Datasets:

PleIAs

/

Serbian-PD

like 1

razgovori_petra_vanni_varhu_treche_strane_nauka_karstjanskoga_dio_drugi_1831-fran_vrignanin

Fran Vrignanin

Razgovor Petra Vanni varhu treche strane nauka karstjanskoga tojest ljubavi. Dio drugi.

MENTEM ALIT ET EXCOLIT K.K. HOFBI BL IOTHEK OSTERR NATIONALBIBLIOTHEK 78. Cc. 40 Digitized by <^.ooQle Digitized by <jOOQ ' T^^Vo. RAZGOVORI PETRA VANNI REDOVNIK Ai Varhu treche strane Nauka Karftjanlkoga tojeft ljubavi Prinefeni od Italianfkoga u ,Slovinlki je zik PO FRANU VRIGNAN1NU birteino Kanoniku ,Slolico ,Senjfke, Tomaptelju Pifma fretoga, i lađa Ploranu Grixanikomu u Okolišu Vinodola. BIO DRUGI. U RICI i83i. Pritifluno ,Slovima firatj« Karletskj« Digitized by 3 RAZGOVOR I. Varhu zapovidi za ljubiti Roga. Dofplfmo vindar jedan put o Karftjani moji, za mo- chi govoriti od lipe , drage, i plemenite kripofti od ljubavi: i ako dobrovoljno culifteme befiditi do Tada od Vire, i Ufanja, ufatife imam, da f-vechom joster u- godnoftju flusaticheteme fada, kada od ljubavi razgo- voritife budem f-vama. Ali za govoriti vama doftoj- nim načinom od kripofti prilipe ove, potribnobi bilo meni biti ,Serafin jedan Nebefki, a ne nevoljni on , i ftuden Redovnik, koi jefam: nistanemanje ufamfe, da Bog on pridobri, koga ljubav tarfltichufe uxgati u far- cu vašem, uzgatiche ftudenoft moju, i pripraviti u vri- menu ikome farca vaša za pomnjivo, i f-ljubavju llusali fve ono, sto na doftojnu, i izvarsnu kripoft fpada ovu. Stoje dakle ljubav? Ovaje kripoft jedna varhuna. ravfka ulita u naf na fvetome karftu fkup f-Virom, i ufanjem, koja podvexuje naf ljubiti Boga, buducbi on ifta dobrota, i ljubiti ifkarnjega za ljubav Boga: radi cefa, kakono viditi možete, dvifti zapovidi ofobite kri¬ pofti ove, to jeft zapovid za ljubiti Boga, i zapovid za ljubiti ifkarnjega ciehu Boga. UzmimU za danaf par- vu, i dokaxmo zapovid za ljubiti Boga. £h ! i po, i u- godno uavistenje jeft o Karftjani, koje danaf ja vama jinim. Nu £ujte: nas priveliki Bog, kralj Neba, i zem- a 9 Digitized by kjOOQle 4 lje, nefamo zadovoljan jeft, i dopusta, da mi nevoljno, i potišteno ftvorehje njegovo Ijubimoga, sto vindar ve¬ lika bi za naf gaft bila , da izvise veliki gini račun od takove ljubavi naše, i hoclie po Tvema, dag a ljubimo, i nezadovoljan joster f-takovom zapovidju, dokazuje, i očituje, da zapovid njegova ova najparva jeft, i najo. fobitia : hoc est primam , et maximum mamlatum. 1 za maknuti farca naša na ifpunjenje zapovidi ove fvete , obechava nam Raj Nebefki, akoga ljubiti budemo, priti paka f-Paklom, akoga ljubiti nebudemo. Sto odgova¬ rate fada ? jedali mogaše f-vechom zapovid ovu za lju- bitiga uginiti jakoftju? rechi, da zapovid ova jeft par- va pri njemu; hoc est primum mandatum : dofpiti na o- bjetovanje jednoga Raja vikovita, akoga ljubiti bude¬ mo, a napokon prititi f-Paklom vikovitim, akoga lju¬ titi nebudemo. Ali nemojmofe uzdarx.iti famo u razmišljanju ja- kofti, f- kojom Bog priveliki nas zapovid ovu daje na¬ ma za ljubiti njega, da idimo naparvo, ter izvidimo priveliku gaft, koju on čini nama botechi, daga lju¬ bimo. 1 za razumiti ftvar ovu, ginmo ragun, da koi- godir meju vama firomab , i potišten , uzet od lipoga nagina, i dobre, i Ijubezljive naravi kralja fvoga, pri- ftupiobi prid njega, i govorio ovako: Moj kralju, moj priveliki Cofpodine, eh dabi ti znao, kolikochu ja te¬ bi dobro, kolikaje moja prema tebi ljubav! dopufti mo- limte, da te pritifuem k-farcu mome, date fto krat po¬ ljubim; sto Tuđite o Karfrjani , da odgovoriobi njemu kralj na izgovaranja takova? Ah bezumni, i poftuplji- vi Covice ! rekobi on njemu : kakovo dobro ? kakova ljubav ? Činiti moxes takova jednakim tebi : nefrich- nace, meni od tebe kakono kralju, i Cofpodinu tvome priftoife. i potribujefe dati gaft, i poštenje, a ne Iju. bav. Ovakohi rekli Kralji , i Cefari fvita ovoga; ali negovori ovako Bog nas pridobrj, kralj Neba, i zemlje, Digitized by kjOOQle o ufpored koga fvi Kralji, iCefari fvita jefu jedno nista- re u Tebi. On, akoprem ima u Nebu miliune Aujelk fvoih, kojife razlivaju u ljubavi njegovoj, nistanema- nje nefamo dopusta nam, daga ljubimo, page hoche, i zapovida nama ljubav takovu, i to tako xeIjno, da obe- chuje nama kraljeftvo Nebelko, ako ljubiti budemo nje, ga , fu protivnim paka načinom vikoviti Pakao, ako lju- bitiga nebudema. Kakova dakle oholoft fveta nebi imala biti u naf, videchi Boga jednoga toliko u naf zaljubljena, i da f- tolikom brigom ljubav nasu iste. Koliko nebi imalo vefelitife farce na6e, videchi, da Bog nadaritiche lju¬ bav nasu dajuchi za placbu nama iftoga Tebe ? O flad- ke, o ugodne zapovidi, diliges Dominum Deum tuum, lju- bitiches Gofpodina Boga tvoga. 1 vama o firomafi, i vama o fluge, o texaci daje Bog zapovid lipu ovu, da, ga ljubite , i da , ako ljubili njega budete , primitiche vaf u kraljeftvo Tvoje. Ako (Iromaska divojka jedna vi- dilabi, da kralj jedan toliko nju ljubi, da za biti ljub> Ijen od iite, nefarno profiobi, i za povi dao njoj daga lju¬ bi , da izvise za maknuti tobolje nju 11 a takovu ljubav obljubiobi njoj , da T-njim kraljevati bude , sto ne bi rekla liromaska divojka ona? koliko nebi ohola porta¬ la cichu jafti, f-kojom po^aftiti iste nju kralj takov ? A jedali Te nedogaja o Karltjani (tvar ilta i f-nama ? Bog nas priveliki toliko darxi biti ljubljen od naf potišteno ftvorenje njegovo, da varhu ofobite, koju daje nama , zapovidi za Ijubitiga, objetuje nama za maknuti naf na ljubav takovu ne kraljeltvo zemaljfko, i padljivo jedno, da kraljeftvo ifto Tvoje, i da dilnike cinitiche uafbla- xenftva Tvoga. Koliko dakle JVichni ueimamofe zvati zato ilto, da ljubiti moxemo Boga? ( Spoznajemo i mi, odgovarate vi meni, priveliku jaft, koju čini Bog, hotechi ljubav imati nasu, sto i mi Digitized by kjOOQle 6 xeliino iz pravoga ifpuniti farca; ali koliko, i na kakav nagin xeli on od naf biti ljubljen , to mi neznatno , i zato profitno tebe, da naf izučiš. Znateli dakle o Kar- ftjani, koliko, ikako iste on od naf biti ljubljen? Ho- cbe, i xeli, daga ljubimo iz fvega farca, iz fve duše , iz fve jakofti naše: ex toto corde tuo y ex tota nnima tua, ex totis viribus tuis: ovoche recbi, da, ako xelimo ovu ifpuniti zapovid, imamo Boga gaftiti, i ljubiti vise, ne¬ go ftvar nijednu drugu, ter ljubav takova naša prido¬ biti ima fvakaku' dvorenu ljubav , i pripravni imamo biti za izgubiti Oca, Majku, dicu, bogafkva, gafti, i ifli xivot raje, uego f-jednim famitn grihom priateljftvo izgubiti njegovo, ter tada mochichefe rechi, da ljubav, f-kojom ljubimo Boga, bitiche varhu, kako i biti doi- fto ima, fviu ljubavi oftalih, i ljubitichemo tada Bo¬ ga varhu, fviu ftvari. Takoje o Karftjani moji, za lju¬ biti Boga , kako on hoche da bude ljubljen , nifu za- doftne lipe rigi, oli uzdi ha farca kakova, da potribu- jefe, da u farcu našome fpravni imamo biti za izgubi¬ ti raje ftvar fvaku, nego uvriditi njega. Takoje ftvar fvaku najdraxu nama, i najmiliu: ftvar fvaku o Oci, i Majke, i dicu vašu, kojafu ofobiti ogled ljubavi vaše; ftvar fvaku o bogaci, i veliki fvita ovoga, i ona boga- ftva vaša, i one vaše gafti, za koima toliko fe gubile: ftvar fvaku vi o firomafi, o rukotvorci, o texaci, i oni vaši dobitki, i one zemlje , page i ifti xivot: drugako mi ginechi recbi nemoxemo, da ljubimo Boga, niti if- punjujemo ofobitu zapovid, koja govori da ljubiti ima¬ mo Boga. I akoje tome tako, izvidimo jedno malo o Karftja- ni moji, kakono mi ljubimo Boga našega, jedali tako¬ ve varfti ljubav fe nalazi u naf. Vi fvi, kojime fluša¬ te fudite moxebiti, da Boga ljubite, jedali nije tako? Metimtoga iftinitojeft, da vio rukotvorci, o ftaguna- i, i targovci za kakav mali krivi dobitak gotovifte za Digitized by kjOOQle 1 učiniti hiljada krivih prifega, i pri vari ti bližnjega va¬ šega. Da vi o Celja ni, o texaci, ne velim za zadobiti kakovo imanje veliko, da za neizgubiti pedanj zemlje vaše, sto, akoprem krivo iste fufed uzeti vama, goto- viTte za zgrabiti oruxje, i u pogibil vas xivot poTiavi- ti. Da vi o plemeniti za neizgubiti ništa od načina, življenja vašega, kratite rukotvorcem, i težakom zadu¬ ženu placbu, da u favisnoft, i taštinu trošite ona, ko¬ ja đuznifte udiliti ubozim. Da vi napokon mladichi raje izgubitichete priateljftvo Boga vašega, i miloft nje¬ govu , nego priateljftvo , i miloschu celjadeta onoga , koje ogledje ne^ifte ljubavi vaše; i buduchi vi fvi lah- ki toliko za odbaciti od febe za jedno nistare miloschu Boxju, Tuđiti moxete da ljubite njega, i daga Tpozna- jete za neizmirno jedno dobro , kojeje on u Tebi ? Koliko fmucbeno dakle o Karftjani nebij imalo po- ftati Tarce vaše videchi, da toliko malo, oli nistare ja- Ttilifte , i ljubili Boga vašega ; da za jedno nistare za- hitilifte miloft njegovu, i gore nju prodali, nego ne¬ mili Juda: a sto imaju recbi na NebuAnjeli, i fvi bla¬ ženi dusi, koji fpoznivajuchi, kolikoje Bog dobar, ko¬ liko lip, i koliko Ijubezljiv, videga toliko malo ^afljena od naT, ter zapoftavna fvakome gnufnome ftvorenju , krivome dobitku, ne^iftome ogledu, ofveti, i oftalim zlobam ?Bi jedno vrime Mudar jedan imenom Demetrio, koi flaviofeje , da Tliditelji njegovi, i njegova nauka ljube liromastvo, i zaoijuju blago, i bogaftvo: hoti da¬ kle ifkufiti njega CeTar Kaligola; ter posaljemu jedau dan na dar dobar broj frebra, i zlata. Mudar Deme¬ trio istom vidi ov dar veliki, kogamu učini Cefar, ne- botiga primiti, ter odmaga povrati, rekuchi priateljom, i fliditeljom Tvoim, da ako CeTar ifkufiti hotjase njega, potribnobi njemu ne malo zlata, i Trebramu darovati, da Tve kraljeftvo Tvoje: si tentare me constituerat , toto illi fueram experiendus Imperio. Digitized by kjOOQle 8 Takova okolo ft fveta, takova veličina farca imala- bi biti u KarftjanU fvakome tada ofobito, kada napa- ftuje njega Vrag pakleni, da izgubi priateljftvo Boga fvoga, i daga uvridi za ljubav kakova ftvoreooga dobra: ter rechi imobi njemu ovako, ti istes da ja izgubim priateljftvo moga Boga, da odregemfe njegovoj miloschi, i ljubavi, eh nije zadofta tebi obljubiti meni fva dobra fvita ovoga, fve gafti, i flave, kojefe na zemlji nalaze, pače niti iftoNebo: ter potribno jeft tebi ponuditi me¬ ni drugoga jednoga Boga tako dobra , i lipa, kakono- je ov, ako xelis od mene imati da izgubim, i odbacim miloschu, i priateljftvo njegovo ; toto Uli fueram expe~ riendus Imperio. Ali nije potribno o Karftjani, da Vrag pakleni toliko darexljiv fe dokaxe za maknuti naf na grih, i izgubljenje milosche, i priateljftva Boga naše¬ ga, zadoftaje njemu ponuditi nama kuf kruha, oli sa- ku jagmika, i evo naf pridobljenih i gotovih za odftu- piti od Boga našega. Ifti Bog jeft, a ne ja , koi fe tu¬ li po uftih Proroka fvetoga govoreehi: Violabant me prop * ter pugillum hordei , et fragmen panis. Evo-dakle o Kar- ftjani, kamo fvarsiti ide ljubav ofobita, f-kojom ljubi¬ ti imalibifmo Boga varhu fviu ftvari, ftvar mala, i od nistare zadoftna biti moxe za giniti naf izgubiti Boga, i njegovo priateljftvo; propter pugillum hordei , etfrag - nten panis. Evo kako lipo odgovaramo privelikoj, i o- fobitoj gafti, koju Bog gini nama zapovidajuchi, daga ljubimo. Ljubav dakle, f-kojom ljubiti imamo Boga našega, takova biti ima, da gotovi imalibifmo biti izgubiti fva- ka, i xivot ifti pria, nego izgubiti njega, i miloft nje¬ govu. A jedali moxebit potribuje on od-naf mnogo, kada takovu potribuje ljubav ?. Eh Karftjani moji, da fpoznalibifmo koliko toliko neizmirno dobro ono, stoje Bog koga mi ljubiti imamo varhu fviu ftvari, framova- libifmofe doifto, da potribu imamo zapovidi takove! Iju- Digitized by kjOOQle 9 bitno ft vat* jednu , jtereje lipa u febi, a tko lipsi od Bo¬ ga, koije neizmirna lipota: ljubimo kogagodir, jereje dobar, a tko dobar izvan Boga zvatife tnoxe; nemo bo= nus , nisi solus Deus ; on-he fatnoje dobar , da ifta jeft neizmirna dobrota, i koi dobrotu udiljuje fvakome, koi dobar fe vidi nama : i ako ljubimo kralja jednoga, je- re moguch jeft> i dobro kakovo udiliti moxe nama, ko¬ liko veche ljubiti neimamo Boga, koi ne famo moguch, da fvemoguch jeft U febi. On fam jeft, koi fva i fva- ka učiniti mOxe, i kako f-jednom rijju ftvorioje Nebo, i zemlju , tako f-jednakom lahkochom ftvoritibi mogo neizbrojene fvite* Izajdimo jedno malo od Ćarkve ove o Karftjani, ter po čilome pojdimo fvitu, i upitajmo jedno malo ftvo- renje fvako onako, kako upitaše Mihovil fveti, kada otiraobi Lucifer iz Raja ; quis ut Detis ? tko od vaf jeft toliko lip, i toliko dobar, koliko Bog? quis utDeus? A- li nemojmofe uzdariđti ovdi famo, da uzdignimofe do Nebefke visinte, i videchi tolike ondi plemenite, i li¬ pe Anjele, tolike plemenite, i uxgabe ,Serafine, toli¬ ke blaxene dube, upitajmojih : tkoje ineju vama toli¬ ko lip, toliko dobar, i toliko fvet, koliko Bog nas? Quis utDeus? quis utDeus? Ali ako nijedan ineju vama fe ne nalazi, koi po febi famome biobi toliko lip, i to¬ liko dobar, kolikoje Bog, fvi barem u kup imatichete moxebiti lipOtu takovu, i dobrotu, kakovu Bog ima? Quis utDeus? quis ut Deus? Znateli o Karftjani, sto u* kup fvi odgovaraju nama oni blaxeni, i plemeniti du- fi ? U prilikovanju Boga, govore, i odgovaraju oni, jef- mo jedno nistare u febi. Omnes gentes quasi non sint , sic sunt coram te, tojeft, da vaf fvit, i fve Nebo u pri¬ likovanju Boga jefu, koliko da nebijih bilo. Da on fam jeft onaj, koi jeft, i uzrok fam bitja fvoga: on fam jeft fva lipota, fva dobrota, ifvafvetoft, i fve, stolipoga, Razgovori D. //. b Digitized by kjOOQle to i dobroga u ftvorenju fe nalazi, od njega dolazi. Kadaje tome tako o Karftjani, jedali neima Bog razlog fvaki za zapovidati, daga ljubimo varbu fviu ftva- ri ? jedali nefagrisifmo jako dofada zapoftavljajuchiga ftvorenju fvakome, i zanijovajuchi prifvetu miloscbu njegovu? U napridak, odgovarate vi meni, necbe bi¬ ti tako: gotovi fino od fada dokazatife poflusni Bogu jed¬ nome toliko flatkome, lipome , i dobrome, gotovifmo ljubiti njega varbu fviu Utvari, fvaki od naf odlučio vech jeft u fvome farcu, da Ijubiticbe njega, i nefamo ovo u^initicbemo mi, da joster zazivatichemo ftvorenje fvako, da ljubi njega, i jinechi mi ovako dokazatiche- mOj da ifpunjujemo za povi d fvetu njegovu, i Bog nas zadovoljan bitiche f-nama. O kolikofe varate o Kar¬ ftjani moji, o kolikofe varate ! ljubav Božja nije pofo od jezika, da od farca, za ljubiti Boga nifu zadofta ri¬ ci, da potribujufe dila: probatio dilectionis , govori Cer- gur fveti, exhibitio est operis; dila dila potribujufe, a ne rici fame za giniti fpoznati, da ljubimo Boga, jere Koi f-rijju ljubi Boga, a ne f-dilom, on u iftinu ne- Ijubi njega. I ako selite uzt*ok znati, zašto potribujufe dila, i zadoltne nifu riji, evovamga; jere ljubav nedilujucba, i neplodna nemoxe ftati, ter velika, i teška podniti jini za ljubljeni ogled. Nu izvidimo jedno malo, je- dalije iftioito ovo: priftupi naparvo ti o targovce, ti o rukotvorje , i ti o tezace ter reci , 'i dokaxi, kolikofe ne trudiš, i mucis od jutra do večera, koliko nije muč¬ no xivljenje tvoje, bez priftanka miflis na targovine tvoje bez dati niti potribni počinak tilu tvome: u ka¬ kove pogibile ne poftavljate vas xivot vi o targovci po moru, i po kopnu. Vi paka o texaci, koliko fe neuf- milujem vama, kakovo vodite xivljenje mučno, i trud¬ no, ter vaf neuzdarzi od truda ni mraz, ni vrucbina. Digitized by kjOOQle fada (lete, fada kofite, fada xanjete, fada orete, fada re¬ kete, i vexete, i putujete po nochi, i po danu na daleke vech puta ftrane za potribnu zadobiti hranu obitili va¬ šoj; o mujno, i xaIoftno xivljenje takovo! Ali upitam vaf ja o texaci, Bukotvorci, i Targovei, stoje ono, sto vafji- ni toliko marljivo poflovati, toliko fe truditi, i muči¬ ti Ta flatkoftju, i zadovoljenjem? Eh znam znam stoje; ljubav, koju imamo od dobitka, xelja, koja u naf vla¬ da za fve to vise imati, i umnoxiti dobra, i imitke na¬ še, i ovoje, vi fami ifpovidate, sto ugodno jini nama fvaki trud, i tarpljenje naše, jere, kako govori Agu- ftin fveti, ubi nmatur , noti laboratur, aut si laboratur , lahor ipse amatur, kada fe ljubi, tada fe netrudi, i a- kofe trudi, trud ifti fe ljubi. Napokon priftupi na par- vo ti oMIadichu, i nemojfe framiti odgovoriti na ono, sto upitati budem tebe, sto ne ^inis, i kolika ne tar- pis za ljubav, koju nofis ftvorenju onome? kolike nec?- nis pute mučne, i teške, kolike negubis nochi, kolike ne trošiš novce u darih: ako ideš fpava'ti, ufouti ne- moxes, jere ljubljeni on ogled prid o^ima fvejer ti ftoi; ako poflujes, Ijubomornoft onoga natezalca , neljudfki najin, f-koim priet (i bio od ljubljenoga ogleda tvoga, spoti, koje fi primio, tarzaju farce tvoje, ter ne pu¬ štaju mirnoga tebe za fami caf mali za mochi fputno hi¬ niti tvoj pofo, fvejer u Branu, fvejer u (karbi za neza- miritife , i nezahvalan dokaz«*tife. Sto vise , fvejer vt pogibilu xivota oli od ftrane ftariih fvoih, ako u fpoz- nanje dojdu, oli od fvoga natezalca, ako te u prigodi najde. 0 firomaski mladichu, koliko fe ne ufmilujem tebi: koliko xuhkih kufa pogutnuti jefi ufiljen! i vin- dar (! vefel, i vindar fi miran, i zadovoljan. Ali od ku¬ da dolazi, molimte, tišina takova, tolika za tarpiti u* tebi zelja, takav mir u xivljenju jednome mutnome, i zuhkome toliko? Timi odgovaraš, jere ljubim, ljubav, koju prema onome nofim ftvorenju, nefamo olakša tarp- b a Digitized by kjOOQle ljenje fvako : pače ifto ovo čini ugodno, i flatko : ako i ti ljubiobi, govoriš ti meni; ifkufiobi doifto i ti, da ništa nije teško onome, koi ljubi: amami nihil difficile. Jedalije dakle iftinito, oli nije o Karftjani moji o- no, sto rekoh vama , da ljubav f-ricima famima zado¬ voljna nije , nego da čini poflovati, i mnoga podniti cicba ljubljenoga ogleda ? i akoje tako , kakofe ufati inoxete, i Tuđiti, da ljubite Boga? kakova poflujete, i kolika za njegovu podnasate ljubav? Vi koji tolike pod- nofite neprilike, koji u tolike poftavljatefe pogibile, ko¬ ji neprastate dilu, ni trudu, za ljubav blaga, i boga- ftva, za ljubav potištenoga kakova ftvorenja; a za Bo r ga paka sto^inite, molimvaT, i kakova podnasate? je¬ dan- mali poft ovarsiti mucnofe vidi vama, teško učini¬ ti £etiri koraka za docbi u Carkvu, ter klanjatife nje¬ mu, i pomoliti, nemoxete nacbi jednu Tamu uru kroz čiloga dana za dušu, i tilo vaše priporuciti njemu; me- ju tolicih mifli, koje kroz čiloga dana po pameti pro- hajaju vašoj, jedalije mo.vebit jedna, kojabi bila za nje¬ ga ? i za dati ugodnoft kakovu njemu ? od tolicih rici, kojefe izufte u ftacunih, na polju, u kuchi „ u karcmi, kolikojih imaBoxjih, oli za Boga? jedali govorite ika¬ da, oli jujete govoriti barem rada od miloschkBoxjib, koje bez priftauka on udiljuje nama ? od ljubavi neiz- mirne, koju dokaza, i dokaxuje varbu naf fvejer ? od nedofpitnoga milofardja njegova u opraštanju grihk na¬ ših? Napokon, recite iftinu, od tolicih vaših pofli, od tolicih . trudit , od tolicih tarpljerija , koja kroz čiloga ^inefedana, moxete!i rechi, moxeteli dokazati jedno famo dilo, jedan trud fami za Boga učinjen , za Tve to vise rafti u miloschi, za Tve to bolje u ljubavi Boga Tvoga putovati ? eh recimo iftinu, i ifpovijmo »očito, da kroz čiloga dana za tako rechi ništa Te ne govori, ni¬ ti Te necuje od Boga beTiditi: nikada, oli nikada cini- fe ftvar kakva za dopaftife Bogu, oli ugoditi njemu, a Digitized by <^.ooQle *5 paka Tuđiti moxemo, đa ljubimo Boga, i đa ifpunjuje- mo ofobitu , koju daje Bog nama zapovid za Ijubitiga ? ne ne o KaiTtjaui , varamofe doifto, ako to miflimo, Dajmo fvarbu, jere je vecb vrime, razgovoru na* semu; ali pria, negoga fvarsim, mi premi, ter eh ko¬ liko mi premi, ti o dobri Boxe najbolje fpoznas, da ra- zumite, i pridobljeni poftanete u pogledu ofobite ifti- ne ove, da zapovid za ljubiti Boga najparvaje, i najo- fobitia fvega zakona; đa zapovid ova fveta nefamo tes-v ka nije , ter za zlo primiti imalibifmo, da takovu on dade nama , da fuprotivniin načinom fpoznati imamo iiju kakono ofobitu caft, i miloschu, koju on ciui f-ta~ kovom nama, ter flaviti, i dičiti imalibifmofe. Napo¬ kon da za ifpuniti ovu toliko lipu, i dragu zapovid po* tribujufe dila, a ne fame rici: takova paka dila uzdar- xujufe najparvo u ifpunjenju zakona njegova; qui diligil me , govori on fam u Vanjelju fvetome, sermonem meum servabit, koi mene ljubi, rio moju o^uvatiche. Izvise pofribnoje ifpuniti duxnofti ftalisa onoga, u koi pofta- vio nafje Providjenje prifveto njegovo, jere on toliko od naf potribuje: Radi eefa vi o texaci, o Rukotvorci, oTargovci, q fluge, oOciobitili, o fini, omladichi, dilujte, truditefe flobodno 11 a onome polju, u onome fta- cunu, u onome rukotvoru, u vašoj kucbi; fluxite ta- tojer virno gofpodarom vašim; ovoje, sto potribuje od vafBog, ali cinte fva famo, i jedino za dopaftife nje¬ mu, za njegovu fvetu ifpuniti volju, ginte, jere on ho- che, da fe takova od vaf ovarse, §inte fva ova za doka¬ zati prema njemu ljubav ofobitu vašu; i ovako vi po- flujuchi dokazatichete ojito da ifpunjujete prilipu, i pridragu zapovid danu nama od Boga za ljubiti njega, i Ijubechiga vi ovako na ovome fvitu, ufatichetefe mo- cki uxivatiga zauvik na drugome ; sto neizmirno mi- lofardje njegovo neka udili vama. Digitized by kjOOQle RAZGOVOR JI. Od Ljubavi Boscje. I\ ažurnim val ja dobro o Karftjani moji danaf, razu- mim var ja velim, i stiein na ćelu vašem, i mozem za tako rechi ifpovidati, da i u farcu vašem , ono, sto re- chi bifte bolili meni. Vi gujuchi u prosafnome razgo¬ voru mome onu ofobitu jaft, koju čini Bog nama Ta za¬ po vi dj u lipom fvojom za ljubitiga ; dojdofte u Carkvu fvetu ovu f-oholoftju (Vetom jednom cicba privelike ca- fti, koju on jini vama, i fvi kolicifte xeljni za uxgati farca vaša f-takovom prilipom ljubavju : takoje o Kar- ftjani moji; eh budite hiljada, i hiljada krat blagoflov- Ijeni ; imate doifto uzrok za zoholitife cicha privelike £aftl, koju on jini vama, i joster vise da uxgati xeli- te farca vaša, duše vaše, chuehenja vaša, i (Vih 'vaf iftih f-plamenom fvetim od ljubavi. Ali sto paka po- tribujete od mene o Karftjani? Na te fpada, koi fi du¬ hovni nas Paftir, odgovarate vi meni, dati ua^in na¬ ma za razumiti mochi ljubav takovu,, i za farca mo- chi uzgati naša: mi, kako znaš dobro, jiriproftifino, i neumni, sto dakle možemo mi znati, oh rechi za za¬ dobiti ljubav takovu ? B!axen, i frichan ti jefi, koi fva- ki dan Boga imaš u rukah tvoih, i primesga fvaki dan u tilo, u farce, i dušu tvoju: eh lipe prilike, koju ti imaš za uzgati fvega Tebe f-ljubavju Boga tvoga: kadi paka firomafi mi... Priftanite jedno malo o Karftjani moji, ter ifpovidam očito vama, da fmuchen ne malo oflta na ovo govorenje vaše, jere dokaxujete ono, sto ja nevoljni grisnik imobih §initi, i sto vindar po pri- kori mojoj nevinim: u vrimenu, u kome f-tolicima na¬ činima, koje imam, uxgan imobih biti, vaf ftuden, i leden fe nalazim: namifto dakle priporujitife vi meni, zazivajmo fvi ukup daritelja Duha fvetoga, koi jeft ifta Digitized by <^.ooQle ljubav Oca, i ,Sina. Takoje o Duše fveti, tebife Utiče¬ mo mi danaf iz SVega farca našega: udili ti nama jed- no malo fvitlofti, i to za mochi mi najparvo fpoznati duxnofti naše, koje imamo za ljubiti pridobroga Boga našega, i to, jere onje u Tebi neizmirno ljubljiv, i cU clia ljubavi, f-kojom on naf ljubi; a zatim S-tvojom fviu loftju uxgi farca naša : accende lumen sensibus , infunde amorem cordibus , da ovako početi budemo mogli fvi, sto naf ovdi ima, ljubiti, ali ljubiti iz pravoga farca pri¬ dobroga Boga našega. Imamo dakle oK'arftjani moji, kako ćuli jefte, lju¬ biti Boga, jere onje u febi neizmirno ljubljiv, i toliko jako ljubav takovu od naf on xeli imati > i ako fve o- vo zadoStno nije za na takovu naf maknuti ljubav, i- mamoga ljubiti doifto, jere parvi bi on, koi po$e naS ljubiti, i ljubi naf od vika. O velike iftine, o uzroka jakoga, koije ovaj ! Bog naf ljubi, i parvi poje naf lju¬ biti ! Vi jurve dobro znate, koliku ljubav, i zahvalnost uzbudjuje u vaf fvako, koje vaf ljubi, Stvorenje. Ne¬ ka bude ljubljen podloxnik jedan od kralja fvoga, pria- telj od fvoga priatelja, zaručnik od fvoje zaručnice, fin od fvoga Oca, (luga, i feljanin od fvoga Gofpoda- ra; koliko fe neche* tarfiti takovi za povratiti ljubav fvoju? jere koliko ugodnoft obchute veliku, videchife ljubljeni, toliko fe tarfe za takovoj odgovarati ljubavi. A sto paka mi imalibifmo činiti, znajuchi, da ne po¬ tišteni £ovik jedan fvita ovoga, da Bog, Bog vikoviti, i neizmirni, kralj Neba, i zemlje naf ljubi, i parvi ljubiti naf poče f-neizmirnom Ijubavju fvojom, naf, ko- jiftno potišteno Stvorenje njegovo, i nitije nikoliko fa¬ mo godišta, da čila vikovitoft takove njegove ljubavi ? £h velike iftine, ponavljam rechi, kojaje ova. Beči¬ te istinito; jedali ne chutite f-kup famnom Skakati od vefelja farce vaše cujuchi vaf rechi: Bogme ljubi. Bog¬ me ljubi ? a jedali nije veche dobro za naf, da naf Digitized by <^.ooQle <6 Bog ljubi, nego da Ijubilibi naf fvi Anjeli ukiip, fvi ljudi, i fva kolika ftvorenja? i vindarje tako. Bog naf ljubi, o Karftjani moji, Bog naf ljubi, i parvi poče naf ljubiti. ^Siromaško ftvorenje, akopreni potišteno u rodu, i plemenu , zanicovano od fvi ta , od nijednoga dobro vi ti je n, i ljubljen, nistanemanje vefelitife imaš dauaf, jere znati imaš, da Bog cheti dobro, i da f-ne- izmirnom Ijubavjute ljubi. Sto dakle hajati imate o Karftjani, jedali vaf fvit ljubi, oline, zadoftaje, da Ijubljenifte od Boga neizmirnoga, i pridobroga. Ali tko uftanovititi naf moxe, odgovarate vi meni, da ov Bog toliko velik Ijubioje, i ljubi naf potišteno, i firomasko ftvorenje fvoje ? Eh Karftjani moji sto izu- ftili jefte vi dauaf? koliko nedoftojno Karftjana jedno¬ ga upitanje jeft ovo vaše, f.koim veliku z^ifto činite Bogu nepravdu; tko naf uftanovititi moxe ? Najparvo uftanovituje naf Vira fveta: zatim ftalne naf čini ifti Bog, koi po uftih fvoih govori nama u fvetome pifmu, charitate perpetua dilexi te. Ali ako i vira to učila ne- bi naf, fva ona dobra toliko naravi, koliko milosche, koje uxivate , tko udili vama ? jedali ne dolaze vama fva ova od darexljivih ruki Boga vašega , i ovako fva ova jedali nifu zlamen njegove neizmirne ljubavi pre¬ ma vama ? Bacite oji vaše na fve jetire ftrane fvita, poglejte tolika lipa ftvorenja, koja fva ftvorioje Bog za vaf, za fluxbu, i korift vašu; i zato fva ova zaklad- fu daraxljivofti njegove, i ljubavi , koju prema vama on nofi, i u iftome vrimenu uzbuditi vaf imaju na lju¬ bav prema njemu. Ali bez da izlazimo od naf iftih, upitam vaf ja, tko dade bitje nama , i xivot, koga i- rnamo ? jedali nebi nas Bog pridobri, koi u kripofti jedine dobrote fvoje, i varhu naf ljubavi, moguchi ftvo- riti na mifto naf neizbrojene druge, koji mnogo bolje od naf fluxilibi bili, i njega ljubili, hoti naf raje (tvo¬ riti , i oftavivsi fve oftale u bezdanu od nistare, dade Digitized by kjOOQle ij život nama ori , koga iniatno: i nezadovoljan joster to* me, ftvorio nafje na prilika Tvoju, i k-fvarhi toliko velikoj, i plemenitoj, tojeft, da Ijubitiga imamo na ovome Tvitu, a uživati paka na drugome , ter ovako na fvarhu (tvoreni blahomo * kakono biahu Patriarki, i Proroci, Apodoli fveti, Anjeli> i Arkanjeli, i ifta priblaxena Majka Maria; t Sada jedaii nebiase dvofrenje ovo naše zlamen lju¬ bavi varhu naf njegove ? Dokaxtemi molim vaf kakova poftavifmo zafluxenja, cicha koih (tvoriti on naT imaše? £h ! nefamo neiraafmo takova, da pače (tvoritelj pri- dobri nas Bog u gafu 4 u kome naT ftvori previdioje, i fpoznao priveliku nefpoznanod nasu, i malu . oli ni- kakovu za tako rechi ljubav 4 koju prema njemu doka¬ zati budemo : iraoje priđ ogima fve kolike grihe, f-koi- ma u vri sliti budemo dobroga t Stvoritelja našega, vidio, je, da tolika druga neizbrojena dvorenja* koja na mi- fto naf (tvoriobi bio, (luxilabi bila njemu, i ljubila mnogo od naT vise, vindar rieizmirna dobrota njegova bacilaje na naf Ijubezljive oci Tvojeg i hoti naf ftvori- ti, i dati nama raje bitje. O koliko nebi Velika ova za naT miloscha« koju udili Bog dajucbi nama bitje, i bitje na priliku Tvoju, i (tvorechi naf ne za fvarhu dru¬ gu, nego da kraljevat'i f-njim imamo u diki Nebe(koj, ter dilnici poftanemo kralje(tva njegova, i njegove da¬ ve ! Parvo , nego (tvoreni biabomo , biahomo od vika nistare, ter manje od jedne kapi vode, a fada dvore- nifmo za parvi poftati Ercegi u njegovome kraljeftvu, za podati frichni frichom idoro onom, koju nas uxiva ^Stvoritelj. I ne famo plemeniti, i veliki fvita ovoga* da i vi o (Iromatf, o texaci ftvorenide f-ovom fvarhomt za uxivati Boga, za f-njim kraljevati. Sto fada odgo¬ varate o Kardjani, jefteli zadovoljni, jedeli utemeljeni u pogledu ljubavi, ikojom vaf Bog ljubi? mogaseli da« Razgovori D. II. « Digitized by kjOOQle ti pokazanje veche varku vaf ljut a vi fvoje, nego dade tada, kada bez najmanjega zaf!uxenja vašega dade va¬ ma xivot, koga kratioje tolicim neizbrojenim družim? Ja znam, o Karftjani moji, da ov priveliki dar , koga ftvorechi 'naf ujini Bog nama, neima, i to po krivini našoj , fvu jakoft onu , koju imalobi imati za ux- gati farca naša, i uzbuditi ifta za ljubiti'Boga jedno¬ ga, koi bi toliko dobitnik za naf u naf druzih ftvore- nju. I dime dakle od dara ftvorenja u on od odkuplje- nja. Eh ako Tada u razmisljavanju dara takova fe ne uxixe farce naše, potribnoje rechi, da bruncenoje doi- fto ovo. Vi jurve dobro znate o Karftjani, da cicha griha parvoga Oca našega Adama rojenifmo fvi nepria- telji Boga našega, od njega odurjavani, i otirani od kraljeftva njegova, i cicha grih& naših bez dvojbe ofu- djenibi bili bili u oganj vik'oviti pakleni : imajuehibo grih himbenoft u febi za tako rechi neizmirnu, fva u- kup ftvorenja buduehi fvarsena, neimase toliku u febi glavnjicu za mochi zadovoljiti za njega, i dug ifplatiti. O koliko nefrichan , i placa vridan biase ftalis nas o Karftjani! nepriatelji biahomo Boga našega i odurjava¬ ni od njega, od Boga najijubezljiviega, fvemoguchega, 5 kralja Neba, i zemlje: izvise otirani ne za fto, ne za hiljada, ne za miliun godišta, da zauvik od Baja, od kraljeftva puna fvake dobrote, i li po te, od druxtva prilipoga Anjela Nebefkih, i uxivanja pridobroga Bo¬ ga našega: i niti ovo zadofta nije, ter cicha grihk na¬ ših ofudjenž biahomo za goriti po fvoj vikovitoffci u ftras- noj paklenoj tamnici. Evo u kakav nefrichni ftalis po- ftavi naf grih parvoga Oca našega Adama. O kolikoje zlo dakle Boga imati za nepriatelja fvoga, izgubiti za¬ uvik Nebo, i zauvik imati goriti u Paklu ; eh nefrich- ni ftalisu, eh grihu prokleti, sto obuzrokovaoli nama 1 Digitized by kjOOQle *9 Tkoj'e dakle o Karftjani, -koi oflobodi naf oda zla tolika? Ma kakav način oflobodjeni biahonio od Pakla, ter doftojni poltafnio za niochi f-Bogom kraljevati na¬ šim? tko nafje pomirio, i priatelje učinio Boga naše¬ ga, jigovi popria biabomo nepriatelji ? znateli tkobi ? Otac Nebefki toliku imaše dobrotu za naf akoprem ne- priatelje, i odmetnike njegove, da hoti darovati nama, ali koga? jedali covika kakva jednaka nama? jedali Anjela ? jedali t Serafina? oli kogagod Ercega kraljeftva Tvoga, sto vindar zadofta dokazalobi bilo neizmirnu lju¬ bav njegovu prema nama ? znateli koga ? nu čujte, i ftravltefe , dofpi dobrota nedofpitna njegova za nama dati jedinoga t Sina fvoga neizmirno lipa, neizmirno dobra, i febi jednaka, dade on njega nama, ter^zasto? moxebit, da iinalibifmo priliku za njega gaftiti fvejer, i njemu fluxiti ? dade on njega nama • da f-mukotn, f- karvju, i fmartju nemilom Tvojom oflobodi naf od Pakla, i napuni naf fvakakima dariina milosehe, i naravi E- vo o Karftjani na sto dofpi ljubav neizmlrna Boga ua- sega prema nama, jedali mogaše bolje dokazati ljubav Tvoju, nego posaljnjuehi, i darujuehi nama jedinoga t Sina Tvoga, i to da f-mukom, i fmartju Tvojom od zla naf izbavi, koje obuzrokova nefrichni grih parvih ro¬ ditelja naših ? # Za to bolje Tpoznati pokazanje veliko ovo ljubavi, koju varhu naf kaxe nas dobri, i primiloftivi Bog, po- ftavimo priliku ovu, poftavimo da koigodir od vaf bu- duebi gardno uvridio kralja Tvoga ofudjenbi bio na fmart, i to nepoštenu, i framotnu , iliti na visala , i u cafu, u kome odluka ifpuniti bife imala pred fvim pukom od takova s kralj on uvriđjen poflaobi jedinoga fioa fvoga, da na mifto njega pogine, i ovako oflobo- diga od fmarti, i nebuduehi ovo zadofta joster, odre- diobi, da oflobodjen on ovako Govik kraljevaobi f-njim . c a Digitized by kjOOQle na mifto fina fvoga: upitam vaf ja Tada, jeđalibife mo» glo rechi, i Tuđiti,' da kralj on takova mnogo , i bez mire ljubi? Dogajanje takovo, odgovarate vi meni,jelt nemoguche : jedan kralj da na fmart ođTudi jedinoga fina Tvoga dobroga, i pravednoga, i to za ofloboditi krivična, i potištena povika, ter joster da odredi tako¬ va dilnika kraljeftva Tvoga, Ttvarje, ka virovati Te ne, moxe : vi govorite pravo, vi govorite iTtjnito, u tem i jafam T-vama, jere u Tarcu jovieanfkome jednome toli-, La nemoze pribivati ljubav. Ali vindar poftavimo na priliku jednu moguchnoffc takova dogajanja o KarTtjani, sto molim vaf u prigodi takovoj učinio nebi govik oflobodjen na takav nagin , sto velim učinio nebi za odgovoriti privelikoj ljubavi kralja Tvoga? O Viro fveta, koliko flaba, oli za bolje rechi, martva pribivaš u Tarcih naših! A sto napokon uginiobi bio kralj on za vaT? poflaobi bio, da za vaf umre, i oflobodi od Tmarti, covika jednoga jednaka va¬ ma, od ifte naravi, i iftoga meTa, kakono vi jefte: iz- baviobi bio vaT od Tmarti, iftinaje, ali od Tmarti krat¬ ke, i vriraenite tilefhe, c inike uciniobi vaT kraljeftva Tvoga, ali kraljeftva kratkoga, i padljivoga fvita ovoga. I vindar dogajanje ovo , koje dogoditi Te nemoxe na zemlji, neimajuchi tolika ljubav mifta u covi§anfkome Tarcu, nasloTeje u privelikome, i priđobrome Bogu na¬ lome. A jedali iftinito nije , da on daoje nama ljub¬ ljenoga , i jedinoga t Sina Tvoga ljubljena od Tebe T-ne- izmirnom Ijubavju? takoje o KarTtjani moji, t Sina Tvo¬ ga neizmirno lipa, neizmirno dobra, neizmirno fveta, kakono i onje u Tebi; i dadega nama, akoprem vidja- se >f i prid o^ima imaše Tve spote, ruganja; i muke , kojeche pri naT podniti : akoprem znadose, da od naT btenche bitiokrunjen f-tarnovora krunom, i kakono najvechi zločinac pribit na darvu krixa meju dvima Razbojnici, i vindar cicha ljubavi neizmirne njegove Digitized by kjOOQle at prema nama dade nam ljubljenoga t Sina fvoga, da fa fmartju fvojom oflobodi naf ne od kratke, i vrimenite fmarti tilefne, da od vikovite fmarti duše naše, i ne- buduchi zadofta ovo, da vridne uciniobi naf za dochi u dio fricbnoga neizuiirno kraljefrva, koga uxiva on , i uzivatiche uvik: i virujuchi mi fva ova, i ovu neiz« mirnu ljubav, koja zacuđjeuo, i ftravljeno gini pofta- ti Nebo, i zemlju, istemo, i pitamo, ako naf Bog lju¬ bi , i ako dade nam zlamen kakav ljubavi Tvoje ? ter jefmoli mi Karftjani, i dimiti mozemofe, da farce ima« mo za ljubiti vridijo? I ako tolikofmo duxni ljubiti Nebefkoga Oca, jere dade nama ljubljenoga ( Sina fvoga, sto imamo rechi o Karftjani od ljubavi, koju varhu naf dokaza ^Spalitelj nas Ifuf? Eh ako danaf videclii, i jujuchi, koliko naf Ijubioje Ifuf, i koliko ljubi i Tada, farce naše od pri« velike uxgatife nemoxe ljubavi prema njemu, izlazimo flobodno od ovoga fvetoga mifta, ter pojmo pribivati u planine meju najljutiim zvirjem, i viditichemo u nji¬ ma farce mnogo bolje, i zabvalnie od našega. Ali ka¬ ko fpoznati ginitichu vaf priveliku Ifufa prema nama ljubav? Vrimena neimam za moch befiditi vama od u- p&tjenja, i umiljenja njegova neizinirna ucinivsife go- vikom za naf: ako rekobi vam o Karftjani, da najparvi kralj fvita na toliku dofpi veličinu ljubavi, da boti parv poftati za život udiliti jarvom, vi ftravljeni poftalibifte: i vindar mnogo, i mnogo bi veche Ifufa umiljenje poftav- si povikom, i nama fpodobnim, nego kralja takva po- ftajuchega Carvom , i vindar (Ve ovo ujini Ifuf.cicha ljubavi prema nama , i cicba fpafenja našega. Jeda- life dakle vidi vama , da ljubio unije, i da nepriftaje ljubiti ? Eh dabih imo vrimena za mochi vaf za mal jaf odpeljati do Betlemfke stalice; poglejte ondi, rekobih vama, o Karftjani, poglejte ondi diticha plaguchega, ledena, gola, obavita firomaskiina plenjicama, leže- Digitized by kjOOQle as eha u jadah; xeliteli znati, tko jeft on ? jeft vas pri-, dragi, i prilfubezljivi Ifuf; on Bog od Velijanftva, on neizmirni, fvemoguchni , i vikoviti ; nebi zadovoljan podati povikom famo, da biti hoti malahno, i dabo di- tefee; i to fve za vaf, i za fpafenje vaše. Nu! jujte, - kako u firomaskoj stalici onoj vapi, i profi ljubav, lju¬ bav iste stalica, ljubav jada, ljubav firomaske plengi- ce, i povoj; clamat stabulum , clamat prcesepe , clamani panni. O dobroto neizmirna Ifufova, koi na toliku ho- ti dofpiti poniinoft za naf nevoljno, i nedoftojno ftvo- renje fvoje ! Ali nije potribno nama izlaziti iz Carkve za fpo- znati Ifufovu neizmirnu prema nama ljubav ; dopufti— temi, da u ruke uzmem moje od Qltara ovoga priliku našega Ifufa, ter uzdignuvsi vi oji vaše Tamnom raz- misljajmoga, i poglejmoga f-virom jedno malo. Vira vira o Karftjani, vira, velim, potribnaje nama. Po- glejte prifveto tilo ovo, kako na ovome drivu pribito vid okarvavljeno, i rana puno: poglejte ove prifveto ruke,, i noge pribite, i prosupljene, a jostervise po¬ glejte farce ovo Ijubezljivo f-kopjem otvoreno: znateli tkoje, koi na ovome vid drivu ? jigovefu ove ruke, no¬ ge, i farce? tiloje pridragoga vašega Ifufa, ruke, i no- gefu Ifufove , i otvoreno farce jeft njegovo, takoje o Karftjani, ov, koi vifi jeft lfuf. O čudo priveliko, ko¬ je ftravljeno imalobi jiniti Nebo, i zemlju! Bog jedan martav kakono zločinac jedan na drivu krixa ! kralj Neba, i zemlje špotan biti, popljuvan, bi^ovan , ra¬ njen, i propet? Ali kakovo učini zlo on, da imaše na takav poginuti način ? znateli koibi uzrok tome ? bi ljubav privelika prema naf njegova : Propter nimiatn. charltatem suam , qua dilexit nos , et trad.id.it senletipsum pro nobis. Takoje o Karftjani moji, takoje, ljubav, f- kojom od vika naf ljubljaše, i ljubi, bi ona, koja pri- bi na krix njega, koja f-ranamaga napuni, koja ugini- Digitized by kjOOQle ga proliti fvu prifvetu kafv fvoju. Jefteli utemeljeni fada o Karftjani, da ljubio vaf jeft, i da ljubi Ifuf? je¬ fteli f-takovom njegovom zadovoljni Ijubavju? fuditeli- ga vridna, i doftojna ljubavi naše?. I vindar dobri ov Ifuf fe ne ljubi, i od naf nije ljubljen. Da umrobi bio on za Vrage Paklene, ljubi- libi oni ftrasno njega; umroje, ter umro na drivu kri¬ la za naf, za fpafenje naše, i ljubiti vindarga neche- mo. O zlobnofti, o nepravdo privelika naša neljubiti Boga jednoga, koi umroje za fpafenje naše ? a sto mo¬ gaše on učiniti vise, nego u^iui? sto mogaše vise tar- piti za naf, nego podnioje ? ter za koga? za naf ne- fpoznane grisnike, koji ne pridajemo progoniti njega f-nasimi prokletimi grifi. U napridak barem pojmi- moga ljubiti, i ljubiti iz pravoga farca j- ali sto! hilja¬ da, a ne farce jedno , imalibifmo imati za ljubiti do- ftojno njega : ali neimajuchi nego famo jedno , Ijubi- moga barem fa fvim ovim, bivši on parvi, koi naf ljub¬ ljaše, i dade zadoftna zlamenja ljubavi fvoje toliko ftvo- renjem, koliko odkupljenjem , drugako ojito govorim vam, da od Oltara ovoga na mirto blagofloviti vaf da- naf, izuftitichu f-Apoftolom Paulom prokleftvo fuprot fvakome onome, koi neljubi Ifufa. Qui non amat Dom minum lesum Christum , anathema sit. Neka neka bude proklet, koi neljubi Ifufa, neka izlazi takov od ove Car-' kve fvete, od fkupschine Karftjani, i proklet neka bu¬ de : nije takov vridan pribivati u krilu* Carkve fvete , ter pribivati neka ide meju Turke, i Pogane; f-tako- vim nije triba blagovati, nije triba pribivati, nije tri- ba divaniti, nitiga pozdraviti, je re takav proklet je vech bio najparvo od Apoftola, a paka fada od mene duhov¬ noga njegova Paftira, anathema sit , anathema sit. Digitized by <^.ooQle *4 RAZGOVOR m. Od Ljubavi Ifkarnjega. Poklam govorih vama u prosafnih razgovorih mojih od ofobitie zapovidi ljubavi, koja jeft, da Boga ljubiti imamo, nakauiofam danaf befiditi vam od zapovidi dru« ge fpodobne ovoj, iliti od duxnofti, koju imamo za lju¬ biti ifkarnjega našega. Secundum autem simile huic; di ■ liges proximum tuum. Ifpoviđam paka vam iftiuu: da za tako rechi fe boim, i volju gubim za befiditi, jere od ftrane jedne o koliko mije potribno befiditi! jere za Ijubavju Boxjom neima kripofti potribnie, i koja vise bi imala ftati na farcu nasome , kolikoje ova, ljubiti ifkarnjega našega: ali od ftrane druge koliko malo lju¬ bavi takove vidife,.i nalazife pri Karftjanfkoine naro¬ du! i koliko mal broj ima takovih meju Karftjane, ko¬ ji Ijubilibi ifkarnjega onako, kako Bog zapovida ljubiti iftoga : ono paka, sto vise me plaši, i jini gubiti far- ce, jeft, da ljubav ifkarnjega jeft mnogo texa, i za ta¬ kovu zadobiti vise fe potribuje, nego za ljubiti Boga. Napokon za ljubiti Boga nije nama triba jiniti filu ka¬ kvu * jere Bog jeft u febi ljubki bez mire, neizmirne izvarfnofti, kojefe u njemu nalaze nefamo pozivaju naf na ljubav njega, da i filuju : tolika dobra, koja nam bez priftanka §ini , i koja ufamofe zadobiti od njega, flatke, i ugodne jefu veruge, koje na takovu ljubav naf potexu: kadi paka u Ifkar-njemu nije ovako: ov nami- fto biti ljubljiv u febi, mnogo, i mnogo puta cicha za¬ la načina, i ponašanja Tvoga cinife oduran, i marzak. Izvise na mifto jiniti dobro nama,- zlo nama zadaje, i nezadovoljan f-jednim , napriduje, i iste učiniti dru¬ ga; i vi udar u kripofti fve ove žale njegove chuđi, i zla, koga nam jini, i koja neljubka čine poftati njega, Bog hoche, i zapovida nama, daga ljubimo: i to tako Digitized by kjOOQle zapovida nama, da zapovid ovu fpodobnu čini zapovidi ljubavi fvoje : secundum autem simile huic. kadi cefa ne malu lilu činiti imamo nama za ifpuniti zapovid takovu, i poflusni Te dokazati Bogu. Danaf dakle izviditichemo uzroke, i potribu, koju imamo za ljubiti ifkarnjega na* šega, u drugome paka razgovoru viditichemo način, f- koim Ijubitiga imamo. Evo vama dakle o Karftjani moji, parvoga, i naj- temeljitioga uzroka, koga imati imamo za ljubiti ifkar¬ njega našega: Ijubitiga imamo, jere toliko Bog zapo- vida nama, i govori očito, da ovaje zapovid vlaftita njegova: hoc est prceceptum meum, i tolikomu premi da ljubimo ifkarnjega, koliko da ljubimo njega iftoga na takav na^in, da zapovidi dvi ove, ljubiti njega, i lju¬ biti ifkarnjega jednake čini, i febi jednu drugoj fpo- dobne : secundum autem simile huic : diliges Proximum tu* um. I nebuduchi zadofta njemu, da toliko puta nago¬ varaše naf 11a ljubav takovu, pri zadnjoj večeri, kada holi za naf umriti, u razgovoru, koga f-Ugenicima fvoi- ma imaše pufti nama, kakono podidnju odluku fvoju zapovid ovu, da fe ljubimo meju fobom : Haec mandovom bis , ut diligatis invicem , i za maknuti tobolje naf na ovarsavanje zapovidi fvete ove fvoje , reče da po tem rpoznatichemofe ucenici, i fini njegovi, ako ljubili bu¬ demo ifkarnjega našega : in hoc cognoscent omnes , quod Discipuli mei estis , si dilectionem habueruis ad invicem. Stofe fada vama vidi o Karftjani, mogaseli Bog f- vechom jakoflju priporuciti nama ljubav ifkarnjega na¬ šega , cinecbi takovu fpodobnu ljubavi iftoga febe, po-, navljajuchi zapovid ovu u cafu, u kome na fmart bo- djase, i dokazajucbi, da po ljubavi takovoj fpoznatiche- mofe Ucenici njegovi ? I akoje tome tako, kakav uzrok jaci, i kripkii možemo mi imati za ljubiti ifkarnjega Razgovori D. II. d Digitized by kjOOQle 96 našega, nego znati, da Bog Gofpodar nas, i Gofpodin ftvorenja fvakoga hoche, i zapovida nama, daga ljubi¬ mo , i f-tolikoni zapovida jakoftju ? I vindar zoajuchi mi fva ova sto ucinifmo do fada, i sto činimo za ovu if- puniti za povi d ? Vi dobro vidite o fluge, o Rukotvorci, o texaci, o podloxnici, da za pridobiti fve fuprotivno-r fti narave, fve teskoche, koje imate za učiniti, oli ne ftvar naloxenu vama, zadoftaje vama znati, da Gofpo¬ dar, iGofpodin vas ovo od vaf potribuje, i lioche ima¬ ti : da Gofpodin u vasome premi biti poflusan ; jedali nije iftinito ovo ? A zašto nebi mogla imati jednaku o- voj jakoft, i akone vechu za giuiti naf ljubiti ifkarnje- ga našega znati, da Bog ovo zapovida nama , i toliko vruche, i f-ofobitom oblaftju ? Ajde dopuftitichu vama, da ifkarnjeni on vaf nije polak volje vaše, da neima li¬ pa načina, da neotefan jeft, i nefkladni, ter da izvarf- nofti za cinitife ljubiti od vaf neima, pače po pona¬ šanju zalome fvome, f-koim f-vama fe vlada, čini febe odurna, i marfka vama; nistanemanje budi on kakav- fe hoche, oli zao, oli dobar, oli oduran, oli ljubljiv. Bog hoche, i zapovida, da fe takav od naf ljubi, i oči¬ tuje, da drugako cinechi mi Ucenici, i fliditelji nje¬ govi biti nechemo. Sto vise potribujefe dakle za lju- bitiga ? druga puta neima o Karftjani moji, oli ljubi¬ ti ifkarnjega, akoprem neljubka, i marfka prid našima ogima, oli priftati bitiUgenik i priatelj Ifufov. Cinte stoje drago vama, molte cio dan u Carkvi, poftite, u- dilite limofinu , bigovajtefe , hote gufto k-ifpovidi, i druga fvakojaka cinte dobra dila, ako ljubiti nebude- te ifkarnjega, i takova joster odurna, vi zlamen nai¬ mate, dafte ucenici, i fliditelji Jfufovi. Ifuf vaf ne- fpozniva, niti haje za vaf. Nemojmofe varati o Karftjani moji, nemojmofe, ve¬ lim, varati. Za maknuti naf da ljubimo ifkarnjega, neimamo druge ifkati uzroke zvan famoga ovoga, da Digitized by <^.ooQle a 7 volja, i za povi d Božja jeft, daga ljubimo. Quia prcem cei tuni Domini est. O koliko lipa, o koliko draga Bogu, i koriftna nama bitiche ljubav takova naša, i tada ftalni budimo , da Bog naf ljubi, i da Ucenici njegovifmo, i priatelji. Badi cefa govorimo unapridak ovako : f-ouim ^eljadetom , f-onim ifkarnjim , za rech iftinito, govo- rechi naravfki, nebih imao xelju divaniti: niti u nje¬ mu ima lipote. ni dobrote, niti izvarfnofti kakove, ko¬ ja potezalabi mene na ljubav njega, ali za Ijubitiga je- dali nije zadofta znati, da hoche Bog , daga ljubim ? U onome drugome ne famo nije izvarfnoft kakva, koja Ijubkabi jinila njega, pače fve, sto u njemu fe nalazi, ciniga odurna , i marfka; ali vindar taki, kakav u febi jeft, moj jeft ifkarnji, hoche dakle Bog, daga ljubim, i potribnoje, daga ljubim. Taknje, Ijubitiga daklechu, je- re ovakoche Bog quia prceceptum Domini est. Ovoje me¬ ni zadofta, i zadofta ima biti za ljubiti njega: niti nei- mam, nitichu gledati na poniankanja njegova. Bog inoj zapovida meni, i hoche daga ljubim; quia prceceptum Domini est. Napokon f-onim trechim, o koliko neimain ftarpljenje poduasajuchi njegove spote, njegova ruga¬ nja , zlobne, i fpotljive riji; govori fve zlo, koje mo¬ že, od mene, istemi zlo fvako učiniti; ali metimtoga jeft moj ifkarnji, fva zla, i ruganja, kojami $ini ne priprice, i ne čine, da nije moj ifkarnji, dakle Ijubi¬ tiga imam, jere Bog ovo hoche , ovo zapovida meni, daga ljubim, Ijubitiga dakle imam ne za ono, sto či¬ ni meni, da Ijubitiga imam, jere Bog zapovida ovo, i toje zadofta, vise ifkati neimamo: quia prceceptum Do= mini est. BIaxeni mi , i frichni o Karftjani moji , ako takove variti ljubav bi bila u naf: znati da nas dobri Bog, nas t Stvoritelj, nas ljubezljivi Otac zapovida na¬ ma ljubav takovu, o koliko lakše, i ugodnie u dilu u- d 3 Digitized by kjOOQle cinilobi ovu od ifkarnjega ljubav, ako za ljubiti njega razmiflili nebifnio drugo, nego ovo, da takovu Bog za- povida nama, da on imati ovo od naf hoche, o kako Ijubilibifmofe meju nama bez toliko tanko miriti iz- varfuofli jedan od drugoga ! A jedali činimo mi ovako? kakav plod učini u naf do fada ova toliko ofobita zapo- vid Boga našega? Mi oli ljubili niftno ifkarnjega naše¬ ga, nitiga neljubimo f-ljubavju onom, f-kojom ljubiti— ga duxni jefmo, oli ljubilifmoga za kakovu korift na¬ su, oli jere on ljubi naf druge. Ljubav takva nije Karftjanfka ljubav; na takav način i Pogani ljubefe meju fobom, koji Boga nepoznaju : Ijubife meju fobom i iffca xivina , koja nerazborita vindar jeft; ljubav o Karftjani moji, (.kojom ljubiti imamo ifkarnjega naše¬ ga, biti ima varhu naravfka, ljubav, koja gleda Boga, ikoja izlazi od zapovidi prifvete njegove: quiaproecep* tuni Domini est. t Samo, i jedino, jere Bog zapovida, jere onche to od naf imati : ffoec mando vobis , ut dilU gatis irvvicem. Ali ako za maknuti vaf na ljubav ifkarnjega vaše¬ ga nije zadofta vania o Karftjani moji, da Bog f-toli- kom jakoftju zapovida vama, nu čujte, kakav lipi na- soje on način za fve to vise na takovu maknuti naf lju¬ bav. Znateli sto učini on, i sto §ini? Bog ifti pofta- viofeje u kip ifkarnjega našega ; ter zadovoljan fe do* kaxuje , ako ^inimo ifkarnjemu ono, sto njemu činiti fmo duxni: i ocitujefe , da fvako dobro, i fvaku lju¬ bav, koju dokazati budemo našemu ifkarnjemu, uzeti- cbe nju, kakono učinjenu febi, na idi najin i neprav¬ du ifkarnjemu učinjenu ciniticbe fvoju . Vi videcbi brigu toliku, i toliko ljubljeni na^in, f-koim (1uxiti ho- tiofeje Bog za maknuti naf na ljubav ifkarnjega, fe $u- 'dite ne malo, ter gledatefe jedan drugoga govorechi fami fobom, kako moxe biti iftinito, da fve dobro, oli zlo ifkarnjemu od naf učinjeno Bog primitiche kakono Digitized by <^.ooQle 3 9 učinjeno febi, i da ftvar iftaje činiti dobro, oli zlo if- karnjemu, oli takovo zlo oli dobro učiniti Bogu ? eh dabi to iftinito bilo, napridujete vi govorechi, koliko nebifmofe tarfili za fvalco moguche učiniti dobro ifkar- njemu našemu, niti u cem nauditi njemu, znajuchi , da ftvar iftu uginilibifmo Ifufu, koi u kip poftaviofeje iftoga. Eh Karftjani moji , vama ftvar ova čudna fe vidi, i imate pravo, jere ifpovidam vama iftinito, da i ja zacudjen poftajem , i vise joster od vaf, ali, ako- prem curina, i nova fe'vidi, fkljan jeffc vire fvete: ta- koje o Karftjani, iftinaje vire fvete , da Bog za zave¬ zati naf, da ljubimo ifkarnjega našega, poftaviofeje u kip iftoga, i očituje, da fve zlo, i dobro učinjeno nje¬ mu primitiche kakono učinjeno febi, ter na mifto nje¬ ga duxnik nas fam hoche da bude. Nu čujte kako go¬ vori nama ifuf u Vanjelju fvetome: Amen dico vobis, u iftinu govorim vam, tjuamdiu uni ex fratribus meis fecis• tis , mihi fecistis , fve ono, sto ucinifte bratji mojoj, me¬ ni iftome ucinifte, i sto kratilifte iftoj, kratilifte me¬ ni : <ju.amd.iu iion fecistis ex minoribus his, nec mihi fecistis. Jedalifam ja, koi ovako govorim vama o Karftjani, oli kakav fveti Otac, i Naugitelj Carkve fvete ? Ne ne, da Bog ifti; iftina daklpje nedvojbena, iftina vire fvete ; potribnoje dakle oli kakono nevirnik izlaziti od ove Carkve fvete, oli virovati ftalno iftinu ovu, da fve do¬ bro, i zlo, koje činimo ifkarnjemu našemu, uzimlje Ifuf kakono uginjeno febi : mihi fecistis. Sto fe fada vidi vama o Karftjani od iftine Vire fvete ove? govormo ogito, virujeteliju , oli ne? Vi ftifkate f-plechima, i gledatefe jedan drugoga. Eh da- bifmo virovali, dabi fm o virovali i odlazite dakle , ka¬ da je tonie tako, nedoftojni od Carkve fvete, od ovoga fvetoga mifta ; ter pojte pribivati meju inoftrange, i Pogane, nitichu ja danaf f-vama befiditi. Ali zašto? ako ti o Oce duhovni naf utemeljuješ, da iftiua jeft o- Digitized by kjOOQle 5o va Vire fvete, mi nju virovatichemo, ter zadoftaje na¬ ma za virovati nju, dasmo Karftjani, pače, ako potrib- nobi bilo za ftvar takovu, i karv proliti , gotovibifmo bili za učiniti i ovo. Eh bili vi hiljada krat blagoflov- Jjeni. Ali ifkufimo malo, i izvidimo ovu toliku, i li¬ pu viru vašu Vi dobro znate o Karftjani, da polak fvidocanftva Ifufa t Spafitelja našega , Ostia prifveta, ko¬ joj fe klanjamo nije vise kruh, koibi pria, da na mi- fto njega pravo Tiloje, i prava karv Ifufova. Vi, ka¬ da nju vidite, nju gaftite duboko f-dusom, i tilom, i to fve fudite nezadoftno joster jednome sivome Bogu: i u i ft ome , velite , vrimenu, u koine mi caftimo njega, i njemufe klanjamo , znamo , i ftalnifmo , damufe klan¬ jaju fvi Anjeli, i ^Serafini na Nebu. Vi govorite pra¬ vo, vi govorite iftinito. Ali ldimo naparvo : Ifuf ifti, koi rege , da pod prilikom kruha onoga on pribiva, ifti velim reče , i veli nama po uftih fvoih, da fve ono do¬ bro, koje učiniti budemo poviku kakovome najmanjo- me, i najpotisteniome , oli zlo, ucinitichenio njemu. Vi velite, da virujete iftinu ovu, kakono i onu gori'ju, jedali nije tako? Ali sto činite paka, i kakofe tarfite viru takovu vašu u dilo poftaviti? Priftupite na parvo dakle vi o Plemenitoga roda, o Gofpodari, o Bogaci : vi ifpovidate , da virujete, da Bog ifti fe nalazi u kipu onoga Huge vašega, onoga feljanina, i texaka, onoga firoinaha , koi profi vaf limozinu ; virujete izvise , i darzite kakono fkljan Vire fvete, da fve ono dobro, i zlo, koje činite njima, uzimlje Ifuf, kakono učinjeno febi. t Sada odgovortemi molim vaf, kako moxete viru ovu vašu fdruxit.i f-malovridnima rilima, i pfovanjem, f-koima njih pogardjujete, itlajite? Odlazite, i odftu- pite molim vaf, vi velite, da virujete, ali nevirujete doifto. Ah dabi prava, i iftinita u vaf vira bila, ne- bifte činili doifto, kako jinite: vi velite, da virujete, ali nevirujete. Priftupite naparvo i vi o texaci, i vi o'Rukotvorci, i vi o Targovci: i vi ifpovidate, da vi- Digitized by kjOOQle Si rujete* da fve dobro, i fve zlo, koje činiti budete je* dan drugome, virujete, i darxite, kakono učinjeno I* fufu iftome, jedali nije iftinito ovo? A metimtoga vi* dim, da za pedanj zemlje, sto fufed vas, akoprem pra¬ vično priti vam, dache pofvojati, odma fe uxixete, i- stete oruxje , i neboitefe umakati ruke vaše u njego¬ voj karvi. Metimtoga vidim, da vi o Bukotvorci gle¬ date žalim okom druga vašega , istetega zloglafiti, i uzetimu način za zadobiti kruh Tebi, i druxini Tvojoj. Metimtoga vidim , da ti o Targovce fluxisfe f-krivom mirom, cinis targovinu tvoju firomahu priko mire, i ako neiroa f-cim platiti odma , potribujes kamatu ne malu za ono, stoti duxan oftaje; jedali nije iTtinito o- vo ? i v.indar velite kako takovi, da virujete, da fve do¬ bro, oli zlo, koje ginite takovima, ginite iftome Ifufu, i da IfuT prime fva ova, kakono uginjena Tebi. O lipa Vi- ro, o Viro lažljiva! Odlazite molim vaf, ter istite, koi virovatiche vama. Eh da virovalibifte, nebifte toliku dokazali zlobnoft prema IfuTu u kipu ifkarnjega vašega. Ali sto! oli virujete, oli nevirujete oKarftjani, ftvar- je iftinita, i fkljanVire fvete, da fve zlo, oli dobro u- cinjeno ifkarnjemu našemu, uzimlje Ifuf kakono uginje- no Tebi, i f-vrimenom znatiche on vratiti nama. Nije zadofta dakle o Karftjani moji imati famo vi¬ ru , da potribnoje takovu u dilo poftaviti : jere kako- no klanja tefe pri fve toj ostii , zato, da virujete, da u njoj nalazife Ifuf, tako virujucbi vi, da u kipu ilkar- njega nalazife ifti Ifuf, i da on fve zlo, i dobro uginje- no njemu na fe prijimlje, Uliti biftefe imali ifpuniti f-dilom takovu viru vašu, cinechi ifkarnjemu fvako mo- guche dobro, i guvajuchife od nepravde fvake; druga- ko vi ginechi, vira vaša nefamo dobra biti neche, da pače fluxitiche za ofuditi vaf, jere virujuchi vi, da fve zlo, oli dobro od vaf ifkarnjemu uginjeno. Bog kakono učinjeno febi prime, fpoznati ogito možete, da fve ne- Digitized by kjOOQle pravde, i fvi spoti, koja vi činite ifkarnjemu, ginite iftome Bogu, i on ifkatiche razlog od takovih kakono febi učinjenih: radi gefa o kolika poftati neche' zloba takovih, i dug u vaf feto vechi , jere učinjena biahu takova fuprot njemu. Odlučite dakle u napridak oKar- ftjani moji ljubiti ifkarnjega vašega'. Recite u farcu vašem, i ovako izgovarajte: ftaluo virujein, jere Bog fam fvidoci , da u ovome ifkarnjemu mome, akopreoi potištenome, i firomaskome , akopreni neljubkome , i odurnome, nalazife Gofpodin moj pridobri, kralj Neba, i zemlje, priljubezljivi moj Bog, ou, akoprein potribu neima ftvorenja kakova za biti blaxen, takav on budu- chi po iftome febi, prikasujefe vindar meni u ifkarnje- mu ovome mome, U ovome ftvorenju za imati mochi ja način, Jakoje o Karftjani moji, za imati ja način za moch učiniti ljubav kakovu njemu, kakovo dobro u ki¬ pu ifkarnjega takova, uzamsi fvako dobro iftome uči¬ njeno, kakono fvoje. O neizmirna Dobroto Boga na¬ šega, koi hoti od naf darovan biti u kipu ifkarnjega našega, ter dati način prilipi nama za dokazati fpo- znanoft nasu, i ifplatiti dug pravici prifvetoj njegovoj, dajuchi ifkarnjemu ono, sto njemu dati bih imo. Eh kadaje tome t«ko, cinitichu ifkarnjemu mome fvako mo- guche dobro, jere ftalan ja jefam, da Bog takovo primiti- che, kakono učinjeno febi, i duxnik moj biti hoche: xao- mije famo, da iftome č>niti nemoxem dobro fvako, koje činiti xelim, jere ftalanfam, da takovo učiniobih ifto¬ me Bogu mome. I ako toliko bafnilo bude nama učiniti takvo dilo od vire za maknuti naf, da fvako dobro učinimo, koje moxemo, iflcarnjemu našemu, jere ftalnifmo, da ifto¬ me činimo Ifufu, koliko vise maknuti neche naf za i- ftome ueučiniti nepravdu kakovu? Odgovortemi jedno malo molim vaf na ono, sto upitatichu vaf: da nala- ziobife kralj veliki jedan, koi tolikobi ljubio podloxni- Digitized by G.ooQle ka fvoga jednoga, da fvaki put, kada koi botiobi njega udariti, oli raniti, pridftaviobife , i činio, da raniti- ga ne moxe, oli udariti bez raniti, i udariti kip ifto- ga kralja: stobife reklo; i Čudilo od ljubavi tolike kra- , lja onoga prema podložniku fvome? i koliko Cigurna ne- bi Čudio febe podložnik on fuprot udarcu Cvakome, je- re imajuchi uvriditi, i raniti kralja za raniti podlož¬ nika fvaki, i najljutii ftidiohife. Ovo ifto o Karftjani moji dogajafe i f-nama. Bog nas pridobri toliko ljubi ifkarnjega našega, da u kip njegov fe poftavlja, i oči¬ tuje , da nemoxemo uvriditi ifkarnjega našega bez ne uvriditi njega u iftoga kipu; i dokaxuje izvise, da u- vridech mi njega u nasotne ifkarnjemu, uvridimoga u ftrani toliko mekahnoj, kolikoje ženica od oka; qui vos tetigerit , tanget pupillam oculi tnei. Sto mogaše rechi vise za dokazati brigu, koju on ima, da zlo kakovo u- ginili nebifmo iCkarnj^mu nasome? Povratitefe dakle o Karftjani za učiniti ovi dil od Vire, i recite vama i- ftim; ovu nepravdu, ovi spot, ovu framotu, koju či¬ nim ifkarnjemu mome, ginim iftome Ifufu, onome Ifu- fu koi Ijubioje mene fvejer, i fada neizmirno ljubi: o- nome Ifufu, koi biticbe moj fudac : onome Ifufu, ko¬ me tanak razlog imatichu dati od fvake nepravde ifkar¬ njemu učinjene mome. Uginte, velim, ovo dilo od Vi¬ re, ter viditi, i ifkufitichete, ako xe)ju imati budete za nauditi ifkarnjemu vašemu. Evo dakle vama o Karftjani moji ploda parvoga razgovora moga, koga od ljubavi ifkarnjega ja imah. Imamo ljubiti ifkarnjega, jere ovako zapovida Bog na¬ ma, i ofobitim zapovida načinom, imamo ginitimu fva- ko dobro, koje moxemo, i u ničem nenauditi njemu, jere fve dobro, oli zlo uginjeno njemu Bog uzimlje ka- kono uginjeno febi iftome. Ako dva uzroka ova dobro* i fputno razmifiiti budete, ftalanfam, da Ijubitichettf Razgovori D. II. 9 Digitized by kjOOQle H iz pravoga farca ifkarnjega vašega, i ljubechife mi o- vako meju nama, datiche nama Bog dobro fvako na o- vome, i drugome fvitu. RAZGOVOR IV. Od Ljubavi Ifkarnjega drugi. Jlivo o Karftjani moji, povratihfe iznova danaf k-va- ma za govoriti od kripofti ofobite, potnbne toliko , i toliko od Boga priporucene nama, iliti od ljubavi ifkar¬ njega našega. Govorilmo, akofe fpominjate, u prosaf- nome razgovoru od jakofti velike, f-kojom takovu Bog zapovida. nama , jere, kako vidifte jednaku ljubav ta¬ kovu gini on ljubavi, f-kojom ljubiti imamo njega: vi- dilifte joster, kako Bog za maknuti naf na ljubav tako¬ vu poftaviofeje fam u kip iftoga ifkarnjega našega, i govori, da fve dobro, oli zlo, koje takovome uginiti • budemo, primitiche kakono uginjeno febi iftome. Vi- decbi dakle mi toliku zelju, koju Bog ima, dafe ljubi¬ mo meju nama, i lipi koga nasoje, nagin za na takovu naf maknuti ljubav, dvoumiti nemoxem, da fvi, što¬ god naf ima ovdi, da fvi, velim, odlucifmo u farcu na¬ šem ifpuniti lipu zapovid fvetu ovu : ali xelite znati od mene , u gem fe nalazi ljubav takova, f-kojom ifkar¬ njega ljubiti imamo našega; akoli famo zadoftaje zlo nehotiti njemu kakvo, oli dokazatimu f-ricima , daga ljubimo, i xelimo dobro. Ovo ifto bitiche ogled dakle današnjega razgovora moga, tojeft dokazati vam, i gi- niti vaf fpoznati, u gem fe nalazi, i na sto naf podve¬ zuje zapovid ova za ljubiti ifkarnjega našega: secundum autem sitnile huic ; diliges Proximum tuum. Digitized by kjOOQle 35 Akobih reko vama, o Karftjani moji, tla ljubiti i- mamo ifkarnjega našega onako, kako ljubi priatelj naj- draxega priatelja Tvoga , drug fvoju drugaricu, Otac ljubljenoga Una Tvoga, i jedinoga, reklibiTte vi meni, da ja mnogo potribujem; jao nama , ako nerazlucnim načinom imalibiTmoTe ljubiti ineju Tobom ! tko od naT mogobife ufati, da iTpunitiche zapovid ovu ? kakovo po- tribovanje bi ovo bilo? Da mi takove, koje nifu polak volje naše, marfki, i neljubki u Tebi, ljubiti imamo onako, kako najdraxega priatelja, kako Tvoga druga, ka¬ ko Tvoga jedinoga fina, eh odlazi, govorite vi meni, je- re mnogo potribujes od naT: nas dobri Bog na takove varfti ljubav naT podvezati niti nemoxe, niti neche. . Eh sto velite, sto izgovarate Karftjani pridrazi mo¬ ji; eh odlazi , odviše potribujes , nas dobri Bog toliku od naf nepotribuje ljubav. Oh neznanofti doTtojna placa to¬ liko oTobitih zapovidi naše Tvete Vire. Pače imate zna¬ ti o Karftjani, da primudri nas Bog, nas zakonitelj, koi toliko priporuca nama ljubav ifkarnjega našega^ nije zadovoljan dati nama izgled jedan neizvarstan ljubavi takove, kakav bi bio on, koga vi poftavifte naparvo, i nemogucha Tuđite, jere on zna dobro, da ljubav ta¬ kova vech krat Te ohladi, poiuanjkuje, i kadgodir u ne- priateljftvo priveli ko Te obrati: ne o Karftjani, nije ta¬ ko, kako vi Tuđite, nas pridobri Bog T-takovom Ijuba- vju zadovoljan nije: da znateli, kakovu on od naT lju¬ bav potribuje ? hoche, i potribuje , da ljubimo ifkar- njega našega , kako naT ifte. Diliges proximum tuum , sicut te ipsum. Takoje o Karftjani moji, f-onora ljubi¬ ti imamo njega ljubavju, T-kojom naf ifte ljubimo, si¬ cut te ipsum. Upitam vaf ja Tada, kakva je ljubav ona , T-kojom naT ifte ljubimo? Vi Tami dobro znate, da ljubav tak- e a Digitized by <^.ooQle 36 ya nije famo od rici , da ljubav jeft dilujucha, i koja na drugo nemifli , nego na kori ft, i dobro naše: fve inifli naše po nochi i po danu , fva fkarb naša fe zabav¬ lja za zadobiti nama fvako dobro , i otirati od naf zlo fvako: jedali nije iftinito ovo o Karftiani ? jedali ne uz¬ rokuje u naf takova ljubav ona, f-kojom naf ifte ljubi¬ mo? Jzvise ljubav naf iftih nije ljubav jedna neftalna, i mimohodeclia famo, koja pofalilabi kadgođir, pače ljubavje jaka, i ftanovita, ljubav, koja na mifto fe o- flabiti , fve to vechu prime jakoft, i fve to vise rafte u febi ona, i zato mi naf iftih ljubimo fvejer, ljubimo fvagdi, i ljubimo i tada, kada izgubimo uresenje kako¬ vo oli od naravi, oli od milosche, koje pria cinjase naf mnogo Ijubke; ljubav napokon, f-kojom naf ifte ljubi¬ mo, ljubavje puna ufmiljenja varhu naf iftih; sto vi¬ se, dofpie ljubav ova na toliko, da oflipljeni na fvar- hu , istemo zlobnoft fakriti pod kripofti imenom :'jeda¬ li nije iftinito fve ovo, sto rekoh, jedali ue nofi foboni fva ova ljubav naf iftih ? t Sada ovi ifti tvori, koje popaja u naf ljubav, f- kojom naf ifte ljubimo, imalabi porajati i u ifkarnjemu ljubav naša prema njemu, imalabi biti najparvo ljubav ne od famih rici , da dilujucha , istuchimu učiniti , i zadobiti dobro moguche fvako, i odalečiti zlo fvako od njega: i buduchi da dobro, koje ofobito xelinio mi za¬ dobiti , jeft ono, koje fe dotiče duše , i vikovito nje fpafenje, na ifti na^in tarfitife imamo zadobiti ifkar¬ njemu našemu najparvo vikovito-dobro, i izbavitiga od zla vikovita, stoje famo pravo, i iftinito dobro, i zlo u febi: drugako mi cinechi nemoxemo fuditi, ni rechi, da ljubimo ifkarnjega, kako .naf iftih : sicut te ipsum. Ali kolikoje velika iftina ova oKarftjani moji, tolikoje malo fpoznana, i zatoo koliko malo, oli nistare vlada ljubav pri Karftjinih! A tkoje meju nama molim vaf, koi toliku brigu uzeobi za takovo ifkarnjemu fvoine za- Digitized by kjOOQle 3 7 dobiti duhovno dobro, i fpafenje njegove duše? fe ve- felimo, iftinaje, u pogledu dobitkih vrimenitih njego¬ vih ; dragoje nama nepriliku, da nas fin, nas priatelj , nas drug, oli koi drugi, koi na naf fpada, ftoi dobro na ovome fvitu, da zadobuje onu fluxbu, da bude po¬ hvaljen, i dobro vidjen : koje ftvari vinđar, na mifto pomagati pravo, i vikovito dobro, zaprikafu iftome : ali da neizgubi on po grihu priateljftvo Boxje, i da za- dobi vikovito dobro, najmanjaje nama briga , niti ne millimo na to; a paka govorimo, da ljubimo ifkarnje¬ ga našega f-onom ljubavju, f-kojom nafifte ljubimo, i kako zapovida Ifuf nama , sicut te ipsum ? O koliko fe varamo u ftvari privelikoj , i ofobitoj iftini! i vindar ako takva nebude u naf ljubav, žaobftunjfu fva, i fva- ka: charitatem autem non habuero , nihil mihi ^rodest. Jurve znam o Karftjani, stocheteini rephi, tojeft, da name fpada, koifam Paftir vas duhovni, činiti za¬ dobiti vama duhovno dobro, i fpafenje duše: cla na Re¬ dovnike, i koludre, a ne nafvitovne, kakono fmo mi; a sto ? moxemoli mi, vetite vi ifpovidati, prodikati, u- $iti, koji vindar načini jefu od Ifufa odredjeni za za¬ dobiti duše, i jinitijih rafti u fvetofti, ikripofti? Tko- bimi ikada reko, da u ovome ljubljenome puku mome nachichefe tolika flipoft, i neumnoft! fpada na me, koi fam Paftir vas duhovni, fpada na Redovnike, i koludre žapovid ova za ljubiti ifkarnjega ? jini lfuf zapoviđ ta¬ kovu meni famonie, oli Redovnikom famim, i koludrom, a ne moxebit fvima bez nikakve pofve razluke? Ali a- ko takovu ujini on fvima, i ako, kako ^ulifte, ljubi¬ ti ifkarnjega nalazife ofobito u zadobije«)ju njemu do¬ bra duhovnoga , i vikovita , fpadatiche i na vaf jiniti kolikoje moguche, da vas ifkarnji fvejer ljubi Boga, i uftanoviti febi fpafenje duše fvoje; ter ovako imate i vi moliti Boga za dobro duhovno, i fpafenje ifkarnjega: imatega pomagati, da putovaohi po pravome fpafenja Digitized by kjOOQle 38 putu f-vasiih dobrim izgledom , f-vasim fvetovanjem , f-vasim opominjajem; obchutiti imate ne malu xaloft, kada vidite njega u prigodi, i pogibilu za fagrisiti, i fvoju pogubiti dušu: jere, kako. govori Tereza (veta; ako toliko chutimo u naf ufmiljenje, kada vidimo koga, budi on koigodir Te hoche, ofobito paka, akoje od naf ofobito ljubljen, i drag nama, kadaga velim vidimo u kakovoj velikoj xalofti, oli muki; koliko veche obchu¬ titi nebifmo imali, videcbi dušu jednu, koja po gri- fib, koje čini, labko moxe zauvik fe pogubiti, jere a- ko muka, koja Te chuti na fvitu, i koja, kako znamo, fvarsuje, toliko naf mije na ufmiljenje, kako viditiche- mo mocbi tolike duše pochi u oni ftrahoviti pakleni o- ganj. Kako dakle o Karftjani virovaticbemo mochi, da ifkarnjega ljubimo onako, kako nama Đog zapovida, to- jeft, kako naf iite, ako pofve ništa necinimo za fpafe- nje zadobiti njemu vikovito, sto jedino dobro, i ifti- nito zvatife moxe, niti kakovu najmanju ne chutimo zaloft, akoga vidimo u pogibilu vikovita pogubljenja? Uzrok jeft jako fvital, ter pridobljeni jefmo, od¬ govarate vi meni, da ljubiti fe nemoxe ifkarnji bez if* kati, i xeliti duhovno njegovo dobro, i fpafe nje njego¬ ve duše. Potribnocbe biti dakle uzeti brigu takovu, i jiniti, koliko nama moguche bude, da ifkarnji nas fe fpafi; napokon nije tolika ftvar u febi zelitimu, i pri- fkarbiti takovo joster dobro, niti f-otim zagubitichemo stogodir našega; ter jinechi mi ovako, hochemoli ba¬ rem tnoch fuditi, da ifpunifmo Ifufovu zapovid, koi go¬ vori nama, da ljubimo ifkarnjega kakono iftih febe ? si- cut te ipsum. Upitam vaf ja fada o Karftjani, ljubav, f-kojom vi vaf iftih ljubite, fe uzdarzuje famo u zado- bitju duhovnoga dobra duše vaše, oli fe tarfi izvise za¬ dobiti vriinenita dobra vasome potribna tilu? Ako da¬ kle ljubiti imate ifkarnjega kakono iftih febe, duxnifte ujiniti njemu i ono vrimenito dobro, koje bez velike Digitized by kjOOQle neprilike učiniti moxete. t Sada, akoje tome tako« iz« vidimo iznova« kakovaje ljubav naša« f-kojom ljubimo* fe mi meju nama i to ne fada u pogledu duše« da u pogledu tila. Ja vidim , da vi ljubite tilo vaše nefa- mo f-ricma « da i f-dilom ; tarfitefe prifkarbiti vasome tilu fva« kojafu potribna njemu« jedali nije iftinito ? jedali nije takove variti ljubav« koju nofite prema fe- bi ? takova dakle ima biti i ljubav ifkarnjega našega, kome činiti imate fvako moguche dobro toliko u pogle¬ du duše, koliko u pogledu tila: imatega pomochi po- lak moguchnolti vaše u potribah njegovih. Ova ova¬ ko buduchi, izvidimo malo ljubav nasu, f-kojom veli¬ mo mi, da ljubimo ifkarnjega našega. Govorte, do- kaxte molim vaf, kakvo činimo mi dobro nasome ilkar- njemu ? kakovu njemu udilujemo pomoch ? niti ric do¬ bru jednu marnomu dati, niti kakvo dokazati ufmilje- nje i ako zlo kakvo ima, nekaga ima} akoje firontah , ako neima f-jim xiviti, gore njemu: mi ftoimo dobro, nama ništa nefali, i to zadoltaje nama: xelimomu dobro iltinaje, drago biticbe nama, ako i on Itati bude dobro, pa^e xaoje nama, da zlo ftoi; ali napokon koi ima mifli- ti , neka rnifli, mi iniflimo za naf, a fvaki neka mifli za fe. O lipa ljubavi naša o Karltjani moji. A jeda- lije ovo ljubiti ifkarnjega, kako naf iltih ? Hochefe dru¬ go nego ljubav od famih riji, od fame xelje , ljubav potribujefe dilujucba } potribnoje činiti ifkarnjemu fva¬ ko dobro, koje moxemo, potribno njegovome tilu, i živ¬ ljenju, jere drugako ginechi rechi nemoxemo, daga lju¬ bimo kako naf iltih : sicut te ipsum. Tilioli , govori I- van fveti, n on diligamus verbo , neqve lingua , sed opere t et veritote. t Sinci, nemojmo ljubiti f-ri^ju, i jezikom, da f-dilom, i u iltinu. Dila dila, a ne fame riji po- tribujufe za ljubiti ifkarnjega našega. Nemojmofe varati o Karltjani moji u iltini ofobi- toj naše fvete Vire. Jurve vidifte, koliko vrucbe pri- Digitized by <^.ooQle 4 ° poruca,. i zapovida Bog nama , dafe ljubimo roeju fo* Lom, i to tako, da po ljubavi takovoj dokazatichemo, da ucenici, i fliditelji njegovi jefino: izvise izvidifte, da nije zadoftna kakova takova Ljubav, da ljubiti ima¬ mo ifkarnjega , kakono famih febe : sicut te ipsum , dru- gako cinechi ifpuuiti necbemo takovu ofobitu zapovid, i neljubechi ini ifkarnjega , kako ljubiti fe on od naf ima, iftoga neljubimo Boga. Potribnoje dakle razu- miti iftinu ovu, da nije fvitt famo, niti ftvar takova, koju učiniti, oli neuciniti ftvar iftabi bila, da zapovid oštra, koja naf podvcxuje za činiti ifkarnjemu našemu . nefamo duhovno dobro, koje fe dotiče njegove duše, da i vrimeuito, koje gleda njegovo lilo, i koje bez velike neprilike naše iftome učiniti moxemo : drugako cine- chi ifpuniti ikada necbemo zapovid, koju Bog dade na¬ ma za ljubiti ifkarnjega našega. Iftinaje ovo nedvoj- „ bena , ponavljam vama rechi, iftinaje nedvojbena o Karftjani moji, i ono, sto najviše mene plaši, jeft vi- diti, koliko malo takovaf razumife i od onih , koji dar- xanifu vindar kakono pobožni, i bogabnjechi ljudi; a koti kojih neima meju Karftjane, koji poftechi kadgodir na caft koga fveca, oli darxuchi goruchu lampu prid kakovim kipom , oli uzdarxujuchife u Carkvi vise vri- mena, fude, da ifpunilifu zakon Boxji, i da dusevnoft ništa neima, sto opogovoritibi mogla njima: a metim- toga ofobitia zapovid fe ne ifpunjuje, koja jeft ljubiti ifkarnjega kako naf iftih, nikakovo iftome neistemo do¬ bro, oli tilefno, oli duhovno. Ter jeđali nachife mo¬ je vecha flipoft od ove? I vindar tkoje meju nama, koi fputno primisljava iftinu nedvojbenu ovu? tkoje, koi kakono prikoru ifpovidao bi faliugu takovu ftrasnu doi- fto na ifpovidi fvetoj ? I vindar niti u tem nalazife fye zlo naše u pogle¬ du ifpunjenja zapovidi koju imamo za ljubiti ifkarnje¬ ga našega. Ne famo necmimo ftvar kakovu za pripri- Digitized by kjOOQle fiti iftome zlo duhovno, da, daobi Bog, da vech puta uzrok mi idi uebifmo bili njegovoga vikovita pogublje¬ nja. Izvidimo jedno malo, akoli iftinito jeft ovo. Ka¬ da zadobiod ti o mladichu, da divojka ona zaljubljena odgovaralaje neciftoj ljubavi tvojoj, i tvojoj želji, ter ovako u nefrichu upalaje veliku, buduchi da izgubi prilipu giftochu, i pravednoft fvoju $ jefiliju ti moxebit pomilovao? jefilife zalovao U pogledu nje zla, i nefri- che ? Ne ne, pa§e vefelioli Te, da ifpuni neciftu zelju tvoju. Ti o Oce, o Majko, kadb vidiš iina tvoga u pri¬ godi za uvriditi‘Boga, oli da uvridi vech njega, ter ovako izgubi prilipu miloschu Božju, oliga vidiš uzeti ofvetu od fufeda cicha kakove nepravde, oli kvara u- cinjena febi, oli vidisga zadobiti fluxbu kakovu nepra¬ vednim naginotn , koja kolikoje koriftna tilu njegovo¬ me , toliko škodljiva njegovoj dusi ; kada vidiš kcher tvoju onu, da fvoim žalim izgledom, fvoim malo pošte¬ nim xivljenjem uzrokje, da množi uvride Boga; kada velim vidite fva ova u dići vašoj vi o Oci * i Majke, sto velite ? jedali obchutite zaloft kakovu u farcu vašemu cicha duhovnoga zla njihova ? jedali istete odma, dafe oni xaluju, i nadotnefte kvari učinjeni? da fe pomire f-ifkarnjem fvoim ter ovako zadobe natrak izgubljenu miloschu? Eh ne ne, paje potvardjujete razloge njiho-- ve, i hvalite himbenoft njihovu: a metimtoga duša nji¬ hova u pogibiluje vikovita pogubljenja; za to paka, od¬ govarate vi meni, nama nije brige, neka mifle oni : ter jedalife vidi vama o Karftjani ovo ljubiti ilkarnje- ga, kako Bog zapovida, jedalije ovo zeliti njemu dobro ono fvako, koje želimo nam iftim, i odalečiti od njega zlo fvako toliko tilefno, koliko duhovno ? Da paka vech puta uzrok jefmo zla duhovnoga if- karnjega našega, i da ništa za tako rechi neftoi nama na farcu dobro, i fpafeuje duše njegove* priftupi na- Razgovori D. IL ' f • * Digitized by kjOOQle 4 ® parvo mol i rate ti o zakon fk i Covice, ter dokaxi jedali nije iftinito, da, ako drugarica tvoja, oli drug tvoj o zakonika xeno, uzdarxife štogod višega u Carkvi za llu- sati joste jednu (Vetu Milu, udili kakovu limozinu fi- romaskome neniochniku. Iva kucha u fmuchnu fe po- ftavlja, koliko dabi ofobito zlo tđkav učinio? jedali ni¬ je iftinito ti o Oce , o Majko, da, ako kchi ona vaša boche da čuva kuchu, ne iste taštine, neiste ljubavi, nexeli pochi na tance, na prikaze, na razgovore, oli da fin on vas boche .da oprofti Tvome nepriatelju, ne- che da ide na kakovo vefelje pogibeljno, na igru, na tanac, u karcmu, da velim vi tada, na mifto vefeliti- Te, i ugodnoft obchutiti priveliku u farcu vašem, na njih Te fardite, i njih nagovarate, da nije triba biti o- Tobiti, da triba xiviti, kako xivu druzi, i činiti ono , sto fvit $ini: a paka rechi moxete, da ljubite ilkarnje- ga u vrimenu, u kome na mifto zadobiti njemu duhov¬ no dobro, istete raje takovo pripriciti u njemu, i xao- j@ vama kakovu kripoTt viditi u iftotne. I ono, sto rekofmo od duhovnoga dobra, recimo o Karftjani tlobodno i od tileTnoga dobra, jere neTamo nejinimo ifkarnjemu našemu tilefno kakovo dobro, sto vindar duxniTmo učiniti njemu polak moguchnofti na¬ še, da pače vele puta dobro kakovo njegovo, i frichu žalim gledamo okom, nenavidnifmo njemu, ako štogod ^obra ima, koga mi nimamo; na priliku da bolji um ima od naf, da u vechoj Te nalazi £afti, da vechu ima oblaft, vise novaca, bolju frichu u kupovanju, i pro¬ davanju, nego mi druzi, i ako dofpiti rooxemo za za- prijitimu dobro takovo, jedali nije iftinito o Karftjani, da fe tarlimo toliko njemu učiniti ? Evo dakle o Karftjani moji, kamo ide fvarsiti lju¬ bav prema ifkarnjemu vaša; na mifto vefelitife u po¬ gledu njegova dobra* i ifkatimu polak moguchnofti vaše Digitized by kjOOQle 43 za dob ljenje dobar<t duše, i tila , xalujemofe , akoga vi- dimo frichna , i zapriciti istenio njegovu frichu. Go- yori Apofto l’avao fveti, da mi Karftjani fvifmo uda jednoga iftoga tila, koje jeft Garkva fveta, pod jednim iftim poglavicom, koi jeft lfuf, unum carpus sumus in Christo, singuli auteni alter alterius membra. t Sada kako- no u jednome tilu udo jedno fe vefeli kada vidi zdra¬ vo drugo, tarpe paka fva uda, ako jedno famo jeft bo- leftno et si quid patitur unum membrum , compatiuntur omnia alia membra. Ovako cicha velikoga fdruxenja, ko¬ je meju nama virnikk fe nalazi, buduchi uda tila jed¬ nog® » imamo toliko u dusi, koliko u tilu pomagati je¬ dan drugoga, ter darxati kakono tvoje zlo,'i dobro if- karnjega našega. A jedali jiniino mi ovako? a jedali nije iftinito o Karftjani, da pri naf xalujefe udo jed¬ no, ako drugo vidi zdravo, i sto gore jeft, iste tako¬ vo, kolikoje moguche, nauditi drugome? Stobifte rekli o Karftjani, ako vidilibifte uda jed- n P6 a _tila nauditi jedno drugome, na priliku vi- dilibifte ruke kidati nemilo lice ; zube grifti ruku , krivitife noge, i nehotiti uzdarxati tilo, nego pufliti, da upade ? fudHibifte doifto, da izgubi um, i doftoj- noje, dafe veze. Ova ovako buduchi, sto rechiche l- fuf, videchi toliko malu ljubav, i fdruxenje meju na¬ ma, koji udafmo iftoga jednoga tila, koga glava on jeft, stoche rechi ? f-kolikom pravicom pedepfati on neche nefkladnoft toliku, koja meju naf fe nalazi? videchi da namifto jiniti dobro jedan drugome , i braniti zlo, i- stemo zlo jiniti ifkarnjemu našemu? t Svarsimo o Karftja¬ ni nas razgovor, i dopuftite da rečem vama joste jedan krat^ ljubav ifkarnjega našega za ljubavju Boga, zapo- vid jeft uajofobitia zakona našega, i bez ljubavi tako¬ ve fpafenja neim^: razumijte dobro iftinu ovu; ako lju¬ bav ifkarnjega u naf nije, zaobftunjfti fva oftala. Iju- Digitized by kjOOQle 44 bav ova nepribiva famo u ricih, oli u dobroj famo ka¬ kovoj xelji , da potribnafu k-tome đila, tojeft, činiti imamo ifkarnjemu našemu fvako ono dobro toli duhov¬ no, koli tilefno, koje xelilibiftno, dafe učini nama, i odalečiti imamo od njega zlo fvako, koje nebifmo hoti- li, da fe dogodi nama; drugako mi cinechi, nemoxemofe ufati, da u naf ljubav ilkarnjega fe nalazi, i neimajuchi mi takovu fvarsenoje. za naf, fpaiiti ikadafe nechemo. Poftavimo ruku na parfa, i fvaki od naf neka ifpita fam febe, i neka vidi, jedali ljubav takova vlada u njemu. RAZGOVOR V. Varhu parve zapovidi Bojcje, .Poklani govorih vama, o Karftjaoi moji, u prosafnih razgovorih mojih od ljubavi, f-kojom ljubiti imamo Bo¬ ga, i ifkarnjega našega, odma vidite, i fpoznivate, ko- likofe priftoi, da govorim vama danafod Boxjih zapo¬ vidi , buduchi da , kako fami znate , u ovih nalazife sve ono, sto od naf potribuje Bog toliko u pogledu febe, koliko u pogledu ilkarnjega našega ; i u obfluxavanju takovih ofobito fviti ljubav naša prema Bogu , kako on fam fvidoci : r/jui habet mandata mea, et servat ea> ille est, qai dlligit me. Za dokazati.paka vama plemen, i vifo- koft zakona takova, iliti defet zapovidi Boxjih, fudim, da nije potribno meni ifpifati vama na^in , f.kakovim od Boga takove dane biahu Xidovfkome puku, jere mi kakono Karftjani buduchi , imamojih ifpuniti ne zato, da dane biahu oli Mojfiu, oli puku Izraelfkome, da za¬ to, jere potvardjene biahu,i dane nama od iftoga t Spa- fitelja našega, Niti fudim potribno meni dokazati va¬ ma uzroke , oicha kojih vise duxnifmo mi ifpuniti ta- Digitized by kjOOQle 45 kove od xidovfkoga puka, jere varhu fpoznanja, da if- punjenje takovih zlamen jeft prave, i iftinite ljubavi, f-kojom ljubiti imamo Boga, neima meju Vama povika bezumna toliko, kol nebi znao, da, akoprem nas pri- veliki zakonitelj mogaše potribovati od naf ifpunjenje zapovidi prifvetib fvoih bez najmanjega ufanja dara ka¬ kova, buduchi on vlaftiti Gofpodar nas, i od (tvari na¬ ših; nistaneinanje po neizmirnoj dobroti fvojoj odredi darovati ifpunjenje takovo f-uxivanjem iftoga febe: E* go ero merces tun , i fuprotivnim načinom pedepfati od¬ redi f-vikovitim ognjem prikarsenje jedne fame takove zapovidi fvoje: fvaki dakle od naf fpoznati moxe, koli- koje potribno znati najparvo, i dobro razumiti, stoje ono, sto Bog zapovida nama, i sto od naf potribuje u zapovidih ovih fvoih, a za tim koliko imalibifmofe tar- fiti za ifpuniti takova, buduchi, da od ifpunjenja, oli prikarsenja takovih vili fpafenje, oli pogubljenje viko« vito naše. Idimo dakle , o Karftjani, na iftomacenje zapovi- . di ofobitih toliko, iliti defet zapovidi Boxjih, i pocrni¬ mo od parve, koja veli; fii/titiches Boga tvoga , ijumo* me njemu / luxiti , i zabranjuje nama jaftiti druga izvan • njega. Sto dakle razumi, pitate vi mene, i Sto potri¬ buje od naf Bog, kada zapovida nama, daga jaftimo ? stoche rechi rij ova jaftiti ? jaftjenje, kako tiji Toma fveti, diloje Bogostovja , .f-koim ftvorenje jedno poni- xife prid neizmirnim Velijanftvom Boga fvoga, fpozna- juchiga kakono fvoj parvi pojetak, i pollidnju fvarhu, kakono famoga Gofpodina t Stvoritelja, i Gofpodara fviu ftvorenja, koja na Nebu, i na zemlji fe nalaze. I bu¬ duchi da duxnolt naiparva, i najofobitia od ftvorenja jeft poštovati, fpoznati, i ja ft i ti Boga fvoga, fpoznati možete, da zapovid ova biti ima-najparva, i najofobi¬ tia fvega zakona: radi jefa, kada Bog zapovida nama, daga jaftiti imamo, znati imamo, da on potribuje od Digitized by Google 46 naf, i hoche, da f-dilom takovim fe napunimo ft rali a fvetoga prid Velicanftvom njegovim, da fe utopimo u nistare naše prid obrazom njegovim, daga fpoznamo ka« kono parvi početak nas, i poflidnju nasu fvarhu, i da on fam jeft ono sto jeft, mi paka od ftraue naše, da nifrno drugo nego prah , i blato, i da fve dobro , koje jeft u naf, od njega dolazi. Ovo jeft dakle ono o Kar¬ ftjani, sto caftenje zlamenuje, i uzdarzuje u febi, ter ovo je, sto Bogzapovida nama, i od naf potribuje u parvoj zapovidi fvojoj , fa/titiches Cojpodina Boga tvoga. Ali nije zadofta ovo, velite vi meni, dokazati na« ma, stocbe rechi caftiti Boga; ter želimo znati nagin za mochi caftenje Rakovo u dilo poftaviti, za ovako moch ifpuniti, Kako fe potribuje ovu parvu zapo vid Božju. Jedali mozebit zadofta che biti, da rečemo; Boze moj, ja te gadim; oli fve caftenje naše nalazitichefe u po« klonjenju kolina ? Eh kolikojih neitna meju Karftjane takovih , koji fude, i mifle, da u takovome maknutju tila fve koliko caftenje fe nalazi; ali o koliko fe vara« ino u tem o Karftjani moji, i koliko zlo plachamo Bo¬ gu našemu duznoft ofobitu , koju imamo za caltitiga ! Page imate znati, da buduchi'mi flozeni od duše, i ti¬ la, i buducbi duša plemenitia ftran naša, hotecbi Bog od naf biti gaftjen , potribuje gaftjen biti vise u dusi od naf, iiego f-vanjfkim tila naginom, jere poklonje¬ nje famoga tila neimajuchi fdruzeuo nutarnje duše ga- ftenje, jeft za tako rechi nistare u febi, niti zadoftno biti ikada može za ifpuniti zapovid, koju Bog dade na« ma za caftitiga: page, kako govori Aguftin fveti, k«>i f-tilom famim Bogu fe klanja, a ne ponizujefe u dusi, zvatife moxe lizimirac, jere kaže, da u farcu ima po- niznoft onu , koju vindar neima, Iftinaje, o Karftjani, da kada pogaftiti imamo kra- Ije zemaljfke, i Poglavare naše, zadovoljni poftaju o- Digitized by kjOOQle 47 ni f-ponixuoftju tila famo našega, niti nutarnju farca neistu oni od naf; ali od kuda dolazi ovo?' jere nemo- guchi ljudi fpoznati, i vidi ti nutarnja farca , nikakovu oblaft imati varhu duše ne mogu , i ovako zadovoljni poftaju f-caftenjem vanjfkim takovim : kadi paka Bog nas videcni, i fpoznajuchi fva i fvaka nefamo vanjfka lila našega, da i nutarnja duše , i farca našega , ovo ofobitim načinom hoche da vidi ponixeno, i utopljeno u nistare fvome prid Velicanftvom nedofpitnim fvoim : radi £efa nije zadovoljan, kakono ljudi fvita ovoga fa- mim poklonjenjem tila, ako fdruxena ova k-febi neima- ju i ona od farca. I ovoje ono, sto po uftih fvoih ugio naije ifti Jfuf, kada nama reje, da Nebefki Otac nje¬ gov hoche da bude jaftjen u duhu , i iftini. Venit ho* ra, et nunc est 3 quando veri adoratores adorabunt in spi• ritu , et veritate , nam et Pater tales qucerit, qui adorent eum, to jeft da Otac njegov Nebelki xeli vise caftjen biti u dusi , nego u tilu. Evo vam, oKarftjani, iztomaceno, u jem fe na¬ lazi gaftenje, i kako ovo učinjeno ima biti od naf pre¬ ma Bogu našemu; to jeft, potribujefe, ifti na je, da ti- lo fe ponixi duboko, jere buduchi ovo (Iran lipa, i ple¬ menita 50 vi ka jednoga, i buduchi i ovo ftvoreno od Bo¬ ga, potribuje on, da i tilo fe ponixi prid obrazom nje¬ govim. Ali ono, sto vise on iste, i xeli imati od naf, caftenje jeft nuternje, i ponixnoft farca, i duše. 1 a- koje tome tako, ifpitajmofe jedno malo^ ter izvidimo, jedali u dilo poftavifmo, i ifpunifmo ovu toliko ofobitu zapovid, koju imamo za caftiti Boga: kako, i na kakav način gaftifmo do fada privelikoga Boga našega? ter najparvo izvidimo iftinu ovu u pogledu tila našega; ka¬ kovu gaft ovo davase Bogu toli u Garkvi, koliko u ku- chi : dojdemo u Garkvu, i poklon i mofe njemu f-jednim famim kolinom, a vindar fa fvim tilom poftavljamofe u klup fiditi, i poklam kratko jedno ucinifmo poklonjenje Digitized by kjOOQle 48 tizdignemofe odma na noge, i mičemo tilo fad amo> fad onamo: molimo, i flusimo fvetoj Mili* oli pobox- nofki kakovoj bez nikakove poboxnofti , pa je f-oholof- tju, kako dabifmo u kuchi bili, a ne prid onim prive- likim Velicanftvom, koga virujemo , da fe nalazi pod onom prilikom kruha, i vina. Jedali nije iftinito ovo o Karftjani ? A jedali fe vidi vama, da ovako vi jine- chi, jaftite, i fpoznajete, kakono imalibifte Boga va¬ šega ža onoga velikoga kralja, koi jeft u febi , Neba, i zemlje? Povijte iftinito, jedalibifte ftali na takav na- jin ne velim ua priču kralja , oli kakova Ercega fvita ovoga, da jednoga Gofpodara vašega , na kakav ftoite prid xivim Bogom ? Eh kolikoje ftvar judna o Karftja¬ ni viditi onu malu, oli nikakovu poboxnoft, f-kojom dolazi vechi dio Karftjana u Garkvu fvetu, i predftavife Velicanftvu fvoga velikoga Boga. A tko molimvaf vi- dechi tako malu ponixnolt nasu, oli za bolje rechi a-' holoft, fuditiche mochi, da mi virujemo, da ftoimo na priču Boga , i da jaftimo onoga , prid koim klanjajufe duboko fvi Anjeli, i Arkanjeli, Kerubini , i ^Serafini Nebefki, i jafte neizmirno njegovo Velicanftvo. Ako paka pochichemo od ponixndfti vanjfke tila našega na nutarnju od duše, i farca, o koliko fmuche- ni poftati nechemo, ter uzrok imati za plakati, i ka¬ jati fe u pogledu jaftenja do fada od naf učinjena. Iz- vidimo dakle o Karftjani, sto čini duša naša, kada uli- zeroo u Garkvu, i priftupljamo prid Boga našega za klanjatife njemu, i molitiga ? Porajali ona U febi tada duboko jedno poklonjenje , i ftrah finovlji od velikoga onoga Velijanftva, fpoznajeliga iftinito, i jaftiliga za velikoga onoga Boga, koi jeft u febi; pouixujelife prid neizmirnom velikoftju onom njegovom; dokaxujelife ne- doftojna za priftupiti prid njega ; fpoznajeliga za pri- velikoga Gofpodara ne famo fvoga, da ftvorenja fvega? Recitemi iftinu o Karftjani moji, duša ova naša jeda- Digitized by kjOOQle 49 lije učinila fva ova, ter giui i Tada? jadali f-takovim fe napunjuje ftrahom ? jadali fe fmutjuje fva, i priftrasi, kada fe pofltavi prid Boga takova za njemufe klanjati, i gaftitiga, kako fe iriia ? Eh dobro znam, stofe Tamnom dogaja i, i boimfe vele jake, da i ifto dogajafe i f-vama. Poklonjenja na$a vefchim dilom jefu famo tilefna, i zvanjfka, i faree ne dotiču: duša rtasa nefatrio nije parva za klanjatife Bogu fvoine* i ftrahom fvetim napunitife, da koinanj opazi , i fe fpomene> da ftoi prid Veliganft- vom privelikoga Boga : prigibljufe nbge, prigibafe gla¬ va * ali duša ftoi ravua na nbgah bez chućhenja kako¬ va, ne uzbudile, i ništa fb ne plaši zato da ftoi prid Bogom privelikim , prid koim vindar trepetju Anjeli Nebefki: i budubhi dusi plemenitia ftran govika, ca- ftechi mi ovako Bogi našega, moxefe , i imafe rechi, da nifmo mi, koji gaftimb njega, da fama, i jedina jeli pftt naša, naše tilo, i ovb blato, koje njega gafti: od kud fpoznati moxetb * kolik ragun giniti moxe Bog od caftenja tilefnoga takova našega. Bog bn, koi gaftjen noche da bude ti duhu* i iftini, in špiritu ■, ti veritate: i caftechi mi ovako njega famo, moxemolife ufati, da ifpunjujemo olobitu ovu zapovid parvu, koju on gini nama za njemufe klanjati ? Eh iftinitoje fve ono, sto govoriš, gujetii, da mi odgovarate, i ako iftinito govoritichemo, ifpovidati doi- fto imamo, da cafterije naše nalazife famo u kakovomO famome tila poklonjenju, bež dabi duša naša u tem ka¬ kav imala dio, oli o fvome tada inifiila Bogu. Ali ni¬ je zadofta o Karftjani fpoznati otu falingu priveliku va¬ šu, potribnoje varhu toga Znati način za ponapraviti takovu. Sto dakle giniti imamo, i kako pouasatife i- ma duša naša, kada oli u Garkvi, oli u kuchi ima gi- niti dilo od caftenja takovo ? Ono, sto imate giniti, kaxe vama (kup fvetim Aguftinom Nauk Karftjanfki t Sa« Razgovori D. Ili g Digitized by kjOOQle 5o bora Tridentinlkoga, koi govori, da Bog fe jafti zabav¬ ljanjem trih ofobitih kripofli Vire, Ufanja, i Ljubavi: radi cefa, kada priftupite prid Bogom, i hocbetemufe klanjati, izuftite odma dil od Vire, virujte da on, ko- inefe vi klanjate, jeft vas priveliki Bog, vasGofpodin, i Stvoritelj Weba , i zemlje ; fpoznajtega kakono parvu, i najvechu iftinu, koi ni privariti, ni privaren biti mo¬ je j i dokaxtemu, da ftalno virujete fve ono, sto navi- ftioje vama, i Carkva fveta za virovati vam naparvo je poftavila. Za dilom ovim od Vire idile na ono od Ufanja, ter pojaftitega kakono početak, i uzrok fvako- ga vašega dobra toliko vrimenita, koliko vikovita; if- jovijte, da on fam fvemoguch jeft, i moxe, i zna uči¬ niti fvako dobro, koje xeliti vi moxete : da u njemu neizmirna Te nalazi dobrota, i Milofardje za vama ho- titi udiliti takovo, ter fve ufanje vaše u njega poftav- te, i u miloft njegovu. I za ovim od Ufanja dilom poj- dite odma u ono od ljubavi: dokaxte ugodnoft vašu naj- parvo zato , da on jeft u febi neizmirna dobrota: da ljubljen , i f(uxen jeft od tolicih ftvorenja : dokaxitefe fpravni za pria u mri ti, nego. izgubiti miloschu, i pria- teljflvo njegovo: prikaxitemu farce vaše, vašu .dušu, i ifto vaše xivljenje, i reci te mu, da neka čini od va£ i od ftvari vaših kakono Gofpodar, koi jeft u febi, i da fpravnifte dragovoljno primiti od ruka njegovih fva , i fvaka zla , i dobra : Dominus est , quod bornim est in ocu• lis suis , faciat. Tajati fe nemoxe, odgovarate vi meni, da ako na takav način ^aftilibifmo Boga našega, ufatibifmofe mo¬ gli, da ^aftenje naše povoljnobi bilo Bogu, jere tako¬ vo u vriuienu i ft ome nareseno poftalobi f-lipima tako¬ vima kripoftima; nitije ftvar ova toliko teška, i nemo- gucha nama, akoprem izuceni nifmo, buduchi duxan fvaki od naf virovati, ufatile , i ljubiti; jedino jeft o- vo, sto zapriku imati moxe kakovu u febi, da za tako- . Digitized by kjOOQle 5t ve varfti činiti poklon Bogu našemu, potrihno, i pri- ftojnobi bilo biti u Carkvi , i drugoga neimati poda , nego ftati na pri^u Boga, sto ti učiniti moxes, koi vri- inena zadofta imaš; kadi paka mi zabavuifmo f-dilom od jutra do večera; kada dakle, i kadi takovo možemo mi ^initi poklonjenje ? O neznanofti privelika ! pa§e o mala, oli nijedna viro ! sto izrekofte o Karftjani moji, sto izrekofte! jedali vas dobri Bog pribiva famo u Car¬ kvi, i za nachiga potribnoje fvejer pocbi uCarkvu! je¬ dali uije iftina vire fvete, da fvejer iuiate^a fobora , da fe on nalaži u farcu vasome, i u vašoj dusi ? jedali nije iftinito, da fvagdi, i u fvakome rniftu na priču i- mate dobroga t Stvoritelja vašega, i daritelja, koi fva- ki jaf napunjuje vaf fa fvoimi miloschami ? koliko da¬ kle ftvar lahka bitiche vama, tada, kadafte na polju, u ftacunu, u kuchi, izvan kucbe, na poftilje, zvan po¬ dlije, boleftni, oli zdravi, u pođu, oli u đuxbi, ako nije dopušteno vama ^aftitiga, kako botilibifte, f-po- klonjenjem vanjfkim vašega tila, ponixitife prid njim barem u farcu, i dusi, i koje poklonjenje najdraxe jeft Bogu, koliko bitiche lahko vama okrenutife ljubljeno prema vasome Bogu, koga u vaf imate, caftitiga fa fvim farcera, pouixitife prid Velijanftvom njegovim, učini¬ ti dil od vire, virujuchi, da ftoite na priču njega, do¬ kazati , da fe ufate od njega fvako dobro vaše, giniti dil od ljubavi, rekuchimu, da fve , sto pođujete, po- flujete za dopaftife njemu , i njegovu prifvetu ifpuniti volju, i da pria, nego uvri d i ti ga, fpravnifte izgubiti fva , i fvaka; a jedali za takav učiniti poklon fvome Bogu, potribujefe ofobita pamet, i mudroft? oli trud kakav veliki? jedali nevidite, da za caftenje učiniti ta¬ kovo fvako mifto prikladno biti moxe , i fvako vrime, i u frid najvechega poda, jere za takovo fvaki mali, i kratak $af zadoftan biti moxe. g 9 Digitized by kjOOQle 5a Krivinja jeft dakle fva u naf o Karftjani moji, ako necaftimo gufto našega velikoga Boga, kako on činiti zapovida nama, buduchi mifto fvako prikladno zato, ni¬ ti potribnoje za £aftiti njega fvejer ulifti u Carkvu. I na ifti način u fvakome vrimenu, ujutro, u večer, kroz dana, u vrimenu iftoga pofla, caftiti moiemo njega, fpoznatiga za Boga našega, u njega vi rova ti, u njega Te ufati, i njega ljubiti. Ako ovako ^initi budemo o Karftjani moji, iako poklonjenju tila fdruxiti budemo ono od duše, kojeje ofobitie, i ako klanjati fe budemo njemu u fvakome miftu , i u fvakome vrimenu, ifpu- nitichemo popunoma zapovid parvu od defet zapovidi Božjih , koju ja danaf tarfiofamfe iztomaciti vama ; i jaftech mi njega ovako dobro pa ovome fvitu, đofpiti- chemo, daga oaftimo, i uživamo zauvik na drugome fvitu, sto neka udili nama Bog |io neizmirnome milo- fapdju IVome. RAZGOVOR VI, Varhu QaJ}enja Svetih. TT V-' pogledu caftenja ^Svetih, od koga befiditi nakanih vama danaf o Karftjani, nemozem ne plakati gorko to¬ liko ono malo jaftenje, i način vele puta nedoftojni, f-koim £ aftenifu fu oni od naf Karfijana, a joste vise gardjenje, koje od iftih yine Krivovirci, koji nefaino krate njima jaftenje fvako; da izvise hoche oni, da ja- ftiti takove, i priporujatife njima, jeft; varft jedna po- ganftva , i fuprotivna parv.oj zapovidi Boxjoj , koja ve¬ li, neimaj druga Boga izvan mene. Hotechl ja dakle danaf iztomaciti vama ftran drugu parve zapovidi Bož¬ je, koja veli, neimaj drugoga Boga izvan mene , dokaza- Digitized by kjOOQle tichu vama, kakovoje nakanjenje Carkve fvete, i na¬ čin , f-koim hoche ona , da caftimo, i priporucamofe b)axenim u Nebu, i u iftome vrimenu fpoznatichete , da nefanio fe negriji fuprot parvoj zapovidi Boxjoj, ka- kono pfuju Krivovirci, pače caftech njih na način, ko¬ ga dokazati budem yama, dajefe velika caft Bogu ipo- lechife mi njima. Ja uzdarxatife nechu, niti gubiti vrime u dokaza- nju uzroka, kako, i zašto caftenje ^vetack dopušteno- je, i da nije takovo fuprot parvoj zapovidi Boxjoj, ko¬ ja podvexuje naf caftiti famoga Boga: jere znam, da govorim dobrim, i pravim Karftjanom: radi cefa zado- ftaje meni rechi vama, da iftinaje fvete vire, da ima¬ mo caftiti t Svece, i molitife njima: hochu raje dokazar ti vama način , i uzrok, za koi oaftjeni biti imaju t Sve- ci od naf, i razluku, koja fe nalazi meju caftenjem Bo¬ ga, i njib. Imate dakle znati, da caftenje jeft traj varftno, jedno fe zove Latria iliti Bogocaftenje, i pvoja ono parvo , i najplemenitie poklonjenje , i jaft, koja datife ima faraome Bogu, kakonoGofpodinu opchenome ftvorenja fvakoga : i $aft ova nitkome , zvan famomu Bogu, datife moxe. Caftenje drugo zovefe Jperdulia, iliti Bogorodijno ^aftenje, i ovoje, koje datife ima fa- moj Majki Marii, koja imajuchi zaduženja vecha od o- ftalih ftvorenja, doftojna jeft vechega od iftih jaftenja. Treche paka jaftenje zovefe Ifulia, iliti fvetajko jafte« nje , i takovo datife moxe Anjelom, i Blaženim u Ne¬ bu. Kada dakle branife nama u parvoj zapovidi Bož¬ joj jaftiti koga zvan famoga Boga, imate razumiti, da zabranjeno jeft hama dati ftvorenju caft onu famu, ko¬ ja fe zove Latria , tojeft Bogocaftenje , i koja famome priftoife Bogu, buduchi fam on Gofpodar fvega ftvo¬ renja Nebefkoga, i zemaljfkoga. Poklam fpoznafroo razluku ^aftenja takova, izvidi- Digitized by kjOOQle 54 mo način. f-l;oim caftiti imamo Svece« i Svetice Box- i 1 o * * je, ter odma Tpoznatichemo, kako gađenje takovo ne- famo fuprotivno nije parvoj Boxjoj zapovidi, da pače, kako rekoh vama, f-takovim dajefe caft, i (lava Bogu. Za (poznati dobro iftinu takovu, znati imate o Karđja- ni, da.Tvemogi Bog udilioje jedan dio izvardiođi Tvo¬ jih ftvorenjem , da ovako videchi mi toliko lipo, i to¬ liko dobro ftvorenje , fpomenulibifmofe ^Stvoritelja nje¬ gova, i uzdignuli prema Bogu pamet nasu. Ter oftav- Ijajuchi na ftran ftvoreoja neumna, udilioje štogod Ve« liganđva Tvoga zemaljtkim kraljem; štogod obladi Tvo¬ je Tučem: štogod moguchnođi velikim Tvita ovoga j An- jelom Nebefkim daoje duhovnođ, i ljubav. Ali meju Tve izvarTnofti Tvoje, fvetođ oTobito je(t izvarTnoft ona, koju on podaje Blaxenim Tvoim u Nebu, po kojoj gini njih poTtati priličnih Tebi} kako govori Cipriano Tveti: in Vei similitudinem travsformantur t Sada, kakono po¬ štovati, i gaditi imamo kralje, jere noTe Tobom štogod Boxjega Veligandva, Tuoe, jere nofe štogod njegove o- blafti; velike, jere nofe štogod moguchnoTti; ovako T- vechim razlogom gaditi imamo 4 Svece, i Blaxene u Ne¬ bu, jere dilnici oni podaše (Vetodi idoga Boga Tvoga, i koja oini njih toliko drage, i (]podobne 4 Stvoritelju Tvo¬ me: i gadech mi njih gadimo u njih idoga Boga, kakono vrilo, i pogetak Tvetodi njegove, i koi udili njima to¬ liku Tvetod: ugodnoTt priveliku chutimo u naf, idina- je, videchi njih izvarsne toliko,’ i pune kripodi mno- zih; ali u idome vrimenu Tpoznajemo da Tva lipota , i dobrota ona njihova od Doga dolazi: ter ovako pođa- jemo zagudjeni, i priveliku dajemo hvalu Bogu, da u njih vise, nego u druzih miloscha poTtavi Tvojih, radi ceTa kakono ogledi njegove ugodnođi, kakono pohrani- telji njegovih miloscha, jedi gadeni od naT, i klanjani} i to tako , da njih gadimo (Vejer u pogledu Boga : ter razmišljamo, i gadimo u 4 $vecih gudnovitodi Božje, Mirabilis Deus in Sanctis suis. Digitized by kjOOQle 55 Ovoje o Karftjani, mifao Carkve fvete, ovo je ua- gin, koga poftavlja jnaparvo nama ona od caftenja t Sve* tac& : hoche ona , da fpomena , i blagdane , koje mi fvetimo na takovih gaflt, uzbude nafza hvaliti, blagom fljivljati, i f-velikim razmišljati čudom fvemoguchnoft* i mudroft Bon ju , koi hoti uzdignuti na toliku gaft , i fvetoffc ljude firomaske , i potištene, kakonofmo i mi , koi znaoje od blata, i nistare učiniti Apoftole, i Mu¬ čenike, tolike Pokornike, i Ifpovidnike, i tolike cifte Divice , koje biahu kakono Anjeli f-mefom odiveni. Vi vidite dobro, i Rujete polak nauka ( Sabora Tridentinf- koga, da pri fvetih Mifah, kojefe alduju u blagdanu 4 Sveca kakova, fva gaft, koju pri fvetojMifi dajemo ^ve¬ ćom , nalazi Te famo u imenovanju iftih kakono virnih Bogu , u davanju hvale Bogu u ime njihovo cicha pri- dobljenja, koje oni f-pomochju njegovom zadobise od ne- priatelja fvojih, i cicha kripofti, koje f-iniloftju zado¬ bise njegovom , i u mole nju njega, da po odvetovanju njih uflisaobi i naf. Drugako Pofvetiliste fvete Mife nikada fe ne prikazuje ( Svecom ; niti Redovnik ikada obrachajuchife fvetome Petru, oli Paulu govori njima : ja prikaxujem tebi Pofvetiliste ovo, da famome Bogu, koi njih učini t Svece, i okrunisejih, dajuchi hvalu Bo¬ gu, da pridobitelje njih ugini, scd soli Deo, qui illos coronuvit. Kadaje tome tako, i da na takav nagin imajufe ga- fr.iti, i poštovati od naf t Sveci; regitemi iftinu, kako caftifmo do fada t Svece, i kako pofvetifmo blagdane nji¬ hove? Ne govorim fada famo nenaugnim, i priproftim, i malo poboxnim; page govorim pobozniim, i vridniim, recite iftinu; dokaxtemi: kakav nagin darzite u pofve- chenju njih blagdana? Mi ginimo ovako, odgovarate vi meni, kada fpomena fe gini kakova t Sveca, i Odvet- nika, najparvo znamo poftiti na ogima takova blagda¬ na, i dofpivsi dan njegov idemo rada u Carkvu, i u- Digitized by kjOOQle 56 godnoje nama ovu vidi ti u priliki takovoj tiafesenu li¬ po, i odi venu; iodtna, bez poklonitife vech puta pria fvetome ^Sakramentu, k-njegovome priftupimo Oltaru, i prid njegovim kipom mnoge na jaft njegovu ifmoli- mo molitve, f-vefeljem njegove čujemo pohvale, f-njim fe vefelimo, i radujemofe njemu cicha tolicih, koje on flidjase, kripofti, zaotim fe priporucamo njemu, da nam udili milosche. Ofuditi nechu način takav vas, koga imate u caftenju ( Svetac&, to famo imam rechi vama, da f-takovim ne ifpunjujemo po fvema uakanjenje Car- kve fvete. Iraamofe vefeliti, iftinaje, f- t Svecem, u- godne imaju biti nama kripofti njegove , njegova za- fluxenja, i pridobitja, drago ima biti nama, da on to¬ liko viran biase Bogu, i da znaše odgovarati njegovim miloscham ; ali u ovome fantome oftati nemamo, po- tribnoje nama pochi naparvo, tojeft f-cudom gledati, i razmišljati u t Svecu onome Velikoft Boga našega, cafti- ti t Sveca onoga kakono Boxjega priatelja , toliko njemu draga, i kakono najlipse dilo miloschi njegovih i raz¬ mišljati imamo dobrotu, i milofardje Boxje u t Svecu o- nome, koi hoti zvati njega k-febi, pomochiga, gekati- ga ftarpljeno, okrunitiga, i na fvarhu t Svecom učiniti, i t Svecom velikim, i ofobitim. Ovoje otro , sto . činiti naf uji Prorok fveti, kada govori nama; laudateDomi- 7ium in Sanctis ejus , hvalite Gofpodina u fvecih njego¬ vih. Kadi paka mi, kako fudim, na fve drugo mifli- mo, nego na ovo; fva naša poboxnoft, ciniinife, da fvarsuje u ( Svecu, koliko da Bog ništa neima u fvetofti takova, i da t Svetac takav po kripofti famoj fvojoj po¬ da ono, sto jeft. Ne ne o Karftjani moji, u napridak caftech mi t $vece, nemojmofe zaboraviti t Sveca, koi jeft varhu fvih t Svetac 4 , iliti Boga, od koga famoga zado- bise ti takovi fvetoft fvoju,' sto i oni fami xele, i istu od naf imati. Ono paka, za rechi vam iftinu, sto čini bojati me- Digitized by G.ooQle 3/ ne, da gaftenje, koje vi 4 Svecem ginite, nije dobro, i polak nakanjenja fvete Matere Garkve , nije famo, da gaftiuio ( Svece bez opovidjenja kakova na Boga, koliko da on ništa imonebi u njihovoj fvetofti; da izvise uz- rok zlu tome jelt na§in , f-koim u takovome fluximofe cafieoju, profechi milosche od njih, i fpoznajuchi njih, kakono početak, i vrilo fvakoga dobra našega; sto ofo- bito krivovirci prid ogi poltavljaju nama. O kolika fli— poft, i neumnoft nalazile o Karftjani u mnozih od naf u pogledu načina molitve, i pri poruke, koja fe ( Svecoin činiti ima. . Nagin, koi imafe darzati u priporuki ta¬ kovoj, i koga ugi naf Carkva fveta, jelt ov: hoche, i zapovida ona nama, da fe utičemo, i priporugarao^ve¬ ćom, ali onako, kako znamofe priporugiti ovdi ua zem¬ lji molitvam bratje naše, ter profitno dobre, i bogabo- jeche duše, da na pomoch bi nam došli; ovako ive¬ će moliti imamo, da pomoglibi nama u potribah naših, molechi za naf Boga na Nebu; hoche Carkva fveta, da fpoznajuchife mi nedoftojni za priftupiti fami f-pros*- njem prid Priftolje Boxje, i da ugodnia poftane Bogu molba naša, da velim, takova pojde po rukah ugodu ii h, kakonoje ovjetovanje ( Svetac&, kakono na priliku zna¬ ju giniti firomafi, koji neufajuchife priftupiti f-pros- njom fami prid koga kralja, oli Ercega, za zadobiti ta¬ kovu, ovjetovanje istu Dvoranina kakova. Hoche na¬ pokon Carkva fveta, dafe priporugimo t Svecom, da fdru- ziti hotilibi oni f-nasimi molbe fvoje, i da ilti oni pri- dalibi molbe naše Bogu, i da ovako fpoznanibi bili o- ni od naf kakono ovjetnici, i Bogu dragi, i ovako mo- guchi za zadobiti nama milosche od Boga, nikada pa¬ ka, i nikada mifliti, i ufatife neimarao, da oni fami udilitiche milosche nama, koje od jedinoga fpozaati i- mamo Boga. Vi vidite dakle, koliko razlugan jefk na¬ čin, koga naf ugi Carkva fveta za priporugitife Bogu od onoga, f-koim priporugitife ( Svecem imamo. Kadafe Razgovori D. II. h Digitized by kjOOQle 58 priporujamo Bogu, buduchi da fve dobro naše od nje¬ ga fpoznajemo, uprav profitno njega, i molimo, da naf uflisa ; niiserere nobis ,• txaudi nos , kadi paka priporu- cechfe mi t Svecem , jere molitnojih kakono ovjetnike , govorimo famo njima: orate pro nobis: intercedite pro nobis j mol te za naf. Ovje način, i ne drugi oKarftjani, koga poftav- Ija naparvo nama Carkva fveta za moliti t Svece. A je- dali ginimo mi ovako? Priporucamolife ovome, oli o- nome jSvecu kakono famo ovjetniku, a ne moxebit, ka¬ ko dabi on bio Gofpodar, i milosch 4 daritelj, koje pro¬ fitno? kadafe molimo kakovome ( Svecu na priliku f. Pe¬ tru, oli f. Paulu, jedali nifmo moxebit navadni recbi, Petre fveti, oli Paule ujinimi, kojute profim, milos- chu; priporucamti fina moga, pomoximi u ovoj mojoj potribi; ja odftupiti necbu od tebe, doklermi neudilis miloscbu, za kojute molim : ufmilujfe meni. Ja ne ve¬ lim, da izgovaranja takova u pogledu nikojih Karftja- na niefu dobra , buduchi da nakanjenje , koje takovi imaju u molbi fvojoj nije prepifati t Svecu onome zadob- Jjenje milosche , da famo priporucitile njemu kakono ovjetniku, da miloscbu zadobi njima od Boga: nista- nemanje nefmotarooft Karftjaožk. mnozih fuditi mene čini, da izgovaranja takova njihova dobra niefu, jere vidimife, da množi u t Svece fve ufanje poftavljaju fvo- je, i ništa u Boga : na ifli najin, zadobivsi mi milos- chu, za koju molifmo, odma znamo rechi, ov oli on ^Svetac udili miloscbu nama: od njega fpoznajemo ta¬ kovu; fvi zaveti na Oltaru njegovome fe obife: nebra. nim hvalu dati'Svecu za udiljeno dobro, kome i zave¬ ti obifiti 11a Oltaru Avar dobraje u febi; ali hotiobih, da najparva hvala davalabife Bogu, i da zadobite milos¬ che kakono od njega dolazeche fpoznalebife. Sam i jedini Bog daritelj je ft dobra fvakoga, t Sveci paka nie- fu, nego ovjetuici naši. Priporujajmofe, i molimo ( Sve. Digitized by <^.ooQle 5 9 ce, ali molmojih, kako naf uci Carkva fveta , kakono priatelje Boxje , i ovjetnike naše, da mole Boga za uaf, i da zadobe nama od Boga milosche one, koje mi cicha naših grihi zadobiti nemoxemo; i molechi njih, fpo- menmofe fvejer, da famoga Boga jeft udiliti milosche , i da fam on jeft, koi po ovjetovanju t Sveca kakva udi- li, udiljuje, i udilitiche milosche nama, i da ovjeto- vanje t Sveca ne čini drugo, nego takove nama zado¬ biti od Boga. Evo vam o Karftjani moji dokazana načina, f-koim jaftiti t Svece imamo, i njima fe priporugati. Ako ova¬ ko jiniti budemo, o koliku caft datichemo Bogu naše¬ mu, jere pogaftitichemojih kakono njegove priatelje, njemu drage, kakono one, koji toliko virno njemu flu- xise, i koima udili on fvetoft toliku, i flavu: u iftome vrimenu o koliko dopaftichemofe i ^Svecem iftim, za- dobitichemo njihovo ovjetovanje , i giniti, da za naf profe. A sto ! jedali fumnjite moxebit, da t Sveci od naf cafteni, i moljeni ovako, f-dobrim farcem pof!uxi- ti neche nama? fvaki od njih, buduchi da bez mire lju¬ bi Boga t Stvoritelja fvoga, ftalni budimo, da i ljubi naf kakono stvorenje, i dilo ruk& njegovih; radi §efa, ako 4 Sveci oni, bivši joster na ovome fvitu, ljubav doka- zase prema onim, koji priporujasefe njima, i njihovim molbam, ter marljivi dokazasefe u pogledu fpafenja nji¬ hova , koliko vise jinitiche oni fada, i xeliti naf ima¬ ti u druxtvu fvome, i dilnike viditi (lave prilipe fvoje: i da zadobimo frichu toliku , f-kolikoin jakoftju Boga necho moliti oni ? koliku za tako rechi filu f-molbami Bogu ^initi neche oni? f-kakovim befidovanjem govo¬ riti neche oni Bogu, dokazajuchi fva ona, koja za lju¬ bav pritarpise njegovu; Mučenici mujenijanfkva fvo- ja: ifpovidnici fvoje pokore, i pofti; iDivice jiftochu fvoju u frid ftrasne obuvanu pokore ; ter koliko frich- Digitized by kjOOQle 6o ni, i blaženi poftati mi nechemo o Karftjani moji, ako blaženi na Nebu budu ovjetnici naši, ako priporuciti budu oni Bogu potribe naše , ako prikazati budu uje« nm za( 1 uxenja fvoja, kakovu miloschu od Boga kroz njih zadobiti ufatife nechemo? Eh dabifte znali, koliko mo- goche jeft pri Bogu ovjetovanje Blaženih, kada za naf oni mole! tolikaje jakoft molbil njihovih, da,ve!iJero- lim fveti, jefu kakono zid jedan, koi brani ftriljam Pra¬ vice Božje, da ne rane. Sicut murus hosti opponitur 3 ita sententia Dei Sanctorum precibus frangitur. I imamo pripifati, govori fveti on-Naucitelj, moguchnoflti, i ja- kofti molba njihovih, ako fvit ov nevoljni cicha tolicih zloba joster ne propada. Sancti portant Mundum , ne ruat , et pcreat , orationis fortitudine sustinent. 1 Toma fveti veli, da Blaženi, kada govore za naf, i profe ka¬ kovu za naf miloschu, tolikaje fila, koju čine Bogu f- molbom fvojom, da udisanifu vazda. Secundum, ijuan = do rogant pro tiobis alUpiid pnstulando, semper exaudiun= tur . Ovoje o Karftjaiii moji imati t Svece za ovjetnike naše, ovoche rechi priporucitife njima, ali fvejer na najin, kakono dokazah vama. t Vidim o Karftjani , da želite znati od mene , u £em fe nalazi poboznoft Blaženih: akoli zadoftaje izre- chi fvaki dan na caft njihovu molitvu kakovu, oli po- ftiti na ocidan njifiov, ifpovidatife , i priceflitife u da¬ nu, u kome Carkva fveta njihovu darži fpomenu. Eh đahi ovo zadoftno bilo, koliko nebi Iahko podalo cafte- nje njihovo! Znateli o Karfijani, u jem fe nalazi pra¬ vo, i idinito jaftenje Blaženih? nalazife ofobito u pri- likovanju njih , i didovanju, takoje o Karfijani moji : i zato govori nam Aguftin fveti, da Bog hoche, da t Sve- ci duxe nama za ogled, i ovjetovanje. In quibus prte * sidium constltuit , et exemplum. Iftinaje, dalfukarft, bu- đuchi on jedini nas fridnik , po kome Blaženi zadobe fve milosche nama, ima naša prilika biti, i kripofti Digitized by Google njegove izgled imaju biti naših, kako govori on Tam nama po uftih Ivana fvetoga. Exemplum dedi vobis, ut, quemadmodum ego feci , ita et vos faciatis : nistanemanje neizmirna Mudrolt ona, za priklonitiTe (labochi našoj, hoti prifkarbiti nama i u t Svecih prilike, i to lakše, ter prikladnie flabofti našoj, za iTte (ličiti, da nebismo*o- govoritife mogli, ako i mi nepoTtaTmo blaxeni, kakono oni; jere, napriduje govoriti Aguftin fveti, da nebif- mo imali izgled drugi življenja našega, nego iTuTa fa> moga , ogovoritibifmofe mogli, akoprem nepravedno , rekuchi, da jakofino flabi, i nejaki za (lidovati njega kakono Boga i Covika. Si solus fuisset , nemo nostrum fortasse auderet imitari: ita enim homo ille eratut Deus esset. Kadi paka Tada videchi priliku t SvetacA., i ono, sto ucinise oni, neima ogovora za nemocbi i mi giniti i (to , jere t Sveci ljudi biahu, kakono i mi, i iltu imahu narav, koju i mi, naklonjenu na zlo fvako: xivise oni takojer na ovome fvitu pogibili punome; chutise i oni maknutja požuda u tilu Tvome, i vindar u pogledu fve- ga ovoga znadose oni pridobiti glavne nepriatelje Tvo¬ je pftt, Tvit, i Diavla, ter poTtati Tveti. t Sada ono, sto^Sveci ucinise, zašto i mi nemoxe- mo učiniti o Karftjani ? Tu non poteris , govoraše iftome Tebi Aguftin Tveti, quod isti , et istoe? videchi dakle mi mnoztvo toliko t Svetac4 od Tvake dobe, od Tvakoga Tpo- la, i od Tvakoga nauka, i u Dvorih, i u Monaltirih, i u puTtosih, i u DivojaTtvu, i u zakonu , i u (tacuuih, i na Polju, i bogace, i (iromahe, i plemenite, i neple¬ menite, i u iftoj Tluxbi, u kojoj Te mi nalazimo, ima- libiTmo uTarceniti naT o Karftjani, i rechi (kup T-Agu- (tinom Tvetim: Tu non poteris , quod isti, et istoe? A Sto? jedali imamo mozebiti Boga jednoga manje darežljiva dark Tvojih? cekamoli mozebit plachu oli pedepTu ma¬ nju od one, koju čekaše t Sveci? Eh, a zašto dakle ne- Digitized by ^ooQle 6a bifmo imali učiniti i mi ono, sto oni ucinise ? Tu non poteris , quod. isti, et istoe? Koliko dakle uzbojati nebi naf imalo o Karfrjani moji ouo, sto govori Pavao fveti, da 4 Sveci danifu na* ma za izgled, koje (likovati imamo, oli za fvidoke za ofuditi naf: ut sint credentibus exemplum , induratis testi « monium . Na takav na^in , da ako lluxiti fe nebudemo f-izgledom njihovim za fveti poftati, 4 Sveci jfti fluxiti- cbe nama kakono opoviditelji za ofuditi naf. Doiftine, sto odgovoritichemo pravilnome fucu, kada na priču fviu Blaženih prid oci poftaviti bude nama ouo, sto fe- bi poftavljase Aguftin fveti. Tu non potuisti , et illi po« tuerunt ? kakav ogovor naparvo donitichemo mochi za opravijiti naf? imajuchi od Boga tolike pomochi, ifte ^Sakramente, Vanjelje iflo, i vindar voditi xivljenje jedno toliko fuprotivno, i razlucno od njihovoga, nika¬ ko v u najmanju febi nejiniti filu za fuprotivitife naj- manjome napaftovanju, kadi paka ^Sveci podnise tolika za fveti podati ? Tu non potuisti , et illi potuerunt ? 4 Svar- hu dajmo o Karftjani moji nasome razgovoru, ali fpo- menmofe od onoga, sto reče ftarac Tobia, to jeft, da mi druzi Karftjani Svetack finovi jefmo. Filii Sancto * rum sumus. Sinovifmo tolicih Mujenikft, hrabreni!) , tolicih jiftih Divick, tolicih Patriarkk, tolicih Apofto- lk: Filii Sanctorum sumus. Ali kako ufatife moxemo po- moch zadobiti od njih, ako na mifto (likovati njih, mi- ^emojih fuprot nama f-razlukom xivljenja našega, iz* rajajuchife od plemenita toliko finovljenja jednoga? 4 Si- novifmo Blaxenih, utejimofe dakle k*njima u potribah naših f-ufanjem, i (inovljom Ijubavju. 4 Sinovifmo Bla* xenih , tarfimofe dakle njih flikovati u fvetofti, i xiv- ljejnu; jere imajuchi mi njih na takav na$iu ovjetnike na zemlji, imatichetno njih druzbenike na Nebu: sto neka udili nama milofardni Bog. Digitized by kjOOQle RAZGOVOR VH. Varhu $ajtenja ,Svet ih Prilika , i Mochi* IC.ada fuđjah ja o Karftjani moji, da nepriatelji naši fvete Vire oftase pridobljeni, i oframljeni od nedoftoj- nih potvbrenja, f-koima prid oci poftavljajn nama da caftenje ( Svetack fuprotivnoje parvoj zapovidi Boxjoj , koja veli, da ^aftiti imamo famoga Boga, poftaju pače fve to vire poftupljivi , dicechife hudo, da, akoprem caftenje t Svetack nije fuprot parvoj zapovidi Boxjoj, ta¬ jiti nemoxerao , da zapovidajuchi on nama , da njega ^aftimo famoga, i zabranech nama ogito jiniti prilike, ter njima kakovu caft davati, da f-jaftenjem takovih ne^inimo fuprot parvoj zapovidi Boxjoj. Vi dakle dobro vidite o Karftjani potribu, koju imam za jiniti najpar- vo viditi, kako caftenje prilika, i fvetib Mochi nije ni¬ kako fuprot takovoj Boxjoj zapovidi, koju imamo za ca- ftiti Boga, i u i ft ome dokazati vrimenu način, koga darxati imate u gaftenju takovih, dokazajucbi vam na- kanjenje, koje ima Carkva fveta, kada caftenje tako¬ vo zapovida nama. Nije potribno meni o Karftjani gubiti vrime u do- kazanju, da gaftenje Prilika, i fvetih Mochi nije pofve fuprot parvoj zapovidi Boxjoj, jere govorim vama , ko¬ ji nefamo rodjenifte u krilu fvete Garkve, da i ftalno virujete fva ona, koja za virovati vam naparvo ova po- ftavlja, ter zadoftaje meni rechi vam , da iftinaje fve¬ te Vire potvardjena najparvo u Nicenfkome t Saboru, a poflia u Tridentinfkome, da caftitife imaju od naf Mo¬ chi, i prilike fvete, i koibi taio ovo, upobi u proklje- ftvo: metimtoga hranioje Bog Xidovom Prilike jiniti, i takove caftiti, ali to za odalecitijib od Poganftva, na koje naklonjeni biahu oni jako, i buduchi da oni, ji- Digitized by kjOOQle 64 nechi kipe, i prilike takove, fudihu, da u njih nala- zife štogod Boxanftvenofti, klaojasefe njima kakono to- licim Bogovoui, i virovahu, da od takovih milosche nji¬ ma dolaze. Drugako, ne famo ne brani Bog činiti Pri¬ like, da pače Mojfia po zapovidi Boxjoj podavi na Ol¬ tar Prilike od Kerubina, i ugini uzdignuti Zmiubrun- cenu ; nego famo boti one braniti Prilike, i Kipe, f- koima hotilibi prikazati Boga, i bilebi od njih gadene kakono krivi Bozi. Nije triba, da vrime gubiš, niti tolikofe trudiš , velite vi meni, i pravo, u dokazanju uzroka, cicha koga Bog branise Xidovom, i Poganinom činiti, i ga¬ diti Prilike: zadoftaje nama znati, da idtina jed fvete Vire, da imamo gaditi, i poštovati fvete Prilike, i Mo- chi. Dokaxi raje nama, kako mi Kardjani u cadenju takovih Prilika, i Mocbi fvetih neginimo fuprot dru¬ goj ftrani parve zapovidi Boxje, koja veli, nemoj ga¬ diti drugoga Boga zvan mene : jere za recbi iftinito , cinife nama, da gadech mi Prilike , gadimo dilo ruka naših. Nemojtefe varati o Karftjani u vašemu fudu, ne- inojtefe, velim varati, jere imate znati, da gadech mi Prilike, i Mochi fvete, ne uzdarximofe u njih, niti u iftih fvarsujemo gađenje naše, jere ovobi bilo činiti, sto cinjahu Xidovi, i Pogani , i tada gardno fagrisili bifmo fuprot parvoj zapovidi Boxjoj. Mi druzi, budu- cbiKarftjani, dobro znamo, i ftalno virujemO, da Pri¬ like po febi nikakovo ueimaju zafluxenje za biti gađe- ne , i zato fvu gad, i poklonjenje, koje dajemo tako¬ vim , nakanjujemo uputiti k Matici, koja u takovih pri- kaxujefe nama ; ter ovako pozdravljajuchi, postujuchi, i poljubechi mi Priliku kakovu, nakanjujemo famo, i jedino poštovati Ifukarllta, Blaxenu Divicu Mariu, oli 4 Sveca, prilika kojih, oli fpomena naparvofe nama po- ftavlja j drugako Prilike po febi nikakovo zafluxenje ne- imaju za caftene biti. Digitized by kjOOQle 65 A kak6 paka dogajafe, velite vi meni , da Prilika jedna od druge visefe gafti, i poštuje ? Mi vidimo, da u otvaranju, oli zatvaranju Prilike kakove opcheno fe čine pokazanja gaftenja ofobita, i glavom Te klanjamo, kadi paka f-druzima ništa takova neginimo, na ifti na¬ čin vidimo, da nikoje Prilike gudnovate cuvajufe u Car- kvah f-vechim, nego druge, poštenjem, potribnoje dakle rechi, da Prilike takojer imaju u febi kakovo ofobito za¬ duženje za biti jedna od druge gaftena, i poštovana vise. A jedali nerekoh vama o Karftjaui, i iznova po* navijam vam rechi, da koigodir virovaobi, da Prilika jedna ima po Tebi zaduženje kakovo ofobito za biti od druge gaftena veche , i da u takovoj fvarbu imalobi ga¬ đenje naše, a ciljalo nebi na onoga, kogaje prilika, grisiobi fujjrot ovoj parvoj zapovidi Boxjoj ? i vindar Carkva fveta čuva f-vechim poštenjem Priliku jednu gudnovatu, nego drugu, i to zato, jere Prilika takova ne famo prikazuje Maticu nama, kakono i fve druge, da izvise duzi nama za jednu ftalnu fpomenu darezlji- vofti, i dobrote Božje u udiljenju miloscha nama Tvo¬ jih : sto vele puta ugini Bog nama kroz kakove Prilike; ovako na ifti nagin guvase puk Izraellki marljivo, i u ofobitoj darzase gafti fvoje vrime Aaronovu šibu, i brun- genu Zmiu kakono fpomenu tolicih gudefa, koja kroz ovih ugini Bog njima. Ali kako ikada razumitife može, napridujete vi govoriti meni, da Prilike nikakovo u febi zaduženje neimaju, oli kripoft ? Prilika vindar jedna zovefe gud- novata, a ne zovefe druga: imafe dakle rechi, da ona vechu ima u febi kripoft za udiliti milosche; i zato ti dobro vidiš, da raje fe priporugamo Priliki takovoj gud- novatoj, nego drugoj- O kolikaje flipoft, i neumnoft u vaf o Karftjaui moji! A jedali nerekoh vama, i po¬ navljam iznova rechi ifto, da Prilike po febi neimaju Razgovori D, II, i Digitized by kjOOQle 66 zafluxenje kakvo jedna veche od druge za caftena biti, niti kripoft kakvu za udiliti milosche nama: i kadafe ve¬ li, da Prilika kakva judnovata jeflt, neimate ikada razu¬ mni, oli virovati, da kripoft ona ima za ^initi milos¬ che , i da dopustenoje vama ufatife, profiti, i (poznati milosche od Prilike one, i ako toliko cinilibifte, gard- no fagrisilibifte fuprot zapovidi plarvoj. Kada dakle (e veli, da Prilika kakva cudnovataje , imafe znati, i vi¬ rovati, da Bog, koi jedini vriloje, i.daritelj milosche fvake, đoftojaofpje pocaftiti Priliku ouu oli Priflavne IVlajke fvoje, oli kakva t Sveca, dajuchi veche milosche onome, koi fe priporuca Majki Marii, oli t Svecu pr,id Prilikom onom, nego prid drugom: ali Prilika takova nije ikada ona, koja udili miloschu: i ovje fam i jedi¬ ni uzrok, cicha koga moxe hafniti vise nama moliti prid Prilikom čudnovatom kakovom, nego prid drugom, ne paka, da virujemo, da Prilike čudnovate mogu veche od druzih nam udiliti milosche : jere fpominjajuchife mi od tolicih miloscha, koje Bog učini onima, koji prid takovim moljahu kipom, ufatichemofe i mi zadobiti ta¬ kove, ter ovako vruchie priporucitichemofe Priblaxe- noj Majki, oli drugome t Svecu prid takovom prilikom njihovom : izvise znajuchi mi, da Bog toliko puta po ovjetovanju Mariinom , oli koga 4 Sveca udilioje milos¬ che mnoge onim, koji priporu^alifufe njima prid tako¬ vom Prilikom, virovati moxemo, da Priblaxena Majka, i 4 Sveci ugodnoft obchute ne malu, kada'u takovoj vi- defe.cafteni Priliki vise, nego u drugoj, i u iftorne u- fatife vrimenu, da molbe naše prid Prilikom onom u- £1X1 je ne vise zaprieteche biti, nego prid drugom, ftal- ni, za tako rech, buduchi, da po ovjetovanju njiho¬ vome zadobitichemo milosche, koje profimo od Boga. A kakovo dakle dobro, govorite vi, jine u Carkvi Prilike fvete, ako njima priporucitife nije dopušteno nama, i ako takove, akoprem gudnovate, kripoft nei- Digitized by kjOOQle maju u febi za nama kakovu udiliti miloft? Eh sto re- kofte ikada o Karftjani moji ? kakovo dobro Carkvi ji- ne Prilike fvete? fluxe one najparvo, kako uji t Sabor Tridentinfki , kakono za .knjigu za izujitiueumne naj- parva Otajftva Vire fvete , i za probuditi, i uxgati u naf fve to vise ljubav prema t Svecom onim, koje .takove do¬ kazuju, na najin ljubitelji fvita, koji za očuvati fe to ziviu ljubav, tarfefe zadobiti, i juvaju pri febi prili¬ ku ljubljenoga ogleda ; i zato Terefa fveta, jere jako ljubljaše Ifufa , xeljase u fvakome miftu njegovu viditi priliku, lftinaje, i jafam f-vama, da otajftva ova ka¬ že nama Vira fveta, ali govorenje nje oli po prikori našoj opazeno nije, oli malo od vaf razumljeno, koji priprofti jefte: i zato govorenje Vire fvete mnogo puta malo opravlja u farcu vašem; zato iftoCarkva fveta da¬ de vama Prilike fvete, da ovako videchi vi f-vasima o- cima otajftva takova, poltalabi vama ochutnia, imoguch« nia, za uxgati farca vaša, i probuditi u njih fpoznanoft, i ljubav prema onim , koji u Prilikah fe prikaxuju takovih. Xeliteli o Karftjani, da na fvitlo poftavim vama, i ujinim vaf fpoznati razlujni tvor, koga pora ja u far¬ cu vašem prikazanje, koje Vira jini iftine kakva Otaj¬ ftva, i ono, koje jine. Prilike fvete? Uzmimo na pri¬ liku Otajftvo porodjenja t SpafiteIja našega. Vira fveta naf uji, i jini naf virovati, da Ifu^Spafitelj nas u fi- romaskoj rodiofeje stalici za naf; vi ovo virujete, i do¬ kazujete viru vašu tada, kada u Viri Boxjoj izgovarate; rodjen od Marie Divice; ali kada takov vi ^inite dio od Vire, ter izgovarate riji ove, da lfuf rodiofeje za naf, povijte iflinu, kakav tvor, kakvo maknutje chutite u farcu vašem ? ako iftinito odgovoritichete, farce vaše jeft ono ifto, koje biase i popria, ftudeno, i neochutno. Poftaviuio fada, da Otajftvo ovo prikaxe vama Prilika i a Digitized by kjOOQle 68 kakva na platnu namatana, na priliku ^inte račun j da vidite na Priliki jednoj Ifufa rođitife kakono malah- no dite u ilromaskih jaflacah naga, i ledena meju dvo- jom xivinom, i da u iftome vrimenu virujete, da ditich on toliko lip, i ljubljen jeft Bog vas. Bog on pridkoim trepechu fvi Anjeli, i ^Serafini' Nebeiki, i da na takov poftaviti hotiofeje ftalis za vaf, i fpafenje vaše. Ova ovako poftavna, nije mos'ebit iftinito, da videchi vi vašega Boga u onome poftavna ftalisu , maknutje pri- veliko obcbulilibifte u farcu vasome na ufmiljenje , i ljubav , ter ftravljeni reklibifte: Bog jedan poftati di- ticbom žarne! Bog jedan lexati u jaflacah g6 ,* i ubog i to fve za me! takoje, za me, i za fpafenje moje! i ono Sto rekofmo od rodjpnja njegova, ifto moxefe recbi od Muke, i ffnarti njegove. Nu razluke privelike tvora! koliko vecha ljubav, ufmiljenje, i fpoznanoft uzbuditi- chefe u farcu vašem, viditi Ijubezljiva Ifufa u kakovoj priliki vezana pri ft upu , i nemilo bicovana, viditiga na krixu pribita , i karvju oblita : kofiko velim ufmi¬ ljenje veche uzbuditichefe u vaf viditiga takova u kipu kakovome , nego izgovarajuchi famo riji one od vire Boxje, mujeo pod Ponciom Pilatom, rafpet, umarl, i pokopan! Evo o Karftjani korifti, koju zadaju Prilike fvete, i nefamo one, koje prikazuju nama Ifufa, da i one, koje prikax*uju njegovu priflavnu Majku, i oftale 4 Svece drage njemu. Kako ugodno, i ljubljeno vidjenje nije za naf, koji poboxni dokaxujemofe prillavnoj Majki Ma- rii, viditi na priliku Ifufa na parfih Mariinih mliko fa- fati, ( Stvoritelj, i Gofpodar Neba, i zemlje primiti hra¬ nu od ftvorenja fvoga, od fluxbenice fvoje! koliko ve- felje neobcbuti farce naše videchi Mariu poftati doftoj- nu tolike jafli, i mocbi mi takojer rechi njoj f-Carkvom (Vetom : Qul te creavit , parvulum lactente nutris ubere. Eh lipo vidjenje, eh drago, i ugodno vidjenje! viditi V. Digitized by kjOOQle 3 a Mari a priveliku ima frichu za darxati na parfih Tvo¬ jih * i za poljubljena biti hiljada puta od Ifufa t Sinka Tvoga: ITuT na parfih Mariinih ! ITuT uzeti od Marie hranu! ITuT hiljada puta poljubiti Mariu ! recite iftinu,' neobchutiteli na vidjenje.takovo ufarcu vasome pobox- noft priveliku jednu prema Marii, priveliko ufanje jed¬ no u nje ovjetovanje pri Ifufu, koga noTi na parfih ? Na ifti način , kada Prilika kakva prid oci poftav- Ija vama kakova t Sveca, na priliku Tvetoga Lorenca mu¬ čenika, koi nefamo na gradelah goruchih Te peje, i mu¬ ci , da izvise fpasaTe , i zadirefe oko Tamofilnika : oli (vetu Agniu, koja buduchi od trinaeTt Tain'ih godina, pridaje tilo Tvoje hrabreno ftrasnim mukam : kada velim Prilika kakva prikaxuje vama izglede takove od jako- fti, i hrabrenofti zđ podniti Tmart na caft Boga Tvoga, neuzbudife moxebit i u vaT xelja za podniti stogodir za Boga ljubav? neTramujeteTe moxebit u pogledu tolike mekoputnofii vaše ? Nejuditefeli varhu Dobrote , Mi- lofardja, i 4 Svemoguchnofti Boxje, koi toliku udili ja- koft tolicim plemenitim Mučenikom Tvoim? radi cefa i vi ufanje poftavljate ne malo u ovjetovanje t Sveca takova. Evo vama o Karftjani moji iztoma^ena ploda, ko¬ ga pora ja ju u naf Prilike Tvete, i načina, koga pripisuje vama Carkva Tveta za caftiti takove. Sada ono ifto, sto rekoh vama, i dokazah od Prilika Tvetih, razumitife i- ma i od Tvetih Mochi Takoje o Karftjani, iftinaje na- parvo vire Tvete da gaftitife imaju od naf Mochi Tvete, jere hoehe Bog, nekafe poštuju tila ona, koja za živo¬ ta (1uxise njemu , tarpise za njegovu ljubav, uda bia- hu Ifufova, i Carkva Duha Tvetoga ; i poklam ufkarf- nuti budu, Tdruxena f-dusom Tvojom, bitiche okrunje¬ na (lavom, i neumerloftju: radi gefa kakonogodir $aft, koju dajemo t Sveconi, cilja na jaft, i (lavu Boxju, jere poštujemo, i caftimo takove kakono Boxje pri atelje, i Digitized by CjOOQle 7 ° njemu drage, ovako i caft koju dajemo fvetim Mochim, ne famo nije fuprotivna parvoj zapovidi Boxjoj, da pače cilja na gafit, i (lavu Boxju, jere poštujemo tila ona, koja Duxise njemu, i tarpise za njega* Napokon ono ifto, sto rekofmo od fvetih Prilika, da ifte moliti neimamo, niti od njih ^ekati milosche, •nego od onih, koje prikaxuju takove, ono ifto razumi- ti imate i od fvetih Mochi, to jeli, da kofti fvete one martve, i bez xivota, nefamo neimaju kripoft kakovu za jiniti, i udiliti milosche nama, da niti Disati ne mogu molbe naše; radi cefa uputiti imamo molbe naše k-onome t Svecu, koga Mochi fvete mi ^aftitno , da on zadobiobi nama od Boga milosche, koje profimo; i ka¬ da po fvetih Mochi takovih zadobifte milosehu kakvu, nemojte fuditi, i virovati, da Mochi one udilise vama takovu, jere one, kako rekoh kripoft neimaju za jini- ti takovu, da fpoznati imate nju od famoga Boga, koi mnogo puta za Daviti t Svece fvoje, i to bolje uzbuditi poboxno(t u naf prema njima, i uzdanje u ovjetovanje njihovo, Duxife f-njihovima Mochima, kakono f-oru- djem za milosche udiliti nama. Buduchi dakle da dokazah ja vama, i vi razurni- fte dobro nakanjenje Carkve fvete , i najin, koga ona. naparvo poftavlja nama caftenja Prilika, i fvetih Mo¬ chi, vrirne jeft, da fvarsimo razgovor nas današnji; a- li pria nego fvarhu damo iftome izvidimo u kratko, ka¬ ko, i na kakav na^in caft. i fm o mio Karftjani moji do fa- da Prilike fvete, i fvete Mochi. Boimfe jako, da na dvoj grisimo na^in, parvo, jere rooxebit jaftimo takb- ve vise, negoje potribno , drugo, sto i guschefe meju Karftjaue dogaja, da niti ^aft onu nedajemo njima, ko¬ ja fe priftoi. Xeliteli f-ojima viditi iftinu ovu o Kar¬ ftjani , i kako od naf na parvi grisi fe na$in ? A koli ko¬ jih neima Karftjani , koji caftenje , i poboznoft fvoju 9 Digitized by kjOOQle 7‘ fvarsuju oli u Priliki fvetoj kakovoj, oli u fvetih Mochih hez uputiti k- t Svecu onome, cigovaje ouft Prikaz, oli one fvete kofti ? Zadofta potvardjuju iftiuu ovu ona to¬ lika zlameuja od ponixnofti, koja dajemo f-prignutjem glave , f-udaranjem parfa u prigodi otvorenja Prilike fvete kakove, oli kakovih Mochi. Ja nepogarjujem, ni¬ ti ofudjujem zlamenjai poboxnofti takova vaša; famo fe boim, da fvarsila nebi ona u Priliki, oli u Mochih bez uputjena biti naparvo. Na ifti način , akofe dogodi da koigod dan ^altile kakva Prilika, oli fvete Mochi u kakvoj Garkvi, i da Oltar takov lipo urešen, i pun fvich fe vidi, parva poklonjenja naša, jedali nije iftinito, jinefe Priliki onoj, oli onim Mochim, a ne lfufu, i ži¬ vome Bogu, koi bez fvitla, i urešen ja na firomaskome Oltaru fvome pribiva ? Ter jedali nije ovo dati jaftPri- likam fvetim, koja nepriftoife njima, i koja krivo jioj jaltenju najparvome, i ofobitome, koje irnafe dati od fiaf privelikome Bogu našemu? Niti u tome famome fe fvarsuje zlofluzenje naše u jaftenju Prilika, i fvetih Mochi: idefe jo6ter napar¬ vo, ter fe priporučujemo takovim, da udililebi nama mi- losche, i fve uzdanje naše u nje ponavljamo. A koli¬ ko puta juli nifte recbi, i moiebit rekofte vi ifti : pri- porucitichufe toliko vruche onome Propelu, onome ki¬ pu čudnovatome B!axene Divice Marie u onoj Carkvi, u onome Gradu , u onome nultu , dokler zadobim od njega miloschu; oli na priliku rekofte, priporu£iofam- fe, ter toliku imah viru, i uzdanje u Priliku, i Mochi ^Sveca onoga da takova Prilika, oli Mochi udilise milos¬ chu, koju prolih : ozdravimi, na priliku, fina, koi bia- se vech u pogibilu fmarti, istom dalafeje njemu polju¬ biti Prilika , oli Mochi , odma on ozdravi, i zadobih miloschu, za koju prolih. Ja dobro znam, da Karftja- ni štogod izuveni ovako izgovarati neche, nego pripro- fti moxebit, i neumni, i takovih zadofta ima meju Kar- Digitized by Google ftjane, koji na mifto priporu^itife ( Svecom onim, od ko- ih Priliku, oli Mochi prid ocinia imaju, i uzdanje po- ftaviti u njih, kakono Ovjetnike pri Bogu,' priporuja- jufe, i uzdanje poftavljaju Tvoje u kip iftih, i njihove Mochi, ter od iftih ^ekaju miloschu, za koju mole, ko¬ ja od famoga Boga udilitife moxe. Ali nije ovo Tamo o Karftjani, u cem mi grisimo tada, kada caftimo Prilike, oli fvete Mochi, dajuchi, kako dokazah vama, njima vele puta vechu caft, ne- gofe priftoi, njima, buduchi da ima i takovih Karftjank, koji u drugome grise načinu , tojeft ne^aftechi ifte ni¬ ti onako, kako gaftiti od naf imali one bife, ter ovako nezadobe ti takovi plod on, koga nakanjuje, i hoche Carkva Tveta, da zadobivamo. Recite iftiuu o Karftja¬ ni , f-kolikom malom, virom, i poboznoftju gledamo ve¬ le puta Prilike, i kipe fvete olijSveca kakva, oli Pri- b)axene Divice Marie, oli iftogalfofa* koje vidimo na Oltaru poftavne, i u iftih kuchah naših prid o^ima fto- je našima ? kada dolazimo u Garkvu , onako gledamo , i .razmišljamo Priliku Majke Marie, oli propetoga lfu- fa, kakono fvitnjake, oli rožice, koje f-takovom ftoje na Oltaru $ i ovo ifto rooxete rechi od fvetih Mochi, kada ftoje vama prid ogima. Eh fkufite jedno malo Ta¬ da pogledati Tamnom', ali f-kakovom pogledati virom u Propelo ovo, koje prid ogima nama ftoi: ovo ifto, ko¬ je ovdi vidite, sto govori vama ? sto prikaxuje vam Pri¬ lika ova? jedali neprikaxuje vam priljubljenoga t Spa- litelja vašega martva, i pri bi ta na krixu za fpafenje đu« sk vaših? jedali nije ifto viditiga na ovome pribita kri¬ lu, ali viditiga naKalvarie gori f-vasima očima pribi¬ ta , i martva na drivu krixa; Tada, kako moxete dakle gledati propelo ovo , i virovati, da ovoje prilika pri- dobroga t Spafitelja, koi hoti umriti za TpaTenje vaše, bez ne napunitife f-fpoznanoftju i Ijubavju prema dra¬ gim Dariteljom vašim! Na ifti način, kada jaftite fve- Digitized by kjOOQle te Močili« i kofti kakova priveli koga Mučenika« oli o- fobite kakve Divice fvete, eh da gledali nje bide f-vi* rom« i poboxnoftju, kako odma uxgalobife farce vaše od ljubavi« ter fdruxilobife f-onim ^Svecem, oli t Sveticom za zahvaliti privelikome Bogu cicha jakođi « i hrabre- uofti« koju udili njima za pritarpiti mochi tolike mukej: kako videchi giftochu onu divojagku t Svetice oue ; ufar- cenilibiđefe, ter xelju zadobili i vi za takovu u vaf i- mati krlpoft, i marzilibifte na fuprotivni grih od ne- giftoche, ter ovako zadobilibifte plod on« koga razumi Carkva (Veta« kada zapovida nam gaditi Prilike, i Mo¬ chi fvete. Iftinitoje dakle o Karftjani moji« da grisi fe od naf, i na ov drugi nagin, negaftech mi Prilike, i Mochi fve- te, kako gaditi imalibifmo; jere akoprem takove ima¬ mo fvejer prid ogima, ofobito Propetoga ifufa, Blaže¬ ne Majke Marie, i oftalih k Svetack nefamo uCarkvi, da i u naših kuchah« nedajemo njima pogled, koi bibio fdruxen f-virom, i Ijubavju kakovom ; vife one na zidu, doje prid očima nama, ali sto! vise fe gledaju zercala, oli nefpodobna prilika kakova , koja na mido maknuti naf na poboxuoft« farce f-plamenom. uzixu necidim, nego Prilike one. Poboljsajmofe dakle o Karftjani jedan put, ter u- gimofe danaf gaditi, i dobro fluzitife f-Prilikami, i fve- timi Mochimi na nagin, kako kaže nama Carkva fve- ta, i cinechi mi Ovako , ne famo grisiti nechemo fu- prot parvoj zapovidi Božjoj, kako Krivovirci pfuju, da page gađenje takovo naše ciljatiche na gaft Božju, i ta¬ da mochichemo fe ufati, da t Sveci, koih Prilike, i ko¬ fti mi gadimo, i poštujemo, zadobitiche nama od Bo¬ ga milosche, koje profitno, koje fvemoguchi, i Milo- fardni Bog neka udili nama« Razgovori D. Ili k Digitized by kjOOQle •74 RAZGOVOR VIII. Varhu Poštovanja Carkve. Jefmo joster o Karftjani moji, kako znate, u iztoma- jenju parve zapovidi Božje; i akoprem ova, kako do¬ kazati vama, podvezuje naf u fvakome mirtu caftiti Bo¬ ga nutarnjim u dusi, i vanjfkitn u tilu načinom , jere u fvakome miftu onje pojetak fvakoga dobra našega, i fvagdi jeft on priveliki u febi Bog, i zato doftojan jeft za biti fvagdi caften, i poštovan; nistanemanje, budu- chi da zakon Vire fvete zavezuje naf na caftenje, i po¬ klonjenje ofobito u Carkvi fvetoj , koja odibranaje od njega za ofobitu jaft primiti od naf, i fvoje prema na¬ ma dokazati Milofardje; nakaniofam govoriti vama da- naf od poštovanja, koje prema Carkvi dokazati imamo, luduchi ona kucha Božja, i u iftome dokazati vrime- nu, koliko zloje u febi, nedoflojnim pribivati najinom, sto najviše pri Karftjana fe vidi, u takovome fvetome miftu: i napokon kako Bog pedepfuje nepoštovanje ta¬ kovo. Takoje o Karftjani moji, akoprem iftinitoje, da priveliki nas Bog f-neizmirnofkju fvojom nalazife u fva- kome miftu, i mozefe rechi, da vaf (vit jeft kakono pri- velika Carkva jedna, u kojoj pribiva on u Velijanftvu fvome , i borbe da bude poštovan , i fpoznan kakono Cofpodin , i Gofpodar nas, nistanemanje jiribivajucbi on ofobitiim načinom, kakofe govori u JNebu, kadi fe prikazuje, i puftife uživati od Blaženih, pribiva i ova- kovim u Carkvi fvetoj na zemlji za napuniti nju f-milos- chom, i darima fvoima. Dominus in Templo sancto suo, in Cctlo sedes ejus, i ojitujefe, da odredi na zemlji Car- kvu . i nju pofveti za u njoj fvejer pribivati, kakono u kuchi fvojoj : Elegi 3 et sunctifcavi locvm istum , ut sit Digitized by kjOOQle 7 5 nomen meum ibi in sempiternum ; na takav način, da Car. kva rechife moxe Nebo Boxje na zemlji, i friftolje, na kome fidi za biti caften od naf ofobitiim načinom, ne¬ go drugdi: i kakono duša naša, ako fva fe nalazi u fva- kome tila mirtu, vindar ofobitiim načinom pribiva ona u glavi, i u farcu, jere ovafu mifta, u koih ofobita o- na opravlja dila: ovako i Carkva (Veta jeft na zemlji mirto ono, u kome ofobitim pribiva Bog načinom, jere u iftoj potribuje biti od naf vise jaften , i poštovan , nego u drugome kakovome mirtu : i u ii toj odredioje primiti molbe naše, i veche udiliti milosehe nama. I ako fveCarkve zvatife imaju kucbe Boxje, koli¬ ko vise one, u koih nalazife Ifuf u prifvetome Oltarf- kome ^Sakramentu? jedali nije ifiinito, da on ondi fe nalazi u tilu, i u dusi fa fvim Poxanftvom fvoim onako, kakoje i na Nebu ? koliko dakle poštovana neima biti od nafCarkva takova, nefarno, jereje Boxja kucha, nego da ofobitiim načinom Bog u njoj pribiva ? Kada ulizemo u Carkvu, ako pažljivi budemo, ^utiehemo, da Bog i- fti odma od Pri fto! ja Tvoga govori nama, da fvetim fe napunimo ftrahom : pavete , pavete , govori nama, ad Sanctuarium meum , i zato Jakov Patriarka u fvetotajno- me vidjenju fvome, razmisljajuchi fvjetoft mifta budu- ehi kucha Boxja, i ondi Bog na priju, vaf priftrasen uzdignu glaf, i reje: Terribilis est locus iste i non est hic aliud nisi Domus Del., Vere Dominus est in loco isto , et ego nesciebam. A mi metimtoga znajuehi, i virujuehi, da Carkvaje kucha Boxja, i da Bog u njoj pribiva, na kakav u nju ulizemo način ? f-kakovim fvetim ftrahom ulizemo u kuchu onu, u. kojoj znamo, da u kipu, u dusi, i tilu pribiva Bog od Velijanftva, i t Sudac xivih, i mart- vih? On, prid koim u ovoj iftoj Carkvi do tal klanjaju- fe najparvi Ercegi Nebefki ? 0 ftrahoto privelika! Mi ulizemo u Carkvu, kakouo u fvaku drugu kuchu; uli- k a Digitized by kjOOQle 7 6 temo tako oVioli, i nepoboxni, kako da ulizlibifino q kuchu najpotisteuioga povika fvita ovoga, ulizemo, ko¬ liko da neima ondi Boga, oli koliko da mi kakovu cir ninio cafl njemu f-ulizenjem našim. Dabi famo jedan put ulizao u Carkvu Bog, i odina odlazio, zadoftabi bi¬ lo nama za ulifti u Carkvu takovu P-ponixnoftju velikom, ter fnzama močiti zjde one , koje frichu imaše, za u febi imati onoga privelikoga kralja Neba, i zemlje, po¬ ljubiti pod on, koi bi tlačen od privelikoga Boga naše¬ ga , izrekuchi f-Prorokom fvetim : Adornbimus in loco , ubi steterunt pedes ejus. Koliko vecbe dakle uzhuditi nebi imalo u naf poboxnolt, ponixnoft, i ftrab znaju- chi, da neParno bjase jedan put fami, nego daje i Pada pri naP u Carkvi Bog xivi. Viditi moxete o Karftjani, da Pva, kojaPu u Carkvi Pvetoj, uzbudjuju vaPna poklonjenje, i poboxnoft. I- stom ulizete u Carkvu, imate odma na vratih blagoPlov- ljenu vodu, P-kojom operete dušu vašu od malih barem grihk, jere imajuchi ulifti u inifto jedno fveto toliko, ji- nechi PkruPenje u vrimenu, u kome Pe f-takovom zlame- nujete vodom , ^inite poPtati lipu, i jiftu dušu vašu : zatim poPtavljaPe prid oji vaše t Sveto(hraniste, u kome pod prilikom kruha, i vina nalaziPe pravi, i xivi nas ( SpaPitelj iPuf Bog fkup, i Covik, i to nePamo za maknu¬ ti naP na ^aflenje, i poklonjenje prema febi, da izvise za ponixitife on Pkup P-nam^, i poraditi Oca Pvoga Ne- belltoga buduchi da i ovu IPuf imaše fvarhu, cicha ko¬ je hoti oPtati pri naP u priPvetome OltarfkonVe Sakra¬ mentu , za pocaPtiti Oca Pvoga Nebefkoga polak dofto- janftva njegova,. Niti famo prid oci poPtavljaPe vaše prifveti Oltarf- ki S«kramenat, da, kaKono uzdignete oji vaše , odma upazite varhu Oltara Pvetoga priliku propetoga iPuPa. O prikaza privelika! viditi Boga jednoga na izdahnutju, Digitized by kjOOQle 77 i martva, rank punoga i harvju obli ta vifechega na dri, vu krixa za fpafenje naše! sto vele vama one rane, sto oni priostri ^auli, sto krix on? je«3a li vaf finuchenih, i ftravljenih neeine? Niti ovdi nemojte odati f-gleda- njem vasiin, da poglejte joster poCarkvi, i nachirhe- te ondi Karftilnicu , kadi od nepriateljk Boxjih, koji pria biahomo, otirani od Raja cicha iftojnoga griba par- voga Oca našega Adama, poftafino njegovi priatelji, i polinovljeni fini; priporodjeni k-jednome novome xi- votu od milosche; ovdi viditichete fpovidalnice, u ko¬ jih Redovnici fluxefe za korili, i dobro naše f-oblaftju od Boga Tebi danoj za odrisiti grihe nama, i činiti naf zadobiti natrak izgubljenu miloschu: izvise kamogodir fe okrenemo oli na defno, oli :ia livo, viditicbemo Ol¬ tare fvete pofvechene oli na jad priflavne Majke , oli kakva ^Sveca, na kojih fvako jutro iznova fvetotajnim načinom umira po rukah Redovničkih janjac neporogeu na zadovoljenje grihk naših, na takav najin , da fva- kim razlogom zvatibife mogla Carkva fveta jedna druga Kalvaria , jere fluxechi mi fvetoj Mili, nefamo prika¬ zuje fe nama fpomena muke prifvete njegove, i fmar- ti, da izvise vidimo Boga iftoga , kako rekoh, umriti iznova fvetotajno varhu Oltara takova. A jedali nije o- vo o Karftjani ogled jedan poboxnofti, jaftenja , i fve- toga ftraha jednoga, f-koim napuniti imalibilVnofe ? Sto vise, ifti grobi, varhu koih idemo, i hodimo uCarkvi f-koftima martvih naših, f-gnjilobom, i jarvima , koja uzdarxuju u Tebi, uzdiguju glaf, i fpoznati naf jine ni¬ šta re, koje jefmo, i nistare, u koje povratiticnemofe, i zato kakav ftrah oklopiti nebi imo farce naše imaju«* chi mi pridupiti prid Boga od Veli^andva ulizeohi u Garkvu J 1 mi viudar o Karftjani fa fvimi ogledi ovimi, koji prid o^ima imamo, <paftenja , i fvetoga prenutja, uli- zemo , kako vech rekoh , u Garkve fvete oholi nutar* Digitized by <^.ooQle 7 8 njim, i vanjfkim načinom, u dusi, i u tilu : ulizetno moxebit vise za pogafteni biti, i poklonjeni, nego za klanjatife onome privelikome Bogu, koi u njih fe nala¬ zi, i istom ulizofmo u Carkvu, učinivši kakav mali po¬ klon f-jednim famim kolinom, fe poftavljamo odma fi- diti bacajuchi ogi naše Tad amo, fad tamo za viditi koi dolazi, i odbaja, za viditi, i vidjeni biti. Ter jeda- life fuditi moxe o Karftjani, da mi fpoznajemo Pvetoffc mirta takova , i da onaje kucha živoga Boga? Terribilis est locus iste; hic Đomus Dei est. Eh malo zlo josterbi bilo, ako zloba naša u poštovanju malome ovome Carkve fvete, kakono kuche xivoga Boga, nalazilabife: ali i- ma joster gorega u Tebi. Bog nas pridobri nefamo nije gaftcn, kako imobi biti u Carkvi fvetoj, da fvakim ra¬ zlogom moxefe rechi, da Carkva fveta ono poftaje mi- fto, u kome vise jeft uvridjen , i pogardjen, nego u ni¬ jednome drugome miftu. Ako xelite f-ogima viditi i- ftinu ovu, zadoftaje vama pogledati ono, sto fe gini od Karfljana u Carkvi u prigodi kakova ofobita Carkveno- ga blagdana: ter fpoznaticbete , da Carkva fveta zvati imalabife ne kucha od molitve, da kucha od razgovo¬ ra, fmiha, ozloglafenja, i oftalih zlobi: idefe u tako- voj prigodi u Carkvu za guli muziku, i pivanje, ter hva¬ liti takovo; i u tem gafu nikakov fe negini ragun od I- fufa, koi u prifvetome Sakramentu pribiva ; obracha- jumufe plecha, koliko cla nebi bio u Carkvi; ulizefe u Carkvu f-tolikom bezframnoflju, i nefkladnoftju uodichi, da moxefe doifto rechi, da pravednoft nigdi u tolikeni nalazife pogibilu, kakono u Carkvi fvetoj, i to tako, da zlobi imali mi ulifti u Carkvu za poftati fveti, birati imamo Ajprotivnim naginom fada od njih za nepoftati zlobni, i neizgubiti pobornoft, i fvetoft: idefe u Cark¬ vu napokon za gledati negifti fvoj ljubljeni ogled, za uzbuditi hiljada i hiljada mifli u fvetogardnih odgova- ranjih ogiu, i farca, za krafti Bogu, i^Svecem, i nama uzeti gaftenja, i poklonjenja, koja priftojefe famim nj i- Digitized by kjOOQle 79 ma; na takav način, da ifrinitoje onđ, što gdvorl Am* brof fveti, da množi f-malimi u Carkvu ulizu gi*ifi, a f-velikimi, i ftrasnimi izlaže. Multi cum paucii ptcca* tis ad Ei cleuam veniunt , et cum multls , et magnii abEc - clesia revertuntur, evo ploda, koi fe zadobiva od Uaf iducbi i pribivajuchi u Carkvi. Eh priveliko judo! fvaki u kuehi fvojoj, n Tvome pribivalistu uteciste najde, i uzdanoft; zvirje na pri¬ liku progonjeno od Lovaca uzdanoft najde u janiah fvo- ih; jedan Priljubodivnik, Tat, i Lupex najde uzdanoft u Carkvi, i meju Oltare; kadi paka za privelikoga Bo- ga našega kucha njegova jeft ono moxehiti tnifto, kadi najveche uvridjujefe, i proganja; i poklani progonjen biase u fvakome miftu, i u kuchah , i na plaćah, i na polju, i u ftajunih, nemoxe nachi jedno malo mira, i uzdanofti niti u iftoj,kuehi fvojoj. Eh judo priveliko po¬ navljam rechi! On od fvega velikoga, i širokoga fvita, koi vi odar vaf jeft njegov, ujuva za fe ono malo zado- fta mifto, stoje Carkva fveta , lioti u njoj, kakono u fi- romaskome jednome pribivalistu pribivati za jaften od naroda biti: nama paka, i za fluxbu nasu dade, i daje neizbrojena mifta, kuche, polja, ftajune, fela, Gra¬ dove, Gore, i planine, i mi vindar, kako da imali ne- bifmo prikladnie mifto za uvriditi njega, idemoga pro¬ ganjati, i zadirati u kuehi njegovoj, u Carkvi za blixe uvriditiga, i prid ojima njegovima Radi jefa o koli¬ ko veche vridnifu pedepfe grifi uji njeni u Carkvi, uego druzi zvan Carkve, buduehi ujinjeni u miftu fvetome toliko, u miftu, koje Bog za fe odtbra, za u iftome bi¬ ti jaften , u miftu, u koine odredi on naše primiti mol¬ be , i fvoje udiliti milosehe nama. Sto paka dogoditichefe od pogarditelja takovih Car¬ kve fvete ? kako pedepfatiche Bog grihe takove toliko pjenlu marfke, buduehi ujinjene u Iftoj prifvetoj kuehi Digitized by <^.ooQle 8 ® njegovoj ? znateli kalo? dokazuje on fam ojito po u ft Ih Ezekiela Proroka fuprot nefrichnome Jerufolirau govo* rechi, jere pogardiod mifto fveto moje fvakojakimi zlo« harni; pro eo, quod Sanctum meum violasti; pogubiti, i porusitichu tebe, ego quoque infringam te, niti oko mo¬ je, niti farce moje ufmilovatichefe tebi. Non parcet o« culus meus, et non miserebor. Jefteli juli o pogardite- lji Carkve fvete? Cicha griha vaših u Carkvi fvetoj u- jinjenih bitineche milofardja, ni oprostenja. Non par¬ cet oculus meus , non miserebor . Uzdignutichete glaf za proliti milofardje, priporujitichetefe, molitichete za mochi nju zadobiti« ali govori on , da gluh dokazatiche- fe na molbe vaše« i da udisati vaf neche: Et cum.cla- maverint voće magna, non exaudiam. Ne ne neche biti ©proštenja za vaf. Vi dobro znate, da bivši na ovome fvitu Bog meju nama , dokazaoje ojito, koliko jako mar¬ ži na pogarditelje Carkve fvete, jere akoprem ftarplje- no podiiasase fvakojake nepravice , koje fuprot njemu cinjahufe tada, uistanemanje videchi pogarditi Carkvu JTvetu od nemilih Xudia« ne kakono umiljeoo janje, da kakono Lav ljuti« učinivši bij od konopaca, vlaschima fvoima rukama pojejih van goniti govorečhi ; Domus niea, domus orationis est, vos autem fecistis eam speluncam latronum , kurha moja kucha od molitve jeft« vi paka tijinifte nju spilju tatinfku; da ovako fpoznalibifmo ve¬ ličinu griha ujinjenoga u fvetome takovome mirtu. Evo oKarftjani moji zaloga, i nefrichnoga tvora, koga porajaju u ljubezljivome farcu Boga našega grifi Ujinjeni u Carkvi fvetoj, i u kuchi fvetoj njegovoj. Je¬ re Carkva, koja odredjenabi od Boga za u njoj dokazati nama milofardje fvoje, i udiliti oprostenje grihk naših ti tolicih ujinjenih miftih, pokuchah« po ftajunih, po plaćah« po uticah, napolju, na moru, u planini, od- redjena za primiti, i udisati molbe naše, i udiliti ini- losche nama, grifi naši u i ft oj učinjeni, uzrok jefu, da Digitized by kjOOQle 8i Bog zapuftivsi milofardje * famom fe Iluxi Pravicom, i pun farxbe Arasne uftrili pedepfe : i ftim joster neza¬ dovoljan , hoche izvise * da ofveta takova njegova poj¬ me od ifte Carkvfe fvete* jere buduchi pogar.ljena ona od griha naših, hoche da parva ifkufi pravicu njegovu, kakono fam on fvidoji: a Sanctuario meo incipite. A sto vise moxem vama rebhi o KarAjani moji, a- ko ne ono, sto reje tvoje vrime Ivan fveti, i sto veli nama u EpiAoli fvojoj : Filioli mei, hcec scribo vobis , ut no u peccetis ; finci moji, profim vaf, nemojte grisiti, i ako po nefrichi fagrisiobi od var koigodir, nekafe fpo- mene, da ovjetnika ima Ifufa ( Spafitelja našega neiz- niirno fveta: Sed si quis peccaverit; Advocatum habemus Jesum Christtim justunn Onje xartva miloftivofti za gri- he naše : ipse est propitialio pro peccatis nostris. Ovo i- fto velim i ja vama : linci moji , profim vaf, i molim vaf vruche za onu ljubav* koju prema vama nofim , i dusam vašim, da grisiti nemojte ikada, i u nijednome milltu fvita ovoga, jere jinechi Bog nam u fvakome mi¬ rtu neizbrojene milosćhe toliko utilu* koliko u dusi, doftojan jeft biti od naf fvagdi jaften , ljubljen * i ne- pogardjen: ali ako ffe dogodi po nefrichi * da koigodir od vaf uvridi njega , oli u kuchi, oli na polju , oli u planini, oli na moru, oli u ftajunu, oli u karjmi, oli drugdi, nekafe neplasi* neka ulize takav grisnik fkru- sen famo u Carkvu, i nachiche od ma u prifvetome 01- tarfkome ^Sakramentu Ovjetnika Ifufa, koi zađobitiche njemu od Nebefkoga Oca fvoga oprostenje njegovih gri- hk. Advocatum habemus apud Patrem Jesum Christum. E- vo ovdi Ifufa na Oltaru ovome , koi kakono zartva alduje, i prikaxuje febe Ocu fvome Nebefkome za vaf, Ipse est propitiatio pro pectatis nostris Evo onamo If- povidalnice otvorene, kadi imam ja priveliku oblaft od Boga meni danu za odrisiti grihe vama. ( Suprotivnim Razgovori I). II, 1 Digitized by kjOOQle 82 paka načinom, ako grifi vaši ucinjenifu u Carkvi; o ko¬ liko Arasnu ofvetu imajufe nadiati oni od Boga, koi pri- ti nama po uAih Agea Proroka , da cicha pogardjenja Carkve fvcte fvoje cinitiche poAati bruncena Kebefa, koja daxd u vrimenu datiueche nama. Domus mea de= stria est: propter hoc prohibiti suntCali , ne darent rorent. 