Datasets:

datatab

/

SrpWikiDataset

like 0

Sve što se pojavljuje između početne i završne oznake predstavlja sadržaj (eng. -{content}-) elementa.

Sadržaj dokumenta u prvom primeru predstavlja tekst: -{Miloš Crnjanski}-.

Iako su razmaci deo sadržaja, mnoge aplikacije ih zanemaruju.

Etikete -{}- i -{}- čine markiranje (eng. -{markup}-) dokumenta, dok znakovni niz Miloš Crnjanski, zajedno sa razmacima koji ga okružuju, predstavlja znakovne podatke (eng. -{character data}-). -{XML}- obezbeđuje posebnu sintaksu za predstavljanje elemenata praznog sadržaja.

On može biti predstavljen jednom oznakom praznog elementa (eng. -{empty-element tag}-).

Ova oznaka počinje znakom lt , a završava se znakovima /gt .

Sledeća tri primera za označavanje, npr. , prekida reda ( eng. -{line break}-) u -{XHTML}--u ( koji je -{XML}--izovana varijanta -{HTML}--a) ekvivalentna su: Svaki -{XML}- dokument mora imati tačno jedan korenski element (eng. -{root element}-) koji uokviruje kompletan sadržaj dokumenta.

U dokumentu, on je prvi element i u sebi sadrži sve druge elemente.

Ponekad se korenski element naziva i element (celog) dokumenta (eng. -{document element}-).

Sledeći primer ilustruje nešto složeniji -{XML}- dokument: Ovaj dokument još uvek sadrži samo jedan element – osoba.

Ali, ovaj element ima tri elementa-potomka (eng. -{child elements}-): jedan element codice_1 i dva elementa codice_2.

Element codice_1 ima dva elementa-potomka – element codice_4 i element codice_5.

Element codice_6 je roditeljski element elemenata codice_1 i elemenata codice_2, dok je element codice_1 roditelj elementima codice_4 i codice_5.

Može se reći da su elementi codice_1 i elementi codice_2 bratski elementi, braća (eng. -{siblings}-), a međusobno bratski su i elementi codice_4 i codice_5.

Kaže se da su elementi codice_1 i elementi codice_2 ugnežđeni unutar elementa codice_6. -{XML}- zahteva da elementi budu propisno grupisani: svaki element se nalazi unutar drugog elementa, a i početna i završna oznaka elementa moraju biti unutar jednog istog elementa. -{XML}- zabranjuje oznake koje se preklapaju, odnosno elementi moraju biti pravilno ugnežđeni.

Ovaj primer dokumenta je nepravilan: -{XML}- atributi daju podatke koji dodatno opisuju elemente -{XML}- dokumenta.

Atributi imaju svoj naziv i vrednost.

Ime atributa je razdvojeno od vrednosti znakom jednakosti i razmakom, koji je neobavezan.

Vrednost atributa mora biti zatvorena u navodnike ili polunavodnike.

Na primer: Postoje dve oprečne struje mišljenja u vezi sa korišćenjem atributa u okviru -{XML}- dokumenta.

Po jednoj, atributi se ne bi smeli koristiti za obogaćivanje smisla sadržaja; dozvoljeni su samo oni atributi koji ne dodaju ništa u osnovnu informaciju (kao na primer atributi koji opisuju vrstu i veličinu fonta).

Prema drugom shvatanju, atributi se mogu slobodno koristiti jer se time smanjuje broj elemenata.

Unutar elementa -{XML}- dokumenta ne sme se naći znak lt koji nema odgovarajuću izlaznu (eng. -{escape}-) sekvencu lt/, jer se znak ltl uvek tumači kao početak etikete.

Ovaj znak se, ukoliko korisniku zatreba u tekstu, može pretvoriti u izlaznu sekvencu pomoću reference entiteta (eng. -{entity reference}-) -{&lt ;}-, numeričke reference znaka (eng. -{numeric character reference}-) -{&#60 ;}-, ili heksadecimalne reference znaka (eng. -{hexadecimal numeric character reference}-) -{&#x3c ;}-.

Reference entiteta i numeričke reference znaka spadaju u markiranja; pri analiziranju -{XML}- dokumenta, markiranja se zamenjuju onim znakom na koji upućuje referenca. -{XML}- poseduje pet unapred definisanih entiteta.

