kompleksni regionalni bolni sindrom, koji se s vremenom samo pogoršavao.\n„Položila sam malu maturu, bila sam student godine na koledžu i otišla sam na fakultet. Učila sam za pedijatra, sve dok na drugoj godini bolest nije previše napredovala.\"\nPoslednje dve godine provela je vezana za postelju.\nKompleksni regionalni bolni sindrom (KRBS)\nKRBS uzrokuje oštre, teško podnošljive bolove, obično ograničene na jedan ud, ali mogu se proširiti i na druge delove tela\nMoguće je da pogađa jednu od 3.800 osoba u Velikoj Britaniji, ali teško je napraviti preciznu procenu zbog pogrešnih dijagnoza\nOtprilike jedan od tri slučaja čine žene\nSimptomi obuhvataju hronični bol, neobične senzacije u pogođenom udu, promene na koži, kosi i noktima, ukočene zglobove, nesanicu i tremor\nNe postoji lek, ali sindrom se može kontrolisati\nIzvor: NHS Choices\nImage copyright Jess Laughton Natpis na slici Džesino levo stopalo bilo je zaglavljeno na dole\n„To nije bio nikakav život\"\nAgonija u Džesinom levom stopalu postala je nepodnošljiva.\n„Niste smeli da dunete u njega, niste se smeli očešati. Sve bi proizvelo strašan bol.\"\nPošto je „probala sve\" kako bi se rešila sindroma, Džes je odlučila da će radije ostati bez leve noge.\nImage copyright Jess Laughton Natpis na slici Džes je bila vezana za krevet dve godine\nOdmah joj je rečeno da se to ne može obaviti o trošku osiguranja, pošto odstranjivanje noge neće okončati njene bolove.\nAli ona je smatrala da to vredi učiniti - jer je verovala da će bez „hipersenzitivnog\" stopala makar moći da ustane iz kreveta i izađe iz kuće.\nJedna operacija je otkazana, a onda je hirurg odustao.\nNe znajući šta da čini, tražila je pomoć od 500 hirurga.\nDečak se probudio iz kome u zadnji čas\nPreživeo napad medveda, ajkule i zmije\nVećina joj uopšte nije odgovorila, ali je dobila „20 ili 30 pozitivnih naznaka\".\n„Onog dana kada sam se srela sa hirurgom koji je konačno pristao da uradi operaciju sve se desilo vrlo brzo. Rekao nam je da će uraditi to, vratio se sa rokovnikom i zakazao nas za dve nedelje.\n„Pitala sam smem li da ga zagrlim\", kaže Džes.\nImage copyright Jess Laughton Natpis na slici Džes posle amputacije\nNatpis na slici Džes je svoj patrljak nazvala Flor\nAli šest nedelja posle operacije u bolnici Hal rojal, Džes i dalje nije bila u stanju da izađe iz kreveta.\nPreostala noga joj je paralizovana.\n„Dali su mi epidural, ali morali su da ga izvuku kada su shvatili da mi desna noga ne radi.\"\nOna ne zna šta se tačno desilo, a bolnica tvrdi da ne daje komentare o pojedinačnim slučajevima.\nU izjavi je pisalo: „Pacijenti su upoznati sa rizicima povezanim sa svakom procedurom ili operacijom pre nego što se s njima započne.\"\nDžes su rekli da „sačeka i vidi\" šta će se desiti sa preostalom nogom.\nImage copyright Jess Laughton Natpis na slici Ovo su prve trenerke koja je Džes nosila posle operacije\n„Neko drugi mora da me opere, obuče, da mi pomogne da odem u toalet. Ostanete bez trunke ponosa\", kaže Džes.\n„Da nema moje majke, bila bih sasvim izgubljena. Često se osećam kao da sam na teretu i da bi njoj bilo lakše bez mene.\n„Kad vam dođe loš dan, prosto želite da odustanete i mnogo, mnogo puta sam se našla na toj ivici.\"\nNatpis na slici Mama Trejsi je Džesuna glavna negovateljica\nAmputacija nije ni trebalo da je oslobodi hroničnog bola.\nAli Džes oseća da će se kvatitet njenog života popraviti - zato što će moći da izađe iz kuće i kreće se naokolo, bez straha da će neko dodirnuti ili udariti njenu nogu.\nDžes optimistično gleda na budućnost čak i ako joj desna noga ostane paralizovana.\n„Kad mi budu postavili dizače, biću u stanju da izađem iz kuće u kolicima, što ranije nisam mogla.\n„Unapred se radujem osećanju da sam postigla nešto u toku dana, da sam zapravo nešto fizički preduzela, da sam uposlila mozak, da sam se umorila fizički, a ne samo emotivno iscrpla.\"", "Žena koja je amputirala nogu sada kaže da joj je druga paralizovana", "Džes Loton je bila u krevetu i u velikim bolovima dve godine pre nego što joj je noga konačno amputirana." ]

[ "Bil Vilson", "Novinar Bbc" ]

[ "Image copyright Getty Images\nPet najvećih evropskih fudbalskih liga ostvarilo je rekordnih 14,7 milijardi evra prihoda u sezoni 2016/17, što je godišnji rast od 9 odsto, navedeno je u najnovijem izveštaju Dilojta.\nEvropsko fudbalsko tržište sada vredi 25,5 milijardi evra.\nEngleska Premijer liga je na vrhu lestvice sa rekordnim prihodom od 4,5 milijarde funti, a i svaki od 20 klubova postigao je svoj godišnji rekord.\nU kategoriji prihoda, Premijer liga je 86 odsto jača od najbližeg pratioca, španske La Lige.\nDilojt navodi da finansijski rezultati u sezoni 2016/17 pokazuju da je počela nova era profitabilnosti i finansijske stabilnosti za evropske fudbalske klubove.\n„Otpornost i snaga\"\nSmatra se da je Premijer liga najviše dobila zbog rekordnih cena prodaje televizijskih prava, kao i kroz poslovanje na uređenom tržištu - kroz finansijski fer-plej program UEFA ali i interne mere kontrole.\n„Pre samo jedne decenije, 60 odsto klubova Premijer lige poslovalo je sa operativnim gubicima, dok su u sezoni 2016/17, svi klubovi bili profitabilni\", kaže čelnik Dilojtove grupe za sportski biznis Den Džons.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Klubovi Premijer lige značajno su smanjili gubitke u poslednjoj deceniji\n„Takođe, prvi put u istoriji, prihodi klubova Premijer lige rasli su brže nego zarade u periodu od jedne decenije.\"\nDžons kaže da iako prodaja TV prava na domaćem tržištu Premijer lige za period od sezone 2019/20 do sezone 2021/22 nije doneo očekivani finansijski rast, nema razloga za brigu,\n„Činjenica da je Premijer liga još jednom pokazala svoju otpornost i snagu zadržavajući većinu publike i vrednosti obezbedila je finansijsku sigurnost klubovima u najmanje četiri naredne godine, pod uslovom da ne ispadnu iz lige\", dodaje Džons.\n„Zapravo, kada proces prodaje preostalih TV prava za inostranstvo bude okončan, očekujemo da će biti ostvaren sveukupan porast zarade od televizijskih prava.\"\nUticaj Intera\nUspeh pristupa španske La Lige doneo je ukupan rast prihoda od 20 odsto.\nTaj rast se nadovezao na onaj od 26 odsto iz sezone 2015/16 što je učinilo da prihodi La Lige porastu do rekordnih 2,9 milijardi evra u sezoni 2016/17.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Bundesliga ima najveću posećenost mečevima u Evropi\nŠpanska liga preskočila je Bundesligu kao druga na listi liga sa najvećim prihodom.\nU međuvremenu, nemačka liga ostala je najposećenija evropska liga, sa prosečnim brojem gledalaca od preko 44 hiljade po utakmici.\nKlubovi Bundeslige zadržali su visoku stopu ukupnih prihoda - 15 odsto u odnosu na sezonu 2015/16, do ukupno 1,4 milijarde evra.\nPrihodi italijanske Serije A rasli su 8 odsto i prvi put iznose više od 2 milijarde evra. Veliki deo rasta dolazi iz komercijalnih izvora gde je priliv porastao za 91 milion evra, odnosno 17 odsto u odnosu na sezonu 2015/16.\nViše od tri četvrtine ovog rezultata pripada Interu koga je u junu 2016. godine kupila kineska kompanija u sektoru elektronike Suning.\nFrancuska Liga 1 ostaje na dnu lestvice među najvećih pet evropskih liga sa vrednošću od 1,6 milijardi evra u sezoni 2016/17, iako je ušla u novi četvorogodišnji ciklus prodaje TV prava na domaćem tržištu.", "Dilojt: Evropski fudbal vredi rekordnih 25,5 milijardi evra", "Engleska Premijer liga na čelu nove ere finansijske stabilnosti, nalaz je kompanije Dilojt." ]

[]

[ "Ovogodišnje Svetsko prvenstvo u Rusiji okupiće 32 tima i trajaće 32 dana. Ali koji su još brojevi važni za najveći turnir na svetu? Evo nekih od tih brojeva.", "Svetsko prvenstvo u Rusiji u brojkama" ]

[]

[ "Image copyright EPA Natpis na slici Rahoj je bio premijer više od šest godina\nŠpanski premijer Marijano Rohas je odstupio sa vlasti nakon što je izgubio glasnje o poverenju u parlamentu.\nNaslediće ga socijalista Pedro Sančez, koji je pokrenuo glasanje o poverenju nakon što je izbio skandal u vezi sa korucijom u Rahojevoj stranci.\n„Ispisaćemo novu stranicu u istoriji demokratije naše zemlje\", rekao je Sančez uoči glasanja u petak.\nRahoj je prvi premijer u novijoj istoriji Španije kome je izglasano nepoverenje.\nLider konzervativne narodne stranke bio je premijer od 2011. godin.\nTokom drugog dana rasprave Rahoj je priznao da će biti poražen i rekao poslanicima da mu je „čast što ostavlja Španiju u boljem stanju nego što ju je zatekao\".\nImage copyright EPA Natpis na slici Rahoj (levo) želi sreću nasledniku, socijalisti Pedru Sančezu\nSančez je obezbedio većinu uz pomoć nekoliko manjih partija, uključujući Baskijsku nacionalističku partiju (BNP) -180 poslanika ga je podržalo, 169 je glasalo protiv, a jedan je bio uzdržan.\nZašto je vlada pala?\nSančez je rekao da je Rahoj trebalo da preuzme odgovornost za korupciju u svojoj stranci nakon skandala koji je buknuo prošle nedelje nakon što je jedan bivši blagajnik stranke osuđen na 33 godine zatvora\nViši sud u Madridu je osudio Luisa Barsenasa zbog primanja mita, pranja novca i izbegavanja poreza.\nNa sudu je otkriveno da je stranka finansirala izbornu kampanju iz „crnih fondova\".\nMnogi španski glasači su nakon učestalih skandala u tradicionalnim levim i desnim strankama centra dali svoje glasove novim partijama i pokretima kao što je levičarski Podemos („Možemo\") i centristički Siudadanos („Građani\") ili su se okrenuli regionalnim strankama.\nImage copyright BBXC\nKo je novi premijer?\nAnaliza Gaja Hedžkoa, dopisnika BBC iz Madrida\nImage copyright AFP Natpis na slici Povratak otpisanog: Pedro Sančez\nPedro Sančez se vinuo od potpunog anonimusa do lidera socijalista 2014. godine. Fotogenični ekonomista i bivši košarkaš pridobio je članstvo obećanjem da će ujediniti podeljenu stranku i vratiti je na vlast.\nUsledila su dva ponižavajuća izborna poraza 2015. i 2016., nakon kojih je bio prinuđen da odstupi, a partija se vratila frakcijskim borbama.\nNekoliko meseci kasnije iznenadio je kritičare kada se vratio i pobedio na unutarstranačkim izborima.\nZbog odredbe španskog ustava koja nalaže da onaj ko pokrene glasanje o poverenju mora da bude spreman da preuzme vlast, ovaj umereni, ali ambiciozni četrdesetogodišnjak će postati premijer iako njegova stranka ima samo četvrtinu sedišta u parlamentu.\nŠta sad?\nRahojev silazak sa scene doveo je četvrtu po snazi privredu u Evropskoj uniji u nestabilno stanje.\nOčekuje se da Sančez do kraja sledeće nedelje formira vladu.\nMeđutim, posmatrači ukazuju da će, sa svega 84 od 350 sedišta u parlamentu, imat problema da nađe partnere koji će podržati predloge zakona.\nOčekuje se da će Podemos podržati Sančeza, ali ne zna se da li ćeneke manje stranke kojesu glasale protiv Rahoja, poput katalonskih i baskijskih nacionalista, podržati novu vladu.", "Marijano Rahoj smenjen zbog korupcije u sopstvenoj partiji", "Marijano Rahoj izgubio poverenje parlamenta posle velikog korupcionaškog skandala njegove stranci." ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright EPA Natpis na slici Janez Janša prvi ima mandat za sastav nove Vlade Slovenije\nKonzervativna Slovenačka demokratska stranka osvojila je četvrtinu glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u Sloveniji, ali ni ubedljiva pobeda ne garantuje Janezu Janši put ka formiranju vlade.\nU skladu sa očekivanjima, na drugo mesto plasirao se debitant na parlamentarnim izborima Marjan Šarec, dosadašnji gradonačelnik Kamnika i kandidat na predsedničkim izborima koje je sa malom razlikom izgubio u drugom krugu.\nPredviđa se da će Šarecu biti nešto lakše da pronađe koalicione partnere, ali i da će mu za dolazak na vlast biti potrebna mnogočlana koalicija.\n„Politička predizborna zabava nije bio toliko zanimljiva, ali će afterparti biti jako interesantan jer je - sve moguće\", kaže za BBC nekadašnji ministar privrede i profesor na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu Matej Lahovnik.\nPredsednik Slovenije Borut Pahor najavio je da će mandat za sastav vlade najpre ponuditi Janši, kao relativnom pobedniku trećih vanrednih izbora za redom.\nZapadni Balkan: Sve dalje od EU\nDoktor hemije na selu traži odgovore van nauke\nDa li je za Janšu treća-sreća\nJanez Janša traži treći premijerski mandat u nezavisnoj Sloveniji i jedini je poslanik koji je član parlamenta od osamostaljenja ove republike.\n„Kada god je Janša imao priliku da sastavi vladu - on je uspeo da je sastavi, jer ima ogromno političko iskustvo\", opisuje relativnog izbornog pobednika Matej Lahovnik.\nUpravo to iskustvo svrstava ga među političare „starog kova\" - jedini je od lidera značajnijih partija koji ima duži politički staž, pa bi eventualne koalicione razgovore morao da vodi sa političkim novajlijama.\nIpak, neće mu u tome pomoći raspored mesta u parlamentu, gde sa sigurnošću može da računa samo na Novu Sloveniju, programski blisku, ali uzdrmanu slabijim izbornim rezultatom i najavom lidera stranke Mateja Tonina da je spreman da podnese ostavku.\nMoraće da pokuša da pridobije neku od brojnih stranaka levog centra, koje su i u izbornoj noću listom izjavljivale da uopšte ne razmišljaju o saradnji sa Janšom.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Predizborni plakati podsećaju na brojne liste koje moraju da razgovaraju o koalicijama\nMože li da vlada koalicija šest stranaka\nPobednikom se ne mogu proglasiti ni stranke centra i levice - iako u prostom zbiru imaju dovoljan broj poslanika za formiranje vlade.\n„Sigurno je da će Janša vladu mnogo teže sastaviti, ali i mnogo lakše vladati - ako uspe da sastavi vladu.\nLevica će, zbog velike podeljenosti glasova i puno partija koje su ušle u parlament sa malim brojem poslanika, lakše aritmetički sastaviti vladu, ali će teže vladati\", kaže Lahovnik.\nZa jednim stolom, treba da se nađu antiestablišment grupacija oko Marjana Šareca, dva bivša premijera - Miro Cerar i Alenka Bratušek, sa svima posvađani lider penzionera Karl Erjavec, umerene socijaldemokrate Dejana Židana i ekstremni levičari Luke Meseca.\nRezultati parlamentarnih izbora u Sloveniji\nSlovenačka demokratska stranka - Janez Janša, 24,96% - 25 mandata Lista Marjana Šareca, 12,66% - 13 mandata Socijaldemokrate - Dejan Židan, 9,92% - 10 mandata Stranka modernog centra - Miro Cerar, 9,75% - 10 mandata Levica - Luka Mesec, 9,29% - 9 mandata Nova Slovenija - Matej Tonin, 7,13% - 7 mandata Stranka Alenke Bratušek, 5,12% - 5 mandata DeSUS - Karl Erjavec, 4,91% - 5 mandata Slovenačna nacionalna stranka - Zmago Jelinčić, 4,2% - 4 mandata manjinske liste - 2 mandata\nZa formiranje vlasti, potrebna je natpolovična većina od ukupno 90 poslanika.\nizvor: Državna izborna komisija Slovenije\nSlovenci, koji su u poslednja tri izborna ciklusa davali snažnu podršku novim igračima na političkoj sceni, ni ovoga puta nisu odustali od prakse.\nPrethodnog pobednika, dokorašnjeg premijera Mira Cerara, kaznili su „oduzimanjem\" čak 26 mandata, ostavljajući ga na 10 poslanika.\nSada novajlijama ostaje da brinu i o kontroli unutar svojih labavih lista, o vernosti poslanika i mogućnosti da se poslaničke grupe podele i ne glasaju kako centrala, odnosno lider, kaže.\nEkstremna levica i desnica na sceni\nSlovenci su poslali još jedan veoma važan signal o svom društvu.\nEkonomsko blagostanje, visok standard i stabilan rast privrede - daleko uspešnije u odnosu na ostale zemlje bivše Jugoslavije, nisu doneli zadovoljstvo baš svima.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Luka Mesec predvodi novi talas mladih slovenačkih levičara\nPeta po snazi politička partija postala je Levica.\nPredvodi je mladoliki 30-godišnji Luka Mesec, a odlikuju je oštri levičarski stavovi - pre svega odraz odnosa prema privatizaciji i životnom standardu.\n„Sa njima će čak i svaka levo orijentisana stranka teško ući u koaliciju, jer imaju veoma radikalne zahteve\", opisuje gotovo neophodnog člana eventualne vlade bez Janeza Janše Matej Lahovnik.\nSa druge strane, posle decenije odsustva iz parlamentarnog života, tik iznad cenzusa završila je ultradesničarska Slovenačka nacionalna stranka populiste Zmaga Jelinčića.\n„To je signal da je pitanje ilegalnih migranata bilo potcenjeno pitanje i da ga treba ozbiljno shvatati\", objašnjava Matej Lahovnik ulazak u parlament stranke koja se protivi članstvu Slovenije u NATO-u i Evropskoj uniji.\nImage copyright EPA Natpis na slici Izlaznost na parlamentarnim izborima u Sloveniji bila je među najnižim od sticanja nezavisnosti\nPočinje vreme izazova\nDok koalicioni pregovori još budu trajali, novoj vladi će neke spoljne okolnosti već zacrtati plan rada koji neće biti nimalo lak.\n„Evropska komisija otvara pitanje prodaje Nove ljubljanske banke (NLB), što je u Sloveniji i prvorazredno političko pitanje\", najavljuje prvi izazov profesor Ekonomskog fakulteta Lahovnik.\nSlovenačku privredu, koja u velikoj meri zavisi od izvoza, napred je vukao razvoj tržišta koja traže slovenačku robu - pre svega, nemačkog, francuskog i italijanskog.\nAko se tamo stanje promeni - i naslednika Mira Cerara očekuje više posla.\nU tome će svakako manje razumevanja imati sindikati, posebno oni iz javnog sektora, koji očekuju ukidanje ograničenja rasta plata za budžetske korisnike, nametnutog još u kriznoj 2012. godini.\n„Sindikati javnih službi će imati visoke zahteve jer rast privrede postoji, a posebno će biti aktivni kada osete da je vlada nestabilna.\"\nKada se na sve te probleme doda i arbitražni spor oko granice u Piranskom zalivu sa Hrvatskom, jasno je da će Sloveniji biti neophodna stabilna i čvrsta vlada.\nA, čini se, jedino to u ovom trenutku ne može da ima.", "Izbori u Sloveniji: Glasanje završeno, pobednik se i dalje traži", "Stranka Janeza Janše osvojila najviše glasova, ali to ne znači i da je najbliža formiranju vlade." ]

[]

[ "Natpis na slici Gugl Plej prodavnica kaže da aplikaciju koristi oko 10 hiljada građana Srbije\nAplikaciju „Izabrani doktor\" Ministartsva zdravlja do sada je preuzelo više od 10 hiljada ljudi. Kritike kabineta Poverenika u vezi sa privatnošću podataka, ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne razume.\nMobilna aplikacija „Izabrani doktor\" dostupna je od poslednjeg dana maja meseca korisnicima Republičkog zavoda za zdravstveno zaštitu.\nUz pomoć aplikacije trebalo bi da bude moguće zakazati pregled kod izabranog lekara, stomatologa i ginekologa.\nDa bi se korisnik registrovao, potrebno je da unese LBO broj (lični broj osiguranika). Takođe, mora i da dozvoli da aplikacija može da pristupi ličnim podacima, poput broja telefona, što je izazvalo oštre kritike Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.\n„Ideja je odlična, ali sestra nema pojma\"\nNedelju dana kasnije, na Gugl plej prodavnici, korisnici ukazuju na mnogobrojne tehničke nepravilnosti u radu.\nNa sajtu Ministarstva zdavlja dostupan je broj telefona tehničke podrške aplikacije. Iako smo nekoliko puta pokušali da uspostavimo kontakt, niko se nije javljao.\nMnogi korisnici se žale da aplikacija ne radi nakon ažuriranja, a oni koji su ipak uspeli da zakažu preglede i svoja iskustva podelili u komentarima na Gugl plej prodavnici, kažu da u pojedinim domovima zdravlja nisu imali informaciju o tome.\n„Ideja je odlična, ali prvo uvedite sistem u sve dispanzere pa onda ovo, čisto da nas sestre na šalteru ne bi gledale bledo kada dođemo sa rečima da smo zakazali preko aplikacije, a one nemaju pojma o čemu se radi\", jedan je od komentara na Gugl plej prodavnici.\nKorisnicima na Gug Plaj prodavnici odgovara programer Sorsix International, i upućuje ih da primedbe pošalju na ovu mejl adresu.\nPoverenik Šabić je doneo rešenje kojim je zabranio ovoj kompaniji da obrađuje podatke o ličnosti građana zbog bojazni od zloupotrebe.\nOd tada su podaci o ovoj kompaniji iz Niša, poput naziva i adrese sedišta u tom gradu, promenjene dva puta.\nŠta je LBO broj i zašto je važan?\nDanilo Krivokapić, direktor Šer Fondacije\nLični broj osiguranika (LBO) je jedinstveni identifikator svakog građanina Srbije koji služi kako bismo bili prepoznati u svim evidencija koje se o nama vode u vezi sa pravima na socijalno osiguranje.\nSam po sebi, LBO o nama ništa ništa ne govori, obzirom da je to samo nasumičan niz cifara (za razilku od jedinstvenog matičnog broja (JMBG) koji sadrži gotovo sve važne podataka o nama.\nNo, ukoliko nam LBO omogućava da pristupimo podacima iz određene baze, što je upravo slučaj sa aplikacijom \"Izabrani doktor\", situacija postaje znatno ozbiljnija.\nOpšta uredba (ne)donosi nova prava građanima Srbije\nZakon o DNK registru: Razočaran i beli medved\nU skladu sa zakonom, poslodavac ima obavezu da čuva LBO zaposlednog te može, koristeći ga uz druge informacije poput broja zdravstvene knjižice, da pristupi podacima koji se nalaze u aplikaciji - na primer, kod kog smo lekara bili i kada.\nNaše ljudsko pravo da ne moramo nikome da saopštimo da smo posetili ginekologa ili psihijatra je na ovaj način ugroženo, obzirom da aplikacija koja funkcioniše na ovakav način omogućava našem poslodavcu, prijatelju ili partneru da bez velikog truda ove podatke sazna.\nKakve bi bile posledice zavisi od svakog konkretnog slučaja, ali ne smemo dozvoliti da se odreknemo privatnosti zarad jednostavnije funkcionalnosti određene aplikacije, a naročito jer je moguće ostvariti i punu funkcionalnost i efikasnu zaštitu naših podataka.\n„Šta je pesnik hteo da kaže\"\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Kritike kabineta Poverenika ministar zdravlja odbacio i pripisao političkom delovanju\nKritike na račun aplikacije zbog bezbednosti podataka korisnika je na konferenciji za novinare izneo i pomoćnik generalnog sekretara za nadzor u kabinetu Poverenika Zlatko Petrović.\nUklonjena nakon što je Poverenik poslao rešenje o zabrani prikupljanja podataka, politika privatnosti aplikacije „Izabrani doktor\" obaveštavala je korisnike da pored broja LBO broja i ostalih medicinskih podataka, takođe „pamti\" i brojeve telefona.\nPetrović je upozorio da se ovim krši nekoliko zakona, uključujući Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o RFZO, ali i Zakon o informacionoj bezbednosti.\nZa registraciju je bilo potrebno uneti samo LBO broj, međutim, sada neophodan i zdravstveni broj.\nKorišćenje LBO broja problematično je, prema rečima Petrovića, jer svako ko ga posetuje može lako dođi do poverljivih podataka. Naveo je primere banaka i osiguravajućih kuća koje su prikupljale LBO brojeve kako bi ih iskoristil za druge potrebe.\nNa kritike i upozorenje Povernika da je neophodno zaštiti građane koji aplikaciju koriste, ministar zdravlja Zlatibor Lončar nije precizno odgovorio.\nOptužio je poverenika Rodoljuba Šabića da sve to čini „kako bi se vratio Draganu Đilasu\" i da „ne razume šta je pesnik hteo da kaže\" kada su kritike u pitanju.\nImage copyright Sean Gallup Natpis na slici Pravo je svakog pacijenta da ne mora nikome da otkrije kog je lekara posetio\nKome ostavljamo podatke?\nImage copyright Isa Foltin Natpis na slici Put do izabranog lekara potencijalno opasan po privatnost podataka\nMinistartsvo zdravlja izdalo je saopštenje u kome stoji da „aplikacija ne čuva\" podatke, kao da se „podaci preuzimaju iz standardno API-ja koji koristi više od 35 kompanija u Srbiji u svojim zdravstvenim informacionim sistemima\".\nAPI je skup jasno definisanih metoda za komunikaciju između različitih softverskih komponenti, koji se koristi prilikom izrade aplikacija.\nNa kritike kabineta Poverenika reagovali su optužbom za politizivanje pitanja: „Sve u svemu, još jedna bruka i sramota političara u pokušaju\".\nDanilo Krivokapić kaže da nam ovo ne govori previše o bezbednosni podataka.\n„Postoje indicije da se preko API-ja prikuplja daleko više podataka nego što je potrebno za funkcionisanje aplikacije, što otvara nove probleme u pogledu prekomerne obrade podataka građana\", kaže Krivikapić.\nKancer: Kada je učenje na internetu korisno\nIsporuka krvi i lekova dronom\nKuda idu podaci nakon registracije na „Izabranom doktoru\"\n„Imajući u vidu da politika privatnosti aplikacije \"Izabrani doktor\" nije više dostupna, građani nemaju nikakvu informaciju o tome šta se dešava sa njihovim osetljivim podacima\", kaže Krivokapić.\nVerzija dostupna do pre nekoliko dana je obaveštavala korisnike da pored medicinskih, prikuplja i druge podatke. Krivokapić smatra da je se verovatno radilo i o mogućim marketinškim aktivnostima.\nUkoliko danas pokušate da se registrujete, dobićete upozorenje da će aplikacija možda iskoristiti vaš broj telefona kako biste mogli da primate SMS poruke.\n„Nadamo se da će se što pre objavljivanjem nove politike privatnosti otkloniti sve nedoumice po ovom pitanju. Svakako, prodaja podataka i direktan marketing u okviru ove aplikacije bi predstavljali dovođenje građana u zabludu i kršenje zakonskih principa obrade podataka o ličnosti\", kaže Krivokapić.\nMinistarstvo zdravlja do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja BBC.\nImage copyright Christian Vierig Natpis na slici Korisnici ukazuju na tehničke nepravilnosti u radu aplikacije\nIzabrani doktor i Opšta uredba o zaštiti podataka\nProsečna aplikacija na mobilnom telefonu prikuplja znatno više podataka nego što je neophodno, pokazalo je istraživanje Šer fondacije.\n„To je upravo biznis model na kome su kompanije koje su tvorci ovakvih aplikacija zarađivale milijarde dolara\", kaže Krivokapić.\nPrakse poput ove dovele su do početka primene Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti koja izričito zabranjuje netransparentno prikupljanje podataka.\nSrbija i dalje čeka donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti čiji nacrt autori opisuju kao potpuno usklađen sa Opštom uredbom, uprkos kritikama stručnjaka da prepisaani delovi Opšte uredbe neće lako biti primenjivate u srpskom zakonodavnom sistemu.\n„I dok možemo razumeti da su privatne kompanije imale ovakvu praksu kako bi maksimizovale svoje profite, ostaje pitanje zašto bi aplikacija Ministarstva čija je osnovna svrha da olakša građanima pristup zdravstvenoj zaštiti prikupljala više podataka o svojim građanima nego što je neophodno\" kaže on.\nKviz: Koliko znate o primeni opšte uredbe o zaštiti podataka u Srbiji\nKako kompanije mogu da se sprema za novu regulativu o zaštiti podataka o ličnosti\nDva su moguća odgovora, smatra Krivokapić.\n„Jedan je da postoji neki biznis model o kome do sada nije bilo reči, druga mogućnost je da je ovakav sistem prukupljanja podataka postavljen po automatizmu, te da njeni tvorci i naručioci zapravno nemaju nikakvu svest o pravnim standardima zaštite podataka o ličnosti i rizicima po građane\".\nPodseća da su se slične stvari dešavale i ranije, kada su podaci više od pet miliona građana bili javno dostupni deset meseci na sajtu Agencije za privatizaciju.\nZbog najveće povrede prava na privatnost niko nije odgovarao - prekršajni postupak u ovom slučaju je zastareo, a Agencija je rasformirana.", "Šta nije u redu sa aplikacijom „Izabrani doktor“", "Nakon kritika Poverenika koje ministar zdravlja ne razume i stručnjaci zabrinuti za podatke građana." ]

[]