1 po Jeremii Proroku: posuerunt offendiculuni in Domo , in qua invocatum est nomen meum, in desolntione erit tcr = ra; to jeft, da cicha grihct u Carkvi učinjenih puAa o- Aatiche fva zemlja. I na fvarhu očito fvidoci ApoAo Pavao fveti, da koi pogarditi bude Carkvu fvetu, pe- depfanche biti od Boga f-rafutjem podpunim. Si quis Templum Dci violaverit, disperdet i Hum Deus. Poglejte dakle , i razmiflite o KarAjani moji, ko¬ liko cuvatife imamo , da nepogardimo Carkvu fvetu f- nedoftojuim u njoj darxanjem našim , f-misljauii nepo¬ štenim!, f-gledanjem neciftim, i žalim izgledom. Eh ako tolikaje zloba u vaf, da uvriditichete pofve prido- broga Boga, nefale vama neizbrojena miAa na fvitu bez Carkve, za zlobnu vašu ifpuuiti xelju, zašto dakle ide¬ te uvriditi njega u mifta fveta takova, kadi on, kakono u kucbi fvojoj pribiva, kadi fpravan ftoi za mnoge na¬ ma udiiiti milosche? Eh ne ne o KarAjani, nemojmo bili toliko flipi i bezumni; da dolazechi mi u Carkvu, recimo fami fobom; ovoje kucha Boxja, ovoje raiAo o- 110 , kadi priveliki moj Bog potribuje od mene biti £a- ften , o koliko Arahovito jefl miAo ovo , ter kolikoga poklonjenja vridno, buduchi kucha Boxja; quam terrU bilis est locus iste! non est liic aliud nisi Domus Dei. Ka ifti način govorimi vira fveta, da Carkva jeA od molit¬ ve kućna; Domus mea domus orationis est, dakle, ako moliti imam, i zazivati milofardje Boxje u miftu ovo¬ me, potribiloje, dafe ponixim, i da premiflim nistare moje , viderhime toliko uboga, i nevoljna buduchi da govori očito Bog, da miloftivim okom pogledatiche fa- Digitized by kjOOQle 83 mo na one, koji fpožnivaju nistare Tvoje, i firomastvo: Ad quem respiciam , nisi ad pauperculum , et rontritum ror= de? Napokon govorimi vira fveta, da Carkva jeft mi- flo ono, u kome Bog hoche da bude vise caften, nego u nijednome drugome mi ft u, i zato po nochi, i po da¬ nu davajufe hvale njemu : in Eerlesiis benclicite Dom i* num. Kakova dakle pomnja, kakova tilioeha neima u meni biti za nemutiti one , koji hvale njega, i njemu u Carkvi iftoj fe mole? ulizuch na ovak način, i f-ta- kovim ftojechi ftrahom u Carkvi fvetoj, ufatichemofe , da primiloftivi Bog udilitiche nama milosche Tvoje one, koje nakanioje udiliti u takovome Tvetome iniftu po¬ niznim, i pobožnim. RAZGOVOR IX. Od PriJ'ege. oklam govorili vama u cetvarih razgovorih prosaf- nih mojih od parve zapovidi Boxje, ter dokazah, kako- fe ima caftiti Bog od naf, vrime jeft, da iztomacimo drugu zapovid Boxju, koja, kako fpozuati možete , ne malo Tdruzenaje f-parvom; jere koi Boga cafti, kakofe ima, flidi, da i duxanje prifveto njegovo zazivati Ime f-velikom, i ofobitom caftju , i poboznoftju, i ovoje , sto pripisuje nama Bog u drugoj zapovidi, kada brani nama uzeti u taste Ime prifveto njegovo. Negubimo dakle vrimena, ter izvidimo odma, sto u drugoj zapovidi ovoj fe uzdarxi. Sto dakle, pitate vi inciie, razumiti imamo po fijih ovih , Ime Boxje } bu- duchi da T-mnozimi imeni zvatife zna Bog, kako na pri- I 3 Digitized by kjOOQle 84 liku imenom ^Stvoritelja , Gofpodina, Kralja varhu fviu Kralja, t Svemognchega, i druzima ; zatim na sto naf podvexuje zapovid ova, koja hrani nama uzimati u ta¬ ste Ime Boxje ? Karfijani moji po Imenu Boxjemu ra- zumiti imate iftoga Boga, i fvakolika imena ona, f-koi«? ma dnkaxujufe nama izvarfnofti Boxje , zlamenuju Bo¬ ga iftoga , i uzdarxujufe u i ft oj zapovidi ovoj : imate paka znati, da u kripofti ove fvete zapovidi duxnifmo. poštovati' njegovo prifveto Ime; tojeft iftoga Boga, za- zivajuchiga fvejer f-doltojnom jafiju, i poklonjenjem, nikada paka po navadi, i u taštinu, a joster manje u farditofti, sto vechim diloni dogajafe, i vidife pri Kar- ftjanih; izvise đuxnifmo poštovati njegovo prifveto Ime, pripovidajuchi vifokoft njegovu, i dobrotu, hvaliti, i blagoflivljatiga: sto f-nacinom ofobujnim niti moxe- mo fluxechife f-oblafiju njegova prifvetoga Imena za dokazati, i utvarditi iftinu kakovu, sto f-prifegom ofobi- to uginitife moxe : huduchi, da tajiti fe nemoxe , da f-takovom, kada ujinjenaje f-pravim načinom, i polak zakona, hvala dajefe Bogu ne mala, jere zazivajuchiga mi u prigodi takovoj, i fluxechife f-oblafiju njegovoga prifvetoga Imena, fpoznajemoga kakono najparvu, i naj- vechu iftinu, koja nemoxe privariti, ni privarena bi¬ ti cicha neizniirne mudrofti fvoje, znajuchi fva, i fva videchi; i zato zovefe od naf u fvidojanfltvo za nadopu¬ niti ona, u koih pofaljuje jovijanfka vira; i za fvarhu dati f obla ft ju privelikom njegovom pravdam, koje fe dogajaju meju ljudini. Buduchi dakle Prifega, kako flisafte , najiu ofo- biti jedan za ^aftiti prifveto Ime Boxje , kada ujinje- naje, kako ugmiti fe ima, i fuprotivnim naginom mo- guchife velika učiniti nepravda Bogu, ako takova pri¬ fega uci njena nije doftojnim načinom; fudiofam, da ne mala auxno(t bitiche moja, i korili velika vaša, befi- diti vama danaf od Prifege takove, dokazati vam, ko- Digitized by kjOOQle 85 ja fe potribuju, Ja f-takovom oaftilife bude Ime Boxje,- i od cefa juvatife imate tada, kada prifigujete za ne neoposteniti, i pogarditi prifveto Ime Boxje f Prifegoin takovom, i ovako iztomaciti pojetichu vama drugu za« povid Boxju, koja veli; neuzimlji u taste Ime Boga tvoga. Pria, nego dokaxem vama, koja fe potribuju Prife- gi jednoj, potribnoje meni dokazati vam, stoje Prifega. Prifechi dakle oKarftjani moji, nije drugo, nego zaziva¬ ti Boga u fvidojanftvo iftine, kaja fe kaxe, f-takovim nakanjenjem, da on, kakono iftina iftinita, i privari nepod!oxna potvardi ono, sto kaxemo : i takovo zazi-r vanje fe jini oli uprav, i očito, kako na priliku. Bog mi budi fvidok; prifixem u Boga Ime: oli fe gini tako¬ vo muklo, tojeft po njegovome ftvoreuju, kako na pri¬ liku po Vanjelju fvetome , po krixu, po priblaxenoj Majki Marii, po kakovome t Svecu: i to ne, da ftvore- nja takova zadoftna bi bila za dati Prifegi jakoft, nego da f-takovim načinom govora razumiti fe ima, da Roga zazivamo u fvidojanftvo, koi daoje Vanjelje, umroje ua krixu, i toliku dokazaoje dobrotu prema prifiavnoj Maj¬ ki Tvojoj, i blaxenim fvoim : radi jefa fpozhati o^ito moxete , da prifega zvatife nemoxe izgovaranje ono : na moju dusevnoji; doijtine: jere izgovaranja takova dru¬ go nezlamenuju , nego ovo : polak onoga, sto dusev- noft kaxe meni, i koliko fpoznati moxem: i kako vrid- ni i pošteni ljudi privariti neistu, tako niti ja neistem Poftavljen temelj takov, tojeft razumivsi mi dobro, stoche reehi prifechi, i kako f-prifegoui takovom daje¬ mo jaft Bogu , kada ucinjenoje f-pravim, i potribniift načinom, idi ino izviditi jedno malo kojafu ona, koja fdruxena f-takovom biti imaju, takova paka jefu, koja u^i naf ifti Bog po uftih Jeremie Proroka , tojeft, ifti- mtoft, fud, i pravica: jurabis in veritate, in judicio, ct in justitia . Najparva dakle ftvar, i uajofobitia , koja Digitized by kjOOQle 86 potribujefe u Prifegi, jeft, da .ftvar ona, za koju pri- fechichemo, iftinita bude, i onaka, kako f-prifegotn nju dokaxivamo ; jurabis in verilate , i da od iftine ta¬ kove imamo ne famo flab kakav temelj, da opchenu ftal- noft, jere, ako ftvar takova iftinita nije, za koju pri- fixemo, f-prifegom takovom nefamo nedajemo caft Bo¬ gu, da pogardjujemo »eizmirno prifveto Jme njegovo, i veliku činimo njemu nepravdu, ter grih takav vecbi jeft od ubojftva iftoga. Uzrok paka, cicha koga prife- ga takova jeft grih tolik u febi, jeft, jere fpot takav en- vik, i framotu čini veliku Bogu fvome, dokazajucbiga neumna, i da fakritaje ftvari takove iftinitoft njemu, oliga fudi toliko zlobna, i nepravedna, da f.oblaftju fvo- jom potvarditiche laxljivo govorenje njegovo, i da nije vech Bog od iftine, i i ft a iftinitoft, kakono i jeft u febi. O koliko mi na farcu ftoi o Karfijani moji, da do- fpilibifmo za razumiti danaf, i fpoznati priveliko zlo, i nepravdu, koja fe jini Bogu f-krivom prifegom jednom ! i to jostervise, kada f-takovom škodimo ifkarnjemu na- sentu! izvidimo ftvar ovu po priliki kakovoj: poftavimo da botilibifte na fudu fvidociti neiftinitu ftvar jednu, na priliku da ifplatifte dug virovatelju fvome, koga zna¬ te dobro, da neifplatifte, oli da on Covik škodu kako¬ vu ujini vama ,znajuchi vi dobro, da neucini, recite- mi molim vaf, jedalibifte imali farce pocbi Gofpodinu kakovome, oli vašemu Gofpodaru , rechichu štogod vi¬ se, pochi vašemu Kralju, i-rechimu, Gofpodaru »noj, oli Kralju moj, potribu imam tvoje milosche, ali taji- timi nju nemoj: uzrokovatichu škodu veliku ifkarnje- tnu mome: tuxitichu njega u ftvari, koju znam, da on ujinionije, potribovatichu od njega dug, koga meni ni¬ je d uxan ; ali za zadobiti ti fvarbu ja ovu, potribnoje da ti, koi vindar znaš, da iftinito fve ovo nije, sto ja valovatichu, da ti velim u frid poftavis moguchnoft, i oblafl tvoju, i fvidojanftvom tvoim pomoxes meni pri- Digitized by kjOOQle 8 7 variti, i nauditi ilkarnjemU mome, dokazajuchi kako- no iftinito ono , stoje pnfve laxljivo. Recitemi molim vaf o Karitjani, jedalibi bio koi ineju vama poftupljiv toliko, i toliko zloban, koi poftupio bife takova od Tvo¬ ga Gofpodara, od fvoga potribovati kralja? koliko nebi ov darxaofe od vaf pogardjen , i uvridjen ? potribuju- cbi od njega , da f-oblaftjn fvojom jakoft daje zlobnofti vašoj, i ciui valovati pri varu onu, koju selite vi uči¬ niti ilkarnjemu vašemu ? I vindar ono, sto poftupili nebifmofe potribovati od Covika jednoga prifixuch krivo, potribujemood Bo¬ ga; takoje o Karftjani, od Boga, koi jeft ifta iftina, koi- je kralj Neba, i zemlje, jere kada f-prifegom potvar- diti istemo (tvar kakovu neiftinitu fuprot ifkarnjeniu na¬ šemu, ifto jeft, oli rechi Bogu: Gofpodine, ja neimam toliku moguchnoft, niti toliko vire za činiti virovati kakono iftinu neiftinitoft ftvari ove, neimam f-cim po¬ kriti privaru moju, i dati jakoft nepravdi, f-kojom pro¬ ganjati ehu covika onoga : zato uticemfe tebi Za imati tvoju pomoch, i tvoje fvidocanftvo, i evo fluximfe f-I- menom tvoim, f-Imenom prifvetim, i ft rasnim , kome klanjafe Nebo, zemlja, i Pakao, f-ovim fluximfe Ime¬ nom za ifpuniti zlobnoft moju: fvidocanftvo ovo tvoje, koje zadoftnoje za ukazati, i potvarditi iftinitoft fvaku, nadomiftitiehe ono, sto fali meni za dokazati takovu, fdruxife fan>i>om za nauditi mochi ifkarnjemu mome j i tvoja neizmirna dobrota oyi put fluxitiche zlobnofti mo¬ joj. Jedali ftrahoft neebutite u farcu vašem o Karftja¬ ni moji flisajuehi, da f-prifegom krivom prošnju toliko zlobnu činite Bogu? i vindar ovako fe čini njemu u krivoj prifpgi. Razmiflite dakle fada, kolikije grih u febi prifigovatife krivo, i kolika fe čini framota, i ne¬ pravda Bogu fluxechife f-prifvetim Imenom njegovim za potvarditi ftvar neiftinitu, ofobito f-kvarom jfkarnjega našega. Digitized by kjOOQle 88 0 dabih imo vrimena ža doditi Vama iiaparvo one tolike pedepfe, f-koima na ovome joster fvitu pedepfao- je Bog onih, koji zlo fluxilifufe f-njegovim prifvetim I- menotn za prifechi krivo, ftalanbih bio, da ftraliovito inarzilibifte na ovi grih prokleti! nistanemanje meju tolieimi žgodami, koje naparvo donitibih rnogo, gujte barem famu ovu , koju kaxe Otac t Segneri. Bi jedno vrime u skolju od Korfike Covik vridni jedan , koi do- fpivsi k-poflidnoj uri xiv!jenja fvoga, puftioje maloj kchc- n fvojoj trifto talira , koji fluxiti imalibi njoj ža dotu u vrimenu zamuxenja nje: firomaska Udova nje Majka 2 a bolje oguvati novce ove , poflavijih u ruke fufeda fvoga jednoga, i uzvirovasefe u njega toliko, da nika- kovo od njega u tem nepotribova pifmo. Dofpivsi gaf, u kome divojka ona omuxiti fe hoti, potribovaše Udova ona novce od virovatelja fvoga : ali Ov žaflipljen od pro¬ klete lakomofti tai, da primioje takove, i rege njoj j ako potribovati imaš štogod od mene, idi na fud, i pra¬ vicu isti. jSiromaska Udova ona neimajuchi, f-gim do- kazalabi pravi dug fvoj 3 poče prid fucem gorko plaka¬ ti, koi maknut od fuza nje gini dozvati dusnika, i lax- ca fkup drugaricom njegovom , i dade prifegu njima : ali ovi bez ftraha kakva primife prifegu, i taise varhu iivota fvoga, i fvoje diče, da kakav od nje primise krai- car. Ali nu gujte, kako Bog hoti ofvetu uzeti od pri- fege krive njihove. Imahu dva oni krivokletnici tri fi¬ na, jedan biase od dvih godišta, jedan od pet, a jedrin od dvadefet i pet > istom povratife u kuchu Mati, naj- de najmlajega fina pod zibkotn martva lexecha: i mif- lechi, da od drugoga maloga fina nefricha bi uginjena ova, ufati nox, i njega probode * i ubie« akoprem pra¬ vedna , i nekriva. Ali sto ! nije joster u tem fvarhu imala pravica Boxja 5 jere dofpivsi drug nje ka kuchi, i videchi ftrahotu uginjenu od ubijenih dvih fina fvoih, fmuchen , i uxgan u farcu fvome macom uze xivot dru¬ garici fvojoj. Sto videchi fufeschina nafkogi odma , i Digitized by kjOOQle 8 9 pravica lltupa, 'ufate uboicu , i bez ifkati pokazanja druga, na finart od ma bi ofudjen. Stofe vidi vama o Karftjani od ftrahote Pravice fuprot krivoj prifegi? Ali niti u tem fvarbu ona imaše. Nebiase tada u iniftu Karvnik, koi odluku od fmarti takovu ifpunitibi mogo, i evo , da fin najftarii , koi xiv joster biase za ofvetu uzeti cicha ubite Majke fvoje, ponudi febe iftoga, i po¬ gubi Da očigled puka iftoga Oca Tvoga. Ali niti ovo zadoftnobi Pravici Boxjoj, buduchi da Hu on nevoljni razmisljajuchi veličinu, i firahntu grilia , koga u na* glofti učini f-ubnjftvom Oca fvoga, zada fam Tebi finart nemilu; ter ovako oftavi čilome fvitu f-ogledom tako** vim ftrasuim fpoznati, koliko iftinitaje pritnja, koju ji- ni Bog po Jeremii Proroku govorechi: Maledictio venit ad domuvi jurantis in nomine meo mendacium , et commo* rabitur in medio domus ejus , et consumet cum. Razumiteli Tada o Karftjani moji , kakovo zloje u febi kriva prifega, ofobito paka učinjena za nauditi if- karnjemu Tvome? Eh razuinimo mi dobro, odgovarate vi meni, i jujuchi mi prigodu tako ftrasnu bezumni imalibifmo biti, ako Tpoznali nebifmo gardobu griha ta¬ kova , i ftrahotu : obuvaj naf Bog od zla tolika , stoje botiti jiniti kvar ifkarnjemu našemu, ter izvise za ta¬ kovo uzrokovati njemu, hotitife fluxiti f-oblaftju pri- fvetoga Imena Boxjega. Eh dabifmo mogli f-prifegom krivom takovom pomochi raje ifkarnjemu našemu, za- dobitiinu na priliku baštinu kakovu, kakav grunat, ka¬ kvu fluxbu, oli obranitiga od zla kakva, oli kvara, ka¬ da Pravica potribuje od naf prifegu, i jostervise, ako- bi bio taki u pogibilu za biti na fmart ofudjen ^icha fagrisenja kakva, o tada doifto, da za ofloboditi njega od zla, i od ftnarti imali nebifmo teskochu za krivu u- §initi prifegu, buduchi da tada vidilohife nama dilo činiti od milofardja , niti virovati nebifmo mogli» da Razgovori D, U. m Digitized by Google 9 ° Bog zamiritiche nama, da u fvidojanftvo zovemo nje¬ ga od ftvari neiftinite, jere jinimo ovo za korift, i doi bro ifkarnjega našega, i kakono želimo, da druzi toli- kobi učinili nama , tako i mi ifkati imamo učiniti nji¬ ma. A tkoje molim vaf meju vama, koi takova izgova¬ ra? jedalije Nevirnik koi, oli Poganin, koi Boga ne- pozna? jedali hudoba kakva izasla od Pakla, fvejer ne- priatelj prifvetoga Imena Boxjega ? kakovo zlo jeft pri- fechi krivo za ifkarnjega pomochi? diloje od milofardja": Bog za zlo uzetiju nemoxe O govoru prokleti, o ludu nedoftojnl Karfrjana jednoga , o zlobnofti vech nego hu- dobna! Culifte viudar od mene o Karftjani , da prife- ga kriva grihje ftrahovit u Tebi, i veehi od iftoga u- boiftva, i takov, da Bog ifti ogituje, da na ovome jo- 6ter fvitu pedepfatiche krivokletnika f-prokleftvom fve njegove kuche ? Maledictio •veniet ad domuvt juratitis in nomine meo mendacium. A paka rechi morete, kakovo- je zlo u febi ? ifkarnjemu fe čini dilo od milofardja. Li¬ po dilo doifto od milofardja rechife more učiniti grih ftrasni, ofuditi dušu fvoju na oganj vikoviti pakleni, i potezati 11a fe, i kuchu fvoju prokleftvo Borje, i to za učiniti kakovo malo dobro ifkarnjemu fvome; izgubiti Nebo, nepravdu, i framotu učiniti Bogu, za oflobodi- ti vašega ifkarnjega , fufeda , rodjaka, priatelja , fina od pedepfe zaf 1 uxene! i vindar ovoje ono, sto od Kar- ftjana flipih, i bezumnih vechim fe jini dilom, i f-ve- likom lahkochom ; i Zovefe dilo ovo, dilo od milofar- dja , i pitafe, kakovo zlo napokon jeft prifechi krivo za dobro učiniti ifkarnjemu ? Mifmo za tako rechi na fvarhi o Karftjani razgo¬ vora današnjega, i ništa joster negovorifmo od oftalih dvih ftvarih potribnih za prifegu učiniti dobru, i f-ta- kovom dati caft Bogu. Nije zadofta dakle o Karftjani moji, da ftvar iftinitaje, za koju prifechife ima, da iz- vise potrihujefe, da takova dopuštena jeft, i poštena; Digitized by kjOOQle 9 1 i da ftvar, za koju fe prifixe, bez gr ih a fvakoga ifpu- oitife moxe. ( Suprotivnim načinom hotecbi prifechi za učiniti zlo kakovo, koje Rog od naf imati neche , dva u iftome jafu ginefe griha. Parvije, volja, i xelja za učiniti ftvar jednu fuprotivnu volji Boxjoj; drugi pa¬ ka joster ftrahovitii, fluxitife f-oblaftju Imena Boxjega za to veche podvezati naf za ifpnniti takovu: i vindar kolikojih neima Karftjank, koji uvridjeni u cem od if- karnjega fvoga f-prifegom odma fe podvexuju, da uze- tiche ofvetu , govorechi, kakofu navadni; pp Boga pri- fixem , damuju oproftiti nechu. 0 kolikoje zlo ovo o Karftjani ? o kolika f-takovom prifegom fe ne gini ne¬ pravda fvemoguchemu Bogu, koi toliko marži na ftvar onu, koju f-prifegom potvardojemo, da ifpuniticbemo, a jedalife izmifliti moxe zloba vecha od ove? i ono sto gore jeft u febi, jeft, da fudimo flipo, da duxnifuio if- puniti ftvar takovu, akoprem grisnu, za koju prifegli jefino, i to u kripofti prifege ifte, koju ucinifino. Eh koliko nakazna , i vridna placa jeft neumnoft, ova va¬ ša ! a jedali neznate , da ifpunjenje u priliki takovoj prifege vaše jeft ifto, koliko grih novi učiniti, buduchi .da istefe jostervise pogarditi prifveto Ime Boxje, hote¬ chi da Ime njegovo uzrok bude, da fe od naf uvridi , i da fe ftvar ifpuni, koju on brani činiti, na najinlruda kralja , koi ciclia prifege vech učinjene u^iui pofichi glavu Ivanu fvetome. Tetnere juratur , govori Aguftin fveti, et impie quod juratur impletur, Iftinitoft dakle, i praveđnoft jefu ona, koja f-pri- fegom fdruzena biti imaju kako vidifte, to jeft, da ftvar za koju prifechichemo, ima biti iftinita, i poštena. A- li niti ovo nije joste zadnfta, ter potribujefe izvise, da fe prifixe pametno, pomnjivo, za veliku potribu, i ftvar ofobitu. I f-razlogom fvakim , jere , kako veli Toma fveti, buduchi prifega odredjena za nadoiniftiti ona, ma Digitized by <^.ooQle 9 3 u cera pofaljuje vira covicanlka, potribnoje fluxitife C- iftom onako , kako u liku kakvome , f-koim fluximofe famo, koliko jeft potribno; drugako mi jinechi, i pri- ,fixuch za ftvar fvaku , gufto, i cicha navade, pogar- djujemo nemalo prifveto Ime Boxje, jere fluximofe f-o- blaftju njegova privelik'oga Imena u ftvarih od nistare^ kako na priliku uvridjen fudiobife Erceg kakav, ako po- zvanbi bio, da fam dojde fuditi ditinfko kakovo dilo. Od kuda fpoznati moxete o Karftjani, kolikoje zlob¬ na navada ona, koja pri vaT vlada tada, kada prifixe- te za fvaku ftvar malu, akoprem iftinitu u febi. Vife ogovarate govorechi, da ucinifte febi običaj, i da od manje nemoxete jiniti, ali ovo bas onoje, što poveksu- je grih u vaf, jere fpoznajuchi vi u vaf obijaj takav zlob¬ ni, i pogibelni dusi vašoj, i pfovni Bogu,-ništa ne ji- nite od ftrane vaše za ifkoreniti takov od vaf, kakono on, koi uzrokje zla tolika, i pogardjenja prifvetoga I- mena Boxjega. Vi napridujete odgovarati meni , da fpoznajete dobro falingu vašu , i da hotilibifte neimati obijaj takov, i navadu toliko zlobnu ; ali ovo zadofta nije; a.koliko paka fe tarfite za zahititi od vaf obijaj takov? ja znam dobro, da ako obijaj imate kakav u ji- chu, u pichu, oli u ftvari kakovoj drugoj, i da fpozni- vate takov škodljiv zravlju tila vašega, odmafe tarfite zatriti, i ifkoreniti njega ; juvatefe na priliku vina, kakove jeflyine, kakove igre, ter zašto? jere fe boite, da vam neonudi. A za privladati zali on obijaj, koi pogardjuje toliko prifveto Ime Boxje, koi u pogibil po¬ stavlja vikovita pogubljenja dušu vašu, sto činite, isto ujiniJVe do fada ? Ništa dojfto ; -ujinte dakle unapri- dak ovako; razmišljajte najparvo kadgod kroz dana, i zvao prigode prifege takove, koliko veliko, ftrahovito, i fveto jeft Ime Božje, f-koim (1uxitichetefe, i fluxite- ff, kada prifisete; i fpnznausi koliko zloje zlof!uxiti- fe f-loliko velikim Imenom u ftvarih od oistare, obehu- Digitized by kjOOQle titichete odma priveliki ftrah u vaf cicha škode, koja dusi dolazi vašoj f-zazivanjetn njega na takav uacin. O koliku jakoft imatiche ftrah faki za umorili fvaki zal o- bicaj u vaf, uzbudjen od zla, koje dofpitiche dusi vašoj od zla lluxenja, koje činite od doftojanftva, i fvetofti prifvetoga Imena njegova tada, kada prifixete u ftva- rih od nistare ! ter koliko tarfitichetefe za oducitife od zle navade takove, i za ne prifechi vech u napridak za ftvar fvaku ; jere kakono ftrah, koga imate od tilefno- 6* ’ i vrimenitoga zla kakova, jakoft ima ža jiniti vaf pridobiti običaj fvaki, koibi u vaf na'priliku bio, ta¬ ko na ifti način flr;:h vikovita pogubljenja duše vas© jakoft zaifto imatiche za ifkoreniti u vaf zali taki obi¬ čaj od prifege toliko lahke. Vides i govori Aguftin fve¬ ti, ubi est timor, facile solvitur oninis consvetudo, etianu ši sit diuturna , et necessaria. I da ftrah takav fvejer vechi poftane , razniiflite vele puta opominjanje ono, koje daje Bog nain u knji- gi Carkovnika. Vir multuin jurans, implebitur iniquitate j covik jedan, koi gufto prifixp, napunitichefe f-grifima, i zlobama I u drugome miftu govori : jurationi no n asvescat os tuum , multi enim casus in illa: nemoj obijaju uzeti za prifechi , jere u lahkochi takovoj mnozifu po- gibiii za upafti. Radi cefa odlučite u farou vašem hi¬ niti ono, na sto vaf nagovara J*kov fveti, to jeft, ni¬ kada, i nikada prifechi : Ante omnia nolite jurarcFratres mei i jere, kakono naf oporninja Aguftin fveti , prifega kriva priveliku dusi čini škodu; falsa juratio exitiosa, Prifega od ftvari iftinite mnogoje pogibelna : juratio ve* ra periculosa, niti ima prifege, koja figurnabi bila po- fve, nulla sccura Radi cefa za uzdarxati u vaf obecna- nje jedno takovo dobro, i fveto , priporu^itife imate naiparvo Bogu: molitiga vruche fvaki dan za njegovu pouioch, i miloschu; i. varhu toga odredite fami febi pokoru jiniti kakovu fvaki put, kada prifechi budete. Digitized by kjOOQle 94 na priliku uzdarxatife oni dan od vina« po c li i pohoditi Carkvu, udiliti limozinu, bajitife na zemlju, i nju po¬ ljubiti. I ovako vi ^inechi. o Karftjani moji, privlada- tichete zali takav obijaj u vaf za prifechi bez potribe , i prifixujuchi u napridak iftinito, pametno, i praved¬ no^ prifega vaša bitiche na jaft, i flavu Boxju, ter if- puniticbete ovu drugu zapovid , koju daje Bog nama govorechi, neuzimlji u taste Ime Gofpodina Boga tvo¬ ga, sto neka udili nama priveliko , i neizmirno milo- fardje njegovo. RAZGOVOR X. Od Pfojti. ^Tkobi ikada reko o Karftjani moji, da poklani u pro- safnome razgovoru mome dokazah vama zlo veliko, i - ftrasno, koje jeft u febi, i priveliko pogardjenje, ko- jefe čini od prifvetoga Imena Boxjega tada, kada iste- fe , da Bog i ft i, koi jeft iftinitoft ifta , i parva * bude za fvidoka u neiftinitoj ftvari, tkobi velim reko, da me- ju Karftjane nalaziticbefe grih kakav vechi, i ftraho- vitii od ifte prifege krive ? Eh dabiga tako nebilo, ka¬ ko i doifto fe nalazi. Iftinito ifpovidam vama, da nei- mam farca za imenovatiga famo, jere fe boim, da na famo flisanje njega, puni ftraha izlazitichete iz Carkve, ter famoga mene puftiti ovdi pri Oltaru. Dogajafe vin- dar meni danaf orio ifto, sto fe stie u knjigah od pri- velikoga Karvoloka Nerona kralja. Bi ov na počelu , kakofe govori, vladanja (Voga tih, dobar, i ufmiljen toliko , da , kada podpifatije imo odluku od fmarti fu- prot kakvome krivcu, i doftojnome fmarti, uzdihuju- chi znaše rechi: Eh zašto nau^ihfe ja pifati, ako f-iftim Digitized by G.ooQle 95 fluxitife imam za £initi pogubiti nefricbnaka Ovoga? Cur litteras didici? Ovo ifto i ja Tada pun xalofti rechi moxem : zašto duxnoft Paftirfka moja podvexuje mene za iztoma^iti vam defet zapovidi Boxje, a ofobito dru* gu ovu, ako duxan vidiuife govoriti vama od nakazno* ga, i prokletoga griha, koi Vragova paklenih imobi bi* ti, a ne Karftjank? to jeft od proklete, i nemile pfo* fti. Ja, koi toliko vaf ljubim, o ovce pridrage moje, ja velim danaT imatichu vaf napuniti ftrahotom prive- likom , ter olediti činiti karv u xilah vaših, poftavlja- juchi prid oji vaše zlobnoft jednoga toliko ftrahovita griha, koi niti u Paklu nebi imo imati mifta? Ali sto rekoh o Karftjani ? Neka uvik xive Bog nas* Nefamo Te nexalim, pače hotiobi imati fto jeziki fada Za mochi beiiditi vama od ftrasnoga ovoga griha, za ifkoreniti- ga ne velim od fardaca vaših, ne velim od Opchine o- ve, jere znam da nevlada u njoj, da od fvega kolikoga Tvita , i poftavitiga u Pako prikladno za njega mifto. Takoje, befiditichu od iftoga danaf, i vi xelju imate za juti mene govoriti od Pfofti, i to za vise ' mochi vi odurjavati takovu, buduchi da marzenje, koje do fada na iftu imafte, nebiase zadoftno. Stoje dakle Pfoft, od koje beiiditi nakanih danaf vam o Karftjani ? Pfoft niefu ona, akoprem zlobna , i nepodobna izgovaranja, koja opchinitim načinom juju- fe meju vama, kakono na priliku Diavol te uXeo, groz-. nica te popala, ubiote Bog, i druga ovim podobna, ko* ja, akoprem nepriftojnafu jednome Karftjanu, i neprav¬ du čine Bogu, Pfoft vindar nifu. Pfoft dakle jeft dati privelikome, i privisnjome Bogu ftvar nepriftojnu, ka¬ ko dabi reko, da Bog uzrokje našega griha, da nikako- vo nevini dobro, daje nemiloftiv u pedepfanju grihk naših na ovome, a. joste vise na drugome fvitu f-viko- vitim ognjem* Oli kada fe krati njemu ono, stoinu i- de, na priliku rechi) da nije fvemoguch, fvet, Pravi- Digitized by kjOOQle 9 6 can, Miloftiv, i ovako ha dalje. Pfoftje jostef, kako lice Bogoflovci, fjadom, i zanicovanjcm prifveto njego« vo zazivati Tilo , njegovu karv , buduchi da tada fra- mota fe čini velika prifvetome Imenu njegovome« t Sađa, znajucbi vi, stoje pfoft, izvidimo jedno ma¬ lo, kolikaje njegova zlocha. Rechichu vama f-Jeroli- mom fvetim, da niti bioje, niti biticbe griha na fvitu vechega od njega : nihil horribilius blasphemia : otune quidem peccatum comparutum bhtsphemioe levius est, jedali vise mogaše rechi ? Ter znateli zašto? jere pfoft. cilja prema iftome Bogu , pogardjujega u kipu iftoro^ njego¬ vome: fvi odali grifi uvridjuju Boga, iftinaje, ali u- vridjujuga u ftvorenju njegovome, ^inechi zlo- kakovo njemu, oli u zakonu njegovome, ne ifpunjujuchi ono, sto takovo nalaxe giniti: oli u pogarđjenju njegova fve- toga mifta, oli celjadeta aldovana, i pofvechena njemu: kadi paka pfoft udariti ravno ide prifveto njegovo t Sob- ftvo, ter spotaga ne u ftvorenju njegovome ne u za¬ konu, da u njegovome iftome kipu, radi jefa grih ov- je grih uvridjenja Vel.canftva Boxjega. Nitije famo zlotvorftvo uvridjenoga Boxanftvenoga Velicanftva, da meju takovima najofobitie , i uajftra- boviiie. .Na priliku biticbe zlotvorftvo uvridjenoga Bo- xanftvenoga Velicanftva grisiti ii Carkvi kakono njego¬ voj kuchi; špotati, i zloglafiti Redovnike, buduchi Mif- nici njegovi ; a ofobito buduchi oni u fluxbi Boxjoj : mstanemanje fvi ovi, i ovim podobni ninogofu manji ' od Pfofti, buduchi da ova raniti ide Boga u njegovo¬ me iftome kipu. Ouo paka, sto vise poveksuje zlochu griha ovoga, jeft, da.pfovatelj takav nije drugi Bog jedan jednak njemu, da gnufni garv, nistare, prah, i blato, ter ovo nistare poftupljafe uzdignuti protiva ne« izmirnome Boxjemu Velicanftvu, prid koim trepechu, i klanjajufe fvi kori Anjelfki, i fvi blaxeni dud na Ne- Digitized by Google 97 bu. Ter jedalife ižmifliti ittoxe zlocba od ove vecba, i ftrahovitia ? Sto vise: ftvorenje nemilo ovo, koje pfuje, nefa- mo daje nistare jedno , i jarv plazechi na zemlji, da izvise ftvorenje nadareno fvakojakima miloschama od fioga onoga, koga on pfuje, fin jeft njegov pofinovljen na fvetome karftu: Karftjanin jeft nahranjen f-pfitju, i karvju prifvetom njegovom napoit: Karftjanin jeft oflo- bodjen od Pakla činom xivljenja njegova, i ruxne fmar- li: koliko dakle cicha fvega ovoga pfoft neima biti jo- ster ftrabovitia: i koi pfuje , fvakim razlogom zvatife ima gori od ifte hudobe paklene : takoje o Karftjani, gorije taki od Diavla iftoga: jere ako ovi pfuju Stvori¬ telja fvoga, pfujuga u vrimenu, u kome chute b : g nje-. gov , i fardite pravice njegove : blasphemaverunt Dcum Čađi prce vulneribus suis. Kadi paka protivnim načinom Karftjanin pfuje Boga fvoga u^afu, u kome on gladi- ga, i ciniga ifkuflti priveliku ljubav fvoju, i napunju- jega fvoimi miloschami. O nezahvalnofti neizricena, ka u najpriljutome zvirju vidilafe nebi A kakovo zlo molim vaf o pfovatelji ugini vama pridobri Bog, da ta¬ ko ruxno, i nemilo pfujete njega? Odgovorte, dokax- tej u jem uvridi vaf, u cem zamirife on vama? Popu • le meus, quid Jeci tibi } aut in quo coutristavi te? Da on pfovanje od fvoih nepriateljk, Poganina, Turčina, Ne- virnika, koji nepoznaju neizmirnu njegovu dobrotu, ni¬ je tome fe čuditi, i fudiobih na jedan način , da ftarp- Ijivo ifte podnasa. Si inimicus meus maledixisset mihi y sustinuissem utique. Ali da pfovan biti ima od Karltja- nb ., koji njegovo fveto ifpovidaju Ime, koji viruju u njega , i njegovu fpoznivaju neizmirnu dobrotu, koji znaju dobro, kolikojih on ljubi; ftvarje, koja nemoze nemaknuti njega na farxbu, i ofvetu. Razgovori D. II. tt Digitized by kjOOQle 9 « I to večlie miče njega na ofvetu, "bucTuchi, đa fva- ki grih drugi moxe za tako rechi fmilovanje imati ka¬ ko^ , jere Vrag, pfit, i fvit, koji na grih naf napelju- ju, poflfavljaj.u prid oci naše korift kakovu, oli ugod- uoft, koju od takova moxemo obchutiti griha, kadi pa¬ ka u pfofti ništa takova obchutiti nemoxemo, ter fva iigodnoft pfovatelja jeft uzdignutife fuprot ^Stvoritelju fvome, i fvetogardno prifveto njegovo tlačiti Ime. Tko dakle ne vidi, i ne fpozniva, da Bog fvakim razlogom maknutife ima na priveliku protiva takovome farxbu, i ofvetu: i da ovako ifpunjujefe ono , sto govori Bog po Proroku fvoine: Os tuum condemvabit te) ufta tvoja ofu- ditiche tebe. Becbicbe moxebit nikoji, mi, kada pfujemo, nepfu- jemo f-nakanjenjem za pogarditi Boga, oli fvetolme nje¬ govo, niti za odurjavatiga: ter pfujemo zato, jere dru¬ garica, fin, kcbi, fufed, nepriatelj nama zlo §ini, i ne- poflusnifu, ter ovako na farditoft naf file, i miču. O- voje dakle opogovor vas o Karftjani? Pfujefe dakle Bog, jere vi farditi jefte. Ali dokaxte vi meni, jedali mo- - glibifte podniti, da covik kakav jednak vama uvridjen od fvoga ifkarnjega, na mifto izjadati farditoft fvoju fu¬ prot iflome , izjadaobi proti vama , koji takovome zlo neucinifte ? Ali poftavimo, da fin vas kakav, za koga tolikofe trudite , i mučite, koga garlite toliko, i lju¬ bite, iznenada lupi obi vaf, i oframotio fvakojakim ne¬ milim načinom, rekucbi za obrambu fvoju, da drug je¬ dan uvridioje njega. Sto molim vaf u prigodi takovoj u^inilibifte o Karftjani? Sto odgovorilabi takovome fi¬ nu o^infka ljubav? Eb nebarni, i malovridni fine, a- kobih ja bio ne jedan tvoj Otac, da tuji kakav covik, imonebi izjadati farditoft tvoju proti meni, koi kriv tome niefam : koliko paka manje fuproti tvome Ocu, koi ljubi tebe kakouo oko fvoje. Ovako fvakim razlogom .Otac oni udaren, i ospotan od fina fvoga rekobi nje- Digitized by kjOOQle 99 inu. A paka hocliete, da nezamiri Bog vama, izgova- rajuchi zlo fvako fuprot njemu, jere uvridjeni biahote od ftvorenja kakva njegova ? Eh bezframno ftvoreuje , Bog pun farxbe rechiche pfovatelju, za malo jedno u- vridjenje, za nepravicu jednu , za jednu ric, za jedan odgovor ftvorenja joster manjega od tebe , hoti ofvetu uzeti proti meni? pfovati Ime prifveto moje? Proti me¬ ni, koifam tvoj Otac, tvoj Gofpodin, tvoj Paftir ljub¬ ljeni? A jedali neimase drugi najin za ifpuniti fardi- toft tvoju, nego pogardjujuchi f-tvoima prokletima u- ftima Tilo moje, karv moju, koju do kapa prolih ja za te? U kakovo zanicovanje ne dofpi pri tebi Ime moje, ako ovo f1uxiti ima tebi za izrigati farditoft tvoju. Vidifmo o Karftjani do fada , koliko zlo pfoftje u febi, koliko ona pogarđjuje Boga našega, izvidimo pa¬ ka fada, kakove pedepfe pfovatelja jekaju fvakoga. Eh dabih imo zadofta vrimena , kolike zgode donionebih vama, od kojih fpoznalibifte, da cicha ovoga nemiloga, i prokletoga griha jedni pogorise u ognju, druzi pox- driti biahu od zemlje, a nikoji odniti xivi od pakleno¬ ga Vraga: ter zadofta bitiche meni jednu famu vama naparvo đoniti zgodu, od koje mochichete fpoznati, ka¬ kovo zlo jeka pfovatelja fvakoga. Kaxe Gergur fveti, da Otac jedan imaše jedinoga fina, koi od seft godina famih buduchi, nauciofeje bio pfovati od malovridnoga Oca fvoga, koi, na mifto pokaratiga u prigodi takovoj, i izgovaranju, josterbolje gladisega , i ugodnoft doka- zase govorechi, kako navadaje pri mnozih, da xivoje dite njegovo. Ali evo, stofe dogodi; u jafu , u kome Otac on gladise fina fvoga, priftupi Diavol., zgrabi o- no malo dite, i odni u oganj vikoviti pakleni. Jefteli ćuli o Oci i Majke, jedali vidite, kamo idu fvarsiti po- Ijubljenja, koja jinite dići vašoj tada, kada pedepfati imalijih bifte ftrasno. Ter ako mladich jedan, oli za n n Digitized by kjOOQle i 00 bolje rechi dite malahno od selt godina famib imaloje pochi u Pakao cicha pfofti, stoche biti molim vaf od pfovateljk onih, koji u pfoftih ofedili vech jefu ? ikoji f-drugim f! u x i I i fe nifu jezikom, nego f-onim, f-koim fe govori u Paklu ? Sto vise, znati imate oKarftjani, da Bog nefamo pedepfuje pfovatelja famoga, da vele puta cicha tako¬ va čilu opchinu, čilu obitili. Na priliku, vi fe tuci¬ te, da draginja jeft velika , da vrime uze vaf koliki plod zemlje , da kuga umori blago , da fvakojako xivo izjide voche, istite jedno malo, i izvidite, jedalije koi meju vama pfovatelj , ter ako nasofe bude, van P-takovim , neka izlazi od fkupschine, i viditichete varhu vaf ko¬ nac pedepfe. Vi kuchni poglavari fe tuxite , da kucha vama u nistare ide, da plemeniti on vaf proganja, da fufed fti- ! >rot vama uzdiguje pravdu, da umroje vam fin najbo- ji, i najkoriftnii, a metimtoga podnasate (lugu onoga, onoga fina. da pfuje’, i proklinja bez pokaratiga, i pe- depfatiga, i to za nezamiritife iftome. Ajde ajde, na- pridujte flobodno u ponašanju takovim, ali u vrimenu iftem nemojtefe tuxiti fuprot Pravici Boxjoj , ako po- veksuje biji varhu vaf fvoje. A jedali neznate, da Bog U ftarome zakonu dade zapovid , da pfovatelj fvaki ne famo poginuti ima : qui blasphemaverit Nomen Domini , morte moriatur; nego i'zvise, da puk vaf f-kamenjem po- futiga ima: lapidibus opprimet eum omnis multitudo. Ter zašto? 3a dokazati, da jiniti pogubiti pfovatelja jedno¬ ga ftvaije opchinita , ter imobi fvak ifkati, i xeliti fmart povika takova; jere kakogodare pfovatelj ide fu¬ prot Bogu, koi jeft fvih naf Ijubezljivi Otac, onako vaf fvit, fve opchine ofvetu imalebi ifkati proti njemu, ter ovAko odrinuti od febe pedepfe, koje cicha iftih ob* chutitibi mogli. Virujte vi meni , da dokle pfovatelj Digitized by kjOOQle 401 bude meju vama, i vi ifkati nebudete pedepfati, i od Tebe odalečiti takova , mira u vaf imatinechete, i Bog fvejer fuprot vam farditche biti. I vindar znajuchi mi, kolikoje Bogu marzak gr ih ov prokleti, i koliko Itrasno jeft od njega pedepfau, vi* dimo ojito o Karftjani , koliko opchinit on jeft ineju nama. Ako igravac na priliku jeft nefriohan u igri, ako fin nepodobno odgovara Ocu, ako flugaje nepoflu- san Tvome Gofpodaru: sto vise, ako nimo xivinje ka¬ kovo lino jeft u bodu, drugofe nejuje, nego pfofti fu¬ prot prifvetoine Imenu Božjemu; koliko da ovo neima za drugo (1uxiti, nego za ifpuniti farditolt nasu. A je- dali nije iftinito ovo? jedali flrahotom fvaki dan neju« jete ono, sto kaxem ja vama? Eh virujte vi meni*, da dabih ja znao, da ovđi meju nama Bogopfovnik nalazife takav, odftupitibih ho- tio od ovoga fvetoga mifta, i rekobih vama , ajde idi— mo, ter f-bubcima udarimo, kako naf uji Ivan fveti Zlatouftnik, u ft a ona- i on jezik bogopfovni, i virujte« mi, da jinechi mi ovako, pofvetilibifmo ruke naše:.con= tere os ipsius 9 rijifu Ivana fvetoga, et manum tuam per¬ cu* s ione sanctifi.ee s. Ako paka za toliko ujiuiti jakofti neimamo, plajimo o poboxne duše u fare u našemu kri¬ vicu priveliku, koju Bogopfovni oine prifvetome Ime¬ nu Boxjemu, ter nadomiftimoju dajuehimu caft, i do- ftojnu hvalu. Radi jefa padsi na grisna kolina naša , recimo fvi ukup. O Boxe priveliki ( Stvoritelju Neba, i zemlje ujuvaj naf, ujuvaj okitili naše, ujuvaj opehinu ovu nasu od frakoga griha, ofobitim paka najinom o- brani naf od prokletoga, i ftrahovita griha od pfofti; i dopufti, da jezik nas pria,. nego poltupiobife pogardi- ti prifveto Ime tvoje, ofahne. En neka uvik xive pri« fveto Ime tvoje, neizmirna dobrota tvoja , i nedofpit- na ljubav, f-kojom Ijubioli naf vazda, ljubiš, i ljubi- Digitized by kjOOQle tiches naf po fvoj vikovitofti, neka prollavljeno bude Ime prifveto tvoje na JNebu, i na zemlji Tada, i uvik. RAZGOVOR XI. Od Po/vechenja Blagdana . Od.cafti, i poklonjenja duxnoga prifvetome Boga I- menu, koje uciniofant vaf fpoznati u iztomajenju dru¬ ge zapovidi Boxje, idimo danaf o Karftjani moji na Po- fvechenje Blagdana, polak onoga, stofe nalaxe nama u trechoj zapovidi od privelikoga zakonitelja našega , kada veli, Jpomeni/e Jvetiti blagdane. O koliko razbori¬ ta, i pravednaje zapovid ova o Karftjani! Buduchi Bog nas, kako fvaki zna dobro, Gofpodar fvih dana, i vri- mena, mogaše fvakim razlogom potribovati, da fvi ko- lici dani kroz godišta budu pofvecheni njemu, i njego¬ voj fluxbi, i vindar odavljajuchi nama za fluxbu, i korift nasu najvechi dio, i broj takovih, nikoliko famo, i to zadofta malo uzdarxi za fe, i koje uzdarxi, uzdarxi za dobro, i korift to vecbu nasu, tojeft, da poklain po- trosifmo tolike dane za hafan tila našega, potrosilibif- mo nikoje za bafan i dobro duše naše. I vindar, ako- prem zapovid ova od pofvechenja blagdani razborita jeft, i pravična, i toliko koriftna nama, vi dobro vi- diti, i fpoznati moxete, kolikoje ona zahichena, i po- gardjena od velikoga broja Karftjana. Danaf dakle , za ifpuniti duxnoft paftirfku moju, i napridovati izto- macenje defet zapovidi Boxjih , poftavitichu prid oci vaše, na kakav način imajufe od nafpofvetiti blagda¬ ni. Viditichemo najparvo, da pofvechenje takovih fe. nalazi u uzdarxanju fiuxnih dili, a zatim , da imamo takove trošiti dane u molitvi, poboxnofti, i (1uxbi Bož¬ joj , i duhovnome dobru duše naše* Digitized by <^.ooQle Zapoviđ dakle ova trecha, koja nalaze nama po- fvechenje blagdani , podvexuje naf , kako culifte, na uzdarxanje, i oftavljenje fluxnih dilit, takova pakafu, koja potribuju t»ud tila našega, i giriefe od Rukotvora- ca, i Texakk, kakono na priliku orati, i kopati, tru- ditife u ftacunu , rabotati. u kuchi : po Zapovidi ovoj branefe nama i ona dila , koja, a kopre m niefu pofve fluxna, nistanemanje zabaviti naf mogu mnogo, ka ko¬ nobi bilo prodavati , i kupovati u danu takovome beZ potribe. Tuđiti, i činiti pravicu, i druga ovim fpodob- na, koja zovufe ma Ione fluxna; i rneju dila pofve flux- na dopustenafu nama famo ona, koja potribnafu u da¬ nu takovome za branu, i uzdarxanje našega tila: i o- na, koja gledaju dobro, i korift Opcbinitu, i koja ne- ucinivsife u blagdanu, dogodilabife škoda ne mala: i napokon ona dopuštena jefu« koja fpadaju na caft > i flavu Boxju , kakono na priliku uresiti Carkvu* i Ol¬ tare. Zvan ovih fva druga dila oli pofve lluxua , oli malone fluxna, o Karftjani moji, znati imate, da Za- branjenafu nama u fveta^nome danu, i činivši mi ta¬ kova, grisilibifmo proti zapovidi trechoj ovoj, koju da¬ de Bog nama za fvetiti blagdane. Uzrok, cicha koga Bog brani nama u blagdanu takova opravljati, jeft, da u takovih dnevih profti od fvakoga truda tilefnoga lak¬ še fluxiti Bogu moxemo , njemu fe moliti , i mifliti o fpafenju duše naše, jere, buduchi pamet naša domire- na, nemoxe u iftorae vrimenu gledati na korift tila, i na onu ofobujniu od duše ; i zato ifto počinak od tila, i oftavljenje tilefnoga truda zapoviđafe nama u takovih danih, i to ne, da gubimojih u dangubi, kako vechim dilom čine Karltjani, nego, da imamo vrimena za flu- xiti, ljubiti, i caftiti u takovih danih Boga našega, i za fputno mifliti o fpafenju neumarle duše naše. Ova ovako buduchi, poglejmo jedno malo, kako opchinitim načinom pofvechujufe blagdani od Karftja~ Digitized by kjOOQle n&, i to najparvo u pogledu uzđarxanja od rtuxnih đilk, kako zapovida Ifuf nama. A jedali iftinito nije oKarftja- ni, da (Vi pofli za'tako rechi uguvajufe za blagdan ? t Su- tra, govori on, jeft blagdan ; pochichu viditi na moje felo, moja polja, moje vinograde, a za otim pochichu flisati fvetuMifu. Zafto tolici blagdani? zašto tolici blag¬ dani ? govori on drugi, koiche jifti, potribnoje da rabi, potribnoje pochi u roalin, odpratiti blago na targoviste, Aati u ftacunu ter gekati kupca, i ako famo fe ne ko¬ pa, i ne ore u fvetagnemu danu zadofta. Tuđimo, dafe pofvechuje dan takav od naf. A metimtoga kako ide pofo od vikovitoAi, od Tpafeuja duše vaše ? Polo ofobit toliko, za koi odredi blagdane Carkva Tveta? O gudne Avari! o TlipoAi doAojne placa o KarAjani moji, vidi« ti, da toliko malo, oli ništa Te inifli o liromaskoj dusi našoj, i fpafenju nje. Vaf chedan trofife za tilo, fve mifli naše, Tvi trudi naši, fve naše fkarbi idu oko in- terefa, oko targovine, oko dobitka, oko koriAi našega tila: dofpie paka Nedilja, dofpie blagdan, u kome za poAaviti u počinak dušu nasu,, i poftavitife u A*Iis o- vako za mochi gaftiti Boga našega, i premifliti Tputuo pofo od dohodeche vikovitoAi, branefe nama rabotajna dila, koja zabavnabi naf mogla darxatij mi protivnim načinom za dane takove oguvamo Tvi porti naši tilefni, i u ovih vise joster, nego u druzih fe zabavljamo u poflih tila našega, i ako po priliki mi tada nepofluje- mo, poflovati ginimo druxinu nasu, i tolikojih zabav¬ ljamo u portu, aa komanj, i tuxno vrimena dajemo nji¬ ma za mochi guti fvetu Mifu, a jostermanje za guti pro¬ diku , nauk KarAjanfki, i primiti fvete 4 Sakramente. lAinaje, da zakon Vanjelrtti, buduchi od ljubavi zakon, nebrani naina oštro onako, kakono Xuđiom Tvo¬ je vrime, fluxna dila u fvetagnome dnevu, da kakono Ijuhezljiva Majka dopusta naina, kako rekoh, dila ona, na koja naf potriba goni, i kojih oAavljenje mnogobi Digitized by kjOOQle nam poftalo skodno. Ali o kolikofe zlo iluximo £-toli- kom dobrotom njegovom, koliko i koliko puta istemo dokazati potribu dilovanja u blagdanu, koja vindar ni. je I zadofta fpoznatife moxe ovo u vrimenu targadbe , fvaki ftrah, i koi daleko je ft, fini, da obzir neunamo nikakav na blagdan, terono, sto moglobife ovarsiti o. li pria blagdana, oli za blagdanom , odlučujemo u blag. danu ovarsiti : i ovo ifto razumitife ima i od fvakoga drugoga pofla : jere nechemo da fe tarfimo pofle tako- ve ovarsiti u dilatnome danu, za ovako ufiljeni biti u blagdanu pollovati, ter ovako dan takav, koi trositibife imo u molitvi, u- jaftenju Boga, i u korifti duše , tro¬ ši fe vaf za tilo. Ali sto harni nama o Karftjani fvit vaf zadobiti, ako nasu po nefrichi izgubimo dušu ? Quid prodest komini } si Mundum universum lucretur , animce ve* ro Suce detrimentum patiatur ? I vindar ovoje najvecha zabava naša u blagdanu o Karftjani moji, a pako ifpo- vidati moxemo, dafmo Karftjani, nioxemo!i rechi, da vifujemo, da jafkitife ima Bog od naf neizmirnim na¬ činom, i da ovo ifto zabava imalabi biti naša fvejer u fvetajnih danih čilo xivljenje naše, i ako ovo tarpitibi imalo hiljada godistk, i da pofo, koi najviše imobi pre- miti nama, i za koi poftavni biahomo na fvit ov, jpft zadobljenje vikovita fpafenja. O flipofti, ponavljam re¬ chi, o neumnofti privelike naše! I ako za poštovati blagdane , branefe nam dila fluxna, i malone fluxna, kako do fada vidifmo, koliko veche branefe nama grili u takovih dauih , kakono oni, koji fuprotivnifu poštovanju blagdani? koji zvatibife i- mali dila vech nego fluxna, jere koi grisi, duga, i fu- xanjj iftoga poftaje griha : Qui facit peccatum , servus est peccati. Iftinaje, da takovi, kakoje dobro znano fva- kome, branefe nama u fvakome vrimenu , ali jostervi- se u blagdanu, jere nefamo odale^uju naf od fluxbe Razgovori D. II. O Digitized by <^.ooQle Boxje, kakono oftala dužna <Jila , 3a izvise razlnjuju naf pofve od Boga našega, i izgubiti naf čine ljubav, i roiloft Boxju. Kadi jefa uji Toma fveti, r množi Nau- citelji Carkve fvete, da grih učinjen u blagdanu mno¬ go vechi poftaje, protivan buduchi poštovanju, koje takovome danu imafe od naf dati. I akoje tome tako, poglejmo iznova, stofe od Karftjana u blagdanu čini. A jedali ima dana kroz godišta , u kome vise fe proflavi Diavol pakleni, i vise fe umnoxuju grifi, nego u fve- tacnome danu ? Sto čini on mladich , i divojka ona u blagdanu? Vaf koliki chedan nevidi jedan drugoga, po- fluju na polju, uftacunu, u rukotvoru, u kuchi; do- fpie Nedilja, oli kakav blagdan, oftavife fvaki pofo, jere dilujuchi cio chedan za tilo, priftoife da takav ba¬ rem dan aldujefe Bogu, i fe troši na korift duše naše. Eh koliko frichnibi vi bili , ako f-ovom fvarhom pri- ftali bifte u blagdanu od poflih vaših ! Ali sto! jeda- lile ovo ifpunjuje od vaf? Nu izvidimo, stofe jini u da¬ nu takovome, mladich on, koi poflovase cio chedan u rukotvoru fvome na polju, u ftacunu, dofpivsi blagdan, .odma ide ifkati, i pozdraviti mladu fvoju, i fprovajaju uCarkvu, i kakofe fvarsi fvetaMifa, poflusana, jurve fe zna kako, trosife cio dan u razgovoru, i igri, koja doifto bez griha niefu : i ovakofe poštuju blagdani od flipe, i neumne mladofti. Niti u tem fvarsuje flobod njihova, ter za činiti to bolje grih prollaviti, i ojitii poftati zal izgled, troše u priliki takovoj noch , i dan u prokletome tancu f-pogibiloin duše fvoje, i duše o- nih, koji njih gledaju, i f-nepostovanjem nemalim Bo¬ ga fvoga. Ter ovo zvatife moxe poštovati dane, u koih Carkva fveta fpomenu čini t Sveca kakva, oli Ovjetnika opchine kakove ? A jecfalife izmifliti moxe zlobnoft ve- cha od ove o Karfrjani moji, koja toliku jinilabi ne¬ pravdu 4 S većom , i Bogu? Sto fuditi imaju, molim vaf, t Sveci, i t Svetice one, od koih blagdan fe štuje, sto, ve¬ lim , fuditi imaju, videchi, da štovanje, koje dajemo Digitized by kjOOQle njima u danu njihovome nalazile vechim dilom u pro¬ kletome grihu, i u ifkanju načina za fve to vise pri- dobroga uvriditi Boga? A paka f-takovim štovanja na¬ činom ufatife moxemo njihovo ovjetovanje zadobiti« i njihovu ljubav? Eh koliko ugodnie bi bilo njima« vi- rujte vi meni« viditi naf na jaft njihovu cio dan poflo- vati na polju, i rukotvoru« nego takav njihov dau gu¬ biti u prokletome tancu « kako fvidoji Aguftin fveti. Melius utique, si lota die foderent, quam tota die saltarent. Od mlajih idimo na ftarie, ter izvidimo jedno ma¬ lo , kakono gofpodari od kuche Oci i Majke poštuju da¬ ne fvetajne. Ovi, iftinaje, da, buduchi mudrii, i ffcav- nii ne gube dane takove u lahkochah takovih, ali vin- dar sto jine i oni u fvetagnome danu? flisaju fvetu Mi- fu, i Bogzna f-kakovom poninjom, i poboxnoftju : a za lim gube cio dan takov u karcmi , i igri, ter potroše nemilo fve ono, sto zadobise kroz chedna f-velikom ško¬ dom obitili fvoje: i nebuduchi zadofta ovo njima, na- partjuju dušu dromasku Tvoju f-t oli cima grifima pfuju- chi« proklinajuchi nefpodobne, i gnufne izuftujuchi ri¬ ci Evo vama lipoga, i podobna načina, f-koim ti ta¬ kovi poštuju blagdane; dofpivafe na toliko , da dani fveta^ui, moglibife fvakim razlogom zvati ne dani Go- fpodinovi « da dani Diavla paklenoga: jere da zaterli- bife od Carkve blagdani« zatertbi bio veliki broj gri- bk, onih velim grihk, za koje činiti, jekafe dan fve- tajni. Izvidimo josterbolje iftinu ovu: na priliku, i- mafe učiniti rafpusteno kakovo nartadjenje, oli veliko gostenje ne bez pogibila duše Hromaske naše, i uvri- djenja Božjega; imafe jiniti prikaza kakova, oli tanac, u kome Te veTeliVrag pakleni cicha tolicih, koji jine- fe, grihk, jedali iftinilo nije oKarftjani, da za fva if- puniti ova gekajufe dani fveta^ni? imafe jiniti kakova ofobita igra, u priliki koje varhu gubitka vrimena, i o a * v Digitized by <^.ooQle novaci mnozimi grisife načini, jedalife neceka za to dao fvetacni ? A jedalife ftvari takove jiniti nemogu u rabotnome danu za neodbiti ljude od poboxnofti ? Ne, odgovarate vi meni, narod jeft tada zabavan u Tvome poflu, u rukotvoru, ter neima vrimena u danih tako¬ vih Te urafkofiti : a paka zato ifto> daje dan fvetacni, plemenitie , i ugodnie poftaje nartadjenje takovo. Ali u nafladjeuju onome u onoj prikazi pet, oli seft ura iz. gubitichefe, stoje cetvarti dio dana takova, i koi po- trositibife imo u poboxnofti , i molitvi ? To jos bolje , odgovarate vi meni, nafladjenje za to ifto, da đuga ? - koje , ugodnie poftaje. Ali sto zoftaje za dušu, i za Boga? Culifino fvetu Mifu, toje zadofta, ifpunifmo, sto zakon potribuje od naf. A paka Te guđimo, ako Bog po uftih Ifaie Proroka daje znati nama, da odurjava blag¬ dane naše? Solemn'tates vestras odivit anima mea , da tarpili , i podoiti nje nemoxe? Factne sunt mihi molestae, laboravi , substinui. I po uftih Malakie Proroka veli • da u obraz bacitiche nama gnoj molitve naše, i blagda¬ na našega: dispergam super vultum vestrum stercus so« lemnitatum vestrarum. Culifmo fvetu Mifu, toje zadofta, ifpunifmo zapo- viđ , i fvetifmo blagdan. O koliko malo , oli nikako- voje u vaf fjpozn a nje fvetofti đan& takovih, i duxnoftl, koje u njih ifpuniti imate ! za bolje razumiti ftvar ovu, vi dobro znate o Karftjani moji, da trudi, porti, idi¬ la fluxna u febi dobra jefu, dopuštena, i poštena, jere takova nalozioje Bog parvome Ocu nadome Adamu ci- cha njegovoga griha, pače ifti t Spafitelj naslfuf, kada na ovome biase fvitu, trudiofeje, i poflovao u ftacuuu od Nazareta : i fvi^Sveci za odbignuti dangubu, koja Otac jeft zlobe Tvake, zabavljalifufe u trudu, i portu, i vindar. akoprem dila takova fluxna dobra, i dopušte¬ na jefu. Bog nas pridobri hoti zabraniti takova nama u fvotayuome danu, i to zato, da bolje fluxitibifmo mo- Digitized by kjOOQle gli njemu, i miditi o fpafenju duše naše, radi cefa ka. ko uge Bogoflovci, koi pollovaobi u danu takovome jed. nu uru, fagrisiobi finartno, i fvetionebi dan takav fve> tagni, kako zakon potribuje. Ako je tome tako o Kar- ftjani, kako fuditife Dioze, da pofvechuju blagdane o- ni, koji, poklam flisase fvetu Mifu, zabavljajufe ne jednu famu uru, oli dvi , da pet, seft, i vise ura u blagdanu u karcmah, u tancu, u razgovoru nefpodob- nem , i oftalih poiliK ovim fpodobnih, koji nefamo da nifu dobri u Tebi, i dopušteni, da izvise uzrok jefu to- licih grih&, f-koima pridobri Bog u blagdanu na mirto biti ljubljen, i gaften od naf, kako on potribuje, jo- sterveche uvridjen jeft, i pogardjen. Karftjani moji ifpovidam vama, da razumiti nemozem (tvar ovu, ni¬ ti vi neznate, sto odgovoriti imalibifte meni. Sto dakle giniti imamo u fvetagnome danu , upi- tatichete vi mene ? Dopušteno nije nama podovati, ni. ti uzvefelitife u blagdanu, sto dakle zoltaje, akone da za disanom fvetom Mifom gubimo cio dan u razgovoru, u kakovome ftagunu bez nikakva poda. Eh ovoje bas ono, sto vechi dio Karftjani gini ; ter ovako didujuXu- die, koji u (Vetagnome danu od fvakoga najmanjega cu- vajufe poda, i truda, izvan paka ovoga ništa dobra ne. gine. A jedali nedokazah vama o Karftjani, da zabra. njenoje nauia podovati u fvetagnome danu, jere nemo. guchi mi u vrimenu iftem paziti na korift tila, i duše, poklam potrosifmo cio chedau za korift tila našega, po- trosilibifmo dan takav fvetagni na ga(t, i duzbu Boga našega, i korift naše duše. Akoprera dakle Carkva fveta Ijubezljiva Majka hasa drugo ne zapovida nama u blagdanu giniti, nego disati fvetu Mifu, imamo vindar znati, da u tem famim nefvarsuje duxnoft, koju ima¬ mo za fvetiti blagdane, potribaoje dakle i mnoga joster ovarsiti druga, kakono na priliku disati rigBožju, po- chi na nauk Karftjanfki, naugitife (tvari potribne fve- Digitized by kjOOQle 1 to te Vire, jere buduchi duša naša u miru i pokoju u da« nu takovome lahko mocKiche razumiti, kakovefu nje duxnoTti, koje iTpuniti ima prema Bogu, ifkarnjemu , i febi. 0 koliko koriftna poftatiche nama rij Boxja, a- ko flusaliju budemo u fvetacnome daou nebuđuchi za¬ bavni u poftih tilefoih, i vnmenitih. Ali sto jine ve- chim dilom Karftjani ? oni, koji najvechu imaju potri- bu rici Boxje, buduchi u grifih zakopani, dalekofe dar« xe , ter tada, kada Paftir duhovni okrenutife ima pu¬ ku za pripovidati, pokarati, i ujiti, ti takovi oli od¬ laze, oli fpavaju, ter neftarpljeno je kaju pri po vida n- ja fvarhu. Niti u ovome joster tie fvarsuje pofvechenje blag¬ dani , da potribujefe izvise u takovome danu iTpitati dusevnoft nasu, izviditi, stofeje učinilo kroz cbedna, u jem uvridjenbi Bog od naf, ter xalovatife cicha u- jiujenih grihi, i vele puta po fkrusenoj ifpovidi oci- Ttiti dušu nasu, i nabrauiti nju f-prifvetim Tiloin lfu- fovim. Eh dabi Gofpodin , oli Kralj jedan reko pod¬ ložniku Tvome najpotisteniome : hitra, buduchi blag¬ dan, jekamte k-ftolu mome, ter blagovatichu f-tobom : kakovo vefelje obchutio nebi u farcu Tvome podloxnik takav cicha tolike cafti, T-kojom pocaftenche biti od Go- Tpodina Tvoga? koliko rano uzdignuonebiTe on u danu takovome ? koliko Tnaxno Te nebi opravio polak Ttalisa Tvoga? koliko neTtarpljivo cekaonebi uru Trichnu tako¬ vu za mochi pri Ttolu fiditi T-GoTpodinom Tvoim? I vin- dar u Tvih danih, a oTobito u Tvetajnih, ne GoTpodin jedan , oli kralj firomaski Tvita ovoga, da Kralj varhu Tviu kraljk, GoTpodin, i t Stvoritelj Neba, i zemlje ftoi varhu Oltara ovoga , i pozivlja Tvih , i Tvakoga k-ftolu Tvome, i to ne Tamo za blagovati T-takovim, da za na¬ hraniti iftoga T-Tilom, i karvju Tvojom : i vindar nei- ma jovika, koi priTtupiobi k-Ttolu njegovome, oli za- dofta retko; i na mirto priltupiti k-iftome, i nahrani- Digitized by kjOOQle 411 ti dušu nasu prifvetitn Tilom njegovim, trošimo fvetaj- ne dane u pianftvu, u poxdarlofti, u igri, u tancu, i u oftalih opaginah f-velikim uvridjenjem Boga našega, koi toliko naf ljubi, da za hranu dusi naših Tvoju i ft u pflt hoti nama dati. Na fvarhu, i ovako Tvarsitichemo nas razgovor, o koliko prikladan jefit dan fveta^ni za zahvaliti Bogu da- ritelju nasoine za fve dare, i milosche koje priiniTmo, i bez priftanka prijimljemo od darexljive njegove ruke! Eh koliko dobro trošiti hochemo dan takav, ako trosi- tiga budemo u molitva!), nemoguchi mi moliti u di- latnome danu, ako priporu^itife budemo Bogu, i pro¬ lili od njega miloschu, i jakoft za pridobiti mochi na¬ padi , fkrusitife od grihi naših, i u dobru napridovati! i poklam pri poru jifmo naf ifte, priporujiti imamo if- karnjega našega , a ofobito onoga, koga duxni jefino pri porubiti, kakono nasu dicu, i druxinu nasu, i fve one, koji na kakav na^in Tpadaju na naf, i na fvarhu pri porubiti imamo ifte grisnike, Poganine, i Krivovir- nike, da bi njih Bog rafvitlio, i na pravu obratio vi¬ ru. Nu! poglejte, i premiflite fada o Karftjani, jeda- li ima, oli neima poila u fvetajnome danu? U kolicih dobrih dilih takove trošiti moxemo? Eh ako ^initi mi budemo ovako, ako trošiti budemo blagdane ne famo u flisanju fvete Mife jedne, da i vise, ako prilika fe na¬ miri, da i u Husanju riyi Boxje , Karftj a nikoga nauka, molitvah, i oftalih dobrih dilih, ftalne vaf ujinitichu mochi, da dani fvetacoi od vaf pofvecheni jefu, i da počinak kratki od trudit naših, koga zapovida, i nala¬ ze nama Bog u blagdanu, bitiche za naf početak jedan od vikovitoga pokoja, u kome flobodni mi buduchi od fvake tilefne brige, drugo jiniti nechemo, nego pozi¬ vati , hvaliti, i ljubiti uvik, kako govori Aguftin fveti, dobroga Boga na6ega: vacabimus , laudabimus , amabimus . Sto Bog neka udili nama po velikome milofardju fvome. Digitized by kjOOQle i ta RAZGOVOR XII. Varhu zapovidi poštovanja Oca , * Majke « iti 1 ? giniti vaf fpoznati o Karftjani moji fkarb veliku, i jakoft, f-kojom priveliki Bog zapovida nama poštovati Aarie naše Oca, i Majku, i ovoje zapoviđ ona getvar- ta, koju danaf iztomagiti nakanih vama, zadoftaje me¬ ni vama rechi, da kakono najparva , i najofobitia za¬ poviđ od ljubavi prema Bogu jeft caftitiga: tako gartiti Oca, i Majku zapovidje najvecha, i najofobitia ljubavi prema ilkarnjemu: i za ja ft ju, koju prema Bogu doka¬ zati imamo, neima zapovidi, koja vise bi premila nje¬ mu, i podvezala naf druge, koliko ova od poštovanja Aariih naših, i zato ifto zapovid ova, poštuj Oca, i Ma¬ ter, akoches dugo ziviti na zemlji parvo darxi mirto meju zapovidi, koje gledaju ifkarnjega. O koliko dra¬ govoljno zato ifto govoriti nakaniofam danaf vama od zapovidi ove razmisljajvlch od ftrane jedne, koliko vru- che pri poručuje Bog ovo nama, a od druge paka rtra- ne videchi, koliko malo ovarsujefe zapovid ova od Kar- ftjnn& Tadašnjih. Hotechi ja govoriti vama od ofobite zapovidi ove, nemojte mifliti, da govoriti nakanih fa« mo maloj dići, i od kratkoga joster razuma, ne ne, page ofobitim naginom vama o fini , i kchere od dob¬ nih litk, koji akoprem uzraflirte, i imate joster žive Aarie vaše Oca, i Majku, nikakav vindar ne činite ra¬ čun od njih, njih nepostujete , nepomazete, i nepo- fl ušate. Takoje o fini, o kchere , vama ja govorim , jere nagin malovridni, i nepošteni, f-koim vladatefe fa Aariimi vas:mi tolikoje vise oduran, i marzak Bogu, i fuprotivan zapovidi, koju dade on nama za poštovati ftarie naše, da vidife u vaf, koji vise imate razuma, i pameti, ter zato ifto duznifte vise znati duzuorti vaše u podu takovome od oftalih mladichet. Digitized by kjOOQle Poklani Vidifmo fkarb pri velik u, f-kojoin Bog daje zapovid ovu hama, i potribu, koju fvi imamo za ifpu- niti takovu j izvidimo jedno malo, u cem fe nalazi a- koyo poštovanje , koje dati imamo ftariim našim. Sto dakle potribuje Bog od naf o Karftjani, kada u zapovi- di ovoj zapovida nama poštovati ftarie naše Oca, i Maj¬ ku? Potribuje najparvo , da fini, i kchere caft imaju ofobitu dokazati, i opazu prema Roditeljom fvoim, je- re jaft, i plemen Oca jednoga tolikoje velik, da od množih Otac jedan zvan jeft Bog vidjeni. Bog zemaljf- ki, 4 Stvoritelja prilika, pače jedan drugi ftvoritelj, Co- vik, kome Bog udilioje dio izvarfnoftž fvoih , kakono ploduoft uporajanju, oblaft u vladanju, ljubav, i pro- vidjenje za prifkarbiti potribna finom fvoim 3 i dobar njihov učiniti (tališ. Učinivši njih dakle Bog toliko ve¬ likih, duxnifu (ini, i kchere jaftiti, i poftovati Rodi¬ telje fvoje onako, kako gaditi fe ima Covik jedan, koi u fluxbi i jafti (e nalazi mnogo vechoj, negofe mi na¬ lazimo. Radi gefa govori Bog nama po uftih Carkve- njaka, da koife Boga boi, poštuje Roditelje fvoje, i flu- xi njima kakono Gofpodinom, i Gofpodarom. Qui timet Do minu ni , honorat Parentes , et quasi Dominis serviet his , qui se genuerunp. Jefteli razumili vi o (ini i kchere ? jedali znate, tkoje on vas dobri Otac, akoprem (tar, i priproft ? On je, kakono ^ulifte , koi fe zove Bog vidje- ni, t Stvoritelja prilika, paje drugi, za tako rech, ftvo- ritelj, oli barem Covik jeft, kome Bog uuili dio izvarf- noftl fvoih. Znatelt tkaje ona dobra ftarica Majka va¬ ša zapuštena od vaf, i zanigovana? Onaje cafti mnogo, i mnogo veche od vafj i zato poštovati imate njih, ne kakono jednake febi, nego kako Gofpodine , i Gofpo- dare vaše. Quasi Dominis servnet his. Niti nemojte uiifliti o fini, i kchere, da poštova¬ nje , koje dokazati imate pt'ema Roditeljom vašim, ima Razgovori D. //. p Digitized by kjOOQle pribivati fatno u fareu* ne ne, ter polribujefe, da fe f-dilom očituje. Radi cefa opominja vafDuh fveti go- Vorechi, m opere , et sermone , et omni patientia honora Patrem. tulim. Takoje , in omni patientia , to jeft, pod- nofiti imamo ftarpljeno njihova potnankanja, njihove flabofti, i iftib neftarpljivofti kadgod, akoprem bez u- zroka, fpominjajuchife fvejer, kolike ne podnofise oni teskocbe f-nama, kada biahomo malahni joster: izvise imamo činiti fpoznati njima poštovanje takovo naše in sermone , tojeft, nefamo neimamo ruxno odgovarati nji¬ ma, oli rugatife f-njima , da pače kripiti njih imamo ti nevoljnofti, ter fpravni fe dokazati za njima pofluxi- ti, i pomOchi polak jakofti, i moguchnofti naše, da bu¬ du oni mogli rechi od naf, sto jedno vrime rekoše To- bie mladoga Roditelji od fina fvoga: lumen oculorum no* strorum; baculus senectutis nostroe ,• solatium vita: nostroe . Ako dakle želimo takovu ifpuniti zapovid od Boga na¬ ma danu, (1uxiti imamo Roditeljom našim za fvitloft, poftavljajtichi njima prid oci dar priveliki, koga pri- pravioje Bog njima cicha privelike fkarbi, koju doka- zase oni u uzhranjenju naf, i zadobitju dobra.fvakoga tilefnoga , i duhovnoga: poftati imamo palica njihove ftarofti, baculus senectutis nostroe , dajuchi njima življe¬ nju potribna , i branechi njih fuprot onim , koji istu, nauditi njima, oli proganjati. 1 .napokon imamo biti ukripljenje, i vefelje življenja njihova, solatium vitoe vostnv , ifpunjujuehi marljivo ona, koja fobom nofe dux- uofti fina ljubljenoga jednoga prema dobrim Roditeljom fvoim. Gvoje ono, sto potribuje od vaf Bog u pogledu Ro¬ ditelji vaših o fini i kchere. Priftupite fada naparvo vi o Oci, i Majke. t Sinovi vaši jedalife ponašaju ova¬ ko f-vama? jedali vaf gledaju,.i razmišljaju kakono fta- rie fvoje ne famo u litih , da i u gafti, kako naf uci Duh fveti ? Quasi Đominis serviet his. Jedalifu ftarp- Digitized by kjOOQle i i 5 Ijivi f-vama, jedali podnasaju dabofti vaše, koje f-dob- Dima litima vele puta fdruxene jefu, kakono zapovida njima Duh fveti u fvetome pifmu : Et si defecerit sensu , veniani da , et ne spernas illum. 1 ako dobro kakovo u- diliti neinogu vama, jedali dobru barem rio primite od njih, jedali vaf uezanicuju , ne špotaju , kako nalaxe nj i ina Duh fveti ? Fili substine senectutem Patris tui , et ne contemnas eum in vita illius. Sto odgovarate na ovo o Oci i Majke ? Vi , kako vidim , hukate , i flifkate f- plechima, ler čujem, da mi odgovarate. Mlaji fin moj, akoprem od malih jeft god isti, vise poštuje, i vise fe boi fluge moga , nego mene : ako jednu famu dobru ric od mene čuje, obrachami plecha, kreche f-glavom , i marmljuch odlazi: ter evo lipe cafti, i poštenja, koga od maloga vech prema meni kaxe fin moj mlaji. Ali napokon dajemfi mir, jere razmišljam, da malahan jeft, i da joster ne fpozniva duxnofti fvoje. Najftarii paka, koi izgled imobi dati fvoj druxini, nu kakonii odgova¬ ra; ti glej da xives, i puftife ravnati. Ako fvitt ka¬ kav dobar hochumu dati u pogledu njegova ponašanja, oli vladanja kuche , on fe finie , za norca me ima, i priproftame zove. Ako cicha ftarofti, oli dabofti go¬ vorim ja njemu , da podovati, i truditife nemoxem , i d i lati kakono pria, on fe fardi, i odgovara, da za je- ftifam vindar dobar joster vise, nego pria. Ako ja ka- kono glava u kuchi hochu, da opomenem koga, onmu veli, puftiga govoriti, nepazi ništa na njegove ri£i: zadovoljan mogobi biti, da do fada ginioje za Gofpoda- ra. Ovoje on lipi, i pošten na^in, f-koim vladafe fam- nom fin moj, ovoje placha tolicih trudit moih, koje i- mah za uzhraniti njega, i u dobar poftaviti ftalis : O firomaski Oce, koliko xaoje meni nefriche tvoje! 0 fi¬ ni nezahvalni! Eh ifkudtichete f-vrimenom texak račun, koga potribovatiche Pravica Boxja od vaf cicha neftarp* ljenja vašega, i nepoštovanja Roditelji vaših. P a Digitized by ^ooQle A vi o firomaske Majke sto veTite? priftupite na- parvo i vi. K eh eri vaše kakofe vladaju f-vama, kako- fe ponašaju? jedali vaf poštuju barem one? one dobro znaju, koliko podnilefte vi toliko u poradjanju, koliko, u uzhranjenju njili , koliko dakle zahvalne nebi imale biti one vama , i poflusne. Eh fve fuprotivno vidife u njih, odgovarate vi meni, vise one ljube fvako sivin- ce . nego mene. Ako dopuftiti neehu njima praznofk kakovu u odichi, flobod u razgovoru nemalu, odgova- rajumi tako oštro, i nefpodobuo, da nepriatelj najve- ehi moj onako odgovoriti nebi mogo, ter mi vele, da- fam ft ara nerazborita, i da, nemoguehi ja vech tako¬ va uxivati, hotilabi, da niti neuxivaju druzi, da i dru¬ ge Majke xelefe fpafiti, i da vindar takova od keherih fvoih nepotribuju , koja ja potribujem od njih. I ne* buduehi njim zadofta ovo, pfujume , spotajume govo- rechi, eh Bogbi dao, da glaf izgubiš, da nemoch ova tvoja u grob odhilabi tebe. Ovoje poštovanje, ovoje ona fva ljubav, koju dokaxuju prema meni Majki fvo- joj keheri moje. ter ovako ufiljuju mene, da proklinam njih, i caf, u kome ujih rodih. Eh keheri nezahval¬ ne! ter ovoje fpoznanort, koju dokazatibifte imale pre¬ ma Majki vašoj , od koje primifte življenje vaše ? Nu čujte famo, sto govori vama Duh fvet.i u fvetome Pifmu. Maledictio Matris erailicat fundamenta domus ; da prokle- ftvo .Majke jedne ifkorenjiva temelj od kuche , i čini, da pogine fva kolika obitili. ^Siromaški Roditelji , koliknje nefrieha vaša , ua kakav nefrichni vi dofpifte ftalis ! Ali idiino naparvo f-razgovorom našim. U tem nefvarsuje joster đuxnoft vaša o fini , i kehere, koju ifpuniti imate prema Ro¬ diteljem vašim: varim poštovanja takovih potribuje od vaf Bog, da pofiusni fe dokaxete njima, jere fini, ako- prem duxni nifu pod ušati kakono fluge , duxnifu vin¬ dar poflušati kakono podložnici: jere Bog ^itiechi njih Digitized by Google Roditelje vaše , daoje njima poglavarftvo, i gofpodar- ffcvo varhu diče fvoje, i zato duxnifu njima finovi pod¬ ložili biti, kakojih nagovara Pavao fveti govorechi: Fi* Hi obedite Farentibus in Domino, i u drugome mirtu go¬ vori, fini poflusni budite Ocem vašim u fvacem, jere ovoje drago Bogu. Niti nemojte mifliti, da duxnoft takova od pofluha tarpiti ima famo u mladih litih , da i u dobnih, jere Roditelji naši doklefu xivi, poglavari¬ cu naši, a.mi paka podlotnici njihovi, i zato fvejer po- flusni imamo biti njima. I akoje tome tako, dokaxte vi meni o (ini , i kchere , kakav tvor učini do fada u vaf duxnoft ova vaša, koju imate za poflusni biti Rođi- teljom vašim? O koliko malo, oli ništa ifpunjujefe za- povid Boxja takova od vaf? jedali iftinito nije ? na pri¬ liku, ako Roditelji zapovidaju štogod vama, vi puni o- holofti istete fto uzroka za dokazati nerazboritu zapo- vid takovu, i da duxni nifte učiniti ftvar, koju potri- buju oni od vafj jedali nije tako, jedali fe 'ne gini ovo od vaf o fini, i kchere? Ter ovo zvatife moxe ona po¬ nizna podloznoft, i pofluh,- koga Bog potribuje od vaf prema Roditeljom vašim? Ali čujem da nikoi fin mi od¬ govara , jafam poflusan Ocu mome , niti on od mene tuxitife neinoxe ", odgovaram ja tebi, poflusanfi ti Ocu tvome, iftinaje , ali kada? tada, kada zapovida tebi ftvar kakvu ugodnu , i koju ti fam xelis, ter ovako i- ste on ifpuniti tvoju zelju vise, npgo da ti ifpunis nje¬ govu f-pofluhom tvoim; i ako ovarsujete zapovid kakvu njegovu koja ni polak volje vaše, marmljete, i prokli- nate. Eh nije ovo, sto Bog potribuje od vaf, pofluh vas ima ponixan biti, i hitar u fvem sto Roditelji po- tribnju od vaf, imate biti poflusni njima, jere Bog to¬ liko potribuje od vaf, i poflusajuchi njih, poflusni đo- kazatichetefe Bogu , buduchi da on diluike njih ujini oblafti fvoje, i poglavarftva fvoga. Čujem, dami odgovara kchi ona, Oje! Majka mo» Digitized by kjOOQle ja hoti, da praznoft kaxem u odichi , da gubim vrime u nemalo pogibelnome razgovoru , da vele puta fdru- ximfe f-onim mladichein, da idem na tanac, na prika¬ ze, ja đoifto poilusalabi bila nju, da bojalafe nebi bi-r la uvridjenja Boxjega. t Sada paka, kada §ujem, da mi kcbere imamofe dokazati poflusne Roditeljom našim u fvib ftvarih, ginitichu, i ovarsiti fva- i fvaka bez ftra- ba, i to vise, buducbi da pofluh takav koriftan pofta- ticbe dusi mojoj. Na ifti nagin čujem, dami odgova-? ra i on finj Otac moj, govori on , zapovidase meni, da ofvetu uzmem od fufeda moga cicha nepravde učinjene meni, i kvara: da u prodavanju, i kupovanju toliko ftrasljiv, i duševan nebudem ; dafe fpomenem moga plemena, i da ako koi uvriditi poftupiofe bude mene u poštenju, neimam oproftiti iftome. Sto vise? toliko vech vrimena ima, da Bog zoveme u Red, i f-tolicimi nutarnjemi nadabnutji nepriftaje zazivati mene, da ta¬ kav odabiram ftalis j fuprotivnim paka načinom Otac moj odgovarami , stocbeti Red , stocbeti kloštar ? po^ tribu od tebe imam u ftacunu, u targovini, u uzđar- xanju obi tili moje. Ja doifto teskochu obcliutih ne ma¬ lu za u tem poflusati njega, i njegovu ifpuniti volju j ali , kada gujem , da Roditelji pollusani imaju biti u fvajern, o koliko rada ifpunitichu (Ya ona, koja zapo- vidali budu oni meni , ter eh koliko, ginechi ja ova¬ ko , poftatichu blaxen ! Eh flipi i bezumni fini, eh flipe i bezumne kche- re! kada nerazmisljate, da nikada, i nikada dopušte¬ no nije poflusati Roditelje u ftvarih zabranjenih od Bo¬ ga. A jedali Bog dilnike uginl Roditelje oblafti fvoje zato, da f-takovom fluxilibife oni za zapoyidati vama ftvari fuprotivne njegovoj fvetoj volji ? A jedali pofluh, koga dokazati vi imate o fini , i kchere prema Rodi¬ teljom vašim, gledati neima najparvo caft, i pofluh, koga vi dokazati imate prema Nebefltome Ocu, od ko- Digitized by kjOOQle I “9 ga izlazi Ocinltvo, koje tia žemlji imaju Roditelji va¬ ši ? Poflusni imatefe dokazati, ponavljam rechi vama rt fini, i kchere , Roditeljom vašim, ali u' ftvarih tako¬ vih , koje fuprotivne nifu zakonu Boxjemu. OVojS boo* sto vaf u^i Apoflo Pavao fveti, kada veli vatha : Pilii obedite Parentibus in Domino , fini poflusni budite Rodi- teljom vašim u Gofpodinu, tojeft, nikada , i nikada U ftvarih, kojefu fuprot zakonu Boxjernu, da u onih^ ko¬ je polak zakonafu njegova, i njegove fvete Volje: inDo* mino, in Domino. Da ako zapovidaju valna ftvari neu¬ godne Bogu , i koje brani on ^initi vama, itnatrt f-po- stenjem fvakim dokazati njima , da polak hauka Petra fvetoga duxnifte pria flušati Boga, nego njih: Oportet magis Deo obedire , quam hominibus. Oli rečhi njima f- Aguftinom fvetim. O Ogi gefa fe xalujete? fiuovi vaši nepridftavljaju vama nitkoga drugoga, nego fatnoga Bo¬ ga Da ako nezadovoljni dokazali oni joster bife f-ta- kovimi razlogi , trti* tvardokotnoft U zapovidanju doka- zalibi, fpomentefe rtd ricih onih, koje izreče Ifufj da, koi neljubi njega Vise od Oca , i Majke fvoje , page, koi ne ođurjava Oca, i Majku cicha njega, naflidnik nemote biti njegov. Radi cefa, buđuchi potribno, i- mate ^i ni ti ono, sto pisuch reče Jerolim fveti Ne poći a- nu : da, kada Bog vaf zove, ako Otac i Majka zabrani- tibi hotili vama, da neidete, ter na prag legli za za¬ tvoriti put vama, vi imate pochi nistanemanje, ako- prem po njih gaziti bifte imali. Per calcatum perge Pa* treni , per calcatam perge Matretn. Poklani vidifmo, kakovu gaft, i poštenje, i kakav pofluh dokazati imate vi o fini, i kchere Roditeljom vašim , idimo izviditi trechu duxnoft vašu prema nji- . ma, i ovaje ljubav, f-kojom ljubiti imate ifte. O ko- likaje đuxnoft ova ! na' ifpunjenje koje nefamo narav vaf mi^e, Ja i Duh fveti po uftih Carkvenjaka vaf opo- minja govorechi: MementOj quod nisi per illos naius non Digitized by kjOOQle 190 fuisses. Ter jedali nije zadofta jak ovo uzrok za ljubi¬ ti Roditelje naše? fpomentefe , govori Duh fveti vama o fini, i kchere, da, nebivsi Roditelji vaši, vi na fvi- tu nebifte bili. Takoje o fini, i kchere, radi jefa Za Bogom duxnifmo Roditeljom našim u pogledu življenja našega. A jedalife moxe vise rechi o Karftjani ? I ka- kono veche dobro od xivljeuja dati, i nachife nemoxe, tako niti veche neima duxuofti od ljubavi, stoje ona, koju, dokazati imamo prema Roditeljom našim, koji da- dose nama jedno toliko dobro, stoje xivot koga uživa¬ mo. 1 vindar akoprem tolikaje duxnoft naša za ljubiti Roditelje na$e.. koliko malo oni ljubljenifu od naf* o- fobujno buduchi vech mi udobnih litih, buduchi ože¬ njeni, i dicu vech imajuchi, tada tada doifto rechife Jnoxe, da ljubav prema Roditeljom našim u naf ne famo Ohladjena poftaje, da pofve ftudena, i pogafena , jere futišmo tada, da fva kolika naša ljubav, fve mifli, fve fkarbi gledati imaju ženu, i dicu nasu: i vind?r iftini- toje, da neimavsi mi xivot od Roditelji naših, imali nebifmo ni ženu, ni dicu. Kolika dakle nefpozoanoft nije u naf o Karftjani tada , kada neljubimo Roditelje naše, od koih toliko primifmo dobro? ' Nemojte paka mifliti o fini , i kchere , da ljubav takova vaša prema Roditeljom vašim pribivati famo ima uricih, ne ne, dokazatife ima ona u dilu, tojeftfkar- biti imate, i truditife polak moguchnofti vaše za pri- fkarbiti, i zadobiti potribna xivljenju njihovome za od¬ govarati ovako trudu, i brigi ,.koju imaše oni za pri- fkarbiti potribna vama tada, kada nemogahote u mla¬ dih dnevih vaših zadobiti febi takova cicha nejakofti vaše, a ofobito tada, kada Roditelji vaši oli cicha fta- rofti, oli flabofti fvoje u moguchnofti nifu za-zadobiti hranu febi, duxnifte dakle o fini, i kchere truditife , i poflovati za mochi hraniti ne famo vaf iftih , da i Roditelje vaše* Digitized by kjOOQle Eh hochefe drugo, jujem, dami nikoji odgovara¬ ju, nego hraniti, i opravljati Roditelje naše, irnitki, i dobitki naši komanj zadoftiiifu za nahraniti Xenu i dicu nasu , a kamo paka za nahraniti Roditelje naše. Ah nezahvalni fini, i malovridne kchere, sto ikada iz. rekofte ? imamo drugo poplavi, nego nahraniti Rodi¬ telje naše Ah neznauoft mnogo nepravedna duznofti vaše prema onim, koji uzdarxase vaf toliko vrimena, i dadose xivot vama! imate page znati, polak nauka To. me fvetoga* da neimajuchi mi covika na fvitu, koi to- likobi bio fdruxen f-nama, kolikofu Roditelji naši, lju¬ bav ifkarnjega Tobom nofi, da imajuchi mi udiliti po- moch u jednakoj potribi onome, koije blixnji nama, du- xnifmo u takovoj potribi pomochi pria Oca, i Majku, nego dicn nasu. I akoprem Xena T Muxom iftu ftvar cinij i jedno tilo, nistanemanje pridpoftaviti nju ne- moxe u pogledu hrane Roditeljom fvoim. I uzrokje ov, jere buduchi fin, pria negofe jeft pozakonio, duxan Ro¬ diteljom fvoim cicha života, koga primioje od njih, ne- moxe zapoftaviti poflidnjim. virovateljom ifte, i to vi¬ se, da Roditelji virovateljifu po naravi, Xena paka po pogodbi: poglejte Tada, i razmili i te o Uni, i kchere na sto dofpiva duxnoft, koju imate za potribna prifkarbiti Roditeljom vašim: a vi metimtoga kako izpunjujete ta¬ kovu ? ja vrimena neimam za upitati Roditelje vaše, i akobih imo, upitati njih nechu za neuciniti vaf pofta- ti to bolje fmuchene* i oframljene. Eh koliko opehi- nito faljujefe u duznofti ovoj ftrasnoj toliko ! zadoftaje nama, govore vechim dilom fini, da Xeni * i dići ni« sta ne fali, za ove fkarbiti imamo; Roditelji paka ne¬ ka mifte fami za fe, ter zadoftaje dati njima, sto zo- ftaje Xeni mojoj, i dići, toliko, da xivu, i ne umru od glada, i nevolje , sto bolje je ft, neka uxiva druga¬ rica , i dica moja« Razgovori D. IL Digitized by kjOOQle 13U Ali stochete da vatn rečem oOci, i Majke, vide- clii ja vaf tako ruxno zapuštenih-od diče nezahvalne vaše, stochete velim, da odgovorim vama drugo, ako ne, da pedepfa jeft ovo, koju Bog varhu vaf šalje jo- ster na ovome fvitu, i to cicha tolike brige, koju ima- * fte za fkupiti dići vašoj blago, i bogaftvo ne f-malim kvarom duše vaše : i ovoje piacha, f-kojom odgovaraju dobroti prikorednoj vašoj dica nezahvalna vaša. Vi pa¬ ka fini, i kchere, koji neifpunjujete zapovid Boxju u pogledu Roditelji vaših, znati imate, da Bog najpar- vo za pedepfati vaf, dopuftitiche , da i finovi vaši f- vrimenom pofluxe vaf onako, kako i vi fada vladatefe f-Roditelji vasimi. 1 kakono Bog ifti u fvetome pifmu |)0 uftih Carkvenjaka onim, koji poštuju Roditelje fvo- je obechava dug xivot, vita vivet longiore , vefelje i ra- doft u dići fvojoj, jucundabitur in fiHis , caft, i pošte¬ nje pri Jjudih } g/or/a hominis ab honore Patris , i sto vi¬ se, oprostenje grih&j suscipe senectutem Patris , et sicut in sereno glacies , solventur piccata tua ; tako fuprotivnim načinom priftupnikom za povi di ove Bog ifti priti, da fkratjenche biti xivot njima, pofiatiche nepošten: i koi fardi Majku fvoju, bitiche proklet: radi cefa violini, i kchere, ako xelite frichni biti na ovome, i drugome fvitu, tarfitefe marljivo takovu ifpuniti zapovid, kako vaf nagovara Apofto Pavao fveti : honora Pati em tuum , et Matrem tuam , ut bene sit tibi. RAZGOVOR XIII. Varhu uzhranjenja Diče . jfjnatn dobro o Karftjani moji, da duxnoft, koju ima¬ ju Roditelji za dobro odhraniti dicu fvoju, i od koje Digitized by kjooole m5 naknnih govoriti vam danaf, neuzdarxife ooito u defet zapovidih Boxjih, koje tomacujem ja vama, nistanema- uje, buduchi, da dobro odhranjenje diče pomaxe mno¬ go ifpunjenje zapovidi jetvarte, koju iztomacih vama u prosafnome razgovoru, koja veli, da poštovati imamo ftarie naše Oca, i Majku, jere videcbife fini, i kchere pokarani, i pedepfani vele puta od Roditelja fvoih , i fpozuajuchi, da cicha duxnofti fvoje ovo oni čine, ma- klibife na pobolsanje xivljenja Pvoga; buduchi ftvar i- ftinita , da od uzhranjenja dobroga diče vifi fva prina- prava karltjanfkoga puka: jere ako dobro uzhranilabi- fe dica, napunilibife Gradovi f-dobrimi Karftjani, Car,, kve f-dobrimi Redovnici , Vladanja f-dobrimi, i pra- vednimi t Suci; Redi fa fvetimi Koludri, i fve kuche i- malebi dobre , i vridne Gofpodare ; radi cefa dopcftite vi meni o Oci, i Majke, da, poklam u prosafnome raz¬ govoru mome govoriofam finovom , i kcheram vasiin , dokazajurbi njima duxnofti, koje ifpuniti imaju prema vama Roditeljom fvoim, danaf obratimfe vaf prema vam o Oci i Majke, cinechi vaf fpoznati duxnoft ftrahovitu, koju imate za uzbraniti dobro dicu vašu; zlo pri veliko, koje dogoditicbefe vam, i njima u dusi, i tilu od zla uzhranjenja: i napokon učeni fe nalazi uzhranjenje do¬ bro takovih. Za ^initi vaf odma fpoznati oOci, i Majke, koli¬ ko velika, i ftrahovita jeft duxnoft ova, koju vi imate za uzbraniti karftjanfkim načinom dicu vašu, zadofta- che biti, da razmiflite takovu pria u redu Boga, zatim u redu ifte diče vaše, a napokon u redu vaf iftih. Eh kolika nije u febi duznodt vaša ova u pogledu Boga ! Pria, nego diča vaša biahu karstena, vi dobro znate, da, buduchi finovi Adamovi, rodjeni biahu, kakono i vi u fmartnome ifto^nome grihu, ter ovako fuxnji bia¬ hu paklenoga Vraga, ali poklam povratisefe oni od fve- q a Digitized by kjOOQle toga karfta, naimate njih gledati f-telefiiima famo o- cima . kakono pria , nego fveti karITt primise oni, da gledati njih imate f-ocima Vire fvete, i zato razmifli- ti njih triba cicha priporodjenja, koje zadobise oni na fvetome karftu, kakono finove Boxje, uda Ifufova, ba~ stinike Rajfke, i xive Duha fvetoga Carkve: radi cefa povrachajuchi njih vama Redovnik za fvetim karftom, i ulizech dite vaše u kuchu vašu, ginte račun, da Bog po uftih Redovnika ovako govori vama: TioOje, ti o Majko prikazaofi meni ovoga fina tvoga kakono plod Kenidbe fvete, kakono tvor blagofiova moga, koga da- doh ja njemu Ja nefamo primih njega, i prijimljem, da paje prijimljem kakono zaklad zahvalnofti i ljubavi tvoje prema meni, Evo vindar, da u vritnenu iftome vrachamga tebi, ali o koliko lipsega, i fvetiega, nego biase popriaj zadoftaje rechi, da od Aixnja paklenoga Vraga, sto Mase tada, kada izruciofiga meni, i prika¬ zao, odibrah fada njega, za fina moga, i pofta brat I- fufa jedinoga t Sina moga : fada vrachamga tebi, po- ftavljamga u ruke tvoje, daga juvas, daga uzhranis, i obuvaš onaka, kakavje on fada : i povrachajuchiga ja tebi, fpomenife, da juvati, i uzhraniti imaš njega ne famo kakono fina tvoga, da i kakono jednoga Boxjega fina, i Ifufova brata. Ti dakle dobro vidiš, i fpozna« vas jaft nemalu, koju u izručenju takova jinim tebi, i u zapovidi, koju dajem tebi za juvati, i uzhraniti dite ovo toliko drago, i ljubljeno meni, dite, koje po fvetome karftu toliko lipo pofta u dusi fvojoj, dite, ko¬ je odibrah za fina moga. Ali kolikoje velika jaft, ko¬ ju ti prijimljes, toliko velika i ftrasnaje, kako fam fpo- znati moxes, duxnoft tvoja, koju nalaxem ja tebi za uzhraniti, i juvatiga polak zakona karftjanfke ljubavi. Ako po krivinji tvojoj, i poman ka nju marljivoga uzhra- njenja poduofiofe nebude kakono fin pofinovljen Boxji, kakono brat Jfufov, razlog datinhes meni: fpomenife, da, neifpunivsi ti duxnoft tvoju uuzbranjenju fina tvo- Digitized by kjOOQle ga« pofalitiches liefamo u uzhranjenju fina jednoga tvoga, da izvise fina pofinovljena Boxjega. Kolika da¬ kle prikora poftatiche tvoja, i koliko ftrasnu gekati i- mati neches pedepfu? Jefteli razumili oOci, i Majke, jefteli, velim, ra- zumili duxnoft, koju imate za uzhraniti karftjanfki di- cu vašu od ftrane Boga. 9 Eh dabi kralj kakav veliki t Svita ovoga u cuvarftvo dao vama, i uzhranjenje fina jednoga fvoga, koliko uznofilife nebifte, i koliku nebi- fte uzeli brigu febi u uzbranjenju, i čuvanju njega : ova ovako poftavna , fin on vas, kchi ona vaša, kako ćuli i razumilifte, za fvetim karftom nije famo fin i kohi vaša, da izvise fin i kchi pofinovljen Boxji: Priveliki, i fvemoguchi Bog izru^ioje vama ovoga fina fvoga, da uzhraniliga bifte polak doftojanftva njegova, i cafti, ko¬ ju on ima, buducbi fin Boxji ; kolika dakle fkarb nei- ma biti vaša za dobro uzhraniti njega ? Da akoli mak¬ nuti fe nemoxete na ifpunjenje duxnofti, koju imate za uzhraniti dobro, i karftjanfki dicu vašu, pogledajuchi ujih kakono fin ove Bo xje, iliti u pogledu Boga, mak- nutibiftefe barem mogli u pogledu iftih. Ja dobro znam kolikoje velika ljubav, koju vi nofite prema dići vašoj o Oci, i Majke , jere za ljubiti neizmirno za tako re- chi koga, zadoftaje biti Otac, oli Majka. t Sada zna- teli vi o Roditelji, kakovo zlo oli dobro uzrokovatiche njima zlo , oli dobro uzhranjenje njihovo ? Od ovoga moxefe rechi, dacbe vifiti ne famo zlo, oli dobro vri- menito njihovo na ovome ( Svitu, da joster fpafenje, oli vikovito pogubljenje na drugome, vifitiche oli uživa¬ nje vikovita Neba, oli oganj vikovit« Pakla. Uzrokje ov, jere dica vaša, akojih uzhranili budete karftjanfki, i polak zakona Vanjelja fvetoga: ako od mladofti nau¬ čili njih budete fpozuati, i ljubiti Boga, i juvatife pro¬ kletoga griha, oni prohajajuchi u litih poftavitiche u dilo nauke njima dane: i xivuchi karftjanfki, pochiche Digitized by kjOOQle uxivati ono vikovito dobro , koje pripravioje Bog oni¬ ma , koji fluxe virno njemu na ovome fvitu ; kadi paka protivnim načinom, ako ifpuniti nehudete duxnoft va- su u uzhranjenju iftih, ako tarfitife nebudete, da u mladih danih fvoih u glavu poftave iftine one, koje o- varsiti imaju u vrimenu xivljenja fvoga, za xiviti kar- ftjanfki, raftuch oui, i iduchi na dobnia lita , napu- nitichefe fvakojakima zlobama: i napokon pogubitiche. fe oni. Evo o jemu fe radi o Oci , i Majke , kadafe befidi od duxnofti vaše u uzhranjenju diče vaše u po¬ gledu nefamo Boga, da i ifte vaše diče: radife, ponav¬ ljam rechi, da oli dica vaša imaju zauvik goriti u Pa¬ klu, oli zauvik usivati vikovito dobro u Nebu; ter fve ovo vechim dilom vifi od zla, oli dobra uzhranjenja, koje dajete vi njima. Eh dabih imo ja fada vrimena o Oci, i Majke za jiniti vaf ćuti pomame, i jadovne tuxbe, koje u pakle¬ noj onoj ftrasnoj tamnici jine tolici fiui, i kchere za¬ kopane u onome ftrasnome plamenu, juli bifte, kako po uftih Cipriana fvetoga rule nefrichnaci oni u bezda¬ nu onome ftrasnome govorechi: nifmo mi, koji pogu- bifmofe; non nos perdidimus, da zloba, i nemiloft Ro¬ ditelja naših uzrok bi tome, i našega pogubljenja. lf- kufifmo Roditelje naše ne Oce, da Uboice : ne Oce, i Majke, koji dadose xivot nama, da karvnike, koji fmart nemilu zadase nama, koju ifkusujemo fada u ovoj ftras¬ noj tamnici: Parentes sensimus paricidas. Eh malovrid- ni Oce, nemili, i zlobni, karvnik vise, nego Otac moj fi ti bio, govori, i vapi on fin, koi gori u ftrasnome og¬ nju onome : ti na drugo miftio niti nego kako ciniobi bio mene dobro ftatr- na fvitu, drugo nifimi fvetovao, niti na drugo nagovarao, nego kako zadobitibi mogo ca- fti, ofvetu uzeti od nepriatclja , umnožiti, akoprem i nepravednim najinom, bogaftva; kadi paka nikada, i nikada govorio nifimi od Boga, od duxnofti, koju fva- Digitized by kjOOQle *37 ki Karftjamn ima 2a ifpuniti zakon fveti, nikada dokazao uifiini, kolikoje oštra Pravica Božja , koliko neizniir- uaje njegova ljubav: nikada upitao nifime, jedali idem k-fvetoj ifpovidi, jedali rlisam rij Božju; nikada nifi- me gonio na karftjanfki nauk , niti upitao , jedali U vejer, i u jutro pomolimfe Bogu, ricju, puftiofimi ra* zvezanu uzdu, da idem, katno zlobna vodise mene po« hotjenja, da činim, stobi drago meni, jere Ijubiofime priko mire, i bojaofife, damife nezamiris; a metimto- ga cicha tebe ja fada u Paklufe mučim. Eh nemili O- ce, ali za bolje rechi karvnik vise, nego Otac! Farm* tes sensimus paricidas. 0 Majko rteljubezljiva> Majko zlobna. Majko vise Tigra , nego Majka, vapi kchi ona nefrichna u Paklu; evo kamo odvede mene ona praz- noft, i nefednoft, koju pripuftilafi meni u odichi;. o- na priafnoft, koju dopufti ti meni imati f-mladicbem onim; ona prikaza, koju hotilaft, da jinim meju lju¬ dima u onome tancu, u onoj rkupschini, u onome blag¬ danu : fva kolika briga tvoja biase za tilo, a nikakva za dušu. Stomi harni rada, da veliku imah dotu, da plemenita, i bogata 2adobih zaručnika; stomi prudi, da ja f-razumom moim parva dokazahfe u Gradu? Eh dabi bila ti raje T-dobrim naukom tvoim ujila mene od mladofti pogarjivati praznoft, i ljubiti Tamochu, ter da-- tife u Božje ruke po molitvi, prietju Tvetih t Sakrame- nat& , i dobrome izgledu, blažena, i Tnchnabi bila ja Tada na Nebu : kadi paka rada cicha zla nauka tvoga pogubljena Te vidim, i mucimfe u ft rasnome ognju. Ti ti o nemila Majko uzrok jefi ove nefriche moje; Eh pro¬ kleta neka budu, govore u onome plamenu fini i kchere, parfa ona, kojaftno rafnuli: proklet dan on, u kome na fvit dadofte nar; prokleta utroba , koja nalje zajela ; prokleti neka budu, o Oje oni tvoji trudi, one fkarhi, koje imaori u pogledu našega tila, a za dušu mirlio, ni¬ ti rkarbio niri nasu : prokleto neka bude o Ori, i M->j- ke uzhranjenje vaše žalo, i malovricLno; jere na nufto Digitized by kjOOQle biti Oci, i Majke naši, biahote uboiče, i karvnici ne* mili naši j Parentes sensimus paricidas. Ovofu o Oci, i Majke, flatke, i lipe zahvale, ko¬ je šalju vama od Krasnoga bezdana paklenoga Uni, i kchere vaše, fpoznajuchi, da žalo uzhranjenje vaše u- zrokova njima nefrichu takovu > i ako po nefrichi i vi pogubili budetefe, utemeljujem vaf, da vechega, i Iju- tiega nepriatelja u Paklu imati nechete , koiche vaf mučiti, sto bitiche finovi vaši. Ajde ajde dakle o O- ci, i Majke, truditefe, mugitefe po danu, i nochi za Umnožili blago vaše, za (kupiti bogaftva, ter u obila¬ tome puftiti ftalisu dicu vašu, dajte njima flobod , da gine, sto oni hoche, uzhranite njih napokom, kako fvit iste. Evo lipe zabvalnofti, koju po fvoj vikovitofti da- vaticbe Vama finovi vaši. t Suprotivnim paka naginom, ako vi o Oci, i Majke moglibifte ćuti lipe blagoflove, f-koima hvale, i blagoflivljaju Roditelje fvoje finovi o- ni, koji u kripofti dobroga, i fpafiteljnoga nauka nji¬ hova videfe fada u pofvojanju vikovita, i ueizmiruoga dobra na Nebu! O koliko od one Nebefke visine bla- gollivljaju oni pokaranja pravedna njihova, prilipe, koje primise, nauke ne polak zakona himbenoga fvita, da polak zakona Ifufova; a jostervise blagodivljaju njih cicha dobra izgleda, koga dadose njima fa življenjem'fvo- im. Neka žive uvik, govore kchere one frichne na Nebu, naša dobra Majka, koja branilaje nama fvakoja- ka, i pogibelna društva, koja od okna darxala nafje daleko, i od nedopuštene ljubavi; koja fkarbno vodja- se naf u Carkvu za disati rig Božju , i primiti nauk karftjanfki, koja gufto ginjase naf ogiftiti dušu nasu po fvetoj ifpovidi. Neka žive uvik, govore oni finovi frichni, i blaženi, oni nas dobri , i vridni Otac, koi bez priftanka priporugase nama ftrah Božji, koi u ju¬ tro, i u veger hoti , da pomolimofe f-njim Bogu; koi daleko darsase naf od Prikaze,, igre, i tanca, i nedo- Digitized by kjOOQle pufti , da fcivemo, kako fvit hoche: tada, iftinaje , vi- dilo, i cinilofeje teško nikoliko nama cicha mladofti naSe, koja vechim dilom za tim rada Te gubi, kadi pa¬ ka fada utivamo ovo lipo Nebo, i zauvik uxivatichemo- ga; i uxivanja takova naša uzrok biahu oni cicha do¬ broga, koga dadose nauka nama. Radi oefa za zahval- noft tolikoga nama udiljena dobra, molimo bez priflan- ka za njih Roga, i za vikovito fpafenje njihovo, xele- chi, da i oni dofpilibi u frichno kraljeflvo ovo za pri¬ miti plachu dobroga uzhranjeoja , koje dadose nama. O kako vefelo, i radoftno, dofpivsi oni amo, pochiche- ino, fprotu njima,; ogarliti, i poljubitichemojih, i f—nji¬ ma Te razvefeliti, da oni uxivatiche nasu* a mi njiho¬ vu frichu. Ako paka niti volja Boxja, niti korillt diče ifte va¬ še maknuti vafzadofta nemoguoOci, i Majke, da ::z- hranilibifte karftjanfki dicu vašu, maknuti imalabi vaf barem korift vaf iftih toliko fvitovna < i vrimenita, ko¬ liko duhovna, i vikovita* Ja ovdi govoriti nechu vam od korifti vrimenite , jere fkusanje fvagdanje zadofta dokaxuje, da finovi zlo uzhranjeni xaloft jefu priveli« ka Roditelja fvoih t govormo dakle famo od korifti du¬ hovne. I U pogledu ove, ono sto dokazah vama u re¬ du finovi, moxefe f-prilikom rechi ifto i od vaf o Oci, i Majke, tojeft, da od dobra, oli zla uzhranjenja va¬ šega, koje dati budete finovom vašim , vifiti inoxe fpa¬ fenje, oli vikovito pogubljenje vaše. O velikoga razlo¬ ga, i teškoga, koga potribovatiche Bog od vaf o Oci, i Majke cicha uzhranjenja finov4 vaših! jere kakono oni pohranafu jedna, koju Bog poftavi u ruke vaše. f-ovoin fvarhotn, da buduchi oni finovi pofinovljeni njegovi u« jinjeni na fvetome karftu, uzhranilibifte njih na način takav, da f-fvoim xivljenjem zadobitibi mogli vikovitu krunu, koju zadobi njima t Sin jedini njegov fmartju Razgovoti Đ. //. r Digitized by kjOOQle Tvojom, tako na ifti nagin, ako po linofti vašoj u do¬ brome uzhranjenju njihovem , ufiljen bude on otirati njih od Raja , i zatirati u paklenu tamnicu, vi duxni podatichete Bogu cicha vikovita pogubljenja njihova : i Pravica neizmirna njegova rechiche vama po udih Pro¬ roka Tvoga. Sanguinem ejus de manu tua requiram J karv njegovu od rukk tvoih ifkatichu; to jed krivci podati- chete prid Pridoljem Božjim pogubljenja njihova: i ci¬ cha linodi vaše, koju dokazade u uzhranjenju idih kar- djanfkim načinom, bilichete kakono uboice, to jed u- zrok nemile Tmarti njihove, i kako takovi pedepfani- chete biti T-pedepfom drasnom, i vikovitom. Sangui¬ nem ejus de manu tua requiram. Niti zadodache biti vama o Oci, i Majke, da ( kardjanfko vodide življenje, da oda kakovih grihk juvalidefe , da tarfilidefe ifpu- niti zakon Božji, ako pofalilide u uzhranjenju diče va¬ še , na vas ragun pochiche grifi diče vaše, koje mogu- chi, i imajuchi zaprimiti vi, zaprijilinide: a josterve- che oni, koima pripomagalide I-izgledom vašim, i do¬ puštenjem -za ,ne oxaloditi njih najmanje. O dvari pri- velike o Oci, i Majke, imajuchi vi dati razlog nefamo od Tvoih grihk, da i od grihk Ti nov & vaših, i to cicha pomankanja u uzhranjenju njih. Sanguinem ejus de ma¬ nu tua requiram. ( Spoznavamo vele dobro duznod , odgovarate vi meni oOci, i Majke, koju imamo za dobro, i kardjanT- ki uzhraniti dicu nasu toliko u pogledu Boga, koliko u pogledu njih, i naf idih. Ali u jem napokon uzdar- zavaTe uzhranjenje kardjanlko takovo diče naše? zna¬ te li u jem? imate najparvo iztomagiti njima idine o- ne, koje kakono Karftjani virovati imaju, ter nije za- doda, da na pamet naugefe Tamo nauk kardjanfki bez razumiti ono, sto izgovaraju, kakono čine Papagali , potribnoje dakle otvoriti njima, i dokazati, sto zlame- nuju idine takove, i Otajdva ofobita Vire Tvete , i to Digitized by kjOOQle za giniti njih takova razumiti' lakše, potribnoje f1uxi- tife f-prilikami kakovima, i vech puta kroz dana pono¬ viti: obljubiti dar njima, ako marljivi budu u nauce- nju, prititi paka f-pedepfom, ako nemarni budu: izvi- se voditi njih triba u Carkvu , i k-fvome duhovnome Paftiru za ćuti nauk karftjanfki. O koliko pomanjkuju u (tvari ofobitoj ovoj Oci, i Majke, koji ne famo ne u- £e dicu Tvoju karftjanfki nauk , jere vechim dilom fa- miga neznaju, da niti brigu fe ne uzmu za voditi ta¬ kovu u Carkvu, oli k-d u hovnome Paftiru Tvome, daga prirau: i vise premi njima, da nima njihova živina i- ma dobru hranu, nego duše finovk fvoih dobru, i po- -tribnu pasu, kojaje karftjanfki nauk. Major em , rijifu Ivana Zlatoultnika, asinorum , et equarum , quam Jilio • rum curam habemus . I vindar, ako finovi vaši cicha ne- marnofti vaše znali nebudu ofobita Otajftva, i iftine Vi¬ re fvete, grisitichete vi o Oci , i Majke, i dica vaša cicha neznanofti takove fkup fvama pogubitichefe. Ali nije zadofta joster vama o. Oci, i Majke učiti finove vaše od mladofti sto virovati imaju, da potrib¬ noje izvise kazati njima, sto poflovati imaju. Velim od mladofti njihove, jere poftavsi vech oni dobni, oli fe ne puštaju tako lahko uputiti, oli fuditichefe oni vridnii za ujiti vaf, nego od vaf ugeoi biti, radi jefa uemarniche oni biti za primiti nauke vaše. Potrib¬ noje dakle vama flidovati u tem ftarca Tobiu, od koga govori Pifmo fveto, i koi ugase fina fvoga od mladofti, kada malahan biase joster ditich ; ab infantia timere De* um docuit, od ditinltva ugioje njega ftrah Božji prid ogima imati: nu jujte jedno malo lipi nauk, koga da- vase vridni on ftarac finu Tvome., koga da davalibi Ci¬ ci, i Majke dići Tvojoj , o koliko koriftni poftalibi nji¬ hovi trudi! fpomenife o finko, govoraše on njemu. Bo¬ ga čilo življenje tvoje, pazi, da nikada neprivoljis gri- r a Digitized by CjOOQle «3a li u kakovome: ucife blagoflivljati Boga u vrimenu fva- kome; profiga, date ravna u fvih poflih tvoih, da ova¬ ko ifpuniti niogo budeš njegovu fvetu volju : ono neu- cini drugome, što hotionebi, da fe neucini tebi: fini- lujfe firoinahom, i Bog ufniilitichefe tebi: akofi bogat, obilatu udili limozinu, akofi firomah, udili koliko mo- xes, ali udili vefelo, i dragovoljno: bixi daleko od zla druxtva. 4 >Sinko moj, akopremftno firomafi, imatiche- mo mnoga dobra, ako bojatife budemo Boga, i cuvali- fe grilia. Jefteli ćulio Oci. i Majke, jefteli razumili, jedali vaf nemicu ova lipa , i fveta oporni njanja , koja da vaše ftarac. Tobia Cinku fvome od ditiuftva njegova ? Ova ifta i vi dati imate finovom vašim. Takoje o Oci i Majke od mladofli, od ditinftva uj.iti imate dicu va* su, dafe neka Boga boje, dafe ueka čuvaju griha, ka- kono zla najvecbega, buduchi uvridjenje Boxje Mo- xete činiti i vi ono, sto fvoje vrime cinjase Majka fve- toga Ludovika Francufkoga kralja, koja fvaku večer, kada blagoflivljase njega, lipe ove., i fpafiteljne izgo¬ varaše rici; Eh finko moj dragi, botilabi viditi tebe pria martva u naručaj moih, nego viditite u fmartnome grihu. Imate izvise uzbuditi u farcih njihovih veliku jednu, i finovlju ljubav prema Ifufu^Spafitelju nasome, dokazajuchi njima, kolika nije on podnio zauaf, i da fva dobra, koja uxivamo, i uxivatife ufamo, od njega dolaze famoga; maknuti njih imate na poboxnoft pre¬ ma Priflavnoj Majki Marii, na jaft, i poštovanje pre¬ ma fvetim ( Sakpanientom, Carkvi fvetoj, i Paftirom du¬ hovnim fvoim: jednom ricju imate nefamo ^initi fpo- znati dicu vašu , sto virovati imaju, da i kako xiviti imaju na ovome fvitu, za mochi fpafitife na drugome. AH upitam vaf ja o Ooi, i Majke, jedaliche biti ovo zadofta vama za uzhraniti kakofe ima, i potribuje, dicu vašu, za činiti poftati njih dobre, i vridne Kar- ftjaue, tojeft, dokazati njima, sto virovati, i poflovati Digitized by kjOOQle *33 imaju? Eh virujte vi meni, da bezkoriftni bitiche tru¬ di vaši , ako xivljenjem vašim izgled dobar davati ne- budete njima. Vi jurve dobro znate koliko vechu ja- koflt neima za maknuti izgled, nego rici, i ako inochan jeft takav u fvih za maknuti njih na zlo, oli dobro đi- lovanje, koliko vechu jakoft imati neclie izgled Oca, i Majke u pogledu fina , i kchere buduchi malahni ja- ster oni ? imajuchibo ovi od jedne Hrane opazu ofobitu prema Roditeljom fvoim , u njih od Boga poftavnu, i varhu fviu dili njihovih, a od druge ftrane nebuduchi oni u ftalisu za izviditi, kakovafu u Tebi dila takova, jedali zla, oli dobra, drugo ne čine nego fliditi njih, ter ovako izgovaraju, sto čuju njih govoriti, čine, i pod uju, sto vide njih podavati, inidechi, da dila nji¬ hova za zakon duxiti imaju njima : ako želite dakle o Oci, i Majke, da dnovi vaši karftjanfko, i vridno vo¬ de xivljenje, potribujefe, da vi takovo na ociu njih vo¬ dite, da činite onako, kako jedno vrime jinjase Moni- ka (Veta f-Aguftinom (inom fvoim, koja nauk fveti fvoj, koga davase finu fvome Aguftinu, fprovajase f-izgledom, i fuzama j Verba sita rigabat lacrymis , nutriebat exemplis . Drugako, ponavljam rechi vama, ako f-izgledom obja- citi nebudete nauke, i opominjanja vaša , zaobftunj bitiche trudi vaši. Ako dakle tolikaje duxnoft vaša o Roditelji za dati dobar izgled dići vašoj, fuditi lahko moxete, koliko zlo zadali nebifte vama, i finovom vašim, ako dalibifte nji¬ ma zao izgled, ako finovi vaši fvidoci bi poftali onoga, sio činite, i izgovarate fuprot zakonu Božjemu, i fu- prot onome nauku, koga davate njima? Govori Agu- ftio fveti, da koi zlo xive na očigled finovk fvoih , i mlaih fvoih, stofe njega dotiče, ubia takove. IJero- lim fveti pisuch Leti veli njoj , i opominja nju govorechi, pazi, da kchi tvoja nevidi u tebi, niti u fvome Ocu sto takova, sto jinechi, grihbi bio. Nihil Digitized by kjOOQle .34 in te, et Patre suo videat , quod si fecerit , peccet. Ako izgled dobar, kako vama rekoh u dnovih tolika ima ja- koffc, koliko vechu imati neche zao izgled za naucitife zlo jiniti? Nu jujte, akoni i (ti ni to ovo.* NasloTejeje- dno vrime dite malahno jedno famo, i xalo(tno na pu* tu, i plajuchi ono, upitanobi od raimohodechih put¬ nika , koi jeft Otac njegov, za ovako odpeljatiga k T nje- mu. Moj Otac, odgovori on. Vrag jeft, a tvoja Mati kaje? Moja Mati, odgovori, iznova, jeft hudoba; a ka¬ kova je kucha tvoja? kucha moja, reje on', jeft Vražja kucha. Ter ynateli zašto odgovaraše on ovako. 9 jere Otac njegov navadu prokletu imaše, kakono i množi od vaf, rechi drugarici IVojoj vechim dilom, tid Vrag, Ma¬ ti paka nefrichna ona rekoše linu , tili lin paklenoga Vraga, Otac paka, i Mati kuchu Tvoju zvahu Vražju kuchu ; evo razmidite Tada o Oci, i Majke, sto zao iz¬ gled poraja u dići vašoj. Ali jujem nikoga Oca, i nikoju Majku odgovarati meni; Oje duhovni ti pravo govoriš, izgled dobri po- tribujefe u Roditeljih za dobru imati dicu , ali dopu- ftirai, dati remeni, i datife potuximj imam dna jedno¬ ga, koga ne Tamo ujim sto ima* virovati, i ^:initi za po- ftati Karftjanin pravi, da i f-moim xivljenjem izgled dobar dajem njemu, i vindar u pogledu, i kripofti Tve- ga oyoga, vefelje nemozem imati u njemu, i sto vise njim ja njega ziviti pošteno, to on Tefgori poftaje; sto dakle zoftaje učiniti meni ? Sto zoftaje ujiniti vama ? Dokazuje vama ojito Duh Tveti, sto jiniti imate u pri¬ godi takovoj. Uzmite šibu, uzmite stap, ter neopra- štajte nepodusnome dnu, nemarnoj kcheri. Ako šiba¬ ti budete dna vašega, govori Duh Tveti, neche zato umriti, i udarajuchiga, izbavitichete od Pakla dušu njegovu. I u drugome miftu: koi spara pedepTu na d- nu Tvome, odurjava njega. Jefteli juli oOci, i Majke, jefteli razumiJi ono, sto imate jiiiiti ? Nije triba Te pu- Digitized by kjOOQle 435 ftiti pridobiti od ljubavi, boju nofite prema njima, ni¬ ti od fuz& njihovih, da uzetije potribno šibu u ruke : Qui diligit filium suum 3 assiduat illi Jlagellum , govori va¬ ma Duh fveti ; koi ljubi fina fvoga, fpravnu ghva ža njega šibu. I ako udareni jedan krat, nevidefe pro- minjeni, napridujte A-pedepfom, jere, kako gdvbri Duh fveti, otvoritiche oni napokon ogi fVoje, i u jdkofti pe- depfe dochićhe ufe: stultitia alligata est in corde plteri, et virga discipline fugabit eam. Potribitoje dkkle tako¬ ve nemarne fine, i kchere opominjali, pokarati, i na¬ pokon pedepfati, pedepfati veliin kakono Roditelji uz- darxujuchi fvejer u fare u fvotne Oginfku, i Majki rt ii lju¬ bav prema ditetu fvome, jere drugako vi giiiechii pe- depfa takova vaša nehafadvita pdfldticbe djiiha , jere uzetičhe nju oni, de kako opoininjanje Oćidfko, i od febe zafluleno ćicha zla fvoga ponašanja , da kako tvor marzenja vašega fuprot njima. 1 zato opominja vafDuh fveti govoreehi po Apoftolu Paulu fvetoine Oci nemoj¬ te maknuti na ljutoft finOve vaSe ) Fatres nolite ad tro* cundiam provocare Jilios vcStrost Ako giniti budete ovako 0 Oči, i Majke: ako u uzhranjenju finovk vaših ugili njih budete, sto virova- ti imaju za pohati pravi, i vridni Karftjani, sto ima¬ ju giniti, kako liviti polak zakona Božjega, a ne fvi- ta ovoga opakoga, i himbenogaj i ako da fvarhu Ma¬ kovim dobrim , i fpaliteljnim naukom fdruziti budete vas dobar izgled , i nebuduehi zadoha ovo, Hulili fe budete f-pedepfom, ftalne vaf giniti moxem od hrane Boga, da varnu obilate plache, koju primitiehete na drugome fvitu, bdduchi da darovatiene Bog i u vaf dobra dila finovk vaših, ihinitoćhe pohati i od vaf, i od finovk vaših joster na ovome fvitu ono, sto govori Duh fveti: da fin mudri vefelje jeh Oca: i u drugome govori mihu. Uji fina tvoga, i razvefelitiche tebe, i bitiehe utogiste tvoje, i radoh duše tvoje. ( Suprotiv- Digitized by kjOOQle nim paka načinom, ako karftjarifki njih uzhranili he- budete , ako proftu njima puftili budete uzdu , ako T- opakiin xivljenjem vašim na mifto maknuti njih na kri- poft, maknuli njih to bolje budete na zlobu Tvaku; var- hu vikovite, koju cičha nemarnofti takove vaše na drugome fvitu obchufitichete, pedepfe, joster na ovo¬ me fvitu doiftinitichefe Aiprot vama ono, sto veli Duh fveti, da fin on , koife zapustnje na Tvoju volju , na- punitiche xalostju Majku Tvoju. Što Bog po velikome JVliloTardju Tvome neka nedopufti. RAZGOVOR XIV. Varhu naftna , J-koim vladati imajufe Gofpodari fa Jvoimi J'lugami > i fluge Ja Jboimi Gojpodari. ^Buđuchi da pogiavarTtvč , kuje imaju Oci, i Majke varhu Tinov&.Tvoih prilikovanje kakovogod ima f-onim, koje imaju GoTpodari Varhu flugk Tvoih, i na ifti način pod!oxnoft Tinov& Roditeljom IVoim T-onom, koju doka¬ zati imaju rtuge GoTpodarom Tvoim $ Tuđih, da priklad¬ no bitiche meni govoriti vama danaT od načina, f-ko- im ponasatiTe imaju GoTpodari Ta Tvoimi Tlugami, i Tlu- ge Ta Tvoimi GoTpodari: od jednih velim , i druzih be- liditichu, jere ako od jednih Tamo hotiobih govoriti oli Gofpodark, oli Tlug&, reklibi kojigod od vaT: ja GoTpo- dar niefam, nego Tiromaski fluga, i zato razgovor takav ne Tpada name, zađoTtaje, daga čuje GoTpodar moj, i da plod od njega prime: rekobi paka drugi , ja hvala budi Bogu potribu neimam za Tluxiti, neka dakle Tiu- sa fluga, oli Tluxbenica razgovor takav, i plod od nje¬ ga neka prime: radi ceTa govoritichu vama od duxno- iti jednih , i druzih, to jeft, kakofe vladati imaju Go- Digitized by G.ooQle fpodari faffugami fvoimi, a zatim, kakove duxnofti if- puniti imaju Huge prema froim Gofpodarom. Pocrnimo dakle > i dajmo - f kakofe priftoi, parvo mifto Gofpodarom. Ja Vech vidim i stiem ua obrazu va¬ šem o Gofpodari, i Gofpodarice uikakovu oholoft, jere buduchi vi, i videchife Gofpodari, i Poglavari flugcl, i fluxbenic& vaših, fudite , da dopustenoje vama f-tvar- doftju vladatife f-njima, i . kakono fuxnje gledati: ali odgovorte vi meni na ono, sto upitatichu vaf: jedali- je poglavarftvo ovo vaše, koje imate, buduchi vi Go- f podari, placha kakva ofobite kripofti kakve vaše? je- fteli takovo moxebit zadobili F-jakoftju vašom , i zaflu- xeujem ofobitim kakovim? A ne poftafte rooxebit tako¬ vi po providjenju Boxjemu, koje od vika odredioje ta¬ kovo udiliti vama , ter pod vašu poftaviti oblaft one fluge, i fluxbenice vaše , da fluxe vama , i poflusni budu ? zašto dakle, ako dar Boxji zvatife ima ovo Go- fpodarftvo'vase, fe uznofite toliko? zašto zani^ujete flux- bu vašu? Vi dobro znate , oli barem znati imate, da niti plemen, niti poglavarftvo, niti bogaftvo gini naf velike pri Bogu poftati, da famo, i jedino dobrota xiv- Ijenja našega, fvetoft ponašanja, izgled karftjanfkih kripofti , budili mi bogati, oli ubozi, plemeniti, oli prolti, Gofpodari, oli fluge, jiniti naf mogu Ifufu Tpo- dobnih, i zato vechih prid Boxjima o§ima, i u vechoj cafti pri fvemu Nebu. I akoje tome takoj ti jefi Go- fpodar, ti jefi Gofpodarica, iftina jeft, ter zato ifto fe nadimaš, fe uzuofis, i fudis tebe veliko kakovo ftvo- renje; ali o koliko fe varaš, o koliko zlo utemeljenaje u tebi vifokoft takova, koju ti porajas, i oholoft, koju u tebi vidim. Imaš znati inetimtoga , da on firomaski tvoj fluga, ona nevoljna f!uxbenica tvoja, koju u flux- bi darxis tvojoj o Gofpoja, buduchi bolji od tebe, mar- ljivii u fluxbi fvojoj, znajuchi, da virno fluxechi tebi, Razgovori D . II. S Digitized by G.ooQle »38 ifpunjuju volju Boxju, o koliko vechifu oni od tebe, i drasi prid Boljima ojima ? koliko vechu neohchuti u- godnoft Bog u dusi njihovoj, nego u tvojoj? koliko ve- cha nifu Za(luxenja njihova od tvoih ? Ako dakle toliko vechifu oni prid Bogom od vaf o Gofpođari, kakva pra¬ vica potribuje, da vladatefe f-njima f-takovom tvardo- ftju, i tako ruxno zapovidate njima, a nefluxitefe pa¬ če f-umiljenim, i karftjanfkim načinom, akoprein Go- fpodarifte vi, i Poglavari njihovi. O koliko nepravedno, i nerazboritoje zanicovanje .takovo karftjanfkoga Gofpodara jednoga, i nemili ta¬ kav na^io u zapovidanju flugam fvoim, koliko dabi bi¬ li oni tmetje najpotistenie fvita ovoga. Onje fluga vas]? iftinaje, ali kakono jovik jednakje vama; onje lipa pri¬ lika Boxja, kakofte i vi, onbi ftvoren od Boga cicha i- fte fvarlie, kako i vi, on iftiBog, koije Gofpodar nji¬ hov , i vasje Gofpodar: illorum , et vester Dominus est in Ccelis. I pri Bogu razluke neima meju kraljem, i pod- loxnikom, meju Gofpodarom , i flugom. Personarum non est acceptio apud Deum. I ako doftojan jeft (luga vas, dafe f-njim vladate ljubljeno, i lipo, jere jeft covik, i ftvorenje Boxje , kakonofte i vi, koliko veche vridan on nije ljubavi takove vaše, buduchi on Karftjanin, ka¬ kono i vi?. Eh da razmiflilibifte plemen , i velikoft nje¬ gove duše, i stoche rechi biti Karftjanin 2 Onje Kar¬ ftjanin, dakle bratje , i udo Ifufovo; onje Karftjanin, dakle odkupljen bioje xivotom, i neprocinjenom karvju Ifufovom; onje tolike čine, da za ofioboditiga od vi- kovita fuxanftva, dofpi Bog jedan , da umre na drivu krixa : on napokonje Karftjanin ; dakle i on, kakono i vi doftojan jeft da fidi za ftolom Ifufovim; dakle i on , kakono i vi, hranife f-Tilom , i karvju ifufovom : ter ljudi takovi^ koji branjenifu odAnjelk Nebefkih, koji- fu udalfufova, za koih daoje on fvoj xivot; koji fe bra¬ ne f-Tilom njegovim, koji odredjenifu za biti Ercegi Digitized by G.ooQle i5 9 Nebefki; imaju biti zanicovani toliko, i darxani od vaf o Gofpodari gore, nego konji, i pfi vaši? Ter ovakofe vi f-njima ponasajuchi zvalife moxete Karftjani, i da fpoznivate u flugahvaših plemen, i vifokoft Aalisa nji¬ hova, buduchi Karftjani i oni? Evo dakle ono, sto činiti imate o Gofpodari f-va- simi ilugami, ako xelite biti Gofpodari karftjanfki. t Slu- xitife imate, iftinaje, f-oblaftju vašom, koju varim ta¬ kovih dade Bog vama, i zapovidati njima, ali ljublje¬ no, i umiljeno takova nekafe ovarse od vaf. Ti o Go- fpodaru potribu imaš od f!uxbe, dati pofluxi u potri- bab tvoih, i bez takovih pomochi xiviti uebi ti mogo: i fluge potribu joster vechu imaju od tebe , za ovako Jluxbom Tvojom mochi zadobiti febi branu, i odichu ; ter ovako potriba, koju imate vi od njih, a oni od vaf o Gofpodari, uzbuditibi imala u vaf ljubav prema nji-- ma, koju videchi, i fkufajuehi oni, f-veehim vefeljem ifpunilibi zapovidi vaše. Ali u tem nefvarsuje joster ljubav vaša.prema njima. Ono, sto najviše fe potri- buje, jeft, da tarfitife imate vi o Gofpodari, kolikoje ntoguche vama, da fluge vaši fpafe dušu fvoju. Ovo- je ofobita ona, i privelika duxnoft vaša o Gofpodari, zadobiti fluxbi vašoj fpafenje vikovito na drugome fvitu. Pfu gujte Arasno opominjanje , koje daje vama ApoAo Pavao fveti: Qui suorum , maxime Domesticorum curam non habet , fidem negavit , et est injideli deterior. Koi pomnju neona varhu druxine fvoje , zatajaoje viru, i gorije od nevirnika fvakoga. A jedalife moxe uachi Avar Arahovitia od ove za vaf o Gofpodari, i Gofpoda- rice? Fidem negavit , et est injideli deterior. Imate da¬ kle znati o Gofpodari, nije zadoAa vama, da dajete do¬ bar nauk dići vašoj: da čilo jutro gubite u Carkvi ; da činite dila od milofardja. Ako vi neimate fkarh., da fluga vas, oli fluxbenica vaša fe fpafi, i fluxi Bogu ka- s a Digitized by kjOOQle * 4 ° kono i vi, koi jeft iftiniti, i jedini vas, i iftih Gofpo« dar, fpafitife nechete, i gorifte od Nevirnika. Est In= fideli deterior. Radi cefa ono, sto rekoh u pogledu uz- hra uje uja diče, imafe f-prikladnim načinom rechi i o4 duxnofti, koju imaju Gofpodari za zadobiti duhovno do- Lro onim, koji fluxe. njima ; kakogodir dakle izgled do«, bar Roditelja veliku ima varhu finovA fvoih jakoft, o- nako nemoxefe izrechi, koliku jakoft neima varhu ftu- gk izgled GofpodarA ; jere buduchi poglavari njihovi ovi, lude Tebe duxnih fluge kakono mlaji, i njima pod¬ ložni , njih fliditi , i oinjti ona, koja vide jiniti Go— fpodare fvoje; od kuda 'odma (poznati moxete razlog ne inal, koga, vi o Gofpodari, i Gofpodarice datichete Bo¬ gu , ako videchi fluge , i fluxbenice vaše flobod pri- veliku vašu u razgovoru, lahkochu u pfoftih, i kletvah, razpustenje u Ijubavih, budu c-inili i oni, sto vide vaf činiti. Radi-jefa govori i vama Bog po uftih Carkve- njaka j Sanguinem ejus de manu tua requiram , karv nje¬ govu od tvoih potribovatiphu rukah. Nitije žadofta ovo vama <J Gofpodari davati f1uxbi vašoj dobar izgled f karftjanfkim, ivridnim xivljenjem, i ponašanjem vašim ; da izvise duxnoftje vaša izučiti njih u ftvarih potrihnih Vire fvete, oli barem fltalni i- mate biti, da znaju takova, koja duxnifu znati za xi- viti karftjanfki, za fpoznati, i ljubiti Boga na ovome fvitu, i za inochi uxivatiga na drugome; imate paziti, i jiniti, da idu vech puta k-fvetoj (fpovidi, da flisaju rij Boxju, da idu na nauk karftjanfki, i ako cio che- dan troše u fluxbi vašoj, dopuftiti imate njima, da ve- chi dio fvetacnoga dana daju Bogu , i potroše u fluxbi njegovoj za korift duše fvoje. Jeaalife raoxebit vidi va¬ ma o Gofpodari, da Bog odviše potribuje od vaf? Ou zapovida flugam vašim, da poflusni budu vama, i mar¬ ljivi za ovarsiti zapovidi vaše kroz čiloga chedna, ali u fvetajnome paka danu hoche, da dopuftite njima flu- Digitized by kjOOQle »4i xiti njemu, koi gof^odarje fviu dank , i vechi Gofpo- dar njihov, nego vi jefte. Ova ovako poftavna, rerite iftinu o Gofpodari moji poljubljeni; sto vi činite, i ka-? kvufe uzmete brigu, da domachina vaša, i fluxba va¬ ša fe fpafi ? Namaje zadofta, velite vi, da ffuxe nama, i da (1uxbom Tvojom zafluxe, i zadobe plachu Tebi, zna- juchi mi dobro, da fluxechi oni nam, kako Te ima, u vrimenu iftomć Tluxe i Bogu: za drugo paka, akofe fpa- riti budu, bitiche dobro za njih, ako paka poginu, no- fitiche, i ifkufiti fami pedepfu : dopuštamo i mi , na- priduju oni, da u fvetacnome danu flusati imaju Tvetu Mifu , pače ciuimojih uvečer krunicu moliti f-nama, sto vise dakle potribovati Te moxe od naf ? Drugako u fvetacnome danu moxebit vechu od ftuxbe njihove po- tribu imamo, nego u druzih danih; uftanemofe u jutro kafno, jere do po nochi neidefe fpavati: izvise, pria, negofe opravimo, obu^emo , i naše nakitjujerao tilo , jutroje za tako rech fvarsano ; po poldan paka čekati triba pohajanja, 11 a red poftaviti kuchu za nochni raz¬ govor, igru, i ralkosenje: hochefe dakle drugo vrime, a ne dan fvetacni za njih saljati k-Prodikam , k-Bla- goTlovu, i na nauk karTtjanfki; ako oni neznaju , sto znatibi imali, krivinja jeft njihova, biaseimTe naučiti pria, nego dojdose (1uxiti; ter ako hotise toliko imati profta vrimena za ftati u Carkvi, za gufto pochi k-Ifpo- vidi, k-Prodikam , Vecernjicam, nauku karftjanfkome, mogaše odmanje učiniti, nego fluxiti dochi ; i ako što¬ god takova činiti xele neka Tebi kradu kuf nochi, ko¬ ju dajemo njima za počinak; ricju, fpomenuti imajufe, da fluge jefu. Eh zamuknite © nerazboriti Gofpodari, Gofpodari nemiloftivi, i gori od Turčina fvakoga, i Po¬ ganina. N i efu ova pri koren ja moja, da Paula Apofto- la, koi veli. Qui Domesticorum curam non habet , fidem negavit , et est Jnjideli deterior. t Sluge jeAi, dakle ne- imaju imati načine za fpafitife. k SIuge jefu, dakle cio chedau zabavni imaju biti za vaf, i u fvetacnome da- Digitized by kjOOQle nu, ,ko?je pofvechen Bogu, koga on fvega odibra za fe, truditife imaju, i poflovati za vaf, vama fluxiti, praz- nofti vašoj, i Bog bi dao, da ne i grihu? Ovoje briga dakle, koju imate, da fluge vaši fe fpafe ? za njih da¬ kle neima biti vrimena ni za Prodiku juti, niti kar- fljanfki nauk , niti za primiti fvete 4 Sakraniente ? Ovo doifto nije biti karftjanfki Gofpodar jedan; fidem nega = •vit, zatajaoje viru taki, et est injideli deterior , i gorije od Nevirnika. Ako domachi vaši, fluge, i flusbenice vaše cicha nemarnofti vaše, jere nedadofte njima na¬ čine potribne za fpalitife, po nefricbi fe pogube, po- gubitichetefe i vi bez dvojbe fvake f-njima. Sanguinem ejus de manu tua requiram; i buđuchi vi f-njima pogub¬ ljeni , fpomentefe , da u Paklu nebude razluke meju flugom , i Cofpodarom. Napokon opominjanje joster jedno imam dati vama o Gofpodari, i Gofpođarice , i jeft ovo: kada domachi vaši, i vaši fluge ne xivu karftjanfki, nepoflusnifu va¬ ma, i neifpunjuju duxnofti fvoje, imatejih pokarati , imatejih i pedepfati. Ali u tem pofaljujete vele puta na dvoj način; oli njih pokarate jako ruxno, i peđep- fujete bez milofardja za ftvari od ništa, oli njih poka¬ rate , i pedepfujete pofve malo za prikore velike nji¬ hove. Ako na priliku oni nifu hitri za odma ifpuniti zapovid vašu , oli zablude štogod maloga u fluxbi fvo- joj, uxgetefe odma, špotate, pfujete , i pritite f-bati¬ nom. Eh ovoje odviše, imatejih pokarati, iftinaje, ali £• prilikom, kako nofi fohom karftjanfka ljubav. 4 Sporiien- tefe napokon, da rodilife niefu oni od plemenite karvi, kakono vi, niti ne imahu uzhranjenje takovo, kakovo vi imafte lipo, i plemenito, radi jefa niti imati mogu o- nu« kakono i vi, lahkochu, za fpoznati odmtt duxnofti fvoje, i za ifpuniti fvejer zapovidi vaše polak xelje va¬ še, i zato ifto grisite ne malo, kada podnofiti nemoxe- te u njih malu falingu kakovu. Gofpodari jefte kar- Digitized by kjOOQle Ajanlki , finiti dakle imate , sto ugi vaf Ifuf, to jeft , činiti drugome ono, sto xelite, davani drugi učini, o- proftiti onako, kako xelite, davamfe oprofti« dokazati milofardje , koje xelite , đafe vam dokaxe , i da ifpu* njenje duxnofti takove vama lakše poftane , recite ta¬ jnim Tebi. Akobih ja bio fluga , kakofu oni . o kako hotiobih biti darxan$ koliko ruxnobife vidilo meni ne* biti podnofen ? koliko zao bi bilo meni« i dofpilobi do farca moga, videchife tako gardno i oštro pokaran? ka- daje tome tako, zašto nevinim i ja flugi mome, sto že¬ lio* bih , da te meni učini ? Napokon covikje on , ka- konofam i ja. Ako čini on, sto činiti tnoxe, zašto spo. tati imam njega, i prititimu, buduchi da Duh fveti veli: Ne Icedas servurn in veritate operantem , et daiitem animam suam. Nemoj uvriditi, i pfovati flugu iftinito pollujuchega, i dajuchega dušu fvoju. Ali akofe faljuje od Gofpodar& u peđepfanju jako oštrim flugk fvoih, od koga do Tada govori fino, faljuje- fe takojer u peđepfanju jako malim vele put& od iftili. Ti na priliku oGofpodaru imaš flugu jednoga, ti dobro znaš, da on Ca fvoimi kletvami , razgovori nepodobni- mi izgled zao daje, i fmuchnaje dići tvojoj , i mlajim od kuche : tebije dobro znano, da toliko fufedi, koli¬ ko i Paftir tvoj duhovni opomenulifu tebe toliko putk od zlobnoga njegova xivljpnja, da neide uCarkvu, ne k-Ifpovidi, ne na karftjanfki nauk. Ti dobro znaš, da fluxbenica ona tvoja nedopušteno priateljftvo darxi f-o- nim mladichem, da vele putk u kup dojdu po mraku; a ti metimtoga sto finiš u priSiki takovoj ? znasli sto? za nezamiritife njoj, oli njemu, jere fluxevam dobro, komanj fe maknes za kakovo zadofta malo opominjanje, i pokaranje dati njima, a zatim niti nemiflis vise Ali znaš vindar, da napriduje on, oli ona u zlobnom'e živ¬ ljenju Tvome, da nehaje za opominjanja tvoja, da on- je, koi popria bi, i ti vindarga podnasaf, i fudis, da Digitized by kjOOQle ifpuniofi duxnoft f-j@dnitn Zadofta malim pokaranjem tvoim. O ufiniljenje nemilo za vaf, i za njih! Ovdi ov¬ di o Gofpodari, i Gofpodarice uzrok imate, i priliku za fvu vašu dokazati ferditoft, ter Ruxitife popunoma f-o- 1>1 a ft ju , ku imate , kakono Gofpodari. I ako zadoftno nije opominjanje, i pokaranje, Ruxitife triba f-pedep- fom , oli otirati njih od kuche, oli odalečiti žalu pri¬ godu od njih, drugako varhu kvara duhovnoga vašega, i njihovoga , ifkufitichete, da ako Ruga takav, oli Ruxbenica jefu nevirni Bogu fvome, nevirniche poda¬ ti i Gofpodarom fvoim , ter ovako zlobno xivljenje nji¬ hovo kvar uzrokuje dusi, f tilu vašemu. Buđuchi paka , da mnogo vrimena uzdarxahfe pri Vaf o Gofpodari , i Gofpodarice , dolazim fada f-razgo- vorom moim k-vama o fluge, iiluxbenice, kakooblju- bih činiti na počelu govorenja moga. Ali sloja vidim u vaf, nikakovu tugu, i xaloft, vidim vaf fmuchenih , i turovnih, sto i čini, da vise Ruxite Gofpodarom va¬ šim po filoma, nego vefelo, i dobrovoljno, i to zato, da Bog učini vaf fluge , a ne Gofpodare. Eh virujte vi meni, da neimate uzroka za tuxitife, i tugovati. Recite vi meni; i odgovortemi na ono, sto upitatichu vaf; t Sin jedini Nebefkoga Oca, kralj Neba, i zemlje, dosausi na fvit ov, jedalije jinio kako Gofpodar, oli Ruga? Exinanivit semetipsum , govori Apofto Pavao fveti, formam servi accipiens. I on fam veli pri Matiu fveto- me, da nije doso za biti poRuxen , da za Ruxiti. Non Veni ministrari , sed ministrare. Ako dakle ftalis vas , kakono Ruge, priličan jeft ftalisu t Sina Boxjega , koi , akoprem Gofpodar fvega fvita, hotife ponixiti toliko , da hoti poftati flugoin, formam servi accipiens , zašto i vi nebifte zadovoljni imali biti f-vasim ftalisom, iftoga ljubiti, pače Ravitife da fluge jefte , a ne Gofpodari , buduchi da ovako prilicniifte t Sinu Boxjemu ? Eh da- bifte znali, koliko veche duxnofti nifu CofpodarA vaših. Digitized by G.ooQle *45 t et ovako i većhi, i ftrahovitii razlog, koga datiche ima¬ ti oni Bogu od vaf o fluge! Eh dabifte razmiflili u koli¬ ko vechem pogibilu nalđzefe oni od vaf za pogubiti du¬ šu fvoju, i cicha oholofti, i cicha fkupofti, i cicha za¬ la izgleda, i zla fluxenja oblafti Tvoje, dabifte razumi- li velim Tva ova, o koliko zahvalilibifte Bogu, da u- jini vaf fluge, a ne Gofpodare ? Takoje o duge, i f1uxbenice, i zato vefeltefe u far- cu vašem. Vi buduchi fluge, a ne Gofpodari, nefaino fpodobniifte Ifufti od Gofpodari vaših, da i .lahkochu veohu od njih imate za fpafiti dušu vašu. 1 ako dobro razmifliti budete iftinu ovu, dogoditichefe, da vefelo, i radoftno fluxiti budete, da tarfilife budete ifpuniti marljivo fvaona, kojafu duxnofti vaše. Ali kakovefu ofobite duxnofti, upitatichete vi mene, koje mi prema GofpodarOm našim ifpuniti imamo Za Bogu mochife dopafti ? Najparva, i najofobitia duxnoft vaša jeft, hi¬ tro, ponixno, i bez marmljati poflušati Cofpodare Tvo¬ je , akoprem kadgod videfe nerazboriti u zapovidanju oni, akoprem teška, i naravi nikoliko fuprotivna za- pove vama, jere toliko žapovida Bog vama po uftih Apoftola Paula fvetoga. Servi , veli on vama, obedite Dominis carnalibus in simplicitute eordis vestri , sicut et Christo: poli usni budite Gofpodarom tilefnim vašim u • irtinofti farqa vašega, kakono i Ifufu: koi ifti daoje va¬ ni ^ izgled, buduchi da nefamo poflusan dokazafe Ne- befkome Ocu Tvome, da i vojnikom, karvnikom, Pila¬ tu, i Irudu tada, kada na fmart ofudise njega. Da pa¬ ka pofluh vas takav doftojan plache jioftane, potribno- je vama, da u Gofpodarih vaših , koji zapovidaju vama, razmišljate iftoga Boga , koi dilnike njih u§ini oblafti Tvoje; radi cefa odlučite, da hotechi pofluxiti njima, pof!uxitichete, kako govori Pavao fveti. Bogu, sicut et Christo. O koliko hitar, o koliko vefel, i od pravoga Razgovori D. II. t Digitized by G.ooQle i 46 farca poftatiche vas pofluh ! Bogje , rechichete famim febi, Bogje , koi zapovida meni u kipu Gofpodara , i Gofpodarice moje, vefelo dakle , i dobrovoljno podu- satichu, kako i uji mene Pavao fveti govorechi. Quod• cumque -facitis, cx animo operamini sieut Domino , et rion hominibus. Takoje, ex animo, ex animo 3 iz pravoga far¬ ca, dobrovoljno, bez marmljanja, bez krechanja glave, bez tuxitife poflusatichu, jere ftalan ja jefam, da ako podusajuchi Gofpodare moje poflusam iftoga Boga, za fvaku teskocbu, i nepriliku, kuobcbutili budem u flux- bi mojoj, priveliki dar, i plachu udiliticbe Bog meni; zlamenovan bitiche fvaki moj korak, fvaka ura bdeuja moga na račun poftavnache biti, fvaka fuza koriftna poftatiche meni. Scientes , napriduje Pavao fveti: quod a Domino recipietis retributionem: kadi paka fuprotivnim načinom , ako rilom pod ušati budem, i cicha ftraha pe- depfe, ako u poflusanju budem neftarpljiv, i jedovit, pofluh moj nefamo nekoriftan poftatiche meni, da pa- je podusajuchi ja ovako uvriditichu Boga moga prido- broga, koga vindar razmišljati imam, i fpoznati uCo- fpodaru mome. Iftinaje, da Gofpodar, i Gofpodarica moja zlo fluxefe kadgodir f-oblaftju fvojom u za po viđa¬ nju meni, jere zapovidaju ruxno bez najina , i prite 1^ batinom-, ako zapovid'njihova od ma fe neffpuni : Ali Apofto Petar fveti opominje mene , da budili Cofpoda- ri kakovife hoche, akoprem nerazboriti, i^nemili, po- flusani od mene imaju biti : Obedite , govori on , Pra?« positis vestris etiam discolis. I koliku vechu fuprotiv— noft , i teskochu obchutiti u meni budem u pofluhu , toliko ftalanfarn ja, da vechu zadobitichu ja krunu na drugome fvitu. Eh jediti, i blaženi bitichete o duge, i ftuxbeni- ce, ako u vaf vidiofe bude pofluh takav! Ali koliko fte duxni ppflusati Gofpodare vaše, toliko vise, i najpar- vo duxnifte pol i ušati Boga* koi vas, i njihov Gofpodar- Digitized by <^.ooQle *47 je najvechi: radi cefa, ako Gofpodari vaši zapovidaju vama, i nala\u ftvar kakvu, koja je fuprotivna Bogu, i njegovome fvetome zakonu, nefamo duxninifte pofluša¬ ti, da paje pofluh vas takav zlo bi bilo priveliko u fe- bi, i krivci poftalibifte vikovita ognja: o kolikabi bi¬ la nefricha vaša o fluge, i fluxbenice! mucitife, tru- ditife, neimati počinka ni po nochi, ni po danu za (lu¬ piti moch virno Gofpodarom fvoim ; a paka za plaćhu tolicih trudi vaših, jere poflusafte njih u ftvarih zako¬ nu fiiprotivnih, zadobiti imati vikoviti Pakao. Eh ne¬ ka nebude ikada iftinito ovo: paje kada štogod takova zapovidati budu oni vama, odgovorte ogito, i bezfram- no njima, ponixno vindar, da u tem duxninifte poflus- ni biti; da duxnoft vaša jeft pria poflusati Boga , koi ftvar takovu brani, nego njih, koji nalaxu. I budu- chi oblaft njihova , koju imaju za zapovidati, dioni- stvo oblafti Boxje , koju on ima varhu fviu ftvorenja , flidi, da nemogu, niti neimaju f-iftom fiuxitife fuprot iftome Bogu: i da oni znaju dobro ono, sto govori Pa- vao fveti, da fe vise poflusati ima Bog, nego ljudi, 0«= bedire oportet Deo viagis , quam hominibus. t Stvar jednu joster imam rechi vama o duge, i llux- benice, pria nego fvarhu dajem razgovoru mome, to jeft varhu poli uh a , koga dokazati imate parvo Bogu, a zao ti m Gofpodarom vašim, virni imate biti pria Bo¬ gu, paka njima, juvati imate ftvari njihove, da neidu pozlu, i dafe ne zgube. Jere imate znati, da kada po- ftavi vaf Bog na fluxbu ovoga, oli onoga Gofpodara , poftavi u ruke vaše fva njegova dobra, i njegovi imit- ki, i fva ona , koja fpadaju na njega, da juvalibifte takova, kakono dabi vaša bila: radi cefa, ako po ne- marnofti vašoj izgubilobife štogod, oli pokvarilo. Bog ifti razlog potribovatiche od vaf, kakono ujini Dvorni¬ ku onome, od koga govori Vanjelje fvetoj Redde ratio* t a Digitized by kjOOQle nem villicationis tuce. Dajmi račun , rechiche on, ka¬ ko cuvaofi dobra ona , koja ja pria dadoh Gofpodaru tvome , a on izrucioje tebi ; dajini razlog, akoli jefi , oli ne zapricio kvar, koga vidiofi činiti druxbenike tvo¬ je ; dajmi razlog , akolifife (1uxio, f-dobrima Gofy>odara tvoga vise za bafan tvoju, nego njegovu. Redde ratio* nem villicationis tuoc. Varhu virnofti paka, koju doka¬ zati imate o fluge, i (luxbenice u pogledu dobara Go- . fpodark vaših,.imate dokazati takovu i varbu onoga, sto gleda ifti kip njihov. Radi jefa nije triba razgla- fiti ona, koja'fe gine u kuchi, i koja Gofpodari boche, da budu otajna, i fkrovita, guvatife imate od odkriva- njk takovih , po koih fm u t uja dogoditibife mogla meju Gofpodarom , i Gofpodaricom, fvekarvom i Neveftom , finom, i Ocem. Quvatife imate joster, da f-vašim ža¬ lim xivljenjem , i ponašanjem nebudete fmutnja mla- đofti Gofpodari vaših, i uzrok pokvarenja njihova, je- re fuprotivno vi cinechi, fagrisili jako bifte fuprot vir¬ nofti, koju dokazati imate ne famo u pogledu njihovo¬ ga dobra; njihova kipa, da i u pogledu duše njihove. Ako paka fuprotivniin načinom (poznati budete Boga u vaših Gofpodarih, ako poflusni budete njima, i vir- ni, ftalni budite, da Bog neizmirni daritelj u pogledu takove fluxbe, i virnofti’vaše rechiche vama lipu, i flatku rio onu. Euge serve bone , et fidelis, intra in gau* dium Domini tui ,* sto daobi Bog, da bude. RAZGOVOR XV. Varku duxnoJti ta ljubiti Nepriatelje. JBuduchi da priveliki zakonitelj nas Bog, kralj Neba, i zemlje za zapržiti priveliko zlo, koje učinili mi bif- mo, uzamsi život ifkarnjemu našemu, ftvar najdražu. Digitized by G.ooQle *49 koju imamo na ovome fvitu, dofpiva na toliko, da za- povida nama nefamo ne marziti na nepriatelje naše, da pače njih 'ljubiti. Diligite inimicos vestros. I Apofto Jakov fveti daje znati nama, da, koigodir odurjava bra¬ ta fvoga, uboicaje : qui odit fratrem suum , homicida est, jere f-marzenjeni takovim otimlje fpbi, i dusi fvojoj «ajparvo xivot miloscbe, i odurjavajuchi brata fvoga, uzimljemu na nikoi tiacin xivot, barem u farcu fvome, i xeljom : zato imajuchi ja danaf o Karftjani iztomaciti vama petu zapovid Boxju, koja veli: neubij nijednoga niti farcoin, niti f-dilom; cinimife prikladno ne malo, da dokaxem vama, da nefamo dopušteno nije vama ubi¬ ti Nepriatelja vašega oli farcem, oli dilom, pače dux- ni jefte ljubiti takove, i njima činiti dobro, jere ova¬ ko zapovida ifuf vama govorechi : Diligite inimicos vc* stros , buduchi da ako ljubiti budete njih, kako doka¬ zati budem vama, da duxni jeffce činiti ovo, ftalanchu biti, da dofpiti ikada nechete na zlobnoft, i nemiloft toliku za ubiti ifkarnjega vašega oli farcem, oli dilom, sto jeflt ono, sto brani Bog nama u petoj zapovidi , koju iztomaciti xelim vama danaf. Takoje o Karftjani moji , ovdi nije triba ftifkati plecha, niti krecbati glavom, a joster manje marmlja- ti, kako čujem nikoje meju vama, i koji vele ; Eh to- je odviše: Oni moj nepriatelj f-privarom ujini izgubiti meni lipo moje polje, lipe moje zemlje, ter u ftrasnu poftavi mene potribu, i firomastvo: oni drugi izgubiti učini meni dobar moj glaf, i poštenje pri fvitu: on tre- chi dofpi na toliko, da poklam uzemi fva, i fvaka, iste uzetimi i xivot; a.da ja, akoprem jujem, i chutira ki- piti karv u xilah moih, akoprem fva narav fmuchenaje u meni, i ofvetu vije, nefamo ubitiga nefmim , kako fvaka pravica noti fobom, nefamo oduijavatiga neimam; da pače duxanfam ljubitiga ? Eh toje odviše ! ljubiti onoga, koi zlo ujinioje meni! ljubiti onoga, koi uze- Digitized by <^.ooQle mi poštenje! ljubiti onoga, koi istemi uzeti xivot! eli odviše jeft ovo! i vindar o Karftjani moji, govorte, sto- cbete; nekafe čini teška zapovid vama, kolikofe hoche, i fuprotivna naravi vašoj, kako i jeft doifto u Tebi, ni¬ je đrugako, oli ljubiti fe imaju nepriatelji naši, lju¬ biti, koji zlo uginise nama. ljubiti, koji uvridise naf u poštenju, ljubiti, koji istu uzetinain xivot, oli zau- vik pogubljeni biti. U tem pomoehi neima o Karftja¬ ni , jere ovo nije fvitt famo kakav. nije ftvar jedna , koja činiti, oli zapuftitife.moxe, nije ftvar, koja fpa- dalabi famo na kripoftnoga kakova povika, i u fvetofti velika, da zapovidje iftinita, zapovid oštra, zapovid , koja fpada na fvih, i fvakoga; takoje na fvih na fvih : Ego autem (lico vobis 3 diligite inimicos vestros Jere na fvarbu ljubiti one, koji naf ljube, čine toliko i Pogani, i ifto nimo blago, ali ljubiti one, koji nam zlo gine, koji na naf marže, jeft zlamen pravi Karftjana pravo¬ ga , kako govori Tertuliano. Aniicos enim diligere om » nium est; inimicos autem diligere , solorum Christianorum est. Radi gefa zakonitelj naf Ifuf, koicbe, da fliditelji njegovi kripoftnii budu, i razlucefe u kripoftih od dru« zih narodi, imaše uzrok za takovu nama zapovid dati. 0 velike zapovidi, velite vi, o velike zapovidi ! Imate pravo; ali znateli vi, koije on, koi takovu na¬ laze nama ? Gofpodar jeft priveliki, i opehiniti fvega kolikoga ftvorenja; kralj Neba, i zemlje; kome za gaft priveliku darxe mochife klanjati fvi Aujeli, i Arkanje- li, Kerubini, i ^Serafini Nebefki. On jeft Bog on pri¬ veliki, koi zlamenjem famim jednim gini trefti Nebom, i zemljom. On jeft vas ^Stvoritelj,. koi udilioje bitje vama, i xivot, koga imate. Onje vas pogetak, i po- flidnja fvarba. Onje na fvarhi on, od koga imate, i ufatefe imati fvako dobro. Ovi fada jeft on, koi fa fvom oblaftju Gofpodara , i Gofpodina vašega, i fviu ftvore- njk zapovida vama ljubiti Nepriatelje vaše, i xeliti do- Digitized by kjOOQle i5i bro onima, koji vam zlo xe1e. Egoautem dico vobis, dh ligi te inimicos vestros ; takoje, Ego aut em, ja paka, ja jafam on, koi ovo potribujem od vaf, koi vama nalaxem, i ovo od vaf imati hochu , od vaf finovct moih, od vaf podloxnik& moih , od vaf ftvorenje moje, i koji od me* ne tolike zadobifte milosche. Ego autem dico vobis , ako dakle ja govorim vama, fiogje, koi zapovida vama, da ljubite JNepriatelje vaše } sto dakle moxete fuprot re- chi ? kakav opogovor naparvo đoniti za profti biti od zapovidi ove? Chete rechi, daje jako teška, i mučna > ja vara to dopuštam; ali Gofpodar zapovida, i hoche o- vako imati. Da narav obchuti, i nezna kakofe pridru- sitibi mogla iftoj. Ali nije đrugako, neka obchuti, kolikofe hoche, i koliko zna, Gofpodar hoche tako. Da ftvar jeft teška, i mu^na imati ljubiti one, koji nam zlo xele, jeft vech, nego iftinito, ali ovako Gofpodar boche, i toje zadofta, da duxni poftanemo za takovu ifpuniti zapovid. A jedalije parvi put ovo o Huge, da duxnife vidite ifpuniti tešku zapovid kakovu, i fupro¬ tivnu naravi vašoj Gofpodark vaših, koju nerazborito vele putžt nalaxu vama ? i vindar za dokazatife virni njima, i pridobiti fuprotivnofti naravi izgovarate fami Tobom: a sto imam jiniti ? triba imati ftarpljenje, tri- baje ifpuniti zapovid, Gofpodar to hoche. I vi o Go- fpodo , i vi o Pod!oxnici, jedali iftinito nije, da ako kralj vas daje kakovu fluxbu vama , oli vam zapovida ftvar kakovu, za koju ifpuniti potribnoje kadgod vama u pogibel poftaviti nefamo dobra vaša, da i ifti xivot, vindar, razmisfjajuchi, da kralj vas imatiche ovo, da neifpunjujuchi zapovid takovu , izgubilibifte miloschu njegovu, farce činite febi, priobladate fve teskoche, i velite farceno , neka idu fva, i fvaka, famo da volja kraljeva fe ifpuni. Ako dakle, velim ja, oblaft, i zapovidGofpodara vašega, i vašega kralja toliku ima u febi jaboft za ma- Digitized by G.ooQle knuti vaf na ifpunjenje volje njihove u ftvari teškoj, i protivnoj naravi; zašto imati nebi mogla jakofti toliko oblaft, i zapovid Boga našega za maknuti vaf na ljubav nepriateljk vaših ? Sto odgovarate na to o Karftjani ? Eh vidim, da fpoznavate i vi fami, da ljubiti imalibi- fte njega, i sto vise, da nikada, i nikada ofvetu uzeti imalmebifte za nepravde učinjene vama, jere zapovid- je ojita , i fvitla , i koi zapovida vama, poflusan biti ima. Diligite inimicos vestros. Ali dopuftinain o Oce, govore nikoji, ric jednu tebi rechi: zapovid ova fupro- tivnaje zakonu fvita ovoga; jere ako oproftimo, sto bi* tiche od poštenja našega? stoche fvit fuditi od naf? Darxatiche naf za priprofte, i budale, pofmihavatiche- fe f nama , i datichemomu priliku za to vise naf pro¬ ganjati, i naše uvriditi poštenje, videchi on, da ftvar takova naf uefmuchuje. Eh da f-oprastanjem nepria- teljom našim gubilo nebife poštenje naše , jos jos ! Ko poštenje o Karftjani? ko poštenje ? Ja najpar- vo nemoxem dati vama, da f-oprastanjem nepriateljom vašim , za mochi ovako ifpuniti zapovid Boxju Karftja- nin jedan gubi stogodir poštenja fvoga, i za utemeljiti i potvarditi iftinu ovu , mogobih naparvo đoniti vama Plemenite tolike, i fvete ljude, koji za jaft darxahu ne famo ne odurjavati, paje i d.obro jiniti fvako nepria¬ teljom fvoim, i zato Ime njihovo bitiche i od fvita ja- fteno fvejer, i ifti takovi od naf ^aftefe na Oltarih : i ako fram nebime bilo, mogobih đoniti naparvo vama i mnoge mudre Pogane, koji upifano oftavise za vikovi- tu fpomenu, da flavnia ftvar nije na fvitu coviku jed¬ nome, stoje oproftiti onima, koji zlo ucinise nama. Na¬ pokon mogobih vama rechi fa fvetim Ivanom Zlatouft- nikom, da Okrunjeni Prorok David vechu febi zadobi ilavu tada, kada u spilji nehoti ubiti t SauIa kralja glav¬ noga nepriatelja fvoga, koi ifkase xivot njegov, nego kada pogubi, i odfice glavu privelikome, i glafovitome Digitized by kjOOQle *55 Junaku, i Vojniku iniehothGoliatu. t Sva ova mogobih rechi, i dokazati vama, i ovako niti vaf fpoznati, ko¬ liko ne famo neutemeljeno, da i nedoftojno opogovore- nje jeft vaše, kada velite* da oprastajuchi vi nepriate- ljom, gubite stogodif poštenja vašega. Ali idem na- parvo joster. Hochu dopuftiti vama o Karftjani, da polak zakona fvita ovoga, polak onoga, sto navada To¬ bom nofi, i stofe na Tvitu zna jiniti, vi oprastajuchi nepriateljoih, izgubi libifte stogodir poštenja vašega: a jedali zato opogovoreni biti možete? jedali zato dopu¬ šteno bitiche vama neoproftiti Nepriateljom , kako Bog zapovida vama? Ali odgovorte vi meni, jedali duxni- nifte pria izgubiti xivot, nego uvriditi Boga, i nepo- flusni dokazatife njemu ? A žasto dakle duxni nebifte bili za neuvriditi njega i vaše izgubiti poštenje? Jeda- li nije jednako Gofpodar on xivota vašega, i vašega po¬ štenja? Gubimo poštenje naše, velite vi, ja vam to do¬ puštam : ali fuprotivnim načinom, ako neoprastate, i ofvetu istete, gubi Te Boxje poštenje, jere vi podloxni- ci, fini, i ftvorenje njegovo priftupate zakon njegov, i činite ftvar jednu, koju on Ta Tvom oblaftju Tvojom brani vama giniti: upitam vaf ja Tada o Karftjani mo¬ ji, koje jeft plemenitie poštenje, jedalije vaše, oli Box- je? a sto? jedalije moxebit toliko plemenitie poštenje vaše od Božjega, da na ftrosak ovoga imate vi kupiti, i očuvati vaše? jeđalife čini Vam ftvar pravična, pri- poftaviti poštenje potištenoga ftvorenja jednoga 3 kako¬ vo vi jefte, poštenju privelikoga Boga vašega ? Stood- govoritichete Boxjemu ( Sucu, kada prid o^i poftaviti bu¬ de vama, da vise cinifte poštenje Tvoje 3 nego njegovo? Izgubiobih bio poštenje moje 3 fecbichete vi njemu, ako oproftiobih bio; iftinaje> ali. nehotechi ti oprofti- ti, odgovoriticbe on vama, znaofi ti dobro, da u po- gibil gubitka poftavljalofeje moje. Ali bih ospotan , napridovatiches g /orechi, bih garđno uvridjen. Te* Razgovori D. II. U Digitized by kjOOQle i 54 zato imofi ti mene pogarditi, i uvriditi, nehotivsi mo¬ ju ifpuniti zapovid ? Ali sto imofam giniti ? odgovori- tichete, zakon fvita potribovase ovo. Ali Karftjanin jedan, rechiche on vama, bioje duxan moiebit vise if- puniti zakon fvita, koi hotjase ofvetu, nego zakon moj, koi potribovase oprostenje ? Odlazi dakle fada o nefrich- naje fa fvim poštenjem tvoim , koje kupiti, i očuvati hotioli na ftroske poštenja moga; odlazi zauvik, rechi¬ che tebi on pravilni t Sudac, odlazi nepošteni, ter idi u vikoviti pakleni oganj: a sto bafnitiche tebi fada,* Ja tvoje o^vaofi poštenje na fvitu, nebotechi ljubiti ne> priatelje tvoje, kako zapovidah ja tebi ? Nemojmofe dakle varati o Karftjani moji j oli opro- ftiti imamo Nepriateljora našim, kako Bog zapovida na¬ ma, oli zauvik pogubljeni biti. Akofe mi ne ufmilu- jemo njima. Bog m.ilofardje varhu naf imatineche, koi neoprasta Nepriatelju, niti njemu oprošteno neche bi¬ ti. Ja znam dobro, da za zadobiti od Boga milofardje, i oprostenje takovo vami, utechichetefe o Jedoviti k- molitvi, i znajuchi vi dobro, da f-takovom filu na ni- koi najin £ i 11 i ino Bogu, i, kako govori Tertuliano, fi- Iom ifkinujemo od rukk njegovih miloschu: Quasi ma* mifactam vim facinius , misericordiam extorquemus . Ali znam rechi vama, da dokle neoproftite, na mifto pro¬ fiti milofardje, profite vise fuprot vama ofvetu, i ofve¬ tu vikovilu: jedali nije iftinito ovo? Vi videchi veli¬ činu grihA vaših, f-koimi gardno uvridifte Boga, uz- digujete vas glaf, i govorite njemu u molitvi od Oče¬ naša ; odpujti nam duge naše , kako i mi odpustamo duxni • kom našim , tojeft, oprofti nam uvridjenja naša onako, kako i mi opraštamo onima, koji naf uvridise ; da ako- li ti o Karftjaninu tvard jefi, i oproftiti neches uvri- ditelju i JVepriatelju tvome, da ofvetu istes, i xelis uzeti, jedali nije ftvar ifta , profiti , i ifkati u iftome vrimenu, i f-iftom molitvom ofvetu fuprot iftome febi. Digitized by kjOOQle *55 jere profis, da onako neka oprofti tebi, kako ti opra¬ štaš Nepriatelju tvome '( jedali nije ovo izuftiti fuprot. febi odluku vikovite , i nemile Imarti ? Ex ore tuo te judico, serve neguarn. Hochu hochu udisati tebe , re- chiohe Bog, o ofvetnice. Time profis, da oproftim te¬ bi onako , kako i ti opraštaš: dobro dakle, ti na mifto , oproftiti, ofvelu xelis, i istes, dakle ofvetitichufe i ja na tebi: takoje, bojatife nemoj, uflisancbes biti nedo- ftojni, i malovridni grisnige : ti ufmilitife necbes co- viku jednakome tebi, a pakafe poftupljas profiti opro- stenje grihk fuprot meni učinjenih? Ti, koi nifi dru¬ go u febi, nego garv gnjili, i plazuchi po zemlji, uz- daraujes fvejer farditoft u farcu tvome prema ifkarnje- mu, koi uvridi tebe, a paka bocbes, da ja za toli- cimi grifi milofardje imam varhu tebe ? Ex ore tuo te judico, serve nequam , takoje , u jinitichu tebi , sto ti družim ^jniti xelis. Jefteli razumili o Karftjani? Ovocbe biti plod mo¬ litvi naših; ovakoche činiti Bog onima, koji neche da oprofte, i da ljube Nepriatelje fvoje, dogoditichefe ne- vidjenim načinom ono njima, sto vidjenim načinom do- godilofeje jednome, koi nikada nehoti’oproftiti. U vri* menu, u kome moljahu, i pivabu Redovnici oko mar- tvoga njegovoga tila u Carkvi, dofpivsi na ri$i one; 0- profti meni Gofpodine, vidilofeje Propelo odbiti ruke fvoje, i f-njima zatvoriti usi fvoje, i julofe rechi. Ne« que ille pepercit, neque ego parcam, niti on oprofti, niti ja oproftitichu: on zatvorioje usi fvoje tolicim Redov¬ nikom , koji naganjalifu njega na oprostenje, i ljubav Nepriatelja fvoga, i ja zatvorene danatichu usi za ne« ćuti molitve Carkve, koja takovo za njega profi mene. On neimase milofardje za fvoga Nepriatelja, niti fada neima milofardja za njega: Neque ille pepercit , neque e* go parcam . u a Digitized by kjOOQle i 56 I od ovuđ fpoznati moxete o Karftjani, kolikofe varaju, i kolikofu (lipe one tolike duše, koje imajuchi u farcu Tvome tvardokorno odurjavanje jedno ifkarnje- ga Tvoga, ufajuTe Tpafiti, jere mnoge izgovaraju molit¬ ve, čine aldovati tolike. Tvete MiTe , priTtupljaju guTto k-fvetini ^Sakramentom , a metimtoga oproTtiti lieche oni nepriateljom Tvoim. Niti ja nerazumim govoriti ovdi Tamo, i jedino od marzanja očitoga onih KarTtja- n k, koji neištu drugo, nego-kako moglibi izrigati Tar- ditoTt Tvoju, ter umakati ruke Tvoje u karvi ifkarnjega Tvoga, i Tvoga nepriatelja; da nakanih befiditi i od o- nih , koji otajnu u Tareu čuvaju takovu Tarditoft, ter vanjTkim načinom nju neocituju. O koliko i koliko ta¬ kovih ima , koji uzdarxajuchi xivo prignutje takovo Tkrovito u Tarcu Tvome Tuprot onoj, na priliku, TuTedi, koja govoraše prema njemu: ftiprot onome Rodjaku, je*, re nepoftovasega, kakoje hotio: Tuprot onome Rukotvor- cu, koi za zadobiti vise dila, zloje razglafio njega; Tu¬ prot onome Tlugi, .jere odkri Gofpodaru falingu kakvu n jeg°vu} rijju Tuprot Tvakome onome, koi zlo kakovo u^ini njemu oli u blagu, oli u poštenju. I vindar ti takovi T-takovom u Tarcu omrazom uzdarxavajuTe cio dan u Carkvi, plachaju Tvete MiTe, idu gufto k-lTpovidi Tve- toj, hranefe T-Tilom iTuTovim, a vindar T-onim Te ne divani povikom, ideTe daleko od njegova druxtva, od¬ kri vaj u fe falinge njegove, veTeloTe juje zlo od njega go¬ voriti : ako nefrjchamufe dogodi kakova , ugodnoft Te obchuti; xaloft paka, akoje pohvaljen: bixiTe daleko od prigode Tvake za ueuTrititiTe T.takovim , i akoTe do¬ godi ovo, odma farba Te promina na licu, i karv chu- tife kipiti u xilah. Sto vise ? bran i Te i dići, i Xeni , i oftalim domachim govoriti T-takoviro; i u Ttalisu ovo¬ me xiveTe po chednih, miTecih, i litih; a paka poha- jajuTe Carkve, izmolefe tolike krunice, TiisajuTe tolike Tvete MiTe, rigju giniTe moxebit vise, nego gine tolike druge vridne, i Bogabojeche duše. Ah neTrichnaci ! Digitized by <^.ooQle Ah flipi, i bez Vire ljudi ! Rekoh veeh vama , da f.i fvimi moli tvarni vasimi, ako miloftivi nebudete, i lju¬ biti nebudete ifkarnjega vašega , nikada i nikada nrti vi milofardje od Boga zadobitichete, i da neoprastaju- chi vi onima, koji uvridise vaf, profite od Boga, da niti on neoprofti vama; i akoprem Pofvetiliste ftvarje najzaprieta, i najdraxa, koja prikazati moxefe Bogu za tisitiga, i zadobiti milofardje od njega, vindar govori on po uftih Matie fvetoga vama, da ako ifkarnji vas i- mi štogodir fuproti vama, aldov imate puftiti na Olta¬ ru, ter pocbife f-njim pomiriti, i zaotim prikazati al¬ dov. Jedali mogaše ocitie dokazati on nama, da ne pri¬ me Pofvetilista naša, ako u iftome vrimenu ljubiti ne- budemo Nepriatelja našega, i njemu oproftiti ? Razumijte dobro o Karftjani moji, iftinu ovu ofo- bitu, ako vi neoproftite iz pravoga farca,-đe cordibus •vestris, jefteli razumili ? iz pravoga farca , jere nije za- dofta f-vanjfkim famo dokazati načinom, da opraštate, i ljubite Nepriatelja, jere f-Bogom imafe pofo, koi vi¬ di, i fpozniva fva nutarnja farca našega, ako, velim, neoproftite iz pravoga farca , neka budu dila vaša do¬ bra, i fveta, kolikochefe, nikada, i nikada utisitiche ona Boga , niti vridna placheche biti. Sto vise? ni¬ šta muceni^anftvo ifto bez ljubavi takove hafnilobi vama. Evo vam riji Apoftola Paula. Si tradiilero cor- pus meum i ta , ut ardeam , charitatem aut em non habuero , nlhil mihi prodest. Sto dakleche biti od tolicih Ifpovi- dl, i Pricestemjjt učinjenih f-prignutjem takovim u far- cu fuprot ifkarnjemu vašemu ? znateli stoche biti ? Na mifto zafluxiti f-takovima milofardje od Boga , namifto fe to veche rafti u miloschi njegovoj , i biti njegovi priatelji, sto plod jeft takova ^Sakramenta, poftatiche- te joster vechi nepriatelji njegovi, marži! njemu, i za plachu primitichete vikovito prokleftvo njegovo ; jere sto vise fe fpovidate, i prijefchate u ftalisu takovome. Digitized by kjOOQle <58 toliko fe vise umnoxujete grih od fvetogardnofti, koi ftrasno uvridjuje Boga. Radi jefa ako po nefrichi va¬ šoj fpozna vate, da prignutje takovo žalo u vaffe nala¬ zi od omraze prema ifkarnjemu vašemu, tarfitefe naj- parvo ocrftiti dušu vašu po pravoj, fkrusenojj i iftini- toj lfpovidi, otirajte od farca vašega omrazu fvaku, o- proftite za ljubav Ifufa nepriatelju vašemu , za mochi i vi od njega zadobiti oprostenje grih4 vaših : jere ako vi oproftiti budete, ftalni budite, da i vama oproste- noche biti, jere Bog toliko obecbava vama govorechi: Dimittite 3 et dimittemini. Da akoli nakanili nifte oproftiti, niti otirati od farck vaših prignutje takovo, o Karftjani moji, jinte na moj mod : nehote nikada k-fvetoj lfpovidi, niti u vrimenu Vazma, niti na koncu xivota vašega. Vife ftravite na ovo govorenje moje, i fvetovanje , koje ja kakono Paftir vas duhovni dajem vama, fuprotivno bu- duchi zapovidi Carkvanoj, i bez koje lfpovidi ftalnibi bili pogubljenja vikovita vašega ; i vindar ponavljam rechi vama ifto; ako marzite na ifkarnjega vašega k-I- fpovidi nikada nehote ni u Vazmu, ni na koncu življe¬ nja vašega. Iftinaje, da neifpovidajuchife vi, i nepri- gefchivajuchife u Vazmu fagrisilibifte fuprotCarkvanoj zapovidi; ali ako fuprotivnim načinom ifpovidatife bu¬ dete, i prigeftili, ucinitichete grih mnogo vechi, i ftra- bovitii, jere f-Ifpovidju takovom, i prijestenjem u fta- lisu vašem , dvi ftrasne fvetogardnofti ucinitichete. I- ftinitoje i ono 5 ja fam ifpovidam, da na koncu xivota vašega bez ifpoviđi IVete bez fumnje pogubitichetefe ; ali vindar uliftichete u Pakao bez IVetogardnofti duple, koje u^inilibifte po nedoftojni lfpovidi, i Pricestenju , i zato manju obchutitichete pedepfu. Recimo dakle o Karftjani ono ifto, sto vele puta rakofmo, da nije drugako, oli oproftiti Nepriateljom, Digitized by <^.ooQle oli zauvik pogubljeni biti* Odluka vecbje izasla od u- ftk Ifufovih pri Marku fvetome u priliki onoga lluge nemiloga, koi nehoti oproftiti druxbeniku fvome dug najman ji, koga f-njim imaše, i to poklam odpuftiuiu dug veliki Gofpodin njegov : Sic et Pater meus ccđestis faciet vobis , si non remiseritis unusquisque Fratri suo dć cordi* bus vestris. t S-ovom iftoin ostrochom fluxitichefe, go¬ vori on. Otac moj Nebefki prema onima, koji iz pra¬ voga farca oproftiti nebudu bratji fvojoj. Na ovi glaf ftrahoviti, govori Aguftin fveti, tkoje, koile neuzbudi, i ako fpava joster, recbife moxe, daje vech martav. jđd tam magnum tonitrum , qui non eTpergiscilur) non dor* mit , sed mortuus est. Ali ako oblaft privelika Zakoni« telja našega, niti briga vikovita fpafenja našega, koje, ako oproftimo, kakono rekoh, ftalno jeft, fuprotivnim paka naginom, ako ne oproftimo, izgubljenoje, zađo- ftna niefu za maknuti vaf na ljubav Nepriateljk vaših, moxemfe na fvarhi ufati, da niaknuticbe vaf mochi iz¬ gled, i prilika, koju dade nama Ifuf 4 Spafitelj nas: je- re, ako meju obranimi telimo biti, podobni mi poftati imamo Ifufu, ter giniti ono, sto on cinjase. Conformes Jieri imagini Filii ejus. Poklam dakle zapovidaoje nama Ifuf ljubiti Nepriatelje naše, i oproftiti njima: Ego dim co vobis , diligite inimicos vestros } kakovu priliku paka dade on nama o.d ljubavi takove prema progoniteljom, i nepriateljom fvoim? Kakovu priliku? Nu gujte, go¬ vori Aguftin fveti, ono, sto pribit na krixu govori 0- cu fvome Nebelkome, zaboravechfe oda fviu raukk fvo- ih , priporuca Ocu fvome nepriatelje, i progonitelje fvoje: Omnium taiiien immemor dolorum , solum auditur vox: Pater dimitte illis. Vikoviti Nebefki moj Oce, ve¬ li on njemu, ti fam vidiš ostrocbu mukk moib : fada od ovih visalk, na koih moju jfpustam dušu, kakono zlo¬ činac jedan za potiidnje ifkusanje neizmirne ljubavi tvo¬ je prema meni, pria nego ifpuftim duh moj, proliti* cbute miloschu jednu, tojeft da oproftis i ti, kako i Digitized by kjOOQle ja opraštam iz pravoga farća ovima, koji na krix pribi- sr mene. Pr.ter dimitte illis. Niti nije zadovoljno pro¬ fiti famo oprostenje takovo, da izvise za lakše zadobi¬ ti takovo ogovara zlobnoft njihovu, i dokaxuje, da ne- znanoft biase tome uzrok. Pater dimitte illis, non enim sciunt, quid faciunt. Sto vise, za mochi takovo zado¬ biti oprostenje od Oca fvoga, nehoti njih zvati imenom, kako govori Anfelmo fveti, da famo reje: dimitte illis , oprofti njima, jere ljubav , koju prema njima uofase , uedopustase njemu zvati njih Nepriatelje fvoje : Quia dicere debuisset , dimitte inimicis cruciJixoribus , scd hoc ti on patitur umor. 0 ljubavi neizmirna Ifufova prema Nepriateljom fvoim ! O privelike, i prijake prilike, koju daje nama i Ifuf za oproftiti, i ljubiti Nepriatelje naše: i akoje to¬ me tako, dopuftitemi o Karftjani moji, da, za dati po- flidnje nafkojenje ofvetnikom, uzmem u ruke moje pro¬ palo ovo, i velim njima fkup f-Aguftinom fvetim. Po- glej o Ofvetnije tvoga Boga, tvoga ( Spalitelja, tvoga lfufa na ovome vifecha krixu. Vide pendentem. Poglej ruke ove , i ove noge prosupljene od javala privelikih; tko ufili njega podniti tako ftrasne muke, i fmart ne¬ poštenu takovu, akone xelja, koju imaše za zadovolji¬ ti Pravici Boxanftvenoj fvoga Nebefkoga Oca za grihe tvoje? stobi bilo od tebe fada, ako fm ariju fvojom po¬ mirio nebi bio tebe f-vikovitim Ocem fvoim, ako f-rou- kama fvoima utisio nebi bio fuprot tebi Pravicu, i O- mrazu Boxju? Ti biobi zauvik proklet, i imobi pochi goriti u Pakao po fvoj vikovitofti > a paka za ljubav I- fufa, koga na krixu vifechega vidiš, hotiti neches o- proftiti bratu onome tvome, koi uvridi tebe. Pogle¬ daj dobro, ter pogledaj f-ojima Vire fvete, koije ovaj, koi na ovome vifi krixu, i koifi ti, za koga dofpi on na toliko, da hoti za te umriti na ovome krixu. Vide pendentem . I ako zadofta nije tebi gledati u nj"ga za Digitized by kjOOQle omeh^ati farce tvoje, otvori usi, govori tebi ifti Agu- ftin , i guj, sto govori Ifof tebi. Audi precantem . Ta- koje, lfuf i fada uzdiguje glaf fvoj, i govori farcu tvo¬ me, ne kako na Kalvarii govoraše :: Pater dimitte illis, Oce oprofti njima , da , na mifto obratitife k-Ocu , o- bracbafe k-tebi ; zovete f-priflatkini imenom fina, i ve- liti: finko, oprofti njima: finko moj ljubljeni, profiir- te oprostenje.od onih , koji uvridise tebe, profimte za karv onu, koju do kapi prolih za te : profimte za ovu tarnovu krunu, koju na mojoj glavi vidiš, i za ove ča¬ vle, f-koima pribit vifim na ovome drivu : F ili dimitte illis. Ne.befki Otac na Kalvarii odmah uflisa prošnje moje i a ti imatiches. inozebit odurno toliko farce, da na prošnju rtioju hotiti neches oproftiti Nepriateljom tvoim ? tili dimitte illis. Ako takovo odurno farce fe meju vama nalazi, koi u pogledu fvega ovoga oproftiti joster neche Nepriateljom fvoim, rechichu njemu, da izlazi od ovoga fvetoga mifta, nije vridan Karftjanom fe zvati, a joster manje pribivati meju nama. Sit no* bis tamquam Ethnicus , et Fublicunus. RAZGOVOR XVI. Varhu griha bludnoga. Danafdoiftoo Karftjani moji mnogo fmuchen fe nala¬ zim imajuchi befiđiti vama. Od jedne ftrane ja dobro vidim, da fkarb, koju uzeh za iftomaciti vama fvih de- fet zapovidl Boxjih, potribuje od mene, da najviše ux- gen xelju Paftirfku moju u iftomacenju sefte zapovidi , •i tojeft ona, ka fada flidi, i u kojojfe brani kako fami znate, fvaka varft ncciftoche } i toliko vise dujan fe Razgovori D. //. ' X Digitized by kjooole vidim za iztomaciti takovu, huduchi da prikarsenje fva- ko zapovidi ove ne famo velikoje u febi, da i ono, ko¬ je, kakono govore Oci fveti , napunjuje f-Karftjaninia Pakao, i zato fvakim razlogom duxan fe nalazim doka¬ zati vama veličinu fvakoga griha , koi fuprot ovoj ci- nife zapovidi, i tvori, koji od takova griha dolaze. A- Ji od druge ftrane ajme! imati famo imenovati grih ov prokleti , S gnufni f-ovim jezikom moim , koi za gaf fmocitife ima f-prifvetom karvju Ifufovom , od ovoga Oltara prifvetoga, Karftjanom ovim, koje darxim od takova daleke; ifpovidam iftinu vama, da vaf fmuchen fe nalazim.