To su: U sadržaju elemenata se samo codice_19 i codice_20 moraju upotrebljavati umesto & i lt, dok su ostale reference opcione.

Numeričke reference znaka liče na reference entiteta, ali umesto imena sadrže karakter # i odgovarajući broj.

Na primer, pošto je znak manje od u -{Unicode}- sistemu definisan kao kod 60, numerička referenca znaka bila bi -{&#60 ;}-, dok bi u heksadecimalnoj numeričkoj referenci znaka bila -{&#x3c ;}- (gde je ,-{h}- prefiks koji ukazuje na heksadecimalni sistem).

Ove reference mogu se koristiti samo u sadržaju elemenata i vrednostima atributa, dok su u imenima elemenata, imenima atributa, kao i u drugim vrstama markiranja nedopustive.

Za svaki -{XML}- dokument koji je kreiran u skladu sa sintaksičkim pravilima može se reći da je dobro oblikovan (eng. -{well-formed}-).

Sve dokumente koji nisu u skladu sa ovim pravilima, programi za obradu -{XML}--a (eng. -{XML processors}-) odbijaju.

Dobro oblikovan dokument mora da zadovoljava određena pravila.

Na primer: -{XML}- dokument koji je formalno ispravan, tj. dobro oblikovan, a pritom i zadovoljava određenu šemu, može se reći da je validan (eng. -{valid}-).

Dokumenti koji šemu ne zadovoljavaju su nevalidni (eng. -{invalid}-).

To znači da validnost dokumenta zavisi od šeme sa kojom se poredi.

Oznake koje su dopuštene u nekoj od primena -{XML}--a mogu biti dokumentovane u šemi (eng. -{schema}-).

Definicija tipa dokumenta (, DTD) je najrašireniji jezik za -{XML}- šeme.

On je ujedno i jedini definisan u samoj specifikaciji -{XML}--a. -{DTD}- određuje gde se i kako u dokumentu mogu pojaviti sve etikete koje su dozvoljene.

Za -{XML}- -{DTD}--ovi su opcioni, a ne obavezni, ali nisu uvek dovoljni.

Osim -{DTD}--a postoje i drugi jezici za opisivanje šema, kao što su -{XML Schema Language, RELAX NG, Schematron, Hook, Examplotron}- itd. -{XML}- dokumenti ne sadrže informacije o tome kako određene podatke treba prikazivati, jer je -{XML}- jezik za opis podataka.

Bez korišćenja -{CSS (Cascading Stylesheet-s)}- ili -{XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations}-) atributa -{XML}- dokument je na internetu prikazan kao običan -{XML}- tekst.

Neki internet pretraživači prikazuju -{XML}- dokument kao stablo, pri čemu delovi strukture mogu biti prikazani ili sakriveni klikom miša. -{XML}- podaci mogu se prikazati pomoću -{HTML}--a. -{XML}- i -{HTML}- koriste znakove lt gt za kreiranje elemenata i atributa strukture.

U -{XML}- dokumentu se naziv -{CSS (Cascading Stylesheets)}- datoteke koja ga formatira navodi na određeni način.

Povezivanje se vrši unutar -{XML}- dokumenta.

Na primer: I naziv -{XSLT (Extensible Stylesheet Language Transformations)}- datoteke koja formatira -{XML}- dokument navodi se na određeni način.

Da bi se odredila klijentska strana -{XSL}- transformacije, -{XML}--u je potrebna sledeća instrukcija za obradu: -{XSLT}- podržava većina internet pretraživača, ali ga ne podržava pretraživač -{Opera}-, pre verzije 9.0.

Alternativa tome je da se -{XSL}- upotrebi za konvertovanje -{XML}--a u format koji je moguće prikazati na serveru, umesto da zavisi od mogućnosti pretraživača krajnjeg korisnika.

Krajnji korisnik nema predstavu o tome šta se dešavalo iza scene i vidi se samo dobro formatiran dokument. -{SAX (Simple API for XML}-) i -{DOM (Document Object Model}-) su objektno orijentisani za programiranje -{API}-ja (-{Application Program Interface}-), široko upotrebljenog za procesiranje -{XML}- podataka.