[ "Natpis na slici Mesi je bio pod stresom na početku utakmice sa Hrvatskom\nAko je ikada samo jedna fotografija uspela da prikaže pritisak nacije na ramena fudbalera, ovo je ta.\nLionel Mesi na ramenima nosi nade 44 miliona ljudi i to se videlo na njegovom licu nekoliko minuta pre početka veoma važnog meča Svetskog prvenstva u Rusiji protiv Hrvatske, kada je kapiten Argentine zatvorenih očiju trljao čelo.\nNapadač Barselone prethodno je gledao kako njegov rival Kristijano Ronaldo na dva meča postiže četiri gola za Portugal, uključujući i het-trik protiv Španije.\nArgentina je od Hrvatske izgubila 3-0, pa više nema sudbinu u svojim rukama - opstanak na turniru im zavisi od drugih rezultata.\nDakle, zašto je Mesi bio tako loš? Da li se trudi previše? Da li je sve njegova krivica?\n„Ne sećam tako loše igre\"\nTokom protekle nedelje u medijima je bilo informacija da se Mesi loše oseća posle nerešenog rezultata protiv Islanda, kada je navodno odbio da dođe na roštilj kojem je prisustvao ceo tim Argentine - ostao je sam u hotelskoj sobi.\nUkoliko su Mesijevi postupci pre meča u četvrtak ukazivali na glavobolju, sve je dodatno pogrošano greškom argentinskog golmana Vilija Kabaljera koja je dovela do prvog gola Hrvatske i dodatno doprinela najtežem porazu Argentine na nekom Svetskom prvenstvu još od 1958. godine.\nBivši Mesijev saigrač iz Barselone Sesk Fabregas kaže za BBC da je Argentina „slomljen tim\" i postavlja pitanje o motivaciji ekipe, navodeći da su „igrali jedan protiv drugog, ne jedan za drugog\".\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Veliki Dijego Maradona nije verovao svojim očima\n„Teško je Mesiju. Nema dovoljno kvaliteta iza sebe i zaista mu nedostaju Ever Banega i Đovani Lo Celso. Potreban mi je neko ko će mu pomoći da razvije igru. Želite da vaš najbolji igrač bude na lopti što je više moguće\", kaže Fabregas.\nOsim toga, nekadašnji defanzivac Mančester Sitija Pablo Zabaleta - koji je na Svetskom prvenstvu 2014. nastupio za Argentinu - kaže da njegova reprezentacija nije uspela „igra brže\", zbog čega je Mesi bio „izolovan\".\nKako je trener Senegala postao mim\nIranke na fudbalskom stadionu posle 40 godina\n„Ne sećam se tako slabe igre, tim je izgledao tako loše. Bili su predvidivi i nisu stvorili ništa\", kaže Zabaleta.\nBivši kapiten Engleske Alan Širer dodaje: „Argentina nije imala nikakav plan, bili su potpuno užasni\".\nAnaliza - nije došlo do Mesijevog momenta\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Navijači Argentine sa stadiona su otišli potišteni\nBBC Sport, Patrik Dženings iz Njižnjeg Novgoroda\nMesi je teren napustio odmah nakon sudijskog zvižduka, bio je jedan od prvih koji su otišli u tunel.\nOčigledno je to bilo veoma bolno veče za čoveka koji je već toliko propatio u plavo-belom dresu.\nTokom čitavog meča bilo je tragova nervoze - stegnuta pesnica, mali skok u mestu iz frustracije posle pogrešnog pasa.\nMesi je tokom meča dugo lutao, ali ne na način na koji se to dešava u Barseloni, gde osećate da je on uvek na pas udaljenosti od toga da bude ponovo u centru pažnje. Večeras je bio uzdrman, skupio bi brzinu, stao i samo pustio ruke da mu padnu pored tela kada bi ponovo izgubili loptu.\nU drugom poluvremenu je bilo više borbe i petlje - moralo je tako posle užasne greške Kabaljera zbog koje su Argentinci morali da se dodatno bore - ali jednostavno nije bilo suđeno.\nGledali smo Mesija misleći da jedan trenutak, jedno otvaranje, dovoljan da se njegov genij ukaže. Večeras se to nije desilo.\nMesijeva teška noć\n•Mesi je imao 49 dodira s loptom protiv Hrvatske, ali samo dva u protivničkom šesnaestercu.\n•Bilo su potrebna 64 minuta da Mesi uputi prvi udarc na gol\n•U prve dve utakmice je imao 12 šuteva, više nego bilo koji drugi igrač koji nije dao gol na ovom Svetskom prvenstvu.\n„Šta ja radim ovde\"?\nSelektor Argentine Horhe Sampaoli već je izazvao dosta pitanja zbog tima koji je poveo na Svetsko prvenstvo, pre svega zbog odluke da izbaci iz ekipe jednog od najboljih strelaca Serije A Maura Ikardija koji je za Inter pošle sezone dao 29 golova.\nOsim toga, van centra pažnje je i igrač Juventusa Paulo Dibala, koji je prošle sezone dao 22 gola. On je obe utakmice počeo sa klupe.\nBivši krilni igrač Engleske Kris Vedl izjavio je za BBC Radio 5: „Sve je zasnovano na Mesiju i oko njega, ali nisu svi na njegovoj talasnoj dužini.\n„Dibala može da se poveže sa Mesijem, ali je on na klupi. Argentina mora da se vrati u meč, a Sampaoli vadi Aguera iz igre.\n„Mesi se trudi da uradi previše toga i na kraju završi frustriran što je igra samo prošla pored njega. Mora da razmisli: šta ja radim ovde?\"\nŠta će Mesi dalje?\nMesi je za Argentinu postigao 64 gola na 126 mečeva i uprkos tome što je sa Barselonom osvojio sve što je mogao, nikada nije ništa uradio sa reprezentacijom.\nIzgubio je finale protiv Nemačke na Svetskom prvenstvu 2014. godine, kao i dva finala Kupa Amerike. Zbog toga je u junu 2016. odlučio da se povuče iz reprenzetativnog fudbala, ali je tu odluku povukao dva meseca kasnije.\nZabaleta kaže da bi Mesi još jednom mogao da odluči da je kraj.\nNavijački okršaj: Vikinška grmljavina i meksička ulična zabava\nSvetsko prvenstvo 2018: Da li nam istorija otkriva pobednika?\n„Baš mi je žao Mesija. Ovo mu je poslednja šansa da osvoji nešto sa Argentinom - ne bih se iznenadio kada bi se povukao iz reprezentacije posle ovoga. Biće toliko razočaran, a do Svetskog prvenstva u Kataru ima četiri godine\".\nBivši napadač Argentine Ernan Krespo kaže za BBC Sport da Mesi ne mora da osvoji Svetsko prvenstvo da bi bio jedan od najvećih igrača ikada.\n„Mnogo je onih koji su u našim sećanjima veliki, iako nisu osvojili Svetsko prvenstvo. Ukoliko osvoji on je veliki igrač, ali je veliki i ako ga ne osvoji. Koliko je samo velikana koji su bez Svetskog prvenstva? Ne sećam se baš da su Johan Krojf i Platini to uradili\".\nReakcija u Argentini\nImage copyright Clarin Natpis na slici Reakcije argentinske štampe na poraz\n•„Katastrofa protiv Hrvatske. Argentina razočarala, na putu je ka izbacivanju sa Svetskog prvenstva\", piše list Clarin\n•„Hrvatska ponizila Argentinu, ugrožena budućnost na takmičenju\", piše La Nacion\n•„Poniženje\", glasio je opis poraza na sajtu Infobae\nZabaleta je dodao: „Ljudi u Argentini će biti toliko besni. Očekujete više od tih igrača. Svi su bili toliko gladni pred Svetsko prvenstvo i neće prihvatiti ovo\".", "Šta se dešava sa Mesijem", "Lionel Mesi na ramenima nosi nade 44 miliona ljudi i to se jasno videlo pre meča sa Hrvatskom." ]

[]

[ "Image copyright EPA Natpis na slici Tri najznačajnije žene: Nađa Kalvinjo, ministarka privrede, zamenica premijera Karmen Kalvo i ministarka finansija Marija Hesus Montero\nU kabinetu španskog premijera Pedra Sančeza, na 11 mesta od ukupno 17, nalaze se žene. To je vlada sa najviše žena u Evropi.\nNovi premijer Španije razlikuje se od svog prethodnika Marijana Rahoja. Kabinet premijera Rahoja, koji je smenjen prošle nedelje, činili su uglavnom muškarci.\nU novoj vladi primijera Sančeza, ženama su povereni neki od najvažnijih poslova, uključujući odbranu, privredu, finansije i obrazovanje.\nPosao ministra za nauku obavljaće nekadašnji astronaut.\nNovi kabinet, sačinjen od partijskih kolega i iskusnih stručnjaka, Španci opisuju kao „feministkički\".\nSančez je u izjavi španskoj televiziji rekao da ljude u svom kabinetu opisuje kao ljude koji „dele istu viziju društva koje ide napred, koje je moderno i okrenuto Evropi\".\nNovi premijer Evropu vidi kao „novu domovinu\", a svoj kabinet kao odraz promena koje su se dogodile u Španiji kroz feministički pokret. Procenjuje se da je oko pet miliona žena 8. marta ove godine izašlo na ulice u znak protesta protiv nejednakosti i nasilja nad ženama.\nSančez, koji je sam feminista, marš je opisao kao važan trenutak u španskom društvu.\nŽenama je pripalo 11 od 18 mesta u novoj španskoj vladi ili 61 odsto, što je najveći procenat u španskoj istoriji. Samo nekoliko zemalja ima vlade u kojima žene čine polovinu. Takva je situacija u Francuskoj, Švedskoj i Kanadi.\nTraženje talenta van partije\nDžejms Bedkok, Madrid\nPedro Sančez je obećao da će sastaviti vladu koja će biti „socijalistička i rodno ravnopravna\". Vlada nije sastavljena samo od socijalista, deo čine i tehnokrate, od kojih su žene većina.\nKako je Sančez nasledio budžet vlade za 2018. i obećao izbore za dve godine, sada traga za formulom koja će mu omogućiti pobedu. S obzirom da njegova stranka ima samo 84 od 350 mesta u parlamentu, promene koje želi da uvede neće lako proći, ali se nada da će makar uspeti da predstavi planove španskim glasačima.\nJasno je stavio do znanja koliko se zalaže za jednakost - među ministarkama je jedna od učesnica pregovora o ugovoru o klimatskim promenai najbolja španska tužiteljka zadužena za terorizam.\nKo je astronaut?\nImage copyright ESA-S. Corvaja 2003 Natpis na slici Na poslednju misiju krenuo je iz Kazahstana 2003. godine\nJedno od imena koje se ističe je Pedro Dukve, astronaut koji je poslednji put bio u svemiru 2003. godine.\nAeronautički inženjer i otac troje dece, pridružio se Evropskoj svemirskoj agenciji 1992. godine, a prvi put je uzleteo u svemir 1998.\nGodinu dana kasnije je sa još trojicom astronauta dobio je nagradu Princes Asturija za međunarodnu saradnju. Tada su ga nazvali „arhitektom mirovnog istraživanja univerzuma\".\nVođa konzervativne Narodne partije Marijano Rahoj, koji je dužnost premijera obavljao od 2011. godine, smenjen je nakon što mu je izglasano nepoverenje.\nNakon ogromnog korupcijaškog skandala, Rahoja je uz podršku šest partija zamenio Sančez.\nRahoj je izjavio da će se povući iz politike i dodao da „u životu ima i drugih stvari\".\n„Imao sam jako zanimljiv politički život, ali ne mislim da višenema svrhe ostati u ovom poslu\", dodao je.", "Više žena nego muškaraca u kabinetu novog španskog premijera", "Žene su na 11 od 17 pozicija u novom kabinetu premijera Španije Pedra Sančeza." ]

[]

[ "Hiljade ljudi je dočekalo izlazak sunca u Stounhendžu ovog jutra na proslavi letnje dugodnevnice.\nOve godine je bilo više i policije, ali je sve prošlo bez incidenata.", "Letnja dugodnevnica: pogledajte kako je izgledala zora u Stounhendžu" ]

[]

[ "Image copyright Reuters Natpis na slici Boris Beker\nBoris Beker, nekadašnji teniski šampion i trener Novaka Đokovića, pozvao se na diplomatski imunitet kako bi sprečio tužbu protiv sebe.\nSportista, koji je tri puta osvojio Vimbldon, tvrdi da ga je Centralnoafrička Republika postavila za diplomatu, čime je zaštićen od svih tužbi.\nOn je proglasio bankrot 2017, pošto je dugovao novac privatnoj banci Arbutnot Latam. Sada je dobio tužbu kojom se zahteva plendiba imovine.\nCentralnoafrička Republika je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu.\nU aprilu ove godine, Beker je postavljen za sportskog i kulturnog atašea ove zemlje u Evropskoj Uniji.\nSkip Twitter post by @TheBorisBecker Diplomatic honours for me ! I have been appointed by the Central African Republic 🇨🇫 as its Attache’ for Sports/Humanitarian/Cultural Affairs in the European Union 🇪🇺 — Boris Becker (@TheBorisBecker) 27. april 2018.\nBeker je predao dokaze odbrane Višem sudu.\nNjegov pravni tim je izjavio: „Ovo znači da on ne može biti predmet tužbe u bilo kojoj zemlji dokle god ima status diplomate.\"\nSrpkinja - teniska zvezda iz sudijske stolice\nNatpis na slici Boris Beker\nNekadašnji teniski šampion kaže da je tužba protiv njega „nepravedna i neopravdana\" i da mu bankrot „izazvao puno problema\".\nIzjavio je kako se poziva na diplomatski imunitet kako bi „prekinuo ovu farsu\" i sprečio „advokate da pokupe kajmak\".\nDodao je: „Veoma sam ponosan na činjenicu da me je Centralnoafrička Republika postavila za ambasadora.... sport je neverovatno važan u Africi i to je novi univerzalni jezik.\"\nCentralnoafrička Republika:\nIako ima zalihe zlata, dijamanata, nafte i uranijuma, ovo je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu\nPolitički nestabilna od proglašenja nezavisnosti od Francuske 1960; aktuelna kriza traje od 2013. kada je pobunjenici preuzeli vlast\n27 odsto stanovništva, 1.2 miliona ljudi, napustili su svoje domove, 2 miliona ljudi nema dovoljno hrane, što je 45 odsto stanovištva\nVlada kontroliše samo prestonicu, u zemlji je trenutno 14.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija.\nOčekivani životni vek je 48 godina za muškarce i 51 godina za žene\nBeker je proglasio bankrot nakon što je banka Arbutnot Latam tvrdila da je već dve godine dužan velike sume novca.\nU tom trenutku je izjavio: „Radi se o jednom neisplaćenom kreditu, koji je trebalo da otplatim u celosti u roku od mesec dana.\"\nAli sudskom službeniku se učinilo da Beker „zabada glavu u pesak\".\nAngažovao je advokata Bena Emersona, koji je prethodno predstavljao Džulijana Asanža i Marinu Litvinjenko, udovicu ubijenog špijuna Aleksandra Litvinjenka.\nBeker je prvi Nemac koji je osvojio Vimldon sa 17 godina 1985.\nPonovo je ovaj uspeh 1986. i 1989, a tokom karijere osvojio je 64 titule na ATP turnirima.\nNakon povlačenja iz aktivnog bavljenja sportom postao je komentator za BBC.\nŠta je diplomatski imunitet\nPo Bečkoj konvenciji iz 1991. diplomate, barem u teoriji, uživaju imunitet od krivičnog gonjenja u zemlji domaćinu.\nOvaj imunitet ne obuhvata samo optužnice za krivično delo, već i građanske parnice.\nU konvenciji stoji da se od ljudi koji uživaju imunitet očekuje da poštuju zakon.", "Beker se brani diplomatskim imunitetom od zaplene imovine", "Bivši teniser, koji je proglasio bankrot, postavljen je za diplomatu Centralnoafričke Republike." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Najk kaže da kao američka kompanija ne moći da snabdeva iranske fudbalere kopačkama\nGigant sportske opreme Najk objasnio je da je odluka o povlačenju kopački za iransku fudbalsku reprezentaciju pred Svetsko prvenstvo u skladu sa novim američkim sankcijama.\nTakva odluka razljutila je igrače i selektora Karlosa Kejroza, koji je zamolio Fifu da „pomogne\" njegovim igračima.\nPredsednik SAD Donald Tramp se prošlog meseca povukao iz nuklearnog sporazuma između Irana i svetskih sila.\nObećao je i ponovno uvođenje sankcija koje su ukinute kada je 2015. godine sporazum potpisan.\nOd tada je nekoliko velikih inostranih kompanija najavilo da će prekinuti aktivnosti u Iranu.\n„Američke sankcije znače da, kao kompanija iz SAD, Najk ne može da snabdeva iransku reprezentaciju kopačkama u ovom trenutku\", saopštila je kompanija.\n\"Sankcije koje se odnose na Najk bile su na snazi mnogo godina i podržane su zakonom.\"\nPrema ministarstvu finansija SAD, svaki američki entitet koji bude uhvaćen u kršenju sankcija može da se souči sa velikim novčanim kaznama.\nBitka za spas sporazuma sa Iranom\nRobi Vilijams otvara Svetsko prvenstvo\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Selektor Irana Karlos Kejroz pitao je Fifu da „pomogne\" njegovim igračima.\nKejroz, koji je prethodno trenirao Portugaliju i Real Madrid, novinarima je rekao: „Igrači su navikli na sportsku opremu, i nije u redu da ih menjaju nedelju dana pred tako važne utakmice.\nMi smo samo menadžeri i fudbaleri, i ne bi trebalo da se uplićemo u takva pitanja. Ali pitamo Fifu da nam pomogne u ovome.\"\n„Nacionalni ponos\"\nVeliki broj Iranaca pokrenuo je kampanju bojkota Najk proizvoda na društvenim mrežama, pod heštafom „Ne Najku\".\n„Kada Iran odbije da igra protiv Izraela to je mešanje politike u sport, ali kada Najk odbije da snabdeva kopačkama iranske igrače zbog sankcija, Fifa ne kaže ni reč\", napisao je jedan korisnik na Tviteru.\nSnimak koji je obišao mreže prikazuje Iranca, koji za sebe kaže da je zubar, kako baca par Najk patika u kantu, i kaže da je odluka ove kompanije „uvreda za moj narod i sve ljubitelje fudbala\".\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Iranski fudbaler veznog reda Sijed Ezatolahi daje izjavu novinarima u Najk kopačkama.\nDrugi korisnik Tvitera rekao je da su iranski fudbaleri trebali da preduhitre Najk i odreknu se Najk kopački. \"Nekada su naši sportisti bili simbol nacionalnog ponosa. Sada su postali simboli poniženja.\", napisao je.\nIpak, drugi tvrde da, kao američka kompanija, Najk nije imao izbora.\n„Najk je privatna kompanija i njen jedini cilj je da zadovolji akcionare. Normalno je da će povući kopačke iz Irana zbog straha od ekonomskih kazni\", tvitovao je jedan korisnik.\nMMR vakcina za one koji idu na Svetsko prvenstvo\nIran najavio pripreme za povećanje proizvodnje uranijuma\n\"Najk nije član Fife i ne mora da se povinuje njenim pravilima. Ovo je uticaj politike na trgovinu, pre nego mešanje politike u sport\", napisao je drugi.\nOvo nije jedina neprijatnost koja prati pripreme Irana za Svetsko prvenstvo.\nFudbalska federacija Irana prekinula je kontakte sa kolegama iz Grčke prošlog meseca nakon što je prijateljski meč dve države otkazan zbog tenzija između Grčke i Turske.\nDrugi pripremni susret sa Kosovom takođe je otkazan.", "Najk kopačke zabranjene za fudbalere Irana zbog sankcija", "Povlačenje Najk kopački za reprezentaciju Irana izazvalo je rasprave na društvenim mrežama." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Slika Lionela Mesija na bilbordu kojim se protestuje protiv planirane utakmice\nArgentina je otkazala pripremnu utakmicu za Svetsko prvenstvo protiv Izraela, a kao mogući razlog navodi se politički pritisak zbog načina na koji se Izrael odnosi prema Palestincima u Gazi.\nNapadač Gonzalo Iguain kaže za televizijsku mrežu ESPN da je time „konačno učinjena prava stvar\".\nIzraelski ministar odbrane kaže da je „veoma loše\" što fudbaleri Argentine „nisu izdržali pritisak tvoraca mržnje prema Izraelu\".\n„Mi se nećemo povlačiti pred grupicom onih koji podržavaju antisemitske teroriste\", naveo je Avigdor Liberman u svom postu na Tviteru.\nAmbasada Izraela u Argentini potvrdila je na svom Tviter nalogu da je prijateljska utakmica dve zemlje otkazana.\nMediji javljaju da je izraelski premijer Benjamin Netenjahu pozvao argentinskog predsednika Maurisija Makrija u pokušaju da izdejstvuje da se meč odigra u subotu u Jerusalimu.\nVest o otkazivanju pozdravljena je u Gazi, gde su izraelske snage ubile najmanje 120 Palestinaca tokom nedavnih protesta.\nU Ramali na Zapadnoj obali, Palestinski fudbalski savez izdao je saopštenje u kome se zahvaljuje argentinskom fudbaleru Lionelu Mesiju i njegovim timskim drugovima zbog otkazivanja utakmice.\n„Vrednosti, moral i sport ostvarili su pobedu danas, a Izrael je dobio crveni karton otkazivanjem utakmice\", agencija Rojters prenosi reči predsedavajućeg Đibrila Radžuba.\nPre informacije o otkazivanju utakmice, Radžub je pozvao Palestince da spale dresove i Mesijeve slike.\nOrganizacija Avaz, koja se zalagala za otkazivanje utakmice, pohvalila je odluku nazivajući je „hrabrom i etički ispravnom odlukom\".\n„Ovo potvrđuje da je Argentina shvatila da nema ničeg prijateljskog u igranju utakmice u Jerusalimu, kada nedaleko odatle izraelski snajperisti pucaju na nenaoružane demonstrante\", kaže jedan od čelnika Avaza Alis Džej.\nZvaničnici Izraela tvrde da su snajperisti pucali isključivo u samoodbrani ili na ljude koji su pokušali da ilegalno uđu na izraelsku teritoriju tokom protesta kojima je upravljala grupa Hamas, koja vlada Gazom.\nUtakmica je trebalo da bude završna provera Argentine pred početak Svetskog prvenstva u Rusiji, a bilo je planirano da se odigra na stadionu u Zapadnom Jerusalimu.\nPitanje statusa Jerusalima je veoma osetljivo. Izrael smatra Jerusalim za svoju „večnu i nepodeljenu\" prestonicu. Palestinci vide istočni deo grada kao prestonicu buduće palestinske države i bili su veoma nezadovoljni kada je utakmica premeštena u ovaj grad iz Haife.\nPrethodnog meseca, predsednik SAD Donald Tramp razljutio je Palestince odlukom da preseli američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, čime je priznao ovaj grad za prestonicu Izraela.", "Argentina otkazala prijateljski meč sa Izraelom posle nasilja u Gazi", "Pripremna utakmica za Svetsko prvenstvo trebalo je da se odigra u subotu u Jerusalimu." ]

[]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Radnici u fabrici za proizvodnju uranijuma u Iranu, 2005. godine\nIran je najavio da će danas obavestiti Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da će povećati kapacitete za proizvodnju obogaćenog uranijuma.\nVrhovni vođa Irana, Ajatolah Hamnei, je izjavio da je naredio da se počne sa pripremama za slučaj da međunarodni nuklearni sporazum iz 2015. propadne.\nSjedinjene Države su se po odluci predsednika Donalda Trampa povukle iz sporazuma prošlog meseca.\nZa sada se ne zna da li će evropske zemlje uspeti da održe sporazum, koji ima za cilj da spreči Iran da razvije nuklearno oružje.\nBitka za spas sporazuma sa Iranom\nAmerika se povlači iz sporazuma sa Iranom\nŠta se očekuje?\nIranska Organizacija za atomsku energiju će danas uručiti pismo Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), koja je pod patronatom UN, da počinje pripreme za proizvodnju uranijum heksaflorida. To je ključna supstanca u procesu obogaćivanja uranijuma.\n„Vođa (Ajatolah Hamnei) želi da ubrzamo neke procese... kako bi se posao u vezi sa nuklearnim kapacitetom ubrzao ako je potrebno\", potvrdio Behruz Kamalvandi, portparol iranske nuklearne agencije, prenosi Rojters.\nRekao je i da država ima kapaciteta da ubrza proizvodnju centrifuga koje se koriste za obogađivanje uranijuma.\nPrema sporazumu iz 2015. godine koji su potpisali Iran, SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Rusija i Kina, obogaćivanje uranijuma u Iranu je strogo ograničeno, što bi trebalo da onemogući proizvodnju nuklearnog oružja. Zauzvrat, većina štetnih sankcija Iranu je ukinuta 2016. godine.\nMeđutim. predsednik SAD Tramp se dramatično povukao iz sporazuma, ostavljajući evropske potpisnike da pokušaju da ga spasu. Državni sekretar Majk Pompeo je rekao da će Sjedinjene Države ponovo uvesti sankcije Iranu.\nKoji su uslovi Irana\nAjatolah Hamnei je izneo nekoliko zahteva za ostanak u nuklearnom sporazumu sa ostalim svetskim silama - između ostalog, zaštitu prodaje iranske nafte i očuvanje trgovine.\nIranske vlasti su saopštile da ako evropske zemlje ne uspeju da održe pakt u životu, Teheran ima nekoliko opcija, među kojima i obogađivanje uranijuma do 20 odsto čistoće.\nSporazum iz 2015. godine ograničio je obogaćivanje uranijuma do najviše 3,67 odsto, što je mnogo manje od oko 90 odsto koliko je potrebno da se napravi nuklearno oružje.\nIran tvrdi da je njihov nuklearni program u potpunosti mirnodopski, a da je usklađenost sa sporazumom potvrdila i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).\nUslovi Irana su:\nDa evropske sile zaštite prodaju nafte od američkih sankcija i nastave da kupuju sirovu naftu od Irana\nDa evropske banke osiguraju trgovinu sa Iranom\nDa se Velika Britanija, Francuska i Nemačka obavežu da neće tražiti pregovore o iranskom programu balističkih raketa i regionalnih aktivnosti, kao što zahteva Vašington.\nVrhovni vođa je rekao da će, ako ove tri države ne mogu da ispune ove zahteve, Iran nastaviti sa obogaćivanjem uranijuma. Takođe je rekao da Iran više ne može imati nikakva posla sa SAD.\n„Islamska republika ne može da ima posla sa vladom koja olako krši međunarodne sporazume, povlači svoj potpis i teatralno se o tome hvali na televiziji\", rekao je on.\nMinistar spoljnih poslova Irana Džavad Zarif započeo je diplomatsku turneju kako bi ubedio ostale države potpisnice da ostanu u sporazumu. Optužio je SAD sa „nelegalno povlačenje\" iz sporazuma i za „nasilničke metode kako bi druge vlade doveli u red\".", "Iran najavio pripreme za povećanje proizvodnje uranijuma", "Teheran će obavestiti UN da će povećati kapacitete za obogaćivanje uranijuma." ]

[ "Fernando Duarte", "Bbc Svetski Servis U Moskvi" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Čitave porodice volonterski čiste spomenike iz Sovjetskog Saveza\nRusi su imali mala očekivanja od svog tima pre početka Svetskog prvenstva što pokazuje da komična pesma kojom se ismeva nacionalni tim ima više od 12 miliona pregleda na Jutjubu.\nTakođe, činjenica da reprezentacija dugo nije pobeđivala i da je njen rejting u svetu dosta nizak objašnjava mešavinu šoka i radosti koju osećaju ruski građani nakon što je nacionalni tim pobedio u prve dve utakmice.\nRusija se kvalifikovala za drugi krug turnira, a da nije morala da brine o poslednjoj utakmici protiv Urugvaja, koju su izgubili sa 3:0.\nKo će osvojiti Svetsko prvenstvo?\nZaborav\nPoslednji put da se nešto slično desilo bilo je pod sovjetskom zastavom na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine.\nPet godina posle toga, raspadom Sovjetskog Saveza, Rusija je nastavila da se sama takmiči i na narednih šest prvenstava tri puta nije prošla u drugu rundu, a tri puta se nije ni kvalifikovala.\nImage copyright Getty Natpis na slici Nostalgija za sovjetskim periodom prisutna je u svim generacijama u Rusiji\nZato ne čudi što je dobra igra reprezentacije probudila nostalgiju za sovjetskim periodom širom zemlje.\nOvaj fenomen je vidljiv u nekoliko aspekata javnog života u Rusiji: godišnja anketa koja se radi od 1992. pokazuje da je gotovo šest od deset Rusa bilo uznemireno kad se zemlja raspala u 15 novih republika.\nOvo je najveći skok od 2009. prema podacima istraživačkog instituta Levada, koji je sproveo anketu nekoliko meseci pre Svetskog prvenstva u trenutku kada su ruski reprezentativci molili javnost da manje bude kritična prema ekipi.\nPotpuno rasulo\nTim bivšeg SSSR-a je bila ozbiljna ekipa, koja je stigla do polufinala Svetskog prvenstva 1966. godine i osvajanja Evropskog prvenstva 1960. godine, a igrali su i u finalu 1988. godine. Osvojili su dva olimpijska zlata.\nOvo nasleđe je na neki način „isparilo\" tokom perioda od kada se Rusija takmiči sama, uz izuzetak ulaska u polufinale Evropskog prvenstva 2008.\nImage copyright Fernando Duarte Natpis na slici Sovjetski kafić u Moskvi\nSovjetska nostalgija predstavlja biznis u usponu u Moskvi i velikim gradovima, gde cvetaju retro kafići i slične atrakcije posvećene komunističkom periodu, pa se postavlja pitanje da li će fudbaleri osvežiti sećanja na bivšu državu?\nU prvoj deceniji nakon raspada SSSR, Rusija je bila na kolenima, a privreda u potpunom rasulu.\nPropast države blagostanja doveo je do velikog pada životnog standarda - prosečan životni vek u Rusiji pao je sa 69 na 65 godina za žene i sa 64 do 57 za muškarce u samo četiri godine (1990-1994).\n„Sada ljudi u Rusiji žive stabilnije, ali nema promene kada je u pitanju intenzitet nostalgije za sovjetskim vremenima\", kaže Vadim Nikitin, ruski pisac koji živi u Londonu.\n„Timski rad\"\n„To je veće od patriotizma ili potrebe Rusije da ponovo bude svetska sila, mislim da ljudima nedostaje osećanje zajedništva koje je bilo prisutno u SSSR-u\", rekao je za BBC.\nDa li je to slučajnost ili ne, poruka koliko je važan timski rad dominira nastupom reprezentacije domaćina na Svetskom prvenstvu.\n„I dalje čujem kako komentatori pričaju o atmosferi bratstva ili prave poređenja s Moskovskim festivalom mladosti i studenata iz 1957. godine\", izjavila je za BBC Ekatarina Kaljinina, profesorka u Rusiji.\nKaljinina priča o događaju koji se odvijao svake dve godine od 1947, a najveći broj ljudi - 34.000 mladih iz 131 zemlje, se okupio pre 50 godina u Moskvi.\nImage copyright Getty Natpis na slici Simboli iz prošlosti se mogu naći svuda po Rusiji\n„Svetsko prvenstvo donosi radost zajedništva i slavljenje sporta kao globalnog događaja. Ne bih rekla da će to pojačati nostalgiju za sovjetskim periodom.\"\n„Ljudi žude za mirom, srećom i osećajem pripadanja zajednici.\"\nIpak, senka SSSR-a nije nestala. Ankete koje sprovodi Levada pokazuju da čak i ljudima rođenim posle 1991. „nedostaju sovjetska vremena\" - prošlog decembra, 20 odsto ljudi uzrasta između 18 i 24 godine izjavilo je da oseća nostalgiju u odnosu na 42 odsto koji su rekli da to nije slučaj.", "Svetsko prvenstvo 2018: Kako je neočekivani uspeh Rusije probudio nostalgiju za sovjetskim periodom", "Idealizovana sećanja o bivšem SSSR-u, kada je nacionalni tim bio mnogo uspešniji, i dalje su živa među građinima Rusije." ]