- Ali sto imam ja činiti? imam mucati da- kle ? i f-tihochom takovom mojom pokriti, i u ftalnoft to vechu poftavit grih takav, koi vise od fvih oftalih Paklenu napunjuje tamnicu? Eh neka nebude ikada i- ftinito : neka xive moj Bog : govoritichu od njega , i govoriti ojito, ali f-onim obzirom, koi fe priftoi toli¬ ko fvetome ovome miftu, koliko i ciftim dusam, koje- nte flisati danaf ufiljene jefu. Dokazatichu dakle va¬ jna najparvo, koliko ruxan , i marzak prid Božjima o- jima jeft grih takav od negiftoche: kako ftrasno pedep- fan jeft od Boga: koliko fkodljiv jeft dusam našim ci^ eha zalih tvorih njegovih; i u iftome vrimenu dokaza¬ tichu vama način , f-koim fluxilife imate za oda tako¬ va cuvatife griha. Za fpoznati dakle zlo veliko, koje jeft grih ov ne- frichni od bluda, imate znati « o Karftjaoi moji, da nije fama duša naša ona, koja caft ima za biti Carkva xiva Duha fvetoga, da izvise jeft i tilo naše; takoje, o- vo ifto naše tilo , kako govori Pavao fveti , Carkvaje Duha fvetoga, u iftome, kakono u Carkvi fvojoj prive- likiBog nas pribiva. An nescitis , quoniam membra ve- straTtmpIum sunt Spiritus Sancti , qui in vobis est? 0 ve¬ like jatyi, koju imaju dakle tila ova naša ! Niefu dakle Itvorena famo za pribivaliste duše naše, da i za biti Digitized by kjOOQle *63 Duha fvetoga Carkva. Templum suntSpiritus Sancti. Ali ovdi nefvarsuje joster caft tilefA naših, jere varhu.car fti takove, znati imamo, da tila naša ova uđafu Ifufo- voga Tila. Nescitis, govori Apofto fveti, quoniam cor* pora vestra membra sunt Christi. Jere kada t Sin Boxji uzeoje u utrobi priflavne Majke fvoje §ovicanfku narav, pftt naša pofta i pftt Ifufova, i pftt Ifufova pofta naša'. I zato veli Apofto fveti, mi udafmo tila njegova učinje¬ ni od pftt i njegove , i njegovih kofli. Membra sumus corporis ejus , de čame ejus , et de ossibus ejus. Sto i do- gajafe po naciuu jednome ofobitome, i ljubljenome u prifvetome Oltarfkome ^Sakramentu, u kome hranechfe ini f-Tilom, i karvju Ifufovim, poftajemo kakono tilo jedno ifto f-Tiloui Ifufovim, i karv ifta f-njegovom kar¬ vju. 1 kako govori Ivan fveti Zlatouftnik, hranechi- fe mi f-Tilom Ifufovim , poftajemo za tako rech ifto I- fufovo Tilo , tako ,‘ da od Tila njegova, i. našega jedno izajde tilo : Nos in unani niassam reducimur , Christi cor* pus unum , et curo una facti sumus. Poftavna dakle iftina ova Vire fvete, tla tila naša Carkvafu xiva Duha fvetoga: Templum sunt Spiritus Sanc = ti , i dafu uda Ifufova TH a • Membra sumus Corporis ejus . Vi dobro fpoznavate o Karftjani zlo priveliko, kojejeft grih ov od nejiftoche, buduchi da f-njim pogardjuje- mo, i oframotjujemo tilo ouo, koje jeft xiva Carkva Du¬ ha fvetoga: tilo ono, koje jeft udo iftoga Tila Ifufova} tilo ono, koje toliko put4 pofvechenobi f-Tilom, i kar¬ vju Ifufovim na fvetome Prigescbenju. t Strahotu pora- ja u naf, i fvakim razlogom, zlobnoft Baldafara kralja, koi fluiiofeje f-pofudama fvetima Jerufolimfke Carkve pri ftolu fvome za iz njih piti: podnasati nemoxemo zlob- noft krivovirnik^ vriraen fadasnjih, koji fluxefe fa ftva- rimi najfvetiimi za ifpuniti fvetogardnofti fvoje: niti mi na toliku nebifmo dofpili zlobnoft, da odibralibif- x a Digitized by kjOOQle ino Carkvu kakovu za u njoj ifpuniti zlobnoflt pritfeliktt kakovu: da fluxiti Kotilibifmofe f-kalexom pofvechenim, za iz njega piancovat j da rluxi!ibifmofe f-Oltarotn, za 11a njemu ifpuniti neciftochu kakovu : a paka neboimo-r fe, niti neobchutiino ftrahotu u naf, kada pogardjuje- mo f-prokletim neciftim griboin tilo naše, koje nije fa¬ mo Carkva uzidana kakova pofvechena na caft, i Ime njegovo , da, kako rekob , Carkvaje xiva, u kojoj pri¬ biva Duh fveti, ter od Carkve Boxje takove jiniti nju poftati po nefrichnome bludu Carkvu Paklenoga Vraga : nije tilo naše pofuda jedna martva , i bez duha , koja dolaklafeje kadgod Tila, i karvi Ifufove, da pofudaje xiva, i dušom nadarena, koje ne famu pofvechenobi to¬ liko puta f-prietjem Tila, i karvi Ifufove, da i prime ufe ifloga Ifufa, onoga velim Ifufa, koi fidi na defnu Oca: koi pribiva u fvetonve Oltarfkome ^Sakramentu; paje i udo pnftajc iftoga ifufova Tila, i zato ifto mno¬ go, i mnogoje fvetie od fviu Carkava, od fviu kalex&, i od fvih Oltari fvita ovoga. A mi f-udom takovim Ifufovim fluxin)ofe za ifpuniti u njemu pohotjenje jed¬ no najzlobnie, tojeft od ne<piftoche, i za fluxitife f-ri- c : ma Paula Apoftola, na toliku dofpivamo zlobnoft, da tilo naše, koje jeft udo Ifufovo, činimo, da poftane udo od ftvorenja jednoga najneposteuiega . Tollens ergo meni » bra Christi, faciam membra meretricls? Ako dakle grih negifti tolikoje zlo u febi, i prid Boxjitna ogima cicha velike nepravde, kojafe jini njemu u tilefih naših, koliko veche neima hiti cicha zalih tvo- rih, koje grihovporaja u dusah naših ? A tko izreehi, i dokazati ipoxe zla privelika, koja pora ja on u dusi na¬ šoj? iftiuaje, da grih fvaki otamni po nikoliko fvit- loft razuma, i Vire, jere nevini natfpoznati zlo pri- veliko, koje uzdarxuje u febi grih, koga ciuitichemo, niti Vifokoft, i Dob rutu neizmirnu onoga 6 oga, koga uvri- diti istemo, nislanemanje neima griha, koi vise olli- Digitized by kjOOQle piobi naf, stojegrih necifti, jere za tfpuniti Djpga, zat- varajufe po fvema oci, za nemochi vidi ti privelike ško¬ de, koje izlaziti od iftoga mogu: ne gledafe na varft ftalisa, na fvilloft plemena, ne na jaft fluxbe, ne na poštenje, ne na rod. I stoje vise, za nafiadjenje, i u- godnoft cafa jednoga hotiti tarpiti, i m učiti fe u Paklu po fvoj vikovitoflti. Oflipofti privelike pameti naše, ko¬ ju Tobom no(i grih od bluda prokleti: Tamo dafe ifpu- niti moxe poxelenje nedoftojno, i necifto, neka idu fva, i fvafca, neka ide blago, neka ide poštenje, i ako nije drugako, i ifti xivot, akoje potribno; neka ide du¬ ša, neka ide Nebo, ricju, neka fva idu. Ali niti u ovome josterfie ne nalaze fvi tvori, koje poraja grih ov u dusi: ter varhu flipofti pameti naše, maknutiche volju, jere pofvojajuchi nafiadjenje ovo fv.u- koliku dušu, i f-iftoin fve nje mochi: pamet najparvo darxechi nju punu mifli nejiftih, i malovridnih: i ra¬ zum takojer darxechi njega fvejer zabavna u ifkanju novih najin& za nafladjevatife; i napokon volju jinechi da fe to vise ljubi blato, ignjilobu, flidi, da firomas- ka duša nialo po malo fuprotivitife pocrne maknulju milosche fvete, i dofpiva na toliko, da na Tvar hi poj¬ me marziti na Boga, koi takovu dade.zapovid, i tako¬ vo zabranjuje nafiadjenje; pojmefe odalejiti od njega,' odalejiti od fvetih t Sakramenat4, od riji Bosje, od molitve, ter zapustajuchi fve pute, po koih dolaze na¬ ma dobra, i fveta nadahnufja, volja fe to vise tvardo- korna poftaje u grih a na takav način, da pocamsi čini¬ ti grih takav u mladofti, za zapuftiti njega zaifto zadofta nije ftaroft, nije fmart vech blix»ja, i niti ifti Pakao. Ali sto! rekofmo joster malo od zalih tvorih, koje poraja u dusi grih ov prokleti, i nemili: tribaje jos¬ ter rechi, da grih takove varfti umnoxujefe bez broja, i zato Vrag pakleni on, koi na grih ov napaftuje, zo- Digitized by Google i 66 vefe Afmodeo, sto zlamenuje množina gribk . Nu razmiflite, i izvidite, jedali nije iftinito ovo. Tat je¬ dan, na priliku, krade, ali retko krat krade; Igrač jedau pfuje, ali u vrimenu gubitka famoga: Nepriatelj oini nauia kakovu nepravdu, oli frainotu, ali u vrimenu kakove od naf njemu učinjene nepravde; kadi paka bludnik jedau koliko nevini grih4 kroz jednoga Parno¬ ga dana? one tolike mifli, ona gledanja, ona naflad- jenja, ona poxelenja, one gnufne, i nepodobne riji, oni grifi Tobom, oni grifi f-drugim . Xeliteli o Kar- frjani to bolje Tpoznati mnoxinu, i broj veliki grihik, koji Te gine od onih, koji pridobljeuifti od požude ta¬ kove ?• Poftavimo*, da mladich jedau , oli jedna divojka naklonjeni na grih ov toliko gardan, učini Tamih de- fet gribk fmartnih kroz dana; Vi ftravni poftajete gu- juchi ovi broj veliki, a ja paka govorim vama, da rekoh i malo; jere kolici neche biti grifi f-misljenjem uginjeni, kolici f-poxeljenjem, kolici f-nafladjenjem, kolici frgnufnim, i nepodobnim govorom, kolici f-gle- da njem, i kolici f-iftim dilom ! Ali poftavimo o Karf- tjani, da kako rekoh, Tamibi bili defet grihi, kojeugi- niobi kroz dana taki, znateli vi, kolikoche takovih bi¬ ti kroz jednoga mifeca? bitichejih trifto, a kroz godiš¬ ta vise tri hiljada 4 Sada od fvih ovih grih& uzrokje famo, i prokleto uafladjenje bludno, i necifto; od kuda paka Tlidi, da cinechi takav gufto takova dila, prime malo po malo, i bez opaziti toliko zao običaj, i jak u Tebi, da nemoguche poftaje njemu na fvarhi zapuftiti nje¬ ga. Zadoftaje rechi, da požuda ova toliku ima u febi jakoft, da Te dofpiva grisiti po filoma: i kadgođir boife negiftjak takav, da nebigallog f-gudom milosche Tvoje izbavio od nafladnofti takove nefrichne, kakono plakase jedno vrime Aguftin fveti od Tebe iftoga govo- rechi: Timebam , ne me cito exaudires, et cito sanares a morbo concupisccntice } quam malebam expleri, quam extingui. Digitized by kjOOQle 467 Ja vinđar dobro vidim o Karftjani moji, da reče¬ na do lađa u pogledu nepravde, koja fe čini Bogu, zlo fluxechife tni f-nasima tilefima, koja, kako rekoh, u- dafu Ifufova, i u pogledu zalih tvor&., koje poraja u dusi grih necifti, nemicu vafufarcu, kako micatibi.i- mala, paje ogovoriti biftefe hotili, dokazajuchi, da lla-•. boftje naravi grih ov, i zato doftojan milofarđja od ftrane Boga pridobroga. Vi to virujeteo Karftjani j ali o koliko fe varate. Za fpoznati fvejer to bolje oinrazu veliku, koju Bog ima fuprot grih u ovome* imate raje znati, da fve pedepfe najftrahovitie, i najopchinitie, koje u- ftriljalaje Pravica Boxanftvena fuprot grisnikom, bia- liu one, f-koiroa pedepfa fvoje vrime grih necifti- U pogledu koga griha oKarftjani, pollani biahu jedno , vrime dvi potopi iz Neba, jedan ognjeni, a drugi vo¬ deni? jedali za pedepfati Poganftvo, oli Pfoft, oli kri¬ vu prifegu, oli fvetogardnofti, oli tatbine, oli zlo- glafenja, oli ubojltva? ne ne o Karftjani, grih fam ne¬ cifti bi on, koi poftavi u ruke Pravice Boxje pedepfe tako ftrasne, i opchinite : takoje cicha nejiftoga gri¬ ha dosoje iz Neba ftrasni plamen varhu lipih, i ple¬ menitih Gradova t Sodoine, i Gomore, i varhu fvih njima blixnjih zemaljćt, po kome izvan Lota, i đruxi- ne male njegove, poginuse fvi ondi pribivajuchi, i fve njihove pogorise kuche, i ftani. Takoje o Karftjani, vaf ovi ftrasni oganj dofpi cicha griha onoga, koga zovete vi flaboft naravi covicanfke, i zato doftojna Boxjega Milofarđja . I vindar pedepfa privelika ova, potop ov ftrasni ognjeni t rechife moxe, da nije nifta ufpored opchinita potopa vodenoga, f-koim pedepfati- bi fvoje vrime vaf koliki narod covicanfki izvan fa- rnoga Noe Patriarke, i fedmero glav joster druxine nje¬ gove , fvi kolici paka druzi utopljeni oftase u ftrasnih vodah onih. O ftrasne pedepfe! od (vega kolikoga naroda govicanlkoga fami ofam fe fpafiti! fvi paka dru¬ zi fva zemlja, fve planine, i fve doline fto i pede- Digitized by kjOOQle t68 fet dana zakopane pribivati u ftrasnih vodah onih! Nebiase Bog, hochete moxebit meni rechi^ uji* nitelj opchinitoga takova potopa, i itefrichnoga po- topljenja fvega naroda covicanfkoga, nije inoguche virovati, da Bog jedan, koije iffca dobrota, ifto milo- fardje hoti tako ftrasno pedepfati firoinaski, i nevo¬ ljni narod, nehotivsi oftaviti flobodnih, nego ofam fa- mih ljudih, fvih paka druzih potopiti. O pedepfa bez mi¬ re! o pedepfa nikada vidje na, ni cujena! Priftoife dakle rechi, da potop takov jedan opcniniti biase zvizdno oli Nebefko jedno udahnutje: kakovo vrimenk finetenje: a paka dabi bio bio fve bij Pravice Boxje, tko ftal¬ ne činiti iiafmoxe, da dofpi kakono pedepfa griha o- voga, kako ti hoches ? tko ftalne naf činiti moxe o Karftjani, tko ftalne naf činiti moxe? znateli tko? Bog, koije najparva, i najvecna iftina najparvo govori* na¬ ma, da on, a ne Nebefko kakovo udahnutje, oli vri- menžt fmetenje, kako vi fudite, potopi vaf koliki na¬ rod covicanfki, JEgo, takoje, ego adducam aquas dilu* •vii super omnem terram > ut interficiam omnem carneni. Iz- vise daje znati nama, da uzrok pedepfe takove njegove bi grih necifti, f-koim ognufenbi vaf koliki narod jo- vicanfki. Onmis qiuppeca.ro corruperat viam suam. Sto maknu njega na toliku omrazu, da xalovafe, da ftvo- ri jovika. Poenitet me fecisse hominem. Ovoje o Karftjani grih on, koga vi zovete za pokriti zlobnoft njegovu, flaboft c.ovicanfka, i zatoga fudite pomilovana od dobroga Boga našega, a ja pa¬ ka govorim vama, da kako neima griha, koi ftraho- vitie pedepfanbi bio od Boga od ovoga, kako culifte, i vidili, tako neima griha,. koi marzii od ovoga bio- bi prid Boxjima očima. I uzrok marzanja tolika njegovo¬ ga na grih ov nejiftijeft, jere, buducbi Bog nas precifti Duh jedan, neizmirno fvet, nemoxe ne marziti na dušu Digitized by kjOOQle §6g onu, koja gnufna fvafe nalazi ćićha prokletoga takovoga griha. Radi gefa hotechi poftati povikom, hotiofeje ro¬ diti od Majke jedne, koja tiefamo divicabi bila, da najciftia od fviu Divick, i akoprem dopufti Vragu Paklenomu, daga napaftuje u oholofti, i Poganftvu, nehoti vindar dopuftiti njemu, daga napaftuje u ne. eiftochi, page nikada nije dopuftio, da oli on, oli U- cenici njegovi tuxenibi bili u takovoj gnufobi griha od nepriateljk fvoih akoprem Ijuijh, i zlobnih, od kuda fpoznati dobro moxete, koliko zlo veliko, i marfko prid Boxjima ogima biti ima grih negifti. Ivi vindar, akoprem vidite omrazu neizmirnu, koju Bog ima fu> prot ovome grihu, poftupljatefe rech: Bogje ufmiljen u pogledu takovoga griha, on dobro zna, dafmo od mefa, a ne od brunca, terako oproftili hotionebi grih ov, zatvoriti mogobi Nebo. A ja paka odgovaram va¬ ma f-Tomom fvetim od Vilenove, da deniptis parvulis , ex adultis pauci propter hoc vitium salvantur , tojeft da izvadech drobnu dicu, malo ima dobnih, koji cicha griha takova fe fpafe. Ali sto uginih ja do fada, i sto ginim o Karftjani moji, govdrechi toliko vech vrimena vama od ovoga prokletoga negiftoga griha? ja vech vidim, i stiem na obrazu vašem dodianje, koje gini vama ovi moj razgo¬ vori Eh Zašto, velite vi meni, uzdarxavatife toliko u- goVorenju ne tome fvetOme rniftu, i gnufiti pamet na¬ su i mifao, govorechi od poxude nedoftojne toliko, i gnufne? zašto raje nepoftavljas naparvo nama načine potribde za izbavitife od griha takova onima, koji u padoše, i za oguvatife moga onima, koji neupadose joster? Imate pravo, o Karftjani moji: ja vindar fe nexalim, da uginih vaf fpoznati žali tvori poxude ove, i omrazu neizmirnu, koju Bog noti fuprot ovome gri- hu, i ftrasne pedpfe, f-koima fvejer pedepfa njega, i Razgovori Dt Ih J Digitized by kjOOQle « 7 <> ppđepfuje . Jere razmišljanje zlobnofti, velijine, ine- doftojnofti griha ovoga toliko u Tebi, koliko u pogledu zalih tvori njegovih, razmišljanje ostroche pedepfe, f-kojom Bog pedepfuje njega na ovome, a josterveche na drugome fvitu, razmišljanje velim ovo poftatiche lik jedan ofobiti, i koriftni za vaf činiti takovoga ofta- vitife griha,. ako po nefrichi upadofte, i čuvatife u na- pridak, da vech neupadete. O koliko hafnovito pof¬ tatiche vama, akootvorech vi oci vaše, i nevirujuchi, kako vech rekoh vama, da grih ov necifti nije toliko ftrasan u Tebi, da Bog njega lahko oprašta, da dofto- jan jeft ufmiljenja, fpoznati budete u napridak veliči¬ nu, vagali budete zlobnoft nepravde, kojafe čini Ifufu zlo fluzechife f-vasima tilefima, kojafu uda njegova, i žive Carkve Duha fvetoga, u uvridnjenjih toliko ftras- nih, i fuprotivnih neizmirnoj ciftochi njegovoj, ako raz- miflili budete, kako grih ov fami uzrokje tolicih, i neizbrojenih druzih grihk. 1 kako cicha ovoga griha, ko¬ ga zovete vi flaboft^ovicanfku, napunjujefe od Karftjana Pakao; eh koliku ftrahotu porajati neche u vasome farcu premisljavanja takova, kakovu omrazu ufbudi- tineche u vaf prema ovome nefrichnome, i guufnome grihu, ter maknuti vaf, daga zapu ft i te, i od iftoga marljivofe ^uvate. O koliko dobar lik bitiche ov za vaf, o koliko koriftan, dusi vašoj! Ali nije ovo zadofta joster; da lik zlu tome naja¬ vi, i najofobitii jeft molitva, ter vruche priporucitife imamo Cofpodinu Bogu o Karftjani moji, da naf od ta¬ kova ojuva griha. Razumijte dobro iftiuu, kojuchu vama rechi. Kolikogodir naf je ovdi, plemeniti, i pro- fti, bogaci, i firomafi, mladi, i ftari, fvitovni, i Duhovni podloxnifmo za upafti cicha flabofti, i pokvarene nara¬ vi naše, u grih ov nefrichni, i necifti. Nemojmofe varati o Karftjani u ovome poflu, jere niti rod, niti jaft, niti ftaroft, niti potistenoft ftalisa našega zadoftnache Digitized by kjOOQle biti za očuvati naf od griha ovoga; i akoprem o^uvaf- mo do Tada ciftochu nasu, fvaki caf upafti moxemo, i ognufiti dušu nasu f-neciftochom kakovom. Imate zna« ti o Karftjani, da giftochaje dar Boxji jedan, i koju mi po jakofti famoj našoj zadobiti ikada nemoxemo. t Svi- do^i to nama ifti Bog u fvetome Pifmu: Ut scivi , guo» niam aliter non possum esse continens, nisi Deus det, adii Dominuni, et deprecatus snm. Molitva molitva dakleje k-tome potribua, priporuciti vruche fe imamo Bogu na¬ šemu, dokazatimu imamo, i otvoriti flaboft nasu, i naklonjenje priveliko naravi pokvarene naše: uzmimo za ovjetnicu nasu Priblasenu Majku Mariu, kojaje cif- toche Majka, i nemojmo dvoumiti, da zadobiti necne- mo takovu od Boga miloschu; buduchi da on fam ftal- ne naf učini u Vanjelju fvetome, govorechi: Fetite , et accipietis, molte, i zadobitichete. Napokon evo vama o Karftjani pofljidnjega, i naj- mochniega lika, f-koim flusitife imate za takova cuva- tife griha, od koga do fada govorih vama. I to jeft birati daleko od prigode fvake, koja uxgatibi mogla nafladjeoje takovo u vaf. Bez bixati od prigoda tako¬ vih, razmišljajte gardobu takova griba, koliko hoche- te, priporugajtefe Bogu kolikoje drago vama, nikada i nikada od takova izbavitichetefe griha, nitife guvati mochinechete, da u njega neupadete. Eh ftvarje jud- na o Karftjani moji! drugo ne^inimo mi, nego cio dan tuxitife od file, koju u naf poradja naflađjenje tako¬ vo, od naklonjenja jakoga, kojega na grih ovaj chuti- mo u naf, od flabofti naše privelike za fuprotivitife if- tome, a paka istemo prigode fvakojake za učiniti nje¬ ga, i umnoxiti, i jiniti, da fe to jaca poftaje u naf po¬ žuda takova. Mi jurve dobro znamo, da gledati pri¬ kaze, štiti knjige od nedopuštene ljubavi, iti u pogi- belna društva, na tanac, prigodefu za dati pasu ovo- 7 a Digitized by kjOOQle me pohotjenju, i vindar, na mifto daleko darxatife od takovih, fami njih isteino, fami u prigodu takovu fe poftavljanjo, a pakafe tuximo govorechi, da ufiljeni jef- mogrisiti: i poklain ifpovidafmo grihe naše, povracha- inofe od ma u ifte prigode, i u ifte grihe. Nu gujte fvitt lipi, koga daje vama Duh fveti u fvetorae Pifmu za cuvatife mochi od pogibila za u takov grih neupafti. ln medio mulierum, govori on, no l i commorari: de vesti* mentis enim procedit tinea, et a muliere iniquitas viri. "Ne¬ mojte uzdarzavati, veli on, u frid xend, jere koliko- je lahko, da od fukna izlazi tarac, tolikoje lahko, da od xene jedne izlazi zlobnoft. t Sada znati imamo, da sto govori Duh fveti od muškoga fpola, razumiti fe i- ma f-prikladnim načinom i od xenfkoga fpola, koi fdru- zujuchife f-tolikom flobodju f-muskima glavama, ne u manji poftavljafe pogibil za upafti. Akofe f-licima takovima (1uxiti budemo, koje pof- tavih naparvovama, tojeft afco razmišljali budemo tvo¬ re žale,’ koje ov grih necifti poraja u dusi našoj: ako priporucitife budemo gufto Bogu, da uaf objaci f-mi- loschom Tvojom: ofobito paka, ako bixali budemo pri¬ gode žale, i pogibelne, ftalni budimo, da ako po nef* richi upadofmo, uftatichemo f-miloschom njegovom, ako paka ocuvafmo do Tada giftochu nasu, oguvati i u na- pridak njucheuio. Sto neka udili nama pričlobri, i pri- railofdvi Bog. RAZGOVOR XVII. Varhu zapovidi: NekradL Zapovid ovafedina, koja veli, nejbrađt, ikoju naka- nib iztomajiti vama danaf, nemojte ft^diti o Karftjani, Digitized by kjOOQle da dotiče famo tatbine očite, i razbojnike, koji oli fi- lom tuju uzi miju muku, oli fkrovito; jere ovako budu. chi, nebi bio mogo rechi Bog, nitife tužiti po uftih Ofee Proroka rekuchi, da furtum , et adulterium inun « daverunt super terram, tatbina, i priljubodivftvo razli- vasefe varbu zemlje: imate dakle znati, da zapovid Božja ova raniti ide fveone, koji f-kakovimgod načinom kvar gine, i uzdarxuju tuje pri febi. 1 akoje tome tako, kako i je bez fumnjefvake, fpoznati moxete očito, kolicifuo- ni, koji fuprot ovoj grise zapovidi. Pocrnimo od vaf dakle o texaci, i profti ljudi, vi prikarsujete zapovid ovu fvejer, kada nedavate gofpođarom vašim dio, koi na njih fpada, radi gefa kradete tada, kada oli neda- te pravu defetinu, oli dajete negiftu, i vodenu; sto Bog bi dao, da nebi opchinito bilo bez razmiffiti ti takovi na ono veliko prokleftvo, koi izufti prema ta¬ kovima fabor Tridentinfki, i to tako, da dokler ne¬ povrati takov, sto uzdarxa, odrisen od nitkoga nemo- xe bit Redovnika: jefteli ćuli, jefteli razutnili vi ofo- bito, koji u tem nikakova ne Tuđite griha, Prikarsuje¬ te zapovid ovu i tada, kada oli vi fami blago gonite va¬ še na tuju travu, i livadu, oli puštate dicu, i paftire vaše to giniti ifto. Od proftih ljudi i texakk idimo na fluge. Takoje, i vi o duge kradete tada, kada uzdar- xujete štogod Oofpođark vaših pod imenom naplachenja, govore chi, da plachu nezadoftnu primifte od njih, Bu- duchi da pogodbi takovoj vi fami privoljili jefte: pri¬ karsujete zapovid ovu i tada, kada neguvate blago Gof- podark vaših, ter uzrokfte, da mnoga njima po zlu i- du. Sto paka chemo rechi od onih Rukotvorack, koji pogodjeno dilo f-onom negine izvarfnofrju, f-kojom duxnjfu giniti, i za koje pravignu primise plachu? sto od onih targovack, koji kupuju, iprodavaju nepravig- nim naginom, koji f.krivom fluxefe mirom ? sto od ka- matnikk onih, koji za pofudne novce ftrasne primu ka¬ mate? ter jedali fvi ovi veliku negine nepravdu ifkar- Digitized by <^.ooQle njemu fvome, i neprikarsuju zapovi d fvetu ovu, vekradi? Malo zlo joster bi bilo, ako zapoviđ Božja ova pri- lomnjena bi bila od proftoga, i firomaskoga naroda, ali o koliko i koliko veche u tein grisite yi plemenito¬ ga roda, i kojifte u fluxbi, i ja ft i kakovoj. Takoje o Gofpodo moja, i vi vele put& kradete, i tuje uzim- Ijete: vi o Gofpodari, koji kafnite platiti fluxbu vašu, i koja neima drugo, f-jim nahraniti moglabi družinu Tvoju, nego onu firomasku plachu, koju f-teskim za- dobuje trudom. Vi o Gofpodo, koji oli nechete pra¬ vi j nu platiti činu, oli od ifte uzdarxujete stogodir Ru- kotvoroem za dilo učinjeno vama, ter fkrachujete nji¬ ma najin življenja, nerazmisljajuchi, da grih takav ofvetu vapie u Nebo, kako govori Bog. Ecce merces operariorum , quoe fraudata est avobis , clamat: et clamor eorum iti aures Domini introivit. I vi o duxnici ofobito dobro ftojechi, koji ifplatiti moxete, a nechete, grisi¬ te jako fuprot zapovidi ovoj, jere uzdarxujete flvar ne vašu f-velikim kvarom virovatelj&. vaših, ter ovako gri¬ site proti nauku Faula fvetoga: redite ergo omnibus debi ta. O koliko takovih imanafvitu, koji u tem najmanju ne- obchute griha fumnju. Napokon i vi o Tuci, vi velim, koji u pogledu fluzbe vaše pravično fvejer Tuđiti imali- bifte, mozefe rechi, da kradete ne famo, kada Tuđite krivo za ugoditi raje bogacu, nego firomahu , akoprem pravičnome, iđaobiBog, da takovih nebi bilo, i to za korift vašu, da i kada zanasate odluku T-velikim kva¬ rom pravdalca, i krivca. Na ifti način ivi o Proku- ratori, i branitelji kradete tada, kada oli branite prav¬ du, koju poznajete nepravednu, oli pravednu zanasa¬ te za mochi dobiti vise. Ova ovako poftavna, Tuđite fami o Karftjani moji, jedali iftinito nije ono, sto govori pifmo Tveto, da tat- bina, i priljubodivftvo razlivasefe varhu zemlje. Eh Digitized by G.ooQle da mogobih viditi farca vaša, i vaša dusevnoft, naso- bih doifto mnoge, koji u Tebi ovako govore: iftinitoje doifto ovo govorenje tvoje o duhovni Oce, taknuofime doxiva, i basmife čini, da od mene govoriš, buduchi ja krivac u tome, sto ti befidis: ja, iftinaje, kupih ftvar onu za malu činu, jere prodavalac bi u potribi velikoj, prodah paka f-prikorednim načinom drago tar- govinu moju: uzeh priko mire, i zakona dobitak na pofudne novce, jere duxnik bi u potribi velikoj. If¬ tinitoje, veli on drugi, da vech toliko put& profaseme plachu on Rukotvorac za učinjeno dilo: dokazasemi pri- veliku potribu fvoju, i ja vindar neplatih njega joster, ter ruxno vele puta otirah, rekuchimu, zašto tolika presa, i tolikofimi nepriličan? povratifedrugi put. Ta¬ da neimam vrimena za ifplatiti tebe. Koliko vech i- ma vrimena, govori on trechi, daduxanfam virovate- Jju mome: ja dobro znam, da on tarpi, ali, buduchi, dafe nepodufa lirom ah tuxitime, i zvati na (ud, ja tvard ftoirn, i nehajem za njegove prošnje, i vindar znam dobro, da cicha mene, i kafnoche moje targovina zlo ide njegova. Istinitoje. govori napokon ion ce tvar ti, da fam znao, da ftvar ona, koju kupih od povika ono¬ ga za malu činu, nebiase njegova, da ukradena, i vin¬ dar uzeh bez najmanje griha fumnje. Uzrok bih, da on Rukotvorac izgubi kupce, da ona đivojka izgubi fri- chu, da on (luga otiranbi od Gofpodara, i ofta bez fluxbe. Pridobiti daklefino, velite vi u vasome fare u, i poznamo falingunasu, ter ifpovidamo, da prikarsif- mo zapovid Boxju, koja govori, nekradU Ali imamo i način za od takova izbavitife griha, drugofe nepotri- buje, nego poehi k- Ifpovidi fvetoj, i evo gotova op- rostenja. Eh flipoft, i neumnoft privelika!' za fvaki grih drugi, neka bude ftrasan, kolikofe hoche, mirto ima¬ ti moxe govorenje vaše, jere (krusenje pravo, i odluka iftinita za vech neuvriditi Boga, zadobiti moxe opro«- Digitized by kjOOQle 176 tenje, nitije tome potribno vise* kadi paka grih oV od tatbine odpusten nije, ako tuja uzetafe nepovrati muka, ako kvar uginjen feneponapravi. lfpovid govi- ka takova njemu neprudi, i nefamo proft Redovnik, da niti Bifkup, niti fani fveti Otac Papaodrisiti moxe njega izvadechga od duxnofti za tuje povratiti; takoje o Karftjani moji, dva Tu puta, oli povratiti tuje, oli zauvik pogubljen biti. A jedali f-ovirn fe neogituje pri- velika Boga našega ljubav prema nama, i blagu naše¬ mu? On u pogledu grihk prema fvome učinjenih ki¬ pu, nepotribuje drugo od naf, nego fkruseno jarce, u pogledu paka grih£t prema ifkarnjemu učinjenih dade oblaft, iftinaje, Redovnikom za odrisiti grisnika, ali tako, da ako takovi u moguchnoftifu za povratiti, i kvar uginjen ponapraviti, i vindar toliko ovarsiti oni neche, odrisenje grihk fvoih zadobiti nemogu: nitije proštenje kakovo u Carkvi fvetoj, koje od duznofti ove od povrachenja njih izvaditibi moglo. Nije drugako oli tuje povratiti, oli pogubljen biti. Eh ftrasno govorenje! gujem izgovarati nikoje u fvome farcu, ftrasno govorenje jeft doiftine ovo, koje gujemo, oli povratiti tuje, oli zauvik poguhljen pof- tati. Niti tome hafniti mogu proštenja, niti Ifpovidi, niti pofti, niti molitve, povratiti imamo pofve, ako moxemo, i to bez gubiti vrimena. Ali vindar Ifpovid- nik, koga imamo, ikome takove od naf uginjene ifpo- vidafrao kvare, i nepravde, nije toliko oštar f-nama, ter zadoftaje njemu, da fpravnifrao za povratiti tuje bez giniti lllu kakovu nama u tem, zaudiliti odrisenje na¬ ma. A ja paka velim, da ako nepovratite tuje odma, kako moxete, neprudnefu Ifpovidi vaše, i u ftrasnome pogibilu nefamo vi jefte viko vi toga pogubljenja, da i ifti Ifpovidnik, koi fttolikom vaf odrisuje lahkochom. Fridobri dakle Bog, gujem divaniti nikoje, pot- Digitized by kjOOQle *7? ribuje od naf nemogueha ? ja povratiti, sto uzeh, nemo- xem, jere u ftalisu niefam, pogubljen dakle biti itnatn ? Akoje tome tako, ako ftvarje iftinita, da povratiti nemo- xes bez kvara velikoga tvoga, bez u veliko upafti firotna- stvo, neimajuchi tada'f-cim nahraniti febe, i dicu, daj febi mir, i nemojfe plašiti u pogledu fpafenja duše tvo¬ je, famo ako xelju pravu, i iftinitu imaš za povratiti, kako budeš mochi, niti zato pogubitiches febe, da po. vrationiefi joster. Ali dopuflite vi jedno malo, da iz- vidimo, kako razumitile ima ric ova, nemoxem : Kar- ftjani moji, nemojmo mifliti, da po riji ovoj, nemo- xem , razumitife ima neprilika, i zaprika fvaka, koju obchuliti imali bifmo u povrachenju tuje muke, jere o- vo buduchi, zapovid takova Boxja nikada vezala nebi naf. Vi odgovarate, da nemoxete povratiti tuje, me- timtoga za opravitife dobro, kako navada fvita fobom nofi , za goftitife, za igrati, za tancati, i oftala ovim podobna zadofta ima novaci, ništa nefali , kadi paka za platiti duge, odgovarate, nemozem, neimam od ku¬ da, bez razmifliti fputno, da ifkarnji vas cicha kafne- nja vašega u velikoj nalazife potribi, i nevolji, i kad- godir u pogibilu za izgubiti blago, i poštenje* fvoje. Eh nemiloftivofti privelike takove! ter namifto rechi, ne- moxem, imalihifte rechi, nechu. Ali evo, sto iznova odgovarati vaf jujem; ako tuje povratim, firomaska po- ftatiche dica moja, kakochu xiviti ja , i ona ? stoche oni rechi? Ah vi firomali, i priprofti! Dica ova vaša oli vaf ljube, oli ne: ako ljube, kako molim vaf vefe- litife budu mogli, da vi za oftaviti njima ono, stoje tuje, pogubite dušu vašu? kolika nebi nemiloftivoft bi¬ la ova njihova prema Roditeljom fvoim, ako za oftati za vama bogati, i obilati, hajali nebi viditi vaf goriti u paklenome ognju? i akobi takova u njih bila, jeda- libi doftojno bilo, da vi za oftavitijih u dobrome ftali¬ su, hajali nebifte izgubiti Nebo zauvik nepovrachaju- Razgovori D. U, * Digitized by kjOOQle 178 clii tuje ? ter priliku dati njima, 3a tuju muku onu, za. koju vi gorite u Paklu, troše oni u igri, tancu, pianftvu, pox3ar!ofti , bludu, i oftalih opaciuah. Vi cicha njih fe mučite u Paklenoj tamnici, a oni fe fmiu, noruju, i o vaf nemifle. lzvise: nefamo vi pogubiti- chetefe, da i ifta dica vaša, ako tuju muku onu, koju oftavifte njima, oni nepovrate, buduchi da duxnoft va¬ ša za povratiti poftaje za vama i njihova : i ako vama teško vidilofeje povratiti , koliko veche neche cinitife njima? Ter kolike uzroke, kolika ogovorenja đoniti ne¬ che oni naparvo, za takovo neciniti povrachenje ? I ovako oni, kakono i vi, neifpunjujuchi zapovid Boxju zauvik pogubitichefe. I evo vama velike korifti, ko¬ ju vašoj giuite dići f-nepovrachanjem tuje muke. Kada je tome tako , evo naf gotovih za povratiti tuje, i obuvaj naf Bog, da f-nepovrachenjem hotilibif- ino nasu pogubiti dušu, i diče naše. I buduchi Bog gofpodar fvacefa, fudimo, da povrachenje takovo naše najbolje cinitichefe, udiljujuchi limozinu ubozim, da- rujuchi štogod kakovome ovjetniku fvetome, .kakovoj Carkvi. Eh Karftjani moji izgubih ufanje fve dobro, koje u vaf imah, i vefelje, koje uzbudiofeje u farcu mo¬ me fpafenja vašega. Nu gujte, sto govori vama Agu- ftin fveti. Kada, govori on, kada uzimljete tuje, je- danje, koga fvlacete, i kada udiljujete limozinu, dru- gije, koga oblačite: jedan fe vefeli za ono, sto zadobi od vaf, drugi paka plage za ono; sto uzefte od njega. Tko fudite’ uflisanche biti od Boga, jedali glaf onoga, koi pita, i profi milofardje za limozinu zadobitu : oli onoga, koi pravicu profi fuprotvama? Buduchi paka, . da Pravica predpoftaviti imafe milofardju, iftinito po¬ ftaje, da uflisanche biti, koi viče pravicu pria onoga, koi milofardje. Nemojtefe varati o Karftjani moji, do¬ bra, i fvetaje limozina, ali ginitife ima od našega, a ne tujega, i znajuchife govik on, kome povrachanje gi- Digitized by kjOOQle ‘79 nititife ima. Bog neprijimlje Jare naše, naše aldove, da hoche , da fe daje onome , na koga fpada. Takoje o Karftjani moji, ponavljam iznova rechi vama , oli po¬ vratiti tuje* oli zauvik pogubljen biti. Sto dakle oakanjujemo o Karftjani, odgovorte, sto nakanjujemo. Nu cujmo molim vaf, sto u pogledu ftva- ri ove , govori Ifuf rfama u Vanjelju fvetome. Quid prodest homini, si mundum universum iucretur, animie ve*- ro suct detrimentum patiatur, sto bafni poviku, da vaf fvit zadobi, duše paka fvoje kvar, i pogubljenje tarpi- ti ima. Ako dakle nemeche kori ft izgubiti dušu nasu za vaf koliki fvit zadobiti, hochemoli mi toliko bezum¬ ni biti, da pogubitichemofe raje, nego ppvratiti tuje? sto vise, jedali necbemo za mal caf oftaviti fva, i fva- ka naša, i tuja, kada od ovoga prohajati budemo fvi- ta? Zašto dakle neoftavljamo fada, i nepovrachamo , sto gigovo jeft ? fada velim, kada povracbanje takovo koriftno bilobi nama. Vratimo dakle o Karftjani, do- kler u vrimenu fmo, tuju muku, ponapravimo kvar if- karnjemu učinjen bez gubiti vrimena, i dokler može¬ mo, i darxmo prid o^ima vazda iftinu ovu, oli povra¬ titi tuje, oli zauvik pogubljeni biti* RAZGOVOR XVIII. Varhu Ozloglafenja• 13uduchi, da poštenje, dobar glaf, i dobro ime jeft ' dobro jedno, koje najvecbe fe čini od fvakoga poštena ^oyika meju oftalih dobara oli od naravi, oli od fricbe, koja fe uživaju na ovome fvitu, fpoznati možete o Kar- z a Digitized by kjooole i8o ftjani moji, koliko priftojno poftaje, da, poklam doka- zah vama duxnoft priveliku, koju vi imate za ne ni¬ ti kvar ifkarnjemu vasernu u blagu , kakono poglavlje*? nje zapovidi fedrne, koja veli, nekradi , govorim vama danaf od duxnofti joster ostrie , koju imate za nejiniti krivo ifkarnjemu vašemu u fvemu onome, sto gleda po¬ štenje njegovo, i glaf dobar njegov, sto ofobito, i op- chinito fe čini f-grihom , koife zove Ozloglafenje. Za činiti vaf dakle marziti na grih ov prokleti, dokazati- chu najparvo vama , koliko opchinitje grih ovi, jere poftavitjchu prid oci vama mnoge načine, po koih grih takov fe čini, zatim fpoznatichu vaf činiti priveliki kvar, koi po takovome cinife grihu najparvo ifk'arnje- mu , cinechipiu veliku nepravdu u poštenju , i dobro¬ me imenu; zatim dusam onih, koji flisaju zloglafenja takova, a najviše paka dusi iftoga ozloglafnika : i ono, sto gore jeft joster, dokazatichu vama napokon, kako grih ovaj neima za tako rechi , lika, i zato poftavlja Ozloglafnika u ftrasni pogibil vikovitoga pogubljenja, od kuda fpoznatichete mochi, koliko Karftjanin marlji¬ vo od takova čuvati imobife griha. Pria, nego dokazem vama, koliko opchinitje grih ov od zloglafenja, imate znati, da grih ov na dva na¬ čina fe čini : najparvi, i koi najgorije u febi, jeft, ka¬ da ocitujefe ftvar kakva velika, i laxljiva fuprot pošte¬ nju, i dobrome imenu ifkarnjega, i koja nepoštena po- ftatibi učinila njega pri fvitu , koju on vindar učinio nije. Ov način od zloglafenja zovefe potvorenje vise, nego ozloglafenje , koi vindar na^in opchiuit toliko ni¬ je , niti neima muozih, koji na takav zlobni, i hudob- ni na^in neopostenilibi ifkarnjega fvoga. Drugi paka najin, koi, kako rekoh, opchinitje ne malo, jeft, ka- dafe očituje prigrisenje kakovo veliko ifkarnjega, koje akoprem iftinito u febi jeft, alije fkrovito, ter malim jeft ojito, i znano: ter govorechi od takova Ozloglaf- Digitized by kjOOQle nika, gini poftati očito onima, koji neznađnse ovo joster f-velikom nepravdom poštenja onoga, koga zloglafuje. Koliko paka način ov od Ozloglafenja opchinitje, druge fvidoke neistem za dokazati, nego vaf ifte o Kar- fljani, kojime flisate. Recite iftinu, sto ikada fe či¬ ni od jutra do večera, od počela lita do konca iTtoga u onih fkupschinah, akone zloglafiti, i raftipati ifkarnje- ga našega? Nekajih pet, oli seft bude u kupu po četi¬ ri, oli pet ura, kakav Tuđite ogled iniatiche oni diva- na Tvoga ? u kakovome razgovoru potrositiche oni ure one? znateli u kakovome? u odkrivanju faling& Tada ovoga. Tad onoga covika ? i ono, sto vi velite od đru- zih, recite, i Tuđite i od vaT iftih: govorte iftinito, je- -daliTe nifte našli vele puta u TkupTpravischu vaših zna- naclt, priateljžk., i vridnih ljudi, kadi oTobito divanio- Teje od kogagod covika , i njegovih pomankanjk ? ko¬ liko dakle iTtinito nije, da opchinitaje falinga ova, od OzloglaTen ja. On, koi guje u kuchi vašoj, oli u ka¬ kovome drugome miTtu odkriti falingu kakovu Tvoga iT- karnjega , sto Tuđite , da jini ? jedalife xaluje, jedali moxebit iste takovu pokriti, da Te nerazglaTi ? nis ma¬ nje od toga, pače komanj čeka uru, i caT od Tpravis- cha za moch govoriti od takove, i joster vechu činiti, nego jeft ona u Tebi, za biti ovako rada poflusan, i po¬ hvaljen od oTtalih , kojiga Tlisaju : jere dobro zna, da neima Ttvari, koja rnje TlusalabiTe, i T-vechom pohva¬ lom stoje zlo govoriti od iTkarnjega našega , i kakovu iftoga odkriti falingu. Joster ovo zlo toliko nebi bilo, ako odkrivenim načinom ozloglaTenje takovo cinilobiTe, buduchi da ta¬ da TpoznalabiTe zlobnoTt, i zlo Terce OzloglaTnika tako¬ va: kadi paka Tuprotivnim načinom za jiniti virovati lakše ono, stoTe govori, i za pokriti zlobno nakanjenje, koje takov ima za ozloglafiti, (1uximoTe T-hitrotvorno* Digitized by kjOOQle ftju u zloglafenju ifkarnjega našega. Pocimljefe , na priliku, hvaliti jeljade takovo: koliko dobra, i vrid- na biase divojka ona, govori jedan, poflusua, poboč¬ na, i od takova ponašanja, da mogaše za izgled biti o- ftalim divojkam, i vindar firomaska , tkobi bio reko , puftilafeje pridobiti od zlobnoga uiladicha onoga, i pri- lipo fvoje hoti izgubiti poštenje. Koliko pošten, i vri- dan bi Otac on obitili, veli đn drugi,, znaše u dobro¬ me darxati redu druxinu fvoju, fvoje pofle, fvoju tar- govinu, ter neimase povika, koi u tem pridobiobi bio njega, a paka u cem isofeje zgubiti! izopačiti po^eoje targovinu fvoju, i varati kupce, .ter ovako izgubi viru, i nije vech on , koi popria biase vridau , i pošten; ka¬ kov grih! Covik jedan tako vridan, i pošten, i koi mo¬ gaše ravnati druge u xivljenju, a paka hotiti od na¬ pa ft i puftitife tako ruxno pridobiti. On paka drugi u ozloglafenju prominja nagin , kaxe , kako govori Ber¬ nard fveti, ufmiljenje, i xaloft farca fvoga, i zato vi- ditichete njega u fkupschini f-ponixenima očima, xa- loftnim obrazom, gutichetega nukati, i na fvarhi $u- tichetega rechi: Eh tuxni ja, i firomah; poklam da- doh tolika lipa opominjanja, tolike fpafiteljne nauke, tolika fvetovanja onome priatelju mome, ter ifkah, da vridno, i pošteno vodiobi xivljenje, hoti on vindar či¬ niti na fvoj mod, ter zahiti fve nauke moje, o koliku xaloft nechuti ferce moje! firomaski mladich, tkobi i- kada virovao toliko od njega ? Sto vise ifte dobre , i bogabojeche duše maknute kadgod od prikoredne poxu- de prema grisnikom znaju ozlogladti kadgodir, ođkri- vajuchi falinge takovih Hirovite, i koji kakono dobri, i vridni darxani biahu. Evo vama o Karftjani fvakovarftnih na^ink, f-koi- ma (1uxife nevoljni narod jovijanflii za ozlogladti if- karnjega fvoga: i ono sto gore jeft u febi, jeft, da ra¬ ne takove, koje Hirovitim načinom zadajufe poštenju Digitized by kjOOQle *83 ifkarnjega našega, nedvojbeno žadobe virova nje. Ati gujem, dami nikoi govori: Ocuvajme Bexe, da ja par* vi bi bio u odkrivanju kojegod falinge ifkarnjega moga: najviše sto činim jeft, da kada čujem od druzih štogod takova dokazati , i odkriti , nedarxim za grih i ja od ifte govoriti falinge: jurve fe zna takova, menije do¬ kazana, zašto i ja nebih mogo takovu dokazati družim? Eh flipofti, i bezumnofti privelike vaše ! pače imate znati, da u tem dva ginite griha; parvi jeft, da tako l.ihko virujete bez razmifiiti pria fputno, kakovje co- vik, koi^takova kaxe, i f-kakovim farcem, i nakanje- njem čini ovo. Drugi paka joster gori jeft od parvo- ga, da poftavljate na fvitloft onu falingu, koja biase pofve fkrovita, fuprot opominjanju, koje čini vama Duh fveti, govorechi, da ako doculifte falingu kakovu if¬ karnjega vašega, ginte, da u vaf fe udavi, i zakopana poftane. Audisti verbum adversus Proximum tuum? vio* riatur in te. Ali jafam ftalan, govorinii on drugi, da zlo, ko¬ je ja kaxem od moga ifkarnjega, od njegabi učinjeno, jere bih na priču, f-moima vidih očima. Zašto dakle, kada znam, daje iftinito, i družim dokazati nebi fmio? Ali sto molim vaf rekoh ja vama ti pogelu razgovora moga ? jedali nedokazah vama , da i tada fe ozloglafi nas ifkarnji, kadafe odkriva falinga kakova velika nje¬ gova, koja akoprem iftinitaje, jeft vindar fkrovita? je¬ re opchinita neznanoft prigrisenja onoga čini, da on, koi takovo učini, dancanje vindar pravičan kako i pria: i fvaki covik oblaftima za guvati, dokler xive, poštenje fvoje, kada falinga njegovaje fkrovita. Ali idimo na- parvo o Karftjani : jedali nifte vi duxni činiti družim ono, sto hotilibifte, dafe učini vama? Quod vultis , uf faciant vobis homines , idem et vos facite illis. Recitemi fada jedno malo; ako Drugarica vaša, kchi, oli feftra vaša fagrisilabi ruxno, ter nepošteno uginilabi đilo, bi Digitized by kjOOQle *84 bilo drago vama , 3a fufed vaš, vas priatelj, kdi vi- dioje nju grisiti fa fvoima o^ima, ide ojitujuch onima, koji neznaju ovo. Kako dakle potribovati moxete, da dopušteno che biti vama rechi stogođir fuprot ifkafnje¬ mu vašemu, sto vindar hotili nebifte, da fuprot vama fe rege? Ja očitovah iftinaje, čujem da mi odgovaraš, falingu ifkarnjega moga, ali očitovah vridnome covi- ku , Redovniku, cnviku , od kogafam ftalan, da fkro- vitoche darxat. A ja paka odgovaram tebi, da i ova¬ ko ti cinechi zloglafiofi ifkarnjega tvoga, akone da u- gini ovo cicha kakove dobre fvarhe, kakono na prili¬ ku za primiti kakav fvitt dobar, ali za zabraniti zlo ve¬ liko kakovo. 1 uzrokje ov, jere zaoche biti.coviku o- nome, koga ti Ozloglafiofi, darxan biti nepošten od o- noga , od koga čekaše miloschu kakovu, i od koga za¬ to ifto xe!jase biti darxao u dobrome glafu, zao velim bitic.be njemu ovo vise, nego, da neoposteni njega pri ftotina drueih. Jefteii dakle upucbeni o Karftjani fada, koliko op- chinitje grih ov od zloglafenja , buduchi tolici načini za ozloglafiti ifkarnjega našega, i nemoguchi vi ogo- vorenje nachi kakovo, f-koim dokazatibifte mogli, da odkrivanje, koje činite vi falinge kakove ifkarnjega va¬ šega ozloglafenje nije. Idimo fada naparvo, ter izvi- diino škode privelike , koje žadaje grih ov opchiniti. Kolikaje škoda ona, koju zadajete onome, koga zlogla- fite, vi fami fpoznati moxete , jere covik, koi izgubi poštenje, i fvoj dobar gla£ moxefe rechi, da izgubi naj¬ dražu ftvar, koju imaše na ovome fvitu. Recite iftinu, sto valja covik, oli žena kakva bez poštenja, i dobro, ga glafa? i koliko škodljivo nije takovome gubitje ovo toliko u blagu, koliko i u iftome xivljenju? A vi paka, koji nebifte imali farce uzdarxati fam forint jedan if¬ karnjega vašega pri febi, neboitefe pofve f-ozloglafe- njem takovim vašim giniti njemu škodu najvechu, koju Digitized by kjOOQle «85 uzrokovati moxetemu na ovome fvitu uzarasimu dobar i poštenje ? Varhu paka zla, i škode, koju čini zloglafnik o-, norae, koga zloglafi, joster vecheje ono , koje zadaje o- nima, prid kojima raftipuje ifkarnjega fvoga, jere fli- sajuclii njega takovi f-vefeljem, i nebranech iftome di- lo takovo, kadabi vindar mogli, i duxni jefu, grise ja¬ koj radi cefa*zloglafnik takov čini njih izgubiti inilos- chu Boxju, sto vise, i draxe jeft od blaga, i poštenja. I ovaje razluka, govori Bernard fveti , kojafe nalazi meju zloglafuikom, i onim, koi flisa, da on, koi zlo- glafi, Diavla ima na jeziku, a koi flisa, imaga u usib. Jefteli §uli, jefteli razumili 6 Karftjani ? govori Bernard fveti, da fuditi nemoxe, koije veclie krivac, jedali koi zloglafi} oli koi flisa. Detrahere , aut detrahentes audim re , quid horum damnabilius sit , non facile dixerim I u- zrokje ov, jere koi f-vefeljem flisa, i hvali zloglafnika pripomaxe zloglafenju, koje fe jini, buduchi iftinito, da, danebi bilo takovih, koji flisaju vefelo zloglafenja, zloglafnika nebi bilo na fvitu doifto: jere iftinitoje doi- fto ono, sto reje fvoje vrime Mudar jedan, da blaxen- ftvo od usij fve fe nalazi u flisanju zloglafenja: i zato uci naf Duh fveti, da učinimo plot uhom našim za nejuti zloglafenja : sepi aures tuas spinis: linguam neijuam noli audire. Sto imafe ciuiti od naf pokarajuchi zloglafnika takova, akoje od naf manji j akoje pako jednak nama, okrechujuchi razgovor na ftvar kakovu drugu, oli oprav- ' dajuchi povika zloglafena, rekuchi da nije fve virova- ti, stofe govori j i kada ovuliko ^initife nomoxe, jere poftavimo, zloglafnik poglavarje nas, lice dokazati tri. ba turovno, oji poniziti, i ovako dati fpoznati, da ni¬ je povoljni vama razgovor takov, koga jini on fuprot pravici, i ljubavi, koju Karftjanin fvaki dokazati ima prema ifkarnjemu fvome. Razgovori D. II. aa Digitized by kjOOQle <86 Ako dakle zloglafnik toliku zadaje škodu, kako cu- lifte, onome, koga zloglafi, uzanisimu sto najdražega ima na fvitu , to jeft dobar glaf, i poštenje; ako dusi onoga, koiga flisa f-vefeljem, jinechiga izgubiti milos- chu Božju : koliko joster vechu nezadaje febi iftome; jere nefamo daje i on fmart dusi fvojoj, da, stoje go¬ re u febi, kvar takav po zloglafenju ifkarnjemu učinjen ponapraviti za tako rechi fe ikada nemoze. t Svi Bo- goflovci fkup f-Tomom fvetim uge , da uzeti ilkarnje^ inu dobar glaf, i poštenje odkrivajuchi veliko kakovo prigrisenjo njegovo, koje bi fkrovito, jeft od naravi fvo- je grih fmartni u febi: Detractio per se loquendo est pec* catum mortale. 1 Bernard fveti veli, da zloglafenje pri- grisenje jeft veliko i ftrasno. Detractio grave peccatum est , grave vitium est , grave crimen est. 1 vindar, ako- S rem zloglafenje jeft grih velik u febi, i koi fmart za- aje, kolikojih neima zloglafnik^ meju Karftjane, i f- koLikom lahkochom grih ov fe gini o Karftjani moji! nit- kome fe neoprasta, niti duhovnim , ni fvetovnim, ni gofpodarom, ni Jlugam , ni kraljem, ni podloxnikom , ni ftaroine ni mladome, od fvakoga fe zlo govori, u fva- kome raftipafe miftu, i na putu, i ukuchi, i u ftacu- nu, i u karcmi, i na kopnu, i na moru, i na polju, i u planini: fudite paka na priliku, da dvi žene fe po- fvade meju fobom, kolika neche izuftiti one jedna pre¬ ma drugoj fuprot poštenju i na putu, i od okna bez ob¬ zira fvakoga onih, koji njih flisaju. Tifi rekla, rechi- che jedna drugoj, tifi učinila, Muz tvoj jeft takov, i takov, kchi tvoja jurve fe zna, kojaje, i ovako napar- vo. Sto dakle pruditiche , govori Ivan fveti Zlatouft- nik, dafeje poftilo, dafufe udilile limozine, dafeje mo¬ lilo, ako metimtoga jezik vas umocenje u karvi bratje vaše, i f-ozloglafenjem vašim, rechife može, da tri u- bilifte covika, pnoga, koga ozloglafilifte, onoga, priđ koim zloglalilifte , i vaf iftih ? Radi jefa pravo govori Duh fveti u fvetome pifmu, i sto dobro razmišljati i- Digitized by kjOOQle malibifmo, da akoprem mnozifu, koji po magU-umira- ju nepriateljit fvoih , imajih viodar mnogo vise , koji umiraju cicha prokletoga fvoga jezika. Multi ceciderunt in ore gladii , sed non <juasi, qui ceciderunt per linguam suam Uzrok, cicha koga zloglafnici tako lahko fe pogub- Ijaju, jeft o^ita, jere fvaki zna, da grih ov oproftitife nemoxe , ako kvar učinjen ifkarnjeinu fe neponapravi, ako uzeto poštenje fe nepovrati, niti takav covik odri- sen biti uemoxe nefamo od proftoga Redovnika, dani¬ ti od Bifkupa, niti od iftoga fvetoga Oca Pape, buduchi iftinito, da, non remittitur peccatum f nisi restitu'itur abla* tuni: i to vise, buduchi da vechije kvar, koga zloglaf- nik čini jfkarnjenm fvome uzamsimu dobar glaf, i po¬ štenje, od onoga, kogamu gini tat, uzamsimu blago, i zato ifto uce Bogoflovci, da zloglafnik odrisen biti ne- moxe, dokler uzeto nepovrati ilkarnjemu fvome pošte¬ nje. Ali o koliko teško, mu^no, i za tako rechi ne- moguche za učiniti poftatiche ovo zloglafniku jednome. Poftavimo priliku jednu, poftavimo velim, da ti reko- fi ftvar kakovu, ali fkrovito, a ofobito laxljivu fuprot poštenju onoga covika ,• i da ftvar takova od tebe re¬ mena dofpi do usiu iftoga,'kogafi zloglafio, kakovo ma- knutje, fudis ti, učiniti imalo nije u farcu njegovome govorenje tvoje? koliko do xiva dofpi ovo njemu? ka¬ kovu omrazu uzbudilo nije u njemu prema tebi? fada, ti znajuchi fva ova, duxanfe nalaziš ^initi, kolikoje mo- guche za pravednu njemu dati zadovoljnoft, za utisi- tiga, i pogaliti u farcu njegovome omrazu začetu fu¬ prot tebi. Sto dakle jiniti imaš? imaš pochi k-njemu, iftome fe ponixiti, i ogovoritife, i ako ftvar takova 1 - ftinita nebi, iinasmu rechi, da fvakiin razlogom tuxi- tifeje imo fuprot zlobnofti tvojoj, i lažljivome govore¬ nju tvome: ako paka iftiaitabi, ali fkrovita, rechiches njemu, da nefpametanfi bio, i bez ljubavi karftjanfke aa a Digitized by kjOOQle i83 učinivši ono njemu, sto hotionebi, da drugi upini te¬ bi. Jedali nije ovako? t Sađa stofe vidi vama o Karftjani moji, od ove fpra- ve, koju imatije duxan zloglafnik jedan ? jedalife Iah- ka vidi vama za imati , a ofobito, ako ftvar, koju on reče jeft lažljiva u febi? imatife ifpovidati, i dokaza¬ ti kakono potvoritelj, laxac, i nepravedan? ako paka iftinitaje , ali fkrovita , imatife dokazati nefpametan , bezuman, i neljubezljiv ? Recite ift inu, ako u takovoj nalazilibiftefe prigodi, sto cinilibifte, jedali fprava ta- kovabi u vaf bila? Ali poftavimo, da ftvar ona, koju ocitovaofi ti od povika onoga , nedofpi do usiu njego¬ vih , nistanemanje , ako neiftinitabr, .,duxanfi natrak uzeti ric tvoju prid onima, prid koima od ifte govorio jefi. Ali o koliko i u tem teslcoche neima o Karftjani moji! i ono stoje gore u febi, jeft, da akoprem zloglaf¬ nik takav dofpio bude na to, da tarfiofe bude Tvoj go¬ vor natrak uzeti, zadofta neche biti vele putk fve ovo njemu za oposteniti covika onoga , kogaje zloglafio, je- re oni , koji fiisase njega, odkrise družim množim, od falinge one vech govorilofeje po ftacunih , po karcmah, po ulicah, po kuchah , jere, kako vech rekoh vama , niedan nije flisan f-tolikim vefeljem, f-kolikim zloglaf-: nik jedan. Ter akoprem tarfiofe budeš oposteniti po¬ vika onoga , prid koim zloglafiofiga , oftaje vindar u- vridjeno jako poštenje njegovo , jere u ftalisu nifi za oposteniti njega prid onim, do kojih ftvar takova do- fpi; ter ovako dofpitife nikada nemoxe, da povratilo- bife poštenje uzeto, sto vindar duxnifino oiniti. Ako paka ftvar ona bi iftinita, ali u iftome vrime- n.u (krovita, duxanfi i tada uzeto povratiti poštenje. A- l 1 na kakav napin ovo upinitichefe ? ja znam, da ti, ka¬ ko uje Bogoflovci, pojetiches hvaliti povika onoga, ko¬ ga zloglafiofi, fvako dobro govoriticbes od njega, i jo- Digitized by kjOOQle I 189 ster vise, uegoniuide. Ivindarfa fvim ovim zadobiti joster neches fvarhu tvoju za povratiti, stofimu uzeo, jerbo virovano neche biti tebi/ buduchi da vise fe vi- ruje zlo, nego dobro ifkarnjega našega, izvise ozlogla- fenje tvoje utemeljilofeje u fare u onih, koji culifu te¬ be, ter ovako zadobiti ikada nerhes, da cift pofve po- flane covik zloglafen od tebe. Jetre kakono fukno jed¬ no lipe mafti i fvitloflti, akofe oblati , nikada zadobili vecb nemOxe inaft parvu i fvitloft,' koju imaše, akopreni- fe pere, i tare, ovako'na ifti način dogajafe coviku o- nome, koga ti ozloglafio jeli, hvali ti njega kolikoches, nikada, i nikada zadobitiehe on mochi pri ljudih glaf on dobar, koga poprie imaše. Najviše, sto tarfitiches fe učiniti ti, bitiehe hvaliti njega prid onim ljudem, koji flisase tebe, i motebiti , akoprem teško, zadobi- tiches, da ti takovi promine mifdo.fvoju , i dobra iz¬ nova, i poštena Tuđe covika onoga; ali kako molimte zadobiti mochiches ovo , i hvaliti njega pri onih , do kih dofpi zloglafenje tvoje, buduchi da nili takove ne. znaš ? kako dakle, i na kakav način povratitiches mo¬ chi uzeto ifkarnjeuiu poštenje ? A sto pakabi bilo, ako uzamsilnu f-tvoim zloglafe- njem poštenje, uzrok izvise bi ti bio vrimenitoga ka¬ kova kvara njegova, sto lahko, i gufto dogoditife mo- xe. Na priliku ozloglafiofi ti, i izgubiti učinio dobar glaf onome Rukotvorcu-, onome flugi , onoj divojki, ter cicha zloglafenja takova tvoga Rukotvorac on izgubi di- lo, fluga izgubi Gofpodara, i fluxbu, divojka izgubi fri- ehu, ter ovako oni xiviti nemogu, ova paka zaručnika nemoxe naehi. U tem fvi Bogoflovci uce, da ti var- hu daxnofti, koju imaš za povratiti takovome poštenje uzeto, duxanfi i ponapraviti kvar iftome učinjen f-ozlo- glafenjem tvoim, i neucinivsi ovo, zate odrisenja nei- ina, i gotovoje pogubljenje tvoje, niti nei ma prošte¬ nja kakova , koje Nebo tebi zadobitibi moglo. Jefili Digitized by kjOOQle guo o zloglafni^e, jefili juo, Nebo nije zate. Upitam- te ja Tada, kakofi ti fpravan za dvoje takovo učiniti povrachenje ifkarnjemu tvome? Nije triba ihukati, ni¬ ti ftifkati f-plechima, drugoga neiina puta, oli povra¬ titi'poste nje, i kvar ponapraviti, koga zadaofi f-tvoim zloglafenjem , oli zauvik pogubljen biti. Jedalije dakle, oli nije iftjnito o Karftjani moji, ono, sto rekoh, i dokazah vama , da zloglafenje zloje ftrasno, i veliko u febi, i to, jereje opchiuito, i ve¬ liki kvar zadaje ifkarnjemu našemu, toliko onome, koi- je zloglafen, toliko onome, prid koim takovofe jini zlo-' glafenje, i napokon iftome zloglafniku, buduchi da ta¬ kav u ftrasni poftavljafe pogibil vikovita pogubljenja cicha privelike teskoche, kojuche on imati za povrati¬ ti uzeto poštenje, i kvar učinjen ponapraviti, koga bi on uzrok, i sto ako ne ugini, moguchi učiniti, fpafi- ti ikada fe on neche. Stofmo dakle jinechi, upitate vi mene? Stofte jinechi ? Imate obljubiti najparvo, i po- fve odlučiti u farcu vašem, da govoriti ikada zlo ne- chete, niti kakovu najmanju odkriti falingu ifkarujega vašega , jere od falinge male malo po malo fe dofpiva na odkrivanje i verike kakove: vech putk kroz dana i- inate proliti pomoch od Boga, da juvaobi vas jezik. Fone Vomine custodiam ori meo , et ostium circumstantioe labiis vieis. Premifliti imate, da daoje vama Bog jezik za hvaliti njega, blagoflivljatiga, i druge maknuti, da- ga hvale, ne paka za zloglafiti koga, i njegove očito¬ vati fkrovite falinge. Sto imate činiti? imate za tim, jujuchi kakova zloglafnika, uzgatife od ljubavi karftjan- fke, ter ogovoriti falingu odkritu takovu vašega ifkar- njega, dokazati kakovo dobro njegovo pohvale vridno, jere universa delicta operit charitas. Napokon znateli, sto imate, ^initi? Najbolji, i najpotribnii lik, koga da¬ ti mozem vama za odbignuti zlo ovo od zloglafenja* bi- tiche darxatife daleko od fkupschin&, ne izifkivati di- Digitized by kjOOQle la dražih , ter paziti Tamo »a IVoja, jere drugako vi £inechi, nemoguche bitiche vama od takova cuvatife griha: koi , daobi Bog, da fatriti inogobife u nevolj¬ nome narodu. RAZGOVOR XIX. Varhu zla velikoga od L>axi* Ja dobro žnam o Karftjani moji, da poklam dokazah vama u razgovoru od prifege veliko zlo, kojefe čini, rekucbi fkvar kakovu neiftinitu ofobito tada, kada za utemeljenje ifte zovefe u fvidocanftvo Bog ifti, hotechi beliditi fada, i iftoma^iti vama ofinu zapovid Boxju, ko¬ ja veli, negovori krivo fvidoganftvo , drugo nebi potrib- no bilo meni, nego dokazati vama koliko zloje lax fva- ka u Tebi bez zvati Boga u fvidocanftvo takove. Ali za recbi vam pravo gubim fvu xelju za od takove beliditi vama; jere govorim ovako fam Tobom> kakovu korift u- fatife ja moxera zadobiti, potribovajuchi, i istuchi f- razgovorom ovim moim činiti fpoznati, da laxje zlo to¬ liko u febi, ako govor varfti ove jeft on, koga od mla- dofti, oli joster od ditinftva naucefe mladichi ? ako o-, na kraljuje, i parvo ima mifto u kuchah plemenitih, i u iftome kraljevfkome Dvoru ? ova f-privarom Tvojom proflavljafe po ftacunih : po ovoj Te produgljuju Pravde na Tuđu: f-pomochju ove jinefe vefele fkupschinesto vise ? Dofpivafe na toliko, da fe fudi lax nefamo kori- ftna, da i potribna, i to tako, da Tudilobife zlo veliko u priliki kakovoj nelagati. Ova ovako buduchi, kako ufatife ja moxem o Karftjani, da jiniticbu va f moc b fpoznati gardobu ovoga prokletoga griha, ako takav jeft opchinit toliko, i darzan kakono nefamo koriftan xiv- Digitized by <^.ooQle ljenju našemu, da i potriban joster ? ako i pobožne duše , koje odurjavaju fvaki grih fmartni , laxi viudar fuprotivne fe ue vide, ter u fkupschinah teskochu nei- maju lax kakovu izuftiti, i kada f-takovom uzrokovati mogu dobro kakovo ifkarnjemu fvome , ncfanio fe ne- boje takovu izrechi, da i .dužnih fe fude učiniti 'ovo? Ali vindar fltrah ov pravičan, i razborit, koi po- rajafe u farcu mome u pogledu maloga , oli nikakova ploda, koga izvaditi ufatibihfe mogo od razgovora da¬ našnjega moga, ogovorena mene činiti nemose, da ne ifpunim duxnoft moju, kakono Paftir vas duhovni, do- kazajuchi, da nikada, i nikada dopušteno nije Karfija- nu jednome lax jednu famu izrechi. Pria paka, nego dokaxem vama, da laxje veliko zlo u febi, imate zna¬ ti , kako f-Tomom fvetim i;ce fvi Bogoflovci , da troja varft laxi fe nalazi. . Parva zovefe tvorna, tojeft, kada - izrecefe takova f-koriftju kakovom našom, oli ifkarnje- ga ; druga zovefe fpasna, iliti, kojafe izufti za Vefelo darxati druxtvo: trecha paka zovefe škodljiva, tojeft, kadafe laxe oli f-kvaroin ifkarnjega našega, oli fuprot Boxjoj cafti. Razumivsi vi dobro razlujenje ovo od la- xi , imate znati, da akoprem škodljiva lax, iliti ona, koja kvar uzrokuje ifkarnjemu', i fuprotivnaje karfijanf- koj ljubavi, jeft rneju druzima, najgora ; nistanemauje znati imate, da lax fvaka toli tvorna, toli fpasna za- branjenaje nama. Uzrok jftine ove jeft, jere lax fu¬ protivnaje najparvoj, najvecboj, i vikovitoj Iftini, sto¬ je Bog nas , i fuprotivife ravno Dubu Jfufa 4 SpafiteIja našega, koi od febe veli, daje Duh od iftine: Ego suni vi<i, veritas , etvita. 1 ocitujefe, da dosoje na fvit ov za dokazati iftinu.- Ego in hoc natus sum , uf testimonium perhibeam veritati: i kako Bogje najparva, i najvecha i- ftina, tako fuprotivnim načinom Vrag pakleni jeft lax ifta, i parvi Otac, i tvoritelj laxi, i zato govor njegov- nije drugi, nego lagati; kako fvido^i Bog po ultih Iva- Digitized by Google «9 5 na fvetoga. Cum lbquitut mendachirA , ex propriis loquU tur, quia mendax est , et Pater ejus . Pače Vrag pakle¬ ni fe flavi, daje duh od laxi, i da govoritibi hotio po uftih fviu lax!jivih Proroka, i kralja Akaba za privari- ti. Egrediar, et ero spiritus mendax in ore omniuni Prom phetarum. I zato fvi, koji lax ljube u rodbini fe nala¬ ze paklenoga Vraga, i kakono njegovi fini fpoznani je- fu. Cavete, oporninja naf Ambrof fveti, Fratres a nten* dacio, juvajtefe bratjo moja od laxi > jere koi lax ljubi, poftaje fin Vraga paklenoga. Quia omnes , qui aruant tnendacium , Filii sunt Diaboli. A jedali nije zadoftno ovo o Karftjani , za ^initi vaf mraziti lax prokletu, budi ova , kakovafe hoche, ako tolikoje ona fuprotivna dobrome B'igu nasorne, koi- je najparva, i najvecha iftina, i fuprotivife ravno Ifu- fovome Duhu, ko»je Duh od iftine, i čini naf poftati fi- nove paklenoga Vraga, kolje Otac od laxi ? Filii Diam boli sunt. Vi vidite dobro, koliko naf opominja marlji¬ vo Duh fveti i da negovorimo fuprot iftini. Molite glom riari , govori vam po uftih Ivana fvetoga , et mendaces esse adversus veritatem. 1 pri Carkvenjaku; Molite vel* le mentiri omtie mendacium. Quvajtefe, veli on, od la¬ ži fvake. Pazite dobro, ne veli on, cuvajtefe od ove, -oli od one Iaxi, da od fvake laxi; omne menducium, X u drugome mirtu kakono tatbinu, tako i laz brani. Mon facies furtum y non mentiemini. I okrunjeni Prorok Da¬ vid za u vechu poftaviti omrazu !ax, govori dogu: ti pogubitiches fvih onih, koji laz govore: Perdes omnes , qiri loquuntur menducium, .LIvan fveti u knjigi Očitova¬ nja ne famo goni od Raja laxljivce , da gonechi njih saljejih f-ne£iftimi, f-Pogani, i f-uhoicami: Foris cu« ne«, et venejici, et impudici, et .homicidce, et Idolit ser» vientes , et omnis 3 qui a inat, et/učit mendacium . Razgovori D, U* bb Digitized by kjOOQle Nemojte metimtoga fuditi o KaHtjani, da poftav- Ijajuchi ja prici oci vaše govorenja, i oporninjanja jaka toliko, koja čini Duh fveti fuprot laxi, hochu , da vi- 'rujete , da lax fvakaje grih ftrasan u febi, i da ftrasne fvaka vridnaje pedepfe. Ja dobro znam, i vi znati i- mate, da kada Duh fveti f-toliko oštrima fluxife ricima, razumitife ima od Iaxi ofobite , velike , i škodljive, i koje mnogo uvridjuju Boga, i karftjanfku ljubav. Ono dakle, sto ja istem, jeft dokazati vama omrazu veliku, koju Bog ima fuprot laxi,. buđuchi on iftina ifta, i u iftome vrimeuu đoniti vama naparvo potribu, koju i- raamo za podaviti u dilo opomenu, koju daje nama Duh fveti, dafe čuvamo od fvake laxi. JSoli vel/e mentiri on:* ne mendacium. Jere koi fe nauci negovoriti iftinu, i lax ljubi, akoprem fpasnaje takova, oli tvorna, malo po malo, i bez upaziti navaditichefe i veche, i škodljive govoriti laxi. Ter ovako laxac takov iftu obchutitiche pedepfu, koju bludnici, priljubodivnici, i uboice. I vindar, zuajuchi mi dobro, koliko marfkaje lax prid Boxjima očima, vidite očito o Karftjani, f-kakovom lah- kochom ovefe od naf čine, i govore: govorefe za fpas, govorefe za naflađjenje, fvako najmanje govorenje, fva- ki najmanji dobitak oli u prodavanju, oli u kupovanju, oli za pokriti falingu kakovu oli nasu, oli našega ifkar. njega, zadoftnafu za činiti naf lagati ; za fvaki grih dru¬ gi omrazu imamo, i akoga učinimo, obcbutimo xaloft, da paka rekofmo kroz dana tolike laxi, najmanju neob- chutimo xaloft ; pa^e fudimo kadgodir, da uzrok ima- fmo za lagati, i ako ifpovidamo takove, bacamojih prid noge Redovnika kakono ftvari od ništa bez odluke naj¬ manje za guvatife u napridak od takovih. Jedali ni¬ je iftinito ovo o Karftjani. Ali §ujem na fvarhu jednoga, koimi govori; laxi, koje po navadi fe izgovaraju od naf, akoprem uvridje- nje na nikoi nacinfu E oxje, i njemu fuprotivne, vin- Digitized by kjOOQle đarfu mali grifj, a ne fmartni, kakovo dakle zlo na¬ pokon biti moxe laxjedna, kojaje famo-grih mali? Eh govorenje bezumno, i zlobno, ter nedoftojno Karftjana jednoga jeft takovo ! kakovo zlo dakle jeft lax, ako o- naje famo grih mali. Vidife dobro, da on, koi govo¬ ri ovako, ništa neima za Boga ljubavi, a joster manje fpoznanja velikofti, dobrote, i velijanftva onoga Boga, koi f-malim fe, uvridjuje grihom !Sto činite vi oKarftja,- ni, kada iz pravoga ljubite farca covika kakova, a ofo- bito onoga, koga priateljftvo bafnovito poftaje vama ? jedalije moxebit zadofta vama cuvatife , da veliku ka¬ kovu učinili nebiftemu nepravdu? oli istete marljivo u fvacem pofluxitimu, i niti u najmanjoj neuvriditi flan- ki ? .kako dakle rechi moxete, da ljubite Boga vašega, da xelite priateljftvo njegovo, ako zuajuchi, da f-lax* ju, akoprem malom uvridite dobrotu njegovu, uvridi- ti vindarga idete: izgovarateju za fpas, i bez obchu-* titi najmanju teskochu. i marzanje u farcu vašem. O kakova jeft ovo ljubav vaša prema Bogu vašemu! akoje zadofta vama neuvriditi njega f-grihom famim fmart- nim, moxefe doifto rechi, da ljubite famo iftih febe, i fpafenje Vaše, i dafe čuvate griba cicha famoga ftraha vikovita pogubljenja, a jedali fuditi fe bude mochi , da ljubite iz pravoga farca Boga vašega ? Niti famo nevirujuchi vi, da lax fvaka jeft zlo u febi, buduchi kojagod grih famo mali, dokaxujete oči¬ to, da neljubite Boga, da izvise dajete fpoznati očito, da nefpdzuavate, koije, koliko velik, koliko dobar, ko¬ liko ljubljen, kolike cafti doftojan ov Bog, koi f-laxju fe uvridi. Imate dakle znati, da lax ona, akoprem buduchi grih mali , maloje uvridjeuje Boxje, nistane- manje, jere raxaljiva neizmirnu dobrotu jednu, jedno priveliko Veli^anftvo doftojno najveche jafti, i poklo¬ njenja, zloje vecbe u febi, nego nikakovo zlo vrimeni- bb a Digitized by kjOOQle to. Zadoftaje rechi, da veche zloje lax fvaka, ako- preni i fpasna od pogubljenja fvega kolikoga ftvorenja, i to tako, da niti za obraniti pogubljenje fvega ftvo- renja, fvega Neba, i zemlje moxefe izrechi jedna lax fama akoprem mala, i fpasna, jere c’n fvaki, i najma¬ nji fuprot volji Boxjoj, fvako ražaljenje njega nemoxe- fe jednajili fa fvima žalima fvega (tvorenja. Branite fada, ako možete oKarftjani, laxi vaše* rekuehi da izgovorifte nje cicha karflja'nfke ljubavi, za pripriciti zlo kakovo malo, oli velo ifkarnjemu vašemu, oli, kako navadnifte rechi , kadafe ifpovidate, da re- klifte uje f-dobrim nakanjenjem, i da drogako nemo- gofte učiniti. A sto! čujem, da u farcu fvoine izgova¬ ra Majka ona, vidilafam muza moga mlatiti nemilofti- vo fina fvoga, ter ja znajuchi, da f-laxju malom jed¬ nom mochichu ofloboditi njega, izrechi moxebit tako¬ vu iiiram fmila ? znaofam, govori on fluga, da cicha po- mankanja jednoga moga u (luxbi Gofpodar odluci otira- time od fluxbe, i ako oliraobi bio mene, imo nebi bio načina za uahraniti mene, i druxinu moju; i rekuehi lax jednu, oftah u fluxbi, ter ovako xivim ja, i fva dru¬ žina moja , ter jedali zlo ucinih. P-laxju takovom ? Na¬ pokon joster kripkie veli on drugi, Vidih jovika jed¬ noga f-macom u ruki istuehi dragoga priatelja moga jednoga za pogubitiga , i vidih priatelja iftoga u naj- biixnjem pogibUu za izgubiti xivot, i moguehi ja nje¬ ga ofloboditi f-laxju jednom , imofam raje pripuftiti , daga ubie, nego lax izrechi takovu? O kako lipa bila bi bila karftjanfka u meni -ljubav ! jedali bife dopalo meni , da drugi koigod tolikobi ftrđsljiv bio, da za ne- izrechi lax kakovu, dopuftiobi-poginuti' mene po rukah nepriatelja moga ? barem u prigodah ovih karftjanfke ljubavi prema ifkarnjemu našemu, i naf inih * kada fc radi za zabraniti zlo kakovo veliko, dopušteno biti ne- che kakovu malu laz izuftiti ? Digitized by kjOOQle ‘97 Ali sto rekoh ja čio Tada vama o Karftjani moji ? jedali nerekoh, da najmanje uvridjenjeBoxje cinitife ima vise, nego pogubljenje fvega kolikoga ftvorenja, i da dopušteno nije grih jedan mali učiniti, ako f-takovi:n moglebife ofloboditi fve paklene", i proklete duše ? Ako dakle tajitife nemoxe, da lax ona grihje mali u febi , jere fuprotivife najparvoj, i najvechoj iftini, stoje Bog, kako rechife bude mochi, da dopustenache biti lax ta¬ kova z$ oiloboditi priatelja, za obuvati febe, i druxi-? nu, dafe nepogine od glada, za odoboditi fina od ba- tinA? Eh dromaska ljubav karftjanfka takova ! ljubav nedoftojna Karftjana jednoga zvati bife imala takova u vaf; lipa doifto ljubav, f-kojom fardife Bog nas prido- bri! Razumijte dobro dakle o Karftjani moji iftinu o-r vu, da nikada, i nikada, niti cicha kakove kardjanf- ke ljubavi, niti za zabraniti zlo kakovo dopuštenoj« lagati. Idina ova množim teška i mučna viditi moxe- bitichefe, jere fuprotivna naravi nasoj, ali nije druga- ko, i razlog, koga davaju Bogodovci, jeft ojit, i fvi- tal, da dopušteno nikada nije činiti zlo kakovo, da od njega dobro izlazi: non sunt facienda mala , ut •veniant bona: i kakono nije dopušteno'kradi za udiliti limozi- nu, oli Bludno učiniti dilo za očuvati febi život, oli prifecbi krivo za odoboditi od fmarti povika , tako na ifti na^in , huducbi Iax od naravi fvoje uvridjenje Bož¬ je , i zato zlo u febi, nikada, i nikada dopuštena biti nemoxe, akoprem izgovaralabife C-nakanjenjem dobrim, buduchi da nakanjenje zlo , oli dobro dava dobrotu, oli zlochu dilom našim, ali dilom, koja od nnravifu ni znla, ni dobra, ne paka onima, koja od naravi ide za¬ la jefu, jere đrugako, kako govori Agudin fveti, kad¬ god dopuštene bi bile tatbine, priljubovdva, pfodi, i množi druzi grifi. I da ovo idinitoje, nu jujte potvardjenje kripko, koje dava nama Aguftin fveti. Podavimo, veli on, da- Digitized by kjOOQle « 9 8 bi bio Covik jedan, oli malahno dite na pogibilu fmar- ti, i da xeliobi karften biti ; ako ti za karftiti njega i- niobi lax kakovu rechi za privariti na priliku ftraxu , koja brani to činiti tebi, jedali dopušteno bitiche ovo tebi u prigodi takovoj, ter otvoriti Nebo dusi onoj li¬ rom a skoj, i giniti nju fvoga uxivati Boga, koja bez kar- fta takova zauvik imatiche poginuti? ftvarje iftinita, odgovara Aguftin fveti, da dopušteno nikada bitineche lax takovu recbi, i da raje puftiti imaš čeljade takovo bez karfta umrili, nego f-najmanjoin dobroga uvriditi Boga. Ter jedalife moxe nachi , oli izmifliti potvar- djenje o Karftjani, kripkie od ovoga za jiniti vaf odur- javati lax fvaku. I ako laxi tvorne izrečene za korift ifkarnjega našega nikada dopuštene nifu, jere uvridje- njefu Boxje, Tuđiti moxete lahko, koliko zlo nifu u Te« bi one, f-koima zadajeTe kvar iTkarnjemu našemu. Stvar dakle iftinitaje, o Karftjani moji, da nemo- xete prifkarbiti najveche dobro ifkarnjemu vašemu, a- ko za zadobiti takovo potribnobi vama bilo mali grih Tamo učiniti jedan. Da nemoxete ikada zabraniti zlo veliko kakovo, i prigrisenje akoprem ftrasno ifkarnje¬ ga vašega, cinechi vi drugi grih kakav, akoprem ma¬ li ; buducbi da ifkati imate neuvriditi Boga u najma¬ njoj ftvari. Imate dakle u prigodi takovoj puftiti ftvar na Boga, i providjenje prifveto njegovo; nekafe dogodi sto hocbe, i nikada nametnuto nebude prikori vašoj, oli nebarnofti zlo ono, koje zabranili nifte, i dobro ono , koje nezadobifte, kada imalofeje uoiniti ovo f-kakovim, akoprem malim , uvridjenjem Boxjim. Neka idu, fva , i fvaka, famo dafe Bog nas neuvridi. Ali sto? Čujem dami odgovarate, imamoli dakle fvejer govoriti iftinu, i tada, kada ftalnifmo, da ogi- tujuchi takovu, škodu, i zlo veliko žadalibifmo oli na- mi, oli ifkarnjemu našemu? Ne o Karftjani, i xelim , Digitized by kjOOQle *99 da razumilibifte ftvat* ovil. Drugoche rechi izgovoriti ftvar Deiftinitu , iliti lagati, drugo -paka iftinu neka- zati , neo^itovati: Aliud estfalsum dicere, veli Aguftin fveti, aliud verum tacere. 4 Stvar neiftinita, iliti lax od naf rechife nemoxe, kadi paka mucati, i ne odkriti i- ftinu nefatno zlo nije u febi, da pače kadgodir i dtix- nifmo činiti ovo, ofobito, kada očitovanje iftine tako¬ ve skodljivobi poftalo ifkarnjemu našemu, oli nama: je- re u prigodi takovoj ljubav varbu naf, i ifkarnjega na¬ šega naf podvexuje za otajnu takovu đarxati iftinu: o- li duininifmo odkriti takovu, kada on, koi naf upita, oblaft neima za takovu ftvar od naf znati. Ovo ifto fu- di i Toma fveti. Non est licitum , govori on, mendacium dicere, licet tamen veritatem occultare prudenter sub aliqua dissimulatione. Kojefu paka prigode takove, u koih fkro- vitu darxati moxemo iftinu, u koih on, koi naf pita, oblaft takovu za pitati, neima , i na kakav način fkro- vitu darxati moxemo, ja vrimena ovdi neimam, za do¬ kazati vama. Za ravnanje paka vaše najboljeche biti upitati fvitt u tem oli od pametnoga, mudroga, i po- boxnoga covika, oli od Ifpovidnika fvoga, i cinechi o- vo , privaritife necbete , niti zabluditi. Dajmo vecb fvarbu , jei*eje vrime, razgovoru na¬ šemu. Potribujem vindar, da pria, nego izlazimo od Carkve, razumivsi koliko zloje lax u febi, buduchi u- vridjenje Boxje, fvaki od vaf ovo u^iniobi u farcu fvo- me obechanje, koje učini fvoje vrime Job fveti. Do* nec superest halitus in me, lingua mea non loipietur mene dacium. Dokler bude duh u meni, jezik moj lax go¬ voriti neche. Ovoje opominjanje, koje na fvarhu da- va nama i Apofto Pavao fveti, da zapuftivsi lax, iftinu dokazalibifmo ifkarnjemu našemu. Deponentes mendaci* um, loquimini veritatem; i razlog, koga dava nama ifti Pavao fveti, ovje, jere fvifmo uda tila jednoga iftoga: quoniam sumus invicem membra . I zato f-lazju jedno dru- Digitized by kjOOQle 300 goga pri vari ti nefmi, jere veliko zto izaslobi, kako go¬ vori Ivan fveti Zlatouftnik tomacech priliku Apoftola Paula, ako udo jedno varalobi drugo: ako na priliku oko reklobi ruki, da xerava jeft ugljen , ako reklobi uftam, da jeftvinaje čemer ", fada, da nered takov ne- bife meju nama dogodio, kojifmo uda tila jednoga« cu- vatife imamo od laži fvejer; omraziti nju dići našoj,' ri^ju ljubiti imamo iftiuu, jere tada ufatichemofe mo- cbi ulifti u kraljeftvo od iftine, i biti ljubljeni od pri- dobroga Boga našega, koije , kako rekofmo, najparva, i najvecba iftina, buduchi da fatn fviđoci po uftih Pro¬ roka fvoga, da fam on uliftiche u kraljeftvo njegovo, koi govori iftinu. Quis habitabit in tabernaculo tuo? qui loquitur veritatem t qui non egit dolum in lingua sua. RAZGOVOR XX. Varhu griha od Mišljenja . oklam pridobri, i prifveti zakonitelj nas Bog zabra- nioje nama fvakako prikarsenje fvetoga fvoga zakona to¬ liko u govoru, koliko u dilu, kakono vidifte u i zto ina¬ ćenju zapovidl ujinjenome do fada, nebi zadovoljan jos- ter: da za 5. niti naf fpozna ti, da dofixe on do dubine far- ca našega , i pameti na6e , sto činiti nemogu zakoni- telji zemaljfki, nije zadovoljan famo po zakonu fvome vanjfka ravnati naša, da i nutarnja, naše mifli, pa¬ met. nasu, i farce naše. 1 buduchi da zla poxelenja vrilofu najviše, i početak fvakoga našega griha, on za fatriti gr;h odma u poretku fvome, hoti zabraniti na¬ ma zla takova pozelenja, i mifli, kako razumiti bude¬ te u iztomajenju dvih poflidnjih zapovidl, koje brane nama pozeliti tuju ženu, i tuje blago. Digitized by kjOOQle SOI Ja dakte Za Jati pođi Jaju ruku danaf iztomacenju defet zapovidi Boxjih, tarfitichufe u razgovoru ovome mome pofliđnjome dokazati potribu, koju imate za rav¬ nati nefamo govorenja* i dila vaša, da i vaše mifli, i vaša poxelenja, i to tako, da ako dila* i govorenja va¬ ša fvetabi bila, mifli paka zlobne, i fuprotivne zako¬ nu, zadoftnobi bilo za finiti vaf poftati odurnih, i mar. fkih prid Boljima očima, i pedepfanih f-vikovitim Pa¬ klom. Cinitichu vaf nietimtoga fpoznati najparvo, stoje grih od mišljenja* i kada mišljenja naša grih zvalife mo¬ gu. Zatim dokazatichu vama, kako i koliko bditi ima¬ mo varhu mifli naših toliko cicha lahkoche velike* ko¬ liko cicba privelikoga broja, i-koiro od naf takovi ji- nitife mogu: i napokon tarfitichufe, poftaviti naparvo vama lik kakav za od takovih zalih mifli daleko dar- xatife mochi. Ali £udna ftvar, i nova vidife meni, da datife mo- xe grih kakav od mifli,. jinimife , da nikoi na pojelu od ma razgovora ovoga moga govori meni * i u fvome izgovara farcu > ja, govori taki jovik* ja fudih * dafam fve ifpunio, kada juvaofattife od dila zlobnoga fvakoga, i govora fuprotivna zakonu Božjemu* Doifto neznam* kako ftoim, ako i od mifli brigu imati budem ! ako i žale mifli mogu giniti izgubiti meni miloschu Božju, i doftojna mene ujiniti vikovite fmarti: toliko vech ima vrimena, da idem u Ikupschinu onu nemalo pogibelnu, da pohajam divojku oriu* da idem na prikaže, na bdenja. radi cefa tko izbrojitibi mogo one tolike žale mifli, koje u takovoj prigodi uzbudilefufe u pameti mojoj ? kakova ružna* i inalovridna poxelenja! kakova nejifta nafladje- uja! kakova xelja za ^initi, i za rechi, i t a ifpumti, ako biobih mogo, fve, sto najzloboie po pameti hodja- se mojoj; i vindar, jere ftvar ova bi famo u farcu t van neizlazi, tojeft oli u govoru, oli u dilu, od fvia Razgovori D. IL Digitized by kjOOQle soa takovih mirti , i poxelenj4, koima i nutarnjim privoljih načinom, niti najmanju imah fumnju , da grih kakav imaiabi u febi: darxahfe pravedan, i vrachahfe u ku- chu bez obchutiti najmanju grižnju u dusernofti mojoj: pače, kada pripravljahfe k-Ifpovidi fvetoj, niti nemif- Ijah na nje, buduchi da nikada nevirovah, da mifli, oli poxelenja zala grih imaiabi u febi kakav, i da za- doftaje meni dokazati, sto ucinih, oli rekoh fuprot za¬ konu Boxjemu. Ovo ifto čujem i drugoga, da u fvome ižgovara farcu. Jao meni, govori on fam fobom, ako račun či¬ nio budem, i bojaofe budem od mirti, koje po pame- timi idu! otislafu tolika vech godišta, da nepravdu ti¬ šini meni on ifkarnji, i buduchi da Bog brani ofvetu uzeti, portusahga fvejer, i nikadafe nehotih ofvetiti : ali metimtoga u farcu mome neoproftihmu ikada; ko¬ liko , i koliko put&. zlo xeljah njemu, ugodne poftase meni nefriche njegove, xalovao paka jefamfe cicha nje¬ gova dobra? iftinaje, da zlo negovorih od.njega, jere bojnofamfe, da neUvridim Boga, ali koliku paka ogod- noft neobchutih u farcu mome, kada cuofam druge zlo od njega govoriti ? koliko puta nerekoh u farcu mome, eh dabih mogo zlo njemu učiniti ono! eh dabih mogO priprigitimu frichu! i ^inechi Ovako, vidimife, da za- dofta činim za ne ofvetitife, za nepoftaviti u dilo žalo farce moje , koje fuprot iftome imam , kako hotih , i mogoh učiniti, i kada poflusanfa'm Bogu mome nejine- chimu zlo ono, koje vindar hotio bi mu učiniti, neza- branjujuchimu dobro ono, koje zabranitimu bih mogo, famo, i jedino, jere žalu imam mifao, i u takovoj u- godnoft chutim, jere takovoj zadovoljio, akoprem ftvar fva fe fvarsuje u farcu, i van neprolazi, virovati imam, da f-mislju takovom uvridim Boga , i gubim prifvetu njegovu milosrhu? a tko toliko razumiti moxe ? Recite iUinu o Karftjani moji, jedalibifte virovali ikada, da Digitized by kjOOQle ao5 u jednome Karftjanu nalaziti fe moxe neumnoft tolika vridna doifto placa, flipoft nakazna ovuliko, koliko jeffe ova? Karftjanin, koi viruje, da f-Bogoni ima pofo, f-Bo- gom velim, koi dofixe do dubine farca, f-Bogom, kome očita Tu prigrisenja fva, i fvaka najfkrovitia farca našega j f-Bogom, koi ako potribuje poflusno imati zapovidim f vo¬ jna tilo naše , f-vechiui joster razlogom potribuje imati podloxnu volji Tvojoj fvu koliku dušu nasu, kakono povi¬ ka ftran plemenitiu, ovi Karftjanin, velim, na toliko do« fpiti moxe , da za nistare darxi, da farce njegovo , i n jeg°va duša odmetnik poftaje fvome Bogu, fvome t Stvo« ritelju, ugodnoft obchuti u onome, sto Bog njemu bra¬ ni jiniti, i nepoftavljajuchi famo u dilo zlobnoft fvoju, koju poraja u fare u, mifli, i fudi, daje pravedan, da« je duša Bogu draga: Eh neumnoft! eh flipoft! ponav¬ ljam iznova rechi. I vindar neumnoft takova u Karf¬ tjanu fe nalazi , i Bog bi dao , da takovih i meju na¬ ma nebi bilo o Karftjani moji! ifkulimo jedno malo, i izvidimo, jedali takov u Carkvi ovoj danaf fe nalazi. Priftupi na parvo ti o Majko, koliko putk neopo- meouh ja tebe, da zlo cinis, kada puštaš kcher tvoju fdruxitife f-mladichem onim, a ti stomi odgovaraš? ka¬ kovo zloje napokon ovo, velis ti? jafam pri njoj fvejer, i nikada nju famu neoftavljam : nikada njih izgovoriti nejujem rij jednu nepodobnu, koja uvridiiabi poštene usi, a joster manje opazim oin kakav u njima Aiproti- van krotkofti, i poštenju. Kakovoje dakle zlo da fe f-takovim fdruxuje ? Eh koliko nefpametna, i flipa ti jeft! Najparvo teško virujem, da tolikaje u tebi pom- nja, i opaža, ali poftavimo daje, upitamte ja jedno ina- lo, jedali neima druzih griha, nego koji fe jioe f-go- vorom, i diloin ? A stoehu rechi od mifli nejifiih> onih poxelenjk bludnih, koja doifto porajajufe u farcu nje u prigodi takovoj, jedali nifu zadoftna ova za mar- aa a Digitized by kjOOQle fku jiniti podati Iccher tvoju prići Božjima očima ? a paka velis kakovo zloje , da kchi moja takovo darxi društvo, ako vidim nje dila, ako flisam nje razgovor. Priftupi naparvo Tada i ti o divojko, i ti o zakon-* fka xeno. Ja vidim tebe fdruxena gufto f-onom mus* kom glavom, nije za tako rech dana, dati nedolazi u kuchu, date nepobaja, ako ideš na setnu, i on hoche da f-tobom ide, ako u Carkvu, hoche date fprovaja , paje u idoj Carkvi te gleda, tife fmie , rijju kaxe za- dofta, date ljubi, i rada ima. Takoje, odgovaraš ti meni, i to povoljnoje meni, pače fkarbitichu da povek- fam joster ljubav takovu u njemu f.kakovim Iipim , i flatkim razgovorom, f-kakovim maknutjem ociu; nika¬ da vindar jujefe od mene, oli od njega rij nepodobna kakova, a joster manje kakovo vidife tikanje, od tako¬ va čina očuvaj naf Bog. Ali metimtoga ,-govorim ja, u takovoj, i toliko dugoj priafnodi kolike nejifte milti, kolika bludna poxelenja fe ne radjaju u farcu jednoga, i drugoga? Odabibilo moguche učinitil o da nebi ho- dilo za poštenje ! ter od takovih grihk tvoih . i njego¬ vih , od kojih ti uzrok jefi , i koji u farcu famo ucinje- nifu , nikakav račun nejinis, ter velis j nikada meju nama julafeje rij kakova nepoštena, vidiofeje jin ka¬ kav nepodoban; jedali nije zadofta ovo dafe dobri Bog neuvridi? da xiviti mozem mirna u đusevnofti mojoj? i akoprem ne ifpovidam mifli takove moje, i grihe u farcu famo uji njene, jedali dopušteno neche biti meni priftupiti k-fvetome Oltar(kome ^Sakramentu ? Tkobi ikada meni reko o Karftjani moji, da i me- ju vama nachife moxe takav, oli takova, koi, oli ko¬ ja rajun jinila nebi od grih& onih , koji f-misljenjcm fe jine, i da znao nebi, da mifao zala f-pri volje njem fdruxena, i ugodnoft jedna zajeta u farcu (tvari kako¬ ve fuprot zakonu Boxjemu, grihje toliko velik, da za- Digitized by kjOOQle ao5 i doftan biti moxe za činiti naf izgubiti miloscbu Boxju, i kraljeftvo Nebefko Ali za reclii vama iftinu, frat mujemfe za tako rechi, da toliko izgubih vrimena u do, kazanju, da uegrisife famo f-ricima, i dilom, da tako, jer i f-misljenjem, ofobito paka , buduchi da govorim Karftjanom, koji ova duxnifti znati, jere u mladih li- tih fvoih ujefe, da na tri načina fe grisiti moxe, po mišljenju, govorenju, i dilom. Eh, a zašto fe ne o« bracham raje k-vamao pravedne,i bogabojeche duše, od koih (j) uje ih jednu, koja u Tvome ovako izgovara farcu: Jao meni! ja znam dobro, da i f-misljenjem fe grisiti mo¬ že; i hotilabi rechi, da bolje bi bilo zame, da ovo ne- bi znala; toliko ima zalih mifli, koje muče mene po nochi, i po danu, da neiman za tako rechi mirna ca¬ ra jednoga, kada mifao kakova zala u pamet nebimi došla, i zato kolici, i kolici grifi fe neporajaju u me¬ ni kroz dana, kolici kroz chedna, kolici u jednome mi- fecu, a kolici paka u čilome godištu ! o ja firoma$ka, i nefrichna ! stoche od mene biti ? Nemojfe mutiti o pravedna, i bogabojecha dušo , jere znati imaš, da za fagrisiti, i Tvoga uvriditi Boga, nije zadofta mifao kakovu žalu imati, da potribnoje k- tome i privoljenje, iliti xelja za ifpuniti Avar namislje- nu takovu, oli barem obchutiti fe ima ugodnoft kakova u takovoj mifli. Nu čujte, kako lipo, i lahko iztomacuje vama Aguftin fveti f-prilikom jednom, stofe* potribuje, da mifao kakova grih poftane. Kada nas parvi Otac Adam, govori on, učini grih parvi u zemaljfkome Ra¬ ju, tri u pomoch dofpise za grih ov učiniti : parvi bi zmia, iliti Diavol pakleni u priliki iite, koi uputi Evu, da pokufi zabranjeno voche; drugi bi Eva, koja vide- chi tako lipu jabuku , dopalafeje njoj; a trechi bi A- dam, koi primi jabuku, i pokufi fuprot zabranjenju Božjemu. Tri dakle Avari, govori fvetac on, potribu- jufe, ter imaju u knr> dochi zato. da mifao kakova grih Digitized by kjOOQle poltati nioxe. Najparvo napastovanje fe potribuje, to jeft, da Vrag pakleni podavi u pamet nasu kakovu ža¬ lu mifao: i imate znati, da u famomc poftavljenju tako- me nikakova neima griha, ako paka duša u inifli tako¬ voj fe nallajuje, i ovo nafladjenje prikazuje nama Eva, ako nafladjenje ovo u volji fe nenalazi, niti u takovo¬ me griba neima, da ako paka ifta volja, kojafe prika¬ zuje u Adamu, fe uzdarxi f-ugadjanjem, privolji, i že¬ li učiniti ft var onu, koju njoj prikazuje mifao, fagrisi tada, i mifao nje takova grih poftaje, Umirife dakle , kako rekoh tebi, o pravedna, i bogabojecba dušo, kojagod ti jefij jere ako u miflih ta¬ kovih ti fe neuzdarxis, niti neprivoljis, nefatno griha neimas, da pače f-misljami takovimi zafluzenja zadobi¬ vaš prilipa, jere omraza, i marzauje, koja imaš ti na mifli takove, zlamenfu o^iti, da f-takovima ne istes, i pexelis tvoga uvriditi Boga, koi dopusta takove dolazi¬ ti k-tebi ne za drugu fvarhu, nego da dajesmu zlamen ljubavi prema njemu tvoje. Akoje tome tako, cujeni, dami nikoi veli, zašto dakle toliko bojati bifmofe ima¬ li od zalih mifli, koje vele puta nama idu po glavi : nije dakle ftvar toliko lahka f-mislju fagrisiti; zašto da¬ kle imalibifmofe juvati toliko, i od prigodah bizati da¬ leko , koje uzbuditi mogu u naf mifli žale kakove? Eb, sto rekofte o Karftjani moji, sto velim, rekofte! Pače ?nati imate, da ovo, sto ja želim dokazati vama, i hi¬ niti vaf razumiti f-razgovorom ovim moim, jeft, uputi¬ ti vaf, da razumilibifte priveliku, koju imate , potri- bu, za bditi pomnjivo varhu zalih mifli, koje na um dolaze vama, i da nijedna pomnja vaša u pogledu ta¬ kovih, budi ona, kolikafe hoche, bitiche prikomirna; i to IVe cicha lahkoche velike, f-kojom fe §ine grifi od mišljenja, i cicha privelikoga njihovoga broja. . O ko¬ liko ja želim, i na mome farcu ftoi o Karftjani, čini¬ ti vaf fpoznati iftinu ofobitu ovu. Digitized by <^.ooQle Xe1iteli vičliti, i ta tako reclii, rukom taknuti razluku, koja cicha lahkoche , i broja , nalazife meju griboni, koji f-dilom fe čine, i meju onimi, koji f-mis- ]ju ? Cinte ra^un , da jedan od vaf nakanioje učiniti', i ifpuniti f-dilom grih kakav, nA priliku od tatbiiie i kolika fe nepolribuju molim vaf za ifpuniti takaV? jio- tribnoje najparvo imati priliku dobru, i paziti dagd koi nevidi, izvise potribujefe, daga koigod pomose, a Var- 1 - bu fvega paka opazu veliku imati ima , da Gof|lodar ne dofpie na fpoznanje, od koga bi pokraden. Na ifti način poftavimo, da ofvetu istes o covice od riepriate- lja tvoga cicha kakove nepravde učinjene tebi, i da xe- lisga viditi martva; koliko neimas mifliti na nagin za uzetimu xivot ? ifkati dobru prigodu, Otajno mifto, či¬ niti , da branitife nemoie, da Ovakd Ua mifto ubiti ti njega , nebi on ubio tebe ? Kolik ftrah obćhutiti ne- ches, da Pravica ne dozna, koije krivac? koliku omra¬ zu, pria, nego na to dilo dofpis, začeti imaš u farcu tvomu fuprot nepriatelju tvome ? i ua fvarhi puftiti fe imaš ollipiti od pohotjenja omraze takove za ifpuniti ne¬ milu volju tvoju. Poftavimo izvise , da nasaobife ka¬ kav meju vama, koi hotiobi, i ifkao maknuti na pri- voljenje necifte volje fvoje dobru, i poštenu divojku jednu, i u plemenu vechu od febe; koliko truditi imo- fe nebi za doftignuti ifpunjenje volje fvoje? kolike po- tribne prošnje nebi bile njemu, kolika obecbanja, ko¬ lika pohajanja , kolike izgubljene nocbi za čekati pod oknom, kolika opaža, da domachi, i ftarii opazili ne¬ bi, i dofpili na fpoznanje! zatim mamiti nju triba f- đarima, i izvaditi od flraha fvakoga: i za ovima fvima, koja pridboditi imaju, i fe potribuju za ifpuniti grih , oli od tatbine, oli od ofvete, oli od bluda, dopuftimo napokon, da tat ukrade, ofvetnik ubie nepriatelja, i necift mladich on ofkvarne divojku, sto biticbe tadao Karftjani? biticbe ovo, da za tolicimi trudi tat jedan grih f-dilom uginiticbe u tatbini, ofvetnik jedan u o- Digitized by kjOOQle ao8 fveti, Bludnik jedan u Bludu. Poftavte paka Tada oKarftjani, da Diavot pakleni napaftuje vaf za učiniti grih kakav ne f-diloin , da f- mislju famom, oli od tatbine, oli ofvete, oli Bluda., kakova, i kolikafe potriBuju, molim va£ za učiniti grih takav ? jedali kakav veliki ftrosak, jedali mnogo vri- mena, jedali ofobite opaze ? jedalije triba platiti kbga, oli koju, da vam ftoi na ruku za nakanjenje ifpuniti vaše? jedalife potribuje vama biti mladi, lipi, bogati, i plemeniti? jedalije potribno vama mi(to fkrovito ka¬ kovo, i prikladno vrime ? Eh Karftjani moji, dobroje znano vama, da za uginiti grih takav od mišljenja fa- moga budi tatbine, budi ofvete, budi negiftoche, oli druga kakova dila fuprot zakonu Božjemu, nepotribu- jefe drugo, nego privoljenje dati volji fvojoj, i da vo¬ lja u (tvari takovoj ugodnoft; obchuti; ter ovako ugini- tife moXe fvaku uru, i fvaki gaf, uginitife moxe u fva- koj dobi, toli ju mladofti, toli u (tarofti ; uginitife moxe u ftalisu fvakome , toli fvitovnome, toli duhovnome, toli plemenitome, toli prodorne, i firomaskome , toli u uživanju povoljnoga zdravlja, toli u vrimenu (trasue nemochi; uginitife moxe u kuchi, i izvan kuche; di- lujuchi na polju, oli targujuchi u ftagunu, oli napo¬ kon setajuchife u vartlu, oli po cifti: rigju, fvejer u- ginitife moxe, u fvakome miftu, bez pomochi nijedno¬ ga, bez (traba fvakoga, i bez dati razlog kome od mi¬ lit takove žale. Ono paka, štoviše uzbojati imatobi naf, jeft, da nefamo grifi takovi od mišljenja f-velikom ginefe lah- kochom, ter izvise kolici, i kolici fe negine u jednoj uri, u jednome danu, u jednome mifecu, a kolici kroz čiloga godišta! a tko molim vaf dokazati moxe broj ta¬ kovih, koje na priliku ugini bludnik jedan! kolika po- zelenja po nochi, i po danu! kolika ugodjenja volje u Digitized by kjOOQle a og cinih grisnih 1 kolike neudarpljenofti za viditi, i uxi- vati ljubljeni ogled ! U jutro , jedva fe fbudi , odma privolji grisnoj, i nedoftojnoj mifli, kojamu na pamet dohodi, i izlazech iz kuche, odma iste priliku za ufri- titife f-ogledom ljubljenim fvoim, od njegaje njegov raz¬ govor, od njega jefu fve njegove mifli. Sto vise, i fpa- vajuchi nafladjujefe , i grisiti xeli: viditi dakle, i fpo- znati ojito moxete o Karftjani, da neizbrojeni broj jeft grihlt, koji f-mislju fe čine, i koji u jednome danu u- cinitife od jednoga mogu ; i sto dokazah vama u neci- ftome grihu, kako no ov netzmirno umnoxiti fe moxe, razumitife ima i od oftalih grihtt. Sto dakle ^initife ima ? odgovarate vi meni, mi doifto vidimo, i fpoznavamo iftinu, koja ti kaxes nama, tojeft, koliko lahko, i u velikome broju fe čine od mis- ljenja grifi, i nefamo fpoznavamo, da i ifkusujeino u naf, ter lahkocha takova , i umnoxenje iftih ne mal ftrah zadaje nama, jere ako ftrahovito vidilobife tako lahko, i gufto upadi u male famo grihe, koliko vise uzbojati fe neimamo u pogledu velikoga broja fmartnih grihi f-mislju učinjenih; znajuchi mi dobro, da i cieha fa- moga jednoga griha f-mislju učinjena pogubiti zauvikfe moxemo? Ono paka, sto vise naf muti, jeft, da znamo dobro, da u vrimenu fmarti Vrag pakleni napaftovati naf neche na grihe od dilovanja , da famo n-a žale, i grisne mifli, i poxelenja. Sto dakle cinitichemo morhi za od takovih cuvatife grihk f-mislju učinjenih? sto ci- nitichete ? Priporugitiie imate najparvo Bogu vruche, da čuva pamet vašu , i udili vam miloschu za mochi mifliti fvejer na ftvari dobre, i ugodne njemut Da no* bis Domine Spiritum cogitandi , quce recta sunt, zatim po- tribnoje bditi.đa mifli takove na um nebi dolazile va¬ ma, buduchi, da lakše poftatiche vama Zabraniti mis¬ lim takovim žalim, da u vašu neulizu pamet, negojih Razgovori D. II, dd Digitized by kjOOQle *10 od farca otirali, poklam vech ulizose : i ako fuprot vo- Jji vašoj ulizose takove, činiti imate onako, kako uci- nilibifLe, ako ifkra jedna upalabi na kojugod ftran li¬ la vašega: sto vi činite tada? jedali izifkujete moxe- bit tada , od kud dolazi ona ? gubitefe u govorenju i razmišljanju takove? oli. za nju nehajete? Eli ne ne, paje tirate nju odnia od febe za ne izgoriti; iftinaje , da nije u febi, nego ifkra jedna , ali, velite vi, n>oxe i takova činiti fve koliko izgoriti tilo. Ovo ifto ciuili* imate u fvakoj zaloj mifli, koja na um dolazi vauia, a ofobito, ako jeft takova bludna, i necifta , otirati nju imate odma od pameti, i od farca bez ifpitivati, od kud dolazi, i kako ulize ona. Ali ako fuprot volji našoj po liloma pribivatibi botile mifli takove u pameti , i farcu našemu , sto u prigodi takovoj duxuifmo činiti ? Imate poftaviti tada u pamet mifao drugu kakovu dobru, i fpafiteljnu fupro¬ tivnu mifli grisnoj onoj: na priliku napaftovauifle od obolofti, razmišljajte nistare vaše, kojefte prid Bogom. Ako od ofvete, mifliti imate na ono, sto kaxe vama Vanjelje fveto, da kako mi primiti budemo ifkarnjega našega, i Bog primitiche naf, i da ki neoprasta, ne- oprastanochebiti iftome. Ako od neciftoche, koja naj- gusche doifto napaftovanje zna biti, i najgnufnie, pre- niifliti moxete, da Bog vaf vidi, ter kako poftupiti bi- ftefe mogli na priču njega učiniti ono, sto, na priju co- yika jednoga ujiniti nebiftefe poftupili? izvise u vaso« me ovako izgovarajte farcu, jedalimi meche račun za nafladjenje jafa jednoga izgubiti Nebo, i pogubiti zau- vik dušu moju ? Napokon lik najbolji bitiche vama u pogledu mifli zalih takovih daleko fe darxati od .prigo¬ da fvih onih, koje takove uzrokovali mogu u vaf, i u vasome farcu : jere koi prigode pogibelne iste , i od njib nebixi , on doifto i*te grih , polak onoga, sto fe zna rechi: qui amat periculum , peribit in illo. Ako pa- Digitized by kjOOQle at i ka od takovih daleko darxatife budete, ako ovaka, ko¬ ja rekoh vaina, činiti budete , ftalni moxete biti, da inifli žale takove vaše bez privoljeuja vašega n efamo grifi biti nečhe, da pače zafluxenja pri Bogu zadobiti- che vama, i biticlie zlaineu očiti ljubavi vaše prema Ifufu 4 Spafitelju vašemu , koi po fali ti necbe doftojnu vama udiliti placbu. RAZGOVOR XXI. Varhu Karfta. t^oklam iztomacih ja vama o Karftjani moji defet Box- je zapovidi, priftoife da pocmern befiditi vama danaf od Sakramenata fvetib , koji odredjenibiahu od Stvo¬ ritelja pridobroga našega za poveksati fve to veche u naf tniloscbu, ter naf objaciti u ifpunjenju zakona pri* fveta njegova, i takovi zovufe Sakramenti od. xivih, oli za ^initi zadobiti naf prilipi od miloscbe xivot, izgub¬ ljene po grihu parvoga Oca našega Adama miloscbe, oli one, koju po nasotne izgubifino grihu, i ovi zovu- fe Sakramenti od roartvih. Buduchi paka, da S fl kra- menat od Karfta, kako znanoj« fvakome, nefamoje naj- potribuii, da page vrata od fvib oftalih Sakramenata fvetib, buducbi da bez takova uzeta pria oftale nitko primiti nemoxe, razlog potribuje fvaki, da poginem od iztoma^enja Karfta fvetoga: i to joster raje £inim, je- re primivši mi t Sakramenat u jednoj dobi, u kojoj fpo- znati nentogormo njega caft, niti tvore, koje poraja u dusi Da6oj, niti duxnofti, na koje fe podvezujemo u ca- fu prietja iftoga, paftirfka duxnoft moja fobom nofi, da ja danaf doka.vem vama najparvo velike, i ofobite tvo- dd .a Digitized by kjOOQle a i a re, koje t Sakramenat ov učini u tlusi našoj : zatim, n» sto p'odvezalifmofe, i slo činiti imamo za jfpuniti obe- clianja naša, i prifegu od virnofti od naf učinjenu u prietja gafu, i napokon kakovo zlo naf čeka, ako f-zlob- nim xivljepjeni našim pogarditi budemo caft, i fvetoft ^Sakramenta ovoga. Hotecbi govoriti ja vama od fvetoga ^Sakramenta od Karfta, neiniam zadofta vrimena za đoniti naparva vama fvete običaje one, f-koima fluxife Carkva u vri- menu iftoga; ono, sto meni preini, jeft, giniti vaf.fpo- znati ofobite tvore, koje čini u dusi tada, kada fe on prime , za ovako mochi biti- zahvalni privelikom'e Da- ritelju našemu. Kakovo dakle dobro čini, "i ucinic- je u naf fveti ov t Sakramenat ? znateli kakovo ? Od fi- novll nefrichnth, koji biaboino parvoga Oca našega A- datna, od koga obastinilifmo prikoru njegovu, od fux- njk paklenoga Vraga , od nepriateljA ^Stvoritelja naše¬ ga, i inarfkih prid njegovima oc-ima, od otirauih zau- vik od Nebefke Domovine, fađa po fvetome Karftu za* dobifmo novi xivot od milosche , i poftafmo po milos- ebi ovoj nefamo priatelji njegovi, da .i'fmi pofinovlje- ni Boga našega. Takoje, Bng nas pridobri nefamo u- čini uaf po fvetome Karftu priatelje fvoje , da izvise pofinovio nafje u ljubljene finove fvoje ter ovako mi fvi fada buduchi karfteni , finovi Boxji jefmo. Jedali gujuchi fva ova o Karftjani, zacudjeni, i ftravljeni ne- poftajete, razmisljajuchi da za Oca fvoga Boga imate ^Stvoritelja Neba, i zemlje? Nu gujte, k:iko Ivan fve¬ ti zagudjen i on od velikoga ovoga dara, koga Bog u- diIi nama, da finovi poftafmo njegovi, zavapii Videte , qualem charitatem dedit nobis Pnter , ut filii Dei nomine= mur , et simus. Ali niti u ovome fvarsuje joster gaft pri- velika naša, jere imajucbi mi Boga za Oca, dolazi, da Ifufovafmo bratja. I zato veli Aguftin fveti, da kada zazivamo Boga f-flatkim imenom Oca, buduchi on Ifu- Digitized by kjOOQle Tov Otac, flavimofe u vrimenu iftome, da nas bratje I- fuf: qui crgo dicit Patri Christi, Pater noster: quid dići = tur Christo , nisi Frater noster ? Radi cefa po priporo- djenju, kojefe od naf čini na fvetome Karftu, poftaje- uio, kako culifte fini pofinovljeni Boxji, i bratja Ifufa 4 Spafitelja našega. Niti u tem fvarsuje caft naša, ko¬ ju prijimljemo na fvetome Karftu) da izvise duša i tilo naše poftaju Carkva xiva Duha fvetoga, koi pribivali-r ste fvoje poftavlja u naf, i fvoimi napunjuje naf dari. Nescitis , govori Apofto fveti, quia membra vestra Ten\= plum sunt Spiritus Suneti ? Evo o Karftjani moji, sto poftafmo po prletju pri- fvetoga- Karfta. Otac nas jeft priveliki , i neizmirni Bog, a brat paka nas Ifuf. On, koije 4 Sin poljubljeni Oca Nebefkoga, ogled jedini ugodnofli, i ljubavi nje¬ gove, bratje nas fada: napokon zaručnik nas jeft Duh fveti; takoje o Karftjani, on, koi po ljubavi izlazi od Oca, i od 4 Sina; on koije fvarha ljubavi, f-kojomjjub- Ijasefe meju foboin od vika Otac, i 4 Sin, i u vik Ijubiti- chefe, on velim je nas zaručnik, mi poftafmo Carkva njegova, on priftupech k-nama, napunioje naf f-dari- ma fvoima, i iniloftima. Kolika dakle vifokoft, koliki plemen, kolika caft neima dakle biti naša! Takoje, i vi o profli ljudi, i vi o texaci, i vi o fluge, i vi o fi- romafi, i potištenoga ftalisa ljudi, kojime flisate , vi velim fvi, kakono i oftali Ercegi, i Kralji (Vita ovoga, kakono Redovnici, Bifkupi, i Pape, imate za Oca va¬ šega Boga, za brata vašega Ifufa, a za zaručnika Du¬ ba fvetoga. 1 a koje tome tako, tkomi zabraniti moxe, da ja f-odichom fvetom ovom, koju na meni imam, ne- odftupiin. od.Oltara ovoga , i pria , nego po pofveche- nju dolazi Bog u ruke moje*, pria, nego nahranimfe f-prifvetim Tilom njegovim, pria, nego Duh fveti f-O- cem, i 4 Sinom ulize u farce moje, i u dušu moju, tko- me velim, đarsi, da pun ftrahote fvele nehacimfe prid Digitized by kjOOQle noge fvakoga od vaf. ne poljubim zemlju , koju vi ga¬ zite, da vaf neogarlim, i mome pritisnem farcu, raz- misljajucbi, da fvaki od vaf fin jeft xivoga Boga onoga, koga za caf u rukah ovih' moih imali budem, i brat pri- ljube/.Ijivoga Jfufa, koi za caf nahranitiche dušu moju f-prifvetim Tilom fvoitn, i zaručnik, i xiva Carkva Du¬ ha fvctoga, koga za caf imatichu ja u farcu, i u dusi mojoj? O dabi dopušteno bilo toliko učiniti meni! A vi metimtoga o Karftjani moji, jefteli ikada raz¬ mišljali, i fpoznali caft ovu priveliku, koju pri ni i fte na, fvelnme Karftu? jefteli ikada zahvalni fe dokazali pri- velikome daritelju Bogu, koi ovako vaf hoti nadariti , ter udili vama ono, slo zakraliti hoti tolicim neizbro- jenim narodom? O koliko nerazborito, i nepraveduo- je nechuchenje priveliko nas?, i nefpoznanoft naša pre* ma Rogu našemu cicha lolicih nama iidiljenih dark ! Ali joster nefvarsuje u tem priveliko dobro, koje za¬ daje nama prifveti t Sakramenat ,od Karfta : ofobiti tvor ^Sakramenta ovoga jeft, finarfit u dusi karstena grih iftocni , i priamsiga u dobnih litih, i one grihe, ako- prem neizbrojenibi bili, koje u^inifmo od početka xiv- ljenja do cafa onoga , i od otiranih , koji biahonio ci¬ cha griha parvoga Oca našega, od domovine Rajfke za— uvik, činiti naf bastiriike frichnoga kraljeftva onoga , kadi fkup f-jedinim t Sinom njegovim uvik pochichenio kraljevati. Si Filii , et haredes, haredes quidem Dri, co= hccredes aittem Čhristi, Sto odgovarate fada, o Kar-ftja- ni , stofe vama vidi od privelikih dobark, koja udilju- j e nama prifveti ^Sakramenat od Karfta? Eh ifpovidani vama, da gorko poftaje od vefelja farce moje, i nez¬ nani kakofe vladati cicha radofti privelike, koju chutim, niti kako fvarsiti imobih. govorenje ovo moje. Eh kb- liko ugodno, i radoftno poftaje meni, mOguchi ja re- c <1; ja po fvetome Karftu poftah fin Boxji, poftah brat Ifufov, i napokon Carkva Duha fvetoga: ništa vise nei- Digitized by kjOOQle ftintn f-Vragom paklenim, niti on kakovu varliu merte oblaft imaj ništa nifam dtixan pravici Boxjoj: baftinik- fam Neba, fricbno, i blaxeno kraljeftvo onoje moje, i bitiche uvik, ako dragovoljno odrechife nebudem, i fa finartnim zahitatiga grihom : sto iigodnicga molim vaf iztniflitife' moxe, i sto moxe ikada vise razvefeliti du¬ šu jednu, nego virovati, da primilaje fve lipe dare o- ve , i fva ova d >bra po fvetome Karftu ? t Sada , ovo, sto ja velim od mene, i fvaki od vaf od febe t*echi ima. Takoje o Karftjaui moj v vi fvi po fvetome Karftu zadobi- fte fve ove lipe dare, koje ja zadobih : vefeltefe dakle, fkup famnom u pogledu privebke jafti zadobile vaše. Govorifmo do fada, kakono vidifte , od cafti pri- velike, i od blagodarj& ofobitih, koja udiljeuabiahu na¬ ma na fvetome Karftu; ali koliko jaft jeft Vecba, i bla- godarja ofobitia, toliko i veclie imaju biti duxnofti, ko¬ je fobom ova nofe. Viditichemo dakle jedno malo fa¬ da, pod kakovom pogodbom udiljenobi nama toliko do¬ bro po fvetome Karftu. t Svaki od naf, kada prikazao- feje za biti karsten, pria, nego ulize uCarkvu, upi¬ tan bi od Redovnika : stoches, i sto pitaš od Carkve Box- je ? I Kum u ime naf odgovorioje , ja pitani viru: u- pitaga iznova Redovnik, kakovo dobro dava tebi Vira'? Odgovori Kum, ja znam, da Vira fveta udiljuje nama xivot vicnji. Ti dakle pitaš, regemu Redovnik, Viru fvetu , i za biti pusten u krilo Matere Carkve ? pitaš doifto ftvar veliku , i ja datichuju tebi , ali akoches dar toliko velik imati, potribnoje, da ti fe odričeš zauvik Vragu paklenome, dilom, i rafkosam njegovim, dru- gako neucinivsi ti odluku takovu, neima Karfta , nei- 111a vire, neima Carkvenoga krila, odgovori dakle, i kaxi, sto boches? Odriceshfe iftinito zauvik Vragu ne- priatelju glavnome Boga , Carkve, i tvomu ? Odgovo¬ ri tada Kum pun omraze prema Diavlu paklenome: o- dricemfe, i to zauvik, za nikada f-njim neimati mira. Digitized by kjOOQle Ali ovo zadofta nije , odgovara Redovnik, potribnoje odrechife i njegovim dilom : ođriceslife dakle i dilom njegovim ? odgovori tada u ime naf Kum , odrijemfe. Ali josterje malo odrechife Diavlu , i dilom njegovim i ako xelis biti karsten , potribnoje joster. odrechife i raf- kosam njegoviln : takoje, odgovori Kum u ime naf* fa¬ mo da zadobim dar Vire.fvete, famo da moxem biti karften , gotov, i fpravanfam za odrechife, i odricem- fe od fada u napridnk fvim rafkosam njegovim. Ovoje dakle o Karftjani moji pogodba , pod koju danje nama Karft fveti, na lice fvekolike Carkve odre- klifmofe paklenome Vragu, njegovim dilom, i rafkosam, i prifeglifmo, da ( 1 uxitichemo Bogu našemu > i ljubiti njega, i on obljubi nama za plachu kratke , i ugodne fiuxbe naše, da odibratiche naf za finove fvoje, i ba- stinike kraljeftva fvoga. SiFilii, et hoeredes. Izvidimo fada jedno malo, kako virni biahomo u ifpunjenju o- bechanji ovih naših, buduchi da na obechanja takova fudjeni bitichemo u onome ftrasnome danu j ex verbis tuis condemnaberis. Ohljubifmo dakle, kako vidifte, od¬ rechife za uvi k Vragu paklenome, i f-prifegom obljubif- mo, da ( 1 uxitichemo Bogu našemu; a metimtoga kako* fmofe pouefli, i kakofe ponašamo f-Bogom? Eh nec»ni- *mo drugo o Karftjani, nego uvriditi njega, i f-uasimi proganjati grifi, ter njegov prilamljati zakon. ^-Vra¬ gom paka, kome odreklifmofe, kakofmofe ponefli, i ka¬ kofe ponašamo? On napomenjuje nama fad ovu, fad o- nu ft var fuprot zakonu Boxjemu, mi znamo dobro, da nas veliki Bog fa fvom oblaftju fvojom činiti takovu-bra- ni nama, a mi u prigodi takovoj kome fluximo? kome fmo poflusni ? jedali nije iftinito da jinimo fve ono, sto hoche Diavol, a ne paka ono, sto Bog potribuje od naf? Ali kadifu obechanja, koja uji ni fmo na fvetome Karft u, da odrechichemofe zauvik paklenome Vragu, f-njim ni- Staneimati, i zauvik odurjavati njega? Abrenuntins Sq* Digitized by kjOOQle »‘7 thante ? abrtniiniib. Kadije privelika prifega ža.ljubiti Boga, njemu fluxiti, bitintu fvejer poflusan, i viran ? O kolika nepravda , koju ginitiio BbgU našemu , kada po prokletome grih U bdmechemofe bd Boga za (1uxi- ti paklenome Vragu; Ako podložnik jedan t a ofobito Roditelj, i koije u velikoj fluxbi, poklam T-priTegoin ob¬ ljubi kralju Tvome Tluxbu) i viruoft Tvoju za iivota Tvo¬ ga, i da branitićhe njega, i darxave njegove, odmet¬ nik bi poCtao za fdruxitife T-nepriateljom njegovim fu- prot njemu, koliko drasnu UginioUebi on Tramotu , i koliku nepravdu kralju4 i GoTpodinti Tvome! Ovo idto čini Tvaki, koi, poklamje karsten , krati duxni poTluh Bogu Tvome, i gitti taje, stoDiavbl potribuje od njega. O kblikb Ubi Ua Tarcti mothe oKarftjaui, giniti vaT fpoznati, koliko zlo grih jeft u Tebi, poklam primiTmo Karft Tveti! zađoftaje rOchi> da Tveti Obi zovuga grihom oddupjenja duhovnoga Tuprot Viri, jere odmetnici po- Ttajemo Boga našega, kome na Karft u obljubiTmo vir- nod. Jedni paka zOvuga grihom od Tvetogardnofti: je¬ re buduchi tilo, i duša naša pbTvechena na KarTtu 11a gaft, i (lavu Boxju, page podavši mi udaTila Ifufova; Membra sumus Corporit ejus * pogardjujemo, i giuinio (tu¬ žiti grihu dvar jednu poTvebhenU njemu, i varhu ko¬ je, za dokazatiju kakono Tvoju pđdavi pecat nefmarfiv, koi Te zabiljisi na (Vetome KardU. Agudin Tveti dofpi- va napokon, da zove njega grihom od Pogandva, jere fve ono, sto grisnik priddavlja "Bogu Tvome, gini, da ono podaje Bog njegov. Quod homo Deo anteponit, facit šibi Deum. ( Salviano paka zove grih za Tvetim Kardom uginjen priljubovdo, zanigovanje Boga, izdajdvo, i ne- virnod. O koliko drahovitii dakle biti imaju grili u- ginjeni od naT, kojifmo kardeni, od onih, koje gine Pogani, i'nevirnici •' Razgovori D. IL ee Digitized by kjOOQle I mi vindar u pogledu fvega ovoga nikakav neci- nimo račun od takovih, f-takovom čini mojih lahkochom, i to poklam odreklifuiofe pakleuome Vragu, i dilom nje¬ govim, koja grih jefu, prigode, i nagnutja za grisiti; da drugo od naf fe nevini, nego grisiti, i to tako, da imajih meju Karftjane, od kojih xivljenje zvatife moxe nepriftajno grisenje. Jedali nije iftinito ovo? Karftjani moji, jedalije grih koi učinjen od Poganina, oli Nc- virnika, koi f-iftom lahkochom ucinionehife i od Kar- fijana ? jedali ima prigoda za grisiti meju Pogane , i Nevirnike, koje vladale nebi i meju Karftjane, kako- nofu na priliku, prikaze, igre, tanci > i oftala, koja mamiti na grih mogu. Eh nebiase ovako u ftaro vrime pri parvih Karftjani, od kojih življenje bi tako fveto, i pravedno , da ifti Pogani zacudjeni poftajahu, kada vidjahu famo malahno kakovo dilo od njih nepriklad¬ nim načinom učinjeno, zacudnjeni velim poftajahu, i rekohu: Karftjanin jedan učini ovo! Karftjanin jeft, j vindar izreče rig ovu! Cum nobis exprobrare 'volunt } et culpam augere , hoc dicunt ,• Christiaiius l Ako paka od parvoga, i drugoga određenja od naf učinjena na priču fvib Anjpli , fvih Blaxenih , i iftih Diavli paklenih , koji biabu fvidoci, pochichemo na treche, iliti koje u^ihifmo rafkosam njegovim ; et om * nibus pompis ejus abrenuiuio ,* nije potribno meni o Kar¬ ftjani, da gubim vrime, i da mnogofe uzdarxim zači¬ niti vaf fpoznati, koliko faljujemo mi Karftjani, i ne- virnifmo u daraanju , i ifpunjenju našega obechanja ; zadoftaje rechi, da ne famo flidimo mi Pogane, i Ne- virnike urafkosah, i tastinah, pače na toliko pri Kar¬ ftjani dofpise ova, da fvakim moxefe rechi razlogom, da ne mi, pače Pogani, i.Nevirnici fliduju naf: jere poglejmo ohole Karftjani Polace, za viditi rafkose na¬ še , ulizmo u nje, i evo viditichemo dragocinjena po- kuchftva, koja njih uresuju, prilipe, i drage malarie. Digitized by kjOOQle f-kojom pokritifu ziđi: Ako paka idemo po putih, i u- licah, kakovo hvaftanje , i kakovu praznoft viditi ne- cheroo u odichi, i to ne famo xenfkoga, da i muškoga fpola, ne famo plemenitoga, da i proftoga ftalisa. Eh fvakim razlogom uxixufe Oci fveti fuprot raf- kosam, i praznofti xenfkoga fpola u odivanju febe , zo- vuchi njih više poticanje bludnofti, nego odicbe krot- kofti, i frama: Incitamenta tibidinis potius, quam tegu - inenta pudoris. Neka zapovidaju flobođno Apoftoli fveti Petar i Pavao xenam, da fe prikaxu non in tortis eri =» nibus , aut auro , aut margaritis , aut •veste pretiosa , oli et quorum non sit extrinsecus capillatura , vi vindar vidi¬ ti moxete kakav čine racuri one od nauka, i opominja- nja takova. I vindar fvi ovifu oni, koji odrekosefe na fvetome Karftu nefamo Diavlu, dilom njegovim, da i ra- fkosam njegovim. Povidafe od xenfke glave-jedne, da ^ujuehi pripovidati jedan dan pripovidavca jednoga fu¬ prot praznofti, i bvaftanju u odichi , koja fe vide ve- ehim dilom u xenfkome fpolu, i da ovafu mrixe pakle¬ noga Vraga, dojduchi ona u fe, reče, akoje tako, ne¬ ka priftupi flobođno Napaftnik , i neka uzme od mene fve sto ujegovoje , jere f-njim dio kakav imati neehu. Istom izreke ovo, prikazafe Diavol Pakleni, i fvuje nju od fve taste odiche, rekuchi; ovafu zlamenja moja. Eh koliko nebi njih poftalo nagih u fadasnjome vritnenu , ako aa ifti način ciniobi Vrag pakleni! Ima dakle doifto uzrok t SaIviano za zavapiti, i prid oci daviti nama , rekuchi: ubi est Christianitas nostra? qui ad hoc tantum sacramentum salutis accessimus , ut = jori postea proevarieationis scelere peccemus. U cem ftoi ovo naše, dafmo Karftjani? Vidife, da nefluxi za dru¬ go Karft fveti, nego da zlobnii budemo, i prikornii : sto dakle bitiehe od Karftjani takovih ? od Karftjauik ee a Digitized by kjOOQle aao imena famoga j tfomine, nen rt Christiani , stoche velim biti ? Rechichu, i dokazati ja vama stoche biti. Istom Karftjanin takav prikazatichefe za fmartju Boxanftve- nome t Sucu, priftupitiche Diavol pakleni, i priftupiv* si f-njim prid Priftolje Boxje, poftavitiphemu na pa rva bilu halju od pravednofti , koju zadobi u vrimenu Kar- fta od Redovnika f- takovom pogodbom, da iftu doniobi prid Priftolje Roga Tvoga, Accipe -vestern candidam x quai)i Unmaculatam perferas ante Tribunal Christi: i jmechimu-t ju viditi Tvu gnufnu, cicha tolicih neoiftocn^, i grihžt učinjenih od Karftjana onoga, rechicne i on Bozanft- venomc ( Sucu ono, sto rekoše jedno vri ine Ofipa pra-s vednoga bratja : vide, an tunika filii tu i sit. Vidi, i po- glej, akoli ovoje ona odicha bila, koju danfi ovome , kada odibraga za fina tvoga na fvetome Karftu : Vide , un tunica filii tui sit Niti u tem Tvarsiti onche, ter. izvise dokazatiche njemu velika obephanja učinjena od zlobnoga Karftjana onoga ua lice fve Carkve fvete, da odrigefe paklenome Vragu, dilom, iraCkosam njegovim, obuvana od njega marljivo za mochi prikazati takova pravilnome t Sucu, i ginitjga ofudjena poftati. Evo onoga o^Su^e priveliki 1 repbicbe Vrag pakle¬ ni , evo onoga , koi obljubioje, da Tamnom ništa ima- tineche, niti f-dilima, niti ra(kosama moitna: tipaka vidiš Tada, i vidiofi fvejer, jare prid tvoima grisiojo on 0 £tma, malovridno Tud no izilkavanje, koje naparvo ti poftavljam od tolicih grihk njegovih, koja fvafu dila moja. Nebi znđofta njemu grisi ti famome , da izvise žalim izgledom Tvoim, fvoim naukom, i nagovaranjem na grih i druge maknu, Odrekaofeje on rafkosam moim, kadi paka fuprotivnim najinom potrosioje tolike nov- ee u pokuchftvo, uodiohu fvake varfti za dopaftife fvi- tu, u gostenja privelika, a metimtoga dilavcem, flu- gam, i rukotvoroem nehoti platiti zaduženu plachu , virovateljom ifp latiti dug nehoti, f-privarami fluziofe- Digitized by kjOOQle sa i je za krive činiti dobitke, i to za mochi poblepjenje dokazati u fluxbi Tvojoj. Napokon odrekaofeje on mer ni za fluxiti tebi, rekuchi da zvan tebe zaGoTpodara, i GoTpodina Tvoga imati neche; a ja moxemti recbi, i ti Tain znaš dobro, da nikada neimab virniega priate- lja, poTlusniega podioxnika, covika marljiviega za um¬ nožiti korifti moje, i maknuti druge na iluzbu moju; zlamenje Tvako malo moje, koje davah njemu za uvri- diti tebe, zadoTtno biase za biti od njega poflusan. O-t voje, o t Suce priveliki, on Karftjanin, koga ti odibra za (ina tvoga , koga pofreti kakono Ttvar tvoju T-uljem Tvetim, i varhu koga poftaviofi pecat, dafe razluči ova¬ ko od odtalih naroda, Sto učiniti bude tada on pravedni t Suđac? zna teli sto ? Okrenut pun Tarxbe prema zlobnome KarTtjanu onome; (lugo malovridni, rechiche on njemu, izdaico, i odmetnice, jedalifti ovo obechanja ona lipa, koja uji- niofi meni na Tvetome Karftu! Ex ore tuo te judico. Ka¬ da dakle hotiofi duxiti paklenome Vragu, nikakav pa¬ ka od mene ra^un hotiofi jiniti, odftupi, i odlazi zau- vik od mene , i od Raja moga; ter idi uživati dar, i plachu, koju pripravi tebi Vrag pakleni za virnu duž¬ im tvoju, koju dokaza njemu čilo življenje tvoje. I iz- rekuchi ovo, Vrag pakleni odvucbiche neTrichnaka o- noga u onu Ttrasnu paklenu tamnicu, u koju jedva do- Tpivsi, Tvi Vrazi pakleni opazech na dusi neTrichnoj onoj pe^at pritifnut od Karftjana, fkupitichefe farzbe puni, i IjutoTti za mutiti nju, i i ft i plamen uxgan od Travice Božje nafkn^itiche njega za mucitiga kakono zlobnoga izdaicu, i nemiloga odmetnika Boga 'Stvori¬ telja Tvoga. Ter ovako biticbe KarTtjanin Tvaki vise, i (trahovitie pedepTan od Nevirnika, i Poganina Tvako- ga, i proklinatiche zauvik, da biase Karftjanin. iTpovidam iftinu vama o Karftjani moji, da kolike Digitized by kjOOQle aaa vefeliofamfe malo pria toliko cicha mene, koliko cicha vaf u pogledu lipa imena, i pečata, koga primifmo na fvetome Karftu, toliko fada obaftruje mene ftrah pri- veliki toliko u pogledu' vaf, koliko u pogledu mene, je- re videchi ja ojito, kako fvi mi zlo odgovaramo duxno- fti Karftjana fvakoga, kako nevirnifmo u ifpunjenju o- bechanjllt od naf učinjenih na fvetome Karftu, framu- jemfe, i puftitemi rechi, xalujemfe, da Karftjauin po- ftah ; jere stoche biti iz mene, i sto od vaf o Karftja- ni moji ? Ali sto ja rekoh o Karftjani, sto izuftih! xa - lujevije , da Karftjanin po/iah. Eh nefamo salovatife ne« imamo, da poftafmo Karftjani, pače fada, u ovome ca- fu, u kome govorim vama, puni fpoznanofti, i ljubavi prema dobrome Bogu našemu za dar Karfta fvetoga , bacimofe na grisna kolina naša , i ne po uftih Kurnft naših, da f-uftmi nasimi ponovimo odrecenje na fveto¬ me Karftu učinjeno, Uzdignimo dakle glaf, i recimo fvi u kup, odricemfe paklenome Vragu, Takoje moj dobri Boxe, neka bude zauvik proklet Diavol pakleni, f>koim ništa ja imati nechu. Odricemfe dilom njego¬ vim, ter nikada, i nikada uvriditichu tebe, nikada u- giuiti grihe, sto dila njegova jefu. Odricemfe napokon i rafkosam njegovim. t S-Bogom dakle praznofti, i ta¬ štine, odricemfe vama zauvik, niti ikada fluxitichufe f-vama. Ako za određenjem takovim u napridak terfi- tife budemo ifpuniti obechanja učinjena nefamo od Ku- ink naših na fvetome Karftu, da i ova od naf učinjena fada, mcchichemofe zvati, i fuditi pravi, i virni Kar¬ ftjani, i ufatiehemofe zadobiti on dar pri li pi, koga o- becha Bog pri dobri fvim.onim Karftjanoin , koji virno fluxiti budu njemu. Digitized by kjOOQle RAZGOVOR m. Varhu ,<Sakramenta od Berme » JO^odojnaje đoiftine placa neumnoft privelika naša o Karftjani u ftvarih ofobitih naše Vire fvete. U vrime- iiu prosafnoga razgovora moga upitah ja vaf, kakovo do¬ bro u dusi u^ini vašoj Kard fveti, koga za primiti i- mafte pri veliku frichu, i kakove ufritifte duxnodi f-Bo- goin vašim za dar takav učinjen vama. A vi odgovo- rifte meni, stoches da ti odgovorimo na to? jedali bia- liomo u dobi za moch znati i razumiti ono, sto ginja- homo ? upitaj raje Kume naše, koji primise naf na fvetome Karftu , oni znatiche dokazati tebi pogodbu , f-kojom zavezasefe oni u ime naše u gafu prietja ovoga fvetoga ^Sakramenta : mi znamo famo, i jedino, da bif- roo karsteni, jere toliko rekoše nama, kada na razbo¬ rita dofpifmo lita, Roditelji naši ; izvan ovoga, sto zna¬ ti mi moxemo, rekofte vi meni, kakovo nam udili do¬ bro ov fveti t Sakramenat, i kakove on Tobom duxnodi noti. Ja, kako znate, odah na to zacudjen, i na od¬ govor vas takav; drugo neznamo rechi , nego dafmo kar* steni , i zato ludih , da duxnod paftirfka moja jed do¬ kazati vama, kako i ucinih , priveliko dobro, koje za¬ daje fveti ( Sakramenat od Karfta, i kakove duxnodi on fobom nofi, koima podloaanje fvaki, koi prime njega. Ovo ido boimfe, da i danaf dogoditichefe meni. Dokaxtemi molim vaf o Karftjani moji, stoje fveti 4 Sa- kramenat od Berme ? za ku fvarhu od Ifufa bi odredjen, i kakovo ugini u vaf dobro, i jedali primide takav? Rechi nemoxete barem, da primide njega u dobi, ka¬ da nemogofte fpoznati sto ginide, i da upitati imam Kume. Odgovortemi dakle, zašto Carkva fveta dade vama ovi fveti t Sakramenat? i sto, dajuchivamga, ho- Digitized by kjOOQle clie od vaf iinati ? kakva bi priprava u vaf u prietju nje¬ ga ? Vi fe gledate jedan drugoga , i čujem, dami nikoi govori; jafe fpominjam, da berman fam bio, jere na um mi dolazi zaufnica, koju od Bifkupa primih. Drugi odgovara; od drugoga fe ne fpominjam, nego da bivši mnogo fvita tada, gnjeofamfe za biti parvi meju onima, koi takav ilkahu t Sakramenat. Rigju, hodilifmofe ber- mati, jere biase rečeno nama, da zvanifmo od Bilkupa, i da i druzi hodjabu: ovoje fve, sto znamo rechi, i do¬ kazati tebi o duhovni Oge od ovoga fvetoga Sakramen¬ ta od Berme^; primifmoga, iftinaje, ali bez znati, sto prijimljemo. Sto dakle hoches , da dokaxemo tebi u pogledu dobra, koje takav Ugini u dusi našoj, i dux- nofti , koju prema Ifufu imamo« da .takav odredioje JSa.- krameoat. t)b Karftjani rtioji nebib bio ikada virovao neura- uoft, i nezahvalnoft U vaf toliku. Eh Karftjani nedo- ftojni imena ovoga! dproftite, ako ovako uliljenfam go¬ voriti, Karftjani nezahvalni) Karftjani nedoftojni pri¬ bivati u ovome fvetome tniftu ! ovoje dakle zahvalnoft lipa ona, koju dokazujete prema Ifufu radi privelike ljubavi njegove, koju dokaza tada , kada f-cinom pri- fvete karvi fvoje hoti odrediti ovi prifveti t Sakradienat! Ali sto ja ginim, i u gem fe gubim? Na mifto farditi- fe prema nakaznoj neumnofti vašoj, jedali nebi bilo bolje, da ja f-ljubavju Oca, i Paftira vašega dokaxem vama, stoje 4 Sakramenat od Berme ; za ku fvarhu od¬ red jen biase od lfufa, i kakovo dobro gini u dusi ono¬ ga, koiga prime doftojnim naginom, da ovako oni, ko- ji vech pri mise njega doftojno, fpoznani imalibi biti Bogu za dar, koga primise od njega, i oguvalibitvore dobre, koje fveti ov ( Sakramenat porodi u njih, i u nji¬ hovoj dusi; oni paka, koji f-nedoftojnim njega primise naginom, da fpoznalibi nepravdu priveliku fvoju, i kvar uginjen dusi fvojoj, uhiljivajuchife po krivini fvojoj o- Digitized by <^.ooQle noga privelikoga dotira« koje udiliobi bio njima« ako primilibi bili doftojno njega. 1 da na fvarhu oni« ko¬ ji U dobi primise nedoftojno ovi fveti ( Sakramenal« mo¬ gli« i žnalibi učiti dicu tvoja « i one « kojifu podIoxni njima« jaft, i poštenje« koje prema ovome Sakramen¬ tu dokazatife ima* i način za priftupiti k-iftome. Imate dakle žnati o Karftjani moji, da fveti 4 S*“ kramenat od Berrae« S a kramenatje odredjeu od Ifufa Spafitelja našega« po kome u kripofti pomazanja ulja fvetoga od Bifkupa ugojenoga, i rici izuftjeuih od nje' ga« Umnotujefe miloscha zaprieta na fvetome Karftu« podajefe bermanome takovome Duh fveti f-punoftju mi. loschA. njegovih, i po ovome S a kramentu poftaje takov izvarstniKarftjanin. Od cafti nemale onoga, koi takov daje t S a kramenat, i koi nemoie biti drugi, nego Bifkup, fpoznati odma možete o Karftjani, plemen, vifokoft, i caft Sakramenta ovoga, jere polak nauka karftjaofkoga S a 7 bora Tridentinfkoga , kakono u graji ucinjenoj jednoj , akoprem mlajitn dopustenoje dati početak, i na red po- ftaviti potribna takovome dilu, na parvoga viudar t Sklo- pitelja fpada fvarhu, i izvarfnoft dati podu onome; o- vako na ifti način, akopreui fvaki u potribi karftiti mo¬ že , sto temelj jeft duhovne graje Karftjaua fvakoga ; nistanemanje dajuchife po fvetome Sakramentu °d Ber- ine izvarfnoft graji duhovnoj vech pogetoj* buduchi da po Sakramentu ovome poftaje fvaki izvarstan Karftja¬ nin , fpada ua famoga Bifkupa, a ne na druge Mifni- ke mlaje takova udiliti. 7a fpozUati vifokoft S a kranie.ota ovoga od Berme , nije zadofta uzdanratife u cafti Mifnika onoga, koi ta¬ kova podaje l ter potribnoje izviditi, i izpozuati tvor, koga on poradja u dusi, koja njega doftojno prime. 0-. fobiti dakle tvor njegov jeft ov, da kakono u redu od Razgovori V. II. f f Digitized by kjOOQle naravi fvi flabi fe rajamo, i neizvarstni, radi cefa po« tribu imamo kripofti takove, koja učiniti naf moxe ja¬ ke, i kripoftne, da ovako dofpiti nioxemo na on ftalis, koi odgovara izvarstnome Coviku ; i ova kripoft poda- jefe nama od naravi ifte : ovako u redu od milosche, iftinaje, da na fvetome Karftu rajamofe fvi na nov xi- tak jedan, xitak vele plemenit, xitak od milosche, koi- je biti Karftjanin , ali rajamofe vindar flabi, Karflja- ni neizvarstni , i kakono drobna dica, radi jefa vide- chi pri dobri Bog, da potribuaje nama kripoft jedna ve- cha, koja rallti bi naf ^inila, i činila dofpiti na izvarf- noft, kojafe jednome priftoi Karftjanu na priliku Po¬ glavice našega ( Spafitelja Ifufa. Donec occurramus , ka¬ ko govori Apoft6 fveti, in virurn perfectum i, in mensurani oetatis plenitudinis Christi , odredioje u kripofti neizmir- nc ljubavi fvoje ofobiti ov t Sakramenat, po kome po- dajefe nama kripoft takova , i takova jakoft, koja naf poftati ^ini izvarstne Karftjane , na takav način, da bez ( Sakramenta ovoga, kako piše Papa Klemetit fveti, oftalibifmo fvejer flabi , i neizvarstni. Absque hnjus Sa* cramenti unctione perfectus esse Christiamis nequaquam po<= test. I budućhi da i u vrimenu opchenoga ufkarfnutja bitiche meju bermanimi, i nebermaniini ona razluka, kaje meju drobnom dicom, i dobnim! ljudi, uci naf za to ifto Toma fveti , da udiliti fe ima t Sakramenat ovi , ako inogucheje, i onima, koji na fvarhi fu xivota fvo- ga, da ovako ufkarfnuti mogu Karftjani izvarstni: ideo etiam morituris hoc Sacramentum dandum est, ut in resur= rectione perfecti appareant. I vindar vi dobro vidite o Karftjani moji, koliko mal rasuti opchinitim načinom fe čini pri Karftjanih od ovoga fvetoga ^Sakramenta. Iftinaje, da ov nije toli¬ ko potriban za fpafitife, kakono Karft fveti, i da bez takova, famo da po linoflj, i nemarnofti fe nezapufti, ijpafitife moxe, ali akoprem potriban on nije za bili Digitized by kjOOQle **7 Karftjanin, potriban vindar jeft, za biti izvarstan Karf- tjanin, i žalo marljivo takova prieti imamo xeliti. Vi o Oci, i Majke istete, i fkarbite marljivo, da dica va¬ ša u pogledu tila zadobe jakoft , i kripoft za mocbi na dobna dofpiti lita; a paka nije vama na farcu, da ova primu fveti ov t Sakramenat za poftati izvarstni Karftja- ni. Eh uemarnofti privelika, i neizrecena ! uehotiti prifkarbiti dići Tvojoj načine od Boga odredjene za po¬ ftati izvarsini Karfijani ! Stiefe u xivotu fvetoga Mau- rilia Bifkupa Endegavenfkoga, da donesenomu biase Jite jedno od Majke fvoje, koje bi gotovo umriti, da- ga krizma; fvet on Bifkup rekuchi tada Mifu, i ufa- juchife, da prixivitiche dite ono, dokler fvarsi, odre- dirauga dati za fvetom Mifom, i eto, da u vrimenu i- fte ifpufti duh dite ono. Sto videchi Bifkup, toliku obchuti xaloft u farcu fvome, i-toliku uzbudi od griba fumnju, da po krivinji fvojoj učini dite ono bez Kriz- manja umriti, da kakono »edoftojan cafti Bifkupovfke, pojde na daleke ftrane, dokler za fedam godistk naj- tlenje bio od puka fvoga , i na ftolicu dopeljan fvoju , ali umiriti nemogasefe farce njegovo, dokler nezadobi miloschu od Boga, da ufkarfne dite martvo ono, koje odma kako krizmano bi od njega, ifpufri duh iznova. Poglejte dakle o Karfijani, koliko nefudise fveti ljudi od velike korifti, i izvarfnofti miloscbe, koju udiljuje on fveti t Sakrameuat o*d Krizmanja: i koliko veliki ra¬ suli i mi od iftoga jiniti imamo. 4 Sada, akoprem o Karftjaui privelikoje , kako cu- fte, dobro ovo, koje udiljuje nama ov prifveti 4 Sakrame- nat, kada od nejakih Karfijani, i flabih čini naf po- poftati jake, i kripke, nistanemanje nefvarsuje u tem fve'dobro, koje u ovome nalazife ^Sakramentu : da iz- vise daje oruxje nama za vojevati fuprot nepriateljom našim. 1 ova je razluka , kako govori fveti Melkiade ff a Digitized by kjOOQle Papa, meju Karftom, i Krizmanjem, da Karft oini naf vojnike Jfufove, Krzmanje paka oružje podaje za pri-* dobiti. In Bapvsmo recipitur homo in militia, in Confir ■ matione armatur adpugnam: Confirmatio armat, atque iiu struit nd agones. Eh da poznalibifmo kolici, i koliko-? Tu jaki nepriatelji, fuprot koim mi vojevati imamo, ko¬ liko zahvalni dokazalinebifmofe pridobrome Bogu naše¬ mu , da oboruzjati hoti naf po ovome ^Sakramentu fve-« tome fuprot takovima ! Vi dobro znate , koliko jak , i ftrahovit jeft, i bioje fvejer nas nepriatelj Vrag pakle*? ni; venit ad nos habens i rani magnam. i uzrok, radi ko¬ ga on naf toliko proganja, jeft, buduchibo on glavni nepriatelj Boga ^Stvoritelja fvoga , nemoguchi nauditi njemu, niti fuprot njemu vojevati, vojuje fuprot nje¬ govoj priliki , i ovofmo ini o Karftjani: Diabolus homi *= nem imaginnn apparenter sectatur, govori Bazilio fveti , qwmdo Deum attingere nequit. Ter izvise, jere kako go¬ vori Ambroz fveti, nenavidi veoma coviku , da zado- bitiche fidalista ona, koja on izgubi po nefricbnoine grihu fvome na Nebu. Socios qu cerit ad culpam } ut ob- noxios perdat ad poenam. Radi cefa tko dokazati moxe segariu, f-kojom on fluxife za naf u zlo, i pogubljenje dovuchi : iste on fvakojake nemile načine za naf prido¬ biti : zadoftaje ćuti, sto govori od njega Apoft6 Petar fveti. Adversarius vester Diabolus tamquam leo rugiens , Circuit , quoerens , quem deroret. ‘Nepriatelj vas Diavd pakleni, kakono Lav zavialac okoide istuchi, kogabi poxdarl. Eh dabifmo imali famo vojevati fuprot Diavlu pa¬ klenome, toliko zlo joster nebi bilo za naf o Karftjani moji, niti bojali nebifmofe, da pridobiteiji poftati ne- bifmo mogli ; ali varbu nepriatelja ovoga naspga ima¬ mo joster drugoga ne manje, akone vise jaka, i krip- ka, i toje fvit ov nevoljni, na kome pribivamo, koi a- koprem nenafkocuje naf f-tolikom Ijutoftju, i ojito, ni- Digitized by kjOOQle 32.J stanemanje ostriu mnxebit čini fuprot nama vojfku Ta¬ da fa ftrahom fvoim, Tada f-privarami ; a jedali nije i- dinito ovo? Dajtemi o Kardjani Kardjana jednoga, koi neche da (liduje Tvit ov. pokvaren , i nauke njegove , nego Vanjelje Tveto, koi zanijuje njegove dare, i him¬ bena dobra , ter drugo neiste , nego vikovita zadobiti dobra; koi za ifpuniti đuxnodi Karftjana jeduoga za- nicuje praznodi, i taštine fvita, ljubi poboxnod, i triz- noft; o koliko oboruxjati neebefe Tvit ov nevoljni , i nemili fuprot njemu ! kolikoga hudati necbe, kolikofe necbe f-njim pofmihavati, i za budalu darxati ! fuditi- cbe njega potištena, koi nezna obuvati fvitloft pleme¬ na, i ftalisa Tvoga. Ter f-takovim ftrabom, i pogar- djenjem kolici Karftjani neodftupe od Boga ^Stvoritelja Tvoga za fliditi Tvit ov nemili ? Da akoli vidi Tvit, da f-oruxjeui takovim od zanicovanja pridobiti nemogase , uzme drugi razluoni od vojevanja način ; pocrne naf hvaliti, kaxe , da naf ljubi, i da fvako xeli dobro na¬ ma: ali u idem naf nagovara vrimenu , da nije triba biti ofobiti, niti toliko poboxni za neizgubiti zdravlje: da toliko oddupanje nije priftojno dalisu nasome, da takovo pridoiTe Koludrom ,. a ne nama, da ljubiti tri¬ ba druxtvo, a ne famochu , za biti i družim od izgle¬ da ; da napokon fvaki u Ttalisu Tvome fpadtife moxe, ter ovako f-takovima flatkima rilima mami naf k-febi, i za- flipuje: ali u i dome jafii vojuje fuprot nama, koliko najaoe moxe , i pridobitelj poftaje ; jere pozivljajucbi on naf, da xivemo polak nagnutja pokvarene naravi, i dokaxuchi toliku za naf ljubav, i brigu za korid, i do¬ bro naše; podajemo lahki za njemu virovati, i njega fliditi, malo po malo pojmefe gnfiti u naf poboxnoft, i ^inimo ftvari ugodne njemu. Mol li ti sunt sermones, et ipsi sunt jacula. Bogbi dao, da vojevati imalibifmo famo fuprot dvini nepriateljom ovim Diavolu , i fvitu, buduchi da ovi Digitized by kjOOQle vanjfklfu nepriatelji naši: ono sto najgoroje, jeft, da najljutii nas nepriatelji fuprot kome oboruxjani fvejer imamo biti, u naf iftih pribiva, i to mi ifti jefmo o Karftjani moji. Takoje, ifti mi, pfit naša f-poxudom Tvojom, zala naklonjenja naša jefu ona, koja bez pri- ftanka Tuprot naf vojuju, i f-vechim pogibilom pogub¬ ljenja dusi naših, buduchi domacha. Inimici liominis domestici ejus. Nu kakofe tuxi ApoftA Pavao fveti, da Ttrasnu chuti protivnoft u Tebi. Sentio aliam legem in membris meis, repugnantem legi mentis meće. Chutim, go¬ vori on, u meni zakona dva fuprotivna meju Tobom; i ono, sto najviše plaši mene, jefk , da zakon naravi, i cbuchenja fuxnja za tako rechi gini mene od zakona griha : et capdvantem me in lege peccau: tako da neci- nim dobro ono, koje bih hotio, zlo paka činim, koje hotionebih : Uon quod volo bornim , hoc facio, sed quod nolo malim* I u Epiltoli k-Calatom napriduje tuxitife od vojfke takove teške, i mučne , koju obchuti meju duhom, i phtju: Caro concupiscit adversus spiritum, spi= ritus autem adversus carnem ; hoec enim šibi invicem acU versantur. Ako dakle priveliki Apoftd Pavao fveti bo- jaofeje toliko nepriatelji domachih takovih , da za iz- bavitife od pogibila vikovita pogubljenja, xelioje umri- ti. Infelix ego homo! quis me liberabit de corpore mortis hujus? sto imamo mi rechi o Karftjani? koliko veche bojatife neimamo mi za neupafti, i poftati pridobljeni? O mi TiromaTi, biti ufiljeni bez priTtanka vojevati fu¬ prot Diavlu, koi nepriatelj jeft toliko jak, i tnoguch , i koi toliko zlo xeli, i iste učiniti nama! imati vojeva¬ ti izvise fuprot fvitu, i fliditeljom njegovim, koi fa ftra- hom , i mami je njem fvoim blaznife nama , i ufiljuje naf za tako rechi, daga flidujemo: i napokon imati* vo¬ jevati fuprot nam iftim ! O mi nevoljni, i nefrichni ! O koliko ftrasan boj jeft, koga obchutiti u naf ufiljeni- fmo! Tkoche dati oruxje tome potribno nama? tko ja- koft, i kripoft za pridobiti, i obaliti tako jake, i (tras- Digitized by kjOOQle ne nepriatelje naše ? Tkoche dati oružje nama, tko jakoft, i kripoft? Eh neka xive uvik dobrota , i neizmirna darezljivoft Boga našega. On on jeft, koi po fvetome ^Sakramentu od Krizmanja poda nama oruxje tome potribnd, i jakoft za priobladati nepriatelje naše. Imate znati, govori Toma fveti, da u £afu prietja ovoga ( Sakramenta, flazi u krizmanoga Duh fveti f-miloschama fvoima, i darima: Cuiti omni plenitudine sanciitatis 3 et scientia: , ct •virtutis •venire in hominem declaratur : i ofobito napunjuje on naf, napriduje on govoriti, kripoftju, i jakoftju za mochi vo- jevati prema nepriateljora našim: irihocSacramento da* tur plenitudo Spiritus Sancti, ad robur spirituale : na takav način, da on dan frichni, u kome primifmo fveti ov 5a- kramenat, darxatiga moxemo i za naf kakono dan Du- hovfki, u kome flazi varhu Apoftola fvetih Duh fveti f punoftju m i lose h 4 fvoih, i jakoft 1 za mochi vojevati, jere koliko popria biahu plasivi, i flabi. toliko za prie- tjem Duha fvetoga poftase farceni, i jaki. i vefelo da- vahu fvoj xivot za Ifufa ljubav: ibant Apostoli gaudentes a conspeau Concilii , guoniam digni habiti sunt pro nomi- ne Jesu contumeliam pati. Ove ifte tvore, koje opravljaoje Duh fveti u Apo- ftolih fvetih, opravlja i u naf fveti ( Sakramenat od Križ- manja. Vi dakle vidite, govori Aguftin fveti, da po- mazanifmo f-uljem fvetim zato, da fpozhati moxemo , da Bog dade nama jakoft za pridobiti Vraga paklenoga nepriatelja. našega. Ideo nos Deus unxit, quia luctuntes cor.tra Diabolum fecit: i kada Bifkup izgovara flatke, i ugodne rici one : confirmo te Chrismate salutis , u onome gafu ulieie u naf jakoft takova, i kripoft, koje potribu imamo za fuprotftati nepriateljom našim, i pulujuehi fe to vi6e u viri, koju primifmo na fvetome Karftu, pro- vidi naf f-oruxjem jakim , i kripkim za fuprolftali pa- Digitized by kjOOQle a3a klenoine Vragu , kako na( uci Apoft6 fveti: induite ar • maturant jidei, ut possitis stare adversus insidias Diaboli. O koliko dobro , i kripoftno jeft oruxje ovo, koje po- daje, nama za vojevati fuprot Diavolu ov fveti 4 Sakra- menat! Ka ifti način za oboružati naf, i objaciti fu¬ prot drugome ne*priatelju našemu > iliti fvitu , ter ci- nitimu fpoznati , dafe neboimo rugauja i plasenja , f- koima, kako dokazah vama, vojuje on prema nama, na fvetome ( Sakramentu ovome na jelu poftavljafe nama zlamenje fvetoga krixa, da ovako ojito, a ne fkrotito na očigled fvega fvitd flavitife moxemo, da naflidnici bitichemo Ifufovi, da ljubitichemo krix, i pecali, i fva- ko najveche za njegovu ljubav pogardjenje , i zato u cafu onome za dati zlarnen iftinite ifpovidi takove naše dragovoljno, i vofalo primemo pljiifku od Bilkupa da¬ nu nama. Na fvarhu za vojevati mochi i fuprot iftim nama, dolazi varhu naf, kako rekoh. Duh fveti f-pu- noftju dara fvoih , fvetofti, znanofti , i kripofti, kako govori Toma fveti, cum pleuitudine sanctitatis> scientice , et virtutis t to jeft napunjujuchi naf fvetoftju, f-kojom pridobiti, i priobladati moxemo, i u dobrome darxati redu pohotjenja naša .* napunjujuchi znanoftju, fvitlof- tju koje moglibifmo fpoznati ono, sto učiniti imamo, i da oflipiti fe ne puštamo od onoga, sto potribuje od naf tilo naše odmetno; i na fvarhu napunjujuchi naf kripoftju, po kojoj moxemo fuprotftati nafkocenju fvako- me chuchenja, kada fuprot razumu vojuje. Vefeli budimo dakle o Karftjani moji t neka budu velobrojni, i ftrasni, kolikofe hoche, nepriatelji na¬ ši, neimamofe bojati. Nu jujte , kako vaf farbani I- van fveti Zlatouftnik; Habes , govori on, o Christiane , competentia arma , quibus kostem expugnes , habes jortissU ma ttla, quibus inimicum debelles. Po ovome fvetome 4 Sa*> kramentu od Krizmanja Bog nas pridobri opravio nalje f-uepridobljenim orurjem, famo, ako f-takovim fluxi- Digitized by kjOOQle »35 tichemofe : kada biahomo krizmani, danabi nama fva jakoft, i kripoft potribna: na naf paka fpada f-takovim fluxitife oružjem, i poftaviti u dilo tvore one, koje o- pravlja u dusi našoj takav fveti t Sakramenat od Kriz- manja. I fva ova rekoh , i govorim yama, koji veoh primifte ovi fveti t Sakramenat. Ali pria, nego fvarsiin ovi moj razgovor potribitoje meni, dafe obratim k-v<t- ma o mladicbi, kojime flusate,i koji krizmani nebia- hote joster. Mi po prikori našoj , buduchi da ne.pri- mifmo kakofe priftoi, i doftojnom fpravom ovi fveti t Sa- kramenat, nechutimo moxebit u naf dobre one tvore , koje zna rajati 4 Sakraraenat ovi u onih, koji doftojnim njega prirnu načinom. Ali nemojte vi tako jiniti, ni¬ ti nemojte po prikori vašoj uhiliti febe f-takovim do¬ brom, da ^iute ono, sto rechi, i dokazatichu vama. Kajparvo nemojte nagliti toliko za primiti ov fveti t Sa- kramenat, da, imajuchi priliku za primiti njega ftar- pilefe, dokler neifpunite dvauaeft godistk, kako vaf li¬ gi Rimfki Katekizam, i kada priftupiti budete za pri- mitiga , fpomentefe, da prijimljete t Sakramenat jedan, po kome od Karftjana flabih , i mlohavih, sto jefte fa- da,- poftatichete jaki, kripki, i izvarstni Karfijani: i ako do fada fvaka mala napaft priđobi vaf, i upafti vaf u^ini, od fada po prietju ovoga 4 Sakramenta jakoft ima- tichete za fuprotftati, i pridobiti nepriatelje vaše fvit, pftt, i Diavla. Poglejte dakle, i razmiflite, koliko hafno- vito poftati neche vama prietje. ovoga fvetoga Sakra¬ menta. Ali 'Zfi primiti njega doftojnim načinom , znateli , sto imate jiuiti? premilliti imate, da dan takova prie- tja ouakje za vaf, kakav bi duhovlki za Apoftole fvete , jere kakono oni u onome danu po flazenju Duha fveto¬ ga napunjeni poftase f-darima njegovima, tako i u farco vaše uliftiehe u prietju 4 Sakramenta takova Duh fveti i Razgovori D.IL ^ ^ 66 Digitized by kjOOQle i uapuuitiche vaf f-miloschama fvoiuia i radi cefa pri¬ prava ima biti u vaf, kakono bi u Apoftolih fvetih. 