Prvi -{XML}- raščlanjivač izlaže sadržaj -{XML}- dokumenta u aplikacijama kao što su -{SAX}- događaji ili -{DOM }-objekti. -{SAX}- čini sistem, zasnovan na događajima, za analizu -{XML}- podataka.

Proces se sastoji od čitanja dokumenta od početka i izdvajanja podataka u korisne delove, na svakom koraku procesa -{SAX}- definiše događaje koji mogu nastupiti. -{DOM}- je -{API}- za -{Document Object Model }-.

Dok -{SAX}- nudi pristup podacima unutar -{XML}-dokumenta, -{DOM}- je osmišljen da pruži značenje rukovanju tim podacima. -{DOM}- prikazuje stablo -{XML}- dokumenta.

Pošto je stablo poznat strukturni prikaz podataka, lako je izvesti prolazak i obradu kroz strukturu stabla u raznim programskim jezicima, pa i u Java programskom jeziku.

Forma -{XML}- pristupa koja je doživela veliku popularnost u skorije vreme je -{push-parsing}-koja tretira dokument kao seriju predmeta očitavanih u sekvencama.

Na primer u Java programskom jeziku, -{StAX}- može biti upotrebljen za pravljenje onoga što je osnovno, što sekvencijalno posećuje atribute i podatke u -{XML}- dokumentu.

Kod koji koristi ovaj iterator može obrađivati postojeću stvar, npr. da kaže šta je početak ili kraj elementa ili teksta, ili da proveri njegove atribute, ime, lokalno ime, razmak između imena, vrednosti -{XML}- atributa, teksta itd., kao i da zahteva da se iterator pomeri na sledeću stvar.

Kod može na taj način da izvuče informacije iz dokumenta i da ih prelazi.

Značajna prednost -{push-parsing}- metode je bolja efikasnost od -{SAX}- i -{DOM}- stila raščlanjivanja -{XML}--a i rekurzivno-opadajući pristup sa tendencijom da na jednostavan način sačuva podatke.

Standard -{XSL (Extensible Stylesheet Language)}- je -{XML}- aplikacija za primenu stilova za štampanje ili prikazivanje -{XML}- dokumenata na vebu.

On je podeljen na -{XSLT}- i -{XSL-FO}-.

Osnovni format dokumenata u -{OpenOffice.org}- i -{AbiWord}- je -{XML}-.

Neki delovi -{Microsoft Office}- 1.1 su, takođe, sposobni da uređuju -{XML}- dokumente.

Trenutno postoje dve verzije -{XML}--a. Prva, -{XML}-1.0, inicijalno je definisana 1998. godine.

Od tada je pretrpela manje prepravke, ali bez novog broja verzija.

Trenutno je u svom četvrtom izdanju, koje je objavljeno 16. avgusta 2006.

Široko je prihvaćena i još uvek se preporučuje za opštu upotrebu.

Druga verzija, -{XML}- 1.1, objavljena je 4. februara 2004.

Treća verzija, koja je u svom drugom izdanju, objavljena 16. avgusta 2006, a sadrži karakteristike kojima je nameravano da se -{XML}- napravi jednostavnijim za upotrebu. -{XML}-1.1 nije u širokoj upotrebi i preporučuje se za upotrebu onima kojima su potrebna njegova posebna svojstva. -{XML}- 1.0 i -{XML}- 1.1 se razlikuju po karakterima koji su upotrebljeni za imena i njihove elemente i atribute. -{XML}- 1.0 jedino dozvoljava karaktere koji su definisani u Unikod 2.0 , što uključuje većinu svetskih jezika, a isključuje one koji su dodati u kasnije Unikod verzije.

Među isključenima su pisma Mongolije, Kambodže, Burme i druga.

Skoro bilo koji Unikod karakter može biti upotrebljen u vrednosti karaktera i atributa -{XML}- 1.1 dokumenata, čak i ako karakter nije definisan, bez obzira da li ima kodnu tačku u važećoj vrednosti Unikoda.

Pristup -{XML}--a 1.1 je takav da su samo određeni karakteri zabranjeni, a da je sve drugo dozvoljeno, a u -{XML}- 1.0 samo određeni karakteri su eksplicitno dozvoljeni, tako da se -{XML}- 1.0 ne može prilagoditi dodavanju karaktera u budućim verzijama Unikoda.

U znakovnim podacima i vrednostima atributa -{XML}- 1.1 dozvoljava upotrebu više kontrolnih znakova od drugih verzija.