[]

[ "Image copyright @jacindaardern Natpis na slici Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern objavila je sliku s bebom na svom Instagram profilu\nNovozelandska premijerka Džasinda Ardern rodila je prvo dete, kćerku koja je teška 3.31 kilograma.\nOna je druga političarka u modernoj istoriji koja se porodila dok je bila na funkciji.\nArdern je primljena u bolnicu u Oklandu rano u četvrtak ujutru, četiri dana nakon predviđenog termina za porođaj.\nTridesetsedmogodišnja premijerka će koristiti šest nedelja porodiljskog odsustva, a njene dužnosti će vršiti zamenik predsednika vlade Vinston Piters.\nMeđutim, ona je izjavila kako će pratiti sve što se dešava i čitati sve dokumente vezane za vladu dok je na odsustvu.\nBeba je rođena u 5:45 ujutru. Ardern je objavila ovu vest na društvenim medijima, tako što se zahvalila zaposlenima u bolnici.\nNajviše beba se rodi u 4 ujutru\nHranjenje bočicom je pravo svake žene\nU izjavi takođe stoji: „Sigurna sam da osećamo sve ono što novi roditelji osećaju, ali istovremeno veoma sam zahvalna svima za lepe želje koje su nam poslali. Hvala vam.\"\nČestitike kolega političara počele su da stižu sa svih strana sveta, za početak iz regiona od bivše premijerke Novog Zelanda Helen Klark i premijera Australije, Malkoma Turnbula.\nArdern, koja je izabrana u oktobru, objavila je u januaru da s partnerom Klarkom Gejfordom čeka bebu.\n„Nisam prva žena koja radi više stvari istovremeno. Nisam prva žena koja radi i ima bebu, toliko ima žena koje su to uradile pre mene\", rekla je početkom godine u intervjuu novozelandskom radiju.\nImage copyright Getty Images\nOna je najmlađa političarka izabrana na ovu poziciju od 1856. godine.\nBenazir Buto je 1990. rodila kćerku dok je bila premijerka Pakistana, čime je postala prva političarka koja se porodila dok je bila na vlasti. Slučajno beba premijerke Ardern je stigla na svet na rođendan Benazir Buto.", "Beba Džasinde Ardern: Premijerka Novog Zelanda rodila kćerku", "Džasinda Ardern je druga žena na liderskoj poziciji posle Benazir Buto koja se porodila dok je bila na funkciji." ]

[]

[ "Image copyright Reuters Natpis na slici Dogovor je usledio posle sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona\nMoskva i Vašington su načelno dogovorili dugo očekivani samit između predsednika Amerike Donalda Trampa i Rusije, Vladimira Putina.\nNajava stiže posle sastanka između predsednika Putina i američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.\nTramp je izjavio da će sastanak s Putinom biti održan posle NATO samita u Briselu, koji se odvija sledećeg meseca.\nPredsednik SAD je rekao da će sastanak biti održan u finskoj prestonici Helsinkiju.\nOn je rekao da će s ruskom kolegom razgovarati o ratu u Siriji i situaciji u Ukrajini.\nTramp se poslednji put sreo s ruskim predsednikom prošle godine u novembru u Vijetnamu na Azijsko-Pacifičkom samitu.\nTramp „upozoren\" da ne čestita Putinu\nDiplomatska mreža Kremlja\nOdluku da se održi sastanak dvojice lidera je najavio u sredu, savetnik za spoljnju politiku u Kremlju, Juri Ušakov.\nSamit će biti održan u trećoj zemlji, koja odgovara obojici lidera, a datum i tačno mesto biće zvanično objavljeni naknadno.\nPosle razgovora s ruskim liderom, Bolton je potvrdio ovu informaciju na pres konferenciji održanoj u Moskvi.\n„Predsednik Tramp me je zamolio da dođem i razgovaram s ruskim vlastima o mogućnosti sastanka između njega i predsednika Putina\", rekao je.\nObojica lidera žele da iskoriste samit kako bi popravili odnose između dve zemlje, rekao je Bolton.\n„I jedan i drugi predsednik osećaju da je važno da se lideri ove dve ključne zemlje susretnu i razgovaraju o problemima, kao i oblastima u kojima mogu da sarađuju. Mislim da obojica smatraju da će doprineti poboljšanju bilateralnih odnosa Amerike i Rusije, ali i stabilnosti u svetu\", dodao je.\nPredsednik Putin je rekao da sastanak s Boltonom je povećao šanse da će se odnosi popraviti u potpunosti, a priznao je da oni trenutno nisu najbolji.\nPutin je insistirao da Moskva nikada nije želela konfrontaciju i da po njegovom mišljenju loši odnosi su posledica žestoke političke podeljenosti u samim Sjedinjenim Državama.", "SAD i Rusija su načelno pristale na samit Tramp-Putin", "Dugo očekivani sastanak Trampa i Putina desiće se uskoro." ]

[]

[ "Image copyright Anadolu Agency\nSrpska odiseja u Rusiji trajala je kraće nego što smo želeli, reprezentacija Srbije ispala je sa Svetskog prvenstva već posle takmičenja u grupama.\nPoraz od Brazila 2:0 značio je da je bilo nemoguće nadoknaditi propušteno u porazu od Švajcarske, pa pobeda protiv Kostarike nije puno značila.\nEmocija je zato bilo na sve strane - od Moskve, preko Beograda, pa sve do Londona i Bangladeša.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Nejmar je za srpske fudbalere bio kao brzi voz\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Aleksandar Kolarov postao je kapiten pre Svetskog prvenstva, ali brzo predvodi ekspediciju kući\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Selektor Mladen Krstajić mora dobro da razmisli da li mu je utakmica u Moskvi bila poslednja na klupi reprezentacije\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Pobednici su imali čemu da se raduju\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Nekima je poraz teško pao\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Navijačke nade sada se sele na Evropsko prvenstvo 2020. godine\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Srbija na pobedu protiv Brazila čeka još od 1934. godine\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Navijači u Daki, u Bangladešu, i po kiši su pratili duel južnoameričkih i „evropskih\" Brazilaca", "Kako se Srbija oprostila od Svetskog prvenstva u 10 slika", "Naši fudbaleri nisu uspeli da prirede senzaciju i savladaju Brazil u večeri različitih emocija." ]

[]

[ "Image copyright FEJSBUK / Jovan Dautović Natpis na slici Poplavljen parking u Pančevu\nJutros je Beograd i delove Srbije zadesilo nevreme.\nPljuskovi praćeni grmljavinom i gradom u nekim delovima prestonice privremeno su blokirali saobraćajnice.\nSlike i snimci onih koji su pokušavali da se probiju do posla kružile su društvenim mrežama.\nRepublički hidrometeorološki zavod izdao je nešto ranije upozorenje da će na području Beograda biti pljuskova, grmljavine i grada, zbog čega je proglašen narandžasti meteoalarm.\nKada je narandžasti meteoalarm na snazi očekuje se da će pasti 20 do 30 mililitara kiše po kvadratnom metru, u relativno kratkom roku.\nPoplave prete Istočnoj Srbiji\nNevreme kad mu vreme nije\n„Zbog čega u onim delovima Beograda u kojima kanalizacija slabo propušta se dešava da ulice na pola sata budu pod vodom. Pitanje je samo koliko kanalizacija propušta vodu. Nije to ništa ozbiljno, samo je kretanje otežano pešacima i automobilima\", kažu u RHMZ-u za BBC.\nImage copyright FEJSBUK/ BOJAN VUKMIROVIĆ Natpis na slici Višnjička ulica u Beogradu pod vodom\n„Padavina će biti još, ali „najgore\" za područje Beograda je prošlo. Za nekoliko sati će biti novih oblačnosti, ali ne ovolikog intenziteta. Možda bude neki jači ili slabiji pljusak. Kiše će biti do večeras, pa u toku noći sledi razvedravanje\", navode iz RHMZ-a.\nKiša je blokirala neke i ulice u Pančevu. Poplavljeni su trotoari, kolovozi, automobili na parkinzima, dvorišta, a voda je ulazila i u kuće.\nImage copyright FEJSBUK / Jovan Dautović Natpis na slici Potopljeni parking u Pančevu\nPrema informacijama iz pančevačkog gradskog Štaba za vanredne situacije ekipe JKP Vodovod i kanalizacija ispumpavale su vodu i čistile odvode od palog granja.\nSinoć je jaka kiša padala i u Prijepolju.\nSkip Youtube post by PP Media Warning: Third party content may contain adverts End of Youtube post by PP Media Image Copyright PP Media PP Media\nPadavine se očekuju i u ostalim krajevima Srbije - južnom Banatu, severu Šumadije i Pomoravlju.", "Pljuskovi za početak leta u Srbiji", "Pljuskovi praćeni grmljavinom i gradom potopili neke od saobraćajnica širom Srbije." ]

[]

[ "Image copyright SWNS Natpis na slici Rejčel Folks-Dejvis je doživela paralizu lica\nŽena u Velsu je doživela ozbiljnu paralizu lica i mogla je da jede samo kroz cevčicu, pošto ju je ujeo krpelj u bašti.\nRejčel Folks- Dejvis, 43, kaže da je prvo primetila mali crveni ujed, a zatim su joj oči otekle.\nOva majka troje dece tvrdi da i dalje oseća bolove i besna je što joj prava dijagnoza nije postavljena na vreme.\nNajveća zdravstvena organizacija u Velsu „Betsi Kadvalder\" pozvala je pacijente da podele svoje mišljenje i dileme s doktorima.\nFolks-Dejvis je rekla: „Stalno sam umorna i nemam energije da obavim i najjednostavnije zadatke\".\nImage copyright SWNS Natpis na slici Pre ujeda, Folks-Dejvis je bila zdrava\nUjed se dogodio u junu 2015.\nPrvo je primetila mali crveni ujed na vratu, koji je zatim narastao do veličine novčića i postao bele boje.\nČetiri dana kasnije više nije mogla da pomera lice, što je bio znak paralize.\nU najbližnoj bolnici dobila je dijagnozu Belove paralize i dat joj je povez za oko.\n„U narednih sedam-osam meseci, problemi s govorom su se pogoršali.\"\n„Nisam mogla da govorim dve godine. Samo sam jela supe i gulaše kroz cevčicu. Isto važi i za tople napitke.\"\nImage copyright SWNS Natpis na slici Folks-Dejvis kaže da je u toku dve godine samo jednom uspela da otvori oko\nKako je smatrala da je dijagnoza pogrešna, platila je 89 funti za testove u privatnoj bolnici i saznala da boluje od lajmske bolesti. Pacijenti koji su oboleli od ove bolesti osećaju bol nerava, slabost u mišićima, umor i zamućen vid.\nDodala je: „Da sam dobila dijagnozu odmah i da su mi dali doksicilin, ne bih morala da prolazim sve što sam prošla.\"\nTri godine nakon incidenta, Folks-Dejvis tvrdi da pati od hroničnog umora i da je morala da odustane od posla kako bi brinula o deci.\nRekla je: „Bila sam veoma zdrava pre ujeda.\"\n„Sada imam mutan vid, stalne glavobolje i sporija sam. Moram da nosim naočare dok gledam televiziju.\"", "Velšanka „paralizovana“ nakon ujeda krpelja", "Rejčel Folks-Dejvis kaže da i dalje mutno vidi i ima glavobolje tri godine nakon što ju je ujeo krpelj u bašti." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images\nKanada je savladala glavnu zakonsku prepreku i prišla korak bliže legalizaciji kanabisa.\nNakon šest meseci proučavanja novog zakonskog predloga, kanadski senatori glasali su u korist novog Zakona o kanabisu.\nPremijer Kanade Džastin Trudo najavljivao je da bi marihuana trebalo da bude legalizovana do početka leta.\nKanada će biti prva zemlja, članica G7 (Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta), koja će dozvolitii upotrebu marihuane u rekreativne svrhe. Upotreba u medicinske svrhe dozvoljena je u Kanadi od 2001. godine.\nPoslednju reč o ovom zakonu daće kanadskoh parlament, koji će razmotiriti amandmane senatora.\nOčekivalo se da će glasanje biti tesno, a vlada premijera Truda učinila je sve kako bi pokazala senatorima starosedelačkih naroda Kanade da će dobiti svu neophodnu podršku i otklonila sve nedomice koje imaju u vezi sa novim zakonom.\nSarosedelačkim narodima obećan je bolji pristup mentalnoj nezi.\nIpak, Kanađani će morati da sačekaju do 12 nedelja pre nego nova regulativa stupi na snagu.\nO tome kako će se marihuana prodavati i da li će biti dozvoljeno pušenje u javnosti, svaka provincija odlučivaće za sebe.\nOčekuje se da će to potrajati i procenjuje da će marihuana moći legalno da se kupi od avgusta ili septembra.\nMladi Kanađani su među najaktivnijim korisnicima marihuane na svetu.\nOčekuje se da legalizacija i striktniji režim prodaje pomognu u tome da marihuana postane nedostupna najmlađima, a da se u isto vreme smanji nelegalna prodaja, a time i pritisak na policiju, koja će imati više nvremena da se bavi suzbijanjem trgovine „teškim\" drogama, kao što su kokain i opijati.\nTrudovo obećanje o legalizaciji uzdrmalo je tržište i privuklo uzgajivače.\nMedicinsku marihuanu, koja je dostupna u kanadi od 2001, uzgajaju proizvođači koji poseduju federalnu dozvolu.", "Kanada korak bliže legalizaciji marihuane", "Kanadski senatori glasali u korist novog zakona o legalizaciji." ]

[]

[ "Naučnici veruju da unos većeg dela dnevnih kalorija ranije tokom dana može biti dobro za naše zdravlje. Nedavna istraživanja navode da promena vremena obroka može da pomogne ljudima da smršaju, a novi obrasci ishrane mogu da stabilizuju biološki sat kod smenskih radnika.", "Može li promena vremena obroka da pomogne u gubitku kilograma?" ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Žena drži flašu soka od pomorandže\nEvropska Unija (EU) započela je primenu uzvratnih tarifa na američke proizvode, što je propraćeno novim napadima evropskih zvaničnika na trgovinsku politiku predsednika Donalda Trampa.\nTakse, koje se odnose na američke prozivode u vrednosti od 2.8 milijardi evra, stupile su na snagu u petak.\nTarife su uvedene na proizvode poput burbon viskija, motocikala i soka od pomorandže.\nPredsednik Evropske Komisije, Žan-Klod Junker, rekao je da su nameti koje je SAD uvela prema EU u suporotnosti sa „logikom i istorijom\".\nObraćajući se irskom parlamentu u Dablinu, on je napomenuo, „uradićemo sve što moramo da uravnotežimo i zaštitimo\" EU.\nU tvitu objavljenom u petak, predsednik Tramp je zapretio da će ići i korak dalje i uvesti taksu od 20 odsto na automobile uvezene iz Evropske unije.\nKako je sve počelo?\nTrampova administracija najavila je u martu da će uvesti takse od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na uvoz aluminijuma u SAD.\nTramp tvrdi da svetski suficit čelika i aluminijuma, koji je izazvala Kina, preti da ugrozi američke prozivođače ovih dobara, koje su od bitnog značaja za SAD.\nNameti su stupili na snagu 1. juna nakon što je njihova primena prvobitno odložena. Oni se odnose na države članice EU, Kanadu, Meksiko i druge saveznike bliske SAD poput Indije.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i američki predsednik Donald Tramp\nU međuvremenu, Indija je objavila da će uvećati takse na 29 prozivoda koje uvozi iz SAD, među kojima su poljoprivredni proizvodi, čelik i proizvodi od gvožđa, a kao kontrameru američkim tarifama.\nNovi nameti stupiće na snagu 4. avgusta i odnosiće se, između ostalog, na uvoz američkog badema, oraha i leblebija.\nJužna Koreja, Argentina, Australija i Brazil složili su se da uvedu ograničenja na obim izovza metala prema SAD kako ne bi bile obuhvaćene tarifama.\nMeđutim, Kanada je najavila da će nametnuti takse u vrednosti od 16.6 milijardi kanadskih dolara na uvezenu američku robu počev od 1. jula.\nMeksiko je pre dve nedelje takođe uveo takse u vrednosti od tri milijarde dolara na američke prozivode poput čelika, svinjetine i burbona.\nTramp je početkom nedelje zapretio da će uvesti dodatne namete od 10 odsto na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara koje će stupiti na snagu ukoliko Kina „ne promeni svoje ponašanje\".\nSa druge strane, Kina je optužila SAD da se služi „velikim pritscima i ucenama\" i da će na to odgovriti „snažnim kontramerama\".\nEkonomija četvrtog mandata: Šta donosi Putinova pobeda\nTramp ponovo zbunjuje komentarima\nPet izazova pred budućim kubanskim predsednikom\nZbog čega SAD uvodi namete?\nPredsednik Tramp veruje da ukoliko država ima trgovinski deficit - odnosno uzovi više nego što izvozi - ona gubi.\nNaročito ga nerverira veliki deficit koje SAD imaju sa Kinom i Meksikom, ali je naglasio da neće dopustiti da njegovu državu više „iskorišćavaju u trgovini\" druge zemlje.\nPredsednik Tramp veruje da ukoliko država ima trgovinski deficit - odnosno uzovi više nego što izvozi - ona gubi.\nNaročito ga nervira veliki deficit koje SAD imaju sa Kinom i Meksikom, ali je naglasio da neće dopustiti da njegovu državu više „iskorišćavaju u trgovini\" druge zemlje.\nAmerički trgovinski deficit je porastao poslednjih godina, dostigavši skoro 50 milijardi dolara mesečno.\nMeđutim, to može da bude i posledica jače privrede, ukoliko američki potrošači kupuju više uvezene robe.\nCilj novih tarifa je da se ispravi ova neravnoteža.\nNa nedavnom samitu G7 zemalja u Kvebeku, došlo je verbalnih sukoba i razmene oštrih reči kada su se lideri najvećih svetskih privreda suprotstavili Trampovoj trgovinskoj politici.\nImage copyright JESCO DENZEL VIA AFP Natpis na slici Rat rečima između saveznika\nKakav uticaj mogu imati kontramere EU?\nVećina američkih proizvoda koji su se našli na meti EU, poput duvana, Harli Dejvidson motocikala, brusnica i putera od kikirikija, biće pogođeni tarifom od 25 odsto.\nMeđutim, EU je uvela namet od 50 odsto na dobra poput obuće, nekih vrsta odeće i mašina za pranje veša.\nVećina prozivoda koje je EU označila je namerno izabrani da bi imali što veći politički uticaj. Burbon viski se prozivodi u Kentakiju, saveznoj državi iz koje je vođa većine u američkom Senatu, Mič Mekonel.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Burbon\nSok od pomorandže je glavni izvozni prozivod Floride, tradicionalno neodlučne savezne države u američkom izbornom procesu.\nEkonomisti upozoravaju da bi američke tarife mogle da izazovu povećanje cene metala, poremećaje u snabdevanju, pa čak i utiču na američka domaćinstva.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Uvoz robe među kojom su i Harli Dejvidson motori biće pogođen uvođenjem taksi\nŠta ovo znači za potrošače?\nTeško je reći.\nAmerički privredni zvaničnici tvrde da su namerno ciljali na prozivode koji neće uticati na povećanje potrošačkih cena. Međutim, trgovci i prozivođači se ne slažu sa tim.\nRik Helfenbajn, predsednik i izvršni direktor kancelarije Američke asocijacije odeće i obuće, rekao je da će prosečna četvoročlana američka porodica morati da izdvoji dodatnih $500 godišnje na prozivode obuhvaćene tarifama.\nU nekim slučajevima, tarife mogu da utiču na firme da potraže prozivođače u drugim državama kako bi izbegle dodatne troškove. Ako se, na primer, cena floridskog soka od pomorandže poveća u Evropi zbog uzvratnih tarifa EU, onda firme uvek mogu da uvoze brazilski sok.\nZa SAD, to će biti nenamerna posledica nameta. Međutim, to služi kao dobar primer kako trgovnski ratovi mogu da imaju neočekivane obrte.", "EU uvela namete na američke proizvode", "Evropska unija uzvraća finansijski udarac Americi, uvodeći tarife u vrednosti od 2.8 milijardi evra na proizvode napravljene u Americi." ]

[]

[ "Muslimani koji budu putovali na Svetsko prvenstvo ove godine, na jednom mestu u Rusiji će se osećati posebno dobrodošlo.\nKazanj u Rusiji je grad u kome zajedno žive različite religije i kulture.\nJedan od vlasnika restorana, Ajder, sprema sve za početak Svetskog prventsva ali i za početak Ramazana.", "Kazanj - najšareniji domaćin Svetskog prvenstva" ]

[]

[ "Odgovor je između 8 i 12. Ovo pravilo je deo je treninga kroz koji zaposleni u javnom sektoru, od železnice do različitih uslužnih delatnosti, moraju da prođu pred Svetsko prvenstvo.\nDa li mislite da je moguće naučiti nekoga da se smeje?", "Rusi uče kako da se smeju" ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Ne sme da se skida majica tokom utakmice\nZamislite ovu scenu: u toku su ključni trenuci utakmice na Svetskom prvenstvu i rezultat je izjednačen. Dobili ste loptu i šutnuli ste preko golmanove glave i lopta je ušla u gornji ugao mreže. Šta radite posle toga?\nNeki će se zatrčati do linije i proslaviti gol dramatičnim padanjem na kolena. Igrači koji su skloni akrobacijama napraviće salto u vazduhu.\nAli za mnoge druge sam trenutak čiste sreće može da dovede to neobičnih načina proslavljanja koje privuku pažnju sudije ili ako je slučaj ozbiljniji, Fife.\nTo se desilo u slučaju švajvarskih strelaca Granita Džake i Džerdana Šaćirija, koji su kažnjeni zbog načina na koji su proslavili davanje gola u utakmici sa Srbijom, koja se završila rezultatom 2:1.\nSlavlje sa 'dvoglavim orlom' isprovociralo Srbiju\nAlbanac na srpskim terenima\nOba igrača su Albanci iz bivše Jugoslavije, gde su sukobi na Kosovu doveli do NATO intervencije 1999. godine.\nPošto su postigli gol, ruke su postavili u oblik dvoglavog orla s albanske zastave, što su mnogi srpski navijači protumačili kao provokaciju.\nImage copyright EPA Natpis na slici Albanski igrači u švajcarskoj reprezentaciji proslavili su uspeh pokazivanjem simbola orla publici\nFifa je novčano kaznila Džaku i Šaćirija sa 10.000 švajcarskih franaka i njihovog kolegu Lihtštajnera sa 5.000 franaka zbog nesportskog ponašanja.\nPredsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza i trener srpske reprezentacije Mladen Krstajić su takođe kažnjeni sa 5.000 švajcarskih franaka zbog komentara nakon poraza.\nKokeza je u intervju za BBC optužio Fifu za pristrasnost.\nFudbalski savez Srbije je kažnjen sa 54.000 švajcarskih franaka zbog ponašanja tokom utakmice, konkretno bacanja predmeta na teren i nošenja uvredljivih transparenata.\nDa li postoje pravila kada se proslavlja gol? Kako nadležni treba da reaguju kada se pretera u proslavi?\nDok su igrači slobodni da na sebi imaju zastave ili simbole svoje nacije - Šaćiri ima švajcarsku zastavu na jednoj kopački, a kosovsku na drugoj - postoji pravilo koje zabranjuje „provociranje publike\".\nFifin disciplinski pravilnik jasno navodi da „onaj ko provocira publiku tokom utakmice biće suspendovan dve naredne utakmice i kažnjen s minimum 5.000 franaka\".\nMeđunarodna fudbalska asocijacija takođe navodi da igrač mora da dobije žuti karton zbog „uvredljivog i provokativnog ponašanja\".\nNa kraju, Džaka i Šaćiri su kažnjeni isključivo zbog „nesportskog ponašanja\". Nisu dobili zabranu igranja, ali moraće da plate novčanu kaznu.\nPolitička kazna\nIako nijedan igrač nikada nije dobio zabranu igranja na Svetskom prvenstvu zbog svog ponašanja, u klupskom fudbalu različite politički motivisane akcije su dovele do disciplinske akcije i izbacivanja iz tima.\nImage copyright Michael Cooper/Allsport Natpis na slici Robi Fauler se solidariše s lučkim radnicima\nNapadač Liverpula Robi Fauler 1997. godine pokazao je podršku radnicima gradske luke, postizanja gola u utakmici protiv norveškog time SK Bran.\nPodigao je majicu, a na njegovoj potkošulji je pisalo „500 radnika luke u Liverpulu otpušteno od 1995\". Ovaj igrač, koji će postati jedan od najboljih strelaca u Liverpulu - kažnjen je s 900 funti zbog ovog natpisa.\nU pravilima jasno stoji da „igrači ne smeju da pokazuju majice koje nose ispod dresa, a na kojima su političke poruke ili slike.\"\nNedavnog je francuski napadač Vest Bromvič Albiona Nikolas Anelka kažnjen zato što je proslavio gol protiv Vesthema pokretom nazvanom „quenelle\", koji se opisuje kao izvrnuti nacistički pozdrav.\nAnelka je rekao da je to uradio kao znak podrške francuskom komičaru Djudonu M'bali M'bali, koji je proslavio ovaj pokret i zbog toga je optužen za antisemitizam.\nZabranjeno mu je da igra pet utakmica i morao je da plati 80.000 funti, a zatim ga je matični klub otpustio.\nImage copyright AFP Natpis na slici Pokret „quenelle\" zbog koga je Nikolas Anelka kažnjen\nPravila, pravila\nNa kraju, politički potezi najčešće znače nevolju za igrače. Ali neki od kreativnijih načina slavljenja gola na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu su privukli pažnju, iako su se igrači držali Fifinih pravila.\nOvo telo navodi da „igrači mogu da slave kada se postigle gol, ali da ta proslava ne sme da bude preterana\". Takođe u pravilniku piše da „koreografije kao način slavlja nisu poželjne, jer se time gubi vreme.\"\nUprkos tome, igrači su retko kažnjeni zbog koreografija. U nedelju, ples kolumbijskih reprezentativaca je slavljen na društvenim medijima, posle rezultata 3:0 u utakmici sa Poljskom. .\nEngleski vezni igrač Džesi Lingard je takođe bio maštovit u proslavi gola na utakmici protiv Paname, jer ga je inspirisala kompjuterska igrica Fortnajt.\nNjegov ples je inspirisan igricom, koju navodno svi igrački engleskog tima vole.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Džesi Lingard inspirisao se plesom iz igrice Fortnajt\nOba ova slavlja su uokviru Fifinih pravila, koje navode da igrač mora da bude upozoren zbog:\nPenjanja na ogradu ili prilaženja gledaocima, na način na koji se ugrožava njihova bezbednost\nProvokativnih ili uvredljivih pokreta\nPokrivanja glave ili lica maskom ili sličnim predmetom\nSkidanja majice ili pokrivanja lica majicom\nRadosni fudbaleri koji poštuju ova pravila, mogu da izraze sreću kako god žele.\nJedna teorija se proširila društvenim medijima nakon izjednačenog rezultata u utakmici između Španije i Portugalije, kao i pobede Engleske nad Panamom, da jedan igrač mora da ostane na terenu, dok drugi slave, jer u suprotnom protivnički tim izvodi slobodan udarac.\nNakon video klipa u kojima portugalski igrač Žoze Fonte i engleski kolega Kiran Tripijer stoje na terenu, dok njihovi saigrači slave.\nAli ovo nije tačno, jer su Fifina pravila jasna: „za svaki slobodan udarac, svi igrači, sem onoga koji izvodi slobodan udarac moraju da budu na svojoj polovini terena\".\nIgrači onda mogu da se opuste, ako znaju da, bez obzira na način proslave pogotka, mogu da se vesele sa celim timom.", "Svetsko prvenstvo 2018: Kako (ne) treba slaviti gol", "Na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu neki fudbaleri su privukli pažnju načinom na koji su proslavili davanje gola. Da li postoje pravila za to?" ]

[]