'I- mate dakle uikoliko dana pria Berme ftati daleko od društva, poflusni fe dokazati ftariim vašim, i vele pu¬ ta kroz dana priporucitife Duhu fvetome, ter profitiga vruche , da doftojaobife flaziti varhu vaf, kakono fla- zioje varbu Apoflole fvete : priporucitife imate i pri- flavnoj Majki JMarii inogucbnoj ovjetnici, da zadobi to¬ liku vama miloschu. Ofobito paka potribnoje vama pria, nego k-ovome priftupite ^Sakramentu, ociftiti du¬ šu vašu po pravoj, i fkrusenoj ifpovidi, jere priamsi vi t Sakramenat ov u fmartnome buduchi vi grihu, ftrasau grih od fvetogardnofti ucinilibifte. I napokon priftu- pech za biti bermani, priftupiti imate fa fvom ponii- noftju, i pobosnoftju, f-virom sivom, i fa farcem pu¬ nim ljubavi, i zahvaluofti prema pridobrome Ifufu, koi f-cinom prifvete karvi fvoje odredi za ljubav, i hafan nasu fveti ov Snkramenat. Eh ako ovako učinili bu- t j dete mladicbi moji, i ako f-takovom fpravom priftupiti ludete ovome fvetome ^Sakramentu od Bornie, ftalni budite, da izlazitichete od Carkve puni fvete kripofti, i jakofti za vojevati mocbi prema Nepriateljom vašim, i poftatichete u cafu onome jaki, i izvarstni Karftjani, buduchi tvore ove, kako vidifuio ( Sakramenta ovoga. RAZGOVOR XXIII. Varha ,Sakramenta od Pokore. .ko ikada xelih o Karftjani f-ljubavju, i vruchom xe- Ijom befiditi vama, neistuchi drugo, nego dobro vaše, i fpafenje dus& vaših, tobko dogaj.tfe doiftine danaf imaju- chi govoriti od fvetoga ^Sakramenta od Tokore. ,Sv« ki od Digitized by Google *35 vaf zna dobro, oli barem znati ima, da varbu dvih ofo- bitih tvora, k 'je poraj i fveti ov^Sakramennt u dusi ono¬ ga , koi njega prime, tojeft fmarfiti gribe, i priatelj* ftvo ]>ovratiti Boxje, udiljuje iftoj ofobilu miloschu jed¬ nu , f-kojom objaci nju, da neupade u parvanje grihe odpustene po ovome fvetome ^Sakramentu. Od kud da¬ kle dolaze, velim ja, toliko gufte ifpovidi , i ona fve- jer ifta, akone i vecba lalikocha za grisiti, buduchi da fe nevidi drugo danaf pri Karftjanii , nego ifpovidnti grihe fvoje, i na ifte odma fe vrachati ? Od drugud doi- fto nefudim , nego da ifpovidi naše dobre niefu , i da f-pravom pripravom ovome fvetome nepriflupljanio Sa¬ kramentu, i da ovako na mifto primiti f-takovim novu jakoft, i kripoft za negrisiri vise, i da odriseni budu grifi nama, ifpovidi takove naše grih novi jedan pofta- ju. I ako ovako bi bilo, stobi bilo od naf o Karftjani? za grih učinjen za fvetim Karftoni druge likarie neima, da oli dobru učiniti ifpovid, oli zauvik pogubljen bi¬ ti: nehafne po ft i, ne linioziue, ne proštenja, ako pri- likaje za ifpovidatife, ftvarje fvarsena, oli dobru uči¬ niti ifpovid, oli zauvik pogubljen biti. Ako dakle, kako culifte, od ifpovidi dobre, oli ne¬ valjane vifi vikovito fpafenje, oli pogubljenje vaše, fpo- znati dobro moxete potribu, koju imate za disati današ¬ nje govorenje moje, i razuiniti priprave kojefe potribu- ju u vaf za doflojno, i koriftno primiti fveti ovS a ^ ran,e " nat: i koliko zahvalni nebifte imali biti meni, da ne famo danaf od takova govorim vama, da izvise u seft joster novih raz'govorih moih govoriti od iftoga naka¬ nio jefam ; O koliko bla.veni bitichete , ako rechi bu¬ dete mochi iftini vama, fada u kripofti truda, i nau¬ ka Paftira duhovnoga moga izuciofamfe , kako ifpovi- dati imam grihe moje, i ufatife moxera, da dobrefu if¬ povidi moje. O kakovo, i koliko obchutiti necbete u 88 a Digitized by kjOOQle o36 farcu vašem vefelje čilo xivljenje vaše, a ofobito u vri- lnenu fmarti, kada poftavljajuchi dusevnoft prid vaši¬ ma očima tolike učinjene grihe za xivota, rechi, i od¬ govori tichetcr mochi, fagrisiofam, iftinaje , ali i ifpo- vidahfe, i ftalan biti moxem , da ifpovidi moje dobre biše; ter o koliko ugodno poftatiche meni, kada mochi budem rechi: pridrage ovce moje, jerbo tarfilefufe do¬ bru učiniti ifpovid grih& fvoih , ufatife moxem, da, a- koprem fagrisilefu kadgod, fpafiti vindarchefe one Ali nemojte gubiti vrimena; a jefteli ikada fpoznali najpar- vo duxnoft nasu priveliku, koju prema Ifufu imamo za¬ to, da f-cinom prifvete karvi fvoje odredi fveti ov 4 Sa- kramenat od Pokore ? jeftelife ikada iftome zahvalni dokazali ? za fpoznati paka dar ov priveliki učinjen.na- .ma po ovome fvetomfe 4 Sakramentu, potribnobi bilo me¬ ni imati zadofta vrimena za giniti vaf fpoznati koliko zlo grihje u febi, i koliki kvar jini dusi firomaskoj na¬ šoj; ali, buduchi, da od zloche takova befiditichu va¬ ma u dugo u drugoj priliki, kada uzbuditi tarfitife bu¬ dem u fare u vašem potribno xalovanje , koje potribuje •fveti ov i Sakramenat, rechichu famo vama Tada, da grih fmartni jeft nepravda jedna privelika, koja fe jini kra¬ lju privelikome Neba , i zemlje od carva plazuehega na zemlji, stoje covik fvaki ufpored Boga : i to na o- gigled njega, za ftvar od nistare, u vrimenu iftome, u kome naf on dariva, i f-milosehama napunjuje, i iz— vise, da grih uhiljuje dušu priateljftvom dobroga Bo¬ ga fvoga, fvoga 4 StvoriteIja, i Ijubezljiva Oca; da čini izgubiti poviku fva dobra zafluxenja, daga otira od Ne¬ ba, i ofudjuje na vicnji oganj pakleni; sto fve iftinaje vire fvete. Poftavuo fađa zlo veliko ovo, stoje grih u febi, i pedepfa, koju za Tobom on vodi, recitemi jedno malo oKaFftjani moji, jedali nebi bila neizmirna dobrota Bo¬ ga našega ftarpljivo podnasati grisnike , nepedepfati Digitized by kjOOQle njih odma, kada fagrise, ne ofvetitife u cafti učinjene nepravde utonujuchi njih u bezdan vikoviti ognjeni ? jedali nebi fobom nofilo toliko uvridjeno Velicanftvo priveliko njegovo uvridjeno tako gardno od nemiloga grisnika , a ofobito neizmirna Pravica njegova , koje u fagrisenju nijefe bojao ? Vi dobro vidite, kako Veliki na fvitu ovome nemogu podnasati zločince: pače i ma¬ nji žalim gledaju okom, i istufe ofvetiti na onih', koji kakovu njima učine nepravdu; sto dakle rechichemo od neizmirne Dobrote pridobroga 4 SpafiteIja našega, koi nefanio podnasa, i ofvetu neiste od grisnika, sto vin- dar ucinitibi mogo , da izvise odredi f-cinom prifvete karvi fvoje ov fveti 4 Sakramenat od Pokore, po kome nefanio iste pomiritife f-grisnikom, da izvise, kako ću¬ li budete, nadomeftjuje on fam, zadovoljujuchi za njih f-prikazanjem muke, i fmarti fvoje, i oprašta njima pe- depfe koje zafluxise. Sto rechi imamo o Karftjarri od tolike Ifufove dobrote ? jedali on potribu ima priatelj- ftva našega? jedali on štogod gubi od flave fvoje u naf pedepfanju? Pače hotechi on imati da Pravica njego¬ va zadovoljnoft žadobi, poftatibi imala joster vecha, akobi moguche bilo , (lava njegova. Bi dakle neiz¬ mirna dobrota, ona, koju imoje Ifuf u odredjenju fve- toga ^Sakramenta ovoga; i vindar tko od naf zahvalan njemu za takovo nama udiljeuo dobro dokazaofeje ? If- povidamofe, i vrachamofe k-ifpovidi, i mozebiti nika¬ da ne razmiflifmo priveliku, i neizmirnu u tem dobro¬ tu njegovu, i nama hafnovitu jako. A jedali imatineche on razlog fvaki za tuzitife prema nama, i prid ogima poftaviti ono, sto reče fvoje vrime gubavcu ojifrjeno- me, da od defet, koji ogiftjeni biahu , on fam, i jedi¬ ni povratiofeje za dati flavu Bogu ? Nonne decem mun- dati šutu , et novern ubi sunt ? Ali ako želite fpoznati to bolje neizmirnu dobro¬ tu Ifufa ( Spali te lja u odredjenju 4 Sakramenta ovoga, po- Digitized by kjOOQle a58 tribnoje izviditi cudnovite tvore, koje poraja ov u o- nili, koji primu nje ga f-doftojnom pripravom Parvi dakle tvor.fvetoga ^Sakramenta ovoga jeft, kako vidif- mo, oprostenje grihik, budi oni tolici u broju, koliko ima pefka u moru , i u vodi , ter imali gardobu u fe- bi, koliknfe izmifliti moxe, budi fuprot iftome Bogu, Blaxenoj-Đivici Marii, i fvim 4 Svecem , fvi fvi ujedno* me cafu, f-izgovaranjera od nikolicih rici Redovnika u ime ovoga uvridjenoga Boga oprošteni poftaju nama. Takoje o Karftjani moji, istom grisnik f-pravom pripra- votn , i fkrusenim farcemfvnrsioje fvoje dokazati grihe, Redovnik, u koga perfa poftavioje Bog fva fvoja hotjen- ftva, i ocitova, da fve, sto učiniti on bude na zemlji, potvardjeno bitiebe na Nebu, poklam naloxiomuje ma¬ lu, i razboritu pokoru, uzdiguje ruku, i izufti ljublje¬ nu odluku od odrisenja f-onima riciina : ego te absolvo uh omnibus peccatis tuis , jate odrisujcin od fvih grih;\ tvoib , i evo oprošteni poftaju njemu fvi kolici njegovi grifi : takoje, ah omnibus , ne jedni famo, a ne druzi: ub omnibus , ub omnibus. Ah lipe rici , ah flatke rici : Ego te absolvo ab omnibus peccatis tuis. A jedali ima o Karftjani lahkoche takove na fvitu za uvridjenja opro- ftiti ? Ali kralj kakav dofpie, da oprofti izdajftvo vama jednom, oli da vi oproftilibifte nepravdu kakovu od jed¬ nakoga učinjenu vama, bifteli bili fpravni za oprofti- ti njemu, ako napridovaobi joster vaf uvriditi, i pogar- diti vise, nego pria? i vindar nas pridobri Bog, kralj Neha, i zemlje, u ovome fvetome ^Sakramentu oprašta nama ne jedan grih famo, da flo, da hiljada, koje pri¬ mi on od nedoftojnoga flvorenja fvoga , od nemiloga grisnika. - Velikaje, i privelika, čujem, dami odgovarate, i to poznavamo mi dobro, dobrota Boga našega u opra¬ štanju grihžk. privelikih naših u fvetome ^Sakramentu od Pokore; ali za fvim tim-— Neka o Karftjani moji,. Digitized by kjOOQle razumim vafja dobro, i Znam, stochetemi rechi; ho- chete recbi, da kako kada kralj jedan fvita ovoga opra¬ šta odmetniku jednome fvome nepravdu učinjenu febi, nikada f-dobrim njega gledati nemoxe okom; pače mi ifti tada, kada za ljubav Boga, koi zapovida nama o- proftiti uvriditelju nasome, akoprem oprastamomu, vin- dar farce naše dalekoje od njega, i zaboraviti fe ne- moxenio nepravde učinjene nama: ovako f-vecbim raz¬ logom priveliki Bog, recbichete, akoprem po Sakra¬ mentu od Pokore oprašta gribe nama , nistanemanje necbe biti on za nafviseou Bog pridobri, i priljubez- Ijivi , koi ( bi pria, nego fagrisifuio, i akoprem priate- ljifino fada njegovi, fpominjaticbefe on fvejer, da po tolicih učinjenih griha biabomo nepriatelji njegovi. O nepravde velike, koju ^inite Bogu o Karftjani , kada dobrotu, i milofardje njegovo u oprostenju grihik naših ufpored ftavljate dobrote zemaljfkih kralja, oli vaše u oprostenju nepravde učinjene vama, oli njima ! koliko malo fpoznavate dobrotu, i njeizmirno milofardje Boga našega! pače znati imate, da on fam fe očituje po u- ftih Proroka fvoga, da nefamo fpominjati nechefe vise gr i bik nasib : Et peccatorum tuorum non rccordabor ampli= us, pače da baciticbe nje.od febe daleko, i zakopati u morfku dubiuu: Projiciet in profundum mariš peccata ye- stra. Izvise veli on nama, da ako duša naša radi gri¬ ha cernabi bila kakono ugljen, po ( S a kramet> tu od Po¬ kore poftatiche bila, kakono fnig : Si fuerint peccata ve= stra ut coccinum ; quasi nix dealbabuntur. Niefam ja , koi betidim, da ifti Bog, koi govori vama po uftih Pro¬ roka fvoih. Sada fada dakle poftavte dobrotu, i inilo- fardje -neizmirno Božje u oprostenju gribik nasib ufpo¬ red dobrote vaše; jeđalife nemice farce vaše prema ne- izmirnoj dobroti njegovoj, ^ujuchi, da od grihik nasib fpominjatife -necbe ikada; non rtcordabor amplius ? da baciticbejih u dubinu morfku , projiciet in profundum mariš peccata restra. Digitized by Google O dabih ja mogo, i znao o KarTtjani dokazati va¬ jna, i prid očima poftaviti fricliiiu prominu, kafe čini u dusi tada« kada ifpovidjemi dobro odftupi od ifpovi- dalnice, koliko zahvalili nebifte iz pravoga farca neiz- jnirnoj Ifufa dobroti ilođredjenju fvetoga ovoga ^Sakra¬ menta. Istom, kako vech rekofmo, Redovnik izgova¬ ra rici one, ego te absolvo a peccatis tuis, ja te odrisu- jem od grih<t tvoih , grifi vech iftorae odpustenifu fvi kolici, budi oni kolicife hoche > i duša grisnika, koja jiepriateljica biase popria, priateljica poftaje, i zado¬ biva miloschu , koju izgubi po grihu. Niti nefvarsuje u tem dobrota Boga našega, ter vrachajufe dusi tako¬ voj fva kolika dobra ’zafluxenja, koja pria uciujenoga griha imaše ona. Dabi duša jedna virno fluxila Bogu Tvome tridefet. olj cetvardefet godišta, ter f-poftom, i pokorom morilabi tilo Tvoje, po jednpme famome grihu fmartiiome izgubilabi fva kolika za(1uxenja takova, ka¬ da evo zadobivsi ooa po fvetome ( Sakrameutu od Poko¬ re priateljftvo, i miloftBoxju, iznova dokavujefe Bog njoj duxan, kakono bi pria, nego ona fagrisi, i hoche, da ifplatijoj fva kolika uzeta zafluxenja, i dobra, koja zadobi ona pria ugi njenoga griha ; i tako ona dobra dila , koja u vrimenu griha nepruđise iftoj , po fve- toj ifpovidi, i ^Sakramentu od Pokoro xiva poftanu, i plache vikovite doftojna; Ali fve ovo joster nije zado- ftuo. Ter ono, sto zacudjene imalobi naf činiti u.po- gledu Boxje dobrote , jeft ovo, da, jedva izrege Redov¬ nik odrisenje, Dnarfife odluka u onome gafu vikovitoga pogubljenja, i povrachafe dusi takovoj oblaft izgublje¬ na, koju imaše za pochi u Nebo, od koga cicha griha zauvik biase otirana. Stofe vama vidi o KarTtjani od jakofti, i kripofti malih rigi ovih izuftjenih od Redovnika; jate odrisujem od fvih grihk tvoih? ollobajaju naf od Pakla, i u kra- Jjeftvo naf vode Nebefko; ali potribnobi bilo nama za Digitized by Google &4< to bolje ^ažurniti i fpdžnati dar takav , razumiti stoje Pakao on, od kogafe izbavljamo, i Raj on, koife nam vracha. Izbavitife od Pakla hobhe rechi, da duša gris- nika pria ifpovidi fvete ofudjena biase za biti uvik u- hiljena uxivanjem fvoga dragoga Boga, i za imati ifto- ga Uvik za nepriatelja fvoga, i ofvetnika tolicih neprav¬ di Tebi učinjenih ; hocbe rechi, imati goriti kakono gorucha glavnja u onome ftrasnome paklenome ognju, i to ne za Uto godisti, oli hiljada , da po Tvoj viktfvito- fti; hoche rechi, imati biti igra, i izjadnoft farxbe Vragi paklenih. t Sada od takova nefrichna ftalisa o- flobodjen poftaje grisnik odma, kako Redovnik izgovo- ri flatke, i ugodne riji one i ja te odrisujem. t Supro- tivuim j>aka načinom, povratiti Nebo , hoche rechi, da u kripofti rigi onih, jate odrisujem , grisniku bitiche dopušteno dochi u pofvojanje fvoga dragoga Boga, i kra- Ijevati f-njim u kraljeftvu frichnome, i punome fvako- ga dobra, i blagoflivljatiga u druxtvu fviu Blaxenih u Nebu po fvoj vikovitofti, i napokon biti fpodoban ifto- me Bogu fvome. Similes ei erimus. Stofe fada vidi vama o Karftjani od proraine ove. koja fe čini u dusi grisnika na fvetome ( Sakramentu od Pokore ? I vindar fe dogajaju fva ova fvejer, kada gris¬ nik martav u miloschi cicha griha, priftuplja f-pravom pripravom ovome" t Sakramentu. Ali niti u tem fve do¬ bro ne fvarsuje, koje po ovome priinemo 4 Sakramentu, da izvise, povrachajuchi nam pridobri t Spa(1telj po o- drisenju miloft pofvech.ujuchu, u kripofti takove čini podati dušu grisnika toliko lipu, i dragu prid očima fvoima, da jednaka poftaje onima, koji nikada za xivo- ta ne uvridise Boga fvoga, paje dogoditichefe da u po¬ gledu veche, oli manje pokore, duše grisnikk zadobe kadgod, kako u§i Toma fveti, u kraljeftvu Boxjemu (la¬ vu vechu od onih, koji fvejer za xivota pravednoft o- Razgovori D. Ili hh Digitized by kjOOQle čuvaše Tvoju , polak obechanja Ilufova. Publicani , et Meretrices pracedent vos. Eh Ha vidi ti mogli bifmo, ko- likoje lipa duša tada , kada ociftjena po karvi ^Spafite- Ija fvoga , odlazi od.Tribunata Pokore fvete ? Aguftin fveti iztomacech rici oue , Confessio , et pulchritudo in conspectu ejus, xelisli ti, govori on , lip poflati u dusi tvojoj, akoprem marzakfi fada jako cieha grih4 prive- likih tvoih? idi k-fvetoj ifpovidi: Pulcher esse vis ? cov * Jitere , buduchi ifpovid dobra duše lipota : Confessio e= nim est ipsa pulchritudo. Kras deformis ? coiifitere , ut pulcher evađas. I zato stiefe u xivotu Paula fvetoga i- menovanoga Priprofta , da vidioje jedan dan ulifti u Carkvu covika jednoga nakazna toliko, da fpodoban bia- se paklenome Vragu, ali kada opaziga od Carkve izla¬ ziti, ucinife njemu lip kaono Anjeo jedan , ter upitan od 4 Sveca onoga, kakovo učini dobro u Carkvi, odgovo¬ rimo on , mkakovo drugo, nego da hodjase k-ifpovidi fvetoj. ^Spozna tada fvet on covik , kolikaje kripoft fvetoga ovoga ^Sakramenta za činiti poftati lipe kakono Atijele duše one , koje pria jfpovidi fpodobne biahu paklenome Vragu. Ova ovako buduchi, dokaxtemi oKarftjani, akoli neimam uzrok za uxgatife u farcu mome fuprot onima, koi buduchi martvi u miloschi radi griha, ftoje ne ve¬ lim čila godišta, oli od Vazma do drugoga Vazma , da od jNedilje mifeca jednoga do Nedilje dohodechega, oli do kakova Ovjetnika fvetoga za ifpovidati grihe fvoje, i utechife fvetome t Sakramentu.od Pokore ? A paka sto vise kafnite fe ifpovidati , to texa poftatiche u vaf po- tribna k-tome priprava. Eh nefrichnaci ! a tko ftal- nih učiniti vaf moxe, da na takovo dofpitichete vriine? Vi * ki toliko vrimena čekate f-grihom na dusi za if¬ povidati grihe vaše, jefteli, oli neKarftjani? Akolifte. virujete doifto, da kako grisnici, koji jefte, nepriate- ljifle i fvemoguchega Boga, i odurjavuni od onoga pri- Digitized by kjOOQle velikoga kralja Neba, i zemlje, virujete, Ja ne famo izgubifte fva dobra zafluxenja dili vaših učinjenih za xivota, da izvise nijedno dobro dilo u grihu učinjeno neprudi vama za ono vkovito življenje. Vi virujete , da otiranifte ne za nikoliko godist;\ , da zauvik od Ne- befkoga Raja : napokon vi virujete , dafte ofudjeni za goriti uvik u ftrasnome paklenome ognju: i virujete vi fva ova, kojafu fkljan Vire fvete, i buduchi u moguch- nofli za izbavitife od jednoga toliko nefrichna ftalisa f- uti^enjem fvetome ^Sakramentu od Pokore , čekate Va- zam , parvu od Mifeca Nedilju, blagdan Ovjetnika ka¬ kova ; Ah nefrichnaci ! pouavljam vam rechi, ah Kar- ftjani famoga imena ! kakav Vazam ? kakov Ovjetnik ? kakva mlada Nedilja ? kakvi Kvatri ? jefteli dakle to- lici febi nepriatelji , jedali vama toliko malo na farcu ftoi fpafenje duše vaše, da volju imate ftati, ne velim dan jedan , da jednu famu uru u nemilofti Boga vaše¬ ga, otirani od Raja, i u Pakao ofudjeni? A tko ikada virovatibi mogo , da tolika nalazitife može fiipoft u Karftjanu jednome. Ali recite iftinu o Karftjani moji; jedali nifte vi oni , koji , kada iz daleka fe boite joster izgubiti mi- loschu uefamo kralja, da i Cofpodara vašega , oli ne rnochi uxivali dobitak vech od vaf učinjen, oli izgubi¬ ti ono vaše polje, oli fe boite otirani biti od domovi¬ ne vaše, oli imati pribivati u tamnoj kakvoj tamnici čilo xivljenje vaše, jedali nifte velim oni, koji u pri¬ godi takovoj nedajete febi mira ni po danu, ni po no- chi, negledate na trud, ni na (troske, idete fad amo, fad tamo, fvitt islete, i branitelje, i fva ova činite za izbavitife od zla takova vrimenita, koga boi(efe famo? A paka virujuchi u kripofti Vire fvete, da dokler u fmartnome pribivate grihu. Boga imate nepriatelja va¬ šega, otiranifte zauvik od Rajfke (lave, i ofudjeni za hh a Digitized by kjOOQle goriti uvik u paklenome ognju, i moguchife oflobodi-: ti od zla takova po fvetome 4 Sakramentu od Pokore, pri« "bivate vindar čile mifece bez pochi k-ifpovidi fvetoj, ter gekate oli Vazam, oli kakav ofobiti blagdan, ter o« vakovi vi buduchi zvatife moxete Karftjani ? Istite, koi ovo virovatiche vama, jere ja uputitife nemoxem, jere ovako vi ginechi, oli nifte Karftjani, oli Ijutiega ne-* imate nepriatelja febi od vaf iftih. A sto potribuje od naf o Karftjani nas pridobri Bog za izbaviti naf od zla ftrasnoga onoga, koje zada dusi našoj gr ih nemili? potribujeli moxebit, da ponapravi- mo, i povratimo poštenje uzetomu f-troskom, i kvarom poštenja našega? da ako odriseni xe!imo biti, ogitovar ti imamo privelika prigrisenja naša fvemu kolikome pu« ku? potribujeli, da ftrasnim poftom, i pokorom mori- mo tilo naše odmetno, oli da pođi li mo fve blago naše, i bogaftvo ubozim , oli Carkvam ? kada potribovaobi fva ova, viditi, i fpoznati doifto raoxete, da pravedno, i razborito bilobi potribovanje ovo njegovo, i moglobi- fe recbi, da f-velikom labkochom oprašta grihe nama, i da za oprostenje takovo malo zadofta potribuje od naf. Sto učinio nebi krivac jedan na fmart ofudjen, jedali- fe nebi fudio jako frichan, da f-cinom fvoga poštenja, fvega blaga , i bogaftva izbaviofeje od fmarti ? 1 vindar pridobri nas t Spafitelj sto potribuje od naf, i sto zadoftnoje njemu za oprostenje takovo udili- ti nama? znateli sto potribuje, i sto zadoftaje njemu? Tollite vobiseum verbn, govori on nama po uftih Ofee Proroka, et converthnini ad Dominum. Takoje o Karftja¬ ni , rigi famefu zadoftne njemu, rigi fame, koje od fkrusenoga izlaze farca vise, nego oa jezika: nepotri- bujefe mnoxina Aldovk, ne vele, i obilate limozine, ne pofti, i ftrasne pokore, koje tilo oflabe naše, ne ne, da fame rigi. Tollite vobiseum verba. Ne veli, ka- s Digitized by kjOOQle a45 ko tomaci Opat Ruperto fveti, tollite vobiscum multitudi - nem hircorum } et vitulorum, sed vertra , quae consequi po* testis absque dispendio. Na takav način, da malo rici izuftjenih f-pravim , i fkrusenim farcem priđ nogama Redovnika . ovika jednaka nama , grisnika , kakonofmo i mi, i i?uftjenih jako tiho, i otajno, zadoftnafu za o- prostenje zadobiti nama, i da Redovnik u ime Bosa u* vridjenoga izreče lipu ,. i ugodnu odluku onu; Ego te absolvo a peccatis tuis, jate odrisujem od fviu grihk tvo- ih. A jedalife moxe nachi, oli izinifliti lahkocha ve- cba od ove za oproftiti nama ? I vindar ovo fe gioi po fvetome t Sakramentu od Pokore, koga Ifuf odredi f-ci- nom karvi prifvete fvoje. t Svarhu dajmo razgovoru nasome j i takav plod o Karftjani zeliobih, da bude, koga izvaditi, i primiti imalibifte od razgovora parvoga ovoga, koga uginih va¬ ma od ^Sakramenta od Pokore, to jeft, da najparvo hva- lilibifmo, i zahvalili neizmirnoj dobroti t Spafitelja nar šega radi odredjenja ovoga fvetoga ^Sakramenta od Po¬ kore : videchi paka na^in jedan toliko lahak za izba- vitife oda zla, u koje upadofrao po nefrichnome grihu, čekali hebifmo ni uru jednu za grihom bez utecnife t Sa- kramentu ovome, i ojiffciti dušu nasu po ifpovidi fve- toj, koja kakove priprave ima imati, da plodna poda¬ ne , u flidechih razgovorih dokazatichu. RAZGOVOR XXIV. Varhu načina za dobro finifi i/pitanje grihd. Poklam dokazah vama o Karftjani u prosafnome raz¬ govoru mome neizmirnu dobrotu t Spafitetja našega Ifu- fa u odredjenju ( Sakramenta od Pokore, i ofobite tvo- Digitized by kjOOQle re, koje poraja u dusi, koja prime njega f-pripravoni pravom : i kako od prietja dobroga, oli zala ( SakraineQ- ta takova vifi vikovito fpafenje, oli pogubljenje naše« poklam velim ova dokazah vama, vidim vaf dolaziti da- naf f-jednom (vetom, i pohvale vridnom nefterpljivo- fiju za doznati, kakovefu one priprave, i način za ta¬ kove u dilo pofraviti, i imate pravo, jpre videchife mali plod, koi opcbinitim načinom vadife od tolicih i- fpovidi, jefe sto bojati, i to ne malo, da ifpovidi na¬ še dobre nifu, i da za to ifto grifi nama oprošteni ni- fu, ter ovako (poznati moxete priveliku potribu, koja Fvi imamo za znati dobro ona, ka fe po t vi b nj u za dobru činili ifpovid . Evorne dakle gotova danaf za ifpuniti duxnoft p»ftirfku moju, koja potribuje, davam dokaxem ona, kojafe potribuju od ftrane vaše, da ifpovid grihi koriftna podane vama. Kojaje dakle parva priprava, kojafe potribuje, da ifpovid naša dobra bude? vi odgovoriti- odma cbete me¬ ni , da ifpitavanje dusevnofti , buducbi da od mladih litih vaših toliko julifte u nauku karftjanfkome. A je- dali znate rechi, i dokazati meni, na kakav način, i varliu jefa, i f-kakovom pomnjoui ifpitanje takbvo ci- nitife ima. . Vidim, da ftifkate f-plecbima , i odgova¬ rate , da radi toga doslifte amo danaf,' za izugitife a tem. Razgovor dakle .današnji bitiche vaf varhu nači¬ na za činiti ifpitavanje dusevnofti, i o koliko potribno nijp ovo znati vama o Karftjani, ako xel)te, da ifpovid prudi dusi vašoj! kolikobojih neima, koji, poklam to¬ liko vrimena nebiahu na ifpovidi fvetoj, priftupivsi priđ noge Redovnika, niti neznaju početi za tako rechi do¬ kazati grihe fvoje ? ter kolika flipoft, i neznanoft jeft u mnozih u fpoznanju, i ifpovidanju grihi fvoih! koli- kojih neima, koji od famih malih fe ifpovidaju grih&, fmartne paka .».a ifpovidi ne očituju, olibo takove ne- poznaju, oli poznatineche, ter pokritife tarfe zlobnoft Digitized by kjOOQle »47 fvoju, i velikoft: koji za grih ne darxe, Ja neifpunise duxnofti iftalisa fvoga; da uzrok biše tujega griha; oli napokon da ne zabranise zlo i grih , kada mogose , i duxni biše zabraniti? 0 koliko ofobita, i potribnaje Avar ova, dobro učiniti ifpitavanje grihA. fvoih za moch učiniti ifpovid pravu , i koriftnu ! Buduchibo odredjen ov fveti t Sakramenat kakono fud jedan, u kome Redovnik na najin fudca izuftjuje odluku odrisenja, oli ofudjenja, potribnoje prie nego- f« dojde na odluku, izviditi dilo učinjeno, varhu ko¬ ga odluka izuftitichefe- I buduchi , da na takovome ludu grisnik jeft on, koi akoprem krivac, nistanema- uje ftranke darxi tužitelja , i fvidoka , na njega fpada ifpitati febe, buduchi da fudac u pogledu odrisenja u fvemu fe na njega pusta, i na njegovu tužbu: od ku¬ da dolazi , da ako tuxba, i očitovanje, koje §ini on od grihk fvoih, nije pravo, nije čilo, i iftinito, kako i- malobi biti, niti odrisenje bitiche dobro; radi jefa fpo- žnati možete o Karftjani, f-kakovom ofobitom pomnjom neimafe činiti ifpitavanje, i tuxba takova za mochi na- chi fve grihe, varhu koih upafti ima od odrisenja od¬ luka. Toliko znamo i mi, jujem dami odgovarate, ter izucifmofe ovo od mladih dnevih naših, da ifpitavanje takovo izifkavanjeje grihk. Ali kolikoje nam potribno vrimena, i f-kakovom fluxjtife imamo pomnjom u ifpi- tavanju takovome, xelilibifmo znati. t S-kakovom flu- zitife imate pomnjom ? Evo vama načina, koga darxa- tife imate. ,S-takovom imatefe fluxiti pomnjom, f-ka¬ kovom fe fluzite u vrimenitih ofobitih ftvarih , od koih korift, oli dobitak jekate nemali. Jedalife vidi vama, đafe potribuje mnogo? Eh fudili nebifte ovo, ako fpo- znalibifte veličinu pofla ovoga, stoje činiti za grihom jednu ifpovid dobru : zadoftaje rechi , da od ifpovidi dobre vifi vikovito fpafenje vaše: moxelife nachi za Karftjana jednoga polo kakav ofobitii od takova? Digitized by kjOOQle 348 4 Sada sto ginite vi, kađafe radi za omuxiti kakovu kchi vašu, za kupiti« i zadobiti polje kakoVo, za za¬ dobiti pravdu kakovu, kakovu caft, kakovu lluxbu?je- dali ftvar takovu f-jednim pogledate okom ? jedali vam na retko pofd takov na um dolazi ? Ne ne , page mifli vaše zdbavljajufe u tem po nochi, i po danu, fvakoja- ke istete načine za ftvar zadobiti takovu, fvetujetefe fada f-ovim,fađ f-onim j istete ftara pifma od pogodbe, ftare, i razđerte vech Tefltamente, i fva ova zašto fe gine molim vaf? jere radife, odgovarate vi meni , ob ofobitome poflu, koi dobro imobi fvarsiti. A da paka ifpovid vaša dobrabi bila, stoje ofobiti pofd duše neu- marle naše « pofd, koi ako zlo ide, za uvik pogublje¬ na bitiche ona, fuprotivno paka« ako ide dobro, opro- steniche biti vama fvi kolici grifi vaši, i bitiche u mo- guchnofti ona za uživati zauvik Boga fvogaj sto činite molim vaf? kakoli premisljavate ? koliko trofite vrime- na? f-kakovom fe fluxite pomnjom? znateli f-kakovom? poklam toliko vrimena nebiabote na ifpovidi fvetoj, ju¬ tro ono famo« kada odredifte pochi k-fvetoj ifpovidi za kratko vrime ifpitavatefe, sto uginifte fuprot zakonu Boxjemu, i ovo zadoftnofe gini vama, i f-takovom pri¬ pravom idete k-ifpovidi fvetoj; a paka moxete rechi , da pofd ov za dobru učiniti ifpovid ftoi vama na farcu, dafe tarfite jako, i kolikoje moguche vama jednu haf- novitu učiniti ifpovid, znajucbi vi dobro, da duxan ni¬ je govik druge ifpoviđati grihe« nego koji na um dolaze. Iftinaje o Karftjani ono, sto vi velite, da duxni nifmo ifpovidati druge grihe, ne^o one, koji na um dolaze nama za jednim dobrim , i marljivim ifpitava- njem. Ali izviditi triba, jedali ifpitavanje potribno takovo u naf bilo. Ali sto potribujes od naf vise, od¬ govarate vi meni, i sto mi vise uginiti možemo? I a- koje tome tako, dokaxi nam ti način za gioiti potribno, i dobro ifpitavanje, koje zadoftnobi moglo biti za if- Digitized by kjOOQle povici jednu dobru } i kotiftnu. Da dakle ifpitavanje takovo vaše dobro bude, imate najparvo priporucitife Cofpodinu Bogu, da fvitloftbi udilio vam za fpoznati, i nachi grihe vaše > buduchi da bez fvitlofti njegove tamnaje jako pamet, i farce naše , da vele puta, niti stoje grih, fpoznati možemo: i poklam profifte fvitloft takovu, i za ovjetnicu vašu poftavifte pri inog uch u Maj¬ ku Mariu, i odale ovjetnike vaše za nju zadobiti, ako otisloje mnogo vrimena, da ifpovidalife nifte , imate nikoliko dana, oli barem oni dan prie ifpovidi poftavi- ti 11a ftran fve kolike druge pofte, koji zaprika mogli- bi biti ovome ofobitome pofluj ter imate tada recbi fa¬ mi fobom; o veliki^ i ofobiti pofd, koga ja imam čini-, ti futral potribnoje dakle, da od ovoga me pripravim jafa, iznajuchi da priprava takova pojimljo ofobitood izifkavanja marljivoga grihk, koje ujinih za poflidnjom ifpovidju mojompotribnoje meni, da od ovoga jafa o takovih mifiiti pocmera, prie nego dan fe fvarsi, prie, nego lexem. Sto*dakle ja ujinih ? sto rekoh, sto mif- lih u čilome vrimenu ovome fuprot Božjemu zakonu ? Posoje mifec dana, poslafu dva, i tri mifeca, dafe nie- fam ifpovidao, nije dakle zadofta meni , da millim fa¬ mo na grihe u ovih poflidnjih danih učinjene, u zad— njome chednu ovome , kako navadanfam giniti. Sto u— jinih ? sto rekoh ? sto misljah u pojelu, sto u frid, sto na fvarhi mifeca ovoga, sto nebiah na fvetoj ifpovidi? kakavje moj ftalis, kakvaje fluxba moja? kakvefu, 1 bia- hu moje zabave ? f-koimfamfe družio ? Grifi, kojife jine f-dilom, lahko fpoznani, i zna- niche biti od vaf: paziti imate u takovih vindar, da u fudu vasoine u pogledu takovih fe ne varate,, ter grih fm a rt ni u febi za ne fiuartnoga ne uzmete •' jere iuia grlhžt takovih* koji jedno vrime fpoznani biahu kako- no ftnartni, koji i doiftine takovifu^ fada paka od tako* Razgovori D, IL 1 * Digitized by kjOOQle »5o vih nikakav račun fe necini od nemiloga fvita. O na¬ kazna Ilipofti! ovoche rechi, vagati ftvari ne f-inerilom fvetista , tojeft polak fuda Boxjega, da polak nierila fvita, i polak onoga,sto fude ljudi vechimdilom oflipljeni od pohotjenja , i neumnofti. 4 Sud, koga čini Bog od griha, jeft fvejer ifti, i promini podloxan nije; i ono, sto jedan put grih biase prid očima njegovima , jeft fa- da, i biticbe uvik , niti štogod gubi od gardobe fvoje zato, da opchinit pofta on pri Ijudih. Nu čujte nauk, koga daje nama u tem Aguftin fveti: ljudi, govori on navadnifu zvati grihe nikoje male, jere ne iniriju ta¬ kove na miru Pifnta fvetoga, i polak onoga, sto reče Bog, da na miru fvita, i navade., Solent dicere homU nes parva esse hac crimina , pensantes non in statera cequa divinarum scripturarum , sed in statera dolosa consvetudinum suarnm. 1 ako grih kakav, napriduje on govoriti, op¬ chinit poftaje, gubi odma štogod od gardobe fvoje, ni- tife toliko velik od iftoga rajun ciui od fvita. Quid « quid enim sceleris , et iniquitatis inebriat multitudinem , cmittit examinis veritatem. Vi dakle, kada ifpitavate- fe od grisnih dilovanj^ vaših , nemojte fuditi zlobnoft takovih, i tegotu polak volje fvita; nemojte rechi, o- voje ftvar velika, oli mala, jere ovaku fvit fudi, pro arbitrio nostro dicentes , hoc grave est , illud leve , da fu¬ diti imate tegotu, kako'rekofmo, i kako napriduje re¬ chi t Svetacifti, polak onoga , sto fudi Bog u Vanjelju Ivetome, i sto o^itova nama u fvetome Pifmu. Sed af» feramus divinam stateram de scripturis sanctis , et in illisj quid sit gravius , attendamus. Ovoje nagin za fpoznati, jtedalije grisno dilo kakovo grih fmartni, oli mali. Od ifpitavanja grilik f-dilom uciujenih pocbi ima¬ te na izvidjenje grih& učinjenih f-govorom, oli f-mis- Iju. Ako koi reje vama ric kakovu ruxnu , i prikor- nu vi takove nikada fe nezabite , od onih paka, -koje izgovarate fuprot vasome ifkarujemu nikakav necinite Digitized by <^.ooQle ra^un, vi njih zakite od ma , đarxitejili kakono fpas je¬ dan , i noriu. Kolika zloglafenja ucinilanifufe u ouoj fkupschini! koliki nepodobni razgovori, koliko pogar- djenje. imena Jfufova ! kolike pfofti , i kletve ! kolike prikore u kuchi fuprot drugarici, fuprot dići , fuprot fluxbi. Nekafe dogodi, da fe dva pofvade, a ofobito xenfkoga fpola, i nekafe uxgu od jada jedna prema dru¬ goj, koliko vrimena neehe one fpotatife me u Tobom, ter jedna drugoj ubezojiti fvakake falitige i neiftinite fu¬ prot poštenju iftome! A paka iduehi k-ifpovidi fvetoj, veli famo, pofvadilafamfe f-mojom fufedom, i fudi, da reče fve, sto rechi ima. Napokon kolike fe nejiae la- xi if-kvarom ifkarnjega ! Eh da ifpitalibiftefe kakofeima, ter izvidili rici, koje izgovarate u danu, u cheđnu, u rnifecu, kolike, i kolike našli nehifte grihe f-ricima u- činjene, i od koih ifpovidatibiftefe imali: u pogledu ce- fa niti one jefu bez grilia vele puta kakva, koje u drux- tvu izgovarajufe. za vefelo darxati druxtvo; i od koih vindar nikakav ra^un fe jini, nitife odkrivaju na ifpo- vidi fvetoj. Ako paka od premisljavanja grihit f-govorom uci- tavanje onih , koji f-mislju ifpitavanje potribno netehe jurve znate dobro i ifkufili jefte zadofta fami, da neima (tvari lak&e na fvilu od o- ue, stoje grisiti f misiju: u fvakome miftu, u vrimenu fvakome, u fvakoj dobi-xivota, po nochi, i po danu, u kuchi, i zvan kur.be, u mladolti, i ftarofti f misiju u jafu fagrisitife moxe, nepotribujefe niti trud, niti (tro¬ šak , niti pomoch kakova za učiniti gr ih takav od miš¬ ljenja. Dokaxte nam vi o dobre, i bogabojeehe duše, koliki nimate ftrah za neu^initi od mišljenja grih ka¬ kav; f-kakovom fe nefluxite u tem opazom, kako fe ne darxite daleko od fvake zle prigode, i pogibija: i vin- njenih i si i budete na ifpi u^injenifu, koliko i koliko biti vama o Karftjani : Vi Digitized by kjOOQle a5ii dar u kripofti tolike pomnje, f-kojom fe flaxite za n® fagrisiti f-mislju, nemoxete biti pofve (lobodo! od mifli kakove ne dobre. Sto dakle bitiche od tebe o mladi« cbu, koi od toliko vech vrimena fam istes prigodu za fagrisiti f-misljenjem ? Stoche biti od tebe oOfvetnige, koi uvridjen od ifkarnjega tvoga , istes (Vakake načine za ofvetu uzeti, i za nauditi njemu oli u blagu, oli u poštenju? Stoche biti od tebe o (kupce, koi neimajuchi mifao drugu, nego kako fkupitibi mogo blago, i boga-* ftvo, istes fvejer načine nove, i nedopuštene za obo- gatitife i f-kvarom, ako famo moxes, ifkarnjega tvoga? koliko puta neizgovarate fami fobom , eh dabih mogo doftignuti (tvar onu, akoprein nedopuštenu! eh da pri« varitibih mogo priprofta kakova f-targovinom mojom , ter ovako vi cinechi, umnoxujete grihe od mišljenja o vaf bez broja kroz čiloga dana, O koliko na farcu ftoi meni o Kardjani, činiti vaf fpoznati priveliku lahkochu, i priveliki broj grih&, ko¬ ji f-roislju fe gine , i na koje nepazimo u ifpitavanju grih& naših, niti odkrivamo takove na ifpovidi fvetoj, Nu izvidimo jedno malo, jedali nije idinito ovo: Ti o mladichu, toliko vech ima vrimena, da istes fvakoja- ke nagine za maknuti geljade ono, da tvojoj xelji pri- volji nedoftojnoj, i bludnoj, i na fvarhi zadobi, sto if-' ka, ter ona neopazna pohotjenju nedoftojnorae tvome privolji. ( Sada sto ^inis ti tada, kada ifpitavas tebe prie, nego ideš na lfpovid fvetu ? Ti dobro fpoznavas, da učini grih velik, i framotan ? Ti fe xalujes u pogle¬ du takova, ali fe udavljas u fantome grihu onome u- gi njenome f-dilom. Ali recimi molim te jedno malo: prie nego takav grih fi ifpunio diloin , koliko i koliko puta o njem uli miflio, i ifpuniti xelio ? ima moxebit chedan, mifec, i joster vise dana, da tvoju xelio(i ifpu¬ niti negidu volju, kolika dakle nebiahu pozelenja ne- gifta.u tebi, i kolicim nepridojnim miflim privoljio ni- Digitized by kjOOQle a53 fi ? Eh dabih mogo učiniti , izgovaraofi vele puta, eh dabih mogo* rfpuniti, sto xelim , ifkatichu načine za doftignuti ftvar takovu, i ufamfpju zadobiti. Ali ve¬ lim ja, ti tolici grifi f-mislju ucinjeui, prie iftoga di- la ifpunjenoga od tebe, jedali nifu fvi fmartni grifi, i fvak od o'vih jedali zadoftan nije za činiti poftati tebe nepriatelja Boga tvoga, za otirati tebe od Raja, i baći* ti u paklenu tamnicu? zašto dakle od takovih nikakav fe necini ra^un? zašto i od takovih ifyitivanje fe ne¬ vini za dokazatijih roochi na ifpovidi fvetoj? Idimo na- parvo, grifi ovr od mišljenja , od koih govorifmo, uči¬ njeni biahu od tebe prie, nego grih on ifpuniofi f-di- lom; ali poklam vech fagrisi, kolici iznova neporodi- sefe grifi u pameti tvojoj: kolike ugodnofti u farcu tvo¬ me fe neuzbudise u pogledu griha ifpunjena ovoga; ko¬ like zelje za po^ratitife iznova na njega ! i vindar od fvih grih& ovih f-inislju učinjenih za irpuojenitn gris- niui dilom nikakav rajun necinis, niti fe tarfis ifpovi- dati od takovih, a jedali niefu fvi ovi fmartni grifi, jedali fvak od ovih zadoftan nije za baciti tebe u dubi¬ nu paklenu? 1 sto rekoh od mladicha neciftoga onoga, dogajafe i vama o jedoviti, i ofvetnici. Vi nemogofte podniti nepravdu učinjenu vama, ter uzefte ofvetu od nepriatelja vašega, uciniftemu kvar u blagu, i pošte¬ nju; ali prie, nego (Va oVa ifpunifte dilom, kolike ne u^inifte grihe f-mislju, i poxelenjem za zlo kakovo u- ^initi njemu ! i poklani uginifte , kolike ugodnofti ne- obchutifte u farcu vašemu, i kolike zelje neuzbudisefe u vaf za veche joster zlo učiniti iftome. I vindar na takove nemiflite grihe, pustatejih pochi, kako da ni¬ šta nebi bili u febi; ter iduch k-ifpovidi fvetoj, rechi- ohete famo, ofvetiofamfe na mome nepriatelju bez oči¬ tovati one tolike grihe f-mislju učinjene prid, i za o- fvetom takovom; i vindar fvaki takav jeft grih fmartni, i zadoftan za činiti pogubljenu zauvik dušu vašu. Digitized by kjOOQle 154 I ovo sto đokazah vama u ovih regenih griflh, Tu¬ điti imate i od oftalih grihct ; prie negoTe kakav grih dilom ifpuni, koga iTpovidati xelimd , množi, i množi T-mislju Te od naT ujine , i množi za iftim T-ugođnoAju u farcu našem u pogledu takova. .1 vindar od grihik takovih f-mislju učinjenih prie, i poflia nikakav račun Te ne jini, niti Te neinifli na nje; a paka Tuđiti, i u- fatife moxeino, da iTpovidi nasefu dobre. O koliko bo¬ jati biTmoTe imali, da iTpovidi takove naše na mifto o- drisiti nama grihe, nepoTtaju novi joster grih u naT ra¬ di pomankanja našega u iTpitavanju grihft. naših , 0 T 0 - bito onih, koji T-mislju Te gine, i poxelenjem, i to joster vise, ako mnogo vrimena iTpovidaliTe niTmo. O koliko dugo, i litno nije iTpitavanje takovo, od¬ govarate vi meni, koje ti naT činiti ugis! ako Tam mi- fec jedan nebiahomo na iTpovidi, koliko Te potribovati dakle neche za preinifliti Tputno grihe naše ? a sto p i¬ ka bitiche onima, koi kroz čilo godište komanj jedan put iTpovidaju grihe Tvoje? A jedali u tem barem fvar- suje iTpitavanje takovo grih4 naših, koje naT ujis? i- mamoli joster na sto miiliti drugo izvan takova, koja dokaza ti nama? Ako iTpitavanje Tvarsanoje ? Eh Kar- Ttjani moji, ima joster grihžt druzih manje od naT Tpo- znanib, varhu koih iTpitivatiTe imamo, i koji manji ni- Tu od druzih; i toTu griTi od propustenja, tojeft, ka¬ da neiTpunjujemo ona, koja duzniTmo iTpuniti. Budu- chi paka, da grifi takovi Te nevine ni T-dilom, ni T- mislju, ni govorom, da Tamo T-oTtavljenjem Avari one, koju ^initi imalibiTmo, i koju zapovida nama Bog, daTe ovarsi, đogajafe, da o njih niti nemillimo, i ovako o- Aaju u dusi našoj. Evo vain priliku od griha takova. Ako ja, na priliku, koiTant PaAir vas, neprodi^em va¬ ma, neukim karftjanfki nauk, neiTpovidam, nepohajam vaT, kadafte nemochni, jinim grih ne mali od propu¬ stenja , jere neiTpunjujem ona, kojaTu duxnoTti moje. Digitized by kjOOQle Otac ječlan obi tili koi te netarfi dobro u (braniti dicU fvoju, i^initi, da karftjanfki xivu, da famo iste dobro vrimenito njihovo, čini grih veliki od propustenja. Duxoik jedan, koi ima na^in 2a iTplatiti dug Tvoj viro- vatelju fvome, i vindar neohe; (luga jedankoi necu- va (tvari Cofpodara Tvoga, jedan texak, koi u dobrome redu nedarxi polja Tvoja, oli Tvoga GoTpodara, i ovako uzrok jeTt, da ne dade plod, koi bi imo : jedan Ruko- tvorac, koi nevini dilo Tvoje Ikonom pomnjom, T-kojortibi imo jiniti, jere plachenje bio: GoTpodar jedan, koi o- ]i neplacba , oli zauasa ifplatiti (lugu Tvoga, oli Ruko- Ivorca za kakovo učinjeno dilo; Likar jedan, jedan Bra¬ nitelj , jedan ( Sudac, koji ne iTpunjuju duxno(ti Tvoje : fvi ovi, jere pofaljuju u duxno(ti Tvojoj, jine grih od propustenja. Bogat covik, koi moxe udiliti ubozim , a neudili, $ini grih od propustenja , jere oltavlja ono • 6to zapovidamu Bog, da uji ni. 0 koliko dakle neima grihk takovih od propustenja ! i viudar o koliko malo poznani jeTu! i nistanemanje takovi, ako oTobita (tvar je(t, koju iTpuniti imamo, a ne iTpunimo, jiniti mogu zauvik pogubiti dušu nasu. Viditi dakle, i Tpoznati mokete potribu, koju imamo za i takove iTpitivati grihe. Ali vidim vaT vech Tardite prema meni oKarltjani radi toliko teškoga, i Citnoga izilkavanja, koga potri- bujem, grihk vaših. Ovoje dakle zahvalno(t, koju do¬ kazati imalibilte prema Pa(tiru vašemu, koi xeli i iste vaT izumiti, sto ^initi imate« da iTpovid poTtane koriTt- na vama ? ali zato priftatinechu raTvitliti pamet vašu u (tvari jednoj oTobitoj toliko, i potribnoj. NeoKar- ftjani moji, nije zadofta joste iTpitivatiTe od grihk pro¬ pustenja, da potribnoje izvise izviditi grihe tuje, od koih oli mi uzrok biahomo, oli dio imabomo kakav. Niti nemojte miditi, da nakanih od takovih govorili gribk ojitib, od koib uzrokje vaT u vama. Jedan Go¬ Tpodar, na priliku zapovida (lugi Tvome, da poiliije u Digitized by kjOOQle 3 56 fvetajnome danu, da goni blago na tuju finokosu : da kvar ujini fvome nepriatelju , vi dobro vidite, da od takovih grihk, buduchi uprav Gofpodar on uzrok, du- xanje njih očitovati naifpovidi fvetoj, i zato negovorim famo od takovih, da i od onih, od koih kakav takav i. inate dio, koje zabraniti inogahote, i vindar nehotifte; takoje o Karftjani moji, i od takovih ifpitivati Te ima¬ te, ako ifpovid dobru, i hafnovitu xelite jiniti. Za bolje razumiti ftvar ovu, poftavimo priliku jed¬ nu, poftavimo velim , da covik jedan dojdefe potuxiti k-vama, da nepravdu učini njemu fufed njegov, daga ispota, izruxi, a vi na mifto fvitovati njemu, da ftar- PU ivo neka podnasa, da neka oprofti, kako uci nafVa- njelje fveto , reklibifte njemu: Eh dabih ja bio u tvo¬ joj priliki, znaobi on, koifam ja, nebih hotio doiftine oproftiti ujemu, ter ifkaobih ofvetu uzeti: i evo da on jujuchi takova od vaf, ofvetu uzme. Vi o Oci obitili na prigu diče vaše, i druxine pfujete, i kunete Ime prifveto Boxje, prifigujetefe i vele puta krivo za ftvari od ništa, ugite fmove vaše da jine sto drugih vide či¬ niti, da na drugo ne mifle, nego kako ^afteni mogli- bi biti od fvita: da neimajufe plašiti, jedalije dobitak on dopušten , oli nedopušten j a oni sto čine ? primu fvitovanja takova vaša , i xive, kako vaf xiviti vide, jine, sto vi ^inite. Vi o Xene ohole, i taste ftalne jefte, da f-nosnjom vašom nepriftojnom, i zloizglednom uzrokfte tolicim, koji vaf vide, da fe uzbude u njih ne^ifte milti. Vi o Plemeniti znate dobro, da ona pri¬ kaza, on tanac, ono nafladjenje nemoxe bez griha bi¬ ti, i vindar parvifte za uznodti ftvar takovu radi ka¬ kova dobitka vašega : i nebuduchi zadofta ov.o vama, mijete i druge, dafe f-vama fdruxe; i akoprem opomi- nja vas dusevuoft vaša, akoprem vidite, da poboxne , i bogabojeche duše nehvale ftvar takovu, vi nistane- manje hochete, dafe jini, neka bude stomuje drago. Digitized by kjOOQle Napokon dva od njih farditi buduchi , spotajufo meo robom ruxno, ter pogardjuju poštenje fvoje, i usi onih, koji njih flisaju : vi , buduchi da jednoga od takovih rada imate, buduchi da vamje rodjak, hvali tega za zlo, koje drugomu jini , i namifto pokaratiga, govorite nje¬ mu , da joster vise mogasetnu rechi. Idinaje, da vi nekradete , niti xelju imate za kradi, vindar dajete raku (inu onome, da krade Ocu (vome, kupujete (tvar kakovu od (tuge onoga * koju zuate, da njegova nije, nego Gofpodara» Kardjani moji, vi dobro vidite, da (vi ovi tuji(u gvi¬ ri, i vindar na rajun nas Bog podavitijih hoche, i mi za takove odgovarati iinatichemo; radi ce(a (poznati mo- xete potribu, koju imate, i od takovih Kpitavati (ebe prie nego idete k-i(povidi (vetoj. Dajmo (varhu, jereje vech vrirae, i(pitivanju ovome, koje moxebit (itno po. daše vama, ali vindar po(ve potribno za i(povid učini¬ ti dobru, i f-ifpitavanjem idim (varsujino nas razgovor. Ali pria nego (varsimo njega , recimo ovako. Eh mi ne(richni, ako cicha pomankanja ifpitivanja takova ne* valjane dofada u^inifmo i(povidi naše, ter ovako narai. (to izbavitife od grihk naših, (-novim grihom joste os. S artifmo dušu nasu : ovi dakle neka bude na^in, koga arxati imate U i(pitavanju grihi vaših, ako oprosten- je takovih po i(povidi (vetoj xelite zadobiti. RAZGOVOR XXV. Varhu tSkrusenja » D opuditemi o Kardjani moji, da prie, nego pojmem Razgovor, koga nakanih imati dana( varhu Ikrusenja« Razgovori Đ. U. kk Digitized by kjooole 258 koje potribujefe za dobru učiniti ifpovid, đokaxem va¬ ma chuchenje jedno Terefe fvete, za ^initi vaf fpozna- ti, kako opchinitim načinom fe pofaljuje u priftuplje- nju f-pravom pripravom k-fvetome ^Sakramentu od Po¬ kore, da ovako fpoznati moxete potribu priveliku, ko¬ ju fvi imamo za znati ono, stofe potribuje za doftojnim takova primiti načinom. Veli dakle ^Svetica ona, daVrag pakleni po nikakovem putu tolike nezadobiva duše meu Kar « ftjune, koliko po ovome, finechi , da ijpovidajuchije , dobru neufine ifpovid , i da nemifle na ono, sto ojobujno jeft u ifpovidi Jv p toj , to jeft na obrachenje provo k-Jvome Bogu. 1 nezadovoljna f-tim joste, prikazajuchife za filiartju du¬ si bogabojechoj jednoj, recejoj : kcheri moja , ti nikada • virovati nebi mogla , kolikoje nepogubi Karftjana cicha if povidi neprav ufinjene. I doiftine, jere, ako, kako vi- difmo u prosafnome razgovoru , mnoge ifpovidi naše do¬ bre nifu cicha pomankanja izifkavanja grib& naših, ko¬ like joSter vise žale bitiche, buducbi da priftupljamo ta¬ kovima bez pravoga, i fardagnoga fkrusenja u pogledu grihilt naših, koje, kako ćuti budete, tolikoje potribno, da bez takova nikada, i nikada oprostenje grihk zado- hitife moxe, niti ifpovid dobra biti moxe. 1 vindar tko od naf, kada k-fvetoj grede ifpovidi, fe tarfi za uzbu¬ diti fkrusenje takovo u farcu fvome, oli fumnji, jedali oli nije imo takovo u vrimenu ifpovidi ? fvu fkarb , i poinnju poftavljamo za izviditi, i fpoznati grihe naše , i to pravo , buducbi ifpitivanje takovo potribno pofve- ma: ali poklam izvidifmo grihe, fudimo, da ifpunifmo fve, sto ifpuniti imamo, ter zapustamo ftran najpotrib- niu 4 Sakrameuta ovoga, sto jeft fkrusenje, i xaIovanje gribi. Dokazatichu dakle vam danaf o Karftjani, ko¬ liko potribnoje pravo, i iftinito fkrusenje grih& prie, nego fe ide k-ifpovidi fvetoj. Za mochi razumiti, i fpoznati dobro potribu, ko¬ ju imamo od fkrusenja takova, i kako bez takova ifpo- Digitized by kjOOQle vid nikada dobra biti nemoxe, imate znati« da fkru- senje takovo ftranka ofobitaje ^Sakramenta od Pokore : i kako valjani nemoxe biti t Sakramenat od Karfta bez naravfke vode, koja podlogaje ^Sakramenta ovoga, tako buduchi podloga ^Sakramenta od Pokore fkrusenje, ako takova neima, ( Sakramenat nevalja , niti po njemu o- prastajufe grifi Sto toliko iftinito jeft, da nitije zado- fta fuditi, oli ufatife, da takovobi u naf, jere ako ne- bi, t Sakramenat neprudi, niti miloschu ue udiljuje. Za razumiti to bolje iftinu ovu, to jeft, da zadofta ni¬ je virovati, da u naf takovo Te nalazi fkrusenje, ter fe potribuje, da i u iftinu bude, poftavimo priliku jednu; poftavimo, da dite jedno istom rodjeno fe nalazi u po- gibilu fmarti, i da dojka botecbi takovo karftiti u ono¬ me kratkome cafu bez mifliti na ono sto čini, polilabi varhu glave njegove bilo vino, miflecbi da poliva vodu, i da u iftonie bi izgovarala cafu pomnjivo rici one: ja te karftim u ime Oca , i,Sina, i Duha /vetoga: u takovoj priliki, ftvar iftinita jeft, da dite ono karsteno nebi bi¬ lo, niti Nebo nebi za njega bilo, jere grih iftocni fmar- sen nebi bio u njemu; ali zašto, upitate vi mene? je¬ re neima podloge ^Sakramenta ovoga, stoje naravfka vo¬ da. Ali xena ona , rechicbete vi, mifljase da virio o- noje voda, i f-dobrom ugini virom, ter prikore neima od ftrane nje- Nije drugako, dite ono karsteno nije, jere pofaljuje ofobita ftranka fvetoga t Sakramenta, ili ti naravfka voda, i pofaljujucbi podloga t Sakramenia neima. ( Sada, kakogodir Karft fveti nemoxefe udiliti bez vode naravfke, podloga buduchi ova od takova ^Sakra¬ menta, ovako na ifti način, buduchi podloga ^Sakramen¬ ta od Pokore fkrusenje, fpoznati očito moxete, da bez xalovanja pruditi netiioxe takov ^Sakramenar; i odrise- nje fvi u Redovnika, pače iftoga Pape Rimfkoga. zadoft- no nije za oprostenje zadobiti grih&, niti nadomifiiti kk a Digitized by kjOOQle mogu pomankanju Tkrusenja oprostenja, ni pofti, ni fve- ta Godišta. 1 uzrok, cicha koga xalovanje takovo po- tribnoje toliko, je A, jere Bog odredi takovo za podlogu, i ofobitu ftranku Sakramenta takova: buduchibo , da grisuik odaleciofeje po grihu od Boga Tvoga za obratitiTe k-Ttvoreoju, pridftavljajuchi Tvako gnuTno Avorenje Bo- gu ^Stvoritelju Tvome, potribnoje, da, ako xeli oprost e- nje zadobiti grjh&, da velim Te xaluje cicba velike ne¬ pravde učinjene Bogu : i da odTtupech od Avorenja, iz¬ nova po fkrusenju k-njemuTe povrati, takoje o RarAja- ni moji, dvafu Tamo puta, oli xalovat.iTe u vasome Tar- cu, da uvridiTte prjdobroga Boga T-grifi vasimi, oli Ta Tvom iTpovidju pogubitiTe. Eh KarTtjani moji, razu- mijte dobro iTtinu ovu, jere premi nemalo. Druge Ttranke ovoga Tvetoga S d krameuta u potribi moguTe na. domiriti na drugi kakav uagin , i bez takovih 4 S a kra- rnenat može kadgod Tvoj tvor imati, Na priliku, poAa- vimo , da nemochnik jedan potribuje iTpovid , i prie , nego doTpie Redovnik , rio izgubi, i chuchenje tako , da u moguchnofti nije dokazati grihe Tvoje, a joster ma¬ nje kakovu iTpuniti pokoru: Redovnik nistanemanje da- tiche ođrisenje njemu, i ovo, iuiajuchi on potribnu pri¬ pravu, zadobitiche njemu oprostenje grih& njegovih: ali ako nemochnik takav imati nebude fkrusenje, ter zalovatife nebude za grihe Tvoje, takovo na nikakav na¬ čin nadoiniftiticheTe mochi, ter niti nemoch, niti ne- moguchnoA ogovorena mochiche imati njega, i ^Sakra- menat Tvoj potribni tvor imatineche. Nije drugako o Karftjani, oli Te zalovati imamo, kada k-Tvetoj idemo iTpovidi, da Boga uvridiTmo našega, oli Ta Tvom iTpovi- dju pogubljeni biti. Ali kakovo ima biti zalovanje u naf ovo, kojefe potribuje ? Nije zadoTta rechi,GoTpodi- ne Boze jaTe kajem od Tvih grihi moih, oli štiti od knixice dio od Tkruseuja? Eh kolikojih ima KarAjana, koji fude, da zadoTtnoje fkrusenje varAi takove, ali od toga befiditiohemo u drugoj prigodi: za Tada imate zna- Digitized by G.ooQle ti« da zalovanje potribno za ifpovid fvetu, nije zazi¬ vanje famo od jezika, oli ufnica, nego ima biti nutar- nje, od farca, r volje, to jeft, zaloft priveliku obchu- titi imate, da f-grihom uvridifte Boga, i zato f~omra- zom velikom imate oduijavatiga, i na njega marziti vi¬ se, nego na nikakovo zlo vrimenito: jere kako dužni- fmo ljubiti Boga našega varhu fviu (tvari, tako na ifti način zalovanje naše ima biti, kako vele Bogoflovci, super omnia, to jeft odurjavati imamo grih vise, nego nikakovo zlo vrimenito, koje dogoditibife moglo nama ; takovo o Karftjani biti ima xalovanje naše, ako po nje¬ mu želimo zadobiti grihdt oprošten je. Ali nije zadofta joster, da xalovanje naše nutarnjo- je, i od farca, i da vecbe jeft od (Vakoga drugoga xalova- nja, iliti da volja naša odurjava grih veohe, nego nika¬ kovo zlo vrimenito, da potribujefe izvise, da takovo var- huuaravfko bude, to jeft, da grisnik neimafe kajati cichu uzroka vrimenitoga, oli fvitovnoga , na priliku cichu framote, oli cichu kvara vrimenitoga, koga obuzroko- va njemu grih takav, da cichu uzroka varhunaravfko- ga, tojeft j da uvridioje Boga fvoga, da uji ni ftvar ta¬ kovu, kojaje marfka Bogu. I akoje tome tako, »vidi¬ mo jedno malo, ako zalovanje naše, koje jinimou vri- inenu ifpovidi, jeft ono, koje biti ima. Moxelife naj- parvo rechi, da nutarnje jeft xa1ovanje naše u vri ma¬ nu ifpovidi fvete, da farce naše fkrusenoje, i poniže¬ no, i da punaje duša naša omraze, i odurjavanja gri- ha, i fva fmuchena, da uvnidi Boga fvoga? Ali od kud ja toliko fpoznati mozegn ? Moxebiti od oue ohole i i taste nošnje tvoje oCofpojo, oXeno, f-kojom priftupiti te vidim k*fpovidalnici, koliko da bi imala poohi na Tea¬ tar, oli na tanac Moxebit od onoga ohola priftupanja tvoga o plemeniti jovije k-ifpovidi fvetoj, koliko dabi ti caft kakovu jinio Ifpovidniku baoechife prid njega na kolina tvoja? moxebit videchi vaf o lluge, o texaci, i Digitized by <^.ooQle a6a rukotvorci, prie nego idete k-Tvetoj ifpoviđi, gubiti vri- ine na placi u Tvakojakome, i praznome razgovoru, na inifto premisljavati grihe vaše ? oli malo prie proklji- nati, pfovati, i ruxiti po kuchi T-druxinom vašom? ter jedali fva ova Tuđiti , i zvati imajufe zlamenja fkruse- noga farca jednoga , kadafe ide k-ifpovidi fvetoj ? Izvise vi dobro znate, da zalovanje vaše biti ima, kako rekofmo, super omnia, tojeft, da odurjavati grih imate vise, nego nikakovo zlo Tvita ovoga, jedali nije tako? Priftupi Tada naparvo ti o Mlađichu, ti o Divoj- ko, ti o Oje obi tili, ti o ofvetnice, i jedoviti poviče, ti o bludnice, ti o {kupce; kako Tuđiti ja moxem , da ti grih Tuđiš zlo najveche Tvita ovoga, onu negiftu, na pri¬ liku, ljubav, onu oTvetu , on nedopušteni dobitak, onu kletvu, sto grifiTu oni, od koih Te iTpovidas, ako u do- kaxanju takovih nikakovo zlamenje od xalovanja nevi- dim u tebi ? ako kaxete takove, kakono da pripechenje kakovo stilibiTte od knjige, i niti nepustate lfpovidni- ku pri Ti ch i govorenje vaše za upitati vaT takova , koja grih umnoxuju, i poveksuju: ter Titno jinife vama, ako nauk potribni vam daje? Recite iTtinu, jedaliTe vlada¬ te ovako, kada dogodiTe vama nefricha vrimenita kako¬ va, kakono na priliku Tmart fina jednoga, oli gubitje poštenja, oli blaga? jedaliTe vidi vama zlo takovo u Te¬ bi malo, ter malu u farcu cichu takova obchutite xa- loft? Eh ne, paje Tuđite zlo takovo, da podnasatife nemoxe , i zato priveliku chutite xaIoft, ter marzite ftrasno na onoga, koi uzrokje vama takove nefriche; a paka virovatichu mochi, da xalovanje vaše cicha uči¬ njenih grihk jedt, super omnia , to jeft, da vi Tuđite grih kakono zlo najveche, koje izmifiitiTe moxe ? Napokon vi dobro znate, da xalovanje grih&, koje Te potribuje na Tvetoj iTpovidi, ima biti varhunaravTko, tojeft učinjeno ne cicha vrimenitoga uzroka kakova, da Digitized by kjOOQle a63 cicha uvridjenja Boga našega, kako dakle ide, da ti o Divojko, poklani privoljilafi neciftoj xelji Mladicha o- noga, koi paka privari tebe u obechanju, koje ujini , da uzetichete. Ti o (lugo, poklam pokraod Cofpodara tvoga, ter otiran bio od njegove i1uxbe. Ti oTargov- ^e, poklam odkrita polta himbenoft tvoja u kupovanju, i prodavanju, ter ovako izgubi, kupce: Ti o igraće, po¬ klam izgubiofi fva tvoja, ter na firomastvo priveliko do. fpio, kako velim ide, da kada ifpovidas grih tvoj o Di¬ vojko, tatbinu tvoju o dugo; privaru otargovje, igru toliko nefpametnu o igraje, f-veli kom ifpovidas xalostju, dokazuješ Ifpovidniku veličinu griha takova, i čudno fe vidi tebi, da takav mogofi grih učiniti: kadi paka u ifpovidanju oftalih grihk tvoih, akoprem velikih u Te¬ bi dokazujesfe ftuden nemalo, i fudisjih kakono ništa- re u Tebi, od kuda dolazi, pitam vaf ja razluka od xa- lovanja ova, da u grifih velikih toliko malu obchutite zaloft, u druzih paka, koji manjifu u Tebi, obchutite priveliku ? znateli od kuda ? rechichu ja vama , jere zalovanje, koje chutimo grihk naših, nije varhunaravf- ko, i koje za ogled imalobi famoga uvridjenoga Boga, da dolazi od naravi, iliti od vrimenita kvara, koga uz- rokova nam grih takav. Dolazi na priliku od frainote, koju zadobi tebi pri fvitu gnufno ono tvoje dilo, kome ti privoljio jefi: dolazi od kvara, da otiran fe vidiš od kuche Cofpodara cicha tatbine tvoje; dolazi od hitere- fa, da izgubiofi dobitak, koga imofi u kupovanju, i pro¬ davanju, i napokon dolazi od privelika firomastva, ko¬ je obuzrokova igra tebi. I buduchi ovako xaIovanje naše famo naravfko, i pla^uchi mi vise cichu vrime- nita kvara, koga uzrokova grih nama, nego cichu u- vridjena Boga, xalovanje takovo naše, jere izlazi od na- ravi fame, za Ifpovid dobro nije, i po njemu grifi fe ne- oprastaju nama. 1 vindar koliko takovih neima pokor¬ nika, koji famo naravfko takovo imaju znlovanje na if- Digitized by ^ooQle povidi fvetoj, koje za ogled pofve za tako rechi neima uvridjenje Boxje! I ako xalovanje naše nebude, kakovo biti ima, to jeli, kako ^ulifte, xalovanje nuternje od duše, i farca: xalovanje super omnia , to jeli, da inu^niije grih nama od zla fvakoga drugoga , xaIovanje varhunaravfko , to jeli, da za ogled ima uvridjenje Boxje, sto hitiche o Karltjani moji od irpovidi naših? jedalife neche dogo¬ diti i nama ono, sto govoraše Terefa fveta , da Vrag pakleni po nijednome putu zadobiva duše tolike meu Karlljane. kolike po ovome , cinechi , da fe neifpovi- daju dobro. Ifpitajmo naf jedno malo o Karftjani moji, ali ifpitajmo naf fputno, i pomnjivo varhu ifpovidi od naf do fad učinjenih. Kakovu marljivolt, i fkarb do- kazafmo za mochi biti ftalni, da u naf xalovaoje nala- zife takovo? I ako takovo u naf nebiase, sto biticke od naf, koji Ifpovidnicifmo, i Palliri duhovni, i koji pogardjujemo prifveto Tilo, i karv Ifufovu, bacajuchi nju u nemar po odrisenju varhu dusk nikoih , koje u jafu ifpovdi nikakav nedavaju zlamen od xalovanja? I kada mi u kripofti Huxbe naše njih upitamo, ako fe za- iftinu xaluju, da fagrisise, oni xalovanjem jednini vanjf- kim ftudeno odgovaraju nama, takoje o Oce, XaIujenio- fe, i u takovem Italisu odrisujufe od naf. Stoche biti od mene, sto od naf Ifpovidnik& ? Imaše doifto uzrok 4 Sabor Lateranfki opomenuti Ifpovidnike, da pažljivi ne¬ ka budu mnogo , da nebi po ovome putu vo.djenebile duše pokorniku njihovih u Pakao. Unde Confratres nos* tros admonemus , ne falsis pctnitentiis laicorum animas de* cipi, et in Infernum detrahi patiantur. . I vindar fa fvim fvetim oporninjanjem ovim, oli pod ime ufmiljenja, ko- j* bolje imalobife zvati nemiloll; oli u |fbgledu kakove takove caffci, i fluxbe > oli da naf nefude jako oštrih, i nerazboritih, drugo od naf Jfpovidnicih fe necini, ne¬ go f-nagloftju fluxitife u odrisenju grisnik^,* i fvaka u- Digitized by kjOOQle *65 ra jinife nama cio dan za mochi uzdignuti ruku , i o- drisiti takove grisnike, koji nikakav zlamen ne davaju xalovanja. I jinechi mi ovako, na mifto zadobiti nji¬ ma, kako imalibifmo , fpafenje vikovito, pri pomažemo i mi njihovome , akone mosebit i našom* viko vi tome pogubljenju. Ifpovidam iftinu vama o Karftjani moji, da razmis- Ijajuchi ja ifpovidi ifte moje, koje u^inih od moih gri- hk, i rooguchi i ja takojer bojatife, da mnoge ove u- ginjene bialiu bez pravoga fkrusenja farca tome potrib- noga, i razmisljajuchi ona tolika odrisenja od mene da¬ na, bez mochi Tuđiti, da duše one od mene odrisene pravo imahu xalovanje, razmisljajuchi velim ova, ftrah, i trepet obaftruje mene, nitimi dopusta ovi moj fvar- siti razgovor. Eh sto ucinih ja nefrichni, kada uzeh fluzbu od Ifpovidnika, i duhovnoga PaTtira vašega, ter varliu grih& priteskih moih imati razlog ja dati i od tu- jih grlhk zlo moxebit odrisenih od mene ! Ali vindar potribnoje meni ufarcenitife, jere Tvak razlog hoche, da prie, nego dovarsim moj razgovor, iztoma^im vama, i učinim vaf znati, kako (krusenje ovo varhunaravfko, od koga govorifmo, i koje Te potribuje na Ifpovidi, jeft dvo- ftrukno, tojeft Tkrusenje ueizvarftno, i izvarftno. 4 Skru- senje neizvarftnoje ono, koje radjafe od ftraha, tojeft, kadafe odurjava grih cichu ftraha pedepfe, f kojom Bog pedepftije njega, otirajuchi grisnika od Nebefkoga Ra¬ ja, i ofudjujuchiga, na priliku u vikoviti pakleni oganj: ter ovako ftrah pedepfe jeft, koi naf gini* na grih uiar- ziti, i odurjavatiga; i akoprera fkrusenje ovo, koje od ftraha izlazi, jeft neizvarftno , nistanemanje ftanovita ftvarje, da fa Ifpovidju zadoftnoje za fmarllti grihe na¬ ma. Imate vindar znati, da drugoche rechi odurjava- ti grih radi ftraha od Pakla, a drugo paka bojatife Pa¬ kla : ako vi odurjavate grih famo zato, daje Pakao, na Razgovori D. II, 11 Digitized by <^.ooQle takav način, da, da nebi bilo njega, napridovalibifte u grihu, nebife moglo ikada reobi, da vi iftinitim odur- javate načinom grih, nego da famo fe boite Pakla: TU mes ardere , govori Aguftin fveti, non times peccare; i fkru- senje ovo nefanio zadoftno nije, niti dobro za Ifpovid fvetu, da volja takova za grisi ti, kada nebi bilo Pakla, jeft novi grih jedan u febi. Da dakle xalovanje vaše akoprem neizvarftno bude dobro, i zadoftno za Ifpovid učiniti koriftnu, potribujefe , dafe promini farce; da volja iftinito grih odurjava, drugako Ifpovid ne prudi vama, ifpovid nevalja. I vindar kolikojili ima, od ko- ih , xalujuchife oni xalovanjem ueizvarftnim takovim , i cichu ftraba Pakla, nemoxeniofe fvakim razlogom bo¬ jati, da vise odurjavaju Pakao, kogafe boje, nego grih, koga ucinise? Ter f-takovim ftrahom famiui ne ohrativ- sife farce njihovo, flidi, da niti xa!ovanje njihovo za- doftnoje, i dobro za Ifpovid fvetu. Hocheteli za tako rech f-rukom tikati iftinu ovu o Karftjani, da fami ftrah zadoftan nije za prominiti far¬ ce , i činiti vaf odurjavati ono, sto prie ljubljahote ? Nu čujte lipu priliku, koju daje vam Aguftin fveti. Po- glejte veli on. Vuka jednoga, koi pun farditofti izlazi od gore za uhvatiti blixnje Ovce. Ako pfi, i Čuvari o- pazech rupe na njega f-batinami, i orurjem za raniti, i otiratiga, ako vikati poemu, Vuk on povratitichefe u planinu, od kudje doso, vaf ponixan, i ftraba pun ci- eha pritnje učinjene njemu. Ali sto? rechicbete mo- xebit, da videehiga u prigodi takovoj umiljetia, mirna, i fkrusena , prominioje narav fvoju, i da od priljutoga, i obola Vuka, sto biase, pofta umiljeno Janje? Ne ne, govori 4 Svetac on. Vuk prie, Vuk pollia. Lupus venit fremens , Lupus redit tremens ; Lupus tame.n est , et fre * viens , et tremens. Ovo ifto bojatife imamo, dafe doga- ja u dusah onih, kojefe xaluju zato, da Pakao fe nala¬ zi, jere fe boje, da u njega Bog njih neotira: farce nji- Digitized by kjOOQle bovo prominjeno nije; dakle da Pakla nebibilo, napri- dovalibi oni u grihu: ovo nije o Karftjani odurjavati grib, stofe potrihuje vindar, ako ifpovidatife oni xele, da famo bojatife Pakla. Times ardere , non times pecca = re, Lupus tamen est, et fremens , et trernens. Akoprem dakle, kako culifte, fkrušenje neizvarft- no, koje od ftraba dolazi , dobroje, i zadoftno za zado¬ biti oprostenje grihk po Ifpovidi fvetoj, i odrisenju, ni- stanemanje, buduchi, da dogoditife moxe, da koife xa- luje ciclia famoga ftraba, marži vise na Pakao, i pedep- fu, nego na grih ifti, i pogardjenje Boga fvoga, ter ta¬ kovo nebi hafnilo njemu xalovanje , xeliobih o Karftja¬ ni moji, da kada iduchi k-ifpovidi fvetoj, uzbuditi i- jnate xa!ovanje u vaf ciclia grib& vaših , uzbudilibifte izvarano takovo, koje ne od ftraha, da od ljubavi do¬ lazi, to jeft, da xalovalibiftefe famo, i jedino zato, da uvridifte Boga neizmirno dobra, i Ijubezljiva O koli¬ ko plemenito, i dragoje prid Boxjima očima fkrušenje takovo! fkrušenje, koje izlazi od fame ljubavi uvridje- noga Boga! zadoftaje rechi. da kada kajemofe fkruse- n je ni neizvarftnim, grifi fe ne opraštaju nama, nego kada zadobujemo odrisenje: kadi paka po fkrusenju iz- varftnome grifi odma, i u cafu odpustenifu nama, ter fe nepotribuje drugo, nego xelja za ifpovidatife, kada- fe namiri prilika. Evo korifti privelike, koju zadaje vama fkrušenje izvarftno, da odma, kako ucinifte tako¬ vo, poftafte priatelji Boxji , zadobifte na trak oblaft, koju izgubifte po grihu , za dochi u diku Nebefku, i oflobodjenifte od Pakla, koga za(1uxifte po opakome xi- vljenju vaseniu. 1 kada dogodilobife , da prigodu ne- bifte imali za ifpovidati grihe vaše, xelja fama za ta¬ kovu učiniti ifpovid fdruxena f-izvarftnim fkrusenjem fmarfilabi grihe vaše, i fpafenu ujinilabi dušu vašu. O privelika ljubavi Boga našega, o neizmirna dobroto, kor U a Digitized by kjOOQle aG3 ju dokaxuje on prema nama u oprošten ju grihd. naših. Ovoje dakle plod, koga , xeliobih, da primilibifte od današnjega razgovora moga u pogledu fkrusenja grihk naših za dobru činiti poftati ifpovid nasu : sto paka hi¬ niti imate za uzbuditi u vaf fkrusenje izvarftno, u do- bodecbome razgovoru dokazatichu vama. RAZGOVOR XXVI. Od izvarftnoga i Sh rušenja. y /J a činiti viditi mene plod, koga primifte od poflid- njega razgovora moga, koga ucinih vama od fkrusenja, i kako u temfe nalazi ofobito dobra, i potribna pripra¬ va, kojafe potribuje za dobru činiti ifpovid , i varbu fvega, poklatn dokazali vama vriđnoft, i kripoft izvarft¬ noga fkrusenja , i tvor, koga takovo poradja u dusi na¬ šoj , vidim vaf ulifti danaf u Carkvu oli f-knjizicom u ruki,- u kojoj takovo upifano ualazife fkrusenje, oli, ne- znajucbi nikoji štiti, dokazatimi, i cinitime fpoznati, da naucilifufe dio takov od izvarftnoga fkrusenja, i da gotovifu za takovo izrecbi, kakoje navada ifto moliti. Cofpodine Boxe moj ja Je kajem , da uvridih tebe , i to ne cichu Raja, koga izgubili, i Pakla , koga zajluxih, da ci= ehu famoga tebe, i neizmirne dobrote tvoje. Radi cefa vi¬ dim vaf fve vefele, i zadovoljne, i Jo zato, da ftalnih fe fudite, kako čujem vaf rechi, da fc-izgovaranjem fkru¬ senja takova ifpovid vasaje dobra, i da dvoumiti nćtr.o- xete, da grifi po takovoj nifu oprošteni vama. Eh Kar- ftjani moji kolikofte priprofti, i neuinni, i daobi Bog, da takovih veliki broj nebi bio. Dio takav od fkruse¬ nja, koga vi stiete, oli na pamet izgovarate, imate zna¬ ti, da fkrusenje jeft, koje ftoi famo na jeziku, i na uf- Digitized by kjOOQle *$9 nicali, i neitna ništa f-voljom , i farcem , moxete rto- bodno izgovarati takovo tridefet putlt, moxete naglaf rechi, da fe kajete, i grili odurjavate, bez da farce fe miče, i pla^e, i bez dafe kakova promina a vaf vidi, i u vasome xivljenju. Nemojtefe dakle varati o Karftjani moji, ter kada uzbuditichete u vaf fkrusenje izvarftno takovo, nije zadofta stitiga iz knjige, oli izgovaratiga na pamet; ter potribujefe najparvo profiti Boga, da namga udili, bu- ducbi da po naf grisiti nioxemo, ali bez njegove pomo- chi kajati, i xalovati za grihe nemoxemofe. Za otim razmifliti imate fputno, kolikoje zlo grih u febi, budu- chi takav uvridjenje Boga ^Stvoritelja Neba , i zemlje ; da paka mogli budete fpoznati texinu, ter ovako uzbu¬ diti u farcu vašem xalovanje pravo, i izvarftno, hochu i ja dauaf pomochi vama: Hochu, koliko bude mogit- che meni, tarfitife način lahak dati vama, za morhi fpoznati veličinu nepravde, koja Bogu f-grihom fe čini, i uzbuditi u vaf fkrusenje izvarftno takovo. Govormo dakle onako, dafe razumiti moxemo. Recitemi molim vaf o Karftjani, sto čini grisnik, i sto činite vi, kada grisite? Vi jurve znate dobro, da grisite tada, kada govorite, miflite, oli dilujete ftvar kakovu fuprot zako¬ nu Boxjemu ; jeđali nije iftinito ovo ? jedali nije ovo fkljan Vire fvete? On, na priliku, zabranjuje vam kra- fti, ofvetu uzeti, grisiti bludno, a vi sto jinite? Ni¬ kakav ne^inechi račun od zapovidi ove njegove, velite, akone f-rijima, barem f-dilom; akoprem on neche, da ja u^itiim ovu ftvar, oli onu, ja vindar učiniti nju ho¬ chu- On meni, na priliku zapovida poštovati dan fve- tagni, poštovati moje ftarie, ali neka zapovida flobod- no ono, sto hoche, ja poflovatichu u blagdanu, i tad.*, kada nije potriba tolika; na ifti na^in, ako Roditelji ginili nebudu polak moje volje, ja poštovati njih npchu. Ali on, koj zapovida vam, jeft vasGofpodin, i Gofpo- Digitized by kjOOQle dir ne famo vas, da Neba, i zemlje; ništa zato, ja po- flosatinechu. A jetlali vaf nemice oblaft privelika nje- g’\a, koja poflusanaje od ftvorenja neumnoga iftoga ? ni »ta zato, neka ona čine, sto hoche, i ifpunjoju, sto zapovida njima, ja metimtoga nehajem za zapovid ta¬ kovu; cinitichu, stoje meni po volji. A vinđarfte vi oni, koji poflusni fe dokazujete Go- fpodaru vasome, koi viudar covik je ft jednak vama, ka¬ da teške ftvari kakove zapovida vama ; vi jefte oni , kojifte gotovi za izgubiti i xivot ifti, zapnAiti domovi¬ nu, rodjake, i priatelje za poflusnife dokazati vasome kralju, kada ovo zapovida vama? Takoje, fveje to ifti- nito; ali u ovoj zapovidi, koju Bog gini meni, akoprem- je flatka, i labka za nju ovarsiti, ovarsiliju nechu, ci¬ nitichu, sto on brani meni, i oftavitichu, sto hoche, da učinim Ali ako ne poflusas, mogobi on tebe pe- depfati u iflome cafu griha, otirati od Raja, i baciti u vikoviti oganj pakleni? ja to dobro znam, ali nije faj- de , neka čini sto hoche « ja njegovu zapovid ifpuniti- nechu. Ali ako pollusan fe dokaxes, on obechuje tebi vikovito Nebo, vikovitu frichu; ja zato nehajem, jaga poflušati nechu: fregisti jugum 3 et dixisti, non serviam. Recite iftinu o Karftjani moji, jedali nifu chuche- nja ovd, koja mi imamo ne na jeziku, da u farcu naso- me , kada grisimo ? jedali nije iflinito, da, akoprein znamo, da Bog brani nama, oli zapovida činiti, oli ne- jiniti Avar onu, nikakov necinimo rajun od takove nje¬ gove zapovidi , ter Avar ifta ginife nama ifpuniti nju, oli neifpuniti? jedali nije iftioito, da akoprem boimo- fe Gofpodara, i kralja našega, ter marljivo fe tarlimo ifpuniti zapovidi njihove, i f-pogibilom vele puta živo¬ ta našega, ništa naf ne mije vindar znati, da on, koi zapovida nama ftvar kakovu, oli brani, jeft Bog Gofpo- dar nas priveliki, ništa naf nemile privelika oblaft nje- Digitized by kjOOQle * 7 * gftva, koju var)ul naf ima , netoimofe pritnje njegove , Pravice , koja prid oci poftavlja nama ftrahovitu pedep* fu, sto jpft vikoviti Pakao; ništa naf nemice ono pri- lipo Nebo, koje obechuje on nama, ako budemo poli us¬ ni ? Sto fada (uđite o Karftjani, da jeft grih prokleti ? jedali virujete, oli ne, da f-takovim velika fe jini Bo¬ gu nepravda ? Ali za (poznati Veličinu nepravde, kojafe čini nje¬ mu f-griliom , potribno bi bilo meni dokazati vami koi- je on Bog, koi fe uvridjuje. Eb, koije on Bog, o Karf- tjnni, koije on Bog, koi fe uvridjuje f-grihoni ? Da-u moguchnofti biobih ja činiti vaf fpoznati stoje Bog, ne- bi bio vech Bog on priveliki, i neizmirni, koije u febi Stoje Bog dakle o Karftjani? Onje t Stvoritelj Neba, i zemlje, koi iftom lahkochortm f-kojom ftvorioje ov t Svit priveliki, ftvoriti mogobi hiljada druzih. Onje oni Bog od tolike velikofti, i Velicanftva, da prid njim trepe¬ tu na Nebu fvi kori Anjelfki. Onje oni Bog od tolike lipote, od tolike dobrote, da pogledajuchi famo njega razlivajufe u privelikoj ljubavi fvi blaieni na Nebu, sto i nama dogodi ti ch efe, ako fricbu imali budemo za u i- fto ulifti. Onje oni Bog toliko velik, toliko moguch , toliko neizmiran u izvarftnoftih fvoih, i u fvome bitju, da ufpored njega fvi kralji, i Cefari zemaljfki jefu jed¬ no nistare u febi; Omnes gentes tatiquam nihil , it inane reputatoe sunt.. Onje napokon oni Bog, kome (1uxe , i bojefega ftvorenja ifta neumna , more, vode, oganj, zemlja , zrak, i oftala , jere omnla faciunt verbum ejiis. Ovoje dakle oni Bog, koi f-grihoin fe uvridjuje. Ja dobro vidim o Karftjani, da jujuchi vi koliko velik, i moguch jeft Bog oni, koife uvridjuje f-grihom, ftrahotu nemalu obchutite u vasome farcu, ter ovako fami fobom izgovarate : Kakovo dakle zlo neima biti grih u febi, buduchi, da f-njim uvridife Bog jedan od Digitized by kjOOQle tolike Velikofti, i Moguchnofti, Bog jedan , cigove iz- varftnofti mi nikako đofechi nemoxemo. Ali ftante jed¬ no malo o Karftjani; malo, i zadofta malo rekofmo do fada od nepravde, koja f-grjhom Bogufe čini. Znateli sto uzrokuje vechu joster nepravdu, kojafe čini Bogu f- grihom ? Varft uvriditelja iftoga, tojeft potištenog , i nistare onoga, koi poftuplj'afe grisiti, i njemu nepo- flusan fe dokazati. Govormo otvoreno o Karftjani mo¬ ji. Tkofam ja, tkojifte vi okralji, i veliki fvita ovo¬ ga; a joster vise, tkojifte vi o profti ljudi, o težaci, i rukotvorci, da poftupiti fe moxemo grisiti? Tkoji fmo? jeđali nifmo kuf blata umifanoga od iftoga Boga onoga, koga pogardjujemo? jedali nifmo carv jedan gnufni uf- pored ovoga velikoga Boga? Sto biahomo od vika prie, nego ftvori naf Bog, i na ovi fvit poftavi ? Sto bitiche od nafza malo dana? jedali bitinechemo prah, i gnji- loba , i brana nemilih ? fva ona, koja uživamo na ovome fvitu , jedali neudili nama Bog on, koga u- vridjujemo? Od naf iftih sto dobra imamo? sto dobra činiti po naf moxemo ? I vindar potišteno, i firomasko Itvorenje ovo tolikoje poftupljivo, toliko nefvifno , da kada Bog zapovida njemu giniti, oli ne^initi ftvar ka¬ kvu, poflusan neche, da bude, i da kada ovi Bog ca- ften ; poflusan , i fpoznan jeft od Neba , od zemlje, i iftoga Pakla za privelikoga Boga , koije u febi, ftvore- nje ovo, velim, hoche da za norcaga darxi, i nikakav račun ne jini od njegovih za povi dl. Ali grisnik moxe- bit imatiche kakav uzrok, velite vi, za ovako vladatife f-Bogom fvoim, ter fa fvoimi njega pogarditi grifi, pri- inioje moxebit i on kakovo zlo, i nepravdu od njega? Eh Karftjani moji ovo bas jeft ono, sto neizmirno čini grih poveksati, i nepravdu, koja fe jini Bogu f-grihom, jere pogardjujefe oni Bog toliko dobar, i toliko darež¬ ljiv f-nama, da poklam napunio nalje f-toliciini dari, i miloschanii, nepriftaje darovati naf i tada, kada uvri- djujemo njega: jedali nije Bog, koga uvridjujemo, on. Digitized by kjOOQle »?5 koi uzdarxava nama život, koi za po vi da ftvorenju fva- kome, da podloxno, i poflusno bude nama? jedali nije on pridobri Bog oni, koi poklam tolike ,. i tolike polla u Pakao, koji manji grisnici biahu od naf, f-nama jeffc toliko ftarpljiv, koliko dabi od naf imo potribu kakovu, naf^eka* naf podnasa, naf k.febi zaziva f-tolicimi nadah« nutji, dafe k-njemu povratimo, i da oprofiiticbe grihe nama? Sto vise, jedali nije oni Bog, koi toliko naf ljub¬ ljaše, i fada ljubi, da hoti dati za hranu nama Tilo fvoje, i karv prifvetu fvoju. Ter kakav vechi zlamen mogaše dati on nama fvoje neizmirne ljubavi prema nama ? Napokon jedali on nije oni Bog toliko dobar, koi za odoboditi naf od Pakla, i otvoriti Nebo nama, um- roje kakono zločinac jedan na drivu krixa, Takoje o KarAjani , uzdignite oci vaše, ter upritejih u Propelo ovo, koje vidite ovdi: poglejte poglejte prifveto T>lo o- vo rani puno; poglejte glavu ovu f-tarnovom, i oštrom okrunjenu krunom: ove prifvete ruke i noge prosuplje- ne, i f-priostrimi zabite čavli: poglejte povika ovoga, koi martav vili na ovome drivu ; znateli koi jeft ov ? jedaliga nepoznate ? Ovoje t Sin jedini Nebefkoga Oca , nas pridobri, i priljubezljivi t Spafitelj Jfuf; ovo ovoje oni Bog, koi poklam umroje za naf, i za fpafenje naše, tako gardno fe od naf uvridjuje, i pogardjuje. Sto mo¬ gaše on učiniti vise, a ne ujini? Bog jedan umriti na drivu kriza ! a kakovo zlo on ugini ? kakovabi pri kora njegova? znateli kakova? fve zlo biase njegovo. da od¬ više ljubljaše naf: Takoje o Karftjani, ljubav, koju no- fase on nama, i koju noli i fada, bi, koja pribi na krix njega. Za naf, i za fpafenje naše hoti on nepoštenu, i nemilu fmart podniti, a mi paka f-grihom našim iz¬ nova, kako govori Pavao fveti, propinjemo njega. Evo lipe zahvalnoAi, koju dokaxujemo prema pridobrome Bogu nasome, prema nasome ( Spafitelju Ifufu. Razgovori D. II. 10 01 Digitized by kjOOQle Stofe fada vidi vama od nepravde, koju gini grih Bogu? Covik jedan ftvorenje potišteno, ijedno nistare u febi hotiti fuprotftati jednome fvemoguchome Bogu, ter kako govori Pifmo fveto , uzdignuti ruke proklete fvoje varim Stvoritelja Tvoga. Tenebit adversus Deum manum suam , et contra Onmipotentem roboratus est. Po- garditiga, i uvriditi nefamo za tolicimi prietimi milos- cbami, da, sto gore je, u vrimenu iftome, u kome da« raxljiva ruka njegova dariva njega , i f-iftimi f1uxitife dari za vojevati Tuprot njemu; jedali nije iftinito ovo o Karftjani ? Duša , pamet, razum, volja , oci. jezik, ru¬ ke , blat o, novci , i oftala jefu vindar dari, f koima darova naf pridobri nas Bog, i kojih mnoga fkratioje družim, i vindar, kada grisimo, f-iftim (1uximofe za u- vriditi Boga daritelja našega : ter jedali moxefe nacbi, oli izmifliti ftvar ftrabovitia od ove? jedalife moxe na- chi nezalivalnoft vecha od ove, vridna za poftaviti u uf- prenutje Nebo, zemlju, i ifti Pakao? I vindar niti u ovome nefvarsuje nepravda , kojafe cirii Bogu f-nemi- lim grihoin^, ter ono, sto nju čini vecbu podati, jeft, viditi kako za jedno nistare u Tebi grisnik odmechefe od Boga, neche damu bude poflusan, i hoche, da crni fva ona, koja on brani njemu. Nas parvi Otac Adam fagrisi , iftinaje, ali napokon obljubimu Vrag pakleni, da ako Tagrisiti bude, poftatiche jedan drugi Bog ; Eritis sicvt Dii. Lucifer fagrisi f-oftalimi odmetnici, ali grise- cbi hvaftaofeje, daje jednak Bogu. Similis ero Altissimo. Ali ja , i vi o grisnici bratjo moja zašto imafmo farce , i poftupljivoft toliku za uvriditi Boga ? fagrisi- fmo moxebit i mi za zadobiti kakovo neizmiruo dol ro? odTlupiTnioli od njega za Tluxiti drugeme kakovome Bo¬ gu njemu jednakome? Eh nije ovdi mifio, ni vrime za dokazati meni uzrok, koi maknu vaf na grih nemili. Stofe mene dotiče, o koliko framujemfe rechi! ali vin¬ dar za \echu fra motu moju, ifpovidatichu ojito, da Digitized by kjOOQle (poznali budete i vi drage« i ljubljene Ovce moje, zna- teli zašto ja fagrisih nevoljni grisnik ? fagrisih za gnuf- ni , i mali dobitak, za gnufno, i kratko nafladjenje; takoje o Karftjani za jedno nistare ja Paftir vas duhov¬ ni fagrisih gardno, i moga Boga uvridih. A vi Karf¬ tjani jedali neuciniAe Avar iAu? jedali neuvridifte i vi Boga za jedno nistare ? za nedoAojno zadovoljenje jed¬ no, za gnufno nafladjenje? Eh sto ucinifmo bratjo mo¬ ja pridraga , kada uvridifmo Boga toliko dobra , i za toliko malo? kada grisifmo, fvaki od naf fpozuavase do¬ bro , koliko malovridno biase nafladjenje ono, koliko mal on dobitak, koga naparvo poftavljase nama Vrag pakleni za ^initi naf u grih upafti: Anjeo nas ftraxanin dokazivaše nama, da, ako fagrisir.to, izgubitichemo mi« loft Božju, ter u Arasni poAavitichemofe pogibli za iz¬ gubiti Nebo, i utonuti u vikoviti Pakao. A mi, zna- juchi fva ova, sto ucinifmo? Akoiie f-rigima , f-dilom doifto rekofmo; ako xaoje Bogu , nekamu bude : veche nam premi on dobitak, ono nafladjenje, nego priatelj- Avo njegovo, i njegova iniloscha, njegovo Nebo, i nje¬ gov Pakao ;_nafIadjevatichemofe, i hochemo grisiti. I vindar, tkobi reko, niti u tein joster nefvarsuje nepravda, koju grisechi učini fino Bogu. Nefamo uvri- difmoga za ftvar malu, za nistare jedno, da izvise u- vridifmoga prid njegovima o^ima ; znahomo dobro, jere Vira fveta naf uci, da Bog nas priveliki nefamo vidi od one Nebefke visine fva, koja mi ^inimo, da, buduchi bezmirni, vafje on u naf, vaf u udih naših, vaf amo- guchnoftih duše naše, napunjuje naf fvih f-iftim fobom, i bliznjije on nama , nego mi ifti; intimo nostro inti--^ mior, govori Dionifio fveti : i vindar znajuchi mi ovo, i virujuchi, hotifmo grisiti prid o^ima njegovima, ho- tifmo, da bude on fvidok našega griha. A jedalife mo¬ že Avar izinii'liti kakva nedoftojnia od ove, i firahovi- m ni 3 Digitized by kjOOQle tia! Cuvalifmofe grlsiti, i nepravdu učiniti Ifralju ta- ko, dubi on viditi mogo, poftupiiinifmoTe zlo kakovo učiniti dilo na očigled Tuca cicha ftraha pedepTe, a pa¬ ka grisiti hotifmo na očigled privelikoga kralja Neba, i zemlje, ter bojalife nifmo Pravice njegove, koja u ga¬ fu zauvik dušu nasu pogubiti može. Evo o Karftjani moji dobitka, koga uciniTmo, kada fagrisiftno; evo vama uedoftojna načina, T-koim vladao- feje Paftir yas duhovni f-Bogom ; takoje o Karftjani mo¬ ji , on, koi fada govoraše na ovome od iftine miftu od zla velikoga, stoje grih u Tebi, jeft on ifti, koi neprav¬ du, i pogardu toliku u^ini vasome , i Tvome dobrome Bogu; takoje, jeft on ifti. Ja znam i vidim o Karftja¬ ni moji, da gujuchi vi nedoftojna takova od mene, Ru¬ jete kipiti karv u xilah vaših, ter puni Ijuboftva Tveto- ga hotilibifte otirati mene od ovoga Tvetoga mifta, i od Carkve ifte, i pravo, ter Tpoznavam i ja fam, da zaflu- xih[toliko, akone joster i veche. ( Sada ovo ifto ljubo- ftvo, i omrazu ovu pravednu, koju imate prema Pafti- ru vašemu, jeft ono, koje obchutiti imate fuprot iftim vama tada , kada uzbuditi xelite u vaf fkrusenje , i xa- lovanje izvarftno grihA. vaših u vrimenu ifpoviđi fvete. Poklam profifte Boga xalovanje takovo, kako doka- zah vama, upitajte Tamih Tebe, i dušu vašu, sto učini ona, kada Tagrisi ; quid fecisti? Recitejoj; dušo malo- vridna , kada poftupilafiTe Tagrisiti, quid fecisti , sto u- jini 'i i premisljavajuchi u kratko Tva ona , koja rekoh vama, i vi §uli jeTte od nepravde privelike, koja T-gri- hom jiniTe Bogu, recite iTtim vama. Eh nedoftojni, i nefrichni, koi jeTam, i bioTam! Dakle Ttvar iftinitaje, da ja buduchi carv plazuchi na zemlji, poTtupioTamTe TuprotTtaviti jednome Tvemoguchoine Bogu, tlačiti nje¬ gov Tveti zakon, i nepoTlusan Te dokazaliinu? Takoje, ja Tam on, koi neTamo uvridih njega u vrimeuu iflome, u Digitized by kjOOQle kome napunjivaseme f-darimi, j miloschami, da f-ifti- mi dari fluxiofamfe za uvriditi njega, jafam on koi za nistare jedno uvridih neizmirou onu dobrotu; i nebiv- si ovo zadolta meni , hotih na očigled uvriditi njega , hotihga imati fvidoka zlobnofti moje. Kolika poftup- ljivoft, kolika zlobnoft nebiase ovo moja« botiti uvridi¬ ti dobroga Oca moga« nehotiti poflusan biti kralju Ne¬ ba, i zemlje. Eh nedoftojni ja , i nefrichni, a kako -uzdignuti moxem prema Nebu ogi moje« a jedali neza- fluxih, da ftvorenje fvako fe uzdigne fuprot meni ne¬ voljnome grisniku ? Ter ovako fvi puni omraze fuprot vam iftim, i fu¬ prot vasome grihu bacitefe fvi umiljeni prid noge veli¬ koga Boga vašega, ifpovijtemu, da fpoznavate« kolika- bi nepravda vaša u uvridjenju njega. Iniquitatem meam , recitemu« ego cognosco, et peccatum meum contra me est semper. Da nemogahote vechu nepravdu učiniti, i ffcrn- hovitiu, stobi uvriditiga u vrimenu iftome, u kome gi- njase on dobro vama. Peccavimus cum Patribus nostris , injuste egimus, iniquitatem fecimus. I ono , sto veche vaf muci, da hotilifte na očigled uvriditi njega. Tibi ■ soli peccavi , et malum coram te feci. Da , kolikogodir biase privelika zlobnoft vaša u uvridjenju njega, znate dobro, da fvejer veche jeft milofardje njegovo u opra¬ štanju grih& vaših. Major est misericordia tua , quam im niquitas mea. Ter ovako puni ufanja u milofardje nje¬ govo recitemu, da prifltupitichete fvetome 'Sakramen¬ tu od Pokore odredjenomu od njega f-ljubavju tolikom ne za drugu fvarhu, nego da oprofti grihe vama, i za oprati dušu vašu u prifvetoj karvi njegovoj. Ako jiniti budete ovako o Karftjani moji, ter uz¬ buditi budete u vrimenu ifpovidi vaše jedno takovo iz- varftno fkrufenje, i xalovanje, ftalne vaf jiniti moxem u ime iftoga Boga, da oprosteniche biti fvi kolici grifi vaši« Digitized by kjOOQle 978 RAZGOVOR XXVII. Varim Pedepfe griha. l^Lada ufahfe’o Karftjani moji viditi vaf dochi u Car- kvu daoaf vefelih, i radoftnih zato, da u prosafnome razgovoru mome izugiliftefe, kako uzbuditi imate u vaf xalovanje iz var ft no u vrimenu ifpovidi vaše, i da zado- fta nije štiti takovo famo od knjige, oli izgovarati na pamet, ter izvise tarfitife razumiti kolikoje moguche nepravdu veliku, koju uginifmo, kada gardno uvridif- mo Boga našega, ter ovako prie, nego k-fvetoj priftu- pimo Ifpovidi, znati uzbuditi u naf xivo salovanje jed¬ no, koje dolazilobi od ljubavi naše prema njemu; kada, velim, ufahfe viditi vaf fvih vefelih zato ifto, da nau- giliftefe izvarftno giniti fkrusenje, i ovako fltalni poda¬ ti , da ifpovid vaša dobroje uginjena, vidim vaf fupro- tivnim načinom xaloftne, i fmucheue. Recite iftinu o Karftjani moji, jedalifte tarfilife kod kucbe, prie, nego- fte došli u Carkvu, uzbuditi u vaf fkrusenje izvarftno takovo, ter gotovi ovako biti fada za biti od mene odri- seni ? Eh dabi tako bilo, koliko frichan biobih ja o Kar¬ ftjani, kakovo nebih ja ohchutio vefelje u farcu mome; ter kako rada flaziobi od ovoga fvetoga mifta za vaf ifpovidati! Ai evo sto vidim, vidim vaf micati glavom, i ču¬ jem vaf famih fobom govoriti: Bas ovako; page nika¬ da, i nikada vech pochi k-ifpovidi , ne ne, nije ifpo¬ vid za naf. Ti o Oge duhovni u prosafnih razgovorih nagovarao!! naf toliko, i dokazao potribu priveliku iz- varftnoga fkrusenja za ifpovid uginiti dobru, i kako u ovome fe nalazi dobrota ifpovidi fvete: a paka u poflid- njome razgovoru, hotiofi lahko učiniti nama fkrusenje takovo, ter dokazati nagin nama za uzbuditi u naf ifto, Digitized by kjOOQle * 79 . poftavljajuchi fvakojake uzroke, koje nafna takovo mak¬ nuti imaju, a ofobito onoga od ljubavi, koife dapxi Iju— dih pobožnih , i bogabojechih, Ijudih, koji u Monafti- rih pribivaju, kadi paka mi, kojifmo priprofti, i ljudi od fvita sto možemo znati, i ražu miti od ljubavi tako¬ ve, koja maknutibi naf imala na fkrusenje, ter takovo uzbuditi u nasome farcu ? kako mozes potribovati , da veličina nepravde, koja fe čini Bogu f-grihom, makne na zalovanje farce ne tim no , i priprofto, farce odurno, i tvardokorno, kakovoje naše? Efa poftaviobi ti bio na¬ ma naparvo kakav drugi uzrok prikladnii nama, koi maknutibi naf imo na zalovanje, kakono na priliku, da grih veliku nama uzrokuje škodu, oli naf kakovo ciui izgubiti dobro, fudimo, da teško nebife ginilonama xa- lovatife za grihe naše , kadi paka uzrok ljubavi mozes guvati za te, jere ovo naf ne budi, niti nemile farce naše. Ovoje dakle oni lipi plod o Karftjani moji , koga izvadifte od poflidnjega razgovora moga varhu načina za uzbuditi fkrusenje izvarftno? Buduchi vi dakle lju¬ di proliti, neumni, ljudi ovoga vika, farce imati nemo- zete za mochi ljubiti, i cicbu ljubavi kajatife za grihe vaše? A vindar vidim, da ljubite ovoga, oli onoga, da ljubite vaše Roditelje , vaše priatelje, vašega Gofpoda- ra, vašega kralja, i kada takova izgubifte miloschu, jako fe zalujete, i to zato,.jere njega ljubite; ljubiti paka Boga, od koga fvako vama dobro dolazi, pofve ne- mozete ? O bezumnofti, o nezahvalnofti priveliJca, i ne- gujena joster! sto dakle zoftaje meni giniti danaf f-vama o Karftjani flipi toliko, i tvardokorni? znateli sto? gi- nitichu polak volje vaše , ter podaviti vama naparvo uzrok takav, koi maknutiche mocb vaf, i farce vaše na pravo, i izvarftno fkrusenje, to jeft dokazatichu kako¬ vo zlo jeft grih u febi, i koliko takova zalovatife imate cichu velikoga kvara, koga gini on dusi vašoj, i cichu ftrasne pedepfe, f-kojom Pravica Bozanftvena pedepfa- Digitized by kjOOQle a8o laje, i pedepfuje njega; i ovako (talanchu biti, da lah- ka (tvar cinitichefe vama uzbuditi u farcu ratovanje grihd. vaših , koje , akoprem bitiche neizvarftno, za- doftuo vindarche biti na ifpovidi vašoj. < Za fpoznati dakle o Karftjani, koliko zloje prid Borjima očima gr ih, i viditi koliko (trasoo jeft od Bo¬ ga takov pedepfan, za mochi ovako uzbuditi u naf ra¬ tovanje takovoga, kada idemo k-ifpovidi fvetoj, imate znati, da parvi grih, koi bi učinjen, bi on , koga u- cinise Anjeli odmetnici na Nebu. Ovi, kako znamo, nefamo biše ftvorenje najparvo, nego i najplemenitie, koje izlazi od rukk Borjih, za biti Ercegi, i Dvorani njegt^'i; radi gefa napunjeni 4 i nadareni biše (vakoja- kimi izvarftnoftima priltojnima ftvorenju takovome. t Sa- da videohife oni toliko lipi, i plemeniti fagrisise ruxno f-grihom od oholofti, fkratech Bogu podiornoft, i t aft, kojafe priftoi njemu kakono kralju Tvome: grih ov nji- , hov f-mislju famobi učinjen , bi parvi; i da dopuftiobi bio Bog vrimeoa njima za fpokoritife, hiljada, i hilja¬ da godislA pokoru ^inilibi bili rada. I vindar sto ugi- ni Bog njima, kako pedepfa parvi ov grih njihov, grih f-mislju famo učinjen od plemenitoga toliko ftvorenja fvoga ? znateli sto? Pravica Boxja bez gledati na neiz- brojeni broj njihov', njihovu lipotu , njihov plemen , njihove izvarzftnofti, baci njih u bezdan pakleni, ter od lipih, koji prie biahu Anjelk, poftase u cafu inarz- ki, i ftrasni Vrazi pakleni. Stofe vama vidi o Karftjani od (trasne pedepfe, f- kojom pedepfani biahu Anjeli od Boga cichu njihova < gnba ? Ter ako fada fpoznati nemoxete kakovo zlo jeft grih prid Borjima o^ima, fuditibih imo, da oli izgubi- fte um, oli viru. Upitam vaf ja o Karftjani, virujeteli kako»o (tvar iftinitu, da bacioje Bog priveliki broj An- jelA. fvoih cichu jednoga famoga, i parvoga griha u du- Digitized by kjOOQle binu paklenu ? virujeteTi velim, oTi ne ? Da akoli vi- rujete, zašto iftim febi negovorite ovako. Ako Bog ne- oprofti tolicim lip'im Anjeloin fvoim , kako vladaticheTe Tamnom, koi prici očima njegovima poTudaTam puna Tmra- da, i gnjilobe? Sto napokon izgubiti che Bog, akofe ja pogubim? Ofta za tako rech prazuo Nebo T-pogubljen- jem neizbrojenih Anjel&, i on vindar ofta kako prie u Tlavi Tvojoj, kakav dakle rasuti cinitiche od pogubljenja potištenoga ftvorenja Tvoga, stoTam ja nevoljni grisnik? jedali necbe znati i bez mene on uxivati Nebo ? jedali moj grih vecbega vri danje uTmiljenja, jereje parvi, je¬ dini , i T-mislju Tamom učinjen? Eh tolikaje njih mno« xina, da zadoftnibi bili za obratiti hiljada Anjel4, i t Serafini NebeTkih u ftrahovite Diavle paklene; gri- TiTu C-dilom iTpunjeni, griTiTu učinjeni, poklam vidih po¬ gubljenih uefamo tolicih lipih AnjeUt NebeTkih . da i tolicih neizbrojenih ljudi jednakih meni; grifiTu učinje¬ ni poklam vidih umriti Boga jednoga na drivu krixa za zadovoljiti za nje. Kada dakle vidim, da moj Bog toli¬ koj© oštar T-Anjelimi Tvoimi za Tami grih jedan, i to C- mislju Tamo učinjen , jedaliTe bojati neimam, da ov i- ftiBog, koi toliko grih odurjava , T-vechom joster Ttra- hotom pedepTatineche tolike neizbrojene grihe moje ? Ali kadije ovdi vira moja ? kadi razgovor razborita po¬ vika, a joster veche Karftjana jednoga? I vindar vidim o KarTtjani moji, da pedepTa ftras- na, T-kojom udareni biahu odmetnici Anjeli cicha gri- ha Tvoga ne poradja tvor u vaT potribni, nemile Tarce vaše, jere govorite Tami Tobom, dobro njima Tioi: bia¬ hu napokon Tami dud, ter nebiahu odiveni, kakouo mi, padljivim tilom ,. i zato ifto imahu poTlusni bitiJ kadi paka za naT družili, koji Tlabu imamo narav, ter na¬ klonjenu na zlo Tvako, ogovor bitiche kakav, i grih covicanfki uTmiljenja vridanche biti. Vi velite ovako. Razgovori D. II. n 11 Digitized by kjOOQle 3 istete pokriti zlobnoft vašu. Mimo dakle fada na grih covika inoga , i izvidimo kako pedepfa , i pedepfuje i fada Pravica Boxja grih ne vech Anjelk fvoih, da od Jjudih. Parvi, koi fagrisi covik na fvitu bi, kako do« bro znamo parvi naf Otac Adam : branioje njemu Bog, kada biase u zemaljfkome Raju, okufiti voche, koje bi u frid Raja , i to za dokazati gofpodarftvo , koje varhu njega imaše, on nistanemanje zapovid pravednu, i raz¬ boritu ovu prikarsi, i za ne fuprotciniti Evi drugarici fvojoj, koja takovo ponudi njemu, i nukasega, da olcu- fi, poji voche zabranjeno od Boga, ter ovako učini grili od nepofluha privelikome Gofpodaru Tvome. t Sada u- pitam vaf ja o Karftjani, kako, i na kakav način pedep¬ fa Bog grih ov povika parvi ? jedali opogovorena imaše njega, buducbi da ne od AnjeRt, nego od Covika par- voga odivena mefom , kakono i mi, bi učinjen ? Eh za- dofta cbutimo i mi ftrahotu pedepfe njegove ; buducbi da Pravica Boxja nepedepfa famo njega u Adamu, koi krivac biase, da i u fvemu narodu, koi izlazi od njega, i izlaziti bude do fvarhe fvita'. Takoje, fvi ljudi, koji biše, jefu , i bitiche , fvi velim biše , jefu , i biticbe pedepfani za grih učinjen od parvoga Oca našega Ada¬ ma: o ftrahota pedepfe, koju obchutiti ima cichu par¬ voga covika griha vaf koliki narod covi^anfki. A stofu molim vaf o Karftjani ona fuprotivnoft po- liotjenja razumu, ono na zlo fvako naklonjenje naravi, ona tegota za giniti dobro, a lahkocha za zlo činiti fva¬ ko, koja fva chutimo u naf, akone griha peclepfa Oca našega Adama ? Stofu drugo nefriche, koje fvaki dan varhu naf daxde , sto bolefti, firomastva , progon ftva , pravde , vojfke, zala vriroena, glad, xedja, mraz, vru- china, muke, i fmart ifta ? zoateli stofu? fva ova jefu pedepfa parvoga ujinjenoga griha od Oca Adama. Da on fagrisio nebi bio , uxivalibifmo bili mirno xivljenje jedno na ovome fvitu, flobodno od zla fvakoga, i fvake Digitized by kjOOQle *83 tefkoche , i poslibifmo bili uxivati ono vikdvito dobro u Nebu. Stofe vama vidi o Karftjani od pedepfe od Bo¬ ga dane grihu ne Anjelik. Tvoih, da Covika, grihu par- voga Oca našega Adama? Ja dobro vidim, da Tmuche- ni poftajete; nistanemanje, joster febi dajete farce, i velite ovako. Akoprem oštar biase Bog u pedepfanju griba parvoga Covika Adama, biti vi udar neche toliko f-nama: On dobro zna, da po prikori našega Oca par¬ voga chutimo nepriftajnu vojfku jednu poxudk naših, i naklonjenje ne malo na zlo Tvako : a paka onje dobar oni Bog, koi očito kaxe, da Tvititiche činiti Tvemoguch- noft Tvoju ofobito u milofardju, i oprostenju. Deus, qui Omnipotentiam tuam parcendo maxime, et miserando mani « festas: Priljubezljivi nas, i pridobri ^Spailtelj IfuT dao- muje, i dajemu zadovoljenje bezmirno f-karvju prifve- tom Tvojom ; kadi paka tada , kada Tagrisi Adam , iTuf umro nije joster zanaT, koliko dakle uTmiljenja vise na* chiche grih nas pri Bogu od Adamovoga griba! Pogekajte o Karftjani moji, razumim ja dobro, sto- cbete rechi Hochete dakle od meire znati, na kakav na^in pedepTuje Pravica Boxja Tada grih ne vech par¬ voga povika , nego naT druzih ljudi; grih moj , i grih vas o Karftjani, i to poklani ITuT umroje za grihe naše, ako barem pedepTuje njega inanje, i ako manji Te ta¬ kav jiui prid Boxjiina o^ima. nego bi Oca našega Ada¬ ma ? Za ^iuiti vaT fpoznati dakle T-kakovom ostrochom pedepTuje Bog grihe Tvih ljudi, grih moj, i grih vgs o Karftjani, poftavimo priliku jednu, poftavimo velim, da ja Paftir vas duhovni nieTam zlobni ou, i nedoftojni grisuik, koi za iftinu bih, i jefam i Tada, nego da, ( hotiobi Bog dabi tako bilo) obuvah pravedr.oft iftocnu, koju priinih na Tvetome Karftu, da izvise T trudom, po¬ tom , vruchom xeljom , putovanjem , i ft rasu om poko¬ rom obratiofain na pravu iTukarfta Viru, neTaino mili~ »n a Digitized by kjOOQle »84 un .dusi, koje pokarftioje f-rukom Tvojom priveliki Apo- ft6 indianfki Francisco fveti Kfaverio, da vaf koliki fvit široki na takav način, da po nionie trudu, i potu vaf fvit fada flavi, i cafti prifveto Ime Boxje, recitemi ifti- nito fada, kakav covik nebi bio Paftir vas ov prid Boxji- ina očima? koliko lipa, i dragocinjena poftala nebi pred Bogom njegova duša? koliko, ( dopuftitemi rechi ) du- xan nebi poftao Bog iftome, videcbi po lijemu, i nje¬ govome trudu cafteno po fvemu fvitu Ime fvoje ? Jefteli uglavljeni o Karfijani moji, koliko ugodiofe nebi Bog u Paftiru vašemu, i koliko draga poftala ne¬ bi njemu njegova duša ? Poftavimo fada, da ov Paftir vas po jakome napaftovanju , ( buducbi covik i ja, ka- kono i vi) privolji grihu jednome famome od mišljenja, i*da u vrimenu privoljenja takova umre, i pojde od o- voga fvita ( sto profim Boga, dame očuva ), ali da po dopuštenju njegovome nefricba takova dogodilabife nje¬ mu, upitam ja vaf o Karftjani moji, stoche biti od ovo¬ ga Paftira vašega ? kako vladati chefe Bog f-njim cichu takova griba njegova f-mislju famom učinjena? k Skljan jeft Vire fvete, da za fam on grih njegov Pravica Boxja nikakav činiti neche rajun od fviu trudžt njegovih pod- nosenih za caft njegovu: ter marzitiche jako na njega f-omrazom ncdofpitnom, i vikovitom. Ali kako to mo¬ je biti, odgovarate vi meni ? jedali izgubitife imaju o- na tolika zafluxenja njegova, koja on zadobi, ioni pri¬ veliki trudi podnoseni za flavu njegovu : a one tolike neizbrojene duše obrachene od njega, koje po fvoj vi- kovitofti proklinalebi bile Ime prifveto njegovo u Pa¬ klu , a fada paka po trudu njegovome blagoflivljajuga na Nebu, neimaju kripoft, i jakoft za ifplatiti Travici Boxjoj dug njegov učinjen f-jednim grihom takovim , grihom od mišljenja famoga? Ali kakovaje oštrina peđepfe ova? uapridujete go- Digitized by kjOOQle a85 voriti meni; uvridioje on Boga, iftinaje, ali uvridio- je jedan krat fami; fuprotivno paka trudio, i mu^iofe- je čilo divljenje fvoje: Vaf koliki fvit po trudu njego¬ vome caftiti, i blagoftivljatiche Boga, a paka cichu fa- inoga griha jednoga ima on fva ova izgubiti ? fmarfiti- fe imaju tolika prilipa, i privelika zafluxenja njegova? njegovi trudi, njegova bdjenja, njegovi pofti, njegovi nauki, i njegovi puti? O gubitje ftrasno, i mučno Pa- ftira vašega od tolicih dobrih , i neizbrojenih dilćt na caft, i flavu Boga učinjenih? O koliko Krasna nije ovo pedepfa ? fam grib jedan čini njemu izgubiti fva koli¬ ka zafluxenja njegova. I vindarje tako o Karftjani moji, nekafe vidi vama čudno, koliko fe hoche, iftina vindar jeft Vire fvete. Sto fe Tada vidi vama od vašega griha, i od grihkfviu ljudi? Ali sto! jedalicbe biti naplachena Pravica Bož¬ ja cinechi izgubiti takovome Paftiru vasome fva kolika dobra za(1uxenja njegova? Sto barem za fmartju bitiche od njegove duše , koja prie griha toliko lipa , i draga bi prid Boxjima očima , zadobechimu vaf koliki fvit f- trudom fvoim ? stoclie biti ? znateli sto ? za pedepfu parvoga griha onoga , otiratiche priveliki Bog zauvik dušu njegovu od Rajfke flave, niti ikada Nebo bitiche za njega. A znateli o Karftjani stoje Nebo, koje takov Paftir t izgubitiche ? Mirto, kadi Bog naplatitiche polak neizmirne moguchnofti fvoje duše one, koje virno flu- xise njemu za xivota : mifto, kadi blaxeni bitiche dufi ondi pribivajuchi od iftoga dobra , od koga i Bog idi: mifto, u kome blaxeni viditiche Boga, kakavje on u fe- bi u neizmirnoj lipoti fvojoj: mifto, kadi blaxeni Iju- biticbe Boga , uxivatiche njega, i bitiche oni fvi Bož¬ ji, i Bog vaf njihov, fdruzeniche biti oni f-Bogom ta¬ ko kripko, da (podobni poftatiche njemu: Similes ei eri « mus. Ono paka , sto izpunoft daje miftu ovome razkosk punome i lipote , jeft, da fvarhu ikada imati Reche t Digitized by kjOOQle fvejer fvejer viditichemo Boga, fvejer njega uxivati , njega ljubiti: fvejer bitiche Bog nas, i mi fvejer njegovi. ( Sada za Paftira vašega cichu famoga jedinoga gri- ba njegova Nebo bitineche, i to po fvoj vikovitofti; bi¬ tiche ondi broj velik dusk onih, koje on f-naukom fvo- im na Viru obrati, i na put fpafenja poftavi, i koji u- sivatiche fvoga dragoga Boga, ali za Paftira vašega ne- che biti mifto , niti ikada viditi, i uxivatiche njega. Vi cnjuchi pedepfu takovu od Paftira vašega poprie to¬ liko draga Bogu, gledatefe jedan drugoga, i ftravljeni poftajete; i vindar nerekoh fve joster vama, pače za ta¬ ko rech nistar odostroche Pravice Boxje prema Paftiru vašemu u pogledu jednoga onoga njegovoga griha. Jere varhu uhiljenja za(1uxenja tolicih dobrih nau- k&, koja on davase, dilk, koja cinjase, tolicih dusk, koje pofveti, čiloga fvita, koga na Viru Boxju obrati, varhu otirenja njega zauvik cichu onoga famoga griha od kra- ljeftva Nebefkoga, Ikljanje Vire fvete, da ofuditiche nje¬ ga Bog na vikoviti oganj pakleni. Takoje o Karftjani mo¬ ji, ofudjenche biti u Pakao, u ono ftrahovito, i nefrichno mifto, gdi Bog od nefrichnih , i prokletih dus& nikada viditife neche, i uxivati nikada: pače bitiche on ne- priatelj njihov, i nepriatelj fvemoguchi, u ono nefrich¬ no mifto velim, kadi prokleti varhu pedepfe škode i gubjenja Boga fvoga, bitiche fvejer zakopani u ftrasno- me.ognju, i plavatiche u onome ognjenome moru: o- ganjche oni imati u koftih, u mefu, u xilah, ov biti¬ che poftilja njihova, ov hrana, ov ftan, i to ne za fto godišta, za hiljada, za miliun godišta, da zauvik dok- ler Bog bude Bog; takoje o Karftjani, u ovo nefVicbno, i ftrahovito mifto bitiche ofudjen Paftir ov vas duhov¬ ni , koi prie, nego fagrisi bioje toliko drag Bogu, jere fvoim trudom, i potom obratioje k-Bogu vaf koliki fvit firoki, i bitiche i on ofudjen ne za defet, fto, oli hilja- Digitized by kjOOQle da godišta, da zauvik, tako je zauvik, đokler Bog bitiche Bog, i to cichu famoga.griha jednoga f-mislju učinjena. Dajmo vech jedan krat fvarhu razgovoru nasome ; ali prie, nego dovarsimo njega. Tuđim, da razumili je¬ de dobro, da Tve ono, sto od mene vam rekoh, nebia- se drugo , nego dokazati vam , kako ftrasno peđepfan jeft grih od Boga. Drugako znanoje dobro vama , da Padir ov vas, koi ftoi na priču vama ne Tamo neima pravednoft zgor rečenu, nitifeje trudio za cad, i (lavu Boxju, da izvise grisnikje jedan neđoftojoi fluxbe ove, koju ima. Kakovo dakle micanje o Kardjani, i kakov tvor poradja u vasome farcu ostrocha pedepfe, T-kojom pedepTuje Bog grih ne AnjelA Tvoih, ne parvoga Oca našega Adama, da grih vas, i grih moj ? Ovi velim Bog neizmirnoga tnilofardja, i to poklam Ifuf umroje, i dao- je zadovoljenje za grih Ocu Tvome Nebefkome ? Reci- temi molim vaT, o priljubljene ovce moje, jedalife či¬ ni vama Tada grih zlo malo u Tebi ? StoTe mene dotije, govorim vam iftinu, da od ve¬ likoga Ttraha nemoxem na nogah dati, ric gubim , i neznam vech befiditi : jere, ako Bog pedepTuje ovako ftrasno grih jedan duše takove, koja cio Tvit obratilaje k-Bogu Tvome , koja trudila Teje, i mutila, i dala Tvoj xivot, da Bog oda Tvih ljubljen bude, i jaften; stoci« nitiche Pravica Boxja T-grisnikom jednim, kakavTam ja, koi nevinih drugo , nego grisiti bez pridanka, moga uvriditi Boga, i od druzih činiti uvridjena biti? T-gris¬ nikom, koi neujini grih Tam jedan, i parvi, da vise u broju, nego ima vlaCih na glavi? T-grisnikom, koi ne* Tagrisi T-mislju Tamom , da i T-dilotn , i C-dilima tako¬ vima, koja drabotu čine Nebu, i zemlji? Sto dakle ji- niticbe od mene Pravica Boxja ? Ako vi o Kardjani razmišljati budete fputno, kada Digitized by kjOOQle a88 idete k-ifpoviđi fvetoj, ostrocbu ovu, f-kojom Pravića Boxja grihe pedepfuje naše, ftalan bitichu doiftine, da omrazu priveliku obchutiti u vaf bochete prokletoga griha, ter ovako priftupech k-fvetome ^Sakramentu od Pokore ufatichetefe mocbi zadobiti grih& vaših oproste« nje, sto Bog po privelikome milofardju Tvome neka u- dili vama. RAZGOVOR XXVIII. Varhu Odluke potribne za fvetu Ifpovid. Ja dobro znam o Kardjani moji, da zagudjeni poftati- chete, viditi, da, poklam toliko u dugo govorih vama od potribe fkruseoja, koje Te potribuje za fvetu Ifpovid, i p klflin dokazah vama uzroke, koji uzbuditi bi imali činiti takovo, da velim hotitichu govoriti vama danaf od odluke, koja Te potribuje, da Ifpovid dobra, i ko- riflna poftane. A tko od naf velite vi, ikada fe xalu- je iftinito od zla dila fvoga . i u iftome vrimenu xelju ima za joster takovo giniti dilo? a paka tko nezna, da narav ida oprostenja, kojpfe proll cicbu ucinjenoga u- vridjeuja, potribuje , i fobom nofi, da koi profi, da- mufe oprašta , xelju , i odluku ima za neuvriditi vise uvridjeuoga od febe? kadichefe nachi ikada covik jedan koi pogardjujuch drugoga , i xelechife umiriti f-tako- vim, u dokazanju xa!ovanja čina fvoga, i uvridjenja u- cinjenoga, uftanovio nebi iftoga , da vech ikada uvri- diti nechega ? I tko pomiriti hotio bife f-uvriditeljom fvoim, znajuchi, da takav pridati joster neche pogar- diti njega? Radi cefa, koife iftinito xaluje , i iz pra¬ voga farca, da uvridi Boga fvoga, koi profiga opro- stenje grihžt fvoih, i xeli u njegovu povratitife milos- Digitized by kjOOQle ehu, ojito fe vitli, ćta fa fkrusenjem, i xa1ovanjem ima bez fumnje fdruxiti i odluku za vech neuvriditi njega. t Stvarje ova toliko fvitla , da dvoumiti o njoj fe nemo- xe. Stoje dakle potribno, velite vi, govoriti uama, i dokazati, da fe potribuje na ifpovidi odluka za negri- siti vise ? Vi govorite dobro, i vidife da ftvar ovako imalabi biti; ali vindnr, buduchi da Sabor Tridentinfki uci, da pravo fkrusenje nalazife u xalovanju učinjenih grihžk f-odlukom pravom za vech nejiniti takove: Detestatio de peccato commisso cum proposito non peccandi de caetero ; zadofta nije, da dokazab vama potribu xalovanja, ako i nedokaxem potribu odluke za negrisiti vech u napri- dak: a paka viditi izvise tolike Ifpovidi, a malu živ¬ ljenja prominu, i da duše nikoje, koje vindar dadose zlamen, i ufasefe, da imaše pravo, i iflinito zalovanje, vrachajufe odma, i f-iftom lahkochom na grihe parva- uje fvoje, jinime bojatife nemalo, da dolazi ftvar ova od pomankanja pofribne odluke za negrisiti vise, i da feto vise iltinit poftaje nauk Terefe fvete, da po nijed¬ nome putu Hudoba paklena zadobiva tolike duše vir- nih Karftjani, koliko po ovome, jinechi, da Ifpovid nebi oni učinili dobru: i da iftinitoje, sto govori Am- brof fveti/da t Sakrameoat ov , koije odrejen za hafaa nasu, pridobitje poftaje Diavla paklenoga: Remedium nostrum Diaboti est triumphus , jere potribnoje nama po. koru §initi, i xa!ovatife ifte pokore; ih ipsa panitentia fit, quod indigct patnitentia. Radi $efa fpozuatichete za¬ dofta, da nefamo nije zalihno, da ja govorim vama od odluke takove, paje, ako izviditi budete odluku, koju imafte na Ifpovidih vaših, imatichete fvaki uzrok za uz- bojatife, da nebiase ona, kakova imalabi biti: jere iie- bifte bilife doifto tako lahko povratili na parvanje gribe. Razgovori D.IL 00 Digitized by kjOOQle Takcje o Karftjani moji, takoje; kakonofe poman- kuje opchinito u izpitayanju, i xalovanju, koja fe po- tribuju 'za dobru učiniti ifpovid vašu, Ovako i ne malo fe pomankuje u odluki za negrisiti vise. Odluka naša, da bude dobra, i takova, kakova fe potribuje za Jfpo- vidfvetu, znateli, sto uzdarxi ona u febi, i za fobom vodi? obratjenje pravo, i iftinito farca, i duše. 4 Sada, da farce obratjeno bude , vi viditi moxete fami, da zađofta nije kakova takova zelja, i flaba volja, kakova je onih, koji ovako izgovarati znaju; nakaniofam onu ftvar vise nejiniti; koliko bude moguche, cuvatichufe od onoga griha: tarfitichufe čuvati od zle prigode; a- koje drago Bogu, juvatichufe griha ; ter izgovarajuchi vi ovako, i ginechi odluku ove varfti, Tuđite, da fai> ce doiftine priobratilofeje, ter veliku uzbudilo omrazu nefamo prema ujinjenome grihu, da i prema onim, ko¬ je ikada učiniti nechemo? Eh koliko fe varate o Karf¬ tjani moji, i koliko nevaljane, i nehafnovitefu ifpovi- di vaše, po koih grifi doiftine neoprastajufe vama! Od¬ luka za negrisiti vise , koja ima hiti u vaf u vriinenu Ifpovidi fvete, ima biti volja ftalna, i tvardna za vech grisiti nikada, u nikakovome vrimenu, i u nikakov pri¬ godi , budi ona kakova fe hoche: ter ako takova u vaf nebude , rechi nemoxete , niti fuditi, da obratjenoje farce vaše,' i da odluka vaša onaje , koja biti ima, i da f takovom dobraje ifpovid vaša. Kadaje tome tako, izviđimo jedno malo o Karftja¬ ni moji odluku, koju mi imamo, i koju imafmo fvejer na fvetoj ifpovidi. Jedalile rooxe rechi, da imafmo pra¬ vu, iftinitu, i tvardnu odluku za negrisiti vise? Vi miflite, i fudite, da takovu imafte vazda; ali. od kuda dolazi, velim ja, f-takovom pravom, i iftinitom odlu¬ kom za negrisiti vise, ona velika lahkocha za u parva- nje iznova povrachatife grihe? ja ne velim, da od naf iuiatife nemoxe tvardna odluka jedna u vrimenu Ifpo- Digitized by kjOOQle vidi fvete, za negrisiti vise, i da za fvim tim f-velikom lahkochom vrachamofe na grisenje, jere <1uxechife ja f-prilikom Bafilia fvetoga, akoprem poficefe ftablo, i akofe nepofije koren, izlaze iznova od iftoga nove mla- diče: ovako na ifti način akoprem po Ifpovidi fvetoj u- ^injenoj, kakofe ima, grih oprastafe, i je oprošten, ni- stanemanje, jere oftaje zala narav naša, i zlobno naše naklonjenje, i vise puta prigode ifte, koje uzbignutife nemogu, zali'običaji, fa fvimi odlukami naši ni i dobri- mi lahkofe moxe u parvanje povratiti grihe : pače za veche pokripljenje nikoih ftrasljivih , i fumnjivih dusžk. velim joster vise, da jedan imati moxe dobru , i jaku odluku za negrisiti, akoprem fe furonji, i previdi, da u dilo takav odluku ovu fvoju poftaviti neche : pače u pogledu flaboche, i obicajk naših ftalni za tako rechi, jefmo , da povratitichemofe' u parve zlobne navade na¬ še, i to mifto ima ne Tamo u malih grifih, da i u veli« cih, i fmartnih: jere ftrah on utemeljen za povratitife iznova na grih, jeft Tud jedan od razmišljanja, koi pri¬ biva jedino u razumu , kadi paka odluka fva na volju fpada, koja u tem ništa neitna f-razumom , niti fpada od iite, radi cefa moguchife ova ukup nachi dila, ako¬ prem utemeljen jeft ftrah novoga upadanja, u prigodi takovoj odluka naša dobra biti moxe, i zadoftna za fve- tu Ifpovid. t Sve ovoje iftinito, ali vindar, o,priljubljeni Karf- tjani moji, iitinitoje takojer, da ono povrachatife f-if- tom lahkochom na ifte, i na druge joster grihe, uzrok- je vele jaki, i razborit za bojatife, da odluka naša ne- biase kripofti, ijakolti one, koje imaše hiti: jere doi- ftine, kada jedan hoche pofvema (tvar kakovu, kada vo- lja govori iftinito, da neche onu drugu, kada farce po- fveje odlučeno, sto nevini molim vas, i sto neiste? Vi dobro viditet da kada fpoznafte na priliku, da jeflvi- oo a Digitized by <^.ooQle na kakova moglabi nauditi vašemu zdravlju, ter zato ifto odlucilifte nikada okufiti takovu , budi xelja u vaf jaka kolikore hoche za takovu jefti, vi vindar ftalni ftoi- te vazda u odluki vašoj za nju neokufiti. Na ifti na¬ čin , ako pofd kakav , kakva kupovina ikodljiva biase vama, ter odlucifte nikada neginiti vech takovu, ako- prem xelja povratilabife vama za giniti iznova takovu , ftalni vindar pribivate u odluki vašoj, i necinite vech takovu. Od kuda dolazi velim ja , ftalnoft ova vaša u očuvanju odluka vaših, kadafe radi za uzbignuti kvar, i zlo kakovo vrimenito ; i neftalnoft vaša privelika , i lahkocha ne mala u prilomnjenju odluka vaših za negri. siti vise, akoprem radife ne od zla kakova vrimenita* da od vikovita pogubljenja na drugome fvitu? Dokaza« tichu ja vama, od kud dolazi, jere volja naša nije po« fve odlučena bila, hoti, i nehoti, vult , et non vult pU ger, kako govori Duh fveti; f-ricju odluka naša nebia- se ftalna, nebiase kripka , koja vindar imaše biti, ako hotifrao Ifpovid nasu učiniti dobru , i ako odluka naša od takove nebiase varfti, sto biase od Ifpovidi naše ? Xeliteli o Karftjani moji joster bolje fpoznati ifti— nu ovu, da lahkocha ona, koja u naf fe vidi za grisi ti, i na navadne vrachatife zlobe, dolazi od nejake, i ne- iftinite odluke naše ? Recite iftinu , kada xelite pofve ftvar kakovu imati, jefteli zadovoljni rechi famo; ja bo- chu ftyar onu ? oli istete izvise fvakojake načine za moch zadobiti takovu? Targovac jedan, na priliku, koi xe!i bogat poftati, jedali izgovara famo; jachu zakupi¬ ti blago? Eh nije zadovoljan on fa famom voljom ovom fvojom, da iste marljivo načine prikladne za moch fvar- hu zadobiti fvoju; kupuje, prodava, ide 11 a targovista f«d ova, fad ona, i ginifve, stoje moguche njemu; je¬ dali nije iltinito ovo o Karftjani? A paka zašto fva ova? jere hoche pofve, da bogat poftane. Poftavte ufpored fuda volje one, koju ima Targovac za obogatitife, volju Digitized by ^ooQle jaku, i kripku vašu, koju velite, da imate za negrisi- ti vise, ifpitajte vaf iftih , i govorte ovako. Toliko i- ttia god i st 4 , da za fvako malo pfujeni, i proklinain, i izgovaram bez potribe. Ime Boxje; toliko ima godist&, da u nepriateljftvu xivem, da zlo iftome selim, i f-nj'm pomiritife uemoxem : toliko ima godišta, da u fkupschi- ni gnufne, i nefpodobne izgovaram rici, da fponafa- njem moim zao izgled dajem fvitu, i uzrok f<«m tuj«*ga griha: od fviu ftvari ovih ifpovidamfe fvejer, i gufto, ter odluku vazda činim pravu, i iftinitu, da poboljfati- chufe. Ali u krjpofti fvega ovoga, sto ucinih fvejer, i sto giniui i Tada, kakove načine istem, i f-kakovoin flu« ximfe marljivoftju za pridobiti običaje žale takove u me¬ ni ? za ifkoreniti naklonjenja takova ? za obuvati odlu¬ ku, koju ucinih za negrisiti vise? Ako ifpovidati želi¬ te iftinu, i febi iftih ne varati, uachichete, da neu- cinifte ništa , da neifkafte načine za ifpuniti takovu odluku vašu, koja .biase vise na ufnicah, nego u farcu. Ter jedali fe vidi vama odluka takova prava, iftiuita, i kripka za negrisiti vise, i koja fe potribuje na fvetoj Za fpoznati, ako volja, i odluka vaša za negrisiti vise učinjena prie , nego priftupifte prid fpovidoika, biase prava, i iftinita , ter takova, kakova biti ima, nije triba famo uzdarxatife u izgovorenih rigih, da, ka¬ ko govori Touia fveti, f-dilom takova ogitovatife ima. Propositum optime manifestatur per operationem ; dila di- la fe potribuju, a ne fame rigi : drugako, ako odluke naše uzdarzujufe u famih rigih, i obechanju, da vech ikada fagrisitinechemo, a paka f-iftom lahkochom po- vrachamofe u parvanje grihe naše, na mifto povratiti- fe mi k-Bogu, salimofe f-iftiro, i za budalu , za tako rechi, danimo njega. Vife fmuchujete, i gudite ta¬ kova govorenja moga, i fudite, da poftupljivoje jako iz¬ govaranje takovo moje: ali nifain ja, koi govorim, da Digitized by kjOOQle »94 Oci Carkve fvete, koji govore ovako. Covik'on, govo¬ ri Izičlor fveti, koi čini iznova (tvar onu , od koje veli, da fe kaje, zvalife nemoxe pokornik pravi, i lftiniti, da takav, koi famofe sali: Irrisor , non pasttitens , qui adhuc agit, quod poenitet. Način takav njegov jeft zadirati o- ko Boga, nepaka profiti fa fvom pooixnoftju oprostenje grih& fvoih. Nec Deurn videtur poscere subihtus, sed sub* sannnre superbus. I da ft var ovako fe dogaja, poftavi- mo priliku jednu. Ako Rukotvorac kakav mnogo puta oMjubi vama, da fvarsitiche dilo vaše. Ako duxnik ne jedan put, da defet, i dvadefet puta obljubi vama, da if- platitiche dug vas u onome ftanovitome danu; ter ako vidite, da nijedan, ni drugi fe tarfi ifpuniti odluku fvo- ju, qi Rukotvorac za dovarsiti dilo, ni duxnik za dug fvoj ifplatiti, jedali ne fudite da takovi salefe f-vama, ne- dajuchi vama drugo, nego fame ri^i, i obechanja; a zašto tolika obechanja, reklibifte vi njemu, a netarfisfe do¬ varsiti dilo moje , niti moj dug ifplatiti, kako vech to¬ liko puta obljubio!! meni.? jedali nebifte ovako rekli njemu o Karftjani ? Ali dajmo priliku kakovu drugu jagu , i kripkiu. Ako ^ovik kakav, napriliku, bogat, i moguch dokazao- bife ne famo vas priatelj veliki, da izvise od velike prema vama ljubavi fvoje ifkobi fvakojake prilike za pO- mochi vama, ter uftanovitiobi vaf, da fpravanje fvejer za dati fva fvoja dobra, poštenje fvoje , i ifti xivot za fluxbu vašu: poftavimo fada, da za tolicimi obechanji, imalibifte potribu famih dvih skuda za izbavitife od ve¬ likoga kakova kvara, ter takove priatelja onoga toliko dobra profilibifte, da vamjih pofudi za kratko vrime , i da bez falinge povratiticbetemujih: on paka kratiobi ovo učiniti vama, rekuchi, da u ftalisu nije za pofiu- xiti vaf, jere dafe boi, damujih povratitinechete; reci- teroi fada o Karftjani, kakav tvor u^inilabi u vaf oua toliko lipa obechanjk njegova prie, a fada teskocba to- Digitized by kjOOQle lika za takove vama udiliti skucle ? sto fudilibifte od ce- vika onoga, sto od njegova fare a, i poštenja? Ufajtefe fada, rekli vi bifte, ufajtefe u njega, i njegova obe- ehanja! covikje od famih rici; nu poglejte,-kamo idu fvarsiti lipa njegova izgovaranja, i tolika obechanja ! Eh ovoje doiftiue ono o Karftjani moji, sto boimfe ja jako, da i Bog rechi moxe od odluka naših , rici rigi fame, a ni kakova dila. Vi o Karftjani, kada icfete k- Jfpovidi fvetoj, ter činite odluku, izgovarate ovako fkru- senim farcem : Moj Boxe u napridak vech grisiti ika¬ da neehu : fpravanfam prie fva izgubiti, nego uvriditi tebe: takoje o dobri Boxe, vise darxim miloschu tvo¬ ju, nego nikakovu ftvar fvita ovoga, i zato neka idu fva, i fvaka, blago, poštenje, i ifti xivot prie, nego uvri- dim tebe* Velikoj« govorenje ovo vaše, veliko izgova¬ ranje; vidife, da iftinito govorite. Ali ako jedva ifpo- vidjeni vraehatefe on ifti dan, ali za kratkim cafom u ifte parvanje grihe; ako podniti nemoxete najmanju fu- protivnoft, cuvatife od najmanjega nafladjenja ; najma¬ nju neznate febi učiniti filu za juvatife griha za neu- pafti iznova: stoehe Bog rechi, sto fuditiche on od od- lukk takovih vaših? rigi rici fame, a ne drugo, eh li¬ po obraehenje takovo, rechiche on, kadifu one priveli- ke odluke, koje ucinifte na Ifpovidi vafoj, koje na uftih biahu famo, a ne u farcu. Potribnafu dakle dila, a ne fame rici, ako hochemo, da odluke naše budu, kako imaju biti, tojeft nefamo ifti- nite, da i dilotvorne; i uzrok iftine ove daje nama An- jeofki Naugitelj Toma fveti, jere nikada fe nemoxe re¬ chi, govori on, da jedan ima pravu, i iftinitu volju za činiti ftvar kakovu, ako, imajuehi dobru priliku za nju u- ciniti, vindar nju oftavi , i u dilo nepoftavi. Aon est perfeeta voluntas , si non sit tališ , gu«? opportunitate dataj non oprretur. I doifto, jere dabi koi reko vama: jafam nakanio pofvema, i pravu imam volju za dati vam ftvar Digitized by kjOOQle * 9 6 ovu, i način , i priliku imaft za vama učiniti ovo: vi reklibifte njemu, a zastoju nama nedajes, kada hocbes, i moxes ? Eh ako moxesju dati meni, i nedades, zla- men jeft očiti, da pravu neimas volju za udilitiju me¬ ni; jedali nebifte ovako rekli vi nje nm ? Ovo iflo fu- ditife moxe, da Bog govori od odlukk naših. Kada i- demo k-fvetoj Ifpovidi , govorimo ovako Bogu našemu ; Gofpodine, za zadobiti od tebe oprostenje grihk moih, ja znam, da imam volju imati pravu, i kripku za po¬ vratiti tuje; cuvatife od pogibelnoga druitva; ifplatiti virovatelja moga, ifplatiti Rukotvorca dilo, cuvatife od praznofti zloizgledne, pomiritife f-Nepriateljom moim: hochu moj Boxe učiniti ovo: ti dobro vidiš, i fpoznavas, da kripku takovu imam volju , i da nakanih učiniti o- vo: i vidiš izvise, da ništa ne fali meni za takovu mo¬ ju ifpuniri odluku, moxem nju ifpuniti fvejer, moxem, i fada. JedaJi iftinito govoriš, rechiche Bog tebi. A- koches, dati viruj^m. i ftalan budem od odluke tako¬ ve tvoje, zašto necinis fva ova prie joster, nego ideš k- ifpovidi fvetoj , buduchi da, kako fam ifpovidas , pri¬ liku imaš, i ništa neima, sto zapricitibi moglo tebi if- punjei-je dobre takove odluke tvoje ? l)ila dila hoche- fe. a ne rici, od onih fpoznatichu, da obechanja tvoja biahu iftimta, idilotvorna, ter takova, kakova imaju biti, tojeft, ako imajuchi ti priliku i par vo Ifpovidi u- giniti ftvar onu, koju uginiti obljubiofi, ifpuniti budeš. I to veche fe potribuje tada, kada u prigodi kako¬ voj fe nalazimo za fagrišiti ; jere, kakono nemoxefe i- kada rechi, da govik koi omrazu ima prema grihu , i odluku pravu za guvatife njega, ako u iftome vrimenu ne bixi prigode griha : ovako potribitoje, da, kada je¬ dan u kakovoj nalazife prigodi, koja oli od ifte zataje naravi, oli grisna za fvih npchinitim načinom; oli u po¬ gledu flabofti naše takovaje za naf famo, da naf u grih uvede; potribnoje, velim, da koi ifpovidatife xeli, ne- Digitized by kjOOQle a 97 famo obljubi* da zapuftitichć nju, nego da i nju odma zaputiti prie, nego. fe ifpovidati ide, drugako on cine- chi, odrisen nemoie biti, i ako odrisenje od Pofveche. nika takav zadobi, za drugo takovo- ne pruđi njetnu, nego za ofuditiga (kup f-iftim Pofvecheuikom, koi odri. senje takovo udili njemu. I ovoje on nefrichni uzrok, radi koga za tolicimi Ifpovidi vrachamofe na grihe par. vanje, jere akoprem velimo, da vech grisiti nechemo, vindar prie Ifpovidi fvete nezapustafe, kako zapuftiti- bife imale, prigode griha , i za tu fvarhu istefe K- povidnik, koi nije toliko tanak, i koilahakjeza naf od- risiti, ako famo obljubimo njemu, da zapuftitichemo griha prigode daleke, i bližnje. Jedalije ovo obljubiti o Karftjani moji? Ne ne nije to zadofta, potribnoje od. ma pridclii prigode, bixati od onoga druxtva, odlaziti od kuche one, baciti od febe igru, koja biahu prigoda, i uzrok griha našega , drugako zadobiti odrisenje ne- možemo; i jao Jfpovidniku onome, koi virujuchi obe- chanjim našim bez zavezati naf, da odma takove z.ipu« ftiino prigode, naf odrisi: ter dogoditichemufe ono, sto, kako kaže Vega, dogodilofeje Ifpovidniku jednome, koi za ne zdmiritife plemenitome poviku jednome , odrisi- ga, i nepodvezega da zapufti zlu prigodu, u kojoj pri¬ bivaše, griha: kadi evo, stofe dogodi, prikazafe za fmar- tju duša plemenita onoga zlo ifpovidjena, a joster gora odrisen a drugarici fvojoj oftavnoj udovi varhu plecha, drugoga, oba od ftrasnoga obaftriti plamena. A tko/i ti ? reje tada fva priftrasena Udova , duša jefam tvoga druga, odgovori on, a ov, koi na plechah darxi mene, jeft JJpovidnik moj, ter oba ofudjenifmo na vikoviti oganj pa - kleni. Ja , jere ifpovidahfe bez uzdignuti prie prigodu grim ha, a JJpovidnik moj, jere bez vezati mene, da takovu za* pufiim odma prigodu, odrisi mene: i rekuchi ova iznikue. Idite fada o Karftjani ifkati Ifpovidnike lahke, i Razgovori D. Ili P P Digitized by kjOOQle razborite, kako navadnifte takove zvati, i koji ufmilo- vanja imaju varhu pokornika fvoih, ter lahkifu za njih odrisiti: imate vindar znati, da lahkopha ova nefluxi za drugo njima, nego za iftih febe ofuditi, kakono ćuli jefte, i ifte pokornike fvoje zlo odrisene. Ja znam do¬ bro, da za iftegnuti odrisenje od ruka Ifpovidnika ti o flugo, o fluxbenica recbiches njemu, da on, koi ufili tebe na grih , i ufiljuje , jeft Gofpodar tvoj, i da ne- moxes od manje, da nepoflusas; ti o Targovce znam da rechicbes, da ako nebi činio krivi dobitak, imonebi na¬ čin za nahraniti tebe, i dcuxinu tvoju; da ti o pleme¬ niti poviče, i u fluxbi poftavljen rada zapuftiobi pria- teljftvo, i pohajanje oneGofpoje, ali da ovako cinechi daobi priliku zazlofuditi, i zloglafiti nju, i tebe, ter ovako ufiljenfi ovo činiti, jere fobom nofi poštenje, i dobar glaf tvoj, i nje: ali vindar, da fvi vi, koji u takovoj fe nalazite prigodi, znate dobro, da u napridak marljivii irtiale biti; da priporugitichetefe Bogu iz pra¬ voga farca, i fvetim Ovjetnikom vašim: f-ricju,'da bi¬ ti vise nechete, koji biahote poprie. Ali da zapufti- ti prigoda.ona fe nemojte. Vi ovako izgovarate, ali u iftome čujte vrimenu zakon, koga daje vam Jfuf u Van- jelju fvetome. Ako imaš, govori on tebi, oko jedno, jednu ruku, i jednu nogu, koja od fmutuje jeCt tebi , izvadi, odrezi, i daleko baci od febe: Erue cum } et pro* } lce > abscinde eum , etprojice: jereje vazda bolje pochi u Nebo f-jednim okom, f-jednom rukom , i nogom, nego f-dvima očima, rukama, i nogama bačen biti u oganj vikoviti pakleni. Sto velite fada o Karftjani moji, jefteli uputjeni, da fvi razlogi od vaf naparvo poftavni zadoftni nifu za izvaditi vaf od duxnofti, koju imate za zapuftiti prigo¬ du onu, koja griha uzrokje vama? Jedali ocitie govori¬ ti m ® xe va . ma J Jcdalife moxe nachi ftvar kakva ko- riftnia, i potribnia joviku od oka, od ruke, i noge? Digitized by G.ooQle *99 I vindar, kako ćuli jefte, ako od fmutnjefu ova vama, i prigode griha, nefamo zapovida nama Bog, da izva¬ dimo oko , odrežemo ruku , i nogu , nego joster, dajih bacimo od naf daleko. Erue , et projice abs te. Razu- mijte dakle jedan put o Karftjani moji, i dajmo vech fvarhu razgovoru ovome nasome, nije drugako, oli za- puftiti prigodu, koja na grih naf naganja, oli fvetogard- ne jini.ti Ifpovidi, ter f-odrisenjem, koje Ifpovidnik da¬ je , na mifto oprostenje zadobiti grihit fvoih, ofudjeni biti fkup f-iftim Namifnikom u vikoviti oganj pakleni. I akoje tome tako, izvidite jedno malo, kakove biabu do Tada ifpovidi vaše. Jedali biase odluka vaša, koja imalaje biti , to jeft jaka, kripka, i dilotvorna, a ne od famih rigi : i ako biase takova, imatefe doiftine bojati, da nebiahu dobre ifpovidi prosafne vaše : i da ovako, kako govori Ambrof fveti, ^Sakramenat fveti nv od Bokore, koi odredjeubi za lik , poftane po prikori vašoj pridobljenje paklenoga Vraga. Reniedium no struni Điaboli est triumphus. - - »r— ■■ nm -—- RAZGOVOR XXIX. Viarhu fuetotajne Ijpovidi. V echje vrime o Karftjani moji, da poklam toliko vri- mena govorih vama od fkrusenja, koje, budnehi ftran ofobita od ( Sakramenta od Pokore, nije drugo, kako £ti- lifte, nego iftinito, i fardacno xalovanje od učinjenih grih&, f-odlukom kripkom za negrisiti vise } vrimeje, ve¬ lim, da poemem govoriti vama od ftrane druge ovoga ^Sakramenta, tojeft od fvetotajne Ifpovidi, dokazajuclii, pp a Digitized by kjooole 5oo kakova f-njoni fđruxena biti imaju, i kakav način ima¬ te darxati u ifpovidanju grihk vaših , da ovako dobra poflati moxe Ifpovid vaša, ter po njoj zadobiti možete oprostenje grihk vaših , sto nakanih učiniti u danas- njome razgovoru mome. Stoje dakle Ifpovid fveta o Karftjani ? Đa vam do- kazeni iftinu, videchi vas način, f-koim ifpovidate gri- he vaše na Ifpovidi fvetoj, fuditi imam, đa Ifpovid fve¬ ta darxanaje od vaf kakono fkazanje grihk vaših, buđu- chi da na Ifpovidi fvetoj povidate grihe , koliko da po- vidati imalibiftejih priatelju kakovome ; ali eh koliko jako fp varate ! Ifpovid fveta polak nauka Tome fveto- ga , i Katekizma Tridentinfkoga t Sabora, jeft tuxba jedna , koju čini grisnik od grihk fvoih Ifpovidniku za zadobiti iftih oprostenje f-nakanjenjem, i zavezanjem za zadovoljiti za nje. Vi dakle ođma fpoznati možete, da Ifpovid fveta nije famo, i jedino dokazanje grihk'; da¬ je tuxba jedna, f-kojom grisnik dokaxujefe krivac, oci- tujuchi prigrisenja tvoja , kakono nedoftnjna dila, koja nikada nebife bila imala učiniti fuprot dobrome Bogu našemu, i da u ujinjenju takovih nikakova neimase uz¬ roka, koi ogovorenu mogobi učiniti nepravdu priveli- ku njegovu , i zlobnoft. I ovoje - razluka , kako govori Ivan fveti Zlatouftnik , meju fudom t Svitovnim, i onim od ( Sakramenta od Pokore, da on , koi bolje ojituje na t Svitovnome zlobnofti fvoje, pedepfan poftaje , kakono krivac, kadi paka na fudu od Pokore, on, koi fe tarfi marljivo otvoriti, i očitovati bezakonia fvoja, odrisenje zadobuje, i kakono pravedan jeft darxan. Poftavno dakle ovo, da Ifpovid nije famo, i jedino dokazanje grihk, da tužba, f-kojom grisnik ojitujefe -kri¬ vac dila malovridna, i najneposteniega, koje jinitife može, stoje grih ufebi, fpoznati, i viditi odma može¬ te o Karftjani f-kakovom poniznoftju dubokom toliko Digitized by kjOOQle vanj Ikom, koliko nutarnjom fdruxena biti ima tuxba ta¬ kova grihk naših , koju činiti idemo Ifpovidniku , koi kako fudac na Priftolju riđi. Imate znati o Karftjani, da, stofe dotiče ponixnofti vanjfke, koju grisnik doka- zati duxanje na Ifpovidi fvetoj, u parvanje vrime na¬ vada bi u Carkvi fvetoj , da pokornik prie , nego poče fvoje ifpovidati grihe, baciobife vaf na zemlju prid lf- povidnika Tvoga, sto i u^ini tada, kada dovarsi dokaza¬ ti ifte, ter ne uzdigofe prie, nego zadobi odrisenje gri- hk fvoih : iftinaje, da Tada navada takova vech nije } ali fvejer iftinitoje, da kako krivac jedan na fmart o- fudjen fa fvom ponixnoftju baciobife prid noge kralja fvoga za zadobiti mochi od njega oflobodjenje od fmarti, koju f-kakovim fvoim za(1uxi žalim dilom: ovako i duša jedna fpoznajuchife kriva cicbu velikoga griha kakova, viruje, i darxi za ftalno, jere vira nju uci, da cichu griha onoga nalazife u nemilofti Boxjoj, i da ofudjena- je na fmart vikovitu, i zato priftuplja prid noge Redov¬ nika za odrisenje zadobiti od njega, ter po ovoj pomi- ritife f-Bogom fvoim. i ollobodirife od zla toliko veli¬ koga, stoje Pakao u febi; vi vidite dobro, f-kakovom ponixnoftju dubokom , f-kakovom febe iftoga omrazom cicha uci njenoga griha imalabi priftupiti, i kako duboka ponixnoft ova nje tada i izvan viditi, i fpozuati imalabife. I akoje tome tako, priftupi naparvo jedno malo, ti o plemeniti Covice, ti o Gofpojo, ti o Poglavica u op- chini. Ti jurve fpoznavas tebe kriva od tolicih, i ne malih grih& , buduchi pošlo mnogo vrimena , da ifpo- vidaofe nifi; ti dobro znaš, da ofudjenfi na oganj viko- viti pakleni, i da Boga imaš nepriatelja tvoga; jedali nije ovako ? O koliko nevoljan , i nefriohan jeli tvoj (ta¬ liš o Covice! Ali kako paka fe dogaja, da buduchi ti u ftalisu takovome f-takovom oholoftju fe vidiš priftupi- ti k-fvetoj Ifpovidi, da dozvan Ifpovidoik od tebe, od- ma priftupi, da otirajuchi fve okoftojeche, tebe naj- Digitized by G.ooQLe parvoga ifpoviditi ima, i da fvi oftali miflo dati imaju tebi, jere u cafti vridniifi od njih, akoprem prid Box- jima očima množi od onih pravednii od tebe jefu, po- tribujes joster, da i ifti Ifpovidnik kaxe okoftojechim, u kakovoj tebe ima cafti: o koliko lipa zvatife ima po- »ixnoft takova, koja iadruxujefe f-ifpovidju tvojom, i ko¬ ja imalabi biti u farcu tvome cicha učinjenih grihlt. Priftupi i ti naparvo o tasta xeno, o divojko bezfram- na, i flobodna: ti u ifpitavanju grihk tvoih, koje uči¬ ni prie fvete Ifpovidi, vidilafi, i fpoznala , da f-onim fdruxenjem tolikoguflini, f-ljubavju onom od tolika vri- mena, f-onom u nošnji, i odichi praznoftju uefamo fa- grisila ti jefi, i tvoga uvridila Boga, da joster uzrokbi, da tolici druzi po tebi tolike ucinise grihe f-mislju, i Bogbi dao, dane i f-dilom : i prie, nego priflupilafi prid Redovnika, fmuchena pofta, i ponixilafife lja do zemlje; ter ifpovidala febe kakono najnedoftojnie ftvo- renje fvita ovoga, jere nefamo ti, da i tolici druzi po tebi, po zalome tvome izgledu odmetnulifufe od Boga t Stvoritelja fvoga: eh koliko frichna, i blaxena tj jefi, ter vridna, i doftojnaje pohvale tolika poniznoft tvoja. Ali kako molimte, dopuftimi rechi, ftati moxe poniz¬ noft ova tolika tvoja f-praznom onom, koju u tebi i fa- da vidim, odichom, -iduchi k-Ifpovidi fvetoj ? jedali o- dicha takova zvatife moxe pokornice jedne odicha? jed¬ ne, koja fpoznava febe za nedoftojno (tvore nje jedno? jedne, koja ide opratife u karvi Ifufa 4 Spafitelja fvoga od tolicih griHk fvoih ? isti, koi virovatiche ovo tebi, jere ja virovati toliko nemozem. Eh dabi barem ponixnoft toliko mala vidilafe u ta¬ kove famo varfti grisnicih , kada fvoje ifpovidaju grihe; ali o kolikofe ja boim, da takovafe nalazi i u onih, koi izvan dokaxujufe u vrimenu ifpovidi fvi fmucheni, i u- miljeni. Nu poglejte mladicha onoga, koliko nije po¬ nizan , kako huka, kakofe po parfih udara prie , nego Digitized by kjOOQle icle k-tfpovidi iVetoj. Ov doifto kaxe pri veliku farca xa!oft cicliu grih& fvoih. Aii cujmo fađa jedno malo, kako -Te tuxi za grihe fvoje Oce duhovni, govori on, ucinih gr ih od mladofti, koga framujemfe i imenovati prid obrazom tvoim , i koga ti dobro razumiti moxes; zlo ucinih, i zatofe kajem, i kajemfe iz pravoga farca; znam vindar, da Bog fmilovatichefe meui; zadoftaboje hiti covik za fagrisiti ovako. A paka, kako-vidiš, mlad jefam, i karv kipi u xilah moih , fpoznavam vindar, da zlo ucinih , i zato iz pravoga kajemfe farca Siromaš¬ ki Mladichu ! kakavje ta tvoj način za ifpovidati grihe tvoje ? a jedali nije ovo opogovoritife, a ne tuxitife za grih fvoj ? Nu poglejte onamo onu poboxnu Gofpoju , kakono dolazi u Carkvu za ifpovidati grihe , fva ponix- na u nošenju , krotka u odichi, i fudi febe najuedoftoj- niu od oftalih koji oko Ifpovidalnici ftoje, i zatoche, da fve oftale naparvo idu, i daje mifto njima; o koli- kaje nje ova ponixnoft, ter ova barem', ufatichufe, do¬ bru znatiche Ifpovid učiniti grih& fvoih ; nu jujmo, mo¬ lim vaf, kakofe ifpovida, za znati i mi činiti onako. O- je, govori ona, jafe ifpovidam , da mrazilafam pa mo¬ ga Gofpodara, na moga druga: xe!ilafam zlo njemu, i vele puta fmart iftu : ifpovidam , i fpoznavam falingu priveliku moju, ter neimah ikada tako fagrisiti fuprot zakonu moga Boga; to ja fpoznavam ; ali imaš znati o Oce, da pfa imam u kuchi za tako rech, a ne druga: darxi on mene kakono fuxnjicu jednu, a ne drugaricu fvoju, ter nikada ric dobru jednu juti moxem od njega: darxime zatvorenu fvejer, fvejer na verugah, kadi pa¬ ka on ne mifli na drugo nego na fpase , i igre. Eh dabi ti znao ftarplenje veliko, koje imam ; fveta ima- labi biti za zlo nexeliti njemu; xalujemfe vindar griha moga, i hotilabi nikada ujiniti njega. Stofe vama vidi o Karftjani moji od ponixnofti ta¬ kove u vrimenu fvetc Jfpovidi ? Ovo ifto fadafe dogaja Digitized by kjOOQle i f-onim na priliku Gofpodarom od kuche. Priftilpi ta¬ kov vaf fkrusen prid noge Ifpovidnika; udarafe po par- fih, i na vaf glaf govori: inoj grih, moj grih, moj priveliki grih; ali kadafe ifpovida , veli : Oce, jafam pfovao; vele puta u jadu zazivah Ime Boxje; proklinao- fam hiljada . i hiljada putd. : ali imaš znati, da akofe negini ovako. Otac obitili poflusan nije ; finovi, i kche- ri tolikofu nemirni, i neharui, da ako lipo govik f-nji¬ ma ide, pofmihavajufe famo, i za ništa opominjanja dar- xe, koja dajufe njima; rigju, ako poflusani xelimo bi¬ ti, i da Huge, i fluxbenice fvoju ifpune duxnoft, ne- moxefe od manje giniti, dafe nepfuje , i proklina. Napokon cujmo joster, i ne vise , kakofe ifpovida ona dobra, i poboxna đivojka, koja f-ponixenima ftoi očima, koja oftavi pri kuchi praznorti fvoje, za nje ne- doniti prid noge Ifpovidnika fvoga. Oce, veli ona, tu¬ zi mfe , da ruxno odgovorih ftariim rooim; ali recbichu tebi, da od jedne ftrane i fami onifu tome krivi, jere bez priftanka prite, i ako naplatiti fe ne mog u na ono¬ me, koi kakovu njima ugini škodu, oli nepravdu, na- platefe na meni: tuximfe joster, da privoljilafam zaloj mifli ftojecbi na prozoru, oli u druxtvu: ali nije toli¬ ka krivinja u meni, koliko u Majki mojoj, kojache da u takovu dolazim prigodi!, i da izlazech ja iz kuche, flo- bodnia moglabi portali ona; zlo uginih., kada takovoj privoljih ja mifli, iftinaje o Oge duhovni, ali ako gu¬ ba poftavife kod ognja, neinoxe odmanje, dafe neuxge. I vindar, o Karrtjani, ovakofe ifpovidaju vechint dilom Karrtjani, i oni, koji gufto idu k-ifpovidi fvetoj. I ako ifpitaticbete irtih febe, nalazitichete, da i pri vaf mnogo puta bi takove varfti Ifpovid. A jedalife vidi vama, da tuxba takova jedna izlaziti moxe od fkru. senoga farca jednoga ? od farca, koje fpoznava veliči¬ nu nepravde, koju gini Bogu f-grihom fvoim? Od farca, Digitized by kjOOQle koje flemii*no imalobi biti zato jedino, da uvridi fvoga Ijubezljivoga Oca, i Daritelja najvechega? Vi vidite do¬ bro, da tuxitife na ovaki način , je ft opogovoreoa jini- ti febe, nepaka odkrivati zlobnoft fvoju, pače pokriva¬ ti iftu, i jiniti manju, negoje ona u febi; jeft napokon dokazati, da f-razlogom fvakim feje fagrisilo. Jedalife vidi vama obtuxenje takovo vridno oprostenja griha? I ako odrisi vaf Redovnik, rudi teli, da odrisenje takovo potvardjenoje od Boga ? A stobi reko kralj jedan , ako odmetnik,! krivac bacajuchife na kolina fvoja prid Pri- ftoljem njegovim z9 oprostenje zadobiti griha fvoga, re- kobimu u iftome vrimenu, da nemogase učiniti odroa- nje, i da oproftiobi njemu zato, da f-uzrokotn u^ini o- vo. Pače , sto bifte rekli coviku onome , koi hotechi profiti vaf oprostenje cichu kakove vama učinjene ne¬ pravde , za opogovorenje fvoje rekobi vama, da učini nepravdu, ali da nemogase činiti odmanje, da vaf ne- uvridi ? fada jedali necini ovako pokornik on fvaki, koi u obtuxenju grihi fvoih naparvo donasa tolike opogo- vore, i tarfife za tako rechi, dokazati Redovniku, da uzrok imaše za fagrisiti. Da dakle obtuxenje, koje ^inite, grih4 vaših, bu¬ de, kako biti ima, potribnoje, da bude iltinito, tojeft nije triba očitovati grih, i u vrimenu iftome pokrivati, i opogovoriti zlocbu , da imate i vi na na§in Davida kralja ifpovidati grih, i u iftome vrimenu ifpovidati nje¬ govu zlochu, i nepravdu, koju ucinifte f-takoviin, De- lictum meum , govoraše okrunjeni Prorok, cognitum tibi feci , et injustitiam meam nnn abscondi. Pače ovaje raz- luka, koja fe nalazi u načinu za pomiritife f-ljudmi, i onem za pomiritife f-Bogom, stofe čini po fvetoj Ifpo- vidi: kada uvridifmo koga vechega u cafti, oli jednaka nama, za lakše zadobiti oprostenje, imamo odloxiti, ko- likoje moguche, od uvridjenja takova, koje u^inifmo« Razgovori D.II. ^ ^ Digitized by kjOOQle 3oG rekuchi na priliku, dahi učinjeno po zgodi, da nebiase ovo nakanjenje naše za uvriditiga; kadi paka fuprotiv- uim načinom, hotechife pomiriti f-Bogom, buduchi da on dofixe do dubine farca našega , ter vaxe na tanko fva naša dila, na mifto odloxiti štogod od veličine gri¬ ha, imamo fvu koliku dokazati, i odkriti zlochu; ima¬ mo kriviti naf iftih , i kakono krivce tuxiti, da ovu ža¬ lu imafmo volju , da znafmo dobro , da uvriditichemo Boga, i da vindar botifino fagrisiti , i učiniti ono, sto on branise nama; da neima uzroka, ni ogovora , koja branitibi naf mogla, da učiniti mogofmo dilo nedoftojno takovo , koje fpoznafmo fuprotivno Boxjemu zakonu. Nu čujte iznova okrunjenoga Proroka, kako za zadobiti lak¬ še oprostenje, uci on vaf, da u iftome vrimenu ifpovi- date zlochu, i veličinu vašega griha. Tu Domine pro= pitiaberis peccato mro, multum est enim: Gofpodine ti o- proftitiches grib moj, jere velik doiftine jeft ; multutn est enin). ]Ne veli David , gribje jedan, gribje učinjen po jakofti velikoga napaftovanja, jere prigoda bi nezna¬ na; mogaše recbi, kako govori Ivan fveti Zlatouftnik; Cur nudabatur mulier? cur luvubatur ante oculos meos? Za- stofeje fvlakala xena, zastofeje prala prid moimi oci ? ništa takova neizgovara on, sto opogovoriti bi bilo mo¬ glo štogod veličinu njegova griha, da izgovaraše famo: viulium est enim , velikje doiftine. t Sada ovo ifto ni¬ ti imamo i mi o Karftjani moji, kada obtuxujemofe ci- chu grihet naših, imamo nefamo neodloxiti, i neopo- govoriti zlocbu griha , kako navadnifmo jiniti vecbim dilom, da raje u iftome vrimenu ifpovidati imamo pri- veliku poftupljivoft nasu, nasu nezabvalnoft prema to¬ liko dobrome, i darexljivome Bogu moguchi mi učini¬ ti grih takov: multum est enim } multum est enim. Ako Ifpoviđ fveta dakle , kako gufte , drugo nije, nego ponizna, i iftinita tuxba od grih£ naših, viditi, i ifpoznati odma moxete o Karftjani, kolikofe varaju, i Digitized by G.ooQLe zločine duše nikoje, koje, kadafe i (povi daju fvejer darxe jedan ifti način u dokazanju grihi fvoili , f-iftima vazda rijimafe fluxc, buduchi da f-nacinoni takovim dokazu¬ ju, da cicha navade vise, nego cicha xalovanja grihil fvoih idu k-Ifpovidi. Množi paka ifpovidajufe fvejer od običaji zalih fvoih, govorechi: fam jedovit, fam nagao, fam fumujiv, miflim vazda na zlo : ovo nije ifpovidati grihe, da dokazati Ifpovidniku chud vašu, kojaje vech dobro znana njemu. Druzi pika za dokazati grih fvoj jedan, hoche da dokaxu fve koliko pripechenje, u pri¬ godi koga grih on u^inise: na priliku rechiche jedan, ozloglafiofam ifkarnjega, neftarpljiv fam bio; ali par- vo, nego to reče , hoche da dokaxe prigodu , u kojoj biase, covika, f-kojim ufritife, nepravdu, koja ucinje- nabi njemu, i tako na dalje, jedali nevidite , da fva ova potribna nifu ? Dojdi odma na ono, na sto imaš do- chi, dokazi ozloglafenje, neftarpljivoft tvoju, a oftala oftavi, koja za drugo nefluxe, nego za činiti duglju, i fitnu ifpovid tvoju f-kvarom onih okoftojeehih, koji if- povidatife xele, i f-kvarom iftoga tebe, buduchi da vi- dechite toliko duga oftali, fudete grisnika vecha, nego u febi jefi. Sto paka rechichemo od onih, koinia dra- goje, da Ifpoviduik zna fva kolika njihova kuchna di- la ? Sto od onih, koji zlo fvako govore od onih, koji malu kakovu njima dadose za grisiti priliku? Moj flu- gaje tat, moj Gofpodarje pasce jedno, moja drugarica- je čila hudoba, moj Drugje Diavd; mifle ti takovi, da dopustenoje na lfpovidi fvetoj rechi, stoje drago njima, jere ftalui jefu, da ifpovidnik kazati neche ; ali kome povoljno moglobi biti, dafe od njega reje akopreM i fkrovito , daje priljubovnik , daje tat, daje fvetogard- nik ? jedali fe vidi vama , daje ovo način za dokazali grihe fame , stofe jedino potribuje ? Napokon potribujefe za ifpovid učiniti dobru, da qq a Digitized by kjOOQle 5o8 tuxba grihj-k. naših bude ciiovita , tojeft, duxnifmo ifpo- viđati fve kolike fmartne grihe, koje naslifmo, da u- jinifmo od poflidnje ifpovidi naše i jere kada po krivi- nji našoj zatajalibifmo fam jedan grih fmartni, Jfpovid naša nefamo nebi prudila nama, da pače ftrasni ucini- libifmo grih od fvetogardnofti , pogardjujuchi fveti t Sa- kramenat. Ali ajme sto vidim ? govorechi ja ovako, vidim dobru Divojku onu, ( tkobi ikada reko ) vidim ftarca onoga ponixiti oci , prominiti na obrazu farbu , i ftrasno hukati. Stoje novoga o dobra Divojko ? Eh akoje tome tako, čujem, dami govore, ako fvi grifi o- citovatife imaju, i ifpovidati, je re drugako fvetogard- nofe grisi, jao nama , toliko vech ima vrimena , veli on, veli ona, da nedademi farce ifpovidati fmartni grih jedan cichu fra ni a velikoga , koga obchutih u vrimeuu fvete Ifpovidi, ter ovako fve Ifpovidi moje bitiche fve- togardne, i vindar ni fada joster farce nedaje meni ođ- kriti ovoga Ifpovidniku: sto dakle bitiche od mene, sto? 0 firomaska Divojko , o firomaski ftarce ! xaomije, da na fvarhifmo vech razgovora moga , i zato vrimena neimam za govoriti vama, kolikobih hotio, i koliko vi potribovalibifle; rechichu vindar u kratko vama. Zna- teli stoche od vaf biti? drugoga neima puta, oli ifpo¬ vidati grih vas, oli zauvik pogubljeni biti. Jedalife vama vidi, da rajun meche uvik biti pogubljen , biti igra Vrag k paklenih, viditi poftavljati febi prid ojima uvik u onome ftrasnu ognju grih on zatajan od prokle¬ tih dufih onih, jedalife velim vidi vama lakše ovo pod- niti, nego očitovati fkrovito fada grih takov vas Re¬ dovniku, koi fmilovatichefe vama, i ifkati fpafiti dušu vašu?' Vi velite, dafe fada framujete odkriti takova Re¬ dovniku, poviku jednakome vama , Redovniku, koi nije Anjeo jedan, da od rnefa uji njen , kakono i vi, i zato kakono potribu ima on fmilovanja, tako i on znatiche- fe fin i lova ti vama. Ali kakoche paka biti, kada na opchenomc fudu grih ov vas nefauio znan, i odkritche Digitized by kjOOQle biti Ifpovidniku vašemu , kome fada kratite odkriti, da fvim narodom , i fvakome ftvorpnju ? i poklam ofram* ljenichete poftati, zauvik pogubitichetefe ? Ajde ajde dakle dajte febi far'ce ođma, i nemojte kafniti vise : i za uzbuditi farce vaše , ter maknutife na očitovanje griha takova, recite iftim vama: Ter da ja ofudjenbih bio za prikoru kakovu na visala, ako ta« kovu nehotiobih prid pukom očitovati, stobih učinio za izbignuti fm a rt jednu nepoštenu toliko, jedalibihfe pu- ftio profiti za nju odkriti? jedali teško vidilobife me¬ ni, da fvimje znaua? zašto dakle za izbignuti ne finart jednu vrimenitu, i od jednoga cafa, da za izbignuti Pakao jedan vikoviti, i fram opchiniti volju imatine- cbu za odkriti grih moj pod veliku otajnoft Redovniku, poviku, kakono ja jefam, i grisniku moxebit nemanjo- me od mene? O koliku neche imati jakoft u febi izgo¬ varanje takovo vaše, utemeljitichetega u farcu vašemu, i rechichete, nije drugako, oli grih ifpovidati, oli za¬ uvik pogubljen biti. Evo dakle ploda, o Karftjani, da¬ našnjega razgovora moga} kada priftupljamo k-Ifpovidi fvetoj, fpoznati naf imamo krivce, uvridjujuchi tako ruž¬ no pri dobroga Boga našega, ter fpoznajuchi naf takove fmucheni poftati imamo u farcu nasome : ifpovidati i- mamo f-velikom poniznoftju gribe naše, kakono najne- doftojnie dilo, koje ucinitife inoxe ; ifpovidatijih ima¬ mo bez opogovora fvakoga, ter dokazati, da zlocbaje IVa naša nehotivsi poflusni biti Bogu ( Stvoritelju nasome. Napokon Ifpovid biti ima cilovita bez zatajati kakova ofobito fmartnoga griha. Ako ovako učiniti budemo o Karftjani moji, Ifpovid naša bitiche, kakova biti ima, i po takovoj zadobitichemo oprostenje grih& naših; sto Bog po privelikome milofardju fvome neka udili nama. Digitized by kjOOQle RAZGOVOR XXX. Varhu ij'punjenja Pokore , Evo naf vech na fvarhi fvetoga t Sakramenta od Poko¬ re , i na poflidnjome razgovoru iftoga , u kome toma- giti imam vama ftran trechu, koja, kako dobro znate, jeft zadovoljenje, iliti ifpunjenje Pokore. Ja znam do¬ bro, da rechichete meni, da takova nadialfniftefe raz¬ govora , zbaoo buducbi vama dobro , da zadovoljenje takovo drugo nije, nego ifmoliti one Ocenase, onu kru¬ nicu, oli drugo kakovo od poboxnofti dilo ovarsiti, ko¬ ja Redovnik daje, i nalaxe na Ifpoviđi fvetoj. Kakova dakle potribaje varhu zadovoljenja takova razgovor ka¬ kav giniti , koi uciobi naf, i maknuo na zadovoljenje ovo, koje imale dati uvridjenoj Pravici Boxjoj, i koje bez velika truda našega ifpuniti moxemo. Ova neumnoft privelika , i nakazna fiipoft, koja opchinita moxefe rechi pri karftjanfkome narodu, ona- je, o Karftjani pridrazi moji, koja ogito dokaxuje me¬ ni potribu priveliku, koja fili mene, da vaf izvedem od privelike falinge, koja kako rekoh, opchinita vech po- fta: i ifpovidam iftinu vama, da ako fudih kakono dux- noft moju rafvitliti vaf varhu parve, i druge ftranke ^Sakramenta ovoga, stoje fkrusenje, i Ifpovid , joster veche duxan fe nalazim, da dokaxetn vama, i fpoznati vaf ^inim ono, sto uzdarxi u febi ftran trecha , tojefC zadovoljenje : jere Dapokon fvaki zna koigod vise, a koi- god manje, da fkrusenje, i odluka potribujefe za ifpo- vidatife dobro; ali fvi paka za tako rech fe varaju u pogledu Pokore, miflechi da za zadovoljenje grihžt fvo- ih akoprem velikih zadoftnaje ona kratka molitva na- loxena od Jfpovidnika. O privare velike, i flipofti ne- izrecene, koja opchinitini vlada načinom u karftjanf- Digitized by kjOOQle kome narodu! Danaf dakle dokazatictiu vama, i činiti vaf fpoznati priveliku iftinu ovu, da zadovoljenje, ko¬ je potribuje Bog od naf za grihe naše, neima famo bi¬ ti nutarnja farca pokora, oli izmoljenje krunice jpdne, ©li nikoliko Ocenask: da izvise biti ima pokora vanjfka, i pecaljecha tila , koje kakonoje (1uxilo grihu, fluxiti ima i Pokori. Za dobro raznmiti iftinu ovu o Karftjani, imate znati, da polak nauka Aguftina fvetoga, trifu fuda, ko¬ ja čini Bog fuprot grihu. Parvi fudje vaf inilofardje , drugije vaf oštrina, a trecbi inilofardje fkup, i oštrina. Farvi fve milofardje jeft Karft fveti, na kome oprašta Bog milodarno, i bez ništa potribovati za grihe grisni- ka , i povratiga u miloschu, bez dabi imo dati zadovo¬ ljenje kakovo. Drugi pakaje vaf oštrina , i ov bitiche na opchenAme fudu, kada činiti bude Bog obchutiti grisnika, kolikaje farxba Pravice njegove fuprot grihu. Trecbi napokon jeft od fvetoga t Sakramenta od Pokore, u kome čini on fvititi milofardje fvoje, i pravicu fvo- ju: jere po milofardju oprašta grihe grisniku, povrati- tiga čini k-miloschi, f-njimfe pomiri: ali u iftoine vri- menu dokaxuje i pravicu fvoju , jere zadovoljenje po¬ tribuje od njega : i akoprem izbavlja njega od Pakla , koga zafluxioje f-grid fvoimi , promiui vindar pedepfu vikovitu, koja imalafeje dati njemu, f-pedepfom vrime- nitom oli na ovome, oli drugome fvitu: ter akoprem grihmu oprašta, hoche , da grisnik da njemu zadovolje¬ nje cichu privelike nepravde učinjene febi, i da nebu- de zadovoljan famo fkrusenjem, i xafovanjem farca; ue- go da pokora farca poftane i pokora tila , koje biase moxebit najvechi uzrok , oli barem orudje Boxjega u- vridjenja, i ginechi ovako, zadovolji pridobrome Bogu, zadovolji neizinirnome milofardju njegovome, koje do¬ kaza u opraštanju grih& njegovih« i vikovite zafluxene cichu takovih pedepfe , i zadovolji napckon i Pravici Digitized by kjOOQle prifvetoj njegovoj* koja oci naf potribuje zadovoljenje kakovo, i f-ovom joster fvarhom, da cichu tolike dobro¬ te njegove, i pripustenja priliku uzeli nebifmo za uvri- diti vise njega, i gori poftati. Vi dakle dobro vidite, da namifto mi tuxitife za¬ to, da pridobri Bog potribuje od naf zadovoljenje u vrimenu, u kome oprašta grihe nama po t S&kramentu od Pokore, imalibifmo hvaliti 3 blagoflivljati, i zahvaliti neizmirnoj dobroti njegovoj, da kada Pravica njegova potribovase zadovoljenje oštro toliko, da ni f-iftom pa¬ klenom mukom zadofta ifplatitibife moglo, zadovoljanje on, damu damo zadovoljenje jedno malo, i kratko, ko¬ je tarpiti ima ovo malo dan&, stofmo na ovome fvitu; zadovoljenje polak volje naše, zadovoljan buducbi, da fami činimo flranke od Pravice njegove. A jedalife iz- mifiiii ikada moxe dobrota jedna, jedno milofardje fpo- dobno onome , f-kojim (1uxife Bog u oprostenju grih& naših , potribovajuchi u takovoj priliki kratko od naf cirhu takovih zadovoljenje ? Tkoje izdavnik, i odmet¬ nik takav, kome hotechi kralj njegov grih oproftiti , i u fvoju njega primiti miloft, ako famo zadovoljenje ma¬ lo kakovo daohi njemu, puftiobife profiti , i vidilabife ftvar njemu teška takovo dati njemu? A mi poklam od- metnulifmofe f-grihom od Boga našega, poklam preki- nufmo viru, kojumu dadofmo na fvetome Karftu, poklam zahitifmo miloschu pofvechujuchu njegovu , koju bez najmanjega truda našega udilionamje bio na ovome Sa¬ kramentu, za poftati iznova priatelji mi njegovi, za za¬ dobiti oprostenje grih& naših , tuxitichemofe , čudno viditichefe nama, da Bog potribuje od naf zadovoljenje kakovo Boxanftvenoj Pravici njegovoj uvridjenoj , i far- ditoj prema nama ? Eh kolika zlobnoft nebi bila tako¬ va naša! Eh koliko malo fpdznanjebi bilo oštrine, i ve¬ ličine pedepfe, koje vridanje grihofobito za fvetim Kar- ftom učinjen. Eh dppufutemi rechi, koliko malo pri- Digitized by kjOOQle 3.3 ftojnobi bilo Pravici Boxjoj, udiliti oprostenje nama f- tolikom dobrom činom, ništa uepofribovajuchi od naf, t«r ovako priliku dati nama, da flobodnii u prigrise- nju budemo. Takoje o Karftjani moji. Bog potribuje od naf za grihe naše zadovoljenje kakovo, i ovo nalazitife ima ne« famo u nutarnju farca, da i u pedepfanju tila našega, činiti imamo ftranke Pravice Boxje fuprot nasome tilu; radi jefa zove Tertuliano Pokoru namiftnika Pravice Boxje, Vicariam Judicii Dei: i kada pedepfujemo tilo na« se , i čini moga platiti nepravdu, koju f-dusom ukup u« čini Bogu ^Stvoritelju Tvome, uzmemo ftranke farditoga Boga, i činimo ono, sto on činidbi imo; ProDeo indig « na ti one fungimur. Radi cefa fpoznati moxete . f-kako- vom omrazom trapitiga imamo , kako fuprot tilu naso¬ me oboruzjatife imamo za ofvedtife nad tolikom neprav- dom Bogu od iftoga učinjenom. Eli Karftjani moji, da imalibifmo iftinito, ali iftinito xalovanje grihk naših, kako molim vaf moglibifmo toliko gladiti, i ljubiti tilo naše ovo, koje bi uzrok, i orudje grihk naših! Vi do¬ bro znate , kako Pravica ^ovi^anfka u velikih nikoih pregrisenjih, kakouo na priliku od izdajftva, oli izne- verenja kralju Tvome, nije zadovoljna f-pedepfanjem fa« mim krivca, koi učini ovo, da izvise pedepfuje fvu ko¬ liku obitili njegovu, fvih onih, koji dio kakav u tako¬ vome njegovome imaše izdajftvu. Kako dakle Tuđiti moxemo, da na grih marzimo, ako ljubimo toliko tilo naše, koje maknu na grih dušu nasu? Podavimo za¬ ručnicu jednu nevirnu, koja zadobi oprostenje od Dru¬ ga fvoga od nevirnofti fvoje, ako Drug nje vidi, da o- na nemoxe vech gledati u obraz priljubovnika, da na njega marži, da od njega bixi, i spntaga, koliko moxe ; Drug uvridjen fe vefeli, i za iftinito darxi, da mlada njegova fkrusenaje zaifto od griha fvoga: ali ako fupro- Razgovori D.IIi rr Digitized by kjOOQle tivno mlada oua vidi joster rada ljubitelja Tvoga, f-ifiiui fe razgovara, ter (krovito kakovo opcbenje ima, sto Tu- diticlie mocbi Drug od nje pokore, i‘xalovanja, koje. dokaxuje ona od izdajftva Tvoga. Ovo iTto dogajaTe i T- nama o Karftjani moji. Ako duša na inifto marziti, i nepriftajnu činiti vojfku tilu Tvome, koje uzrokbi oTobi- ti griha Tvoga, njega gladi, i kakono priatelja ljubi; sto fuditiche, molim vaT, Bog od xa!ovanja, koje kaxe duša takova, da ima od griha Tvoga? Eh dabih imo vrimena, o Karftjaoi moji, za na* parvo poftaviti vama