Zbog robusnosti većine kontrolnih karaktera koji se nalaze u -{XML}--u 1.1 oni moraju biti izraženi kao numeričke znakovne reference.

Među podržanim kontrolnim karakterima u -{XML}--u 1.1 su i dve isprekidane linije koje predstavljaju prazan prostor između karaktera.

To su jedini kontrolni karakteri koji mogu biti upisani direktno.

Ima govora o -{XML}--u 2.0, ali ostaje da se vidi da li će doći do njegovog nastanka. -{XML-SW}- je propisan od strane naučnika koji su razvijali XML i sadrži predloge kako bi -{XML}- 2.0 mogao da izgleda: kao eliminacija -{DTD}--a iz sintakse, integracija -{Namespaces}-, -{XML}- baze i -{XML}- informacionog seta u osnovni standard.

Little endian Little endian je način zapisa podatka u memoriji tako da je na nižoj adresi niži bajt memorijske reči.

Primer: Neka je podatak: 0xABCD.

Onda se on zapisuje u memoriji kao: pri čemu je adresa 100 početna adresa podatka u memoriji.

Takođe pogledajte Big endian.

Sociologija Sociologija ( — društvo; — nauka) jest opšta i osnovna nauka o društvu.

Ova nauka koristi razne metode empirijskog istraživanja, simboličke interpretacije i kritičke analize kako bi razvila sistematsko znanje o društvenim aktivnostima, često sa ciljem primene ovog znanja radi dostizanja društvenog blagostanja.

Predmet izučavanja se kreće od mikro nivoa društvene akcije i interakcije do makro nivoa sistema i društvenih struktura.

Opšta sociologija proučava društvo kao celinu unutar koje važe određena pravila i zakonitosti.

U žiži njenog interesovanja se nalaze društvena stratifikacija (klase), društvena pokretljivost pojedinaca i društvene promene.

Posebne sociološke discipline se bave izučavanjem pojedinih društvenih područja.

Šezdesetih godina dvadesetog veka posebne sociološke discipline su počele naglo da se razvijaju, naročito u zemljama sa dužom tradicijom razvoja sociologije uopšte (Francuska, Nemačka, SAD i druge).

Saradnja između sociologije i drugih društvenih nauka je veoma tesna.

Sociologija pruža posebnim društvenim naukama teorijski i metodološki okvir za izučavanje zasebnih oblasti društvene stvarnosti ili pojedinačnih društvenih pojava koje su predmet njihovog izučavanja.

Posebne društvene nauke sociologiji zauzvrat daju ogroman empirijski (iskustveni) materijal do kojeg su došle.

Prilikom izučavanja najopštijih društvenih zakonitosti, sociologija uvažava zakonitosti koje su utvrdile posebne društvene nauke.

U cilju naučnog objašnjenja društvenih pojava sociologija koristi kvalitativne i kvantitativne metode ili tehnike.

Svaka etapa istraživanja ima svoje metode.

Metodi za prikupljanje podataka: Metodi za sređivanje podataka: Metodi za tumačenje podataka: Misao o društvu je mnogo starija od same nauke o društvu, pa se preteče sociologije mogu kontinuirano pratiti još od antičke epohe.

Stari robovlasnički sistemi, u kojima je vladar bio poistovećen sa bogom, nisu ostavljali mnogo prostora za kritičko razmišljanje o društvu, a posebno ne za čuvanje pisanih izvora o tome.

Takvi uslovi su se stekli tek u antičkoj Grčkoj, gde su se svi ljudi (ne računajući robove, žene i strance) bavili politikom i učestvovali u uređenju polisa.

Starogrčki mislioci Sokrat, Platon i Aristotel postavili su temelje današnje sociologije, posebno u domenu društvenog i državnog uređenja, podele rada, uloge vladajućih elita, morala i tako dalje.

Platonova Država je prvo celovito sačuvano delo o državnom uređenju.

Srednji vek je period u kojem je društvo tumačeno delovanjem natprirodnih i svemoćnih sila, koje sa neba regulišu čitav život na Zemlji.

U ovom periodu se izdvajaju dva velika mislioca — Sveti Avgustin i Toma Akvinski.

Ne treba zanemariti ni doprinos arapskog mislioca Ibn Halduna.