[ "Image copyright Reuters Natpis na slici Niki Hejli, ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama i državni sekretar Majk Pompeo\nSAD su izašle iz Saveta UN za ljudska prava, a ambasadorka SAD nazvala je ovo telo „septičkom jamom političke pristrasnosti\".\nOvo „licemerno\" telo „ismeva ideju ljudskih prava\", izjavila je medijima ambasadorka SAD u Ujedninjenim nacijama Niki Hejli .\nOsnovan 2006. godine, savet baziran u Ženevi bio je kritikovan jer je dozvolio zemljama koje nepoštuju ljudska prava da budu njegovi članovi.\nAktivisti kažu da će povlačenje SAD naškoditi naporima da se prate i osude slučajevi kršenja ljudskih prava širom sveta.\nObjavivši odluku da izađu iz saveta, Hejli je opisala ovo telo kao „licemerno i beskorisno\", koje ne prestaje da „pokazuje neprijateljstvo prema Izraelu\".\nDok je govorila pored nje je stajao državni sekretar Majk Pompeo, koji je nazvao ovaj savet „zaštitnikom onih koji krše ljudska prava\".\nGeneralni sekretar UN Antonio Guteres odgovorio je kako bi „više voleo\" da SAD ostanu u savetu.\nVisoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad Al Husein nazvao je američom povlačenje „razočaravajućom, ali ne i iznenađujućom vešću\". S druge strane, Izrael je pohvalio ovu odluku.\nOva odluka se dogodila u sred intenzivne kritike koju dobija Trampova administracija zbog prakse odvajanja dece imigranata od roditelja na granici SAD i Meksika.\nHusein je nazvao ovu odluku „beskrupuloznom\".\nDonald Tramp: od hotelijera do predsednika\nNakba: Najsumorniji dan za Palestince\n„Hemijski napadi\" u Siriji: šta dosad znamo\nSaveznici razočarani\nAnaliza: Nada Tavfik, BBC vesti, Njujork\nOvo je poslednje u nizu Trampovih odbacivanja politike multilateralizma i najverovatnije će uznemiriti one koji očekuju da SAD štite i promovišu ljudska prava širom sveta.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Američka ambasadorka u UN, Niki Hejli prošle godine je upozorila da će SAD napustiti savet\nOd samog osnivanja saveta, Sjedinjene Države su imale problematičan odnos sa ovim telom. Bušova administracija je bojkotovala savet kada je osnovan 2006. iz istih razloga kao i Trampova administracija sada.\nTadašnji ambasador u Ujedinjenim nacijama bio je Džon Bolton, koji je trenutno savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa i veliki kritičar Ujedinjenih nacija.\nNekoliko godina kasnije 2009. kad je Obama došao na vlast, SAD su ponovo pristupile ovom telu.\nMnogi saveznici su pokušali da ubede SAD da ostanu u Savetu. Čak i oni koji se slažu s kritikom Vašingtona uperenom ka Savetu, smatraju da SAD treba da reformišu ovo telo iznutra, a ne da izađu iz članstva.\nŠta je Savet UN za ljudska prava?\nUjedinjene nacije su osnovale Savet 2006, umesto Komisije UN za ljudska prava, koja je bila kritikovana zbog toga što je dozvoljavala zemljama koje ne poštuju ljudska prava da postanu njene članice.\nGrupa od 47 izabranih zemalja iz različitih regiona služi trogodišnji mandat u ovom savetu.\nOvaj savet se sastaje tri puta godišnje i ocenjuje stanje ljudskih prava u svim članicama Ujedinjenih nacija i njima je data mogućnost da predstave šta su uradile da poboljšaju ljudska prava, što je proces nazvan univerzalni periodični pregled.\nSavet šalje nezavisne stručnjake i osniva komisije koje treba da istraže kršenja ljudsih prava u zemljama poput Sirije, Severne Koreje, Burundija, Mijanmara i Južnog Sudana.\nImage copyright EPA Natpis na slici Savet se sreće najmanje tri puta godišnje\nZašto se SAD povlače iz Saveta?\nOdluka SAD o povlačenju dolazi nakon godina kritike ovog tela.\nInicijalno, ova država nije ni želela da pristupi savetu kada je osnovan 2006, tvrdeći da poput svog prethodnika - Komisije UN za ljudska prava, ovo telo dozvoljava članstvo nacijama koje krše ljudska prava.\nAmerika je pristupila Savetu 2009, kada je Obama došao na vlast i ponovo su izabrani u članstvo 2012.\nMeđutim, grupe koje se bave ljudskim pravima žalile su se na rad tela nakon što su 2013. u članstvo izabrane Kina, Rusija, Saudijska Arabija, Alžir i Vijetnam.\nTakođe, Izrael je bojkotovao ocenu ovog saveta, uz tvrdnju da kritike na račun ove države nisu na mestu.\nProšle godine, Niki Hejli je izjavila u savetu da je „teško prihvatiti\" rezolucije koje su usvojene protiv Izraela, kada ni jedna rezolucija nije razmatrana protiv Venecuele, gde je na desetina demonstranata ubijeno u protestima.\nIzrael je jedina zemlja koja je stalno na dnevnom redu, zbog kritike načina na koji se odnosi prema Palestincima.\nIako je oštro kritikovala savet, Hejli je rekla da želi da \"svima bude jasno da Amerika ne odustaje od posvećenosti poboljšanju ljudskih prava\".\nKakva je reakcija na ovu odluku?\nDiplomate nekih zemalja su brzo izrazile razočarenje povlačenjem SAD iz ovog tela.\nTrenutni predsednik saveta, slovenački ambasador Vojislav Suc kaže da je ovo telo „jedina instanca koja se bavi problemima ljudskih prava širom sveta\".\nPosle odluke o povlačenju SAD, on je rekao da je „suštinski važno da se ovaj savet održi\".\nMinistar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson rekao je da je ova odluka „za žaljenje\", objasnivši da je iako je reforma ovog tela potrebna, savet je „važan zbog pozivanja država na odgovornost\".\nRazne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su ovu odluku, a Američka unija za građanska prava (ACLU) izjavila je da Trampova administracija je odgovorna za „agresivno i usklađeno kršenje osnovnih ljudskih prava\".\nGrupa Hjuman rajts voč osudila je američku odluku o napuštanju saveta i nazvala politiku Donalda Trampa u oblasti ljudskih prava „jednodimenzionalnom\".\nIzraelski premijer Benjamin Netanjahu je podržao ovu meru i na svom Tviteru je objavio nekoliko tvitova kojima hvali „hrabru odluku\" ove zemlje.", "SAD napustile „pristrasni“ Savet UN za ljudska prava", "Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama nazvala je Savet „licemernim i beskorisnim“." ]

[]

[ "Turksa u nedelju bira novog predsednika i novi parlament. Za ove izbore se kaže da su jedni od najznačajnijih u modernoj istoriji Turske. Opozicione partije osećaju se probuđeno tokom izborne kampanje. Ali aktuelni predsednik Erdogan i dalje ima veliku bazu koja mu može omogućiti još jednu pobedu na biralištima.", "Izbori u Turskoj: Zašto treba da ih pratite" ]

[ "David" ]

[ "Image copyright AFP/Getty Images Natpis na slici General Džon Nikolson optužio je Rusiju i Iran da „legitimizuju\" Talibane\nSjedinjene Američke Države optužuju Rusiju da podrškom Talibanima pokušava da destabilizuje Avganistan. Viši američki zvaničnici mesecima tvrde da Moskva militaristima obezbeđuje čak i oružje.\nRusija i Talibani, koji su kroz istoriju bili neprijatelji, poriču te tvrdnje. Oni se nalaze usred onoga što neki posmatrači vide kao „novi Hladni rat\" - koliko, onda, istine ima u tvrdnjama Amerike?\nŠta tvrde Amerikanci?\nU intervjuu koji je za BBC dao krajem marta, komandant američkih snaga u Avganistanu, general Džon Nikolson izjavio je da se rusko oružje do Talibana krijumčari preko granice sa Tadžikistanom.\nOptužio je Rusiju da naduvava procene broja boraca Islamske države (IS) u Avganistanu „kako bi opravdala akcije Talibana i u određenoj meri im ponudila pomoć\".\n„Ovde, u našem štabu, avganistanske vođe su nam donosile i predavale oružje koje su, prema njihovim rečima, Talibani nabavljali od Rusa\", rekao je on.\nNeki avganistanski policijski i vojni zvaničnici izjavili su za BBC da ruska vojna oprema uključuje naočare za noćno osmatranje, srednje i teško naoružanje, kao i pešadijsko oružje.\nKo se slaže s tim?\nAmerički zvaničnici su optužili Moskvu da potpomaže Talibane duže od godinu dana. U decembru 2016. general Nikolson kritikovao je Rusiju i Iran zbog toga što uspostavljaju veze s Talibanima i „daju legitimitet\" toj grupi.\nZnačajan broj visoko pozicioniranih, uglavnom vojnih, američkih zvaničnika od tada je dao slične izjave, a neki su tvrdili i da Rusija naoružava Talibane.\nMeđutim, određeni broj američkih i NATO zvaničnika ipak je malo oprezniji.\nSvedočeći pred Senatom u maju 2017, direktor američke Vojne obaveštajne službe, general-pukovnik Vinsent R. Stjuart, izjavio je sledeće: „Nisam video nijedan fizički dokaz za transfer oružja ili novca\".\nDžejms Matis, američki ministar odbrane, saopštio je u oktobru 2017. Komitetu predstavničkog doma za oružane snage da želi da vidi još dokaza o razmerama ruske podrške Talibanima, dodavši da ono što je dotad video „nema nikakvog smisla\".\nGeneralni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u julu 2017. zvanično izjavio da „nismo videli nikakve dokaze, nikakve potvrđene informacije o bilo kakvom pružanju podrške\".\nTadžikistan je, sa svoje strane, opovrgao tvrdnje da prebacuje rusko oružje Talibanima, proglasivši izjave generala Nikolsona „neosnovanim\".\nBBC novinar ubijen u Avganistanu\nPoljska zaustavila ruske lažne vesti\nKakav je stav avganistanskih zvaničnika?\nVlasti u Avganistanu ponudile su kontradiktorne izjave.\nNekoliko lokalnih zvaničnika jasno je optužilo Moskvu da vojno potpomaže Talibane. Ali portparol avganistanskog glavnokomandujućeg oficira izjavio je u maju 2017. da za to nema nikakvih dokaza.\nProšlog oktobra predsednik Ašraf Gani javno je osudio Talibane zbog toga što su prihvatili rusko naoružanje.\nMeđutim, njegov ministar odbrane je sledećeg meseca rekao su takvi izveštaji samo „glasine\" i da „nemamo nikakve dokaze\".\nŠta kažu Rusija i Talibani?\nMoskva i Talibani poriču američke tvrdnje o međusobnoj saradnji. Nezavisno jedni od drugih, odbacili su komentare koje je general Nikolson izneo BBS-ju, izjavivši da on za to nema dokaze.\nImage copyright EPA Natpis na slici Avganistanski predsednik Ašrad Gani tvrdi da Rusija naoružava Talibane\nRuska ambasada u Kabulu i Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi odbacili su takve tvrdnje kao „neosnovane\" i proglasili ih „pukim tračevima\".\nTalibanski portparol je rekao da „nijedna zemlja nije ponudila nikakvu vojnu pomoć\".\nMoskva je u više navrata optužila Ameriku i NATO da pokušavaju da okrive Rusiju za svoje „neuspehe\" i sve lošiju bezbednosnu situaciju u Avganistanu.\nPriznaju li Rusi i Talibani postojanje veza?\nRusija poriče da je materijalno pomagala pobunjenike, ali priznaje da ima „kontakte\" sa Talibanima.\nPrema nekim talibanskim izvorima, komunikacija između Moskve i Talibana uspostavljena je pre gotovo deset godina, nakon što su Sjedinjene Američke Države smenile Talibane s vlasti 2001. godine.\nAli povezanost Moskve s Talibanima značajno se uvećala tokom poslednje tri godine, posebno otkako je ustanovljena takozvana „ID Korasan\" grupa u Avganistanu u januaru 2015. godine.\nImage copyright AFP/Getty Images Natpis na slici Vojnici Crvene Armije u februaru 1989. godine tokom povlačenja sovjetske vojske iz rata u Avganistanu\nTalibanski izvori potvrđuju da su se njihovi predstavnici nekoliko puta sreli s ruskim zvaničnicima u Rusiji i u „drugim\" zemljama.\nU sklopu tih novih „veza\", neki Talibani očekuju sofisticirano oružje iz Rusije koje bi moglo drastično da preokrene Avganistanski rat u njihovu korist - protivvazduhoplovno oružje i rakete koje bi bile u stanju se odupru američkoj nadmoći, nalik na „stinger\" rakete zemlja-vazduh kojima je Amerika snabdevala avganistanske snage otpora tokom Rusko-avganistanskog rata osamdesetih godina prošlog veka.\nZasad su to samo puste želje jednog dela Talibana, ponajviše iz dva razloga - takvo oružje bi se lako pratilo do izvora, a odnosi između Amerike i Rusije nisu toliko loši da bi opravdali tako drastičnu meru.\nŠta Talibani dobijaju od Rusije?\nTalibanima je važnija moralna i politička podrška velike regionalne sile nego lako naoružanje za koje kažu da se jednostavno nabavlja u Avganstanu, dok se u širem regionu može kupiti na crnom tržištu.\nTalibanski diplomatski ciljevi podrazumevaju i širenje veza ka Kini i Iranu.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Osumnjičeni talibanski vojnici koje su bezbednosne snage Avganistana pritvorile u Jalalabadu\nTo izvrsno podiže moral i ojačava talibansko uverenje u „legitimitet\" njihove borbe da proteraju snage predvođene Amerikom iz Avganistana.\nTo što su Rusija i Iran optuženi za pomaganje Talibana podriva teoriju o tome da militaristi zavise isključivo od Pakistana.\nOd neprijatelja do prinudnih prijatelja?\nRusija je napravila dramatičan i prilično neočekivan obrt kad je smekšala svoj stav prema avganistanskim Talibanima.\nGotovo svi članovi talibanskog pokreta nekadašnji su mudžahedini, koji su se borili protiv sovjetske okupacije Avganistana osamdesetih godina. Tokom rata frakcija koji je usledio po povlačenju Sovjeta, Rusija je finansijski i vojno pomagala one grupe koje su se suprotstavljale Talibanima.\nAli posle američke invazije na Avganistan, koja je usledila nakon napada na Ameriku 9.11.2001, Talibani su, očigledno, videli svoju priliku u saradnji s Rusima.\nRusija više ne posmatra Talibane kao goruću opasnost po bezbednost. Umesto toga, tvorci politike u Moskvi tu grupu vide kao deo situacije u Avganistanu koja se ne može prenebreći.\nU martu 2017. godine, specijalni izaslanik predsednika Putina u Avganistanu, Zamir Kabulov, čak je izjavio da je zahtev Talibana za povlačenjem stranih trupa iz Avganistana „opravdan\" i kritikovao je dugotrajno prisustvo američkih i NATO snaga u toj zemlji.\nŠta tu dobija Rusija?\nTri su osnovna razloga za vezu između Rusije i Talibana.\nKao prvo, ruski zvaničnici tvrde da su kontakti usmereni na obezbeđivanje ruskih građana i diplomatskih misija u Avganistanu, posebno u područjima na kojima su osnaženi Talibani poslednjih godina povećali svoju kontrolu.\nAvganistanski Talibani su, u dve odvojene prilike, uhvatili najmanje dvojicu Rusa, 2013. i 2016. godine, kada su se njihovi helikopteri srušili na područja pod talibanskom kontrolom. Obojica su pušteni posle dužih pregovora.\nKao drugo, pojavljivanje Islamske države u Avganistanu pojačalo je strahove Moskve da bi ta grupa mogla da se proširi na Srednju Aziju i Rusiju.\nImage copyright EPA Natpis na slici Talibani i dalje koriste samoubilačke napade kao što je ovaj napad na firmu koja se bavi obezbeđenjem u Kabulu\nAvganistanski Talibani su se borili protiv Islamske države u Avganistanu i u više navrata uveravali susedne zemlje da je, za razliku od Islamske države, njihova oružana borba ograničena na Avganistan. U decembru 2015, specijalni predstavnik ruskog predsednika za Avganistan, Zamir Kabulov, izjavio je da se „talibanski interesi objektivno podudaraju s našima\" u borbi protiv Islamske države.\nRusija je takođe nagovestila mogućnost da, u cilju zaštite svog „dvorišta\", pokrene intervenciju na Avganistan nalik onoj koju je preduzela u Siriji, u slučaju da Islamska država ojača i postane „ozbiljna pretnja\" po stabilnost zemalja Centralne Azije.\nMeđutim, američki zvaničnici tvrde da Moskva koristi prisustvo Islamske države kako bi opravdala svoje uplitanje u situaciju u Avganistanu i kako bi proširila vojni uticaj u Centralnoj Aziji.\nKao treće, ruski zvaničnici insistiraju na tome da je avganistanskom sukobu potrebno političko, a ne vojno rešenje. Sa sve većom nervozom i sumnjom posmatraju američku strategiju koja još uvek, posle 16 godina borbi, nije stabilizovala Avganistan.\nMoskva kaže da su kontakti ostvareni kako bi naveli Talibane da pristupe mirovnim pregovorima.\nKakav to uticaj ima na sukobe u Avganistanu?\nOsnažena Rusija pod predsednikom Putinom već neko vreme nameće svoj uticaj u Avganistanu potezima koji se tumače kao deo napora da se Moskvi obezbedi stolica za glavnim stolom u svim budućim dogovorima unutar te zemlje.\nTo se dešava u trenutku kada su odnosi između Amerike i Rusije u hladnoj fazi, dok se geopolitička situacija brzo menja.\nSve odlučniji stav Moskve povezan je sa američko-ruskim tenzijama u drugim delovima sveta, posebno u Ukrajini i Siriji.\nUspostavljanjem veze s Talibanima, Moskva kao da želi da izvrši pritisak na Ameriku i NATO, pa čak i da ih podrije.\nZa to vreme, dok raskol između Vašingtona i Islamabada raste, Rusija i Pakistan grade diplomatske i vojne veze posle nekoliko decenija neprijateljstva.\nPonovno mešanje Moskve u avganistanske probleme velikim delom je osmišljeno kako bi nerviralo Amerikance.\nUporne optužbe koje bivše hladnoratovske sile međusobno upućuju treba posmatrati u kontekstu šire igre. Njihov rivalitet komplikuje sukob u Avganistanu, gde se broj igrača uvećava.\nSve to je obnovilo strahove o „novoj Velikoj igri\", u kojoj Avganistan predstavlja samo jedno od bojnih polja za regionalne i međunarodne igrače. Okončanje te višedecenijske zapetljancije ne vidi se na obzorju.", "Naoružava li Rusija avganistanske Talibane", "SAD je optužila Rusiju da pokušava da destabilizuje Avganistan podržavajući Talibane" ]

[]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Robert de Niro počastio Trampa psovkama\nPredsednik SAD Donald Tramp napao je holivudskog glumca Roberta de Nira, nakon što ga je on kritikovao u govoru punom psovki na dodeli pozorišnih nagrada.\nDe Niro, koji je već izjavio kako bi istukao predsednika, doživeo je stojeće ovacije tokom verbalnog napada na dodeli Toni nagrada.\nU tvitu, Tramp je opisao glumca kao osobu „s veoma niskim koeficijentom inteligencije\".\n„Gledao sam ga ... stvarno mislim da je bio pijan kao letva\", napisao je Tramp.\nOskarovac De Niro je glumio u nekoliko filmova o boksu, poput „Razjarenog bika\", i nije se ustezao tokom govora održanog na dodeli Toni nagrada koju su prenosili brojni TV kanali.\nPre nego što je najavio nastup Brusa Springstina, De Niro je opsovao Donalda Trampa nekoliko puta, što je CBS mreža blokirala u prenosu ceremonije.\nGovoreći o Brusu Springstinu, De Niro je rekao: „Ono što je važno u ovim opasnim vremenima, ti javno govoriš o onome što ti je važno. Uvek si zahtevao, kako i sam kažeš, istinu, transparentnost i integritet od ljudi koji su na vlasti. E, koliko nam je sada sve to potrebno.\"\nContent is not available\nContent is not available\nOvakvi komentari su izazvali burne reakcije na društvenim mrežama.\nDe Niro se već dugo ne ustručava od kritika aktuelnog predsednika.\nObjavama na društvenim mrežama privlači veliki broj komentara.\nTokom izborne kampanje 2016. godine, objavio je video u kome je Trampa nazvao „idiotom\" i „nesrećom nacije\".\nTramp „upozoren\" da ne čestita Putinu\nTramp „moralno nepodoban da bude predsednik“\nRekao je i da će se preseliti u Italiju ukoliko Tramp bude izabran i da mu je grad u Italiji u kome su živeli njehovi preci ponudio status „izbeglice\".\n„Sada ću zaista i morati da se preselim\", rekao je nakon što su objavljeni rezultati izbora.\nMeril Strip je prošle godine snažno kritikovala Trampa na dodeli Zlatnih globusa. Između ostalog, rekla je ono što predsednik radi zlostavljanje.\nTramp ju je nakon toga nazvao „najprecenjenijom glumicom Holivuda\".\n„Ona je Hilarin potrčko koji je izgubio\", rekao je Tramp o glumici koja je do sada osvojila tri Oskara.", "Tramp uzvratio Robertu de Niru", "Američki predsednik obrušio se na holivudskog glumca Roberta de Nira koji ga je počastio psovkom na dodeli Toni nagrada." ]

[]

[ "Broj najvećih vodozemaca na svetu, kineskih džinovskih salamandera, u katastrofalnom je padu - veruje se da ih je tek nekoliko opstalo u divljini. Gotovo nepromenjen u poslednjih 170 miliona godina, ovaj živi fosil je prioritet svetske konzervacije. Ali i mnogo drugih životinjskih vrsta je na ivici egzistencije, prema Svetskom fondu za prirodu (VVF). Ovih pet životinja su takođe pred istrebljenjem.", "Ovih pet životinja su na ivici izumiranja" ]

[]

[ "Image copyright Swimwear For All Natpis na slici Ešli Grejem\nNove linije kupaćih kostima nisu ništa novo kada smo na pragu leta.\nAli, nova reklamna kampanja za kupaće kostime koje na neobrađenim fotografijama nosi model za punije Ešli Grejem, potpuno je drugačija od svega što smo do sada videli.\nModna industrija i mediji koriste obrađene fotografije, ali, Ešlini obožavaoci kažu da bi voleli da vide modele koji će krenuti njenim stopama.\nEšli je izjavila da su je fotografije podsetile koliko je „lepo biti autentičan\".\nEšli ima 6.7 miliona pratilaca na društvenim mrežama i nosi odeću u veličini 14. Prva se pojavila na naslovnoj strani magazina Sports ilustrejtid.\nKampanja „Moć paparaca\" se trudi da pokaže da postoji potreba za više transparentnosti kada je obrada fotografija u pitanju.\nProizvođač kupaćih kostima koje Ešli reklamira, napisao je na Instagram nalogu:\n„Pogledajte neobrađene fotografije naše nove kolekcije koju nosi Ešli Grejem. Zašto ih ne bi koristili u kampanji?\"\nProizvođač kaže da je nova kolekcija inspirisana dvadesetim godinama prošlog veka.\n„Ne stidim se nekoliko neravnina koje je stvorio celulit. Ne treba ni vi da se stidite\", napisala je Ešli.\nEšlini pratioci komentarišu fotografije sa oduševljenjem.\n„Hvala ti na ovim fotografijama. Divno je videti realnu sliku ljudskog tela u reklami\", napisao je jedan pratilac.\nMeđutim, nisu svi komentari pozitivni.\nVideo snimak treninga koji je Ešli podelila u oktobru 2017. privukao je negativne komentare.\nSve veći broj korisnika Instagrama objavljuje neobrađene fotografije. Često su to fotografije lica ljudi koji imaju problem sa aknama ili žena bez trunke šminke.\nBritanska voditeljka i glumica Džamela Džamil pokrenula je kampanju čiji je cilj borba protiv, kako je opisala, „epidemije nedovoljnog samopouzdanja\" kod žena, sve prisutnije zbog društvenih mreža.\nKampanja podržava žene i hrabri ih da dele sve na šta su ponosne.", "Podrška za reklamiranje kupaćih kostima bez Fotošopa", "Ešli Grejem na neobrađenim fotografijama nosi novu kolekciju kupaćih kostima." ]

[]

[ "Image copyright Youtube.com/Rappler\nFilipinski predsednik Rodrigo Duterte izazavao je kritike kada je na javnom skupu u Južnoj Koreji poljubio Filipinku koja radi u toj zemlji u usta.\nDuterte se obraćao mnoštvu filipinskih radnika u Južnoj Koreji kada je pozvao ženu iz publike da mu se pridruži na bini, a onda je ubedio da ga poljubi u usta.\nScenu su pozdravili ljudi u publici sasastavljenoj uglavnom od filipinskih radnika koji žive i rade u inostranstvu.\nMeđutim, grupa aktivistkinja Gabrijela je nazvala ovaj čin „odvratnom predstavom mizogenog predsednika\".\nŽena koja se poljubila sa predsednikom kasnije je izjavila da u tome „nije bilo ničeg zlog\".\nOvo nije prvi put da je Duterteovo ponašanje prema ženama izazvalo kritike.\nKampanja na internetu\nSkip Youtube post by Rappler Warning: Third party content may contain adverts End of Youtube post by Rappler Image Copyright Rappler Rappler\nKontroverzni incident se dogodio za vreme obraćanja predsednika Dutertea radnicima koji rade u Južnoj Koreji.\nDuterte je pozvao dve žene da mu se priruže na bini kako bi im poklonio primerke svoje knjige.\nPredsednik je zagrlio prvu ženu i poljubio je u obraz, a onda je pokazao drugoj ženi da želi da ga ona poljubi u usta.\nDuterte je zatim krenuo ka ženi koja se nervozno smejala i dobio poljubac.\nMlada žena je nastavila da se smeje, okupljeni u publici su aplaudirali, a internet je eksplodirao u moru kritika.\nGrupa za zaštitu ženskih prava Gabrijela je osudila događaj i izjavila da se radi o čestoj navici predsednika da pažnju sa važnih političkih pitanja skreće na sebe.\n„To su mačistički potezi kojima pokušava da zabavi ljude i sakrije realnost u kojoj mu popularnost opada zbog nelegalnih pogubljenja, reforme poreskog sistema i korupcijskih skandala\", piše u izjavi.\nŽena sa snimka dala je izjavu filipinskim medijima u kojoj je rekla da ju je predsednik pitao da li je udata. Jeste, za Južnokorejanca.\nDodala je da ono što se desilo nije „značilo ništa drugo nego pokušaj da se ljudi zabave\".\nDuterte je i ranije izazivo besne reakcije komentarima koje mnogi opisuju kao mizogene.\nU aprilu 2016, za vreme izborne kampanje, govorio je o silovanju i ubistvu australijske misionerke u gradu Davau 1989. godine, u kome je tada služio kao gradonačelnik.\n„Bio sam ljut zbog toga što su je silovali. Ali, ta žena... Trebalo je da gradonačelnik bude prvi, kakva šteta\", rekao je tada.\nRanije ove godine, Duterte je rekao vojnicima da žene pobunjenike treba pri pucanju da gađaju u vaginu.\nObe izjave izazvale su kritike.\n„Jaka slika i očinska figura\"\nHovard Džonson, dopisnik BBC sa Filipina, kaže:\nUprkos optužbama zbog mizogenih izjava, Duterte je i dalje popolaran u Filipinima, ali i među radnicima koji rade u inostranstvu.\nRadnici sa kojima sam razgovarao kažu da im se Duterte dopada jer je slika jakog i odlučnog Filipinca, očinska figura koja čuva državu i njihovu decu dok oni rade u inostranstvu.\nNedavno sam putovao u Veliku Britaniju i upoznao medincinsku sestru poreklom sa Filipina. Ona smatra da su zapadni mediji isuviše kritično nastrojeni prema predsedniku i da ne izveštavaju na pravi način o njegovim aktivnostima.\nKritičari vlade predsednika Dutertea kažu da su mnogi od radnika u inostranstvu povezani sa provladinim blogerima koji objavama na društvenim mrežama šire netačnu, lakiranu sliku predsednika.", "Predsednik Filipina Duterte na meti kritika zbog poljupca", "Predsednik Filipina Rodrigo Duterte izazavao je kritike kada je na nedavnom događaju u usta poljubio ženu iz publike." ]

[]

[ "Image copyright EPA Natpis na slici Avganistanske trupe će nastaviti da se bore protiv Islamske države i drugih militantnih grupa\nAvganistanska vlada je proglasila privremeno primirje sa Talibanima, ali je najavila nastavak borbi protiv drugih militantnih grupa i ekstremista.\nPredsednik Ašraf Gani rekao je da će se privremeno primirje poklopiti sa krajem ramazana, meseca posta, koji označava praznik Bajram. Talibani još uvek nisu odgovorili na ovaj proglas.\nProšle nedelje su porekli izveštaje o tajnim pregovorima sa avganistanskim zvaničnicima.\nDesetine hiljada Avganistanaca je ubijeno otkako su trupe predvođene američkim jedinicama proterale Talibane sa vlasti 2001. godine.\nPrethodne mirovne ponude i primirja nisu donela ništa.\nŠta je „Islamska država\"?\n\"Ne kajem se što sam ubio više od 100 ljudi\"\nRanije ove nedelje, sa skupa verskih lidera objavljena je fatva kojom se militantno nasilje osuđuje kao nekarakteristično za islam. Međutim, i cenjeni verski lideri su došli pod udar samoubilačkog napada za koji je odgovornost preuzela Islamska država.\nGani je izjavio da njegova vlada podržava zaključke verskih vođa i da Avganistanci žele da sukob bude rešen mirnim putem. Primirje treba da stupi na snagu sledeće nedelje.\nImage copyright EPA Natpis na slici Predsednik Asraf Gani želi da posle primirja započnu mirovni pregovori\nGani je objasnio da će avganistanske bezbednosne snage „zaustaviti napadačke manevre samo protiv naoružanih avganistanskih Talibana, a da će Daeš (Islamska država) i drugi teroristi koje podržavaju iz inostranstva i njihovi saradnici i dalje biti cilj.\"\n„Primirje je prilika za Talibane da promisle i uvide da njihova nasilnička kampanja ne donosi poštovanje i podršku, već samo još više otuđuje avganistanski narod od njih i njihovog cilja\", rekao je on.\nAmeričke trupe u Avganistanu su saopštile da će poštovati predloženo primirje.\nNatpis na slici Talibani su se proširili po zemlji otkako su strane trupe otišle iz Avganistana\nU februaru je Gani ponudio „mirovne pregovore bez preduslova\" i priznanje Talibana kao legitimne političke grupe ukoliko budu poštovali vladavinu prava,\nOvaj potez je pratio i mnogo agresivniji američki vojni pristup, otkriven prošlog avgusta, čiji je cilj bio prisiliti Talibane na pregovore.\nMeđutim, nasilje se nije smanjilo. Poslednjih meseci je zabeležen novi talas smrtonosnih vojnih napada i sukoba sa bezbednosnim snagama širom zemlje.\nNatpis na slici Broj žrtava u sukobima u Avganistanu\nProšle nedelje, komandant američkih trupa u Avganistanu, g sa avganistanskim liderima o mogućem prekidu vatre.\nBroj žrtava u sukobima u Avganistanuwith Afghan officials about a possible ceasefire.\n„Puno se diplomatskih aktivnoti i dijaloga odvija daleko od očiju javnosti, i to na više nivoa\", rekao je general.\nTalibani su odbacili njegove reči kao „lažne\".\nNaoružava li Rusija avganistanske Talibane\nBBC novinar ubijen u Avganistanu\nStrane borbene trupe su se povukle iz Avganistana 2014. godine. Od tada su Talibani proširili uticaj u mnogim delovima zemlje, i oblasti koje su im oduzete sada su ponovo pod njihovom kontrolom.\nAvganistanske snage su sve više izložene napadima i sve je više žrtava, iako su i Talibani navodno teško pogođeni čestim američkim vazdušnim napadima.\nI pored toga, prema BBC-jevom istraživanju objavljenom u januaru, militante snage su danas aktivno prisutne na 70.", "Avganistan proglasio privremeno primirje sa Talibanima tokom Bajrama", "Još uvek se očekuje odgovor Talibana, a borbe protiv drugih militantnih grupa biće nastavljene." ]

[]