oštra zadovoljenja, koja davahu, i kako dobro ^injahu Ttranke Pravice Boxje Tuprot tilom fvoim , koja dionici u grihu biahu , Pokornici vrimen parvanjih ! Nebiase potribno tada pochi u puTtinju vi- diti ilarione, ( Stilite, Pakomie, i Arfenie odlučene od Tvita, za xiviti mejn zvirjem, kakono nedoftojni za meu ljudini pribivati, i dati tilu Tvome potribnu Tamo hra¬ nu. Zadofta biase nama u Carkvu uliTti, ter vidilibif- 1110 bili ljudi Tvake varfti, i plemena , plemenito, i ine- koptitne Divojke, Mladiche u najboljem cvitu življenja Tvoga, dobne vech, i Tive, vidilibifmojih bili, velim, Ttati na pragu Carkvenome , proTeche za biti od mimo liodechih potlačeni , dokaxajuchiTe nedoftojni za uliTti u Tveto mifto ono, ter T-pepelom na glavi , T-vrichom odiveni, T-koTtretom opafani priporucatife onim, koji ulizose u Carkvu , da oprostenje grihik njihovih zado- bilibi njima; i ovi zvahuTe Plapuchi; druge paka vidi- libifmo bili, iftina jeft, u Carkvu uliTti, ali vindarkle- ceche na Trid Carkve T-obrazom do tal prignutim, flu- xechi ovako molitvam Tvetim, i fvetoj pivanoj Mifi, ali famo do fvarhe Vanjelja Tvetoga, za koiin kakono ne¬ doftojni za dilnici poftati Tvetiih Otajflva, otirani biahu od Carkve, i ovi zva h ufe : Klrpechi; fvih napokon vitli li— 1 'iTmo biji umartvjenih od pofta , bledih od hdenja , o- flabljenih od plaga, ihukauja, i da upilalibifmojih bi- Digitized by kjOOQle 515 Ii, sto ista , i potribuju f-tolicimi tarpljanji , f-tolici- mi fuzami, f-tolikom oštrom pokorom, fvi odgovori lihi bili nama po uftih mudroga Tertuliana , da nepotribo- valiu drugo, nogo fvetu činiti filu dobrome Bogu (Vo¬ lite, koga uvridise, ter uftegnuti, za tako rechi, filom od nje ga oprostenje grih& fvoih : Nos vero jejuniis aritli, in sacco, et cinere volutarites, inedia-Ccelum tunđimus , De* um tangimus, misericordinm extorquemus ; jere ft a I ni bia- hu, da fagrisise, ali nikada flalni nebiahu, da opro¬ stenje zadobise; niti znaše oni , akoli Pravica Boxja u- mirena vechjeft; ter ovako ronecbi fuze, i hucech go- vorilifu febi iftim : Ja ftalanfam, dafagrisih, i zato po¬ gubljen zauvik biti moxein : Deliqui inDominum, et pe» riclhor in a termini perire: i znto potribu imam plakati, trapiti zlobno ovo lilo moje, kojebi d onik griha moga, i to za zadobiti mochi od Boga ntilofardje. Koliko lipo flavnodobitje, i koliko naplacbenje Pra¬ vice ofvetiteljice Božje fuprot grihu, bi vidi ti grisnike toliko fe dokazati oštre fuprot tilu fvome , za cinitiga ifplatiti ovako nafladjenje učinjenih griha , i u iftome vrimenu kolika nebi uzda, da pravedni cuvalibife gri¬ ha, razniisljijuchi, koliko drago valja grih onih, koji ucinisega! Radi cefa za uzdarxati duše od griha Carkva fveta odredi jedno vrinte ftanovite naredbe, u koih od- redjene biabu pokore, koje od IfpovidnikA imahufe da¬ vati grisnikom za fvaki grih njihov; ter eh koliko oš¬ tre nebiahu ove ! i za fpoznati takove po uikoliko , i- mate znati, da za fvaki grih fmartni od fedani godistk davasefe pokora; za prifegu krivu poftitije imo cetvar- defet dana u kruhu, i vodi, i izvise fedam godistk po¬ koru činiti : koi prokleoje ftarie , i Roditelj«* fvoje, po- ftiti imoje jetvardefet dana u kruhu, i vodi; za neprav¬ du njima kakovu učinjenu, tri godišta pokoru imaše ji- nili. Za priljubodivftvo imaše xeua ftati defet godistžt* rr a Digitized by kjOOQle 5i 6 muška paka glava pet gođisti u pokori; ako xena na- resilabife za dopaftiTe drugome, a ne fvome drugu, tri godišta pokoru imaše činiti ; poftiti u kruhu, i vodi cetvardefet dank, koji poTmihavalibiTe bili pokaranja dauoga oli od fiifkupa, oli od duhovnoga Paftira Tvoga. Imate paka znati, da pokora takova od trih oli vise go¬ dišta bi u poftu, u hodu T-bolima nogama, i f-vrichom odiveni: bi zabranjeno njima fvako najmanje , i dopu¬ šteno nafladjenje, i ako koi priftrasen od ostroche po¬ kore takove zanasaoje Ifpovid fvetu , proklet je bio, i razlugen kakono gnjilo udo od Carkve fvete. Si quis tim viens poenitentiam longavi ad confessionem venire noluerit , ab Ecclesia est repellendus. Stof« Tada čini vama o Karftjani moji od oštrine,' f-kojom Carkva Tveta grih pedepfase jedno vrime? fmu- chene vaf zaiflo vidim uemalo, i gotove za zdvoiti, je- re izgovarate ovako: jedali nije bio tada oni Bog, ko¬ me mi fluximo Tada ? jedali nije on ifti Bog, koga uvri- dihu oni, i mi uvridjujemo? jedali izgubi moxebit grih Tada stogodir od žlobnofti Tvoje, i Ttrahote ? jedali mauju Tada čini nepravdu Bogu, nego prie ginjase? jedali Bog moxebit Tada manje Ttrahovit, manje moguch, i manji griha nepriatelj, nego bi tada? Da akoje on ifti Bog, koi pogardjavaoTeje tada, i koi pogardjavaTe i Tada, ako grih nas ništa izgubionije od Ttrahote Tvoje, i ako ne¬ pravda Bogu T-grihom učinjena jeft Tvejer ifta, akone i naša vecba, zašto duxni nebifmo imali biti iftu §ini- ti mi pokoru, koju ftaro ono ^injahu vrime? kakav o- pogovor moxe haTn’ti nama, kakav uzrok naparvo đo¬ niti moxemo za izvaditife od duxnofti takove za činiti jednaku pokoru? Eh potribnoche biti dakle, ako za¬ dobiti uiiloTardje xelimo, da i mi trapimo T>poTtom ve¬ likim tilo naše, daTe odiemo T-vrichom, i varhu glave poftavimo pepeo, da dane, i nochi trofimo u molitvij poirib.ioche biti od Tada zapuftiti kuchu, družinu, do- Digitized by kjOOQle movinu, i pochi u ftrasne planine, ter (kup ftrasnim ziviti zvirjem. Idimo idi ino dakle, f-Bogom o Rodite¬ lji , f-Bogom o Dica , f-Bogom o Znanci, i Priatelji, jere ako xelimofe fpafiti, potribnoje nama pochi u ka¬ kovu spilju, i ondi ftrasnu činiti pokoru za grihe naše. Uzdarzitefe o Karftjani, uzdarxitefe, nakanjenje, koje ja imah za podaviti prid vašima oc'una oštrinu , f-kojoni fluxilafeje Carkva fveta padanje vrime fuprot grisniku, nebiase, da ovako zaglaviti imalibifte, i toliko Tuđiti od pokore, koju imalibifte jiniti za grihe vaše. Carkva fveta, kakono ljubljena naša Majka gledajuchi ua fla- boft nasu nepotribuje od naT Tada toliko oštru pokoru za grihe naše, ter i f-manjim zadovoljena jeft. t Svarhu dakle, koju ja imah za dokazati profasnu oštrinu poko¬ re fuprot grihu, bi famo ova, tojeft, da fpoznalibifte priveliku falingu vašu, videchi, da za tolicimi ftrasni- nii griti malo, oli ništa podnasate za zadovoljiti Pra¬ vici Boxjoj za ide : da kada parvanjega vrimena gris- nici nemilo trapise tilo za grihe fvoje, vi fuprotivno hochete, da vam fva idu na volju, da nepofali ništa vasome tilu, koje vindar uzrok bi vašega griha ; i da paka u napridak nebife vidio vama nerazborit Ifpovid- nik, ako za pokoru grihk vaših odredi vama pod ka¬ kav, oli kakovo pokorenje drygo. I viudar toliko fe vidi, i dogaja: tko ikada mogo- bi bio virovati, da grifi oni , koji u parvanjome vri- menu toliko oštro pedepfani biahu, za takove fada za- doftna biti moxe krunica jedna, oli kakva druga mala, i krajka molitva za dati zadovoljenje uvridjenoj Pravi¬ ci Boxjoj, i da na toliko dofpiti fe inoxe, da ako Ifpo- vidnik za ifpuniti duxnoft fvoju nalozenu febi od Tri- dentinfkoga ^Sabora, tojeft, da pokoru grisnikom nalo¬ žiti ima polak veličine grihk, i da ginechi on drugako, dionik poftaje iftih grihk: Ne si... levissima qimque opera pro gravissimis delictis injungendo alienorum peccatorum Digitized by kjOOQle partieipes eflnavtur: da velim na toliko dofpiti fe moxc, da grisnici nikoji poftupljajufe karati f-Ifpovidnikoni, <r- zloglafitiga kakeno nerazborita , nepametna , i bez mi- lofardja; i potribovati, da'f-Velikom fluxechife lahko- rbom u odrisenju , i Iaxivom Ijubavju u nalo.venju po¬ kore on fkup f-iftimi pokornici fe pogubi. Ovoje ona lipa priprava, f-kojom fadasnjih vritnen grisnici priftup- Ijaju k-lfpovidi fvetoj, ovoje ono pravo fpoznanje, koje imaju oni od zloche griha, i koliko nebi imalo biti pe- rdepfano ftrasno za zadovoljiti Pravici Boxjoj; ovoje ona lipa zabvalnoft, koju grisnici kaxu prema Ifpovidnikom fvoim radi ftarpljivofti, i milofardja njihova, koja pre¬ ma njima kaxu oni za mochijih pomiriti f-Bogoin uvri- djenim fvoim, tojeft, potribovati, da u nalaxenju po¬ kore, f-najmanjom l1uxili bife oštrinom, koja, kako ve¬ li Ambrof fveti, ne prudi odrisenome grisniku, i zado- ftnaje za ofuditi Ifpovidnika, koi odrisi: En hidulgentia me gravat , et te non Uberat. Evo lipoga dobitka, koga u danu današnjemu činimo mi Ifpovidnici, tojeft za ne- biti darxani kakono nerazboriti ljudi, i da grisnici naf ne zapufte, za dokaxati laxivu ljubav jednu njima, či¬ nimo polak volje njihove, i na!axemo pokoru njima, ko- juche oni fami, i ćinechi mi ovako dionici njihovih po- ftajemo grihk: Alienorum peccatorum participa efficiantur. Ali povratimofe k-nama, i poglavimo razgovor nas današnji: Karftjani moji razumijte dobro iftinu ovu: za grihom jiniti tribaje pokoru; zadovoljiti tribaje oli na ovome, oli drugome fvitu, potribujefe oli da naf pedep- fujemo fami, oli Pravica Boxja, ali o koliko oštra hiti- che ove pedepfa! u naših ftoi rukah odibrati način za ifplatiti dug takov: Pravica Boxja hoche, da ifpfache- na bude oli na jedan, oli na drugi na^in, fpomenmo- fe vindar, da horrendum est incidere in manus Dei viven = tis. Jao onima, koji moguchi fuditi, i pedepfati fami febe[ razborito, jekaliche za biti fudjeni, i pedepfani Digitized by kjOOQle oj! Boga na drugome fvitu. Dajte febi faree dakle o Karftjani moji, lik, iftinaje, jeft malo texak i mucati naravi našoj; ali nije drugako, za grihora pokora ci'ii- life ima, oli na ovome, oli dragome fvitu. Ova paka pokora, znati imate o Karftjani, nalazife ofobito u po- ftu, u limozini , i u molitvi; f-litnozinombo aldujemo Bogu dobra friche : f-poftoin dobra tila; a f-molitvotn dobra fpadajucha na dušu. Cinte ovako dakle: akofte u ftalisu, pruxite ruku vašu, i udilite pomoch uboziui Ifufovim, cinte, da poftanu ovjetnici pri Bogu oni va¬ ši, ter zadobe vam oprostenje grihk vaših : i ako u ino- guchnofti nifte za limozinu u cl i 1 i ti takovu, giute dilo kakovo od milofardja ; pohajajte nemocline, ujite ne- uuine , kripite xaloftne, i pokarajte grisnike. Napo-, kon tarfiteie utisiti Pravicu Boxju po molitvi; flisajte fvete Mife , pohajajte Carkve ; molte krunicu , i vele put& kroz dana obratitefe prema Bogu, koije vama fve- jer na priču, zazivajte milofardje njegovo, priporuji- temu vruche dušu vašu, i dušu ifkarnjega vašega, i o- fobitim načinom one od Purgatoria duše, da ollobodje- ne po molbah vaših od mukk priteskih fvoib molilebi i oue za vaf. Ono sto naf plaši, jajem, da mi odgovarate, nije limoziua, niti molitva, da poft, jere dobro znamo, da pod imenom ovim razumitife imaju fvakojaka fpokorenja našega tila. Ali ajme ono imati zlo fpavati, bicevati- fe, kakoche biti moguche pod ni ti ! Ali recite iftinu o Karftjani moji, jedali za zdravlje tila vašega nepustate kadgodir mučiti, i inarcvariti ifto, i zahvaljujete joster likaru, koi vaf muci? kolike neprilike, koliki trudi ne* tarpi, i nepodnasa tilo vaše za kakav gnufui dobitak, za zlobnu kakovu ifpuniti xeljul za dušu famu paka fva uemogucha jefu , flabaje narav , i takova podniti ne* inoxe ? faree farge o Karftjani moji, ona<ma1a teskoeba, i muka, koju uzrokovaliehe u vaf pokora, jeft kratka Digitized by kjOOQle 3ao u febi, i poklani počiniti nju budete, ifto tilo bitiche ono , koje zahvaliticbe vama, jere zabranifte njemu ftrasne muke, koje podniti imalobi bilo na drugome fvitu Ako paka tolikofte mekopfitni, da trapiti nemoxe- te to tilo vaše, ucinte ovako barem: uzdarxujtefe za pokofu grihk vaših od onoga nafladjenja, od one igre, od onoga vefelja: ukrotivajte chuchenja vaša , i nemoj¬ te okuf'ti jeftvinu onu toliko ugodnu vama: darxte da¬ leko oci vaše od ogleda vama miloga; podnofite onu ne¬ pravdu, neodgovarajte na ric kakovu fuprotivnu. Var- bu fvega ovoga paka o Karftjani moji podnofite za po¬ koru grihk vaših fve ono, sto fuprotivnoga, dogajafe vama, ter od tuki! Boxjih dolazi, ono, na priliku, fi- romastvo, onu nemoch, on rukotvor texak, i mučan, koga imate pri rukah, onu £udnu chud druxine vaše, vaših ftariih, ono progonftvo fufeda vašega, oni mraz, onu vruchiuu: ricju fve ono, sto fuprotivno, i mučno vidife vama, primite vefelo, i dragovoljno, razmislja- juchi, da od darexljivih rukk Boxjih dolazi vama, i if- povidajuchi, da joster vecha od ovih zafluxili jefte, re- kuchi fkupf-Razbojnikom dobrim onim: Nos quidem juste. mm digna factis recipimus. Eh koliko lipa ftvarje u fe¬ bi, od potrihe znati učiniti kripoft! I vindar pridobri nas Bog i f-takovom zadovoljanje plachom. Neka uvik bude blagoflovljena privelika dobrota njegova; tarfimo- fe dakle zadovoljiti njemu za grihe naše na ovome fvi¬ tu, sto ako učiniti budemo, ufatichemofe mochi uxiva- tiga zauvik na drugome. Digitized by kjOOQle Sai RAZGOVOR XXXI. Od ijiinitoga bit ja Ifafova u prifvetome c Sakramentu . Ijjubav nije ljubljena, ljubav nije ljubljena, hodjase fva za^udjena vapech jedno vrime po Monaftiru Tvome fve- ta Mandalena od Pacif, ljubav nije ljubljena , ljubav nije ljubljena. ( Sada f-vechim razlogom, i fra mom u Piljen Ta ja vidim za vapiti danaf, i rechi : Ifuf pridftojechi u prijvetome Oltarfome f Sakramentu nije virovan, nije virom van. Evovam o Karftjani moji dragi ono, sto moxera vara rechi, i dokazati u razgovoru mome danasnjome, koga imam činiti vama od ( Sakrameuta prifvetoga Pri- cestenja. Ifuf pridftojechi u prijvetome Sakramentu nije virovan. Takoje o Karftjani moji, toliko nalazimfe fmu- chen od privelike ITufove ljubavi, koju on dokaza u od- redjenju prifvetoga ( Sakrameota ovoga , i od ne male nezahvalnofti naše prema njemu , da drugo izgovarati nemozem, nego : Ifuf pridftojechi u prifvetome t Sakra ■ mentu fe neviruje. Dobro vidim, da uvridjeni fe dar- xite od govora, i Tuda takova moga, mifljechi da ne- virujete u prifveti Oltarfki ( Sakramenat, koi, kakono bi poflidnja fila ljubavi ITufove prema vama u odredje- nju iftoga, tako Tpravnibili bifte Za dati i vi karv i ži¬ vot u Tvidoganftvo Vire, koju imate od iftinitoga bit ja njegova u prifvetome Oltarfkome ^Sakramentu: i da pa* ce vi uzrok imate fvaki za fmutitife u meni, i fumnjiti, da ja raje jefam on , koi nevirujem , videchime fvako jutro darxatiga u rukah bez najmanje poboxnofti. Ifti- naje o Karftjani moji , i uzrok imate za fmutitife u me¬ ni. Ja ja fam oo, koi joster manje virujem odvaf. Eh dabih virovao, dabih virovao ! Ne ne, fakritife nechu, ter ne bez frama ufiljenfam ifpovidati vama o Unci ino« Razgovori D. II. SS Digitized by kjOOQle 3a2 ji, da nevinijem. Ali kako nevirajem ja, tako fta- lanfam, da ni vi ne virujete. Ne nevirujete, radi ce- fa drugo za razgovor moj današnji uzeti neraoiem ne¬ go, da IJUf pridftojechi u prijvetome 'Sakramentu Je neviruje. Izvidimo dakle* viru ovu nasu o Karftjani, koju imamo prema prifvetome t Sakramentu, koga napricu imamo fvejer zatvorena u fvetome Ciboriu u ovojCarkvi; izvi¬ dimo, jedali rechi moxemo, da virujemo, da pod pri¬ likom (vetom onom kruha, i vina nalazite nas Bog pri- dobri, a paka imatichete dobrotu rechi meni, jedali imah, oli ne uzrok ubezcciti mene, pak onda vaf, da vire u naf neima. Tri, kako znanoje vama, biahu ljubezljive fvarhe, cicha koih pridragi nas t Spafitelj Ifuf oftavi nama Tilo, i karv fvoju, fvoju dušu, i Boxanftvo fvoje, i fvega fe- be u ovome prifvetome Oltarfkome ( Sakramentu , tojeft za oftati pri naf f-bitjem iftinitim fvoim, za fdruxitife f-nama iz farca u priliki hrane, i za biti pofvetiliste naše, koje prikazati imalobife Prifvetome Trojftvu. Od male vire naše, u pogledu pofvetilista, govorah zado- fta vama u razgovoru momu, koga imah varhu načina, kakonofe ima flisati fveta Mifa : u ovome dakle razgo¬ voru dokazatichu vama, i giniti fpoznati ogito malu vi¬ ru, koju imamo u lfufa, koga vindar virujemo, dafe na¬ lazi u prifvetome ^Sakramentu u dusi, i Tilu, Bogfkup i Covik, on ifti, koi na Nebu fidi ob defnuOca fvoga, koi zatvoren u Tabernakulu naf geka , i zove fa fvom Ijubavju fvojom, za gaftitiga, njem ufa klanjati, i u nje¬ govome ugodnome pribivati druxtvu. I najparvo kakav tvor porodi u farru vašem o Kar- ftjani ljubav Ifufova hotivsi pribivati fvejer f nama pod prilikom kruha, i vina u ovome prifvetome ^Sakramen¬ tu? jedalife vidi vama zadofta, da ljubio nafje lfuf, i da i fada ljubi? jedali on moxebit potribu ima kakovu Digitized by kjOOQle g*ftenja’našega, i (luxbe naše? Fale njemu moxebit na Nebu Anjeli, Arkanjeli , i ( Serafini, i tolici blaxeni dufi, kojife tale u ljubavi Boga fvoga, i za gaft prive- liku darxe mochife klanjati njemu , i fpoznatiga za o- noga privelikoga Boga, koije u febi ? A zašto dakle ”ho- ti dochi pribivati na fvitu ovome medju nama? zašto fe ogitova, da lnifmo rafkose njegove, delicice mr.cc cum JU liis hominum? zašto hoti, da i mi ovdi na zemlji bude¬ mo na nikoi nagin fpodobni Blaxenim, tojeft, da ima¬ mo priveliku friebu za uxivatiga , i imatiga na priču ? Mozebit, kada biase joster ovdi na zemlji, bioje dobro pofiuxen f-velikom ljubavju, i gaftju od naf, ter ima fvak uzrok za biti duxan nama, za xeliti druxtvo naše, i pribivati pri naf? Eh ovoje zaifto ono, sto veoma fmu- chuje mene o Karftjani moji. Znateli kada, i u kako¬ voj prigodi odredi on prifveti ov t Sakramenat, i u ođ- redjenju nasoje ov lipi, i gudan način za oftati f-nama fvejer, u dusi, i tilu ? Upitajte ne mene, da Apoftola Paula, nu rici njegove! In qua nocte trndebatur , u no- cbi, u kojoj bi izdan. Takoje o Karftjani moji, u onoj iftoj nochi, u kojoj narod nefrichni ofudi nje ga na fmart nemilu, i nepravednu , ou, koliko da farce nebi pu¬ štalo njemu razlugitife od njih, hoti nachi nagin jedan toliko fladak, i toliko ljubezljiv za oftati pri naf fvejer, i za nerazlugitife nikada od naf, in qua nocte tradeba = tur y takoje o Karftjani, in qua nocte trndebatur. Jafe gubim, i neznam vladati famnorn cicha neiz- mirne Ifufove ljubavi; kada narod nefrichni ifka najne- milie načine za nauditimu, i pogubitiga , on zadnju hoche da ugini febi filu od ljubavi fvoje u odredjenju prifvetoga ovoga ( Sakramenta za pribivati f-nami, i ni¬ kada fe nerazlugiti od naf. Cum dilexisset suos , in fi• nem dilexit eos. Ali neniojmofe vise uzdarxavati u lju¬ bavi lfufa: idimo paka fada, kako obljubih vama ugi- ss a Digitized by kjOOQle 3a4 niti« idimo 1 velim izviditi, i fpoznati onu malu viru, koju mi imamo u ov Oltarfki prifveti t Sakramenat. £in- mo račun o Karftjani moji, da iznenada, i.uovomeraz- govora moga vrimenu, poftavimo, velim, da Anjeo je¬ dan iz Neba dojde, ter pun vefelja, i radofti reje; Eh kakova lipa novica o Crajani moji, nu jujte, nu jujte, on vas Ijubezljivi Ifuf, koi pun (lave (idi ob defnu Oca Nebefkoga, fasaoje f-neba, i okoljen od privelikoga bro¬ ja Anjelži Nebefkih fa fvom flavom Tvojom ulize u fta- novitu Carkvu onu, i ondife uzdarxuje ne za drugu fvar- hu, nego za r.izgovaratife f-varoa ljubljeno, i za pro- viditi vaf Ta fvim onim, sto potribuje tilo, i duša vaša. Sto ucinilibifte o Karftjani cujuchi (tvar ovu nenadia- nu, i toliko za vaf frichnu? odgovorte, sto ucinilibifte o Plemeniti, i u cafti poftavni ? uzdarxalibiftefe moxe- bit na dalje u onome druxtvu, u onoj igri, u onome Teatru? sto ucinilibifte o Targovci, o Rukotvorci, je- dali nebiftefe makli od vašega ftajuna, od vašega targo- vista ? I vi o texaci, je dali nebifte zapuftili zemlje va¬ še, i vaša polja za kratko barem vrime? Eh znam do¬ bro , da na takov lip, i ugodni glaf, i navistenje fvi vefelibifte rekli. Kakova igra, kakove prikaze, kako¬ vi razgovori, kakova targovista, kakova polja? idimo , idimo fvi za viditi judo priveliko ovo ljubavi: Ifuf fa- soje f-Neba za pribivati f-nama ! Ifuf dosoje k-nama za napuniti naf f-miloschami fvoimi! Ifuffa fvim Velijanft- vom fvoim, fa fvom flavom fvojom nalazife u Carkvi o- noj! o ljubavi, o ljubavi neizmirna, inedofpitna! idi¬ mo idimo fvi ukup, negubimo vrimena, idimo fe klan¬ jati pridobrome Ifufu, idimoga viditi, i u njegovome pribivati druxtvu. Vefelimfe, i vefelimfe iz pravoga farca u pogledu tolike vire vaše. Eh lipa vira ! Eh xiva vira! o koli¬ ko ljubljena nije ova Vira vaša, koju imate za Ifufa 1 fva zapuftiti, rafkose, dobitki, pofli za pochi k-Ifufu, i Digitized by kjOOQle njega pohoditi! Ali recitemi jedno malo o Kardjani ji« ka Avar jeft danovitia, navistenje, koje daobi Anjeo jedan, oli koje idi Bog daobi nama? upitam vaf ja fa- da, jedali nenavifti Bog nama, da u ovoj Carkvi, u o- vome Tabernakulu, pod ovom prilikom kruha, i vina nalazife Ifuf pravi, i xivi u dusi i tilu. Bog, i Covik, on ifti, koi pribiva na Nebu, i da doi za napuniti naf f-miloschami fvoimi, za pofvetiti duše naše, za udisati molbe, i prošnje naše ? ter jedali vise imatiche vire Anjeo jedan , nego Bog idi ? Ako dakle toliko radoftni poftalibifte, i duxni za zapuftiti fva i fvaka za mochire uzdancati f-Ifufom , tada , kada Anjeo jedan naviftiobi vama, da lfuf u.takovoj nalazife Carkvi; zašto dakle, znajuchi po kripodi Vire fvete , iliti po uftih xivoga Boga, daNeizmirni, t Svemoguchi, Bog od Veligandva, jedini t Sin Oca Nebelkoga, t Sudac xivih i martvih. Kralj Neba, i zemlje pod ovom prilikom kruha, i vina na¬ lazile na ovome Oltaru, nalazife u ovoj fvetoj Carkvi na priču pravi, i xivi Bog, i Covik fkup, vi paka nikakav necinite račun, vi za pohoditiga nedolazite ikada, naj¬ manju nechete da obchutite nepriliku za pochimufe po¬ kloniti : a paka dokazatichete, da virujete', i da viru- jete ftalno, da u prifvetome Oltarfkome ^Sakramentu fe nalazi on idi Ifuf, koi fidi ob defnu Oca fvoga Nebef- koga, i koi na Nebu kraljuje; ne ne neima vire u vaf o Kardjani moji. Ifpovidam ifti n u vama o Kardjani, da fve to veche dnuchen podajem u pogledu moje, i vaše male vire pre¬ ma fvetome ^Sakramentu. Jedali mogaše vechu nama dokazati ljubav, nego dokaza tada, kada hoti nefamo odati na zemlji u dusi, i tilu, da izvise odati u ftali- su jednome firomaskome toliko, i toliko ponixnome, i potištenome, da nefamo neo^itujefe kakono Bog od ne- lzmirnoga Velicanftva, koi jed u febi, page exin nivit stmetipsum i nekaxefe kakono Covik jednak nama, nego Digitized by kjOOQle 3a6 me famo od kruha priliku. 0 koliko velikaje ova po- niznoft njegova, o koliko nedofpitna, koju uzimlje on u prifvetome ^Sakramentu ! In Crnce, govori Toma fveti latebat sola Deitas, at hic luet, et humanitas. I fvu po- imnoA ovu dokaza on, i dokazuje za fpodobitife flabo- fti našoj, da ovako priAraseni poAalinebifmo od prive- likoga Veliganftva njegova , i da f-vechom lahkocbom, i ufanjem prid njega priAupitibifmo mogli. Nu gujte lipa izgovaranja Terefe fvete, O moj GoJpodine, govori ona Ifufu, da ti Jakrionebi pod prilikom kruha Veliko ft tvo* ju , tko poftupiobife toliko putđ prijtupiti k=tebi za fdruxiti Jivar jednu pnujiiu toliko Ji-VelifanJivom prevelikim evoim? Budi blagoj'lovljen ti o GoJpodine, nekate hvale, i blago - J'livl'aju Jvi Anjeli, i Jva kolika Jivorenja , da na takav nafin miris flahoft nasu, da uxivajuchi mi miloft kraljev* J'ku tvoju, prijirasila nebi naf prevelika moguehnoji tvoja. \ m 1 vindar f-otom toliko velikom (ilora ljubavi, i po- niznoftju sto zadobi, i zadobiva on pri naf? kada prid- ftanice od Velioih i kraljev punefu Dvoranink, i fvake \arfti podložnika, ter fvaki za caA ima priveliku nioehi Aati prid takovim , i njemu doftojnu ponuditi ftuxbu ; priveliki Bog nas, koga priAojecha živa, i iftinita vi- rujeino u prifvetome Sakramentu, pribiva fam famaban, i oda fvih zapušten u Carkvi fvetoj Tvojoj, gruAi nam- fe korak učiniti jedan za poebimufe pokloniti, i Aati prid njegovima nogama: i sto govorim od vaf o KarAja- ni moji, iAo govorim i od mene, i od fvih oAalih Re¬ dovnika , koji akoprem imamoga za tako rech u kuchah naših, ništa nemanje tako naretko idemomufe pokloni¬ ti, da fudimo za tako rech njega duxna nama za tako* vo, akoprem retko, pohajanje naše; a paka virovali možemo, daga ljubimo, i da virujemo u ovi Oltarlki t Sakramenat! Eh lipe vire takove moje, i vaše. Ne- einjahu ne ovako, niti nevine tolike bogabojeehe duše. Loje ifpovidaju viru takovu u prifveti Oltarfki t S a kra- Digitized by kjOOQle menat t fveta Mandalena od Pacif pohafasega po tride- fet putct na dan. Blaxena Agata od Krixa po ftotine put&. Blaxeni Francifco nepojdose ikada mimo Carkve kakove bez u nju ulifti, i poklonitife prifvetome Sakra¬ mentu : jere govoraše, da nije pravo, ni razborito, da priatelj jedan mimo ide kuche priatelja fvoga, oli (lu¬ ga Gofpod ara fvoga, bez rechimu ric kakovu, oli kako¬ vo pozdravljenje. Pa je idi Gofpodin Bog nas f-judefi- ma vele puta dokaza, koliko ugodno poftaje njemu po- liajanje takovo, buduchi da fvetoj Aldegonde , kada liodjase u tamnoj nochi u Carkvu za klanjatimufe, hoti, da Anjeli ifti fvitilibinjoj; da fvetome ( S ,me °°u koludru fama otvaralabife Carkvena vrata; da b!axenuJutu no- filibi Anjeli njegovi priko vode jedne, kada u Carkvu hodjase za pohoditi njega. Ovoche rechi o Karftjaoi i- mati jednu xivu viru u prifveti Oltarfki t S a kramenat» ovo čini naf fpoznati, koliko povoljna poftaje Bogu vi¬ ra naša u pohajanju njega. Ono paka, sto na fvitlo poftavlja malu viru, koja u naf fe nalazi prema prifvetome ^Sakramentu, nije to¬ liko retko pokajanje iftoga, i dolaženje naše u Carkvu fvetu, koliko je ft nechucheoje naše, i nedoftojno dar- xanje prid prifvetim Oltarfkiin Sakramentom, radi cefa fvakim razlogom zavapiti imam, ter vaf fmuchen u far- cu rechi toliko od mene, koliko i od vaf; Ifuf priftom jechi u prifvetome t ,Sakramentu ft nerviruje. Vi vidite do¬ bro o Karftjani moji, kako poboxni putnici, koji idu fveta pohoditi mifta, kada iz daleka famo upaze oli Spi¬ lju Betlemfku, oli Vart od Getfemani, oli Goru od Kal* varie, chutefe napunjeni ftrahom fvetim jednim, i far* ce njihovo goruche od ljubavi poftaje: i istom dofpivsi u frichna mifta ona, bacefe na zemlju, poboxno polju¬ be blaxenu Spilju onu, jere ovoje, govore oni, mifto, kadi rodiofeje pridobri nas ^Spalitelj ; ovoje on Vari, ka¬ di moljase, i f-karvavim potiofeje potom Ifuf; ovoje Kal- Digitized by kjOOQle 3a8 varia ona, na Ikojoj pri bit je on Lio f-priostrimi cauli na drivu krixa~. • Eh frichna Spilja , govore oni, kadi ro« diofpje lfuf! Eh frichni Vart, kadi potiofeje f-karvju Ifuf! Eh frichna Kalvaria, kadi utnroje nas lfuf! i ova izgovarajuchi poklanjajufe Spilji onoj, mo^e fuzamaVart O! i, i hiljada krat poljube onu ftrasnu od Kal vari e Go¬ ru: niti odftupiti neznaju od Spilje one, onoga Varta, i od one Gore; i fva ova čine oni, jere u frichnih mi- ftih onih biase za kratko vrime lfuf; jere lfuf f-pribi- vanjem takovim fvoim pofveti mifta ona , taknu f-Ti- lom prfvetim fvoim onu Spilju, oni Vart, i onu Goru. Ali sto ikada uginilibi oni, velim ja, ako u Spilji onoj imalibi priveliku frichu za nacbi, i ‘viditi priftojeche- ga Ifufa , da vidilibiga u jaflib kakono malahno ditefce, i moglibi recbi: Evo onamo u Spilji onoj varhu one fla- me u jaflih lexecha xiva, i Jjubezljiva Ifufa? sto bi u- cinili, ako u Vartu od Getfemani nefamo moglibi po¬ ljubiti zemlju onu, po kojoj razlivasefe karvlfufova, da joster vidi 1 1 bi Jfufa na zemlji lexecha, i f-karvju oblita, koi umira , i moli za naf Nebefkoga Oca fvoga ? stobi ikada činili, ako na Gori Kalvarie. ne famobi rekli, ov- di umroje lfuf, da izvise naslibi njega na krixu vife- chega meju dvimi razbojnici, i rani punoga umiraju- chega? stobi rekli, i stobi ginili poboxni putnici oni? kako farca njihova ftapljala nebife u fuze? kako napu- niliuebife fvetim Arahom, ter finucheni veoma rig fa¬ mu izprigovoriti nebi znali. Ovocbe recbi, o Karftjani moji, virovati, i viro- vati iftinito, ovoje, sto diluje xiva jedna Vira. ( Sada odgovorte vi meni, ako u farcih poboxnih Putnika ta¬ kove lipe tvore poraja xiva njihova Vira, i cinijih ga- Aiti duboko mifta ona, kadi rodiofeje, f-karvju potio, i umro nas lfuf, akoprem nenajduga vech ondi: sto hi¬ niti, i rechi michemo , kada Vira naf ftalnih gini, da nefamo jedan krat biase, pače, da i fada priftojecha Digitized by kjOOQle 5*9 xivA , 5 iftinita imamo Ifulh ha ovome Oltara fvetome pod prilikom kruha: onoga Ifufa, koi porodiofeje u o- noj Spilji, koi molioje u Vartu od Getfemani, i koi u- mroje na Kalvarie Gori, i moxemo rechi, nefamo bio. je jedan krat Ifuf, da i fadafe nalazi. Evoga onamo varhu onoga Oltara, pod prilikom ovom kruha nalazile Ifuf, koi rodiofeje, i umroje za naf. Takoje o Karftja- ni moji, ovdije on ifti Ifuf. Kako dakle ftati inoxe o- to toliko nechuchenje naSe, ovo negaftenje zadofta ma- lo, i mala ljubav nAsa f-virom, koju ifpovidamo pre¬ ma fvetome Oltarfkome Sakramentu ? Da na mifto vi- rovati, da u ovome Tabernakulu nalazife Ifuf, virova* libifmo kruh fami, f-manjom nebifmo mogli pribivati poboxnoftju v nego pribivamo. Ne ne o Karftjani mo¬ ji , nevirujemo, da pod prilikom onom nalazife Ifuf. UglavljenifmO ne malo, i tičemo i mi, za tako re¬ chi, rukom, gujem, dami odgovarate, ter fe framuje- mo fvi cicha male vire, koju imafrao varhu Oltarfkoga ( Sakramenta, ali od fad u napridak obljubimo, da ova¬ ko biti neche: dochichemo nefamo gufto pohajatiga, da i f-velikom ponixno(tju na prigu njega ftatichemo: ali ako ti nedokaxe$ nama, što imamo giniti, i u geni fe zabavljati, kada prid njegovima ftoimo nogama, stoche* da ginimo, i znamo giniti mi ljudi od fvita, ljudi pro¬ liti, i rieunlni, koji neznamo izrechi rig jednu, koja Bo¬ gu povoljna bi bila ? znate o Karftjani moji ono, sto či¬ niti imate ? manje rigi, a vise Vire. Zadoftaje viro- vati, a paka ifta vira uginitche vaf, Sto giniti imate. Uginte dakle odma, kako ulizete u Carkvu, dio jedan vire xive, i recite i vi Ifufu, koga na prigu imate var¬ hu Oltara: Tu es Christus filius Dei vrvi, tili Ifukarft Sin Boga xivoga. Takoje, mi to virujemo, jere reko- li ti, koifi najparva iftina, da varhu Oltara ovoga, pod prilikami ovimi ti jeli fvemoguchi Bog, kralj Neba, i Razgovori Di Ili 11 Digitized by kjOOQle zemlje, prid koga Velicanftvom trepechu fvi Anjeli, i t Serafini Nebefki. Takoje, ti jefi. O koliko priveli- kaje ponixnoft tvoja! Jedan Bog toliko velik, kakono ti jefi hotiti ftati varhu Oltara ovoga, u ftalisu jednome potištenome toliko, fkrovitome , i firomaskome, i ne¬ prikladnome pofve neizmirnome Velicanftvu tvome; i fve ovo za dokazati nam neizmirnu ljubav tvoju prema nama! Ali tkojifmo mi, ako ne ubozi, i nedoftojni gris- nici? i ti vindar toliko naf ljubiš, da razlucitife neznas od naf, da razkosefu tvoje pribivati meu nama, i zatu fvarhu fe nalaziš iftinito u dusi, i tilu pod fvetim pri- likam ovim. Neka bude zauvik blagoflovljena neizmir- ua ova dobrota tvoja. Evo uaf ovdi prid tvoima noga¬ ma, virujemo tebe kako našega privelikoga Boga, ka¬ ko našega Gofpodina, i Gofpodara, i za zlamen ove vi¬ re naše ponixujemofe, i klanjamofe tja do zemlje za po- c a ft i ti neizmirno Veli^anftvo tvoje, fpoznajemote, i ja- ftimote za Boga našega, za ( StvoriteIja našega, i za fvc dobro naše. I poklam pocaftifmoga f-takovom sivom virom za privelikoga Boga našega, sto joster činiti imamo? Ima¬ te fe to vise uzbuditi viru vašu, i ftalno virovati, da on Bog, koga pridftojechega imate varhu Oltara fveto- ga, jeft vas t Spafitelj priljubljeni, koi ha ftroske xivo- ta fvoga , i karvi fvoje izbavio nalje od Pakla, i otvo¬ rio Nebo nama. O velika ljubavi, koja uzbuditiche vaO da virujete, da na onome Oltaru pridftojechega imate onoga dobroga Ifufa, koi umroje za fpafenje vaše ! Vira odma rechiche vama, da pod prilikom fvetom ovom na¬ lazile ono ifto prifveto Tilo, koje za ljubav vašu bieno- bi pri ftupu, i na drivu krixa f-priostrimi pri bi to cau- li; rechiche joster vise, dafe nalazi fva ona karv ppi- fveta , koju do zadnje kapi proli on za vaf, i f-kojom opra dušu vašu od tolicih, i tolicih gribčt. Kako molim vaf, vladati fe bude inoglo farce vaše tada, i ne dochi Digitized by G.ooQle 33 * tia manje imajuchi prid očima vašima neizmirnoft lju¬ bavi Ifufa vašega? kolike zahvale, kolike pohvale, ko¬ liku ljubav dokazati nechete Ifufu , koga pridftojecha vidite varhu Oltara u prifvetome ^Sakramentu. t Stvarje iftinita , čujem , da govorite , nitije totu triba mnozib rici, niti znati štiti, zadofta bitiche na¬ ma xive vire imati jedno malo, ,i ova zadoftnacbe bi¬ ti za dokazati nam ono, sto činiti imamo, i sto izre- cbi, kada ftati ‘budemo prid pridftnjechim Ifufoin. Ali vindar prie, nego zaglaviš razgovor ov tvoj, napomeni naf joster ftvar kakovu, i zadovolnji bitichemo. Poklam dakle o Karftjani moji pocaftilifte Ifufa po viri fvetoj, kakono Gofpodina vašega, i Gofpodara, poklam virova- fte, i zahvalifte njega kako t Spafitelja našega, uzbudi¬ te fe to vecbe viru vašu, i darste za ftalno, da on to¬ liko dobri Ifuf, koga pridftojecha imate pod prilikom kruha, ima biti vas t Sudac , od koga ima dochi vama odluka xivota, oli vikovite fmarti. O kolika bitineehe ovo fricha za vaf', imati prid fobom pravednoga t Suca vašega, i mochi priporuciti njemu pravdu vašu! onu, velim, pravdu, od koje vid dobro najveche, dobro vi- kovito, oli zlo ftrasno , i vikovito; znajuchi u iftome vrimenu, da zato ilto poftaviofeje fudac vas pod priliku ovu, i hoti pribivati pri vaf, ter uzdignu Priftolje Tvo¬ je od milofardja u ovoj Carkvi fvetoj, da ovako prive- liku imalibifte frichu f-njim vaše napraviti račune fada, utisiti Pravicu njegovu uvridjenu f-tolicimi vasimi gri- fi, fmarfiti f-pokorom, i fkrusenjem prid njegovima no¬ gama fmarti vikovite odluku, koju Pravica njegova fva- kim razlogom ftriliti fuprot vaf bi imala. Vira vira dakle budi u vaf o Karftjani moji : evo. ovdi varhu Ol¬ tara ( Suca vašega. Dabi koi fudac doso u kuchu vašu, koi imobi vaf oli ofuditi . oli oflohoditi od nepoštene fmarti kakove, od vaf za(1uxeue, sto nebifte rekli? sto tt a Digitized by kjOOQle učinili nebifte? koliko fe nebifte priporugili ? kako u- palinebifte prid njim na kolina vaša ! fada , ako viro-r vati budete, da pridftojecha imate pod prilikom kruha privelikoga ( Suca xivih, i martvih-, onoga, od cigovih ruka ima docbi vama oli vikovito Nebo , oli vikoviti Pakao, o-koliko xiva vira ova uzbuditicbe u fare u vašem fveti ftrah jedan , i poftavitiche naparvo vama hiljada dila od ljubavi, i ponixnofti za utisiti fada , kadafte u vrimenu joster, s Suca vašega, koga pridftojecha imate. Zađoftaje dakle , kako vidifte o Karftjani moji , i malo vire imati xive od iftinitoga bilja lfufova u prifve- tome Oltarfkome 4 Sakramentu: jere ako , ulizech vi u Carkvu za po^aftitiga , fada virovali budete njega ka- kono vašega privelikoga Gofpodara , kako pridragoga ( Spafitelja vašega, i kako vašega ( Suca, fada paka kako vašega Ijubezljivoga Oca, kako pridragoga priatelja, ka¬ ko darežljivoga dobročinitelja , od koga fvako dobro doclii ima vama, dal ne vaf ginim, da imatiehete, f-cim fe uzdarxati ljubljeno, i poboxno prid njegovima noga¬ ma : i on videehi vaf f-takovom xivom virom prid fo-r bom, nadaritiehe vaf f-miloschami fvoimi ; buduehi da ciclia takove fvarhe ofobito boti oftati pri naf, to jeft za napuniti duše naše f-blagollovom , imilosehom, da eaftech njega fada fakrita pod prilikami fvetimi, njegli- bifmo dochi u onu Nebefku visinu uxivatiga odkrita, kako u febi jeft; sto nekg udili on nama po priveliko- me milofardju fvome. Digitized by kjOOQle 333 RAZGOVOR XXXII. Varhu t Sakramenta od Prigestjenja* Bog jedan poj'tati hrana. jAko u dokazan] u pri velike, i neizmirne ljubavi Idu fove, koje ucinih vama, u prosafnome razgovoru mome, hotechi on pribivati pri naf u prifvetome Oltarlkome ^Sakramentu , uxgofeje farce vaše odma, i puno poda zahvalnofti, i ljubavi prema njemu, koliko vecbi od ljubavi plamen ufatife nechu vidjti ufarcu vašem oKar- ftjani moji danaf, kada govoriti nakanih vama od neiz- mirne ljubavi njegove, koju dokaza on ne famo u pri¬ bivanju pri naf, da i u darivanju fvega febe nama u priliki brane. Eh ako ikada xeljah biti ^Serafin jedan vaf uxgan od ljubavi, xe!iobih zaifto danaf, imajuchi dokazati vama neizmirnoft ljubavi ^Spalitelja našega. Na vaf paka fpada o Karftjani moji, zadobiti meni od utisitelja Duha, koga u društvu Ifufa na ovome fveto-; me Oltaru gadite, litru famu jednu od lipe ljubavi ta- kove, f-kojom mocbi budem ^initi vaf fpozuati ono, sto rechi nakanih, i dokazati, to jed nedofpitnu ljubav Ii fufa 4 SpafiteIja našega, kada hoti podati brana naša: sto fpoznausi znali budete f-blagoflivljanjem , zahval- nodju, i f'ljubavju nadomiditi Ifufu tolika pogardjenja, koja kroz čilo godište prime on od Padira vašega, ka¬ da nedodojno pritnega fvaki dan u farce Tvoje. Za fpoznati dakle o Kardjani moji neizmirnn I- fufovu ljubav, kada hoti Tebe idoga dati nama za hra¬ nu u prifvetome ^Sakramentu, imate znati, d&koi mno¬ go ljubi, zna dokazati ovu ljubav fvoju mnogo daruju- cbi, jere buduchi po ljubavi takovoj za tako rech da¬ rovao farce, stoje vise u febi, nevidifemu teško i dobra darovati fvoja , kakono štogod manjega u febi: izvise , Digitized by kjOOQle 334 koi ljubi, xeli i iste ljubljenome ogledu iVome činiti o« £itu ljubav takovu Tvoju , sto ofobito Te čini kroz dari , koji varbu očitovanja ljubavi onoga, koi dariva, imaju i ovo U Tebi, da potribuju kakav takav odgovor ljuba¬ vi od onoga, koi dar prime. Poftavna dakle iftina ova, izviđimo jedno malo o Karftjani moji, kakav zlamen ljubavi dade nama pri- Ijubezljivi nas t Spafitelj Ifuf, koju ima, i fvejer imaše za naf. Jedali kakav dar primifmo mi od njega, po ko¬ me fpoznati mogofmo, da naf ou ljubi? Jedali primiTmo? A stoje xivot ov nas, koga dade on nama ftvorechi naf, i koga uzdarxi bez priftanka, akone lipi, i dragocinje- ni dar jedan , koga on po famoj darexljivofti Tvojoj, i za zlamen ljubavi Tvoje dade nama, i zabrani tolicim ne- izbrojenim družim ? A paka tolika neizbrojena ftvore- nja ftvorena od njega za korift, i fluxbu nasu nifuli'to- lici dari njegovi, i zlamenja ljubavi njegove? I t Sakra- menat od KarTta, po kome fini pofinovljeni poftafmo nje¬ govi, i primifmo dar Vire Tvete; i Sakramenat od Poko¬ re odredjen od njega f-jedinom fvarhom za povratitinaui miloscbu izgubljenu po grihu; i fvi oftali ^Sakramenti, koji varhu pofvechujuche miloscbe udiljuju nama vlafti- tu fvak Tvoju, uifuli fvi ovi prilipi, i ofobiti dari, dari od neizmirne čine? dari, koji o^ito dokaxuju nama neiz- jnirnu ljubav privelikoga Daritelja našega ? Buduchi mi dakle okoljeni od fvi u ftrana od tolicih dar& , koji tolikafu zlamenja neizmirne njegove prema nama ljuba¬ vi, moxemo!i fumnjiti da pridobri nas Bog nije naf lju¬ bio dvejer, i da neljubi i Tada ? A tko od naf, £ujem dami odgovarate, biticbe ne- uman i nezahvalan, i flip toliko, da fumnjiticbe od l- fufove ljubavi prema nama, ako oda fviu ftrana okolje- nifmo od tolicih dar&, koji takovu dokaxuju, i očituju parna? Ali ako vi zadovoljenifte f-tolicimi zlamenji, ko- Digitized by kjOOQle ja dade l(uf vatri a od ljut a vi fvoje, zadovoljan vi n dar on nebiase , dokler za poClidnjo (kusanje neizmirne o- ve ljubavi Tvoje nedade nama na dar fvega Tebe : ta- koje o KarTtjani moji, fvega Tebe, tojed Tve Tilo fvoje, fvu karv prifvetu Tvoju, Tvoju dušu, i fvoje Boxanftvo, sto čini on u ovome prifvetome Oltarfkonie Sakramen¬ tu ; na takav način, da Tada, kako govori Agudin fve- ti, Ta Tvom TvemoguchnoTtju, i neizmirnoin mudroliju Tvojom nemoxe, i nezna dati nam sto vechega, i boljem ga. Cum sit Omnipotens , plus dare non potest , cum sit sapientissimus, plus dare nescivit. Stofe vidi vama o KarTtjani, i kakav tvor poradja u fare u vašem dar ov čudnovati, koga udili nam Bog nas darexljivi, % dajuehi Tebe iftoga za hranu nama? Ali za to bolje razumiti vifokoft dara takova , potribnobi bilo mochi Tpoznati, koije Bog oni, koife nama dariva, i kojifmo mi, koim Te on dariva. Ali stoebete da vam rejem, koije Bog? imalibifte upitati (tvar takovu Anje- le, i t S era l' ,ne Mebefke, koji pri veliku imaju frichu gle¬ dati njega, kakoje on u Tebi, nistanemanje niti oni u ftalisu nebi bili za dokazati podpuno vama, stoje Bog, ter jedino rekiibi oni vama, da Bog jeft bitje jedno idiot njima nedohitno, bitje neizmirnim načinom izvarftno, i zato lipota jedna nedoTpitna , dobrota bezfvarsna , moguehnoft, i mudrod jedna neizmirna; bilje jedno napokon, koje dofechi, i fpoznatife nemoxe od dvore- nja kakova. Eh stoje Bog, stoje Bog oKardjani? On- je Gofpodar Neba, i zemlje; onje; koi Tjednom ricju fvit ov dvorioje , i koi T-idom lahkocbom mogobi dvo¬ riti hiljada druzih. Onje napokon toliko Velik, toliko Moguch , da ufpored njega fvi Kralji, i Cefari zemalj- fki jefu koliko da niefu. Omnes gentes tanquam non sintf sic sunt coram te. Sada ovi Bog jed on, koi za dokazati ljubav fvo- Digitized by kjOOQle 356 ju, nezadovoljan f-tdlicimi dabi, koje udili dama, đd- fpi u prifvetome ^Sakramentu , da udili nama izvise i- ftoga febe. Ter tkome molim vaf? potištenome jedno¬ me fvome ftvorenju, stofmo mi o Karftjani moji prid njegovima ogima: nama, koji f grihom poftafmo, i jef- ino i fada nepriatelji njegovi: dajefe on nama, akoprem vidi, i fpoznava privelika pogardjenja, koja biclia ifto- ga dara ovoga činimo njemu. Koliko velika dakle lju¬ bav nebiase njegova > i koliko nije i Tada ! Jedan Bog toliko Velik za zlamen ljubavi fvoje darovati iftoga fe¬ be nama toliko ubozim ! nama toliko zatim, i nedoftoj nim grisnikom! Karftjani pridrazi moji, đa nas prido- bri Jfuf botiobi učiniti Vikovitoine Ocu fvome Ncbefko- me, i fvetorhe Duhu za zlamen neizmirne ljubavi fvo¬ je prema njima dar jedan prirtojoi nedofpitnoj njihovoj Vifokofti, sto vise darovatibi mogo* nego darova nama, dajuchi nam febe fvega u prifvetome t Sakramentu ? O Dobroto neizmirna, o đarexljiva ljubavi moga Ifufa ! Bog jedan dofpiti na toliko, da hoti dali febe iftoga po¬ tištenome jednome * i nedoftojnome grisniku, stofam ja, sto i vi jefte. I akoje totne tako, priftupite naparvo vio Gofpo- je, i vi o Gofpodo, kojifte u flusbi, i cafti poftavni. Ako parvi kralj fvita za dokazati fvoju prema vama lju¬ bav, uciniobi vama dar kakav akoprem nevelik, koli¬ ko vintfar fmucheni poftaljnebifte, koliku ljubav, i ko¬ liku zahvalnoft dokazali nebifte prema kralju onome! 1 ako dar takav mali* u pogledu vindar daritelja, i nje¬ gove privelike §afti takov tvor uciniobi u vaf, koliko vechi ujinionebi, ako darovaobi on vama polovicu kra- ljeftva fvoga ? Na ifti najin priftupite naparvo, i vi o profti ljudi, i vi o rukotvorci, o duge, i težaci, i ko¬ ji potribu imate mucitife, i truditife za mochi prifkar- biti hranu febi, i druxini fvojoj ; recitemi jedno ma¬ lo, ako Gofpodar vas* za dokazati povoljnoft fvoju u f1ux- Digitized by kjOOQle bi vašoj, i fvoju prema vama ofobitu ljubav, uciniobi vama prilipi, i nemali dar kakav, darovaobi, na pri¬ liku, vama lipih novaci, f-koitn prifkarbitibifte mogli' potriboa vama, i druxini vašoj; oli vama o texaci, da. rovaobi lipo, i veliko polje, veliki vinograd, f-koim dobar moglibifte učiniti ftalis : stobi reklo, stobi čini¬ lo tada farce vaše prema toliko darexIjivome vasome Gofpodaru ? O dobri Gofpodaru , reklibifte , o dobri Gofpodaru, ter ako do fada Ijubih ja tebe , koliko ve- che u napridak Ijubitichute! Tada zaifto fluxitichu nje. inu iz pravoga farca, i ifpuniti marljivo fve zapovidi njegove, znaše on dobro naehi način za dobro biti od mene polluxen: jedali nebifte izgovarali ovako? Napo. kon (framujemfe za ifto vaf naparvo zvati u ovome fve. tome rniftu ) priftupi naparvo ti o mladicbu, ti o di. vojko, koi nejiftu istete ljubav, dokaxte iftinu prid fvim pukom ovim, koiriie flisa. Kakav tvor poradja u far. cu vašemu , i kakovu ima jakoft za zadobiti ljubav va¬ šu kakavgodir dar ljubitelja vašega? Dar takov, vi od« govarate od ni a, jeft ftalan zadavak , i zlamen očiti od ljubavi, koju ona, oli on meni nofi: prie, nego da¬ rova ftvar takovu meni, virovati bi mogo, da vech da. rova meni farce fvoje: ljubav ova nije famo od riji lju¬ bav, i akoprem dotada nevirovah jako obechanjim nje- jinim , fada vindar jefam pridobljen, i farce moje po daru ovomć vezano jako poftaje. Evo koliko iftinitoje o Karftjani moji , da ljubav fe čini fpoznati, i o^itujefe po darih, i da takovi nefa. ino zlamenfu očiti, i iftiniti ljubavi onoga, ki dariva * da i vexu, i ufiljuju onoga, koi njih prime, da ljubi daritelja fvoga, i koliko darje vechi, oli vechi u jaflti daritelj, toliko vecha poftaje ljubav onoga, kiga prime prema daritelju fvome. t Sada poftavna iftina ova, iz¬ vadimo jedno malo o Karftjani moji, ljubav, koju nas Razgovori Di II. u u Digitized by kjOOQle pridobri Bog zarobi od naf n kripofti dragoci njenoga, i neizmirnoga dara, koga u^ini on nama, dajuchi nam fvega febe u prifvetome Oltarfkome ^Sakramentu. Vi jurve znate dobro, koi bi, i koi jeft daritelj, jere do- kazah malo prie, to jeft daje ifti priveliki, i nedohit- ni, i neizmirni Bog, Kralj Neba, i zemlje, ufpoređ koga fvi Kralji, i Cefari zemaljfki jefu j»dno nistare u febi: jedalife dakle moxe ne famo nacbi, nego niti iz- mifliti caft, i plemen veehi od daritelja takova, ako on jeft Bog ifti? Idimo fada naparvo i izvidimo kakove variti darje, koga on daje nama; stoje dakle ono, sto on nama nudi ? jedali malo zlata , oli frebra ? jedali kraljeftvo veliko kakovo? idimo naparvo, jedalije vaf fvit široki? joster veche, jedali nudi nama fve Nebo, i fvu.zemlju? O koliko dragocinjen biobi dar takov, ter o§ito dokazaobi nama priveliku daritelja prema nama ljubav! O kolika ljubav, o kolika bilabi ova ljubav ! Vi zacudjeni, i ftravljeni poftalibifte, i f-razlogom fvakim, ako Bog za zlamen ljubavi fvoje darovaobi na¬ ma fve Nebo, i fvu zemlju: i vindar fve ovoje zadofla malo njemu za dokazati fvoju prema nama ljubav. Zna- teli dakle, sto on daje nama u ovome daru fvome, sto jini nama u prifvetome Oltarfkome ^Sakramentu ? ka¬ ko vech rekoh vama, daje fvega iftoga febe, Tilo fvo¬ je, fvoju dušu, karv fvoju , i fvoje Boxanftvo, to jeft, čini dar nama, koi vise valja, nego Nebo, zemlja, i vaf fvit široki; gini dar nama, u kome, kak'o govori Tri- dentinfki t Sabor zakupljeno fe nalazi fve koliko blago njegovo. Divitias divini erga homines sui amoris velut effudit. Čini napokon dar nama, koi toliko valja, ko¬ liko Bog ifti. Ajedalife more vise rechi oKarftjani? jedalije moguche izmifliti famo dar kakav od tolike čine? Covormo ojito o Karftjani moji; virujeteli molim vaf, ali recite iftinu, virujeteli velim, da u prifvetome 8 Digitized by kjOOQle Oltarlkome ^Sakramentu Ifuf fvega febe iftoga Jaje na¬ ma, nefamo Tihr fvoje, karv fvoju, fvoju dušu, Ja i i- fto Boxanftvo ? virujeteli, oli ne ? Ako nevirujete, iz-r laziti flotoJno moxete oJ ove Carkve fvete, ja negovo- rim f-vama ; da akoli virujete, jereje fkljan vire fvete, kako ide dakle, da u vaf o plemeniti, i u cafti poft.iv- ni fvaki mali dar učinjen od kralja vama : u vaf o flu« ge, i ubozi dar kakav od Gofpodara učinjen: u vaf na¬ pokon o necifti ljubitelji, dar kakav učinjen vama od ljubljenoga ogleda, toliki tvor poradja u farcih vaših, i fili vaf na ljubav ; a kada pak priveliki, pridobri , i priljubezljivi Bog nas za činiti naf fpoznati ljubav neiz- mirnu fvoju prema nama dofpiva na toliko, da hoche, da daruje nama iftoga ffehe, tolikofmo neochutni, toli- Jiko ftudeni, toliko nefpoznani, da najmanju uzbuditi oemoxemo prema njemu ljubav u nasome fare u, nika- kov necinimo račun od dragocinjenoga dara ovoga, sto¬ je on fam, koi fe nudi nama za zlamen ljubavi fvoje ? Ter fmoli mi Karftjani, jefmoli razboriti ljudi ! a paka fe flavimo, da fe nepustamo pridobiti u ljubavi od o- noga, koi naf ljubi. t Svi dakle ljudi, akoprem nika- kovo zafluxenje neimaju za ljubljeni biti, fa fvakim, a- koprem malim darom, koga čine nama, podvexuju naf, i ftlu, za tako t*ech, čine nama, za ljubiti njih: famo, i jedino pridobri, i priljubezljivi Bog nas toliko malu ima frichu f-nama , da imajuehi on u febi zafluxenje ueizmirno jeduo, za moch biti ljubljen dariva iftoga febe, i vindar zadovoljenje imati nenioxe j a paka, ka¬ ko rekoh, moxemoli fe zvati mi Karftjani razboriti lju¬ di ? oni, koji u ljubavi tarfefe pridobiti one, koji njih ljube ? Ono paka, sto vecbu čini poftati Ifufovu ljubav, nije famo neizmirna dragocina dara, koga ^ini dajurbi febe iftoga nama, da i način priljubljeni, i prinudni, uu a Digitized by G.ooQle f-koim darivafe on nama. Imate znati, da vlaftitoflfc onoga, ki ljubi, nije famo dokazati f-darima ljubav Tvo¬ ju , da i fdruzitife f-ogledom ljubljenim takovim ; radi cefa ljubav zvanaje od Dionilia fvetoga : Quilibet amor- est Minus unitiva: jere od dvih farca botiobi učiniti jed¬ no, i ako moguchebi bilo, poftati on, ki ljubi, Avar i- fta f-onim, koga ljubi. t Sada sto učini, i sto čini bez priftanka f-nama pri dobri , i pridarexljivi Bog ? nebi zadovoljan za zlamen ljubavi fvoje dati febe iftoga na¬ ma, kako vidifte do Tada, da i boti fdruxitife f-nama, i fdruxitife fdruxeujem najfvarsoim, i najnerazlucnim , koi izmiflitife moxe: i kako hrana pojedena poftane Avar ifta f-onim , koi nju poji, tako, da ftvar nikakva njih razlučiti nemoxe } ovako i nas pridobri Ifuf za fdruxi- tife to bolje, i nerazlucnim načinom f-nama, našoje na¬ čin ov precudnovati. na^in nov , i varhu fvega razu¬ ma našega za fdruxitife fa fvakim od naf na priliku hra¬ ne, i nahraniti naf f-iftim Tilotn fvoim, i f-karvju na- poiti Tvojom : Caro meo. vere est cibus , et sanguis meus vere est potus, za ovu ofobitu fvarhu, da po fdruxenju takovome mogobi on xiviti u uaf, i mi u njemu. In me manet, et ego in eo: i da hranechife mi f-Ifufom, xiviti za njega moglibifmo : qui manducat me, et ipse vivet propter me. Stofe vama vidi o Karftjani od privelike, i nedo- fpitne ljubavi ( Spafitelja našega Ifufa, koi naša boti po¬ ftati brana za ovako jako mocbi fdruxitife f-uama? Ja¬ dali mogaše dokazati bolje, i ojitie ljubav Tvoju prema nama? Bog jedan naša poftati hrana 1 da vi ifti pita- libifte njega, da polak volje vaše daobi on zlamen jak ljubavi fvoje, jeaali bi ikada na um doso vama najin toliko gudnovat, to jeft, da za zlamen ljubavi Tvoje pre¬ ma vama poftatibi imo on hrana vaša ? I vindar ovo u- gini Ifuf. Takoje, Bog jedan pofta brana moja: tojeft aedoftojaoga, i malovridnoga Redovnika, i zlobnoga ova- Digitized by kjOOQle ga grisnika. Bog pofta i hrana vaša« ne vaša famo o Kralj!, i.Cefari, o Ercegi, i parvi fvita ovoga, da i vaša o ubozi, i rukotvorci, fluge, i texaci, i koji od fvita zanicovani jefte: joster vise, joster vise, hrana i vaša o nemili grisnici, i koji nepriftajete proganjati pri- dobroga lfufa, koi tako f-vama hoche, da bude fdruzen. Ja znam o Karftjani moji, da cnjnchi vi, da Bog jedan hoti dofpiti na toliko, da za dokazati ljubav ne- izmirnu fvoju prema nama, hotife fdruxiti f-nama u pri« liki hrane, fvi zacuđjeni, i ftravljeni poftajete, ter fa¬ mi foboni izgovarate ovako: Bog jedan poftati moja hra¬ na , Bog jedan poftati moja brana ! Ali tkofam ja, da zafluziofam miloschu toliku? Jedan Bog fvemoguchi, neizmirno fvet, privelik kralj Neba i zemlje, nedohi« tan , ona neizmirna dobrota, ona nedofpitna jiftocha, hotitife fdruziti tako jako famnom, koifam necifta du-, sa jedna, jedan nedoftojni grisnik, i jedno nezahval¬ no ftvorenje ? famnom ! 0 ljubavi fvetnogucha, o lju¬ bavi nedofpitna moga lfufa prema meni! Tkoje, govori Ivan fveti Zlatouftnik, on Paltir, koi pafaobi f-mefom, i karvju fvojom ovce fvoje ? Quis Pastor oves proprio pas» cit cruore ? I tkoje on veliki priatelj, oli ljubitelj toli¬ ko zaljubljen, koi hotife fdruziti f-Jjubljenim ogledom tako kripko, da njegova hoti poftati hrana? Sto velite vi o Anjeli, Arkanjeli, i ^Serafini Nebefki ? Vas pri- veliki Bog toliko Ijubioje, i ljubi mene, da hoti hra- nitime f-iftim Tilom fvoim, i hoti fdruxitife famnom u priliki piche , za upi'ititife famnom, i poftati famnom ftvar jedna ifta ! Ali da ja biobih Bog njegov, i fve do¬ bro njegovo, bolje fdruzitife famnom nebi mogo, ne- gofe druzi. O ljubavi neizrecena, o dobrota priveli- ka, i nedohitna lfufa ( Spalitelja našega! Eh nemoxem vech vladati fobom, ter ginimife ura jedna hiljada go¬ dišta za fvarhu dati ovome razgovoru mome, za izlazi¬ ti od ove Garkve fvete, ter vaf finuchm , i zajudjen Digitized by kjOOQle pocbi hochu po putili, i ulicah vapecli: Bog jedan t Stvo- ritelj JXeba, i zemlje hoti poftati picha moja: sto vise moxefe rechi, sto izmifliti moxefe vise ! O kolikofe ja vefelim , o koliko radoftnoje farce moje, o Karfrjani moji, viditi fvakoga od vaf tako xi- Vo taknuta, i ftalna od ljubavi Ifufove u davanju febe iftoga vama , i to u priliki piche! budite hiljada krat blagoflovljeni o fricbni trudi moji, o frichni moj razgo¬ voru, po kome Duh fveti danaf znao, i botioje uzbu¬ diti toliko pravedna, i toliko uxgana rbuchenja od za- livalnofti, i ljubavi u vaših farcih ! Hote hole po pu- tih, po ulicah, po plaćah, i po kuchah. Ali ne, pri- ftante za kratko vrime, ter meju mnom i vama ucinmo ovo razmisljenje: sto zadobi napokon Tamnom, i f-vami pridobri nas lfuf f-đarom takovim fvoim, d.ijuchi febe iftoga nama, i hotechi poftati picha naša za zlamen lju¬ bavi neizmirne fvoje prema nama ? Jedalifmofe i mi da- rovali njemu? jedali darovafmomu fve farce naše, fva chuchenja, fve xelje naše, fve naše tilo, fvu nasu du¬ šu, i fvih nafiftih, na takav način, da xiviti nehoti- fmo nego u njemu, i po njemu? I kada frichu imafmo blagovati prifveto Tilo njegovo , i piti karv neprocinje- nu njegovu, sto cinjase tada farce naše? jefeli razli- valo u ljubavi, videchife na ovak nagin fdruxeno f-I- fufom, i toliko ljubljeno od njega ? I prie , nego pri- ftupifmo za primitiga, jefmoli obchutili glad, i xelju vruchu u naf za nahranjeni biti prifvetim Tilom njego¬ vim, i napojeni neprocinjenom karvju njegovom, ter ovako f-njim fe fdruxiti ? Odgovorte o Karfijani moji , f-tolicim dokazanjem ljubavi fvoje lfuf sto zadobi pri naf? jedali barem farce zadobio naše? Eb, ako iftinito govoritichemo, u kri porti fve ove ljubavi neizmirue fvo¬ je drugo nezadobi od naf, nego grihe. Takoje o Kar- ftjani moji, ovoje ona lipa zahvalnort, koju dokazafmo Ifufu, on ne primi drugo od naf, nego grihe. To go- Digitized by kjOOQle vorim ja od mene, to ifto imate i vi od vaf ifpovidati. A jedali dati moxe , da ja i vi inogofmo biti toliko ne¬ zahvalni , i zlobni prema Ifufu , i neizmirnoj ljubavi njegovoj, i vindarje tako; Bog jedan, koi cicha ljuba¬ vi fvoje darovaoje febe iftoga nama, i to u priliki pi- che, drugo ueprimi od naf, nego grihe. Ovoje o Karftjani moji ono čudo varbu fviu cude- fa : ovoje, sto u prenufje poftavitibi imalo Nebo, zem¬ lju, i Pakao, da Bog jedan cichu neizmirne ljubavi fvo¬ je cicbu naf toliko fe holi ponixiti , i da paka za pla- ehu ljubavi fvoje od naf biase toliko gardno uvridjen. Jedan Bog u f i njen pleha moja, i od mene uvridjen! jedan Bog uf i njen pleha vaša, i od vaf uvridjen! A kakovo ču¬ do veche izmiflitife moxe? jedan Bog uginjen pieha moja! A kakova nepravda, i zlobnoft vecha izmiflitife moxe? jedan Bog učinjen puha moja, i od mene uvridjen. Čujte gujte o Vrazi Pakleni, ja znam dobro, da vi fami far- ce imalinebifte za takovu dokazati nezahvalnoft. Eh sto ucinifmo o Karftjani moji, sto uciniftno molim vaf? Ah b acimofe prid njega na grisna kolina naša, ter fkru- senim recimo farcem : Ti pofta hrana naša, i gardno uvridjen li od naf; i izausi od Carkve, idite, idite, ka¬ ko nakanifte , fmucheui od neizmirne Ifufa ljubavi po uticah, putili, plaćah, i kuchah vapech: jedan Bog u- cinjen pleha moja, jedan Bog uginjen picha moja , ali u i- ftome vrimenu fmucheni joster veche od privelike zlob- nofti, i nezahvalnofti vaše, pridajte , i recite: jedan Bog pofta hrana moja, a paka gardno uvridjen od mene: i ftalan ja jefam , da koliko fva kolika ftvorenja blago- flivljatiche Ifufa cichu neizmirne ljubavi njegove, koju dokaza , hotivsi naša poftali hrana, toliko marzili odur- javati. i proklinatiche zlobnoft, i nezahvalnoft prive- Itku nasu; ter ovako bitiehe privelika flava pri dobro¬ me Bogu, sto jedinoje ono, sto istera, i želim. Digitized by kjOOQle 344 RAZGOVOR xxxnr. Varhu načina za pripravitijeJbetome Pri$eftjenju> * Vi dobro znate o Karftjani moji, kakono fvi ftravlje- lii oftafrao u dokazanju, koje ucinih vama u prosafuorne razgovoru mome , neizmirne Ifufove ljubavi, hotechi poftati picha naša; i vindar nalazimfe danaf joster ve- che zvan febe od čuda, videchi oni mati plod; koga o- fobito ja, i vi fvi od ove vadimo ljubavi. Bi neizmir- noft ljubavi, tajatife nemoxe* kako jurve culifte , da Bog jedan boti dati nama fvega febe za hranu, ali da ja blagujuchi kruh ov fvaki dan, i vi fvakih za tako rech petnaeft danft, jefmo fvejer ifti* tojeft fvejer li ni u do¬ brome dilovanju, fvejer ftudeni u molitvi > fvejer fux- nj nafladjenjft naših bez napridovati f-korakom jednim famim u kripoftih* u poboxnofti, u (1uxbi Boxjoj, ftvar- je veoma ^udna, koja dofechife nemoxe* niti razumiti nefamo od mene, koi neuman fam, i flip toliko, da od niedne pameti ftvorene. A kako ikada razumitife mo¬ le, velim ja, da fvemoguchi on Bog, koi, kada na o- vome biase fvitu , kudagodir hodjase ozdravljaše ne- mochne, ojistjase gubave, rafvitljase (lipe: pertransiit benefaciendo , et sanando omnes , dolazech paka tako gu- fto u prifveti ( Sakramenat, u nasu dušu, u naše farce, i fdruxechife tako kripko f-nama, nikakovo necini do¬ bro hama , niti plod kakav u naf neporadja gufto ovo dolaženje njegovo ? tko ikada razumiti moxe, da obra- chajuchife, kako govori Ivan fveti Zlatouftnik, nefamo po ljubavi, da iftinito, kadafe pricefchamo, pftt naša u pftt Ifufa. IJt non solum per dilectionem , sed reipsa in illam carnem convertamur , tojeft u pftt mnogo ^iftiu , mnogo fvetiu, i podloxniu duhu, nego bi kakova ikada na ovome fvitu, odaje ništa ne manje i zaotim pftt naša odmetnica tako duhu, tako gnufna, tako poxudam pod- Digitized by kjOOQle 545 7oxna, i paklenome Vragu, kako biase prie, nego pri- ceftilifmofe ? Bog dakle fvemoguchi ov, koi fva činiti može, koi kadafe daje nama u priliki piche, i to za po- radjati u dusah naših one tvore, koje poradja picha u- ci njena u nasome tilu, i kojifu, kako govori Toma fve- ti, uzdarzati naf, objaciti , činiti rafti, i naffadjcvati naf: sustentat, auget , reparat, et delectat ; tojeft, uzdar- zati naru životu milosche, dati nam jakoft, i kripoft proti napaftim, i činiti naf fe to bolje u miloschi rafti, i razvefeliti, imati neche , velim. Bog ov fvemoguchi jakoft toliku za učiniti tvor kakav takov u dusah , i u farcih naših ? I mi f-tolicim pricefijenj^m guftim biti— cherao fvejer flabii, i ftrasljivii od prie ? tko ikada do- fpiti može, da razumi ftvar ovu toliko gudnu ? i vin- darje tako. Ali nemojmo vrime gubiti vise u razmisljnvanju toliko čudnovatoga tvora ; bolje bitiche za naf izifkava- ti , koi nefrichni uzrok takova biti moxe , za opriciti njega. Za doznati dakle, i fpoznati uzrok imate znati, da ( Sakramenti fveti, kako ugi Toma fveti, ne diluju kakono uzroki flobodni, i dobrovoljni, da kako uzroki naravfki; i zato ne diluju, nego polak priprave , koju oni nalaze u onih, koji njih primu. Uzrok dakle,, ci- chu koga boxanftvena picha ova ne poradja u dusah na. sih tvore one, kojebi imala, ne dolazi z-Neba, da fve zlo izlazi od dus& u pripravi, koju gine toliko malu za priraitiga: tojeft, da nepriftupljamo za primitiga f-pra- vom pripravom; idemofe priceftiti bez prie pripraviti farca naša : priftupljamo k-Oltaru fvetome bez razmif- liti prie velikoft dila, kojega giniti imamo, gaft, i vi- fokoft onoga privelikoga Gofta , koga primiti imamo : fva priprava naša fe nalazi u udaranju parfih, poniže¬ nju glave, oli u kakovome vanjfkem poklonjenju, i fva ova vechim dilom giuefe vise po navadi, nego pobox> Razgovori 2 >; Ih X X Digitized by kjOOQle rofti; a"paka fe čudimo, ako boxanftvena picha ova ne radja u dusi našoj tvore one, koje bi imala. Recite i- ftinu o pridrazi Karftjani moji, jedali nije iftinito ovo? kakovo razmisljavanje , kakovafe čini i vidi u naf pri¬ prava , kada priftupiti nakauifmo boxanftvenoj pichi o- voj ? Priftupite naparvo o texaci, o fluge , o rukotvor- ci, jedali iftinito nije, da poklao biabote dva tri, i vi¬ se mifeck bez fvete ifpovidi, jutro ono, kada bocbete k-fvetome priftupiti Priceftjenju, ulizete u Carkvu , i poklam izbljuvalifte grihe vaše prid nogama Redovnika, i Bog zna, f-kakovitn fkrusenjein , i odlukom ! f-uftima onima fmardechima joster od zlobnofti vaših, koje if- povidalifte, priftupljate odma k-prifvetome Priceftjenju: i ako Redovnik za dati vrimena vama, da pripravite farce vaše, i dušu vašu, uzdarxife za jednu uru prie, nego vaf pricefti, neftarpljivoft dokaxujete ne malu, i vele. puta izlazite iz Carkve, dokler Redovnik za vaf priceftiti dojde: ter jedalife vidi vama priprava ova ta¬ kova , kakova fe potribuje u vrimenu Priceftjeuja ? Na ifti način priftupite naparvo i vi o Plemeniti, i u cafti poftavni, i vi o Gofpoje : vi velim, koji^mno- go bolje fpoznati moxete velikoft pofla, koi od naf fe opravlja u vrimenu priceftjenja, i plemen onoga Boga, koi u vaše dolazi farce: recite iftinu, sto vi činite za pripraviti farce , i dušu vašu k-dolazenju privelikoga kralja flave? Ciniteli inoxebiti ono, sto činiti vaf uci Aguftm fveti, tojeft potrofiti koigod dan prie u molit¬ vi, u poftu, u limozini. i to za fe to bolje ociftiti du¬ šu fvoju ? Prius orationibus , jejuniis, eletmosjnis student mundare conscientiam suam , et sic Eucharistiam prccsvmat acciptre. Eh ako iftinito odgovoritichete, imate rechi. da u danu, koi pridhodi priceftjenje vaše, drugofe od vaf nevini, nego fpasatife, igrati, i fvakojako nafladje- vatife i tja do po nochi : drugi dan paka, poklam po- trosifte najvechi dio n oprevljenju, inaresenju tila fyo- Digitized by kjOOQle 347 ga za dokazati praznoft vašu, oli u kakovem kuehnome po(1u i nepotribnim, idete uapokoa u Carkvu, razmišlja¬ te grihe vaše, i poklam ifpovidafte takove, i ovarsifte pokoru vama naloxenu, stiete za fertalj ure kakovu od molitve knjixicu , izgovarate vise f-uftmi, nego farcem molitvu kakovu, koja fe nalazi u iftoj, a zatim priguuvsi jedno malo glavu, i udarajuch po parfih odmafe price- ftite. Ovoje fva ona poboxna priprava, koja od vaf Ce či¬ ni, kada k-fvetome Oltarfkome priftupljate ^Sakramentu. 1 imajucbi tako malu pripravu k-fvetome Pricefje- nju, tuximofe paka, i razumiti nemoxenio, kako malo opravlja dobro prifveti ov t Sakramenat u dusi našoj. I- van fveti Zlatouftnik razumiti nemogase , kako nikoji Karftjani virovase, da cetvardefet daua korizmenih za- doftnibi bili za pripravitife k-Ifpovidi Vazmenoj : Qua « dragima dies animoe assignas, et Deicm habere propi ti um ex= pectas; ludisne quicso? a nama paka odviše fe vidi krat¬ ko potrofiti vrime od fatnoga p6 dneva za pripravitife k-fvetome priceftjenju. Ali poftavimo na priliku, po- ft a vi ino velim, da priveliki kralj N.eba, i zemlje zajti- bi botio z-Neba vidjenim načinom u dusi, i u tilu, fa fvim Velijanftvom fvoini, i to za pohoditi vaf u kuchi vašoj; jedali zadovoljni bilibifte, da jedna fama vama fe dopufti ura vrimena za na red poftaviti kuchu vašu? za odhititi fve ono, sto uvriditibi moglo oci njegove , za naresitiju polak doftojanftva pri veli koga Cofta, koi fe u nju čeka , stoje Bog ? A kadije dakle vira naša o Karftjani? Virujeteli, oli ne, da kadafe priceschate, fve koliko Trojftvo prifveto dolazi ne famo u kuchu va¬ šu, da u vaf ifte , u vašu dušu, za pribivati f-vama, za nachi raskofe fvoje u fdruxenju f-vama, za napuniti vaf f-miloschami fvoimi? kako dakle biti moxe, da ne razmišljate fva ova, i kratko veoma uzmetefe vrime za pripraviti faree vaše, i obogatiti dušu vašu f-hiljada di- x x a Digitized by kjOOQle 548 lima od kripoflti , i za uxgati, i uzbuditi u farcu vafem jednu sivu selju za đoftojno priuiitiga koliko moguch- uoft dopusta vama? Eh vi velite, da virujete, ali zai- fto nevirujete : oli ako i virujete, veliku, i neizrecenu činite Ifufu nepravdu, koi hoti zajti od one Nebefke vi¬ sine na zemlju za ulifti u farce, i u dušu vašu, prir jimljuch njega toliko ftudeuo, bez cbuchenja, i pripra¬ ve fvake, koliko dabi ftvar ifta bila u Tebi, blagovati malo kruba, oli hranitife f-Tilom i karvju Ifufovom , i primiti u fe dušu, i boxanftvo njegovo. Priđobljenifmo , jujem , dami odgovarate , i fpo- znavamo očito, da dobro malo ono, koje vadimo mi od prifvetoga Priceftjenja, dolazi od male zadofta pripra- ve, f-kojom priftupljamo za primiti u naf prifveti t Sa- kramenat: ali uate fpađe, koifi nas duhovni Paftir, do¬ kazati nama, sto jiniti imamo za priceftitife dobro, i đoftojno. Znateli o Karftjani moji , sto ^initi imate ? Ja vaf napartiti nechu f-mnozimi nauki, i, narednofti ; rechichu famo vama ono , sto Aguftin fveti reče onim , koji tuxilifufe, da mnogefu zapovidi, kojefu njima da¬ ne za ifpuniti; on nama daje, (govori^Svetac) u par- voj Epiftoli Ivana fvetoga ovu famu, i kratku zapoviđ; ljubite ljubite , i paka pinte , stoje drago vama : breve proe= ceptum : dilige , et fac , <juod vis. Ovo ifto ja fada go¬ vorim vama, koji potribujete znati od mene, sto čini¬ ti imate za đoftojnim pripravitife načinom k-fvetome Priceftjenju. Janeznam, niti nemozem drugo vama rechi, nego da imate xiyu viru jednu , i da virujete ftalno, koije on, koga prijimljete, kađafe prijeschate* i tada zadovoljan poftajem, drugo nepotribujem od vaf, ginte paka ono, sto poflovati vaf jini vira ova, jerefam ftalau, da ako takovu xivu imati budete viru, ginitiche- te fve ono, sto fe potribuje za pripravitife prietju nje¬ ga: Crede , et fac , quod vis. Eh ako gufto kroz dana o- noga, koi pridhodi fveto Prijeftjenje , rechi budete » Digitized by kjOOQle Jjutra priceftitichufe ! oli jutro ono, u kome prifvetome priftupite ^Sakramentu, uzbudjeni jedva namifliti bu¬ dete mifao ovu: ja za mal caf priceftitife imam: i ovak uzeticbete nikoliko vrimena za uzbuditi viru vašu, i f- viroin takovom lipom, i živom rechichete jftirn febi : ja virujem, i virujem temeljito, da za kratak caf 4 Stvo- ritelj Neba, i zemlje, na prilikovanje koga fvi Kralji, i Cefari zemaljfkifu, koliko da niefu, on Bog toliko ve¬ lik, prid koim trepechu Ari Anjeli, i t Serafini Nebefki; takoje, ov Bog ima dochi u farce moje, ov hoche da fe fdruxi Tamnom, ovche , da poftane Avar ifta Tamnom, o kako odma siva vira ova viTokoTti neizmirne Boga o- noga, koga primitichete, napunitiche vaT, i dušu vašu Tvetim ftrahom 1 o kako fvi ftravljenichete rechi iftim febi; Bog jedan hotiti docbi ume! jedan Bog hoiiti u- lifti u farce moje ! jedan Bog u dušu moju! O koliko lipa dila od ponixnofti , i flra^iote fvete uzbuditicbe u TarcU vašem i u dusi vašoj vira ova, ali takova neima mimohođecha biti Tamo, i od kratkoga ca- fa, da vira xiva, vira, koja fe uzdarxi u premisljavanju Velikofti onoga Boga, koga primiti imate: i koliko jos- ter vise raftiche u vaf ftrah fveti takav, ako varhu Ve- likofti Boga vašega premisljavati budete po xivoj viri takovoj neizmirnu Tvetoft, i jiftochu Boga onoga, koga primitichete. O koliko jifto farce tarfitichetefe đoniti k-OItaru fvetome, ako virovati budete, ali temeljito, da Bog on, koga primiti imate, Bog jeft fvetofti tolike, da drugo necine Anjeli, Kerubini, i ^Serafini Nebef- ki , i fvi blaxeui dusi, nego puni čuda privelikoga pi- vati bez priftanka, i vapiti govorechi 4 Svet, 4 Svet, t Svet. Eh dabifte imali jedno malo ove sive vire! A kako mo¬ lim vafo pridrazi Karftjani moji, imatichete farce za pri” fvetome priftupiti Prijeftjenju, ako on , koi ojitovanbi od ifte ifline uajvechi od fviu 4 Svetaca, tojeft Ivan fve¬ ti Karftitelj, nije đoftojna fudio Tebe za odrisiti fveze Digitized by kjOOQle 35o obuche njegove? No« sum dignus, ut ejus solvam corri- giam calceamenti. Kada Apoftd Petar fveti , padsi na kolina Tvoja prid nogama Ifufovima za čudnovatim ufa- tjenjem ribk, na mifto fdruxitife, i TtiTnutiTe f-vechom joster ljubavju T-njim, fpoznajucbi fvetoft njegovu, uz¬ diše glaT, i Ifufu veli, da odftupi od njega, buduchi on grisnik. Exi a me Domine, quia homo peccator sum.. Ali mnogo veche , kada Priflavna Majka Maria polak Tadašnjega, i opchinitoga chuchenja Carkve Tvete, za- cetabi bez kaplje iftocnoga griba, i to jedino zato, jere u utrobi nje divicnoj imoTeje uprtiti pridragi nas t Spa- fitelj : videchife Ttvar nedoftojna, i nerazborita u Tebi, da ona, koja imalaje biti Tvetiste upčitjene Rici , koja imalaje poTtati Majka jednoga Boga , imalabi podati i ona ognuTena T-grihom parvoga Oca našega Adama : i da ITuT Tvetac od Tviu Tvetaca, pače ifta TvetoTt bod u- liTli u tilo jedno, koga duša za kratak caT vrimena bi- labi bila ofkvarnuta od griba, koi, akoprem nje nebia- se, zadoTtan biase vindar za učiniti grisnu dušu onu , i Tusnjicu ovako paklenoga Vraga ? ’^Sada, akoje tome tako, ako vecbi 4 Sveci doftojni Tuđili niTuTe za Tamo priblixatiTe k-IfuTu ; ako temelj vaT, i jedini jeTt, koi naT jini Ttalnib da virujemo, da Priblaxena Majka Maria zacetabi bez idognoga griha , jere nevidjTe Ttvar pravedna, i razborita, da ITuT, koi- je ida jidocha, botiobi Te roditi od Ttvorenja, koje of- kvarnutobi bilo od griha, akoprem ne Tvoga* kako ino- chichemo recbi, da viruju ovu nedoTpitnu TvetoTt, i ne- izmirnu ciTtochu ITuTovu oni, koji istom izbljuvase prid nogama iTpovidnika najgnuTnie necidoche Tvoje, idu o- no iTto jutro primiti u dušu Tvoju, koja jedan caT prie pri(ljenja biase ne<pida toliko, i uedoTtojna, idu ve¬ lim primiti Boga ovoga neizmirno Tveta Tveta Tveta. Ne o KarTtjani, ne imaju ti takovi niti viru onu, niti mi- fao onu TvetoTti Boga onoga, koga primiti idu. Evo Digitized by Google dakle ono* sto imate činiti, kada priceftitichetefe: vi- rujte * ponavljam vara rechi iznova, virujte pridraga bratjo moja* i cinte flobodno, sto vira takova učiti vaf bude giniti, i za'doftache biti ovo: Crede, crede, et fac, qnod vis. Eh ako virovati budete , f-kolicima dilima pravoga, i fardacnoga fkrusenja, f-kolicima fuzama fkru- senoga farca, f-kolicimi dobrimi dili u danu, koi prid- bodio bude on od Prigeftjenja, tarfitife budete ociftiti dušu vašu od ofkvarnjenja fvakoga. Eh ako virovati bu¬ dete, kako jutro ono, u kome priceftiti fe imate, po- trofitichete fve u fpoznanju, i ifpovidanju nedoftojnofti vaše; f-koliko vechim razlogom rechi nechete vašemu pridobrome Bogu f-Petrom fvetim. Exi a me Damine , quia homo peccator sum , raje, nego da ja priblixamfe k- tebi, i tebe primem, odftupi, odalecife od mene o moj Ifufe , kada imobih ciftochu, i fvetoft: tvoje pridrage Majke Marie, vindar znam dobro, rechichete njeinu, da pofve doftojan joster nebih bio za primiti tebe, i hra- nitife f-tobom. Kako dakle imatichu poftupljivoft to¬ liku za priftupiti k-Oltaru fvetome f-dusom ovom tako neciftom, i punom fvakojakih grihk. Eh moj dobri I- fufe, znajuchi ja, da fe vech priblixa ura, kada ti to¬ liko ponixitichesfe, da uliftiches u farce moje, ti vidiš, da vaf ftravljen poftajem, imajuchi virovati, da neiz- mirna tvoja fvetoft fdruxitife ima f-dusom jednom-ne- doftojnom , i vele grisnom , sto ja jefam ! O koliko pla¬ ši mene odluka Apoftola Paula, da u pichi ovoj fmart primiti moxem : Qui manducat , et bihit indigne , judici • nm šibi manducat. Idi idi moj ifufe u drugo farce ono ciftije od moga, i zato pripravnie za primiti tebe: far¬ ce ovo moje ftudeno toliko, i necifto nije za te , ne ne moj Ifufe nije doftojno za primiti tebe. Domine non sum dignus , ut intres sub tectum meum. Ova xiva vira vifokofti, i fvetofti neizmirne pri- dobroga Boga našega, fumnjiti fe netnoxe, čujem da ve- Digitized by kjOOQle 35a Iite, da uzbuditi tteche u haf priveliku ponixnoft, i po¬ klonjenje , kada priftupiti budemo k-Oltaru fvetome : ali za rech ifti im, na mifto farce dati nama, i pripra¬ viti naf k-priceftjenju, vidinamfe, da vira ova bitiche za odalečiti naf, i cinitiche, da poftupiti necbemofe blagovati boxanftvenu picbu ovu. Eh eh o Karftjani moji, neche tako biti, kako vi mitfite : virujte famo, ponavljam vam rechi, i zadoftaje vama. O kako pače ova vaša lipa, i xiva vira uxgatiche u vaf ljubav, i xe- Iju za pochi primiti Ifufa: Crede , et fac quod vis: vi¬ rujte, virujte o Karftjani, on Ifuf, koga primitichete jeft on dobri Ifuf, koi kakono malahno ditefce f-pleoci- cami obavito lexase u jafiah pri Betlemu Gradu, ova¬ ko fada ftoi varhu Oltara ovoga zakrit pod prilikom kru¬ ha, i vina za datife fvega vama, za biti priet u fare a vaša, i ljubljeno ogarljen od rukk vaših: virujte viruj¬ te , da on Ijubezljivi Ifuf, koga prijimljete, jeft on ifti Ifuf, koi za ljubav vašu f-karvju feje potiou Vartu, ne¬ milo je bio tepen pri ftupu, i nezadovoljan f-ovim jos- ter, pribitje bio meju dvimi razbojnici na drivu kriza; takoje, jeft on ifti. I fada, kada priceftitife budete, virujte, da daje piti vama karv neprocinjenu onu, koju proli on za vaf, i da daje blagovati vama prifveto Tilo ono, koje raDk puno umri na krixu za vaf. Eh sto či¬ niti., i sto recbiche farce vaše u virovanju tolike lju¬ bavi Ifufove prema vama! virujte napokon, da Ifuf to¬ liku ima za vaf ljubav, da varhu dara, koga učini od febe iftoga za dokazati ljubav fvoju, nasoje izvise lju- bezljivi ov način za darovati febe vama u priliki piche za bolje fdruxitife f-vama, za dochi u vašu dušu, u far¬ ce vaše, za xiviti on u vaf, i vi u njemu: i na fvarhu za dati vama zadavak dojduche flave, koja vaf u Nebu čeka. O ljubavi, o ljubavi neizmirna Ifufa t Spafitelja našega , koi hoche da poftane picha vaša u priceftjc- nja vrimenu« Digitized by G.ooQle 553 1 ako virovati budete; i razumi ti živo neizmirna ovU Ifufovu ljubav, koga primitichete, kako mochiche- fe vladati farce vaše, ter ne raftavitife fve u ljubav. Virujte dakle o ljubljena bratjo moja, i ovoje zadofta. Crede , cYede } et fac quod vis. 0 kako f-takovom živom virom fvaka ura ginitichefe vama hiljada godift&, da dofpit može frichui caf oni za primiti u farce, i dušu vašu ljubljenoga, i pridragoga Ifufa: ter takov glad ob- chutiticbete, dananajin poštovanoga Fra Francifka od diticha Ifufa broitichete ure, koje oftaju za prijeftitife. Ter f-takovom živom virom od vifokofti, i neizmirna fvetofti Boga vašega, i od neizmirne ljubavi Ifufove, kogafte za prieti, fpoznajuchi potistenoft vašu, i vaše nistare, fada fuditichete vaf neđoftojnih za priftupiti k-Oltaru fve tome, i tarlitichetefe fkrusenjem priveli-* kim o^iftiti dušu, i farce vaše; fada nemoguchi vise o- doliti ljubavi Ifufa, obchutitichete glad priveliki, i ži¬ vu zelju za nahranitife f-boxauftvenom pichom onom; ter ovako puni duboke poniznofti, i uzgani u ljubavi, pochichete primiti Ifufa, koi videchi vaf dobro ovak pripravnih u dosaftju fvome u farca vaša, okufitiche raskofe fvoje u pribivanju f-vama: i ovako napunitiche vaf f-blagoflovom, i f-miloschami, i ^inechi vi ovako o kakav prilipi, i pri veliki plod primitichete od prifve- toga Prijeftjenja ; o kako duša vaša bitichc nebranjen* dobro, i objacena od bozauftveoe piche ove, stoje je¬ dina fvarha, cicha koje odredi on poftati picha naša u pri fve tome ovome jSakramentu; Razgovori D.tt; yy Digitized by kjOOQle 554 RAZGOVOR XXXIV. t'arhu t Sakramenta od poflidnjega Pomazanja . Itnajuchi ja govoriti vama o Karftjani moji danaf od fvetoga t Sakramenta poflidnjega Pomazanja , upazim , da iuienujuchi famo 4 Sakranienat ov, kl idi poftajete na obličju vašem, govorechi fami fobom, a sto? jefmoli mo- xebit vech umirajuchi, da befiditiches nama od t Sakra- menta onoga, koi fe daje onima, koji na fvarhifu xivo- ta fvoga? O koliko lipo razvefelitiches f-razgovorom ta¬ kovim ovce tvoje I Do malo vrimena gutichemo fterplje- no tebe. kada. buduchi mi vech umirajuchi. zvati bu¬ demo tebe za udiliti nama ov t Sakramenat. Dokler be- fidiofi nama od velikoga dobra. koje udiljuju nama o- ftali 4 Sakramenti, i od priprave, kojefe potribuju za primiti doftojno takove, dobroje znano tebi, koliko dra¬ govoljno flisafmo tebe, jere seljafmo mnogo izuceni bi¬ ti, buduchi, kako vise puta dokaza ti nama, da od prietja zala, oli dobra takovih vifi fpafenje vikovito,' oli vikovito pogubljenje naše: ali od Poflidnjega Poma¬ zanja, stoje fajde tolika znati? Jurve znamo napokon, daje 4 Sakraroenat jedan, koife prijimlje famo jedan krat, i to kada govik gotovje umriti, radi gefa kakove pri¬ prave hoches, da potribuje Bog za primiti doftojno 4 Sa- kramenat takov, ako u gafu poflidnjome onome nemo- xe firomaski govik najmanje dobro uginiti dilovanje, ko¬ je priftojnobi bilo Karftjana jednoga? Radi gefa za pri¬ miti tvore dobre one, koje poradja u dusi ov t Sakra- menat, zadoftache biti primitiga f-najboljim naginom, koga moguch bude govik tada: neka Bog famo udili mi- loschu nama, daga primemo, i zadovoljni poftajemo, ter nije potribno od takova beflditi nama. Evoti lipe zabvalnofti o pridobri moj 4 Spafitelju, ko- Digitized by kjOOQle ju dokazuju prema tebi dobre ove ovce moje neumne, i nezahvalne zato da f-cinom prifvete karvi tvoje odre- diofi ovi fveti, i mnogo kori ft ni ^Sakramenat od Poflid- njega Pomazanja, da fluxiti bi mogo njima za jakoA, i kripoft za močili fuprotftali napaftim paklenoga Vraga u Arasnome cafu onome od fmarti. Niti imenovati ne- 0 postaju njega, jere fude, da govoriti njima od t Sakra- menta takova jeft pofpisiti fmart njihovu. Eh nefrich- naci, nezahvalni, i nepriatelji dobra, i fpafenjn vaše¬ ga ! Jedali nevidite, da zato ifto, da t Sakramenat ov dajcfe vechim dilom onima, koji cichu jake nemochi na- lazefe na koncu xivota fvoga, radi gefa u moguchnoAi nifu za primitiga, kakofe potribuje, niti za fpoznati ta¬ da ofobite tvore, koje poradja u dusi, i zato nemoxe u njima biti doftojna zabvalnoft prema pridobrome Do¬ bročinitelju fvome. koi f-tolikom ljubavju odredi njega J imamo vindar tarfitife Tada, kada u moguchnoAifmo do* fechi, i fpoznati dobro ue malo, koje uzrokovatiche ta¬ da u dusi našoj, kada udiljen bude nama ov t Sakrame- nat, za uxgati ovako, i uzbuditi u naf xelju za rnoclii primiti njega u onome Arasnome hipu, i fpoznati ka¬ kova fe potribuju za primitiga doAojno. O privelika fli- poft, o privelika neumnoft naša, o neizre^ena nezahval- noft! ponavljam rechi iAo vama : nas pridarexljivi Bog, poklam providioje naf f-tolicima ^Sakramentima za čilo življenje naše, hoti napokon po neizmirnoj ljubavi Tvo¬ joj dati nama ( Sakramenat jedan koriftan toliko , i po- triban za jaf on Arahoviti, stoje jaf od fmarti; a mi niti beAditi od takova puAitinechemo, ter u imenova¬ nju famome njega ftrabotu chutimo toliku! A jedalife moxe nachi, oli izmifliti nakaznia nezahvalnoft kako. va od ove , i nechuchenje veche od ovoga u pogledu fpasenja duše naše? Ali sto ja gubim vrime u pokaranju nezahvalnofti yy a Digitized by kjOOQle 356 vaše, i nemarnofti za fpozuati tvore ^Sakramenta ovo¬ ga? koliko bitiche bolje za činiti vaf fpoznati plemen, i vidi li vaf zahvalne Bogu dobročinitelju našemu , ko¬ liko velim boljecbe biti, poftaviti vama prid očima ko r rift priveliku, koju zadati on hoche dusam našim, ka¬ da fricbu imati budemo za primiti njega? Najparvi da¬ kle tvor, koga poraja u naf, imate znati o Karftjan* da jeft ov, tojeft, da po t Sakramentu ovome oprastaju- fe grifi nama veli, i mali. Ovako fvidoji Apoft6 Jakov fveti. Et si in peccatis sit, rentittuntur ei. 1 4 Sabor Tri« dentinfki potvardjuje iftinu ovu. Unctio suneti Spiritust delieta, si qitce surit exputnda, ac ptccuti reliquias abstergit . Tako da koi prime t Sakramenat ov, akoprem buduehi u fmartnome grihu, od koga vio dar (e ne fpominja, oli ne fudiga na dusi imati, jere oli fudi, da ifpovidaoje njega, oli cicha ftrasne nemoebi ifpovidatiga nemoxe, famo da fkrusenje u^ini od fviu grihk fvoih neizvarfno, akoprem fkrusenje takovo po famome febi bez odrisenj^ moglo nebi odrisiti, vindar u kripofti ( Sakrameuta ovo¬ ga odrieen poftaje, i ulize u njegovu dušu miloffc pofve- ehujueha, koja> moguebna jini njega za u kraljeftvo u- lifti Nebefko, i uživati Boga fvoga. Stofe vidi vama o Karftjani od ovoga čudnovatoga tvora, koga poradja n naf fveti ov ( $akrauienat ? koliko lahko dogoditi fe ino, xe , da nemoebnik jedan , i umirajuehi cicha ftrasne nemoehi Tvoje i tak oflabljenih duše mochi, oli fe za¬ boravi griha kakova, ter nemifli imati takova na dusi Tvojoj, oli H?je u ftalisu za uzbuditi tada izvarfno fkru- •enje u fare u Tvome za grihe fvoje, ter stobi bilo od uefricbnaka takova ? t Stvar za njega fvarseriabi bila, ni¬ ti fpafitibife oo mogo. Kada evo da Bog nas pridobri za dati poflidnju ruku privelikome poflu fpafenja duše nnse, odredi 4 $akramenat ov Ulja fvetoga, u kripofti koga« famo da nemoehnik ima, prie nego primega, jed¬ no zadoftno, i opehinito xnlovanje odgrihk fvoih, po- rt'jne odrisen i od onih veiih grih4, koje ne pozna, ni« Digitized by kjOOQle ti nezna, dajih ima na dusi fvojoj. Vidite o Karflja- ni moji, kolikoje Bog dobar ; kako nasoje fvakake na¬ čine, i daoje Dama fve pomochi za mochife mi fpafiti. Ali niti u ovem ftoi fve ono dobro, koje zadaje fveti t Sakramenat ovi, tojeft, ociftiti dušu od grih&,. i odniti od nje one nefrichue oftanke, tojeft zala naklo- njenja, i flabolt mochl duše za giuiti dobro, stoje ba¬ ština prokletoga griba ; reliquias peccati abstergit. Da izvise daje nama jakoft, i kripoft za fuprotftati napa- ft im Diavla paklenoga, koi u onome cafu fa fvom filom Tvojom nafkocitiche naf za naše mochi zadobiti duše. Ako pakleni nepriatelj iste fada fvakojake načine za hi¬ niti naf upafti, sto <piniti on neche tada, kada videchi naf na fvarhi xivota, vidi, da kratko vech njemu vri- me oftaje za napaftovati naf, i jiniti naf upafti O ko¬ liko fardit, i ftrasan poftatiche on tada firomaskome ne- -mochniku, i umirajuchome! nu čujte ono, sto Dub fve¬ ti govori. Descendit ad vos Diabolushabens ir<im mag* nam , sciens , quia modicum tempus habet. Dokler na o- vome nalazimofe fvitu, Diavol pakleni kadgodir naf pu¬ sta u miru, probajaju dnevi, i moxebiti cbedni , bez da napaftovaobi naf, jere govori fam fobom; neche po- faliti vrimena : dofpiticbe ona prilika, dochiche on u ono Itanovito mifto, u onu kucbu , u ono druztvo, i ja ginitichu tada (Iranke moje, i ftalan , za tako rech, jefam, dache on upafti: ali f-nefrichnakom ovint, koi vecb u mira, neoftaje vrimena meni, ako neupade fada, ako fada neprivolji napaftovanju mome, pravda zameje fvarsena ; za koju korift biticbe fvi trudi moji. koje pritarpih za xivota njegova za uginitiga moga ? za ku korift biticbe tolika moja napaftovanja, f-koima uafko- jib toliko, i toliko krat njega? fva biticbe zaobftunj, fva biticbe izgubljena; on po fvoj vikovitoftuflavilicke- Te, da pridobi mene : fada dakle najvecbu potrihu i- nam za dvoftrujiti nafkojeoja moja, za umnožiti priva- Digitized by kjOOQle £58 re, za uzbuditi farđitoft, i ljutoft priveliku fuprot nje« mu, jere kratko veoma imam vrime za napaftovati nje¬ ga, i cinitiga upafti: adhuc modicum tempus habet. Radi defa tko dokazati mogobi vama o Karftjani iroji, kolika nečim, i f-kolicimi Te nefluxi on načini za zadobiti moch umirajucbega dušu ? fada uzbudjuju- cbi jaku poxudu u njemu, koja učini njega upadi gu- fto u grib kakav ofobiti; fada poftavljajuchimu prid o- jima neizbrojeni broj gribk njegovih učinjenih za živo¬ ta, ginechiga bojatife da, oli nebiahu ifpovidjeni, oli ne dobro: fada cinechiga fpoznati ftrahotu Pravice Box- je, koju do malo cafa obchutitiche umirajuchi, koliko lltrasna nije ona prema grisnikom . i to za cinitiga iz¬ gubiti ufanje u Milofardje Božje. 0 firomaski umiraju¬ chi , kako priobladatiche mochi toliku filu. Sto vise? (1uxitichefe Diav6 f-iftimi dobrimi di'li za uplasitiga : poftavitichemu prid o^ima tolika Priceftjenja, koja $i- nitiche, dafe vide njemu f*pravom neucinjena pripra¬ vom, i za famu fkazljivoft , limozine, u koje toliko u- fofeje, cinitiche njemu viditi, da učinjene biahu ne odi dobre volje, da za izbavitife od firomaha onoga, koi nju profase; jednom ricju; fve ono, sto umirajuchi fudio, i ufaofeje, da fluzitiche njemu za veli broj zafluxenj&, i varhu koih ufasefe zadobiti vikovitu plachu, nepria- telj pakleni tada jinitiche njega fpoznati kako dug pri- veliki za ifplach'en biti f-vikovitim ognjem na drugome fvitu. Kakove dakle tefnobe-, kakav nepokoj uzbuditi- nechefe tada u farcu umirajuchega onoga? kakva tam- noft biti neche u pameti! kakva fuprotivnoft, i tvar- đokornoft u volji za pripravitife na ftrasan put takov! kakova neufanja bitiche njegova videcbife za tako rcch ua paklenih vratih ! O kakav tvor uzrokovatiche u far¬ cu, iudu^i umirajuchega vikovitoft nefrichna ogojena ona. koju kakono na vratih buduchu prikazatichemu Piav6 pakleni' kako ika<Ja jak bitiche mochi toliko, da Digitized by kjOOQle na tolika rieupacle riapaftovahja, f-tcoima ftuxitichefe ne- priatelj on nemili za zadobiti firomasku takovu , i o-» flabljenu dušu, koja jakoft neitna za fuprotftatimu? 0 vrime nefricbno takovo! vrime puno pogibili ftrasnifi bitiche ono, u kome nalazitichefe umirajucbi jedan : nu čujte, kako od takova govori Trideutinfki 4 Sabor* Nuli um tempus est, govori on, quo adversarius noster ve* hementius omnes versutice suce nervos intendat ad perden * dos nos penitus , et afiducia etiam Divince Misericordice de* turbandos) quam cum impendere nobis exitum vitoe prospicit. Ovoje o Karftjani moji on nefrichni, i pun pog i bi¬ li ftalis, u kome do maloga gafa ja, i vi nalazitiche- niofe , sto bitiche od mene tada ? sto bitiche od vaf? tko datiche jakoft nama za vojevati, i fuprotftati Ne- priatelju jednome, ljutome i i segavome toliko? O ko¬ liko (trasan bitiche caf on za naf! Oli mozebit ako pri- dobljeni budemo tada, pridobitelji drugi krat poftati- cbemo? Radife, kako dobro znate, oli o vikovitome do¬ bru, oli vikovitome zlu, i neizrecenome ; sto bitiche tada od mene ? sto bitiche od vaf? Eh zašto ftrah toli¬ ki ? zašto toliko gubitife farca ? sto bitiche od mene ? sto bitiche od vaf? Neka uvik xive neizmirna ljubav pridobroga Goga našega; on, kako na počelu xivota na¬ šega odredi fveti 4 Sakramenat od Kar(ta , po kome po- ftajemo ocifteni od iftojnoga griha, ovako, buduchi ko¬ nac xivota našega pof6 ofobiti, za dati poflidoju ruku, kako jedan krat vech rekoh , privelikome poflu fpafenja našega, on f-iftora karvju fvojom odredioje 4 Sakraroenat ov od poflidnjega pomazanja, koi od 4 Sabora Tridentinf- koga xovefe Consumutivum totius vitce christiance , po ko¬ me dajefe nama fva jakoft potribna za pridobiti ljute nepriatelje naše; ulivafe u naf jedna lipa fvilloft, po kojoj zadobuje odma duša na6a jedno xivo fpoznanje ne. izmirne dobrote Goga našega ; i zatofe uzbudi odma u njoj jedno xivo* i iftinito ufanje u milofardje Boije, i Digitized by <^.ooQle 3Go uxgefe u i rt ome vri ni ćn u gorucba ljubav jedila, i pri- velika xelja za fdruxitife f-Bogom , kakono poltidnjom fvarhom fvojom , i jedinim dobrom fvoim. I ovako po ovome toliko koriftnome ( Sakramentu oftaje firomaski umirajucbi vaf objagen, iokripljen fuprot nepriateljom fvoim : radi gefa napunjeu f-jednom xivom virom ftal- niin ufanjem, i goruchom Ijubavju, neimafe sto bojati fvega kolikoga Pakla. Nu gujte kako t Sabor Tridentinf- ki farce, i uzdanoft daje nama, da pridobri nas Bog po ^Sakramentu ovome čini naf poftati jake , i provi dio nalje f-oruxjem za branitife mocbi u porfidnjem ratu xivola našega : Deus ExtremaUnctionis Scvcramemo extre~ muni vita tampuim fortissimo prasidio munivit. 0 kolikoje dobar Bog nas, o Karftjani moji, o ko> likoje dobar Bog nas! kako fkarbiofeje on providiti naf 'Sakramentom jednim hafoovitim toliko u onome llras- nome gafu, u kome za mal gaf fvi nacbife imamo! O koliko aobarje Bog nas, ponavljam rechi, i koliko dux- nifmo mi njemu. 1 vindar niti u ovome nefvarfuje fve dobro, koje udiljuje nama fveti oy t Sakramenat od po- flidnjega Pomazanja. Nas pridobri Bog videchi, da ti- romaski umirajucbi Iexi na poftilji onoj mučen od fviu ft ran tila fvoga, od ftrasnib muki priblizajuche fmar- ti, ter da tuxife i on f-okrunjenim Prorokom govorechi: Circumdederunt me dolores mortisy i da zato potribu ima pokripijenja kakova, i kakove pomochi, koja oblaksati bi mogla tolike muke njegove, sto ugini, i sto gini nas priljubezljivi 4 Spafitelj ? Odredi f-činom prifvete karvi fvoje 'Sakramenat ov, i to, za oblaksati nemoch njego* vu: za dalijakoft, i krjpoft umirajuchemu da podniti moxe muke fvoje j i zato hoti , da podloga'Sakramenta ovoga ulje bude, koje od naravi ima, kakoje dobro zna¬ no, ukripiti uda mlohava, i utisiti barem muku. Od kud dolazi da Bifkup u pofvechenju iftoga f-ovima flu- xife ricima : ad evacuandos omnes dolores 3 et onmes infir* Digitized by kjOOQle mitates. Na takav najin, da firomaski umirajuchi ukri. pljen , i objajeu f-ovim Sakramentom Tvetim obchuti oblaksane muke Tvoje, oli barem vecliu zadobuje jakoffc za podniti ifte. Paje (nu jujte vi, koji toliko ljubite življenje vrimenito ovo ) p«ge velim, t S a krameuat ov varhu oblaksanja muki , određjenje josler za pnTvema povratiti neuiochniku povoljno zdravlje, kada takovo bi hafuovito moglo poftati fpafenju vikovitome njegovome. Niti nemojte Tuđiti, da toliko ja od glave govorim vam moje, huđuchi da naukje t S a ^ ora Tri deri ti n Ikoga , koi ftalne naT jini, da po Tvetome pomazanju ovome ne Ta¬ mo nemochnik morbi incommoda lervius fert, da izvise, sam nitatem corporis interdum , ubi saluti animoe expedierit , con« sequitur . Ova ovako buduclii Tuđite Tami o Karftjani moji, ako, poklani dokazah vama prilipe, i ofobujne tvore, koje toliko u dusi, koliko u tilu poradja ovi judoovati ,Sakramenat, ufiljen Te nalazim za uxgatife u Tarcu mo¬ me prie Tuprot vama, takoje, Tuprot vama, jere žalim gledafteme okom, kada ^ulifte mene, da befiditicbu va¬ ma od ovoga t S a ^ ramenta i a jošter veche Tuprot Tvim Karftjanom, koji znajuchi, oli barem duxni za znati o- ne tolike dare, koje zadati moxe ov ( S a kramenat njima, nalazechiTe na koncu xivota Tvoga, oli neche ćuti go- voriti od njega, oli jekaju vrime za primitiga ono, ka¬ da Tpoznati, i razmišljati nemogu prilipe tvore njego¬ ve, niti imati doTtojnu pripravu, ter vise martvifu, ne¬ go umirajuchi. A jedaliTe moxe nachi neumnoft vecha od ove, koja T-gorkima imalabiTe plakati Tuzama ? A je. dali nije ovo biti nemili nepriatelj TpaTenja Tvoga to¬ liko tileTnoga, koliko duhovnoga? Ako primilib)Tino ( S a ‘* kramenat ov f-pravom pripravom, to jeft, poftavlj»ju- chi naT, prie nego primemo njega, u ftalis od milnso.he, buduchi , da S a kramenat ov, t S a k ra *nenatje od xivih* Razgovori D.Il. z z Digitized by kjOOQle i zato primitife ima od naf bez gril a na dusi znanoga barem, i zatim Ta fpoznanjem velikim , i xivom virom za mochi primiti prilipi plod. koga poradja on u dusi« i tilu. mochichemo, kada Te vidimo na koncu života« profechi hitro ov t Sakramenat, mochichemo, velim , chutitife objaceni, j oboruxjani fuprot napaftovanju pa¬ klenoga Vraga, koi u onome hipu toliko fuprot naf ftra- saiu he biti : i varhu toga f-onim pofvechenim uljem mochichemo obchutiti oblaksane muke naše tilefne, i inoxebit joster viditi naf ozdravljenih pofve, ako za do* brobi bilo duše naše. I mi vindar cichu nefpametna kakova ftraha, koliko da ^akramenat ov čini to bolje priblizali fmart nama« čekamo za primitiga, kadavech Diavd pakleni ugini fvu filu prema nama, i moxebit vech naf pofvoja , i dušu nasu pod Tvoju poftavioje o- blaft, i kada tilo bez takova ukripljenja, i pomochi bu¬ de vech fkongano, i fatareno od muk A. privelikih. A paka nije ovo biti fami nepriatelji dobra našega vri- menitoga, i duhovnoga vikovitoga ? Mnogofmo tebi duxni , gujem napokon da velite, da ugini ti nama tako biftri, i koriftan razgovor varhu Sakramenta od podidnjega Pomazanja! ter imafmo kri¬ vo, da puftirmote za tako rech profiti naf za tebe di¬ sati ! kolika neumnoft bilabi bila naša, ako bili bifmo dofpili umriti, i biti pomazani f ovim fvetimSakramen¬ tom bez dabi bili mi ikada guli befiditi od njega , bez znati, kakove tvore imobi tada poradjati u dusah na¬ ših: i viudar da nebiase tebe, i razgovora današnjega tvoga, dogodilobife bilo nama toliko: primilibifmo bili tada ov toliko hafnoviti ^akrsmeoat nefamo nefvifno , da bez fpoznati tvore njegove, i od takovih ikada ćuti govoriti. I ono, sto dogodilobife bilo nama, tolicim, i tolicim dogajafe Karftjauom , koi buducbi na koncu života fvoga neguse ikada befiditi od njega, i zato pri- ffiuga f-uialim fpoznaujem, a f-pripravom joster manjom: Digitized by kjOOQle 363 ter ovako po krivinji Tvojoj gube ono priveliko dobro , koje pora dj a lobi u njih ovi fveti t Sakramenat. Budi pri- velika Bogti hvala , koi daoje tebi xelju danaf, i duh za govoriti. Ali kakav hoches, da bude plod razgovo¬ ra takova? Poklain culifmo tako dugo beTiditi, sto ima¬ mo, i moiemo činiti? znateli priljubljeni Karftjani mo¬ ji, kakav hotiobih ja. da bude plod razgovora moga, koga vi primiti imate? Hotiobih najparvo, da zahval¬ ni dokazalibiftefe priđobrome 4 Spafitelju našemu, koi na ftroske neprocinjene knrvi Tvoje odredioje ov t Sakra- menat toliko haTnovit dusi , i tilu našemu : i buduchi da u gaTu Tmarti naše moguchi biti nechemo za takovo nd zahvalnofti učiniti dilo, b.»cimoTe Tada na grisna ko- lina naša prid priTvetima nogama njegovima, ter iz pravoga Tarca recimomu ovako. l’ridragi, i priljubezljivi naT t SpafiteIju, budi hi¬ ljada, i hiljada krat blagnflovljen cicha ljubavi neiz- mirne ove tvoje, f-kojom providioTi naT ^Sakramentom od poflidnjega Pomazanja , T-likom jednim, T-pomochju, i T-branjenjem tako kripk>m prema nepriateljom našim toliko u dusi, koliko u tilu; o koliko ti bi , i jefi do¬ bar, jere dobro znaš, i vidiš pogibil priveliki, u kome nalaziTe tada duša naša, i TpaTenje naše, i zato odre- diofi ovi t Sakraroenat; da bude nama od ukripljenja, i jakofti, da uzbudi ufanje naše u priveliko miloTardje tvoje. Obljubimo vech Tada , da odnia kako viditi bu- demofe na pogibilu Tmarti, utechichemofe kripkome li¬ ku ovome, i znajuchi mi, da najbolja priprava za do¬ bro primiti njega jeTt xa!ovatiTe iz pravoga Tarca za gri- he Tvoje, i buduchi, da ftalni nifmo, jedali xalovanje takovo, tada uzbuditi u naT budemo mochi, evo naT Ta¬ da za tada prid nogama tvoima o dobri moj lTuTe, ka¬ je mofe , i xalujemofe iz pravoga Tarca . da uvridiTmote parvo T-o\ima očima hoti\si gledati tolike i tolike Ttva- zz i Digitized by kjOOQle 364 ri fuprot zakona tvome : f-ovimi usi flisajuchi fvakoja- ki nepodobni razgovori, i gnufni: f-ovimi ufti, i f-o- vim jezikom, hotivsi toliko zlo govoriti, i zadovoljiti prordorftvu našemu: i na iflti način xalujemofe od fvih grihk, koje f-oftalimi chucheoji tila ujinifmo našega. Eh sto u^iniftno o dobri Boxe, kada uvridifmo tebe f- tilom ovim našim , koga daofi ti nama , da fkup f-dti¬ som fluzilobi tebi! Eh sto u^inifmo ikada ! i akoprem grifi ovi neizbrojeni naši fmutitiche nar u onoj poflid- njoj uri života našega , ter ifkati izgubiti farce, fveto Pomazanje ovo vindar ukripitiche naf, razvefeliti, ofar- £eniti, i uzbuditi u naf ufanje u pri veliko milofardje tvoje: ter ovako fdruxeni f-balfamom ovim od fpafenja puni jakofti fvete takove od ovoga odlazitichemo fvita, i u kripofti Sakramenta ovoga dofpiticbemo u diku Ne. befku za uxivati tebe po Tvoj vikovitofti. RAZGOVOR XXXV. Varhu Jbetoga Reda. -Ako u prosafnome razgovoru, koga imah od t $akra- menta poflidnjega Pomazanja, koi vindar od fvih pri¬ mit ife ima, zlovoljno flisalifteme, i za tako rech xalo- valife, da dojdofte u Garkvu, koliko da cujuchi mene govoriti od takova , bojalibiftefe urariti barzo : stoche biti ikada, o Karftjani moji, danaf, kada uakanib be- fiditi vama od t Sakramenta Reda fvetoga ? Ja jurve znam dobro, dachetemi rechi, da idem raje govoriti onima, koji istu, i želeu ftalig Redovnički ulifti, a ne vama, i da poftavljajuchi prid o^i vaše jaft, i vifokoft. Redov- ni^koga ftalisa raje. nego ifkati zadobiti vama duhovno dobro, kako duxuoft paftirfka moja nofi fobom, istem Digitized by kjOOQle 365 odalečiti od vaf^aft, i poštenje ono, koje cichu nedo- A oj noga, i zlobnoga moga ponašanja , sto i ifpovidam, menife nepriAoi: recite vindar stochete, govorte, i Tu¬ đite od mene, stoje drago vama, ja vindar od duxno- fli Paftirfke moje odAupiti nechu: radi cefa, duxan bu- duchi fve iztoma^iti ^Sakramente fvete, hoche fvaki raz¬ log, da i ov vama iztoina^im t Sakramenat, jere ako- prem vi u ftalisu nifte za redjeni biti, nistaneinanje Katekizam Tridentinfkoga ( Sabora uaf uci, da potrib- noje mnogo, da virni fvi fpoznati mogu caA, i vifokoft ovoga ^Sakramenta, da ovako nebi oli oni , oli po fvi- tovanju njibovem fini njihovi odibrali ftalis ov Redov¬ nički bez dobro razmifliti pria. Ter buduchi k Sakra- inenat ov ofobito odredjen za č«A Redovničku, dokaza- tichu vama danaf, kolika caft, i vifokoAje Redovnička, i u kakovomu poštenju darxatife imaju oni. Nemojte mifliti o KarAjani moji, da za č*niti vaf fpoznati, kolikaje vifokoA Redovničkoga Aalisa, i u ka¬ kovoj ^aAi, i poštenju imajufe Redovnici darxati od vaf, poAaviti nakaniobih vama prid Očima oli jednoga Antu¬ na fvetoga Oca fviu Koludark od Egipta, i Arahotu du- lik paklenfkih, koi ufritech na putu Redovnika koga , bacasefe na zemlju, i uzdignuti nehotjasefe, dokler ne- imaše miloschu za poljubitimu ruku, i primiti od nje¬ ga blagoflov fveti: oli jednu Katarinu fvetu od ( Siene, koja darxafe blaxena, kada mogaše poljubiti zemlju tla¬ čenu od Redovničkih nogah; oli jednoga Frančilka ( Se- rafika, koi neimajuchi farce za poftati Redovnik, zna¬ še rechi, da ako na putu ufritiobi f-Anjelom Redovni¬ ka jednoga, prie poKlooiobife Redovniku, nego Anjelu. Ako velim takova, i ovim fpodobna dogajanja naparvo poftaviobi vama, znam, da nikakav plod učioilatiebi u vaf takova, i biAemi rekli, da priprofnoA jeft ovo du- sk Arasljivih: oftavimo dakle naAran prilike takove, ko¬ je dadose, i daju nama duše pravedue, i bogabojeche. Digitized by kjOOQle 366 Znateli vindar o Karftjuni, u jem ofobito Te nalazi v:- fokoft, i plemen jafti Redovničkoga ftalisa ? Nalazite ©- fobito u ovem, da Redovnici dvi oblafti imaju ne £ovi- janfke, da obe bozanftvene.. Parvaje varhu Tila fve- totajnoga Ifufova, stoje Carkva fveta. Druga, koja i vecha u febi jeft, varhu Tila iftinitoga Ifufova u pri- fvetome Oltarfkome t Sakramentu; o koliko vifoke, i ve¬ like oblaftifu ove o Karftjani! oblafti za podaviti u fve- to prenutje fve Nebo, fvu zemlju, i ifti Pakao. Ali jujuohi vi mene vapiti toliko, pitateme, stoje vindar, i sto velikoga uzdarxi u febi oblaft ona parva, koju , kako ti velis, Redovnik ima varhu fvetotajnoga Tila Ifufova, iliti.varhu Carkve? znateli sto uzdarzi, i sto zlamenuje? Hoche rechi, da Redovnik i moje , i i- ma od Boga priveliku, i punu oblaft za odrisiti gribe: takoje ©Karftjani, priveliki kralj, i Gofpodar Neba, i zemlje, koi po grihu uvridjenbi, i od povika .pogardjen potištenoga ftvorenja Tvoga, od povika, koi grisechi uz- budioje fuprot tebi Pravicu njegovu, i njegovu ferxbu: od povika , koi za pedepfu griha Tvoga otiranjebio od Raja, i u Pakao ofudjen vikoviti, ov priveliki velini kralj Neba, i zemlje za umiritite T-grisnikom, i fmar- fiti odluku vech fuprot njemu učinjenu, poftavioje u ruke, i u parfa Redovnika pravdu Tvoju, i podvezaofe- je potvarditi na Nebu Tve ono. sto učiniti bude Redov¬ nik na zemlji. Ako Redovnik odrisio bude , i oproftio nepravde privelike, kojeje on primio, dajuehimu i ma¬ lo zadovoljenje kakovo, koje poTve neodgovara veličini grih& njegovih: on nistanemanje, akoprein te vidi, da fgublja stogodir poštenja Tvoga, u^initiehe na Nebu o- no, sto Redovnik čini na zemlji, i u $afu onome, u ko¬ me Redovnik oprastamu , i odrisiga , oproftitiehe nje¬ mu, i odrisitiehega i on na Nebu. Quoecumque ligave= ritis super terram , erunt ligata et in Casio , et quascumquc fofaei itis super terram, erunt soluta et in Casio. Stofe vi- Digitized by Google đi fada vama oKarAjani od obi a ft i ove, koju Redovnik ima za odrisiti grihe ? kada Farizei julifu rechi Ifufa Darhtavcu : Dimittuntur tibi peccata tua , oprastajufe te« bi grifi tvoji, fmutisefe, zacudjeni oftase, i marmljase govorechi: tkoje ovdi na zemlji, koi imobi oblaft za o- drisiti grihe, akoneBogfam? Quis potest dimitterepec* cata, nisi solus Deus ? A u val* kakovo maknutje jini vi¬ di ti, i virovati, da Redovnik ima veliku oblaft ovu za odrisiti grihe? Vi nefudite njega, jinechi on ova, ka- kono (podobna Bogu, oli da harem dionik pofta oblafti Boxje; da kakono profta povika jednoga, i vama jed¬ naka ? znate li odkud dolazi ovo malo chuchenje , koje jini u vaf oblaft ova za grihe oproftiti? dokazatichu ja vama : dolazi, jerefe od naf nepoznaje priveliki, i pri- dobri Bog , koife uvridjuje f-grihom , niti potistenoft, i nistare, sto mi jefmo o grisuici, kojiga uvridjujemo, niti Arasne pedepfe, koje f-grihom fdruxene jefu. Eh da poznalibifmoBoga od naf pogardjena, eh da poznalibifmo! Za ^initi vaf paka fpoznati o Karftjani moji pri- drazi, kako najbolje bude moguche meni, koliko veli¬ ka, i §afti vridna jeft oblaA ova za oproftiti grihe, do« puAitenii , da i ja fluximfe f- izgovara njem vele dobro znanim, i navadnim. Cinte račun, da idete po putu jednome, i da iduch opazite mladicha jednoga, i aa ov biobi vas veliki priatelj, oli vas fin jedini, i da takov oli po kakovoj zgodi , oli ranjen od nepriatelja fvoga nalaziobife na koncu xivota fvoga : vi u vidjenju tako¬ vome fmutilibiAefe jako, ter maknuti u fare u upitali'* biftega, da kakovu njemu udiliti moglibiAe pomoch, i da gledatineehete ni na trud, ni na Arosak, famo da ofloboditi biAega mogli. A on dajuehi jaki uzdah je¬ dan, i duboki, rekobi vama Oje moj priljubljeni, pri- đragi moj priatelju potribu imam fe ifpovidati ; ehutim dusevnoA oteskanu od tolicih grihk, vidim, da Pravi¬ ca Boxja gotovaje za uftriliti odluku fvoju fuprot meni. Digitized by ^ooQle 368 i zato vidim pod nogatna otvoren vech Pakao; ifpovid. moj dobri priatelju, ifpovid , moj dobri Oce , ifpovid » ifpovid. £h ti dobro znaš, reklibifte vi njemu tužno¬ me, i zaloftuoroe, da ja takovu neimaui oblaft, i ne- moguchi imati fada ovdi takova Redovnika, koi ifpovi- daobi tebe, priporucife raje Anjelu čuvaru tvome, koi kako viran biase tebi za života, tnocniche tebe ifpovi- dati u prigodi ovoj. Ter ako zazivan, i profen od nje¬ ga Anjeo prikazaobife za pohoditiga, znateli sto odgo- voriobi njemu ? Mi druzi Anjeli, rekobi on njemu, mi Arkanjeli, miKerubini, i Serafini neimamo fvi ukup oblaft takovu za odrisiti od jednoga famoga griha; mo¬ žemo, iftinaje, moliti, možemo pri porubiti Bogu gris* iiika, ali odrisiti njega od griha neftoi u oblafti našoj, niti fvi mi ukup toliko učiniti nemozemo. Neima da¬ kle pomochi, chete vi rechi, za nefrichnaka ovoga, fin ov moj dobri, priatelj ov moj dragi poginuti pofve ima? Ne ne nemoj izgubiti farce, napridovalibiftemu rechi, o finko, o priatelju: priporucife priblazenoj Majki Ma- rii, kojoj fvejer pobozanfi bio: ona ti dobro znaš, da¬ je kraljica Neba, i zemlje, da otia u Raju vise zapo- vida, nego profi, i da ovdi na zemlji bivši ona, poflus- na imaše febi fvejer pridragoga Ifufa ( Sinka fvoga ; ko¬ liko dakle velika bitineche nje oblaft i fada ! utecife da¬ kle k-iftoj, i reci njoj, da buduchi ti u pogibilu fmar- ti, i nemoguchi imati Redovnika, koi odrisiobi tebe, odrisilabi ona tebe od grihk tvoih. Sto fudite o Karf- tjani, da odgovorilabi priflavna Majka profena toliko, i zazivana od umirajuchega onoga ? znateli stobi rekla? Ja, iftinaje, dafam privelika Gofpoja, i kraljica, buduchi Majka jednoga Boga, nistanemanje niti meni daoje on oblaft priveliku ovu za mochi od grihk odrisiti koga, iftinaje dafam uteciste* i Ovjetnica nevoljnih grisnikk ali od grihk njih odrisiti nemozem : mochichu njih pri- porujiti priljubljenome ( Sinu mome, ali od grihk njih odrisiti nemozem, jere oblaft takovu neiinam od Boga. Digitized by kjOOQle foftavte fada, ja kada nefrichnak ov u takovom® ftrasnome nalazife pogibilu finarti, zapušten od Anjel4, Arkanjel4, i od ifte priblazene Majke Marie, poftavte, velim, da iznenada mimo pojde po iftome putu Redov- nik jedan, akoprem nedoftojan , igrisnik. i cujuchi u- tnirajuchi on, da mimo ide Redovnik, profiobi njega, dagaodrisi, i Redovnik profen ovako, videchi umira- juchega onoga vech gotova k-fmarti, poklani pripravio, bi njega na fkrusenje grihk fvoih, nebi profio Boga, ‘ daga odrisi, nego on fam f-privelikom oblaftju fvojom, koju ima, uzdignuobi ruku odma, i reko : Jate odri- sujem od grih4 tvoih. I evo, da u kripofti malih rici ovih izuftjenih od Redovnika, akoprem grisnika, i ne- doftojna, odrisen poftane umirajuchi on od fvih gr ih 4 fvoih, utisife Pravica Božja, oprastajumufe grifi, fmar- fife odluka od vikovite fmarti, buduchi da Bog u Nebu čini f>utnirajuchitn ono, sto ugini Redovnik na zemlji, i zato otvarajumufe vrata nebefka , kadi duša grisnika u kripofti odrisenja zadobita od Redovnika, zauvik bla- seuache biti i Evo o Karftjani moji, stoche rechi, i sto u febi uz- darzi oblaft, koju ima Redovnik za od grih4 odrisiti, oblaft ima on toliku, koliku neimaju na Nebu fvi An- jeli, Arkanjeli, Kerubini, t Serafini, niti i fta pri veli¬ ka Majka Marta Kraljica Neba i zemlje. Jedalife dak¬ le vidi vama Redovnik jedan govik takav, od koga ni¬ kakav ragun neimafe giniti, i koi vridan nije gafti fva- ke, i poštenja? I vindar fve ovo, sto do fada rekofmo od oblafti, koju Redovnik ima varhu fvetotajnoga Tila, iliti Garkve, maloje u febi joster za fpoznati oblaft nje. govu. Ono , sto poveksuje oblaft njegovu, jeft oblaft ona, koju daoje njemu Bog varhu iftinitoga Tila Ifufo- va. Ovdi ovdi zaifto gubimfe o Karftjani moji, niti i- mam zadofne rigi za giniti vaf fpoznati, sto fobom no« Razgovori D*IL aaa Digitized by kjOOQle 5-d < fi. i sto zlamenuje oblaft ova, koju on ima varhu iftini¬ toga Jfufova Tila. Znateli dakle, sto nofi foboni oblaft ova ? boclie rechi, da Bog daoje Redovniku oblaft za zapovidati ne Afjelom Nebefkim, koji umiljeni, i po- nixni klecechi ftoje prid Priftoljem Boxjim, sto vindar mnogobi bilo, niti za zapovidati iftoj priflavnoj Majki. IMarii kraljici Neba, i zemlje; da u kripofti privelike oblafti njemu od iftoga danoj , kada uciniga Redovni¬ kom , moxe malo da ne zapovidati iftome Bogu. Tako- je o Karftjani, iftome Bogu. Ako dakle zacudjena po- fla narav, kada funce prifta na Nebu na zapovid glafo- vita Jofue Vojvode Izraelfkoga puka , koliko da u pri- ftanjenju iftoga Bog poflusan dokazafe jednome Coviku. Obediente Deo voci hominis : sto rechichemo mi oKarftja- ni od oblafti Redovničke, koju takav ima ne za kratko vrime varhu funca, da varhu iftinitoga Tila Ifufova, mogucbi činiti od iftoga, stomuje drago, cinitiga do- chi u ruke fvoje , kadache , dati blagovati njega, oli kratiti onim, kojiga potribuju ; poftavitiga u ovu , oli onu Carkvu, na ov, oli on Oltar, kakoje povoljno njemu Jfpovidam vam iftinito o Karftjani moji., da ako nas priveliki Bog daobi bio priveliku oblaft ovu varhu iftinitoga , i prifvetoga Tila fvoga onim famitn Redov¬ nikom, koji zaiftofu fveti, kojifu uxgani u ljubavi Bo¬ ga fvoga, kojifu vridni Namiftnici Ifufovi, zagudjen zai- ftobih poftao od ove tolike ponixnofti njegove, i heiz- mirne ove njegove ljubavi, ali vindar daobih roir me¬ ni ; ali da udiiioje oblaft takovu i onim Redovnikom , kojifu grisnici, i nedoftojni'cafti takove, gori od fve- tovnoga covika fvakoga , bludnici , fvetogardni , zloiz- gledni , da udiiioje nju i meni: ovoje, sto ja dofechi nemoxem, ovoje prikomirnoft ponixnofti, i ljubavi, ko¬ ja razumitife nemoxe ne famo od kratke pameti naše , da niti od fviu Blaxenih na Nebu; i vinđarje tako. Vi- ditichete do maloga gafa, o priljublene ovce moje, Pa- Digitized by kjOOQle ftira vašega, koi govori vam fada od Oltara ovo-'a, i ko¬ ga vi kakono nedofiojna , i malovridna grisnika dobro poznate, viditichete, velim, da u kripofti malih rici koje izgovoriti bude u vrimenu pofvechenja, ako hpti- ti bude, da kruh ov, koga vidite varhu Oltara, poftane pravo Tilo, i karvlfufova, ako hotiti bude, da prive~ jiki kralj Neba, i zemlje, fudac xivih, i inartvib, fia- zi u nedoftojue ruke njegove, ako hotiti bude, da u- lize u tilo njegovo, i njegovu dušu, viditichete velim, da priveliki, i neizmirni Bog ucinitiche odma, sto on hoche, i xeli imati. Vi na ova o Karftjani zagudjeni oftajete veoma, i vindar Itvarje iftinita, ftvarje nedvoj¬ bena. Neima fluge toliko hitra za poflusati Gofpodara fvoga, niti podloxnika toliko marljiva za ifpuuiti zapo- vidi, i naredbe kralja fvoga, koliko bitiche moj Bog za ifpuoiti volju moju: istom izrechichu rici male one, i evo na mifto kruha , i vina , sto prie bi na Oltaru , nalazitichefe Tilo, i karv Ifufa ^Spafitelja moga, i evo da u ove ruke moje malovridne, i necifte flazitiche od¬ ma z-Neba Bog neizmirno fvet; i viditichete joster, da on dochiche u priliki piche u farce, i u dušu moju , i kada flaziti bude u ruke moje, ako hotiti budem njega na Oltar poftaviti , i prik tzatiga vise nepriklonofti, nego pokloujenju vašome, oli zatvoriti u ovaj Taberna- kul, akoprem ovako uboga, i potištena, dafe ondi uz- darxi fam, i oda fvih zapušten; on pribivatiche, i pri¬ bivati, koliko budem ja hotiti. Sto vise ? On podve- zaofeje (lažiti u ruke moje i tada, kada hotiti budem primiti njega u tilo moje u fmartnome buduchi ja gri- hu, kada gaziti f-nogama, kada baciti pfoin, i drugoj kakvoj xivini. I akoje tome tako, sto veche rechife moxe od obla- fti, koju Redovnici imaju varhu Tila nefamo fvetotajno- ga, da varhu živoga, i iftinitoga Jfufovoga ? Jedali ftrah . aaa a Digitized by kjOOQle ne oko!uje vaf jujuchi famo od njega govoriti mene ? koliko dakle uzrok neima Cergur fveti za zavapiti go¬ vor ec hi : O veneranda Šacerdotum dignitas , in quornm ma* nibus, velut in utero Virginis , Filius Dei incarnatnr; 0 ve¬ like , o vifoke oblafti Redovničke, buduchi da u rukah njihovih t Sin Božji, kakono ujini u utrobi divigjoj, vra- chafe uperiti iznova: velut in utero Virginis Filius Dei in» carnatur. Sto fudite fada o Karftjani? jedalife zaifto vidi vama, da caft, i poštenje datife ima Redovnikom? Ja dobro znam o Karftjani, da vi fpozuajete vifokoft jalti Redovničke, ali u i ft ome vrimenu marmljate fami To¬ bom govorecbi: Qaftje privelika, tajatife nemoxe , ali kadije paka Tvetoft življenja, pravednoft ponašanja, pu- noft kripofti, koja fliditi bi imala č»ft ovu priveliku ? Jefuli Redovnici ? Dakle znamo i mi, da nadareni inia- libi biti fvakojakimi kripoftima, da mudroft, i zuanoft imalabi biti u njih za fvitt moch dati, i rafvitliti puk Tvoj : da imalibi biti od izgleda narodu u poboxuofti , ponixnofti, i fvetofti. Jefuli Redovnici ? imalibi dakle biti Oci od firotk, ukripljenje xa!oftnib, uteciste firo- mafth. Priftanite priftanite o Karftjani, zadoftaje. Vi velite joster malo, niti zadofta fpoznajete fva ona, ko¬ ja u fvakome potribujufe Redovniku; i ako iraobih fa- mira govoriti Redovnikom, znam dobro, sto rekobih njima, počamsi od mene fvejer: vi metimtoga napriduj- te u govorenju vašemu, mi vidimojih vise od naf fliditi navade fvita, ifkati nafladjenja takova , kakova niti na¬ ma priftojalabife, vidimojih ifkati koriflti fvoje i po pu- tih nepravednih , č u jemojih ozloglafiti ifkarnjega Tvo¬ ga u fkupschinab, fpasatife i nedoftojnim načinom u druxtvu, a paka Redovnici ovi potribovati mogu biti Čafteni, i poštovani ? Ja netaitn, kako rekoh, o Karftjani, ter Ta fuza- ma na očiuh iTpovidam iftinito, da množi od naf Re¬ dovnika ueimaju kripofti one, koje potribuje takav fta- Digitized by kjOOQle lis njihov : i plajemfe , kako rekoh , placemfe gorko fkup Tvarna, da nachife rooxe Redovnik kakav, koi f- nepostenim, i malovridnim xivljenjem fvoim pogardju- je ftalis, i caft Redovničku: ali veliku činite neprav¬ du , i imate krivo, ako u tolikome broju Redovnik^ , kojife u Carkvi nalaze, kogagodir opazite , da f-pona« sa njem fvoim pogardjuje fvoj ftalis, imate velim krivo, kada tako zlo Tuđite od Redovničke cafti, ter miflite, da fvi kolicifu takovi, i da zato vridni pofve nifu za biti od vaf cafteni, i poštovani: lipo zaifto jeft poglav- ljenje vaše! jere naslifte targovca jednoga nevirna, i nepravedna u targovini Tvojoj, ueimafe vech vira dali nikakova oftalim targovcem ? jere meju Apoftole biase Juda jedan, koi izda Meftra Tvoga, fvi dakle Apoftoli izdaice zvatife imaju ? Ovako i vi, jere nefrichno vidi¬ te u Paftiru vašem ; koi vam govori Tada, nedoftojno- ga, i malovridnoga jednoga Redovnika, fvi oftali bi- tiche dakle meni Tpodobni ? O poglavljenje nepraved« no, i nerazborito takovo! Idem joster naparvo, i pitam vaf o Karftjani, za koi joster uzrok caftiti, i poštovati imate Redovnike ? Moxebit u pogledu ftalisa njihova? njihova ponašanja'? Vi dobro znate, kako rekoh vama, da najparvo razmiš¬ ljati imate u njih priveliku oblaft, koju udilioje njima Bog varhu Tvetotajnoga , i varhu xivoga , i iftinitoga Tila Tvoga, jedali nije ovako ? Ali ako Redovnici ne« xivu moxebit polak ftalisa Tvoga, jefuli zato izgubili o- blaft priveliku ovu Tvoju ? Oli oblaft takovu dobri Ta¬ mo, i,fveti imaju Redovnici, a ne paka opaki, i gris- nici? Ali ako i ovi takovu imaju oblaft, zašto u pogle¬ du takove Te nejafte, i poštuju? Poftavimo priliku jed¬ nu za to bolje fpoznati ftvar ovu, poftavimo, velim, da prid oji vaše poftavilabife prilika kakova oli Ifufova, o- li priblaxene Majke Marie, ter da takova ružno nama- lanabi bila; dokaztemi jedno malo, kakav ragun od ta* Digitized by ^ooQle 3?4 kove cinilibifte ? jedali razdrapilibifte nju, oli pod no* ge metnuli ? oli u tolike poftavili falate ? Eh, ako pri¬ lika nije dobro namatana , rekli vi bifte , stoje zato ? Ja ciniin račun od ouoga, koga ni i kaže , i zato budi ona malana kakofe hoche, caftiti ja nju fvejer, i po¬ štovati hochu, jedali ucinilinebifte ovako f-prilikom ta¬ kovom ? Ali recimo joster štogod vise: vi dobro vidite o Karftjani , da najvecha 4 Svetotajftva naše fvete Vire zatvorenafe nalaze pod prilikom ftvari proftih , i od maloga računa. Oci ft e nje , na priliku , od iftocnoga griha, koje fe gini na fvetome Karftu, prikaxujefe na¬ ma , kako dobro znate, i dokaxujefe f jednim maloi^ vode famo naravlke: ovako prifveti Oltarlki t Sakrame- nat pod prilikom malo kruha, i vina, za nikoje paka ^Sakramente ulje fluxi; i vi vindar, jere Vira vaf ugi da pod ftvarimi takovimi, akoprem proftimi fe nalaze 4 Svetotajnofti privelike, negledate , niti nerazmisljate varft podloge, da idete naparvo , i poštujete, i cafti- te one 4 Svetotajnofti privelike, k9je pod onima fe za- krivaju prilikama. Ter ovje način o Karftjani, koga darxati imate u jaftjenju, i poštovanju, koje prema Redovnikom doka¬ zati fvejer imate. Neimatefe uzdarxati u razmisljava- nju xivljenja, i ponašanja malovridnoga njegova: na¬ parvo naparvo tribaje pochi, i ovako izgovarati, Re¬ dovnik on, budi kakav fe hoche, ima vindar priveli- ku oblaft varhu fvetotajnoga , i varhu iftinitoga Tila Ifufova, o koliko velikaje njegova oblaft! ftvarje dakle pravedna, i razborita, daga poštujem, i caftim. Ovo ifto, kako fami znate, znafe giniti f-Poklifaroin kralja kakova, koga ^aftimo, i poštujemo ne cichu njega , da cichu kralja, od kogaje podan, i oblaft zadobi, i koli¬ ko moguchnii kralj njegov jeft, to veehu jaft on od naf zadobiva. ^Sada buduchi mi Redovnici, kako govori Apoftd fveti, Poklifari pri velikoga Boga: legatione pro Digitized by kjOOQle Christo fungimut} imamo zato biti gaftjeni, i poštova¬ ni u pogledu privelikoga onoga , gigovifmo poklifari , Bez gledati, i razmišljati ono, sto po naf iftih jefmo; Buduchi da, akoprem mi druzi Redovnici oblaft imamo mnogo vechu, negoju imaju Anjeli nebefki, neimamo vindar iftih narav; jefmo napokon i mi ljudi kakono dru¬ zi , jefmo i mi od mefa učinjeni, kakono i oftali ljudi. 4 S-jednom ricju za fluxitife f-ricima iftima Apoftola fve- toga , imamo priveliki bifer ov od Redovničke cafti a pofudi od blata poftavljen: Habemus autem thesaurum is= tum in vasis fictilibus, nije dakle ftvar tolika u febi, a- ko i u naf flaboft joviganfka fe nalazi Nu čujte napokon o Karftjani moji, ter darxte u pameti riji ove Ivana fvetoga Zlatouftnika, i fvarsimo nas razgovor. Kako fva caft, i poštenje, koje fe daje Redovniku, dajefe Bogu, i u pogledu Boga: An nesci* tis, quod hr,nor ipse Sucerdoti collatus , adDeum pertinet? tako fvaka caft, i pogarda fvaka Redovniku učinjena pedepfana bitiche od Boga, kakono febi učinjena: Si despicis , non illum despicis, sed Deum, qui illum ord/= navit. I zato Bog ifti na on na^in , na koi zapovida nama , da ne pogardjujemo Redovnike : Nolite tangere Christos meos, na ifti ojitujefe, da koi zanijuje Redov¬ nike, nezanicnje njih, da iftoga njega. Qui vos sper~ nit, me spernit. t Spoznati dakle ojito moxete, koliko hoche Bog , da Namifnici njegovi poštovani budu , i cafteni, i zato ifto koliko ftrasno pedepfaniche biti po- garditelji iftih, kakono pogarditelji iftoga Boga. Digitized by kjOOQle 3^6 RAZGOVOR XXXVI. Varhu ^Sakramenta od Xenidbe. V idechi ja tolike i tolike xenidbe toliko nefrichne, i tolicih xalovatife, da takav odibrase ftalis, ifpovidam vam iftinu o Karftjani moji, da imajuchi govoriti vam daaaf odXenidbe fvete_, koja kako znate poflidnjije fve¬ li t Sakramenat, za malo gubim volju, fmuchen pofta- jem , i ovako fam Tobom govorim: a od kuda dolazi, da opchinitim načinom xalujuTe muxi, i xene, da primi- se Tveti ov ( §akramenat ? Ja vindar znam , i vi znate jurve dobro* da Xenidba nije Tamo pogodba meju mla¬ dom, i mladichem, kako biase jedno vrime u ftarome zakonu, nego da po naredbi ifufovoj uzdignutabi na caft^Sakramenta, koi nefamo jini rafti milofchu pofve- chujuchu u onome, koiga prime, da izvise udiljuje ta¬ kovome ofobitu miloschu vlaschu ( Sakramenta ovoga, to jeft pomoch ofobitu, i lahkocbu za ifpuniti duxnofti, koje Tobom nofi Xenidba : i vindar, akopreni 4 Sakrame- nat ov udiljuje miloschu ofobitu takovu, videfe, kako rekoh tolike Xenidbe nefrichne jako, i retkifu oni zai- fto , koji tvor obchute milosche takove , od kuda, ve¬ lim, dolazi nered takov? Od ( Sakramenta ne zaifto, je- re bivši odredjen i on od Ifufa , Tvu jakoft ima u kri- pofti prifvete karvi njegove, i njegova tarpljenja za či¬ niti plod oni dobar, koga i odali čine ^Sakramenti. t Sve dakle zlo dolazi od onih, koji neprimife, i neprimu njega f-pripravom , koja Te priftoi jafti, i plemenu Sa¬ kramenta takova, i Tvarhom onom, f-kojom on primi- tife ima. Za ogled dakle razgovora ovoga moga danas- njega poftavitichu prid oji vama pripravu, T-kojom pri- ftupiti imate za primitiga, i duxnofti, koje nalaxe va¬ ma on za ifpuniti, poklain primiftega : i jinechi ova¬ ko, ftalanfam, davi fami fuditichete, da uzrok tolicih Digitized by Google nelHchriih ieniđbH fami vi jefte, jere neprimiftega, kako primiti bifte bili imali. Kojefu dakle ove priprave, vi mene pitate odma, kojefe potribuju za dobro primiti fveti ov 4 Sakrameuat? Najparva, i najofobitia priprava, imate znati, daje o- va, tojeft biti zvani od Boga na takav ftalis, akoboje ftvar iftinita i virovana opchinito , da za zafluxiti od Boga milosche one, koje fvakomefu potribne ftalisu , koga primiti koigod xeli, budili Koludarfki, budili Re¬ dovnički, oli kakav drugi fvetovni, fe potribuje najpar- vo viditi, i fpoznati, ako Bog naf zaifto zove, i hoche naf imati u ftalisu onome, koga xelimo ogarliti: ova¬ ko, buducbi pofd ov od xenidbe pof6 najofobitii, koifmo za učiniti čilo vrime življenja našega, i od koga cicha mnozih teskochk, i velikih duxnofti, koje fobom nofi ftalis ov, vise nego od nijednoga drugoga vifiti moxe vikovito fpafenje naše, potribu imamo ne malu za ute- chife k-Bogu, da rafvitliobi pamet nasu najparvo za fpoznati mochi, jedali za llavu njegovu, i za dobro na¬ še odibrati budemo ftalis ov od xenidbe; i akoje volja njegova ova, da daobi nama onoga druga, oli onu dru¬ garicu, koja veche pruditibi mogla nama u zadobitju fpafenja vikovita: radi ccfa za primiti rafvitljenje od njega takovo, tribaje moliti , i moliti gufto , i činiti dobra dila za mochi takovu zadobiti miloschu. t Sada, akoje tome tako, recite iftinu vi ooxenjeni, prie, ne¬ go fd rušili, i vezalife jefte, jeftelife vruche pri poru¬ bili Bogu, za mochi fpoznati, akoje dobro za vaf takav odibrati ftalis? i hotechiga odibrati, jeftelife pri porubi¬ li njemu, da daobi vama onu drugaricu, oli onoga druga, koga on fam najbolje pozna kakono boljega za vaf: znajuchibo vi dobro, sto govori Bog pri Carkva- njaku, da jedna dobra xena datichefe muxu za plachu dobrih dilk njegovih ? Mulier bona ddbitur viro pro jao* Razgovori D. II. bbb Digitized by kjOOQle tis bonis> I da zadofta nije, daje ona dobra u febi, - ne¬ go potribujefe izvise, da bude dobra za vaf, tojeft po¬ dobna, i prikladna ftalisu vašemu, sto zadobitife ne- moxe akone od njega; buduchi, kako stiu fedamdefet; a Domino aptatur tnulier viro. Jere napokon kucha, bla¬ go, i bogaftvo, govori Duh fveti, mogu nama Rodite¬ lji dati, ali xenu pametnu, i dobru fam Bog dati mo¬ že; Domus , et div/tiče dantur a Parentibus , a Domino au= tem propria uxor prudens. Eh na fve drugo mifljahomo vise tada, odgovara¬ te vi meni, nego na Boga. On u vrimenu xenidbe na¬ še najmanju Ttran zaifto imaše, ifkafino raje tada korili kakovu nasu , nailadjenje ljubavi, pohlepjenje, praz- noft, kadi paka Bog niti na um nedojdofe tada nama, a pakafe tuxite o Karftjani, da xenidba vaša neima fri- che, kakono ufaftefe imati. Eh neumnoft, eh ftipoft privelika vaša! kada radilofeje o poflu ofobitome toli¬ ko, buduchi da, kako rekoh vama, od dobre xene jed¬ ne , oli od dobroga muxa vifiti moxe vechiin dilom ne- famo fpafenje vikovito vaše, da i vrimenita fricha va¬ ša, nifte imali u prietju ^Sakramenta ovoga obzir nika- kov na Boga, niti fvit profili od njega, niti fpoznali kakono dar njegov dobru drugaricu, oli dobroga druga, koji nefamo dobrifu u febi, da i dobri za vaf, buduchi, kako rekoh vama , on fam takovu moxe udiliti vama ; A Domino mulier aptatur viro. Prie dakle, negofe uzme ftalisov, potribnoje, kako culifte, fvitovatife f-Bogom vašim, i vruchefe priporuciti njemu. Ali niti ovo Za- dofta nije, potribnoje miriti jakofti fvoje , ter izviditi dobro, ako u ftalisu, i jakofti bitichemo za prioblada- ti teskoche , i podniti tegote, koje nofi Tobom zakonfki Utalis. Vi vidite , i fpoznavate vele dobro, da ifpita- vanje ovo, i previdjeoje tegot& takovih. Te jini fvejer u fluxbi fvakoj, koju uzeti istemo. Hochete, na pri¬ liku, uzeti fluxbu kakovu, ovarsiti kakav posd, odale- Digitized by kjOOQle citife od fvita, ter zatvoritife u Monaftir kakav, ftvar najparva, koju u takovoj prigodi učiniti budete, biti- cbeova: a jedali imatichu ja način, velite vi, da pofA takav dobro meni pojđe ? hochedulife učiniti ovi, oli o- ni ftroski ? bitiche ufanje, iftinaje, za dobiti, alije i pogibil on oli ov za izgubiti. Na ifti način fluxba o- na, kojafe nudi meni, iftinaje, da noli foboni nemalu koriit, i ako frichu imati budem za nju zadobiti; vise xeliti nije od potribe meni : ali kako odolitichu mochi tolicim (troskom, koje imatichu činiti za pošteno, i $aft- no uzdarxatife u (talisu , i u fluxbi takovoj ? kako uz- darxatichu nju f-onim izgledom, koi fe priftoi toliko vi- fokoj gaflti ? I joster veche ifpitavanje jinilibilte, ako radilobife za obuchi toludarfku halju: koliko rada, re- klibifte, ulifti hotiobih u Monaftir on, vidimife, da lip način bih imo za fpafitife, o koliko lip, o koliko fri-, chan je(t (tališ koludarfki! i (ti n i ta (tvarje ova, ali ho- chuli ja moch odoliti toliko mučnome xivljenju : hochu- li ja imati jakoft za podloxiti fvu volju moju volji moih Poglavari, kadgodir i jako pomnjivih, i nerazboritih: eh plasime oštra ona haljina, ono poftiti gufto, ono mo¬ liti po nochi, i po danu. Vi fe razgovarate ovako o Karftjani, ter ifpitujete jakolti vaše, ako u ovome oli onome poflu moglebi priftati. Ali zašto ifpitavanje toliko? napokon, ako pofd ta¬ kav na ruku hoditi nebude, zapuftitichetega mochi: ovako u volji vašoj bitiche darxati oli ne caft i (1uxbu; obuchi oli ne koludarfku halju , i imatichete nikoliko mifecit vrimena za ifkuliti, jedali imatichete, oli ne ja¬ koft za odoliti : fveje to iftinito, velite vi meni , ali kadafe uzme fluxba kakova, pamet kaxe, da poprie fe mire tegote, i da fe izvidi, jedalije razloxito , oli ne primiti takovu. Vi velite dobro, i f-razlogom (Vakim činite ovo; famo, i jedino priamsi zakonfki (tališ, od bbb 9 Digitized by kjOOQle 58o koga, kako razumilifte, vifiti moxe vechim dilom fpa- fenje vikovito vaše, i fricha, oli nefricha ifta vrimeni- ta, i koi uzet zlo jedan put, vech pomochi neima, je- re napridovati u i ft ome intamo do fmarti i za uzeti, ve¬ lim, ftalis ov nefpametno, mozesli ti o Mladichu, ti o Divojko puftitife flipo vezati, i od pohotjenja puftitife o(lipiti, bez prie dobro razmifliti tegote, pogibili, ko¬ ja nefrichan , i gorak ftalis ov tvoj učiniti mogu nefa- mo čilo vrime života tvoga, da izvise nefrichoa učini¬ ti tebe zauvik na drugome fvitu? I vindar tkobi reko, da flipoft tolika nalazife u karftjanfkome narodu ? O koliko manji broj nefricbnib. takovih xenidb4 na- laziobife, ako covik, koi uzetiche xenu, poklam pri po* ruciofeje Bogu, i mnoga zatu fvarhu učinio dobra dila, da fpoznati moxe volju Boxju, i od njega dobru zado¬ biti drugaricu, prie nego ogarli ftalis takov, poftavio- bife na izvidjenje tegotk, i razmišljanje duxnofti, koje fobom nofi , za fpoznati, jedaliche imati farce za ove ifpuniti. Ako rekobi, na priliku, ja uzamsi drugari¬ cu znam, dachu biti kakono glava, i poglavar drugari¬ ce moje, i moje druxine, ali kako znatichufe fluxiti f- oblaftju takovom , i gofpodarftvom ? kako ova poftati- che lahka za poflusati mene ? ( Sada divojcica ova vi- dimife štogod u febi, vidimife izvarftna, ali nije triba, dafe ja uzdarzim u razmisljavanju izvarfnofti dobrih , i retkih, koje poftavljajufe fada prid moima očima , i vanjlkim famo cinefe fpoznati načinom , jere kada žale takove, oli neizvarfnofti nalazilebife , dobro znam, da kakono 'ja tarfimfe fkrovite darzati moje* tako i oua zna- labi meni zatajati fvoje , kadi paka u nepriftajnome pribivanju, koje jeft meju ženom, i muzem, tako mo¬ je, kakono nje neizvarfnofti ojiteche poftati. Ako da¬ kle dogodilobife meni imati drugaricu jednu objeftnu , i oholu, i koja vise Ijubilabi praznofti , i nafladjenja , nego paziti na korift od kuche, kako ikada mogobih i- Digitized by kjOOQle 38i inati farce za Ikladati f-takovom, videchi, da poflusa- tineche, niti nikakav račun činiti od mene? Ali pofta- vimo na priliku, da primem takovu, kakovu imati xe- lio jefam , ja vindar uzamsi xenu poftajem otac obiti— li, ali bochuli imati zadofta jakofti, i farca za nju rav¬ nati, kako imam, f-moim dobrim izgledom, i f-moim naukom? hochuli imati frichu za uzhraniti, kako fe i- ma , dicu moju , ne polak navade fvita pokvarenoga , -da polak duxnofti karftjanfkoga oca jednoga, i učiniti ovako, da toliko drugarica moja, koliko JVa moja dru¬ žina karftjanfko vodilabi xivljenje, ter ovako fpafiti fvi bifruofe mogli ? Napokon buduchi otac obitili imam pri- ikarbiti potribna tilu ne famo meni , da Tvoj druxiui -mojoj, a jedali fluxba, koju pri rukah imam, daticbe meni potribna takova? A kako, akofada, kadafam fam nemozem imati toliko,. kolikoje zadofta meni. I vi o Divojke , poklam pri poruci Ieftefe dobrome Bogu vašemu, jefteli premiflile duxnofti, i tegote, ko¬ je uofi fobom zakonik i ftalis? jefteli rekle fame fobom: ja divojkafatn fada, i polak onoga, sto govore Oci fve- ti, kakono Anjeli jefu divci Nebefki, ovako divicefu Anjeli zemaljfki, i dobro znam, da divice u Raju ima- tiche krunu mnogo lipfu, i vecbu od onih, koje nebia- hu takove; pače toliko drageche biti zaručniku fvome Ifufu, da pri njemu pribivatiche one, điditiche njega, i fdruxeue fvejerche f-njim biti. Virgines tnim suru, et sequuntur Agnum, quocumque ierit. Jedalimi rneche ra¬ čun zakititi od mene jednu toliko lipu krunu, sto vin¬ dar u^initichu, ako zakonfki primem ftalis? jedali lipu ucinitichu ja prominu, ako na mifto lipoga zaručnika moga Ifufa, uzmem covika jednoga za moga zaručnika: ter jefteli ikada izgovarali ovako u farcu vašem ? ja do¬ bro znam , reklifte joster, da u ftalisu fvakome fpa- fitife §ovik moxe: jSakramenat od Xenidbe od Jfufa bi odredjen , da poveksuje mi lose ku, i daje pomoch sa Digitized by kjOOQle 38a kardjanlki xiviti, ter ovako i u ovome fpafitife moxe ftalisu: fveje to idiuito; ali vindar fada nuditi neimam nego nam« famu, neimam f-kioi razdiliti ljubav, i far« ce moje, moxem xiviti uklonjena, kolikomije drago , darxatife daleko od one praznodi, od onoga naflađje- uja, od onoga druxtva, imati moje.ure za molitvu, či¬ niti ono dobro dilo: ali ako omuxiti fe budem, imati- cbufe dopaOi zaručniku mome, ter ovako razdiliti far- ce : botiticbe on moxebit, da fe urafkofim, kakono £tne odale, da idem na tanac, na prikaze, na igre, na noch- ne fkupstine; da praznod kajem u odichi: oli da ftoim fvejer u kucbi, da poflujem bez priftanka bez imati ma¬ lo gafa za pochife pomoliti u Carkvu : bitiche rnalone potribno meni lliditi druga moga i u naklonjenjih za¬ lih njegovih, ter eh u kakove napafti upaftija nechu , i u kakovi pogibili za moju pogubiti dušu. A paka Bog zna, kakove bitiche chudi drug moj. Bitiche moxebit ohol, jedovit, razpusten , nerazborit u zapovidanju J i vindar budi on, kakavfe hoche, biti ima poflusan. O kolika podniti u (lijena biti nechu ! odlazitiche hitro o- vi parvi dani od vefelja, u koih bitichu ja njemu lipa, i dobra, ter odma zaotim (tuđena pojetiche podati lju¬ bav njegova, i na fvarhi vech ni viditi necheme mo¬ čili, sto tarpitiche čilo vrime života moga. Stofe vama vidi o Karftjani od razmisljenjih ovih, imaj uli temelj kakav, jedili razborita ? jedalife doga- jaju na fvitu takova meju zakonik!mi Ijudmi ? Govorte govorte o oxenjeni, koji izkusujete takova, i dokazte , jedali uzrok imam za govoriti ovako; i vindar, kada o- zenitichemofe na fve odalo veche fe mi(li, nego na ovo: midifo na dobru dotu, tako da ( Sakramenat ov vech im dilom podaje targoviste jedno : istefe vanjfka lipota, koja za jaf nedane. Jedalije paka zaručnik, oli zaruc- . pića dobroga, i vridnoga ponašanja, jedalije kardjanf- ki u (hranjena, jedalije kripodna, tofe neiste , natofe Digitized by kjOOQle nemifli * niti ođ toga kate a v le čini račun , a paka fe tuximo, da zenidbaje nefrichna, i da namifto po tako« voj podati blaženi na zemlji, kako ufafmofe, kucha na¬ ša cicbu nepriftajnoga nereda, fmucbne, i karanja Pa¬ kao fvakim razlogom zvatife može. Ali krivinja fvaje u naf, jere prie fđruzenja takova našega priporucili nifmofe Bogu, niti fputno razmišljali tegote , koje To¬ bom nofi takov ^Sakramenat. Imamo dakle priftupiti , kako dokazah vama, ^Sakramentu ovome, poklam pri- porucilifmofe Bogu našemu ; izvise razmifliti imamo duxnofti, koje f-takovim drazenefu ftalisom, i zato nei- mamo nefviftno priftupiti k-ovome ^Sakramentu: budu- ehi paka da poxude u raladofti jakefu, tor nedopusta- ju mnoge ftvari fpoznati, kakovefu one U febi i fvito- vatife u tem imamo fa ftariimi nasimi, i fliditi fvitova- nja njihova. I ovako gineehi mi o koliko maknuti ne- cherao Boga našega, da nafjuva, blagoflovi, i dopu- fti, da xenidba naša frichna poftarie nama na ovome, i drugome fvitu : jere pollusajuchi ftarie naše, razu- mitiehemo , da poflusamo iftoga Boga, i ravnajuchife mi ne polak glave naše, da polak njihove volje, pri- mech druga, oli drugaricu od ruk ftariih naših, ragua cinitichemo , daju primismo od prifvetih ruk& njego¬ vih: i da fkarb ovu nalozioje Bog ftariim, i Roditeljom, ogito imamo fvidocanftvo pri Faulu Apoftolu, koi veli: qui matrimonio jungit Virginem suam , bene facit. Eh dabi dopušteno bilo meni, o Karftjani moji vo¬ diti vaf za ruku po kuchah opehine ove, ugitiiobin vaf viditi ogito razluku ne malu meju oxenjenlmi polak nauka moga, i meju onima, koji puftisefe voditi u tem od poxud4 zalih fvoih. Poglejte, rekobih ja vama, ka¬ kav lipi mir vlada u obitili ovoj, kako Ijubefe meju To¬ bom mux i xena, ter jedan drugoga dobrovoljno pod- naša: tnuz, iftinaje , da kako poglavar od kuche, za- povida ženi, ali zapovidi njegove razboritefu, i Iju** Digitized by kjOOQle 384 bavi pune: zna on dobro, dk drugarica njegovi nije iluskinja, niti Tuxnjica, i zato, videchi ona zapovidati njega f-tako lipim načinom, f-vefeljem ifpunjuje njego* ve zapovidi. Nu poglejte, kako xena ona pazi na kuch- nu korift, kako oba uce karftjanfki dicu Tvoju, i od za¬ lih cuvajujih drugk: xenaje od izgleda muzu, i ov na . ifti način drugarici Tvojoj , ineju njima neima kara, ni nemira, i u poboxnofti oba Te to bolje napriduju: ako obilatuju, hvalu uzdavaju Bogu, Tpoznavajuchiga dari- telja Tvaka dobra, akoTu potribni, trudeTe, i poTluju u rukotvoru Tvome za zadobiti hranu Tebi, cinechi Tva¬ ka polak volje Boxje. O koliko Trichan nije ftalis ov njihov, rechichete vi meni, ter eh koliko mal broj Te nalazi oxenjenih , koji tako lipo vodili bi xivljenje na ovome Tvitu , kakovo oni ! znateli o Karftjani, od ku¬ da dolazi Trichno ovo njihovo življenje ? jere prie, ne¬ go TdruxiseTe raeu Tobom, priporuciseTe Bogu Tvome za fpoznati priTvetu volju njegovu : a zatim molisega vru- che, da daobi xenu oli muxa, koi neTamo biobi do¬ bar u Tebi, da i za njih: i nezadovoljni f-tim joster, iz- vidise prie dobro, kakove duxnoTti za iTpuniti noTi To¬ bom ženidba: i poklam ucinise ova, mirech prie jako- Tti Tvoje , ako odoliti budu mogli tegotam, koje ftalis ov noTi Tobom, priftupise k-Oltaru Tvetome za primiti t Sakramenat ov T-pripravom pravom, i T-onom Tvarhom, cicba koje odredjenbi on od Boga: i znajuchi, koliko¬ je caft velika ( Sakramenta ovoga, primise njega Ta Tvom ciftochom đusevnofti Tvoje« Ulifte paka Tada o Karftjani Tuprotivnim načinom Tami u tolike druge kqche od oxenjenih punih Tvaka dobra, i bogaftva : Tuditichetejih uioxebit Trichnih , i blaxenih} i vindar u Tvoj obilnoTti ovoj od kuda dolazi nemir nepriftajni on meu njima? jedan ne tarpi dru¬ goga : onache da jini po Tvojoj glavi , i stoje njoj dra¬ go, niti pazi na kuchu, niti obitili Tvoju, ter neiste Digitized by kjOOQle 385 drago, nego kako nadadjevatibife mogla: rame paka od I druge drane danci nju kako fuxnjicu, a ne drugaricu fvoju; izvise gubi on čile nochi u pianftvu , u igri, u nadadjenju, ter ako pođi njegovi ueidose dobro, ako mnogo izgubi u igri, fpada na xenu, i druxinu ćuti u pfodi, i proklinjanja, i viditiga žale volje. O dali. II su nefrichni, o nefrichna kucha takova. Evo o Karfij*- ’■ ni kamo pojdose fvarsiti ona tolika fricha, koju ufase- n< fe imati nefrichni oxenje oni, kada ( Sakramenat ov pri. |[ mise: i fva ova dogodisefe njima, jere na mirto pripo- - rucitife Bogu, i rafvitljenje pameti profiti od njega, f- I tolicimi neizbrojenimi njega rafardise grifi, koje učini« se prie zakona Tvoga, od koih oli ifpovidalife nifu, oli« 9 fe nifu xalili iz pravoga farca: na mifto razmifliti dux- »-■ nofti fvoje, i tardtife ifpuniti takove , neifkase drugo, us- nego nadadjevatife , i xiviti dobodno: i ovako cineehi neprimise milosehu, koju takav udiljuje s Sakramenat, r> ter koliko đromafifu na ovome fvitu, toliko xivu u po- t- gibilu za biti uvik pogubljeni, i nefrichni na drugome, .il¬ ir Sto dakle činiti imamo mi zakonfki, pitate vi me* ne, koji tako zlo priftupifmo ( Sakramentu ovome, i bez :’!! prave priprave ? znateli sto ? Imate primiti najparvo uit dobrovoljno fve tegote, trudi, nefriche, tarpljenja, ko- oin- ja podnasati imate, primiti njih imate kakono praved¬ no- nu pedepfu od Boga podanu za grihe vaše , ofobito da nedodojnim načinom primifte ov ( Sakramenat fveti: a paka xalovatife imate iz pravoga farca, i plakati one tolike grihe od vaf prie zakona učinjene, i za zakonom jiisj iftim, darzechi u pameti drasne riji one, koje po uf- . a ki tih Tobie izrekaoje Bog idi, tojed, da Vrag pakleni ,, i veliku oblad varhu onih ima, koji f-pomochju griha fe ,] a ii xene, i u vrimenu ženidbe na Boga nemide, koi od- j r u- ređioje ov ( Sakramenat. Qui conjugium ita tuscipiunt , [ej- ut Deum a se , et a mente sua excludant, habtt potestateru jet« Dccmonium super eos. ccc Digitized by kjOOQle ž86 Ti paka o Mladičbu, i ti 6 Divojko, koi teliš pri, initi t Sakramenat ov, akoches imati dobro ua ovome, i na drugome fvitu, jiui , i ifpuni ona, koja gunfi od mene danaf, tojeft prie zakona vruche pri porubi fe Bo¬ gu, da ^inite fpoznati fvoju prifvetu volju , i da dade tebi onoga muxa, koi fluxiti bude mochi.tebi za dobro tvoje na ovome i drugome fvitu: zaotiro razraifli, ka¬ kove duznofti ifpuni ti imati budeš, i buduchi da tako¬ ve ti fam fpoznati necbes mochi , fvit pitati imaš od Hoditeljk , i ftariih tvoih. Napokon pri ft upi jiflt u dusi tvojoj k-OItaru za primiti ^Sakramenat ov fveti ; koja, ako ifpunili budete, ftalnih vaf učiniti moxetn , da .Bog blagoflovitiche fdruxenje vaše, i za lipim, i u- godnim življenjem vašim na ovome fvitu , doftojni po- ftaticbete za ulifti u diku Nebefku j sto Bog po veliko¬ me milofardju fvome, neka udili vama. Digitized by kjOOQle KAZAL O. • 1 ■ RAZGOVOR i. Varhu zapovidi za ljubiti Boga . Koliko drag« , i gaftna za naf jeft zapovid ova, koju Rog daje nama , za ljubitiga : i k*ko za ifpuniti nja potribno je najparvo hvali ti ga varhu fviu ftvan, i dok^zonja ljuba¬ vi naše neimaju biti fame rigi, d« i dobra dilovanja. RAZGOVOR a. Varku ljubavi Božje. Uzroki za ljubiti Boga; i ma moga ljubiti, jere on parvibiza ljubiti naf i imamoga ljubiti, jere bez fvakoga zafluzenja našega ftvprio nafje, i joster vise ljubitiga imamo, jere f-tolikom ljubavjuj i činom odkupio nafje, *4t RAZGOVOR 3. Varhu ljubavi IJkarnjega . Dokaxujefe, da imamo ljubiti ifkarnjega, jere ovare zapovid 1 *edna, koju pfobito nama priporuga Bog, ginecniju ža ta- 10 rechi jednaku onoj, f kojom zapovida, da ljubimo nje-» ga s i buduchi da fe očituje Boar, da fvako dobro ifiiar- njemu učinjeno priinitiche kakono učinjeno sebi. *4» RAZGOVOR 4 . Drugi varhu ljubavi Ifkarnjega . Dokaxujefe, kako ova fe nalazi ofobito, i podvezuje naf hi¬ niti ifkarnjemu ono dobro toliko duhovno, koliko vrime* nito, koje ginitimu možemo, ^4- RAZGOVOR 5. Varhu parve zapovidi Božje. 4 Se tornagi zapovid ova, i kaxefe nagin , kako imamo Boga gaftiti, i kako u fvako me miftu, i u fvakome vrimenu ga- ftitiga možemo, 44* RAZGOVOR 6 . Varhu gaflenja t Svetih. »Se dokazuje, kako gaftenje »Svetih nefamo nije fuprotivno zapovidi ovoj za gaftiti Boga y page izlazi od gafti njego¬ ve, jere gaftefe od naf. kano priatelji njegovi, i fve mi- losche fpoznavamo od fampga njega, a »oveće paka kako¬ no fridnike, i ovjetnike za nama zadobiti takove. S>* «RAZGOVOR 7 . Vathu gaftenja Prilikd fvetih, i fvetih Oftanakd. »Se dokazuje, kako gaftenje fvetih rrilikd, i Oftanaka nije fuprot ovoj parvoj zapovidi $ kaxefe nagin* od Carkve od¬ red jen za gaftiti nje, i u iftome vrimenu fe gini viditi, da veliko fe gini zlofluzenje u gaftenju iflih, 63.; « cc c * Digitized by ^ooQle R IZGOVOR 8# Varku poštovanja Carkavd • ' ,Se dokaxuje, koliko poštovati fe naimaju .Carkve buduchi kucha Boxja, koliko zlo jeft pogardifi Carkvu f-grifima , i kako ftrasno petlepfuje Bog pogarditelje Carkve. 74. RAZGOVOR 9. Varku potribnik /tvari u Prije gi. Buduchi da po Prifegi u^injenoj, kakofe ima, dajefe $aft I- menu fvetome Boxjemu; i fuprotivnim načinom kada ne« ^inife,kakofe učiniti ima, fe zani^uje Ime ovo fveto nje- govo^ govorife zato ifto od Prifege , i dokaxujefe, stofe potribuje, da f-takovom fe $afti , a ne pogardjuje njegovo fvelo Ime. 83 # RAZGOVOR 10. Varku PfoJtL tSe. dokazuje, stoje Pfoft; najveche zlo prid Božjima o$ima, i koliko pedepfuje njega on f bicima fkrovnima, i opchi- nitima, i do ka zuje fe ono, sto $initi imamo, kada Rujemo koga pfovati Ime Boxje. 94. RAZGOVOR 11. Od pojvechenja Blagdand . ,Se h. xe na^in, kako fvetiti imamo Blagdane, da u takovih dnevih uzdnrzatife imamo od fluznih poflih, i od onih, koji zabavnih mnogo darzati bi naf mogli: ofobito paka u takovih danih muvati imamufe od grihit, i zabavljalife u molilvoh, i poboznofti. 102, RAZGOVOR 12. Varku poštovanja Roditeljd fvoih. tSe dokazuje na^in za poštovati Oca, i Mater , i kako ovo o- fobito le nalazi u poslovanju, u pofluhu, i ljubavi, ko¬ ja nefamo ftoi u ri$ih, da u dilovanju, cinechi njima fva- lio mogtiche dobro. 112. RAZGOVOR 1 3 . Varku uzhranjenja diče . iSe govori od duznofti, koju imaju Roditelji za uzhraniti do¬ bro dicu fvoju, i u $em nalazi ti fe ima uzhranjenje tako¬ vo, to jeft, u nauku, dobrome izgledu, pokaranju, i pe- depfanju. 122. 'RAZGOVOR 1 4 - Varku načina, f-koim ponasatije imaju Gofpo¬ dan Ja Jtoimi flugami, ijluge Ja Jvoimi Gojpodari. Kozefe na^in , k ko vladati imajufe Gofpodari fa fvoimi flu- ! ;ami, buduchi Gofpodari Karftjani, i kako fluge imaju- e vladati fa fvoimi Gofpodari za zadobiti od Boga plachu u pogledu fluzbe fvoje. »36. RAZGOVOR i 5 . Varku duznojti za ljubiti Nepriatelje . Kaxefe, kflko za i (puniti lakše zapovid ovu, nefaino jefino duxni neubiti niti farcem, niti dilom, da izvise duznifmo ljubiti Nepriatelje naše, i one, koji nama zlo sine* 148. Digitized by <^.ooQle RAZGOVOR 16. Farhu griha bludnoga . Dokaxujefe priveliko zlo, koje jeft grih or u febi, i veli- 91 na nepravde, koja f-takovim gr inom Te $ini Bogu; ko¬ liko ftrasno pedepfujega Bog 5 i poftavljafe lik za mochi- fega gurati. 161, RAZGOVOR 17. Varku zapovidi: Nekradi. *Se dokazuje, u kolicih na^inih fe grisi fuprot zapovidi o* voj, i kako bez učiniti povrachanje fpafenja neima , i do¬ kazuje fe , kome povrachanje ucimtife ima. 172* RAZGOVOR 18. Varku Ozloglajfcnja. .Se govori od velika zla, stoje grih Ozloglafenja: od veli¬ ka kvara, koga zadaje takav: Kolikoje opchinit grih ov, i u kakovome pogibilu za uvik pogubitife nalazife Ozlo- glafnik cicha tegote za povratiti poštenje uzeto. 179. RAZGOVOR 19. Varku zla velikoga od laxi . .Se govori od zla velikoga, stoje laz, budi ona od kojegodir varfti: i da rechife nemoze za nikakovo učiniti dobro to¬ li nama, koli ifkarnjemu našemu. 191* RAZGOVOR 20. Varku griha od mišljenja . <Se govori od griha od mišljenja, koliko pažljivi imamo bi¬ ti varhu milala naših, buduchi grifi takovi jako lahki za ucinitife, i dok >xujefe način za cuvatife od takovih. 20o. RAZGOVOR 21. Varhu € Sakramenta od Karfia . «Se govori od .Sakramenta od Karfta : fe (ini /poznati veliko dobro, koje učini u dusi našoj 5 fe dokazuje pod kakav napin dan bioje nama ovi .Sakraimnat, i kakovo zlo naf C«ka, ako duznofti naše ifpunili nebudemo. 211. RAZGOVOR 22. Varhu ,Sakramenta od Berme . .Se govori od dobrih tvora, koje poradja u naf ov .Sakrame¬ nata i tefu: hinili izvarftne naf Karftjane, oboruzjati naf prema nepriateljom našim, koji kakovifu, fe dokazuje: i napokon kazefe, sto mladichi činili imaju za doftojno pri- mitiga. 223 « RAZGOVOR 23 . Varhu ( Sakramenta od Pokore. <Se govori od .Sakramenta od Pokore, i od lipih tvori, ko¬ je poradja u onome, koign prime doftojno5 i cinife fpo- znaii ljubav pridobroga Boga našega, kada dade način je¬ dan toliko lanak, f-koim po .Sakramentu ovome oprašta* jufe grifi nama, i koliko neizgovorenifu grisnici oni, ko¬ ji za grihom toliko vrimena čekaju za utechife k-ovonae .Sakramentu. 234 * Digitized by <^.ooQle RAZGOVOR 24. Varhu naftna za dobroginiti ifritavanje grihd. Kazefe, kako. varhu grihft od mifil, rici, i dild imamofe if- pilavalt za grihe od propuatenja, i za tiije grihe, od ko¬ jih mi uzrok biahomo. 2 ^5. RAZGOVOR a 5 . Varhu t Skrusenja. ♦Se govori od (Skrusenja, koje hiti ima u rrimenu Ifpovidii kazefe potriba njegova , i dokazujufe izvarfnofti, koje i- mati ima, da Ifpovid dobra bude. 257 « RAZGOVOR 26. Od izvarfinoga f Skrusenja. <Se govori od velike nepravde, kafe $ini Bogu Agrihom 2 fe dokazuje njegova veličina za uzbuditi u larcu našem om¬ razu fvetu jednu, i izvarftno za lova nje , kada idemo k- Ifpovidi fvetoj. 268« RAZGOVOR 27. Varhu pedepje griha. Dokazujefe, kako ftrasno Pravica Boxja pedepfuje, i pede- pfa fvejor grib , i to zato, da ako ljubav maknuti naf ne- može na (brušenje griha naših, maknutibi naf imala pe- depfa, kada idemo 11a Ifpovid; ter da barem ovako bude u naf tada fkrusenje neizvarftno. 278% RAZGOVOR 28. Varhu odluke potribne za fvetu Ifpovid. «Se govori od odluke, kafe potribuje za fvetu Ifpovid 1 fe do¬ kazuje, kako nefamo jaka biti ima, i odredjena za negri- siti vise, da i kripka sa,daleko biti od fvake zle prigode. 288« RAZGOVOR 29. Varhu t Svetotajne Ifpovidi. Dokazujefe, kako ovaj* tužba jedna od grih& fvoih, i da tu* zitife imamo f ponizno ft ju : tuzitife bez obtuziti druzih , kako uzrok grilid naših, i bez odbiti štogod od veličine E rihl takovih : i napokon kako tužba takova cilovita ima iti , drugnko, izpuftivsi grih kakav, Ifpovid.portaje fve- togardnoir. 299« RAZGOVOR 3 o. Varhu zadovoljenja. <Se govori od zadovoljenja, koje imamo dati Bogu za grihe naše, ! kako ovo neftoi famo u onoj maloj pokori od Ifpo- vidnika danoj, da u trapljenju tila našega , i dokazujefe na^in za činiti takovo bez velike neprilike naše. 510. RAZGOVOR Si. Od ijlinitoga bit jaIfufova u prfvetome f $a^ k ramcntu* (Se govori od ljubavi Ifufove ofkajuchi pri naf f-iftinitim bi- tjom fvoim s fe dokazuje vira mala naša u pokajanju nje¬ ga toliko retkome nasome , i* fte-nju zadofta majo dufloj- nem prid njegovima nogama: i dokazujefe u c^m zabav- ljatife imamo prid njegovim licem. 321 « Digitized by <^.ooQle RAZGOVOk ii. Pdrhu g SakramentA od PrifUJtjenjo. Šog j6~ dan ugihjen hrana. <Sedokaxuje vifokoft dara, koga $ini Ifafrtama, dajuchi nam fvega febe, xelja, koju on ima za fidružitife f-nama > i da mi fdrutimofe l-njim, i to darujuchife nama u priliki piche. 333 « RAZGOVOR 33 . Od nagina za pripraviti/e k-fvetome Prigeftjenju* «Se govori od priprave, koja biti u naf ima, kada priftupiti cnemo prifvetomfe oltarfkome <S»kramentu, ikako ova na* laži ti ie ima ofobito u uzbudjenju U naf xive vire jćdne Vifokofti, i .Svetofti neizmirne, i privelike ljubavi Ifu- fa, koga primitichemo. 344 ^ RAZGOVOR 34. Parhu t Sakramenta od pojlidnjega Pomazanja . «Se govori od tvord / koje poradja u dusi nemochnika ov ko- riftan toliko »Sakramenat: i dokaxujefe, koliko zlo fine oni, koji čekaju primitiga, kada duša njihova gotovaje za izlaziti > nemoguchi buduchi tada za primitiga 1 -doftojnom ' pripravom , i zato neprimti plod on j koga primiti bi mo¬ gli, i koife uzdarzi u iftome. 3 $ 4 . RAZGOVOR $ 5 . Parhu fvetoga Reda . «Se govori od $afti Redovničke, kakova $aft, i poštenje pre¬ ma takovim dokazatife ima cicha oblafti privelike, koju o- ni imaju varhu Tila fvetotajnoga, i iftinitoga Ifufova i i kako $aft takova imafe za njih imati, akoprem f-ponaša- njem ivoim neodgovaraju $afti privelikoj Ivojoj, buduchi Redovnici^ 364. RAZGOPOR 56 . Vcfrhu Sakramenta od. Xenidbe. Dokaxujufe priprave, f-koima priftupiti imamo k-ovome »Sa¬ kramentu j i kako po pomankaniu takovih uripravd videfe tolike nefrichne Xenidbe, i neiskufefe oni dobri tvori, ko¬ je ov (Sakramenat Zadaje* 1 876* Digitized by <^.ooQle Digitized by <^.ooQle Digitized by <^.ooQle Digitized by ^ooQle • jr

sabrane_pripoviesti_prvi_svezak_1880-janko_jurkovic

Janko Jurković

Sabrane pripoviesti. Prvi svezak

a kim Š> : = :-1:. "SNOP moe Pana, a - - < LJ | SLOVANSKA KNIHOVNA : | Slovanska knihovna IKO NON oo Digitized by (Google = . a “iva —aapaRan ———đi . m. “ena ame __ AL - — maza li. ZABAVNA KRUŽNICA | MATICE HRVATSKE. < SVEZAK XLIII—XLV. JURKOVIĆ. SABRANE PRIPOVIESTI. PRVI SVEZAK. mm a 2 __ 5 ZAGREB. TISAK DIONIČKE TISKARE. JANKO JURKOVIĆ, ; SABRANE PRIPOVIESTI. 140816 PRVI SVEZAK. __—__——_—— 20 ZAGREB. NAKLADA ,MATICE HRVATSKE“. 1880. ZA o) A SLOVANSKA! ! G i “a E ZA KNIHOVNA /o] Lea aka P omišljajuć na ono, što se kaže, da pogrievci nigda nisu dobri, težko bih se bio sam nakanio iznieti pred čitatelje , Matičine“ one moje pripoviesti, koje su do sada već kojegdje štampane. Nu na poziv odbora , Matičina“ i na uvjeravanje prijatelja, da će te pripoviesti od starijih čitatelja kano stari znanci biti dobro primljene, a mla- djemu naraštaju da će i onako biti nove, budući nekoje od njih već god. 1862. u I. svezku mojih ,Izabranih diela“, a ostale prije kakovih desetak godina u raznih tečajevih ,Vienca“ posljednji put štampane: odlučio sam toj želji zadovoljiti, ali ipak tako, da sam tekstove po- slednjih izdanja u koječem izpravio i dotjerao, a uz to da sam ovomu prvomu svezku trećinom obsega dodao jednu novu pripoviest (,Seoske mecenate“), što sam na- kan učiniti i u drugom svezku. U Zagrebu mjeseca prosinca 1880. Janko Jurković. ima. Sadržaj. (Sudbina JaFać: <; s 2 0 e u A O Bb i A e LTuskulaniade . . .. 00 ..Memoari stare grešlje . . . . +. Ima i tomu lieka . . .. 0... Seoski mecenati . . . . 0.0.4. 4. Ratni memento starca Ivana . . . 4... _Razoreni 1Q6AL (ze o Sa Gi BLELA. Bz tka) O Do li aaća Zo —-.—- e9B+—— -— Strana l 19 ho SABRANE PRIPOVIESTI. SUDBINA JARAC PROFESOROVA VLASULJA. _ Budbina jarac! — Nečine li vam se te dvie rieči kano dvie bačene kocke! Tu poslovicu — što li je — često sam slušao, a što upravo znači — neznam. Kako da neznam ? Znam. Kraičinom izraza i nesuvisnošću nu- tarnje sadržine ništa nebilježi značajnije od nje prevrt- ljivost slučaja i ćudljivost udesa; i zato sam ju izabrao za naslov ovoj pripoviedci. | A da je udes ćudljiv, vidimo svaki dan; da, što je ozbiljno i smiešno, u životu često razstavlja samo jedan koračaj, uvjeravamo se nemalo svaki dan. Najsvečanije časove, najozbiljnije situacije, koje si velikim trudom i tanahnim dovijanjem priredjuje ubogi čovjek, izvraća naopako humor života, taj vražić, ta ljubezna protuha, koja se kroz svaku rupu provlači; taj nestašni dječarac, kojemu je sav sviet — poput kaleidoskopa — igračkom, te ju bez prestanka obraća, gradeć u čas od kruna velikaških kape budalaške, od vitežkih ćorda čauške kobasice, od divan-kabanica harlekinske plašte itd. Jurković. Sabrane pripoviesti I. 1 Nu na pustolova toga, što no s vrećom punom prapo- raca zaredjuje po svietu, vrebajuć, komu da ih objesi, jedva bi se tko mogao ljuće potužiti od veleučenoga Oktaviana Pecirepa. — Da čudna imena! Rekao bi, da se je slučaj s čovjekom toli ozbiljnim već onda pošalio, kada mu je to ime dosudio. I sbilja, Oktavian Pecirep težko da bi to ime oprostio bio iztočniku svoga života, da mu nije uz tako — kako je sviet zloban — opasnu baštinu ostavio dosta staro plemstvo i s njim materi- jalno istina jalov, ali dosta blagoglasan predikat ,,de Crnilug“. A što se tiče krstnoga imena: tko ga je krstio, tko li mu ga je nadjenuo: neznamo; ali to opet znamo, da bi ljudi, u kojih je to vlasti, imali dobro gledati, da novorodjenim članom našega pokolenja, nevinoj kum- čadi svojoj, darom imena nenameću na pragu života breme, koje se kadkada neugodno nosi tja do groba. Čudna je stvar i s timi krstnimi imeni! Nekoja su od njih eminentno boljarska, druga gradjanska, a treća seljačka. Nekoja dolikuju stanovitim stališem, te, kada se neskladaju, i nehotice smiešan refleks bacaju na onoga, koji ih nosi. Tako ime ,,Caesar“! bez dvojbe liepo pri- staje i bez ikakove druge zasluge neki prčstige pri- bavlja vojniku; ime ,Dominik“ može s ponosom nositi redovnik; dočim je to isto ime seljakom nekoga pre- diela naše zemlje, gdje ga je kaprica jednoga čovjeka mnogim poiznadievala, sav život ogorčilo. To sam na- pomenuo zato, što se ni ime Oktavijan nije medju ne- poznatimi nikad prvi put spomenulo bez medjusobnoga sgledanja i kriomičnoga podsmjehivanja. Stvar je naravna i znaličnost dovoljno opravdana, da, sastavši se s čovjekom nepoznatim, želimo prije svega znati, tko je i što je; i zato od svih konvencionalnih zakona družtvenoga obćenja nije naravi ljudskoj nije- 3 dan primjereniji od medđjusobnoga trećim posrednikom spoznavanja ili kako se tehnički zove predstavljanja. S toga je i posve pravedna neustrpljivost mojih čita- telja — a i pokojni Oktavijan Pecirep, da je živ i pri- toman, to bi mi ljuto zamjerio — što, baveć se već toli dugo oko njegove po nas, kako vidite, znamenite osobe, propustih sve do sada predstaviti ga. To ću sada učiniti onako, kako bi on sam bio učinio i kako je sbilja činiti običavao, dok se je ,medju umr- limi“ bavio. poOktavian Pecirep de Crnilug, kr. grammaticalium profesor u miru!“ On bi bio rekao ,emeritus“ i po svoj prilici dodao ,publicus, ordinarius“ i taj svoj na- slov propratio držanjem i pogledom, koji se ovdje ni opisivati neusudjujemo. Kako se je desilo, te je naš Oktavijan, bivši plemić, i to s predikatom i u ono vrieme, nasljednu ćordu dje- dova svojih knjigom, spravištna rostra (govornicu) uči- teljskom stolicom, corpus juris slovnicom zamienio: o tom razloga mi dati nemožemo; nu to mu rado u za- slugu pišemo, premda neku šalu udesa i u tom naslu- ćujemo. Oktavian Pecirep bio je čovjek veoma dobar, s malo prijatelja druževan, od njih dobro gledan i tražen, bri- žan čuvar svoga i tudjega poštenja u svačem i najma- njem; i budući toga uvjerenja, da je pažnja družtvenih forma najbolja gojiteljica stalna prijateljstva i dobrih odnošaja medju ljudmi, držao je skrupulozno do pri- stojna vladanja i onoga, što se dekorum zove. Ako je svoj naslov od svakoga strogo zahtievao, nije ni od tu- djega nikada ni slovca okrnjio; nijednoga posjeta u svom životu dužan neostao ; komplimenta nikomu ne- prikratio, nego ga, na liniju izmjerena, svakomu, koliko i kako ga idjaše, davao; i da s izbrajanjem svega ne- dužim: stanovnici maloga grada N. onoga vremena, pri- * 4 jatelji i znanci njegovi obojega spola, rado bi mi, da mogu, posvjedočili, da nisu doživjeli ni jednoga imen- dana ni rodjen-dana, nijedne nove godine ili druge do- bre sgode, uz koju im nebi on, po naputku svojega ka- lendara čestitao bio; pače, tko je od njih ikada kihnuo, da ga on, po starom običaju, zdravljem ponudio nije? Uz strogo poštenje i skrajnu pristojnost bila je ozbilj- nost glavna crta njegova značaja. Uz tudju šalu nije mario pristojno osmiehnuti se; ali sam pošaliti se, kao da je držao stvarju pogibelnom; a ako bi mu se baš nadalo, nečinjaše toga nikada u svoje ime, nego bi si našao zamjenika u kojem od starih klasika, kojimi se po zvanju i simpatijah svojih mnogo bavljaše. Ozbiljnost i bi reći bojazljivost tu pripisivali su mnogi nesretnomu imenu njegovu. I nije doista šala — kako je sviet zloban — zvati se imenom ikoliko smiešnim, ako ga nezaštitiš dostojanstvom ili osobnom važnošću. Ochsenstirmom i Rindskopfom nemože se bez pogibelji zvati tko nije ministar ili predsjednik kakova vieća; Bu- dalinu Tala, i kolikoga junaka, nemogaše ipak ime za- kriliti od zlobnih pošalica; Kobasica i Pecirep takodjer su imena, koja bez pogibelji mogu nositi samo ljudi, ako ne drugo, barem dosljedno ozbiljni. “< Kažu, da se je u goripomenutom gradu N. dogodio jed- nom veoma neugodan slučaj, te se je osobi poglavar- stvenoj, idućoj u svečanom odielu s podpunom sviešću svoga ugleda laganim i važnim korakom preko trga u viećnicu, iznenada pas medju noge zapleo i malo te ju na nos neoborio ; i naš profesor, očevidac toga dogodjaja, da je, uz smieh izokolne čeljadi, razmišljajuć o postanku i posljedicah komičkih situacija, onda rekao i poslje češto opetovao: ,da bi volio biti zločincem, nego čovje- kom smiešnim“. Ali te rieči njegove da je čuo onaj vražić humora te odlučio osvetiti mu se. _ i o. a. I M a _ 5 On nije bio uviek samac, kao što je sada; od pet godina je udovac, ali bez potomstva. Smrt svoje su- pruge gorko je oplakao; nu u iskrenoj tuzi tješijaše se ne malo tim, što ju je pristojno, s gradskom bandom, du- pliri i svimi cjehovi sahranio i spomenik joj od ka- mena načinio. Od nje je, što je živa, nasliedio psetance, kojemu je on nadjenuo klasično ime trojanskoga junaka Hektora, i sada mu je vierni pratioc i razgovor u sa- moći. Da je onda bio običaj, Hektor bi jamačno bio nosio brnjicu, jer je to osim drugih razloga i pristojno ; a da se ipak čimgod razlikuje od svojih plebejskih dru- gova, imaše oko vrata crljeni korlat ina njem malo zvonce. O vanjštini njegovoj vriedno je, i ovaj put veoma važno, pripomenuti, da mu je glavu od čela do potiljka pokrivala umjetna vlasulja, koje je on imao dva eksemplara. Eufemi- stički govoreć: vihor vremena raznio je po malo negda obilatu i bujnu plavu kosu profesorovu, i ako vihor vremena nije, kano ni zub vremena, uviek svemu kriv, što se nanj obara. Dosta je da je oštećenik oduzeti si naravni ures pošteno zamienio dosta viernom kopi- jom, — jer tko bi išao brojiti sjedine, pri kojih ruka umjetnikova nije mogla postupati matematičkom toč- nošću; a to niti nuždno nije; jer narav, obavivši svoju zadaću, može lako ustupiti mjesto umjetnosti te dopu- stiti štogod i krivotvorki taštini, nebojeć se da će, bilo na tjemenu bilo na licu, krparija vlasuljarova i ličilo ljekarnikovo nadomjestiti, da se neizda, ono, što je ona nemilostivom strogošću poharala. Što je vrieme s glave odpuhalo, to je britva s lica pobrala, i tako si Oktaviana Pecirepa morate misliti kano čovjeka podpuno, brižno i gladko obrijana; jer po nje- govih pojmovih i to zahtieva pristojnost, osobito kod ljudih, koji burmut piju, kano on. Toj ličnji dodajte ove- like šiljate podbradače — (Vatermčrdere), — koji kano dva tvrda zida podporu daju klimavoj glavi; zatim ponešto 6 izglodano ali čisto držano odielo. Zapamtite si još bje- loputno suhonjasto lice i na njem medju dva graorasta oka tanak, dugačak, ravan nos. Zubi su još neizkvareni, ali zato rekao bi, da ih kori mršavo tielo. To će biti dosta osobne karakteristike; a ako čijoj mašti još što- godj oskudieva za podpunost slike, neka doda de com- muni professorum — non pontificum. Od više godina živi Oktavijan s malo mirovine u miru. Život mu je jednoličan, dnevni red nepromjeniv i svetkom i petkom. Dan mu odpočinje ranom misom u župnoj crkvi, u kojoj on ima svoje privilegirano klecalo i u njem stalan molitvenik; a večer završuje partijom taroka, kojoj je igri on veliki prijatelj, jer je zabava pristojna i dosta kombinativna; i po držanju njegovu nakon igre vično oko lahko mogaše razpoznati, kako mu je sreća služila; jer zakazan ,pagat ultimo“ vredijaše njemu toliko, koliko vodji po osnovi razbijena vojska. I. Taj muž, kojega sam vam opisao, sjedi u večer dne 23. prosinca 18.. u svojoj sobi, pušeć iz stivene lule i premećuć njeku staru knjigu, kad na vrata pokuca i u sobu udje seljak s pismom od g. župnika. pAko sebi ništa pokvariti neimaš, meni ćeš doista veoma ugoditi, hotiješ li ovaj božić provesti kod Tvoga staroga Antuna. P. S. Primiš li poziv, kola će u jutro doći“. To bijaše kratak sadržaj pismu. Valja znati, da su dva starca bili prijatelji od djetinstva. U različitih se krajevih istina rodili, ali mnogo godina zajedno u školu hodili, u njoj jedan do drugoga sjedili te si u raznih sitnih djačkih neprilikah uzajamno na nevolji bili, uviek se dobro pazili, izvan škole neprestano drugovali, za- rd E ' 7 : jedno se učili i igrali, dapače zajedno i stanovali te se o glasovitih bazlamačah babe Ane obojica odgojili. Školska pobratimstva. znana su svemu svietu. Ja sam medju našimi starci tronutim srcem gledao takovih od- nošaja, potičućih iz djačkih vremena te gojenih tolikom stalnošću i nježnošću, da uzoritije nemogu biti ni po- znate ,amicitiae Etonenses“ englezkih mladića. Odkako su se razstali i svaki otišao svojim putem, često su se i poslje sastajali, spominjuć u srdačnom razgovoru ono doba čista, nepomućena uživanja malih i nevinih, od nikoga nezavidjenih slasti života, dječinske bezbrižnosti i zadovoljstva, sjećajuć se drugova i nji- hovih prišvaraka, učitelja i njihovih različitih navada, medjusobnih šala i vragolija itd. Nu kako je starost skanljivija: tako se ni oni dvo- jica, nudkajuć se i pozivljuć uzalud, već odavna vidjeli nisu. Naš dakle dobri Oktavijan Pecirep pomisli u sebi: Hajde da dugo nesmišljam i da mu neodreknem, te do- hvativ pisaću spravu napiše kratak odgovor i preda ga seljaku s malom napojnicom. Vrativši se s partije, spremi se na put. Sutra dan osvane mu pred kućom jedna od onih anti- diluvianskih kočija, od kojih se je prije dvadesetak go- dina vidjao još po gdjekoji eksemplar u župnih i malo- plemićkih dvorovih, i kojim bi ja, ako već ima biti, nadjenuo ime ,puževa“. Noću bijaše iza jugovine sjever okrenuo i podubok snijeg zapao. Razpitav kočijaša, kako se on i kako mu se konji zovu, da li od čega zaziru, jesu li čivije dobro utvr- djene i drugo što je znati vriedno, prikupi bundu pa uvukav se u kočiju i namjestiv uz noge Hektora, ukreše vatre da zapali lulu, prekrsti se i ,u ime božje“ hajde! 8 Nakon dva sata vožnje po cesti, zavraća se nenači- njenim putem desno u selo. Tu putnike dočekala dobra pomoć, dva jaka vola, koja u bratskoj slozi s konji preko vagaša i čačka kola sretno prenieše, i za još uru vre- mena ukaza im se na briegu župni dvor. II. Domaćin svoga gosta na kućnom pragu dočekao, s njim se liepo izljubio, u dvor ga uveo i u ugodno ugrijanu, zanj odredjenu sobu spremio. Pošto se je preobukao i domaćinu iznova pokazao, reče mu ovaj: | sa — Brate, prije svega molio bih te, da ovu kuću smatraš u svem kano svoju. Ja znam, da si ti čovjek obvikao svojemu nekomu redu; zato ostavljam Tebi, da odre- diš kako ćemo živjeti, dok si Ti ovdje. Profesor se zadovoljno nasmiehne i položiv prijatelju na ramena ruke: Hvala ti, brate, reče; druga kuća, drugi zakon; a ni ovim blagdanom običaja rušiti neću. Kako ti, tako i ja. Nego jedno će znam biti. Večeri su duge; a mi samci, stari panjevi, čim ćemo ih provesti? Ako si voljan, ja predlažem na večer partiju taroka; ali moram primietiti, da obično i rado igram u četiri. Karata evo! Župnik malo zamišljen postane, pa rekne: Neima nas nego trojica: ti, ja i učitelj. Nego znam način, kako da si pomognemo. Ne daleko, u prvom selu odavle, ima mlad šumar, čovjek neoženjen, koji me često polazi; mladić ponešto živ, da kadšto i nestašan, drugih misli, drugih težnja, drugoga ukusa nego mi, ali za nevolju ipak dobar; njega ću dobaviti, ali samo kako ću mu poručiti ? Nu u taj isti mah kao da mu nešto sunu kroz glavu, skoči i pozvoni te došavšega slugu zapita: Je li šuma- rov Vezir ovdje? > 9 — Jest, gospodine; upravo sam ga vidio u kuhinji. — Vrlo dobro, reče župnik radostno i, sjednuv uz pisaći stol, napiše cedulju i preda ju slugi. Ovaj, ništa nerekavši, ode; nu da je komu izviriti napolje, vidio bi, kako je šumarovu Veziru cedulju dretvom za rep kruto privezao, pa ga onda korbačem od glave do repa ljuto sastavio te, ko preko neba zviezda, ode pošta preko polja, neobazrievši se dokle ga oko pratiti mogaše. Kad iza mala ručka pred večer bilo, eto ti šumara s puškom o ramenu i, stupiv u sobu, pozdravi doma- ćina, koji mu predstavi gosta svoga. , Veleučeni gospodin Oktavian Pecirep de Crnilug itd.“ Mladić pristupi živahno i hotijaše pružiti ruku pro- fesoru, koji mu se umjereno nakloni i lakoničnim »drago mi je“ presieče pokus intimnosti, kojim se nanj bješe zaletio prišastnik. U to s mnogimi komplimenti na sve strane udje i učitelj, čovjek pristar, smjerna držanja, ali u licu i govoru ipak onim izrazom kriepke samosvijesti, koju daje zvanje i koja se što življe na vidik izazvanom osjećaše od onoga časa, odkako dozna, da stoji pred čovjekom istoga stališa. To medjutim neosta sakriveno sokolovu oku našega profesora te se i on požuri, da zauzme ,svoj položaj.“ On to nuždnim smatraše, koliko god bi puta dospio: medju ljude nepoznate. Ozbiljnim licem, važnim pogledom, iz- mjerenim govorom, dostojanstvenim kretanjem i nada sve pomoću nekoliko na brzu ruku improviziranih la- tinskih izraza, doskoro mu — u ono vrieme — podje za rukom do skrušenosti savladati učitelja; ali kod mla- doga šumara, koji još pun bijaše nestašnosti djačke, gojene u njem suviše slobodnim i neodvisnim životom, pokazaše se sva ta sredstva bezuspješnimi. On mu se često u govor zalietaše, u burmuticu neponudjen posi- 10 zaše, nekoliko mu puta dapače protuslovi: sve same stvari, koje nimalo nebijahu podobne mladomu Nimrodu pribaviti naklonost i zadovoljstvo veterana muza. O badnjoj večeri neću mnogo da' pripoviedam. Samo ću napomenuti, da su praznovjerju dosta pristupna pro- fesora ne malo uzlovoljile one kobne badnje sviećice, od kojih se njegova bješe prva ugasila, i to — kako mu se činjaše — ne bez krivnje i prokšenoga zapuhi- vanja onoga uzanj sjedećega derišteta. Već se bješe ljuto pokajao, što zaželi igrati se u če- tiri. Ali sada se neima kamo; već poslje večere sjedoše da se kartaju. Mladi onaj čovjek u raztrešenosti svojoj nekoliko puta bješe karte zlo podielio i to — kako se opet pro- fesoru činjaše — na očevidnu njegovu štetu. Osim toga imadjaše običaj, nesnosan za prave igrače, te neprestano brbljaše i svaku igru komentarom pratijaše. — Vi, čini se, da ste vičan više sa ženskimi igrati se, nego s ozbiljnimi ljudmi,“ reče napokon neuztrpljiv pro- fesor, nemogav više uzpregnuti svoga gnjeva. Tako zlovoljnu neidjaše ni igra od ruke. U tri ure ništa znatna! — Napokon mu ipak padnu dobre karte. Pregledav pozorno bojno polje, razvedri lice i triumfa- torskim glasom zavikne prvi put one večeri: ,pagat ul- timo!“: | Već 12 do 15 mrtvaca ležaše ubijenih i nesahranje- nih na stolu, kad opazi, da se zloduh onaj na stolici ljulja, od čega se i stol drmaše. — Dopustite, reče mu, da Vam primietim, da Vaše ponašanje, mladi gospodičiću, nije pristojno; jer valja Vam znati — | Nedoreče, a šumar — čega se je on i bojao — na- uznačice skupa sa stolicom poleti i padajuć stol sa svim e ll što na njem bijaše za sobom povuče i u ruševinah onih pokopa i profesorov ,pagat ultimo.“ — Dosta je! reče profesor; tražimo si druge zaba- ve, i pri tom mrkim pogledom izmjeri mladića od pete do glave. Župnik, u sto neprilika, pogleda na uru: Vrieme je skoro k polnoćki. Tko želi u crkvu, neka se sprema. — Ja idem, reče profesor. — Ija, doda šumar. — A ja moram, zaključi učitelj. Prije polazka u crkvu dozove župnik staroga slugu Damjana te mu naloži, da ostane doma, jer se kuća nemože ostaviti sama. Svieću u sobi, gdje su večerali, ostaviše da gori, jer je to običaj svete noći božićne; a Damjan imaše paziti, da se nedogodi nikakova nesreća. IV. Jadni Oktavijane! U zao čas si se kartati sjeo, a još u crnji na polnoćku pošao! Vragoljane mali! Niti te tko čuje niti vidi, — a ti si ipak tu! — Dakako, da ti prapornjača, u kojoj te slikaju, 1 malo glasa daje, mnogi bi ti se rad ugnuo; što velim ugnuo? bježali bi od tebe i gorostasi, maliče silni! A nebi ni bježali; da si vidiv, da si dohvatljiv: u koga se zadievaš, komu mira nedaš, već bi odavna okovan čamio u najdubljih tamnicah. Ni ja te nevidjeh; ali kao što Horacijevu jahaču, od- tisnuvšemu se u sviet, da traži zadovoljstva i mira, ko- jega neimaše u sebi, iza ledja na istom sedlu i crna briga sjedi, tako ja mogu reći, da si ti na istom onom pPužu ,“ kobrcajuć se i keseć sepo njem, dopratio ova- mo našega putnika. — | Družtvo, dok je u sobi bilo, slabo je marilo što se vani zbiva. Nu već u triemu kućnom čuše ,luctantes 12 ventos tempestatesque sonoras.“ U kotlini, u kojoj pod župnim dvorom crkva ležaše, vjetrovi se od sva četiri kraja svieta u kolo uhvatili, snieg sa zemlje uzvitlali te sav zrak njim vrije kano prašinom od dragulja. Od lomljave groma do pijuka svirale: u sve glasove javljaju se pušteni sužnji Eolovi, valjajuć se sa šumnih gora otvorenimi dolinami i prodiruć kroz prolomine i naj- tanje pukotine. Pod nogami škripi, a drvlje puca. — Hektore! Hektore! zlosretna psino! — Liepo su ga prije odlazka u bjelac povili i kraj peći sita i svim namirena spavat legli; ali u kući neobičnoj nehtje mu se ostati samu, već se i on iz svoga kuta ukrao i za njimi se, od nikoga neopažen i nečuven, na- polje provukao. Ali u župnikovu dvoru bijaše pseto Lila — mati dvoje štenadi od šest nedjelja, — imena ponešto od- lična , ali porabe posve praktične i izgleda prostačkoga; niemo družinče, koje, bdijuć vierno danju i noću, kruh svoj služaše trudno te valjano i pošteno, kako ga služi najbolji drvonoša ili noćobdija kod ljudi. Medju tim psetom i malim Hektorom bijaše se za kratko vrieme od jednoga dana razvili veoma neprijazni odnošaji; ne po onih tajnih antipatijah, kojimi često ljudi na prvom susretu bez ikakova razloga jedan na drugoga zamrze, već po sravnjivanju vidivoga obestra- noga položaja i sudbine. Bit će da se je srca kućnoga čuvara neugodno kosnula već paralela izmedju njegove kudjeljaste, prašne i trinom od ležaja natrunute, mjesti- mice od nemilih neprijateljskih zubi poizčupane dlake i svionih pramova gostovih, onim od prilike načinom, kako se medju ljudmi prekim okom gleda gunjina i ka- difa. Blažije bi možda bio sudio, da je mesnatu svoju - glavu, oblo tielo i silne košturine omjerio bio prema lasičjoj lubanjici te izpalim rebrom i kukovom onoga razbludnika ; ali zar i kod ljudih široka pleća težaka, 13 projom ugojena, negledaju s nenavišću na kukavno, ali sried razkoši ostrvljelo tielo bogatirovo? Bit će da je stražar kućni s negodovanjem opazio i bezobzirno ba- nenje strančevo po toploj sobi, dočim on morade drh- tati na zimi te se samo gdješto mogaše kradom od očiju kuharičinih zavući u krušnu peć pod ognjištem, dok ga žarilom opet iztjerali nebi. Kroz otvorena vrata sobna bjehu oba psa izmienila već nekoliko pogleda, od kojih onaj snažnoga seljaka bijaše mrk i ostar, pun gnjeva i srčana izaziva, a onaj blasiranoga gradjanina krmeljivih očiju voden i mlitav. Nu ogorčenost domaćina, i onako zlovoljna radi posta badnjega dana, uzraste do najvišega stupnja, kad, medju nogama premećuć i glodajuć u triemu kost od dva dana, smotri, gdje ona nametpuška gospodska iz puna pla- dnja mastnu kavu loče i skupi slador hrusta, kojim ga gospodar uz to zalaže. Što uslied svega toga čekaše ljubimca profesorova, jasno su mu nagoviestili bieli zubi Lilini, kojimi se nanj nekoliko puta bješe nasmijala. Još jednom, ubogi Oktavijane! Ti i neslutiš, da će ta pasja mržnja zlo izpasti po tebe. Iz župnoga dvora izmedju cielca od dva dobra pedlja vodi do crkve uzka, od crkvara tu noć utrvena i sklizka staza. Njom se naše družtvo lagahno i pozorno niz brdo spuštati počelo uz dvie svietiljke, od kojih jednu nosaše šumar, a drugu učitelj. Kako je vjetar još sveudilj silno duhao, ugaziše na jednom u vilinsko kolo, maticu uzrujana zraka, iz koje se nedade ni koraka napried, već im valjade postati i počekati, držeć čvrsto jednom rukom kabanicu, a drugom kape i šešire na glavi. U tom najgorem času opazi Lila iz svoje kućice *+Hektora te se s oboje štenadi kano iz puške natisne za “njim. Uz tiho vrieme bio bi se čuo taj juriš; ali kod one vijavice i huke u zraku neosjeti nitko ništa, dok 14 sva povorka — Hektor kano zec napried a ono troje za njim — u najvećem trku neprojuri profesoru izmedju nogu, ukinuvši ga s njiuh i oborivši poput vreće u snieg. I zato bi lako bilo, jer bijaše mekše od ikoje perinje; ali evo pravoga jada! Padajućemu one paklene nemani od vjetrova u tinji čas i šešir iz ruke iztrgoše i vlasulju s glave sčupaše ter, oboje najprije u zraku nekoliko puta zavitlavši, bez traga odnesoše. Profesor, nemareć za šešir, bješe se u isti čas radi vlasulje mašio rukama za glavu; ali je vjetar brži od ruku, i tako mu u njiuh ostade gola lubanja. Drugovi potrčaše, da ga dignu; ali ih on gonijaše od sebe, vičuć iza svega glasa: Držte mi vlasulju! nedajte mi vlasulje! Zapitkivahu ga jedan za drugim, jeda li se je ozledio, kako se je dogodilo i tako dalje; a on, pokazujuć samo na Hektora, koji se od straha uzanj pritisnuo bješe, nemogaše izustiti druge rieči, nego sveudilj: Moja vlasulja! Tražite mi vlasulju! Kano što se ranjeniku prije svega rana povija, pa onda o drugom misli, tako siromah župnik, zabrinut za svoga prijatelja, najprije iz žepa rubac izvadi pa mu njim glavu brižno povije, da se nerazbladi, a onda podju svi sa svetiljkami, da traže vlasulju. Obišavši sve dvorište u okrug, nigdje je nemogoše naći. U tu strašnu smetnju i groznu neizviestnost po- kuša pustiti zraku svietlosti učitelj smjernom opazkom : da su ju valjda ugrabile vile. A buduć skrajnje vrieme za crkvu, nepreosta ino, nego da se daljega traženja okane, a gosta da natrag kući odvedu. Sprovedši ga i zaključavši za njim vrata; odu, obe- ćavši, da će se što većma natrag žuriti. Oktavijan Pecirep, našavši se sam u srednjoj sobi, gdje su večerali, i vidivši se nehotice u zrcalu, težko 15 se zamisli, kako će se ovakov tu baviti, kako li doma povratiti. Posve mekanično vršeć uz to obične navade, otvori kovčeg, izvadi iz njega šarenu noćnu haljinu, te ju obuče i na divan sjedne. Razmišljajuć do preko pol ure, kako bi si u toj m ne- volji pomogao, i nenašav nikakova načina, sav sdvojan odluči, da i nečeka družtiva, nego da se što. prije ukrade u postelju. | | Upaliv svieću podje u obližnju sobu. Otvorivši vrata — evo ti nove neprilike! Stari Damjan, popivši, kano na badnjak, nekoliko čašica preko obične mjere, otišao da se u onoj sobi malo — što no vele — nalegne; ali ga san i vinko obhrvali te na stolici tvrdo zaspao. Profesor se prepade, ugledav iznenada pred sobom čovjeka; ali i sluga, probudiv se od njegova ulazka, bunovan i supijan, a k tomu praznovieran, sjeti se dana, koji je, i doba, koje je, te pomisli da je duh, k čemu dakako mnogo doprinese i čudnovata toileta profesorova, Raztrv si oči i dvai tri puta, izbulji ih na onu pri- kazan te, prekrstiv se, ritualno zapita: Svaki duh svoga boga hvali, hvališ ga ti? | Strah je priljepčiv. I profesora od sama sebe drhta- vica spopadne; ali videć, da će zlo biti, ako neumiri poplašena slugu, htjedne mu se približiti; nu on, bra- neć se objema rukama od njega, ponovi zadušenim gla- som po propisu još dva puta ono pitanje; i kada nedo- bije nikakova odgovora, ščepa neku čibučinu iz kuta i zavikne: | — Medjer govori, ili će biti batina. Duh nisi, kad neodgovaraš, a ja se nedam plašiti. — Da, čovječe božji, uze ga miriti profesor; ja i ne- velim da sam duh, nego sam gost, koji sam sinoć do- šao. Budi pametan i mani se belaja. 16 To se starcu nedade vjerovati. Odakle gost, kada je gost otišao u crkvu? — Akoinisi duh, svakako si strašilo neko. Govori tko si, ili se odatle nosi, jer ću te, bog i vjera, izprebijati, izdere se nanj glasom gromovitim sluga, te bi bilo čudo od profesora, lišena svih sredstva legitimacije, da u taj par nestupiše u sobu, vraćajuć se iz crkve, župnik, šumar i učitelj. Nesporazumljenje se u kratko razjasni i oštrim uko- rom sluge od strane župnikove stvar se dovrši. Ovaj kušaše na sve ruke udobrovoljiti zlovoljna gosta, nudeć ga svačim, a na posljedku i svojom poluvlasuljom, koja samo tjeme pokrivaše. Uz župnika pristadoše i ona druga dvojica i jedva nagovore profesora, da s njimi po obi- čaju jede hladnetine i popije čašu vina. Poslje toga razidu se svaki sebi: učitelj doma, a ostali u svoje sobe. V. Tko od nas nezna, da se živi utisci duše, ugodni i neugodni, obično u snu opetuju, dok se opet neizgube. Pogorielac i brodolomnik sanjali bi iza pretrpljena straha i nesreće po svoj prilici o strahotah požara i bure; a Oktavijan Pecirep, za kojega gubitak vlasulje u ovih okolnostih nebijaše manja nesreća od požara i bro- dolomja, o čem drugom da sanja, nego o svojoj vlasulji ? Da što više: drugi sni na časove dolaze ili se na ma- hove ponavljaju: njemu pako sinoćnja nezgoda bješe tako dušu obuzela, da mu se svu dragu noć motahu po glavi same vlasulje. Izmedju ostaloga bješe mu tvoreća te slike duša njegova priušćila, istina, još jednom sladko uživanje onoga časa, kad ga pokojna njegova Bibijana bješe malo izpred smrti uz imendan obradovala novom vlasuljom; ali tu sliku izmieniše doskora druge, istini priličnije, i najposlje posve vjerna reprodukcija sinoć- njega dogodjaja, od koje se neugodno prenu, držeć opet Ze a a. pr : = = o Sr ie , Lihiki 17 rukama — golu lubanju. Koliko ružan bijaše san, toliko mu ružnija odgovaraše istina. Dalje mu se nedade spavati, a već se i poodanilo bješe. Svezav opet rubcem glavu, digne se, noćnu ha- ljinu navuče i papuče natakne pak, pristupiv k prozoru i skrstiv na prsijuh ruke, opet se zamisli, gledajuć u dvorište. Prvo, što spazi, bijaše Lila, ležeć pred svojom kućicom pružena: glavu na prednje noge položila te posve naivno kadkada unj gori pogleda, nesluteć tež- kih jadah, što mu ih je zadala. Od toga predmeta svrne oči na veselije prizore domaćega života: kako mlado tele po dvorišću smušeno skakuće; kako mačka, jutar- njom toiletom zabavljena, na dvorišću sjedi te izpod oka na vrabce vreba, a razna se živad medjusobno igra ili čeprkajuć po buništu oko nadjena zrnja mali boj bije. Napokon se pokažu na pozorištu dva šteneta --- djeca Lilina — u poveliku krugu jedno drugo naganjajuć i olešto si iz ustiju otimljuć. Kada se stignu, borba oagsvaki put iznova nastane i za pobjediteljem i plienom S nova potjera počimlje, — sve u onom krugu. Tako ne- = koliko puta bilo, i gledalac s prozora bješe se — za- boraviv tugu i nevolju — za čas zanio u idiličke misli i njih odsjevak, blag podsmjeh, ukaza mu se na licu. Ali to sunašce razblažene duše u isti se mah za nov oblak sakri: čelo namršti, usta na pola raztvori i upo- znajuć se u onaj predmet pasje igre, pomoću što očiu što mašte razorenu formu po malo sastavi, — ruke za- lomi i s uzklikom: ,Za ime božje, ta to je moja vla- sulja“! iz sobe na triem iztrči: ,Damjane! Ružo! Ima li tko živ? U pomoć, u pomoć“! Na tu viku sva se kuća strči i sam župnik sa šuma- ' rom, za nuždu odjeveni, na dvor izlete te, više po pan- tomimici nego li po kazivanju profesorovu, o čem se radi razabravši, svi skupa za psi u potjeru podju i tež- kom mukom stradalicu vlasulju iz ralja im spase. Jurković. Sabrane pripoviesti I. 2 18. Na svu sreću u štenadi bjehu jedva probili mladi zubi, i tako šteta nebijaše znatna. Što nadrto bijaše, to kuharica na vlasulji pokrpi i osušiv ju prema vatri uljem namaže i liepo očešlja, a župnik, šumar i učitelj — koji medjutim takodjer bješe došao — profesora njom svečano opet ovjenčaju. Mnogo joj oskudievaše od prijašnje ljepote, dapače mjestimice vidjaše se po gdjekoja nenaknadiva praznina ; ali se opet mogaše u njoj onaj dan pristojno, bez pogi- beli rugla, medju ljudmi provesti. I tako onaj vražić, što bješe pokvario, po zadaći svojoj opet popravi; jer bi drugačije bio okrutni mu- čitelj svieta, — a to on nije! Čovjek je iza sretno pretrpljene nesreće pomirljiv. I naš profesor mladomu šumaru, na kojega se sinoć raz- ljutio bješe, oprosti i za revnost kojom se pri spasa- vanju vlasulje odlikovao bješe, ruku mu stisne i u ot- očinskoj skrbi za njegovo dobro, obeća mu poslati za koristno čitanje i pouku, čim se vrati, glasovito Seib- tovo djelo: ,Klugheitslehre oder die Kunst aus dem Umgange mit Menschen die mčglich grčssten Vortheile zu ziehen“, učitelju pako u znak istoga priznanja po-. nudi velikom ljubežljivošću prstovet burmuta. Vrativ se poremećena dobra volja u družtvo, onaj dan veselo skupa provedu i kod večernje partije profesoru još suviše sreća poslužila te bez ikakove zapreke načini sjajni ,pagat ultimo“ i uzanj spremi u žep obilna ,Ži- dova“, koji mu imaše pribaviti novu vlasulju. Sutradan se srdačno oproste i profegor se onim istim ppužem“ doma vrati. | Na polazku mu domaćin želeć sretan put ponovi po- ziv u skore opet pohode, a on mu smiešeć se odzove: pAli ću ponjeti obie vlasulje“! TUSKULANIADE. | O rus, quando ego te adspiciam, qguandoque licebit Nunc veterum libris nunc somno et inertibus horis Ducere sollicitae jucunda oblivia vitae! Horat. I. V etika je mudrost, smatrati sviet onakovim, kakovim jest, i netražiti, kano što često biva, hljeba nad poga- čom. Ali nismo svi mudraci: Diogeni riedko su posi- jani. Mi obični ljudi nemožemo podnieti za dugo spona istine, kojom smo okruženi, već ih gledamo razkinuti i polićemo za ideali. Ali nam često biva kano Ikaru, sinu Dedalovu, ili ptici odskora zatvorenoj. Kada ju iz ka- veza puste: videć uboga kroz staklo zrak božji, neiz- miernu kuću svoju, srčano na prozor udara, ali, našav se prevarenom, vraća se razbijene glave opet u tamnicu, kuću neobičnu. Mladić ljubavju zatravljen gradi si od svoje milostnice angjela i božicu, te joj daje stas vilin- . ski, usta medna, kose zlatne i drugo što mu mašta baje; a kada bude do istine, nadje se obična, od prhle puti ogradjena kći Evina, kao i druge. Politički sanjari, koji bi hijeli živjeti kao lierovi poljski, nezadovoljni s državom, u kojoj su, traže po svietu Ikariju neku, gdje neima razlike izmedju stališa i imetka, ni zavisti ni mržnje, nego sve izjednačeno i ljudi žive na zemlji, kako no čisti angjeli na nebu; — a da ih tko sbilja šk 20 ta mo sastavi: uvjerili bi se, da čovjek ostaje čovjekom te bi možda prvi dan bilo razbijenih glava. Tako bilo i meni. Okusivši jednom još za liepo doba dijakovanja svoga i u otčinskom domu slast života la- danjskoga, a još više zanesen onim, što su o sreći toga života napisali umni i plemenita srdca pisci stare i nove dobe: već sam odavna od Boga molio, da mi udieli za- mieniti još kadgod, barem za koj čas, umjetni život gradski sa sladkim uživanjem prirode i vječitih njenih ljepota. Što su u gradu četiri zida, pa ma kadifom pre- krivena, zlatom i slonovom kosti uresena? — liepa tamnica prama neizmjernoj palači danju suncem razsvjet- ljena, a noću zviezdami protkana svoda nebeskoga. Što su umjetni perivoji, što ih je u nekoliko lonaca na- sadio gradjanin u triemu i dvoru svom, prama prostranoj bašti gora i planina, rukosadu božjemu, koga izobilju i divoti broja ni kraja neima? Što su ponosni studenci, što no umjetno izmeću pomije gradske prama smjernu izvoru u planini, u koga se zrcalo pletuć kose vile ugledaju ? — Bog dade te, oženivši se, Tia prijatelja, s kojim se pazim i dan danas, kako no brat s bratom. On, znajuć za tu moju želju, ponudi mi svoj vinograd i kuću u | njem, da tud koliko uzmognem proživim. To je bilo o Petrovu. Po podne toga dana podjem s njim da razvidim taj svoj, ako Bog htjedne, stan. Kuća mala, al prijazna, trskom pokrivena; u njoj dvie sobice, nepomostjene, već zemljom nabijene, i u sriedi kuhinja. Da bijaše mjesto trske criep, a mjesto naboja piljenice — ni pola dra- žesti! — Od kuće prama sjeveru velik i gust vinograd, a medju trsjem voćke svake ruke: breskve, kruške, ja- buke, trešnje, orasi i bademi. Sredinom širok put izmed bujnih lomača do na kraj vinograda i tud zasadjene s obe strane guste bagrene u sredini grane bratski svele i debeo hladak sastavile. U tom hladu dvie klupe, dt i i sro mo s i sa o oSOE 21 komu za što: za odmor umornu, za gledanje nagledati se željnu, za razgovor, tko ima s kim, i za milovanje, komu je Bog dao milo i drago. Odatle pogled dolje niz vrlet u hladni Dunav, kojim gore dolje proletaju, kano lastavice, hitrokrile vatrenjače, a s kraja na kraj lagani čamci. A kada metneš oko u ravnicu preko vode: tud već neimaš gdje bi ti odpočinulo, ako neće na bielih zvonicih i dvorovih, što se razriedko iz ravnice pomilaju, ili na oštru rubu, gdje se je nebo sa zemljom sastavilo. S desna se priljubila uz vinograd zelena livada. Iza nje se obala prolomila i tud je put k Du- navu. Pustu tišinu ladanjsku ublažava mukli žamor raz- nolika života u nedaleku gradu, zatim skladna i divna svirka povjetarca, ptica iz luga, crkvenih zvona, mar- vinskih klepaka i čobanskih svirala, s kojimi se liepo ugadjaju vesele pjesme težaka, pastira i pastirica uz stada. Uz to sve pristanu još pod večer žabe kre- ketuše i crnbielci stričaci. To sve vidiv, opojen blažen- stvom toga časa i ražkošnom pomisli na ono uživanje, koje me tu doskoru čeka, uzdahnem te reknem: »nZloc erat in votis“/ JI. Dodje napokon davno željkovano vrieme drage slobo- dice i dvomjesečnoga odmora, što no iza napregnuta rada od deset mjeseci godi duši, kako no sanak umornu tielu nakon težko težane nadnice. Čim se razpustismo, časa nečašeć sjednem sa svojim milim drugom te po- hitismo zagrlit prije svega davno nevidjene roditelje i njene i moje. Vidivši i pozdravivši se s njimi, nehtje- dosmo u njih ni noći prenoćiti, već potražismo isto od- podne svoga prijatelja, te ga zamolismo, da nas vodi na stan. Roditelji bjehu već sve priredili, kako će nas smjestiti u njem: nesto pokućtva i zaire za nekoliko 22 dana; za unapredak valjade nam se brinuti samim. To se pod večer na kolih odpremi, a mi dodjemo za njimi, praćeni od rodbine i domaćina svoga. Vinogradu na domaku izšetali pred nas pudar i pudarica, čeljad za nas važna; jer nam od danas valjade preživjeti s njimi dva mjeseca dana. Unišav u sobu, liepo izbieljenu i počišćenu, prizva gazda čuvare dobra svoga te im pro- govori ovako: ,Starče Martine i babo Baro! Ovaj go- spodin i gospoja ostaju za dva mjeseca dana kod nas. Nehtievši biti naši, evo su sada vaši. Kako bismo ih pazili mi, tako treba da ih pazite i vi. Što učinite njim, to ste učinili nam; potuže li se na vas, biti će vam gorje, nego da se tiče nas. Ja ću doći počesto, da ih . prigledam i obidjem ; pa kako mi se pohvale ili potuže, onako će vam biti od mene“. Martin i Bara bjehu se očevidno našli u čudu nad tolikom oštrinom svoga do- broga gospodara, te najprije jedno po drugom pogle- dali, a po tom nas, nezvane goste, od pete do glave omjerili; a mi se iz daleka jadu dosjetili i da oštre opomene gospodareve bez uzroka nisu. ako smo prošli, to će se vidjeti poslje; ali to ni- kada žaliti neću, što sam tu doživio, o čem sam prije samo slušao, te se upoznao s osobitom vrsti ljudi, ka- kovih možda dosta ima, ali je malo komu dano pro- drieti u zabit njihova smjerna, ali zanimiva života. Opisati ću ih, kakovi su mi se na prvi pogled učinili i kakove sam ih poslje zbilja našao.) Vidivši prvi put Martina, sjetih se i nehotice starih Satira i starčića Silena. Čovjek dobroćudan, pun lakr- dija, sve na šalu okrećuć i smješeć se, kad god ga pogledaš; malen i okrugao, kao valjušak; a još bi bolje pogodio, tko bi ga prispodobio mješini vinskoj; jer si on vinom život začinja i sladi, tugu razbija i brigu raztjeruje. Neopisivo je ono nutarnje zadovoljstvo, koje toga čovjeka ni čas neostavlja. Njim mu lice sieva i mi. m. = 23 govor se prelieva. Kod svojih šestdešet godina i pro- siede glave okretan je kao pelivan, te kadšto od obiesti podskakuje kano šiše od četrnaest dana. To se podu- dara s opisom Satira i Silena, što su nam ga ostavili štari. Još nešto: Martin obći s vilami i šumskimi i vodenimi: one su njemu sestre, a on njim pobratim i uzdanik. Njemu je dano nje vidjeti i pjesme im slušati. Noću o sjajnoj mjesečini često on izilazi na kraj vino- grada i nasladjuje se neopisivim — kao što on veli — milinjem pjesama vile, što se je nastanila na dunav- skoj šumnoj adi prama vinogradu. Njemu, kao kakovu Helenu, sav sviet vrvi vilami i drugimi duhovi, vje- šticami, vukodlaci, sablastmi, vampiri i morami. Osim toga je Martin čovjek vrtjen i majstor svemu: vinogra- dar, vrtlar, pčelar, tesar, ribar i štogod hoćeš. U iste tajne sile naravi poniče on duhom dublje, nego li mnogi književnik te struke; on čuje i vidi kako što raste i poznaje skrovni život bilja i nieme životinje; znade što koj čokot misli; s loćikom, s crnim i bielim lukom razgovara se, kao čovjek s čovjekom. Isto je tako vješt jeziku pasjemu, mačjemu i kokošjemu. Kuća mu je puna pasa, mačaka, mladine svake vrsti i pitomih zeceva; a on medju njimi kao samodržac Adam u svom raju zemaljskom. — Kao što je narav blaga majka, tako je svakomu, tko je se vierno drži i najbolja uči- teljica. Dok nebijaše zla, nije sviet trebalo ni učiti dobru. Martin je čovjek prost, veseljak i starac; ali mu je duša čista od grieha, srdce od plahih strasti, ruke od zla djela, a jezik od pogane rieči. A kakovi su mnogi tih godina u svietu? Što je Martin čovjek dobar i smiešan, to mu je Bara i izgledom i ćudi strašna. Ja sam uviek zazirao od žena, što no ih naši zovu mužkarami; a ovakve još nevidih u svom vieku. Koliko je visoka, da bi se Mar- tinu tarane s glave najela, toliko je krupna i koštuna- 24 sta, da bi njom mogao gradove razbijati; sve na njojzi kano da je od tvrda tuča; prava amazonka: da se pre- odjene u mužko, izišao bi čovjek glavit; al ženom je strahota. Lice joj je suncem opaljeno, a izpod šamije, kojom je glavu obavila, proviruje po gdjekoj pram siede kike, koja joj je gusta i jaka, kao griva u dobra že- rava. Oči su joj krupne, pogled divlji, lice ozbiljno, a iz njega govori odvažnost, pače okrutnost neka. Ta bi glava dolikovala liepo trupini kakova Domitiana ili Nerona. Glavne crte njezina značaja jesu: pohlepa za novcem i bezkrajno praznovierje. S toga radi bez umora, te samo uzgred jede“ i spava; a ovamo vrača, baja i karte baca. To nam je domaćin i domaćica. II. Zorom drugoga dana ove naše kratke idile ustav i opraviv se odem sa ženom do prvoga lončara u ulici te tud nakupujemo posudja za kuhanje, za stol, i krčag za vodu: — campana supellex. To obavivši ugo-, vorimo s Barom, pošto da nam daje zelenje, jaja, mlieko i živad, kad nam uztreba za jelof i kad nam . očita vještije od svake piljarice, što će biti ciena ovomu, što li onomu, razbiše mi se liepe misli o ar- kadičkom mukte — životu: odoše bez traga najprije dapes inemptae! Iza toga doručkujemo malo kave i kozjega mlieka. Ostali dio dana provedemo radi velike žege u sobi; ja čitajuć, a žena mi pletuć te medju tim po koju rieč jedno s drugim govoreć, a inače zievajuć. Od podne od- spavamo dobar komad do skoro pod večer. Ustavši su- morni i od sparine uznojni, pričekamo dok zahladi, misleć se naužiti uz Dunav liepe večeri i oporaviti se na razblaženu zraku. U tom se vraćaše marha s paše 25 doma. Čuvši klepke, mučanje krava i beketanje ko- za, zanesem se opet u svoje ljubimice misli te po- mislim na ono: » Ut juvat pastas oves Videre properantes domum“ i izidemo pred kuću. Naša Bara imala dvie koze i evo ih upravo u dvorište dobro pašnih i nabrekla vimena. U to izide ona s muzlicom iz kuće i ode da ih podoji. Mi se dvoje u zao čas prikučimo da gledamo. Rekoh u zao čas; jer čim mi tamo, a ona jednom rukom doji, a drugom nam iza ledja pokazala figu te će: ,U ovo,“ veli, ,gledajte, ane u moje koze!“ — S toga pozdrava nadjemo se u čudu; ali nam nebijaše druge, već se okrenuti i otići. Tek poslje doznademo, da se Bara bješe pobojala, da joj neureknemo kozah. To mi bješe opet popara na ono: » Claudensque textis cratibus laetum pecus Distenta sitccet ubera.“ — Sunce zašlo u svoje zlatne dvore i nastala liepa ve- čer. Blag vjetrić duhnuo i dignuo sa zemlje težku spa- rinu, od koje se preko dan mišljasmo smušiti. Potuče- nim oda svuda ostade još jedini Dunav, kojim no se bjesmo i tješili ovo odpodne. K njemu dakle odemo te sjednemo na one klupe izpod bagrena, naumivši tud najprije ono malo hladne vačere večerati, a zatim se razgovarati, malo popjevati, gledati i nasluškivati, kako liepo narav uspavljuje sama sebe. Divno ti bijaše po- gledati pod nami zelenkastu pučinu cvatućega*) Dunava i preko njega zelene ade, iznad kojih preletahu u taj par nebrojena jata ptica, idućih na svoja znana no- ćišta. — To pod nami; al evo opet zla nad nami! — Očusmo iz daleka kroz tih sušanj lišća i prijatan ro- *) Kad se naime kukci, što ih Niemci ,Florfliegen“ a naš narod ukupnim imenom cviet (Wasserbliithe) naziva, iz- nad njega roje. 26 mon izokolnih potočića i izvora kao čarobne zvukove svirke Eolove: somnos quod invitet leves! i ja već bjeh pomislio, da nisu imali krivo oni stari dem- beli rimski, što no se davahu uspavljivati od blago- zvučnih citara i ptica pjevačica, — te još malo, pa bih se i sam bio zanio u onaj sladki polusan, kao što se boravi zar na visinah Olimpa od božanskoga napitka nemrlika i nemrlike (nectar et ambrosia), — da se oni tajni zvukovi nepretvoriše domala u razgovjetne i sva- komu uzvodnjaku dobro znane glasove: moj! moj! moj!. Uz tu bi reć davoriju udari sad na nas kao vojska či- tav roj gladnih komarica te u živi čas bjesmo što je gola tiela svuda nemilice izgriženi od tih krvopija. Kako se koj strjelimke iz zraka pusti, tako odmah i teglicu onu pod kožu zavuče, pa dok ti rukom izmah- neš, a on već pjevajuć s ruke na obraz i tako dalje. To nam razori svu poeziju te liepe večeri i, pokupivši brže bolje jelo s klupe, stanemo uzmicati, junački se braneć proti upornu neprijatelju, koj nas gonijaše sve do naše tvrdjice. U sobi dakle mjesto na Dunavu veče- ramo, a pjevanje ostavimo za drugi put. Još nam va- ljade prije nego što legnemo izkaditi omanom sobu od onih, što no bjehu preko dana pale u zasjedu, da nas | noćju kolju. Zlovoljan sbacam 'sa sebe haljine te se pružim na svoju počivaljku, pomislivši gorko se smie- šeć na ono: »O noctes coenaeque deum! IV. At mihi seu longum post knpu venerat hospes, Bene erat! Horat. Jednom budem s&m u vinogradu i, da si vrieme pri- kratim, sjedoh malo čitati i piskarati. O toj zabavi mine mi dan do podne. Bara mi donese ručak: malo 21 smudja na masti pržena, a poslje toga po običaju lu- benicu i groždja. Namirivši želudac, popušim lulu du- hana na svom ležaju i dohvatim opet knjigu da čitam. U tom uvede Bara momka u sobu, momka knjigonošu. Razpečativ pismo pročitam ga i odporučim , da ću biti kod kuće. Ustaviv Baru u sobi, reknem joj, da zakolje koje pile, a zatim da ode u grad po ribu i somun hljeba. Ona čelo naoblači i upita, da što će opet biti; a ja joj u kratko odgovorim: ,gosti.“ ,Neka ih bies nosi“ smumlja i, zalupivši za sobom vrata, ode da na- bavi što sam joj rekao. — Dok se je peklo i varilo, dotle sam ja stol sterao. Oko osam sati eto ti mojih gosti. Dok oni u sobu, a Bara s ribjom čorbom na stol. Martin nanizao bocu do boce Vučedolca, žive že- ravice, i gosti posjedali vesela lica i utješeni, da neće otići ni gladni ni žedni. Zalagali se i zalievali, dok ne- ostaše zdjele čiste i postrugane, a pola boca praznih. Tad nastade što no bi Grci rekli symposion, a mi pi- janka. Zdravica po zdravica, i mnogomu već otežčala glavica; i već se počeše javljati kroz vino svakojake ćudi: neki pjeva, neki plače, neki se sa susjedom ljubi, a neki garova za rep povlači, to jest traži za- metnuti kavgu. No kad već bješe izdala snaga, stade jednoga za drugim obarati san i dobro te najtrezniji povikaše: hazurala! zeman je! Ali jest! Već smo mi odavna gledali, gdje naš prijatelj Paja ništa negovori, već rukama hvata po zraku kao pas muhe; a kada bi mu to došlo, onda sa- mo pokrov prekonj; očima bi zaklieštio, jezik bi mu se ukočio i sav bi se odrvenio. Bilo bi ga takova pogle- dati kao kakova starogrčkoga kumira otvorenih očiu. Svi u glas povikaše: Paja je gotov! Što ćemo sad od njega? Kući ga nositi — teret je; nije druge, već da prenoći tude. Sa stolice ga dakle skidosmo, svukosmo i na moju počivaljku povalismo. Tud se je malo izrita- 28 vao i branio te i zaušćivao da nešto rekne; ali mu u čas mrtvi san tielo oblomi i usta zatvori, te ostade ležeć kano vreća na gumnu, ili sjekira na drveniku. Oni drugi sa mnom se, kako znadoše, oproste i odu. Sada mi valja nešto spomenuti, što mi je i samu u taj par u oči udarilo i s čega se tu noć dogodi ve- lika buna. Lice vrata stajala u sobi visoka, ali otanka gvozdena peć na tri noge. Mjesec svietleć kroz napukao kapak bješe se upravo ustavio na njoj. Ja, budući kasno, brže bolje se skinem, svieću uga- sim i legnem. Moj je običaj neleći, dok si nepriredim uz glavu svieće sa žigicami,. ako bi mi trebala. Ali ovaj put i ja bjeh malo izišao iz svojega reda. Što bi dvaput dlanom o dlan, već i ja bjeh pokojni. U prvom snu usne mi se nešto ružno: neka lupa i graja, kano da su razbojnici. Otresem se sna tako neugodna i sta- doh se, kano što biva, namagati da se probudim. Raz- budjujuć se osjetim, da što sam bliže javi, to lupa i vika sve gorja. Prestrašim se, da neće san biti istinom. I zbilja! Lupa, vika, kobreanje po sobi i strašna po- maganja! Sjednem u postelji i uzmem si raztirati oči. Kod ono malo mjesečine, što je još kroz kapke svjet- lila u sobu, vidim, gdje se dvojica po sobi hrvaju i jedan drugim nemilo o zemlju udaraju. ,Što je za Boga! Tko je to brate Pajo?“ prodrem se što me je grlo no- silo. ,Ustaj! pomagaj! Evo hoće da me zadavi“ odzove mi se on, a uza to očujem novu lupu na vratih: ,Otva- rajte, otvarajte!“ Mašim se rukom rad žigica, ali uzalud. Skočim sa postelje, dohvatim pušku s klina i uztrčem se po sobi od prozora k stolu, a od stola opet k prozoru do vratah, i tud ih srećom napipam. U tom pako oni s polja vrata provale i u sobu nahrupe. Medju dvie vatre neznadoh kud ni kamo, već dignem pušku, da udarim onoga, što bješe unišao, preko glave; ali ju on u ruku dočeka: ,Nemojte gospodine! Koja 29 vam je nevolja! Kakova je to lupa i pomaganja!“ Sad vidim, da je Martin i, potegnuv brzo žigicom po zidu, potečem k svieći, upalim ju i prisvietlim da vidim što je. Kad tamo — na zemlji leži Pajo i s njim — gvoz- dena peć! Odmah se jadu dosjetim i nehotice mi se otme smieh. Ali on izgreben i izlupan držaše još sve- udilj popojaske čvrsto svoga protivnika i upro oči u mene, čekajuć da mu pomognem. Težki ga znoj spopao ; a kad vidi, da se ja smijem, škripne zubi i zagrmi iz poderana grla: ,Što si stao, okamenio se; pomozi!“ A ja mu reknem: ,Brate Pajo, ta što ti je sakrivila ta gvozdena peć?“ On tek sada skine oči s mene i, po- gledav kao u brk svomu neprijatelju, trgne se natrag, prožulja si oči, zastidi se, ustane i ljutit mjesto u svoju u moju postelju legne. A Martin uz peć stao, pa se glavom uzklimao; a ja, znajuć već što je, reknem mu: ,Ti čini mi se nevje- ruješ, da je to gvozdena peć;“ a on će: ,A i tko zna, je li peć.“ ,Bilo što mu drago, hajde spavat.“ On ode, a ja se prevalim i ono još malo noći do zore sladko prespavam. V. Pavidumque leporem et advenam laqueo gruem Jucunda captat praemia. Horat. Ja sam sve donekle zazirao od puške, i nema dvie godine, što sam postao lovcem. Evo kako. Imadoh medju ostalimi dobra znanca, lovca na glasu; čovjeka, koga su poznavali svi zecevi i lisice one okoline i koj je neprestano o lovu mislio i govorio, na lovačku se odievao -i nesladko s tanjira jeo. Soba spavaća, u koju sam često dolazio, bila mu je s jedne strane sva zele- nim suknom prekrivena i po njem izvješano oružje svake ruke. U njoj je i radio i plandovao i vas dan boravio. 30 Kano što se ciganin čudio, što sav sviet neide u ci- gane, tako i on nemogao dokučiti, kako se može nebiti lovcem. Često bi mi rekao: Što si se čovječe zasjedio oko tih knjižurina; ta kako već obagnjio nisi? Mlad čovjek, a živjeti neumiješ. Hajde da se ogledamo, tko će bolje preko jaruga skakati, kroz trnje se verati i prije sjesti. — Da pravi lovci nisu obično ljudi dobro- ćudni i naravni i da lov nije već po sebi zabava vi- težka i romantična: to nebi bilo dosadnijega svieta pod nebom od njih i jezikoslovaca ili korenodubaca. Oba- dva su krvopije; al jedan je orao iz planine, a drugi krpelj ili pijavica iz bare. Jedan će ti vas dan kazivati, gdje su psi zeca dignuli, kuda su ga gonili, gdje je dočekan, kamo li od zrna pogodjen; a drugi će uzeti kakov pljesnivi koštunac te će ga kljuvati i kljuvati; a kada ga prokljuje, pušljiv će se naći. Jedan te svojom pripoviedkom razigrava, a drugi ubija. On me dakle jednom nagovori te, zažmirivši, izba- cim pušku u vjetar. Dopadne mi se gdje ostadoh živ i počmem po malo pucati na koješto : najprije u nišan, a poslje i na živo. Kažut, da se lav neprokrvoloči, dok krvi neokusi; tako mogahu i meni zecevi i lisice izmed nogu protrkivati, a ptice mi na glavu sjedati, dok ni- sam ubio prvoga vrabca. Od tada sam se prolovio i dr- žim u kući pušku sa svom džebanom. Da nedužim lakrdije: budući lovac kakov takov, reknem jednom pred večer Martinu: ,Martine! danas je nedjelja; ti posla neimaš, a meni se raditi neće; bajde da gdjegod zasjednemo i lova gledamo;“ a on mi rekne: ,Što vam je palo na pamet gospodine; mahnite se toga posla, danas je mlada nedjelja.“ ,Ništa zato“ odgovorim mu ,mi smo nedjelju odsvetili, misu čuli i Bogu se molili; a kad zviezde izidju, dan dospieva i nedjelja prestaje.“ ,Ja se nerad šalim s mladom ne- djeljom; jer su mnogi od nje stradali, a osobito s puš- 81 kom u ruci.“ ,Kako to?“ upitam ga. ,Ja sam slušao“ počme on ,što se je dogodilo u jednom selu ovdje blizu nas. Čovjek neki naseljenik imadijaše osim ostale liepe imovine pušku šarku, svu zlatom zaljevenu i, koliko on bijaše visok , za čitav pedalj dužu od sebe. Kao čovjek ratar, a lovac, nemogaše nego nedjeljom izilaziti u lov s njom. Župnik ga uviek svjetovao, da toga nečini, ali on se nedao uputiti. Jedne mlade nedjelje izide opet da lovi viš sela. Kad tamo, al zec sjeo na sried puta i ogleda u njega. On pušku zapne i prisloni da ožge; al u taj se mah zee propne na stražnje noge i prednjom šapom zaprieti mu kanogod čovjek. On se uplaši i pušku jamije, te podje dalje. Kad izidje na drugi put, al zec opet predanj; i kad ga uze na oko, opet mu onako ša- pom zaprieti. I tako kad bude treći put, čovjek od čuda i straha s pameti sidje i, uzamši sugreb u selo, putem pušku svu o kamen slupa, te do dana današnjega uza sve molitve i zavjete nikad još k sebi došao nije. Tko je pušćani prah izmislio, taj se je najprije s vra- gom pobratio. U svakoj puški sjedi po djavao; i zato se kaže: puški i konju nije vjerovati. Ima te se puška 0so- bito po mladih nedjeljah uzljulja sama od sebe o klinu, kao šetaljka na satu. A zašto neće vile i kosa, što no vise do nje?“ ,To ja neznam Martine. No kako ti ka- žem , još malo, pa će biti kraj nedjelji. Dok zviezde izidju , slobodno je loviti i svaki rad raditi.“ , Hajde neka bude“ rekne on ,dok zviezde izidju, možemo. Ja znam za jednu lisicu ovdje pod vinogradom. Dosta je živadi poklala; vriedno je da jedanput pogine.“ | Kad bilo poslje devet sati, uzmemo svaki svoju pušku te u neku gušću pod vinogradom. On mi pokaže gdje da zasjednem i zakruti mi, da odatle neidem, jer tuda mora naići. Ja već očamao sjedeć i čekajuć te za- palio smotku, da odpušim čamu. Kad al najedanput 92 stade krš po gušći i vidim, gdje se u tami nešto kao lisica preda mnom ustavilo te prinjuškuje. Sudeć, da mi naručnije doći nemože, opalim kroz šikarje, a zvier se smotavši glasno zavije. Martin, čuvši gdje puška puče, skoči sa zasjede te k meni. ,Mužak je gospodine, po glasu se poznaje“ i dopadne gdje zvier ležaše. Spo- padši ju za stražnje noge, pridigne ju, da ju ogleda; ali u taj mah opet ju izpusti i zalomivši rukama za- jauče: ,Jao gospodine, što uradiste? Ta ovo je moj vezir.“ Ja se gotov snebih od straha, gdje ubih prvo dobro gazdino, čuvara njegova, njegova i svoga. Pro- vučem se i ja tamo i stanemo ga prevraćati, da vi- dimo, jeda li je još živ. Na mnogo milovanje, gla- djenje i prišapćivanje svoga gospodara javi se napokon vezir, da je još duša u njem. To Martina malo utješi. Lov gotov. On psa uprti, ja mu pomognem, te po- djemo doma. ,Što ću sada gospodine?“ upita Martin u putu; ,lahko je za mrtva vezira, ali jao od žive Bare.“ »A koja ga je bieda naniela na me“ reknem ja. ,Koja bieda! Mlada nedjelja i moja stara nesreća; niti Bog, već one zlikovice vile.“ Bara nas pred kućom čekala i, čim se bjesmo pomo- lili, liepim nas pozdravom pozdravila: ,Kud lunjate po | vragu u ovo doba noći? I ti, nesrećo stara, dok nisi gdje nagrajsao“. A kad istom vidi, gdje vučemo psa napola mrtva: ,To li je lov, vile te lovile“ zavikne i bubne ga šakom u ledja. ,Kad nisi imao drugoga po- sla, a ono ćemo tebe na lanac, pa kuću čuvaj.“ A ja, dok se nečuje kako je bilo i dok sam čitav, umaknem brže bolje u sobu i legnem. VI. Dva dana za tim, uzam zorom knjigu pod pazuho, odem opet k Dunavu da čitam. Ali nebijaše zadugo 33 sunce poodskočilo i pripeklo, da se nemogaše podpieti. Dignem se dakle i podjem u sobu. Kad al na vratih vinogradskih smotrim čovjeka, nomogavši iz daleka od- mah razabrati, tko je; što da mogoh, bio bih se kako- god nizbrdicom kroz trnje do Dunava proverao te za nevolju i unj zaronio ili se nokti u zemlju ukopao, da se oprostim muka, koje su me čekale. Ali ovako toga neznajuć, ustavim se na sried puta i stanem izgledati tko je. Kad na jedanput, uprvši sunce, naočari izpod biela škriljaka prosinuše te kao dva samopala mene uboga u srdce pogodiše. Na usta mi se podrie težki uzdisaj: On je! — Zašto baš naočari? One su stvar dobra, kao svaki liek, onomu, komu su potrebne. Stare bake, koje nevide u iglu udjeti, i starci, kad uznemognu knjigu učiti, oči u čpagu nose, i Bog im blagoslovio te im vierno služile dok onih živih nezatvore na spanak vječni. Naći će se i medju mladeži po koje, da mu ih treba; ali je ludost nad sve ludosti, što je na sviet po- stalo te čeljad mlada kod zdrava i dobra vida očinjega nosove osedlala, naočari ustaknula. Ima tko za nevolju i na drvenih noguh hodi, al kod zdrava tiela još nevi- dih nikoga. Čemu ih dakle nosi onaj, za koga nisu? Evo čemu. Ima svakojakih licemieraca na svietu, laž- nih pobožnjaka, obieljenih grobova, što no vratove izkrivljuju, očima prevrću i neprestance uzdišu; ima i varakleisane ljepote, bjelilom prikrivene rugote, pod salonskim odielom sklonjene prostote; al ima i lažiuče- nosti, a njoj su cimer ponajviše naočari. No gdje visi grana smrekova, ili svežanj strugotina, ili vienac šimširov, tud možeš unići i povikneš li: Mehandžio! iznesi mi vina! donieti će ti ga; a pokucaš li u pre- tvorice pobožnjaka i učenjaka: nitko ti se neima oda- zvati: prazno im je srdce i glava. Da mi odlahne, reći ću sve u jedno. Taj gost, o kom govorim, bijaše po zanatu jezikoslovac. Prvi put sam Jurković. Sabrane pripoviesti I. 3 34 se nanj namjerio u čitaonici gradskoj, gdje on, onju- šivši valjda na meni nešto svoje rufeti, bješe svojim suhoparnim brbljanjem natjerao na me krvavi znoj i go- tovu nesviest. Koliko tu čeljad mrzim, opet vidim, da joj se nikako oteti nemogu, i da smo i mi Bogu težko sagriešili, što nas bije, kako no negda Egjipat, svakim zlom — i suviše ovim. Odmah na ulazu u lomačnik pozdravi me i nazove mi dobro jutro; a ja se učinim da ga nevidim i, sagnuv se, stanem ogledati čokoće i čupati travu, kao što luda djeca, igrajuć se žmirke, zatisnu oči, da ih nitko nevidi. Ali domala zazvuči kano rog Silvin u Er- nani-u po drugi put već iz bliza ,dobro jutro“; i taj mah bješe mi, kao da sam se stvorio mjesto na Dunavu na strahovitom Gangesu, a iz njega da je izišao kro- kodil, te da mi viče: lezi! da te jedem. — Videć, da se neima kuda, podjem da ga sretnem. Načme me da- kle s glave ovako: ,Na moju veliku radost doznao sam, da ste se odmora radi za vrieme nastanio u ovom liepom vinogradu i dodjoh da vas obidjem.“ ,A ja“ rekoh. ,na svoju veliku žalost doznajem, da za čovjeka pravoga odmora i podpuna mira neima do groba. Da je to Bog hotio, nebi bio stvorio komarica, muha i kr-- pelja.“ On neznajući, da je mutato nomine o njem go- Vor, smiešeć se rekne: ,A toga se žalibože ovdje uz vodu nalazi svega podosta.“ U meni se žuč pokrene te mu odvratim: ,Ima zla na svietu, koje će stići čovjeka, ta se latio kopna ta vode. Medjutim izvolite da se pro- šećemo ovim lomačnikom. Kako vidite, biti će vina i veselih srdaca.“ On, neshvaćajuć u svojoj suhoparnosti poeziju toga dara božjega, odgovori mi kiselo: ,Ja mu prijatelj nisam; trieznost je gojiteljica mudrosti.“ ,A znate li“, prihvatim ja šaljivo, ,što su stari Grci mislili za vodopije“? i, pogledavši ga, vidim da ni toga nera- zumije, te nastavim, pokazujuć rukom preko Dunava: 35 »Da divna pogleda na tu ravan prekodunavsku“! A on »Klasično zemljište! pod kojim je sakriveno nepro- cienjeno blago svakovrstnih starin. Moj duh naslućuje pod njim silne ostanke rimske dobe u starih novcih i ulomcih veličanstvenih palač i hramov. Ja živim pod zemljom životom stare dobe; a sadanji sviet sa svojom truleži nije za mene.“ To mi bude previše i reknem mu: ,A koju korist ima sviet od tih krtova, mo- ljeva i miševa, što no neprestano pod zemljom ruju i po prašnih ropotarnicah glodju i raztaču pljesnive kvie- rove te iz njih kadšto buncaju o čem stari ni sanjali nisu. Ja starine štujem, u koliko su štovanja vriedne: ali uživam i munera praesentis horae.“ Turčinu dirnuti u koran, ili ovakovu okorjelu učenjaku u njegovo vjero- vanje; to je svejedno. Znanost ima svoje fanatike, kano i vjera. Kao da sam taknuo u osje gnjiezdo, izvrne na mene: ,Ta vi ste Epikurejac, ili Saducejac“! a ja njemu sasvim mirno: ,A vi ste Stoik ili Farizejac. Što nepu- stite bradu te nehodate gologlav i bosonog i nehranite se lišćem; jer to bi se pristojalo pravomu mudracu vaše rufeti.“ On to sve primi sa podpunom filologičkom ravnodušnošću ili bezobraznošću. A ja, da ga se riešim, padne mi na um moje pisanje i reknem mu: ,Ja sam gospodine rad do podne još nešto malo prepisati. Po- sao je veoma silan; zato mi oprostite.“ “Ništa zato“ odgovori on ,ako vam je s voljom, ja ću vam u pero kazivati, pa će biti brže.“ ,Confice“ ! pomislim u sebi i podjem naglim korakom pred njim, a on za mnom. Došav u sobu, dadem mu rukopis u ruke, da mi ka- zuje i sjednem. On počme: nNeg do malo zatiem danah.“ To napisavši dignem oči, da vidim što mi nekazuje dalje; al on rukopis na stol položio i u mene se kano čovjeka propala zagledao, dok neuze jadikovati: ,Što po Bogu, vi još pišeš hu roditeljnom višebroja ? Nemo; j * 36 molim vas; meni je muka to gledati. Taj h je prava nesreća za naš jezik; i ja vam velju, da dok njega nenestane, neće biti napredka u knjizi narodnoj. One rogate djavole nekako iztriebismo; ali taj se neda te neda.“ ,Ostavite“ reknem mu ,to nedužno pisme u miru. Ta i Latini su se mučili s njim, a muče se i Niemci, pa su ipak napredovali.“ ,Ali to nesmije da bude“ izvrne on ,to je pravi filioque u našem pra- vopisu; sbog njega će biti razkolničiva i danas sutra krvava boja.“ ,E tako je“! dodam ja žalostivo: ,kom u. je sudjeno propasti, dosta mu je i malo pi- sme h da propane.“ ,A onim će ostati na duši, koji su se zanj toliko borili“ završi on i htjede da podje. Kada se od muhe slon gradi, i stvar ozbiljna po- staje smiešnom. Tako i meni nebudući već ozbiljna raz- govora s čovjekom drenove glave, izvrnem sve na lakr- diju i našalim se njim ovako: ,Znate vi što gospodine moj? Budite vi našim Lukijanom i sastavite porotu, po kojoj da se presudi, tko ima pravo, tko li krivo. Samo- glasnici neka budu sudijami, kako i tamo; njihova su prava neoboriva. Tud će se možda dopodštapati operči- njeni ch, cs, sh i x, da se parbe s kukmatom derištadi ć, č, ši ž; skočiti će odskora iztriebljeni kosorogi e, da brani svoje mjesto; napokon će se boriti za svoje staro pravo i h. Starinam će prihvatiti starovolje, da vojuju za svoj liepi i toli organični ch, cs, sh i g; ali će slabo uspjeti: jer je težko šušatu s rogatim se bosti. A doći će jamačno i novi razkolnici od daleka mćra sa svojim kratkim genitivom proti sipotljivomu h-u, za koga jedinoga u ime čovječnosti i civilizacije molim salvum conductum ; i tud. ćemo stoprv vidjeti, da li će kusati što opraviti proti repatim.“ Na to se naš pravopisac razjedi: ,Kada vi“ reče ,šalu sbijaš sa stvarju svetom, a ono je kraj razgovoru; s Bogom“! »S Bogom“! dobar apetit“ viknem za njim. ,Nije 31 apetit, nego prohtievanje“, odvikne mi on u svoj- stvu puriste, a psi ga iz dvora izprate; i ja uz to pomislih, da nebi bilo s gorjega, kada bi uza prepeli- čare, gomoljičare i tetriebare bilo pasa, da njuše ova- kove i druge neke ljude. VII. Ako mi je ikada san prijao, to mi je, onako nemilo izmučenu, prijao taj dan poslje ručka. Odspavavši do dva sata, probudim se i još onako bunovan očujem neki rogobor oko kuće. Izbistrivši se sa svim, učini mi se, kao da je jato gusaka kuću obsjelo; ali ovaj put Ka- pitola nespasiše, već mene uboga gotovo ukljuvaše. Izi- dem u triem, da vidim, koja je opet bieda. Al za ku- ćom mi se oglasi do šest ujedinjenih glasova ženskih, gdje mi se sa ženom pozdravljaju i ljube, za mene pi- taju i kazuju, kako su opet one došle, da nas obidju. Ja se uzševrdao, što da radim ; ali se opet neima kuda, već hajde pred nje. Ako mi ikad smieh i sladke rieči nisu išle od srdca, to ovaj put nisu; ali valja pokazati, da smo ljudi ugladjeni te se gdje treba i izpod suza smijati i preko jeda med prosipati. Ja nisam neprijatelj ženskim; ali za jedan dan bijaše premnogo. Žena ih puna veselja u sobu uvede te me stane s jednom za drugom upoznavati, od radosti poskakivati, rukama po- pljeskivati i meni se oko vrata vješati. Njezina radost bijaše iskrena i srdačna; ali ja nemogoh pristati uz nju, već se samo uzeo kao dodola sad jednoj sad drugoj klanjati, da me već bjehu zaboljela krsta. Prvo bijaše da se kava pristavi i po mlieko ide. Uza to se već zametne velevažno pitanje o skorupu (vrhnju) i, kad im se reče, da ovdje najbolje nije, povikaše gorje, nego da su prisahnuli svi izvori i sve rieke: ,Ah! to je nesreća“! ,Ja da sam kadra, držala bi kravicu, samo da se napijem dobre kavice.“ ,U svem gradu 98 neima vrhnja, što je u gospoje R—mann-ice; k njoj je vriedno otići u pohode“ i tako dalje. Ja bih jezik ljudski, i to ne prvi, prispodobio mlinu. Zašto? Kod mlinovah ima suvača; vodenica, a u no- vije doba i parnjača. Tako ima i ljudi, koji melju o suhu, a ponajviše takovih, kojim treba vode za meljavu. Ta je voda u mužkih pričalo vino, a u ženskih bajalica kava. I kao što s više vode i vodenica bolje melje: tako se za prvom kavenkom i u ženskih tek točkovi krenu; a druga i treća već sve brine razvali i potjera sve kamenje: u koje manje, a u koje više. Tako bilo i ovaj put. Kava se doniela i svakoj po šaljica utočila. Tu valja primietiti, da ženske slabo kad piju više od jedne; ali kako? Čas je kava prebiela, te pritoče crne: odpivši malo, opet bude precrna, te priliju mlieka; onda je slabo sladka, te dometnu sla- dora; ali nesretna ruka obično presladi, te opet valja prigorčiti kavom, pak opet razbieliti mliekom. Vrabci, kad padnu na proso, ili čvorci na dud: iz- prva su tihi, dok se nenazoblju; a onda nastane ovrka, koja se sa ženskim razgovorom slaže i u tom, što govore sve na jedanput. Kada bi pomrčao mjesec, udarili bi stari u ponjve i mjedenice i puhali bi u trublje, misleć, da je mjesec od vračeva občinjen i da će se tako po- vratiti. Eh! kada bi to bilo, našlo bi se tomu i boljega lieka, veli Juvenal. Razgovor se zametne. Prva poče neka mlada gizde- linka, štono bješe suknjom obručarom zauzela više od pola sobe, te govoraše rečitije nego li ikoji zavjetnik pred .sudom o novih obretih mode, te se nemogaše na- hvaliti onih pećurkah, tobožnjih šeširah, i onih naduve- nih strahotab, u kojih hodaju ljudi kao živi baglići po svietu. Prevrnuvši jezikom što bi jedva ponio čitav du- ćan, dade rieč drugoj, štono bješe de Tusca graečula faota, i ta uze grditi neke svoga spola, što no nemogu a sakriti svoje prostote, već gdje mogu govore naški, te bi ih trebalo zatjerati u kakov prnjavor, da nesramote prosvietljena pijaca, gdje im je kuća. yireća se javi neka stokuća te stade prokazivati sve tajne obitelji, u kojih je posrkala kave već na akove, zamolivši napo- sljedku družtvo, da nekazuju nikomu ništa. I kao što je sramota nježnu čeljadetn besjediti oporim jezikom naš- kim, tako da je najveća prostota, što je običaj u jedne tobože prosvietljene gospoje te, kad joj se dodje u po- hode, mjesto kave iznosi pred goste od tri objeda pabirke. Četvrta stade otrovnim zubom nagrizati sad ovu, sad onu razvikanu ljepotu i lažno imućtvo; kako ova ili ona, čim korak iz kuće, u kutiju duva; kako su oni hvaljeni zubi i one slavljene vlasi perje paunovo na kreštelicii kako. ona kraljica svih igranka u pozajmljenih opravah na nje dolazi, a kod kuće se ni hljeba najesti neima. Još jedno triebaše, i to se nadje — ženska sveznalica. Prošav redom sve novije romane te laznuvši malo i po- litike, zateče se na učeno polje te i mene, koj sam do- sada šutio, na mejdan izazva; ali moji kratki i krhki odgovori zapušiše joj usta, te tim se, buduć već i kava odavna izpijena, razgovor završi. Netko bješe napolje iz- glednuo i donese glas, da se je nebo naoblačilo i da se sprema na kišu. To uzbuni svilu i kadifu, i ista graja, kano pri dolazku, dade na znanje, da se je jato diglo na polazak. Mi ih izpratimo do grada i vratimo se natrag. U povratku stanem motriti nebo iznad sebe i okolo sebe. Oblak na oblaku, kao gora na gori, a sve mutni i bjeličasti, grado- i gromonosci. Idiosynkrazija, što no vele, javlja se kod jednoga ovako, kod drugoga onako; a ja se bojim munja i gromova ; i nisam hvala Bogu sam. I rimski car Okta- vijan_pišu da je u tom bio slabe petlje. ši Bura se trgne, kiša kao iz kabla udari, munje za- sievaju, a gromovi zapucaju. Pobjegav u sobu, zatvo- 40 rim po običaju i najmanju rupicu te sjednem ukočen, čekajuć što Bog dade. Vinograd leži visoko, a kuća još više i k tomu na samo; i zato mi se činjaše da, koj prvi pukne, nemože već u nas. Moja žena ode po Mar- tina i Baru, da budemo štogod slobodniji; ali oni još veći strah na nas natjerali sa grozovitih pripoviedka, od kojih se čovjeku koža ježijaše. — Tako bilo do pred ponoći. Tad prestane, i mogosmo malo prilegnuti; no pred zoru nas opet tuinjava probudi; i tako se svu dragu noć bjeh napatio straha tim većega, čim mi sa- mota bijaše neobičnija. VIII. Tim jutrom nastalo i kišovito vrieme. Prva nas u zoru pozdravila služavka s prijavom, da toga života više podnieti nemože, već da je naumila pokupiti se još danas i otići, i da neima sile pod nebom, koja bi ju više ustavila. Tko zna, kakov život u ovo naše vrie- me napredka provode po gradovih gospodje kuharice i gospodične sudoperke, taj se neće tomu čuditi Došav ponajviše sa sela, omili im halabuka gradska, i težko onomu, tko s njimi podje tražiti mira, gdje neima igranka, šetanka te živahnih ulica i prozora, da se na nje izgleda. Nemogav ju dakle na očigled onako složne kiše i blata do koljena uputiti, koliko je blago mir i kolika slast ovaj tihi život ladanjski, izplatim ju i dam joj gorko zasluženu svjedočbu o čestitu i ne- poročnu vladanju, te ju odpustim. Po tom uzmem knjigu, da čitam; ali me snadje neki san, komu se odhrvati htievši, napane me čama te izidem pred kuću, nebi li se štogod izbistrio. Zavi- rivši u kuhinju, vidim Martina i Baru, gdje su se na- klopili preko zdjele zelenih krastavaca — svoga obič- noga ručka — i unidjem da se nagledam pusta zala- ganja. Tud mi uteknu oči kroz odškrinuta vrata i smo- 41, trim na ormaru žensku lutku, kano diete od godine dana, i začudim se, čemu to? Bari nebude pravo; gdje ja sve nacunjati moram, te mi rekne: ,Prodjite se gos- podine; zar vi morate sve vidjeti i znati?“ No na mnogo moljakanje kaže mi, da je to od modra, vješti- Ga i vukodlaka. Došav noći, kada im je doba, da ljude dave, zagledaju se u ono diete, i dok tako zjaju i čude se, i vrieme im mine te im je odlaziti, i tako nemogu nahuditi. Ja se učinim kao da sam posve za- dovoljan s tom obaviesti, nadajuć se obilnoj pabirci na polju mythologije narodne. Od našega svieta ako misliš što doznati, valja im barem na izliku sve vjerovati. — Na stolu ležaše svežanj stvari i do njega širok slamni škriljak. , Tko se sprema na put?“ upitam. ,Ja, gospo- dine“ odgovori Bara. ,Kamo?“ ,U P..... je, moje rodno mjesto.“ ,A rad šta?“ A ona će: , Rad putnoga lista. Zar vi neznate, što se je dogodilo?“ , Neznam“ reknem i sjednem da slušam. ,Ovo dana“ počme ona »pao u jednoj šumi preko Dunava vrag s velikim bla- gom. Lakom sviet odilazio k njemu i on davao svakomu, ali se ljuto namirivao. Tako kazuju za jednoga, da je, primivši novac, morao udariti razpeta na krstu Boga nožem u srce. Lakome su oči pri pogači; on to učini ; ali, došav kući, nadje si ženu mrtvu, onako isto u prsi nožem pogodjenu. I odtud je zapovied , da se nitko nenadje bez putnoga lista; a tko ga neima, da ga si nabavi.“ Istom se logikom zadovoljim za nevolju, samo da još što doznam. No kako ću i Martinu jezik odriešiti: izvadim iz žepa koštek te ga ponudim lulom duhana. i uza to primietim: ,Mi po gradovih slabo znamo o takovih stvarih; pa zato gospoda slabo i vje- ruju tomu.“ ,Znam ja,“ rekne on ,ma neka ti mudri- jaši i sveznalice dodju amo, da ih ja naučim. Oni vje-_ ruju knjigam, što ih sami pišu; a ja svojima očima. Vi imate liepu priliku, da se o svem tom, ako vas je 42 volja, obsvjedočite. Otidite kada je gluho doba ovim prosjekom , ili samo na kraj našega vinograda, pa ćete vidjeti i čuti. Čuti ćete na ovoj adi vilu pjevati glasom jasnim i tankim kao zvonce od srebra, a sladjim od svakoga slavulja. A viditi ćete, što sam i ja toliko puta vidio. Onomad eto — bilo je oko p6 noći — vraćao sam se tim prosjekom s ribolova od Dunava. Kad ali sretnem tri ženske, vitke i visoke — Bog i duša — kao ovi jablanovi. Proletješe kraj mene kao vijavica i netičuć se nogom zemlje. Jedna se samo, prošav mimo mene, bješe malo spotakla. , Možda se to tebi pričinilo; da nebijaše sjena na mjesečini?“ pri- mietim ja. , Da, sjena na mjesečini; eto ti opet gospod- ske mudrije i mudre nevjere. Ako je to sjena, onda ste i vi, i sve što očima vidim, sjena i prikazan. Kako će biti sjena, kada ih vidih u lice i mogoh razabrati na njem oči, usta, nos; a na tielu noge, ruke i sve što ima u čovjeka. Ako to bijaše sjena, onda i moja bolest nebijaše istina, nego prazan san; ali ja znam najbolje“ i pri tom se maši rukom za prsi i za noge, te uzme stenjati i prenemagati se. ,A što se dogodi? upitam ja. »Kako proletješe tik mene“ nastavi on ,tako me uhvati onaj silni mah i s mjesta me spopade ljuta groznica, od koje jedva ostadoh živ.“ ,A kako to?“ prihvatim ja; ,»ja sam uviek slušao, da su vile ženske dobroćudne i da nikomu neće zla.“ ,To je istina, da nisu ono, što su vještice“ uzme tumačiti on; ,al nije dobro ni s njimi posla imati.“ ,A tko su vještice?“ za- pitam ja. ,One su“ veli ,žive zle žene, koje se noću u svašto pretvaraju te idu da drugomu nahude. Ima i u našem susjedstvu neka baba Sara, koju sam ja već nekoliko puta sretao, gdje o po noći ide prat na Du- nav. I to vam je vještica, nedao joj Bog vlasti nad nami. No ima i mužkih vještaca, što možda ni znali niste. Preko puta od nas, eno u onoj kući, stoji neki 43 “stari katana, koj će na ular pomuzti svaku kravu, koju mu je volja. Svezav ular o čavao visoko, zovne kravu imenom, koju hoće, te muze ular, a iz njega teče mlieko kao iz najpunijeg vimena. No jedan put se bješe odviše polakomio i nemogaše zaustaviti mlieka, dok u njem neogreznu do gležnjeva.“ ,A kako to?“ zapitam zgroziv se malo i nehotice, ,da se je sve to prikupilo ovdje oko nas? Inače u mjestu nečuje se ništa takova.“ pŠto ljudi tamo nevjeruju“ rekne on ,te im se ništa i neukazuje. I ova naša kuća nije sasvim čista; i moja je Bara dosta patila od modre; a i vi se možete uvjeriti, ako ostanete poduže kod nas.“ To bi mi još trebalo! Od ljudi i onako neimam žudjena mira; pa još da me stanu daviti more i vuko- dlaci, pomislim u sebi izilazeć iz kuhinje; i sve što sam čuo, pripovjedim ženi. Nasmijav se dosta, pomi- slimo, da nije drugo, nego smo i njim dodijali te nas hoće timi bajkami da zaplaše i odtjeraju. Ta misao či- njaše mi se posve naravna, što se samo ono sljubiti može , što je duhom srodno i po odnošajih života suglasno. »Kako mu drago“ odlučim napokon: ,Ja sam sit te poezije i toga mira ladanjskoga. Da si nismo kvarili onih čarobnih slika o njem! I nadalje ćemo se njimi nasladjivati; a istinu ostaviti onim, koji su za to ro- djeni. Uzalud se utiče gradjanin bezazlenoj naravi, kada ga ona nepriznaje za svoga. Da mu se je, izišav iz grada, napiti kakove zaboravike, pa da o svem što je bilo ništa nezna. Ali ovako, kako jest, pratiti će ga i tamo vierno crna briga i svi drugi mučitelji gradskoga života, kojim se neuteče ni na vil-konju ni na ladji krilatici.“ Vratimo se mi u grad i u svoj prijašnji život i mahnimo se onoga, što je Bog drugim ostavio, uvje- rivši se i opet, da savršena dobra pod nebom neima: Nihil est ab omni parte beatum! ! ! MEMOARI STARE GREŠLJE.*) I. Bijah sinom siromašnih roditelja, koji su me do osme godine kod kuće držali i, kako su znali, odgajali, kako mogli u školu odpremali, a napokon, nekom dobrom srećom , ili, da pravo reknem, pomoću možnih zagovor- nika u neki zavod smjestili. Pokojna moja majka — Bog joj dao duši dobro, — kako bijaše blaga srca, prepuna ljubavi prama nam, djeci svojoj, i kako preko gora našega zavičaja nebijaše vidjela ni samo pedlja drugoga svieta, odpravljajuć me u zavod — koji bijaše jedva pol dana od rodnoga mi mjesta — ono posljednih nekoliko dana često bi me, kradom od otca, k sebi privukla i, uzamši mi glavu medju one mile ruke, sva bi mi blažena u oči pogl6dala, pa bi onda na je- danput plakati briznula, a za čas se opet ljubko na- smješila i s nova me dragat uzela, svakako me svje- tovala, a na posljedku uviek bi dodala: ,,Pa nam često Piši, rano moja.“ Tolikoj ljubavi majčinoj odazvaše se sve sile duše moje. I koliko po slaboći djetinjoj poslje možda neuči- nih, za onda bar odlukom podpuna muža bjeh odlučio, da ću ju u svem poslušati: da ću se učiti, da ću se dobro vladati, da ću na nju uviek misliti i da ću joj *) Grešljika (ili grešlja) das Groschel; numuli genus (novčić). 45 često pisati. A da navlastito uzmognem zadovoljiti ovoj posljednjoj njezinoj želji, bijah se po siromaški obskr- bio svom listo-pisaćom spravom , samo neimadoh pečat- nika. Da ga si nabavim, ili da mi ga nabave, o tom nesmjedoh ni misliti. Za ono doba medju djaci svoj pe- čatnik bijaše atribut gospodstva i medju stvarmi koje se poželjeti mogu stojaše on na onoj visini aspiracija, na kojoj stoje danas zlatni lanci i ure zlata materinih. — U starom obiteljskom ormaru poznata kroja poput ta- bernakula crkvenih, s množinom svakojakih ladica, bi- jaše u jednoj od ovih medju drugom sitnom ropotari- jom stara grešlja (novac), liepo izrazita lika; — nju uzeh, da mi bude pečatnikom, dok nestečem svoga. Od svih stvari, koje imah u životu, nebijaše mi ni jedna tako vierna, kano ta zamjenica pečatnikova. Ona me po svih mojih raznih putevih pratijaše od djetin- stva do muževne dobe. I koliko bijah čuvaran i pazljiv, mnoge stvari i krupnije i vrednije i meni milije izgi- nuše premetačinom dosta nestalna života, silnim selja- kanjem od mjesta do mjesta; nu svaki val, koji bi me dalje ponio, i koliko bi drugoga progutnuo, moju bi grešlju uviek na suho izbacio i na vidik iznio. Bijaše u mene ujak svećenik, koji me je jednom uz imendan za čestitku tvrdom križarom darivao. Prvi tro- šak od nje bijaše mi pečatnik sa znakovi vjere, ufanja i ljubavi i početnimi slovi moga imena. Srce mi od ra- dosti silnije kucaše, kad ga prviput u vosak utisnuh ; čuvstvo, kuje me obuze, bijaše srodno onomu, kad si nakon više godina prviput vidjeh ime naštampano. A kako, mišljah, da će mi se tomu istom obveseliti majka! Znadoh, da će kod prvoga lista, .zatvorena tim novim pečatom, prije nego li ga otvori, ona slova izljubiti i suzami natopiti, jer će joj se mjesto hladnih i tudjih crta novčanoga napisa prikazati iz nenada očima pouz- dani, riečiti, živi znakovi imena, upisana u srcu njezinu. 46 Od kako stekoh taj pečatnik, povrgoh grešlju, i po- tucaše se po svih kutovih moga maloga djačkoga i po- tonjega gospodarstva. Ali, kako rekoh, sto puta se za- metnu, i mišljah ju izgubljenom — pače i nemišljah više na nju —, i sto puta se opet ukaza. Gdje god bi što tražio, tuj bi nju našao; gdje bi što premetao, tuj bi ona izpala. Ako bi ju izmeli: i na buništu bi se opet: našla; k pralji bi otišla i opet bi se povratila; djeca i mlade mačke bi se njom igrale, i opet bi došla na svoje mjesto. Obično boravište bijaše joj na posljedku medju pieskom u mastioniku (tintarnici). Tuj bi po njoj, pišuć, mastilom štreao, i dogodi mi se jednom te u hitnji, napisav gotov list, zagrabim žlicom da ga po- spem; al kad tamo, i ona mi se pridruži te mi sve pismo zabrlja. Ljutit, hitim ju kroz otvoren prozor, po- misliv u sebi: ,kako me se je ova hrdja nadovezala! neka ide do biesa!“ — Nu za časak: kuc, kuc na vra- tih i u sobu stupi mali uličnjak te improviziranim po- štenjačkim držanjem pruži mi moju grešlju: ,Ovo će, reče, biti vaš novac, jer je na vaš prozor izletio i meni upravo na glavu pao. Ako sam i siromah, pošten sam te vam ga donosim.“ Dobro se bješe dovio mali! Uz jeftinu slavu poštenja, mjesto mrtve dobi živu krajcaru, a ja grešlju bacih opet u piesak. . U to doba dodjoše mi rukuh spisi Addisonovi, te na- .idjoh gdje pripovieda, kako ga jednom večeri bješe po- hodio prijatelj, čovjek silna razgovora, kojim bi mu vr- cale misli i primjetbe koliko nove toliko neobične. Iz- medju ostaloga tvrdjaše, da se hoće više uma tihu i samotnu nego li bučnu i nemirnu životu. Mnogi ljudi našega vieka da se nečim grade s toga, što se nepre- stano tamo amo vrzaju te čine koješta male ili nikakove vriednosti. To govoreć, spazi na stolu domaćinovu ne- kakav novac i u brzo smisli primjetbu, da mnogi od 47 onih vrzala nisu doživili ni polovicu onoga, što bi nam mogao pripoviedati onaj novac, da govoriti umije. Tom opazkom prijateljevom zaplodiše se u duhu Ad- disonovu ,memoari šilinga“, koje pročitavši, nemogoh da nepomislim na svoju čudnovatu grešlju; i kao što ge o razgovoru onoga prijatelja bješe razigrala mašta Addisonova, tako plod njen, ona domišljata pripoviest sgoda šilingovih, bijaše pokrenula mojom ponešto živ- ljom razmnjevom. i K tomu nadodje još jedna okolnost, podobna u onaj čas pobuditi vjeru u tajni savez i najslučajnijih prigoda. Kad je mene upravo najživlje zanimala pripoviest Addisonova i moguća srodnost sudbine izmedju njegova šilinga i moje grešlje: dodje mi sestra i, nauma pitati gusku za Martinje, zaiska da joj dam, ako je još gdjegod, onu grešlju, da ju skljuka u gusku, kako će se bolje upitati; jer da se to tako drži i čini — s dokazanim uspjehom. Upravo sada! To mi se učini sumnjivo. Odreknem sestri i mjesto grešlje dam joj drugi novac; nju pako, mjesto u piesak, stavim na ormarić uz postelju, dok ju gdje- godj bolje spravim. Bila je večer i, došavši doba spavanju, legnem se i po običaju uzmem knjigu — i to opet Addisona — da čitam. Prevraćajuć list po list stvari poznate, dodjem opet na poviest o šilingu. Zanesem se u misli, a po malo i u san. Svatko zna, da je to stanje polusna za otajstvene stvari — kojekakove prikazni — najpriklad- nije. Učini mi se, da nešto zuji, kano glasom maloga zvona, i odmah zatim ču se rieč ljudska: Xoaipe! — — — ave! — — — zdravo! na koji posljednji pozdrav otvorim oči i imam što da vidim. Kakogod šiling Addisonov, tako se moja grešlja na rub osovila. Potezi maloga lišea počeše joj oživljavati i razmicati se, iz odsječena vrata porastoše ramena, ruke i ostalo tielo, te predamnom stajaše podpuna slika čo- 480 vjeka, lakat od prilike velika, živa proletara današnjega kalupa, od glave do pete otrcana, kroz kapu propalih vlasi a kroz čizme prsta, nu lica veoma umiljata i iz- raza 'u njem dobroćudna, — te poskočiv jednom nogom i zamahnuv kapom, još me jednom pozdravi: Zdravo! Ja ga zapanjen pogledam. — Što me tako gledaš, reče, čemu li se čudiš? Da li ovomu momu odielu? ili jeziku, kojim te pozdravih? Nečudi se ni jednomu ni drugomu. Sve ćeš znati. Odielo mi liepo dolikuje, a jezik sam, premda tudjin, vreme- nom naučio; a to je čini mi se manje čudo, nego što neki (e) od vas svakojake znate, a svoga neumiete.“ — To je sve dobro, reknem mu; nu tko si ti? — Ja sam tvoja grešlja. Znaš, kako sam te se od dje- tinstva vierno držao, i sve to vrieme gledao sam pri- liku da ti se odkrijem i da ti pripovjedim sgode mno- govječnoga bistvovanja svoga. Taj nagon oživlje u meni tim jače, kad danas čuh, da imam tečaj svoga života zaključiti krutim zatvorom u želudeu guskinom. Svatko .je rad poslje sebe ostaviti kakovu uspomenu. Čuj me dakle, nećeš se kajati. N. B. Prije nego počmem: Tebi se možebit čini, da bi meni, kano grešlji, valjalo govoriti u ženskom spolu. | Nu ja se držim generičkoga svoga svojstva, kano novac ; i buduć taj u vas mužkoga spola: nebudi ti na spačku, što se služim tim spolom. To je -— da se razumijemo. — »Rodio sam se na otoku Cipru (odkuda i cuprum, bakar), u vrieme kada su Grci taj otok Perzijancem oteti ratom kušali. Neću da ti na široko kazujem, kako su me iz zemlje izvadili, od truse oprali, vatrom sto- pili, u štap skovali i u kovnicu dovezli te novac od mene načinili. Jednoga se ugodno i s ponosom sjećam ; kad naime gotov izpod tiskala izidoh i kušalaoc, udariv menom o kamenu ploču, reče: dobar je! t. j. da nisam šupalj ili inače nedotupav. A to spominjem za to, što 49 što- mi se čini, da bi taj postupak kadkada bio veoma potrebit i kod vas ljudi, prije nego vas u tečaj stave. — Nu to je samo onako uzgred rečeno.“ »Najprije dakle bijah grčki bakreni novac.“ »Neznam, koje si ti misli o seobi duša. Vi ljudi o tom dosta govorite, ali, čini mi se, malo znate a još manje osjećate. Početnik toga nauka, moj zemljak one dobe, Pytagora, bijaše jedini te se usudi uztvrditi o sebi, da za doba trojanskoga rata Euforbo, sin Pantoov, nebi- jaše nitko drugi, nego on (naime Pitagora), i za dokaz tomu pozivaše se na štit u hramu Junoninu kod Mi- kena, kojim se on kano FHuforbo bješe služio i na kom bijaše sbilja zapisano ime toga junaka. Od to doba čuje se medju ljudi, da je ovaj ili onaj nalik ptici, zecu, majmunu, divjemu mačku, konju itd., nu nitko se o sebi nesjeća, ili možda neće da kaže, da je kad bio takovom živinom, pa ma i čim boljim. Ali zato ja ipak vjerujem u seobu duša ili produžnju bistvovanja u obće. Vi se ljudi toga valjada neopominjete, jer se bez sviesti radjate i bez sviesti umirete; jer mnogi od vas ni u životu nezna što je jučer jio, a nekmo li bi znao što je nekoč bio; nu zato se ipak kod množine od vas pokazuju tako očiti tragovi i gotovo neposredni nastavci inakih predovoživotnih eksistencija, da bi se moglo pr- stom pokazati i sigurno reći: ovaj je, prije nego što postade čovjekom, bio — ovo, a ovaj — ono, te bi se po gdjekoji našao u veoma blizu srodstvu sa svietom Ezopovih basna.“ »Što se mene tiče, izvjestno znam i opet ti velim, da sam najprije, i to dugo, bio grčki bakreni novac. Iza kako je naša kultura već davno bila osvojila život rimski i stari Katon kako već odavna pod siedu glavu bješe morao učiti grčku slovnicu, za vrieme cesara Ti- berija, nadje se u Ateni neki gladni retor, inače pri- vrženik Stoe, te neimajuć ni kaše da se njom nahrani, Jurković. Sabrane pripoviesti I. 4 50 a misleć, makar da su grčki pedagozi Rim poplavili, i za njega da će se možda naći gdjegod bolja korica hljeba: spremi malo poputbine: vrećicu smokava — ko- liko se mogaše sigurno pronieti od sikofanta* —, ne- koliko glavica češnjaka, dva tri somunića hljeba, pa krene na put u Rim s gotovinom od jedne drakme u bakrenom novcu, medju kojim bijah i ja.“ »Pristavši i izkrcavši se u Brundiziju te obračunavši što je putem potrošio — jer ostalo morade odveslati na brodu — nadje se još prilično pri novcu, o kom, što proseć što od svoga trošeć, što pješke što povezački, stigne sretno u Rim i ja s njim.“ »O tom čovjeku neće biti više razgovora. Toliko ću samo još spomenuti, da je s vremenom postao glasoviti čankoliz (parasit) i lakrdijaš neke senatorske obitelji u Rimu.“ »Dogodi se, da je u to doba cesar Tiberio morao g vojskom u Panoniju, da uguši pobunu. Po duhu onoga vremena i taj vladar bijaše više Grk nego Latinac te na svom dvoru strane mudrace grčke rad prikupljivaše i s njimi se zabavljaše. Jednoga od njih bješe sobom poveo i u Panoniju. Nu ubogi čovjek, nevikao onomu podnebju i hrani, najede se jednom jabuka petrovača,. dobije groznicu i umre. Kad bijaše da se sahrani, nasta neprilika za propisani obol (novac), koji ide Charonta u ime prevoza na onaj sviet. Uzžurbali se dvorani carevi, obilazeć i propitujuć, neima li tkogod kojom srećom novac, da da. Kad eto ti nekoga brijača — inače gra- djanina rimskoga i legionara careva — kod kojega se, došavši u Rim, bijaše najprije nastanio onaj moj retor iz Atene, te, uzev brže bolje nož, izpori njim iz kabanice * Sykofanti zvali su _ se oni, koji bi koga radi zabranjena iz Atike izvoza smokava tajno prijavili. Poslje je ime to prenešeno i na one, koji bi prokazivali i druge stvari, nego što su smokve, te se danas zovu denuncianti. bI novac, koj mu — premda proti reglementu — služijaše putcetom — i to bijah ja — pa ga tamo dade. Neki primjetiše, da mora biti obol, a ovo da ga je samo osmi dio, te se zapodje prepirka, hoće li biti dosta pre- voznine. Napokon pametniji uvidješe, da je bolje išta nego ništa; a to potvrdi i brijač, kazujuć, kako ga je retor menom za nevolju namirio, pošto ga već bješe obrijao. ,Neka se nagadja tamo dolje sa starim pre- vožčikom, da mu ono drugo popusti“, rekoše napokon, pa me mrtvacu u usta utisnuše, dodavši tim mastniji kolač za troglavo pseto.“ »Pokopaše nas, i ja mišljah, da sam se za uviek s ovim svietom oprostio. Nu tko je ikada podvojio o iz- praznosti grčke vjere odnosno na onaj sviet: evo živa dokaza mene, koji mogu posvjedočiti, da niti smo mi vidjeli Charonta niti Charon nas; nego probaviv i ja i moj filosof više godina medju krtovi šest stopa pod zemljom, dodju jednom te lopatami izbace i mene i njega.“ nŠto s njim bje — neznam. Mene u Sisak odnesoše i na brzu ruku rimskim novcem prekovaše.“ »0d to doba mnogo sam se kojekuda potucao. Koliko bijaše cesareve zemlje, svagdje me je bilo, dok me na- pokon s mnogimi drugimi nestiže žalostna sudbina te nas u pokrajini Noriku nekakav čovjek, siromak i tvr- dica, u vrt pod krušku u kotlu zakopa i umre.“ »Došavši opet na ovaj sviet, postadoh ovim što sam: 6. kr. grešljom.“ »Kako vidiš, nepromieniv sućtva, u tri sam se lika svietu prikazao. Tri sam vlade prebavio: jednu repu- blikansku i dvie carske, ali se svojemu demokratičkomu značaju neiznevjerih. Nisam rad nikoga učiti, nikomu neprigovaram; — samo kažem.“ »Kad se na tu svoju prošlost osvrnem: moram reći, da ni malo nezavidim svojim gospodskim drugovom od * 52 srebra i zlata. Istina, bijah uviek novcem ubogara i djece, novcem božjim škrabice crkvene, novcem pro- sjačke podjele; ali zato i sprovodijah svega vieka život slobodan, iduć neprestano od ruke do ruke; vidjeh mnogo svieta, obveselih mnogo malih srdaca, utroh i po gdje- koju suzu skrajnjega potrebnika, dočim oni zlatnici i srebrnjaci viek svoj ponajviše u bogatirskih sanducih i škrtačkih kesah pročamiše, obiljem dodijaše, nedostat- kom sve zlo počiniše. Ja nevidjeh mnogo gospodskih dvorova, neizidoh izvan kruga potrebe; ali zato nevi- djeh niti onih dosadnih i lakomih lica; nemorah slu- žiti mitu niti na polju Martovu (u skupštinah) niti na forumu (sudovih); nemorah služiti nasilnomu otimanju, izdajstvu, otrovu, podmitanju oporuka, podvodničtvu, bludničtvu, ubojstvu. Neka se i veli: nevriedi ni poture, prebijene krajeare itd., al se netiče nas bar ono, što se iz važnih ustiu reklo: ,Zlato i srebro neznam da li milostivi ili osvetni bogovi dadoše (ljudem).“ »Ili ćeš pomisliti jamačno: da brbljave grešlje! — Prosudi, kako bi tebi bilo sladko govoriti, da si stotine godina morao mučati. Zato se još ustrpi.“ » Vraćam se na svoju posljednju fazu, kad postadoh 6. kr. novcem.“ | »lu me iz kovnice, kroz više ruku, kroz koje samo prodjoh, dobi posve nova neki javni blagajnik u ovoj zemlji, pa digavši me pod plaću, pokloni me, odmah prvu nedjelju zatim, na voće sinčiću, koji mu bijaše ljubimac. On me dade seljanki, seljanka na selu pekaru, pekar me izmieni provizuru, kod kojega se zimi igraše svaku večer na karte malo družtvo i u tom družitvu ljepota kći domaćinova. Ovdje moram postati. Potegnuv djevojci loša sreća u igri, segne otac u žep, izvadi me i rekne! ,Evo ti za bolju sreću, zlato moje“ i pogladi ju po licu. U toj službi, koju bi mi mnogi zavidjeli, dobro se ponesem i da vidiš kako su me one liepe ruke nje- 53 govale, one liepe oči pazile, ona sniežna njedra čuvala! Dok jednoč nedjeljom na polazku u crkvu nezabugari tužna pjesma: ,Krajcarak je malen darak, al velika za- dužbina.“ Kano golubče u gnjezdu ganu se nešto u srcu djevojčinu. ,Hoće li me dati?!“ — dade me.“ »Dotle sve bijah sretan i zadovoljan; kad odatle još kroz nekoliko ruku dospjeh u ruke nekakvim malim nevaljaleem, koji, uzamši zrecaline, posrebriše me i sta- roga nekoga Grka (trgovca) na pola sliepa za orožčiće prevariše.“ | »Tom nesretnom domišlju malih zlikovaca dokopah se opet sužanjstva i najernjih dana života svoga.“ TI. »Moj novi gospodar, kojega imadoh priliku češće vi- djeti, bijaše malen starčić, čudnovata lica i obješene glave — poput hiene, — krezub, krmeljivih očiju, obilate ali razčupane kose, neobrijan, neopran, mastan i po svaki dan prilično odrpan. Od težke lakomosti i njezine ro- djene sestre nenavisti i tielo mu se osušilo i duša usahla; kad bi išao, sve bi kosti na njem grohotale; a kad bi govorio, jedva bi rieč po rieč mucajuć smagao i pri tom bi nemirno i bojazljivo onima svojima stakle- nima očima strigao. Najznamenitije mu bijaše pogle- dati prste na ruci. Od samoga brojenja kano da su mu se sgrčili, i bez prestanka prebiraše njimi, kano da sve nešto hoće da grabi. Nemirne ustne uviek mu šaptahu, ali nikada ni pozdrava, ni molitve, ni blagoslova, nego od jutra do mraka lihvarske kamate, 0 kojih bi dapače: i noću sanjao i kroz san govorio. Neimaše ni časa mira gdje bi sjeo, tu bi odmah i ustao pa bi se naglo — kano nešto tražeć — uzhodao, pa opet sjeo i opet ustao. Najmilije mu mjesto bijaše uz ladicu novčanu. Sve po kući zaključavši i u svaki kut prije zavirivši, D4 nju bi otvorio, pa kesu po kesu u ruke uzimao, u nje zagledao, na svaku se osmiehnuo — i to mu bijaše jedini smieh — pa ih onda opet sve zatvorio — osim kada bi novce brojio ili ih svjetlao. Kad bih ga tu sje- dećega gledao, često mi na um dodje ono pseto u jas- lah, koje niti samo ječma nežderaše niti ga gladnu ko- nju dade da ždere. A bijaše u starca i sbilja takov konj — jedini nećak —, koji medjutim, i koliko mu starac nedade, znadijaše dobro, da će ga on — onoga zlatnoga i srebrnoga ječma — jednoč ipak žderati. A to upravo bijaše tvrdici strašna muka. Da je moguće one kese sa sobom u grob ponieti: to bi on najvolio ; pokloniti ih: strašne misli! a uništiti ih: neda se. I s toga bi ga sve groze spopadale, kada bi gledao onoga zdravoga i veseloga mladića, pa pomislio, da će on jed- nom lahkoumno trošiti, a možda i u brzo razsuti ono, što je on svega života, trapeć se svakom oskudicom, spravljao. Već sada nevaljani dečko ono malo, što imaše, često večeri u razkošnih sastancih potipaše, dok on o suhu kruhu i pljesnivu siru uz smrdljivu svetiljku uzdi- šuć brojaše svoju još koj dan imovinu, a poslje sigurnu toga potepuha baštinu.“ »Da se vratim, gdje sam ostao. Kad me starac od djece za orožčiće primi i njim, što idjaše, sitna novca vrati: uze me medju one svoje željezne prste i, odne- gavši me u sobu, otvori ladicu, razveže jednu kesu i bacivši me u nju reče: Sedamdeset i pet!“ pČim se ladica zatvori i sve umiri, očujem u pove- likoj kesi blizu sebe žamor neki i, prisluškujuć pozorno, razaberem, da se govori latinski.“ »A, to su Rimljani“ pomislim u sebi. ,Valja se pri- tajiti.“ »Za tu mrtvu ili, kako ju zovu, numismatičku dru- žinu, valja mi napomenuti, da ju je, kako poslje dozna- 55 doh, neki seljak iz okoline onoga grada na svojoj njivi izorao i Grku izpod ruke prodao.“ »Upravo nukahu jednoga izmedju sebe, da pripovieda, ili, kako mi se činjaše, započet jur razgovor da nastavi.“ pA on rieč preuze: ,,Dakle Libon Druso i Firmijo . Kato bijahu dobri prijatelji. Jednom poslje užine sje- djaše upravo Libon — pristao, zdrav i vatren mladić — u triemu, grizkajuć kojekakve poslastice i srčuć iz zlatne kupe izabrano vino, a uz to kadkad pogledajuć na slike predja svojih i težko uzdišuć. Kad eto ti Fir- mija Kata, rimskoga viećnika; od brza se hoda zasopio i uljegav u triem: da si mi zdravo, dovikne, prijatelju! On mu liepo odzdravi, na noge se skoči i, srdačno mu ruku stisnuv, mjestom ga ponudi i odmah zovne .roba: — Vrč Falernca, momče! »okad se vino donielo i rob ih poslužio, sdprivi ga gospodar pa će svomu gostu i prijatelju: Jedva sam te čekao. Kakove mi nosiš glase? Dosada si ih uviek do- bre donosio, mili moj Firmijo. — Sa zlimi bih se i nevratiti volio. Čvrsta volja i | srce odano savlada i najveće zapreke. Prokleti lihvar bijaše opor i tvrd kano stiena. ,Mladić se je već jako zadužio, reče: imetak mu sve na manje ide; jamstvo sve lošije biva.“ — Nisam došao, kažem mu, da slušam tvoje prigo- vore; od Libona ti ni dosada nije bile krivo, pa neće ni odsada. — Jedva se skloni i dade — ali uz tride- set po sto. Evo ti novca. — Liepa Lidija do večeri te očekuje. Rufilla joj je odniela zlatne narukvice i iz car- skoga vrta kitu ovieća. Uzalud se trudi onaj izažeti tu- poglavac Pomponijo: Lidija je tvoja! — Ti si moj, mili Firmijo; danas si opet zaslužio da te poljubim. U tvoje zdravlje! reče uzhićen mladić i poljubi si prijatelja. 56 — Iutvoje, krasni Libone, prihvati gost. Ali sada valja da koju progovorimo i o drugih stvarih. Bio sam kod zviezdoslovaca; oni dobro nagovieštaju; vrači im potvrdjuju, a i onomadnji ti se san povoljno tumači. Sreća ti odasvuda namiguje. Dok je vremena i sgode, valja raditi; silnik sve to goropadniji biva. »»Libon ga tužno pogleda. — Okanimo se, boga ti, tih poslova, reče i, podignuv kupu: U nas obojice zdravlje! napi. — U naše zdravlje, a propast silnikovu! doda Fir- mijo. Neskanjuj se prijatelju! Unuku Pompejovu i Skri- bonijinu, bratučedu cesarevića, tako se nepristoji. Po- gledaj, kako te priekorno motre slike slavnih predja tvojih! »»Mladić se nasmije. — A ti radi što znaš, reče, i kako znaš. Kada sve bude gotovo — ja se neodričem. »»Za malo dana nadjosmo se, taj krasni prijatelj i ja s njim, u dvorovih Tiberijevih. Potraživši tuj nje- koga Flaka Veskularija, pouzdanika careva, uze ga na stranu te mu prišaptnu: Imamo izdajicu! Javi me cesaru, a me pusti preda se. — Nepustiše ga, već morade sve izkazati Veskulariju. Poslje nadodje neki Trion — gla- soviti sikofant — te uboga mladića strašnimi obtuž- bami smotaše i, od svih najboljih prijatelja ostavljena, pred senat dovedoše. Dok se branijaše i težkoj sudbini otimaše, vojnici mu kuću obkoliše, i on, videć da mu je poginuti, pošto se uzalud bješe molio robovom da ga ubiju, sam se dvaputa nožem u utrobu udari i umrie. nx Po njegovoj smrti obreh se iz nenada u kesi Fir- mija Kata, onoga krasnoga prijatelja, odkud i znam, da su dobra onoga nesretnika medju obtužitelje njegove podieljena; a bijaše ih, kako čujem, koje su povrh toga još zapale i preture izvanrednim načinom. »Ta pripoviedka bje od svega kupa primljena izra- zom najvećega nezadovoljstva. — Sramotno! povikaše DI svi u jedan glas. A ja sad već mogoh znati, da je druž- tvo gospodsko; jer osim same stvari, onaj, što bješe pripoviedao, činjaše mi se da govori ugladjenim jezi- kom Kaja Julija Cesara.“ »Na to se iztaknu drugi i ponudi družtvo još zani- mivijom pripoviedkom. Kad mu povladiše, uze kazivati ovako: »»U rimskoj pokrajini Suriji življaše za cesara Tibe- rija žena imenom Martina, na glasu radi vještine u va- renju svakojakoga otrova. »»K toj ženi dodje jednom matrona rimska, lica ko- prenom zagaljena; i stupiv u sobu, ogleda se najprije, te uvjeriv se da su nje dvie same, odkri lice, a doma- ćica se natrag trže, duboko se nakloni i nehotice joj se izmakoše rieči: Plancina, supruga Pisonova ! — Da, ja sam Martino! Neboj se. Samo ako nas nitko nečuje. — Same smo. — Dobro dakle; kazat ću ti- u kratko. Jednoga, žedna slave, žedna osvete, treba da napojimo! — i uklopi joj u ruku kesu punu zlatnika, medju kojimi, jao! bijah i ja. — NA, svari mu napitak, kojim smrt lagahno lazi, ali — pamti za boga! — sigurno stiže. Ti si tomu vještakinja; ti ćeš to umjeti. — Umijem, ako ćeš na dan; nu neće li biti pogi- belji? Lagani otrovi, kadgod su se tražili, bili su go- spodskim životom namjenjivani, pa poslje biva neugodna razpitkivanja i govorkanja. — Opet ti velim, neboj se. Takova gosta još podvo- rila nisi; ali je povladjeno odonde, odakle će se mo- rati ušutkati svako razpitkivanje i neugodno govorkanje. — Dobro dakle. Do večeri biti će smrt pod krovom — Germanikovim! — Šuti, prokleta ženo, skoči Plancina i rukom joj usta zatisnu, koprenu namaknu i žurnim korakom ode ; D8 paklena pako kuharica smrtonosno bilje prebra i kotlić nastavi. »»što se je poslje toga dogodilo, neznam. A mora da bijaše ipak razpitkivanja i govorkanja, jer ona strašna žena, zvana u Rim, morade i sama, svoje volje i iz svoje ruke kusnuti smrti, ali takove, koja lagahno ne- lazi, nego s mjesta ubija. »lada preuze rieč treći i pripoviedku, gdje je pre- kinuta, kano očevidac, ozbiljnim glasom i jedrim slo- gom povjestnika nastavi: »» Cesar Germaniko, tielom jur iznemogao, kad mu već valjade umrieti, progovori prijateljem okolo sebe ovako: Da i svojom (smrću) umirem, pravedno bih se i na bogove tužio, što me mlada rodbini, djeci i do- movini preranom smrću otimlju. A ovako, opačinom Pisonovom i Plancininom smaknut, posljednju vam ovu molbu na srce stavljam. Javite otcu i bratu, kakovimi bolmi razeviljen, kakovimi zasjedami opasan, vele jadan život najružnijom smrću svrših. Ako se je tko od mene čemu nadao; ako me je tko od rodbine ljubio te ako me je tko za života i mrzio, oplakati će me, gdje, nekoč slavan i tolike bojeve preživivši, ženskom opači- nom poginuh. — I malo zatim umrie. Ožali ga pokrajina i izokolni narodi; ožališe ga strane zemlje i kraljevi: muža u najljepšem ovietu života, tielom krasna, duhom velika, ljubezna prijatelja, blaga neprijatelja, supruga jednoj ženi, otca sigurnoj djeci, na oružju junaka — premca Aleksandru velikomu !“ | »»A tko vas je poznavao Popeu Sabinu?“ priupita četvrti. | — Da li onu ženu divne ljepote, koja, obtužena od Mesaline, bojeći se strahota zatvora, sama sebi smrt zadade u isto doba, kad Aziatiko vuhvenstvom iste Me- saline i od bezsramnih ustiu Vitelijevih junačkom smrću poginu ? | 59 pa Ne tu, već istoga imena kćer njezinu, cesara Ne- rona potonju suprugu. Crna duša, da se rieši svoje pred- njače, uboge Oktavije, kojoj dan vjenčanja bijaše mjesto sprovoda, uze kesu zlata te njom podmiti jednoga od sluga Oktavijinih, da najružniju sumnju baci na gospo- daricu, podmetnuvši krivcem nekoga svirača iz Alek- sandrije. Što da se dokaže, uzeše mučiti svu žensku družinu, dok se medju ostalimi nenadje jedna, smjela srca a oštra jezika, te liepomu Tigelinu, u toj stvari iztražitelju, a inače konjušniku i drugu svih pustolov- stva: i opačina Neronovih, biču svih poštenih ljudi, ne- skresa dvie tri, od kojih mu se ja u džepu, a čini mi se i podplati na noguh porumeniše, — a on se nepo- rumeni. Oktaviju odtjeraše u Kampaniju i mjesto nje sjede Popea uz koljeno Neronu. »oNebijaše dosta! Još je kriva, jer je živa. Podku- piše opet nekoga Aniceta, muža dokazane vrline, ubojicu matere Neronove, te za dobre novce i liep dvorac obiedi iz nova preljubstvom Oktaviju. Odpraviše ju za tim na otok Pandateriju i tamo ju za nekoliko dana kruto sve- zaše, po svem joj tielu žile pootvaraše i, da krv brže izteče, u vrelu ju kupelj baciše, mrtvoj glavu odsjekoše i Popei, da ju vidi, donesoše. — »»ja bijah, prihvati peti, krvavom nagradom ljutomu prokazivaču i varalici Kosucijanu, koji, nemogavši ništa poštena ni valjana očima vidjeti, odluči da potajnimi tužbami uništi sveta muža, živu kriepost, Traseu Peta. Prišuljavši se k cesaru Neronu, uze ga podpaljivati, spo- minjuć mu, kako je onaj buntovnik, kad se je ob Agri- pini (materi cesarevoj) viećalo, iz senata izišao; kako je za Antistija, što je cesara pjesni pogodio, na smrt odsudjena, blaže glasovao; kako se je Popei u sprovod doći kratio; kako ga već tri godine u viećnicu neima itd. — I eto ti! Jednoga dana bijaše Trasea pod večer u vrtu, razgovarajuć se s Demetrijom filosofom, kad mu od 60 prijatelja neki javi, da ga je senat na proizvoljnu smrt odsudio. Podje u triem i tamo sretne kvestora konzu- lova te, razumievši što mu se nalaže, na obje si ruke žile presječe i, prosipljuć po zemlji krv, dozva bliže kvestora pa mu reče: ,Žrtvujem Jovu izbavitelju. Gle- daj, mladiću! Nedao bog, da pogodim ; u ostalom, rodio si se u takovo vrieme, gdje si srce. valja utvrditi od- važnimi primjeri.“ »rA u isto doba, nastavi šesti, ja se okaljah rukama Ostorija Sabina, viteza rimskoga, tužitelja Soranova, či- jega štićenika Egnatija, čovjeka i inače pod poštenjač- kom krinkom nevjeru, lukavca, lakomca i pohotnika, on novcem nasla, da si upropasti prijatelja. Strašno bijaše pred okrutnimi sudci uza stara otca pogledati mladu kćercu, izpod dvadeset godina, udovu prognanika Poli- ona, kako se moli, kako zaklinje sudce, kako im se pred nogama savija 'i žrtvenik rukama objima, okrivljena | onom hudobom od čovjeka, da je nakit mirazni i djerdan izpod vrata na vrače potrošila. ,Jesam, reče jadno diete; drago kamenje, odielo i častne znakove dadoh za onoga, za koga bi krv i život dala. A dadoh, da od vrača do- znam, hoćete li ovomu dobromu otcu život oprostiti.“ To rekavši, htjede otca ogrliti; nedadoše joj, i presudiše: smrt neka si oboje biraju. p»»nKada Neronu, preuze sedmi, bješe dodijalo po kući i vrtu pjevati, već mu se prohtje kano javnomu umjet- niku najprije u Napulju prikazati se — od čega se i sruši kazalište tamošnje — ; vraćajući se on odanle preko Beneventa kući i ustavivši se u gladiatorskom borilištu Vatinijevu, dospijem iz ruku cesarevih u ruke onoga šoštara, nagrdna tiela i neoprana jezika, te moradoh biti svjedokom, .kako nečistim uplivom toga i drugih nekih nevaljanaca zaglavi odličan muž Torkvato Silano, presjekav si i on, po običaju onoga vremena, žile na rukuh. Prije toga bijah za dugo u rukuh Senekinih, 61 dok ga neobtužiše, da je preko mjere obogatio te sjaj- nošću vrtova i dvorova već vladara sama nadkrilio; da slavu govorničtva jedinomu sebi prisvaja i pjesni da je upravo od onda graditi počeo, odkako se je cesar u tu umjetnost zaljubio; kad kočijaši, da mu se smije; kad pjeva, da mu se ruga. —— I smrću učenik namiri nau- kovinu učitelju. »Još jedan htjede kazivati o podkupljivoj pravdi Su- ilija, nesdušna sudije, ali tim glasovitijega sikofanta, po kojega dojavi poginuše dva rodjena brata, što je jedan od njih sanjao o vlatnom viencu s naopako okre- nutim klasjem, ili, kako drugi kažu, o lozovom viencu s bjeličastim lišćem, na cesarevoj glavi; jer što mogahu značiti drugo ti sni, nego: jedan glad, a drugi smrt Klaudijevu.“ »No u tom zaštropota ključ od ladice i naš starac, S krpom sukna i bjelicom u ruci, izvadi nas, kesu po kesu, da nas malo prosvjetla.“ »Kad nas natrag spravi, nastade strašna vika geiju E premisšanini Rimljani. ,Idi od mene strašna sliko, nemogu te podnieti! Što me mučiš? Zar ti nije dosta osamnaest stotina godina!“ poviknu jedan ćelave glave i krastava lica; a to bijaše Tiberio, goneć od sebe Ger- manika. ,Što si mi se popela na dušu, okrutna ženo! Zar još nije okajano? Odvrni oči, nemoj me tako gle- dati!“ vapijaše drugi, i to bijaše Neron, braneć se od matere Agripine. ,Udavismo se u krvi! Pomagajte!“ zaurlaše više glasova, i nasta jauk, dreka, vika, molenje, proklinjanje, — kao u sried pakla!“ »U tom užasnom družtvu provedoh još neko vrieme, dok starac neumrie, a baštinik me nebaci medju djecu u svatovih.“ »Iko me uhvati, upozna me u lažljivu ruhu i, riešiv me pogibeljna varka, dade me dalje, i tako dospjeh i u tvoje ruke.“ 62 »9ad sam gotov; — sad mi je odlahnulo; i jer je i onako prošlo moje vrieme, — sada me podaj guski!“ Na to se probudim. — Svieća jur bješe dogorila; raz- tarem si oči i razmišljajuć o tom čudnovatom snu, na- djem da nije ništa, nego da sam rekapitulirao — i vi s menom — nekoliko odlomaka iz rimskoga povjestnika Tacita. IMA I TOMU LIEKA. I. »Hvaljen Isus gospodo i gospodarice, Jedanaest je sati izbilo, Čuvajte vatru i gvieće itd.“ Iorjera na trgu grada N. u to doba neke tamne jesen- ske noći majstor Pavo, noćobdija gradski, i ode glas- nim korakom u podkovanih čizmah i kabanici od siva darovca preko krševite kaldrme dalje, da se javi, ka- kono čuvar grada, i drugim sugradjanom svojim. Mnogo se tud ludo diete prenu i prepade te probudi od sladka sna majku, robinjicu svoju, i pošto ga ona ušutka: Aj! aj! zlato moje: poče snivati od baukova i drugih sa- blasti dječjih. Mnogomu mladu, zaljubljenu, što od srca da spava nemože, podrie se dubok uzdah iz grudi, a suhe usne prošaptnnše staru pjesmu: ,O jesenske dige noći.“ Što je staro i od nesna da spava nemože, to za- stenja u svom grobu, čuvši glas čovjeka živa; — a što još nespava, već pod vratima kradom šapće i ljubi se, to goni od sebe noćobdiju Pavla: Id odtolen, nebroje se nam časi. Poglavari pako gradski prebacuju s jedne strane na drugu svoje municipalno salo te se na pola budni od srca smieše nad divnom nesmiljenošću zakona, što no bdije u svakojakih slikah i danju i noću nad dobrom i sigurnošću gradjana. Što je po prelu, čijanju 64 i drugih mobah, to lakrdiše i grohotom se smije pro- muklu i pospanu glasu vilovnjaka Pavla, komu nepo- maže noću hodati, gdje krčmari spavaju, već on mora danju da gasi svoju vječitu žedju, pa je noću uviek sanen i mamuran. A koga je ovo doba noći zateklo kod trudna posla, — krvave zasluge, taj se krsti, , doba je“ veli i doziva dobrotvorni noćni spanak i čuvara an- gjela božjega te u postelju. — — Kako tko; al kad kroz tišinu noćnu i lagan sanak prodrie glas noćobdijin do uha i duše staroga grka Mitra, trže se, kakono da bi ga grom udario, posjede za malo na postelji, iztiruć si oči, dok se izbistri; a onda se maši za žigice, koje mu bjehu na stolcu do glave, upali svieću i uzdahne duboko; i pošto mu bješe malo odlahnulo, progovori sam sobom nešto tužan a nešto ljutit: »Prokleti brojevi! — Evo ima poliepo vremena, što me se taj nesretni broj tako nadovezao, da ga se ne- mogu riešiti. Prije dvie nedjelje dana izide na prvi pro- ziv; prije osam dana dobi strina Mara dvojku nanj. Meni idjaše sve po glavi, da je taj broj na redu. Što mišljah, to nadjoh i u zapisniku; ali ima neka tajna neprijateljska moć, koja sjedi za vratom sreći svakoga čovjeka te, kad netreba, onda joj uzde popusti, a kada bi trebalo, onda ju na drugu stranu navraća. Ele valja se boriti; bez borbe neima pobjede! Jeda li će ovaj glas, što mi još u ušiuh ječi, biti glas proroka, srećom naslana, ili će biti opet prosta i stara pjesma pijanoga noćobdije Pavla? Pavao nije ni iz daleka nalik na glas- nika sreće; pače kada pomislim: nekoč imućan maj- stor... kartaš... lutrijaš — a sada noćobdija i k tomu pijanica! ... Moglo bi i tako biti — Hm! hm!... Ali tko zna, kako je Bog s kim upravio? ... Kud puklo da puklo! — piši Mitre jedanaest!... Nepar; sre- tan broj! — Sladki broju! Kad me toliki iznevjeriše, a ono možda nećeš ti! — Ima nemilostivih brojeva, koji 65 su mi krvavi pred očima. Pitao sam ih svim svojim dobrom, premetao ih, kakono majka čedo svoje, u duši danju i noću, pomoć božju na njih zazivao, zalagao ih molitvami i milostinjami; ... a oni, kad trebaše, okre- nuše meni ledja i odskitaše se kojekuda, gdje se za njih ni pitalo nije. Neima veće hulje, što je dvadeset i jedan. Neznam, ima li sada već išta pod nebom, što bi mi pod tim brojem omiliti moglo; i da je toliko blagoslova božjih — djaba ih! Jedanaest! — usto dobrih časa!“ U tom eto ti, iza kako je grad obišao, opet majstora Pavla. Udarivši pred kućom Mitrovom iz iznemogle ruke kopjem — obilježjem vlasti i službenoga svoga značaja — zapjeva triput muklijim nego li odprije glasom, mrseć jezikom, svoju pjesmu: »Hvaljen Isus gospodo i gospodarice, Dvanaest je sati izbilo!“ A grk Mitar, pošto je za ozivanja Pavlova pobožno mučao, nasloni glavu na lievu ruku, nakrivi spavaću kapu na glavi i stane dalje razmatrati ovako : »Dvanaest ... dvanaest! — Nu tko će svim ugoditi ? Istina, liep, svet i otajstven broj: apoštoli, kori angje- oski, sinovi Jakobovi, plemena izraelska, zeman duho- vom... E moj stari druže Stevo! Da te puste, kano što nepuste, sa onoga svieta, pak da sada, kako si čist duh, videć i znajuć, što mi pod težkom ovom putenom odorom nevidimo i neznamo,... da sada dodješ — kako je tvoja doba, pa da tvomu brajnu Mitru prišapt- neš u uho što će biti, što li neće: — liepo li bi to bilo! ... Nu što dvanaest? — Zar je to sveto pismo, što se pijani Pavao dere gdje mora? — O Bože! moja glava! Ta zar je meni sbilja sudjeno, da sav svoj život vodim rat s brojevi? Strašne vojske, mili: Bože! Sto puta ubijen sto puta oživi. Čudne vojske! koju protiv- Jurković, Sabrane pripoviesti I. 5 66 nik krvlju svojom valja da hrani... Ta do biesa! Ka- kovih dvanaest? — Da je san, ili što drugo, već pijana pjesma od pijana pjevača! Ne, ne! Na javi se ljudi ne- varaju... Jedanaest! —“ i to smumljavši u sebi, uzme krede te njom zapiše na crnu tablicu iznad po- stelje broj 11. Dok podjemo dalje, valja nam opisati u kratko osobu i život našega junaka. Ostavimo dakle, kako je spavaću na glavu nabio, svieću ugasio, još se jedared prekrstio, okrenuo se i na bodežljivu uzglavju svojih brojeva opet Zaspa0. Mitar je bio nekoč momak glavit, kako ga se i danas sjećaju ljudi, momak čestit. Uredno živio, liepo se oženio, sretna vremena proživio, al gorja dočekao. Nastali ra- tovi, nastala skupoća: više troška, manje dohodka. Bo- gati baštinici, koji su stekli od drugih — kano on — malo su kada valjani radini. Dok je sreće, dobro po nje; ali od nesreće padaju i pogiblju. Roditelji njegovi nisu računali, da može danas sutra biti i drugačije; nego ga u dobro vrgli, a proti zlu nezaštitili. Veliku zlu treba i jak pobornik; al Mitar bijaše slab junak za to. Nikad neratovao, oružja nepoznavao, pa propao. Težke rane, kojim nebiaše lieka do u vještoj radinosti, težko . se bjehu razvalile o nevještini njegovoj svakomu prora- čunu u poslu. Nedade mu se nikako oporaviti; i kano što veliko dobro čini čovjeka u zlu malodušnim, tako doskora i sdvoji. Nu blaga ćud nedade mu na pute sobom samimi hrdjave; nego, pošto ga muževno doba još malo podržavaše, dodjoše one godine, gdje takovi ljudi, neimajući samostalnosti duševne, padaju u slaboće babje te traže lieka u praznovierju, u čudesih i sreći, pak postanu igračkom kojekakovih tričarija; ljudi štono velimo smiešni, kakvih da neima, nebi bilo ni tolikih komedija... a nebi bilo ni ove moje male lakrdije. 617 Mi poznajemo grka Mitra samo kano osobu komičnu, i to nam olakšava našu zadaću; jer se mi pravoj ne- sreći rado nesmijemo. Mi ga znamo od ono doba, kako smo ga vidjali sjedećega pred svojim malim dućanom na sanduku, ili za tezgom u dućanu na starom kožnom stolcu. Onda je trgovao poglavito slaninom, i to mu se vidjaše na svoj opravi od pete do glave. Bio je sav rekao bi da si ga izvadio iz čvaraka. Ja ga si nemogu drugčije pomisliti, nego u nekom modrom kaputu i hlačah u čizmah, s kapicom na glavi i lulom u ustiu, neprestano pušeć i uza to usnicami glasno pucketajuć i slineć, zabačenih na krsta ruku izpred dućana gore dolje hodajuć i pjevajuć, pače hm-hm-kajuć. Bio je čovjek krupan, trbušast, puna i sjajno-masna', zagorjela lica, slabo kad obrijan, kratko ošišan — kano glavica češlju- gina, oborena pogleda, — zamišljen. Zašto zamišljen? Izvijajuć možda kakove sisteme i visokomudre osnove? — Ne! Grk Mitar, kako ga vidiš, nije nego jedan broj: subjektivno i objektivno. Duša mu vrvi poput mravinjaka samimi brojevi i sav sviet prikazuje se njemu jedino u brojevih. On ih poznaje i rimske i arapske. Dućan, soba, svaki komadić artije, pače i svi nokti na ruku popisani su unj brojevi. Jedni se taru, drugi se pišu. Osim tih sobstvenih kombina- | cija imaju debeli zapisnici, u koje se od vucidbe do vucidbe upisuje sve, što je po široku svietu izišlo. To je dućan-knjiga, evangjelje i sve njegovo. Nad tim on nagnut kadkada po više sati mudruje, tražeć neumorno otajstveni ključ sreće. To je, što si je u glavu zapilio: zadaća života njegova. Kad tko s njim razgovara, to samo vriedi u toliko, u koliko je broj ili zaudara bro- jem. U žepu mu je bilježnica s olovkom, a nad po- steljom u spavaćoj sobi tablica s kredom, te tuj lovi u snu i na javi. Rekne li tkogod: ,Godine teite,... dana toga i toga...“ al on odmah maša se olovke, da # 68 si osigura lovinu. Čovjek mu je 1, žena O; a iđe li ulicom čovjek i žena zajedno, to je deset; a sretnu li se strećim... to ide nov račun. Sjednu li lastavice na krov: valja ih prebrojiti; prodju li guske: isto tako ; koliko je sati svega skupa po crkvah udarilo: i to što- god vriedi. — Što je preko brojeva male lutrije, to ide na veliku, ako se slučaj podudara i malo sa faktičnimi izkazi zapisnika. Eto vam grka Mitra — mučenika božjega. Tko kako pogine, al on će upravo od lutrije. U njega je žena Kata, i od sebe malo smušena, a s njegove mahnite razsipnosti gotovo poludjela. Ona je dobra gospodarica ; krešteličji glas čuje joj se vas božji dan po kući do u treće susjedstvo, kakono noću glas dobra psa, kućnoga čuvara. A i dao joj Bog na koga da se dere. Čovjek nesreća, djece Bog nedao, a preko toga nikoga u kući živa do jedne i to lude sluge Jerka. Jerko je pouzdanik svoga gospodara; on odnosi broje u sbirnicu i donosi u kuću one klete modre papiriće, u kojih je vas dom već ogreznuo, da ih možeš mierovi mjeriti. On drži u svem sa svojim gospodarom: udružene dvie sile proti tužnoj Kati. Mastna, na tjemenu splesana kapa sa kla- pavim štitcem; otrcan prsluk; modra, na sto miesta . progledala pregača; hlače izrćsanih nogavica, a gore dronjak na dronjku; stare, okorjele papuče na bosih nogu: sve to kaže, da i Jerko ono malo svoje zasluge, pristajuć uz gospodara, baca u žaru sreće, odakle se malo komu što vrati. On je čovjek suh, mrka lica, cr- vena nosa, neobrijan, zamišljen, te iduć putem djecu ruši, a ljudem glave razbija. On je napokon tajni sa- vjetnik svoga gospodara Mitra, i da su se po svem svietu tražili, nebi se bili bolje našli. Dogodjaji, što smo ih dosada pripovjedili, padaju u oči nedjelje. Taj dan prije podne odsjedi Mitar zatvoren u svom dućanu, premećuć one kobne zapisnike i snujuć 69 nove trojke. A Jerko je u crkvi te se Bogu moli, da mu izmieni za krajcare hiljada. Oltar crkve sv. proroka Nije opisan je straga vaskolik brojevi; a i sprieda prše izpod jastuka, kada se digne, papirići, što se svetcem podmeću, nebi li ih, Kad slučajno tamo okom svrnu, smotrili i za volju kojekakvim bekrijam čudesa tvorili. I sluga Jerko, kako je čovjek pobožan, ostaje često iza ostalih po koj čas u crkvi, te kako crkvenjak kamo na stranu, al on brže bolje za oltar. — Kata ručak sprema, a izpred ručka udara na se stajaće haljine: skute od zelene svile, reklu od crnoga aksamita; glavu povija surom, žuto-piknjastom šamijom, ;a na noge obuva cr- vene cipele. . | Poslje jela, začinjena gorkim razgovorom o lutriji, navrne Kata, da dokine svoje težke muke, razgovor na druge stvari: — Drago! danas četrnaest godina — — Al uzalud; kako izusti broj, Mitar se zateče i zapita Jerka: E moj Jerko! što misliš za taj četrnaest? A on mu smrknut odvrati: Neima osam dana što je izišao. — Što je izišao — dodade mekanično gospodar i mahne rukom Kati: Kako dalje Kato? — A jao! ta Bog te ubio! ta ti ćeš sbilja vas sviet da polutrijiš; ta dušu ćeš tvojimi brojevi da mi izvadiš. — Četrnaest da godina, što je umrla sestra Margita, a ti za isto toliko godina pametniji bio. Da nisi odposlje poludio te djavolu pamet i dušu založio, to se nebi ono njeno devetero djece danas — — — Devet! — Nije hrdjav broj, primieti potiho Mitar. — DA nesrećo! nebi se ono devetero djece danas kao ničije po svietu potucalo, kakono devet sinjih kukavica. — — Devet i devet -— osamnaest; slabo dolazi! — Da da Kato! osamnaest, ili da reknem devet sinjih kuka- vića; — pravo veliš. Jerko, što misliš? 10 — Ekstrat, gospodaru! — Ta tri sta vas razljuti se Kata, digne se i šakami se u prsa bubajuć, a glavom kimajuć, izide iz sobe, a Mitar za njom vikne: — Mnogo je za malu, možda bi bilo za veliku. —- E moj Jerko! Tako tije; tko će našim poslom da se bavi, taj neka se neženi. Zar žene znaju, što su ti poslovi! Sve jednako: ,daj u kuću“, kao da se čovjek za drugo ništa nemuči, nego da sve pojede. To ti skrbi za danas, a nemisli na sutra... i da bi, gdje je danas krajcarica, tamo sutra mogla biti hiljadica. Pravo kažu ljudi, da je glavom raditi najteže; a kada još uza to imaš drugih briga na vratu; kada pčela još trutove da hrani mora, onda bolje po svakoga, da ga neima. Blago tebi, koji možeš sada da odeš u lutriju, pak da sama sebe, kako tu stojiš, dušom i tielom na ekstrat metneš, pak da nitko za te nepita, — da si srce izdovoljiš kako ti drago. — Liepo je, gospodaru, kada čovjek stoji ovako sam kao prst na svietu; s&4ma sebe da hrani i odieva, ka- kono ja, a s drugim da radi što mu srce ište. Ali sada mi valja ,k r6di;“ tamo će biti malo druživa; a sutra idem, kako rekoste, da zaručim one brojeve sa srećom ili nesrećom. Dakle jedanaest ekstrat! Jerko ode, a Mitar se stane opremati te će i on svomu k6ni (komšiji) Marku, da s njim malo porazgovori. II. Stara navada gorja je od pijavice i krpelja. Koga uhvati, toga nepusti. Zato nas nepotvori nitko moralnim okrutničtvom, ako li našega Mitra ostavimo još za pet mjeseci onakova, kakova smo ga poznavali tolike godine. A kad prodje to pet mjeseci, al on ujedared: — Amo Jerko! zovne — obazrievši se prije nekoliko puta na sve strane, tihim glasom i podmuklo se smie- 1 šeć, kano što bi se nasmijao od prilike čovjek, koji je pronašao, kako se zlato gradi — svoga slugu sa dvo- rišta, gdje je upravo drva ciepao, u sobu, te pritisnuvši ga uzhićen na svoje otčinske grudi, prišaptne mu u uho, jecajuć od težka veselja: — Jerko! Dakle u četvrtak. — Dobro, gospodaru, odgovori sluga suhoparno. — U četvrtak je Spasovo ; nastavi dalje gospodar. Meni se čini, da je na takove dane i Bog bolje volje nego li inače; zato sam izabrao taj dan. Samo šuti, nekazuj nikomu ništa. — Zatim mu stisne nešto u ruku i produži : Evo ti dvadesetica, nova kao da je sada iz kovnice; s njom otidi u manastir oteu Vinku, pa mu reci, da mu gospodar Mitar šalje na svoju namjenu. Ako li bi upitao, kakovu namjenu? a ti mu reci: na svoju na- mjenu; i ako bi još šta propitkivao, a ti ga možeš ušutkati tim, da mu rekneš, kao čovjek, koj se takodjer nešto malo razumije u nauk kršćanski: Otče Vinko, Bog zna zašto je, a vam evo za vaš trud i muku. — On se je već višeput za me Bogu pomolio i čovjek je, koj nedrži da sve zna, kano mnogi drugi, te kad im se ka- zuje za ovo ili ono, što se nevidi svaki dan: a oni od- mah presude, da nije istina. On je s menom već doče- kivao jedared vukodlaka u kući abadžije Lukše. Od toga posla istinabog nebi ništa, ali ne zato, šlo biti nemože, nego što se je u nečem pogriešilo. O tom bi ti ja, moj Jerko! mogao silu kazivati — al jamimo. Kako je sa svetom vodom ? — Ima je do jedna litra iz samoga suda crkvenoga, odgovori sluga. — No, no! prihvati gospodar, kao čovjek u tom vještak. Nije stalo do toga, koliko je; samo da je. Jedna kap svete vode više je vriedna, nego li pun zdenac druge, nego li sva naša Bistra. Al još ima jedno, doda gospodar, metnuvši prst na usta: Treba i svete bjelice (krede). t 12 — A čemu to? zapita začudjen sluga. — Čemu?... Evo čemu. Vrag će čovjeku dobro, jer mora od Boga; al on ostaje dušmanin naš. Zato, da nemože čovjeku nahuditi, opiše se svetom bjelicom pove- liko kolo i u tom kolu valja da stoji onaj, koji ga do- ziva. U takovu ću kolu stajati i ja noću na Spasovo i viditi ćeš, kada dodje, kako će moliti, da iztarem kola samo toliko kolika je stopa čovječja; ali jok! Tud mogu raditi, šta me je volja; a on, i koliko bi rad, neće smjeti, pošto je živa glava na njem, u nutra. Pa da ga iz kola grdim i volujskom kandžijom, kada bi me volja bila, preko ušiu bijem: on će stojati kao prikovan na medji kola, ništa nego sve moleć, da ga pustim, jer me je rad cojelivati il mi nešto prišaptnuti za tajno blago i što mi poručuju moji pokojni — i drugo koješta. .., — Bog s nami, progovori sluga i prekrsti se. Toga nisam znao do sada. — Neznaš ti mnogo koješta, moj Jerko, reče gospo- dar, smiešeć se ponosno; ali što neznaš, to ćeš vidjeti. Do nedjelje će i djače prepisati zaklinjalicu. Mnogo me je truda stalo, dok sam ju kradomice nabavio od Štr- kelje, za koga, kako znaš, vele, da imade u tikvici vraga. Ima i drugih zaklinjalica kojekuda; al ova će biti naj- . bolja; na tu je već mnogi djavao hoćeš nećeš uzišao na zemlju. Sve je dakle u redu. Ti pred večer u če- tvrtak sve spremi, pa liepo u vinograd k6ne Marka. Al da nezaboraviš čuture s vinom, da smo malo slo- bodniji. — Razumijem gospodaru, zaključi sluga, komu se od straha kesijahu svi vrazi već sada pred očima. To ustanovivši, odu svaki sebi: sluga na drvenik, a gospodar uzamši kapu nekamo u grad. U tom dodje k6ćno Marko i, postavši na pragu sob- nom, povikne: — Komšinice! 13 — Evo me, k6no! javi se Kata iz kuhinje i dodje u sobu. — Kako je, moja tužna komšinice? Čemu tako sjetno neveselo? upita nadalje Marko. — Meni, kćno, nerodi više ta voćka; meni je zapalo za uviek ono sunce, što ga ljudi zovu veselom i dobrom voljom. Vi znate kako je. — A gdje nam je Mitar? — A tko bi ga znao, moj kć6no, kuda tumara. Valjada lovi opet brojeve po svietu. Težko meni s njim! Posao slabo ide, a kuća hoće da nam se sruši nad glavom. A on, mjesto da štedi i opravlja, pošilje dan na dan i dućan i kuću u one ralje paklene — u lutriju — te dada sve, i najposlje kapu s glave za one zlosretne 6e- dulje, za koje sam mu već tolikoput rekla, da su mu ulaznice u vječnje prokletstvo. — A što biste vi meni dali, komšinice moja, reče Marko nakon podužega promišljanja, da ja uzmem lie- čiti Mitra? Možda raste gdjegod koja travica i za nje- govu bolu. Ja sam ušao u trag nekoj novoj ludoriji njegovoj. Izdade ga djače, što je na stanu u moga susjeda. Tamo dadoše on i Jerko prepisati za dobre novce, ali da ostane tajno, neku knjižicu, koju ja poznam od svoga > djetinstva. Na tu knjižicu misle lude, kao što je on, da se doziva vrag iz pakla s blagom svieta ovoga, a u za- mjenu da traži dušu čeljadeta, koje ga zove. I eto tako vidim, gdje ubogi Mitar hoće i ono malo traljave duše da proda nečastivomu. Nu nadam se, da ću ga spasiti, ako bude ono, što ja mislim, iz ruku vražjih. Malo će istina oskupo platiti; ali pamet za bezumje nije još nitko jevtino stekao. Ako do koj dan dodje kući mo- drih, namecanih ledja, a ono znajte, da je od moje ruke. Ima bolesti na svietu, koje se tim načinom lieče. Kad sam ja išao u djačke škole, onda se je tamo učilo: udri mahnitca po glavi, da osjeti. Da li se sada uči, 14 to neznam ; ali je jedini liek za mnoge bolesti. Da nije zabranjeno šakom iza uha, a ono bi mnogi čovjek već odavna ozdravio. Ako li mi ovaj put nepodje za rukom izliečiti ga, a ono ću pokušati još jedan liek, al tud — ostao propao. Ako P ostane — ema će zdrav ostati; ako propane, nije ga šteta. Što rekoste na to komšinice? — Da je meni koga, protuži Kata, pa da mi ga ozdravi, ljubila bi mu i ruke i noge; molila bi mu se Bogu za zdravlje, dok god sam živa; — al ja nevjeru- jem. Nebih marila, da mu se malo učini ona nevaljala koža, samo da bi jedared skinuo svlak one hrdje, u kojoj je sada. — Prekinimo, evo ga. Nemojte komšinice, da me ka- kogod izdadete i da nam propane ova prilika, od koje se ja svemu dobru nadam. U tom unidje Mitar u sobu i začudi se malo, zate- kavši svoga k6nu u onako vatrenu razgovoru s Katom. Neboji se on, da će mu: tkogod preljubiti ono zlato nje- govo; već on zazire od vječitih opomena i nauka svoga kćne Marka; — a Marko i žena, te još onakova, kao šta je Kata, gotova njemu vojska, kojoj je mučno odo- ljeti. Kad je Kata sama, rečita je — prosto joj od .Boga bilo — ali je silnija, uztreba li, batina od rieči; no se kćno nemože ušutkati batinom. On je njemu, što se nekih poslova dotiče, kost u grlu. Nemože s njim deset rieči progovoriti, ni jednoga zalogaja izjesti, da mu neprospe živu žeravicu ljutih zanovetaka na glavu poradi njegove ludnje za lutrijom. No je Mitar mudra — prosti Bože — glava, i igra se čednošću vodenice sa pozledivim zrnjem svoga nesmiljena kćne. Te tako ušavši u sobu, pritrči k njemu, savije mu ruke oko vrata i pozdravi ga: — Zdrav mi bio, k6ćno Marko! Koliko slabo dolaziš, toliko da Bog da sreće donosio. A ovaj mu odvrati: 15 — Kakove to srećice, boga ti? Tko o čem živi, moj okukavče Mitre, a ti sve o lažnoj sreći, koju za onaj njen kidljivi rep već toliko hvataš, a nikako je uhvatiti nemožeš. — Da znaš, što mi se je snilo! Silni broj! i to sve po izbor broj! A ja sve velim snu u snu: Ni- sam ja Mitar; već hajdete u komšiluk, tamo ćete ga naći; nemučite mene uzalud. — A kad se probudih, al ono mene zaokupili komarci, kako mi žena zaboravi s večera zatvoriti prozore. Muka su dakle brojevi, kad s mukami na san dolaze. — E trice i kučine, prekinu Mitar; valjada sam i ja baš tako poludio za njimi. Kadno pokušam ; a zašto da nepokušam ? Pokucam, nebi li mi se otvorilo. — Kadšto, počesto, pokucaš na vratih sreće; nije li k6ćno? A znaš li, što su vidjali ljudi, koji su na tih vratih kucali? — Kada se vrata otvore, iztrči preda te nestašno, krilato diete sa žarom u jednoj ruci, iz koje drugom ždriebove udesa po svietu prosipa, te tko mu nezvan dodje, tomu se grohotom nasmije, za nos ga povuče te mu magarečje uši na glavu nasadi i rekne: Čekaj malo! — Jami šalu, presječe ljutito Mitar; doći će vrieme, gdje ću i ja tebi kazivati priče. A ti ženo, šij kese i izpremaj sve iz ladica. Za koj dan! — Zar tako Mitre? —— Tako da! k6no Marko. Hrdjav djak, koj se uči, a nenauči. Tako da! i pri tom pogleda oholo s lica na lice, najprije svoga kćnu, pa onda Katu; a oni se oboje učinili nevješti, znajući dobro što je naumio. Za malo se k6no digne i otide, a Mitar ostane mučeć si ženu sve do neko doba noći, kazujuć joj za ljude, kojim je Bog dao, te su jedni vidjeli gdje novci na blagoviest gore, a drugim se nebo otvorilo te im se spustila kaca blaga na zemlju, i kada sutradan odoše da kopaju na onom mjestu, nadju pun vrhom kazan sa- 16 mih dukata; drugim se opet nedade Bog pomoći, dok nezapisaše vragu duše, i on, uzamši taj odkup, obasu ih blagom od pete do glave itd. — A kako si naumio ti? upita ga Kata. Svake godine izlaziš, da noću na Spasovo u nebo zjaš; k tomu si probdio tolike blagoviestske noći, nebi li gdjegod zapazio da iz zemlje gori; niti se potiplješ, niti ti palica u zemlju propada, kao drugomu svietu; a žedan si novca, ka- kono diga vode. Što drugi vračaju, ti se lutrijom ta- maniš... Što ti dakle ostaje, nego da — Bog budi s nami — već napokon vragu dušu pokloniš, nebi li ti se on smilovao, kada se Bogu umoliti nemožeš. — Toga biti neće, zateče se Mitar; jedna je duša i zamjene joj neima. Volim se stubokom upropastiti, nego li se vragu prodavati — i uza to mu udari studen znoj na čelo, a glava _ mu klonu. — Hajdemo spavat! Što smo udarili u takove razgovore, da nam — nedaj Bože — na san dodju. Ta dosta je nemira i brige danju, pa da se ni noću odpočinuti nemože. Lahku noć! — Lahku noć, Mitre! III. Da ti je bilo izići na Spasov-dan pod večer u pod- vinje grada _N. te iz prikrajka motriti, to bi bio vidio, kako se je k6no Marko oko osam sati natisnuo uz plot svoga vinograda te brže bolje — u kolibu. Pod pazu- hom mu ovelik svežanj, a u ruci podobra kijača, što: ju je malo prije usjekao u glavici, kuda je prolazio. Sat od prilike poslje toga, kako se je bio već mrak uhvatio, grebe preko ravna polja grk Mitar i s njim njegova vierna sluga — put vinograda. Obojica su se zasopila, nešto od nagla hoda, nešto od težka razgovora. — Mene je strah, gospodaru, reče u neki par sluga. boj 4 TI — Ta šuti, kukavice! Kakov strah! I ako je djavao, : zauzdan je i neima vlasti da nam što zla učini. Evo njemu popare! — i potrese torbom u ruci, gdje mu bijaše bjelica i knjiga zaklinjalica. — Kako mu drago, gospodaru, ja tomu mnogo ne- vjerujem ; knjiga je knjiga, a bjelica je bjelica; već ja mislim, da usiečemo gdjegod dobar glogov kolac, on će nam biti možda od bolje pomoći. — S glogovim kć6ćcem ide se na vraga, koj je sam nezvan došao; ali koga ja na ovu knjigu dozovem, tomu su dosta ove strašne rieči, krst i ime božje — Kakav će doći. gospodaru, da znam, kako ću se | manje prepasti ? — Kako ga uzbude volja. On se promeće u sve, što hoćeš: u mačku, zeca i u što uzhtije i što mu uzbude najpriličnije; a danas valja da na svaki način dodje tako, kako će moći nositi kovčeg s blagom; scienim dakle, da će se prometnuti čovjekom. Čemu dakle da se bojiš brata svoga? — Nu svakako mi se čini probitačno, da vrata osta- vimo otvorena, ako uztreba bježati. — To možemo, premda nuždno nije. Njemu netreba kuda će unići, a nam, velim ti, neće trebat bježati... Ali opet neka bude na tvoje... svejedno je. —- Evo nas, gospodaru, kod kolibe. — Kod kobile... da reknem kod kolibe... Nešto . neznam... ništa, ništa. — Dozvolite mi, da se za vas uhvatim. — Uhvati se ludjače, koliko te volja. U tom počmu uzilaziti stubami. Kada su bili već na pol stuba, nešto šušne, sluga se uzdrhće, noga mu se omakne i kako je držao gospodara za lakat od oprave, tako padnuvši nauznako povuče i njega za sobom. Odkotrljaše se do dolje, jedan se prepade od drugoga i stadoše bježati kao bez duše. 18 U neke nekavice ustavi se gospodar, komu budne žao tolikih priprava, i, hvatajuć u rubac krv iz nosa, stane dozivati slugu si: Natrag nesretniče! Stani! Stani! Koj ti je bies? Kud si navalio? Od čega bježiš? U što tolike spreme, pa još da me na posljedku ludo izdaš, Sluga se vrati, blied kao krpa i zasopljen kao parip: Ja bježim od straha, a od čega vi gospodaru ? — Ja nebježim ludo, nego samo htjedoh da tebe vra- tim. Hajde natrag! -— E, hajdemo u ime božje. A što ono bi? — Što bi, babo nijedna! Gdje se je još čovjek miša poplašio ? — Nebih ni sam rekao; ali evo vidim. — Što vidiš? koga biesa vidiš?,.. Hajde natrag! I tako se vrate u kolibu, osvrćuć se čas jedan čas drugi, sad na jednu sad na drugu stranu. Uzpevši se u gornju izbu, izvade najprije večeru iz torbe, da blaguju. — De založi, Jerko! —-- Nemogu gospodaru. Hoću našte srca da ga dočekam. — A što sve gutaš, kada nejedeš? — Bit će i vam tih oklizotina, da si njimi zasladite večeru. — Ti se, čini mi se, od straha daviš? — Gledajte, da se i vam nedogodi štogod gorjega, — Nebenavi, Boga ti; da zašto smo došli amo? — Lahko smo došli, no kako ćemo otići? — Kazao sam ti, da se netreba ništa bojati. — Vi mene učite, što sami nevjerujete. — Sada je dosta! Šut! — Tebe slušajuć sbilja bi čovjeka strah spopao. Ti nisi nego da sa ženami perje čijaš, a ne da vragove dočekivaš. — Nije ni moj b4bo vragova dočekivao, pa je dobro prošao; a kako ću ja skupa s vami, viditi ćemo. 19 — Nirieči više, već na posao. Jedanaesti sat ide, a kuc dvanaest valja početi. Izvadi krst i voštene svieće, pa ih namjesti; a meni prigotovi bjelice, knjigu i po- njavu. To sluga učini i zapita: — A hoću li i ja u kolo? — Da što ćeš? — ili ćeš da te djavao odnese? — Pa što mi valja raditi? — Šutiti, kao da te živa neima, ako te on štogod neupita. — Ako li me upita, bojim se, da ću umuknuti za uviek. — A jao meni! — Nejauči, hrdjo! — Pa što ću sada, gospodaru ? Ta žalostan, niti puške, niti kolca — a nedaj Bože da nam uztreba. — Jezik za zube! Danas sam ja gospodar pakla. Amo mi bjelice. Ali sada da se maknuo nisi — i, uzamši bjelice, stane nešto moliti i uza to okolo stola na dvie od prilike hvati uokrug kolobar vući i, kad ga sastavi, uzdahnuvši rekne: Evo ga. — Razmaknite ga malo, gospodaru; ta to ništa ne- košta; bit će nam tiesno. — Jedan je korak dosta i predosta. Šut! — Koje je doba ? — Tri četvrta na — dvanaest! — bijahu posljednje: rieči slugine. | Na to ga gospodar utjera u kolo, pobaca brže bolje sa sebe haljine, umota se u ponjavu, a .na glavu natuče bielu spavaću, kao da će vraga da plaši, krst nastavi a svieće zapali i mahne opet rukom slugi, da bude mi- ran; a on sim nemogaše nikako oprave na sebi namje- stiti, već od težkoga natezanja zadro i kapu i ponjavu, a svieće mu sve slabo gore, krst dobro nestoji, — te svaki čas ukresuje i namiešta; — a od ubogoga sluge nečuje se više ništa do tiha šapota otčenaša i zdravih 80 marija i po gdjekoj težki uzdah, uz koj bi mu udario svakiput debeo i studen znoj na čelo. Dvanaest udari, a Mitar knjigu otvori i poče za- klinjati: U ime... uime božjeisvih...i svihsvetih njegovih zaklinjem tedu... du... duše pakleni — (verige zazveče, gospodaru koljena pošklecnu, a sluga si rukama oči zatisne), — zaklinjem te duše pakleni, da uzideš amo iz crnih dvorova svojih i da mi doneseš što sam u Boga izmolio — — Vrata se otvore i djavao unidje. Crn je kao Arapin i čudnovato odjeven. Na glavi mu mala crvena kapica, a na plećiu zelena dolama; noge su mu od bedara pa do izpod kolienah dlakom obrasle, a mjesto prsta nožnih ima kozje papke. Iz ustiu mu vatra suklja i osvjetljuje one strašne oči i usnice, crljenije od ikakve krvi. Med noge je rep podvio, a uši mu nisu kao u čovjeka. Oko vrata mu o remenu kovčežić, a u desnoj ruci podobra toljaga i za pojas zadjeveno pismo. Unidje i stane na medji kola Mitrova te ga uzme motriti, smijuć se, kao što se vragovi smiju. Mitar se siromah uzševrdao i, neznajuć dugo kako da s njim pro- govori, napokon skine kapu i pozdravi ga: ' — Hvaljen Isus... Sluga pon... Vrag se strese i kao medjed zamumlja i zapita: — Ti li si me zvao? — Zvao sam vas da ... Zvao sam vas ... Ali ako vas je volja... ja nemarim... to jest... — Ha! ha! ha! Ništa, moj Mitre Kuburdjiću. Na tvoj poziv evo me; ali da znaš, da vrag ovolik put ne- čini uzalud. — Bog s nami! i ime mu zna — šaptne sluga. — Šuti, Jerko Šeprtljiću — izdere se vrag. Sluga padne nice na zemlju. 81 — Nemojte mi štogod zamjeriti ... Ja nisam tako mislio — prihvati brže bolje Mitar. — Nisi li ti od mene zahtievao ovo blago ? — Ja, — jesam... to jest... — Dakle jesi. Kada jesi, a ti podpiši! rekne vrag i nadkuči se nad kolo te mu doda ono pismo. Dušu mi svoju zapiši. Dobro ću ti ju platiti, premda nije mnogo vriedna. Uzmi! neoklevaj ! — Gospodaru i vraže pakleni! ... Čekaj da ti ka- žem — — Ni rieči više. — Podpiši. — Neznam pisati. — A odakle znaš čitati i vragove dozivati? — Pisati bih na posljedku i znao, gospodaru, ali nei- mam čim, tako mi Boga istinoga. — Evo ti! — i tim se maši vrag izpod one kozje kožice u žep i pruži mu olovku; a da je u taj par kukavni Mitar išta vidio, bio bi upoznao čakšire svoga kćne Marka. | Mitar se razplače; al od strašnoga pogleda vražjega nemogaše mu se na ino, nego podpiše i vrati mu pismo. | — Sada s Bogom — rekne vrag i podje. Al Mitru bude žao, da dade dušu za ništa, te ljutit vikne za vragom : — Zar tako vraže? Ti mene prevari. Gdje je moje blago ? — Blago! ... Da sbilja, blago! odgovori vrag vra- ćajuć se kolu i, postanuvši opet na medji, zagrmi: — Mitre Kuburdjiću! Okreći ledja! I ti Jerko drži se, da vam platim i jednomu i drugomu. Okrećite ledja! zavikne još jedanput i zakorači u kolo. — Natrag vraže! natrag! prodere se Mitar; onamo je tvoja medja. Vrag zakorači drugiput. Jurković. Sabrane pripoviesti I. 6 82 U tom Mitar spopadne nekoliko drvenih krstića sa stola i stane se njimi bacati na vraga; a Jerko se uzeo sve jednako krstiti. Trećim korakom zamahne vrag toljagom te razpali njom najprije gospodara, pa onda slugu ... te opet go- spodara, pa slugu. Obojica nagnu bježati iz sobe te preko stuba i vino- grada jaučuć, . .. a vrag sve za njimi i izprati ih upravo do na vrata vinogradska i vrati se. Oni odoše modrih ledja, negovoreć nijedan ni rieči, već sve se Bogu moleć, dok napokon nedodje Mitar k sebi i rekne slugi: | — Težko li ti ga izvukosmo, moj Jerko. Eto nam blaga. Tko bi se tomu bio nadao, da će vrag preko svoje medje. Jao! težke sramote, ako se dozna, što bi s nami. A kako se neće doznati? Tamo nam je ostalo orudje, a kući nosimo modra ledja. Što će reći gospo- darica, kad nas vidi ovakove ? — 1 pravo vam je, odvrati ljutit sluga; bijaše vam s vragom tikve sijati. Mene lje neuputi nitko više u taj posao. A sada, kako nam je, tako nam je. Eda bi Bog dao, da se tim opametimo. | | U tom razgovoru dodju kući i legnu, da nitko nečuje, svaki u svoju postelju. Al je tvrda postelja pod name- canimi ledji, a i djavao im se nekida s očiju, već stao pa se smije i jednomu i drugomu. Sutradan osvanuše od straha i boli obojica u ljutoj groznici. IV. Deset puta je, štono vele pjesnici, sunce izašlo i za- palo, a prosto rekavši, deset dana izteklo od one kobne noći, gdjeno se grk Mitar sa svojim slugom prviput u životu bješe sastao sa napasti paklenom. Od strašnih muka, što tud podnese, osušio se je kakono živ svetac; 83 a sluga mu se kod ono malo mesa oko kosti, što imaše prije, pretvorio u pravu okostnicu smrti, koju je sto puta pred očima vidio, sto puta nehotice ogrlio. Što dru- gomu svietu izilazi sunce proljetnje u pjesničkoj odori ruža, to njim izhadjaše sada krvju nadojeno od nemilih muka, koje ih bjehu težko pritisnule. Što je drugim sladko uzdisanje, sjajna mjesečina, to njima dvojici ne- svietli noćni putnik na nebu za drugo, nego da se o njem mjeseče, kano što se dobri stvorovi božji danju sunčaju, kojekakove paklene sablasti. Groznica je popu- stila; što liekovi, što bajanje starih susjeda, koje Kata bješe u pomoć prizvala, pomogoše; -— al nemogu da pomognu od one nutarnje groznice, koja im dušu prži, a srdce užasom steže. Za to deset dana prošao je ubogi Mitar sav pakao, kako je dug i širok; i da mu je od Boga dano perom slikati ono, što vidi i u masti svojoj doživi: to bi slika njegova pakla živabnošću i razli- košću daleko nadkrilila sve strahote Dante-ove. Tud an prolazijaše, praćen mjesto rimskoga pjesnika od svoga sluge Jerka, preko drugojačijih ponora i sretaše drugo- jačije mučenike, nego što se ikada mogoše zametnuti u glavi slavljenoga pisca ,božanstvene komedije.“ Mjesto tužnih sborova velikih kraljeva, svećenika i drugih griešnika, što ih Bog za njihove opačine odsudi na vje- čite muke, kazivao bi nam on za cvilnu četu lutrijaša i vragozova, za koje je vlada paklena izumila posebne, pre- oštre muke. | Tako izmučeni i nakaženi do zla boga sjedjahu gospo- dar i sluga svaki na svom stolcu u sobi, kadno Mitar slabim glasom progovori ovako: — Hvala Bogu, opet smo koj čas sami. Gospodarice neima. — Neima gospodaru. — Kako je te tebi Jerko? — Bijaše već podobro; ali evo nove biede. 84 — Kakove za boga? Je li iz kolibe sve izpremljeno ? — Baš to! — Da vam kažem. Po vašoj želji zamo- lim onomad svoga druga Andriju, da ode brže bolje u vinograd i sve, sto u kolibi nadje, da ovamo donese. Moradoh mu kazati sve, što i kako je bilo; inače bi me težko bio poslušao. Donesav on stvari ovamo, razvežem ponjavu ; kad tamo, ali me sve one groze opet spopadoše, kad medju ostalim kršem zagledah — i vražji rep, onaj isti rep, što ga je imao, a ja ga dobro upamtio ; jer kano da ga ovaj čas gledam, kako ga je medju noge podrvio. U onom strahu uzmem ga u krpu i odnesem u svoju komoru, te ga strpam pod uzglavje; — ali od to doba više neulazim u nutra i već sam dvie noći prespavao pod kolnicom. — Što ćemo sada? — Što ćemo! — Ti pitaš što ćemo? Amo s njim; kad on meni dušu, ja njemu rep. — E dobro! Ja još volim, samo da nije u mene. Vi se s njim popravite; a od mene dalje mu kuća. Ala ču- dan ti je rep u vraga: baš kan da je lisičji. — Kakvi mu drago, njegov je. A što ga izgubi, to bi mogla biti sreća po mene. Aj moj Jerko, što sam ti se napatio! Već sam zato zavriedio, da me Bog oprosti. — A da što su muke paklene? | — Šuti! zaniemio. Kud bi me imao tješiti i miriti, tud mi još o paklu govoriš, kao da ga nisam već deset- puta gledao i pretrpio. Misliš li ti, da je šala, kada znaš, da ova duša, što je u tebi, nije tvoja, nego tudja, i to još čija? Koliko sam puta za svoje bolesti ustajao i u zrealo hukao, da vidim, kakova mi je. Sve me strah bijaše, da će staklo pocrnjeti od nje, da neću zagledati što erno, krilato — znaš već što. Jao, jao, — opet me muka spopada. Jerko! Bježi! Bježi za boga! Ovo, što s tobom govori, nije Mitar, gospodar tvoj, nego djavao, što je unj uljegao. Zar ti nezaudara sumporom ? Zar neču- ješ, kako krili leprša, kako se dere i kako mi nokti po 85 utrobi rije? — -—- — Jao! moja glava, razpasti će mi ge! — Moje grudi, razvaliti će mi se! — Umirite se gospodaru! Ja kriv, ako nebude dobro. Valja vragu da rep izkupi. Neka dodje; ja ga se više nebojim Gorje biti nemože, nego što je bilo; a kada bi češće bivalo, vjerujte mi, da bi čovjek na posljedku ob- viknuo i s njim drugovati. — Pravo kažeš, moj Jerko. Hodi da te poljubim. 1 ja mislim, da će vragu biti više stalo do repa, nego li do jedne kukavne duše. Medju toliko tisuća za jednu se gledati neće; a njemu je opet sramota, da medju dru- gimi vragovi kusat hoda i da mu se sav pakao smije. Moram ti upravo kazati, da me taj rep puno slobodi i nemalo svega straha riešava. — Tako, tako gospodaru. — Ja se nadam, da će biti sve kano što je i bilo. — Da — da — da; ali — gle — gle — progovori veselim glasom gospodar, lice mu se razvedri i potezi na njem oživiše. — Kako boga ti na lutriji? Nečuješ li, što je sve ovo vrieme izišlo ? — Jučer i meni prviput na um dodje da pitam. Ne- koliko dvojkah — i više ništa. — Ono je drugo ostalo za nas — je li brate Jerko ? pri- mjeti tobože šaljivo gospodar. Ja mislim, da na lutriju metati i vragove dozivati nije svejedno 1 da nam nemože škoditi. — Ta nikomu se nismo zavjetovali, da ćemo se kaniti lutrije. A zašto da nemećemo, gdje smo možda jednim korakom u zlatnih dvorovih sreće, za kojom se toliko trudismo. — Pravo veliš. Sutra ćemo opet početi. Vragove do- zivati, -— to ne. To je lud i izmislio ; ali na lutriju me- tati — od toga još nikoga nije vrag odnio. 86 U taj čas uzdahnu nešto na kućnom tavanu: Aj Bog ga ubio! i za malo časova nastade novi dogovor izmedju majstorice Kate i k6ne Marka — u kući njegovoj. V. U večer toga istoga dana prikrade se, da nitko ne- vidi, u kuću k6no Marko i zatekavši, kako je ugovoreno, komšinicu Katu u tamnoj kuhinji, pridje k njoj, uhvati ju za ruku i reče: — Dobra večer komšinice. Evo me. — Dobro mi došli k6ćno; s vami je uviek dolazila i sreća u kuću. — Da bog da i sada. Leže li nesreća ? — Baš da je nesreća, k6no moj. Liepo sam se već radovala, da će bolest i s njom mahnitost svoju pre- boljeti; al kad danas čuh na tavanu kleto ime lutrije, opet me iznova opali grom. Vidim, da opet neće biti dobra. Modrice s ledjah, a ludost s nova u glavu. Liek bijaše baš pojak; ali za onu njegovu žuljevitu kožu i dušu preslab. Eda bi Bog dao, da ste što sigurnijega izumili. — Pogledajte, da li spava. Na to ode Kata tihano u sobu i domala se vrati. — Zaspao je i to tvrdo, sve ga hrka stoji. — Tim bolje. Amo mi sada ponjavu i filgjan. Krinke evo, liepih, nježnih obražčića, da ih ni sama boginja nemože imati ljepših. Ima li malo žesti, da vidivši pa- kao, vidi danas i slavu nebesku. — S mjesta k6no. Kako rekoste, tako je sve prire- djeno. Na to se Marko zaogrne ponjavom, lice prikrije krin- kom, a u ruke uzme filgjan te, zapaliv žest u njem, uputi se lagano u sobu. Prikučiv se sretno postelji, pst-ne nekoliko puta i kad vidi, da se Mitar iz tiha 87 budi, počeka dok otvori oči i onda glasno zavikne: »33. TVT NI“ te svečanim korakom, kao što stupaju bo- govi Homerovi, izidje iz sobe i brže bolje kući. — — Mitar ostade sjedeć zadugo kao niem na postelji. Onako bijaše našemu velikomu apoštolu Pavlu; onako Mojziji, Iiji, Zakariji i mnogim drugim, kada ih obasja svjetlost nebeska. Po tom si stane oči raztirati, da vidi, eda li je istina, ili je san. I kada se podpuno razabra, zalomi rukama i jecajuć od radosti sam sobom ovako progovori: Zdrav da si mi angjele božji, srećo i spase moj! Nisam vriedan ni dostojan . . . ali neka bude po rieči tvojoj . . . Ali da! — i, dohvativ bjelicu, zapiše na tablici 33.111. — O Kakvi su liepi, pa sve jednaki! Prosti, ali duboko-tajni. Mudrost ljudska zapliće, a Bog razpliće; a božja volja prosta je i jednostavna, pak je opet nitko zamrsiti nemože. Ali što ću sada? Da leg- nem i spavam, o tom ni govora neima; a da razabirem — nesmijem. — Jerko! Jerko! “Kata, znajuć dobro što je, nadre se tužna smi- jati; a Jerko čuvši, gdje ga gospodar zove, digne se ljutit sa slame i, zaogrnuvši se bielcem, dodje mrmljajuć u sobu i prodre se: — Što je opet? Koja vam je nevolja? Valjda vam još sve jednako vrag hoda po glavi. Ako li to tako uz- traje, ja, vjere mi, odoh bez traga, pa onda mučite koga * vam drago. — Nije, nije, srdce moje. Evo sunca i pred naša vrata! Što smo patili, patili; sada će sve okrenuti na bolje. Ovaj čas me nešto probudi i kad mi se oči otvo- riše, imaju što da vide. Žena u bielo odjevena, liepa, kao što angjeo biti može; lice joj kao da si prosuo ruže po sniegu; stade mi do postelje i — — — Dosta je, dosta. Ja tim prikazam više nevjerujem. Otvoriste li vi dobro oči; da nebijaše onaj naš prijatelj iz vinograda, došavši po ono, što je ostavio? 88 > — Nezabunjuj me, luda glavo. Gdje je još djavao u bjelini hodao po svietu; gdje je u njega ono lice; gdje je paklu ona blaga svjetlost, koja zasliepljuje, a ipak ne- vriedja, nego razblažava i dušu blaženstvom zatapa ? — Hm! Hm! Pa reče li štogod ? — Reče, ali samo meni; a tii drugi znati ćete, kada bude vrieme. — A hoće li štogod onako za naš posao — —? — Hoće, hoće; ali treba šutiti. Znaš, kako se u evan- gjelju veli sad ovomu sad onomu: Idi, ali da nisi go- vorio nikomu ništa. Ti ljudi nisu radi da se telali po svietu, što su oni učinili komu. — A hoće li mene štogod zapasti ? — Biti će nam svim dosta. Sada možeš mirovati te koj grošić i više popiti, nego li dosada. Mirovati i če- kati, to je tvoje. Male lutrije neću više ni da gledam, a netreba ni tebi. Ti meni ostaješ u ostalom, ma se kako stvari promienile, onaj koj si i bio. Ja sam čo- vjek, koj se u dobru ponijeti neću. Ako i bude hintov, sobe gospodske, svilene haljine, jela izabrana: a ono ćeš ti sprieda na hintovu u odjeći od zlata sjediti te ništa drugo nego gledati, kako debeli i zobni hatovi biesno grabe, hop! hop! pak onda, kada se kola ustave, skočiti, vratea otvoriti, mene pod ruku uzeti, pokloniti se i reći: Zapoviedajte vaša milosti! To sve samo pred svietom, a na samo ćemo ostati stari prijatelji. Tebi će biti jedna soba, kao pridvorje rajsko: tu ćilimi, svake slikarije, mehki stolci sjedaći i pružaći, pa tud da raz- baciš i noge i ruke, te kad tko dodje, da mu rekneš: Počekajte malo, moram vidjeti, da li se je nj. milost obukla; a ja ću, kad zapitaš, je li slobodno, reći ovo ili ono: Slobodno je; malo sam boležljiv; neka sutra dodje i tako dalje. — Ja nemarim, gospodaru. Bog bi dao, da kakogod izpuzamo, vi iz vaše slanine, a ja iz svojih dronjaka. ze 89 — Što slanine? Što dronjaka? Bhu! bhu! — Pak onda, kada ja uzmem svoju Katu pod ruku, a nje sve sušanj stoji, a ti za nami: na šeširu ti zlatna ružica, oko vrata i ruku srebro se prelieva,. čižme s ostrugami | škripe, ... kako će nas zavistna svjetina gledati i pi- tati: Gle! gle! Što se to učini od Mitra? TA je li ono oJerko? Nuto Kate! Tko bi ju poznao? Kako su pusti podizali glave! — Tako će govoriti opak sviet, a mi ćemo uzprkos još većma glave uzbaciti, rukama razma- hivati, na sviet se izkašljivati, nikoga negledati. — Što veliš Jerko na to? — A kć6no Marko, — on će od toga dana, evo moje glave, početi metati na lutriju, nebi li nas kakogod dostigao. Onda ću ja njemu, kao što mu rekoh, kazivati priče. — Sve je to liepo; ali samo na vrbi svirala. — To je moja briga. A sada hajdemo opet spavat : ti na slamu, a ja na debelu ponjavu, dok nebude drug- čije. — Lahku noć gospodaru! Gledajte, da do sutra ne- bude sve prazan san. — Ovako se nesanja. Lahku noć!!! VI. — Huj! huj Veselo Mitre! Došao je i tebi spasovdan, pokucala sreća jedared i na tvoja vrata, procvale ti ruže i ružmarini na stazi života, mjesto staroga drača i ko- rova! Mili Bože! Sirotinja je briga velika. Dan na dan hrani, poji, odievaj sebe i svoje, a neimaš odakle; kad god se zaište, ćuška za uho; a kad god se dade, rana duboka; a kad se nemože, bol preljuta. — Ali ni bo- gatstvo spavati neda; gvozdeni kovčezi — i oni težko dušu pritištu; neznaš kamo ćeš s novcem; izvijaš sve načine, kako da ih paharčiš, pa nikako na kraj doći nemožeš. Srećo, pusta srećo! Jel moguće, da si se i 90 samnom jedared posestrila! -— Jesi! jesi! — Onaj san nelaže; a da on i laže, sad istine već nitko u laž ne- pretvori. Po svem gradu ide od ustiu do ustiu: Mitar — a Mitar, to je sad gazda! Broj 33.711 svim je na jeziku i djeca ga već naizust znaju; tomu se broju sve danas klanja, sve mu se divi; a ja kad se pokažem na ulici, lete kape i šeširi: Sluga ponizan gospodine Mitre! Čestitam vašoj milosti; preporučujem se! A ja, kao čo- vjek, koji u dobru neću da se ;ponesem, velikodušno svakomu odzdravljam i samo izpod oka motrim i mjerim prijatelje i neprijatelje te u sebi odlučujem: Ovoga ću pomilovati, a ovomu nikad oprostiti neću. Kono Marko: Hvala prijatelju Mitre! Klanjam se; opet je izišlo na tvoje. — Znam da je izišlo, kono Marko. De pričaj sada! Bit će dobro, kada dodješ: Mitre, ded pet sto, ded hiljadu forinti; premaklo mi se novaca, i tako dalje. — Al je Marko opet čovjek. — No odakle sviet zna za moj broj? Kako sam ga sretno dobio i kupio, spravio ga u ladicu u deset zamotaka, pa se opet zna. Al da! Danas je već sedmi dan od vucidbe, a tolika sreća daleko se čuje. Huj! huj! Koliko je samo to? Po svem svietu glasati će se, sve novine pisati će o mojoj sreći. Mnogi bogataš, koj je dosad mislio, da je samo njega Bog stvorio da se u novcu valja i drugi sviet preko oka gleda, reći će sada: Gledaj ti toga! To će se govoriti u Beču, Parizu, Londonu i svuda, gdje je majdan novcu; a ja ću pod ovim svojim poderanim krovom i u ovih mastnih hlačah prsti pueketati i misliti si: Baka momče, kao da ste vi sreću pod zakup uzeli. — Ali da! Sutra je slava u mene! Toliki gosti, a ja se ništa nebrinem. —- Ej Kato, pošalji mi po Marka! Za čas dodje Marko. — Brate Marko, reče mu Mitar, uprvši se o jednu nogu i tapkajuć njom, a ruke turivši u žep; — ti znaš, 91 kako sada stojim i rad ćeš mi učiniti ljubav, za koju se možeš nadati stostrukomu uzdarju. S velike sreće metnuo sam se u trošak. Sutra hoću neke prijatelje da podvorim, neka se vesele mojoj sreći. A nešto sam i kod majstora naručio, pa hoću i pošteno, kao čovjek bogat, da platim. Ded mi dakle do četiri stotine forinti ; evo ti pisma na četiri hiljade. Marko ga tužno pogleda; al valja što je počeo da i svrši, te opet ljubezno i pun udvornosti odgovori :' — Kako da nedam, brate Mitre? Davao sam i prije, a kako neću sada. No se uztrpi sutra do večeri. — Svejedno, idan prije ili kašnje. To sam te hotio moliti: a sada budi mi zdrav. Marko mu se pokloni i ode. — Bože moj, kako se vremena mienjaju! nastavi Mitar svoj monolog. — Ovaj čovjek, koj me je prije toliko korio, grdio i samo od smiljenja kadkad me iz blata izvlačio, sada mi se evo klanja. O zlato! o blago! Ti si car, ti Bog svieta ovoga; neklanja se to ni vražji Mitru, nego sve tebi. — Mitre, što ćemo zaklati za sutra? propita kroz vrata Kata. — Bhu, bhu, što ćemo zaklati? — To je pitanje! Što ćemo zaklati? — Da! prodre se Kata. To treba znati. Ona dva pu- rana ili tele? — Kakovo tele, sakr...? Kolji kravu i gdjegod što . uhvatiš. Gdje je jedno, tud danas mjesec dana može stajati stotina. Kolji sve, što ti pod ruku dodje; nežali ništa; to je jedan dan, al vriedi za milion miliona drugih. Kata se kriomice nasmije i zatvori vrata; al se za malo opet povrati i najavi stolara Mocla. — A drago mi je, drago mi je, majstor Mool. Jeste li vi već gradili kadgod ormare za novce? 92 — Gospodaru... il da reknem gospodine Mitre, nije nužde bilo; al ako treba, umijem i to. — Ha ha ha! Nužde! Kakove nužde, gdje se grade ormari za novce! Pak onda, ,ako treba!“ Kako nebi trebalo! Vam netreba za vaših pet grošića, to znam ; al za dvie stotine hiljada, velim, dvie stotine hiljada, mislim da je uviek trebalo i da će trebati. — To je istina, vaše BAMSNO al to je prviput kod nas, odkako sviet stoji. | — Tako, tako moj Mocl i potr a: ga rukom po ra- menu. A sada da vam kažem, kako želim imafi taj ormar. Najbolje što ima drvo orahovo, spolja liepo na smedje usvjetlano; sav ormar na dvoje razdieljen i za svaki predjel posebna vratca; u d6njem ovelike ladice uzduž za krupuu novčurinu i kojekakve papirine; a odoz- gor tri do četiri reda sve malih, sitnih ladičica, što se tajno otvaraju i zatvaraju, da nemože svatko svoga nosa imati u njih. A kad se jedne ladice sprieda povade, a ono da za njimi budu opet druge, isto kao i prve. Tako mi uredite; a kad bude gotovo i vi svoje liepe novce za posao primite, onda ili se odmah otrujte ili mi se svimi bogovi zakunite, da gradjevine ormara nikomu izdati nećete. Nije šala, toliki novac, — što vi mislite. — Biti ćete služeni, gospodine. A kako ćemo za cienu ? — Računajte, kako vas je volja. Što stane u jednu ladičicu dukata, to je vaše. — Hvala liepo. A kada da bude gotovo? — Čim prije. Ja ću doskora po novce; a kada ih donesem, valja da bude gdje ću ih spraviti. Vi znate, kako hrdjava svieta danas ima. Znam da su tu hiljade izbuljile sada oči na mene, kano gladne vrane na mr- cinu, do koje nemogu. Jedni misle: sada će Mitar za- grabivši jednom i drugom rukom bacati na sve strane ; tu se sad javljaju rodjaci, sve devete peći omela; pri- jatelji, za koje se prije nikad znalo nije; kršteni, kriz- 93 meni i Bog sam zna kakovi ne jošte kumovi, i izvode po najtanjoj krvi jedni rodbinstvo, drugi prijateljstvo, a treći kumova kumstva kumstvo. To su jedni. A ima ih, koji su možda pošteniji od prvih, te sude: ako li nedodjemo do ništa dobrim, a mi ćemo silom. To su oni nezvani gosti, od kojih se je zemlja najprije oči- stiti, pa onda reći moralo: Hajde Mitre po svoje novce. Bog zna! — živ otići, a mrtav doći. — Mrtav doći! Kako to govorite? — Šuti nebore; to zaudara na bogatstvo. Kod ovoliko novca može čovjek ludo govoriti, pače i budalom oba- stati. Novac i ludost, to su dva druga, koja se dobro slažu. Misliš li ti, gdje je pun kovčeg, da tamo nemože biti prazna glava! Pače, sreća u čovjeka luda to ti je obično znak puna kovčega. Koliki bi po onom, što je sam sobom vriedan, već odavna bio lipsao; al mu je ruka zlatna, pa je sav zlatan; trbuh pustio i podvoljak objesio ; a mnoga čestita duša, koja sja dobrotom a ne zlatom, usukala se kakono pritka u pasulju. Tako je na svietu; što ćemo? Jedan vara onim, što nije; a drugomu se neda da pokaže ono, što jest. Zato, rekavši sve u kratko: Uz blago netraži pameti; i ako danas sutra čuješ i ludih stvari od mene, a ono valja da misliš, da ima patenat i na ludost, a to je bogatstvo. — Vi mudro govorite, gospodine Mitre, kano da knjige pišete. — I gorje mi je bilo — pak sada mogu govoriti. Medjutim, ja imam još malo posla, drugih naručbina; a vi se brinite, da ormar skoro sgotovite. — Bit će. — Vaš sluga! — Jest — sluga. Da ste mi zdravo! — Mitre, kolar već odavna čeka, vikne Kata. — Neka čeka — i ja sam negda tako čekao. Liepo ti je biti velikim gospodinom, ili bogatim čovjekom —- što je na posljedku svejedno. Tu možeš sav sviet za 94 nos vući, a on ti se opet mora klanjati. Kada sam ja nekoč dolazio velikoj gospodi: Sluga pred vrati, deset sati pred podne. — ,Molim vas, bih li mogao biti s milostivim gospodinom“ — ,,Baš se oblači, pričekajte malo.“ — Jedanaest sati. ,Molim vas — —- —“ , Sada baš ručaju njihova milost.“ — Dvanaest sati. , Molim VaS — —“ , Vidite, da ima gospode, koja su preča ; dodjite sutra.“ Tako sutra, tako prekosutra i tako uviek. Čekaj kolaru!... Ali hajde — — Unidjite. — Na vašu zapovied — — Imate li gotovih karuca po najnovijoj modi? — Ciena? — O tom nije razgovor; nego imate li gotovih ka- ruca po najnovijoj modi? — Gotovih neimam ; ali ako zapoviedate — — Jest, zapoviedam ; karuce sa dva sjedala pod kro- vom, da se može i najveći čovjek pružiti u njih, kako ga je volja; za četiri konja; sve od čista gvoždja, što od gvoždja biti ima; zeleno oličene, sa grbom — — Eh! to ćemo poslje. — Bit ćete služeni. Dokle? — Za dvie nedjelje dana najposlje. Da ste mi zdravo! | Na isti način primi to popodne još nekoliko majstora i umjetnika gradskih, medju kojimi poslednji bijaše židov Kefteles, kod koga naruči dekoraciju za sutrašnji objed, — prešan posao, na koj valja da se potroši sva noć, al za dobre novce. Tako se nagospodovavši to popodne i večer, izjede po običaju malo crna kruha i suha sira te izpuhujuć se, kao da se je najio samih gnjetelova i napio šampanj- skoga vina, legne pod onaj svoj otrcani pokrovac i stane sanjati o salonih, audiencijah, ekvipažah i drugom go- spodstvu, što si ga je upilio u glavu. —__,_ PL —— 95 VII. Sutra dan pod večer sve se po kući Mitrovoj uzžur- balo, i domaće i najmljeno. Jedni sjenicu u dvoru do- gotavljaju, drugi stol steru i jela postavljaju. Kata je u kuhinji, zapregla se i zasukala te kuha i peče, sve je huka stoji; a Mitar se zamišljen po sobi gore dolje šeće i goste dočekuje. Sobe su mu tiesne, pa im je prostro u dvoru pod sjenicom. Gosti jedan za drugim dolaze, i kako koj dodje, tako se 1 s Mitrom rukuje te čestita; a on, s nova od pete do glave odjeven, čestitke prima, na nje odgovara, goste posadjuje i razgovara. — Večera je na stolu! zovne jedan od sluga. Izvolite. Mitar goste reda, kako je tko stariji i ugledniji. Po stolu su bieli stolnjaci, a čim se jede sve je liepo i skupocjeno, od susjeda još za ovaj put pozajmljeno. Poviš stola, gdje je pročelje, namještena slika ,sreće“ u prilici žene. Na razmotanoj artiji, što ju drži u. lievoj ruci, napisan je okrupnimi znakovi i razsvietljen broj 33.771. Družtvo jede, pije, al slabo se tko šali i veseli. Dodjoše zdravice. Kć6no Marko ustane i nazdravi: Da nam Bog živi domaćina, kojega se sreći danas veselimo. U njoj se ne- pooholio, već nam prijatelj ostao, koj nam je i bio. Blago prolazi, a pravo prijateljstvo ostaje dovieka. Bolje da blaga nije, nego da se po njem grieši. Ljepše je pamet steći, a blago pogubiti, nego li u blagu dušu pogubiti. Ele Bog nam ga živio na mnogo godina — koliko kaplja toliko godina! Kucnuše se i izpiše. | U tom stupi u dvor listonoša i preda Mitru list. — Odakle list Mitre? povikaše svi gosti u glas, a u taj čas Marko se diže i otide. 