[ "Image copyright PA Natpis na slici Safa Bular\nBritanska tinejdžerka Safa Bular, 18, proglašena je krivom za planiranje terorističkog napada na Britanski muzej u Londonu, zajedno sa prvom potpuno ženskom terorističkom ćelijom.\nBular je tako postala najmlađa osuđena teroristkinja Islamske države u Britaniji.\nPorota je Bular proglasila krivom za dva dela vezana za pripremanje terorističkog napada nakon što je njen verenik, borac Islamske države, poginuo.\nTakođe je proglašena krivom zbog ranijeg pokušaja da otputuje u Siriju da bi se pridružila ekstremistima Islamske države.\nImage copyright Julia Quenzler Natpis na slici Sudski crtež Safe Bular u sudnici u Old Bejliju\nNjena sestra Rizlana, 22, takođe iz Londona, već je priznala učešće u planiranju napada nožem, a njihova majka Mina Dič, 44, priznala je krivicu zbog saučesništva.\nBularovoj će biti određena dužina zatvorske kazne za oko šest nedelja.\nTokom suđenja, porotnici su čuli kako je Bular, tada sedamnaestogodišnjakinja, planirala napad vatrenim oružjem i bombama na Britanski muzej.\nSestre i majka su razgovarale o planovimna koristeći šifrovani jezik iz knjige „Alisa u zemlji čuda\". Rizlanino tajno ime bilo je Ludi šeširdžija.\nImage copyright Metropolitan Police Natpis na slici Bular se nadala da će otići u Siriju i udati se za borca Islamske države Naveda Husaina.\nKada je imala 16 godina, Bular je prešla u radikalni islam preko interneta, uoči terorističkih napada u Parizu 2015. godine.\nPreko Instagrama je upoznala borca Islamske države Naveda Husaina i posle tri meseca četovanja, ozvaničila je ljubavnu vezu sklopivši brak sa njim preko interneta.\nNa sudu je ispričala kako je htela da se pridruži Husainu u Siriji, ali joj je britanska obaveštajna služba osujetila planove ušavši u trag njihovoj komunikaciji i oduzevši joj pasoš.\nBular je ispričala policiji o Husainovim aktivnostima, te se nekoliko agenata tajne službe pridružilo njihovim razgovorima na internetu, predstavljajući se kao ekstremisti.\nJedan od agenata je 4, aprila 2017. godine, glumeći komandanta Islamske države, obavestio Bular da je Husein poginuo u napadu drona.\nTužilaštvo je tvrdilo da je ovaj događaj samo još više ojačao njenu rešenost da izvede napada na tlu Velike Britanije.\nŠta je „Islamska država\"?\nKako sam greškom otišao u džihadiste\nBular je agentima koji su glumili ekstremiste otkrila planove za napad i 12. aprila je optužena za pripremanje terorističkih napada u Siriji.\nImage copyright Met Police Natpis na slici Mina Dič i njena ćerka Rizlana Bular, priznale su krivicu po optužbama za terorizam\nDok je bila u pritvoru, Bular je nastavila da priča sa sestrom i majkom o čajanci sa tematikom iz knjige „Alisa u zemlji čuda\" - što je bila šifra za napad.\nTokom jednog razgovora, Bular se požalila: „Devojke, vi se zabavljate bez mene.\"\nRizlana i Dič su nastavila da izviđaju glavne tačke u Vesminsteru i kupile noževe i ranas, čulo se na sudu.\nUhapšene su 27. aprila, na dan kada je planiran napad, zajedno za prijateljicom Kavlom Barguti.\nKoordinator za kontraterorističke akcije Din Hejdon rekao je da su socijalne službe pozvane da reaguju još 2016. godine.\n„Kao porodica, one su veoma disfunkcionalne. Bilo je to važno i sveobuhvatno pitanje koje smo morali da pratimo i reagujemo. U sve su bile uključene socijalne službe, škole, obrazovni i porodični sudovi, sa ciljem da nadgledaju i nekako pomognu široj porodici\", izjavio je na sudu.\n„Ali i pored svih tih aktivnosti, bilo je sasvim jasno da je Safa nastavila da kuje planove za napad.\"", "Tinejdžerka osuđena zbog planiranja napada na muzej u Londonu", "Safa Bular je najmlađa Britanka osuđena kao pripadnica terorističke Islamske države." ]

[ "Rasel", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright Getty Images\nNajvećem britanskom lancu pabova ponestaju neke vrste piva zbog nestašice ugljen-dioksida koja pogađa industriju hrane i pića.\nEi grupa, koja poseduje 5 400 lokala, je saopštila da traži alternativne dobavljače kako bi popunila ponudu tamo gde treba.\nNeki pabovi iz lanca Vederspun ostali su bez točenog piva Džon Smit i sajdera Strongbou.\nRestrikcije su smanjile ponudu u mnogim pabovim.\nDo nestašice je došlo usred Svetskog prvenstva u fudbalu i toplotnog talasa koji je ove nedelje zahvatio Britaniju.\nZatvorene fabrike\nUgljen-dioksid ima široku primenu u indusriji hrane i pića, od mehurića u pivu i sajderu, patrona za punjenje patrona za pištolje kojima omamljuju stoku u klanicama, do „suvog leda\" koji služi za konzervaciju hrane.\nTrenutna nestašica prouzrokovana je privremenim zatvaranjem nekoliko fabrika gasa u Britaniji i u Evropi..\nEi grupa nije htela da otkrije koje marke piva ponestaju, ali se veruje da je u pitanju nekolko Hajnekenovih proizvoda.\nPortparol Ei grupe je rekao: „Svesni smo situacije nastale zbog nestašice ugnjen-dioksida i sada radimo sa dobavljačima kako bi se uspostavilo normalno snabdevanje.\nZbogom soda vodi u Beogradu\nTočilica za ukusnije pivo\nPortparol Vederspuna je rekao da su neki pabovi ostali bez Džon Smita i Strongboua, koji su oba Hajnekenovi proizvodi.\n„Vederspun ima tu prednost da se oslanja na široki krug dobavljača, tako da nismo ozbiljno pogođeni\", dodao je on.\n„Ovaj problem je naao u Hajnekenu, a oni nam kažu da će se sve brzo vratiti u normalu\".\n„Punim kapacitetom\"\nHajneken je prošle nedelje saopštio da je nestašica ugljen dioksida izazvala probleme u proizvodnji.\nNjihov portparol je u sredu rekao: „Želimo da poručimo svim ljubiteljima piva da naše pivare rade punim kapacitetom 24 sata dnevno i sedam dana u nedelji da im obezbedimo ovaj napitak\".\nU međuvremenu, u mesnoj industriji kažu da zbog nesašice suvog leda moraju da skraćuju rok trajanja nekih proizvoda.\nImage copyright Getty Images\nNik Alen, portparol Britanskog udruženja proizvođača mesa, je rekao da im kraći rokovi trajanja prve logističke probleme.\n„Ako skratite rok trajanja, onda sve mora brže da ide. Sistem isporuke je vrlo komplikovan\", rekao je on.\nOtkazan naučni skup\nNajveća klanica u Škotskoj je u utorak zatvorena na neodređeno vreme jer im je ponestalo ugljen-dioksida za omamljivanje stoke.\nPogon u gradu Brekin, koji je obrađivao 6 000 grla dnevno, sada šalje stoku u engleske klanice, ali i njima ponestaje ugljen-dioksida.\nIstovremeno, velikoprodajna firma Buker, koja snabdeva kafiće i restorane, počela je da ograničava isporuke piva, sajdera i gaziranih pića.\nKoka Kola je privremeno zatvorila neke pogone, dok su snabdevači Morisons i Okado prestali sa isporukama nekih smrznutih proizvoda jer im je ponestalo suvog leda.\nNestašica ugljen-dioksida nije pogodila samo proizvođače hrane i pića.\nNaučni centar u Glazgovu je otkazao letnju manifestaciju posvećenu popularizaciji nauke zbog toga što nema suvog leda koji im je potreban za postavku.\nIstraživač Sem Lengford je izjavio: „Centar koristi suvi led za prikaz nekoliko naučnih fenomena, uključujući sublimaciju, zakiseljavanje okeana i agregatna stanja\"\n„Morali smo da suspendujemo planove za novu postavku\", rekao je on.\n„Mada je to mali problem za naš Centar, nestašica suvog leda i drugih vidova ugljen dioksida je velikiproblem za grane proivodnje kojima je neophodan\".", "Britancima ponestaje piva zbog nestašice ugljen-dioksida", "Nestašica ugljen-dioksida pogađa industriju hrane i pića zbog čega su neki pabovi ostali bez piva." ]

[]

[ "Image copyright Getty/Reuters Natpis na slici I u Grčkoj i u Makedoniji česti su protesti oko mogućeg kompromisa oko imena bivše jugoslovenske republike\nGrčka i Makedonija postigle su dogovor o budućem nazivu bivše jugoslovenske republike, 27 godina nakon što je Skoplje proglasilo nezavisnost od bivše federacije.\nPosle godina protesta, i naizgled beskonačnih diplomatskih razgovora, postignut je dogovor oko imena - Republika Severna Makedonija.\nCilj ovog dogovora je prekid grčkog blokiranja napora Makedonije da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji.\nMeđutim, dogovor treba da potvrde grčki i makedonski parlamenti.\nKakvo je rešenje?\nPrema ovom sporazumu, zemlja do sada zvanično poznata u Ujedinjenim nacijama kao Bivša jugoslovenska republika Makedonija, od sada će nositi ime Severna Makedonija.\nZvanični jezik ostaje makedonski, a stanovnici Makedonci.\nZapadni Balkan: Sve dalje od EU\nZnačajno je što su se Atina i Skoplje dogovorili da će se novo ime koristiti i u međunarodnim i u bilateralnim odnosima - što znači da će i zemlje koje su do sada priznavale Makedoniju pod tim imenom, morati da usvoje naziv Severna Makedonija.\nDogovor je da se sa jednakim pravom koriste nazivi i na makedonskom i na engleskom jeziku.\nNatpis na slici Makedonski premijer Zoran Zaev govori o detaljima sporazuma u obraćalju naciji u direktnom prenosu\nDve strane su do sada odbacile veliki broj alternativnih imena, među njiima Gornja Makedonija, Nova Makedonija i Ilindenska Makedonija.\nU čemu je problem?\nNaziv Makedonija već nosi severni deo Grčke, u kome se nalazi i drugi najveći grad u zemlji, Solun. Usvojivši isto ime, novoproglašena država je 1991. godine razbesnela mnoge Grke, koji su optuživali severnog suseda za teritorijalne pretenzije.\nNo ni Makedonci nisu doprineli smanjenju napetosti kada su glavni aerodrom u glavnom gradu nazvali po antičkom heroju Aleksandru Velikom, isto kao i glavnom autoputu koji povezuje granicu sa Srbijom sa granicom sa Grčkom.\nTokom 4. veka pre naše ere, Aleksandar Makedonski, kao i njegov otac Filip drugi pre njega, vladali su čitavom Grčkom ali i velikim delom okruženja.\nDa li je svađa zaista oko Aleksandra velikog?\nSamo delimično. Grčka tvrdi da je Makedonija neraskidivi deo helenskog nasleđa. Antička prestonica Aigai se nalazi blizu današnjeg grada Vergine, a rodno mesto Aleksandra je gradić Pela. Deo sporazuma je član da stanovnici Nove Makedonije nemaju veze sa drevnom grčkom civilizacijom.\nDok je Aleksandar i dalje snažan simbol, nedavni teritorijalni nesporazumi oko Makedonije su mnogo ozbiljniji.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Aleksandar Makedonski je vladao Grčkom i stvorio ogromnu imperiju u antičkom svetu.\nKada su Turci proterani iz šire oblasti poznate kao Makedonija tokom Balkanskih ratova 1912-13, ona je podeljena uglavnom između Grčke i Srbije, a malji deo pripao je Bugarskoj.\nTokom Drugog svetskog rata, grčku i jugoslovensku Makedoniju okupirala je Bugarska, saveznica nacističke Nemačke i Italije. Komunisti iz Jugoslavije i Bugarske odigrali su važnu ulogu u građanskom ratu u Grčkoj koji je usledio, te su sećanja i dalje bolna.\nPo raspadu Jugoslavije, Grčka je u Ujedinnjenim nacijama priznala novu državu samo pod imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonija, bez obzira što je više od stotinu zemalja priznalo kao Makedoniju.\nŠta se promenilo?\nObe vlade su pokazale novu želju da okončaju ovaj sukob.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Žena prolazi pored uklonjenog znaka za aerodrom Aleksandar Veliki u Skoplju, 19. februar 2018\nVlada Makedonije je pripremila teren za mogući dogovor početkom ove godine kada je promenila ime aerodroma u „Međunarodni aerodrom Skoplje\", a autoput „Aleksandar Veliki\" sada se zove prosto „Prijateljstvo\".\nTu je i podsticaj za nalaženje rešenja i iz Evropske unije i NATO-a, koji neki posmatrači objašnjavaju navodnim strahom od širenja ruskog uticaja na Balkanu. Grčka je, inače, glavna prepreka učlanjenju Makedonije u NATO.\nGrčki premijer Aleksis Cipras i njegov makedonski kolega Zoran Zaev sreli su se tokom samita Evropske unije u Bugarskoj prošlog meseca, podstakavši izveštaje da je dogovor blizu.\nPotom su dugo razgovarali telefonom u ponedeljak i nastavili u utorak. Cipras je onda obavestio grčkog predsednika o najsitnijim detaljima dogovora, a Zaev je objavio sporazum u televizijskom obraćanju naciji.\nSam sporazum će biti potpisan u subotu na obali Prespanskog jezera koje se prostire duž granica obe zemlje.\nDa li će ime zaživeti?\nCilj je obezbediti podršku makedonske skupštine pre susreta lidera EU 28. juna. Grčka će onda poslati pismo Evropskoj uniji u kojem će povući protivljenje pristupnim razgovorima. Isto važi i za članstvo Skoplja u NATO-u.\nNakon toga će se u Makedoniji održati referendum, najverovatnije u septembru ili oktobru.\nAko glasači u Makedoniji podrže sporazum, vlada će morati da promeni Ustav. Vlasti u Atini takođe insistiraju da novo ime, a ne samo Makedonija, bude svuda u upotrebi, i unutar zemlje i u međunarodnim odnosima. Ovaj zahtev će biti teško kontrolisati.\nNa kraju, sporazum će potvrditi i grčki parlament.\nTo možda neće biti tako lako. Grci se generalno protive bilo kom imenu koje u sebi uključuje reč Makedonija i neke političke partije verovatno neće podržati takvu odluku.\nVeliki protesti protiv ovog sporazuma održani su 25 gradova širom Grčke početkom juna, od rodnog mesta Aleksandra Velikog, Pele, do drugog najvećeg grada Grčke, Soluna. Kada su u februaru mase ljudi izašle na ulice Atine i Soluna, čuveni grčki kompozitor, 92-godišnji Mikis Teodorakis, izjavio je da je susedna država nelegitimna.\n„Makedonija je bila, jeste i uvek će biti grčka\", insistirao je on.\nŠta ako ne uspe?\nMnogo se toga može dogoditi tokom dugog toplog leta. Kašnjenja mogu da ugroze planirani vremenski raspored, a obojica lidera bi mogla da snose posledice.\nCipras i Zaev će morati da se suoče sa protivljenjem i u svojim zemljama, kao i van njih.\nNacionalistička partija Nezavisni Grci će možda odbiti da podrži sporazum, ali nije verovatno da bi ugrozila vladajuću koaliciju čija je članica.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Metju Nimic je proveo više vremena u šatl diplomatiji tokom više od 27 godina od drugih diplomata\nIako su dvojica premijera preuzela kontrolu nad ovim pitanjem, glavni pregovarač Ujedinjenih nacija, Metju Nimic, biće verovatno pozivan u pomoć ukoliko dođe do problema.\nOvaj američki diplomata putuje od Atine do Skoplja daleko od očiju javnosti još od 1994. godine, tražeći zajedničku tačku koja bi mogla da dovede do dogovora.\nTeško je pretpostaviti da bi bilo koji drugačiji dogovor mogao da uspe.", "Posle 27 godina, Grčka i Makedonija postigle dogovor oko imena", "Ime Makedonije bilo je rak rana odnosa između Skoplja i Atine još od 1999. godine" ]

[]

[ "Image copyright The Paper Natpis na slici Staze za pešake i bicikliste više nisu dovoljne u Kini\nGradu Si'an na severu Kine dobio je nove trotoare specijalno dizajnirane za ljude koji hodaju sporije sa mobilnim telefonima u rukama.\nKako prenose lokalni mediji, trotoari su dobili odvojeni deo namenjen ljudima koji ne vide ništa sem svojih mobilnih telefona.\nSpecijalni deo trotoara obojen je u crveno, zeleno i plavo, širok je 80, a dug 100 metara. Od običnog trotoara razlikuje se i zbog slike mobilnog telefona.\nLokalni medij prenosi da je obližni tržni centar mesecima insistirao da se postave specijalni trotoari.\nU blizini tržnog centra je često veliki broj automobila koje ljudi koji ne skreću pogled sa ekrana mobilnih telefona često ne vide i ne čuju.\nLokalni intenet portal je razgovarao sa meštanima koji su pozdravili nove, drugačije trotoare.\nVei Hiaovei kaže da prvi put vidi ovakav trotoar i dodaje da joj igleda „prilično dobro\".\n„Pešaci koji se kreću novim trotoarom misle da su bezbedni\", kaže.\nHu Šuja novi trotoar opisuje i kao dobar način da se zaštite ljudi koji stalno nekud žure.\n„Mladi ljudi danas su previše brzi i stalno gledaju u ekrane telefona. Ovo nam pomaže da odahnemo, štiti nas\", kaže.\nMeđutim, korisnici kineske društvene mreže Veibo, nisu sasvim oduševljeni.\nJedan korisnik je napsiao da današnja opsednutost mobilnim telefonima može da se poredi sa „pušenjem opijuma za vreme dinastije Đing\".\nDrugi korisnik je ljude koji šetaju sa mobilnim telefonima u rukama uporedio sa „slepim ljudima\", dok drugi izražavaju zabrinutost da trotoar nije idealno rešenje jer se zagledani u telefone mogu sudariti jedni sa dugima.", "„Zombiji sa mobilnim telefonima“ dobili poseban trotoar u Kini", "Specijalni deo trotoara sa slikom mobilog telefona namenjen je ljudima zagledanim u ekrane koji se kreću sporije." ]

[]

[ "Natpis na slici planinski put\nNakon što je napustio studije, Ben nedeljama nije smogao snage da ocu saopšti istinu. Pokušao je da se ubije i pet meseci nije izlazio iz sobe. Ipak, uspeo je da krene ispočetka.\nOvo je njegova priča.\nOduvek sam osećao pritisak da upišem fakultet. Bio sam prilično usredsređen na ideju da postanem advokat, ali kad sam započeo studije, brzo sam shvatio da su veoma teške i da ne želim to da radim.\nBio sam usamljeno dete - tiho i mrzovoljno - ali je odlazak na univerzitet sve još više pogoršao.\nSećam se da sam prvog dana stigao na univerzitet autobusom, dok su druge ljude roditelji dovozili kolima punim prtljaga.\nBilo mi je teško da se uklopim zato što sam poticao iz radničke porodice i nisam imao podršku roditelja.\nSećam se da sam prvog dana stigao na univerzitet autobusom, dok su druge ljude roditelji dovozili kolima punim prtljaga. Nisam znao kako da odaberem plan i program i sastavim raspored časova za sebe - bila je to velika promena u odnosu na gimnaziju i imao sam problema da se prilagodim. Nisam osećao dovoljno podrške i činilo mi se da drugi studenti imaju veću mrežu prijatelja i članova porodice na koje mogu da se oslone.\nČim je napustio školu, moj otac se prijavio u vojsku, tako da nije znao kako život zapravo funkcioniše. Moji roditelji su se razveli kad sam imao 16 godina i živeo sam sa njim. Uopšte se nismo slagali. Neumereno je pio i kod kuće je bio prilično agresivan.\nUpisao sam se na fakultet kako bih pobegao, ali se ni tamo nisam osećao dobrodošlim. Bio sam potpuno izolovan. Kada prvi put živite daleko od kuće, ne hranite se kvalitetno i ne spavate dobro, a sve vreme ste okruženi alkoholom i drogama.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Mnogi studenti se ne snađu na fakultetu\nSve je pošlo po zlu posle otprilike šest meseci. Prvu vezu sam imao na fakultetu i nisam bio spreman. Često smo se svađali i kad smo raskinuli, potukao sam se sa njenim novim dečkom. Posle toga sam počeo mnogo da pijem i propuštam predavanja i seminare.\nNa fakultetu su primetili koliko pijem, te su mi dodelili psihologa, ali svaki put kad je pitao: „Kako si?\", ja bih mu samo govorio: „Dobro sam.\" Podigao sam gard. Na taj način sam zapravo odbio ono malo pomoći koja mi je bila ponuđena.\nDepresija izbliza\nPosle osam meseci, osećao sam krajnje beznađe. Shvatio sam da nisam sposoban za ono zbog čega sam došao, a nisam ni želeo time da se bavim. Ali, nisam želeo ni da se vratim kući, zbog užasne situacije koja je tamo vladala. Zapao sam u ćorsokak.\nTog leta nisam položio nijedan ispit, ali sam se, po povratku kući, previše plašio da ocu to priznam. Naredna dva meseca, samo sam izbegavao da mu kažem da se neću vraćati na fakultet.\nBio je to depresivan period. On je pio, a ja sam se skrivao u mojoj sobi. Krajem leta, pokušao sam da se ubijem.\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Depresija često menja lica.\nPopio sam, kako sam verovao, smrtonosnu dozu lekova koje smo imali u kući.\nPosle pola sata sam pomislio: „Šta ja to radim?\" Ušao sam u autobus i odvezao se u hitnu pomoć.\nMuvao sam se neko vreme ispred bolnice, suviše uplašen da uđem i kažem šta sam uradio. Mislio sam da će izuzetno oštro regaovati.\nGlava mi je bila u haosu i nisam znao šta da radim. Otac je bio na poslu, tako da sam samo ušao u autobus, odvezao se kući i legao da spavam. Na sreću, probudio sam se. Nije mi bilo dobro 24 sata, ali nisam nikome ispričao - krio sam od svih kako se osećam.\nOvo je veoma lična priča i nikad je ranije nisam ispričao nikome.\nSve je ispalo kako treba, ali vrlo lako je moglo da bude i drugačije\nKad se danas osvrnem na to, shvatam da sam se suviše plašio da tražim podršku zbog svega što sam osećao. Da sam uspeo da to podelim s nekim, možda sam mogao da dobijem pomoć.\nSve je ispalo kako treba, ali vrlo lako je moglo da bude i drugačije.\nKad vas more misli o samoubistvu, ne razmišljate zdravorazumski - to je jedan neverovatno snažan osećaj koji vas celog obuzme. Tražio sam bilo kakav izlaz - razmišljao sam da se prijavim u vojsku ili čak počinim zločin da bih završio u zatvoru.\nKrajem leta, dobio sam pismo sa univerziteta kojim me obaveštavaju da, pošto nisam položio ispite, ne očekuju od mene da se vratim, tako da sam najzad morao da kažem ocu. On je bio veoma težak čovek za takvu vrstu razgovora. Nije rekao mnogo, samo da moram da nađem posao.\nTokom prvih pet meseci, dok sam tražio posao, zapao sam u potpunu depresiju. Kupovao bih brzu hranu sa ono malo novca što sam imao i ostajao budan do kasno igrajući igre na kompjuteru u sobi.\nPostao sam prilično nedruštven. Zbog svega što mi se desilo bio sam veoma besan. Smatrao sam da je rad za naivčine, gubljenje vremena, mislio sam da su ljudi koji žele da zarade mnogo novca glupi. Moja depresija se ispoljavala kao neka vrsta mržnje prema svima oko mene. Nisam se saosećao ni sa kim.\nNa kraju sam našao posao kao šegrt. Radio sam godinu dana i ono malo što sam zaradio, ostavljao sam po strani da bih mogao da odem od kuće.\nMoj prijatelj je takođe bio nezaposlen i nezadovoljan. Obojici nam je bilo dosta Velike Britanije i odlučili smo da putujemo. Sakupili smo sav novac koji smo imali na gomilu i kupili dve avionske karte za Budimpeštu. Poneli smo nešto malo odeće i vreću za spavanje, a ja sam ocu rekao da idemo na dvonedeljni odmor.\nOstali smo na putovanju godinu dana.\nPosle dve nedelje, otac se, naravno, zabrinuo, te su me pozvali telefonom iz policije. Hteli su da provere da nisam slučajno kidnapovan ili nešto tome slično. Uverio sam ih da sam dobro i da ne želim da razgovoram sa ocem. Rekli su mi da je to u redu.\nKako svađe roditelja utiču na decu\nNasumice sam odabrao Budimpeštu - samo sam želeo da odem što dalje mogu - ali je bio januar i veoma hladno, te smo kupili voznu kartu za Grčku. Odatle smo otputovali u Tursku i proputovali Balkan, a potom otišli u Španiju i Maroko, sve vreme spavajući na ulici.\nUlazili smo u automobile nepoznatih osoba bez imalo straha. Nismo marili ni za šta. Imali smo baš malo novca, te smo uvek radili privremene poslove ili prosili za hranu.\nPrvih nekoliko meseci sam se osećao beznadežno kao i kod kuće, ali sada mogu da kažem da su putovanja imala terapeutski efekat, naročito su smanjila osećaj anksioznosti.\nPretpostavljam da je delimično razlog bio i to što sam mnogo vremena provodio na suncu i bio fizički aktivniji, ali sam takođe video više stvari u svetu i naučio da budem potpuno samostalan, što je odagnalo većinu mojih strahova.\nRanije sam se strahovao od izlaženja napolje, plašio sam se mraka i grada po noći. Ali posle nekog vremena, prilagodio sam se na sve što bi mi se desilo u životu. Jedan od mojih glavnih strahova bio je da će me otac izbaciti iz kuće i da ću završiti na ulici. Na kraju mi je bilo lakše da rizikujem da se do desi, nego da ostanem kod kuće.\nNeki ljudi koje smo upoznali živeli su neverovatno siromašno. Većina njih je bila ljubazna prema nama, vodili bi nas kući, spremali nam večeru i starali se o nama, a to mi je pomoglo i da više cenim ono što sam ostavio za sobom.\nKad sam se vratio u Veliku Britaniju, jedva sam čekao da nađem posao, preokrenem život i nađem mesto gde ću stanovati. Od tada je sve krenulo poprilično nabolje. Istinski sam motivisan. Imam 27 godina, imam dobar posao, ženu i dete.\nNaučio sam mnogo o anksioznosti i depresiji, i mislim da mi je to pomoglo da bolje razumem samog sebe. Ali nikad nisam zatražio profesionalnu pomoć.\nKako bakterije utiču na raspoloženje\nMislim da mi je bilo teško da ispričam bilo kome za svoje probleme zato što ih je izazvala situacija kod kuće. Naša porodica bila je veoma zatvorena - sve što bi se desilo u našoj kući, ostajalo bi u našoj kući - tako da nisam osećao da o tome mogu da pričam sa ljudima sa strane. Nisu nas često posećivale bake i dede ili drugi članovi porodice. Bio sam veoma izolovan od spoljnjog sveta.\nNapuštanje fakulteta doživeo sam kao smak sveta, ali sam uspeo da krenem ispočetka i za sebe izgradim nov život.\nSiguran sam da postoje i drugi ljudi koji su se izvukli i kad bi se osvrnuli za sobom, shvatili bi koliko su bili blizu ivice.\nNapuštanje fakulteta doživeo sam kao smak sveta, ali sam uspeo da krenem ispočetka i za sebe izgradim nov život.\nNajvažnije je sagledati situaciju i zatražiti pomoć kad vam je zaista potrebna. Pritisak na mlade da postignu uspeh na studijama veoma je jak. Ali, mislim da je mnogo važnije sačuvati sebe nego steći diplomu.\nBenovo ime je izmenjeno. Fotografije su nastale na njegovim putovanjima.", "Bio sam hronično nezadovoljan - a onda sam promenio sve", "Nekima odustajanje od fakulteta deluje kao smak sveta, ali Ben je uspeo da započne ponovo svoj život." ]

[]

[ "Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Policijski dron je snimao okupljanje u Stounhendžu.\nHiljade ljudi okupilo se u Stounhendžu da dočeka letnju dugodnevnicu dok se sunce probijalo kroz oblake.\nPolicija je procenila da se oko 9,500 ljudi okupilo oko spomenika iz doba neolita da bi pozdravili početak najdužeg dana u godini.\nSunce se pojavilo iznad čudesnih statua u 4:52 ujutru po britanskom vremenu, a masa ljudi ga je pozdravila zvižducima i aplauzom.\nLetnja dugodnevnica je retka prilika kada je ovo nalazište iz neolita otvoreno za javnost.\nPolicija je povisila mere bezbednosti kao i prošle godine, a među okupljenima su patrolirali naoružani policajci.\nImage copyright PA Natpis na slici Hiljade ljudi se okupilo da posmatra izlazak sunca\nIako je skoro 10,000 ljudi došlo u Stounhendž ovog jutra, policija kaže da ih je prošle godine bilo 3,500 više.\nDežurni načelnik policije u Viltšajru Dejv Minti rekao je novinarima da su se posetioci „savršeno\" ponašali i da nije bilo privođenja ni hapšenja.\n„Izlazak sunca je bio neverovatan, ne viđamo često ovakve,\" dodao je on.\n„Ljudi su se, čini se, dobro prilagodili na povišen nivo bezbednosti i bili su izuzetno strpljivi.\"\nImage copyright PA Natpis na slici Izlazak sunca iznad Stounhendža\nNatpis na slici Policija kaže da je bilo manje ljudi nego prošle godine\nKejt Dejvis, direktorka Engleskog društva za zaštitu Stounhendža, izjavila je da se dugodnevnica jedan od „vrhunaca\" svake godine.\n„Ovo je sjajna prilika za prijatelje i porodice da se okupe i obeleže najduži dan u godini, kao što to ljudi rade već hiljadama godina.\"\n„Svuda je vladala divna, prijateljska atmosfera, sunce je sijalo a zora je dočekana glasnim povicima oduševljenja.\"\nImage copyright Ben Birchall/PA Wire Natpis na slici Posetilac Stounhendža\nImage copyright PA Natpis na slici Među posetiocima je vladala festivalska atmosfera\nImage copyright Reuters/Toby Melville Natpis na slici Neki su vežbali jogu unutar kruga u Stounhendžu\nTokom letnje dugodnevnicce, sunce izlazi iza Petnog ili Kaluđerovog kamena, drevnog ulaza u kameni krug, a sunčeva svetlost je usmerena u sam centar spomenika.\nVeruje se da se dugodnevnica već hiljadama godina obeležava u Stounhendžu.\nOvo nalazište je od izuzetnog značaja za pripadnike druidske i paganske zajednice koji izvode rituale i slave dugodnevnicu i ravnodnevnicu.\nNatpis na slici Tom Jendel, koji slika ustima, zabeležio je izlazak sunca\nNatpis na slici Tom je završio sliku posle izlaska sunca\nStotine ljudi su uživale u dugodnevnici u obližnjem kamenom krugu u Ejvberiju, a inspektor Kir Pričard iz policije Viltšajra je opisao skup kao „predivan porodični događaj pozitivnog duha.\"", "Letnja dugodnevnica: Hiljade u Stounhendžu za najduži dan u godini", "Stotine ljudi dočekuje zoru najdužeg dana u godini." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images\nFrancuski mesari zatražili su od Vlade da ih zaštiti od militantnih grupa vegana koje optužuju za pokušaje da ukinu tradicionalnu kulturu jedenja mesa u ovoj zemlji.\nFrancusko udruženje mesara tvrdi da su im na radnje bacane kamenice, lepljene nalepnice i ispisivani grafiti koji govore protiv konzumiranja mesa.\nTokom poslednjih nekoliko meseci, na 15 radnji je bačena veštačka krv.\nPredsednik Udruženja Žan-Fransoa Gijar u pismu navodi da se takvi napadi mogu smatrati terorizmom.\n„Ovi ljudi žele da izazovu strah, sa ciljem da čitav jedan deo francuske kulture nestane\", navodi on.\nVegani žele da „nametnu velikoj većini ljudi svoj način života, pa i svoju ideologiju\".\nVegetarijanci i vegani čine svega nekoliko procenata stanovništva Francuske. Istraživanje sprovedeno 2016. godine pokazalo je da su oko tri odsto Francuza - vegetarijanci.\n„Veganski način života je suviše promovisan u medijima\", kaže Gijar i dodaje da to doprinosi širenju netolerancije.\nTamo gde magarci uživaju i isceljuju\nUzbekistan: negujte bašte ili veći porez\nMesari imaju važno mesto u tradicionalnom načinu života u Francuskoj, ali ovi incidenti nisu nova pojava, kaže dopisnica BBC iz Pariza Lusi Vilijamson.\nJedan mesar kaže da su mu brave bile zalepljene lepkom još pre 20 godina.\nKao posledicu smanjene prodaje mesa, grupa stočara obratila se predsedniku Emanuelu Makronu da bi sprečio mere koje oni vide da su usmerene protiv konzumacije mesa.\nProizvođači hrane žele da se zabrani korišćenje termina „stek\", „file\", „slanina\" i „kobasica\" za proizvode koji se ne prave od mesa.\nPredlog da škole uvedu jedan vegetarijanski obrok nedeljno odbačen je u parlamentu.\nJedan veganski aktivista u Francuskoj osuđen je na zatvorsku kaznu jer je na Fejsbuku postavio poruku da bi ubijanje mesara od strane islamskog militanta bila „pravda\".", "Francuska: Mesari traže zaštitu od vegana", "Francuski mesari tvrde da se napadi grupa koje promovišu veganski način ishrane na njihove radnje mogu smatrati terorizmom." ]