96 Mitar ništa nespazi, već se u list zagledao te poga- dja: odakle je, što li je. — Otvaraj ga Mitre, povikaše opet gosti. On ga razpečati. Kad al u njem ništa nego štam- pani brojevi od poslednje vucidbe. Pouzdano list raz- mota; nu kako unj zaviri: kano krpa probliedi, usnice mu uzdrhtću, kosa se naježi, žile odskoče i težkom mu- kom protisnu mu se grlom jedna samo, ali strašna rieč pizdaja!“ i pade obeznanjen preko naslonjača stolca, na kom je sjedio. U tom stupi u sjenicu vrag, onaj isti vrag, što mu bješe došao u vinogradu, u istom odielu i bez repa. Okolo vrata kovčeg objesio, a pismo za prsa zataknuo i postanuvši kod Mitrova stolca, pogleda ga oštro i reče: — Evo novci! A on se trže kano biesan sa stolca; sav van sebe oči izbuljio, a šake kruto stisnuo te što ga grlo nosi izdrie se: — Neću novaca, nego dušu mi vrati. — Hoću, no prije ti meni moj rep. — Vodite me u sobu, da mu vratim rep. Povedoše ga u sobu, a vrag za njimi. U sobi prozori i kapci zatvoreni, da se ništa nevidi i da mu se je . težje razabrati. Od gosti se neki smiju, a neki ga žale; al je svim drago, što će liek pomoći. Mitar doškleca k postelji, rukom se maši pod uz- glavje te izvuče lisičju repinu i, odvrnuvši oči od nje, pruži ju vragu: — Evo ti repa, vraže. A vrag, potegnuvši izza prsiu pismo, pruži mu ga: — Evo ti duše Mitre, pa ju unapried bolje čuvaj. To rekavši, vrag ode, a ostali Mitra povale na po- stelju, da se izspava. Kada se izjutra prene, prvo što ugleda bijaše ono pismo, što mu ga vrag bješe ostavio. Veseo rad izkupa duše, skoči se na noge i dohvati 97 pismo da ga pročita. Sladko se je spominjati nesreće, što nam je iznad glave sretuo premahnula; i dužnik s veseljem nekim gleda težke obveznice, pošto se je jedared duga oprostio. — No čudom se začudi, kad mjesto onoga kobnoga zapisa ugleda poslanicu svoga k6ne Marka, koj mu ovo piše: | y»Dragi moj Mitre! Vrag onaj, što te je toliko na- mučio, bio sam ja. Eda bi ti nakon težka stradanja bio angjeo spasa. Vidiš, da se o tudjoj muci živjeti nemože, nego da svaki valja da se uzda u se i da se svojim trudom i znojem promeće. Mahni se dosada- njega teciva, ili da bolje reknem raspikućenja. One četiri stotine forinti, što ti dadoh u zajam, neka ti budu. Ni u mene neima odviška; ali ih neću žaliti, ako te budem izveo na pravi put. Troškovi jučeranjega dana namireni su; a od onih gospodskih naručbina tvojih neće biti ništa. Ono je sve medju prijatelji ugovoreno bilo. Neboj se nikakove sramote; nego budi uvjeren, da će se sve veseliti izbavljenju tvomu. Budi pametan i primi ovaj moj savjet onom pripravnošću, kojom' sam ja na- stojao o dobru tvom. Budi mi zdrav. Tvoj Vrag-Marko.“ Mitar ostade malo zamišljen; al mu u jedan mah udariše suze na oči, koje uprvši u lik Krista-spasa, što mu visjaše u sobi, diže tri prsta i zakle se Bogom i dušom svojom: pNikada više!!!“ I od to doba nije se više vidio u sbirnici grada N. Mitar Kuburdjić. Jurković. Sabrane pripoviesti I. 7 SEOSKI MECENATI. I. Kio uzku dolinu s istočne se strane ulazi u prostranu, prama zapadu pruženu ravnicu — kotlinu —, jer su ju gore odasvuda opasale. Hoćete li sliku te ravnice? Lahko ću vam ju dati. Da je ljeto, morao bih vam govoriti o zelenom viencu njezinih gora, o šarenih sagovih njezi- nih livada, kroz koje se kano srebrna potka dva potočića provlače; o stadih i njihovih mladih pastiricah, koje mi- lovidne slike kano da je vezilja u onaj sag uvezla; o čarobnoj igri boja, koje se nebom i zemljom prelievaju o zahodu sunca; — ali ovako je sunce već zašlo, a doba je zimsko, te ni od najboljega slikara nebiste mogli - ozahtievati više, nego što vam dajem ja: preko svega prediela prebačen jedan, bieli pokrivač od sniega. — Plodnost te ravnice već je od davnih vremena mamila čovjeka, da se u njoj nastani. Sretnih onih, koji su se požurili te mjesta uhvatili. Na pretilih grudih takove hraniteljice i o malo se truda dobro živi. I zato se svuda naokolo biele mala sela; pod gorom se nanizala, kano pod strehom lastavičja gniezda. Odvesti ću vas u jedno od tih sela. Ime mu je Vra- novac. Kuće mu nisu u redove gradjene, nego amo tamo, najviše po brežuljeih, razsijane. Svaka od njih ima pro- strano dvorište i voćnjak. Od hrastova su drva nači- .:99 njene, a trskom pokrivene. Kroj i nakit, a navlastito rezbarija, koja se vidja na ogradah triemova, na rubovih prozora i krovova te na nadkrovcih dimnjaka, svjedoči o davnini njihova postanka. Nu i ako su stare, . uredne su i opravne. Ljudi su zdravi, jaki i dobro odjeveni, marha svake vrsti dobro ugojena; jednom riečju: sve što vidiš, smije ti se prijaznim licem obilja i reda. Sve nadvisuje zidana crkva sa svojim bielim, vitkim zvonikom. Pod njom u nizini leži osamljena kuća, pred kojom ćemo se ustaviti, jer nas ona najviše zanima. I ona je kano i druge od drva sagradjena i: trskom pokrivena; ali gdje druge uzpravno stoje, ona se je na jednu stranu nakrivila. Po krovu se mahovina uhvatila i debelom zelenom korom pretvorila. .Mjestimice izpod poodpala klaka vide se kući gola hrastova rebra. S. pro- čelja ima do pet prozora, u kojih je nekoliko okana pa- pirom zaliepljeno. Ali u toj dosta zapuštenoj kući mora da je stanovnik ipak čovjek uredan; jer već kućni vrt, u koji se ulazi iz dvorišta, i ako je zimsko doba, pokazuje u svem tragove veoma pomnjive i razumne niege. A tko je taj stanovnik ? nd Dok motriš, kako se drugi sviet, ovamo mlada s pre- glicom iz susjedstva, onamo momak s puškom iz polja, a onamo opet starac zamrzlih brkova s tovarom drva na saonicah iz šume, svojim kućam vraćaju, da se ogriju i okriepe večerom, koju im sgotavlja skrbna planinka; dok gledaš, kako su se vrabci po grmlju kano otčenaši nanizali, a vrane na staru topolu na noćište pale. ter grakčuć i namještajuć se jedna drugu s grane na granu obara, da si sgodnije mjesto osvoji; dok okom pratiš tamo onu, što žurnim korakom sa drvenika kladu vuče te ju na ognjište navaljuje; pak opet onu, što pjevajuć šibaluk spušta, da si vode zahvati: — dok si dušom Zo ; . 100 utonuo u te i druge milovidne prizore večernjega života na selu, eto ti nove slike, od svih onih ljepše i zanimljivije. Iz one poderane kuće uz ciku i viku provrije kano roj pčela ili kano čopor srna četa djece mužke i ženske ter, čim se dokopaju ulice i svoje slobodice, stanu se sniegom grudvati i naganjati. Bubotci odjekuju, škri- ljaci zrakom prše, kroz smieh već se i plač čuje; u čas | bje nekoliko razbijenih nosova; dok se na jedan od onih pet prozora nepomoli ćelava glava, a iz te glave viknu tankim glasom: — Hoćete li se nositi svako sebi! Vi Pavlovčani, zar da u šumi omrknete, pak da vas izjedu vuci? Još nedoreče, a rieč ,učitelj“ ode brzinom munje od ustiju do ustiju i, kano da si medju čvorke puknuo, razbjegoše se djeca kud koje. Učitelj opet glavu uvuče i prozor zatvori. Sliedimo ga, da vidimo, kako mu je u kući. . Ovelika soba, koja mu za sve služi, čista je i uredna, liepv obieljena. Pod od naboja ponešto je neravan, ali pomnjivo pometen. Težke grede tavanica kano da su zidove prama ulici pritisnule i u zemlju satjerale, te če- tvero-ugalni lik sobe izilazi donekle nepravilan i sva kuća prama toj strani nagnuta. Namještaj je jednosta- - van. U sredini sobe jak stol od hrastova drveta, na ko- jem učitelj jede i radi, sa dvie tri stolice istoga sloga. U jednom nuglu postelja šarenicom prestrta, a do nje o stieni prosta ura svajcarska. U drugom nuglu poliča i na njoj nekoliko knjiga te čitave hrpe zadaćnica, svieć- njak i u njem svieća lojanica. Do vratiu ogroman dr- veni sanduk, u koji je spravljena rubenina i odielo uči- teljevo, osim jedne haljine modre boje, koja do sanduka o čavlu visi, te ju učitelj u školu oblači, pak valja da mu je pri ruci. Od slika vriedno je spomenuti lik po- kojnoga staroga župnika, dobročinitelja njegova, koj je dražbom prodan, a on ga prekupio i za uspomenu sačuvao. 101 Osim te sobe sve je drugo prazno, do jedine kuhinje, u kojoj se vidi nekoliko komada kuhaćega posudja, osta- naka prijašnjega kućanstva, premda je učitelj bio odu- viek samac. Osim njega neima žive duše u kući, ako nećemo u taj red brojiti staru čavku imenom ,Katu“, razbludnicu učiteljevu, koja ga kano pašče posvuda sliedi te je, drugujuć s njim od mnogo godina, stekla pravo po njem skakutati, na glavu mu sjedati i po njoj kljuvati, što joj školska djeca ne malo zavide; ili onoga kosa u velikoj drvenoj krletci, kojega je učitelj za mla- djih godina umjetno pjevati naučio, ali je staroga ptića već pamet ostavila te od svojih pjesama samo početke slabim i promuklim glasom kano kroz san propieva, a ostalo kano uspomene mladosti u sebi tiho opetuje. Zagledajmo malo i u školsku sobu. Pokućtvo njeno sastoji se od nekoliko starih, razklimanih, kojekakovimi podmetci utvrdjenih klupa, od kojih su nekojim sjedala tako nizka, da se djeca bradami na nje naslanjaju. Od starijih učila vidi se zemaljska kruglja, s koje je Afrika i jedan dio atlanskoga Oceana oderan. Od novijih vla- dom darovanih imaju dva velika zemljovida, sćot (ra- čunalo) i prirodopisne slike. Nad stolom učiteljevim visi propelo i zanj zadjeveno šiblje. II. U tu školu, koju sam vam opisao, bješe pred kako- vih petdeset i više godina jedan dan po dovršenoj berbi došao po svom običaju stari župnik onoga mjesta, čo- vjek pobožan i dobar, uzor svećenika po srdcu božjem, djelom potvrdjujuć ono što je riečju naučao i jednakom brižljivošću pazeć crkvu i školu. Neću spominjati, kako je starac bio vješt dvoumnike svjetovati, biednike tješiti, griešnike koriti i kako je u svako doba bio gotov čim je mogao potrebnike poma- 102 gati; nego ću spomenuti jedno: kako je, zalazeć u školu, umio bistrovidnim svojim okom po koje umno i daro- vito ali siromašno diete odabrati te ga o svom trošku ili svojim nastojanjem dalje školovati; pak je najveća dika i najveće uživanje starčevo, kada koga ugledna i čestita muža prstom pokažu te reknu: ,I ovo mu je djak“ ; ili kad u kakovu sboru koji budi pop, budi fratar, su - dac ili inače častnik i odličnik predanj izpadne te ga u ruku poljubi, a od ustiju do ustiju šapat ide: ,I to mu je djak.“ Poznajuć ga takova, podjimo za njim u školu. Stupiv u nju, s učiteljem se i s djecom liepo po- zdravi, pak dok još djeca stajahu, očima po njih zao- kruži, dok mu se neustave na nekom dugonji, koj je čitavom glavom ostale nadvisio. — Gle, ti Damjane zar opet ovdje? zapita ga. Dječak oči obori i snuždi se. — Nekorim te zato sinko, reče mu župnik; samo pitam. Učitelj, misleć da je na njem red izpričavati se, pri- hvati: | — I ja sam mu govorio, da mi više nedolazi. Evo i ovu pilad neimam kamo smjestiti; već ih je soba pre- puna, kano bundeva sjemenja; a on mi za troje mjesta zaprema. Sada mu je evo petnaest godina, pak već čisto nije pristao medju ovu dječurliju. Zna čitati i pisati da nemožeš bolje. Izučio je sve što imamo, pak mi se i samu čini, da bi mu valjalo ostati kod kuće i gledat si drugoga posla. Slušajuć te rieči učiteljeve, mladić glavu na prsa spustio i od neprilike obima rukama haljetak amo tamo natezati uzeo, ustne mu se uzdrhtale i samo što nije plakati briznuo, a to tim više, što se sva djeca bijahu onamo okrenula i u njega zinula. asLE —_ 2 a 103 — Djeco, svako gledaj preda se, reče župnik pooštrim glasom. Djeca se opet namjestiše kako treba, a onomu ku- kavcu odlahnu. A tada, okrenuv se k učitelju, nastavi župnik. — Hajde, nebranim, neka ostane. A zar te puste tvoji ? upita dječaka, koj, još uviek ponikle glave, od- govori na pol usta: — Namolio sam se te me opet pustiše. | — Kako rekoh, produži župnik, neka ostane; samo mu gledajte posla, da negubi uzalud vremena. I pri- stupiv k mladiću potrepta ga rukom po ramenu i rekne mu: Dobro, dobro sinko moj. Zato te nekorim, dapače te hvalim. | Djeca su pri tom sliedila očima župnika i opet se je sva škola u dječaka zagledala, koj je sada već glavu podigao, čelo razvedrio te, dok mu okolo ustna mjesto plača titra smiešak zadovoljstva, iz očiu mu kroz one suze radost kano sunce kroz kišu probija. Sretan i pre- sretan prigne se i župnika u ruku poljubi. Župnikovom prijaznošću ohrabren, preuze rieč učitelj: — Ija velim gospodine, neka ostane. Posla će mu se naći. Ako ništa drugo, neka mene stara kadšto za- mieni. Obučio sam ga, pak je vrstan mjesto mene sit- niji posao u školi obavljati i na red pripazivati. Zato sam mu i odredio mjesto u najzadnjoj klupi. Najveći je, pak i sjedeć vidi svakoga što radi. A tko neće kako valja, eno tamo za onom slikom brezove masti; pak i to sam položio u njegove ruke. Sva djeca najprije plaho u šiblje pogledaše, pak onda nikom ponikoše i nasta za čas - velika tišina. — DA, da, nastavi učitelj. Neboji se svaka šuša Boga, već onoga, i pokaza opet prstom šiblje. Tako eno onaj, — i naznači glavom dječaka, koj izvan klupe stajaše u 104 kutu, dječaka rumenih obrazčića i crnih, nemirno igra- jućih očiju, kojega župnik do sada još nebijaše spazio. — A što je taj skrivio? upita župnik. — Skitnica, odgovori učitelj; neće mu se u školu, već se okolo pastira vrze i milije mu je za kozami skakati, nego ovdje sjediti. I danas ga je obćinski po- ljar kano blažče iz potrice u školu dotjerao, a svojim kod kuće laže, da je ovdje bio. Čekaj, ček! Dječko se jogunasto smrkne, a župnik ga prijazno zapita: — Tebi se dakle nemili učiti? Zar bi volio koze čuvati ? — Bih, odgovori djetinjom iskrenošću mali. — Pak ćeš ih i čuvati. Zašto da nečuvaš? Ali prije valja da štogod naučiš. Nećeš uviek koza čuvati. I oni, koji su danas selu kmetovi, nekoč su kozari bili; pak kako bi im se liepo činilo, da štogod pročitati i zapisati umiju. Ali tomu svatko nije imao ni prilike; a ti evo imaš, pak nećeš. Sram te budi. Idi na mjesto; pak kad opet dodjem da čujem bolje glase o tebi. Dok je župnik tako govorio, ono se je zdravo lice u dječaka sve većma zažarivalo; one crne nemirne oči sve su se to većma širile i sjale, dok ih suze sasvim neza- liše i mali griešnik skrušen k župniku pridje, u ruku. ga poljubi i od njega po licu pogladjen plačuć na svoje mjesto ode. — Tako je, progovori župnik, držeć već palicu i škr- ljak u ruci, na samo i na tiho učitelju. — A što ćemo na posljedku s onim? — misleć Damjana. Kod tolike za nauk volje, je li bar kakove glave? — Glave, da vidite, baš nije osobite. Slušao sam ga, gdje uči. Stavak po stavak pet puta i deset puta ope- tuje, dok ga zapamti; ali kada nauči onda i zna. Što drugim kano kroz rešeto iz glave poizpada, toga njemu, čini mi se, ni maljem izbio nebi. Kako mu je daleko 105 do kuće, često ga po zlu vremenu preko podne kod sebe pridržim, pak ga motrim. Što bi drugomu djetetu kojekakove vragolije na um pale, to on nepozna druge igračke do knjige, osim što će se kadšto namoliti, da mu dopustim zvoniti podne u crkvi. Kada dospijem, po malo ga i latinski učim, — neka zna. Kako kod oltara dvori, netreba da vam kažem ; ali on i više zna. Što je pjevane mise, odpjevat će kano svaki pop. I zato mislim — nemojte mi što zamjeriti — da bi za popa ili fratra bio — nikada bolji. I orguljam sam ga nešto malo naučio; — ni to mu škoditi nemože. S računstvom da- kako nestoji najbolje; jer i sam, da vam pravo kažem, do računstva — a što će da računa? — nedržim toliko, koliko da znaju čitati, pisati i Bogu se moliti. Tko je željan više, eno mu dijačkih škola; ali zato se hoće | troška. —A bili se rad više učio, nego što se uči u ovoj školi? zapitat će opet župnik Damjana. | — Da mi dadu, bih, odgovori tihim glasom dječak. — A bi li hotio biti fratar? Damjan niza se pogleda i sretnim posmjehom potvrdi ono, što mu se riečju izraziti činjaše odviše velika smi- onost. — Vidit ćemo, završi župnik i pozdraviv se s učite- ljem i djecom izidje iz škole. Učitelj ga izprati i još se nešto pred vratima razgovarahu. Neprodje nekoliko dana i stiže pismo od gvardijana u Zagrebu, da se učenik škole vranovačke Damjan Va- rićak prima za djaka u onaj samostan. I taj sretni djak — zašto da vam ga duže krijem? — jest današnji učitelju Vranovcu. Dakle se neizpuni ono, što mu je prije petdeset i više godina namjenjivao njegov u službi predšastnik. Nepostade ni popom ni fratrom. A zašto? Nebijaše mu sudjeno. : 106 Vratimo se tamo, gdje smo ga ostavili. Kad je ono pismo iz Zagreba stiglo, tko je veseliji od našega Damjana! Majka ga liepo odpravila, otac ga u Zagreb odvezo, župnik mu dao na put liep nauk i škudu križaru. U gradu odložio opanke i drugo seljačko odielo, pak ga liepo ošišali i preodjenuli na varošku. Samostanski djak što je, netreba da vam kažem. Zvo- niti, kod oltara posluživati, stol sterati, vodu donositi, noževe čistiti i preko svega toga još jednoga od fratara dvoriti: to mu, osim nauka, bijaše posao. Na njegovu sreću fratar, kojega dvorijaše, bijaše čovjek dobar. Pri nauku mu pomagao i mnogu mu dobru bilježku u školi privriedio, dok učitelj nenaidje na razliku izmedju škol- skih i domaćih radnja; jer na njegovu opet nesreću za- palo ga u školi sjediti medju samimi tupoglavci, koji doduše — svjedokom su njegovi mastni žepovi — mnogi batak i mnogi komad manastirske gibanice izpod klupe od njega primiše, ali mu slabom pomoćju odmieniše. Nu već je on kraj svega toga, i po malo burmut Pijuć i kosu, koliko je smio, na način fratarske krune šišajuć, a i držanjem i razgovorom svojim medju dru- govi budućega fratra na vidjelo iznosio, a i do treće latinske škole opetovanjem razreda nekako se protisnuo,, kad gvardijan, koj ga bijaše primio, na jedan put umre, a onaj, koj na mjesto njega bješe došao, jedno ga crno jutro dozove te mu objavi, da ga više držati nemože. A zašto nemože? Pravo govoreć zato, što je trebalo drugomu mjesto otvoriti. A tko će planuti nego onaj, kojemu se je našao najslabiji zagovornik, te tako moj Damjan danas kriv ovo sutra ono, i kad sve nepomože, nadje se ovaj uzrok: Damjana, dok je bio djetetom od poldruge godine, majka jednom pred kiljer na sunce posadi, a ona ode, da u dvorištu nešto obavi; kad ali natrči od nekuda krmača i, došav do djeteta, najprije ga obnjuška, a onda 107 s lieve noge žderati načme. Na vrisak djeteta mati, ščepav grablje u dvorištu, priskoči i obrani, ali u toliko zakasni, što je krmača malomu nožni palac i pol dru- goga prsta već bila odgrizla. Ta okolnost nije mogla za dugo ostati tajnom onim samostanskim djakom, koji s njim stanovahu u istoj sobi. Po njihovoj ne zlohotnosti nego šali to se i dalje pročuje te dodje do ušiju i starješini samostanskomu, koj ga dozove te mu rekne: — Žao mi te je, sinko moj; ali fratar i pop mora da je čitav i podpun; tako donose crkveni zakoni. Zašto te nisu bolje čuvali? Naš biti nemožeš. Hajde pa si gledaj drugoga kruha, koj se može jesti i bez nožnoga palca. Jadni Damjan! Ali ne jadni. Nekako zajedno s gvardijanom ode na onaj sviet i stari učitelj vranovački. Kako u svietu u obće ima više ljudi nego li miesta, tako ona učiteljska stolica stojaše sada prazna za onoga, tko se požuri, da ju ugrabi. U onom strašnom času, kada mu novi starje- šina objavi onu odluku, Damjan i nemišljaše, da je ona stolica njemu sudjena. Onako sdvojan on se samo sma- traše čovjekom, koj je u svietu ostao bez mjesta. Tek kada se kući povrati te ga vidješe, kako se je za ono vrieme, što je izbivao od kuće, dotjerao na mjeru zrela čovjeka, a i bijaše već prevalio dvadesetu godinu ; pak kada uzeše razabirati, što se je sve za to vrieme u svietu i u veliku gradu naučiti mogao: učini im se, da bi bio za njih najsgodniji učitelj, pak da se za dru- goga već i nebrinu. Tamo se je rodio, tamo je odrastao, tamo je školu učio; pozna ljude i u selu običaje te neće uvoditi nikakovih novotarija ni u školi ni u erkvi. Novi župnik — jer starac, njegov dobrotvor, bijaše medjutim takodjer otišao Bogu na istinu —, novi dakle župnik nebude tomu protivan. I njemu se je momak 108 svidjao, pak dozove seoske starješine i druge uglednije seljake na dogovor, a naruči i Damjana, da im ga pokaže i da se s njim pogode. Izbor novoga učitelja bude u brzo i bez ičijega pri- govora obavljen, a i pogodba lahko sklopljena. — Evo ti kuće; malo je trošna, ali ćemo ju pokrpati. Evo ti uz kuću vrta; i njemu ćemo ogradu popraviti. Novca 40 for. u srebru; budeš li čuvaran, možeš koju krajcaru i spraviti; žita i drva: da ništa drugo nemaš, nećeš medjer ni gladovati ni zebsti. A k tomu livada. Živili su drugi, pak ćeš živjeti i ti. Volja te kravu dr- žati: možeš; volja te i ženiti se: bit će vam svim dosta. Jesi li tako zadovoljan ? Tako govoraše jedan od starješina seoskih. Čovjek, koj nikada ništa svoga imao nije, videći se neograničenim gospodarom svega toga, bez ikakova ska- njivanja pristane i veselo odgovori : — Jesam zadovoljan. — Dobro je, produži onaj isti starješina seoski. To mi ponudjamo tebi, a ti što možeš nam obećati ? Mladi učitelj uzme se izkašljivati, rubac si oko vrata namieštati, da si malo prisabere misli, pak onda počme razlagati, kako kani u školi ; ali ga tu drugi starješina seoski prekine. — Sa školom kako znaš; u to mi nepačamo; već da idemo a crkvu pak da te ogledamo, koliko si jak svi- ranju i pjevanju uz orgulje. Božja je slava prva, a či- tati i pisati tko zna, dobro je; ali je evo stotine go- dina i.bez toga prolazilo, pak je ipak bilo mudrih ljudi, koji su nam sve ovo sačuvali i predali; jer je starija glava od knjige. Nevelim, da tako ima biti i u napre- dak. Neka se djeca uče, kad biti mora; ali crkva je preča. Nije li braćo? — Tako je, odgovoriše svi. 109 — A zašto to govorim? nastavi starješina. Evo za- što. Današnji mladi ljudi previše su gotovi kvariti stari običaj. Tamo u gradu koješta vide i čuju i koječemu se nauče, pak misle, da već tako biti mora i ne drug- čije. Da nisi bolan i ti pošao tim putem? Da nam neunosiš u erkvu kojekakovih gradskih nakarada. Pjevaj, kako su nam stari pjevali i kako si se i sam učio, da nam nebude k6 našim susjedom Lipovčanom te dok im tamo neko golobradče uz orgulje pjeva čega nikada slušali nisu, dotle oni dolje plaču: kuda im se djede stari liepi običaj! Ovakov se doklatio, da ga zatare! Toga da nam nečiniš. Naši kosovi, odkako sviet pamti, jednu pjesmu pjevaju, pak je opet liepa: ni mi svoje mienjati nećemo. U školi kako te je volja; u crkvi neka vlada starina, kano što je star i Bog. A sada hajde, da te čujemo. | Župnik ih posluži rakijom, te odu u crkvu. Starješine ostanu dolje, a učitelj se sam popne k orguljam. Oži- više u njem uspomene djetinstva, kadno. je na tom istom mjestu stari učitelj sjedio, a on uzanj pjevao. Sve mu se to u duši obnovi, pak kada se orgulja pri- hvati i uz nje glas pusti, učini se onim dolje, da je pokojni starac pomladjen iz groba ustao. Pohvališe ga i odobriše ga. * HI. Od to je doba minulo četirideset i sedam godina i pred nami mjesto mladića stoji starac, suh kano pritka, visoka uzrasta, ali pognuta držanja. Motreć ga, svatko bi odmah pogodio, da taj čovjek nije, kano mnogi drugi, ostajao u zavjetrini života, nego na mjestu težku, kuda bura dere i nemilice hara. U ustiju nisu mu ostala nego u svakoj čeljusti po dva tri duhanom začadjena i razklimana zuba, s čega su mu ustne u usta propale i lio preko njih velik povinut nos samo što se s bradom po- ljubio nije. Kosu mu je s tjemena, kano truhlu krovinu sa stare kuće, raznielo i samo u zatiljku nekoliko pra- menova ostavilo, te ih odatle povraća, da pokriju, koliko mogu, gole lubanje. Ali kano što ćeš vidjeti starih: du- bova te su im djeca vatrom već i utrobu izažgala, ali živ korjen još im s proljeća soka i životne snage do- daje te im se po koja grana kano u mladih rastića bujno i veselo zeleni: tako je i starac žilava života; ona traljava gradja još mu dobro služi: oštra je vida, tanka sluha, sigurna hoda, jasna glasa, jak podnositi studen i toplotu i želudca kano žrvanj. Od odiela vriedno mu je potanje opisati onu modru haljinu, koja visi o čavlu do vrata. To je haljina čudnovata kroja. Jaka joj je kruta, široka i visoka tako, da potiljak do polovice pokriva; čemu dodav ćelavu glavu: nije čudo, što su djavoli djeca na jednoj od prirodopisnih slika u brzo našla veliku sličnost izmedju učitelja i neke ptice, ko- joj je ime marabu. Rukavi te haljine, inače tiesni, na ramenicah su poput lepeze visoko nabrani. Život joj je kratak, a skutovi neobično dugi. I ako je izlizana, kano da je britvom obrijana, čista je i inače dobro sačuvana, osim neznatnih zakrpa na laktovih, koje su medjutim običnomu površnu pogledu nevidive. Što se inače tiče njegova života: od svojega u samo- stanu boravka pridržao je najviše običaja i navada. Kako je tamo bio dnevni red, tako se i danas jutrom ustaje a večeri leže i Bogu moli; a jer latinske molitve drži i krjepčijimi i Bogu ugodnijimi, to i danas uz pozdrav gospin moli ,Angelus domini“, a prije objeda ,de profundis“ i ,benedicite“, i to ne sklopljenih, nego u rukave od haljine zavučenih i preko trbuha složenih ruku; i to ne glasom navadnim, nego onim dubokim fratarskih refektorija. Glava mu je uviek prignuta i sve držanje tiela na izraz pobožnosti udešeno: oči na pola lll zatvorene, hod lagan i odmjeren na tempo, kojim se stupa u procesijah s voštenicom u ruci. I odielom pri- bližuje se redovniku, koliko je slobodno svjetovnjaku. U licu neima jedne dlake, koja nije britvom pokošena. Da i samim kašljanjem i manipulacijom nosnoga rubca na- stavlja on vierno tradiciju samostana, te jedno obavlja bi reći elegancijom, a drugo vještinom onih, koji su se u njegovo doba u tom smatrali nenadkriljivimi. A istom burmutice! U njega su tri. Jedna okrugla od ljepenke sa lošijim burmutom, kojim nudi seljake pred crkvom ili ako ih inače sretne; druga dugoljasta od crnoga roga, kojom se on sam po svaki dan služi; treća sve- čana od biele kosti, i ta okrugla i oplitka te ju u po- klopcu izpod stakla resi liep akvarel francezkoga izvora. Tu je stari pokojni župnik, njegov dobročinitelj, od svietle gospodje župi zaštitnice na dar dobio, kada joj je prvo diete krstio, a učitelj od župnika baštinio. U obijuh posljednjih je finiji burmut, kojim se gospoda nude i vlastiti nos nasladjuje. Radi ugodnijega mirisa primiešava se seljačkomu burmutu suha šljiva, a go- spodskomu ,tunca bona“ ili kolonjska voda. Tko bi rekao, da će tako zahvalno i tolikim pietetom čuvati učitelj uspomene stališa, kojemu su ga s praga oćerali i vrata mu pred nosom zatvorili! Nezasluženo stradanje i najpitomijega čovjeka kadkada čini osvetlji- vim. A tko bi i najtanjim umovanjem mogao dokazati, da je onoj katastrofi s nožnim palcem i najmanje bio kriv učitelj Damjan Varićak? — te bi svatko očekivao, da će se od onoga vremena njegova mržnja okrenuti proti samostanu i svemu onomu, što ga sjeća samostana. Nu nije on od onih, koji radi brata Nikole mrze i na sv. Nikolu. Sudbini svojoj podao se je priegorom kršćan- skoga mudraca i s tolike nepravde nikada nikomu zla poželio nije, do jedine možda one krvoločne svinje. Da što više. Kano što sried kopriva često najljepši ovietak 112 nikne, tako se je po onih gorkih uspomenah zarodila u njem uzvišena misao. Za pretrpljene nepravde odluči osvetiti se velikim činom dobrotvorca. Izkusiv nevoljni život siromašnoga djaka, koj se je odpadci od tudjega stola odhranio te drugomu zalogaje brojio, da'ih njemu više ostane, na tvrdih daskah spavao i u poderanih svi- tica svakomu bolje odjevenu zavidjeti morao: odluči potražiti stvor božji, što veću sirotu, pak da svojom mu- kom njemu lagodan život pribavi, da mu mehko pro- stre, neka bi se sretnim osjećao. Što se nemogaše. izvr- Šiti na njem, odluči on izvršiti na drugom. Opominjaše se još živo, kako se je ono pri razpustnoj svečanosti školskoj čitalo: Iz zaklade pokojnoga ovoga ili onoga podieljena je podpora učeniku ovomu ili onomu; pak kako bi mekšega srdca ljudem, a navlastito djačkim maj- kam, suze na oči navrele, — suze, koje govorahu dvoje: »Da čestitih ljudi, koji to tako svojim dobrom odrediše“ i ,da sretnih roditelja, koji su ovakovu djecu rodili.“ — Pak kako bi bilo, da se nekoč o njem onako čita? Kako bi bilo, da u takovu svečanom času koje nevino dječje srdce i zanj onako zakuca; da ljudi i za njega reknu: »To je bio valjan čovjek“, a za onoga maloga: pali ovaj je i zavriedio, da ga Bog poživi!“ Ta misao obvladala je svim životom učiteljevim. Ško- lati djaka: to mu bijaše želja, — želja stara, ali još uviek nova. Prama njoj je sve udešavao. Trebaše liep niz godinica, dok se je na nje oživotvorenje i pomisliti usudio. Sada bi se usudio. Malo po malo spravljajuć toliko je sabrao, da mu se to činjaše neki novac. Sada bi se dakle usudio, — ali se još nije našao pravi. IV. Iza dugotrajnih jesenskih kiša opet je osvanuo liep dan. Svjež sjevernjak magle je s gora raztjerao i oblake 113 s neba pobrisao. Zrak je opet kano staklo čist i lahak, da ti se čini, sad bi njim poletio. Sunce na iztoku igra; po drvlju i grmlju pohvatale se guste kaplje kiše, i kako je jesen svojim mraznim poljubcem narav jur po- ljubila, tako o sunčanih tracih ono žutilo lišća i one kapljice kiše rekao bi da su samo zlato i drago kamenje. Uz takovo jutro učitelj je i prije nego obično pod- ranio, vrtom prošao, pčelam prigledao, i sada ga eno u sjenici lozom zapredenoj, brojeć zrele grozdove, nije li od jučer kojega nestalo. Svi su. U tom naidje putem čiča Marko, starješina seoski. Sjekirom se zametnuo te nekamo ide. Učitelj ga zaustavi : — Hej, čiča Marko, ako bog da? — Dobro jutro gospodine. Zar tako rano? Evo nam, hvala budi bogu, opet liepa vremena. I treba. Zima je pred vratima, a još se nije dospjelo k svemu. Odpravio sam svoje u šumu, pak idem da vidim što rade. — E, moj čiča Marko; gledam ja već odavna, kako se to svaža, svaki u svoju jazbinu. Dao bog te se ove godine ima i šta. Ljetinu sretno spremiste: gladovati nećete; a dok je ove naše gore, ni zebsti vam neveli, I krovove ste okrpali, svatko svoj. Samo ste na me za- boravili. Vidiš li ti onu rupetinu? Da je slamom ne- zatvrdih, bila bi ovih dana kiša i mene i djecu poto- pila. A i drva još ni klipa nemamo. — Nebrini se učo! Sve je to već naredjeno. Od nedjelje će i krov biti popravljen i drva svezena. Dok je nam dobro, ni tebi zla biti nesmije. —- Hvala, čiča Marko. Sada su već i djeca jedno po jedno počela dolaziti u školu. Koja su iz daljega, imaju preko ramena platnene torbice i u njih školsku spravu s obdanicom (ručkom). Kako kraj sjenice prolaze, tako i učitelja odkrivene glave glasno pozdravljaju, a on im prijazno odzdravlja. Za malo eto i domaće djece u povećih kupovih, pak i ona Jurković. Sabrane pripoviesti I. 8 li4 u sboru nekako pjevajućim glasom učitelju pozdrav do- vikuju. Škola se napuni i nasta žamor djece, kano u košnici pčela. Sada učitelj ode u svoj stan, iz kojega se kod otvo- renih vrata mogaše vidjeti u školu, u kojoj je sada opet sve tiho. Pogleda na uru i odjene se haljinom za školu. U tom nešto lupi i on, na vrata izgledav, vidi kako Radojica Pavlov, poznat nemirnjak, bješe upravo pre- skočio neko drugo djače. — Ti ćeš me dočekati tamo izvan klupe, vikne uči- telj. — A sada Stjepane, bogu se pomolite. — To reče najvećemu od njih, koj bijaše pazitelj i kano namjest- nik njegov u školi. Dugo trajaše ta molitva, a dovrši se sa: ,jedan put jedan jest jedan.“ Eto ti i učitelja u školu. — Sjedite. Vi tamo iz drugoga razreda otvorite či- tanke, pak se pripravite za drugo štivo. Dotle vi mali ploče preda se i pisaljke u ruke, pak pravite ova dva poteza, dokle god na ploči mjesta ima. — Mir tamo! — Kako to sjediš? Ravno sjedi! — A gle onih! Što se tu čupate, kano da ste na paši. — Srce moje, sada nije vrieme jelu; spravi kruh u torbu. — Gospodine, ovaj se tuče. — Gospodine, ovaj ima vrabea. — Ti, koj spavaš, izidji iz klupe, dok te san mine. — Čiji je to Zvrk?...i tako dalje. — Prodje dosta vremena, dok je učitelj timi opomenami uzpostavio red u školi. A osobito mu posla zadavahu oni mali rekruti od osam dana, koji još neznaju ni sjediti ni što valjano u ruke primiti ni razlikovati što se u školi smije a što nesmije. Obuka započe. Ali jedva što se je učitelj u nju malo zavezo, otvoriše se vrata i u školu udje žena s mužkim djetetom od kakovih osam godina. Milina bijaše pogle- dati maloga rumenih obrazčića kano jagoda, modrih očiju kano ljubica, a plave kose kano svila. Diete je 115 čisto umiveno i liepo počešljano; odielo mu je siro- mašno i mjestimice pokrpano, ali čisto i uredno. Tor- bicu za knjige majka mu je od sukna načinila i šare- nimi krpicami liepo izkitila. — Evo sam gospodine dovela diete u školu. Mali, kojega mati za ruku držaše ali negledaše, od čuda gdje se je na jedan put našao medju tolikom dje- com i na mjestu neobičnu, zaboravio kapu skinuti, već onako pokriven i izkolačenih očiu razgledavaše se po školi. Toga radi nasta hihotanje medju djecom, što opa- zivši učitelj i dosjetivši se odmah uzroku, prstom im zaprieti, a maloga po licu pogladiv, rekne mu: — Skini kapu, diete moje; u školi se nesmije biti pod kapom. Pak onda majci: — A čemu tako kasno? Trebalo je, da si ga dovela prije osam dana. — Znam ja gospodine, da je trebalo; ali ga prije nemogoh spremiti. Dok sam ga eto malo zaodjela te knjige i drugo što treba nabavila. . . . Sirota sam gospo- dine, velika sirota. Dosta je, da ti reknem, da sam udo- vica. A stignuti će, neboj se. Zna on već po malo čitati i pisati, što se je sam naučio. To nevelim ja. Odakle bih ja to sirota znala? Već je onomadne pročitao knezu za- povied, što je u selo došla, — malo pomučno, ali ju je ipak pročitao. — E, pak to je liepo, reče učitelj. — Kako da nije liepo? nastavi mati. Kamo sreće, da smo i mi naučili, te nas nebi tukla naša glupost. Ta tko neće: — udri vragove gospodine, dok dušu u njih čuješ! I ako sam, kako vidiš, žena prosta, znam koliko stradamo s našega neznanja. Neznajuć si ništa zabilježiti, — a tko će sve zapamtiti? — zaboravi ovo, promaši ono, pak eto ti gotove štete. Dok je žena tako govorila, učitelj je već nekoliko puta zaušćivao, da joj rekne, kako nemože dopustiti, da ak 116 ona govori u školi, što samo njega ide; jer osim toga, što mu se činjaše, da ne samo u crkvi, nego i u školi ima mučati žena, ako nije učiteljica — što sv. Pavao ako i nije rekao, jamačno je mislio —, još mu sei to činjaše, da bi onolika rječitost ženina njegovu ugledu pred djecom mogla biti pogibeljna. Nu s druge strane morade priznati, da govori dosta pametno te ne samo da joj dalje govoriti nezakrati, već ju na to još i obo- dri primjetbom : — Pravo veliš. I stari su rekli: Bolje je umjeti, nego imati. | A ona to jedva dočeka te nastavi: —- Kako da nije? Da ti samo jedno kažem. Gledala sam ne jedan put te otceu dodje pismo od sina vojnika iz daleka svieta. Pak da sad vidiš, kako se jadnik s njim muči. Ovamo je rad onaj čas doznati, što mu diete piše; a kako i nebi? Tu je majka, tu je žena, tu gu braća i sestre; svi se skupe: Što je? Je li živ i zdrav? A oni, sliepci kod očiju, svi u pismo gledaju kano ja u ovaj dlan; pismo im govori, a oni ga nera- zumiju te hajde tražit tko će im ga pročitati; pak biva te toga još i dobro platiti moraju, — platiti, pak k tomu sumnjati: je li sbilja tako; nije li ih prevario ili im što zatajio. ... Paki kod gospodarstva. Što ću za druge da ti govorim? Meni se samoj tužnoj prije dvie godine pun koš jaja izkvario, a lani mi sav korun pred pro- ljeće izklijao; a ja luda glava sve mislim: pak što ću mu ja? A kad tamo, ovo ludo diete — ta čisto me je sram kazati —, ovo ludo diete neki dan mi iz ne- kakove knjige čita, kako se jaja i kako se korun sprav- lja a da se neizkvari. -— Zato udri gospodine vragove, koji neće! Dok je ona govorila, mali je slike po školi ogledao i s računalom se igrao, a djeca su u nju buljila i pri 117 onih riečih : ,udri vragove gospodine“ svaki put su u šiblje za slikom pogledala. Kada mati dovrši, reče učitelj: — Dakle veliš, da nešto već čitati i pisati umije? Kako ti je ime mali? — Živko Dragošević, odgovori srčano dječak. — Živ bio sinko. Evo ti krede, pak mi to ime napiši na ploču. Mali to dosta vješto učini, učitelj se zadovoljno na- smieši, a djeca se s nekim poštovanjem zagledaju u svoga novoga druga. -— A sada ćemo te u imenik uvesti i mjesto ti na- značiti. Na te rieči učiteljeve stanu se djeca u svih klupah razmicati, boteći svatko, da mu pridošli učenik bude susjedom; nekoja ga i namigujuć k sebi dozivahu. — Nećeš ne, ti tamo, reče učitelj. Posadi ga ti Stje- pane do sebe, pak mi liepo pripazuj na njega. A sada mali poljubi majci ruku, pak idi na svoje mjesto. I majka njega u čelo poljubi te ga krstom prekrsti, pak još rekne učitelju: — Samo da mi se za dana kući vrati, gospodine. Daleko je, a kroz šumu je, pak bi me izkidao strah radi djeteta. = — Tko vas je iz onogo sela? upita učitelj. Skoči ih petorica, šestorica. — Ti si Mirko dobro diete. Ti ćeš ga svako popodne sobom povesti i nedati, da ga ovi drugi putem odvra- ćaju, ako bi im se možda uzhtjelo sniegom se grudvati, šipak ili kupine brati, guske naganjati ili se inače oko igre zadržavati. Zimi da ste mi išli ravno kući. Ljeti je drugo. Mati ode, obazriev se još nekoliko puta do vrata na svoje milo diete. 118 Ovo bi mogao biti pravi, pomisli učitelj i na- stavi obuku. V. I nije trebalo mnogo vremena, da se učitelj uvjeri, da se nije prevario i da se je na pravoga sbilja na- mjerio. Već na kraju prve godine bijaše mali Živko sve svoje drugove, učenike istoga razreda, znanjem kud i kamo pretekao. Marljivost u njega bijaše neutrudiva, želja za naukom nezasitna a i vladanje bez svakoga prigovora. Što je prva godina na njem pokazala, to je druga i treća još sjajnije potvrdila. Nu čim očevidnija bijahu izvanredna svojstva djeteta, tim ozbiljnija nasta- jaše dužnost po učitelja, da se svojemu zavjetu oduži i tim veća potreba, da svoju štednju nastavi. Ali ovo po- sljednje nebijaše lahak posao. Pomislite si, da tko kap po kap hvatajuć ima nahvatati vedro vode, ili zrno po zrno domećuć sabrati vagan prosa, — tako se činjaše učitelju, gledajućemu, kako se sporo od krajcara stva- raju grošići, a od grošića forinte; i već bi se možda, bolje računajuć, bio i okanio graditi te kule u oblacih, da mu nije odluka bila onako tvrda i da se nije izne- nada sbilo, čemu se ni u snu nije nadao. Poslje one velike bune — godine 1848 — koješta se je u zemlji prevrnulo. Učitelj je to donekle znao i vidio, ali sve su te promjene mimo njega kano voda mimo briega prolazile. Nove uredbe i nove ljude jedva je po imenu poznavao. Reformatori — ime njemu mrzko — do sada se nebijahu još taknuli škole, i to se učitelju činjaše posve pravo i naravno ; jer crkva i škola njemu su vlasti u tom posve ravne, što ni jedna ni druga ne- podnosi nikakovih novotarija. Od kako se sviet krstom krsti, u ,otčenašu“ se još ni slovo promienilo nije; a da stari rimski senatori iz groba ustanu i kakogod u Vranovac dodju, upoznali bi u poderanih početnicah nje- 119 govih učenika ona ista pismena, kojimi su oni na Ka- pitolu svoje ponosne odluke bilježili. Ta misao činjaše mu se tako uzvišena i štovanje starodrevnosti bijaše u njega toliko, da je nekako priekim okom gledao i sama željezna pera, koja su se mjesto guščjih počela uvoditi u školu, ali on se njimi nehtjede služiti. Nu vrieme nosijaše svoje breme. Novi zakonoše sje- tiše se i škole te učitelj pod staru glavu morade doži- vjeti promiena, od kojih ga neke ugodno iznenadiše, a neke ga se i nemilo kosnuše. — Jedno jutro — bijaše petak — izišao je u svu zoru s udicom &K rieci, da si napeca štogod ribica. To ribarenje valja nam protumačiti. Već je rečeno, da je učitelj bio samac, te kano takov niti imaše niti hotijaše imati tko da mu skuha. Mnogo “ godina sam si je kuhačem bio; ali, pruživši se druga prilika, odluči drugčije. Bijaše najme u onom selu i upravo preko puta od škole mala krčma i u njoj krč- marom čudan čovjek, po zanatu krojač, koj je za svu onu okolicu stare haljine krpao, a uz to, da lašnje pre- živi, i po malo vino točio. Bijaše stranac i nitko pravo neznadijaše odakle je došao i kako se je zvao. Za svojih mladih godina mnogo se po svietu potucao, mnogo vidio i doživio, pak bi o tom svojim gostom, kada bi ga udo- brovoljili, uz čašu vina čitave zimske večeri i nedjeljne popoldneve pripoviedao.. Inače bijaše čovjek mrk i mu- čaljiv. Ondje ga je sudbina kano iz vreće iztresla, i tko zna, bi li se u toj zabiti ikada bio zaustavio, da se nije, krpajuć u nekom gospodskom dvoru, namjerio na sa- dašnju svoju ženu, koja u onom dvoru bijaše ključarica. To se čeljade njemu, a on njoj svidi te se uzmu, — i dobro su pogodili. Ona je žena marljiva i vješta huha- rica, te kano što on za svu okolicu krpa, tako bez nje neima ni svatova ni daće ni krstnoga imena ni crkve- noga goda; i seljaci i popovi i druga gospoda, kad im 120 je mnoge goste i bolje dočekati, nju traže, pak ju i dobro nagradjuju. A i vidi joj se, da se dobrimi zalo- gaji hrani; jer kano što je on suh kano pečen zec, tako je ona sva u salu utonula. Kod tih dakle ljudi — uz koje u kući ima još i ženina sinovka, imenom Veronika, — ima učitelj ručak svaki dan, osim petka, a pogodio ga je nešto za gotov novac a nešto za dio svoga bira. Valja reći, da je onaj krojač, kako je prolazio svako- jake zemlje i narode te slušao svakojake razgovore i gledao što kakove zle običaje u ljudi, koji ne samo da nisu prave, nego su i pravoj posve protivne vjere, po- tegao nešto od onoga slobodnjačtva i od one vražje oho- losti, koja neće da skuči vrata pod jaram crkve, već se odupire njezinu nauku i njezinim zapovjedim. Tako taj nesretni krojač — kojega učitelj držaše potajnim Nazarencem —, odbijajuć svaku uputu i svjetujuć se samo svojom smetenom glavom i nekakovimi tajnimi knjigami, osim što i inače nečuvenom drzovitošću za- dirkivaše u propise crkvene, bijaše navlastito zakletim protivnikom postu, pobijajuć ga samim svetim pismom. Okorjelost njegova bila je u tom tolika: da si petkom iznio pred njega, i to gladna, najizabraniju i najslast- nije sgotovljenu ribu, a uz nju da si stavio najodurnije meso: prkosnik Bogu bio bi izabrao ono meso. I koliko učitelju bijaše mučno s tim čovjekom družiti se, a i grieh mu se činjaše slušati one njegove bez- božne razgovore, primiri ipak svoju savjest i ostane mu gostom, razabiruć ovako: Ili se tu prehraniti ili se opet sam kuhače latiti. K tomu da je slabo junačtvo i u Boga zasluga, od griešnika bježati te ga vragu bez po- moći prepustiti; pak onda je inače čovjek — bog i duša — pošten. Tako umovaše učitelj i držaše, da je dosta, što za gav sviet nebi petkom bio kod krojača objedovao. — 121 Zato je i danas otišao s udicom, nebi li uhvatio koju ribicu. Bog pomože svojemu ugodniku i eto ga gdje se mnogo prije nego što će početi škola žurnim korakom u selo vraća, držeć jednom rukom preko ramena udicu, a u drugoj noseć na gužvici nanizanih nekoliko ribica. Već iz daleka spazi pred školom seoskoga kneza, kako se je na štap naslonio i nekamo zagledao. Bijaše oče- vidno, da nekoga čeka. Učitelj se još bolje požuri, sluteć, da bi moglo biti nešto važna; nu prije nego ga mo- gaše spaziti knez, — jer put bijaše zavojan, — oglasi ga čavka, koja sjedeć na ogradi vrta veselim gakanjem i mašuć krili pozdravi vraćajućega se gospodara. — Gle biesa, kako ga pozna, reče knez. — Nuto, nuto, dobar si ručak ulovio. Ova je baš liepa, doda, pokazujuć štapom oveliku crvenperku, koja se je na gužvi uzpraćkala. — A što tebe tako rano nosi ovamo? zapita učitelj. — Tebe čekam. | — A koje je dobro? — Kakovo dobro? Neima tu dobra, moj učitelju. Dobro je već davno crklo. iNaši stari još su zanj znali; ali mi smo se baš na veliku zlu zatekli. Selu knezovati nekoč je nešto bilo; ali sada je knezovati gotovo robo- vati. Odkako su nastala ova nova gospoda i ovaj novi red, naganjaju nas brate kano lovačke pse. Ni dan ni noć nema mira. U dvanaest godina, što ovaj štap no- sim, nije stiglo toliko zapoviedi, koliko u ovo kratko vrieme. Padaju kano s drveća lišće poslje jesenskih mra- zova. Evo ih gle, — i izvadi iz žepa punu ruku pisama. — Pak da ih bar pročitati umijem ! — A gdje ti je mali? — Odtjerao konje na pašu. A i što bi mi pomogao? Prije, dok se je manje pisalo, nekako se i meni ljepše činilo; a sada se diete muči, pak na posljedku veli, da 122 nezna. Evo gle, — i raztvori jedno pismo. I ako neu- mijem čitati, opet se sjećam, da su prije slova bila nekako podjednaka, obla kano jaja te samo ovdje ondje po koji perčinčić ili repić — što ti ga ja znam; — ali je bilo nekako skladno i oku prijatno; a sada gledaj ovoga čuda! Ovo je nekako šarovito i neuredno, kano kad od guščjih noga po cieleu tragovi ostanu. De, molim te, u tebe je vještije oko, možda ćeš ti svrstati. — Kako nebih? Potrudi se sa mnom u sobu, odmah će to biti, reče učitelj. — O blaženi moj rovaš! govoraše knez, iduć u kuću s učiteljem. Što bi se unj urezalo, bilo bi i razgovjet- nije i stalnije od svakoga vašega pisma. Eno ih imam čitav svežanj za gredom, pak da mi izvadiš koji god hoćeš, kazivao bih ti kano iz knjige što je prije godina bilo, kano da je sada. Došavši u sobu, sjednu i učitelj uzme čitati redom. — Ovo je, da Iliju Ognjenovića i Pavla Jelenčića, k tomu Petra Pajnovića, Jakova Pekarića i Simu Ugri- novića za ponedjeljak narediš pred sud. — Znam. Haramija, rakijom se oždro, pak Pavlu kol- cem ruku prelomio; a ono su drugo svjedoci. Pravo mu je, nemarim. | — A ovo je, da danas osam dana osmera kola izćeraš. Vozit će soldate. — Tako je. A žetva? ... Što je dalje? Sada učitelj, gledajuć u pismo koje sliedi, čelo i obrve u tri velika nabora izmedju očiju svede te pismo sad očima primakne, sad opet od njih odmakne, kano da onomu što vidi nevjeruje. — Što je? zapita knez. Zar je i tebi prešareno? Zar se neda? | — Nije da se neda; već evo gledam, pak se čudim. — A čemu se čudiš; da nije što zla? — Zlo baš nije nikakovo. Pišu za školu. 123 — Pak onda? Zašto da nepišu? Pišu ob ovom i ob onom, pak neka jedan put bude i o školi... Pak što pišu, boga ti? — Najprije, da valja djecu tjerati u školu. — Ostavi se toga. To je stara pjesma. Odkada se to tjera, pak što se je iztjeralo? Neka gospoda od toga miruju; a ti liepo budi pametan, pak živi s nami kano i do sada i uči one, koji ti dodju, a za one koji ne- dodju, nepitaj. Zar ih neimaš dosta? Pak zar sbilja svakomu treba? Neka ih je na svako selo po nekoliko. U mojoj ih kući imaju dvojica, ikoji su znali, pak su pozaboravljali; a sada je nadošao ovaj mali; pak da nas je stotina, bio bi on jedan dosta na svu kuću, kano što je dosta jedan pop na svu crkvu. Ni u crkvi svi nepopuju; a dok i on pozaboravlja, poslat ćemo ti opet drugoga, i tako redom. Gospoda kano gospoda tjeraju svoje; što bi drugo radili? a mi ćemo se malo uzvi- kati, — moramo; — a onda 6e opet biti ko što je i bilo.... A što kaže dalje? — Kaže, da valja opraviti školu. — Pak ćemo ju opraviti, reče knez, ogledajuć se po stanu učiteljevu. Ovdje se neima šta. Reci sam, zar nije sve u redu? S vana dakako moramo kuću malo oliepiti i obieliti; a k tomu već davno sgledam, neće li odakle naići staklar, da nam stakla u prozore ureže. ... Ho- ćemo — hoćemo, — sve što mora biti.... A što još kaže ? — Kaže, da učitelju valja dati bolju plaću. Knez pogleda učitelja sumnjivim pogledom. — Pa zar sbilja kaže? Da se možda nešališ ? — Sve ti se drugo nije činilo šalom, već baš ovo, reče ponešto jedko učitelj. — Pak ćemo i to, reče knez, mireć učitelja. Ti si nam uviek bio dobar, pak ni mi tebi nećemo biti zli, dok smo zajedno. 124 Učitelj se je sa svojom obćinom i sbilja uviek liepo pazio. I staru i mladu znao je on ugoditi, svakomu svojim načinom. Stare bake putem prijazno sretao i ko- ješta o domu i družini razpitivao, starce burmutom nudio, kućanicam sjemenje i razsadu razdavao, gospodarom voćke ciepio, roditeljem pisma pisao i čitao, za bolest- nike ljekove znao i sgotavljao; čega radi bude mu bez svake protivštine složnim zaključkom seoskih starješina odredjena nova plaća kud i kamo veća nego što mu je bila prijašnja. VI. Kakov je to večeras neobičan život u Vranovcu? Sve se nešto uzžurbalo. Po kućah i vajatih vrata se češće nego inače otvaraju i zatvaraju, a kroz njih žene izpadaju te amo tamo preko dvorišta sad ovo sad ono noseć -pretrkuju; druge se opet zapregle te dvorište i izpred kuća izmiću ili kod studenca lonce peru i kot- love svjetlaju. Gazde vidiš gdje ozbiljnim korakom u podrume silaze i čuješ, kako slavine u bačve zabijaju, a gdjekoji će s natočenom čašom i pred podrum izići te prema suncu vinu lice ogleda, a onda ga ponovice kusne pak mu pitajućim licem sudi, dok napokon ust- nama ovokne i glavom kimne: dobro će biti. Djeca se selom uztrkala i vriska im se iz daleka čuje, kano u zraku vika ždralova, kad se od nas izpred zime sele. Sada su se eno na seoskom trgu sakupila pak gledaju, kako se sohe u zemlju zabijaju, da se po njih šatre ra- zapnu. Sve je nekako živo i neobično razigrano; sve se nešto sprema kano u oči velikoga blagdana. A i jest više nego blagdan. Sutradan je Miholje i u Vranovcu sajam. Taj dan je u svu zoru sunce najprije čisto izišlo; nu za malo ga je, ko što u jeseni biva, gusta magla pri- krila, s kojom se boreć na posljedku ju ipak ne samo 125 probije, nego i razbije te nekom upravo svečanom svjet- lošću selo obasja. Milina od dana. Preko noći se koješta promienilo. Na trgu izpred crkve poizpodizale se nekolike šatre i pod njimi tr- govci već svoju robu namjestili. Tu je kranjac Pilip, koj inače s kutijom o ramenu po selih obilazi, a danas je i on robu po stolu razastro i stol nadkrio krovićem od platna, što ga drže četiri motke kroz stol protaknute i u zemlju zabijene. Tu je Lazo licitar sa svojimi me- denjaci; tu opančar, čohaš, krznar, klobučar i lončar. Izmedju njih se vrze nekoliko cigana, a eno i gajdaša; gajde preko ramena zabacio te sam pod mehanu sio i pijuć rakiju gleda, kako pecari čitave krmke i ovnove na ražnjevih vrte. Sad već vidjaš i mužko i žensko u stajaće haljine odjeveno. Nu još nitko neizilazi iz kuće; sve se sprema u crkvu. Vratnice su u svih kućah širom otvorene. Svatko izče- kuje goste; nekoji su već sinoć došli, a drugi sada dolaze te samo vidiš, kako se sviet na sve strane po- zdravlja i ljubi. Trg je još prazan. Majstori pod šatrami gdjekoji još robu bolje redi, a drugi sjede, razgovaraju se i čekaju. Eto i popova jednoga za drugim. Došli u pomoć susjedu. Ali i učitelj svaki čas na vrata izgleda, kano da i on nekoga očekuje. Danas se i iz njegova dimnjaka puši. Na taj dan nije on nikada propustio podvoriti svoje goste, ponajviše iz susjedstva učitelje. Pri tom mu je u pomoć bila krojačeva Veronika, i njezinom zaslu- gom izašli su Damjanovi sv. Mihaljski objedi na velik glas u svoj onoj okolici. Za taj dan našao bi se unj svake godine u podrumu liep red zapečaćenih i na- glavce u piesak usadjenih boca što crnoga što. bieloga naj- izvrstnijega; a i drugo što spada ka gospodskomu objedu 126 nešto bi on nabavio, a nešto bi seljaci svomu učitelju podonašali. Tako on na vrata izgledajuć, eto ti i sbilja najprije dvie šikuljice, kano dva dobra mačka, dovezoše starca, koj je do pazuha u šaraglje propao, doljnja mu se vilica obje- sila, a glava se amo tamo ljulja, — bješe siromah zaspao. Istom kad kola stadoše, i on se prenu; a medjutim se već domaćin požurio, da mu sam vratnice otvori. Pomože mu, da se s kola skine, a onda se srčano zagrliše i tri puta poljubiše. To bijahu stari drugovi, dobri prijatelji, jedne dobe, a i inače puno nalik jedan drugomu. Kada su već u sobi bili, hukne gost, odmah sjedajuć. — Ha! — Hvala bogu. Dobro te se živ nerazsuh, kako su mi se kosti stresle. — Nebudi ti žao, moj stari druže, da si se potrudio, reče mu domaćin. Ako su se kosti razklimale, a mi ćemo ih opet utvrditi. Pričuvao sam ja još nešto malo za nas starce onoga staroga, onoga garavoga; a sada de malo greni rakije i prigrizi malo kolača, — pak iznese predanj u staklenci rakije kano zlato i na pladnju nekakovih sladkih kolačića. — Pa valjada nećemo biti sami? Što misliš, dali će doći Hrastovački ? — Nemože. Zar neznaš, da i on ima kapelu? — Gle sbilja, posve sam zaboravio. — Nego će ti doći druga dva gosta. Eto pod brdom kod česme sretoh kola sa dva dobra konja, gdje pod lipom stoje. U kolih čvrsto gospodsko sjedalo od šibja spleteno. Uz kola dva mladića, jedan priprosto odjeven i taj se laktom na lotre naslonio te onako gleda; a drugi u liepu crnom odielu, i taj si sad rubcem šešir gladi, sad opet čižmice na panju oprašuje, brčiće suče, kosu redi i ovratnik namiešta. Rekoh i ja svomu kočijašu | da stane, pak njihova, koj si na strani ondje usječeno novo bičalo priredjivaše, na tiho upitam, da oni nečuju: 1217 — A Koga to voziš, prijane? — Učitelje vozim u Vranovac. | | — To će biti kunovački i cerovački, koji su istom došli iz škole. | U tom zazvoni zvono drugi put u crkvu. Damjanov se gost prekrsti. — Što se ti krstiš? upita ga domaćin. — Krstim se od milinja, što opet jednom čujem pravo zvono. O kako sam se već zaželio! Liepa moja doljanačka zvona; nikako ih pregorjeti nemogu. Kad bi ono veliko večeri gospu pozdravilo, — pak da si hajduk, moralo bi te Bogu obratiti i na molitvu ganuti. A kada bi sva složno zazvonila, kano da andjeli s neba pjevaju. Pak one orgulje! Ta mrtav bi uz nje pjevao. A sada tamo moram slušati, gdje ono zvonce u drvenoj zvonari dreči, a s djecom i kad pjevam, moram onako pjevati na suho. Kuzman Bubalo — to mu je ime — bijaše najme prije učiteljem u Doljancih, gdje je liepa i bogata župna crkva; ali radi prsobolje morade to mjesto ostaviti i tražiti si drugo, gdje nije župe i gdje crkvena služba nije tako zatorna. | Dok oni tako u govoru, prispiju ona dva mlada učitelja. Domaćin izidje, da ih sretne i pozdravi. Skočiv s kola kano kakov pelivan, ukoči se onaj kicoš pred starim učiteljem i, držeć svjetao šešir u desnoj a žutu ljetnu ambrelu i nekakovu knjigu u lievoj ruci, reče mu: | — Oprostite našoj smionosti. Poslužismo se ovom pri- likom, da se javimo svojemu starijemu drugu i susjedu. Ja sam Mile Vranković, učitelj u Kunovcu, a ovo mi je saučenik i dobar drug, Luka Obradić, učitelj u Cerovcu. Obojica smo svršili novosustavnu preparandiju i bili smo štipendiste zemaljski. i 128 — Liepo, liepo, odvrati mu starac malo smeten. 1z- volite u ovu moju sirotinju, pak što se nadje, s onim budite zadovoljni. Uvede ih u sobu i odmah stane ubrusom iztirati ča- šicu, da ih posluži rakijom; ali onaj gizdelin rukom odmahne: — Netrudite se gospodine. Neslužimo se tim. — Da čim ću vas poslužiti, draga moja mlada go- spodo? — uzšeprtlji se starac. — Možda što drugoga? Što ručate obično. — Ja kave ili čaja. — Toga neimam, odvrati mu niza se gledajuć tužan i zasramljen starac, koj za čaj nikada ni čuo nije. — Ali se nebojte, objed će biti dobar. Samo mi vas je žao, što ćete morati na tašte u crkvu. — A hoće li skoro biti vrieme? Pokazujuć prstom na svoju švajcarku: Kako vidite, za osam časova zvoniti će treći put, odgovori domaćin. Kicoš izvadi na to svoju srebrnu uru i pokazujuć ju starcu: Ta vaša za čitavih deset časova brza, reče. Kako moja kaže, ovo je pravo vrieme. — Za Kunovac može bit da jest; ali mi smo sada u Vranovcu. To izvolite na umu držati, moj mladi go- spodine, primieti domaćinov stari prijatelj, kojemu se već bijaše žuč pokrenula na ono prpošno golobradče. — Oprostite, zapenta mladić, neznajuć ništa više od- govoriti starcu, kojega mrk pogled bijaše mu dovolj- nom opomenom, da valja pripaziti na se. — A medjutim, dok bude vrieme u crkvu, možebit da biste htjeli bit tako prijazni, reče opet kunovački domaćinu glasom umiljatim, da nam pokažete školu i djecu, — pak stane navlačiti rukavice. — Drage volje, odvrati domaćin, uzamši kapu u ruku. Izvolite, i odvede dva mlada učitelja u školu. 129 Djeca pozdrave goste navadnim pozdravom: , Hvaljen Isus!“ Gizdelin učitelj stane pred klupe i, pritvrdiv si na nos o crnoj svilnoj uzici naočale, uzme razmatrati djecu, koja, videć to, čega još nikada vidila nisu, sva si na jedan put lice rukom zaklone, sakrivajuć smieh, kojega nemogoše uzpregnuti. Taj smieh razumje stari učitelj, a razumje i njegov gost te, kano da si ih odpuhnuo, izidoše iz škole. Pred školskimi vrati mladi učitelj, da zabašuri svoju smetnju i nepriliku, dobacit će starcu kratku opazku: — Nova pedagogija propisuje, da djeca u ime po- zdrava samo ustaju, a negovore ništa. Medjutim je stari prijatelj domaćinov zagledao u knjigu, koju sobom bijaše donio kunovački, pak kada se vratiše u sobu, reče mu: — Vi zar ni na put neidete bez knjige? — Nikamo, odgovori mu s nekim plahim ponosom mladić i, ugibajuć se daljim udarcem, koji bi ga mogli pogoditi s te strane, okrene se opet domaćinu: — Ako vam je s voljom, gospodine susjede, da vas danas kod orgulja zamienim ? Ta ponuda bude starcu veoma neugodna. On da ga zamieni! I zato doduše prijaznim, ali ponešto ipak rez- kim glasom odgovori mladomu nametniku: — Žao mi je gospodine; ali mene danas nitko za- mieniti nemože, a to jednostavno s toga, što pjesme, koja se uz današnji god pjeva u našoj crkvi, do mene nitko pjevati nezna. Budete li kadgod učiteljem ovdje, onda ćete ju pjevati. Ovaj se pokloni. — A ima li kakovih honoracijora u ovom mjestu ? — Kako to mislite? zapita domaćin, pogledajuć svoga staroga druga. Jurković, Sabrane pripoviesti IL 9 130 — Mislim: Ima li u ovom mjestu osim vas i žup- nika još koje inteligentno čeljade, kojemu bi se, kad smo već ovdje, pokazati i pokloniti valjalo ? — Kako nebi bilo? odvrati mu mjesto domaćina stari Kuzman. Ima knez i druge starješine: ljudi po- šteni, pametni, jaki gazde, kojih bi svaki svu četvoricu nas nekoliko puta izplatio. — Ali to su ljudi seljaci, reći će gizdelin, namata- juć oko prsta uzicu svojih naočala. — Seljaci dašto, odgovori pooštrenim naglaskom i namrštenim čelom Kuzman. A tamo kod vas zar su gospoda? Hoće li vam se na svaki način gospode, i toga ovdje ima. Eto preko puta stanuje sulud krojač, koj kaput nosi, mnogo je svieta prošao, pak izmišlja nove vjere te bez kraja i konca govori kojekakove 1lu- dorije, držeći se uz to čovjekom veoma mudrim i hva- leći se, da zna više nego svi učitelji; — k njemu mo- žete otići, da mu se poklonite; on nije seljak, — bože slobodi, — on je honoracior i čovjek, kako vi velite, inteligentan. Izvolite! Na svu sreću zvona treći put zazvone. Domaćin po- grabi kapu, opipa si žepove, da vidi, nije li zaboravio burmuticu i rubac, pak požuri načinom uljudnim i svoje goste u crkvu. Kunovački, prije nego će poći, stane se nemirno ogle- dati po sobi i, nevideć nigdje zrcala, izvadi brže bolje iz žepa svoju četkicu za glavu te, odvrnuv se na stranu, hitro se u zrcalce pogleda, kosu i brčiće malo ponačini i odtepav nekoliko prašaka i pobrav nekoliko peraca s haljine, pobrza za drugimi te svi zajedno krenu put crkve. Starcu se je Kuzmanu radi tiha i ponizna držanja veoma svidjao onaj drugi mladi učitelj; pak i ako to nikakove posebne hvale nezaslužuje, jer se samo sobom razumieva, mišljaše ipak naprama onomu drugomu pr- 131 pošniku ovoga svoga mladoga druga na očigled svim odlikovati tim, što ga je, iduć u crkvu, izpod ruke uzeo, dok domaćin i onaj drugi idjahu napried svaki o sebi. Na crkvenih vratih razstanu se učitelji i domaći ode na svoje mjesto k orguljam, strani pako upute se kroz svjetinu, — koja ih izvjedljivo gledaše, šapćuć jedno dru- gomu: tko bi to biti mogao? — u posebnu klupu, koja oltaru s lieve strane bijaše priredjena za odličnije goste. A da vidiš crkvu, kakova je! Pobožne mužke, a još više ženske ruke pripomogle crkvenjaku te su svoju diku pretvorile u pravi perivoj, donesav Bogu najljepši danak od svega što je poraslo u gori i u domaćih vrtovih. Na nuglu svake klupe pritvrdjena povisoka kitna jelova grana; sviećnjaci, kipovi i slike oltarske bogato cvie- ćem nakićene, a svečara sv. Mihalja samo naslućuješ, ali ga nevidiš od šume granja i vienaca, kojimi su ga zatrpali. Taj naravni ures svom crkvom ugodan miris prosiplje, a bogoljubno stado s ponosom gleda tako ukra- šenu svoju staru majku. U tom i zvonce dva puta zacilikne i na taj znak od onoga žamora i nemirna namieštanja nasta mir i tišina, kano da se je sve kamenom pretvorilo. Samo se niži nad višega na prstih propinje, kako bi mu preko glave vidio, a sve oči uprte su u vrata sakristije. Iz nje naj- prije izidoše ozbiljno kano mali pape četiri djaka u crljenih skutih i bielih košuljicah, koje se riedko oblače. Da sretne djece! Taj dan se ni s kraljevi mienjali nebi. Bit će da je majka kojega toga od njih tu čast za svoga milenka od učitelja darovi i suzami izplakala. Za djaci dostojanstveno stupa svećenička dvorba domaćega župnika, a za svimi on. I na njih je ruho, koje se riedko vidja, pak se i za uhar oblači. Sav sjaj vladalačkih dvorova i njihove gizdave pratnje negleda se od tomu viklih gledalaca onom dahtivom ljubopitnošću i onim radostnim igranjem srca, kojim se na dan crkvenoga goda * 132 u takovoj seoskoj crkvi motri ona skromna ali neobična oprema i onaj po koji neznatni stranac. Služba započe i crkva se poput jezera uztalasa: sve se je na koljena spustilo, — i sada je opet sva povr- šina mirna. Danas kano da i zvona drugčije zvone; domaći žup- nik kano da drugčije pjeva i orgulje kano da drug- čije sviraju: sve je nekako svečano. A učitelj; — o da ste čuli, kako je onu svoju sv. mihaljsku divno odpje- vao! Svu je snagu svoga glasa pribrao, svu je svoju dušu u tu pjesmu prelio i na očigled onih stranaca svu je slavu svoga imena danas uz nju privezao. Al je i uspio. Raztvorenih ustiju i prama koru ukošenih glava i blaženim posmjehom sjevajućih lica slušao je narod tu starodavnu sv. mihaljsku, koja se samo jedan put u godini čuje. Gdjekoji je starac od milinja na koljenih poigravao i pridušenim jektanjem prateć uči- telja težko se uzprezao, da u sav glas s njim nezapjeva. Mnoga .je starica rogljem ubradača kradom utrla suzu pobožnoga ganuća. A kad je učitelj dovršio, glavom kli- majuć najprije se medjusobno a onda strane učitelje pogledaše, tražeć im u očijuh izraz priznanja, a učini im se, da spaziše neku malu sjenku zavisti. Služba božja mine i narod iz crkve provrije te se poput rieke seoskim trgom razlije. Majke djecu vode pod šator licitarski i tu ih napajaju medđicom i kupuju medenjake: komu konja, komu bebu, a komu opet o trakah od šarena papira pod vrat kolajnu. Tamo se opet pod drugom šatrom našla seoska mladež te se darivaju: koje prstenom, koje naušnicami, koje grivnami, koje trepetljikami, koje svilenimi rubci, i te malice neznatne vriednosti nude se važnošću i dostojanstvom, a primaju blaženstvom većim, nego što se daju i uzimaju kraljev- ski darovi od bisera i zlata. Ozbiljni gospodari brinu se više za praktične potrebe života, i kako je u koga 133 jača ili slabija družina: jedan se čitavim snopom opa- naka zabacio, a drugi čitav toranj škriljaka na glavu naslagao. Vika stoji nudioca i kano male puške odje- kuju dlanovi pogadjača. Curlik dvonjuša mieša se sa piskom sviralica; kroz neredni žamor svjetine prodire već i skladna pjesma izpod mehane, a objestnoj svirci i pustu priklapanju gajdaševu odgovara melankolična gudba gusala i ozbiljni zvuci pjesme sliepčeve. U tom i podne zazvoni i sve što je domaće razidje se svojim kućam k objedu. Uz onaj hrastovi stol sjela i četiri učitelja, da bla- guju. Domaćin je starim prijateljem stol začelio, njemu os lieva i desna ona dva mlada druga posadio, a on sam u zastavu sio. Nejednako družtvo kano i razloženu tam- buru valja istom ugoditi; a to ovdje trebaše tim više, što smo vidjeli, da izmedju njih od prvoga susreta prije podne bijaše ostalo nešto malo nesklada. I nadje se uga- , djač — nikada bolji. Vino, koje će i najbolje prijatelje zavaditi, ali će i nesložne drugove liepo izmiriti, pokaza se i u ovom družtvu starim čarobnikom. Užili ga se onoliko, koliko treba, da se duh razigra i srce razveseli, pak se tako našao modus vivendi i pogibelj rata bijaše , za ovaj put sretno odklonjena. I Veronika, obavivši, do jedine crne kave, posao u kuhinji, pri kraju se objeda njim pridružila, i to bijaše još tvrdje jamstvo potraja- nju mira. Nju su zdravicom pozdravili, a do te su se i druge mnoge izpile, od kojih starce učitelje bijaše osobito dirnula i udobrovoljila ona, koju kunovački raz- sipnom fraseologijom izreče u pohvalu staroga učitelj- stva, koje kano i staro vino da ima svoje prednosti i u mnogom da se unj može ugledati mladi naraštaj. Raz- govaralo se i o drugom koječem, na posljedku o novih plaćah, o crkvenoj i svjetovnoj vladavini školskoj, o »kraljevskom čovjeku“, koj sada obilazi po školah itd, dok zvona treći put nezazvoniše na večernju, zovući do- 134 maćega učitelja na njegovo mjesto u crkvu, Tu se on ne- čemu dosjeti. Kako se je kunovački, osobito onom zdra- vicom staromu učiteljstvu, kod objeda dobro ponio: da ga nagradi, ponudi mu, da mjesto njega, ako se pouz- daje u se, odpjeva ,veliku večernju.“ Ovakova ponuda biva dužnošću ponudjenu, a neprimljena sumnju radja, koju da od sebe odvrati, a možda i potajnom namje- rom, da predpoldašnju slavu svetomihaljske himne, ako uzmogne, oslabi: — smioni mladić ponudu prihvati. Poznato je, da je ,magnificat“ najsjajnija točka velikih večernja. I nemože se reći, da se mladi učiteljev gost nije pošteno trudio. Sve je sile napregao, svu svoju vještinu uložio, — uzalud! Izilazeć iz erkve, go- vorahu župljani klimajuć i mašuć glavom jedan dru- gomu: Zadje se, dobro je; ali opet našemu nikada par nije. Čim orgulje umuknuše u crkvi, liepo im prihvati gajdaš pred crkvom. Večernja se svršila i mladež se u kolo uhvatila. Donekle i starci kod kola stajali te se nasladjivali gledanjem one liepe slike prekipljujućega života i zdrav- olja. pak bi se kadšto smieške pogledali, sjećajući se svojih mladih godina, dok nereče Damjan onoj dvojici mladih drugova: — Vam je ovdje mjesto; a mi ćemo vas dočekati kod kuće, — i njih dva starca odu. Sjedeći pod sjenicom u vrtu, udare uz nešto jela i pila u razgovor, koj se najviše kretaše okolo ,kraljev- skoga čovjeka“ i Damjanova pitomca, koj radi početka škole bijaše već opet otišao u Zagreb. — Čega si se ti podhvatio, jadni moj Damjane? reče Kuzman svojemu staromu pobratimu. Gdje su još uči- telji o svom trošku školali djake u gradu? Ja držim, da je od onih glasovitih dvanaest zadaća Herkulovih, o kojih smo nekoč slušali, ova tvoja svakako teža; jer za l 135 sve ono. hotijaše se doista velike snage i velike lukav- štine ali uzeti gdje neima, — to je po mojem mnienju još više, nego lave i zmaje nadjačati, i više nego sve kraljevske staje počistiti. Damjan se zamisli. — Vidim, u što sam se uprtljao; ali sada se već okaniti nemogu, makar propao. Zar ti nisi nikada oku- sio slasti, koja sa žrtvom raste, kada se dobro čini drugomu ? — Sve je to liepo prijatelju ; ali i dobro činiti valja s razborom. Zar bi ti pametnim držao onoga, tko bi se po onih kratkih ljestvah, što su tamo prislonjene, uzeo penjati na zvonik ove vaše crkve? Damjan se još većma zamisli, dok, s nova se ohrabriv, reče: — Nešto još imam, a ono drugo.... dati će Bog. Štediti ću. — Štediti ćeš; a ja ti velim, da će one Danaidke, o kojih su nam nekoč kazivali, prije svoj sud vodom na- puniti, nego li ti smoći, koliko se tomu hoće. Štediti ćeš... . Makar da se kako skvrčiš, ovim ubruscem po- kriti se nemožeš. A u što se uzdaš? — U novu plaću — U novu plaću? poklima glavom Kuzman. Čekaj malo; valja ti istom proći kroz onu vatru, kroz koju sam ja već prošao. — Da sbilja. Kod. tebe je već bio. — Bio,. da, odvrati Kuzman, stisnuv ustne i počešav se iza ušiu. Čekaj samo. Pitat će te, o čem nikad ni sanjao nisi. O bože! Što sve da danas neznaš; čemu svemu da viešt nisi! Uči li se ovo, uči li se ono? Pak na posljedku još ove naše vjeverice da skakati učimo. — Ali će tako djeca biti zdravija. — Malo te mu ne- rekoh: Pak zar nisu zdrava? Pogledajte ih. Ali od astnih lona ca crvene se ovi obražčići. Odatle je zdrav- 136 lje; a zdravo diete samo od sebe skače. ,Ječam trči“ i za konja se kaže... . Ali evo naših mladih učitelja. Prekinimo taj razgovor. Ona dva mladića, povrativ se, doskora se s domaći- nom oprostili i otišli, Kuzman pako kod svoga" pobra- tima još prenoćio te sutradan i on podranio u svoje Doljance. VII. Medjutim je ,kraljevski čovjek“ i vranovačku školu bio pohodio; ali kod učitelja nije iza sebe ostavio ugodne uspomene. Govoraše mnogo o zahtjevih vremena, o većih plaćah i većih dužnostih, o nedostatnosti staroga trivi- uma, o novom vinu u starih mjehovih, — u.kojoj posljed- njoj prispodobi stari Damjan naslućivaše podmuklo ši- banje na svoju osobu. Zato je svim doduše dužnim po- čitanjem odilazećega novoga starješinu izpratio, ali ga više poželio nije. Zašto da to taji? Po svojem očitom protivničtvu svim novotarijam, mišljaše, da mu nemože biti branjeno uzkratiti svojih simpatija onomu, koj pred pStaru školu“ stupaše kano bezobzirni nosioc i zastup- nik tih novotarija. U ostalom, vičan pokornosti i po- sluhu prama starijim, ma kakovim, a imajući k tomu i drugih razloga, trostrukim je oklopom samozataje i mu- čanja ogradio srce i usta proti svakomu, tko bi ga za- pitkivao o tom pohodu ,kraljevskoga čovjeka.“ To je bilo izpred svršetka školske godine, mjeseca lipnja. Koji su u to doba vidjali učitelja, nemogahu a da mu na čelu — i koliko ga on silom vedrijaše — ne- opaze neki oblačak nujnosti i neveselja; ali što koji dan u napredak, sve to više toga oblačka nestajaše i malo po malo pojavi se na licu starčevu svjetlucanje tiha nutarnjega zadovoljstva. Gorčina prošlih dana utonu u sladku očekivanju veselije sgode. Doskora imaše Živko kući doći, O njem je svu godinu dobivao najpovoljnije op 1317 glasove, i zato ga je očekivao slavom ovjenčana. A da dječaku što miliji bude boravak kod njega, pomnjivo je sve pripravljao, što spada na obične djačke zabave, kakove su bile za njegovih vremena: udice priredio, lepak skuhao, cuvike načinio i vabce nabavio, živadi zapatio, vrt zasadio, kuhinjske potrebe popunio, — jer je kroz dva mjeseca praznika poslje dugo vremena opet, po starom svom običaju, odlučio latiti se sam kuhače. Osim toga su ove godine voćke liepo obrodile, pčele dobro uspjele, pak će biti dosta voća, meda i svakoga dara božjega. Tako jedno jutro bješb.a se, usried dvorišta sjedeć i ži- vadi bacajuć, u te sretne časove zamislio, pak već i izračunao, kako će svoga pitomca ob izdašnijoj plaći do godine opet na nauke u grad odpremiti, — kada do- pade listonoša s pismom, koje pročitavši, bješe se oka- menio, kano što bi se okamenio onaj, koj je upravo pročitao svoju smrtnu odsudu. U tom pismu pozivaju ga, da idućih praznika ima na nekoliko tjedana doći o svom trošku u glavni grad, da prisutstvuje nastavnomu tečaju, priredjenu za uvjež- banje starijih učitelja u novom sustavu. Tom gorkom jabukom bješe mu urodio onaj zlosretni posjet ,kra- ljevskoga čovjeka.“ Okanimo se opisivati čuvstva, koja su ga usljed toga obuzela. Ali, kano čovjek trpnjom otvrdnuo, doskora se snadje: srce stisnu, pa nikomu ni rieči. Dan po dan, dodje vrieme i Živko se kući povrati. Svjedočbu bijaše donio još bolju, nego što je očekivao starac, kojemu suze oči podliše, kada ugleda školske darove i u izvješću debelimi pismeni natiskano i zviez- dom označeno ime svojega pitomca. U čelo ga poljubi i drhćućim glasom reče mu: Hvala ti sinko, što si _ me tako obradovao. -— Hotio bi bio svemu svietu pokazati svoga ,prvoga, odličnika.“ Često bi ga onako iz potaje 138 motrio, kako je liepo ponarastao, kako mu lice zdravljem cvate i kako se je načinom odievanja, načinom govora i svim držanjem dotjerao tamo u gradu na pravo gospodsko diete. Svaki dan smišljao, kako će mu ugoditi i kako će ga zabaviti; i našlo se, kako se na selu može: sad ribe, sad ptice lovili, sad opet u prošetnju izilazili te biljarili i kukčarili, te se starac nemogao izčuditi, kako mali svakoj biljci i svakomu kukeu po tri imena zna i kakove si sbirke od njih slaže. Uz to se približavaše i kobno vrieme, gdje učitelju valjade u Zagreb, te ga sada na časove opet snalažaše sjeta, kojoj se nemogaše odbraniti. U najvećoj neprilici bijaše radi maloga. Drugim mogaše reći i nereći, kamo ide i zašto ide; ali kako će od djeteta zatajiti bar to, da ide i nereći mu, kada će se povratiti. Tako zamišljen sjedjaše jednu večer pod sjenicom u vrtu, kad na jedan put, dignuv oči, opazi, da dječak pred njim stoji i da ga gleda. Tim smeten, zapita ga: — Odakle ti sinko? Kako da me nisi pozdravio i dobru mi večer poželio ? Živko na to ništa neodgovori, nego, pristupiv bliže k njemu, reče mu glasom žalostnim : — Ti si babo — tako moraše zvati učitelja, — nešto neveseo ? — Nisam sinko; samo sam se malo zamislio. — Znam da si se zamislio, pak si s toga neveseo, — ito radi mene. Veliku si brigu sa mnom preuzeo. Ja mnogo trošim, a ti težko smažeš. Nije li tako bibo ? — Ne, diete moje, pomiluje ga starac po licu. Ja što činim, rado činim; a da nemogu, nebih činio. Netari si zato glave. — Da hoćeš, mogao bi si bar nešto te brige skinuti S vrata, nastavi dječak i posadi se do učitelja, položiv svoju lievu ruku na njegovo desno rame. Dobivaju i 139 drugi, slabiji od mene; pak zašto nebih mogao dobiti i ja? Potraži za me podporu, pak ćeš vidjeti, da ćeš ju dobiti. I ako dječak imaše pravo, jer veliki dio prištedka za buduću godinu imaše eto da pozoblje nastavni tečaj, uči- telju se ništa nemanje na one njegove rieči lice zažari a oči zakrese. Misao, da se ljubav toga djeteta i na druge razvrgne; da zahvalnošću to srce još tkogod zaduži; veselje svoje s tim djetetom da još s kim dieliti mora i da sav život toga djeteta nebude jedino njegova za- sluga, — ta misao činjaše mu se nesnosna te, skinuv dječakovu ruku sa svoga ramena, odsječe glasom uvrie- djena čovjeka : — Neću. Živko ga plaho pogleda i nereče više ni rieči. — Nego ti imam drugo nešto kazati. Ja za koji dan polazim u Zagreb, — U Zagreb? Začudi se mali. A kada ćeš se vratiti ? doda zabrinut. — Kada ću se vratiti? uzševrda se ubogi starac. No, no, — za koji dan. — Kako to, za koji dan? priupita dječak. Ima li to »Za koji dan“ biti za dva, tri dana? — Tako je: za dva, tri dana, odgovori klonulim i nesiguruim glasom učitelj, i nešto mu srce stegnu, gdje će slagati djetetu. — A što će biti sa mnom? — Ti ćeš dotle otići k svojoj majci, neka te i ona vidi. Tako je pravo. Štogod ti i činili drugi, ona ostaje tvojom majkom ; ona ti je glavno učinila, — rodila te je. K njoj ćeš dakle poći; a onda ćeš se opet k meni vratiti. VIII. Dva dana prije učiteljeva polazka u Zagreb sjedio je krojač kraj prozora u svojoj sobici, krpajuć hlače nekomu 140 lugaru iz susjednoga sela. Niz nos mu se objesile mjedi okovane, razklimane očale, kojim su oba kraka dretvom privezana i suknom obšivena, da nežuljaju. Pred njim je stolčić na jednoj nozi, a na stolčiću omašna stara izglodana burmutica, koja sveudilj klopoće, kako ju kro- jač, grabeć šmrkaj za šmrkajem, otvara i zatvara Dugu, riedku, plavu, ali već dobrahno prosiedu kosu uzicom je okolo glave svezao, da mu u oči nepada. Osim bur- mutice još su mu na stolcu škare, svrtak erne svile, ko- mad voska i — sveto pismo. Šijuć ruka na pravilne se mahove kao kakov mrtav stroj diže i pada; ali da uz to krojaču misli kojekuda blude, o tom svjedoči često igranje ustna, kadkada i glasno mrmljanje te kretanje glavom takovo, da se očito vidi, kako sada nešto odo- brava, a sad opet nešto zanijekuje. Tako u misli zadubljena probudi ga kucanje na vra- tih. ,No!“ promrmlja i nedižuć glave, a u sobu ne- stupi, nego na otvor, kolik trebaše onomu suhomu tielu, provuče se učitelj i pozdravi tako tihim glasom i tako nujnim držanjem, da se krojaču, koj se medjutim bješe okrenuo, odmah učini, da se je moralo dogoditi, ili da će se dogoditi nešto neobična. | ' — Sjedite, učitelju! ponudi ga stolicom i neprekide svoga posla, samo što jednim okom pratijaše iglu, a dru- gim motrijaše prišastnika. Učitelj mučaše. — Što je dobra? zapita ga krojač, a u sebi mišljaše na zlo. —- Čekam dok dovršite. — Toga vam netreba čekati. Štednja vremena nalaže, da se i dva posla rade, ako se istodobce raditi mogu. Da udobrovolji krojača, koj mu se danas činjaše opet nešto mušičav, ponudi ga učitelj burmutom iz one du- goljaste rožnate burmutice. Krojač, kojemu onaj neodo- ljivi miris bješe u nos udario, razvaliv oči, pohlepnim 141 pogledom onamo glavu nadnese, o koljeno prste iztare i opisav rukom po zraku povelik lik, raztvorena poput kljuna gladne ptice ona dva prsta u burmuticu spusti i kolikogod mogaše zagrabi te tako lakomo srkne, da je u isti mah zinuo i kihnuo. — Na zdravlje! reče, nakloniv se, učitelj. — Hvala vam, odvrati krojač, žaleć onaj dobri ušti- pak i pružajuć ruku za novim. Eto vidite. Ovo se dvoje nemože učiniti u isto doba. Najprije se mora zinuti, pak onda kihnuti. Ima i drugih poslova, koji se nemogu raditi u isto doba; ali šivati i razgovarati se, koliko god hoćete. Dakle, ako vas je volja, nastavite; ja vas slušam. I opet se naklopi krpati hlače lugarove. Iza male počivke, za koje smišljaše, kako bi počeo, produži učitelj: — Vi ste prošao mnogo svieta i učan ste putovanju po svietu, pak sam došao, da me svjetujete. Prekosutra polazim u Zagreb. To rekav, nehotice uzdahne. Krojač iglu u zakrpu zabode, očale na čelo nadigne i začudjen učitelja pogleda. Čovjeku, koj se je od četr- deset i sedam godina onom pravilnošću i nepromjenlji- vošću okolo svoga sela kretao, kojom se kreće zemlja okolo sunca, — tomu čovjeku moralo se je doista do- goditi nešto tako neobična, kao što je neobična repača medju drugimi zviezdami. — Vi u Zagreb? zapita ga. Pak što ćete vi u Za- grebu ? — Imam posla, odgovori učitelj kratkoćom i tonom, koj, kada se sretno pogodi, presieca svako dalje zapitki- vanje; kojemu da tim sigurnije na put stane, odmah i nadoveže : | — Došao sam vas samo pitat: Kako sada imamo že- ljeznicu: bi-li putovao željeznicom ili na kolih? 142 — Hm, protisne kroz nos krojač i lati se opet igle, kano čovjek, koj na takovo pitanje imaše gotov odgo- vor. — Da li biste putovao željeznicom ili na kolih? Da čudna pitanja! Tko još pametan danas, imajući pri ruci željeznicu, putuje na kolih? Razlika je u brzini, kolika izmedju ptice i kornjače. — Znam, reče učitelj; slušao sam; ali pomišljam, što je sigurnije ? — Sigurnije! pogleda ga krojač. Sigurno nije ništa. Mrcine se poplaše, pak kola prevale, a ti, ako vrat ne- skrhaš, nogu ili ruku slomiš, pak si bogalj; a na že- ljeznici: vozovi se sudare, sve se na trieske razleti, a tebe u kašu smrvi, — pak je gotovo. — Gotovo! ponovi učitelj, probliediv. — Što se bojite? Ta to nemora upravo da se dogodi ; može se dogoditi, ali nemora. Evo vidite mene, doda, izpraviv se ponosno. Na tom vatrenom zmaju pol sam svieta projezdio, a onu drugu polu još mislim projezditi, — jer ovdje u ovom zakuitku nisam nakanio umrijeti — pak evo me još živa i kosti čitavih do jedne. Velim vam dakle, da nemora biti. Nebudite strašivica i putujte željeznicom. Dakako, da za to putovanje valjaju stano- . vita pravila, koja se u kratko izražuju dvjema riečma: Točnoižurno. Tko časak zakasni, ostave ga; tko što zaboravi, nedozva; tko se za vremena neugne, po- gaze ga; gdje što prištinu, to i odkinu; bez pogodbe se naplaćuju i slabo se razgovaraju; tu nema kano s koči- jašem : de stani, da vatre ukrešemo; da se malo napi- jemo; da sjedalo bolje namjestimo; pak onda opet: ho! te fućkaj sad macku sad doratu, pak im uha nateži i oči iztiraj, — već žviždaljka žviždne, lokomotiva, dim i vatru sopteć, svoj teret potegne, pak se najprije lagano kreće, a onda sve brže i brže, dok na posljedku, kano da si sve vragove razvezao, brzinom ptice ili taneta, da sve zrak huji, pojuri, tegleć za sobom nepregledan red 143 kola, — što velim kola? — željeznih kuća, kano da si nanizao sve ovo naše selo. Takova je to silesija! Dok je govorio krojač, bijaše opet iglu u zakrpu zabo, očale na čelo uzbacio te uzeo u pomoć obje ruke, da što njima, što izrazom lica poda učitelju što življu sliku opisane vožnje. | — To je sve užasno, izusti tihim glasom učitelj. — Što bi bilo užasno? Valja da kušate. Samo si prije uru naravnajte. Neoslanjajte se na popovo podne, jer možete zakasniti; a rekoh vam, da je prvo pravilo: točno i žurno. Na to izvadi svoju srebrnjaru, za koju držaše, da u svem selu jedina dobro ide, i po njoj učitelj, slušajuć mekanično, potjera za čitavu uru napried svoju neku bakrenjaru. — A prtljage mogu ponieti ? — Koliko god hoćete. — Od krojača kući iduć, težko se zamislio učitelj. Po krojačevu kazivanju utvaraše si on od željeznice maštom strahote upravo paklene. Sa crkvenoga zvonika bačenim biti, ili se onoj vražjoj spravi povjeriti, činjaše mu se jednako pogibeljno. Srećom — živ, nesrećom — kaša! tu 1 tamo. Ali gdje su toliki živi ostali, zašto da baš on pogine, razabiraše malo mirnije učitelj ; a k tomu nešto od zna- ličnosti, a nešto od sramote pred krojačem odluči: glavu u torbu, pak putovati željeznicom. IX. Sljedeći dan ode sav na priprave za put. Posredova- njem župnikovim imaše se bezplatno nastaniti u samo- stanu, onom istom, u kojem je nekoč djakom boravio i smjele sne o redovničkoj haljini snivao. I ako imaše biti bezplatno, da ipak nebude posve badava; pak kada 144 se k tomu, kako krojač reče, može ponieti što hoćeš i koliko hoćeš: krene onu golemu sandučinu s mjesta, na kojem je četirideset i sedam godina mirna stajala, pak ju od vrha do dna nakrca jabukami, medom, što ga je iz svojih košnica izrezao, orasi i drugim jestivom, ostavivši još mjesta za malo rubenine te za onaj modri kaput i kockaste hlače, oko kojih se danas trudijaše krojač, da ih što bolje uredi. | Glede ostaloga odiela zadavaše mu najviše brige, što će na glavu ponieti. Bila je u njega kapa od tamno- modroga sukna s okruglim, plosnatim i krutim dnom, veličine dobra tanjura, okolo glave crnim, po dva prsta širokim suknom obšivena, s oborenim, liepo olaštenim štitcem, koj bi nos i veći od njegova obranio od jake kiše i sunčane žege. Ta nepoznate proveniencije kapa mogla bi se nazvati historičnom, jer su u njoj i stariji ljudi zapamtili učitelja; a nosaše ju rado; jer i ako joj se sve drugo mogaše prigovoriti, jedno joj se nemogaše odreći: da je bila praktična. A bio je u njega i visoki svileni šešir, što ga je za mladih godina iz susjednoga gradića dobavio i dugo liepo čuvao; ali uz svu pomnju i pažnju, gdje će ga položiti; uz sve brižno zamatanje i prigladjivanje bijaše kroz to vrieme jedva trećinu svile na njem spasio ; tako je okolo dna i na obodu, osobito tamo, gdje se prsti radi pozdrava hvata, ogolio; jer učitelj bijaše čovjek uljudan, a ljudi uljudni imaju, kako je poznato, naj- gore šešire. Poslje mnogoga razmišljanja i ogledanja odluči se na- pokon za kapu. Od burmutica moradoše, posve naravski, kada se ide u glavni grad, ostati kod kuće sve druge, osim one okrugle od biele kosti s akvarelom izpod sta- kla na zaklopcu. Bolji dakle užitak bijaše od njega na- mienjen nosovom ne samo redovnika, nego i laika onoga gostoljubivoga samostana. Ostalim osobnim potrebam 145 bješe još dodao veliki, modri, šareno zarubljeni kišo- bran i srebrom okovanu omašnu trskovaču, koju takodjer bijaše nasljedio od pokojnoga župnika, dobročinitelja svojega. Noć prije polazka slabo je spavao učitelj. Ono kro- jačevo: ,točno i žurno“ sveudilj mu se je po glavi mo- talo i u ušiuh zujilo, pak bi se svaki čas od sna trzao, bojeći se, da vrieme polazku kakogod prospavao nebi. I sutra dan do podne, štogod je radio, sve je bivalo | nekom grozničavom uzrujanošću. Kočijaša, koj će ga do željezničke postaje dovesti, već je dan prije bio pogo- dio, a od podne već je nekoliko puta k njemu pošiljao i uzato sve jednako na svoju bakrenjaru pogledao, mu- čeć se težkom sumnjom, da li krojačeva ura sbilja onako, kako on tvrdijaše, normalno vrieme kaže, i da li se ostale ure po svietu sbilja sudaraju s urami u Vranovcu, a napose sa krojačevom. Prije nego će poći i pošto već za put bijaše podpuno spreman, valjade mu otići k župniku, da mu rekne »S bogom“, — u dobri čas po se; jer upravo taj dan desio se kano gost u župnom dvoru presvietli gospodin patron, koj, doznavši za neugodni, premda svim drugim tajni povod tomu putovanju učiteljevu, bješe priredio neko zatvoreno pismo te ga polazećemu učitelju jednom rukom pružajuć, drugu mu prijateljski na rame položi i reče: Ovo pismo predati ćete, čim tamo dodjete, onomu, na koga glasi. X. Bilo je liepo ljetno popodne okolo polovine mjeseca kolovoza. U to doba pasjih dana liepim popoldnevom zove se vrieme tiho, nebo vedro i modro; ali nad zem- ljom titra sparina dana, koje tek kasno u večer nestaje. Od Vranovca do željezničke postaje imaju tri dobre ure; a komu se još žuri, kako što se našemu putniku žuri; Jurković. Sabrane pripoviesti I. 10 146 tko na iglah stoji i s ure časove broji, tomu ni pogo- tovo nije čekati večernje hladovine. I zato, sunce još povisoko na zapadu igra, a selom Vranovcem kreću se malim kasom prama iztoku seljačka kola sa dva mala konjica i u njih učitelj. Gledajući to iz dvorišta seoske žene, od čuda se krstom krste i jedna drugoj dovikuju : Ta po bogu, je li sbilja on, prijo? a ljudi, koji cestom kola sretaju, sumnjivim skanjivanjem učitelja pozdrav- ljaju i dugo, nevjerujuć očima, za njim gledaju. I same seoske krave i guske, s paše se vraćajuć, kažu, da su od čuda popostale i dvoumnim pogledom za dugo kola pra- tile; samo što njim i svim ostajućim na zapadu zakla- njaše učitelja s traga na kola navaljena ogromna san- dučina. Od te sandučine tko bi mogao, vidio bi, kako učitelj, vozeć se, svaki čas od straha i brige na uru pogleda i konjima svaki korak očima prati i gotovo broji. Vidio bi, kako je kapu, da se nezapraši, šarenim rubcem obavio, i kako se po neravnu putu i na zločestu sjedalu ta glava sa svim tielom amo tamo klimata, a ruke od vremena do vremena prama kočijašu podižu gestom ne- uztrpljiva žurenja. Neću da izbrajam još drugih malih Gotika. koje je krojač, opisujuć vožnju na kolih, kano proročanskim duhom predvidjao, i koje su se u istinu i dogodile. Nu te tri ure vožnje, za učitelja tri vieka duševne tjeskobe, sretno su se preturile. Sunce je već zašlo i mrak se hvatati stao. Učitelj na uru pogleda; pol devet, — i za nekoliko časova kočijaš onim poznatim otegnutim ho! ustavi konje pred stražnjim ulazom u željezničku postaju. Žurnim korakom uputi se učitelj najprije u čekaonicu i tu se, pogledav na uru, uvjeri, da nije zakasnio. Na pitanje, koliko mu još valja čekati, odvrati mu neki niži službenik željeznički dosta udvorno : Petnaest časova 147 Tu uljudnost čovjeka, koga on držaše nekim častni- kom, upotriebi učitelj te poniznim tonom zaprosi unj o načinu putovanja pobliži naputak, koj mu bude i dan, i naročito što se tiče voznoga razreda, bude, pošto je rekao tko je i što je, upućen u drugi razred, koj on i prihvati, nemogavši pred takovim svjedokom riešiti inače sukob izmedju troška i stališkoga obzira. — Samo se žurite, doda važnim licem željeznički službenik, pogledav na uru, jer sada neimate više od devet časova. — Pravo ima krojač: tu sbilja sve ide točno i žurno, pomisli u sebi učitelj. Živim, da upravo djetinskim zanimanjem razgledaše pri svetiljkah željeznicu i sve željezničke uredbe, pak videć žurbu, kojom se tu sve radi i u toj žurbi očevi- dan sklad i red, nemogaše se uzdržati, a da raznovrstan rad tih ljudi neprispodobi mekanizmu ure, i morade opet priznati istinitost krojačem izraženoga pravila. Ne- koliko puta bješe se sried svojih razmatranja zamrsio u to klupko radnika, krećućih se protivnimi pravci, i nekoliko puta bje od njih uz viku: ,pozor!“ dosta ne- milo na stranu potisnut; ali, kano čovjek razborit, to guranje uztrpljivo podnašaše i izpričavaše razlogom po- trebitoga reda, videć i u tom živu ilustraciju onih kro- jačevih rieči: tko se za vremena neugne, toga pogaze. U tom se, kano daleka grmljavina, očuje mukao tutanj parovoza, i učitelju se učini, da mu se zemlja pod: nogama trese. Srce se u njem uzskače, a ukočenu pogledu doskora se kroz tminu ukažu u velikoj daljini. dva velika vatrena oka i zrakom vijući se usijani dim. Tutnjava bijaše sve jača i razgovetnija; ona dva crvena oka sve se bliže primicahu, a uz to on i nehotice sve to dalje natražke uzmicaše, dok najposlje parni stroj, kano paklena kakova neman kraj njega projuriv, stane. »k 148 S velikim strahopočitanjem gledaše učitelj toga vatre- noga giganta s onom dugom povorkom kola; i kada mu se učini, da je već probitačno približiti mu se, po- dje od jednih kola do drugih, zavirujuć na otvorena vrata i tražeć, gdje bi se smjestio. Dok on tako pred jednimi koli stajaše, konstatujuć neporecivu prednost pojastučenih sjedala pred drvenimi klupami, zvono drugi put zazvoni, putnici u kola poskaču i kondukter, redom zatvarajuć vrata, doskora i do njega dodje te, ništa ne- govoreć — u čem opet pravo imaše krojač, — već jed- nom rukom vrata držeć, drugom njega u kola sriva i vrata za njim zalupi. Videći se učitelj preko svakoga očekivanja tako brzo u kola spremljena i tvrdo zatvorena, digne kroz prozor viku radi svoje priljage, na što kočijaš pomoću onoga službenika, koga je učitelj držao nekim častnikom, onu poznatu sandučinu šćepa i pred kola donese; ali spaziv što se tu kani, svi drugi putnici iz onih kola uzmu u jedan glas prosvjedovati proti tomu atentatu te učitelj bude prisiljen još jednom iz kola izići i prtljagu pre- dati i, što je od toga još gorje, protrčati tamo i amo šibe_ neprestanih, prilično neugladjenih prigovora kon- dukterovih, praćenih sveudilj onim ominoznim: ,Žurno, do vraga, žurno! Kad se je ta bura slegla, voz se krenuo i učitelj se sigurnim osjetio: tada istom modrim svojim rubcem znoj s lica otare, za mjesto se ogleda i, kad je već sio, počme plahim pogledom razabirati gdje je i ljude, s ko- jimi je. Bože moj, da čudna druživa! Zajedno putuju, a svaki se samo sobom bavi: jedan uzeo knjigu te čita; drugi se u kut zabio te spava; treći puši, a na stranu gleda; četvrti nešto bilježi i sam sobom razgovara ; peti si na koljeno prostro te jede, pa nikoga negleda, a nekmoli nudi, — a svi skupa, kano da su niemi, muče. | 149 Gledajuć, kako kuće, drveće i plotovi kraj njega pro- leću, a zemlja se kano lončareva ploča toči, bude uči- telju oko srea tjeskobno i dodje mu često, da se rukom za kola pridrži, pomišljajuć na kašu, koja bi se od njih stvorila, da na štogod nalete. Kad god bi se voz usta- vio, pristupio bi k prozoru, da vidi gdje su, i nemogaše se izčuditi, odakle već sad ovo sad ono poznato mjesto, pak bi se pitajućim pogledom ogledao na one druge putnike, osjećajuć u sebi silnu potrebu razgovora; ali od njih ni jedan samo da bi oči dignuo, već sjedjahu mirno, kano i njihove torbe. — Čudni ljudi! Malo, malo : lokomotiva opet zazviždne, putnici sa svo- Jih miesta, opet ništa negovoreć, poskaču i svaki svoje stvari kupiti uzmu. Eto Zagreba! Ni toga nitko nereče, već učitelj, upoznajuć se u neke predmete, koji su od četirideset i sedam godina ostali nepromienjeni, morade si to pitanje sam staviti i sam nanj odgovoriti. Ali odgovor bijaše nesumnjivo istinit, i to je u onakovu družtvu bila zanj velika utjeha. Do kolodvora još imaše vremena prispodabljati prijašnju vožnju od puna pun- cata dana s nedokučivom brzinom parovoza; ali i to mo- rade obaviti na tiho sam sobom, prateć te svoje misli nevjernim zibanjem glave. O njegovu ulazu u Zagreb nemožemo navesti ništa znamenita, osim da bi mu ponavljanjem hotjeli još većma ogorčiti uspomene na neprilike, koje je i tu imao s onom sandučinom. Mjesto toga volimo spomenuti drugu, po- voljniju i dičniju okolnost, da je rečeni svoj ulaz u glavni grad obavio — prvi put u svom životu — na kočiji, pojastučenoj crvenim baršunom. Da se je još malo bolje požurio, mogao je u samo- stanu s drugimi večerati i, što bi mu veoma godilo, »benedicite“ s njimi moliti; ali ovako morade se za- dovoljiti pričuvanom večerom, koju poblagova u druž- tvu s bratom Tiburcijem, odredjenim, da ga dočeka. 150 Ovaj Tiburcijo zato se ovdje naročito spominje, jer će i poslje o njem biti govora. XI. Sutradan učitelj u svu zoru podranio i prva mu briga bijaše, da se gradom sprodje i da ga razgleda. Već u okolini samostana učini mu se gdješto neobično i ne- poznato, što je poslje njega nastalo. A kada istom na staru ,harmicu“ sidje te vidje, kako se je tamo pro- mienilo i što je dalje nastalo: nemogaše se, stojeć na- sried trga, tomu svemu dosta izčuditi; ali sudeć, da nebi bilo probitačno samu zaputiti se u tu mrežu iz- prekrižanih novih ulica, povrati se istim putem u sa- mostan te izmoli brata Tiburcija, da mu on bude po gradu pratioc i tumač, — što bude i dozvoljeno. Ovdje je najbolja prilika reći koju o tom bratu Ti- burciju. | On je bio čovjek još dosta mlad, u jednu nogu naše- pav, ali inače zdrav i krepak, prije toga krojački djetić, i već onda naginjući više na lagodan život nego li na naporan rad, k tomu i po naravi i po uzgoju, kano sin takodjer krojača ali podjedno crkvenoga otca (tutora), sklon na pobožno kutrenje; što ga jedno s drugim skloni ter, odrekav se svietske slobode, skuči vrat pod zapt redovničkoga života. Nu sreća ili nesreća htjede te ga, kano zanatom slabo zabavljena, odredili pobiračem mi- lostinja, pak kano takovu bijaše mu zadaćom, da svake godine o zornicah obidje kuće po gradu, a jeseni uz berbu da se radi pobiranja mošta zaputi i u okolišne vinograde. To upravo nebijaše nesreća; jer svaka gorka rieč, kojom bi ga amo tamo odpravili, bijaše mu drugdje deseterostruko nagradjena najboljimi zalogaji i izvrst- nimi gutljaji, kakovi su u samostanu riedki. Ali nesreća bijaše to, što bi se tako slobodnu a k tomu i dobru životu svaki put priučio, pak bi bilo muke s njim, dok o —_. —“—_ 151 bi o hrani i stezi samostanskoj zaboravio na mastne batakove župnih dvorova i pusti život po klietih. Pače ga poglavar samostanski držaše timi svjetskimi remini- scencijami tako zaražena, da ga od njih već ništa iz- liečiti neće, kano ni Židove od egipatskih lonaca, i zato mu — i koliko bi se on pretvarao — kratijaše redovničke zavjete i motrijaše ga budnim okom. | To da je znao učitelj, bio bi razumio, zašto pri po- lazku od kuće reče gvardijan laiku: — Hajde, provedi ga gradom; ali da se nisi nikamo navraćao. O tom njihovu hodu po gradu vriedno je samo toliko napomenuti, da lokalno znanje laikovo nije ni iz daleka dotjecalo da zadovolji ljubopitnosti učiteljevoj, kojemu kano da dva oka i jedna usta bijahu premalo, da mu ništa neizmakne i da za svakoga razpita: tko je, i za svašto : što je. Osobitim pako načinom bješe priporučio Tiburciju, da mu nepropusti pokazati svakoga, kojega bi sreli, znamenita čovjeka: dostojanstvenika, učenjaka itd., pak nadje, da vanjština pogdjekojega od tih veli- kana ni iz daleka neodgovara idei, koju si on u Vra- novcu bijaše o njih stvorio. To pako, kano slabo pri- znavanje truda, nebijaše poćudno Tiburciju, koji nemo- gaše a da s nekim žalcem zlovolje neprimieti toga radi učitelju: da svi ljudi nemogu izgledati onako, kako bi on hotio. Kada se je tako učitelj grada, a grad njega do sita nagledao, vrate se najprije nekom manjom ulicom, u kojoj se dogodi ovo: Uz ogradu nekoga vrta naslonio se dječak od kakovih osam godina, neopran, poderan i kroz kapu propale kose, te se, držeć u ruci staklenku, na jedanput kano s ražnja u sav glas derati uzeo. Čuvši to učitelj, odmah tamo pobrza, potežuć za rukav i Tiburcija sobom, — čemu kad ovaj prigovori, reče učitelj: 152 — U ovakovih slučajevih brza pomoć često je naj- bolja pomoć. Prispievši na mješto nesreće, upita učitelj dječaka, pogladiv ga po licu, da što mu je? — a on, ne plačuć nego urlajuć pripovjedi u kratko, kako su ga po ulje poslali, pak izgubio deseticu te sad nesmije kući, jer će ga majstor ubiti. Tiburcijo malo latinski a malo hrvatski skrpi pri- mjetbu, da mu se taj plač čini sumnjivim, jer da dje- čaku u očiu nevidi nijedne suze; na što učitelj dviema trećinama latinski a jednom hrvatski odvrati: — Da nebi u napredak krivo sudio: to si zapamti brate Tiburcijo, da se suzami nemjeri bol srca; jer ona kano usijano željezo suze raztvara i, kad je najžešća, o suhu prolazi; — i izvadiv dvie desetice, dade ih dje- očaku, rekavši: Jedna za ulje, a druga tebi za plač i strah, koji si pretrpio. Dječak zahvaljujuć se kapu skine i ugursuzki se pod- smiehne, a njih dvojica odu dalje. Putem primieti učitelj: — U ovakovih slučajevih čovjek često nezna, kako je malom žrtvom odvratio velike posljedice. Ali u tom se iza ograde bješe izpuknuo drugi dječak, skoro u svem onomu prvomu jednak, te izmedju njih dvojice nastane najprije tiho prepiranje, a zatim glasna kavga i na posljedku tučnjava, na koju se učitelj okrene i, vidiv što se zbiva, Mea natrag u pomoć svojemu štićeniku. — Što je to? — vikne na onoga drugoga dječaka, zaprietiv mu svojom trskovačom; a ovaj mu, skinuv kapu i pokazujuć prstom onoga prvoga, odvrati: — Lopov, gospodine. Obećao mi polovicu onoga, što od vas dobije, pak sada neda ništa. Epilog pako svemu tomu bijaše malko ujedljiva pri- mjetba Tiburcijeva : | 153 — Eto Vam Vašega čovjekoljubja! Na slične prizore u gradu se inače nitko ni neosvrće. — Gradjani u tom, vidiš Tiburcijo, krivo rade, po- pravi ga učitelj; jer vriednost podjele cieni se po na- mjeni onoga, koji daje, a ne po nevaljanštini onoga, koji prima. — To si zapamti. Dok je to govorio učitelj, bijahu već zakrenuli u drugu široku i dugačku ulicu, u kojoj sagledaše pred jednom kućom veliku hrpu ljudi. — Gle! Što je ono? reče, postavši i Tiburcija za ruku primivši, učitelj. Gdje se je tolik sviet sgrnuo, tu mora da se je dogodilo nešto neobična, — možda kakova nesreća. U velikoj nesreći ničija pomoć nije suvišna, — i poteče tamo, potežuć opet za rukav Tiburcija. : Kada su tamo stigli: — Ovo je hram sreće, reče dosjetljivo Tiburcijo, smo- trivši nad vratima državni grb s napisom, da je tu lutrij- ska sbirnica, a na samih zatvorenih vratih kredom na- pisanih pet brojeva posljednjega ždrieba. Pred lutrijom stojaše smjesa svakojakih ljudi: ponaj- više težaka, služkinja s košarom na ruci, seljaka, a još više seljakinja, koje su već za rana jutra pazarile, starih baba dvojbena zanimanja i po gdjekoj otreani gradjanin. Jedni su došli, da vide što je izišlo, a drugi da stav- ljaju. Oni prvi dolaze i odlaze brzo; drugi pako živo se medju sobom razgovaraju, sne si kazuju i po njih bro- jeve slažu, koje neki odobravaju, a neki im prigovaraju. Medju ostalom svjetinom spazi tu učitelj i onoga maloga potepuha, koji ga za dvie desetice bješe onako prevario, a sada seljakom za plaću brojeve bilježi. I on bijaše spazio učitelja, ali se savršenom bezobraznošću učini, kano da ga nikada ni vidio nije. Tim dječakom, ili da- pače poznatom drzovitošću njegovom posluži se takodjer ona neuztrpljiva svjetina, naputiv ga, da na vrata lupa, što on i učini, udarivši šakom nekoliko puta po vratih ; 154 na koju lupu očuje se najprije mukli odziv ,No, no!“ iz nutra, a do mala čovjek s očalami i u spavaćoj ha- ljini otvori vrata i prodre se: ,No! kakova je turska sila?“ a seljaci pokidaju šešire, što po svojoj uljudnosti nepropusti učiniti i učitelj i Tiburcijo za njim. Dok su oni još pred zatvorenimi vrati stajali, dogo- dilo se je ovo: Medju onimi, koji bijahu došli da vide što je izišlo, nalazijaše se neki čovjek u poderanom gradjanskom odielu i zaudarajuć jako žganicom. Taj čovjek, sravnjujuć bro- jeve na vratih sa svojom riskontom, uzme si na jedan- put kano biesan kose čupati i kano Turčin kleti. Slušajuć to učitelj, rekne Tiburciju: — Brate Tiburcijo! Meni, a još više tebi bila bi sveta dužnost ovakova bogohulnika javno ukoriti. Tiburcijo, videć što je nakanio učitelj, brže ga za skui od haljine potegne i glasno mu prišaptne: — Manite se ćorava posla. Ali to je onaj poderani i žganicom zaudarajući gradja- nin dobro čuo pak, okrenuv se prama učitelju, zapita ga: — A smije li se znati, odakle ste Vi gospodine ? Takovim nenadanim pitanjem smeten učitelj, neodgo- Vori ništa, nego ga zamieni Tiburcijo i reče: — Ovaj je gospodin iz Vranovca učitelj. Gradjanin, i neosvrćuć se na Tiburcija, omjeri uči- telja od pete do glave te mu rekne: — To je liepo, da ste se potrudili ovamo; tako je bar nam prištedjeno da idemo u taj Vranovac pogledat čovjeka, od kojega ja bar — mogu Vas uvjeriti — smješnijega još vidio nisam. I to rekavši, grohotom se nasmije, a na taj smieh sva se ona svjetina okrene i gledahu učitelja kano kakovo čudo, i to, kako jasno mogaše razabrati Tiburcijo, po- najviše pravcem glave. nn 155 Bijaše skrajnje vrieme, da se odatle udalje, — što i učine. Krenuvši dalje, primieti učitelj Tiburciju: — Ob ovom, što se je sada dogodilo, neću mnogo da govorim. Samo to velim: U ovakovih slučajevih ostati hladne krvi, najveća je mudrost. Tiburcio mu to potvrdi. — A što bijahu onako zinuli u mene? nastavi uči- telj; a to jedva dočeka Tiburcio, koji s one zlosretne kape bijaše svega toga puta u velikoj smetnji i nepri- lici, te mu rekne: — Svemu je kriva ta Vaša kapa. Zato bih Vam svje- tovao, da ju zamienite kakovim običnijim pokrivalom, ako nećete da se izvrgnete i daljim neugodnostim. Misleć tako o kapi i jedan i drugi, naidju kraj ne- koga dućana, pred kojim visijahu svakojake stare stvari: haljine, kipovi, krletke, čizme, željeznina i medju osta- limi šešir, takodjer ne više nov, ali svakako bolji od onoga, što ga učitelj bijaše ostavio kod kuće. Postavši, zagleda se u taj šešir učitelj, kano da je slutio, od koje će važnosti on biti po njega i po ovu našu pripoviest. Posavjetovav se s Tiburcijem, udje u dućan i kupi šešir, zasve da mu nebijaše sasvim pristao. Još malo popoišav zajedno, na uglu se razstanu i uči- telj u svom novom šeširu uputi se ,gori“ s priporuč- nim pismom, koje bijaše od patrona dobio; laik pako povrati se u samostan; al prije toga ponovi još jednom učitelju svoj dobrohotni savjet, da ,onaj“ govor žrtvuje i da u obće bude od što manje rieči. Kako se je poslje dokazalo, taj Tiburcijev naputak nebijaše suvišan; jer, kako je on predvidjao, bude tamo ,gori“ učitelj primljen onom bi reći suhoparnom i uko- čenom uljudnošću, kojoj kano da je utisnut aviso:, Ovdje se negovori više nego što treba“, — te razgovor bijaše 156 i sbilja veoma kratak, — ali uspješan. Ona ,visoka osoba“, razpečativ i pročitav pismo, najprije se, otišav k prozoru, malo zamisli, a onda se okrene i rekne: — Dati ćete molbu; a medjutim možete ići kući. Netreba Vas ovdje. Onaj hromi, kojemu je Isus rekao: ,Ustani i hodi“, nije tako veselo odskakao svojoj kući, kano što je uči- telj, i neznajuć kako, dolje u samostan sletio na krilih blaženstva, kojim ga bjehu napunile one rieči; jer te rieči bijahu dovoljne ne samo njegov uzdrmani ugled uzpostaviti, nego i njegove razklimane osnove sa Živ- kom opet ponešto ukriepiti, a najpače prištediti mu sramotu, da radi povratka kući nemora slagati malomu. Cio taj dan bio je učitelj neobično dobre volje, kojoj je plodove — kako je i pravedno — najobilnijom mje- rom izkusio njegov vodja, tumač i prokušane vriednosti savjetnik Tiburcijo. S njim u svojoj sobici u večer toga dana sjedeć, reče mu učitelj, ponudiv ga boljom smotkom : — Ti mi ostaješ nezaboravan, Tiburcijo. Ti si valjan momak i želim ti ljubav vratiti čim god uzmognem. Tim sudom, a još više tim obećanjem učiteljevim ohrabren Tiburcijo, sklopivši preko trbuha ruke i pre- vrćuć očima, progovori skoro plačnim glasom ovako: — Da mi ikakovim svjetovnim dobrom naplatite ovo malo što sam vam učinio usluge — ako se to uslugom u obće smatrati može, — toga netražim i netrebam. Nego, ako hoćete, možete na meni siromaku izvršiti duhovno dobro dielo, koje je u Boga od velike zasluge, a meni bi bilo od velike koristi; jer nepravedno pro- gonjena zagovarati vriedi bar toliko, koliko gladna na- hraniti ili žedna napojiti. — To si pravo rekao, posvjedoči mu učitelj. — Nastavi, | 157 — Vi, koji poznate sviet, a poznate i slasti, koje on pruža, dokučit ćete, što sam sve ostavio, kada sam ovamo prestupio, gdje nisam mogao doći tražit drugo, van slavu božju i spas svoje siromašne duše. Učitelju se učini, da bi te rieči laika bile svakoga crkvenoga otca dostojne, te nehoteći ni on biti gorji od njega, svečanim mu glasom rekne: — Što tražiš, to ćeš, uhvam se, pomoću božjom i naći. — Neznam, da li.ću naći. Liepo je uzdati se u Boga, ali nepomaže uviek od nazloba ljudskoga, nastavi laik, kojega tu već bijaše ostavila mala zaliha bogoslovnih fraza. Kunem vam se, da ništa neželim toliko, koliko biti božji, — pak mi se to neda. Uzkraćuju mi se re- dovnički zavjeti. ,Bit će“ vele mi, ,dok te bolje pro- kušamo.“ Tako danas, tako sutra; a mene jadnoga ova krpa na kukuljici još uviek po ledjih bije. Učitelju se razžali ubogi čovjek te, sjećajuć se svoje njegovoj nalike sudbine, podignutim glasom rekne mu: — Gledaj, gledaj sinko, da se što tvrdje s Bogom svežeš, ako ćeš da siguran budeš od ljudi; jer čovjek je nevjeran stvor. Evo ti živa primjera mene. To je laik znao, i zato je onako govorio; a govorio je toli dobro oponašanim glasom čiste i nekrivotvorene skrušenosti, da se učitelju nemogaše na ino, već tronut završi: — Znam, što želiš od mene; i neka ti bude. Zauzet ću se za te, da ti se nedogodi ko meni. — A sada da predjemo na drugi razgovor — i dohvati onaj jutros kupljeni šešir te, nataknuv ga na glavu, zapita: Nečini li ti se, da je ovaj šešir nešto malo prevelik ? Tiburcijo uzme učitelja ogledati i na sve strane okre- tati, dok napokon, prognav s lica munjicu smieha, koja na njem bijaše zaigrala, sasvim ozbiljno rekne: — Da. Pravo velite. Šešir je sbilja nešto prevelik ; jer ako me oko nevara, jedino ga ušesa drže, inače bi 158 Vam unj glava do ramena propala. — Ali tomu se može lahko pomoći. — Govoriš li ti o toj pomoći kano krojač, ili kano razuman čovjek u obće? — zapita ga učitelj važno. — Govorim kano čovjek u obće, kojemu zdrav razum kaže, da netreba drugo nego ovu kožu izvrnuti i svitak papira podmetnuti, pak će odmah biti dobro. — A ti izvrni i načini, reče učitelj, i doda laiku šešir. Kad ovaj kožnu postavu iz šešira izvrne, komadić modra papira izpod nje prhne i upravo na stol padne. Obojica tamo pogledaju i učitelj zapita: — Što je to? Tiburcijo šešir na stol' položi, a onaj papirić dohvati i, razmotav ga, najprije ga dugo motrijaše, a onda rekne: — Ovo je od lutrije stara riskonta. | — Baci to, reče učitelj. — Da bacim? pogleda ga laik. To ćemo prije dobio promisliti. ... A ja vam velim, da je ob ovom vriednv razmišljati, pak i koju rieč progovoriti. Već se je više puta opazilo, da se slučaj čudno igra s čovjekom ; ili, ako je dostojnije negovoriti o slučaju, već ob odredbah božjih: iza ovakovih prividnih sitnica već se je često skrivao prst božji. — A što misliš tim? | — Mislim, da je istina i ono, što se veli, da. nezna čovjek gdje ga sreća čeka. — A što tim misliš? — Mislim, prije nego ovo bacim, potaknuti vas na ozbiljno razmišljanje: da li je ovo stvar obična, ili ne- obična; jer koliko bi stotina, a i tisuća šešira valjalo kroz ruke prometnuti, dok bi se u jednom od njih ovo našlo, — i zaključujem, da sa stvarmi neobičnimi nije uputno postupati načinom običnim. A tim hoću da rek- nem, da bi ove brojeve, prije nam li se bace, valjalo staviti na lutriju. 159 — A kakvi su brojevi? — Čudnovati brojevi: 1, 11, 22. Učitelj prst na čelo stavi i, pošto je tako malo raz- mišljao, rekne: | — Neću. Na lutriju stavljati toliko je, koliko Boga napastovati. | — Negovorite toga, zauzme se opet svom gorljivošću Tiburcijo. —- Kako svaku, tako i ovu sreću Bog dieli, ako je istina — oprostite mi što ću reći — da ni s te Vaše glave nijedna vlas nije SSIM bez njegova znanja i volje. Tomu dokazivanju ikonu? činjaše se.da nemože biti prigovora, i zato se učitelj na posljedku skloni, da ga posluša. — Nemogu tajiti, reče, da ti je pošlo za rukom uputiti me i, navlastito onim poslednjim razlogom, sve moje sumnje razbiti. Zato ću te poslušati i još prije nego li nad ovim za me sretnim danom sunce zapadne, otići ćemo — ali da nitko nezna — u lutriju, i nećemo šte- diti novca. To Tiburciju bude veoma milo, a još milije, kad uči- telj doda: — A ako bude sreće, nećeš ni ti praznih rukuh proći. Prije svoga odlazka nije propustio učitelj po obećanju, koje onako svetčano bješe zadao Tiburciju, priporučiti ovoga što toplijimi i što bolje promišljenimi riečmi otcu gvardijanu, uvjeravajuć ga da, koliko je on opaziti mo- gao, svekoliko vladanje toga priprostoga ali bogoljub- noga laika odiše miloduhom pobožnosti i redovničke po- niznosti, i kako ni malo nesumnja, da će po vremenu postati od njega po izbor posuda duhovna; na koje uvje- ravanje kada gvardijan odgovori nekim podsmjehom dvojbe imajući i za to u pripravi uztuk, doda učitelj: da nevalja ni najnižega prezreti; jer duh božji da duva gdje ga je volja i poviest redova da svjedoči, kako 160 slava svetinje nije pridržana samo svećenikom nego i laikom. — Još mu se činjaše, da sreće njegove dionikom ima . biti i njegov pitomac Živko, ter odluči obradovati ga kakovim darom; a najprikladnijom za to obnadje sre- brnu uru; jer, kako je mladost doba poslovanja, tako da ništa rječitije od ure nedoziva mladiću u pamet onu veliku istinu: fugit irreparabile tempus, t. j. da se iz- gubljeno vrieme ničim nadoknaditi nemože. To obaviv, vrati se u svoj -Vranovac, pošto se je sa svimi, a napose s Tiburcijem što srdačnije oprostio ter ovomu, već u kola sjedajuć, svoj posao još jednom što bolje priporučio. XII. Kakov je to posao bio i što je zatim sliedilo, pripo- vieda ovo pismo, koje je deset dana iza odlazka učite- ljeva stiglo ovomu od brata Tiburcija, i glasilo je ovako: »Milostivi gospodine! Kada meni u lievom uhu zvoni, uviek je bilo znakom ako ne sreće — jer i sreći treba mostiti, a toga svatko nemože, — dakle, ako ne sreće, a ono barem, da će mi se od više zala dogoditi ono, koje je manje. Nu ovaj put nije zvonilo meni, nego je u mojem uhu zvonilo Vam, — a imalo je i zašto da zvoni. Da su tri zviezde s neba iznebuha preda me pale, nebih se tako zapanjio; i tri sunca da su mi mjesto onoga jednoga izišla, nebih se tako zapanjio i obradovao, kako sam se zapanjio i obradovao danas, došavši, kako smo bili ugovorili, pred lutriju i vidivši, da su nam izišla — hvala budi svetomu Trojstvu, koje nam je po- moglo — sva tri broja! — Vi tomu čisto nećete vjerovati, kano što ni ja nisam vjerovao svojima očima, već sam ih nekoliko puta zatvorio pak prožuljav i opet otvorio, da nije kakova čarobija ili paklena obsjena ; ali sada već, nikoliko da smo hvala Bogu živi, nesmijemo 161 ob istini posumnjati ni ja ni Vi. I zato ništa drugo, već onaj krojač, o kojem ste mi kazivali, neka Vam sašije nekoliko vrećica od jaka domaćega platna, pak povezite onaj svoj sanduk (nije šala 12000 mne !), i žurite se što prije ovamo. Da znate, koliko sam si onako na samo glavu raz- bijao, razmišljajuć o čudnovatom savezu izmedju one Vaše kape i velike: sreće, koja Vas je stigla. Da nebi- jaše one kape, nebi bilo onoga šešira; i da nebijaše mene....... ali o sebi neću da govorim. To je bio samo slučaj, od kojega bih — da ja siromah išta mogu — više zasluge pripisivao svojim molitvam. Novina kod nas neima drugih, nego da onaj 0. V... bez lieveć nosnice (on kaže, da mu ju je konj odgrizo) odilazi u drugi samostan (nota bene: njemu je s pol nosa moglo podnieti, a drugomu bez nožnoga p..ca nije moglo podnieti!). Nu što ja tim koječim obterećujem krila radostnoj viesti, koja, kano golubica Noemova, ima da lahko prhne do Vas, noseć u kljunu mjesto Setatića mira sre- brnu vrpcu, na kojoj je zlatnimi slovi upisano: 1, 11, 22. Ako mislite mene ovdje zateći, valjat će Vam se po- žuriti prije berbe, jer poslje odilazim u prošnju. Vaš najpokorniji sluga Fr. Tiburcijo.“ — Nebi trebalo ni reći, da je to pismo Tiburcijevo staroga Damjana preko svake mjere razveselilo, i u prvih časovih ubogi čovjek samo što pameću pomjerio nije; nu razabrav se i svoj položaj naprama tomu dogodjaju hladne krvi prosudiv: ponese se svakoga i najvećega mudraca dostojno; obnašav naime, da u toj sreći neima nikakove njegove zasluge, već da se ona mora uzeti kano dar božji: onaj dobiveni novac doduše diže, ali ga se sebi na korist ni netače, nego ga uloži na kamate, od kojih je svojega Živka dalje školovao, odredivši, da Jurković. Sabrane pripoviesti I. li 162 se poslje ima glavnica pretvoriti u zakladu, koje će se dohodkom školovati, dok je vieka i svieta, po jedan si- romašni djak. Odkako se je to dogodilo, Živko je već škole slavno izučio te već i u javnom životu rad svoj odpočeo česti- tošću, koja riedko vara, kad već u mladiću pokazuje znamenita nekoč muža. A ja sam vam u ovoj pripoviedci kušao predočiti iz života izvadjen i donekle izhodnim svjetlom novije dobe osvietljen tip onih starih učitelja, koji su danas valjada već veoma riedki i kojih se toli ugodno sjećamo: ljudi ne velikoga znanja, ali velikoga poštenja, od kojih jed- nomu i jesam postavio ovaj bezimeni spomenik, nada- juć se, da ćete i vi u okviru šale, na koju je on svo- jom poštenjačkom bezazlenošću i za života izazivao te joj i sam rad bio, razabrati osobu čovjeka svakomu sim- patična i svakoga štovanja vriedna. RATNI MEMENTO STARCA IVANA. Axo me je ičim Bog blagoslovio, to me je obilno bla- goslovio rodbinom svake ruke. Da ju prebrojim, nikada ni kušao nisam; a u glavu ni desetoga nepoznam. Moja pokojna baka, kadgod bi se upustila u razlaganje tih genealogičnih odnošaja, svaki put bi u tom labirintu imena i grada nit izgubila, pa bi se zaplela i pomrsila tako, da se je napokon i sama i mi s njom smijati _mo- rali. Nu što je sokol medju pticami; što je. zlato medju kovinami, a medju dani najljepši u godini, to je ujak Antun medju tom našom mnogobrojnom svojtom. Sve što ga od obitelji pozna, iskreno ga ljubi i ime mu sa štovanjem spominje. Ima mu preko šestdeset godina dobe, ali još vrata nije skučio pod jaram bračni, ili ako se kojoj ljepotici bolje svidja: još se nije okovao verigami od ruža: stari garcon — što će valjada i ostati. Visina od preko šest stopa, primjerna širina plećiju i ostala silna gradja kosti čini ga podobnim hrastu u: gori, kojim se je gojna kosa i gusti junački brci poput mahovine osula. Nu iz te tjelesine, opominjuće na di- vove bajnih vremena, prosieva ljubeznim pogledom i bla- gimi ortami lica dječinska bi reći dobrohotnost, tiha bezstrastna duša. Neću mu nabrajati svih vrlina; nu moram mu spo- menuti plemenito gostoljubje, s kojega je prvim Amfi- * 164 “ trionom svoga mjesta i okolice. Njegova ,kašika čorbe“ i kapljica vina“ visoko se cieni i rado uživa. Rekoh, da je neoženjen; ali zato ipak u svojoj maloj, nu pri- jaznoj i ukusno uredjenoj kući posve na obiteljsku živi i iz dimnjaka mu se dan na dan puši; oko ognjišta mu se vješta i blagoćudna gospodarica od jutra do mraka vrti, a stol mu poldnevom i večeri kiti vienac pladnjeva, kakov se ni u povećih obiteljih nevidja. Osim stalnih i svakdanjih prijatelja, koji s njim slasti toga stola diele, rado se i drugi, zvani i nezvani, k njemu uvraćaju, a on sve srdačno prima. I visoko plemstvo one okolice, dolazeći u grad, rado ga potražuje. Po tom biva te se na onom stolu uz domaće pietlove nalaze i česki gnje- telovi, a uz čuvenu kaplju neke blizke planine uz Du- nav vrli rod tokajski, šampanjski i renski. I domaća cienjena sitna i krupna divjad prispieva iz gospodskih šuma, te je tako uz velikaške pohode gradjanska inače kuhinja domaćinova i više gourmandise o ski Za- dovoljiti vrstna. Ja sam već za djetinstva imao priliku upoznati se sa svojim ujakom. Potlašnji odnošaji života, kako već bijah mužem, često su me dovodili u doticaj s njim; dapače, jednom mi bje sudjena sreća nekoliko godina izasobce provesti živuć s njim u istom gradu. Za to vrieme bi- jaše mi kuća njegova u svako doba otvorena; pa i poslje, odkle god bi naišao, bila mi je ona obligatnim i naj- milijim svratištem. Što sam naum pripoviedati, pada u doba mojega stal- noga boravljenja u onom gradu. Liepa je i tiha ljetna večer mjeseca srpnja god. 1859. Pod gojaznim orahom, što ga je u dvorištu prije tride- set godina zasadila ruka domaćinova, za osmero je pro- strto i svieće pod staklom jur užežene. Kad ja dodjoh, zatekoh si ujaka još u sobi sama kod novina, obične mu večernje zabave. Ostavi ih, te udarismo u štokakov raz- -_—- 165 govor, dok se prikupiše po malo i drugi gosti; a onda na prijavu, da je jelo na stolu, izidosmo i večerati sje- dosmo. Bijasmo sve mladji ljudi, osim jednoga starca, kojega vam moram opisati potanje. On je vršnjak i odavna pri- jatelj domaćinov. Jednaka ćud, srodne misli i čuvstva bijahu vezi toga prijateljstva, u mladosti sklopljena, vre- menom utvrdjena te sried sgoda i nesgoda života od više nego li pol vieka ničim nenarušena. Duha bijahu, istina, različita; nu razlikost ta nebijaše nimalo na uštrb odnošaju srdaca. Obojica pripadahu staroj gardi mladoga patriotizma predožujačkih vremena. Idealnim, čistim, za onda običnijim shvaćanjem narodnih interesa i težnja nerazlikovahu se jedan od drugoga. Nu kobna g. 1848. bješe jih svojimi posljedicami potisnula na ponešto ne- jednaka gledišta. U moga ujaka bijaše još toliko ela- stičnosti duha te se mogaše prilagoditi onim silno pre- obraženim okolnostim i odoljeti njihovu pritisku. Budi oštrijim svjestnim pronicanjem uzroka i posljedica, budi tajnom nekom slutnjom duše naziraše on kroz ernu noć tadašnjosti i mogućnost inake budućnosti; neostavivši ga nada, i život imaše zanj još dosta podrage, te i dalje dogodjaje u svietu pratijaše mladenačkom ljubopitnošću. Prijatelju pako njegovu, starcu Ivanu, sve je to slabiji duh tako potlačilo i splesalo, da se nikako nemogaše snaći ni oporaviti; pa najposlje, obračunav sa svietom, kojega više nerazumievaše, samo još u prošlosti življaše. Razorivši mu godina 1848. forme života, kojim bješe obviknuo: sve što se od toga vremena sbivaše, činilo mu se čudnim, zagonetnim, nedokučivim, a nada sve nepriličnim ; i za sve mu napokon nepreosta ništa nego aratos i utjeha, što s ono nešto malo imuika mogaše, zaklonjen od skrajne nužde, biti tihim gledaocem i nie- mim svjedokom toga — kako veljaše — kiameta. 166 Valovi onoga silnoga pokreta i prekreta izpljuskali su kod nas i više takovih osamljenika, koji poput stilita staroga kršćanstva ostadoše na svojih stupovih nepomični sried nemirna gibanja suvremenoga života. Nemogući oljuštiti se od okamina starih nazora, ne- gibki podati se novomu toku svieta, često tako poizo- staju starci na razkršću velikih epoka, tužno gledajuć za nesmiljenim vremenom, koje neće da čeka. Čuvstvu boli s poharana svojega svieta primieša se neko čuvstvo nepravde, a odatle se radja neprijazan, a kadšto i mr- žnja prama svemu, što je novo i mlado. Tako od prilike bijaše i našemu starcu Ivanu. I njemu to novo vrieme bijaše mrzkimi formami bez ikakova sa- držaja. Njih pogledu da se otme, odbio se u samoću svojega vinograda i tuj — povedši se za svojim ime- njakom — življaše posve pustinjački, pomalo radeć, Bogu se moleć, pušeć i stare uspomene preživajuć. Po- savjetovav se u ostalom sa svojim želudcem, obnadje, da mu nebi prijale kobilice ni divlji med, pak odluči držati se i nadalje mesa, koje mu pudar Marko iz grada donosijaše, a on mu sam kuhač bijaše. Jedina misao na Boga i prijateljstvo mogaše ga pri- voljeti, da se kadšto iz te svoje pustinje udalji, te bi otišao u crkvu Bogu se pomoliti i staroga si prijatelja, moga ujaka, prigledati. Nu doskora morade izkusiti, da bi bilo lašnje svojoj sjeni uteći, nego li se uplivu onoga svesilnoga sistema izvinuti. Malo po malo te mu valjade priznati: I ti si, Ivane, riba u toj velikoj mreži. Zakoni dolažahu za zakoni; već je sve njimi poplav- ljeno, sve je pod nje skučeno; do u najskrovitije za- kutke i sama privatnoga života moć im je doprla; ništa se učiniti nemože, na što oni pomislili, čemu oni na- čina i mjere ustanovili nisu. Izmedju ostalih tuj je mo- nopol duhana, tuj zakon o lovu zvjeradi, ptica i riba. 167 Starac Ivan bio je do onda ljubiteljem te zabave. Nu odkako se je i na tom polju s njemačkimi paragrafi nove ere sukobio, odtada je pruglo u kut povrgao, a pušku na klin objesio. Tim povodom čuh mu gorku tužbu: kako se od tih kletih krivuljica — tako je zvao paragrafe —, od tih pisanih negava pošten čovjek ni ga- nuti nemože, i uz to jedku primjetbu: odkako se vlade za zeceve i vrabce oičinski brinu, od to doba da i jest za ljude crnje i gorje nastalo. Mržnja njegova na sve nove uredbe protezala se je dotle, da si monopolnom smotkom ustiju nikada oskvr- nio nije, a sve parnice svieta prije bi izgubio, nego li jedne biljege u prste primio, a još manje jezikom obla- Znuo. A da se sve to bolje razumije i okorjelost njegova u starih navadah, pa i oko najsitnijih stvari, tim jasnija da bude, još ću jedno napomenuti: da pri piću bijaše zakletim neprijateljem svakomu utakanju od tudje ruke, a gdje bi to i dozvolio, za živoga Boga nebi izpio čaše, ako li je vino prije vode u nju naljeveno. Stvorimo si dakle sliku. Lahko ćemo moći. Čovjek inače veseljak i lahke ćudi nemogaše postati misantro- pom ; čovjek blage duše nemogaše se provrći zlobnikom ; a ipak, nalazeći se u ozbiljnu protuslovju sa svojim vre- menom, hotijaše silom da bude i jedno i drugo, — i upravo to činjaše ga kadkada smiešnim. Lice bi namr- godio; ali oči i usne mu obigravaše imunjica humora, pa bi mu — nedirajuć u politička pitanja vremena — trebalo samo nagoditi, i udilj bi izvrnuo čovjeka pred- ožujačkoga — staroga dobričinu i šaljivčinu. Toliko će biti dosta o njem. Pri večeri zapodje se razgovor 0 dogodjajih u Italiji. Onih dana bješe se upravo bitkom kod Solferina dovršio rat, što ga platismo gubitkom Lombardije, 168 Razgovor bijaše živahan; nu makar da se uzanj pri- snivahu kojekakove kombinacije o promjeni državnoga sustava, o dospietku njemačkoga gospodstva, o selitbi stranoga činovničtva itd., starac Ivan nebijaše ipak učest- nikom tomu razgovoru, već mučaše, usnama pucketaše i nevjerovno se podsmiehavaše. U to zapita netko, da li su novine doniele potanjih viesti o bitci solferinskoj ; a moj ujak, imavši za to već pripravan najnoviji broj svoga dnevnika, iz žepa ga iz- vadi i svomu mladomu susjedu pruži da čita. Svi pozorno slušasmo zanimive pojedinosti onoga stra- hovitoga okršaja; a kad onaj dočita, drugi mlad čovjek, s lieva susjed starcu Ivanu, uzdahnu, pa će reći: — Boju vješt nisam, da se s kim ogledam; ali da mi je gdjegod, dobro sklonjenu, motriti takovu bitku, poklonio bih dvie godine svoga života. To mora da je užasno — veličanstveno ! Starac Ivan na te rieči mahom lulu iz ustiju izvadi, mla- dića sumnjivo pogleda te, kad ga ozbiljna vidje, reče mu: — Da vi znate što govorite, i tri puta biste voljeli umrieti, nego jedanput gledati. — A odakle vi to znate? zapita ga mladić; van ako ste bili vojnikom, čega ja dakako neznam. — Ali ja znam, preuze starac, oštro motreć pitaoca; — da, ja znam, ako i nisam bio vojnikom. To rekav, nastavi pušiti, kano da je tim stvar svršena. Meni ujak namigne. Učini mi se, da ga razumiem, pa primietim starcu: da nam je svim žao, jer rieči su- sjedove kano da su izazvale u njem neke neugodne uspo- mene života. On me pogleda, malo se osmiehne, pa mi rekne: — Vi ste, lakomice jedna, opet rad, da vam pripo- viedam. | A znajuć ja i svi mi, kako starac sbilja umije liepo pripoviedati, te nadajuć se unapried nečemu jamačno 169 smiešnu, navalimo nanj molbami; a on, otresajuć se za- dugo, napokon privoli i, puneć si iznova lulu, reče: — Hajde, neka vam bude, i to najviše zato, da ovaj vidi, što je poželio. Izmahnuv rukom, da još odtjera komarca, koji mu se upravo bješe na nos spustio, započme ovako: Bilo je zimi godine 1848. Furije onoga strahovitoga rata već se bjehu na sve strane razdriešile i krvavimi krili prekrile susjednu Ugarsku i jedan dio naše zemlje. Izmedju Osieka i Vukovara, što ja vidjeh, vrvljaše sve vojskom ; a bijaše je, kako kazivahu, i dalje pun onaj kut izmedju Dunava i Save. Dne 17. prosinca moradnem po nekom silnom poslu u Djakovo. Tvrdjava osječka bila je već u rukuh ma- gjarskih; naša vojska sve se bliže s jugo-zapada primi- cala i svaki dan se očekivahu ozbiljni dogodjaji. Na oči- gled tolike pogibelji, moram izpovjediti, da mi to puto- vanje nebijaše ni malo po ćudi; ali nebijaše druge. U jutro toga dana naručena kola dodju; ja bundu na sea pušku uza se, pa u ime božje. Jedva što prodjoh osječke majureve i krčmu gradsku, kad al mi zec pretrči preko puta. ,Neće biti dobra“, pomislim u sebi; ali sad smo već tuj; još se jednom prekrstim, pa hajde dalje. | = Čepinu na domaku vidjeh već iz daleka vrevu vojske. Sada mi padne na um, da nebi bilo s gorega imati uza se kakovu legitimaciju; nu poznavajuć mnoge od čast- nika te vojske, koji često i rado dolažahu u naša druž- tva u Osiek, pouzdam se u to i srdčano idjah u susret tomu prvomu sukobu Kako mišljah, tako se i sbude. Nakon male graje, što se učinila oko mene — kako već biva u ratno doba — dogodi se brzo jedan od onih znanaca, te me oslobodi te male neprilike, 170 Mnogo gorje prodjoh na Vuki. I tuj me straže sale- tiše, pa kad neimadoh čim da se izkažem, navališe da me vode pred zapovjednika u vlastelinsku krčmu, gdje, kako mi se čini, bijaše glavni stan. Sila Boga nemoli; sidjoh s kola i dadoh se voditi, a kočijaš s koli za mnom. Oko stola sjedjahu njih nekoliko, a u čelu lju- dina, obrastao kano vukodlak i što no se veli krvav do ušiju. Izvaliv na me oči, prodre se gromovitim glasom : da tko sam, odakle i kamo idem? Ja mu sve liepo ka- zah ; al kad ničim dokazati nemogoh : ,U buharu s njim!“ izdrekne se, — i ništa mi nebi bilo pomoglo, da taj čas nestupi u sobu krčmar, te vidiv što se sbiva, naj- prije udari ludov u smieh, a onda se uze kleti Bogom i dušom, da me pozna, da sam naš i pošten čovjek. To jamačno i bez njega bijah; ali mu ipak hvala, jer me on oslobodi, te poslje liepih opomena radi moje — kako veljahu — lahkoumnosti, pustiše me dalje. Premda već bijaše minulo podne, jelo mi nebijaše ni na kraj pameti, tim manje, što mi se već pričeo buniti i kočijaš, kojemu se samo težkom mukom, mitom i sva- kojakimi obećanji namolih, da me neostavi na pol puta. Sve želje bijahu mi jedna želja: da mi se je samo dokopati Djakova. A i čega da se više bojim? Vojske onamo, što bi ja znao, nebijaše nigdje više. Mnijah se dakle posve sigurnim te, izkidan strahom, što sam ga podnio, u san se zavedem i, izvadiv lulu iz ustiju, tvrdo zadriemam. Kad ali iza sna topot i štropot neki oču- jem. Otvorim oči i imam što da vidim. Cestom se prama meni vojska valja, i to, sudeć po odielu, ne- poznata vojska. Bijahu banovci, idući iz Broda pod Osiek. Što ću sada, mili Bogo, — eto ih! Podam se svojoj sudbini i podjem odvažno u susret toj novoj ne- prilici. Na daljinu od deset koračaja zagrmi iz prvoga reda: Stani! — i poče nov izpit. Malo po malo svi me obkoliše te, pitajuć jedan ovo, drugi ono, sasvim me 171 pobuniše; što kad se opazi, poviknu netko: Špiun! — Na tu rieč razjariše se vojnici pa stadoše kidati s mene bundu; a razpalih se i ja — ta jagnje da sam, nemo- goh inače — pa izmahnuv rukama: ,Zar neima“ viknuh — ,Zar neima ovdje nikoga, da mirna i poštena čovjeka brani od takove sumnje i nepravedne navale? Ako i nije prilika, da jedan udara na tolike: Bog i duša, biti će svašta. — Ruke k sebi!“ Vojska se grohotom na- smije, a ja čekah, što će biti sada. Pravo se kaže: gdje je nesreće, tu je i sreće. Nadje se neki častnik, pame- tniji od ostalih, pa, protiskav se do mene, reče: ,Umi- rite se junaci! Odmah ćemo ga izkušati. Nelaže li, po- znat će ga jamačno čovjek iz Osieka, što se vozi za * nami.“ Čuvši to, nepropustih, istina, uložiti što svečaniji prosvjed proti takovu dokazivanju; ali se opet nadah, da će me onaj putnik po svoj prilici poznati. Kola do- djoše, vojnici se razstupiše i ja ugledah svoga pobru B—ća. Tvrdjega svjedočanstva radi skočim s kola, te mu padnem oko vrata, kano izbavitelju svomu. Vidivši me on onakova, hotijaše, ugursus, da pukne od smieha ; nu ipak ni časa nekrzmaše ozbiljno i svečano posvjedo- čiti za mene. Tako se i taj neugodni čvor razmrsi; čast- nici me za oproštenje umole, a onda se razstanemo, pošto s prijateljem B—-ćem bjeh ugovorio, da ćemo se sutradan u povratku u Čepinu naći. Već se mrak hvatao, kad sam u Djakovo prispio. . Ljudi božji! Ja vam velim, da je veoma dobro te se nezna, kada će biti sudnji dan. Kako izvjestna pogis belj čini čovjeka lahkoumnim: to bi bio pravi škandal! Odkako je ono mjeseca studenoga te godine na sliepu viku i lupu zvonova po svoj okolici od Broda do Osieka strava svietom obvladala i neprijatelj, da ognjem i ma- čem sve pohara, svaki dan se izgledao: da vam je bilo vidjeti toga harča i života! Na sve strane veseli sastanci ; 172 što je bolje, to se kolje; što je starije, to se pije; zveka stoji čaša, a uz nje se ori naša liepa pjesma: »Danas jesmo, sutra nismo, Do godine Bog zna gdje smo.“ Takovo nadjoh i Djakovo. Jedva se obaznalo da sam došao, trgahu se za mene, da im budem gost. Odoh medju najbolje znance i tuj do neko doba večerasmo, pismo, pjevasmo, a napokon — bez čega tamo nije — i kartasmo se. Sutra dan, svršiv svoj posao, vratim se već prije ručka kući i hotijah još taj dan prispjeti u Osiek. Prošav bez neprilike straže na Vuki, još za vidna stignem u Čepin, gdje, po dogovoru, nadjem prijatelja B—ća sa nekim poznatim častnikom, velikim veseljakom i šaljivčinom, ' u krčmi. Budući gladan, zaištem jesti; a po tom, na poziv častnikov, odemo sva trojica malo u logor. I tuj svi simptomi sudnjega dana! Uz vatre se če- vapi peku, a gladne želudčine izokola na nje zievaju; čuture idu od ruke do ruke; gajde sviraju, a na više: mjesta kola igraju; ovamo mlada grla sitno podcikuju, a onamo se iz rutavih vratinah krupno vije poznati oj! Obraz se od obraza, a srce od srca upali. Duh one družine i u mene udje te, kako bijah izkartao liepu hrpicu novaca, odlučim ih tuj potrošiti i, dozvolom čast- nika, dam vojnikom nositi vina, dok tecijaše novca. Razigravši se do živa, i sam se u kolo uhvatim ; al na- pokon se ipak sjetim, da mi tu večer valja još kući. Putem do krčme stanu me moj prijatelj i onaj častnik odgovarati, da se daljega puta kanim, već da počekam, kako će se stvari razviti. Onaj dan da su u okolici vi- djani uhode magjarski i oko grada da se u obće opaža neko življe kretanje i žurba, po čem bi se svaki čas štogod dogoditi moglo. To se meni učini još jačim razlogom, da se kući žu- rim, Nu častnik mi opasnost te moje nakane razloži 173 tako očevidno i živo, da se uzeh predomišljati; a kada mi još reče, da bi tom prilikom mogao bez ikakove pogibelji vidjeti, čega još nikada vidio nisam — kako se bitka bije: to me premami i konačno skloni da ostanem. Kočijaša dakle odpravim, a na to, prikupiv se još veće družtvo, liepo zajedno večerasmo, veseli bismo i jedva u neko doba noći spavat se razidosmo. Tek se malo poodanilo, al na mojih vratih netko silno zalupa. ,Tko je?“ poviknem i, razpoznav glas B—ćev, ustanem te mu otvorim. On usrne kano bez duše i počme mi pripoviedati, kako su se tu noć bubnjevi od Osieka čuli i kako ljudi kazuju, da su vidjeli magjar- ske topove i vojsku. Odjenuv se brže bolje, uputimo se obojica u gostion- sku sobu, gdje na te glasove i krčmara već nadjosmo na nogu. To je tako valjda u naravi ljudskoj: — u jedan glas obojica rakije naručismo pa sjedosmo svaki u svoj kut, ništa negovoreć i čekajuć — kako će se stvari razviti. Tek mi tako sjeli, a u sobu udje stara ciganka, bosa i polunaga, suha kano plotina, a crna kano djavao, od zime zubi cvokoćuć i po svem tielu kano prut drhćuć. Kako udje, tako mahom, nikoga negledajuć već upravo k peći podštapački tetubajuć, uze ljuto kleti: ,Bog ga ubio i mati božja i sveti Ivan i sve striele božje, tko je ovaj rat započeo! Na njem se da Bog da ovršio; njim mu se pleme zatrlo; a ako što ostalo, to kuga podavila i glad pomorio!“ Pa onda, okrenuv peći ledja, a one strašne jastrebje oči u mene uprv, nastavi: ,Kano divju zvjerad gone nas; nigdje se ni za čas ostaniti, nigdje dušom dahnuti nemožemo! Uhu! kako ti je pro- mrzla baka, gospodaru! Ti piješ rakije? Pravo imaš; — daj da i baka malo srkne, gospodaru. Evo mi duša na jeziku; jedva ju zubi drže da neizpane; gledaj!“ — 1 izplazi jezičinu mljedku i kano snieg bielu. 174 — Mahni me se ciganko, reknem joj ja. Što si nava- lila kleti? I dosada se je ratovalo, a cigana se nije pi- talo. Ratovi moraju biti; a vi hvalite Bogu, da ste živi. — Liepo sboriš, gospodaru! reče ona; baš liepo. Svaka ti je zlata vriedna. Dakako ..., dakako — to ti i ra- zumiješ ... Lahko je, da bogme, u sniegu spavati, vje- trom se pokrivati, gladom se hraniti i svojom se parom grijati, dok mješine mogu; al je težko pri toploj peći sjedjeti, rakiju izpijati, noge premetati i po punu trbuhu gladiti se. Hi, hi, hi, — ... Cigani! — cigani! veliš; a u nas se kaže: Cigani su gospoda, a gospoda su cigani. Hi, hi, hi! — Idi do vraga, babo, izderem se na nju. — Nesrdi se, gospodaru, uze dalje govoriti; baka tako koješta bunca. Već hajde, da se osi pruži ruku, da ti vračam! — Netrebam ja tvoga vračanja, otresem se opet na nju i nehotice stisnem obje ruke. — Dakle nećeš, gospodaru, reče ona. Badava stiskaš ruke, kad ti ja na čelu pisano čitam. Stara kuma (smrt) jako tuda obilazi; da i tebe danas ogrliti neće! .. Hi, hi, hi! -— pa, uzmičuć natražke i paklenski se smijući izide i nestade je. Ja sav protrnuh sa strašne misli, da to možda Si glavom nebijaše. Pogledam druga; i on se podniemio, pa samo reče: Da nakaze od babe! | Jedva što je ona otišla, eto ti kano salauke u sobu vojnika, ogromna tiela, mrka lica, vučjega pogleda; pa razgladiv silne brčine i udariv šakom po stolu, kano grom viknu: ,Krčmaru! Brže rakije ovamo i štogod da * založim!“ Krčmar dotrča kano bez duše: ,Rakije“ veli »viti će odmah; a za meso valja da pričekate, dok se speče.“ ,Grom i pakao! nemogu čekati. Donesi mi priesno, da ga se takova najedem, ko što ću ga se da- 175 nas nasjeći, ako Bog da! Nu valja sitno sasjecati, do- bro posoliti, a još bolje opapriti.“ Krčmar učini, kako bješe zapovjedio, a on se naklopi jesti priesno meso. Meni se gotovo smuči te pomisliv, da će mi biti za dušu, ako takova goropadnika i krvožednika sjetim Boga i božjega suda, reknem mu posve uljudno: ,Vi gospo- dine, valjada niste naumili, ako do šta dodje, ubijati bez potrebe. Jer ako ratovi i moraju biti, peta zapovjed božja veli: Neubij! — a razumieva se: bez potrebe.“ — Idite vi, skoči on sa svojim katekizmom do vraga! te dalje oblo gutajuć onu mesurinu, kidimice nastavi : Kada vi — pogledav na moj trbuh — s tim svojim buragom ne osam već dva zimska dana pod vedrim ne- bom bez svoje drage tople jušice i mehke perinjice pro- živite, onda možete tako govoriti. — Prokleti filistarski brbljavci ! — Molim liepo — htjedoh ja; nu on, i nemareć za to, skoči pa plaćajuć još se jednom na me osvrnu te reče: U ostalom — ja neznam. što vas tuj drži. Ako ikada, to danas valja poslovica: Neniči, gdje te nesiju. A sada s bogom! — Zalupi vrata i ode. — Gledaj ti toga grubijana, rekoh svomu prijatelju. Najprije ciganka, a sada on. Što imaju s mojim trbu- hom? Zar sam ja kriv, što me Bog nije stvorio ciga- ninom ili vojnikom? — U ostalom — kano što reče onaj ljudožder — dobro bi bilo izviriti, što vani biva. Ja to izustih, a nekoliko pušaka muklo puče. Obadva djipismo, jedan drugoga pogledasmo te k prozoru. Nevi- djaše se ništa, a čujahu se samo iz daleka bubnjevi i vika ljudi. Moj drug, kano krpa blied, reče mi, da on tuj neostaje, već da će se ogledati za sigurnije mjesto, pa i mene zvaše sobom. Nu ja mišljah, da još neima tolike pogibeli ni razloga uzmicanju. Pače mi se učini, 176 da će, ako se stvar održi u priličnoj daljini, odanle biti najljepše gledati. On ode; a ja zapalim lulu i stanem uz prozor. Puške još sveudilj pucahu, a na jednoč se umieša med nje i rika topova. Sad već opazim i dim. Po njem sudeć, nemogaše ipak biti tako daleko; a sa sve to jas- nije vike, praska i tutnjave, počmem se — kako će se vidjeti, ne bez razloga — pobojavati, da se cio belaj primiče. Već mogoh razabrati i ljude i bliesak oružja. U to opet top puče, a djerma se nad zdencem u dvo- rištu sva raztreskana svali. Kosa mi na glavi poraste. To mi bje dosta jasnom opomenom, da valja spašavati glavu. U dva skoka stvorim se iz sobe u dvorištu, vi- čuć si imenom druga, dok mi se neodazva iz podruma. Tuj ga nadjoh — već pijana kano čep. — Eto kako bi bilo na sudnjem danu, da mu se rok zna! Tek ga ja počeo koriti, al top opet puče i nad nami se nešto strašno štropota. Uztrčim da vidim što je, al razvaline od dim- njaka po dvorištu leže. Tuj me — moram reći — razbor ostavi, i što dalje činjah, činjah po načelu: ,pri svojoj glavi i otca po glavi.“ I nevrativ se više u podrum — a što bih s pijanim drugom? — stanem se razgledati, kuda da bježim. Ravnicom prema sjevero-zapadu učini mi se najsigurnije, Zazvav pomoć božju zabodem, što kažu, papak u ledinu — pa bjež! Ja već onda bijah ponešto slab na nogu; ali strah je krilat; strah je veliki umjetnik i vrač. Brzinom i okret- nošću voltigeura preskočim dva plota u vrtu, te izpadoh na polje. Kako se u takovih okolnostih razbor posve izgubi i kako jedini — što se veli — živinski nagon čovjekom vlada, o tom istom poslje imadoh vremena razmišljati. Onaj čas da budem ikakvu misao zamisliti mogao, ja- mačno bih se bio vratio. Jer kad bježeć poljem preda se i oko se oko bacih: što mislite — što vidjeh? Kano 177 da se je tuj gdje razbila korablja Noemova: ljudi, mužko i žensko, konji, krave, ovce, svinje, psi, zecevi i mačke, — sve to glavom bez obzira preda mnom, uz- pored sa mnom i za mnom bježaše. To po zemlji; a nad nami u zraku guske, vrane, gavrani i druge velike i male ptice, što ih je Bog dao. Tomu metežu dodajte * pomaganju ljudi, blejanje, graktanje, lavež i vaskolik onaj neskladni koncert svakojakih glasova, pa ćete lahko dokučiti, kako mi je bilo. Kroz paklenu tu graju čujaše se kadkada, najprije jače, pa onda sve slabije, gdje za nami viču: Natrag, kukavice! Kamo bježite! — natrag! — Ludjaci! Strah je i sliep i gluh za sve, osim naj- bliže pogibelji. Kad taneta iznad glave zvižde, to je sve, što razumno biće tankim sluhom užasa ponima, na što smrtogrozno izpod oka pogleda; a sretnija od čovjeka životinja ni toga nerazabire. — O bože! da čudna sklada u neskladu: pas zeca, mačka psa nepozna; jedno uz drugo poljem odmiče; jedno se za drugo zaklanja; jedno od drugoga pomoći izgleda. U strahu nevalja poslovica: tko se u kolo hvata, u noge se uzda. Da sam ja svoje prije pitao, jamačno se na taj put nebih ni kretao bio. Lahko je mački i psu, a još lašnje zecu i svoj onoj niemoj družini: i narav im je dala i strah podbrusio, a život neizkvario. I u čovjeka je hitra mladost i snaga, osobito kad i nju najbolja žu- rilica — plahost bičem po ledjih bije; ali godine i kleti ulozi kano težko olovo o noge se objesili, pa je sustati, ma da sama smrt za vrat sjedne i uzde poprimi. Ode moje druživo! — Neka ide bez traga! Koliko sam puta bježeć posrnuo i na nos pao; pa koliko me je tuj krav& pogibeljno preskočilo; koliko pasa onako uz put za haljine prodrmalo; koliko svinja tamo i amo papkom prištinulo i prignječilo! — Kaže se, da je u nuždi svatko mio drug. Nije istina! U onako opasno Jurković. Sabrane pripoviesti I. 12 178 glupu družtvu bježi se od pogibelji — sa velikom po- gibelji. “ Nadjoh se sam, osim nekoliko baba, što već prije o umora bjehu po polju popadale. S te samoće još me veća groza uhvati. Bojna vika sad mi se iza ledja raz- govjetnije čujaše, puške i topovi jasnije, premda već mnogo redje pucahu. Eto u polju stabla! Kako bi bilo, da se nanj popnem i poljem natrag pogledam? — Luda glavo, strahom svjetovana! Ja to pomislih, a nešto kraj mene pade. Pogledam tamo i pred očima mi se smrači, kano što će se smračiti onomu, pred koga na sudnjem danu pane prva zviezda sa neba. Bijaše granata! Poznadoh ju po onom paklenom ždrielu, kojim se dimljaše goreći fitilj. Eto ti liepe jabuke, moj Ivane! Sada si propao! — U toj biedi, u tom pravom času samrtnom smognem od nekuda u dobri čas sretnu misao te se brže bolje sklo- nim na protivnu stranu, onomu stablu za gojazno, na- šuplje deblo. Čini mi se, da bi me čibukom provukao, koliko se bjeh stisnuo; sjedeć i čekajuć. Ima li koga te da može čuti kako trava raste: neznam; tim se ljudi rugaju; ali ja, Bog i duša, dobro daleko čuh kako onaj fitilj gori i dogara, dok vražji naboj vatru uhvati te se tutnjavom groma razprska na sve strane. Uzdahnem — i vidim da sam živ; po svem se tielu opipam, — učini mi se da sam neozledjen. »Qduam paene regna furva Proserpinae ...“ ili, da bolje reknem: »Quam paene furvae regna Proserpinae Et judicantem vidimus Aeacum !“ Pomisliv na te rieči Horacijeve, protrnem strahom čisto kršćanskim. Na pragu vječnosti, ili, da bolje rek- nem, na pragu strašnoga suda, učini mi se, da pogan- ske glose i drzovita familiarnost njihova sa stvarmi onoga svieta nedolikuje čovjeku kršćaninu, te za buduće mo- 179 guće slučajeve izmolim skrušeno ,confiteor“ i ,pokaja- nje“ i, dogodi li se što: .da nebudem hrana vranam i gavranom, posegnem u čpag, izvadim osamdeset forinti papirnog novca, što imadoh uza se i, složiv liepo, napi- šem na smotak u tako zvanom lapidarnom stilu — koji bi se mogao nazvati i stilom stiske — olovkom ove rieči: ,Onomu tko me sahrani.“ Nepripisujem svojoj molitvi, — premda mnogo držim do krepke molitve; ali toliko je, Bog i duša, sigurno: od onoga časa furije. boja kano da se stišaše; još samo pojedince puške pucahu, topovi bjehu posve umukli; bitka, negdje u šumi započeta, kano da se je u selu dovršila. | Dignem se te, ako i ne više upravo bježeć, a ono ipak pospješnim korakom prevalim još ono polja i do- čepam se šume. Hvala Bogu! tuj mi stoprv pravo od- lahne. Prvo što očima spazih, bijahu nemilo odrpane i izkaljane haljine na meni; a prvo šta u sebi osjetih, bijaše strahovita žedja. Popoišav još malo, pomnjivo se razgledajuć smotrim, gdje se je oko slaba vrutka pri- kupilo malo čiste vode. Ogledav se na sve strane, leg- nem potrbuške i tek počmem pohlepno srkati, kad ša strane netko tankim glasom viknu: ,Na zdravlje gospo- daru!“ — Da je i nevidjeh, ko što, skočiv i obazriev se, vidjeh: po glasu bih bio poznao onu mrzku ciganku. pKako to, gospodaru ?“ nastavi, iduć prama meni. »Čemu tako kaljav i otrean? Zovni slugu pa se preo- djeni. Sjedi; zapoviedajte sjesti; valja da i tebe ciganka podvori u svom domu. Što piješ, odakle vuci i lisice piju? Napij se one rakije, što je meni nehtjede dati, gospodaru. Hajde, smiluj se pa uzput povezi sirotu baku. Ili zar si možda i ti pješke? Hi, hi, hi! — Ratovi da- kako moraju biti; ali se čudim, gdje tebe prije neupi- taše, gdje nepočekaše dok ti rakiju popiješ, lulu popušiš i mirom se ukloniš. Gle ti njih! Smetati gospodu, da * 180 se moraju preko volje kretati i tako težko i daleko pješke bježati! Ta to je za cigane! Gospoda bi si mo- gla trbuh zamahati; mogla bi se prehladiti i hunjavicu dobiti. Pa još pucati za njimi! da koga sbilja pogode. E! e! ala su to nemilostivi ljudi sa tako milostivom gospodom. Hi, hi, hi!“ »Muči, paklena utvaro! Striela ti je i otrov svaka rieč, što govoriš. Evo ti, pa muči — zaniemila da bog da.“ »Hvala, gospodaru. Sretan put! Nešto ti je ipak po- godila baka. Nadam se, da je nećeš skoro zaboraviti.“ To rekavši, ode u šumu; a ja, usjekav si štap, lag- ljega hoda radi, nastavim svoj put i u neke nekavice prispijem u Bizovac. Čim u krčmu koračim, zaištem postelju te se onako odjeven prevalim i kano zaklan zaspim. Glad je kažu najbolji kuhač, a umor najbolja perinja i uzglavje. Koliko sam na jedan dušak odspavao, neznam ; ali bijaše već kasno noći, kad me probudi goropadna neka lupa na vratih. ,Otvaraj!“ viču, a sabljami po pod- sjeku udaraju. ,Eto ti novoga belaja“ pomislim u sebi. »Miš, iznesav od krvnika preko polja živu glavu, tko bi rekao da će u svojoj rupi postradati.“ Kako udjoše, divljom vikom odmah jesti i piti zai- skaše. Ja naroguših uši, da im čujem dalji razgovor Kazivahu o jučeranjoj bitci kod Čepina i razabrah, da su carski ljudi, ili — kako onda veljasmo — naši, idući da pogledaju bojište. Tim s nova ohrabren, dignem sei medju nje izidjem. Rekav im tko sam i kako sam tamo dospio, neću da vam govorim o neprilici, u kojoj bijah, kad me uzeše razpitkivati o raznih okolnostih toga dogodjaja, koji za me neimaše nego jednu okolnost: da sam bježeć iznio sretno živu na ramenih glavu. Moram reći, da većina tih ljudi, medju kojimi bijaše i jedan cesarski general, uvidjahu podpuno kritičnost mo- 181 jega položaja i praktičnu shodnost svega mojega po- stupka, osim jednoga prokšenoga derišteta, koji čini mi se da me htjede bockati kojekakvimi neumjestnimi i vrlo nespretnimi primjetbami. General, prijazno se smiešeć, ponudi mi, da s njim podjem natrag u Čepin. Imajući tamo još svoju pušku i bundu, da uza sve stradanje još i tim kvaran nebu- dem, prihvatim ponudu, osobito kada me svestrano uvje- riše, da je po dobivenih viestih sve minulo i da se ni- čega više bojati nije. Prispiev na bojište — groznu sliku groznoga dana — nadjem u krčmi svoje stvari i druga si — još uviek pijana. — Sretna čovjeka! Naručim kola i ni časa nečasiv vratim se s njim kući. Znate li sada, mladi čovječe, što ste poželili? Netreba mi reći, kako smo si za toga pripoviedanja starčeva, uzprežuć smieh, usne poizgrizali; a gdje bi smieh i buknuo, kako smo ga zabašurivali, da se neli- šimo do kraja pripoviedke i zabave. — Pol dvanaest, reče, pogledavši na uru, moj ujak. Natočiv još jednu čašu, izpismo ju u zdravlje junaku od 19. prosinca 1848. i razidosmo se. RAZORENI IDEAL. Odo jednom ljeti posjetit si prijatelja. Bio on mali vlastelin u predjelu, koji je sa svoje ljepote na glasu ; niti bogat niti siromašan, već prama onoj ,zlatnoj sre- dini“, koju već drevni rimski pjesnik smatraše uvjetom mirnu i zadovoljnu životu. Ne velik, ali čist, skladan i ukusno obnovljen dvorac, oko njega evietnjak, malo dalje ovelik kuhinjski vrt, šumica, oranice i livade — što sve kano liepu sliku okom zahvatiti možeš —: to mu je imanje. Ja i moj Marcelo — to je prijatelju ime — vršnjaci smo. Mladovanje nam pada u dobu narodnjega prosnutka od godine 1835. ovamo. Smjele ideale, kojimi su nas za- dojili francuzki slobodoumnjaci osamnaestoga viek4, on je nekako kroz život pronio, dočim im je gruba drljača izkustva kod većine nas drugih ako ne klicu poharala, a ono — ako je slobodno reći — bujad pročistila. Taj pravac duha zanosio ga sad za ovom sad za onom osnovom ,najboljega svieta“, te se zadubio 1 u sfingu socijalnoga pitanja. Nemila protuslovja izmedju teorije i života dušu mu ojadila. Često požalih smjela letioca, gledajuć ga obnemoglih krila, i mišljah, neće li se i njemu naći lieka. Budući tako kod njega, jednoga jutra izidjem, da se po običaju prošećem. 183 U povratku nanese me put pokraj obćinskoga groblja. Preko nizke ograde spazim staroga grobara, gdje ne- komu upravo raku kopa. Ustavim se. Do nogu starcu bukarica vina, a u ustiju lula. Dva tri puta lopatom zemlje izbaci, pa onda postane, odahne, napije se, vatru u luli prstom stakne, nekoliko dimova odpueka, pa onda opet kopa, sve nešto mrmljajuć. — Pomoz Bog, starče, sjavim mu se. Komu se to kuća gradi? : — Bog pomogao, odvrati on, dignuv glavu i nadnesav nad oči lievu ruku, dok me spazi i pozna. — Kuća se, gospodine, gradi nekomu, tko je nikada za života imao nije, — bezkućniku ili stokući — kako hoćete —, sve okolice veseljaku, gajdašu Pavlu Ćoraku. Bog .da ga prosti! Neima tomu osam dana, što je na piru družtvo veselio i tuj zaglavio. Od česa je živio, od toga i po- ginuo. Ljuto se napio i, iduć kući, u jarugu se spretao, prozebao i — gotov. Medjer ću ga liepo nastaniti; ni klesar mu ga u kamenu ljepše izklesao nebi. I nastavi kopati. — Pa odkada se starče baviš tim DOS Zapitam ga dalje. — Odkada se bavim ? — Biti će do trideset godina. I ja bijah nekoč veseljak — znate kako je dok je čovjek mlad —; ali družeć se s ovom niemom družinom, Bog i duša već sam odviknuo našaliti se i nasmijati se; a zapjevati, — bože sačuvaj! osim što za popom popie- vam onu svakdanju ,In paradisum“ — i drhćućim promuklim glasom zapjeva tu mrtvačku poputnicu, ali odmah i prestane pa se nasmije. Bijaše se starac već malko nakitio. — Ovo su dakle, povezem rukom preko komada grob- lja, valjada sve tvoji? — Osim ova dva reda i pol, svi su moji. Dotle se prekopalo. Mnogo sam ih naselio; a tko će mene, Bog 184 zna. Ako nepogodi Matiša, moj naučnik, leći će me gorje od svih. Ali tako je na ovom svietu! I nastavi kopati. S četvrtim ili petim mmm izbaci lubanju, koja, lupiv o kamen, čudno nekako zvekne, a ja protrnem. — Oho! Oprostite Vaša milosti, našali se gorko gro- bar i, zahitiv lopatom lubanju te držeć ju prama meni, reče: Ova glava pol pakla vsiedi! Iz ovih šupljina strie- .lale su one vučje, krvave oči; iz ovoga ždriela nije se čula nego psovka i kletva i kruta zapovied: ,Udri pseto! Daj hrdjo! Tegli robe! Crkni marho!“ Kano da neman sada gledam. Eno mu pustih dvorova. Pleme mu se za- trlo, pa mu i grob opustio, — po ovom ga stećku po- znajem. Ovaj je staroga Čoraka, otca gajdaševa, likom opasao i u prosjake opremio, pa sada se tko je imao dvorove bezkućniku, gospodar robu, oholi silnik crvu ukloniti mora. — Samo napolje! reče, izbacujuć kosti ; samo napolje! Gajdašu valja načiniti mjesto. Tako je pravo. Smrt sve izjednačuje. Ponudim ga boljim duhanom iz svoje kese i odem duboko zamišljen i skrušen. Došav kući i prolazeć kraj kuhinje, zamietim neku neobičnu žurbu. Upravo dvie patke bijahu izgubile glavu.. Upitam staru kuharicu: Što je? a ona mi ponešto zlo- voljno odvrati: Dobit ćemo opet goste. Okrenuv se prama stubam, udare mi u oči velike, liepo načinjene i upravo oćišćene lovačke čizme, što stojahu u triemu, i pomislih: Da krasnih i sgodnih čizama ! Prije nego ću po dnevnom redu poći k svomu poslu, uvratim se u Marćelovu sobu, da ga pozdravim, jer ga to jutro još nebijah vidio. Nadjoh ga pri stolu, raza- | biruć novine, koje upravo bijahu stigle. — A, ti si podranio? reče, pruživ mi ruku. Ja sam ti medjutim priredio tvoje novine. Slabo ćeš se danas 185 omrsiti. Ništa osobita. Sviet je i sbilja postao dosadan «do zla Boga. Zahvalim mu, uzmem novine i htjednem da odem. To moje ponašanje učini mu se neobično. Uzme me za ruke, pogleda mi u lice: Oho! reče, što se je tebi čelo naoblačilo? Što ti se je dogodilo ? — Ništa, rekoh; malo mi se sviet namrštio; to tako naspije. — Zar i tebi, dragane moj? našali se. Sjedi malo DA zapali; možda te odbjegne to neveselje. Dohvatim smotku i zapaljujuć ju spazim na stolu m novu knjigu na pola razrezanu. Nadkučim se. Bijaše francezka knjiga: ,Histoire des classes ouvričres et des classes bourgeoises“ (poviest radničkoga i gradjanskoga stališa) od Granier de Cassagnaca. — Nova knjiga, primietim ja; po naslovu veoma za- nimljiva. — Nova knjiga, da; ali stare budalaštine. Taj sku- tonoša drugoga carstva, sam robska duša, uči nas u ovoj knjizi, da je robstvo i njegov moderni oblik, pro- letariat, stanovitim ljudem, koji nisu ogradjeni od pri- vilegirane tvari, od koje je ogradjen plemeniti Granier de Cassagnac, od naravi sudjeno, od Boga ostavljeno. _ > Nu pisali takovi jadni sofiste što im drago, doći će |! vrieme, gdje će se umjetne povlastice i samovoljne raz- like, kojimi se uzdiže jedan nad drugoga, — gdje će se hierarhija stališa i zanimanja družtvenih razpršiti pred zdravim razumom, kano magla pred vjetrom. Bilo pravo ;| ili nepravo gospodinu Granier de Cassagnacu: pitanje |; socijalno, pitanje puno bure, koje će potresti stožeri | : staroga reda, — to pitanje na dnevnom je redu i riešiti :' će se, ne kako je komu po volji, nego kako biti mora, — izbukti se moj prijatelj sav zažaren. pr Kako rekoh, ja ga negledah rado takova i uzeh mu dokazivati po svoju, kako se za riešenje toga pitanja He u a 186 moraju priugotoviti moralni uvjeti; da on jednakost medju ljudmi shvaća odviše materijalno i da prava _jed- nakost, kako netko reče, upravo u tom sastoji, da se s nejednakimi stvorovi nejednako postupa itd. “ Un nedade; već uze Još žešće dokazivati, kako se načelo osobnoga interesa, taj iztočnik neprestana rata izmedju ljudi, to najizdašnije vrelo zločina, mora oboriti sa svoga lažnoga priestola ; kako sustav privatnoga posjeda, zati- ruć razmjer izmedju zasluge i užitka, te izručujuć slu- čaju što bi imalo pripasti umju i radinosti ljudskoj, mora napokon ustupiti mjesto zajednici dobara. Pegledam ga. — ,žZajednica dobara“ rekoh ,Jednakost.“ — Idi gro- baru; on će te praktično podučiti, gdje jednakost medju ljudmi nastaje. — A, ti si bio na groblju? ... Sada razumijem. — Bio sam na groblju, da. — Ali okanimo se... . Reci mi, koga očekuješ u goste? — Gospodju Hreljanovićku, koju od lani poznaš, i njezinu neudatu sestru, Kamilu, koje još nepoznaš. Mi- lutine! produži, staviv mi na rame ruku i smiešeć se“ danas se valja paziti. Mjesto drugoga r&4da dobro bi bilo, da do podne pročitaš nešto iz Sehoppenhauera ili Popeovu razpravu o ženah. Treba se naoružati. Oko: je u djevojke živa striela, usta joj se medom prelievaju, a duh varnice siplie. Pazi se, da te strielom nepogodi, da se na med neuhvatiš, da si o varnicah krila neoprfiš. Udri na se do tri oklopa. ... Bez šale: djevojka je liepa, k tomu duhovita. . .. Pa što bi bilo? doda. U gradu te, gdje se od šume nevidi drvlja, i onako neoženismo. — Vidit Semo, rekoh; ostavih ga i odoh k svomu poslu. Oko podne zaštopoću kola u dvorištu. Ja izgledam na prozor. — Naši gosti! Dvie gospodje i žensko diete od deset do dvanaest godina. | 187 Čuh gdje ih Marcelo u triemu pozdravi i u sobu uvede. Sried razgovora, koji se zametnu, mogoh do u svoju sobu razabrati mladi, kano srebrno zvonce glasić djevojčin, osobito kada bi se smijala, što bivaše često. I preko namjere izvadim bolje haljine te se ponači- nim ; i preko običaja dva tri put se pred zrcalo vratim, a onda se uputim, da i ja goste pozdravim. Djevojku nadjoh sbilja onakovu, kako mi ju bješe opisao Marcelo. Stadoše se pripoviedati — kako već biva — novosti iz okolice. Gospodja Hreljanovićka — hysterično i kiselo čeljade — uze se tužiti gorko, kako se je seljak oduz- dao, kako se je ulienio, kako od prekomjerna pića biva često krvi, i kako se od težke kradje već obastati nemože. 0Marcelu kano da neugodan bijaše taj razgovor. I ne bez razloga. Kamila ga prihvati i, namjenjujuć domaćinu, kojega je s te strane poznavala, reče: — Eto vidite, što su plemići! Njim se je seljak oduzdao, što ga oni više za- uzdana nedrže; njim se je ulienio, što im više neroboti badava; njim mnogo pije, što desetine nedaje; a što se tuče — bože moj! ni te mu zabave uštiti neće; a što krade, — čije krade? Svoje uzima. Nije li gospodine? — Dajte, pomozite! Zar da ja sama branim te vaše dobričine, te vaše golubove ? Ja pomislih: Gle biesa! Ova bi ga mogla izliečiti. U dobri čas po Marcela stupi u sobu domaća gospo- dja i zamoli k objedu. Riešen smetnje, poda moj prija- telj jednu ruku stranoj gospodji, a drugu Kamili, ovoj posljednjoj prije polazka nešto prišaptnuv i prstom joj šaljivo poprietiv. Kod objeda se o koječem razgovaralo i napijalo. Lju- bezno nestašna djevojka sve družtvo razigrala, — občinila. Istom joj se neda opet mirovati, već će zapitati do- 188 maćina: Ona mlada trešnja, moje gojenče, kako se je ove godine poniela ? — Vaša slika i prilika, liepa gospodično, odvrati joj laskavo i miteć ju domaćin. Bijaše ju milina pogledati. — Ito bijaše sve, doda srdito domaćica. Jedva što je zarudjela, već su nam ju do jedne pokrali. | Djevojka se grohotom nasmije i domaćina zlobnim posmjehom pogleda. i — Pokrali? — Oprostite milostiva gospodjo, to se neveli tako. Netočnim biranjem rieči pomućujete i naj- bistrije pojmove. ,Osvojili“ — to je prava rieč. Jer ako je svojina kradja, onda je i kradja svojina. Kako velike ideje težko prodiru! I sama im poraba jezika na put staje. . . . U ostalom, gospodine domaćine, vi i u praksi ostajete za teorijom. Kako vidjeh, vi još držite ograde? A ograde su spomenici barbarstva, granice izmedju moga i tvoga. Ja se djevojci u znak priznanja kradom naklonim. — Vi se izvolievate šaliti, gospodično. I ako vam to dobro stoji, ipak prepriečiti neće te će kada tada s lučili stališa i te ograde pasti, reče ponešto: razdražen Mar- celo i, nemoguć se više zaustaviti, prosu bujicu govora, završivši napokon: ,Što većina ljudi misli inače nego što ja govorim: tomu su navikli; nu veliko je pitanje, da li jen. p. ova čaša, koju ja svojom zovem, sbilja moja; da li nije...“ Mala kćerka gospodje Hreljanovićke, koja medjutim bijaše od stola ustala i na dvor izišla, dotrči o sobu i javi, da su pred kućom dva putnika, dva prosjaka, i da pitaju za gospodina. — Neka unidju, reče Marcelo opet mirno. U sobu udju dva čovjeka, jedan poderaniji od dru- goga. Onaj, što udje prvi te desnu ruku nosaše u rubcu a na prsiju imaše mjedenu papinsku kolajnu, za korak dva li napried stupi; drugi pako, povezane glave, za- kloniv se za onoga prvoga, kod vrata postane. Desnu 189 nogu, koja mu bijaše obuvena kožnom, staviv pred lievu, obuvenu platnenom izderanom cipelom, progovori onaj prvi, desnom nogom tapkajuć a lievom rukom govor sprovodeć : — Sjajna gospodo i gospodje! Oprostite što vas uzne- mirujemo. Od duga puta umorni smo i gladni, pa se usudismo pod krovom ove, sa svojega gostoljubja široko i daleko poznate kuće malo odpočinuti i čimgod se — što već bude — pokriepiti. .Svi mučasmo. Kamila glavicu podigla, ustašća napola raztvorila i krupne crne oči pozorno u domaćina uprla. — Atko ste vi i odakle ste? upita Marcelo prihodnike. — Ovaj čas nismo upravo ništa, odgovori onaj prvi, a u svom životu htjedosmo i pošteno nastojasmo biti koješta. Ali, kako se veli, sudbina je jača od volje ljud- ske. Ja bar nisam prekrštenih ruku u sviet gledao, već sam svoju sreću kušao i ovako i onako. Kako vidite, sjajna gospodo i gospodje, bijah nekoč vojnikom i inače već do tri puta imah postati svojim, i tri puta mi se sreća izmače; jer je sreća, kako se opet mudro veli, ćudljiva; što jednom rukom ponudi, to drugom oduzme. Krilata je da odleti; a neima repa, da ju zanj uloviš.... To je o sreći. A što se tiče ovoga drugoga, moga druga.... — Dobro, dobro, prekinu domaćin čudnoga govornika, Sirotinji su moja vrata otvorena. Zalihu s njom rad dielim; ali s pravom sirotinjom; a inače mi se čini, da se čovjek radom najpoštenije hrani. — To je istina, vaša milosti ; ali pogledajte ovu ruku ; pogledajte onu glavu. — Ivane, reče Marcelo slugi, odvedi ove putnike u družinsku sobu pa im daj jesti. Prihodnici izidoše sa slugom. — Oprostite gospodine, jedva dočeka Kamila; ako i nerado, opet vas moram popravljati. ... Kakova dru- 190 žinska soba? Kakova sirotinja? Kakova zaliha? Zar u vas smije biti zalihe? Kamo načela, za koja ste se malo prije toliko žestili? — Isbilja, priskočih ja liepoj djevojci; ti, Marcele moj, nisi danas bez koristi čitao svoga Granier de Cas- sagnaca. — Soieniš, da bi moglo još štogod biti od mene? reče šaljivo domaćin. — Bez šale, gospodine, nastavi djevojka; nedajte se smetati. Načela neka su nada sve, — bezobzirna, neu- prosiva. Mi ćemo takove goste kod sebe odpremiti da- kako u družinsku sobu; ali vi!.... Negledajte na nas. Evo mjesta! Jednomu ću se ja umaknuti; a učiniti će i drugi. Zovite ih natrag... Zašto ne? Tko zna, nisu li ove čaše, ovi pladnjevi, ovo jelo... — O liepa zlobnice! Vi ćete se dakle jednomu umaknuti ? — Evo! reče odlučno djevojka, i pruži mu ruku. — Vi, Kamilo, tako govoreć, sama sebe nepoznate. Ja sam vičan sjesti za seljački stol; ali vi... sa svo- jimi gospodskimi, na plemićko brdo satkanimi, tanko- ćutnimi živci? ... Promislite, za Boga, da stanu prsti jelo kidati, da stanu jeduć mljeskati i pijuć emrkati, rukavom si usta iztirati, žlice oblizivati ... ta vi biste - se onesviestila! — Ništa zato; moj bi me kavalir u naručaj dočekao. U to opet udje Ivan, pitajuć, kakova će gostom dati vina ? — Vašega im daj, reče domaćin, nehtievši više reći družinskoga. — Opet vašega, nasmija se djevojka. poda — Sada je dosta, Kamilo, ukori starija sestra dje-, Vojku, a ova se malko zarumeni. Nu ja ju uzeh u zaštitu, posluživ se rado i tom pri- likom, da joj reknem koju udvornu rieč; a i Marcelo odkloni veoma laskavo sestrin ukor od mile djevojke, priznajuć se napola pobiedjenim i sretnim, kada bi se 191 takovoj dobitnici svezan na milost i nemilost predati te joj pred noge oružje položiti mogao. Udarismo u drugi razgovor. Kako nas nerastavljahu nego prosta vrata, čusmo na jednoč iz družinske sobe glasniji i življi pregovor iz- medju dvojice stranaca i sluge Ivana. | Dok nagadjasmo što bi to bilo, udje u sobu Ivan. — Milostivi gospodine, reče ljutito, ta ovo su bezo- braznici! Tamo se razvalili i nas gotovo iztisnuli te ištu boljega vina, k pečenki šalate i naručuju crnu kavu i traže smotaka — i to ne kojekakovih! Nitko se nemogaše uzpregnuti od smieha. — No, no, reče domaćin u novoj neprilici. Jesu li se nahranili i napojili ? — Jesu i te kako. — A ti ih odpravi, — liepo, uljudno. Poslje jela pijasmo pod sjenicom u vrtu crnu kavu. Marcelo, bivši i onako naumio poslje podne izjahati, odluči, da će svoje goste na konju odpratiti do kuće, te zovne Ivana i zapovjedi mu, da konja opremi i ve- like čizme priredi. Doskora se vrati sluga sav blied s viešću, da je ve- likih čizama nekamo nestalo. — A kamo su dospjele? Gdje su bile? Kamila, koja bijaše u vrtu, beruć evieće, smotri taj čas kroz ogradu na cesti jednu kožnu i jednu platnenu cipelu i udari u smieh, na koji se svi tamo slegnu i upoznavši cipele u jedan glas poviču: — Ona dva gosta! — A! to je ipak previše, reče Marcelo u velikoj zabuni . Gospodje moje, izpričajte me: ja ostajem kod kuće. o Gosti odoše, a ja ostah ranjena srca. Dugo gledah za kolima, iz kojih nam domahivahu bielimi rubci, — 192 Kamila kano da najviše meni; tako mi se bar činjaše, i rado mi se činjaše. Kola izpred očiju izčeznuše, a meni se iz grudih podkrade tih uzdah. Marcelo, čovjek ugladjen, znao se savladati koliko treba, a bijaše u istinu zlovoljan. U rano jutro razsrdio se na Granier de Cassagnaca, a sav ostali dan kano da se je sve urotilo, da mu dokaže, da bi Granier de Cas- sagnac mogao ipak imati pravo. Ja mu o svem što se je sbilo nespomenuh ni rieči. Nu on obilazijaše sveudilj nemirno oko mene, kano što obilazimo, kada hoćemo da, priobćiv drugomu. što nas tišti, sebi srce olakšamo. | — Milutine, reče mi, ovo bijaše čudan dan. Možda . je dobro da se je sve ovo dogodilo; jer će me ponuko- vati, da pomnjivije razabirem, da li onaj Granier de . Cassagnac neima možda ipak ponešto pravo. Nikada se, “ vjere mi, u tako malo vremena nezatekoh toliko puta u protuslovju sa sobom i sa svojimi teorijami. Danas je, vidim, temelj uzdrman i sgrada se koleba... — Granier de Cassagnac mogao bi imati ponešto pravo, primietih ja. Pazi dobro: -—— samo ponešto! Ta opazka činjaše mi se nuždnom radi pogibelji druge skrajnosti, u kakovu obično padaju takovi dusi. Marcelo me razumi. — Ponešto, da; nasmije se i stisne mi ruku... A djevojka? doda, čvrsto mi u oči gledajuć i u njih tra- žeć potvrdu naslućene tajna. — — — — —— — PT NN ae ŽE E aa m ono oo om —— moma om = om Djevojka? ... Ta djevojka danas je — moja žena. 94 \. 1920 =. . * g # £ + k % - ay : _._—_—-.-