[ "Stefan Šemilt", "Bbc Sport" ]

[ "Image copyright BBC Sport\nTrideset dve zemlje, jedan pobednik.\nAli kako se može predvideti koji tim će podići pehar Svetskog prvenstva 15. jula?\nAnalizom trendova, statistike i obrazaca sa prethodnih turnira, BBC Sport eliminisao je 31 zemlju i predvideo novog svetskog šampiona.\nEvo koje stvari pobednici Svetskog prvenstva 2018. moraju da urade...\nMMR vakcina za one koji idu na Svetsko prvenstvo\nDa budu nosioci grupa\nOtkada se Svetsko prvenstvo proširilo na 32 ekipe 1998. godine, svi šampioni bili su nosioci grupa. Zapravo, poslednji put kada pobednici nisu bili nosioci grupe bilo je 1986. godine, kada su Dijego Maradona - i njegova „božja ruka\" - doveli Argentinu do trofeja. Jednim potezom smo isključili 24 ekipe i ostalo nam je osam.\nImage copyright BBC Sport\nDa ne budu domaćini\nRusija ima prednost zbog tradicije duge 44 godine, po kojoj su domaćini ujedno i nosioci grupe. Da nije domaćin turnira, Rusija ne bi bila među prvih osam jer se trenutno nalazi na 66. mestu u svetu.\nIpak, organizovanje Svetskog prvenstva ne znači i put do uspeha kao što je to nekada bio slučaj. U prvih 11 turnira, od 1930. do 1978. godine, domaćini su pet puta bili pobednici. Od tada, na poslednjih devet turnira, domaćini su slavili samo jednom - i to Francuska 1998. godine.\nIako nije bilo verovatno da će Sjedinjene Države, Japan, Južna Koreja i Južna Afrika osvojiti turnire kada su bili domaćini, to nije pomoglo ni Italiji 1990. godine, Nemačkoj 2006. godine, a ni Brazilu pre četiri godine.\nImage copyright BBC Sport\nDa igraju čvrsto\nOd 1998. godine, nijedna od pet ekipa koje su osvajale prvenstvo nije primila više od četiri golova na sedam utakmica.\nOd timova koji su nam ostali, Poljska je tokom kvalifikacija imala najslabiju odbranu - 1.4 primljenih golova po utakmici.\nNemačka i Portugal primili su 0.4 po utakmici, Belgija i Francuska 0.6, Brazil 0.61, dok je Argentina primila 0.88 golova po utakmici.\nImage copyright BBC Sport\nDa budu iz Evrope\nPobednici Svetskog prventsva su uvek dolazili iz Evrope ili Južne Amerike. Evropskim ekipama jedno vreme nije išlo najbolje, ali pobedom Španije u Južnoj Africi i trijumfom Nemačke u Brazilu trend je nastavljen.\nEvropski fudbal vredi rekordnih 25,5 milijardi evra\nGana ukida fudbalsko telo zbog korupcije\nPrvenstva održana u Evropi, sa druge strane, gotovo uvek osvajaju domaćini. Od 10 turnira održanih u evropskim zemljama, samo jedan je osvojio autsajder - i to 1958. godine kada je Brazil slavio u Švedskoj.\nImage copyright BBC Sport\nDa imaju najboljeg golmana\nPomislili biste da se Svetska prvenstva osvajaju zahvaljujući onima koji daju golove, ali od 1982. godine u sastavu pobedničkog tima samo je dva puta bilo i Zlatne kopačke - Ronaldo iz Brazila 2002. i David Vilja iz Španije 2010. godine.\nOd golmana u timova koji su nam ostali, nije teško zamisliti da će bilo ko između Manuela Nojera (Nemačka), Uga Lorisa (Francuska) ili Tibota Kurtoe (Belgija) biti proglašen za najboljeg golmana ove godine. Nije baš izgledno da će Rui Patricio iz Portugala ove godine osvojiti Zlatne rukavice.\nImage copyright BBC Sport\nDa imaju iskustvo\nPobedničke ekipe svetskog prvenstva vremenom postaju sve iskusnije - trend koji je počeo kada su finala proširena na 32 tima 1998. godine.\nTada je šampionska ekipa Francuske u proseku imala 22.77 odigranih međunarodnih utakmica po igraču. Pre četiri godine, Nemačka je imala 42.21 utakmica po igraču u proseku. Između ta dva turnira došlo je do postepenog porasta - Brazil je 2002. u proseku imao 28.04 utakmica po igraču, Italija je 2006. imala prosek 32.91, a Španija je 2010. godine imala 38.30.\nKada pogledamo konačne spiskove preostala tri tima vidimo da je francuski prosek pao na 24.56, dok je Nemačka na 43.26, a Belgija na 45.13 utakmica po igraču.\nImage copyright BBC Sport\nDa ne brane titulu\nSvetsko prvenstvo je teško odbraniti. Od kada je Brazil osvojio turnirir za turnirom 1958. i 1962. godine, nijedan tim to nije uspeo dva puta za redom.\nZapravo, od 13 šampiona koji su branili titulu, samo dvoje je prošlo četvrt finala - Argentina 1990. godine i Brazil 1998. godine, mada je Brazil 1974. godine završio na četvrtom mestu kada je bilo dve grupne faze, pa finala. U poslednja četiri turnira, oni koji su branili titulu bili su eliminisani u grupnim fazama u tri navrata.\nNemačka ima sjajan pedigre Svetskog prvenstva. U poslednjih devet turnira - uključujući i tri nastupa kao Zapadna Nemačka - dva puta su osvajali, još tri puta igrali u finalu, a dva puta su turnir završili kao trećeplasirani.\nIpak, kada je u pitanju ponovna pobeda u Rusiji, istorija nije na njihovoj strani.\nTako da, to je to. Belgija će osvojiti Svetsko prvenstvo. Ako neko drugi ne osvoji. Što je takođe moguće...\nImage copyright BBC Sport\nGrafike: Kejti Mozes i Endrju Park", "Svetsko prvenstvo 2018: Da li nam istorija otkriva pobednika?", "Ko će pobediti ovog leta u Rusiji? Analizom statistike prethodnih turnira, predviđamo novog šampiona." ]

[]

[ "Image copyright Reuters/Capella Singapore Natpis na slici Tramp i Kim će se susresti u luksuznom Kapela hotelu na ostrvu Sentosa\nDugo očekivani sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i lidera Severne Koreje Kim Džong Una održaće se na singapurskom ostrvu Sentosa, potvrđeno je iz Bele kuće.\nTramp je prethodno otkazao sastanak planiran za 12. jun, ali je pojačanim kontaktima dveju strana dogovor ponovo oživeo.\nTramp je u utorak rekao da pripreme „teku veoma dobro\".\nSjedinjene Države žele da se Tramp obaveže da će odustati od nuklearnog oružja.\nRakete Severne Koreje\nTramp otakazao susret sa Kim Džong Unom\nAli nije najjasnije o čemu će se tačno diskutovati u Singapuru. Tramp je naveo da će prvi sastanak biti uvod u duže pregovore, nazvavši to „situacijom upoznavanja\".\n„Mnogo veza se ostvaruje, mnogo pregovora se obavlja pre putovanja\", rekao je novinarima u utorak. „To je veoma važno - biće to vrlo važnih nekoliko dana.\"\nOvaj samit predstavljaće prvi susret severnokorejskog lidera i američkog predsednika.\nPortparolka Bele kuće Sara Sanders potvrdila je na Tviteru da će se susret održati u Kapela hotelu od pet zvezdica.\nAli izgleda da će dvojica lidera odsedati na drugim mestima. Tram će verovatno biti u Šangri-La hotelu, u kome su predsednici SAD boravili ranije, dok će Kim verovatno biti u hotelu Sent Redžis Singapur, javlja Strejts Tajms. Oba hotela nalaze se na glavnom ostrvu, u blizini Orčard Rouda - poznatog šoping centra.\nSentosa je jedno od 63 ostrva koja čine Singapur.\nOvo ostrvo od 500 hektara, nedaleko od glavnog ostrva, je dom luksuznih odmarališta, privatnih marina i golf klubova.\nAli ostrvo ima i mračnu istoriju piraterije, krvoprolića i rata.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Istorijski susret će se odigrati u hotelu sa pet zvezdica, Kapela.\nPiratsko skrovište\nSingapur je uspostavljen ako trgovinska ispostava Velike Britanije u 19. veku. Smešten na glavnom morskom putu između Indije i Kine, bio je idealan izbor.\nAli i pre britanske vladavine, u Singapuru je trgovina cvetala, mahom među trgovcima, ali i piratima.\nSentosa je tada bila poznata i kao Palau Blakang Mati, što se direktno prevodi kao „ostrvo iza smrti\" - što upućuje na nasilnu piratsku reputaciju.\nStanovnike ostrva činili su uglavnom Malajci, Kinezi i Bugisi - pomorci poreklom sa indonežanskog ostrva Sulavesi.\nMesto masakra u Drugom svetskom ratu\nSingapur je pao u ruke Japanaca 1942. godine, kada su se britanske kolonijalne snage predale.\nTada je dobio novo japansko ime - Sionan, što znači „Svetlost Juga\".\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Sada mirne plaže ostrva Sentosa nekada su bile mesto krvoprolića\nNarednih nekoliko godina je hiljade ljudi ubijeno u operaciji čišćenja anti-japanskih elemenata iz onoga što je bilo etnički kineska zajednica.\nKineski muškarci starosti od 18 do 50 godina pozivani su na različita mesta gde su streljani i bačeni u more.\nJedno od mesta masakra bile su plaže ostrva Sentosa, koje sada nadgleda Kapela hotel gde će se susreti Tramp i Kim.\nSantosa je takođe bilo mesto kampa za ratne zarobljenike, u kojem je držano oko 400 savezničkih trupa i artiljeraca.\nTuristički bum i fatalne nesreće\nSedamdesetih godina, vlada Singapura promenila je ime ostrva u Sentosa, što znači „mir i spokojstvo\", i počela da ga razvija kao turističko mesto.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Sentosa je danas postalo turistička atrakcija.\nAli problemi ostrva su se nastavili.\nDva vagona na turističkoj žičari pada su u more 1983. godine, kada je brod za bušenje ulja udario u žičaru.\nVodeni park koji je otvoren ubrzo je ugušen žalbama na račun bezbednosti. Osmogodišnja devojčica je poginula 2000. godine kada se njen splav prevrnuo. Park je zatvoren 2002. godine.\nOd tada je ostvro dobilo novi imidž - sada je poznato kao mesto zabave. Na njemu se nalaze park Univerzal studija, novi akvapark i kazino koji privlače hiljade turista svake godine.\nLuksuzna pozadina sastanka\nImage copyright Robert Reck/Capella Singapore\nKapela hotel u kome će se održati sastanak smešten je u tropskoj šumi, a dizajnirao ga je birtanski arhitekta Norman Foster u kolonijalnom stilu.\nHotel se smatra jednim od najluksuznijih na ostvru.\nDiplomatija na meniju: Kako hrana utiče na politiku\nKorejsko poluostrvo bez nuklearki\nZvaničnici Bele kuće su već posetili hotel i ugovorili detalje u vezi sa sastankom koji će se održati 12. juna.\nSve do sastanka, nije moguće iznajmiti sobu u ovom hotelu.\nIgralište bogatih i slavnih\nSentosa je mkesto na kome se nalaze najluksuznije kuće i stanovi u celom Singapuru.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Jahte i čamci u marini na ostrvu Sentosa\nZašto Sentosa?\nLokacija ostvra, odmah do glavnog, čini Sentosu savršenim mestom kada su bezbednosne mere u pitanju.\nPristup glavnom ostrvu je brz i lak, a ukoliko svetskim političarima bude bio potreban predah, već smo rekli, Sentosa je puno terena za golf", "Susret Trampa i Kima biće na ostrvu Sentosa u Singapuru", "Vašington potvrđuje da će se istorijski susret dogoditi u luksuznom hotelu na turističkom ostrvu u Singapuru" ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Džekson (desno) i general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović pošli su na različite strane neposredno posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma\nTe junske noći pre 19 godina, oči cele Jugoslavije bile su uprte u televizijske ekrane, na kojima se iz mraka kraj makedonskog grada Kumanova, pred vojnim šatorom, sa važnom porukom pojavio NATO general Majkl Džekson.\nNjegov potpis našao se na Kumanovskom sporazumu, kojim je posle 78 dana okončano bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), a za Džeksona je označio i početak operacije uspostavljanja misije Kfora na Kosovu i Metohiji kojom će rukovoditi kao prvi komandant.\nDevetnaest godina kasnije, na pitanje da li je razumeo istorijski značaj tog trenutka, smeje se i kaže da se nada da ga je bio dovoljno svestan.\n„Bilo mi je drago i osetio sam olakšanje jer je dogovor postignut, rat se više nije nastavljao\", kaže Džekson u razgovoru za BBC.\nOd kafane do vojnog šatora\nPolitičke principe, po kojima će se Vojska Jugoslavije (VJ) i snage MUP-a Srbije povući sa Kosova, a snage NATO-a ući na tu teritoriju, trebalo je pretočiti u praksu.\nBio je to zadatak s jedne strane generala NATO Majkla Džeksona, a sa druge delegacije SRJ koju su činili policijski general Obrad Stevanović, general VJ Svetozar Marjanović, predstavnici Ministarstva inostranih poslova.\nPrvi dan pregovora odigrao se u kafani „Evropa\" u mestu Blace na makedonskoj teritoriji, odmah posle granice sa Jugoslavijom.\n„To je bila slučajnost, nije bilo nikakve simbolične veze sa imenom\", objašnjava general Džekson i dodaje da su pregovori brzo preseljeni u bazu francuske vojske kod Kumanova jer srpskoj delegaciji nije bilo bezbedno da dolazi do „Evrope\".\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Britanski vojnici obezbeđivali su kafanu „Evropa\", mesto prvih pregovora NATO i snaga bezbednosti SRJ i Srbije\nVojno-tehnički sporazum\nPotpisan 9. juna 1999. godine u Kumanovu, Makedonija\nPotpisnici: Kfor i Vlade SR Jugoslavije i Srbije\nSporazum ima šest članova i dva dodatka\nNajznačajnije odredbe: Prekid neprijateljstava između NATO snaga sa snagama VJ i srpskom policijom, povlačenje VJ i policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije u periodu od 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, obaveza snaga Kfora da razoružaju OVK-a.\nCelokupan tekst Sporazuma nalazi se na sajtu NATO-a.\nPregovore pamti po napornom trajanju, detaljnom usaglašavanju sa jugoslovenskom stranom.\n„Sećam se da su povremeno morali da idu na srpsku teritoriju da bi ostvarili telefonski kontakt sa Beogradom\", kaže Džekson.\nBritanski general kaže da u pregovorima nije bilo preispitivanja političkih stavova, već se razgovaralo samo o praktičnoj primeni dogovorenog.\n„Srbija je bila zabrinuta oko bezbednosnog vakuuma kada se povuku snage vojske i policije i želela je da se ulazak NATO-a na Kosovo desi što je moguće brže\", priseća se Džekson.\nNatpis na slici Kraj NATO bombardovanja Jugoslavije, Džekson je dočekao u Makedoniji\n„Nisam hteo da počnem Treći svetski rat\"\nPosle potpisano sporazuma, očekivao je više sna i realizaciju unapred pripremljenog plana ulaska snaga NATO-a na Kosovo.\nDobio je buđenje sa informacijom da su ruske snage, do tada deo snaga Sfora u Bosni i Hercegovini, prefarbale svoje oznake i prve stigle do prištinskog aerodroma.\n„Mi jesmo očekivali da nam se priključi ruski kontingent snaga, baš kao i u Bosni.\nI ja to jesam podržavao, pre svega zbog kulturnih i religijskih veza ruskog i srpskog naroda i crkve.\nAli način i vreme kada je to učinjeno nije bio deo plana\", opisuje Džekson situaciju koja je uzbudila sve i u sedištu NATO-a u Briselu.\nNatpis na slici Dok su snage NATO u Makedoniji još pripremale svoj dolazak u Prištinu, do tamošnjeg aerodroma su najpre stigle ruske trupe\nAmerički general Vesli Klark, komandant evropskih snaga Alijanse, komandovao je zaustavljanje ruskih trupa, njihovo uklanjanje sa aerodroma ili blokadu snabdevanja.\n„Jasno sam mu rekao da to nije u okviru našeg mandata dobijenog od Ujedinjenih nacija, a i da bi stvari mogle da krenu po zlu - ne planirano, ne sa namerom, ali bi mogle da se dese.\nTrebalo je izbeći mogućnost direktnog sukoba.\"\nU svojoj autobiografiji, Džekson navodi da je Klarka upozorio da ne želi da izazove Treći svetski rat, a danas dodaje da je bio iskreno zabrinut.\nKad Srbi i Albanci zamene uloge\nDžeksonove snage prve su ušle na teritoriju razorenu sukobima.\n„Bili smo svesni da je rat Vojske Jugoslavije i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) bio veoma brutalan, kao i da je NATO bombardovao položaje Vojske, mada rezultati nisu bili onakvi kakvi su neki ljudi mislili da jesu.\"\nNisu bili očekivani ni zadaci koji su se pojavili uprkos predstavama koje su vladale.\n„Problem Kosova, kako ga je videla većina na Zapadu, je srpska represija nad kosovskim Albancima.\nNažalost, tragično je da smo posle povlačenja srpskih snaga imali obrnutu situaciju - neki kosovski Albanci su pomislili da je prikladno iskoristiti svoju većinsku poziciju da bi izvršili represiju nad srpskom manjinom.\nImali smo problem šta da radimo sa OVK, kako da sprovedemo razoružanje i demilitarizaciju.\"\nNatpis na slici Džekson na aerodromu u Prištini\nPo završetku bombardovanja, snage Kfora bile su gotovo jedina vlast na Kosovu jer su za jugoslovenskim snagama bezbednosti pošle brojne izbeglice.\n„Ono što nas je iznenadilo jeste da je Srbija vladala Kosovom skoro kao kolonijom - svi državni organi bili su u potpunosti srpski.\nOsim vojske i policije, civilna vlast, bolnice, škole i univerziteti, elektroenergetski sistem - sve to bilo je kontrolisano od strane Srba.\nA onda su mnogi ovi ljudi otišli, iako sporazum to nije od njih tražio - povlačenje se odnosilo samo na bezbednosne snage\", opisuje Džekson i napominje da su se njegove snage bavile i administracijom dok nije uspostavljen civilni sistem.\n„Komunikacija Beograda i Prištine nikad nije prekidana\"\nSrbija i Kosovo: Olako obećana brzina\n„Spavao sam pet sati\"\nSa vremenske distance od devetnaest godina, Džekson smatra da je Kfor učinio sve što mu je bilo zadato i na insistiranje da li postoji nešto na čemu je moralo više da se uradi, odgovara pitanjem.\n„Istina je da sam spavao pet sati po noći, što možda nije trebalo da radim?\nAli, ne možete večno ni bez sna.\"\nDžekson je uveren da su njegove snage uspešno izvršile misiju u vremenu koje opisuje kao izuzetno teško.\n„Pomogli smo ljudima koji su bili u nemogućoj situaciji, a tu ubrajam i Srbiju - Srbija je došla u nemoguću situaciju pod Miloševićem.\nKfor je pomogao ne samo Kosovu nego i boljoj budućnosti Balkana.\"\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Još 1999. godine, za istim stolom sedeli su kosovski Srbi i Albanci - sleva Momčilo Trajković, episkop Artemije i general Džekson, a sa desne strane Hašim Tači\nNa pitanje da li smatra da ima prijatelja i među Srbima sa Kosova, Džekson odgovara: „Želeo bih da verujem da imam\".\n„Posebno se sećam jednog od sveštenika Srpske pravoslavne crkve, koji je postao jedan od predstavnika Srba na Kosovu.\nPuno puta me je pozvao na ručak u manastir, često baš da bi mi ukazao u čemu grešim\", opisuje Džekson svoje susrete sa kosovskim Srbima.\nCrna Gora i NATO - godina prva\nNATO bombardovanje očima umetnika\nNeke ptice nikad ne polete\n„Balkan mi je ušao pod kožu\"\nDžekson danas ima 74 godine i živi u Velikoj Britaniji.\nSebe opisuje kao „polupenzionera\" - vojnički više nije aktivan, ali drži različita predavanja, radionice, motivacione govore i savetuje različite klijente.\n„Princ tame\"\nGeneral Džekson je u britanskoj vojsci dobio nadimak „Princ tame\" ( Prince of Darkness) . „Ne mogu da vam kažem šta stoji iza nadimka - nisam ga ja smislio\", odgovara sa osmehom.\n1995 - 1996. godine bio je komandant snaga UN u Bosni i Hercegovini.\nMesec dana pre početka rata u Iraku preuzeo poziciju načelnika Britanske vojske.\nPenzionisao se posle službe duge 45 godina.\nNjegov sin Mark služio je u britanskim snagama na Kosovu dok mu je otac bio na čelu Kfora.\nNa Balkan se vraćao često, mada kaže da ne prati situaciju detaljno.\n„Kada znate da sam bio u Bosni još 1995. godine, znate i da mi je Balkan ušao pod kožu.\"\nNa primeru Mostara, gde je u upravi jedne internacionalne škole, kaže da je obnovom mosta učinjena fizička obnova i da se vidi veliki napredak.\n„Pitam se do koje mere je ta fizička rekonstrukcija praćena filozofskom, političkom i religijskom obnovom - za to sam nešto manje uveren.\"\nNatpis na slici Džeksona (na slici sa suprgom Sarom) je za službu na Kosovu odlikovala i kraljica Elizabeta Druga\nDžekson razume i zašto je NATO u Srbiji i dalje toliko nepopularan - prihvata da vojna intervencija 1999. godine i dalje ostavlja tragove.\n„Hipotetički gledano, ako bi Srbija i želela da postane članica NATO-a, na to se ne bi blagonaklono gledalo u Moskvi.\nAli, to je pitanje za srpsku vlast i građane Srbije\", zaključuje general koji je u Kraljevskoj vojsci služio 45 godina.", "Prvi komandant Kfora Majkl Džekson: „Pomogli smo i Srbiji\"", "General Majkl Džekson seća se dana kada je u ime NATO-a potpisao Kumanovski sporazum kojim je okončano bombardovanje SRJ 1999. godine." ]

[]

[ "Reprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Otvaranje američke ambasade u Jerusalimu pokrenulo je talas nasilja u regionu.\nOčekuje se da će protesti protiv Izraela na teritorijama koje drže Palestinci biti nastavljeni, dan nakon što su izraelske snage ubile 55 ljudi u pojasu Gaze.\nDanas će biti obeleženo 70 godina od događaja koji Palestinci zovu Nakba ili katastrofa, dana kada su počela masovna preseljenja palestinskog stanovništva u ratu koji je usledio posle osnivanja države Izrael.\nTenzije su velike u Gazi, gde će danas žrtve biti sahranjene.\nGaza: Desetine žrtava tokom palestinskih protesta\nNasilje je eskaliralo nakon što su Sjedinjene Države premestile svoju ambasadu u Jerusalim, što je razbesnelo Palestince.\nOni polažu pravo na istočni Jerusalim kao prestonicu buduće palestinske države i vide potez SAD kao podršku izraelskoj kontroli nad čitavim gradom, koga Izraelci smatraju nedeljivom prestonicom.\nPalestinski zvaničnici kažu da pored ubijenih, oko 2700 ljudi je povređeno u sukobima u ponedeljak i to nazivaju masakrom. Ovo je najkrvaviji dan u Gazi od rata 2014. godine.\nIzraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je vojska delovala u samoodbrani od islamističkih vlasti u Gazi, Hamasa, koji po njemu želi da uništi Izrael.\nŠta se desilo na granici s Gazom?\nPalestinci su demonstrirali u okviru šestonedeljnih demonstracija, nazvanih Veliki marš za povratak, koje je organizovao Hamas.\nProtesti su kulminirali, jer je juče bila godišnjica osnivanja države Izrael 1948, što je podsećanje na stotine hiljada Palestinaca koji su izgubili domove u ratu koji je usledio.\nImage copyright EPA Natpis na slici Oko 2.700 ljudi je povređeno u sukobima, tvrde palestinski zvaničnici\nIzraelci tvrde da je oko 40.000 Palestinaca učestvovalo u „nasilnoj pobuni\" na 13 lokacija duž ograde koju je Izrael izgradio na istočnoj granici s Gazom.\nPalestinci su bacali kamenje i zapaljene naprave, a izraelska vojska je koristila suzavac i snajpersku vatru.\nNetanjahu je branio odgovor vojske, rekavši: „Svaka zemlja ima dužnost da brani svoje granice.\"\nImage copyright AFP Natpis na slici Palestinci beže od suzavca koji su bacile izraelske snage\n„Hamas, kao teroristička organizacija, obznanila je svoju nameru da uništi Izrael i poslala hiljade ljudi na granicu kako bi ostvarila ovaj cilj. Nastavićemo da delujemo odlučno u odbrani našeg suvereniteta i građana.\"\nPortparol izraelskih odbrambenih snaga izjavio je da su vojnici otvorili vatru na ljude koji su „izvodile terorističke akcije, a ne na demonstrante koji su rasterani uobičajenim sredstvima poput suzavca\".\nProglasivši tri dana žalosti, palestinski lider Mahmud Abas izjavio je na Zapadnoj obali: „Danas se ponovo nastavlja masakr nad našim narodom\".\nKakva je bila reakcija međunarodne zajednice?\nNeke zemlje su žestoko osudile ovu akciju, ali ključni saveznik Izraela, Sjedinjene Američke Države su je podržale:\nPortparol Bele kuće Radž Šah izjavio je: „Hamas je isključivo odgovoran za ove tragične smrti.... Hamas namerno i cinično provocira ovakvu reakciju\".\nKuvajt je podneo zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zahtevajući istragu o ovim sukobima, izražavajući „bes i tugu\", ali su SAD blokirale ovaj zahtev.\nVelika Britanija je saopštila da „je brine obim otvorenih sukoba\", ali i da protesti moraju da budu mirni.\nNemačka je poručila da Izrael ima pravo da brani svoje granice, ali to mora da uradi u skladu s međunarodnim zakonima.\nFrancuski predsednik Emanuel Makron osudio je nasilje izraelske vojske.\nTurska tvrdi da SAD dele odgovornost s Izraelom za „jezivi masakr\" i da će povući ambasadore iz obe zemlje.\nJedna od najoštrijih izjava došla je od predstavnika Ujedninjenih nacija za ljudska prava Zejda Rada al-Huseina, koji je optužio „izraelsku vojnu akciju za stravično ubistvo desetine ljudi i ranjavanje više stotina njih\".\nJužna Afrika je takođe povukla svog ambasadora iz Izraela, uz osudu „nasumičnog načina koji je Izrael izveo napad\".\nDa li je nasilje povezano s otvaranjem ambasade?\nNije eksplicitno, ali protesti i otvaranje američke ambasade se podudaraju s sedamdesetogodišnjicom osnivanja države Izrael.\nImage copyright EPA Natpis na slici Ivanka Tramp na otvaranju ambasade u Jerusalimu\nHamas nije inicirao ovonedeljne proteste, ali im je davao podstrek. Krajem marta, lider Hamasa u Gazi, Jahja Sinvar rekao je da su demonstracije uperene protiv uklanjanja, kako je on nazvao, „privremene granice\" s Izraelom.\nHamas poziva na uništenje Izraela i u stalnom je konfliktu s jevrejskom državom.\nZašto je preseljenje ambasade toliko kontroverzan potez?\nStatus Jerusalima je suština konflikta između Izraela i Palestine.\nSuverenitet Izraela nad Jerusalimom nije međunarodno priznat i u skladu sa mirovnim dogovorom između Izraela i Palestine iz 1993. konačni status Jerusalima biće određen u kasnijim etapama ovih pregovora.\nOd 1967. Izrael je izgradio na desetine naselja u istočnom Jerusalimu, u kojima živi 200.000 Jevreja. Po međunarodnim zakonima, ova naselja su bespravna, iako se Izrael ne slaže s tim.\nPalestinski predsednik nazvao je novu ambasadu „američkom nastambom u istočnom Jerusalimu\".\nRazne zemlje su imale ambasade u Jerusalimu - ali većina se izmestila posle 1980. kada je Izrael počeo da polaže pravo na istočni deo grada, uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija.", "Nasilje u Gazi: posle krvavih sukoba očekuju se novi protesti", "Palestinci spremaju nove proteste protiv Izraela, dan nakon što je u nasilnim sukobima 55 ljudi izgubilo život, a na stotine ih je ranjeno." ]

[]

[ "Image copyright Getty Images\nNaoružani napadač je pucao u redakciji lokalnih novina u Merilendu, petoro ljudi je ubijeno, a nekoliko drugih povređeno u \"ciljanom napadu\" na ovaj medij.\nZaposleni u lokalnom listu Kapital Gazet u Anapolisu, kažu da je napadač, naoružan puškom i dimnim bombama zapucao na staklena vrata redakcije.\nAmerički mediji izveštavaju da je osumnjičeni, koji se trenutno nalazi u policiji, Džerod Ramos. On je navodno tužio novinu 2012. zbog klevete i izgubio slučaj na sudu.\nPolicija nije potvrdila da je ovo motiv zločina.\nRekli su da je osumnjičeni belac, u kasnim tridesetim, uhapšen na mestu zločina, odveden u policiju na isptivanje.\nInspektori su rekli da će proveriti sve \"pretnje nasiljem\" ovom dnevnom listu načinjene na društvenim medijima.\n\"Ovo je namerni napad na Kapital Gazet\", rekao je Vilijem Krampf, zamenik šefa policije u okrugu En Arundel. Dodao je da je ubica \"ušetao u zgradu s puškom i tražio svoje žrtve dok je hodao prizemljem zgrade\".\nŠef okružne policije Stiv Šu rekao je za CNN da se osumnjičeni krio ispod stola u zgradi, kada je policija stila \"60 sekundi\" nakon što je čula za ovaj incident. Dodao je da nije bilo razmene vatre s osumnjičenim.\nKapital Gazet izdaje nekoliko dnevnih novina, između ostalog i Kapital, koji izlazi od 1884. Ova novinska kuća je u vlasništvu Baltimor San media grupe.\nBaltimor San izveštava da se policija okupila ispred Ramosove kuće u četvrtak posle napada. Navodno je osumnjičeni imao \"dugogodišnji sukob\" s Kapitalom u vezi s izveštajem iz 2011. da je maltretirao nekoga.\nPolicija traga za nestalim novinarom\nBBC novinar ubijen u Avganistanu\nImage copyright Reuters Natpis na slici Naoružani policijaci su izveli 170 ljudi iz zgrade u kojoj se desio napad\nPolicija je identifikovala žrtve. Oni su:\nVendi Vinters, 65, reporterka\nRebeka Smit, 34, asistent u prodaji\nRobert Hjasen, 59, urednik\nDžerald Fišman, 61, kolumnista\nDžon MekNamara, 56, reporter i urednik\nPisac i kolumnista lista Majami Herald, Karl Hjasen odao je počast svom bratu, koji je ubijen u pucnjavi, nazvavši ga \"jedinim od najnežnijih i najduhovitijih ljudi koje sam poznavao\".\nU razgovoru s novinarima, Kremf je rekao da je predmet \"za koga policija veruje da je eksplozivna naprava\" nađen i uništen na licu mesta. U pitanju je bila dimna bomba.\nDodao je da više od 170 ljudi su izvedeni na sigurno iz zgrade u kojoj se nalaze i neke druge kompanije.\n\"Ratna zona\"\nZaposleni u novinama koje izdaje Kapital Gazet potrešeni su napadom, ali su obećali da će objaviti novo izdanje u petak.\n\"Nema ničeg goreg dok slušaš kako više ljudi pada pokošeno mecima, dok se kriješ ispod stola i čuješ kako ubica stavlja još municije u pušku\", rekao je reporter Fil Dejvis.\nDejvis je opisao redakciju u Anapolisu kao \"ratnu zonu\".\nRekao je da su se ljudi i dalje krili ispod stolova, kada je ubica prestao da puca. \"Ne znam zašto je prestao\", rekao je on za Baltimor San.\nReporter Čejs Kuk, napisao je na svom Tviter nalogu: \"Mogu samo ovo da vam kažem. Izdaćemo proklete novine sutra!\".\nImage copyright AFP Natpis na slici Novinari su nastavili da rade svoj posao na parkingu zgrade\nPredsednik Tramp je obavešten o napadu. Napisao je na Tviteri da \"misli o žrtvama i njihovim porodicima i moli se za njih\".\nSekretarka za medije Bele kuće Sara Senders je osudila ovaj napad na \"nevine novinere koji su samo radili svoj posao\".", "Novinari iz Anapolisa ubijeni u \"namernom\" napadu na dnevni list Kapital Gazet", "Vlasti kažu da je napad na novinsku redakciju iz Merilenda jedan od najsmrtonosnijih kad su u pitanju mediji u Americi." ]

[]

[ "Vlasnik Čelsija „povukao\" prijavu za britansku vizu", "Izvor blizak vlasniku Čelsija kaže da nije tačno da je prijava za vizu odbijena." ]

[]

[ "Četvoro ljudi je poginulo, a osmoro je povređeno na severu Turske, nakon predizborne kampanje koja je skliznula u nasilje.\nIncident je povećao tenzije pred izbore koji se održavaju 24. juna, na kojima predsednik Redžep Taip Erdogan želi da osvoji drugi mandat.\nDo sukoba je došlo u uglavnom kurdskom gradu Suruk, kada je predstavnik vladajuće AKP, Ibrahim Halil Jildiz, obilazio prodavnice.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Prolaznici hodaju pored izbornog postera turskog predsednika Erdogana\nProvladini i prokurdski izveštaji o incidentu znatno se razlikuju.\nDržavna novinska agencija Anadolija izveštava da su kurdski militantni trgovci napali pratnju poslanika i ubili njegovog brata. Navode i da su pristalice prokurdske Narodne demokratske stranke (HDP) učestvovale u krvoproliću.\nMeđutim, opozicioni izvori tvrde da su telohranitelji političara pucali kada su naišli na neprijateljski prijem.\nOsam ljudi je prebačeno u bolnicu, a 10 uhapšeno javljaju službe bezbednosti.\nZašto je atmosfera pred glasanje ovoliko napeta?\nPredsednički i parlamentarni izbori su vrlo neizvesni i postoji mogućnost da Erdogan ne dobije većinu u prvom krugu i da Partija pravde i razvoja (AKP) izgubi većinu u parlamentu.\nImage copyright AFP/Getty Images Natpis na slici Poster turskog predsednika i zastava vladajuće AKP partije na mitingu u Istanbulu\nPredsednički kandidat prokurdskog HDP-a, Selahatin Demirtas, vodi kampanju iz zatvora, pošto je uhapšen u novembru, 2016.\nAko njegova stranka osvoji više od 10 odsto, što je prag za ulazak u turski parlament, to bi moglo da ugrozi Erdoganovu većinu.\nJedan od lidera HDP-a, Pervin Buldan osudio je krvoproliće: \"Vidimo da neki pokušavaju da izazovu ljude provokacijama\".\nPortparol predsednika Erdogana Ibrahim Kalin osudio je „grozan napad\" na Tviteru.\nTurska: Doživotni zatvor za 104 bivša oficira\nTurska opozicija imenovala Erdoganovog rivala\nGaza spremna za nastavak nasilnih protesta\nKoja je Erdoganova strategija\nDopisnik BBC-ja iz Turske Mark Loven javlja da je do nasilja došlo nakon što je na društvenim mrežama procureo snimak na kojem se vidi da Erdogan zagovara zastrašivanje Kurda kako bi osvojio više glasova.\nNa snimku se vidi kako Erdogan članovima svoje stranke savetuje da se fokusiraju na HDP, da koriste biračke spiskove i da rade „ono što je potrebno\".\nOn je rekao i da predstavnici AKP-a dođu na izborna mesta pre ostalih partija, jer kako kaže: „Može biti završeno i pre nego što počne\".\nImage copyright Reuters Natpis na slici Žena nosi fotografije opozicionog predsedničkog kandidata prokurdske Narodne demokratske partije\nErdoganove pristalice tvrde da je ovo legitimna kampanja kako bi pobedili konkurente.\nNjegovi kritičari tvrde da on zapravo obeshrabruje, ili što je još gore zastrašuje kurdske glasače.\nIzveštač BBC-ja javlja da je u toku prljava borba za svaki glas.", "Četvoro mrtvih u sukobima dok napetost raste pred izbore", "Pucnjava je izbila tokom posete jednog poslanika većinski kurdskom gradu, javljaju provladini mediji." ]

[]

[ "Image copyright Reuters Natpis na slici Svetsko prvenstvo 2018. počinje 15. juna i traje do 14. jula\nInstitut za javno zdravlje Engleske savetuje fudbalske fanovi koji putuju u Rusiju na Svetsko prvenstvo u fudbalu da prime MMR vakcinu ukoliko to nisu učinili do sada.\nMale boginje su infektivno oboljenje koje može biti fatalno. Vakcine se primaju u dve doze, obično tokom detinjstva.\nViše od 20 hiljada ljudi obolelo je od malih boginja 2017. godine, a 35 ljudi je izgubilo život.\nNajviše obolelih bilo je u Ruminiji, Italiji i Ukrajini. U Ruminiji su registrovana 5,562 slučaja u 2017.\nŠirenje malih boginja povezuje se za učestalijim putovanjima.\nU prva tri meseca 2018, u Evropi je registrovano više od 18 hiljada slučajeva malih boginja. U Rusiji je zabeležno 600 slučajeva, kažu podaci Svetske zdravstvene organizacije.\n„Svako ko do sada nije primio dve doze MMR vakcine može da kontaktira izabranog lekara\", poručila je doktorka Meri Remsi, šefica imunologije Instituta za javno zdravlje Engleske.\nMale boginje, a sve veći problemi\nVariola vera: strašna rođaka malih boginja\nMali rizik\nU Velikoj Britaniji registrovana su 282 slučaja 2017. godine.\nVećina zaraženih su tinejdžeri i mladi koji kao deca nisu primili vakcine.\nUkupan rizik od zaraze u Velikoj Britaniji je još uvek veoma nizak. Ipak, zbog širenja malih boginja u Evropi, u Velikoj Britaniji je moguće dalje širenje zaraze kod ljudi koji se nisu vakcinisali.\nVelika Britanija je nedavno dostigla broj vakcinisanih koji po standardima Svetske zdravstvene organizacije eliminiše male boginje. To znači da je u poslednjih nekoliko godina broj zaraženih bio toliko mali i dovoljan da spreči dalje širenje bolesti.\nSimptomi malih boginja uključuju curenje nosa, kašalj, kijavicu, otečene i crvene oči, visoku temperaturu, a nakon nekoliko dana dolazi do osipa.\nDeca i odrasli koji nisu primili vakcinu mogu se vakcinisati u bilo kom starosnom dobu.", "MMR vakcina za one koji idu na Svetsko prvenstvo", "Zbog velikog broja obolelih od malih boginja u Rusiji, savetuje se primanje vakcine pre puta u ovo zemlju." ]

[]

[ "Natpis na slici Forenzičke ekipe i policija pretražuju okolinu\nDesetine policajaca i pripadnika žandarmerije, forenzičke ekipe, ronioci i službeni psi poslati su u Belu Crkvu u sklopu potrage za nestalim novinarom Stefanom Cvetkovićem.\nNovinar BBC-ja Stefan Veselinović sa lica mesta javlja da je potraga proširena i po obližnjim poljima i šumarcima oko jezera i kanala Dunav-Tisa-Dunav.\nOčevici kažu da je Cvetković, slobodni novinar koji je nekoliko puta proteklih godina izjavljivao da mu je prećeno zbog rada na pričama koje su uključivale nezakonita poslovanja lokalnih firmi i političkih moćnika.\nMinistarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je noćas prijavljeno da se u Beloj Crkvi nalazi parkirano putničko vozilo marke \"polo\" na kome su otvorena vozačeva vrata i upaljena svetla.\n\"Policijski službenici su odmah izašli na lice mesta, nakon čega je utvrđeno da je reč o vozilu koje koristi novinar Stefan Cvetkovića, a koje je vlasništvo njegovog oca. O ovom događaju odmah je obavešteno nadležno tužilaštvo, a policija je istog trenutka raspisala potragu sa Stefanom Cvetkoviće i za njim se intenzivno traga\", stoji u saopštenju MUP-a koje prenosi agencija Beta.\nPolicija intenzivno rasvetljava sve okolnosti ovog slučaja, potvrdio je danas u Kruševcu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.\n„Svakih 15 minuta me (Bratislav) Gašić i (Nebojša) Stefanović obaveštavaju. Rekao bih da su svi resursi na raspolaganju policiji i BIA-i u Beloj Crkvi. nadam se da će uspeti da reše taj slučaj. Više detalja o ovom slučaju ne mogu da iznosim\", rekao je Vučić, a prenose mediji.\nBBC novinar ubijen u Avganistanu\nKo je Arkadij Babčenko\nOčevici su ispričali novinarima da je Cvetković poslednji put viđen nešto pre ponoći u jednom lokalu u gradu, ali mu se posle toga gubi svaki trag.\nRanije je rečeno da je pored vozila koje je koristio pronađen Cvetkovićev ručni sat sa pokidanom narukvicom.\nNatpis na slici Policija pretražuje teren\nKo je Stefan Cvetković\nCvetković je bio slobodni novinar, koji je samostalno istraživao lokalne teme, kao i priče od šireg društvenog značaja. Povremeno bi ih predstavljao na konferencijama za štampu a imao je svoj Jutjub kanal.\nCvetković je često tvrdio da mu prete, prijavljivao je pretnje NUNS-u, ali nikada nije bilo dovoljno dokaza da bi se pokrenuo postupak, kaže za BBC Svetozar Raković, generelani sekretar udruženja.\n„Tvrdio je i da su mu pretili preko društvenih mreža i raznih portala. Bio je i fizički napadnut od lokalnih „siledžija\" u Beloj Crkvi dok je još imao televizijsku stanicu\", kaže Raković.\nCvetković je nedavno održao konferenciju za novinare Koliko košta likvidacija na severu Kosova, na kojoj je pokazao i fotografije osoba koje su navodno bile umešane u likvidaciju kosovskog političara Olivera Ivanovića i izneo tvrdnje da je taj atentat plaćen 40.000 evra.\nTada je rekao da je bio zadržan na administrativnom prelazu Jarinje i naveo da je nakon toga od kosovske policije dobio dokument kojim se potvrđuje da je po nalogu specijalnog tužioca koji vodi istragu o ubistvu Ivanovića, zadržan u policijskoj stanici u blizini prelaza zbog ispitivanja.\nCvetković je nepravosnažno osuđen na dve godine i tri meseca zatvora po tri privatne krivične prijave koje su protiv njega podneli funkcioneri Srpske napredne stranke.\nPrijave su podnete zbog uvrede i zbog neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka. Osuđen je i na novčanu kaznu od 2,15 miliona dinara, prenosi Beta.\nNezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine ocenili su da su presude Osnovnog suda u Vršcu u potpunosti skandalozne i da moraju da budu poništene na višim sudskim instancama.", "Policija, žandarmerija u potrazi za nestalim novinarom", "Novinar Stefan Cvetković nestao je u noći između srede i četvrtka." ]

[]

[ "Japan: Krenuo brzi voz oslikan motivima „Helou Kiti\"", "Atraktivno oslikani voz saobraćaće između Osake i Fukuoke." ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Natpis na slici U kancelariji Valjdeta Sadikua, na zidu visi slika Hašima Tačija, a tu je i kosovska zastava\nValjdet Sadiku pet godina radi u kancelariji u jednom od hodnika sedišta Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ipak, javnost ga gotovo uopšte nije upoznala, uprkos činjenici da je pitanje Kosova jedno od najčešćih u javnoj sferi.\nDok iza njegovog radnog stola stoji zastava Kosova, a na zidu vise slike kosovskog predsednika Hašima Tačija i uramljene Deklaracije o nezavisnosti Kosova, Sadiku kaže da se u svom mandatu jasno predstavljao.\n„Moj službeni naziv je oficir za vezu.\nŽelimo biti korektni - mi smo potpisali taj sporazum pa i na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Kosova stoji Kancelarija za vezu.\nAli, ja jesam ambasador\", kaže Sadiku.\nSa jedne takve misije je i došao u Beograd - u julu 2013. godine imao je sedam dana pauze od završetka ambasadorskog mandata u Hrvatskoj do početka službe u Beogradu.\nSpremao se za odlazak na službu u Australiju, a završio je u Beogradu jer je njegov prethodnik, Ljuljzim Peci, posle dva dana u Srbiji - podneo ostavku.\n„Sve je bila velika nepoznanica - od grada, u kome nikad ranije nisam bio, do posla.\nNismo imali ništa više sem odluke da se kancelarije otvore, nismo znali ništa više ni o poslu, ni o mandatu.\"\nDanas ima pet godina staža u odnosima Beograda i Prištine koje nekoliko puta tokom razgovora opisuje kao komplikovane, specifične, osetljive.\nNatpis na slici Na zidu Sadikuove kancelarije je i uramljena Deklaracija o nezavisnosti Kosova iz februara 2008. godine\nZašto je napredak u pregovorima usporio\nTokom njegovog mandata u Beogradu, često se menjala klima u odnosima sa Prištinom.\nKaže da je napredak 2013. i 2014. godine bio najopipljiviji jer je bilo entuzijazma, volje i rezultata, ali i velikih napora međunarodne zajednice.\n„Možda je uzrok tome što se tada govorilo o opštim sporazumima, koji nisu govorili o detaljima - a to je bila olakšavajuća okolnost jer su strane mogle da ih interpretiraju na svoj način.\nSada, kada se traže preciznije definicije, nema toliko prostora za interpretaciju.\"\nImage copyright AFP Natpis na slici Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisnici Briselskog sporazuma 2013. godine\nU međuvremenu, problemi nisu samo nastajali - mnogi su se rađali.\nIz Beograda odlazi posle zabrane rukometašicama i karatistima kosovskih reprezentacija da igraju u Srbiji, a fudbalerima Crvene zvezde da se prijateljski nadmeću u Gračanici.\n„Moguće da bi odgovor i pre pet godina bio isti - to ne mogu da prejudiciram.\nAli realnost se promenila u međuvremenu i sada je vreme za precizne formulacije i precizne odgovore.\"\nIako se i Beograd i Priština žale na izostanak komunikacije oko istrage ubistva Olivera Ivanovića, Sadiku kaže da njegova kancelarija nije bila deo tog procesa razmene informacija - ali baš tu vidi prostor za buduću saradnju.\nI nema nijednu dilemu da će se briselski razgovori nastaviti.\n„Niko ne dovodi u pitanje nastavak dijaloga\", kaže Sadiku dodajući da se samo razmatra modalitet kako nastaviti razgovore.\nŠta radi oficir za vezu\nValjdet Sadiku u Beogradu, a Dejan Pavićević u Prištini imali su zadatak da olakšaju primenu briselskih sporazuma.\n„Meni je veoma drago da za ovih pet godina, bez obzira na teške stvari kroz koje smo prošli, mi nijednog trenutka nismo prekinuli komunikaciju.\"\nTako je bilo, tvrdi, i prilikom hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici.\n„U kontaktu smo bili od početka - od njegovog ilegalnog ulaska, pa sve do hapšenja i povratka u Beograd.\"\nOficiri za vezu\nInstitucija Kancelarija za vezu uspostavljena je jednim od sporazuma Beograda i Prištine u Briselu.\nPrvi oficiri za vezu razmenjeni su u julu 2013. godine.\nKancelarije su smeštene u okviru Delegacije EU u Beogradu, odnosno Specijalnog predstavnika EU u Prištini.\nOficir za vezu ima svog asistenta i jedno tehničko lice zaduženo za logistiku.\nSve buduće promene mandata i sastava kancelarija moraju dogovoriti Beograd i Priština.\nTrenutni oficir za vezu Srbije u Prištini je Dejan Pavićević koji će i dalje ostati na toj funkciji.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Oficir za vezu Srbije Dejan Pavićević po dolasku u Prištinu u julu 2013. godine\nIpak, Sadiku kaže da je mnogo više posla imao na rešavanju problema ljudi koji neminovno svakodnevno nastaju kada su odnosi Beograda i Prištine bez rešenja.\n„Rešavali smo probleme privrednika, koji su, na primer, tražili sertifikate za prevoz zapaljivih materija, pa sve do saobraćajnih udesa ili pitanja pritvora.\nVažno je za porodice pritvorenika da se procedure, umesto za nedelju-dve, rešavaju za sat-dva našim direktnim kontaktima.\"\nSmatra da pozicija koju je obavljao pet godina ima velikog potencijala koji treba da se iskoristi dogovorom pregovarača.\n„Treba razmišljati kako o širenju mandata i ovlašćenja, tako i o uvećanju osoblja\", predlaže Sadiku.\nBeogradsko proleće\nSadiku je rođen i odrastao u Prištini, gde je osnovnu školu završio u zvaničnom sistemu SFRJ, a potom gimnaziju u paralelnom sistemu kosovskih Albanaca.\n„Odrastao sam u delu Prištine gde je živela samo jedna srpska porodica.\nIšao sam u školu na albanskom jeziku i nije ni bilo mogućnosti za druženje pa nisam imao srpskih prijatelja u ranoj mladosti.\"\nNatpis na slici Sadiku na otvaranju festivala „Mirdita, dobar dan\", u društvu Nataše Kandić\nKaže da je zato stekao prijatelje tokom oficirskog mandata u srpskoj prestonici, koju opisuje kao po svemu veliki grad.\n„To ne znači da se sa svima slažem, ali način neslaganja, način komuniciranja tokom neslaganja je najlepše što nosim iz Beograda.\"\nSrpski jezik govori gotovo bez greške, a to objašnjava i studijama u Sarajevu, ambasadorskim mandatom u Zagrebu, kao i majčinim crnogorskim poreklom.\nIpak, to znanje jezika gotovo da nije demonstrirao u srpskoj javnosti - i to je bio svestan izbor.\n„Dijalog je osetljiv proces i treba da cenimo političku hrabrost lidera da rešavaju pitanja koja se gomilaju svaki dan.\nNe želite da učinite nešto što će biti otežavajuća okolnost kada se sutra sretnu predsednici ili premijeri.\"\nSličnu poruku ostaviće i svom nasledniku.\n„Ovo je osetljiv proces i za njega treba imati strpljenja i razumevanja, ali i odlučnosti.\"\nZa uzvrat, prilikom povratka u sedište kosovskog Ministarstva spoljnih poslova gde mu je radno mesto, iz Beograda nosi - proleće.\n„Ovaj period, ovo godišnje doba, april i maj, posebno su interesantni - proleće je najupečatljivije u Beogradu\", zaključuje Sadiku.", "Kosovski oficir za vezu: „Komunikacija Beograda i Prištine nikad nije prekidana\"", "Poslednjeg dana mandata u Beogradu, kosovski oficir za vezu Valjdet Sadiku govori za BBC o svojih pet godina u srpskoj prestonici." ]

[]

[ "Novinar Stefan Cvetković pronađen živ", "Novinar iz Bele Crkve koji je nestao u sredu uveče pronađen je živ, rekao je predsednik Aleksandar Vučić." ]

[ "Lusi Vilijamson", "Dopisnik Bbc Iz Pariza" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Obavezni deo nacionalne službe trajaće mesec dana, a drugi deo će biti posvećen odbrani i bezbednosti\nFrancuska vlada planira da ponovo uvede nacionalnu službu za sve šesnaestogodišnjake.\nTo je u predsedničkoj kampanji predložio Emanuel Makron u svrhu promovisanja osećanja građanske dužnosti i nacionalnog jedinstva među francuskom omladinom.\nAli mnogima ove koristi ne deluju ubedljivo.\nNova nacionalna služba će važiti za sve šesnaestogodišnjake, mladiće i devojke, i biće podeljena u dve faze.\nMakron: „građanski rat\" u EU oko demokratije\nNacionalna služba u dva dela\nU prvoj fazi mladi će biti smešteni u neku javnu instituciju, što će im „omogućiti da stvore nove odnose i razviju svoju ulogu u društvu\".\nVolonterski rad s humanitarnim organizacijama, kao i držanje časova, nalaze se među mogućnostima za službu, pored tradicionalne obuke s policijom, vatrogascima ili vojskom.\nU drugoj fazi, volontiranje će trajati od tri meseca do godinu dana i mladima će biti ponuđeno da taj deo odrade u „oblasti koja ima veze s odbranom i bezbednošću\", ali ponovo mogu da biraju da volonitraju u institucijama koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa, životne sredina ili u socijalnim službama.\nRazvodnjena ideja\nOvo nije program koji je Makron prvobitno zamislio.\nKada je po prvi put predložio ovu ideju tokom predsedničke kampanje 2017, u pitanju je bila vojna služba u malom, jer bi svi francuski građani uzrasta od 18 do 21 godine morali da „iskuse deo vojničkog života\" u trajanju od minimum mesec dana.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Studentske grupe nisu oduševljene idejom\nIdeja je sad promenjena i proširena na ono što se zove univerzalna nacionalna služba - delom zato što se ispostavilo da bi vojni rok koštao previše i dodatno opteretio oružane snage Francuske.\nČak i sada ovaj program košta 1.6 milijardi evra godišnje, a neopdno inicijalno ulaganje iznosi 1.75 milijardi evra.\nŠta je Makronov cilj?\nCilj ove obnovljene nacionalne službe, tvrdi vlada, jeste da ohrabri mlade građane Francuske da učestvuju u društvenom životu i promoviše socijalnu koheziju.\nUskoro će početi konsultacije kako bi program krenuo početkom sledeće godine.\nPostoji još dosta detalja koje treba razraditi, između ostalog i sam zakonski osnov ove zamisli.\nRadna grupa koja je sazvana da osmisli ovaj program upozorila je da francuski ustav zabranjuje državi da prisiljava deo stanovništva da provodi vreme van svog doma, sem u slučaju odbrane države.\nDa li je ideja popularna?\nI pre nego što je zvanično potvrđen plan, 14 organizacija mladih kritikovali su „nedoslednosti\" plana, nezadovoljni idejom da će biti prisiljeni da rade u nekoj od službi. „Biranje obaveza je iste važnost, kao i sama obaveza, ako ne i više\", oni tvrde, pozivajući mlade da brane pravo na izbor.\nŠire gledano, oko 60 odsto stanovništva podržava ovu ideju, sudeći po anketi koju je sprovela organizacija JuGov u martu, iako se ova cifra prepolovi među mlađim ispitanicima.\nMakron je prvi francuski predsednik koji nije služio vojsku, obavezna vojna služba je ukinuta 1996. kada je Makron imao 18 godina.\nPre toga, svi francuski mladići su služili godinu dana u oružanim snagama. Kada je ukinut obavezni vojni rok 1997. učinilo se da su svi odahnuli. Ipak nostalgija se pojavila i mnogi su prepoznali da ova vrste službe nema samo vojnu, već i društvenu funkciju.\nDvadeset godina kasnije, predsednik Makron ponovo želi da oživi projekat društvene kohezije.\nNacionalna vojna služba širom sveta", "Francuski predsednik Makron ponovo uvodi nacionalnu službu", "Svi šesnaestogodišnjaci moraće da provedu najmanje mesec dana u nekoj državnoj službi." ]

[ "Aleksandar", "Bbc Novinar" ]

[ "Image copyright AFP Natpis na slici Mediji su pratili svaki korak Zdravka Mamića na suđenju u Osijeku\nPosle tri godine suđenja - prekidanog, nastavljanog, obeleženog sumnjivim svedočenjima, zamenom advokata, milionima evra kaucije - Županijski sud u Osijeku izreći će prvostepenu presudu savetniku u zagrebačkom fudbalskom klubu Dinamo Zdravku Mamiću.\nKancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) tereti Mamića, njegovog brata Zorana, bivšeg direktora Dinama Damira Vrbanovića i poreznika Milana Pernara za izvlačenje oko 16 miliona evra iz Dinama i nanošenje štete budžetu od najmanje 1,6 milion evra za neplaćen porez.\nUSKOK zahteva da se optuženi osude na zatvorske kazne, bez mogućnosti uslovnog puštanja na slobodu.\nS druge strane, odbrana traži da optuženi budu oslobođeni svake odgovornosti i navode da USKOK nije dokazao nepravilnosti prilikom transfera fudbalera.\nZa dva dela, za koja se tereti Mamić, zaprećena je zatvorska kazna od po deset godina, dok jedinstvena kazna ne može iznositi više od 15 godina zatvora.\nUkoliko bude osuđen na kaznu dužu od pet godina zatvora, Mamić će odmah biti sproveden u zatvor u Osijeku.\nSedamnaest hiljada stranica sudskih spisa\nPred televizijskim kamerama, baš kao što će se voditi i ceo proces, braća Mamić i ostali u procesu uhapšeni su u julu 2015. godine.\nU potrazi za dokazima za poreske prevare, policija je upala u Mamićevu kuću, fudbalski klub Dinamo, Fudbalski savez Hrvatske, ali je Mamić pritvoren tek kada se vratio sa priprema svog kluba u Sloveniji.\nPovratak u Zagreb je odložio objašnjavajući da „mora mamu voditi još jednom na popodnevno kupanje\" u Moravskim Toplicama, gde je boravio.\nPosle desetak dana i položene kaucije od 1,6 milion evra, svi optuženi pušteni su na slobodu.\nPonovo su privedeni u novembru iste godine, USKOK ih je tada optužio za izvlačenje iz kluba novca od transfera igrača.\nProveli su mesec dana u pritvoru, da bi sud prihvatio Mamićeve garancije u vidu kuće u Sesvetama i novca.\nSudski proces vodi se u Osijeku, a sudski spisi broje neverovatnih 17 hiljada stranica.\nMamić je tokom suđenja promenio advokate - sa Jadrankom Sloković i Čedomirom Prodanovićem posvađao se u sudnici, izvređao ih je i otpustio.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Dejan Lovren (levo) i Luka Modrić (desno) svedočili su u odbranu Mamića, ali se sumnjiče za lažno svedočenje\nSaslušano je 97 svedoka, od kojih i dva hrvatska reprezentativca - Dejan Lovren i Luka Modrić.\nObojica su optuženi za lažno svedočenje.\nMamić je sa suđenja udaljavan zbog vređanja suda i neprimerenog ponašanja - sedam meseci, dokazi su izvođeni bez njegovog prisustva.\nDolaske na suđenja koristio je da bi se slikao sa građanima Osijeka, davao im novac, a posebno je častio građevinare koji su obnavljali zgradu osiječkog Suda.\nNa poslednjem ročištu, Mamić je u završnoj reči rekao da mu je porodica „samlevena\" i zamolio sudiju „da se vodi strukom i pravdom\".\nTrgovački putnik pre fudbala\nPut Zdravka Mamića do sudnice u Osijeku počeo je u Bjelovaru, gradu gde su se njegovi roditelji doselili posle gastarbajterskog staža u Nemačkoj.\nPorodica Mamić vodi poreklo iz Tomislavgrada (nekadašnjeg Duvna), u Bosni i Hercegovini - odakle i danas Mamiću često stiže podrška na društvenim mrežama.\nU tom gradu je u avgustu 2017. godine ranjen pucnjima u nogu dok je bio na groblju. Brzo se oporavio i vratio redovnim aktivnostima.\nZdravko Mamić se u mladosti bavio fudbalom, ali je ubrzo proglašen za netalentovanog - za razliku od brata Zorana, koji je bio uspešniji igrač, potom i trener, partner bratu u različitim poduhvatima, ali u jednom trenutku i veliki rival.\nČesto ističe da mu je prvi posao bilo prodavanje stiropora navijačima Dinama, sa kojima je gotovo celu karijeru u sukobu, da bi mogli da sede na stadionu u Maksimiru.\nDvanaest godina radio je kao trgovački putnik za Kožarsko-tekstilni kombinat iz Zaječara, pa za slovenačku Lesninu.\nPokušao je da se oproba u politici.\nIako sebe opisuje kao pristalicu HDZ-a, 2009. godine podržao je kandidaturu gradonačelnika Zagreba Milana Bandića za predsednika Hrvatske.\nRekao je tada za RTL da u tom slučaju, „ne treba isključiti\" mogućnost da se on sam kandiduje za gradonačelnika hrvatske prestonice.\nMamićeva era u Dinamu\nOd zagrebačkog Dinama, Mamić je napravio centar razvoja igrača koji je uvezan sa čitavim nizom drugih klubova u kojima fudbaleri imaju priliku da se razvijaju i igraju utakmice.\nNaizgled jednostavan sistem funkcioniše tako što Mamić dovodi mlade i neafirmisane igrače koje potom prodaje za milionske svote evropskim klubovima.\n„Pronašao sam izbeglice iz Obrovca i Zenice, ulagao u njihov razvoj, doveo ih svojim autoritetom u Dinamo, prodao ih, doneo klubu milione, igračima milione, državi uplatom poreza, i ovde sedim kao okrivljenik\", rekao je sam Mamić tokom suđenja pred Županijskim sudom u Osijeku.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Dinamo je u 21. veku osvojio 13 titula prvaka Hrvatske i 11 trofeja pobednika Kupa Hrvatske - na slici je proslava poslednjeg trofeja\nFudbalski funkcioneri u regionu često na njegov sistem gledaju kao na uzor jer - donosi zaradu od prodaje igrača uz titule i uspehe u evropskim kupovima.\nSa druge strane, Mamić je u konstantnom sukobu sa navijačima Dinama jer ga optužuju da je vlasništvom nad igračima oštetio klub.\nKroz menadžerske agencije, čiji je bio formalni ili neformalni vlasnik, Mamić je upravljao karijerama većine hrvatskih reprezentativaca.\nNeki od ovih transfera, ali i odnosa Mamića sa igračima, deo su sudskog procesa koji stiže do kraja.\nSaznajte koliko ste korumpirani\nPriča o ženskom fudbalu kroz 10 muzejskih eksponata\n„Gladan\" pažnje\nMamićeve godine u Dinamu obeležene su i njegovim medijskim nastupima koji su bili veoma česti i uvek su privlačili veliku pažnju.\nPoslednji u nizu imao je dve večeri pred donošenje presude.\nU direktnom prenosu na svojoj Fejsbuk stranici, pokazao je navodne SMS poruke koje su razmenjivali čelnici USKOK-a i sudije u njegovom procesu.\nTvrdi da ne zna ko mu ih je dostavio, spekulišući „da je to možda sam bog učinio\".\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Mamić je zadržan u policijskom pritvoru i u Švedskoj 2011. godine, kada je posle utakmice Dinama sa Malmeom pokušao da spreči policiju da uhapsi navijače Dinama\nModel je to po kome je Mamić funkcioniše pune tri decenije.\nU više navrata, snimljen je kako pleše uz taktove folk muzike, gotovo da izvodi kompletan striptiz, viče i psuje.\nDaleko su ozbiljniji slučajevi bili nazivanje novinara Boruta Šipsa „mučkim đubretom\" uz čitav niz vulgarnosti i uvreda, zbog čega je kažnjen sa dve hiljade evra.\nOsuđen je i zbog diskriminacije i uznemiravanja nekadašnjeg hrvatskog ministra prosvete i sporta Željka Jovanovića.\nMamićeve uvrede Jovanovića bile su na nacionalnoj osnovi i osporavale su pravo da Srbin bude ministar sporta u Hrvatskoj.\nMorao se javno izviniti i LGBT zajednici zbog opaske da homoseksualca „ne može da vidi kao člana reprezentacije već samo kao baletana, tekstopisca i novinara\".\nJavno se sukobljavao sa venčanim kumom, trenerom Miroslavom Blaževićem, pa i sa bratom Zoranom.\nTri decenije afera\nMamić je od 1990-tih godina akter mnogobrojnih afera, od kojih su neke došle i do suda.\nPrivatizacija bjelovarske Drvne industrije Česma, pretnje direktoru svog fudbalskog kluba, klevetanje nagrađivane novinarke, šamaranje riječkog šefa tajne policije, pretnje smrću ocu jednog mladog fudbalera, otkrivanje dosijea navijača Dinama - lista slučajeva gde figurira Zdravko Mamić veoma je duga.\nImage copyright PA Natpis na slici Transfer Eduarda da Silve iz Dinama u Arsenal vredeo je više od 13 miliona evra i jedan je od najviših u regionu\nSve do aktuelnog procesa, jedno od najpoznatijih suđenja Mamiću bilo je u sporu sa hrvatskim reprezentativcem brazilskog porekla Eduardom da Silvom.\nNajpre je zagrebački Opštinski sud 2014. godine proglasio ništavnim ugovore Zdravka Mamića i njegovog sina kojim su ostvarili pravo na četvrtinu svih primanja da Silve, i to sve do kraja njegove karijere.\nIpak, Županijski sud je 2015. godine ovu presudu poništio, a da Silva najavio da će se žaliti i Vrhovnom sudu i FIFA.\nNa kraju su se da Silva i Mamić sve dogovorili, pa je bilo reči i o njegovom povratku u Dinamo 2016. godine.", "Zdravko Mamić i saradnici čekaju presudu za korupciju", "Suđenje savetniku u zagrebačkom Dinamu koje je izazvalo veliku pažnju javnosti privodi se kraju." ]

[]

[ "Image copyright Reuters\nUber je dobio kratkoročnu dozvolu za rad u Londonu nakon sudskog procesa.\nRegulatorno telo koje upravlja saobraćajem u Londonu - Saobraćaj za London (Transport for London) odbilo je da obnovi dozvolu kada je istekla prošlog septembra, uz tvrdnju da američka taksi aplikacija nije pouzdan pružalac usluga.\nUber je dobio dozvolu sada, ali je ona ograničena na 15 meseci.\nImage copyright PA Natpis na slici Protest taksista u Londonu\nKompanija je tražila dozvolu na pet godina, ali je to odbijeno.\nPosle dvodnevnog sudskog procesa, sutkinja u Višem sudu u Vestminsteru Ema Arbutnot odlučila je da Uber sada isupunjava sve neophodne zahteve.\nTakođe, Uber mora da plati troškove procesa u visini 425.000 funti.\nGradonačelnik Londona Sadik Kan je rekao: „Posle godina lošeg poslovanja u Londonu, Uber je sada prihvatio da je prethodno odbijanje da se produži licenca krajnje opravdano. A to je sad potvrdio i sud.\"\nTom Elvidž, generalni direktor Ubera za Veliku Britaniju zadovoljan je sudskom presudom. „Nastavićemo da radimo s preduzećem Transport for London kako bismo otklonili njihove sumnje i pridobili poverenje, istovremeno pružajući vrhunsku uslugu našim mušterijama.\"\nŠta nam donosi Jandeks\nSrbija nije spremna za internet taksi\n„Uznemirujuće\"\nJedna od oblasti koje su brinule TfL je način na koji je Uber prijavljivao krivična dela koja su počinjena tokom vožnje.\nUber tvrdi kako je uneo velike izmene u poslovanje od septembra prošle godine.\nSada se sve sumnjive aktivnosti prijavljuju policiji direktno, a ne preduzeću Transport for London, što je odlagalo reakciju nadležnih.\nTokom suđenja, Helen Čepman, direktorka zadužena za izdavanje dozvola u TfL-u, izjavila je da je ponašanje Ubera u slučaju prijavljivanja „veoma uznemirujuće\".\nImage copyright Getty Images\nRekla je: „Već pet godina imali smo loše odnose s Uberom, jer su oni smatrali da nije potrebno da ispunjavaju neophodne uslove, jer ne rade na isti način kao i drugi.\"\nJavna bezbednost\nTfL je izjavila da način na koji Uber funkcioniše ugrožava „javnu bezbednost\", zbog čega im nije obnovljena dozvola za rad prošle godine, što je podržao gradonačelnik Londona, Sadik Kan.\nRazlozi za to su bili način na koji Uber prijavljuje ozbiljna krivična dela, kako proverava zdravstveno stanje svojih vozača i sprovodi bezbednosnu proveru zaposlenih.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Gradonačelnik Londona Sadik Kan podržao je odluku da se Uberu ne odobri produženje dozvole\nMeđu izmenama u poslovanju koje je uveo Uber je ta da vozači mogu da koriste aplikaciju samo u regionu u kom su se prijavili za rad, kao i da je radno vreme bolje regulisano.\nNakon deset sati rada, vozači moraju da naprave pauzu od 6 sati.\nTakođe svi vozači moraju da imaju položen test engleskog jezika.", "Uber dobio kratkoročnu dozvolu za rad u Londonu", "Kompaniji je dat probni period, nakon što je regulatorno telo za saobraćaj prethodno odlučilo da Uber nije pouzdan pružalac usluga." ]

[]

[ "Proces potvrđivanja dogovora Skoplja i Atine o budućem imenu Makedonije prošao je prvu etapu - izglasan je u makedonskom Sobranju.\nDok procedura nastavlja da teče sa manje ili više prepreka, pre svega zbog odbijanja predsednika Makedonije Đorđa Ivanova da potvrdi Sporazum, građani Skoplja privikavaju se na novu realnost.\nMakedonska prestonica polako usmerava misli ka referendumu kojim bi Sporazum konačno bio potvrđen ili odbačen, a koji se očekuje na jesen.\nPripremio: Aleksandar Miladinović", "Makedonija: Ime se teško menja, a još teže navike ljudi" ]

[ "Aleksandar", "Novinar Bbc" ]

[ "Image copyright Getty Images Natpis na slici Bračni par Milošević-Marković glasa na izborima 1992. godine\nPodstrekivanje na dodelu stana dadilji unuka Marka koštaće Mirjanu Marković, suprugu bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, godinu dana zatvora - onoga trenutka kada postane dostupna srpskom pravosuđu.\nKaznu je izrekao Viši sud u procesu koji je trajao gotovo 15 godina, a advokati Mirjane Marković imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu.\nSuđenje je vođeno zbog zloupotreba prilikom dodele državnih stanova tokom 2000. godine, pre demokratskih promena.\nU istom procesu, bivša generalna sekretarka Vlade Srbije Živka Knežević osuđena je na godinu i po dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, a nekadašnji direktor DIPOS-a Miloš Lončar na godinu dana zatvora.\nDIPOS je državno preduzeće koje se bavi raspolaganjem, izdavanjem i renoviranjem nekretnina u državnom vlasništvu.\nProces dug 15 godina\nPrema navodima Tužilaštva, Mirjana Marković je podstrekivala Živku Knežević da dodeli stan Iloni Pešić, dadilji njenog unuka Marka.\nOd početka suđenja 2003. godine, različiti delovi procesa odlagani su više od 50 puta - ročišta su od 2012. do 2015. godine zakazivana, ali nisu održavana, najčešće zbog nepojavljivanja svedoka.\nInače, početak suđenja bio je zakazan za 13. mart 2003. godine, dan nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.\nMirjana Marković ne pojavljuje se na suđenjima od samog početka, pošto je nedostupna pravosudnim organima Srbije i za njom je 2005. godine raspisana međunarodna poternica.\nUbistvo Tatona: Slučaj smanjenih kazni\nGeneracija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije\nMirjana Marković - begunac od pravde\n1994. godine Mirjana Marković osniva Jugoslovensku levicu i postaje direktorka Direkcije JUL-a, a stranka postaje deo vladajuće koalicije u Srbiji i SR Jugoslaviji\n2000. godine Slobodan Milošević smenjen je sa vlasti\n2001. godine Slobodan Milošević isporučen je Haškom tribunalu\n2002. godine Mirjana Marković napušta Srbiju\nza Mirjanom Marković je raspisana Interpolova poternica\n2006. godine pokreće se suđenje za šverc cigareta gde je Mirjana Marković deo optužnice, ali je suđenje za nju u prekidu iako je presuda za ostale doneta\nImage copyright Getty Images\nU međuvremenu, proces je zastareo za pet osoba - za nekadašnju saveznu ministarku za izbegle i raseljene Bratislavu Morinu, bivšeg funkcionera MUP-a Petra Zekovića i trojicu funkcionera opštine Novi Beograd.\nDve osobe su oslobođene optužbi - Branislav Ivković i Mihalj Kertes - u delu optužnice koji se odnosio na Kertesovu kuću.\nU ovom postupku opužen je i aktuelni ambasador na Kubi Danilo Pantović, ali je njegov proces izdvojen.\nNa optužnici je i nekadašnji šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić, ali je sud doneo odluku o prekidu postupka protiv njega, zbog ponovljenog suđenja za ratne zločine koji se protiv njega vodi pred Mehanizmom u Hagu.\n„Gotovo niko nije odgovarao - ni krivično, ni politički\"\nPotpredsednik u vladi koju je vodio Zoran Đinđić Žarko Korać kaže za BBC da se ova presuda može posmatrati u kontekstu posledica koje su snosili pripadnici režima Slobodana Miloševića za ono što su uradili.\n„Od osnivanja JUL-a, Mirjana Marković je bila koalicioni partner SPS-a, a članovi stranke su zauzimali važna mesta - to znači da snose odgovornost za pljačku, ratove i mnogo štošta iz devedesetih\", kaže Korać.\nImage copyright Getty Images Natpis na slici Žarko Korać govorio je na mitingu 6. oktobra 2000. godine, dan posle petooktobarskih promena\nOn dodaje da je veoma mali broj ljudi iz režima devedesetih osuđen za konkretna krivična dela.\n„Ovde se ne radi o političkoj odgovornosti - koja je nesumnjiva, već o krivičnoj odgovornosti.\nPolitičku odgovornost ne utvrđuje sud, ali njena je nesumnjiva - od trenutka kad je osnovala sopstvenu stranku.\"\nKorać kaže da je sve to - slika Srbije danas.\n„Gotovo niko nije odgovarao za ono što su radili devedesetih - i politički i krivično.\nNeki su čak danas izabrani na više pozicije nego one na kojima su bili tada\", zaključuje Korać.", "Afera „državni stanovi\": Godinu dana zatvora za Mirjanu Marković", "U procesu dugom skoro 15 godina, doneta je prva presuda protiv supruge Slobodana Miloševića." ]

[ "Andreas Ilmer", "Bbc Vesti" ]

[ "Image copyright Reuters\nPosle uzavrelih utakmica Svetskog prvenstva, na tribinama ostaju hrana, čaše i omotači, zaboravljeni nakon uzbuđenja zbog utakmice.\nJapanski navijači su itekako imali razloga da se opuste u utorak uveče. Njihovi igrači pobedili su u prvom meču Kolumbiju 2-1 i tako obezbedili prvu pobedu protiv južnoameričkog tima.\nAli umesto da divljaju, kada su ispratili Kolumbijce sa terena, oni su počeli da čiste tribine. Sedišta, prolazi između sedišta, sve je bilo besprekorno očišćeno.\nIzvadili su kese za smeće koje su poneli sa sobom i promarširali između redova čisteći sve za sobom, kako bi ostavili stadion onakav kakav su zatekli.\nI ovo nije prvi put. Navijači \"Plavih samuraja \" nikada ne zaboravljaju dobre manire.\n„To nije samo deo njihove fudbalske kulture, već nacionalne \", izjavio je za BBC američki fudbalski novinar Skot Mekintajer. On nije uopšte bio iznenađen neuobičajenom ponašanjem japanskih navijača .\n„Često čujete kako ljudi kažu da je fudbal odraz kulture. Važan deo japanskog društva je čistoća i to je slučaj i u svim sportskim događajima, pa tako i u fudbalu \", izjavio je Mekintajer.\nPanini album: 70 hiljada dinara za sličice\nSkriveni svet ruskih prečki i stativa\nReprodukovanje multimedijskog sadržaja na vašem uređaju nije podržano Media caption Važni brojevi koje Svetsko prvenstvo čine najvećim turnirom na planeti.\nNavike se stvaraju u detinjstvu\nTo je nešto što iznenadi sve strance u Japanu koji dođu na utakmice.\n„Možda bi stranci i ostavili iza sebe flašu ili omote od hrane na tribinama, ali Japanci bi ih sigurno upozorili. Kucnuli bi ih po ramenu i pokazali da ne smeju za sobom da ostavljaju smeće\", kaže Mekintajr.\nImage copyright AFP Natpis na slici Japanski navijači znaju kako da slave pobedu\n„Možda bi stranci i ostavili iza sebe flašu ili omote od hrane na tribinama, ali Japanci bi ih sigurno upozorili. Kucnuli bi ih po ramenu i pokazali da ne smeju za sobom da ostavljaju smeće\", kaže Mekintajr.\nTo je navika koja je usađena Japancima od ranog detinjstva. \"Čišćenje nakon fudbalskih utakmica je ono što su poneli sa sobom iz škole, gde deca čiste svoje učionice i hodnike\", objašnjava Skot Nort, profesor sociologije na Univerzitetu u Osaki.\n\"Dok su mali, stalno ih podsećaju da moraju da čiste za sobom i takvo ponašanje ostaje navika za većinu stanovništva\".\nKako reaguju navijači Plavih samuraja povodom toga što njihovo ponašanje nakon utakmica uvek izazove reakcije na društvenim mrežama? Nikako. Jednostavno su ponosni.\n„Sem toga što imaju izraženu svest o čistoći i reciklaži, to što čiste na događajima poput Svetskog prvenstva je jedan od načina na koji japanski navijači pokazuju da su ponosni na svoj način života i to dele sa ostalima. \", objašnjava Prof Nort .\n„Možete li da zamislite bolje mesto gde ćete pokazati brigu za planetu nego na svetskom prvenstvu\", kaže Nort.\n„To ne znači da su Japanci manje strastveni\", insistira Mekintajr. „Jednostavno ne dozvoljavaju da ta strast sklizne u nepažnju, a kamoli u nasilje\".\n\"Znam da to zvuči dosadno, ali tako je u zemlji koja počiva na poštovanju i pristojnosti\", smeje se. \"I to se jednostavno odražava i na poštovanje u fudbalu.\nMislim da je divno to što Svetsko prvenstvo donosi toliko ljudi i nacija na jedno mesto gde možemo da naučimo i razmenimo ovakve stvari. To je lepota fudbala\".", "Svetsko prvenstvo: japanski navijači zadivili čišćenjem stadiona", "Ponovo su oduševili sve - japanski navijači impresionirali domaćine tako što su očistili stadion posle prve utakmice njihove ekipe na Svetskom prvenstvu." ]

[ "Ejmi Stjuart" ]

[ "Image copyright PlayforStrays Natpis na slici Pas Negrita, na levoj slici pre nego što je spasena, na desnoj kako uživa u životu u opštini Antrim\n„Bila je mršava i pretučena, a uši su joj bile razrezane. Lešinari su pratili svaki njen korak.\"\nKada je Dejvid Foster otputovao u Amazon, nije znao da će put završiti borbom da se napuštena keruša preveze u Severnu Irsku.\nOvaj tridesetosmogodišnjak iz gradića Antrim u Severnoj Irskoj uživao je u krstarenju rekom kroz džunglu.\nKada je brod pristao kod zabačenog, nenaseljenog ostrva, ugledao je jadnu životinju.\n„Bacila se u vodu, preplivala i došepala do mene. Video sam da je u očajnom stanju\", kaže on.\n„Lešinari su je pratili - toliko je bila blizu smrti\", dodaje.\nUprkos okrutnosti kojoj je bila izložena, ponašala se prijateljski - živahno je mahala repom.\nFoster je pitao vlasnika broda da podigne dron i proveri da li neko živi u blizini, ali nije bilo nikoga.\n„Tada sam rekao: Ovaj pas ne može da ostane na ovoj plaži.\"\nImage copyright PlayforStrays Natpis na slici „Uši su joj bile razrezane, pretučena je, a lobanja i leđa su teško oštećeni\", rekao je Foster.\n„Mislimo da su je ribari tu ostavili\", kaže Foster.\nDao joj je ime Negrita, a posada je dobila novog člana do kraja putovanja.\nPrvo je hteo da je smesti u neki azil u blizini Sao Paola, ali se predomislio pošto je video koliko životinja u gradu nije zbrinuto.\n„To jednostavno nije bila opcija, nisam mogao da je ostavim tamo\", kaže Foster za BBC.\nImage copyright PlayforStrays Natpis na slici Dejvid Foster je uspeo da Negritu dovede do Sao Paola, ali to je bio samo početak dugog putovanja do kuće.\n„Morao sam da je vratim kući u Severnu Irsku.\"\nNakon što ju je spasio bolne smrti, novog Negritinog vlasnika čekao je put kroz planinu birokratije.\n„Državni veterinar u džungli u kojoj sam je našao tražio je novac da bi joj dopustio da leti\", kaže on.\n„Ne bih to nazvao mitom ali recimo da je bilo ljudi koji su tražili novac kako bi mi pomogli. To je bila logistička noćna mora.\"\nImage copyright PlayforStrays Natpis na slici Karta za Negritu\nNakon dve nedelje i dva leta uspeo je da je preveze do Sao Paola i tamo pronašao osobu koja mu je pomogla.\nFoster često putuje zbog prirode posla i gde god da ode nosi igračke za ulične pse.\nKada zna gde će raditi, igračke za pse prikupi od ljudi sa interneta.\nJedna od tih osoba pomogla mu je da zbrine Negritu dok se on borio sa papirologijom.\nImage copyright PlayforStrays Natpis na slici Negrita je prevalila 8000 kilometara\n„Žena koja je brinula o njoj bila je neverovatna. Kod nje jr bila pet meseci, koliko je meni trebalo da sredim papire.\"\nPa kako se Negrita navikava na život razmazanog pseta u Antrimu?\nFoster kaže da je bilo nalik kulturalnom šoku.\n„Kada je Negrita stigla, prvi put je videla sneg\", kaže on.\nImage copyright Play for Strays Natpis na slici Od kada je pronađena na plaži, fizički je znatno napredovala.\n„Bila je preplašena zbog dugog leta, a sada je u hladnoj zemlji. Nikada ranije nije osetila hladnoću.\nStanje njenog tela se znatno popravilo - iako su izrezi na ušima i dalje tu, po čemu je prepoznatljiva.\"\nKonačno je naučila i prvu komandu na engleskom - sedi, što joj uspeva uz malo podmićvanja poslasticama.\nNegrita nije prva životinja kojoj je Foster pomogao.\n„Volim rad sa životinjama i volim da znam da su dobro. Na fakultetu sam studirao ekologiju, a nekoliko godina sam bio safari vodič\", kaže on.\n„Uskoro ću putovati u Kinu sa humanitarnom organizacijom kako bismo spasili pse koje hoće koriste za ishranu\".\nJa tek povremeno samostalno spasem poneku životinju.\"\nImage copyright Play for Strays Natpis na slici Negrita se sprijateljila sa ostalim spašenim životinjama u svom novom domu.\nDok se Negrita navikava na novi dom, on može da skuplja igračke za pse lutalice širom sveta.\n„Što više svetlosti možemo da unesemo u život ovih stvorenja, to bolje\", kaže on.", "8,000 kilometara dug put keruše", "Negrita je bila napuštena, pretučena i ostavljena da umre - ali onda su je spasili stanovnici Antrima." ]

[]

[ "Image copyright EPA Natpis na slici Satirične skulpture lidera pokazuju da će samit pratiti tradicionalni protesti\nLideri G7 grupe se okupljaju u Kanadi povodom samita koji bi mogao najoštriji u poslednjih nekoliko godina.\nUoči sastanka, francuski i kanadski lideri sukobili su se sa američkim predsednikom Donaldom Trampom oko ključne tačke sastanka - trgovinskih taksi.\nTramp, za koga se očekuje da poslednji stigne na samit a prvi ode, uveo je takse na čelik i aluminijum što je izazvalo odmazdu trgovinskih partnera.\nDržave bi mogle da se sukobe i oko nuklearnog ugovora sa Iranom i klimatskih promena.\nSamit G7 grupe - kojoj pripadaju Kanada, SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija, Japan i Nemačka - počinje u petak u gradu La Malbej na Kvebeku.\nLideri nacija, koje predstavljaju više od 60 odsto svetske neto vrednosti, okupljaju se jednom godišnje. Ekonomija je na vrhu dnevnog reda, ali sastanci sada uvek skliznu na najveća globalna pitanja i probleme.\nAkcije u Aziji i Evropi su značajno opale u iščekivanju napetog samita.\nTramp ponovo zbunjuje komentarima\nBivše sklonište za gusare mesto sastanka Trampa i Kima\nKakve su reči razmenjene uouči samita?\nUglavnom Francuska i Kanada protiv Donalda Trampa.\nIako se mnogo pričalo o prijateljstvu između američkog predsednika i njegovog francuskog kolege Emanuela Makrona, lider Francuza se nije uzdržavao u susret sastancima.\nMakron je u tvitu rekao da će, ako Tramp želi da bude izolovan, ostalih šest država potpisati sopstveni ugovor ako treba \"jer ovih šest zemalja predstavljaju vrednosti, predstavljaju ekonomsko tržište koje sa sobom nosi teret istorije i koje je danas istinska međunarodna sila\".\nPredsednik domaćina Džastin Trudo je takođe flertovao sa prijateljskim pristupom Trampu ali je poslednjih dana delovao daleko naprasitije, posebno u vezi sa oduglovačenjem pregovora oko Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA).\nOn je Trampove navode o potrebi da se čelik i aluminijum zaštite zbog nacionalne bezbednosti nazvao \"smešnim\".\nU svom stilu, Tramp je napisao prksoni tvit, optužujući Trudoa da je \"ogorčen\" a Evropsku uniju i Kanadu da uspostavljaju „ogromne trgovinske takse i nemonetarne trgovinske barijere prema SAD\" i to godinama.\n„Ukinite takse i barijere ili ćemo vam jače odgovoriti\", napisao je.\nPremijerka Velike Britanije Tereza Mej se izgleda odlučila za pomirljiviji pristup, rekavši da želi da EU deluje uzdržano i proporcionalno američkim taksama.\nNa njenoj agendi će se verovatno naći i Bregzit, posebno trgovinski dogovori posle izlaska V. Britanije iz EU.\nŠta još možemo da očekujemo u Kvebeku?\nTramp će navodno poslednji stići, a bela kuća je saopštila da će otići rano u subotu ujutru, kako bi se uputio u Singapur povodom istorijskog sastanka sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom.\nTako da neće biti tu da razgovara o svim temama koje je predložio Trudo.\nPet tema ovogodišnjeg samita su:\nInkluzivni ekonomski rast\nJednakost polova i osnaživanje položaja žena\nSvetski mir i bezbednost\nPoslovi budućnosti\nKlimatske promene i okeani\nPrema programu, Tramp će prisustvovati raspravi o ekonomskim i bezbednosnim pitanjima, ali će propustiti pitanjea jednakosti polova i klimatskih promena.\nAmerički predsednik je, kada su u pitanju klimatske promene, iznenadio mnoge tokom prošlogodišnjeg G7 samita u Italiji, kada je najavio nameru da SAD povuče iz istorijskog Pariskog ugovora.\nIran je takođe pitanje koje visi u vazduhu. Tramp je nedavno odbacio dogovor iz 2015. godine sa Teheranom, koji je trebao da ograniči iranski nuklearni program. Ovo je razljutilo ostale poptisnike koji otad pokušavaju da ga spasu.\nGotovo neprimećeno, Đuzepe Konti će prisustvovati svom prvom velikom sastanku kao italijanski premijer.\nIran najavio pripreme za povećanje proizvodnje uranijuma\nDogovorena nova vlada u Italiji\nG7 - zar neće biti protesta?\nUglavnom da. Ipak, domaćini su u poslednje vreme lukaviji i pokušavaju da ih usmere kao udaljenim ili bolje zaštićenim oblastima.\nOko 400 demonstranata protestovalo je u čestvrtak uveče u Kvebeku, paleći američku i druge zastave grupe G7.\nDemonstrati se protive globalizaciji, svetu slobodno trgovine čiji zagovornici kažu da donosi više poslova, veće plate i niže cene ali čiji protivnici tvrde da je ugrožava zajednice i u velikoj meri favorizuje bogate.\nImage copyright Reuters Natpis na slici Demonstrant sa dimnom bombom na protestu u martu u Kvebeku\nKanadska policija je u maju saopštila da je bezbednosna pretnja samita u Kvebeku \"umerena\" i da ne očekuju ponavljanje velikoh antiglobalističkog protesta poput onog u Đenovi u Italiji 2001. godine.\nOčekuje se da tokom događaja u Kvebeku na raspolaganju bude oko 8000 vojnika i policajaca.\nKanada korak bliže legalizaciji marihuane\nŠta su američke takse i kakve su bile reakcije?\nPostoji strah od trgovinskog rata.\nTramp je najavio da planira takse na uvoz čelika i aluminijuma u martu, pravdajući ih pitanjem nacionalne bezbednosti.\nKrajem maja SAD uvele su povećanje taksi od 25% na čelik i 10% na aluminijum iz Evropske unije, Meksika i Kanade.\nTramp tvrdi da prevelika ponuda čelika i aluminijuma preti američkim proizvođačima koji su vitalni sa ekonomiju SAD, mada je njegov potez izazvao podele i u samoj Americi.\nZemlje pogođene ovom politikom su uznemirene. Evropska unija je ovaj potez nazvala „kratko i jednostavno, protekcionizmom\".\nPokrenut je niz mera odmazde. Kanada se usmerila na čelik, jogurt i viski; Evropska unija na burbon, brusnicu. farmerke i motore; Meksiko na svinjske proizvode, čelik, jabuke, grožđe, borovnicu i sir.\nŠta izdvaja Trampa?\nAnaliza Endrjua Volkera, BBC\nAmerički predsednik izgleda da trgovinu posmatra kao oblast u kojoj države ili pobeđuju ili gube, a što se meri time da li je izvoz veći od uvoza.\nZbog toga što je SAD u trgovinskom deficitu (uvoz je veći od izvoza) on to vidi kao gubljenje, i to je, veruje on, rezultat loših dogovora prethodne administracije.\nOd prethodnika se razlikuje i po tome što ne gaji entuzijazam prema multilateralnim pregovorima, već više voli bilateralne, jedan-na-jedan dogovore.\nPokazao je i da je spremniji da koristi trgovinske barijere kako bi od partnere primorao na koncesiju, što pokazuje njegov tvit o tome koliko je trgovinske ratove lako dobiti: „Kada gubite 100 milijardi dolara u razmeni sa određenom zemljom, a oni se prave pametni, nemojte više da trgujete - i pobeđujemo. Lako je!\"", "Takse i Tramp: Rat rečima u susret G7 samitu", "Donald Tramp i ostali lideri u sukobu pred onim što bi mogao biti nezgodan sastanak u Kanadi." ]