elizabeta_ili_prognani_u_sibiru_1847

Gospodja Cottin

Elizabeta ili prognani u Sibiru

This is a reproduction of a library book that was digitized by Google as part of an ongoing effort to preserve the information in books and make it universally accessible. Google books https://books.google.com rs? Šndran Šnstrtute, Bzford. THE MALAN LIBRARY PRESENTED BY THE REV. S. C. MALAN, D.D., | VICAR OF BROADWINDSOR, January, 1885. ZABAVNA | md I) \ RA a : | GZ PAD XI ZGA, | Prevodi iz inostranih knjižtvalh. Izdaje Lavvsluv Župan > u Zagrebu. lHinjiga E. “= 1847. Tiskom Franje Župana, AEIZABBETA PROGNANI U SIBIRII. Iz francezkog polag GOSPODJE GOTTIN. — o ae Izdanje Lavoslava Župana ZAGREBU. IRA — Re SRI 1 8 4 193. TISKOM FRANJE ŽUPANA. 25 MAY 1928 | Ku UBER > LJUBEŽNI RODE! U najnovie doba, gdč se skoro po cčlom svčtu samo o prosvčti, naprčdku i narodnom preporodjenju go- vori, piše i radi, pojavila se je, hvala Bogu, i u našoj domovini želja za čitanjem knjigah. Oni, kojih se duh zrčliim voćem prosvčte uzhitjivati uemože (a tih je većina), hite mirisom i slastju njezinog cvčtja nasla- djivati se. Svatko, tko samo štit znade, rađa je, da vidi, što se to piše. Naša pak mladjana književnost još je preslaba, da svojim cvčtjem zadovolji ljubo- Pitnosti i želji barem ove druge većine, kad već za ono parvo ni misliti još nemožemo. Odatle dolazi, da nam je sva domovina s inostranim zabavnim dč- lima, osobito Romanima poplavljena, što procvčtanje naše domače književnosti silao obustavlja. Maogi bi - gospodičić i mnoga gospodična, koji iz zabave štiju, rado naše knjige čitali; ali kad ono malo, što imamo, o proštiju, prinudjeni su i inostranih se kojigah hva- tati, mnogi pako to znajuć — ako im inače rodoljubja žarom sarca ugrijana nisu, — nenalaze ni za vrčdno, za ono nčkoliko knjigah, potruditi se, da se priuče či- tanju narodnih knjigah. Zato je dakle naše čitajuće obćinstvo još tako maleno, jer malo dobrih zabavnih dčlah imamo. i Toj oskudici da se za sad koliko toliko do- skoči, odlučismo mi, pod imenom: Zabavna Čitaonica povčsti iz inostranih jezikah preva- djati. Hoće li pako broj otih knjigah na toliko po- većati se, da ime Čitaonice zasluži; il će pri ovoj samo ostati, to će od udioničtva, koje si ovo pod- uzetje pribavi, zavisiti. 'To samo za preporuku ovog poduzetja našim čilateljma obećati možemo, da ćemo prevadjati dčla samo takvih spisateljah, koji su svojim imenom kadri zanimivost i želju k čitanju knjigah 1 u narodnom jeziku pisanih, probuditi, i kojih či- tanje k oplemenjenju sarca i duha štogod doprinčti može. Tim još mislimo, da ćemo takodjer štogod k razkarčenju puta izvornim dčlima naših domaćih spisateljah podpomoći, i u koliko to dostignemo, neka oni uaš trud sude, Dva Slavonca. ELIZABETA ili PROGNANI U SIBIRIL Tok, glavni grad Sibirie, leži na obalama Irtiša ; od sčvera obkoljen je sa neizmčrnim šumama, koje se tia do ledenog mora protežu !). U ovom prostoru od tisuće i sto verstah 2) nalaze se izsušene, hrido- vite i vččnim snčgom pokrivene gore; i neobradjene, gole ravnice, gdč se zemlja u najtopliih dnevih go- dine na jednu stopu duboko neodkravljuje; turovne * i široke rčke, kojih ledeni valovi nikada livadicu oro- sili, niti cvčtak razviti se vidčli nisu. Što se većma k polu približuješ, izčezavaju cedri, jele i sve veliko darvetje, karžljavo garmje listvenicah i nedoraslih bo- rićah jedini su ures žalostnih ovih predčlah; naj- poslč se močvari mahovinom obstarti ukazuju, kano poslčdnji napor izdišuće prirode, Zatim svakog traga uzrastu nestaje. Pa opet i ovdč usrčd strahovitosti včkovite zime ima narav još svoj veličanstveni ures. . izv B ini j Ovdč ima često velelčpnih sčvernih lučah 3), koje obzor uzpaljuju nalik prejasnoga laka, iz kojega stubi titrajuće svčtlosti izhode. One sčvernim predčlom daju prizore, kojih čudesa stanovnici podnevni ne- poznaju. S južne strane Tobolska prostire se okru- ž>je (okrug ujezd) od Ižima “). Pustare, obastarte s grobovi, i gorkimi jezeri prosččene, razstavljaju ga od Kirgizah 5), naroda skitajućega se i neznabožnoga. S Ičve strane ograničeno je od Irtiša, koji se poslč mnogih vijuganjah na granici Kine izgubi, a s desne od rčke Tobola *). Žali ove rčke goli su i neplodni; oni oku ništa drugo nepredstavljaju, nego ulomke razkomadanih i nagrominjanih pećinah, preko kojih nčke jele izvi- ruju. Na podnožju njihovom u jednom kutu 'Tobola nalazi se krunsko selo Zaimka, koje je od 'Tobolska više nego šest stotinah verstah udaljeno. Položena na zadnjih granicah ujezda, srčd puste zemlje, sve je, što ju okružava, tmasto, kao njezino sunce, tu- rovno, kao njezino podnebje. Medjutim se okrug ižimski ipak Italiom Sibirie nazivlje, jer nčkoliko Ičinih danah imade, i jer ondč zima netraje dužje od osam mčsecih. Al je ova zima ondč od skrajne ljutine. Sčverni vihar, koji tada, neprestano bčsni, dolazi obterašen ledom arktičkih pustinjah i donosi odanle sobom toliku ciču, da po Tobolu već od mčseca rujna led plovi. Snčg debelo padne na zemlju, od koga se ova do mčseca svibnja m om neoprosti. Istina je, kad od sunca počne kopnčti, za čudo je, kakvom hitrinom dablje se listom a njive zelenju pokrivaju. Dva tri dana dosta je prirodi, da " sve .svoje cvčtje razvije. Covčk bi mislio, kano da šam uzrasta čuje. Maca (resa, amentum, julus catulus, Kitzchen) brčzova prosipa ružični miris, runjavi kozjak (cytisus, Geisklee) na svih vlažnih mčstih pronikne; jata labudovah, patakah kao risi šarenih, sčvernih “ gusakah igraju se na povaršju jezerah; sivi žerav hita se u tarstje pustih močvarah, da si tamo gnčzdo napravi, koga brižno tankom sitom oplete, a u du- bravi krilata včverica skačuć s jeduog darveta na drugo, i zrak prosščajuć s pomoćju svojih čapetih, i svoga vunom obloženog repa, ogriza pupke borićah i mekano brčzovo listje. Na taj način ima za ova živuća bitja, koja u onih studenih krajevih obitavaju, još srčtnih danah: ali za prognane, koji ondč stanuju, srčtnih danah neimade. Većji dio ovih nesrčtnikah stanuje po onih selih, kojima su posdte obale rčke, od 'Tobolska tik do granice okružja ižimskoga; drugi su po kolibama po srčd njivah razštarkani. Vlada nčkojim od njih pruža hranu; drugi, za koje se vlada nebrine, živu od zimske lovine: skoro svi su u ovih predčlih predmet obćeg sažaljenja, i nenazivaju se drugčie, nego ne- srčtnicima. Dvč, tri verste od Zaimke usrčd jedne močvarne i kalovite šume, na žalih jednog okruglog, dubokog i s jablani i topolami obrašćenog jezera - —_ 10 _— stanova jedna obitelj prognanikah, Ova obitelj sastoja iz tri osobe: jednog muža od četardeset gudinah, njegove supruge i kćeri, koja krasna i u cvčtu svoje mladosti biaše. s. Zatvorena u ovoj pustinji, ova obitelj neimaše s nikim na svčtu obćenja; otac idjaše sam samcat u lov, neidjaše nigda u Zaimku, nikada nije se vidlo ondč ni njegove supruge ni kćeri; izvan jedne tatar- ske seljanke, koja ih poslužavaše, nitko na svčtu nemogaše unić u njihovu koliba. Niti im se je znalo , za domovinu, niti za rodbinu, a niti za uzrok njihove kazne; samomu upravitelju (Gouverneur) tobolskom biaše ova tajna poznata, a on ju nepovčri niti islomu namčstniku svoje vlasti, stanujućemu u Zaimki. Po- stavljajući ih pod njegovo nadzirateljstvo , preporuči mu samo, da im priskarbi primčrni stan, jedan mali vart, hranu i odčću, ali da preprčči, da nikakovo obćenje izvan kuće neimaju, a osobito, da obustavi svake listove, koje bi se usudili na ruski dvor slati. Iz tolikog obzira s jedne strane, a s druge iz to- like strogosti i tajnosti, moglo se je slutiti, da prosto ime Petra Springera, kojim se je prognanik obično nazivao, skriva ime slavnie, u oči padajuću ne- srčću, veliku opačinu, ili može biti — nepravdu. Ali kad su sva nastojanja ovu tajnu odkriti za- man bila, prestade skoro znatiželjstvo i š njome zanimivost, "Prestadoše o nesrčtnicima zabavljati se, koji se vidit nemogoše, i najposlč zaboravilo se je i dq. 2 na nje sasvime: samo kad bi gdčkoji po šumi raz= paršeni lovci do žalah jezera došli, i za ime u ovoj kolibi stanujućih zapitali, odgovorilo bi im se, da: su nesrčtnici. Tad nehtčdoše ništa dalje znati, i oddaljujuć se, gandti od milosardja, u dubljini svoga sarca rekli bi: Bog bi dao, da se opet jednoč u svoju domovinu vrate! X Petar Springer je sam svoj stan od jelovine nači- nio, i slamom pokrio. Gomile kamenjah štitjahu ga od bure sčverske, i od poplave jezera. Oso kamenje od drobnog granita odsčvaše razvijajuće se zrake sunčane. Parve dane prolčtja pronicavahu iz njego- vih pukotinah raznovarstne gljive, nčkoje bilčdog ru- menila, druge žute i modre, prilične onim, koje na Bajkalskom jezeru rastu; i u pukotine, u koje bi vihri nčšto zemlje navijali, trudjahu se mladice od bora i od krušine (sorbiers) svoje žile upustiti, i svoje hvojčice. uzdići. m. Na drugoj strani jezera nebiaše šuma ništa drugo, nego rčdko garmje, preko kojih se neizmčrne pu- sta:;e, S množinom grobovah obsdte, vidjahu. Mnogi od njih bčhu oplčnjeni, i kosti martvacah naokolo porazbacane. Kao ostanci starih stanovnikah, navčke bi u tami zaboravnosti ostali, da nisu zlatne drago- cčnosti, š njimi zajedno u krilu zemlje skrivene, nji- hov obstanak lakomosti odkrile. | Od istoka velike ove ravnice, biaše darvena carkvica, od nčkih karstjanab podignuta. Opaziti se —_ 12 — je moglo, da su grobovi s ove strane više štedjeni, i da se pred ovim karstom, koji sve krčposti lju- dma pred oči stavlja, čovčk nije darznuo prah mart- vacah pogarditi. Na ovih pustarah, iliti (kako se u Sibirii nazivaju) stepah ") sprovodi Petar Springer preko cčle duge i stroge zime ovoga podnebja svako jutro lovom, loveći losove (ZElenthiere), koji se hrane od mladog jasikova i topolova listja. Kadšto bi ulovio samurnih kunab (Zobelmarder), koje se rčdko u ovih predčlih nalaze, i višekrat bč- lih lasicah (Zermelinen), kojih je ondč množina. Za cčnu ovih dade svojoj suprugi iz Tobolska primčrno i ugodoo pokućstvo, a svojoj kćeri nčšto knjigah dobaviti. Duge večeri biahu u podučavanju mlade Elizabete sprovedene. Više put je sčdeći medju ro- ditelji čitala naglas članke iz dogodovštine , Springer je osobito na one cartice njenu pozornost obratjao, koje bi nje sarce oplemenile, a mati Fedora na one, koje bi ju ganuti mogle. Parvi joj ukaza krasotu slave i vitežtva, druga cčlu dražest pobožnog ću- tjenja i čedne dobrote. Otac besčdio joj je o uzmnož- nom veličanstvu krčposti, mati o onom, što ona utčšiteljaog i ljubeznivog imade. Parvi učio ju je, kako ju valja štovati, druga kako ju valja ljubiti. Iz ovog stočenja obiuh roditeljah sarčani i ćutljivi značaj proizteče, koji sjedinjujuć izvanrednu živahnu dčlo- tvornost Springerovu s angjeoskom blagostju Fedore biaše zajedno plemenit i ponosit, kao sve ono, što š _ s — od slave, i nčžan i krotak, kao sve, što od ljubavi proizlazi. Čim pako snčg započe kopniti i zemlja se malko zazelenjivati, onda bi se obično u vartu obi- telj skupa zabavljala. | - Springer je Ičhe, gredice načinjao, Fedora je pripravljala sčmenje , a Elizabeta: ga je sijala. Njihov mali perivoj bio je obgradjen koljem jovine, bčlog drčnka i krušine, u Sibirii velecčnjene varsti dar- vetju, buduć da je ona jedino darvo, kojega cvčt nčki miris prosipa. Od podne podigao je Springer nčku varst razsadnice, gdč je s osobitom pomnjom nčko u ovom podnebju nepoznato cvčtje odhranjivao, a kad vrčme razcvčtanju dodje, priniknuo bi ga k usnicam, pokazao bi ga svojoj suprugi, i nakitio bi š njim čelo svoje kćeri, rekavši joj: »Elizabeto! kiti se s cvčtjem tvoje domovine, tebi je slično; ukrašava se kao i ti u prognanstvu. Ah: da nebi i ti kao ono ovdč morala sginuti.« Osim ovih nčkoliko časovah sladke uzbunje- nosti biuše on vazda mučeć i ozbiljan. Mogao se je vidčti, gdč cčle ure uglubljen u duboke misli na istoj klupčici sčdi, oči na jedno mčsto upiruči, po- diruć težke uzdahe, koje ni nčgovanje supruge uhla- žiti nemogaše, i koje pogled na kćer još većma ogor- čavaše. Višekrat bi ju zagarlivši pritisnuo kruto k sarcu, i .tada ju materi predavši, na jednoč bi za- vapio: u da »Vodi, vodi dčte, Fedoro! njć i tvoja nevolja u grob će me metnuti: ah! zašto si me slčdila? Da si me samog ovdč ostavila, da nisi ti polu nesrčće na se primila, da si spokojna i štovana u svojoj do- movini, ja bi, čini mi se, bez tuge u ovoj pustoši živio.« ' Pri ovakim bi se rččma Fedora vazda suzami oblila; nje pogledi, nje rčči, nje čini, cčlo njeno bitje izkazivaše duboku ljubav, s kojom svojem su- Prugu spojena biaše. Ni jedan dan od njega udaljena nebi mogla živčti, nit bi se š njim sdružena nesrčt- nom ćutila. U njihovoj parvašnjoj srčći mogla su ve- lika dostojanstva, sjajne i pogibione službe njega može biti često od nje udaljiti; ali u prognanstvu nerazstaviše se nigda. Ah! da je mogla čemeru svoga muža odolčti, možebit, da bi još i obljubila bila' pragnanstvo. Fedora, premda preko trideset godinah, biaše još Ičpa, jednako oddana svome suprugu, svojoj kćeri i svome Bogu. Ova trostruka ljubav njenom je čelu dražesti udubila. Koje vrčme.nemogaše iztarti. Moglo se je tu čitati, da je za nevinu ljubav stvorena bila, i da je svoje zvanje izpunjavala. Ona je sama njemu najmilia jčla sgotovljavala; pozorna na njegove najskrovnie želje, koje mu je u očima opaziti mogla, hitčla je prie, nego bi ih on očitovao, izpuniti. Red, čistoća, dapače i nčka udobnost vladaše u njihovom malenom obitalištu, Najvećja soba služila je rodi- = ib “ teljma za ložnicu; velika peć ju je grijala: zadim- ljeni duvari biahu nčkimi vezi i raznimi risanji od ruke Fedorine i njezine kćeri urešeni. Prozori biahu staklenimi tablami obskarbljeni, što je ondč rčdka stvar, i što se je samo dohodcim Springerovog lovljenja zafalit imalo. Dvč sobice biahu ostali dio stana; u jednoj spavaše Elizabeta, druga biaše od mlade tatarske seljanke i od svega kuhinskog i vart- larskog orudja obuzeta. - < Tako minu svaki tjedan u ovom domaćem po- slovanfu, budi u prigotovljenju kožah sčvernih je- lenah za odčću, budi u postavljanju debelim. kar- znom; kad pako prispie nedčlja, tiho bi Fedora uzdisala, što nije mogla službu božju slušati, i pro- vela bi jedau dio dana u molitvi. Klečeć pred Bo- gom i pred slikom s. Vasilie, prama kojem je du- boko štovanje ćutila, zazivala bi ih zaradi predmetah njezine ljubavi. I ako je svaki dan njezino bogoštovje živahnie bivalo, bilo je zato, jerbo je svaki dan opazila, da je potla takve bogoljubnosti njezino sarce rččitie znalo bolje misli i izraze najti, kojimi bi svoga muža mogla utčšiti, ' Elizabeta odhranjena od svoje četvarte godine u ovih divjih šumah, nepoznavaše druge domovine. Ona nadje u ovoj takve uzoritosti, koje narav i onim predčlom udčliva, za koje se je najmanje skarbila, i tako prosta razveseljenja, koja nevina sarca svagdč uživaju. Ona bi se zabavljala veruć se po hridinah, — 16 — koje su jezero obkoljivale, da onde jaja od kragujah i bčlih jastrčbah, koji ondč preko Išta gučzda prave, pokupi. Čestokrat bi hvatala dupljaše u mrčži, i na- punila š njima golubinjak. Drugi put bi lovila ka- rase, koji jatomce plove i kojih grimizna ljuska jedna na drugu priložena, izgledala je kroz vale, kao na- gomilana žar, pckrivena tekućim srebrom. Nikada kroz njeno srčtno dčtinstvo_ na um joj nepade,. da srčtnieg udesa može biti, nego li njezinog. Njezino se zdravlje okrčpi u zraku, njezin stas se razvi včibanjem, i na njenom licu, gdč pokoj ne- vinosti počiva, vidčla se je svaki dan pe jedna pri- jatnost više procvasti. Tako daleko ed svčta i ljudih rasla je ova dčvica u Ičpoti za same oči njenih ro- điteljah, kao jedini čar za njihovo sarce; slična cvčtku u pustinji, koji samo pred suncem razvija se, i koji premda ga nitko, osim one avčzde, od koje žitje ima, nevidi, ipak se krasnimi bojami resi, Neima nčžnih i dubokih nagnntjah , osim onih, koja se na malo predmetah sudaraju. Elizabeta, koja nikoga osim roditeljah svojih nepoznavaše, njih je ljubila same s najsvetiom i najčišćom strastju. Oai sn za nju sve bili: zaštitnici nja slabosti, drugovi njenih igarah, i njeno jedino družtvo. Ona nije ništa znala, što nebi od njih naučila; svoje zabave, svoja znanja, svoje izobraženje, sve je od njih dobila. I dočim je vidčla, da sve od -njih dolazi, da sama sobom ništa nemože, dopala si je u ovoj odvisnosti, koju je samo kroz njihova dobročinstva osčćala, Me- djutim, kad je dčtinstvo mladost slčdila, i kad joj se je razum počeo razvijati, opazi suze svoje matere i vidjaše, da joj je otac nesrčćan. Više putah bi ih za- klinjala, da joj uzrok kažu, al ne mogaše nikakvi drugi odgovor dobitij, nego da oni za domovinom cvile. Ali ime ote domovine, i čast koju su onda uživali, nepovčriše joj nikada, nehoteći njenom sarcu žalost zadavati , dočim bi joj očitovali, s koje su visine u prognanstvo pali. Nu od kako je Elizabeta žalost . svojih roditeljah upoznala, nebiahu njene misli kao prie; i nje se život sasma promeni. Zabave, kojimi je svoju nevinost razveseljivala, izgubiše svu milinu ; nje kokošinjak bia zapušćen, zaboravila je svoje . cvčlje, i prestala je ljubiti svoje ptice. Nije na žale jezera više dolazila, da baca svoje udice, ili đa plovi : u svom čuncu, veće da se u duboke misli zadubi, i preko jedne namčre razmišljava, koja je jedina za- : . bava njenog duha i njenog sarca postala bila. Nčko- . likokrat sčdavši na varh pećine, upiruć oči na vale de bd , . e . * » * jezera, mislila bi na suze svojih roditeljah, i na ) : srčdstva nje otarti; Oni opl!akivahu domovinu! Eli- zabeta nije znala, koja je ta domovina; »li, jer ih . udaljenje od nje nesrčtne činjaše, manje joj je do ; Poznanja njezinog stalo bilo, nego da im ju povrati. ! Tada bi oči k nebu uzdigla, moleći ga za pomoć, i ,zaglubila se u tako duboka razmišljavanja, da mnog- "krat niti krupno padajući snčg, niti burno bčsneći N (Zabav. Cit. Knjig. I.) 2 —_ 18 — včtar, voju iz njenih sanjariah nemogaše probuditi. Čim bi ju pako roditelji zovnuli, a-ona čula njihov glas, sidje lagano s pećine i dodje predavanja otčina slušati, ili svojoj materi kod gospodarstva pomagati. Š njima pako ili bez njih baveći se čitanjem ili vo- deć iglu, spavajuć ili bdijuć, uvčk bi ju jedna je- dina miso gonila. Ona je nju savčstno na dnu svoga sarca hranila, odlučena, da ju neočituje prie, nego do časa svoga odlazka. — Da, ona je hotšla otići, hotčla se je iz naručajah svojih roditeljah otarći, da ide sama, pčške tia do Pe- trograda, za da pomilovanje svoga otca izmoli: to je bila smčla namčra, koju je preduzela, to biaše darzovito poduzetje, pred kojim jedna mlada, bojazljiva dč- vojčica neprestraši se. Zaman je vidčla velike za- prčke, krčpkost njezine volje, sarčanost i pouzdanost njezina u Boga ohrabrile su ju i obećaše joj, da će sve nadvladati. Medjutim čim je njezina namčra sve većma i većma stalnii značaj dobivala, i čim je pre- stala manje na nju samu, a više na njezino izvedenje misliti, to se ipak malo prestraši zbog svojega ne- znanja. Ta ona nije znala put ni u najbližje selo ; ta ona nije nikada iz šume izstupila: a kamo, da bi put našla do Petrograda? Kaka bi se sporazumčla na putu s tolikim narodima, kojih jezici joj sa svim tudji biahu? Morala bi sve od milostinje živčti. Za da se na to odvaži, pozvala je u pomoć poniznost onu, koju je od materinskog včrozakona primila; ali je Zea 19 — ona toliko put otca na nemilosardje ljudih tužit se čula, da se je ove nesrčće bojala, njihovo mi- josardje u pomoć zvati. Nčžnost roditeljah bila joj le odveć poznata, nego da je ufati mogla, da će joj oni odlazak dozvoliti; k njima se nije smčla u tom obziru uteći. Ali na koga bi se obratila u ovoj pustinji, gdč je od ostalog svčta razstavljena 1 osam- ljena živčla? I kako bi u ovoj kolibi, u koju pri- stupiti ečlom svetu zabranjeno biaše, podporu mogla naći? Medjutim ipak nezdvoji, da ju neće naći. Uspo- menom na jedan slučaj, komu malo što nije njezin otac žartva postao, sčti se, da neima mčsta tako divjeg, odč providnost nebi mogla molbe nesrčtnikah čuti i njima pomoći poslati. Minulo je nčkoliko godinah, od kako je jednoč ob zimu u lovu na varhovih bardinah ,.koje Tobol okružavaju, Springer iz velike pogibeli kroz nestra- šivost jednog mladenca oslobodjen bio. Ovaj mla- denac biaše sia g. Smolova upravitelja tobolskog. On bi svake zime došao po stepama ižimskim sč- verne jelene i kune loviti, i u okoliših Zaimke ural- ske %) medvede ubijati, U ovake varsti lovu, od svih najpogibelniemu, sastane se on sa Springerom, i spase mu život. Od toga časa biaše ime Smolova u stanu prognanikah nigda drugčie, nego s počitanjem i pripoznanjem izrečeno, Elizabeti i njezinoj materi biaše veoma žao, što nepoznavahu svoga dobročinitelja, što mu svoj os. DO blagoslov prikazati nemogahu. Svaki su se dan za njega nebu molili, svake godine, kad su čuli, da sa zimni lovi započeli, ufali su, da će u njihovu kolibu doći; ali nedodje: ulazak biaše njemu, kao i cčlom svčtu , zabranjen, i njemu ni na um nepade, da ovu zapovčd strogo neobdaržava, jerbo nije ni znao šta ova koliba u sebi imadijaše. Nu, kako je Elizabeta težkoću oćutčla, iz ove pu- stinje bez ljudske pomnći izaći, često je i nehotice na mladoga Smolova pomislila. Ovakovi zaštitnik, mogao bi ju od svakoga straha osloboditi, .sve zaprčke u- kloniti. "Tko bi ju mogao bolje svarhu svih posebno- stih puta od Zaimke do Petrograda poučiti? Tko joj ,Bajsigurmi način pokazati, kako će molbeno pismo do cara dostaviti? I ako bi njezin bčg upravitelja tobolskog razjario; tko bi, reče ona, bolje nego sia mu, njegov gnjev razoružati, njegovo milosardje ganuti i preprččiti ga mogao, moje roditelje kazniti, čineći ih za moju krivicu odgovorne? Tako promišljavaše sve koristi, koje bi joj iz takve podpore proizticati mogle, i videći, da se zima pri- bližuje, naumi, nepropustiti vršme od lova, da nebi propitala, je li mladi Smolov u kotaru, i da nebi srčdstva tražila, njega vidčti i š njim se razgo- varati. > Springer bi od straha svoje supruge i kćeri pri povčsti pogibeli, u kojoj se je nalazio, tako gandt, da se je od one dobi njima obrekao , više u lov na - 2 — medvčde neiti, ni šumu pneostaviti, osim za včverice i samure loviti. Ali sasvim tim nemogaše ga Fedora više bez straha gledati, kad se je udaljivan, i ostala bi do njegova povratka nespokojna i darhćuć, kao da bi oto udaljenje velike nesrčće predkazanje bilo. Debeo snčg, otvardnut studenom od više nego trideset gradah, pokriva zemlju. Biaše u srčd zime, kada jednoč o Ičpom jutru prosinca Springer pušku uze, da ide loviti u stepi. Pri odlazku zagarli su- prugu i kćer i obeća, da će još za dana kući doći, Ali vrčme minu, noć se približi, a Springera ne biaše. Od onog slučaja, kad je njegov život u pogi- beli bio, parvi je krat to bilo, da nije u svom obe- ćanju točan bio, i strah Fedore biaše neograničen, koga, dočim ga je ona utažiti nastojala, i Elizabeta je delila. Elizabeta je hotčla svemu otcu u pomoć priskočiti, a nemogaše se odvažiti, svoju mater u- cviljenu ostaviti. Do ovoga časa Fedora nčžna i slaba, nije se nikad prie preko žalah jezera usudila ići ; ali njezin silni nemir nagovori ju, da će dosta krčpkosti imati, svoju kćer slčditi i svoga supruga potražili, Obč zajedno otidju i upute se u stepu posrčd šika- rah. Zrak biaše varlo oštar. Jele se činjahu kao le- denice, gusto inje bilo je za svaku granu prionulv, i povaršje mu občlilo. Tavna magla skrivaše obzor, približaj noći podčljivaše svakom predmetu još tu- rovnie obličje, a snšg, ravan kao zarcalo, uzkoleba “ slabu Fedoru pri svakom koraku. Elizabeta odhranjena __22 — pod ovim podnebjem , i naučna najvećjoj žimi odo- Ičti, podupirala je mater i udčljivala joj je svoju jakost. Tako se vidi dub, iz svoje domovine pre- mčšten, u tudjoj zemlji venuti, dočim njegova mla- dika, koja iz njegova korena proiznikne, priviknuta novoj zemlji, bujni uzrast u vis pušla, i za malo godinah uzdaržava grane duba, koji ju je odhranio, i svojim hladom pokriva deblo, koje joj je život dalo. Kad su se k ravnici približale, nemogaše već Fedora ići. Elizabeta joj reče: »Majko! dan prolazi, opočivaj ovdč, a mene pusti samu do šume ići; ako bi dulje čekale, noć bi me smela otca u stepi razaznati.« Fedora se nasloni na jednu jelu, i pusti svoju kćer otići. Za čas ova stigne u ravnicu; grobovi, kojima je pokrivena bila, činjahu dosta velike brč- žuljke. Na jednom od ovih stojeći motrila je Eliza- beta ranjenim sarcem i plačnim očima, bi li mogla otca ugledati. Ali nevidjaše ništa. Sve biaše osamljeno, tiho, i tmina započe nebo sa zemljom stapljati. Me- djutim joj ne daleko od nje jedan hitac iz puške sve ufanje ponovi, Ovaj jek, koga nikada, osim iz rukuh svoga otca čula nije, činjaše joj se sigurni znak nazočnosti njezina otca. Pohiti dakle na onu stranu. Za jednom harpom stčnja, ugleda ona čovčka prignita, koji se vidjaše, kao da nešto po zemlji traži; 1 ona njemu poviknu: »Tatice! tatice! jesi li ti to ?« -_ 23 _ Čovčk se obazre; to nebiaše Springer. Lice mu biaše mlado , Ičpo i pri pogledu Elizabete ukaza ve- liko udivljenje. »Vi niste moj otac,« reče ona žalostno; »ali niste li .ga vidli u stepi? nemožete mi kazati, na kojoj strani bi ga mogla naći?« »Ja nepoznajem Vašega otca?« odgovori on, »ali to ja znam, da Vi u ovo doba netrebate sami u ovoj pustari ostati. Vi se ovdč mećete u mnoge Boa i morate se bojati... .« »Ah!« presčče mu ona rčč, »ja se ne bojim ni- česa. nego da neću moga olca naći.« Ovako govoreć, diže k nebu oči, kojih ponosi- tost i nčžnost, sarčanost i tuga njenu dušu tako Ičpo predstaviše i nje sudbinu očitovaše. Mladić biaše s toga tako ganut i bilo mu je, kao da sniva. On ni- kada nije štogod sličnoga vidio, niti si predstavio, kao Elizabetu. Zapita za ime njezinog otca. »Petar Springer ,« reče ona. »Što?« poviknu on, »Vi ste kćer prognanika iz kolibe od jezera? Umirite se, ja poznam Vašeg olca; tek sam ga prie jedne ure ostavio, on je malo obišao, da se vrati u svoj stan; ali je on već sada tamo pri- spšti morao!« Flizabeta neču ništa više, ona odtarči na ono mčsto, gdč je mater ostavila; povikne ju radositno, da ju njezin glas prie utčši, nego što je mogla š njom govoriti; ali ju ne nadje više: puna sdvojenja pu- — 2 = nila je vikanjem imenah svojih roditeljah šumu. Od strane jezera odzvaše joj se nčki glasovi. Pospčšivši svoje korake prispie ona barzo tamo, i na pragu od kolibe ugleda otca i mater, koji joj ruke pruže, i u naručaj ju prime. Garleć ju izjasniše se. Svako se je od njih na različnom putu u kolibu vratilo; ali evo ih opet sadruženih i uzpokojenih. Tada opazi E!iza- beta sama, da ju je mladić slčdio, Springer ga po- gleda, spoznade ga i reče mu s dubokom žalostju: »Varlo je već kasno, g. Smolove; a u ostalom . znate, da mi nije dozvoljeno Vas s konakom ponuditi, i to niti za jednu noć.« »Gospodin Smolov!« povikou Elizabeta i njezina mati, »naš izbavitelj, on je ovdč ?« I obč mu padoše pred noge. Fedora ih orosiva suzami; Elizabeta mu reče: »Gospodin Smolove! Odkako ste Vi prie tri go- dine našem otcu život spasili, neminu jedan dan, da nebi od Boga blagoslov za Vas prosili.« | »O uslišio Vas je, pošto me je ovamo poslao,« — odgovori mladić duboko ganut, — »jer ono malo, što sam učinio, nije zaisto toliku nagradu zaslu- žilo.« Medjutim je već varlo kasno hilo, carna tmina zastiraše svu šumu; povratak u Zaimku u pć noći ne- biaše bez pogibeli, a Springer se nemogaše odvažiti svome izbavitelju uzkratiti gostoljubnost. Ali je ou upravitelju tobolskom tvardu rčč zadao, nikoga u -_ 25 — svoj stan neprimiti, i strahovito mu biaše svoju pri- segu prekaršiti. On ponudi, dakle mladiću svoju pratnju do Zaimke. »Ja ću,« reče mu, vjednu baklju zažeći; ja po- znam šumska vijuganja, močvare, bare, koje obići valja i napred ću ići.« Fedora uplašena pred njeg se stavi, da ga za- darži. Smolov preuzme rčč: »Dopustite mi, gospodine!« reče mu, »da osta- nem u Vašoj kolibi do u jutro; ja poznajem zapo- vedi moga otca, i uzroke, koji ga obvezuju prama Vami toliku strogost ukazivati: ali sam ja siguran, da će mi u ovom slučaju dopustiti, Vas Vaše rčči rčšiti, i ja dobar stojim, da ću se skoro povratiti, da Vam od njegove strane zahvalim za pristanište, “ koje ste mi dozvolili.« Springer tada poprimi ruku mladića, unidje njime u kolibu, i oba sčdoše kraj peći, dok im medjutim Fedora i njezina kćer večeru spremahu. Elizabeta biaše obučena kao tatarska seljanka, u jednu kratku carvenu suknju sa strane prepregnutu, noge pokrivene "nogavicama od kože sčvernih jele- nah, vlasi u pletenice do zemlje puštene. I'čsni 1 za strane skopčani parsluk, dade svu krasotu njenog stasa viditi, a rukavi do lakta zasukani neskrivaše Ičpotu njenih rukuh. Jednostavnost njezine oprave još plemenitost njenog daržanja uzvisivaše, i sva nje- - (Zabav. Ćit. Knjig. I.) 3 — 26 — zina kretanja biuhu sdružena s nčkom dražesti, ko- joj se je Smolov osobito divio, i s koje on nuti pogled niti sarce odvratiti nemogaše. Elizabeta ga je ne s manjom zadovoljnostju motrila ; ali je ova zadovoljnost sasma nevina bila, jerbo je iz same zahvalnosti, koju mu je dužna bila i iz ufanja, koje je na njega polagala, izhodila. Sam Bog, koji najtanje kutove sarca poznaje, nebi u njenom sarcu ćutjenje našao, koje nebi njezinim roditeljem pripadalo, i koje nebi njima sasvim posvećeno bilo. Pri večeri reče mladi Smolov prognanim, da je istom od tri dana u Zainiki; da je razumio, kako su gladni vuci cčli kotar poharali, i da će se na skoro veliki lov prirediti, da se utamane. Na ovaj glas pritisnu se Fedora bilčdeć k svojemu suprugu : »Ja se nadam,« reče mu ona, »da nećeš na taj pogibioni lov iči; nećeš svoj život opasnosti Izvarći, tvoj život najdragocčnie je muje blago!« »Ah, Fedora! što ti govoriš?« odgovori Springer s nškim gorkim ćujenjem; — »što je stalo za moj život? Da nije mene, zar bi ti bila ovdč? Znaš li, što ti može povratiti slobodu, Tebi i tvomu dčtetu? Znaš li?c Žena mu rčč prekinuvši žalostno poklikne. Eli- zabeta ostavi svoje mčsto, dodje k otcu, i uhvativši ga za ruku reče: | »Tato! ti znadeš, da ja odhranjena u ovih šu- mah druge domovine nepoznajem, ovdč pokraj tebe su B% a ja i moja mati živimo srčtno; i sarce njezino i moje muže svčdočiti, da mi nigdč na svčtu nemožemo bez tebe živčti, ni u istoj tvojoj domovini.« »Čujete li Vi to, gospodin Smolove?« primčti Springer; »Vi mislite, da bi me cvake rčči morale ičšiti, a one usuprot još većma mi ruač u sarce u- dubljuju. One krčposti, koje bi me morale razvese- liti, čine me sdvojiti, kada pomislim, da će zbog mene ostati zakopane u ovoj pustinji; da zbog mene Elizabeta neće biti poznata, neće biti ljubljena.« Oda mu dčvica sičdećim rččma govor prekine: »O moj tato! Evo me medj FVobom i mojom materom, pak veliš, da neću biu ljubljena!« Springer nemogućan svoju žalost uzlegnuti, na- stavi dalje: »Nećeš nigda onu radost uživati, koju bi ti du- žan bio priskarbiti, nigda nećeš sladkih rččih od \jubeznog čeda čuti, ti ćeš ovdč osamljena živčti bez draga, bez obitelji, kao slaba ptica, bludeća po pu-. stinji. Nevina žartvo! ti nepoznaješ dobra, koja gu- biš; ali ja, koji ti ih nemogu više dati, ja sam ih sve izgubio.« Pri ovom je prizoru mladi Smolov višekrat suze sbrisivao, hičo je govoriti, ali nemogaše. Medjutim ipak reče: »Gospodine! pri žalostnom stupnju, koga moj otac zauzima, možete mi včrovati, da nisam s ne- srčćom nepoznat. Više putah sam proletio razne kotare 3? bh - me ppm njegovog upraviteljstva. Koliko sam suzah vidio! Koliko sam skrovitih žalostnih uzdahah slušao! Vi- dio sam, vidio u pustinji strahovitog Berezova *) ne- srčtnikah, koji žive bez priateljah , bez obitelji; ni- kada oni mili govor nečuju, nikada imeljubka rčč sarce nerazveseljuje : osamljeni na svčtu, razslavljeni od svega, nisu oni samo prognani veće I nesrčtni.« »A dočim ti je nebo kćer ostavilo,« preuze rčč Fedora ukoravajućim i ljubeznim glasom, ,,ti veliš, da si sve izgubio: kad bi ti ju nebo oduzelo, šta bi ti onda rekao ?« Springer uzdarma se, uhvati ruku kćeri, i pri- tisnuvši ju za jedno s rukom svoje supruge k sarcu, odmčti obe pogledajuć: »Ah! ja osčćam, da nisam sve izgubio.« Kada den osvanu, mladi Smolov oprosti se s prognanici. Elizabeta sa žalostju gledaše za njime, kada je otišao, bila bo je neuztarpljiva, da mu od- krije svoju namčru, i da moli od njega podporu. Nu nije našla ni jedan čas, gdč bi mogla sama s njim govoriti; njeni roditelji nisu ju.ostavili, a ona nije hičla pred njima se izjasniti. Ipak se je ufala, ako bi se češće saslali, da će se s njim porazgo- varati. S toga mu i reče zivahno: »Nećete. li opet doći, gospodine? Ah! nemojte, da bude ovaj dan zadnji, što sam vidčla izbavitelja moga olca!« | Springer biaše tronut s ovih rččih osobito svarhu pogleda, s kojim one biahu izušćene. Nčki tajni ne- pokoj obuze ga. Sčti se zapovčdi upravitelja, i uvčri ih, da joj neće drugi put nepokoran biti. Smolov odgovori, da je siguran, da će od svoga otca zado- biti iznimku za se, i da će se još ovaj isti dan po- vratiti u Tobolsk, da ga za to zamoli: »Nego gospodine,« reče dalje, »ako si ja ovu milost izprosim, neću li mu ja ništa o Vami govoriti ? neću li ja biti tako srčtan, da Vami mogu u čem poslužiti? neimate li Vi ništa od njega moliti?“ »Ništa, gospodine,“ odgovori Springer ozbiljnim licem. Mladić obori turovno svoj pogled k zemlji; a »,Gospodine!“ odgovori ona, ,ja bi želčla, da mi dopusti, svake nedčlje s mojom kćerom u Zaimku k misi ići.“ o Smolov obeća, da će joj ovo dozvoljenje pri- skarbiti i udalji se, praćen od blagoslova cšle obi- telji i tajne želje Elizabetine za njegov uskoreni po- vratak. Čim se je pak od njih udaljio, s ničim se nije drugim, nego s njom bavio, niti je ikakve druge misli gojio. Ova dčvica, koja mu se je u pustari u tako Ičpoj slici ukazala, razpali mu taki u početku razmnivu, a kad ju je potič vidio kod njenih rodi- teljah, sarce mu biaše duboku ganuto. Ponavljaše si i nesčtnu njenu besčdu, njeno lice, nje pogled, a —_ 340 — osobito zadnju rčč, koju mu je govorila. Bez ove rčči, nčka bi ga varst počitanja mozebit smela, nju ljubiti, ali ona zivahnost, s kojom mu je Elizabeta izjavila želju da ga opet vidi, ona molba, koje je glas odkrio tako nčžno ćutjenje, uvčriše ga, da je ona bila ganuta, kao i on. Pošto mu se njegova mlada namišljenost s tim mislima uzdigla, mišljaše en, da je osvčdočen, da jučerašnji sastanak nije bio slučajan, da je medju- sobna simpatia toliko na Elizabetu koliko na njega dčlovala, i nestarpljiv biaše u ovom nevinom sarcu potvardjeuje svega onoga čitati, što se je usudio ufati, Ah! kako je od onog daleko udaljen bio, što će jednoč u njem čitati, Medjutim poslč posčte Smolova turovnost Sprin- gera sve je većja bivala. Spomena na tako ljubezni- vog, veledušnog, nestrašivog mladića neprestance pred- stavljaše mu ženika, kakvog bi svojoj kćeri želio. Ali budući da mu je žalostni položaj svaku takvu miso za- branila, nije želio povratak Smolova, dapače ga se je bojao, jerbo bi Elizabeta mogla ćutljivom poslati, a to bi bila skrajna nesrčća za njegovo otčinsko sarce, vidčti svoju kćer obuzetu od tajnog bola bezufane ljubavi. Jednu večer, zanešen svojimi sanjariami, daržeći glavu medj obč ruke, a lakat podbočiv na peć, težko je uzdisao. Fedori pri tom prizoru igla iz ruke padne; oči na supruga upirući, sa sarcem punim jada, nebo je prosila, da joj takve rčči nadahne, koje bi ga — 31 — utčšile, i koje bi moć imale, nesrčću mu iz pameti izbrisati. Malo dalje u mraku, gledaše ih Elizabeta oboje, i s radostju je mislila, da će jednoč onaj dan doći, gdč neće više cvilčti, Ona nije dvvjila, da neće Smolov dozvoliti i njenom poduzetju priazau biti. Nčki tajni nagon ju je u naprčd uvčrovao, da će time ganut biti, i da će ju zaštititi. Samo se je bojala uzkraćenja svojih roditeljah, osobito puko svoje matere. Medjutim, kako bi ona otišla bez nji- hovog dozvoljenja; bez poznanja imena njihove do- movine, i bez da zna, za kakovu -bi krivicu opro- štenje molila, ona je ćutila, da im mora svoje sarce odkriti, i da je oto vrčme već došlo. Padnuvši na kolčna, molila je Boga, da bi ganuo njezine rodi- telje, da ju poslušaju; zatim se tiho približi k otcu, i stane za njim poduparši se na naslon stolice, na kojoj je on sčdio. Mučala je nčko vreme u nadi, da će on možebit parvi govoriti; ali videći, da on svoj zamišljeni položaj nemčnja poče ovako: »Otče! dopusti mi jedno pitanje.“ On uzdignuvši glavu, naznači joj, da može. »Kad te je onomad mladi Smolov pitao, neželiš li štogod, odgovorio si ništa. Jeli to istina, neželiš li ti ništa Po »Ništa, što bi on meni mogao dati!“ »A tko bi ti mogao dati, što želiš?“ »»Pravda, pravica!“ »A_gdč bi se te mogle naći, lalo?“ — 32 - : »Na nebu bez dvojbe, na zemlji nikada, nigda.“ Tako govorivši, težke brige, koje mu čelo markom tamom ž2astirahu, još tavniu sliku poprimiše, i svoju “glavu opet medj ruke spusti. Potič male stanke pre: uze opet Elizabeta rčč, i živahnijim glasom reče: »Tato! majko! poslušajte me; danas ja navar- šujem moju sedamnaestu godinu, danas sam ja pri- mila od Vas ovaj život, koji će mi biti tako dra- gocčn, ako ga mogu Vami posvetiti, ovo sarce, s ko- jim ja Vas ljubim i štujem, kao sliku živog Boga na nebu. Kako sam se rodila, biaše svaki dan s do- bročinstvima Vašim naznačen, ja ih nemogah - još naknaditi, osim s mojim priznanjem i s mojom nčž- nostju: Ali što je moje priznanje , ako se ne u- kazuje? Što je moja nčžnost, ako ju nemogu Vami posvetiti? O moji roditelji! oprostite smčlosti Vaše kćeri, ali samo jedanput bi u svom životu rada ono učiniti, što ste Vi bez prestanka za nju, kako se je rodila, činili. Ah! izvolite već jednom tajnu svih Vaših nepogodah njenom sarcu odkriti.“ »Kćeri! što ti od mene zahtčvaš?“* otac joj oštro rčč prekinu. »Da me u svem podučite, što mi trčba znati, da Vam svu moju ljubav ukazati mogu, i Bog zna, kakvi me nagon podtiče, kada se usudnjem, Vami ovaku želju izjaviti.“ Izrekavši ove rčči, padne na kolčna pred svojeg otca i digne k njemu moleći pogled. Tako veliko- ia: 199... 4as dušno i plemenito čuvstvo zasja u njezinim suznim očima, i vitežtvo njene duše bacaše nčku božanstvenu jasnost na nje ponizni položaj, da je taki Springer pončšto ono dokučiti mogao, što je njegova kćer želiti mogla. Sarce mu u stiski biaše: on nemogaše niti govoriti, niti plakati, mučeć i negibiv stajaše u velikoj smeći, kao pred varhunaravnim biljem. Pre- velika njegova nesrčća nemogaše mu tako sarce ga- nuti, kao rčči Elizabete, i ova toli krčpka duša, koju ni kraljevi nemogahu ustrašiti, ni zla kob poniziti, ganut glasom svoje kćeri, zaman je tražio svoju krčpkost, ali ju više nenajde. Dočim je Springer mučao, osta Elizabeta sve jednako u svom poniznom daržanju pred njime. U to joj se mati približi, da ju pridigne. Za svojom kćerju stojeći nemogaše ona vidčti, niti kako je na kolčna pala, niti njeno lice, ni pogled, koji njenu uzmnožnu tajnu otcu odkri, i ona ni nesnivaše, koji zlokobni udes mjesnoj nčž- nosti prčtjaše. »Zašto ,“ reče ona svome suprugu, ,zašto bi se ti uztezao njoj naše tajne povčriti? Straši li te njena mladost? Bojiš li se ti, da će duša naše Elizabete pod težinom naših nepogodah do slabosti klonuti ?*“ »Ne,“ odmčti otac, svoju kćer čvarsto pogle- dajuć, ,ne, ja se nebojim njezine slabosti “ Pri ovim rččma nedvojaše Elizabeta, da ju otac nije razumčo, ona mu stisne ruku, ali mučeć, daju nitko nečuje okrom njega, jerbo ona poznavaše sarce —_ 8% — svoje matere, i jer je želila udaljiti onaj čas, koji bi ju ucvilio. »Bože moj!“ reče Springer, ,oprosti mi moju nezadovoljnost, poznavao sam sva dobra, koja si mi oduzeo, ali ne ona, koja si mi opredčlio. Eliza- beto, ti si danas izbrisala uspomenu od dvanaest godinah nesrčće moje.“ ' »Otče!“ odgovori ova, ,pošto se na zemlji još slični rčći čuje, nereci više, da ovdč neima srčće, nega besčdi, odgovorimi, ja te zaklinjem: Kako ti je ime, koje ti je domovina, i koja ti je nesrčća?“ »Moja nesrčća — više ja neima; moja domovina — gdč ja s tobom živem; moje ime — srčtni otac Elizabete.“ ,O moje dčte!“ primetnu Fedora, ,sad ću te još većma moći ljubiti, ti si mi sada tvoga otca u- tčšila.“ Pri ovim rččma sva jakost Springera biaše skar- šena; on zagarli svoju suprugu i kćer i orosiv ih suzami opetovao je on prekidanim glasom. »Bože moj! oprosti, ja sam bio nezahvalan ; o- prosti, nekazni.“ Pošto su se malo primirili, Springer reče svojoj kćeri : »Moje dčte! ja ti obećajem sve očitovati, što znati želiš; ali počekaj još koji dan, ja ti danas od nesrčće nemogu govoriti, ti me učini na nju zabo= ravili.“ =s.99 s Poslušna Elizabeta neusudi se više njega uzne- mirivati, i s počitanjem očekivala je čas, kada će se on očitovati, Ali ga ona zaman očekivaše; činjaše se, "><. kao da ga se Springer boji i njega izbčgava; on je njezinu namčru dokučio, i mjedna rčč nebi mogla začudjenje i priznanje ovoga nčžnog otca izraziti. On je osčćao, da pravo neima, svojoj kćeri uzkratiti - dozvoljenje, koje će ona, od njega potražiti: ali ta- . kodjer osčćaše, da neima sarčanosti, da joj ga dade. u) Bez dvojbe, ovo je bilo jedino srčdstvo, kojemu po- . nčšto ufanje davaše, da će se prognanstva izbaviti, i Elizabetu u onaj stališ staviti, koji je njoj pristo- jao: Ali kad bi nečuvene tegobe i užasne pogibeli ovoga putovanja promotrio, nemogaše on otu miso . podnačti. Za svoju obitel) opet podići, svoj zavičaj . opet naći, položio bi svoj život; ali živost svoje kćeri nije mogo u pogibel staviti. Mučanje Springera prepisa Elizabeti ponašanje; uvč. ena je bila, da ju je otac dokučio, da je ganut bio od njezinog nakanjenja. Ali da je on ovu na- mčru odobrio bil! on toliko izbčgavao svarhu toga š njom se razgovarati? I uistinu, njezina odluka bila je tako izvanredna, da ju roditelji nemogahu drugčie, nego kao zanešenu nčžnu sanjariu smatrati. Za po- . stići, da ju njezini roditelji dozvole, bi potrčbito, da im ju u najgodnii čas predloži, kad bi najvećje zaprčke uklonjene bile, podupirana pomoćju i svć- tom Smolova. Da bi joj se donle nedozvolila, o tome MERN( | RE nije dvojila. Ona odluči dakle još šutiti, i svoje sarce roditeljma sasvim neodkriti, dokle se o tom sa Smolovom ne porazgovori. Videći takodier u na- prčdak, da će jedan od najvažnijih uzrokah, s kojim će se roditelji njenom odlazku opirati, biti nemoguć- nost, da oni nju u njezinoj dobi, u najstrožiem pod- nebju svčta puste 800 miljah pčške da predje; zato, da ovu zaprčku u naprčd ukloni, svaki je dan svoju snagu u stepi ižlimskoj pokušavala: nij€dno ju vrčme nemogaše uzdaržati, ili včtar snčg svom silom raz- našao, ili joj gusta magla sve predmčte tminom skri- vala, uvčk je izlazila, višeput i proti volje svojih ro- diteljah. I tako se je malo po malo uvčžbavala nji- hovim zapovčstma i burama parkositi, U Sibirii vladaju zimi bure; češćekrat, kad se nebo najvedrie čini, na jedanput ga strahovite oluje zamute. Izhodeće iz dviuh protisobnih stranah ob- zorja, dolazi jedna obterašena ledom mora sčver- noga!*), a druga sa burnim vihrovima hvalinskog» mora (Caspisches Meer). Kad se udare, kad jedna na drugu nahripi, zaman jele svoje jako i gorostasno , dabje njihovoj bčsnoći suprotstavljaju; zaman brčze svoje tanane hvoje i svoje gibivo lištje do zemlje svijaju: sve se karši, sve se obara, snčg se rulja s var- hunacab planinskih; u njihovom padu zauhvaćene ogromne sante leda pucaju i razmarve se o šiljaste kamenite sične, koje se takodjer razparše, a včtrovi, zalčtajući se u razvaline stčnah, u upropašćene koli- - .———.j. ou. em libice, i skApajuću zvčrad š njima vladaju, dignu ih u zrak, tčraju pred sobom, razparše ih, k zemlji ih opet bacaju, i neizmčrne prostore s ruševinom na- ravi pokrivaju. Jedno jutro mčseca sččnja uhvati Elizabetu jedna od ovakih strahovitih olujah; ona biaše tada u ve- likoj ravnici grobovah, blizu darvene carkvice. 'Fek što opazi, da se nebo tamom pokriva, uteče se u ovo sveto utočište. Za čas udariše razuzdani včtrovi .na ovo slabačko zdanje i uzdarmajući ga do temelja, *prčtiše mu svaki hip prevalom. Medjutim Flizabeta o skrušena pred olilarom, nećuti nikakvog straha, a bura, koju okolo sebe tutnjati čujaše, sve obuze, osim njezinog sarca. Budući nje život roditeljma ohasniti mogaše , biaše uvčrena, da će Bog zaradi njih bditi varhu njenog života, i da ju neće pustiti po- ginuti, dok svoje roditelje neoslobodi. Ovo duljenje, okoje bi se možebit praznovčrjem nazvali moglo, koje .pak ništa drugo nebiaše, nego onaj glas s neba, . koga sama pobožnost čuti može; ovo reko, ćuljenje . nadahnu Elizabetu tako mirnom sarčanostju, da usrčd - razorenja živaljah, usrčd prčtnje od lrčsa, nemogaše . se uzdaržati, umorenosti, koja ju savlada, prepustili ose; i spustivši se na podnožje velikog oltara, gdč je : molila, zaspa mirno, kao nevinost u naručjih otca, : kao krčpost včrujuća u jednog Boga. Ovaj isti dan biaše Smolov iz Tobolska se po- vratio. Parva briga, čim u Zaimku prispi, bila mu - _ 38 — je, prognanike u kolibi pohoditi. On Fedori donese dozvoljenje, koje je prosila bila. Njoj i njenoj kćeri biaše prosto svake nedčlje k šlužbi božjoj u Zaimki ići; nu daleko od toga, da bi se ovo pomilovanje i na Springera protezalo , biahu zapovčdi dvora u ob- zir njega strožie nego igda; i dočim je Smolovu do- zvolio, njega još jednoč posčtiti, upravitelj je to- bolski više glas sarca, neželi dužnosti svoje sledio. [- U ostalom se je mladić svome otcu obreći morao, da će ovaj posčt zadnji biti. On je varlo razžalošćen bio, cić tolike strogosti. Ali čim se k pribivalištu Elizabete približavao: malo po malo mu se je žalost u radost preobratila, i manje je osčćao tugu, koja će mu sarce obuzeti, kad ju bude ostavio, neželi ve- selje, koje će imati zato, što će ju vidčti. U parvoj mladosti užitak sadanje srčće imade toli živahnosti i savaršenosti, da svaku misao na budučnost smeta. Odviše je čovčk svojom srčćom 2a- bavljen, nego da bi mogao misliti, hočeli to uvčk biti; i srčća tako sarce napunjava, da se strah ondč ne- | može nastaniti, da će ju ikad izgubiti. Nu kad je Smolov u kolibu stupio, zaman je Elizabetu tražio, nje bo nigdč nebi. On predvidi, da će možebit mo- . rati otići, prie _ nego će se ona povratiti, i prosto- dušni mladenać nemogaše svoju tugu skriti. Zaman je Fedora, blagosloveći ruku, koja joj je kuću božju otvorila, i koja je njenog supruga spasila, njemu prikazivala najnčžnie ćuli harnosti ; zaman ga je Sprin- ie “4 DI , | da + s. | I ! : Lori ger podporom i providjenjem nesrčtnikah nazivao : sve što je čuo, malo ga je ganulo; težko je on nd- govorao, i ime Elizabete svaki mu je čas na ustima lebdilo. Njegov nemir izjavi prognanicima jedan dio njegove tajne. Možebit da je tim Fedori još draži poštao. Ova ljubav, koje predmet njezina kćer biaše, laskaše varlo njenom ponosu, a ponos matere nije najslabii. Springer, koji je bio manje ćutljiv za taku nčžnu slabost, i koji se samo bojao, da će njegova kćer opaziti ovo ćutjenje, koje bi ju moglo njenog pokoja lišiti, nagnvoraše Smolova, da svome otcu pokoran bude, i da ovaj posčt što prie moguće odovarši, koga je mladić pod tisuć izlikah produžiti nastojao. Medjutim se je bura razvila, i prognanici su darbtali za svoju kćer. »Elizabeta! Šta će biti iz moje Elizabete!“ po- viknu sdvojeća mati. ' Springer mučeć uzme svoj štap i otvori vrata, da ide potražiti svoju kćer; Smolov pohili za njim. Včtar duhaše silno; dubja se karšiše sa svih stra- nah; tko bi se kroz šumu usudio ići, život bi svoj u pogibio stavio. Springer to hijaše Smolovu pred- slaviti, i njega smesti, “da ga slčdi: ali mu to ne- podje. za rukom. Mladić je do duše vidio pogibio, ali ju je vidio s radostju Onu je srčlan bio, njoj za Elizabetu parkositi, »Na koju ćemo stranu?“ zapita Smolov. — 40 — »K velikoj pustari,“ odgovori Springer, ,,tamo svaki dan idje, ja se nadam, da se je vu carkvicu sklonila.“ Dalje ništa negovoriše. Njihov je nemir jednak bio, neimahu ništa jedan drugom priobćiti. S jedna- kom oestrašivostju napred stupaše, dočim se gi- bahu, i klanjahu, da se uzčuvaju od padajućih skar- ševnih granah, od snčga, koga im je včtar u oči na- našao, i od kamenog iverja, kojima je bura okolo njih vijala. Kad su na pustaru prispšli, prestalo im je razorenje sume prčtiti; ali na ovoj goloj ravnici, čas ih je včtar tiskao, čas su ih bčsneći burni udarci na tle srušili, napokon su, posič dugog napora do darvene carkvice došli, u kojoj se nadaše, da se je Elizabeta sklonila. Ali kad su iz daleka ugledali ovo kukavno i slabačko utočiste, kojega razsušena barvna strahovito skripahu i srušit se prčljahu, počeše tarnuti pri misli, | da je ona ondč. Podboden izvanrednom revnostju, | * preteče Smolov otca za nčkoliko korakah. On parvi stupi u nutra, vidi .. . , jeli sanka? Vidi Elizabeta neustrašenu, ne bičdu i darhćuću, nego sladko spa- vajuću na podnožju oltara. Od neizkazanog udivljenja obuzet stane, pokaže ju Springeru mučeć, i oba po- lag istog čutjenja padoše na kolčna pokraj angjela, koji pod obrambom neba spavaše. Otac se prigne k licu svoga dčteta, mladić čedno svoj pogled k zemlji svarne, i nazad stupi, kao da se nije smio usuditi ovaku rajsku nevinost »z bliza gledati. Pe) | ma Elizabeta se probudi, poznade svoga otca, skoči mu u naručaj i povikne: »Ah! ja sam dobro znala, da ti varhu mene bdiješ.“ | »Nesrčtno date,“ reče njoj on, ,kakvi si nam strah zadala, tvojoj kukavnoj materi i meni!“ »Oiče moj! oprosti mi suze njene, i daj da po- hitimo, olarti ih.“ Zatim se podignuvši smotri Smolova. »Ah!“ — reče sladkim začudjenjem, — ,svi moji zaštitnici bdiju dakle varhu mene: Bog, moj otac ii Vi“ Mladić gandt uzdarža svoje sarce, koje je pri- pravno bilo izmaći, »Nesvčstnice,“ reče Springer, ,ti veliš, da k materi idemo , a znaš liti, jeli povratak moguć, i hoće oli tvoje slabo tšlo bčsnoći bure odoleti moći, kad sam joj ja i gospodin Smolov samo čudom utekli?“ »Daj, da pokušamo,“ odgovori ona, ,ja imam više snage, nego što Ti misliš, .I želim, da se Ti o tom osvčdočiš, da vidiš sam, što ja mogu učiniti, da moju mater uičšim.“ Dok je ona ovo govorila, zasjaše joj oči od to- like sarčanosti, da je Springer mogao vidčti, da nije od svoje namčre odustala. Zatim se na ruku svoga otca i takodjer na ruku Smolova nasloni; a oba ju . podupiraše, oba čuvaše njenu glavu, skrivaše ju svojim širokim plaštom. Ah! Smolov nemogaše inače, (Zabav. Čit. Knjig. I.) 4 _ 42 — nego blagosloviti ovu oluju, ove strahovite vihre, koji Elizabetom zanjihavaše 1 nju prisiljivaše, k njemu se pritisnuti. Ništa se nije za svoj život plašio; koga bi tisuć krat smarti izvargo, da samo može take ča- sove produljiti; ništa se nije za život Elizabetin plašio, uvčren bo biaše, da će joj gaspasti. U ovom uzhićenju sve bi bure na mejdan pozvao, da ju od njih može braniti. | Medjutim se nebo biaše uhlažilo, oblaci se raz- dčliše, prestadoše onom strašnom bhitrinom letčti; vetar prestade i umiri se; Springeru se u se sarce upo- koji, a Smolov se razžalosti. Elizabeta svoju ruku izvuče, hičla bo je sama ići; htčla je pred očima svoga otca parkositi ostanku bure, koja je zrak uz- bunjivala, bila je ponosita svojom snagom, osčvala je nčku oholost, otcu ju svom pokazati. Ona se je ufala osvčdočiti ga, da neće propustiti, za njega mi- lost potražiti, ma tia na kraj svčta ići morala. Fedora primi sve troje u svoje naručje, blago- sivajuć Boga, koji ih je povralio, i tčšila je svoju kćer zaradi suzah, koje je zbog nje prolila; metne joj čizme od dlakah včveričnih sušiti, skine joj pod- stavljeni šešir i počešlja joj duge prame. no i .— — ——————— one om —=—=—=—=—==o omeo oem Ova materinska brižljivost, toli jednostavna i- nčžna, koja Elizabeti svaki dan u dio pade, i s koje nje sarce svaki dan vise biaše ganuto , živahno mla- doga Smolova u sarce dirnu, on očuti, da nije mo- guće Elizabetu bez nje matere ljubiti i da od srčće, : suprug Elizabetin biti, skoro takodjer tolika srčća zavisi, to jest, sin Fedorin biti. Oluja bila je sasma prestala, nebo se razvedri, a noć se približi, Spriager prihvati. mladića za ruku, žalostnim i nčžnim ćuijenjem stisne ju i opomene ga, da je vrčme odlazka. Sad istom Elizabeta do- znade, da je on zadnji krat došao, i zarumenivši se rekne uzbunjeno: »Šta! zar ja Vas neću više vidčti?“ p»Ah!“ odgovori mladić s jakom živahnostju, Joklegod sam ja slobodan, i doklegod u ovoj pu- stinji uzprebivam , neću ostaviti Zaimku; ja ću Vas vidčt,u šumi, u ravnići, na žalih rčke; svagdč ću Vas vidčti.“ Na jednoč prestane, sam začudjen varhu toga, šio očuti i što izrazi. Nu Elizabeta ga nije razumčla, U tomu, što.je on reko, nije ona.ništa drugo vidila, nego sigurnu priliku, njemu na skoro svoju namčru oči- tovati moći; i utčšena ovom nadom manjom žalostju * vidč ga otići. Kad je nedčlja prispčla, Elizabeta i njena mati pripraviše se rano u Zaimku ići. Springer se s njima s tčšnjenim sarcem oprosti. Od početka nijihova prognanstva biaše to parvi put, što je sam u svojoj kolibi ostao: ali znao je svoju uzbunjenost njihovim očima skriti, te ih spokojenim glasom blagosovi, prepo- .ručuć ih Bogu, koga zazivat »tidoše. Vrčme biaše Ičpo, i put im se kratak učini. Mlada tatarka služila im je 4“ — 44 — s za voditeljicu tia do sela Zaimke. Unišavši u carkvu, svi kolici na nje oči obratiše; ali one svoje obratiše samomu Bogu. S punim jednake pobožnosti sarcem i s prignu- tom glavom idjahu one k oltaru. Ponizno kleknuvši izrekoše istu molitvu za isti predmet, i ako se je Eli- zabetina na njih više protezala, ne želi materina, zato .ju Bog ipak ništa nemanje usliši. Pod cčlom službom dčvica ova koprenu, koja joj je lice zastirala, nije skinula. Njena misuo, sva Bogu i njenom: otcu odana, neproteza se na onoga, od koga se je pomoći ufala: Pobožni sklad svih gla- sovah, koji se s pčvanjem bogoljubne pčsme složiše, učini na nju jaki utisak, koji značaj zanešenosti po- primi. Takgyoga šta još nigda vidčla i čula nije. Njoj se činjaše, kao da nebo vidi otvoreno, i Boga sa moga, kako joj jednog od svojih angjelah pred- stavlja, da nju na nje putovanju vodi. Ovo vidjenje samo s glasom presta. Sada istom podigne Elizabeta svoju glavu, i parvi predmet, koga smotri, hiaše mladi Smolov, koji, naslonjen na jedan stub i nju s najačžniim izfazom pogledajuć, na nčkoliko kora- kah daleko stajaše. Njoj se učini, da vidi angjela, koga joj je Bog obećao, angjela, koji bi joj imao pomoći osloboditi otca i pogleda ga s velikim pri- znanjem. Smolov biaše ganlt, jerbo se učini, da se ovaj pogled slaže s onim, koga on u svom vlastitom sarcu najde. | U _ i . —_ 45 — Stupivši iz carkve, ponudi on Fedori, da ju na svojih saonicah do ulazka šume izveze. Ona s radostju privoli na to, biaše bo srčdstvo prie k svome su- “ prugu prispčti. Ali Elizabeti biaše ova ponuda u istinu . marzka. Jer, kad bi pčške išli, prie bi se ufati mogla, . da bi.časa dobila, saSmolovom se potajno razgovarati; a u saonicah to nebiaše moguće. Bil se ona mogla pred materom izraziti, koja neznavši ništa o njenoj osnovi , sa strahom bi ju od sebe odbacila i mladiću bi zabranila njoj i naj manju podporu pružiti ? Medjutim bili ona još jedan put ovu zgodnu priliku, ovu mc- žebit jedinu priliku, svoju osvnovu Smolovu odkriti propustila? Smeća, neizvčstnost uzbuni joj sarce. Jur_biahu saonice do plivog dubja šume prispčle, isti je Smolov izrekao se, da nemože dalje ići. Med- jutim nemogavši se odvažiti, Elizabetu tako barzo ostaviti, tčraše on dalje do žalah jezera; ali ovda mora se stati. Fedora snidje parva, dočim joj Smo- lov ruku pružio , reče joj: »»Nedolazite li Vi ovamo, kad kada šetati se?“ Elizabeta, koja za materom sidje, odgovori li- him i barzim glasom: »Ne ovdč, nego sutra, sutra u maloj carkvici na ravnici.“ ' ' Urečen biaše dakle sastanak, osim da je to, i sama znala: ona je mislila, da je samo za svoga olca govorila, i pokli je u očima njegovima vidčla, da je i dO on njezinu molbu razumio, zasja joj u njezinim sladka radost. Dočim su ona i njezina mater kolibi hitčli, vrati se Smolov sam kroz šumu, u »najsladje sanke zane- šen. Kako bi on poslč toga, što je čuo, ne hio u- včren, da je od Elizabete ljubljen? i kako ne bi cn s onim što je od Elizabete poznavao, od srčće uz- hićen bio? : ' Elizabeta se sutra dan nije sa smećom smčlog poduzetja, nego sigurnostju nevinosti u darvenu cark- vicu uputila. Nje h6d biaše lagli i hitrii, ona bo u- čini parve korake k oslobodjenju svoga otca. sunce hilaše svoje zrake na snčženu ravnicu. Tisuću na deblih visećih ledenicah, umnožavahu njegovu sliku u raznovarstnom obličju u zarcalih razne veličine. Ali ova svčilost, toli božanstvena i toli čista, ipak manje božanstvena i manje čista, nego li sarce Elizabetino. Ona stupi u carkvicu; Smolova ovdč još nebiaše. Ovo zakasnenje ju smete; lahki joj se oblak na očima ukaza. Ah! to nebiaše niti izpraznost niti ljubav, koja ga tamo navuče. U tomu času niti sla- bosti, niti strasti nemogahu se uzdići do Elizabete ; ali se je bojala, da nebi koji slučaj, ili koja neprevid- jena okolnost, korake onoga smela, na koga je če- kala. Nespokojna molila se je Bogu, da neproduži neizvčstnost, u kojoj se je nalazila. Nu, dočim je ona molila, dojde Smolov, i začudi se, što ga je ona pretekla, premđa se je on varlo žurio. Ide se —_ 41 — bez sumnje barzo, kad nas strast goni; ali Elizabeta potvardi ovaj dan, da krčpost, koja k svojoj dužnosti ' biti, još barže more ići, Kad je Smolova opazila, podigne oči i ruke k - nebu, i zatim obrativši se k njemu živom i milom dražesti reče mu: ,Ah! gospodine, s kakvom neuz- tarpljivostju sam Vas očekivala!“ Ove rčči, izraz njenog pogleda, ovaj urečeni sastanak, točnost kojim ga izvede, sve potvardi mla- diću da je on ljubljen. I on holjaše kazati, da ljubi, ali mu ona k tome nepusti vrčmena :. »»Gospodine Smolove,“ povikne, .,poslušajte me; ja Vas potrčbujem, za oslobodit moga olca, obrecite mi Vašu podporu.“ Ovo nčkoliko rččih smete sve misli mladića: Smeten, sbunjea, predćutio je on svoje preziranje, nu s tim on neljubljaše manje Elizabetu. On padne na kolčna, a ona je mislila, da on to prčd Bogom čini, ali ne, to biaše pred njom; on se zakune, da Ge na službu biti. Ona ovako priuzme rčč: ,,Od kako sam počela sebe poznavati, biahu moji roditelji moja jedina mi- sao, njihova ljubav moje jedino blago, njihova srčća cilj svega mog života. Oni su nestrčtni, Bog me nji- ma u pomoć zove, i on je Vas ovamo samo zato poslao, da mi pomognete moje zvanje izpuniti. Go- spodine Smolove, ja namčram ići u Petrograd, moga otca pomilovanje izprositi.“ + - 48 — On ukaže znak udivljenja, kao da se protivi njenoj namčri; ona pak pohiti nadodati: »Ja Vam sama nebi mogla kazati, od kad se je ta misao u mom duhu porodila, čini mi se, da sam ju sa životom primila, da sam ju s mlčkom usisala. Ona je parva, koje se sčćati mogu, ona me nije nigda ostavila; š njom zaspim, š njom se probudim, š njome dišem: ona me je vazda pri Vami zabavljala; ona me je ovamo dovela; ona mi sarčanost nadah- nu, da se nebojim niti tegobe, niti nevolje, niti smarti, niti bčde; ona bi me mogla učiniti nepo- kormom mojim roditeljem, ako bi mi oni zapovčdili, da neotidjem. Vi vidite dakle, gospodine Smolove, da nebi hasnilo oprovarći me, i da ovake odluke, nemogu bit uzdarmane.“ Dočim su se ovako razgovarali, sva su sladka ufanja mladića izčezavala; ali je zato i okusio do zanešenosti ćut začudjenja: i odvažnost ove dčvice možebit mu isto tako oči sladkim suzama orosi, kano ljubav. »Ah!“ reče joj, ,srčlan, tisućkrat srčtan sam ja, što ste me odabrali, da Vas slušam, da Vam u pomoći budem; ali Vi nepoznajete sve zaprške“... »Dvč su me samo uznemirivale, presčče mu ona rčč, i neima možebit nikoga na svčtu, osim Vas, koji bi ih mogao ukloniti.“ 6 »Govorite, govorite,“ reče joj on, pun želje njoj _ _ 49 — služiti, ,;šta Vi možete zahičvati, što ja nebi žudio učiniti?“ »Ote zaprčke, evo ih,“ odgovori Elizabeta: »Ja nepoznajem puta, kojim bi išla, i nisam sigurna, neće li moj bčg momu otcu naškoditi: Potrčbno je dakle, da mi Vi pokažete put, gradove, koje proći imam, gostoljubne samostane, koji će mene siroticu primiti, najsigurnie srčdstvo, kojim bi moja molba do cara doparla; ali prie svega trčba, da mi se zato obvežete, da Vaš otac mojega neće za moje podu- zetje kazniti.“ Smolov se tomu obveže. ,,Ali,“ primetnu on »znate li Vi, u koliko je car na Vašeg otca razgnčv- ljen? Znate li Vi, da ga on kao najvećeg neprija- telja smatra ?“ ; »,Ja neznam, reče ona, keiša zločinstva može on biti krivac; ja još nepozajem ni njegovo pravo ime, ni njegovu domovinu; al sam o njegovoj ne- vinosti osvčdočena,“ »Sta, Vi neznate, u kojem je dostojanstvu Vaš otac bio, niti ime, koje ste mu zahvalni?“ »Ne, ja to neznam.“ »O čudna dčvo! ni traga ponosu, ni taštini u Vašem požarivovanju; Vi neznate, što bi opet rada zadobiti, Vi ste samo na svoje roditelje mislili; ali što je uzvišenost Vašeg plemena, prama uzvišenosti Vaše duše? Što je pri Vašem čuvstvu ime od... .?“ — »Stanite! * ostro mu ona rčč presčče, ,to je (Zabav. Čit. Knjig. [.) 5 tanjna moga otca, i ja ju neću od nikog drugog da čujem, nego od njega.“ > »,Ona pravo ima,“ reče Smolov s nčkim uzhi- tom ; »ništa za nju nije dosta dobro, što ona nebi bolje učiniti znala.“ Dčvica zalim preuzme rčč, da ga pita, kad će joj dati ona razjasnenja, koja bi ona za svoje pu- tovanje potrčbovala. . »Ja ću o tome raditi;ali Elizabeto, mislite li Vi da ćete moći ono tri tisuće i pet sto verstah, koje okrug ižimski od Ingrie razstavljaju, sami, pčške, bez pomoći prevaliti?“ »Ah!“ poviknu ona, hitivši se pred oltar, »onaj koji me šalje mojim roditeljem u pomoć, neće me ostaviti.“ Smolor, oči pune suzah, odgovori joj, poslč kako je jedan čas mučao : »Nije moguće, da Vi o takvom poduzetju misli: e, prie, nego što Ičpi dani nastanu; sada bi bilo ne- moguće iavaršiti ga. Evo ide ona doba godine, gdč će sanjkanje prestati, i gdč bi Vas vode u šumah Sibirie_oblile. Ja ću Vas opet koji dan posčtiti, Eli- zabeto, onda ću Vam istom kazati moći, šta ja mi- slim od jedne namčre, koja me je odveć uzbunila, nego da bi ju mogao razsuditi. Ja ću se u Tobolsk vratiti, i govorit ću mome otcu ... Moj je vtac najbolji čovčk; bilo bi sigurno više nesrčtnikah ovdč, da on neupravlja ovim krajom. Njegovom se —_ 5" — sarcu plemenita dčla dopadaju: njemu nije prosto Vama pomoći, to mu njegova dužnost zabranjuje; ali Vam se ja kunem, da on neće kazniti Vašeg otca, što je tako krčpostnoj dčvici život dao. Ah! kako bi se on nasnprot ponosio, Vas svojom nazivati! Eli- zabeto! oprostite, moje se sarce proti mojoj volji očituje. Ja znam dobro, da u Vašem nemože biti mčsta nikakovom drugom ćutjenju, nego . onomu, koje ga zanima, ja dakle ništa neočekujem; ali ako igda dojde onaj dan, gdč Vaši roditelji, povraćeni svojoj domovini, srčtni a Vi spokojeni budete, hoćete li se Vi onda sčćati, da je u ovoj pustinji Vas Smo- lov vidio, ljubio, i da bi on srčću, ovdč s Eliza- betom, s kćerju jednog prognanika, nepoznan i u- bog živiti, više cčnio, nego sve .časti, koje bi mu svčt pružiti mogao.“ On nemogaše svaršiti, suze mu glas obustave: sam se je. čudio svarhu tako izvanrednog uzkole- banja; jer do sada nikada nije slab bio ; al do sada nije ni ljubio. Medjutim je Elizabeta mirna ostala, misao druge osim dčtinske ljubavi, činjaše joj se tako nova, da ju je jedva dokučiti mogla: možebit, da bi joj se manje neobična učinila, da je u njenom sarcu mčsta bilo, da ju primi; možebit, da bi Smolov bio ljub- ljen, kad bi svoje roditelje srčtne gledala; možebit, ako oni to jednoč budu, da će ga ona ljubiti: ali dok su oni u nesrčći, ona će ostati včrna svojoj G* _ 58% — nevinoj strasti; za takve dvč obuzimati, sarce je čo- vččansko, koliko prostrano što je, ipak preuzko. Elizabeta se nije nikada u velikom svčtu kre- tala, niti je poznavala njegove običaje i pristojnosti; medjutim nčka postidnost, koja je kanoti nagon krčposti prirodjen, pouči ju, da- poslč tvakvoga o- čitovanja, kakvog je ona slušala, jedna dčvica nesmie ostati sama s onim mladićem, koji je se usudio uči- niti ga; ona pojde dakle k vratima, i hotiaše se u- daljiti. Smolov, koji opazi njenu namčru, reče joj: »Elizabeto! zar sam Vas uvrčdio? Ah: ja uzimam Boga, koji je ovdč, za svčdoka, da, ako moje sarce ljubav goji, ono takodjer i počitanje goji; on znade, da ja, ako mi Vi to zapovčdite, mogu mučati i u- mrčti: Kako bi ja dakle Vas Elizabeto mogao u- vrčditi ?“ | »Vi me niste uvrčdili,“ odgovori mu ona lju- bezno, ,vu ja sam samo zato amo došla, da Vam go- vorim za dobro mojih roditeljah. Pošto ste me čuli, ja Vam više neimam ništa kazati, i ja se opet po- vraćam k njima.“ »E dakle dobro plemenita dčvojčice; vrati se k svojoj dužnosti: i dočim si me njenim udionikom u- činila, tebe sam dostojan postao, i daleko od toga, da bi ja ikada i u mojoj najskrovnijoj nutarnosti pomislio, Te od nje vratiti, samo ću se otim ba- viti, kako bi Tebe podpomagao, da ju izvaršiš.“ Tada joj obeća, da će joj slčdeću nedčlju u +58 zaimskoj carkvi predati sve bilčžke i napuike, koje bi joj za izvedenje svoje osnove od potrebe bile; i tim se razstanu, h Kad je nedčlja prispčla, slčdi Elizabeta s rado- stju svoju mater u Zaimku. Neuztarpljiva biaše Smo- lova opet vidčti, i primiti sva ona izvčstja, koja će joj odlazak olakšati. Medjutim se svečanost svarši, a Smolova nebiaše ; Elizabeta se uznemiri. Dok se je ujena mati još molila, zapita ona jednu staricu , nije li gospodin Smolov u carkvi. Reče joj se, da nije, i da je prie dva dana u Tobolsk otišao. Pri ovoj rčči Elizabetu velika žalost obuzme: predmet nje najmi- liih željah učini joj se, da svedj pred njom bčži, i to u onom času, kad gaje mislila dostići. "Tisuća kob- nih slutnjah uznemirivaše ju. Kad je Smolov Zaimku ostavio, bez da se je sčtio svoga obećanja, tko bi joj zato dobar stojao, da će se toga u Tobolsku sč- titi? I sada tko bi joj bio u pomoći? Ova ju je mi- sao cčli dan proganjala; a u večer stišnjena od ža- losti, koja je tim nemilostnia bila, čim je sama svu njenu težinu nositi , i svu svoju sArčanost upotrčbiti morala, nju od svojih roditeljah skriti. Rano se je u svoju malu ložnicu sklonila, da se barem sasvim slobodno svojoj tugi, koja ju je mučila, pre-_ dati može. Kako je ona otišla, nasloni Fedora svoju glavu na grudi svoga supruga i reče mu: »Slušaj brižljivost, koja mi sarce tišti. Nisi li , za 54. 2 ti opazio promčnu naše Elizabete ? Pred nam je za- mišljena: pri imenu Stnolova razumeni se, i njegova ju nenazočnost uzbunjuje. Ovo je jutro u carkvi raz- trešena bila; nje pogledi su na sve strane bludili; čula sam ju, gdč je, pitala, je li Smolov u Zaimki, i problčdi kao smart, kad joj se kaza, da je u 'Vobolsk otišao. O Stanislave! ja se sčćam, da sam se prie onog dana, nego .što_ ću tvoja srčtna supruga po- stati, tako zarumenjivala, kad je bio govor o Tebi: tako su Tebe moje oči svuda tražile, i tako se su- zami orosivale, kad tebe nisu vidčle .... Ah! ka ko ja ove sanke ljubavi, koja nikada prestati neće, suzami gledala nebi u duši moje kćeri? Ona nije odpredčljena srčtnom biti, kao njezina mati.« »Srčinom!« odgovori Springer gorkoslju, »srčtnom u pustinji, u prognanstvu !« »Da u pustinji, u prognanstvu, svogdč srčtna gdč sam ljubljena ;« odgovori ona pritisnuvši svoga muža k šarcu. Ali skoro opet na parvu misao vra- tivši se reče: »Ja se bojim, da Elizabeta mladog Smolova ljubi ; makar koliko ona ljubeznom bila, on ipak u njoj neće drugo šta vidčti, nego kćer ubogog pro- gnanika ; on će ju prezirati, i moja jedina kćer, rod- jena od moga kolčna, odgojena mojim mičkom, um- rčt će, kao njezina mati sa svojom ljubavju . . .« »Ovako govoreć plakala je ona, i pogled na muža, koji ju je svarhu svačeg tčšio, nemogaše ju svarhu nesrčće njene kćeri umiriti. Springer se je- dan čas promišljava, a zatim odgovori : »Fedoro, ljubo moja! utaži tvoj strah, i ja sam našu Elizabetu proučio; možebit sam ja u njenu dušu dublje zagledao, nego ti; nju dru- ga misao, nego na Smolova svu zabavlja; o tome sam osvčdočen ; a i otom sam osvčdočen, da ju Smolov, ako bi mu je mi htčli dati, nebi prezirao, ni u ovoj pustinji; i ovo ćutjenje vrčdnim ga čini nju zado- biti, ako ikada .... . Ne Elizabeta neće navčk u ovoj pustinji ostati, neće navčk nepoznata, neće navčk nesrčtna biti, to nije moguće: tolike krčposti na zemlji navčšćuju pravednost na nebu; prie ili kas- nie, mora se ona ukazati. Od kako su bili prognani, biaše to parvi put, što «nije Springer zbog budućnosti svoje kćeri sdvojio. Fedora je iz toga najsladje slutnje carpila; i uzpo- kojena rččma svoga supruga zaspa sasma mirno u njegovom naručju. s Kroz dva je mčseca Elizabeta svake nedčlje išla u Zaimku, uvčk u očekivanju, da će Smolova tamo najti. Al to biaše zalud , on so više neukaza, dapače “još i to je čula, da je Tobolsk ostavio. Tada joj sva ufanja izčeznuše, ona nije više dvojila, da je Smolov nju sasvim zaboravio; i više nego jedanput je svarhu te misli gorke suze ronila, zbog kojih ju najčistia nevinost nebi mogla ukoriti. O svarhi trav- nja okopni blažie sunce zadnji snčg. Pčskoviti oto- x = 6 čići po jezerima počeše se pomalo zelenilom po- krivati. Glog razvijaše svoje težke bčle kitice, slične pahaljcima novog snčga, 1 sumbuli sa svojim jasno- modrim pupoljcima, kopljina (le velar, Hederich), koja svoje listje nalik koplju, uzdiže, i pramenasta kamonika (armoise cotonneuse, flockiger Beifuss) ure- sivaše tle izmedj garmlja. Oblaci carnih kosovah spu- sliše se na golo darvlje, i parvi prekidoše tu- rovni muk zine. Već lepetaše na žalih rčke tamo amo“ ičpa perzianska patka, rumenkasta, sa svojim carnim kljunom i s perjanicom na glavi, koja bi svaki put, kad se na nju puca, strašno pociknula, a toi onda, kad se nesgodi; a u tarslje od močva- rah dotarčaše svakovarstne šljuke, jedne carne sa žutim kljunovima, druge dugonoge s perjanim ogarljcima. U kratko rekavši, neobično rano za Subi- riu ukaza se pramalčlje, i Elizabeta, sve u napred sluteć, šta bi izgubila, ako nebi za nje putovanje La- ko zgodnu godinu upotrčbila. smčlo se odvaži na- mčru svoju izviršiti, i za uspčh samo na sebe i Bo- ga se osloniti. > Jedno jutro zabavlja se Springer u vartn; po- kraj njega sčdeć motrila ga je mučeć Elizabeta. On joj nebiaše još tajnu svoje nesrčće povčrio, a ona i netraži više ovo povčrenje. U njenoj se je duši ački nčžni ponos uzdigao, koji joj želju podade, prie ne- srčću svojih roditeljah nesaznati, nego na čas svoga odlazka , i neslušati povčst svega onoga, što su oni anni. mbo oo izgubili prie, nego kad bi im mogla odgovoriti: »Ja ću Vam sve vratiti.« Do ovog je dana sve na obe- ćanje Smolova čekala i u njega se je tvardo. uzdala; ali je bilo i osim ovih. temeljitih ufavjah još drugih, i to su bila ona, koja ju govoriti ganuše. Medjutim, prie nego je počela, sve.je protivne razloge u svo- joj glavi razmišljala , koji bi joj se stavili, sve za- prčke, koje bi joj se učinile. Strahovite su, to ona znade, to joj je Smolov kazao, i ona je osvčdočena, da će ih nčžnost njenih roditeljah još pretčrati, Šta će odgovoriti na njihov strah, na njihove zapovčdi, na njihove molbe? Šta će odgovoriti, ako joj oni bu- du rekli, da nije veselje u domovini za njih ništa prama nenazočnosti njihove kćeri? Za jedan čas zaboravi, da joj je otackodnje, i sva suzami oblita padne na kolčna, da Boga moli, da joj potršbitu rččitost podčli, da svoje roditelje nagovori. — Springer, koji ju je čuo plakati, obarne se. dotarči k njoj, prim! ju u svoj naručaj i reče joj: »Elizabeto, šta ti je? Šta bi rada? Ah! ako tije sarce ranjeno, a ti barem plači na krilu svoga otca.« » Vloj otče! neustavljaj me više ovdč, ti znaš da sam ja rada odlaziti; dopusti mi dakle, da idem ; ja ćutim , da me sam Bog zove ... Nemogaše svaršiti. Mlada tatarka dotarci: »Evo, reče im, gospo- dina Smolova,« »Elizabeta radostno uzklikne, pritisne obč ruke svoga otca k sarcu i primčtne: - — 58 — »Ti vidiš dobro, da me sam Bog zove, on šalje onoga, koji mi može put otvoriti, više neima za- prčke. 'O moj otče! tvoja srčtna kćer slomit će tvoje verige.« s; Ž Bez da je njegov odgovor čekala, odtarči pred Smolova ;. skobi svoju mater, ogarli ju i sa sobom ju povuče klikujuć: »Ajde majko, povratio se je gospodin Smolov, ovdč je.« Unišavši oni u sobicu, najdu tu čovčka od pet- deset goginah, u službenoj opravi i praćena od više častnikah. Mati i kćer stanu začudjene. »Evo gospodin Smolov,« reče im tartarka. Pri ovim rččma izčeznuše Elizabeti i po drugi put sva ufanja, koja je njeno sarce gojilo; ona probišdi, a njene oči suzami se obliše. Fedora uplašena živahnostju toga utiska, približi se k svojoj kćeri i stane pređ nju, da njezin nemir skrije, i srčtna bi se scčnila, da bi ju svojim životom osloboditi mogla od pora- zujuće strasti, koju je za uzrok njenog snebivanja daržala. Upravitelj tobolski zapovčdi svojoj pratnji da odstupe;i kako je sam sa prognanicima bio, obarne se Springeru i reče mu: »Gospodine, od kako je ruski dvor za dobro našao, Vas ovamo poslati, ovo je parvi put, što ovaj- udaljeni okrug pohadjam; ovo mi je sladka dužnost _ 5% — jerbo mi ona dopušta, jednom slavnom prognaniku, cčlo moje udioničtvo ukazati, koje ja zbog njegove nesrčće ćutim. Ja žalim, što mi ta išta dužnozt zabra- njuje, njemu pomoći i njega zaštititi.« »Ja neočekivam ništa od -ljudih,« odgovori hla- dnokarvno Springer, »ja nezahtčvam.njihovo sažalje- nje, niti se ufam što od njihove pravičnosti: srčtan u mojoj nesrčći zato, da su me tako daleko od se- be odrinuli, hoću ja moje dane u ovoj pustinji, bez tužbe na njih, provesti.« b,. »Ah! gospodine,« odmčti ganut upravitelj , »ži- včti daleko od svoje domoviue, to je za jednog čo- včka, kao što ste Vi, strahoviti udes.« »Ima još i strahovitiega, gospodine upravitelju, i to je daleko od nje umrčti,« ' On nesvarši. Da je još jednu rččcu primetnuo može bit bi ga suze oblile, a slavni nesrčtnik ne- htčde manje velik bit, neželi njegova nesrčća. Eliza- beta, skrivena za svoju mater, motrila je preko njenih ramenah, pokazuje li njegov izgled i njegovo obličje dosta dobrote, da bi se usuditi smčla, njemu se odkriti. Tako podigne bojazna golubica, prie ne- go svoje gnčado ostavi, svoju glavu izpod listja, i dugo oko sebe razmatra, obećaje li joj vedrina neba Ičpi dan. Upravitelj ju opazi, i poznade ju; njegov mu je sin često o njoj govorio, i slika, koju mu jeod nje predstavio, mogla je samo Elizabeti naličiti. 8 : »Gospodično: reče joj, moj je sin Vas pozna- vao, Vi sle mu u nezaboravljenoj uspomeni ostali. « »Je li on Vama kazao, da mu je za život svoga otca obvezana ?« primčti mati živahno. »Ne gospojo! nego mi je kazao, da bi ona dala svoj život za svog otca i za Vas.« »Da, da, ona_bi dala,« pridađe Springer, »i ova nčžnozt jedino je dobro, koje nam ostaje, jedino, koje nam ljudi nemogu nikada uzeti.« Upravitelj odvrati tronut svoju glavu, i po krat- kom mučanju, obarnuvši se k Elizabeti, preuze rčč: »Gospodično! Ima dva mčseca, kako je moj sin dok se je u Zaimki nalazio, od cara dobio zapovčst, s mičsta se na put opremiti, da k' vojski, koja se u Liflandii skupi, prisprie; tu je trčbalo bez uztezanja posluhnuti. Prie nego ,što me je ostavio, zakleo me Vami jedan list poslati, ali to nebimoguće. Ja nisam mogao, bez da se u' pogibelj stavim, nikomu to na- ručiti; ja nisam mogao drugčie, nego da Vam ga sam predam: evo ga.« Elizabeta ga primi zarumenivši se; upravitelj - apazi udivljenje roditeljah, i povikne : »Srčtan onaj otac, srčtna ona mati, kojima kćer samo takve tajne skriva!« Zatim svoju pratnju prizovne, i pred njom rekne Springeru : »Gospodine! zapovčdi mog vladaoca prepisuju mi vazda, Vas preprččiti, da koga mu drago k sebi ) — 64 — primate; medjutim ja sam ubavčšten, da ubogi iza- slani svčštenici, koji se od granicah kinezkih vra- čaju, kroz ove će gore prolaziti; ako bi se u Vašu kolibu navratili, i od Vas za jednu noć konak iskali, bit će Vam prosto njima ga dozvoliti.« Kad je upravitelj otišao, osta Elizabeta klonutim očima, motreć svoj list, i neusudjujuć se otvoriti ga, »Moja kćeri! reče joj Springer, ako ti očekuješ od tvoje matere i nd mene dozvoljenje, štiti ovo pismo, mi ga tebi dajemo.«a Na to odlomi Elizabeta darhćučom rukom pečat lista, pregleđa ga tiho šapćuć, i često se obstavljaše harnim i radostnim klikovanjem. Na poslčdku, kad se više uzdaržati nemogaše, hiti se na parsa svojih roditeljah: i | »Došao je čas,» reče im, »sve je mojoj namčri naklonjeno : Providnost mi otvori sigurni put, nebo odobri i blagoslovi moje odluke. O moji roditelji! nećete li ih i Vi odobriti, nećete li ib i Vi blago- sloviti ?« Pri ovim rččma protarne Springer , jer on sluti, što će čuti; ali Fedora, koja ni pomisla o tom nei- * maše, poviknu: »Elizabeto! kakva je to dakle tajna, i što zadar- žava taj list?« i ona ga hičde uzeti; a njena kćer usudi se zadaržati ga: »O moja mati! oprosti, ja darhćem govoriti pred tobom; ti ništa ni neslutiš, tvoja mi žalost straha = m e zadaje: to je sada moja jedina zaprčka, to je jedina, kojoj se uklanjam . . .. Ah! dopusti, da se samo pred mojim otcem izrazim ; ti nisi na to pripravljena kao on... .« »Ne, moja kćeri, nečini ono, što prognanstvo i nesrčća nisu mogle učiniti, nerazstavljaj nas. Hodi moja Fedoro! hodi na sarce svoga supruga, i alo ti trčba krčposti za rčči, koje ćes čuti, ono ćeti svu svoju dati.« Fedora ra2ztužena i videći, da j9%j trčs prčti, bez da je znala, odkuda ima doći, s užasom odgovori: »Stanislave! što će to reći? Nisam li ja sve ne- pogode sarčano podnosila? Ja neću ni sad tome uz- manjkati, primčti ona, dočim je svog supruga i svoju kćer vatreno ogarlila! ja neću uzmanjkati boriti se proti svima nepogodam, koje me medju Vami sgo- diti mogu.« Elizabeta hotiaše odgovoriti; al to njena mali nepripusti. »Moja kćeri!« poviknu ona sarce cčpajućim gla- som, »išći od mene život, ali neišći od mene, da se odavle udaljiš.« Ove rčči pokazaše, da sve znade, i o tom se dakle nije više radilo, da ju o tomu poduči, veće “o tomu, daju na to privoli. Suzam -oblivena, i darh- ćuć radi žalosti svoje matere, Elizabeta prekinulim glasom izusti samo ove rčči: »Moja mati, ako bi ja tebe za srčću moga otca za nčkoliko danah molila ?« u £ “ —_ 63 — »Ne nijedan dan: To bi strahovita srčća bila, koju bi mi tvojom nepribitnostju zadobili! Nenije- dan dan. O Bože moj ! nedopusti, da ona to od mene moli. « Takve rčči uništiše svu snagu Elizabete: Nije mogla sama izustiti ono, što bi njezinu mater, tako razžalostiti moralo, izato je predala mučeć svom otcu list upravitelja tobolskoga , i dade mu zlamienje, da ga proštije. Springer podigne svoju suprugu na svoja parsa, rekavši joj: »Umiri_ se ovdč s povčrenjem , ova bo ti pod- pora vigda uzmanjkati neće.« Zatim čitao je glasom, koga se zaman krčpkim učiniti trudjaše, slčdeći list, pisan iz Tobolska od mladoga Smolova, prie dva mčseca. »Gospodično! jedna od mojih najvećjih žalostih, kad sam Zaimku ostavio, biaše, što, Vas o strogoj dužnosti nišam. mogao izvčstiti., koja me je prisilila od Vas se udaljiti. Nisam Vas mogao posčtili , niti Vam pisati, niti Vam poslati izjasnenja, koja ste od mene tražili, da zapovčdma moga otca nepokoran nebudem, i da njegovu sigurnost u pogibelj nesta- vim. Možebiti da bi ja to učinio bez primčra, koga ste ni Vi dali; ali od kako od Vas naučih, štoje svatko svome otcu dužan, nemogol ja život mojega na kocku staviti. U ostalom pripoznajem, da ja nelju- bim moju dužnost, koliko Vi vašu, i ja sam se u Tobolsk s ranjenim sarcem vratio. Moj mi otac a6 = kaza, da jedan ukaz cara mene tisuć miljah odavle šalje, i da se odmah trčba pokoriti. Ja odlazim, Elizabeto! vi neznate što ja tarpim. Ah! ja nepro- sim nebo, da Vi igda to doznate; ono može samo u toliko pravedno biti, u koliko ste Vi srčini. Ja sam moje sarce mojemu otcu odkrio, ja sam njega s Vea- mi upoznao, vidio sam ga suze roniti, kad sam ga o Vaših osnovah ubavčstio ; mislim, da će Vas posčtjti, i da će baš ove godine polaziti kotar ižimski. Me- djutim će on Vami, ako mogućno bude, sam ovaj list dostaviti. Elizabeto! ja odlazim mirnii, dočim vas ostav- ljam pod zaštitom moga otca. U ostalom zaklinjem Vas, da tu zaštitu neupotrčbite, da prie moga po- vratka otidjete. Ja se ufam za godinu danah u To- bolsk se povratiti; ja ću Vas tada pratiti u Petro- grad, ja ću Vas predstaviti caru, ja ću bditi_ varhu Vas na ovom dugom putovanju : nebojte se moje ljubavi , ja od nje neću ni govoriti, ja ću samo Vaš priatelj, Vaš brat biti si ako Vami sa svom vatre- nostju strasti služim, ja se zaklinjem, da ću vazda samo s rččma čistim, kao nevinost, kao angjeli, kao Vi s Vami govoriti.« Malo niže biaše slčdeća opazka od ruke samog upravitelja napisana : »Ne, gospodično , Vi netrčbate, da s mojim si- nom putujete; ja nedvojim o njegovom poštenju, ali Vaše mora od svake sumnje osigurano biti. Dočim ćete Vi ruskomu dvoru krčposti pokazati, koje odveć e 65 — sarce ganuti, i zato okrunjene biti moraju, netrčba da je u pogibelj stavite, da o Vami kažu: Ljubovnik ju je njezin pratio, pak tim da najičpše dčlo dč- tinske ljubavi, kojim se svčt dičiti može, potamnite. U Vašem položaju neima pokrovitelja, koji bi Vas dostojan bio, osim Boga i Vašeg otca. Vaš otac Vas nemože slčditi, ali Bog Vas neće ostaviti. Včrozakon če Vam svoju luč i svoju podporu pružiti. Na njega se oslonite. Vi znadete, kome sam ja dozvolio ula- zak u Vašu kolibu. Prednoši Vam ovaj list, izručio sam Vam moju sudbinu: jer kad bi se ovakvi list razglasio, kad bi se samo i slutiti moglo, da sam Vašem odlazku pripomogao, izgubljen bi bio. Ali ja nisam ni najmanje nespokojan: ja znam, kome sam še povčrio, i sve ono, što se može očekivati odkrč- posti, i kršposti jedne dčvice, koja se odlučuje svoj život svom otcu posveliti.« Čim je Springer ovako list pročitao, biaše mu glas krčpkii i jasnii, jer s ponosom spoznade krš- post svoje kćeri, i počitanje, koje joj u dio pade. Ali nčžna mati nevidjaše ništa osim njenog odlazka ; pogleda svoju kćer; blčda, klonuta, bez gibanja po- diže oči k nebu i neimade više snage ni cviliti. Eli- zabeta padne na kolčna i reče im: »O, moji roditelji! pustite me, da Vam ovako govorim ; samo u skrušenom daržanju trčba da se najvećje sviuh blaženstvah izmoli, Ja se usodjujem ufati ovo blaženstvo Vami povra- (Zabav. Čut, Knjig. 1.) 6 da BO a tii. Vašu slobodu, Vašu srčću i Vašu domovinu. Ima više nego godina danah, što je ovo predmet mojih najdražjih nadah! Sad evo ih blizu, a Vi da mi zabranite dostići ih? Ah! ako imade večjega blaga od ovoga što prosim , uzkratite mi ga, ja tomu privoljujem, ako li ga pako neima . ... .« Ganutai darhćući zamukne , i samo obimajuć kolčna svojih roditeljah mogla je svoju molbu dovaršiti. Springer postavi ruke na glavu svoje kćeri, ne- govoreć ni jedne rčči. Mati povikne : »Sama, pčške, bez pomoći! Ne, nemogu, ne- mo gu. «< S : »Majko! ja te zaklinjem, neodbij moju molbu. Kad bi ti znala, od kojeg vrčmena ja moju namčru hranim, i kakve sam njoj uičhe dužna! Čim je meni moja doba dopustila Vašu nesrčću dokučiti, ja sam sebi obećala, život Vašem oslobodjenju posvčtiti. Srč- tan onaj dan, kad sam obećala momu otcu služiti! Srčina nada, koja me je uzdaržala, kad sam ga vi- dila plakati . ... Ah! kolikrat, kad sam svčdok bila vaših nčmih tugah, kolikrat bi ja od ubitačne žalosti snebivala se, da nisam si mogla reći : ja, ja ću im ono povratiti, za kim čeznu ...! Moji rodite- lji! ako Vi meni ovo ufanje oduzmete, moj ćete mi život oduzeti. Lišena ove misli u koje sve moje druge misli utčču, neću ja nikakve svarhe za moje žitje vidčti, i moji će dani u čeznutju sginuti. O oprostite mi, ako Vas razžalošćujem; ne, ako vi s —_—— —_ 61 — mene ovdč zadaržite, ja neću umrčti, jerbo bi moja smart za Vas jedna nesrčća više bila, ali dopustite mi srčtnom biti. Nerecite, da je moje poduzetje ne- moguće, ono to nije, moje Vam sarce za to jamči. Najti će ono snage, da pravicu traži, i rččih da ju Vi zadobiti možete; neboji se ono ničega, niti na- pora, niti zaprčke , niti preziranja, niti dvora, niti kraljah ; neboji se ničega osim Vašega uzkraćenja.« »Mani se, mani Elizabeto !« presčče joj govor Springer, »ja se više nepoznajem, svu si mi dušu uz- bunila; do ovog dana neustraši se ona nijednog dobrog dčla, niti joj se je do sadakoja krčpost uka- zala, od koje bi darhtala . . . . Ja se nisam za slaba daržao, o moja kćeri! ti si me naučila, da jesam: ne, ja nemogu privoliti na Lo, što išteš.« | Ohrahrena ovim uzkralom, uze Fedora ruke svoje kćeri u svoje 1 reče joj: »Poslušaj me Elizabeto ; ako je tvoj otac slab, možeš litiiod tvoje malere očekivati, da to nebude ; oprosti joj, što se ona nemože odvražiti, da ti do- pusti tolike krčposti razvijati. Čudni položaj, gdč jedna mater svoju kćer moli, da bude manje krč- postna; ali tvoja te mati moli, ona ti to nezapovčda, jer dočim si se povisila svarhu svega, ti si zaslužila, da od nikog zapovčdi neprimaš, nego od same sebe.« »Moja mati, tvoje će ni uvčk svete biti ; ako ti zahtčvaš, da ja ovdč ostanem, ufam Se, da ću imati snage, tebi poslušna biti. Ali buduć, da te je _ moja 6% = B8 namčra ganula, dopusti mi ufati se, da će ona imati tvoje privoljenje_ Ona nije plod jednog časa zaneše- nosti, veće razmišljavanja od mnogih godinah. Ona se oslanja toliko na temljite razloge, koliko na najučžnia ćutjenja. Imade li drugoga srčdstva, moga otca iz prognanstva izbaviti ? Za ovo dvanaest godinah, što ou ovdč gine, koji se je priatelj zauzco njega braniti? Pak ako bi se koji i našao, koji b_ se to usudio, bili se on usudio govoriti kao ja? bili on sličnom lju- bavju uzhićen bio? ... O pusti me svedj včrovati, da je Bog samo vašem dčtetu moć udčlic, Vas vašoj srčći povratiu, i nesuprotstavljajte se uzvišenom po- slaničtvu, koje je nebo dostojalo se njoj povčriti. Kažite mi dakle, što nalazite tako strahovitoga u mojemu poduzetju? Jeli to moja nenazočnost ? Ali zar Vas nisam često slušala skupa uzdisati svarhu prog- nanstva, koje Vas smeta, meni supruga dati ? Suprug — omoji roditelji! nebi li on mene takodjer od vas razslavio? — Jesu li pogibelji? Njih tu neima : Zi- ma me je ovoga podnebja strogosti vrčmena, moji izhodi u stepe na tepobe dugog putovanja naviknule. Zadaje li vam moja mladost straha? Ona će biti moja podpora: ta: svakome se u pomoć priskoči, koji je slab. Sirašite li se najposlč moga neizku- stva? "Ta neću ja biti sama: Sčtite se rččih i lista upravitelja. Ako on dopusti jednom ubogom izasla- niku (Missionair) opočinuti pod našim krovom, to čini zato, da mi dade vodjui zaštitnika. Vi vidite = BO 2 sve je providjeno; neima pogibeli, neima više za- prčke, i ništa nemanjka osim Vašeg privoljenja i Va- šeg blagoslova . . . .« »A tvoj hlčb, hoćeš li ga prositi ?« odgovori Springer s gorkostju. Pradčdi tvoje matere, koji jed- noć s ovim krajevima upravljaše; moji, koji na Polj- skom prčstolju sčdiše, vidčt će odvčtnicu njihove slave prolaziti, proseć milostinju.« »Ako ja iz takve karvi proizlazim ; odmčti Eliza- beta čednim udivljenjem, ako sam kraljevskog kolčna, iako su dvč krune čelo mojih pradčdovah resil«, tako se ja nadam njih i Vas vrčdnom se ukazati; niti ime, koje su mi ostavili, oskvarnuti. Zašto bi se kćer Seidah i Sobieskih stidčla tražiti pomoći od veledušnosti sebe sličnih ? Ta koliko velikih lju- dih, hićenih s varha svoje srčće, jesu ju prosili za same sebe! Ja srčtnia nego Svi oni, ja ću ju samo prositi, da momu otcu služim.« Plemenita postojanost ove dčvice; nčki božanst- veni ponos, koji zasja u njenim očima; misao poni- ziti se za svoje roditelje, udčli svemu onomu, što je govorila, nčku krčpkost i dostojanstvo, koje pobčdi Springera. On oćuti, da neima prava, smesti svoju kćer tolike krčposti svetu ukazati. On bi se kazne vrčdnim daržao, kad bi ju silovao u pustinji uko- pati se. . ' »O moja Fedoro! povikne on sliskajuć ruke svoje supruge, hoćemo li ju pustiti ovdč umrčti, ho- —_ 20 — čemo li ju lišiti, one srčće, dati život dčci, koja su joj slična? Obodri s: moja ljubeznice, i pokli neima drugog srčdstva, nju povratiti onom stališu, kojeg će slava biti, pustimo ju iti.« Onaj čas pobčdi mater suprugu, i _parvi krat u svomu životu podigla se je Fedora _ proti najsvetijoj vlasti : ' »Ne, ne, ja ju nepustim otići; zaman moj su prug to zahičva, ja ću mu znati odolčti. Šta, ja da izvargnem život moga dčteta! da pustim iti moju Elizabetu, da jednoć čujem , da je od zime i nevolje u strahovitih pustinjah sginula, da živim bez uje, da ju navčk naričem ! to se ti usudjuješ zahtčvati od jedne matere? O Stanislave ! jesi! ti mene morao naučili, da ima zartve, koju ja nemogu prikazati: da imaža- losti, svarhu koje ti mene nemožeš utčšiti ? To rekavši, neplaka više, i biaše kano u nčkoj mahbnitosti. Springer sarcem od bola razcčpljenim povikne : »Kćeri moja, ako tvoja mater tome nemože privoliti, ti nećeš iti.« ' »Ne moja mati, ako ti to zapovčdaš ; ja neću se udaljiti,« reče joj Elizabeta, nčžuo ju milujuć: »ja ću ti vazda pokorna biti. Ali možebiti, da će Bog od tebe zadobiti ono, što si mom otcu uzkratila; odi sa mnom, da se njemu pomolimo. Pitajmo ga skupa, šta imamo činiti, on je svčulosl, koja vodi, i krčpost koja uzdaržava: Svaka istina dolazi od njega , i svaka podanost takodjer.« — "i — Moleći se Fedora plakala je. Ona pobožnost, koja upokoji, ublaži i sarce samo zato obuzima, da se na mčsto onoga postavi, što ga uzbunjuje i razcčp- ljuje; ona božanstvena pobožnost, koja nikakvu dužnost neprepisuje, da nje naknadu nepokazuje; ovaj glas božji, tako mogućza krotke duše, ganu dušu Fe- dorinu. Kod ljudih plemenitog i ponositog značaja, . koji srčću samo u slavi stavljaju, može počitanje lju- X dih -žartvu najsvetiih čutih zadobiti; ali sam včro- . zakon ju može zadobiti od sardacah, koja srčću sa- mo u ljubavi stavljaju. — Sutra dan, kad se je Springer sa svojom kćerju . sam nalazio, pripovčdao joj je svoje dugotrajne ne- pogode; kazivao joj je, kakva su nesrčtna vojevanja : Poljska razorila. — — »Njezini najvećji samodaržci bili su sa mnom odjedne karvi ! i ja bi se mogao pozvati na prčstolje. Bio sam dakle moju ljubav i moj život du- - žan zemlji, kojej sam svu moju slavu zahvaliti imao. Dobra mojih pradčdovah u onoj su strani bila, koja je Rusii zapala. Ja bi tamo s mojom Fedorom srč= tan, tisućkrat srčtan živiti mogao. Nu moje neumorne tužbe, osobito pako mnogobrojni nezadovoljnici, koji su se oka mene kupili, uznemirili su sumnjivog vladaoca. Jedno jutro bih iz mog doma, iz naru- čaja moje supruge i iz tvoga moja kćeri iztargnut. Ti si onda tek četiri Ičta brojila, i tvoje suze nisu nad tvojom nesrčćom tekle, nego šio si vidčla svoju mater plakati. Ja bih u tamnice Petrogradske odvu- čen: Fedora me je tamo slčdila, i dozvoljenje da se može tamo sa mnom zatvoriti, Hiaše jedina milost, koju je mogla zadobiti. Mi smo skoro godinu danah živili u toj užasnoj tamnici, lišeni zraka a skoro i svčtlosti; ali ne ufanja. Nu najposilč budem ipak od- sudjen, i za cčli moj život u Sibiriu prognan. Moja včrna drugarica nije me ostavila, i ja moram kazati, činilo mi se je, da je ona, dočim me je ovamo _pra- tila, više glas svoga sarca neželi dužnosti slušala. Da sam bio poslan u ledene tmine užasnog Bere- zova*), u osamljene pustinje jezera bajkalskog _ili Kamčalike, i tu nebi bio sam. Neima pustivje, neima tako divlje špilje, kuda me moja Fedora nebi sladila. Da, moram včrovati, njezinima krčpostima i njenoj tsko velikodušnoj podanosti imam zahvaliti čovččnie prognanstvo. O moje dčte! Ako je moj ži- vot nčke ugodnosli imao, to moram tvojoj materi za- hvaliti; a ako je njezin nesrčtan bio, to moram samo sebe kriviti « »Nesrčtan, moj otče, a Vi ste ju vazda ljubili!« Pri ovim rččma spoznao je Springer sarce Fedore, dobro je uvidio da Elizabeta, kao ni njena mati, sa suprugom nebi mogla ni u prognanstvu nesrčtna biti. »Moja kćeri,« odgovori on, vraćajuć joj list mladoga Smolova, koga je kod sebe od jučer daržao »ako ja jednoč tvojoj revnosti i tvojoj sarčanosti za- hvaliti uzimam za dobra, koja ja više iz nikakvog dru- gog uzroka neželim, nego Lebe njimi obsuti; onda će ti ovaj list u krilu srčće uspomenu naših dobročiniteljah ponavljati z tvoje sarce, Elizabeto, mora um . sb i +... _ 13 — biti zahvalno, i sdruženje krčpostih može i kraljev- sku karv proslaviti.« . | Dčvica zarumeni se, primi list iz rukuh svoga otca, k sarcu ga pritisne i povikne: »Uspomena na onoga, koji le je požalio, koji te je ljubio, služio ti, neće nigda od ovud izčez- onuti!« Nčkoliko danah nije se ništa više o puto- vanju Elizabete govorilo. Njezina _ mati nebiaše k tome još privolčla ; ali iz tužnog njeinog pogleda, iz poniženog i žalostaog njeinog ponašanja, vidčlo se je za dosti, da je već privoljenje, ali ne ufanje u dubljini njena sarca bilo. Medjutim nebi ona možebit našla toliko snage, da svojoj kćeri rekne: Ti možeš ići, da joj ju nebi nebo poslalo. Jedne nedčlje u večer nahadjaše se obitelj pri molenju, kad senčtko štapom na vratih kucati zaću. Spinger otvori i u taj čas klikne Fedora: ' »Ah! Bože moj, Bože moj, eto onoga, koji nam je objavljen, koji dolazi nami naše dčte odvesti! i ona padne, sva n suzah, licem na stol, bez da joj je mogla njezina pobožnost za dosta sarčanosti dati, čo- včku božjem na susrčt stupiti. | | Izaslanik carkve stupi u nutra. Golema bela brada padaše mu na parsa, izgled mu biaše Častan, prig- nut više kroz tegobe, neželi kroz godine. Tšlo mu biahu izkušenja njegovog života oslabila, a duh okrč- pila : takodjer biaše u njegovom pogledu nčšto tuž- (Zabav. Cit. Knjig. I.) 7 =. M4 nog, kao u čovčku, koji je mnoga pretarpio; učsto i krotkoga, kao u onoga, koji je uvčren, da nije za- man tarpio. »Gospodine,« reće »ja ulazim s veseljem k vami ; blagoslov bo je božji u ovoj kolibi; ja znadem, da ovdč dragocčniih bogalstvah imade, nego što su bi- ser i zlato: dolazim k Vama, da Vas molim za konak !« Elizabeta se požuri stolicu mu dati. »Dčvice, vi ste već dosta naprčdovali na stazi krčposti i pri parvim koracima daleko ste nas već za Vemi ostavili.« : Htiaše sčsti, kad je jecanje Fedore čuo: »Mati karstjanko, reče joj, zašto plačete ? Nije li plod utrobe Vaše blagoslovljen ? Nemožete li se i Vi nazivati, »»blažena medju ženami ?«« Ako Vi suze ronile zato, što Vas krčpost od Vaše kćeri za malo vrčme razstavlja, što će one matere činili, kojima zloća kćeri oduzme, i koje ih navčk izgube?« »O otče! ako ju više nevidim!« »Vidčiće te ju opet u nebu, koje je njoj u dio palo; “ali a na zemlji ćete ju vidčti: tegobe su velike, ali će ju Bog -uzdaržati: Bog nikom više tegobah nešalje, nego ih on podnčti mo- že. (Dieu mesure le vent 4 la laine de Pagneau.)« Fedora klone glavom s podanostju. Springer nebiaše još ni jedne rčči progovorio. On nemogaše govoriti, sarce mu se cčpaše; a -i ista Fli- zabela, koja je do ovoga dana samo hrabrost ćuula, — 715 — poče sada ćutiti i svoju slabost. Nada, da može biti koristna svojim roditeljma, biaše joj skrila bol nje- nog razstanka od svoje obitelji: ali sada kad je vrč- me prispčlo, gdč si je mogla reći: Sutra neću više čuli glas moga oica, sutra neću više milovanje moje matere primati, i proći će možebiti godina danah prie nego što opet najdem tako sladke radosti,« on- da joj se činjaše kao da sve pred njom propada ; oči joj se uzmutiše, kolčna joj pokleknuše i ona pa- dne plačuć svome otcu na parsa. »Ah! strašiva sirotice, ako ti sada već ruke pru- žaš tvome zaštititelju, ako ti taki pri parvom koraku k zemlji kloniš, kao loza bez podpore, gdč ćeš dakle za dosti snage najti, da sama skoro pol svčta projdeš!« Prie spavanja sčdne izaslanik s prognanicima k stolu, da. večera. Najsarčania gostoljubivost vladala je ovdč. Ali radost biaše odavle prognana, i jedva prognanici suzah uzdaržavaše se. — — — Dobri mo- nak pogledao ih je s nčžnim sažalenjem, on biaše mnoge skarbi za svog dugog putovanja vidio, i umčt- nost vje ublažiti, biaše najvećja zadaća njegovog ži- vota, i imao je za svaku žalost uičhe, za svaku okol- nost i za svaki značaj imao je rččih, koje su uvčk zgodne bile. | Kad što nije prččio plač; nu znao je predstav- ljajuć sliku većje nesrčće, suze, koje su se svarhu osobne žalosti ronile, na tudju žalost odvarnuti, i s ćutjenjem sažalenja ublažiti ćut nesrčće. Tako dakle 7% pripovčdajuć prognanieima svoje dugolrajne nepo- gode i nesrčine slučaje , kojih svčdok biaše, zani- maše on malo po malo njihovu pozornost, probudi ih na požalenje svoje bralje, i dovede ih na to, da su si potajno izpovčdili, da sravnjujući se s tolikim nesrčtnicima, njihova sudba još dosta snosna biaše. ] zaisto, šta sve nije mogao vidčti, šta sve nije mo- gao pripovčdati ovaj častni muž, koji je do šestdeset godinah, dvč tisuće miljah od svoje domovine uda- ljen, pod tudjim podnebjem, u srčd prognanstva, neumorno dčlovao za preobraćenje disjakah, koje je svojom bratjom nazivao , i koji su višeput njegovi karvnici bili? Vidio je pekinski dvor, i njega je kroz svoja velika znanja, a još više kroz svoje kičposti u udivljenje stavio. Živio je medju divjacima, kojih je ćud umekšao ; sjedinio je sknajuće čopore, koji su od njega primili parve nauke zemljetežanja. Tako stepe u plodne njive obraćene ; ljudi upitomljeni i ukroćeni, obitelji, kojima imena otca, suprugah i dčce nebiahu više nepoznata; i sarca, koja se Bo- gu uzdigoše, da ga blagoslove za tolika dobročin- stva — biahu plod pomnje jedinoga čovčka. Ah! ovi ljudi neogovarahu izaslaničtva, oni nekazivabu, da je včrozakon, koji ih prepisuje, zakon strog i okrutan; osobito nekazivahu, da su oni ljudi, . koji poslanstva ova najvećjom ljubavju prama Bogu i ljudma izvaršuju, ljudi n.koristni i častoljubivi Al zašto nebi rekli, da su oni častoljubivi ? Dočim bi _ 1 — se oni službi svoje bralje posvećuju, ncočekivaju li najvećju nagradu ? Nenastoje li oni Bogu ugoditi, i nebo zadobiti? Slavoljubje najglasovitiih osvojiteljah nije se nigda tako visoko popelo; oni su se samo pohvalom ljudih i žezlom svevladarstva zadovoljili. — Dobri otac kazivaše zalim prognanicima, da se, pozvan od svojih poglavarah, natrag u Španjol- sku vraća. Da tamo prispie ima još Rusiu, Nčmačku i Francezku prevaliti , ali on reče, da to mnogo ne- znači. Onaj, koji je po pustinjah putovao, koji je za utočište samo spilju, za uzglavnik kamen, za hranu malo pirinačnog brašna u vodi zamešena nalazio, mora misliti, da je na koncu nepogodah, kada me- dja izobražene narode stupi; i biti međju narodima karstjanskima, to je za otca Pavla već biti u svojoj domovini. Oa pripovčdaše čudnovate stvari od za- lah, koja je podnosio, od tegobah , koje je izkusiv, kad je, prešavši veliki kinezki zid, u neizmčrnu 'Ta- tariu stupio. Kazivaše takodjer, kako je on na ulaz- oku u veliku pustinju Sungorie, koja k Kini spada i njoj za granicu od Sibirie služi, našao zemlju obilnu sa krasnim karznom i dragocčnom kožušinom, i koja bi u stanju bila s pomoćju ovoga bogatstva razširenu targovinu s europejskim narodima voditi : ali još ni- kakvi trag naše obartnosti nije donde dopro; nije- dan targovac nije se još- usudio, svoje zlato i svoje zapisnike onamo nositi, gdč je izaslanik včrozakona karst usadio i dobročiustva razprostro. U toliko e * že NB. je istina, da iskrena ljubav još dalje do- pire, neželi pohlepa za blagom. Otcu Pavlu biaše spremljen čist i ugodan krevet u maloj ložnici, koju je obično mlada tatarka zauzi- mala; a ova legne umotavši se u medvedjinu kraj peći. Kad je svitati počelo, usta Elizabeta, približi se tiho k sobnim vratima otca Pavla, i čuvši, da je već molitvom zabavljen , zaprosi dozvolenje, da bi unići i s njime samim se razgovarati smčla. Pred svojim roditelima nebi se ona usudila govoriti mu o svojih namčrah i o svojoj želji, koju je gojila; ne dužje nego do bližnje zore čekati, za da se na put stavi. Na kolčnima pred njim pripovčda mu ona dogadjaje cčlog svoga života — u sarce dirajuću povčsticu, koja iz same nčžnosti prama svojim roditeljma biaše sastavljena! Bez dvojbe izreče ona u dugoj povšsti svojih neizvčstnostih i svojih ufanjah više [nego je- dan put ime Smolova ; ali se činjaše, da je njegovo ime samo zato napominjato, za njezinu nevinost već- ma uzvisiti i dokazati, da ju je ona u svoj njezinoj čistoći sačuvala: a i otac Pavao biaše od svega, što je čuo duboko ganut. On je bio obišao sav svčt i vidio skoro sve ono što zadaržava, ali sarce kao Flizabetino nije još našao. Springer i Fedora još neznaše, da je njihova kćer namčravala sutra ih ostaviti, ali kad ju s jutra zagarliše, ćutiše se nehotice ganuti i uzdarmani od one groze, koju sva živuća bitja prie bure osčćaju. Pri svakom koraku, koga je Elizabeta u sobi uči- =. 19. nila slčdila ju je mati očima, i često bi ju žestoko za ruku prihvatala, neusudjujuć se štogod ju zapitati, ali ne- prestance govoreć o poslovim, koji se u jutru pre- duzeti imađu, i dajuć joj zapovčdi za različna dela, koja bi se morala do nčkoliko danah svaršiti. Tako se ona svojim vlastitim rččma nastojaše ohrabriti, ali njezino sarce nebiaše s toga mirnie, i mučanje njene kćeri govoraše joj vazda o odlazku. Pod ručkom reče joj: »Elizabeto! ako sutra Ičpo vrčme hude, ti ćeš s tvojim otcem u mali čamac sčsti, da neoliko ribah u jezeru uhvatite.« Njena kćer ju pogleda, mučaše i velike joj suze niz obraz potekoše. Springer od isloga nemira mu- čen kao i njegova supruga, odgovori živahno: -»Moja kćeri! jesi | čula zapovčd Ho matere ? Suira ćeš iti sa mnom « Dčvojka prigne svoju glavu na ramena svoga oica i reče mu tihim glasom : »Sutra ćete Vi tčšiti moju mater.« Springer problčdi: to biaše došta za Fedoru, ona nepitaše ništa više ; bila je uvčrena, da je rčč o odlazku bila isušćena, a ona ju nehtčde slušati; jer čas, kad bi se pred njom o njem rčč povela, bio bi onaj, u kom bi svoje dozvoljenje dati morala, a ona se je ufala, da doklegod ga nebi dala, njezina kćer nebi se osudila otiti. Springer sakupi svu svoju snagu, on vidjaše, da —_ 8 — će imati sutra podnašati odlazak svoje kćeri i tugu svoje žene; on neznaše, hoćeli preživiti žartvu, koju je učiniti pripravan bio, žartvu, kojoj se je samo iz neograničene ljubavi prama svojoj kćeri odlučiti mogao; a ipak se činjaše, kao đa ju prima ; on +a- hvaljivaše joj na njenom požartvovanju, i skrivajuć ' svoje suze na dnu sarca predstavljaše se srčtnim, što mogaše svojoj Elizabeti dati onu nagradu, koja je samo njenih kršpostih dostojna bila. Ah! koliko je tajnih uzbunjenjah, neopaženih ćutjenjah, živahnih i sarce cčpajučih negovanjah ovaj dan medju roditeljma i kćerju bilo. Izaslanik nastojaše ukrčpit njihovu sarčanost, dočim im je :napomenuo sve one dogadjaje svetoga pisma, gdč se Bog ukazuje hitrim u vaknadi velikih žartvah dčtinske ljubavi i otčiaske podanosti; iz daleka im je takodjer nazna- čio, da tegobe putovanja neće biti tolike, pošto je jedan mogućan muž, koga nije imenovao, nu koga su oni lasno znati mogli, dao mu srčdstva, put las- niim i ugodnim učiniti. Najposič kad večer prispč, hiti se Elizabeta na kolčna, i zaprosi. ganutim glasom blagoslov od svojih roditeljah. Otac se približi, suze mu niz lice tekoše; njegova mu kćer pruži ruke. On dokuči, da je to opraštaj; sarce mu se stisne, suze prestađoše; vn postavi ruke Elizabeti na glavu, Bogu ju u svom sarcu preporučujuć, ali bez moći, samo jednu rčč izpustiti. Pogledajući poslč dčvica svoju Mama reče joj: .»A ti moja mati, nećeš li i ti blagosloviti tvoje dčte?u . »Sutra« odgovori ova utušenim glasom dubokoga sdvojenja, »sutra.« »A zašto ne danas moja mati ?« »Ah! da,« odgovori Fedora, strastno se hita- juć u nje naručaj, »svaki dan, svaki dan.« Elizabeta prigne glavu pred svojim roditeljma, koji sdruženim rukama, uzdignutim očima, i darhću- ćim glasom izrekoše skupa blagoslov, koga je Bog zaisto morao uslišati. Nčkoliko koračajah dalje mo- ljaše se izaslanik: to bi krčpost, koja se moljaše za nevinost. Ah! ako se ovake molbe nebi od neba uzlišale, koje bi dakle imale pravicu do njega doprčti? . Biaše na svarsi sviboja. To je ono vrčme godine gdč medju sumrakom i zorom jedva dva sata noći imade. Elizabeta ih zato upotrčbi, da se za svoj pnt pripravi. Ona metnu u svoju torbu od kože sčver- skog jelena jednu putnu nsljinu i cipelah, o koji- ma je noću, bez znanja svoje matere, skoro godinu da- nah radila, i skoro od istog vrčmena, od svakog je obč- da nčšto suhog voća i nčšto brašna na stranu metala, da koliko je moguće onaj čas udalji, gdč bi primorana bila, k milosti se drugih uteći, i bez da usilovana uzbude pri svom odlazku štogod iz ove uboge olčinske kuće, gdč ni- šta osim najpotrebnieg nebiaše, odnčti, Osam do de- set kopejkah biaše cčlo njeno blago. To biaše jedini novac, koga je na zemlji posčdovala, i cčlo_bogat-- stvo, s kojim se je odpremila, da prostor od više ne- go osam stotinah miljah prevali. »Otče!« reče ona misionaru, otvarajuć tiho vrata, »daj da idemo, dokle moji roditelji još spavaju; ne- mojmo ih buditi, oni će i onako dosta rauo plakati; oni su zato mirni, jerbo misle, da mi nemožemo drugčie izići nego kroz njihovu ložnicu; ali prozor ove sobice nije baš visok, ja ću lasno izskočiti, a posič ću Vami pomoći izajti bez da se ozledite « Misionar privoli k toj krotkoj varki“, koja bi imala ovim trojma nesrčtnicim varlo žalostni razsta- nak uštedčti. Kad je već s Elizabetom u šumi bio, metne ona svoj mali svežanj njemu na. ledja, i učini nčkoliko koračajah, da se udalji. Ali čim se je još jedvoč obarnula kolibi, koju je ostavila, zaduši ju jecanje. ZI Ona se hiti sta u suzami pred vrata, za kojima nje roditelji spavahu. ' »Bože moj!« poviknu ona, »bdij varhu njih, brani i čuvaj ih meni, i nedopusti, da ja ikada preko ovo- ga praga stupim , ako ih ja više neuzmognem najti.« Tada se podigne, povrati se i smotri svog otca za sobom stojećeg. - »O moj otče! zar Vi? Zašto moj otče, zašto ste Vi amo došli ?« »Da te vidim; da te zagarlim; da te blagoslovim još jedan put; da “ti kažem: Elizabeto moja, ako sam ja za dneve tvoga dčtinstva samo jedan jedini es _ -83. — proživio, bez da sam (li moju ljubav ukazao; ako sam ti samo jedanput suzah prouz:okovao; ako je jedan pogled, jedna stroga rčč tvoje sarce razžalo- stila, oprosti prie nego odlaziš, oprosti tvome sta- rom otcu, da ako mu srčća nije više opredčljena tebe viditi, on barem u miru umrčti može. »Ah! negovori toga,« prekine mu Elizabeta rčč, »A što ću tvojoj siroti materi kazati, kad se probudi? Što ću joj odgovoriti, kad me upita za svoje dčte ? Ona će tebe tražiti po svoj šumi, naža - lih ovog jezera: ja ću ju svuda slčdit, plačuć š njo- me, nazivajuć ime našeg dčteta, koje više neće odgo- voriti.« | Pri ovima rččma nasloni se Elizabeta na polak u nesvčsti na stčnu kolibe. Njezin otac uvidi, da ju je odveć ganuo, i predbaci si jako svoju slabost. »Moja kćeri,«reče on s pokojniim glasom, »ohra- bri se, i ja ću se ohrabriti; ja ti obećajem, ne da ću utčšiti tvoju mater, ne ,o da ću ju vkrčpiti proti žalosti zbog tvoga odlazka, ja ti obećajem, da ću ui ju povratiti, kada se natrag varneš. Da moje dete! ili uspčh tvoje velikodušno putovanje ovčnčao, ili ne, tvoji roditelji neće umrčti, bez da te vide.« Tada reče misionaru, koji se je dolč prignutim očima i duboko ganut od ovog žalostuog prizora u nčkoj udaljenosti zadaržavaoj; : »Moj otiče! ja Vam predajem blago, koje sebi sličnoga neima, to je Više, nego moja karv, više nego =: oB4. 2 moj život, medjutim ja Vam ga predajam s pouz- danoslju; pojdite skupa : nebrojeno množtvo od an- gjelah bdit će svarhu nje i svarhu Vas, rajske će se vlasti oružati, da nju štite; ovoj prah njenih pra- otacah hoće oživiti, i Bog. pokli je svemoguć, i _po- “kli je takodjer otac moje Elizabete, Bog neće dopu- stiti, da naša Elizabeta pogine.» Dčvica, bez da je pogledala svoga otca, postavi jednu ruku na svoje oči, dade drugu izaslaniku, i uda- li se š njim. U taj hip zače zora varhunce bardah osvčtljivati, i zlatnim zrakami obgja hvoje carnih je- lah; ali još sve počivaše. Ni najmanje povčtarce nerušaše mirno povaršje jezera, niti gibaše listje dar- vetja ; i isto listje od brčzah bi tiho. Ptičice nepčva- hu, sve mučaše do najmanjeg mravčića, Čovčk bi rekao, da cčla priroda u svetčanom mučanju boravi, da glas jednoga otca, koji kroz šumu još jednako svojoj kćeri »s Bogom« naživaše, zadnji bude, koga bi ona čuti mogla. Ja sam pokusila žalost otca opisati, ali žalost matere neusudjujem se. Kako opisati ovu nesrčtnicu, koja probudivši se vikanjem svoga supruga, dotarči k njemu, i videć, a njegovom zdvojenom ponašanju, da joj je dčte oti- šlo, padne u nčmu tugu, koja svaki čas prčćaše, zadnja njenog života biti? Zaman ja je suprug, na- pominjuć svu nesrčću prognanstva, zaklinjao, da se utčši ; ona neslušaše više na glas njegov, i ista ljubav biaše svoju moć izgubila, i nedopiraše više do njenog mm ms sarca : U toliko je istina, da tuga jedne matere svu čovččansku uičhu nadilazi, i kroz ništa.zemaljskog da se nemože dostići. Ah! Bog sije sam moć zadaržao, nju ublažiti, i akoju je on onom spolu, koga je naj- slabiim stvorio, u dio dao, to je zato, što ga je do-. sta nčžna stvorio, da onu ruku ljubi, koja ga bije, i u jedinu uičhu včruje, koja ga tčši. Bilo je 18. svibnja, kad se je Elizabeta s njenim vodjom na put krenula. '"Yrčbovaše cčli mčsec, dok su vlažne šume Sibi- rie prešli, koje su u ovo vrčme strahovitoj povod- nji izvaršene. Kadkad im dopustiše tatarski seljaci za malu naknadu na svoje taljige sčsli; a svaku ve- čer opočivahu u toli kukavnih kolibicah, da je samo dugo spoznanje Elizabele za širomaštvom nju privo- liti moglo, u njima malo opočivati. Ona bi legla sva odčvena na hudom pokrovcu u kojoj ložnici napu- njenoj smradom dima, rakie i duhana, gdč včtar če- sto kroz papirom običpljene prozore duhaše, i gdč za povekšati neugodnost, otac, mati, dčea, i kad što i jedan dio marhe sa obitelji uzmčšani spavahu. Četardeset verstah od Tjumena stupiše u jednu šumu, gdč kolje granicu tobolskog upraviteljstva na- značuje: Elizabeta ga opazi: Ostavila je zemlju pro- gnanstva, i njoj se učini, kao da ostavlja svoju do- movinu i da se po drugiput od svojih roditeljah raz- stavlja. »Ah!« reče ona, »koliko sam sada daleko od njih!« —_ 86 — Takva razmotrenja učini i onda, kad je u Eu- ropu stupila. Biti u drugom dčlu svčta, predstavljaše njoj sliku udaljenosti, koja joj je više straha zada- vala, nego put, koga je već prešla. Ostavila je u Azii svoje jedine zaštitnike, jedina bitja u cčloj naravi, koja je parvo imalai o kojih nagnutju uvčrena je bila. A i šta bi ona našla u ovoj svojom prosvčtom toli glasovitoj Eufopi, u ovom carskom dvoru, gdč se bogatstva i veleuni u obil nalaze. Bi li ona našla samo jedno sarce ganuto njezinom nevoljom i tro- nuto njezinom slabostju, kojeg bi zašlitu mogla pro- siti ? Bez dvojbe pri ovoj misli moralo je jedno ime biti, koje joj se je predstavilo. Ah! dal se je ona mogla ufati, da će zateći u Petrogradu .....;ali ne, on nebiaše ondč. Ukaz cara zapovčdio mu je, da k vojski u Liflandii otide , Ne bi ga dakle našla u ovoj Europi, koja joj se učini, da u njoj nitko osim njega neobitava, jerbo je on jedina osoba bio, koju je ona ovdč poznavala, 'Fako ona svu svoju na- đu stavi na otca Pavla. Čovčk, koji je šestdeset Ičtah u dobročinstvih proveo, morao je, po Elizabetinoj misli, veliku čast kod dvorah i kraljevah imati. Od Perma do Tobolska broji se devet stotinah verstah. Putovi su Ičpi, njive su plodne i dobro obdčlane; češće čovčk najde imućna ruska i tatarska sela, kojih žitelji tako srčtno izgledaju, da bi se jedva včrovati moglo, da u podnebju Sibirie žive; da ima i nčkih svratištah , urešenih varlo Ičpim slikami, — 87 — stolovima, sagovima i mnogim pokućtvom zalihosti (luxus), koja Elizabeti nepoznata biahu, i kojima se nje prostoća diviti poče. Medjutim razžalosti ju grad Perm; premda je najvećji bio, koga je dosada vidila, svojim kalnim i uzkim sokacima, velikoćom svojih kućah, metežom svojih palačah i kolibah, i uezdravim zrakom, u ko- jem se onde diše. Perm je močvarima okružen, i predčl do Kazana, koji je neplodnim garmljem, i tma- stim šumama jelovim prosččen, najžalostnii prizor na svčtu predstavlja. U vrčme burah često udara trčs u ovo staro dublje, koje on velikom hitrinom sažge, i koje se tada, kao stubi plamteće rumeni ukazuje, preko kojih se neizmčrna kruva plamena uzdiže. Vi- šeput Elizabeta i njezin vodja biahu svčdoci ovih požarah. Usilovani putovati kroz ove šume , koje s obč strane ceste gorahu, vidjahu oni sad dublje, koje je odozdo već izgorčlo bilo, samom svojom ko- rom švoje svarži, koje plamen još nebi obuzeo , uz- daržavati ; sad napole izvaljeno, kanoti vatreni luk na srčd puta predstavljati; sađ najposlč, pošto se na tle srušiše, u nalik gorućih piramidah, jedan pre- ko drugog se soriti, slično onim starodavnim žart- venicima, gdč bogoljubnost neznabožna pepeo juna+ , kah skupljaše. Medjutim uzparkos ovim i onim možebit još ve- ćjim pogibeljma, koje prelaz, prčko zazlitih rčkah prouzruči, Elizabeta se ništa nepotuži, dapače uvidi, —_ 8 — da su joj se tegobe putovanja pretčrale. Istina, da je vrčme varln Ičpo bilo, i da ona nije uvčk pčške išla. Sustizale su ih taljige i kibitke!!), koje su s+ od odpravljanja prognanikah iz Sibirie vraćale; za nčkoliko kopejkah dobivali su naši putnici lako do- zvoljene od ovih opravnikah, na njihova kola sčsti. Elizabeta primi bez poniženja podporu dobroga otca; jer dočim ju od njega primaše, mnjaše ju od neba primati. Kad su parvih danah rujna k žalima Kame došli, biahu naši putnici samo još dvč stotine verstah od Kazana udaljeni; tim su dakle pola svoga putovanja prešli. Ah! da je nebo dopustilo, da ga je Elizabeta dovaršila, kako ga je započela, ona bi mislila, da je srčću, svojim roditeljma koristiti, lako zadobila. Ali se sve promčni, i čim se zlo _vrčme približava- še, približavaše se takodjer ouaj čas, koji bi njezinu odvažnost pokušati, nje krčpost ohčlodaniu i na glavu pravednoga neumirlu krunu života postaviti imao. ' Od nčkoliko danah biaše izaslanik očevidno oslabio: mučno se je samo naprčd vukao, i premda podpomagan svojom palicom i od Elizabete, nepre- . stance biaše primoran _opočivau.- Kad bi u kibitku sio, prouzroči mu put, koji je krupoim prutjem, gdč su kaljuge bile, prestart bio, strahovito uzdar- manje, koje ga zadnje krčposti liši, bez da mu je samo jedan čas hrabrost uništili moglo. Medjutim, " _ s — kad su u Sarapulj, veliko selo sa župom na desnom žalu Kame, došli, osčti dobri monak tako izvanrednu nemoć, da mu nemoguće biaše dalje ići. On bi u jednu hardjavu kolibu primljen blizu kuće upravitelja, koji je krunska dobra u okolišu sarapuljskom uprav- ljao. Jedina sobica, koju su mu dati mogli, bila je učka varstsobice na tavanu s njihajućim se podom, s prozorima bez stakla, bez stolca, bez klupe. Sve po- kućstvo sastojaše iz jednog hardjavog stola i praznog kreveta bez posteljine ; u njeg hitiše malo slame, i izaslanik legne. Včtar, koji je kroz prozore duhao, biaše tako hladan, da bi bolestniku san i onda oda- gnao, kad bi mu njegove muke dopustile njemu se u naručaj izručiti. Tužne misli započmu Elizabetu strašiti. Oua Ičkara zaište, ali ga nebi u Sarapulju, i vidivši, da ukućani sa stališem ubogog i umirajućeg nikakvog sažalenja neimaju, biaše ona za njegovo podvorenje sama sebi ostavljena. Prie svega občsi na prozor karpu starog pokrovca, koji je uzduž duvara (zida) visio ; tada otidje u polje, da nakupi sladkog ko- rčno s hrapavom ljuskom, i geldrianske ruže, i po- - što je to s listjem bodljivog pupočnjaka (Cotyledon) smčšala, kako je od svoje matere vidila, napravi ona krčpku Ičkariu, koju ubogom monaku donese. U ko- liko se je noć približavala, biaše njegov stališ sve opasnii, i nesrčtna Elizabeta nije se mogla od suzah uzdaržati. Kad što bi se uđaljila, da svoj plač utuši. (Zabav. Čit. Knjig. L.) 8 — 90 — Dobri je monak to u dubljini svoga hudog kreveta čuo, i plakao je svarhu žalosti, koju on nije mogao utčšiti , jerbo oćuti, da se neće više dići, i da je sve na zemlji za njega svaršeno. Kad je čovčk šest- deset Ičtah upotrčbio, za Boga dčlovati, tada se smarti nemože bojati; ali kome ipak nebi nčšto žeo bilo, život ostaviti, kad mu ovdč još toliko dobra činiti zaostaje ? »Bože moj ;« reče on tihim Kama »ja nemarm- ljam proti volji tvojoj, ali da si mi dozvolio ovu sirotu do korica njenog putovanja voditi, čini mi se, ja bi mirnie umro.« Elizabeta je smolenu mašalu (baklju) zapalila, i cčlu je noć bdila, da svoga bolestnika podvori. Malo prie dana, približiseona, da mu piti dade ; izaslanik predvideći, da u skoro neće biti u stanju govoriti, podigne se malko u krevetu, primi čašu iz rukuh dčvice, i dignuv ju k nebu, reče: »Bože moj, ja ju preporučujem onomu, koji nam obeća, da čaša vode, prikazana u njegovo ime, .neće biti izgubljeno dobročinstvo.« Ove rčči očitovaše Elizabeti svu očevidnost ne- srčće, koju je ona dondč za nemogućnu daržala; ona je uvidčla, da sveštenik osčća, da će preminuti ; ona je vidčla, da će sve izgubiti: sarce joj puče i ona padne na kolčna pred postelju ; čelo joj biaše leđnim znojem obliveno, a grudi od uzdahah stišnjene. i »Bože moj! smiluj joj se, smiluj,« ponavljaše izaslanik", pogledajuć je dubokim sažalenjem. ==. BL: = Napokon, kad je vidio, da sila bolesti sveu- dilj raste, rače joj: »Moja kćeri! Nebom te i tvojim otcem zakli- njem, upokoji se, i poslušaj me.« Elizabeta uzdarma se, ustavi svoj glaš, otre svoje suze, i dočim je oči na svčštenika upirala, slušaše s po- čitanjem na ono, što će joj govoriti. On se nasloni na dasku, koja je njegovu krevetu za naslon služila, i sve svoje sile skupivši, ovako progovori: »Moje dčte! Vi ćete velikim tegobam izvarženi biti, putujući sami u Vašoj dobi i u srčd zloga vrčmena; medjutim to je najmanja Vaša pogibelj, dvor će Vam ih još strahovitiih uzročiti, Obično se sarce može s nesrčćom boriti, ali nemože skvarenju odoliti: nu Vi neimate obično sarce moja kćeri, i bavljenje kod dvora neće Vas promčniti. Ako bi nčki zlotvori (i njih ćete, dosta naći) Vaš stališ i Vašu nevolju zloupotrčbit hičli, da Vaš od krčposti odvrate, Vi nemojte včrovati njihovom obećanju, sva njihova izprazna bogatstva neka Vas ne zaslčpe. Strah božji i ljubav k Vašim roditeljma svarhu svega je, a to Vi imadđete. I ma u kakve skrajnosti da bi Vi došli, nemojte nikad ostaviti ova dobra, za kakvo mu drago blago, koje bi Vam se ponuditi moglo, sčćajte se vazda da bi jedna jedina pogrčška onima smart zadala, koji su Vama život podčlili.» »Ah! moj otče nebojte se ničega , . . .« g“ »Ja se nebojim; Vaša pobožnost, Vaša podanost jesu zaslužile neograničeno povčrenje, i ja sam uvč- ren, da ćete Vi u pokušenju, kojem Vas Bog pod- vargne stalni ostati. Sada moja kćeri, izvadite iz moje haljine kesu s novcima, koje je veledušni upravi- telj tobolski' meni onda predao , kad mi je Vas pre- poručio. Čuvajte mu tajnu, moglo bi ga života stati. Oi će Vas novci u Petrograd dovesti. Otidjite pa- triarki, govorite mu od otca Pavla, možebit da ga nije zaboravio, on će Vam dati utočište u jednom ženskom samostanu, i bez sumnje će sam Vašu molbu caru predati . ... Nije moguće, da će ju žabaciti. .. Na čas smarti mogu Vam to kazati moja kćeri, da je Vaša krčpost velika; svčt malo takvu vidja; on će biti š njom ganat: ona će dobiti svoju nagradu na zemlji još prie, nego što će ju na nebu zadobiti... . .« On prestane; dihanje mu biaše sve težje, i hladan znoj probije mu“niz čelo, Elizabeta prignuvši glavu na postelju mučeć je plakala. Poslč duge stan- ke skine misionar s vrata mali karst od carnike (ćbčne), i dočim ga Elizabeti pruži, reče joj oslablje- nim glasom: »Uzmi to moja kćeri, to je jedino, što ti mogu dati, jedino, što sam ja na zemlji posčdovao, i imajuć njega nije mi ništa uzmanjkalo.« Ona živahnim bolnim ćutjenjem pritisne ga k usnicam, jerbo predanje sličnog blaga uvčri ju, da — 93 — je sveštenik osvčdočen, da će samo još koji čas živčti. »Siroto , ostavljena ovčice,« doda on s velikim sa- žalenjem, »neboj se više ničega, jerbo evo dobrog pastira stada, koji će varhu tebe bditi; ako te on podpore lišava, on će tebe više “dati, nego što ti uzima, osloni.se na njegovu dobrotu. Onaj, koji pti- čicam hranu daje, i koji pčsak srčd paržine broji neće na Elizabetu zaboraviti.« »Oiče moj! o otče moj !« povikne ona stiskajući ruku, koju joj on pruži,-»ja nesmiem pomisliti, da ću Vas izgubiti . . . -« »Moje dčte, Bog to zapovčda: Odluči se, utaži bol tvoj, za malo časah bit ću ja gore, ja ću se moliti za tebe, za tvoje roditelje . . . .« Nemogaše svaršiti; usnice se još gibahu, ali se glas nikakvi nemogaše razumčti. On padne s uzdig- nutim k nebu očima na svoju slamu. Zadnja snaga bi na to upotrčbljena, da uzdišuću siroticu njemu preporuči, i učini se, da se za nju još i onda moli, kad ga je već smart stigla . . . . 'Tolika bi u njegovoj duši pripravnostza čovčko- ljubje ; u toliko kroz tečaj svog dugog živola zane- mario je svoju vlastitu korist, misleći samo na ko- rist drugih. U strahovitom času, gdč pred prestolje višnjneg sudca stupiti imade, i pasti za včk u po- nor vččnesti, nemišljaše on još na samoga sche. Jauk Elizabetin mnoge osobe dozva. Pitaše ju, M — % — šta joj je. Ona pokaza na svoga bez života ležećega zaštititelja. U skoro se pri glasu ovoga dogadjaju so- bica svčtom napuni. Jedni dojdoše iz glupog znati- željstva vidčti, šta se je dogodilo , i ovi udivljenjem gledahu ovu dčvicu, koja kad martvoga monaka pla- ka, drugi pogledahu ju s milosardjem : ali kućni go- spodari, kojima je samo zatim stalo bilo, da im se kukavna hrana, koju im pružiše , naplati, najdoše s radostju u haljini sveštenika kesu , koju je Elizabeta u svojoj žalosti zaboravila uzeti; oni ju prisvojiše a dčvici rekoše da će joj, kad se budu za svoj i _po- greba trošak naplatili, ono , što ostane, povratiti. U skoro dojdoše popovi sa svčćama i svojom pratnjom Hitiše veliki pokrov varhu martvaca, i uboga Elizabeta tada zalostno zaklikne. Usilovana ukočenu ruku svoga vodje, koju je još jednako daržala, izpustiti, rekne poslčdnji s Bogom častnom starcu, kojega se je lice već božanstveno preobrazilo, i spusti se u najtamniem kutu sobice na kolčna. Ovdč, suzami oblivena, glavu, rubcem pokrivši, kano da si skrie ovaj osamljeni.svčt, po kojem će odsele sama hoditi, poviknu muklim glasom : »O blaženi duhu! neoslavi ubogu siroticu!« »O moj viče, moja sladka majko, šta vi sad ra- dite, kad se je dčtetu vaše ljubavi svaka pomoć uz- tegla ?« Medjutim zapčvaše nčke žalobne pčsme, met- nuše martvaca na nosila i čas dojde, da ga nose. —_ 95 — Hitjaše Elizabeta, premda slaba, darhćuća i zdvojena odpratiti do poslčdnjega utočišta onoga, koji ju je uzdaržavao , podpomagao, okrčpljivao, i koji je umro moleć se za nju. ' Na desnom žalu Kame, na podnožju jednog brč- žuljka, gdč se podartine jedne tvardje, sagradjene za vrčme davnih nemirah Baškirskih!?) , podižu, leži po- svećeno mčsto sahranjivanja stanovnikah sarapuljskih. Ovo mčsto leži prosto, i živicom od karžljava. ariša (melčze) obgradjeno je; u srčdini se vidi mala, dar- vena kućica, gdč se molitve ovaršuju, i sve na okolo nasipi s karstovima našadjeni, koji toliko grobovah naznačuju. amo amo razsute jele hitaju svoj turovni hlad, i izpod grobnog kamenja proniču kitice badilja (chardon), nalik sagafilju (bluet) sa ši roko narčzanim listjem visećim , i još jedno drugo bilje, kojega goli i sagnuti struk dčli se u više izra- šćenih grančicah, i kojega žućkasto cvčije čini se stvo- reno samo zato, da se nad grobovima razvija. Pratnja, koja je sičdila Ičs misionarev, bila je dosta velika. Vidčlo se jetu osobah od raznih narodali: Persiancah, 'Turkomanah, Arapah, koji su robstvu Kirgizah izbčgli, i u zavode po zadnjoj carici usta- novljene primljeni bili. Oni slčdiše uzmčsani, slam- nom bakljom u ruci sprovod, sjedinjujuć svoje glase sa glasovima popovah, dočim je Flizabeta_mu- čeć » lagano hodila, s pokritom glavom, i nećuteći se s nikim uzavezu u ovoj bučnoj gomili, okrom onoga koga više nebiaše. — 69 — Kad se Ičsu grob postevio biašv, metnu pop po običaju garčkoga obreda jedan mali novčić mart- vacu u ruku, čim bi svoj prevoz naplatio, i hitivši malo zemlje na njega, udalji se; i ovde ostade zako- pan u vččnoj zaboravnosti čovčkoljubivi umarli,ko- ji nije ni jednog dana proživio, da komu šta dobra nčinio nije. Sličan onim dobrotvornim včtrovima, koji svuda hasnovito sčme raznašaju, i pod svakim ga podnebjem pronicati čine, prošao je on više od po svčta, sijući svuda mudrost i istinu, i preminu ne- poznat od svčta. Tako se malo skapča slava s čednom dobrotom ; tako ljudi, koji ju podčljuju, dozvoljuju samo onima, koji ih u udivljenje postavljaju, koji ih razore, a nikada onomu koji ih 1čši. O sjajna zrako! zaslčpjujuća, svčtlosti, ponosna čovččanska slavo, ne- včruj da bi ti Bog dopustio, onako biti nagrada uzmnožnosti, da nije on svoju vlastitu slavu kao nagradu krčposti zadaržao ! Elizabeta osta na ovom mčstu žalosti, dok seje sumrak počeo hvatati ; ona ovdč mnogo plaka, mnogo se moli, i njene suze i molitve ju okrčpiše. Pri veli- koj nesrčći dobro i koristno je, kad može čovščk nč- koliko časah u razmatranju neba i smarti provesti iz groba se misli hrabrenosti dižu, a iz _heba utčšive nade snilaze. Manje se ondč nesrčće bojimo, gdč joj konac vidimo, i ondč. gdč njenu naknadu osčća- mo, počimamo ju skoro ljubiti. Elizabeta cviljaše, al" nemormoraše! ona zahva- ljivaše Bogu na dobročinstvima, koja je on svarhu - _ 9% — jednog dčla njenog putovanja prosuo, i nemišljaše imati pravo , da se zato potuži, što ih je drugom uz- kratio. Ona se nahadjaše opet kao na žalih 'Tobola, bez vodje, bez pomoći, nu oboružana istom hrabro- stju, i nadahnuta istim ćutjenjem, »Moj otče, mati moja! poviknu ona, nebojte se ničega, vaše dčte neće klonuti.e Tako ih je ona nastojala ohrabriti, kano da su oni osamljenost, u kojoj se je nalazila, rhogli domi- sliti. Ali kad joj opet nčki strah sarce obuze, po- Bovi »moj otče, mati moja!« i ova imena upokojiše nje strah. »Pravedni, i sada blaženi čovčče,« reče ona, do- čim je svoje čelo na novo izkopanu zemlju naslonila »zar sam ie morala izgubiti prie, nego što ti je moj velikodušni ntae i moja ljubezna mati mogla zahvaliti na tvojoj brigi za njihovu siroticu! ... O srčće, kroz Bjih blagoslovljen biti, zar si ti morao rje lišen biti?« Kad se je noć počela približavati, i Elizabeta oćuti, da se od tog tužnog mčsta udaljiti mora, htč- de ovdč knji znak svoga prolazka ostaviti, i uzamši oštar kamenčak , marisa na karst, koji se je nad l#- som uzdizao; ove rčči: Pravedni je umro, i neima nikoga, koji na te obzir uzima. Zatim, pošto je zadnji s Begom pepelu ubogog monaka izustila , izidje iz groblja, i tužna se povrati m osamljevu sobicu gostionice sarapuljske. Sutra dau kad se je na put hičla spremiti, dade joj karčmar (Zabav. Čit. Kujig. 1.) 9 tri rublja!*), uvčravujuć ju, da je to sve, što jeu kesi misionara ostalo. Elizabeta ih primi s takvim ćutje- njem priznanstva i ganuija, kanda joj je ovo blago, koje svome zaštititelju zahvaliti imaše, došlo iz onog neba, gdč on sad prebivaše, »Ah!« poviknu,, »moj voditelju, moja pod- poro, tako te preživljuje tvoje čovčkoljubje, i Kad ti više kod mere nisi, ono me još uzdaržava !« Medjutim nemogaše ona na svom osamljenom putovanju prestati suze roniti; sve biaše za nju pred- met žalosti; sve joj činjaše oćutiti važnost onog do- bra, koga je izgubila, Kada bi koji seljanin ili koji ljubopitni putnik nju pogledao, i zapitao, nije ona više imala svoga štovanja vrčdnog zaštitnika, koji bi počitanjeiziskivao ; kad bi ju umornost sčsti primorala i koja prazna kibitka prošla, neusudi se ju ustaviti, iz straha uzkraćenja ili uvrčdjenja. Ali buduć da nije više nego tri rublja imala, volčla je, da joj oni uda- lje onaj čas, gdč bi usilovana bila k milostinji se uteći, nega da joj najmanju ugodnost pribave. Ona zabacivaše sada i sve one ugodne lasti, koje joj do- bri svčštenik često biaše pribavljao. Ona bi uvčk za kopake najsiromašnia pristaništa odabirala, i za do- voljivala se s najkudjim krevetom i s najlošiom hranom, Tako putujući ona jako polagano, nemogaše prie nego parvih danah listopada u Kazan prispčti. Jaki sčvero-zapadni včtar duhaše od više danah,i mnoge ra e 7 da & mo - i aje jav. Lj "kao. a oGeobEegoiheeenoomo moo __ Ž sante na obale Volge nagomilavaše, što nje prelaz skoro nemogućnim učini. Nemogaše se prčko nje drugče prelaziti, nego stranom na čamcu stranom pšške, skačuć s jedne sante na drugu. — Brodari, premda pri- viknuti pogibeljma ovoga brodarstva, neusudjivahu se s jednog žala rčke na drugi ići, osim za ponudu jako znatnog dobitka, i nijedan putnik nebi se pogibeli izvargao, š njimi prevozit se. Elizabeta htiaše, neraz- matrajuć pogibel, u jedan od njihovih čamacah ulčz- ti; nu oni odrinuše ju žestoko daržeć ju za mah- nitu, i zaklinjuć se, da neće joj dozvoliti prie preko rčke preiti, dok se sasvim nebude smarzla. Ona ih zapita, dokle bi se od prilike čekati moralo. Najmanje dvč nedčlje, odgovore joj. Tada se ona odvaži, s mčsta prčći. »Ja vas prosim,« molećim glasom reče ona, »za ime božje, pomozite mi prčći rčku; ja dolazim od Tobolska, idem u Petrograd, da izmolim od cara milost za mog prognanog otca u Sibirii; i ja imam tako malo novacah, da ako dvč nedčlje ostanem u Kazanu, nebi mi ništa za produljenje moga pulova“ nja ostalo.« Overčči ganuše jednog od brodarah, koji uhva- tivši Elizabetu za ruku, reče: »Hodite, ja ću pokušat Vas prevesti. Vi ste do- bra dčvojčica, koji se Boga bojite, i Vašeg otca ljubite; nebo će Vas zaštititi.« On ju pusti za sobom u čamac sčsti, i tčra do 9* — 100 — srčd rčke ; nu ovdč nemogavši dalje, uze dčvicu na ramena, i tako, podbočivši se na veslo po ledu dalje stupajuć, stigne bez ikakvog nesrčtnog slučaja na onu stranu Volge, gdč svoje brčme snimi. Elizabeta puna harnosti, zahvalivši mu sa svom iskrenoslju duboko ganutog sarca, hotčla mu je štogod dati. Izvuče svoju kesu, u kojoj malo manje od tri rublja biaše. »Uboga .dčvojčice,« reče brodar, pogledajuć njeno blago , to ti je dakle sve što imaš, sve, s čim misliš do: Petrograda dojti, a ti misliš, da će ti Ni- kola Kisolov od toga samo jednu obolu uzeti? Ne, ja volim još štogod dodati: to će i meni i mojoj še- stero dčci srčću dončti.« "Tim joj dade mali novčić, i udalji se, poviknuvsi: »Bog bdio svarhu tebe. kćerko !« Elizabeta uzamši ovoj mali novčić, i pogleda- . juć ga s učkim ganutjem rekne: »Ja ću tebe čuvati za moga otca; ti češ služiti za svčdočanstvo, da mu je njegova molitva uslišana bila, da mne njegov duh nije ostavio, i da je svagdč olčinska zaštita varhu mene bdila.« Vrčme biaše čisto i vedro ; ali kadkad osčćahu se pojedini jako hladni udarci sčveroiztočnog vihra. Elizabeta pošto je bez prestanka četiri ure hodila, ćuti se jako umorna. Buduć da se njenom pogledu nijedna kuća neukaza, ode tražiti pristanište na pod- nožju jednog brčžuljka, kojega tmaste i šiljasto srč- —_ 101 — zane pećine nju od svakog včtra štitiše. Bližu toga mčsta protezaše se jedna hrastova šuma. Tek se na ovoj strani Volge takve varsti darvetja vidjaju. Eli- zabeta ih nije poznala, i premda je ovo darvetje je- dan dio svog uresa već izgubilo bilo, mog:o mu se je čovčk još diviti. Ali koliko je Ičpo bilo, ipak Elizabeta ovo darvetje od Europe nemogaše obljubi- ti; ono joj dade daljinu, koja ju od njenih rodite- ljah razstavljaše, odveć osčćati; ona mu jele mnogo više predpostavi. Jela biaše darvo prognanstva, dar- vo, koje je zaštitivalo njeno dčtinstvo, i pod ko- jega hladom njeni roditelji u taj čas opočivahu. Takve misli ganuše ju na suze. »Oh! kad ću ih opet vidčti!« poviknu, »kad ću njihov glas čuti! kad ću se ja povratiti iz ovih stra- nah, da im se u naručje spustim!« I ovako govoreći pruži svoje ruke Kazanu, koje- ga je toroje još iz daleka vidila, i nad gradom staru tvardju kanah tatarskih, koja se oku na varhu klisu- rah veličanstveno i slikotvorno predstavljaše. Nuz putje Elizabeta često takve predmete naho- dila, koji su u njeno sarce ulčvali žalost skoro sličnu onoj, koja iz ćuljenja svoje vlastite uesrčće Izviraše, sad to hiahu nesrčtnici, dva a dva zakovani, kojisu se poslali, ili u rude nerčinske da ondč do smarti robuju, ili u predčle irkutske, da divje žale Angore nasele; sad biahu čete težakah, opredčljenih za sta- novnike novoga grada, koji se je na zapovčd cara \ ' — 102 — na granicah Kine gradio. Jedni idjahu pčike, drugi sčdjahu na kolih sa sanducima i svežnjima robe, s psima i živadma. Medjutim svi ovi ljudi, prognani zarad krivicah, koje bi se drugče možebiti smartju kaznile, ganuše Elizabetu samo na sažaljenje ; ali kad nčkoje prognanike sukobi, koje je jedan opravnik sovčta pratio, i kojih je plemenito obličje nju na sliku njenog otca opomenulo, tada biaše da joj suze te- ciahu. Približi se s počitanjem k nesrčinikom i dade «im ono, što je mogla: to nebiaše zlato, jer toga nije imala, nego ono, što često krat većma utšši, ono što najsiromašnije stvorenje kao najbogatiji dati može, to jest sažaljenje. Ah! sažaljenje biaše jedino bo- gatstvo Elizabetino; sa sažaljenjem olakšavaše ona čemer nesrčtnikah, koje je na svom putu srčtala, i s pomoćju sažaljenja naumila je u naprčdak puto- vati, jerbo, došavši u Volodimir, ostade joj samo još jedan rubalj. "Uri je mčseca skoro trčbovala, dok je iz Sarapulja do Volodimiča dosla; i zahvaliti je sa- mo gostoljubnosti ruskih seljakah, koji za miško i hičb nikada plaće netraže, da njeno blago nebiaše još sasviem izcarpljeno ; ali ona poče već na_ svemu oskudicu tarpiti : obuća joj biaše poderana, njezina 'izderana odćća malo ju štitjaše od zime, koja se već preko 30% popela biaše, i koja je još svaki dan rasla. Snčg zemlju više od dvč stope duboko pokrivaše; višeput se je već padajuć u zraku smarznuo, i činjaše se, kao da je dažd od leda, koji neda razlu- čiti ni nebo, ni zemlju; drugi puta zametnuše joj za- pena (|, ores prčke vode, kao siloviti potoci s varhunacah gorskih slčvajući se, i pute podrivsjući, ili udarci včtra tako burni, da Elizabeta, za ukloniti se njihovoj sili, biaše primorana, jamu u snčgu izdubiti, i svoju glavu dugom korom od bora pokrivati, koju je ona umčtno znala s debla skinuti, kako je od stanovnikah sibirskih vidila, Jednoč, kad siloviti vihar snčg u vartlogu po- diže, i š njime tmastu maglu učini, koja zrak tmi- nom zastrč, biaše Elizabeta, koja je pri svakom ko- raku posartala , nemoguća više razlučiti put, prisi- lovana stati. Ona se uteče pod jednu veliku pećinu, koju čvarsto obuhvati, da tako vihru odoli, koji sve okolo nje obaraše. Dok je ona ovdč bila, naslonjena, nagnuta i sklonjenom glavom, mnjaše dosta blizu sebe nčki nerazlučivi tutanj čuti, koji joj nadu po- dade, da će bolje sbčžište naći. Povuče se mučno pa tu stranu, i opazi zbilja jednu prevaljenu i razlu- panu kibitku, i malo dalje jednu kolibu. Ona se požuri na ta gostoljubna vrata pokucati, a nčka sta- rica otvori joj. »Ubogo dčvče! reče joj dirnuta od nje velike , nužde, odkale ti dolaziš tako sama, ukočena i snč- gom pokrivena ?« Elizabeta odgovori kao običajno: »Ja dolazim od Tobolska, i idem u Petrograd, izprositi milost za moga otca.« Pri ovima rččma nčki čovčk, koji svoju glavu na ruke naslonio biaše, podignu ju na jedan put, pogleda Elizabetu s udivljenjem i poviknu: — 10 — o»Što ti reče? Ti dolaziš iz Sibirie u tom stališu, u ovoj nevolji, u srčd burah, za izmoliti milost za svog otca? — — — Ah? moja uboga kćer učinila bi može biti kao i ti; ali su me iz njenih naručajah iztargli, bez da znade, kud me vode, bez da ona može moliti za me; ja ju više neću vidčti , i s toga oću umrčti , . . Nemože čovčk udaljen od svog dš- teta živčti .. . .« Eližabeta. uzdarma se. »Moj gospodine,« odgovori ona, »ja se ufam, da čovčk može nčko vrčme živčli od svoga dčtela > udaljen.« »Sada, čim moju sudbu poznajem,« nastavi pro- - goanik , »sad bi moju kćer mogao od toga izvčstiti: evo jedan list, koga sam joj napisao; opravnik od. ove prevaljene kibilke, koji se vraća u-Rigu, guč - moja kćer stanuje, privolio bi, da ga ponese, ako hi mu samo najmanju nagradu dati mogao: ali nemogu ga s ničim nagraditi; neposčdujem ni jedne kopejke ; sve su mi okrutnici oduzeli.« Elizabeta izvadi iz svog džena rubalj, koji joj je ostao, jako zaslidivši se, što je samo tako malo imala dati. . i »Evo , ako je ovo dosta ,« reče ona strašivim gla- som, metnuvši ga u ruku, prognanika. Ovaj stisnu darežljivu ruku, koja mu sve svoje imanje dade, i odtarča, opravniku novce ponuditi. Ovo biaše pšnez udovice; opravnik biaše s njim zadovo- ljaa. Bog je bez sumnje blagoslojio ovu ponudu, — 105 — on je dopustio, da se pokaže takva, kakva je, t. j. velika i krasna, da bi ona, dočim je služila, jednu kćer svome otcu, srčću jednoj obitelji povratiti, do- učla plodove vrčdne onog sarca, koje ju je učinilo. Kad je bura stala, htčde Elizabeta opet se na put spremiti. Ona ogarli staricu, koja ju je kao svoju kćer daržala, i sasma tiho reče, da prognanik nebi čuo: »Ja Vas nemogu nagraditi, ja neimam ništa više; ja Vas ničim drugim nemogu ponuditi, nego s bla- goslovom mojih roditeljah ; on je sada moje jedino bogatstvo.« = »Što,« prekine joj glasno rčč starica, »ubogo dč- vojče, Vi ste sve dali?« Elizabeta se zarumeni, i nice oči obori. Progna- nik podigne ruke k nebu, i pade na kolčna prčd njom. »Angjele, koji si mi sve dao,« reče joj, »nemo- gu li ja ništa za te učiniti ?« Jedan nož biaše na tarpezi, Elizabeta ga uzme, odreže jedan uvojak svojih praniih , i davši ga _pro- gonaoiku reče: »Gospodine, buduć da idete u Sibirlu, vidčt ćete gubernera tobolskoga ; dajte mu ovo, to Vas mo- lim. Kazat ćete mu: Elizabeta šalje ovo svojima rodi- oteljma .... Možebiti, da će on privolčti, da uspo- mena ova njima obznani, da njihovo dčte još živi.« »Ah ja Vam se kunem, da ću Vas poslušati,« odgovori prognanik, »i ja ću u onima predčlima, kud me vode, ako nebudem sasvim rob, znati iznaći — 106 — kolibu Vaših roditeljah , i njimi spovčdati, što ste Vi danas učinili. « Sarce Elizabetino nebi moglo obećanje prestolja toli razveseliti, koliko nada utčhe, koja će se njenim roditeljma po obećanju prinčti. Ona više ništa ne- posčdovaše, ništa osim onoga maloga novčića bro- dara od Volge, i sa svim tim mogaše se ona za bo- gatu daržati, jerbo je ona okusila jedina prava do- bra, koja bogatstvo dati može: ona je svojim po- klonom jednog otca razveselila: ona je utčšila razcvi- ljenu siroticu. Evo što jedan jedini rubalj u rukuh čovčkoljubja dčlovati može !! . Od Volodimira do Pokrova, krunskog sela, jako močvaran i nizak je predčl, i pokriven brčstovim, hrasto- vim, topolovimi divjakovim šumama. Ob ičtu čini ovo razno darvetje garmje, koje oko nasladjuje, koje je pako običajno pristanište razbojuikah. Zimi ih se je malo bojali, jer ih bezlistno šikarje tako dobro ne- skriva. Medjutim je čula govoriti Elizabeta za svog putovanja za učinjena lupežtva. Da je ona posčdovala štogod, može biti bi ju ovaj glas poplašio; ali bu- duć primorana, svoj blčb prositi, učini joj se, da će ju njeno siromaštvo od svačeg čuvati, i da oua pod njegovom zaštitom ove šume bez pogibeli proći može. Nčkoliko verstah pred Pokravom biaše glavna cesta od bure oštećena, i putnici biahu primorani, da u Moskvu prispčti mogu, daleko obilaziti kroz moč- vare, koje ovdč Volga načinja; oni biahu pokriveni toli debelim ledom, da se je po njemu kao po suhom Pa] ro“ = roi = Ad —_ 107 — putu ići moglo. Elizabeta uze ovaj put, koga su joj naznačili. Dugo je ona išla prčko ovih ledenih pu- starah, ali buduć da nikakve prave staze nije bilo, zabludi ona, i upade u nčku varst glibi, iz koje se je samo s težkom mukom opet izbavila. Najposlč po velikom naporu dospije do jednog malog brčžuljka. Pokrivena kalom, i nemoćna od velikog truda, sčdne na jedan kamen i snimi svoju obuću, da se nasuncu, koje ovaj čas dosta toplo biaše, prosuši. Predčl biaše divlji, nevidjaše se ovdč nikakvog traga obitavanja čovčćanskog , niti je tkogod ovuda pro- lazio, dapače niti šuma ikakvog nije bilo čuti. Eli- zabeta je dobro uvidčla, da je daleko od glavne ceste zašla, i sa svom svojom sarčanostju ipak se prepade nad svojim stališem. Za njom biahu močvari, koje biaše jur prošla, a prčd njom neizmčrna šuma, kojoj konca nevidjaše. Počelo se je po malo već smarka- vati. Pored svega umora podiže se ipak dčvica tražili pristanište, ili ljudih, koji bi joj ga pomogli naći. Bludila je tamo amo, nu sve zalud; ništa nevidjaše, ništa nečujaše, a ipak joj se činjaše, kao da joj je nški glas čovččanski sarce s radosiju napunio .... Na jednoč začu zbilja više glasovah, i na skoro ugleda nčkoliko ljudih, koji iz šume idjaše. Puna ufanja pojde pred njih ; ali čim se ovi više pribli- žavaše, tim je više oćutila, da joj se sarce sve više strahom na nmičsto radosti napunjava. Njihov divji izgled, njihovo surovo obličje uplaši ju više, negoli osamljenost, u kojoj se je nahodila. Pade joj na um, _— 108 — što su joj o zlotvorih, koji ovaj predčl napunjuju, pripovčdali, i ona se bojaše, da ju neće Bog kazniti na svoju darzovitost, kojom se je dala nagovoriti, da se ničega neima bojati; ona padne na kolčna, da se skruši pred milosardjem božanskim. Medjutim stupaše četa naprčd, stade pred Elizabetom, pogleda i zapita ju, odkuda je došla, i šta ovdč radi. Dšvi- | ca s oborenim očima i darhćućim glasom odgovori, da od Tobolska dolazi , i da ide od cara izprositi mi- lost za svog otca, da je u močvarib skoro poginula, i da samo čeka, dok malo k sebi dojde, da ide tra- žiti sebi pristanište. Ovi joj se ljudi diviše, izpitkivahu ju ješ jednako, i hičše znati, koliko da ona nova- cah imade, kad tako daleko puluje. Ona izvadi iz očdarah mali novčić brodara od Volge, i pokaza im ga. »Jeli to sve ?« poviknuše. »Sve ,« odgovori im. Pri ovim rččma lupeži pogledaju jedan drugoga; oni nisu dirnuti, nisu ganuti, običnost zlotvorsiva im to nedopušta; ali su udivljeni. Oni nisu imali ni pomisla od toga, što su vidčli; za njih to biaše uč- što svarhunaravnog, i ova dčvica im se činjaše, kao da je zaštičena od nčke nepoznate moći. Od poći- tanja obuzeti neusudiše se njoj šta zla učiniti, dapa- če neusudiše se ni to, da joj šta dobra učine, ne- go se udaljiše medju sobom sboreći ; »Pustimoju, pustimo ju, jer zaista Bog je s njom.« Elizabeta se podigne i pobčgne, što barže mo- gaše na protivnu stranu. Udje u šumu Tek što je +. — 109 — učkoliko korakah učinila, smotri četiri sake križa- juća se druma, a na jednom uglu jednu malu B.D. posvećenu carkvicu, nad kojom stajaše stupac, koji je naznačivao, u koji grad koj put vodi. Elizabeta oćuti, da je spasena, i hiti se puna zahvalnosti na zemlju : zlotvori nisu se prevarili, Bog biaše s njom. Dčvica neosčćavaše više svoju umornost, nada. joj je snagu povratila; pojde lagano prama Pokrovu. Na skoro opet naidje na Volgu, koja kod ovog sela jedan burum čini, i zidine jednog siromašnog žen- skog samostana orosiva. Elizabeta pohiti. da poku-- ca na ovim gostoljubnim vratima. Pripovčda svoje patuje, i moljaše za pristanište, koje joj se odmah dozvoli. Ona bude primljena i podvorena kao sestra i vidivši se obkoljenu od ovih bogoljubnih i čistih dušah, koje oko nje s najnčiniom brižljivostju na- stojahu, pomisli za jedan čas, da je svoju mater opet našla. Prosta, čedna povčst od svojih čudnih slučajevah biaše predmet poučenja za svu duhovnu obćinu. Ove dobre sestre neutrudiše , krčposti ove dčvice diviti se, koja je tolike nepogode podnčla, tolika pokušenja oddaržala, bez da se je ikada potu- žila. One jako žališe, što ništa za trošak njenog pu- tovanja doprinčti nemogahu. Al: njihov samostan biaše jako ubog, neimade nikakve dohodke, i one same živiše samo od milostinje. Medjutim nisu se mogle odlučiti , sirotu pustiti svoj put nastaviti pe- deranom odčćom i obućom ; one -sa sebe skinuše i t — 110 — metnuše na nju, i svaka dade nčšto od svoga odčla. Elizabeta hotjaše njihove darove odbiti, jer ove bo- goljubne dčvice priskočiše joj u pomoć s onim, što im je najnužnije hilo, ali ove, pokazavši zidine sa- miostana , rekoše joj: »Mi imademo naše utočište, a vi ga neimate; ono malo, što mi imamo, Vaše je, Vi ste siromaš- niji nego mi.« Najposlč evo Elizabete na cesti moskovskoj. Ona se je divila izvanrednom gibanju, koje je tu vidčla, množtvu koliah, saonicah , ljudih, žeaah, svčta svake varsti koji k ovom glavnom gradu garnut činjaše se. Čim se je više k njemu približavala, povećavaše se množina. U selu, gdč stade, nadje kuće sve pune svčta, koji za nčko malo mčstance toliko platiše, da je nesrčtoica, neimajući ništa dati, samo mučno jedno mogla dobiti. Ah koliko je suzah uztegla, kad je s prezirućim sažaljenjem ardjavo nčkoje jčlo i kukavno utočište zadobila, gdš joj je glava jedva od snčga i od zlog vrčmena skrivena bila! Medjutim nebiaše ovim ponižena, jerbo nikada nije zaboravila, da je Bog svčdok njenih žartvah, i da je srčća rodi- teljah njihov cilj, ali se ni zato ne pooholi, odveć prosta, nego da bi mislila, kao da, izvargnuvši se roditeljma za ljubav, ovim nevoljama više nego svoju dužnost čini , a odveć nčžna može biti, da nebi u tom nčko tajno veselje naći mogla, što za njih toliko tarpi. notre hak — mu — Medjutim zaoriše od svuda zvona, i od svuda Elizabeta čujaše -glasati ime cara, 'Irčskovi topovah, koji od Moskve dolazahu, prepadoše ju. Takva se buka nije još nigda njenih ušiuh dotaknula Bojaznim glasom zapila ona za uzrok nčke ljude u bogatoj opravi, koji se oko jednih prevaljenih kolah zabav- ljahu. »Bez dvojbe je_car, koji u Moskvu dolazi,« od- | govoriše joj. »Kako !« odgovori ona sačudjena, »zar_ nije car | u Petrogradu ?« Oni skrenu, kao da njeno neznanstvo žale, s ra- menima i rekoše: »Što siromaška dčvojčiče, zar Li neznaš, da Alek- | sarder u Moskvu ide da svečanosti meme | nja obdaržava ?« Elizabeta puna radosti sklopi ruke. Nebo joj u pomoći biaše, i izasla pred nju vladaoca, koji udes njenih roditeljah u rukuh imaše; ono je uredilo, da baš u vrčme narodnog razveseljenja prispie, gdčsarca kraljevah strogost i istu pravicu mučati učine, za da | ništa drugo nege blagost slušaju. »Ah!« povikne, okrenuvsi se k zemlji prognaun- .. 4 .. e stva, »moji roditelji, zašto ja moram ovu nadu sama | uživat, i zašto nemože, kad je vaša kćer srčtna,njen | glas do Vas doprčti !« Ona ulčze u ožujku 1801 u neizmčrni glavni grad Moskovski, daržeći se na koncu svojih tegobah, i nemisleći, da bi još nova zla tarpiti mogla. Stu- — 12 — pajući naprčd po gradu vidčla je ponosite palače, kraljevskim velelčpjem nakićene, a kraj ovih pala- čah čadjave kolibice, svakom včtru otvorene; zatim vidčla je svčtom tako napunjeue ulice, da je u srčd množtva, koje ju sa svih stranah tiskaše i gurkaše, jedva ići mogla. Malo dalje opet naidje na šume, na polja i mislila je, da je izvan grada. Ona se odmori za jedan čas u velikom šetalištu; ove je bio jedan darvored od brčzovah, koji je darvoredu od lipah dosta sličan. Silno množtvo ljudstva tu se je šetalo, zabavljajuć se o, svečanosti krunjenja ; kočije odla- zahu, dolazahu, suskobljivaku se od svakuda s veli- kim štropotom , gorostasna zvona metropele nepre- stajahu 'lupati; od svake strane grada odzivahu . im se opet druga zvona, ić tep, koji kadkad zagarii , jedva se je“čuti mogao u urnebesu, kojim ovaj neizmčrni grad oriaše. Osobito kad se k Kremlu približavaše, buka i tiskanje je ješ većma raslo; ve- like vatre biahu ovdč naložene. Elizabeta se približi k jednoj i sčdne bojazno pokraj nje. Ona biaše ir- nemogla studenom i umorom. Biaše cčli dan hodala i pjena radost od jutra poče se u zalost obračati; : jerbo protarkavši neizbrojne ulice meskovske, vidčla je tobože krasne kuće, ali nije našla pristaništa; ova je tobože susrčtala neizbrejno množtvo ljudih svake varsti i od sviuh narodah, ali nenajMde zaštitelja; ova je čula, kako je gdčtko za svoj put pitao, kako se je uznemirivao, što ga je izgubio, i ona mu je nje- gov udes zavidčla: did «+ = — 113 —. »Srčtan onaj,« reče, »koji što tražiti imade! Samo n :srčtnica neima nikakvog utočišta, samo ona ništa netraži ništa negubi:« Medjutim se noć približi, i jako oštra zima biaše nastala. Uboga Elizabeta cčli dan nebiaše ništa jela. Ona nije znala, šta bi počela; nastojala je, na sva- kom licu čitati, nebi li koga opazila, od koga bi se milosardju ufati mogla: ali ovi ljudi, koje je tako marljivo motrila, zato što ih je potrčbovala, nisu ju ni pogledali, i to za to, što oni nju netrčbovahu. Usudi se ona pokucati na vratima najsiromašnijih ku- ćicah , koje su najdalje od palačah razlučene bile; ah svuda biaše odpravljena. Nada, učiniti znameniti dobitak za vrčme svečanosti krunjenja, biaše sarce i zadnjeg karčmara čovčkoljubju zatvorila. Nikada čo- včk nije manje razpoložen za davanje, nego kad se vidi u priliki, da može obogatiti. Povrati se dčvica opet k targu Kremla, i sčdne oudč pokraj velikog oguja; mučeć je težkim sarcem plakala, neimajuć ni snage komadić hičba pojesti, koga joj je nčka starica iz milosardja dala. Ona biaše do onog stupnja nevolje dospčla, da je morala ruke | pružati mimolazećim, za kakvu malu milostinju od | njih dobiti, koja bi joj se ili u raztrešenosti dala, ili s preziranjem uzkratila. U hipu to učiniti, ustavi ju | pojavljenje ponosa; ali zima biaše tako žestoka, da | kad bi htčla noč vani provesti, život bi svoj na koc- | ku stavila, a nje život nepripadaše njoj. Ova misao (Zabav. Čut. Knjig. I.) 10 — 14 — utaži oholost njenog sarca i pokrivši jednom rukom oči, pruži drugu parvom dolazećemu govoreć : »U ime otca, koji Vas ljubi, .matere, od koješte zivot primili, darujtle_ me, čim bi konak platiti mogla.« Čovčk, koga je zamolila, motri ju pozorno pri svčilosti vatre. »Mlada dčvojčice ,a odgovori joj, »vi ovdč gad- ni zanat tčrate; zar Vi nemožete raditi? U vašoj dobi mora čovčk znati svoj žitak zaslužiti; nek Vam Bog bude u pomoći, ja netarpim prosjake.« I on prodje. Nesrčtnica podiže oči k nebu, kao da tamo gorč prijatelja traži. Ohrabrena utššivim glasom, koji se onda u njenom sarcu pojavi, usudi se ona svoju | prošnju kod više osobah opetovati. Jedni prodjoše, neslušajući, drugi dadoše joj tako neznatnu milosti- nju, da njezinim potrčbam nemogaše zadovoljiti. Naj- poslč, kad je već noć u veliko bila, kad se već manoživo razidje, i ognji se malo po malo zagasivati počeli, približi se straža, koja je na vratima palače bdila okolo targa obilazeći, i zapita ju, zašto je ovdšč ostala. Strogi i divji izgleđ vojnikah prestraši ju; suzami se oblije, bez da je jednu ršč odgovoriti mogla. Vojnici, malo ganuti njenim suzama, oh- koliše ju, ponavljajući svoje pitanje bezsramnom dosadnostju, Tada dčvica darhćućim glasom od- | govori: — 115 — »Ja dolazim od 'Tobolska, za izprositi milost od cara za mog otca; ja sam ovaj put pčške prevalila, i buduć da ništa neimam, nije me nitko htčo primiti.« Pri ovim rččma vojnici se grohotom nasmiju, daržeći nje povčst za bajku. Nevina dčvojčica živo uznemirena htjaše pobčći, ali joj oni to nepripustiše, i proti njezinoj volji ju zadaržaše. : »O Bože moj, o otče moj,« poviknu ona u naj- većjem sdvojenju, nećete li vi meni u pomoć pri- teći? jeste li vi zaboravili sirotu Elizabetu ?« Za vrčme ovoga prepiranja biahu se ljudi izmed prostog puka, primamljeni ovom vikom, u gomilu sa- kupili, i ukazaše svojim neodobravajućim marmlja- njem svoje nezadovoljstvo sa nemilostju vojuikah. Elizabeta razširi svoje ruke i povikne:: »Zaklinjem se nebom, da nisam lagala;ja dolazim pčške iz Tobolska, izprositi milost za moga otca: izbavite me, izbavite, da bar prie neumrem, nego šlo sam ju zadobila.« Ove rčči sva sarca ganuše; mnoge osobe k njoj pristupiše, da joj pomognu. Nčtko od njih reče voj- nicima : | »Ja sam gospodar od svratišta k s. Vasilii na targu ; tamo ću ja ovu dčvicu nastaniti ; čini mi se, da je čestna, pustite ju sa mnom ići.« Vojnici najposlč nčkim milosardjem ganuti, ne- zadarzavaše ju više, i natrag se povukoše, Elizabeta obuhvati kolčaa svoga zaštitnika; on ju podigne i 10% — 116 — i povede u svoje nčkoliko korakah od ovud uda- ljeno svratište. - »Neimam ti nikakve sobice dati ,« reče on, »sve su one razdane, nu za jednu noć će te moja supru- ga u svoju primiti; ona je dobra, i rado će tu ne- priliku na se uzeti, da te sebi obveže.« Elizabeta ga darhćuć slčdi, nijednu rčč ne izu- stivši. On ju uvede u jednu malu nizku dvoranu, gdč jedna mlada žena, daržeć na rukuh dčte, kod peći sčdjaše. Kad ih pogleda, digne se. Njen joj su- prug pripovčda, iz kakve je pogibeli on ovu nesrčt- nicu izbavio, i gostoljubnost, koju je on njoj u njeno ime obećao. Mlada ženica potvardi njegovo obećanje, i primivši Elizabetu za ruku, reče joj s nčkim bla- gim posmčhomn: »Sirotice mala, kakva je bičda i uzbunjena! Nu spokojte se, mi ćemo se za Vas brinuti, a drugi put molim Vas, nemojt+ tako kasno na targu ostati. U našoj dobi, i u velikim gradovima netrčba nikada do tog vrčmena na ulici zadarzavati se.« Elizabeta odgovori, da nije nikakva imala utoči- šta, da su joj bila sva vrata zatvorena; ona izjavi svoju nevolju bez stidljivosti, i pripovčda svoje pu- tovanje bez oholosti. Mlada žena plakaše skupa sa svojim suprugom, slušajuć ju; i ni jednom ni dru- gom nepade na um, da ova pripovčst nebi bila _isti- nita; to njihove suze potvardiše. Ljudi izmed puka u tom se obziru rčdko varaju; — 117 —. Ičpe izmišljotine oni nemogu dokučiti, i samo istina imade pravicu njih ganuti. Kad je ona dovaršila, Jakov Rossi, SRJ reče joj: »Ja nisam od velike važnosti u. pena ali budi- te uvčreni, da ću sve eno, što bi za samog sebe učinio, za Vas učiniti.« Mlada žena stisne ruku svom suprugu u znak odobrenja, i zapita Elizabetu, neznali ona nikoga, koji bi ju mogao k caru privesti. »Nikoga,« reče ona, jerbo nehtjaše mladoga Smolova imenovati, iz straha, da bi ga u nepriliku stavila. A i koju bi pomoć od njega čekati mogla; kad je u Livonii bio? »Ništa za to,« odgovori mlada žena, »kod našeg veledušnog eara poboznost i nesrčća najsilnie, su pre- poruke, a ove Vam valjada nemanjkaju.« »Da, da,« prekine joj rčč Jakov Rossi, »car Aleksander sutra će se u carkvi Uznešenja okruniti, morate se dakle na njegovom putu nalaziti. Vi ćete mu se pred noge baciti, Vi ćete ga moliti, da se Vašem oflcu smiluje; ja ću Vas pratiti, ja ću Vas uzdaržavati . » . .« »Ah! moji veledušni prijatelji,« poviknu Eliza- beta, njihove ruke s najživahniom haroostju prih- vativši, »Bog Vas čuje, i moji će Vas roditelji bla- gosloviti! Vi ćete me pratiti, Vi ćete me uzdaržavati, Vi ćete me voditi pred noge cara, . . . . Može biu, - ol fan ozćiu 1 0 NE" I u a, a. -.-— Chana Dome g da a ina. ne = e 118 — Vi ćete biti svčdoci moje srčće, najvećje srčće, koje čovččansko stvorenje moze uživati . . . . Ako ja za- dobijem pomilovanje moga otca, ako mu ga ja natrag dončti uzmogu, vidčti njegovu i moje matere rađost.« Nemogaše svaršili ; slika_ tolike srčće oduze joj skoro nadu, da će ju zadobiti, njoj se činjaše, kao da nije ni zaslužila, da tako srčina bude. Njeni do- maćini oživljavahu joj nadu s pohvalom dobrosti- vosti Aleksandra, pripovčdanjem sviuh od njega uči- njenih pomilovanjab, i veselja, koje on u dobročin- stvih uziva. Elizabeta ih marljivo slušaše; mogla bi ih cčlu noć slušati, al' biaše seć jako kasno, vjeni domaći htjahu, da malo opočine, za pripraviti se naporu sutrašnjeg dana. Jakov Rossi udalji se u jednu malu sobicu na varh kuće, a njegova dobra supruga primi Elizabetu u svoj vlastiti krevet. Dugo vrčme nemogaše ona zaspati, nje sarce “biaše odveć ganuto, odveć puno; ona zahvaljivaše Bogu na svemu, i na istim svojim tegobama, kojih velikoći je ona ovu velikodušnu gostoljubnost, koju je primila, zahvaliti imala. »Da sam ja manje nesrčina bila,« reče u sebi, »Jakov Rossi nebi se meni smilovao.« Kad ju san uhvati, neoduze on njoj njenu srčću; sladke joj se sanke pod svakom slikom ukazivahu ; sad je mislila svoga olca vidčti, sad joj se predstavi lice matere od radosti sjajuće, kadked joj: se učini, kao da glas istoga cara čuje; a i kadkad joj se drugi FRE imaš: Soni 2 =. rr g = _ 119 — predmet ukaza kroz učku maglu, koja joj njegovo obličje skrivaše i razaznati ga isto tako nedadijaše, kao ni ćutjenja, koja u njenom sarcu pobudi. : Kad sutra dan mnogobrojno pucanje topničtva, trepet bubnjevah i radostna vika cčlog puka sveča- nost dana navčstiše, umčša se Elizabeta, obučena u odčlo , koje joj je njena dobra domaćica posudila, i podbočena na Jakova Rossi-a, med množtvo, koje je pratnju slčdilo, i uputi se u veliki hram Uznešenja, gdč će se car Aleksander kruniti. Sveti hram biaše od više nego tisuć svčtilnikah razsvčtljeni blistajućim velelepjem narešen. Na sjajnom prestolju pod bogatim nebom vidjaše se car i njegova mlada supruga zaodčveni u krasnoj odori, i sjajući tako izvanrednom Ičpotom, da su se svima očima kao rajska bilja ukazali. Kleknuvši pred svoga uzvišenoga gospodara, primi vladalica iz njegovih rukuh carsku krunu, i ovčnča svoje čedao čelo s ovim ponosnim zalogom njihovog vččnog sdruženja. Spram njih vele- častni Platon, patriark moskovski s prepovčdnice istine opomenu Aleksaadra u rččitom i vatrenom govoru na dužnosti kraljevah, na veliku odgovornost, koju je Bog na njihove glave postavio, za izjednačiti onu sjajnost i moć, s kojom ih on okružava. Medju ovim neizbrojnim množtvom, kojeje carkvu napunjavalo, po- kaza mu Kamčadale !“) noseće danak od kožah vidrah iz Alajiskih otokah !*), koje na Amenkansko kopno graniče ; targovce iz Arhangela, obterašene s bogat- — 120 — stvom, koje im brodovi po europejskom moru traže; pokaza mu Samojede '*;, dolazeće od utoka Jeniseja!?), gdč včkovita zima vlada, gdč su žetve nepoznate, gdč nikad zarno proklicalo nije, i urodjenike Astra- hana, koji na svojih njivah bostan, smokvu i sladki plod loze, koja ondč izabranim vinom rodi, dozrčti vide ; pokaza mu najposlč stanovnike carnoga i hva- linskoga mora, i one velike Tatarie, koja ograničena Persiom, Kinom i Mogulskim carstvom, proteže se od zapada _k istoku, po svčta zauzima i skoro do pola dosiže. »Gospodaru najvećjega carstva svčta,« reče mu »Ti, koji ćeš se zakleti, da ćeš sudbini jedne dar- žave predsčdčti, koja petu stranu svčtokruga obuzima, nezaboravi nikada, da ćeš pred Bogom odgovoran biti za udes tolikih miliunah ljudih, f da ad njih najma- njem učinjena nepravda, koju si mogao preprčšili, hoće ti se pribrojiti na zadnjem danu.« Pri ovim _rččma činjaše se sarce mladoga cara živo ganuto+ ali bilo je u hramu jedno sarce, koje može biti nije manje ganuto hilo, i to je bilo ono, koje htiaše milost za svog otca izprositi, U hipu, kad je Aleksander izrekao svečanu pri- segu, u kojoj se je obvezao, da će svoje vrčme i život srčći svojih pukovah posvetiti, mišljaše Elizabeta glas milosti čuti, koji zapovčdaše, da se okove sviuh nesrčtnikab skarše ; dužje se nemogaše uzdaršati. Sa varhunaravskom silom raatura_ množinu, otvori put — 1 — kroz vojničke rede, poleti k prestolju kličuć: Smi luj se! Smiluj! Ovaj glas, koji svečanost pre- kide prouzroči veliki žamor. Straža pristupi, i Eliza- betu iz hrama izvuče, uzparkos njenoj prošnji i na- poru Jakova Rossi-a. Medjutim car na toli Ičpi dan, nehičde u zaman biti zamoljen; on zapovčdi jednom od svojih vojnič- kih častnikah , da ide zapitat, što ta ženska zahičva. Častnik posluša ; on stupi iz hrama, čujaše glas nesrčt- nice, koja se u srčd tčlesne straže otimaše; biaše tronut, pospčši svoje korake , spazi, spoznade ju i po- vikne : »Ona je, Elizabeta je !« Dčvica nemogaše včrovati toliku srčću, nemogaše včrovali, da je Smolov ovdč, za njenog otca spasiti; medjutim njegov biaše glas, njegovi potezi, nemo- gaše se dakle varati. Ona ga mučeć pogleda, pruži prama njemu svoje ruke, kao da će.mu otvoriti vrata nebeska. On pritarči k ojoj izvan sebe, primi ju za ruku, i malo što nije dvojio o tome, što je vidio: »Elizabeto ,« reče joj, »zar si ti to? Odkuda de- laziš, angjele nebeski?« »Ja dolazim od 'Tobolska.« »Od Tobolska, sama, pčšice ?« Oa darhtaše od ganutja, dok je ova govorio. »Da ,« reče ona, »ja sam došla sama, pčške,za izprositi pomilovanje za moga otca, a oni mene tčra- ju od prestolja, vuku me izpred cara.« (Zabav. Čit, Knjig. I.) 41 — 122 — »Hodi, hodi Elizabeto ,« pretargne joj s uzhiće- njem mladić rčč, »ja ću te predstaviti caru; hodi ne- ka čuje tvoj glas, hodi, prinesi mu tvoju prošnju, on joj neće moći odolčti.« On vojnike na stranu raztura, i povede Elizabetu k .hramu. U ovaj čas izlazi carska pratnja po redu kroz velika vrata, Čim se vladalac ukaza, protura se Smo- lov do njega, darzeć Elizabetu za ruku. Padne s njom na kolčna i povikne: e »Gospodaru, poslušajte me, poslušajte glas ne. srčće i krčposti! Vi 'vidite pred Vami kćer nesrčtnoga Stanislava Potockoga. Ona dolazi iz pustarah ižim- skih, gdč od dvanaest godinah njeni roditelji u sužanj- stvu cvile ; ona je pošla sama, bez pomoći ; ona je put pčške prešla, proseć milostinju, nebojeći se uz- kraćenja, nevolje, zla. vrčmena , nikakvih pogibeljih, nikakvih naporah, da pred Vašim nogama zaprosi po- milovanje za svog otca.« | Elizabeta pruži ruke k nebu opetujući : »Pomilovanje za moga otca !« U množini dignu se vika začudjenja, sam car biaše tronut. On je proti starom Stanislavu Potockomu ve- like predsude gojio; ali taj čas one izčeznuše: on mišljaše, da otac tako krčpostne kćeri nemože biti kazne vrčdan; ali da je toi bio, ipak bi mu Alek- sander sve oprostio. »Vaš je otac slobodan ,« reče joj, »ja Vam do. zvoljujem njegovo pomilovanje.« — 123 — Elizabeta ništa više neču: kod rečih »pomilova- nje« obuze ju prevelika radost, i ona pade onesvč- Sćena u naručje Smolova, Odnesuju kroz nebrojeno množtvo, koje se pred njom razdčli, uklikujuć i ple- skajuć krčposti junakinje, i milosti vladaoca, Prenesu ju u prebivalište dohroga Jakova Rossi-a, gdč opet k sebi dojde. Parvi predmet, koga je vidčla, biaše Smolov na kolčnima pokraj nje, a paArve rčči, koje on njoj govoraše, biahu one, koje je malo prie iz ustih . vladaoca čula: »Elizabeto, Vaš je otac slobodan; njegovo je po- . milovanje Vami dozvoljeno.« Ona još nemogaše govoriti, njen pogled sam iz- reče njenu radost i priznanstvo, a to mnogo značaše. Napokon prigne se Smolovu, i darhćućim glasom izusti ime svoga otea i svoje matere: »Dakle ćemo ih opet vidčti, njihovoj ćemo se srčći veseliti !« : Ove rčči mladiću do sarca doparše. Elizabeta mu nebiaše još kazala, da ga ljubi, ali ga je baš sada parvom ćutjenju svoga sarca, parvoj potrčbi svoga života pridružila; ona ga je u najsladjem blaženstvu, koje je od budućnosti čekala, na polak udioničtvovati pustila. Od ovoga časa usudi se on ufanje gojiti, da će ona jednoč privolčti, ono više nerazstaviti, što je već sdružila. : Nčkoliko danah projde, dok se je ukaz pomilo- vanja izdati mogao, buduć da je najprie trčbalo par- 11* — 124. — nicu Stanislava Potockoga pregledati. Kod ovog pre- gleda biaše Aleksander osvčdočen, ':da bi mu sami pravica zapovčdila, okove plemenitog vojvode skar- šiti, ali je on prie pomilovanje izustio, nego što je znao , da bi trčbalo pravicu izvaršiti, i prognanici te nisu nikada zaboravili. Jedno jutro unidje Smolov k Elizabeti ranije, ne- go što se je do onda usudio to učiniti, i predade joj s carskim pečatom providjen list. »Evo ,« reče joj, »ukaz, koga car momu otcu šalje da Vašem slobodu povrati.« | Dčvica poprimi list, pritisne ga k usnama , i su- zami ga orosi. »'To jošt nije sve« primčti ganut Smolov , »paš veleđušni car nezadovoljuje se s tim, da Vašem otcu slobodu povrati, on mu povraća njegove časti, nje- govo dostojanstvo, njegova bogatstva sve one čovč- čanske uzmnožnosti, koje druge ljude uzvisuju , koje pako Elizabetu nemogu uzvisiti. Opravnik, nosioc ovo- ga ukaza, poći će sutra. Ja sam ,dobio od cara do- zvoljenje, da ga pratim.« »A ja,« prekide mu živo Elizabeta rčč, »ja ga ne- ću pratiti ?« »Ah! bez dvojbe ćete ga pratiti. Koja druga usta, nego Vaša, imala bi pravo, Vašega otca izvčstili, da je slobodan ? Ja sam od Vaše namčre. uvčren bio, i za to sam cara opomenuo. On biaše ganut, pohvali Vas, i meni naloži, da Vam objavim, da ćete sutra moći otići, da. Vam daje jednu od svojih ko- - 1858 — : čiah , dvč ženske za Vašu poslugu, i kesu od dvč tisuće .rubaljah, koje evo za trošak Vašeg putovanja.« Elizabeta pogleda Smolova, i reče mu: »Od onog dana, kad sam Vas parvi put vidčla, nesčćam se, da sam kojegod dobro piimila, od ko- jeg Vi niste početnik bili; bez Vas ja nebi imala ovo . . | pomilovanje moga otca; bez Vas on nebi nikada više vidio svoju domovinu. Ah! Vami pripada, njemu ob- javiti, da je slobodan, i ova će srčća sama biti vrčdna Vaših zaslugah.« »Ne, Elizabeto, ova neka srčća Vami u dio do- pade; što se mene tiče, ja se većjoj nagradi nadam.«a | »Većjoj nagradi!« poviknu ona, »ah Bože! koja '| to može biti ?« Smolov htjaše nčšto govoriti; nu uzdarža se, nice '[ pogleda i poslš dosta dugog učknje odgovori ganu- | tim glasom: : »Ju ću to Vami kazati na kolčnih pršd Vašim otcem.« Odkako je Smolov opet Elizabetu našao , nepro- dje ni jedan dan, da ju nebi vidio, da nebi ostao 1 više urah zasebice s njome, i da nebi imao kakvi novi uzrok, nju još više ljubiti, bez da je igda zabo- dravio nju poštovati. Ona biaše udaljena od svojih 4 roditeljah, ona nije drugog zaštitnika osim njega ima- Ha, i ova dčvica bez obrane biaše pred njego- [vim očima odveć svet predmet, da se nebi stidio, fnjoj ono čutjenje izraziti, koje bi se ona stidila poslušati. 4 — 126 — Prie odlazka iz Moskve Elizabeta je darežljivom “rukom svoje dobre domaće obdarila; a isto tako se je kod prelazka preko Volge brodara Nikole Kisolo- va opomenula i pitala, što se je s njime slučilo. Pripovčdaše joj, da je uslčd jednog padnutja u naj- većju nevolju dospio, ležeć na kukavnoj postelji u srčd dčce, koji kruha neimaju. Elizabeta se dade k njemu edvesti. On ju biaše ubogu i poderanu vi- dio, a sad se ona povrati u bogatstvu i sjajnosti, tako da ju nije mogao ni poznati. Ona izvadi onaj mali novčić, koga joj biaše dao, pokaza mu ga, na- .pomenu mu , šte je za nju učinio, i metnuvši jednu stotinu rubaljah na njegov krevet reče: »Uzmite , čovčkoljubje nesije u zaman , evo ono, što ste Vi dali u ime božje, i evo ono, što Vami Bog šalje.« ' Elizabeta biaše tako prešna da k svojim roditelj ma prispie, da je dan i noć putovala; ali u Sara- Pulju hotčla je stati, hotčla je pohoditi grob ubogog izaslamika; to biaše skoro dčtinska dužnost, i FEliza- beta ju nemogaše propustiti. Ona vidjaše opet karst, koga su varh Ičsa postavili, ono mčsto, gdšč je to- liko sozah. prolila, a i sad je suze rohila, ali sladke. Njoj se činjaše, da se ubogi sveštenik s rajskih visinah veseli, što ju srčinom vidi, i da pogled na srčću drugoga inože u onom čovčkoljubnom sarcu još po- većati ono izvarstno blaženstvo, koje u krilu božjem uživa. - 17 — Ja harlim, vrčme je k tomu; neću se zadaržavati u “Tobolsku; ja neću da slikujem veselje Smolova, kad je Elizabetu svojemu otcu predstavio, niti har- nost ove prama guverneru ; ja, kao i ona, neću biti prie zadovoljna, dok neprispiemo u onu kolibu, gdč se s tolikom tugom dani njene nepribitaosti broje. Ona .nije htčla, da se u naprčd njezinim roditeljma nje povratak navčsti! ona je znala, da se u dobrom sta- nju nalaze, to su joj kazali u Tobolsku, to jojipo- tvarde u Zaimki. Hoće da ih iznenada zateče, i nedo - . pušta nikomu osim Smolova da ju slčdi. O kako joj je sarce kucalo, kad je kroz šumu išla, kad se je ža- lima jezera približila, kad je opet svaki dub,svaku hrid spoznala! Opazi otčinsku kolibu. Poleti — stade; žeslina nje razdraženosti ustraši ju; uzdarhta od pre- velike radosti. Ah! nevolje čovččanske, evo ti žive slike! Mi želimo srčću, želimo ju u izobilnosli , a iz- obilnost nas ubija; nemožemo ju snositi. Naslonivšise Elizabeta na Smolova reče mu: »Ako ja najdem moju mater bolestnu!« Ovaj strah, koji se je stavio medju nju i njene ro- ditelje, umčri blaženstvo, koje ju biaše obuzelo , i povrati joj svu parvašnju snagu. Ona tarči, stupi na prag, čuje glase, pozna ih: sarce joj se stisne, sbuni se; zove svoje roditelje; vrata se otvore, ona ugleda svoga otca, uzklikne, mati dotarči i Elizabeta leži u njihovih naručjih, »Evo je,« povikne Smolov, »evo Vam nosi Vaše pomilovanje, ona je sve nadvladala, sve dobila.» — 128 — Ove rčči neprinesoše ništa. k: srčći prognanikah, može biti, daih nisu ni čuli; zanešeni u pogledu svoje kćeri, oni samo znaše, da seje ona povratila, da je pred ujihovim očima, da su ju opet našli, da ju imaju, daju neće više ostaviti; oni su zaboravili, da ima drugog blaga na _svčtu. Dugo ostadoše oni ovim uzhićenjem zancšeni; biahu kao onesvčšćeni, i čovčk bi mislio, da su izvan sebe; govorahu bez ikakvog smisla, niti su znali, što su besčdili, zaman su izrazah za ono tražili, što su ću- tili; nisu _ bo ih mogli naći; plakahu, uzdisahu, i nji- hova snaga, kao njihov um izgubiše se u izobilnosti njihove radosti. Smolov takodjer pade pred noge prognanikah. »Ah !« reče im, »Vi imate više nego jedno dčte. Do ovoga me je časa Elizabeta svojim bratom zvala, al pred Vašim nogama dopustit će mi može biti za drugim imenom težiti.« Dčvica primi ruke svojih sadivaljako pogleda ih i reče im: »Bez njega može biti, da nebi ovdč bila; on me je vodio pred noge cara, on je za me govorio, on je izprosio Vaše pomilovanje, on gaje zadobio; on Va- mi povraća Vašu domovinu, on Vami povraća Vaše dčte, on me dovodi u Vaš naručaj. O _ moja mati, ka- ži mi, kako se ima zvati moja harnost? O moj otče! nauči me, kako ću se s njim namiriti ?« Fedora pritisnuvši kćer na parsa, odgovori joj: — 1298 — »Tvoja harnost mora biti ona ljubav, koju ja prama tvom otcu gojim.« Springer poviče s uzhićenjem : »Sarce kano tvoje, neprecčnjeni je dar; ali Eli- zabeta. nemože biti odveć veledušna.« Tada dšvica sjedinivši ruku mladića &, rukama svojih roditeljah, reče mu s čednim sramom : »Obećate li, da ih nećete nikada estaviti?« »Bože moj! jesam li ja dobro čuo ?« poviknu op, »njeni mi roditelji nju daju, a ona privoljuje da će moja biti ?« Dalje nije mogao govoriti. On prigne svoje suza- ma obliveno lice na kolčna Elizabete , i mišljaše, da čovčk nemože ni u istom raju srčtnii bili, nego što je on. Prekomčrna radost ove matere, koja je svoje dšte opet vidčla, utljivi ponos ovoga otca, koji je svoju slobodu sarčanosti svoje kćeri zahvaliti imao, nedokučiva zadovoljnost ove krotke junakinje, koja je u zori svoga žilja izpunila najsvetie dužnosti, i ne- vidjaše više nijednu krčpost preko njezine uzvišene ; sva ova sjedinjena dobra, sva ova sršća skupa nemo- gahu, kako on mišljaše, priličiti srčći, koju je on sa- moj ljubavi zahvaliti imao. Sada, ako bi ja hičla govoriti od onih danah, koji su ovoga slčdili, morala bi opisati, kako su se roditelji sa svojom kćerju zabavljali, o ne- milom strahu, koga su za vrčme njene nepribitnosti podučli; morala bi ih opisati, kako su u razdraženo- sti nade i straha slušali pripovčst, koju im ona po- “e — 190 — : včda od svog putovanja ; opisivala bi blagoslove otca prama svima onim, koji su njegovu kćer podpomagali; predstavila bi nčžnu mater na njenom sarcu, poka- zujuć od Elizabete poslani pramni uvojak kao jedinu moć, koja ju je dosad u životu mogla uzdaržati ; pri- povčdala bi, što su roditelji oćutili onaj “dan, kad j je prognanik došao u njihovu kolibu, da im kaže kakvo mu je dobročinstvo njihova kćer učinila; opisivala bi suze, koje su ronili pri izvčslju njegove nesrčće, suze, koje su prolčvali pri izvčstju njene krčposti: najposič pripovčdala bi njihov. oproštaj s ovom div- ljom i nevoljaom kolibom, s ovom zemljom prognan- stva, gdč su tolika zla pretarpčli, nu gdč su baš sada okusili radost tim živahniu i čistiu, čim se ona već- jom žalostju zadobije, i čim više iz krila suzah proiz- vire, slična sunčanim zrakama, koje nisu nikada sjaj- nie, nego kadaizpod oblaka izlaze, ga se na rosnom po- - lju odsčvaju. Elizabeta će, čista i box mane kao engjeli, u nji- hovoj srčći učestvovati, ona će živčti, kao i oni, u nevinosti i ljubavi. O ljubavi! o nevinosti! od vašeg včkovitog sjedinjenja včkovito blaženstvo bez dvojbe je sastavljeno ! Ja neću ići dalje. Kad se vesele slike, srčtni pri- zori odveć produljuju, oni dosadjuju, jerbo se nevč- rojatni čine ; nevčruju se, jerbo je odveć dobro po- znato, da stalna srčća nije blago ove zemlje. Jezik, ta- ko raznovarstan, tako obilan za izraze žalosti, ubog je — 13 — i nedostatan za izraze radosti; jedan jedini dan bla- ženstva izcarpljuje ih. Elizabeta je u naručaju svojih roditeljah , oni će ju odvesti u svoju domovinu, uz- visit će ju na čast svojih pradčdovah, oni će se pono- siti s njenim krčpostma, i sjedinit će ju s onim mu- žem, koga je ona odabrala, i koga su oni sami nje naj- vrčdnieg našli. Nek je toga dakle dosta, prestanimo ov= dč, opočivajmo u ovoj sladkoj misli. Moje izkustvo o životu; o njegovoj hestalnosti, o njegovim neobistinje- nim nadama, o njegovih bčgućih i namišljenih bla- žensivih, učinilo bi me bojati se, da ću biti primora- na, još koji nesrčini slučaj nadodati, ako bi samo još jednu jedinu stranu ovoj pripovčsti primctnula. '. KNzjasnenja. —— o ') Ledeno ili sčverno more, od Rusah nozvano ledovitoje morje, čini granicu od sve sevčrne Rusie, od Laponie tia do predgorja Čukotskoj ili Čukši, na sčvero -iztočnoj skrajnosti Azie, t. j.. od 50% do £05% duljine. Proteže se nuz upraviteljstva arhan- gelsko, tobolsko i irkutsko. Na njegovom neizmčr- nom primorju nalaze se samo tri poznate luke: Kola, Arhangeljsk i Mezenj. Philipps, Cook i drugi glaso- viti brodari zaman su kušali od strane arktičkog polaiz ledenog mora u Tiho more, koje Aziu od Amerike raz- stavlja, proći; ali je Cook g. 1778 opazio, da pred- gorje Čukotskoj nije više nego 36 miljah udaljeno od suprot ležećeg predgorja amerikanskog, komu je on ime predgorja principa od Wales-a nadčnuo. *) Versta je mčrilo, kojim se Rusi služe za bi- ložiti, koliko je jedno mčsto od drugoga udaljeno, kao kod nas milja, iliti u Francezkoj lieue; ona iznosi 3500 stopah; 1Ya versta jest od prilike englez- ka milja, buduć da se versta ima k milji kao 104: 69. Stupanj iznosi u Rusii 10414 verste. 8) Sčverna luč (r. sčvernoje sijanje, Wordlichs), sjajno je ukazanje naravi, koje skoro izključivo samo sčvernim krajevim zemljekruga pripada, premda južni — 133 — pol , po učkim putnicima, takojer svoje južne luči imade, To je nčka varst okruglog oblaka na obzorju razapetog, iz koga proizhode hitci, snopići i stubi ognjeni od različne boje :. žute, cArvene, tamno-car- vene, plave, plavkaste i. t. d. Materia sčverne luči čini se, da imađe svoj stan u parokrugu u znamenitoj visini, buduć da se je ona ista sčverna luč mogla vidčti u Petrogradu, u Napu- lju, u Rimu, u Lisaboni i u istom Cadixu. Gosp. de Mairan u svom člavku od sčverne luči tvardi, da ukazanja ove varsti imadu obično iamed 3— 900 miljah visine. Naprčdovanje elektriciteta u prošastom včku obećaje sigurnu stazu k fizičnim uzrocima sevčr- nih lučih, kojih raketi, hitci, ravnice ognjene, čini se, da su toliko električkih tokah, koji se u jako redkom zraku uzvišenih predčlah parokruga gibaju. | *“ <) Ujezd ižimski, koji svoje ime od rčke istog imena primi, jest neizmčrna ravnica Sibirie na južnoj strani Tobolska, medju rčkama Irtišem i Ižimnom. Na- ziva se takojer stepa iliti pustara ižimska, 5) Kirgizi su narođ tatarski na sčvernoj strani ne- zavisne [atarie, razdčljen u tri čete : veliku, srčdnju i malu. Stepa ižimska ih razstavlja od Sibirie; zovu se takojer Kaizaci, *) Tobol izvire u zemlji Kirgizah usrčd planinah, koje ga rasstavljaju od upraviteljstva Ufskog. On uti- če u Irtiš bliau Tobolska poslč tečaja od 500 verstah. Njegovi su žali tako slabo užvišeni, da ih u pro- Ičtje obično prevali, i veliki prostor zemlje poplavi. _ 14 — 7) Stepe misu močvarne pustare,.nego visoke, ne- obdčlane ravnice, i većjom stranom bez stanovnikah. Po onima, koje su šikarjem pokrivene, i potocima prosččene, putuju skitajući se narodi (nomadi) sa svojim stadima; ovdč može čovčk i gdčkoje selo na- ćl. One su u obće od neizmčrnog prostora. Stepa iz- med Samare i Urala, starinom Jaik zvanog, ima više od 700 verstah duljine; ima ih, kojih je zemlja jako plodna, i za poljedčistvo i pašu jednako sposob- na, Ovakva je stepa srčdnje čete Kirgizah ; nu stepe na žalih Irtiša jesu pčskovite i puste. *) Uralske planine služe za granicu izmed Europe i sčverne Azie. Ural je rčč tatarska, koja znači pojas. Rusi takodjer nazivaju ove gore Kamenoj i Zem- noj pojas. | Planine se Uralske protežu malo što ne uprav- nom prugom od juga k sčveru va više od 1500 mi- ljah englezkih. Moguse na tri poglavite grane razdč- liti: Ural kirgizki, Ural bogati rudama, i Ural pusti; ovaj zadnji dopire do leđenog mora, Najvišji varhunac uralskih planinah je Baškirej, u upraviteljstvu Orenburzkom. One su većjom stranom bogate na rudama, i gustim šumama obastarte; one deseterim ili dvanaest znamenitim rčkama izvor daja, kao što je Tobol, Ural , Jemba itd, : *) Berezov je jedan grad od Sibirie u pokrajini istog imena na sčvero-zapadnoj strani i 172 milje od Tobolska , na 64% sčverne širine i 65% 14“ duljine iz- _ 133 — točne. Knez Mencikov je ondč godine 1729. u prognanstvu umro. Kotar Berezovski imade zlatnih | rudah, koje su od godine 1754. Ruskoj kruni dončle godišnji dohodak od 860,000 rubaljah. 19) Sčverno more (la mer du Nord), od kogaje ovdč govor, nije ona strana Oceana, koja je medju Englezkom, Nšmačkom, Danskom i Norvegiom, nego * ono more, koje se zapadnih žalah Amerike dotiče, koje se naziva južno more (mer du Sud, ihe_paci- fic Ocean, or greaih Souih Sea). 11) Kibitka varlo su lahka, i u Rusii jako obična putna kola. Medjutim Kibitka nije najzgodnia , jerbo samo na stražnjih kolesih stoji , al je dosta dugačka, tako da može putnik u njoj po volji ležati. 12) Baškiri su narod Aziatske Rusie. Oni kolčno svoje izvode stranom od nogaičkih 'Tatarah, stranom od Bugarah. Oni stanuju osobito u Sibirii na Volgi i Uralu. G. 1770. brojilo se je njih do 27,000 obite- ljih , nastanjenih u upraviteljstvih Ufe i Perma. Ob Ičto prebivaju pod šatori sa svojim stadima, a ob zimt u kukavnih kolibicah. Včrozakon njihov je Mu- hamedski, ali su jako praznovčrni, i včruju u razne čarolie i vračolie. 158) Rubaljah ima tri varsti u Rusii: 1. srebarnih, od kojih svaki u sebi tri rublja ima; iznose od prilike 18 for. sr. —-Ž. papirnih, svaki od5 fr. 12 kr. sr.— 3. bakrenih od 12 do 15% niže vrčdnosti papirnih 14) Kamčadali imenuju se stanovnici Kamčatke. ' * - — 186 — Lov i ribarenje je njihova najglavnija zabava. Pas je njihovo najpotrčbnije kućno živinče. Oni putuju u malim od pasah vučenim taljigama; i u obće jako su praznovčrni. X 15) Aleutski otoci nazivaja se oni, koji se od ' > Kamčatke k sčveru tia do kopna amerikanskog pro- težu, i koji uprav ništa drugo nisu, nego grana kam. čatskih planinah. Oni su bili odkriti malo poslč od- kritja otoka Behringskog. Atak ,Zemja i Zemiči bili su parvi, kojima su Rusi ime Aleutskije ostrova nadčnuli. Rčč Aleunt znači golu hrid. Otoci, kojisu najbliže Amerike, poznati su pod imenom Andrea- novskih ili Lisičjih (Fuchsinseln). 19) Samojedi su narod tatarski, koji obuzima sč- vernu Rusiu izmed aziatske Tatarie i upraviteljstva arhangelskog uzduž mora do Sibiric, Ziyu ed lova i ribarenja kao i Kamdadali. 17) Jenizej, nazvan Kem od Tatarah i Mongo- lah, a Gub ili Khases (što znači veliku rčku) od Ostjakah, sastavlja se od dvč rčke, Kamsare i Vej- kema, koji svoj izvor u kinezkoj Songorii imadu. Po dugom sčvernom tečaju sičva se u ledeno more. u o para Tisa: D p Oglas Franje Žu pana knjigotiskara i knjigotčržca u Zagrebu: : za gospodu vlastele, nadzornike i rav- nitelje školah, župnike, ka- pelane , katechete i učitelje! Tko ovih 28 komadah nagradah ili premiah, u vrčdnosti od 12 for., najedanput kupi, dobit će ih za 9 for. srebra u gotovini. -— A tko 5 for. u sr. u golo- vom pošalje, može si izmedju gori nave- denih knjigah za 6 for. nagradah izabrati. 2 -Verhovac Podvuchanye vu najpogla- vitesheh vere istinah.u mčsto 1 for. 48 kr. za 1 for. A . . . 2 for. -- 1 Sveti Evangeliumi i Chtejenya + —o« 48 1 Mlajssi Robinzon ili jedna kruto po- .xolyna i hasznovita pripovezt za detcu, 2 knjige, svaka od 320 stra- nah, tverdo svezano u jednoj knji- gi mčsto 1 for. 20 kr. š .— « 49 1 Miklosicha Izbor no Mkenlio vszako- včrztneh na haszen i prikratchenye vremena szlusecheh oo < — o« 48 (Zabav.Čit. Knjig. 1.) 12 1 Pavla Vitezovića senjskoga Oddiljenja Sigetskoga, 4 dčla sa slikom viteza 1 Miklosich, Zrini Mikula ili dogodye- nya Zrinskoga, Bana horvatzkoga; u mčsto 40 kr. A : Ž i 1 Stipita_ Dika i kod nepriatelja ili kratko opisanje pripetjenjah u po- četku 3. kasnic pčrvoga puka, od njegovoga predanja Francezom u g. 1809 do srčtnoga povratka pod že- zlo austriansko god. 1814... Vuketinovića Prošastnost ugarsk.-har- vatska. Historičke Novelle, 2 knji- ge; mčsto 50 za. . . . 1 Russia (Antuna) Ugodne pripovčsti ; mčsto 1 for. za : i : . 1 90 Ezopove Baszne, pohorvatchene po Ignacu Kristianovichu ; mčsto 20 za 1 Pripovezt od pobosne renanzke grofi- ce Genovefe s kipcom . +... 2 Pomochnik rguaćic i vumiraju- cheh, izdan po Ignacu Krislianovi- chu za 30 a š : Za ii 1 Zavjetek popevkih Duhovneh, med kojemi nahadjajusze popevke za po- bosne putnike Marianske A . 1 Kerztchanski navuk i molitve, koje duhovni pa2tiri z-pobosnem ljud ztvom obchinski moliti imaju : 4 Put v Nebo. Molitvena knjižica vsak- dašnje pobožnozti vsakomu keršče- niku zevsema potrebna . . . 1 Molitvena knjižica za vsakdašnu po- božnost s kipcima svete meše. —. , for. 40 80 40 30 40 30 1 odove iste knjižice bez kipah . . — for. 24 1 Sabolovića Svagdanje zabavljanje s | Bogom, molitvena knjižica za škol- nu dčtcu . . = «e 12 1 Popčvk= duhovne za mladence i dš- vojčice . * o .. pra « 10 4 Žitek sveteh Apoštolov po Goku. — «a “4 1 Knjiga Judithe iz svetoga Pisma sta- roga zakona . . : . .—o« 6 1 Knjiga Tobiasha iz svetoga pisma sla- roga zakona_. sa 6 1 Obsedjenje i poboj Sisečki 1595 izpi- san po -Tomašu Goričancu . 4 — « 20 Osim toga ima još nekoliko neproda- nih komadah' od DBCEGA RODBDBDA ZA GODINU NK g Sram I ova knjiga, sadčržavajuća mnogo Ičpih i ko- ristnih štvarih, bila hi verlo shodna za nagrade škol- ske: zato Će izdatelj u tu svčrhu ovih nčkoliko ko- madah u mčsto 1 for; po 20 hurajearah pro- ŽE ZAZALO DELA L Kolendar sa sve zakone. Rodoslovje vladajuće austrianske kuće. Iz#* LAB I U Visoko đuhovničtvo kr. Ugarske, Harvatske i .Sla- vonske : Nad-biskupi i biskupi. — Visoko duhov- ničtvo iztočnoga i izpovčdanja. — SI. biskupia zagre- bačka, senjska, križevačka i djakovačka. — Arhi- episkopia karlovačka. — Eparhia Bačka; gornjo Kar- lovačka; Pakračka. Visoka svčtska dostojanstva: Nadvornik i baroni kraljevine. — Veliki župani kraljevinah ugarske, har- vatske i slavonske. — Kr. ug. dvorska namčstničivo i komora. — Kr. komorsko upravileljstvo zagrebačko. Kr. komorsko nadzorničtvo primorsko. — Namčsini rudarski sud u harv. i slav. — Stol sedmorice. — Kr. sudbeni stol. — Banski stol. Prizivno mčnbeno sudi- šte u Peštu. — Stol sudbeni kraljevine Dalm., Harv. . i Slav. — Mčubeno sudište parve molbe u Karlovcu. — Literarno okružje zagrehačko. — Akademia zna- nostih zagrebačka. — Arcigimnasia i gimnasia. — Višje elementarne učione. — Nižje. Poglavarstva varmedjah: zagrebačke, varašdin- :ske, križevačke, požežke,včrovitičke, srčmske. — Rččki : gubernium. E Slob. kotari: 'Turopoljski. — Bakarski. — GG. odvčtnici u kraljevinah Harv. i Slavonskoj. Stob. i kr. gradovi, targovišta i obćine. Uredi kr. tridesetnicah i solarah: U vararašdin- skom, karlovačkom i rččkom okružju. Poštarko varašdinko upraviteljstvo. Zagr. skladno - glasno družtvo. Harvatsko-slavon. gospodarsko družtvo. Štedionica parva harvatska. Vojnička dostojanstva : C, kr. bojno včće u Beču. = — Varhovno bansko-varašdinsko i karlovačko vojna. zapovčdničtvo. — Bansko -karlovačko upravileljstvo _ E —— pošte u Senju. — Varhovno vojničko zapovčdničivo slavonsko-srčmsko u Petrovaradinu. — 11 narodnih pš- šačkih graničarskih pukovah harvatskih i slavonskih — ajkaška narodna četa sa izpisom brodovlja i oru- žane. — Poglavarstva gradovah u granici harvatskoj i slavonskoj. — Učione u karlovačkoj granici. — Učio- ne u bansko-varašdin. granici. — Promčne za vrč- me tiska. KAZALO DELA IL. Čartice junačtva dalmatinskog. Baba Nidića. Ajdukova zaručnica, Dositej Obradović. Pravo reci, pa gledaj te uteci. Bratji Sarbskoj jabuka ljubavi za novu godinu Miloš Obilić. Včrozakon starih Slavjanah, Dvč rčči o krasnom spolu. Kraljević Marko i Damadpaša, ili boj kod Pe- trovaradina god. 1716. Narodne pčsme iz sbirke Dragutina Rakovca. Spomenik Kreču, Kupiši i Raku. O najkoristniih varstih žita, Kratak pregled majstarie dogodov- štine tlirske, t. j. od najstarjih vrčmenah do došaštja Harvatah i Sarbaljah u Ilirik. = Nekoje za našu dogodovštinu znamenite povelje. 1. Harvatski sabor izbira i priznaje Ferdinanda I. za svoga kralja. 2. Naputak harvatskoga plemstva, dan poklisaru svojemu kod Ferdinanda I. 3. Odgovor kraljevski Harvatom dani. Domaći Ičkar. Od dra. Š. Parva Harvatska štedionica. Pazari ili Sajmi u Harvatskoj, Medjimurju , Sla- vonskoj i Srčmu, Primorju harvatskom, Dalmacii, Ba- natu, Bačkoj i ostaloj Ugarskoj, i Erdelju; — u Ko- ruškoj, Štajerskoj, Krajnskoj, Istrianskoj i većjisajmi cčle austrianske carevine. Poštarski red u Zagrebu, Varašdinu, i u Kar- lovcu. Skrižaljke za Kamate. ————————— Articuli Comitiorum Anni 1832-—86 in Ex- am 8. Zagrabiae_ 1838, br. 20 Kr. Anni 1644. r. : Blaskovich (Andraš). Historia universalis Illy- rici ab ultima gentis et nominis memoria, IV. Vom. In Fol. Zagrabiae 1794. mesto 6 fl. za 2 11. Čudnovate Diple. Sastavio i izdao Vladovit: Zorec, Siščanin. Svezak pčrvi. (Drugo izdanje.) U Zagrebu 1842, br. 20 kr. Lalangue Ivan, Vrachtva Ladanyzka, za po- trebochu musev, i sziromakov horvatskoga Orsza- ga. 8. Vu Zagrebu, za 36 kr. Mikloushich (Th.) Izbor dugovany'h vszako- verzineh na haszen i razveszelenye vremena szluse- cheh. Drugo vandavanjye. 8. vu Zagrebu 1839. br. 36 kr. Pobosnozt puta szv. Krisa, na zpomenek n:u- 1 —_ LL. < = ' ku terpechega Odkupitela, i na povekshavanye po- bosnozti, koja pri po njih Excellencii prepošt. bis- kupu zagrebechkomu Juraju Hauliku ponovlenoj gori Kalvarie pri Kapeli szv. Ferencza Xav. na od- redyenye nyih Excellencie_ obvershavatisze ima. 12. Vu Zagrebu 1841, 10 kr. Schloissnigg (Franjo Karlo). Iztine Včre vu Razlaganyih y Razgovorih poleg va cz. kr. dersa- vah prepiszanoga katekismusha y 40 Navukih y Po- navlanyih iztoga Navuka razdelene, za podvuchanye Kerzichanztva, z-pridanem na krepozino dersanye zpadajuchemi Navuki szlosene, i poleg nemskoga opiszane, Vel. 8. vu Zagrebu 1850. 4 Ztrani br. Hi A, kruto u 2 knjige 4 fl. 40 kr. Stodsz (P). Plach Horvatov nad szmertjum Bana Gyulaja, za 5 kr. Vrachitel betegujuche sivine, to jest Vrachtva za rogatu marhu, kermke y mladinu. Na obchinzku haszen van dana za 15 kr. Gundulića (Ivana) Diela. Knjiga I. Osman. Sa slikom piesnika i riečnikom. izdano troškom na- rodne matice. 8, U Zagrebu 1844. I. dio 2 11. , JI. dio 1 fl Topalović (Mato). Tamburaši, ili: narodne čsme po Slavanii sabrane. Svežčić I. 8. U Osčku 1842. br. 20 kr. — — Odziv rodoljubnog serca , ili vlastitih pčsničkih pokušenjah knjižica I. Izdana i na korist pogersn ožežanah prikazana. U Osčku 1842, br. r. Trublja slovinska od Vladislava Minčetića, Tiskana u Jakinu god. 1665. Novo izdanje. 16. U Zagrebu 1844, br. 12 kr. Pod štampom nalaži se drugo dčlo Zabavne čCaTAGNICA to jest po svoj Europi slavljeni ZUPNIK WAKEFIELDSKI (The vicar_ of Wakefield) po istih rodoljubih, od kojih je i Eliza- bela, s englezkoga u naš jezik preveden. Za preporuku ovoga dčla ništa se već nemože posič tolikih kritikah ili bolje pohvalah od svijuh .narodah izrečenih , no- vo mavestij samo ćemo naše poštovano obćinstvo o izvanjskih prednostih vašega izdanja izvčstiti. Bit će pako ovo u našem jeziku parvo ove struke poduzetje dostojno nakićeno sa 241 krasnim darvorčzom. | U Zagrebu, dana 5. Kolovoza 1817. Lavoslav Župan. me“ Digitized by Google 4 : . Er: : Kr ri pr Kai aka * r *r tara mtizabi TE 42 +. \ BR “i , e : m ' “hi ro s ona a takt &. i Kura ' \ % pse ki Pos BRAM > mre ai S tb CIGi is dA Re * u 2 sin "a e s iksk ati zas Ki vi ITA dai =. £. ; & V o D i : , i : f 4 ; # Pb, | = : = I 3 ' ' * ] ; : ' , ' : , | : 1 / ; ' i f ' / : : i i : , / ' i j / j , ' # j i A ; , . / j / ' : a d 4 / die fr ddidiia #i sbdlva diditsbdddviviiddnadi th , ša

put_od_raia_nailascgni_dusciam_bogogliubniem_1686-vital_andrijasevic

Vital Andrijašević

Put od raia nailascgni Dusciam Bogogliubniem isramglien

This is a reproduction of a library book that was digitized by Google as part of an ongoing effort to preserve the information in books and make it universally accessible. Google books https://books.google.com T44 Jign 732 . . ; Mood 2 s hr | P V, T m (0) D RAIA NAILASCGNI Dulcam Bogogliubniem Pizsesi iframglien . < PoOze Fra VITALYV' ANDRIASI Is Dubrounika, Reda Suetoga | FRANCESCA Od male bratie, 1. Pe Necist Pezzina: x Con Licenza de' Superiori. do čoogć: + dr o. S PO PE * noga Da sika to ..-. pifišetloi i Gofpoghi, Ga. Bod ZAMAGNA .GIVHA GOZZI | s. Phd, | Dubrotačkoi, Z To sode d e “E da Koljena, da. rasi, Prifi ed 4Go/pog hie 7 bračsk plemenfino sfa-h: dom cešto oholas evodi Ja drufčenu. > tiemfe rasborito regliade neima podnoftti y ni dićiti. PoKli Ko iKoje) .cegliade plemeniti ia Pri 4 2Ku | 4 : Karofuifčenje,toliKoje B8: . gadarfcanie,š ima blafcie, * ponifcenše , Bogogljubnie , & fpojnante bittis. fačto od ' Kotempdragoic. sgarsta [e- omylia, (neghie femglia g € \ famom/e Krepoftim rafabi- |: tra. Plemenitos sobolaf | (tim fadrufcena , nie pleme. | iitos; neso od plemenfiua -IpržeKor ,# dello grefčno , po- (tf čtena s # veoma Bogu omarfechie ; A plemenstos 5'- Deofegtnom ; s'Bogogliub- even frčdigneno, Krepoje, (Koja refi ; 1 tielo, i duftin,t u slanu zao kutije Rone Em KE. i. o Po: ps , | | 3 di Biufei daKe Vafte ći) Prifwietlo 0401 Krepostim obilno 5 pk ka , [nam,ne: * famo. dachie ouij Put od, Raia pomgniuo, 3 dobronod glna sliedsti ; ma dackie , # drufiem iftled pronodic bitti.. Sato pod fiennu od imena , i od Bogoliubfiva VG. P. faga nd h uje:lod szveoma dobro s da VifoKa Gofpoda,i Plemenita Gof- pogbie, 1 ubogu ciaas od sfpraunafarza dobromoglud priKafann, sa eveliKu pri: sai. Došo dakoi VG. 3 P.:| LEB goin RS P. ono mallo pofuetilifčkte E 0d rvboga slusba Vaftega blagodarno primiti, i na- firettigi [4 iedan znict culo- feitti & Ktunu, i rulenažy Kosmamfe Anghicofkiem ri kami a. Kaiu fpraugliaiu , š im... Dobrosi , Krepo» Bija i mao) Uda > 0 čema priftomo eufdarie Kakosam fčeli,. # 0d Boga. rofi nE LJ nE. VF. G. Prif. mi ko a ar od 4 : €. «a...» 5.4 : GAVE > FraVitale Andriafi. kO. Oniem nič... usa! IPA o A: o e i S ONIEM KOII LEGAIV PASVdoGe misliti iedny GRD Krepos sliti art nenaue N52 cenozsineobicaino cee LAZ gliade da mofce igda SIR fuarfno diellouatisci- \ niti, alife gnome ifprauno slufcitig nebivfcife nithKo naucem rodio. Sato potrebnoje paruo truditi , vciti si mochija ftauno u diello Baniti, IcaKoic u Krepofti đduhoge noi, i uUinacinu od pa enja od du« | Ica 4 Mnofi [ciuu daleKo od Bog £3»i0d dufcz KaKofaborauglieni » 1 maloKratfe fdravi, citaui, islo- bodni vprau sKrufcz odmicuchi, dufaruchi dachiefe na ishodu od duficz podpuno sKrufciti, 1 s'Boe gom finiriti, i Gedinir. MaaKoje mucio > fdranizm;iazizm , i s'pa- metim bi in nauciti x # dobicialt vfeti $Ž1z cine, aliti atte potrebne + | A 4. Ka baš . Kadie potrebno vmietti ciniti, Ma. :“ Kochig nemochni y s'pametirn fa- metenom » i fuism Ochiutienijm trudniem, i bofemizm cin , aliti at taKoifuarftan » i fađouoglian sa Bogu podpuno faplatiti, mochiig= da vcinitti2 Ah moi Bofce2 Koli- zife u ouemu Varaiu, guba ,iludo ghinu:2 Ti daKe feftro mola pridra- ghau lefufTu,aKo nechicefc viecnaa dobra ifgubitti, neceKai d&ofmart- noga ciaffa snego na brieme vfmi u . GObiciši ovi putsliediti,i u gnemufe o neKrati celchie K'Bogu s'pametim briftupici, i priblifciatu neKa i naid uechioi potrebi tuoiot .vmielc, ž smorezicfe pomorhi y :Ptuti onda šuaKa ina pomocli iumgnius, nee ftauna , fifto Bog fuemoguchi , Koijftuori tebebes tebe. ( dobrofe: -yglani ) nechiete fpalitibestebe+ op RAIA NAILASCGNI. Po Aaaa IuLiI m Stinaie đa naa ILA Kars.ti fuetomy Mad Bi theu Angufla por; > mie dy arija va ef, du ducirad Vvitam. Vskalu vrata tiefanic put,Koijvodeui fciuo nifetanemagne, po fmarti, prolitiwod gnegoue karui p šuete, takolufe vratarafšćiril + put od Raia #tamnio; v plefe š vprauio, da, ineiaka dičciza A s ni Ko a. | E nedorasle Dicuoicize pd ong» | mufu dobrouoglno. vefelo , i. radofno profclr, i odtarcialli & Vickuuiecnu flauu. I Salue da Sucti Lourienaz Iuftiman go uOri . Qaifquis liuorem vel plagat pro bonore cele fis: Ry. gis bic non fufceperit in futuro šudicio miles gloršo/us son 4pe parebit. Kogodi imarr , 1 rane sa cas Nebeskoga kraglia oudi nepodnele, nidđanfudgni boi- "x iiqauam nechiefe vkafati . iVli Vidimo di-Bog; nechie fua- koga sa mucenika ,kakofeoci* goualo & Suetomu Franceku .» | dB Suctomu Antuny od Padue., j u mnofiem iniem fuetiem ,.i flugam. Bofciem , koij i dolce na martirio , mam Bog ne da- pulti da icegliu gnihogu ilpu- s €, -_ -—- nE: nijh po tčmu putu:hotić vuefti uflauu Nebesku :, pokli kako-rece.fin Bofcij In damo “Patvis mei. manfiones makte funt. NKuchi oza moga: prie biualifđtigflu. mnoga , laf&o gnekoga .hochie. pa putu. od prolitia od karui., gnekoga po luprotiuam. , i nedragoftima odđouoga Suieta., gnekoga po trudu , i vbolđtuu , gnekoga pa drugomu slopachjenau. , gnekoga ph nemoći ,, 1: pu- tenicm boleftima:, a gnekoga po: blagofi. , i po:gnegonoi gliubaut > -pokli. Kako gouoii Sueti Agultin korechi opako- ga Manikez. Ničtane durum, “atque ferreum., qaod nun amo» gis : ione Vincatar: > Niue ftuar tako tuarde,'nitako guofdeni = okoiafe oggnem-od gliubauizne pridobiua ,+neomekicava,bin: ici glmban ona koia s'Bogom,. :. priateglijBogomiedini:,:1fa- -dlrufctuie; td sladu vić kugiecnu |, Priuodi , kako, fujedecii Susti , luanlecretar od' Bolcanftua::. Deas cbaritasef:, O gutmanet | ošncbarivate in Deomanet ; (6 Deus ineo. .Bogie glubau:, i tko pribiya: u Bolcioi gliubaui b Bogu pribiua ,A Bog ii gne- a i fhedtoui «Put, akohochicfc mirna bitti | padam » a pakas Bo- . gom Sagargliena u viekuuiece | > poKeiu vfeiuati , fafćto ; Sliubau Bolcia fua garcilta osla- ighiue , iuenedragofti cini:da= dumile:, fuefupretiue, ,;bo« lefu cini dafu: radofti ;: Kako B pice e 12 s ., 897 giice Susti Petar:Crifologo Nidurum ;,nil anarum ni grauč > nil leralećomputata smor virus. Niednuiiuar euar du: mgeftoku., niednu gar :kusti vfionu, nijednu teicku :muonu:, nifmartnu nechiuti i :rasbira gliuubau i1iprauna Ifgledatele u telefne gliubou nike, Kojjićto nč pate, ipod nofesi gliubau ilprafnu , tru de, misli,nepokoie , fpenze perikula, ring tughe doskon “clidia od fcinota., od pameti iod dulce ;alasćtopaka. #. al Bolce? negosi poghinuti., i č gorkižmn mukam.viekonati. T dakesa bitti i vieke ceftitaslic. dioui put tako laftan , iraman malio pomallai fa:pocetiga,fo iskrom nina peinoch Duha fuetoga d; iskrom gnegouom tegnć faze tuoie , i vicefce ogagn od gliabaui Bofcie , i rezi. Ven Sunita Spiritus reple tuorum. 60rde fidelium , d“ tui amovis. danem in me accesde . Doghi | Jueti Dufce napuni farza tuoieh - || viernich., i.tuoie gliubaui o= |: gagn vmeni vfcesci ,irafgori ., i vefelofebesftraha, ibes fra. ma vputi » i fiedi. > «4 fafčto 43 docbina oui put tre“ buie petera vrata procbi ,:$ Vliefli ; [ato svebute dafe ti = ponifčeno naiprie fiva(ciani* ; mu, i vrataru. ad gnih ouako priporucife , # molife . K Olienim od frak inu s N padam prid tvoje: noghe: 23 ; Priz | bi | si ' | 4 Kos ' i prifuete,o dobri, i glivbefcgivi dd žefvffe ika tuole pet rana prifie* #— kieh priklonote molim dali far“ M žu momu vdicglielc , i fabulie-. i kile temeglito one pet krepo - 1 fl , s korena odlucijćm ; iho=- h “ehius'tuoiom pomochi fciuie- " £t,.1 vmreti. Paruaje od vie- "re , drugaod vfanze , Trechia od gliubaui , Ceruarta od bo. letti , Petaododluke s fal&to vierujer moiisdini Bofce kuo: lu famo vieru Suctu:, koiu Sue. ta Matt Zarkua vieruie ,.i po- tuarglnuie lafuiem Ito ena daricr, 1 odreghiuie, Vfam u tuolu neifmieruu dobrota bes nicdne fumgne, nj trepuenia . Cliubimn ,tupie. doRojaniituo nerimicrno ,: fuaki ciasfciudim vechma gliubiti. a oka | : eh - 2. 2 4 a a : . ; 16... Š : “ fuieh moieh'grichaa_priteđetz ich , fmartnich, i venialieh. Od» lucuičlafuom moiom mochim, i iakoftim viekute neuuriediti , fato (arze ji vfta moia fueghier glafite.y ido naipofgliedene.. ga dihaia moga nepriftanito ocituiuchi da ia vićtuiem ,-v= fam,gliubim , bolimfe, iteme- glito.odlucuiem. | X Paruafuvrsta, Rana od defna “ puke Ifukarfiome nakošeme poza s'uševom osaka: “ - Kugaisjimolife. |A AOlimte osliubefcgliuž moi lefuffe s'ilpunom igliubauim od farza moga > iz Ranu od tuoiedefne tuka fadz pa va(da,i fa cias od [mjartr moic mum m a sia > dami dopuftiic fcinu;itemegli« | tu vieru , pokli kakorecce Da- moje , i fato fouem fue Duhe Para. m > sui ha "m id.Zg zmanibus tuis foršes mea, > V tuoiem rukam frechiefu fue Blafcene;i fre Suete s'Nebćlaa, | . da faiedno famnom blagofiu. '“sliatutuoicć veliko milofardie — biufcimife cinillo roditei krilu .> iftinze,i praugviere Katolician, > ske;i Apoftolicianskei Zarku€ x Rimske. Spoujedam prid Ne= bom, i emgliom da ia vjeruicin O 4 . | 4 & temeglit \fuefckgliane od vie« . re, ifueftoft i pilmu Metom nahodi,i vidarici,pogarghiuiu» | chi fue Vralcie , i poganske fa- kone,i opacine od Kriuouierni. ka,ftoiechi fuegh fprauna sd ka“ ru prolitti,i šcnuot moi isgubit* tisa ouu prauu,blagosuglicru, o i sLUEtU i suctu viern, d Koijoisamse rb- > dilia,sadoilla, odhranila,i vsraf, la,scivem,i sciuietchiu,i a ouoi | prisuetoi vieri hochiu vmrieti,i | s'ouogase neftaunogasuieta o« | dieliti,Satomoi Icfuffe propeti, | Pons me vt fignaculum fuper “| for tuum, vtfianaculum faper | brackiur šuum , Staui mene <“: fa slameuic:na farze tuoie, fa | slamenie na defnizu tuoiufa | nefaborauitife od mene grefe, |: nize - Drugafu vrata od vfange,Ra- | = gaodlieneruke Ifukarflo- | “ge gdkojemakuzai : -ouako. S tuoigtuke prifuete;tuare I diem cidulom pribiene o zito | mol / *I* mpifpafitegliu, vfanzu temgli. ' | VE tu profim od moga fahragne- Vol nja, kolale ti famo vfaghiena, 1 | veemegliena . Vafda_daie (4% bagofouglieno tuoie fmiloua- OP pje koje kriepi faszemoie 1i 1 vfati dafam ifprofilla, i.vterme- ft plila oproftenie od griehaa 1 mojeh, i dachiu na skoncianiu | A Odfciuota moga bittifahragne+ ei 14 idslaui Nabeshoj ii vičke» | E Docinati, i fatochiu pokosa. nam Kraškem pičuati . Mife, ticorgia# Domivi Pa. eterusm a ćantabo .* Milofatdia Gofpodi. | : i Doua nechiu. priftati ih. vieke slaviti ; biufei'ti fefuffe moi —/ Bilubokeni faene_ 1fapro: tuo- lom karuimneprozitgnenom, i u klađenzim od fafaatwoieh me- > ' | | : 1 2 U £0 nericiftio > Puftiulci fciuot tuoi a a dru“ s kasjd ba] 20 “po druke glaunieh nepriateglia | fa gliubau moiu. Tuoiem .da-; ke fagarglieniem gliubefegli.) uiem , i prislatkiem Zelsuom| potuartimi fciuglieno priateej glftuotuoie. Vtebefe famoga! vidam,i vfam Gofpodine moi, : fpafenie_moie, slauo_moia | pomochi moia, pokriepglienie|: mole. Tuoijputi,trudi, nedra-|: Bofti, framote, .progognenia mutifmart prigorkaa tuoia, moiafu temeglita vfanza, ivf limte. Rekofi isćtite, inachiee te; 1a iftem prosćtenje od slas oaA moieh, i tuoiu milos, fato dg POl= i dA E Pouratimie. Kuzaite, iotuoris: tuamchiefe ,ifato izkuzam , i kvzatichiu, Domine, Domine zperi mibi , Golpodine, Gol- Podine otuori meni, ftauime na put ifprauni , i primimei krilo tuole,fas6tobiufcifueina - yfanze neRaune , i himbene menina fuieđu ouomu poma« gnkale,oualama vfanza ti tebi - X menioftale, kojame ni odie- : glieniu &G'duha moga fadru, icila fa nebitti fmuchiena , i imetena ;pokli kako recce Da- uid. Iste Domine /peraui non sonfundar in etornum .: Vtebe : Gofpodine vfah, yfaim; .i vfat. ' chiu , fato: nechiufe fmelti do ki zd brali tru tr - € - ) wiek viekaa, pora - . --. .. ska “ +. Trecbia/u vrataod gliubani . Rana od de/na_ nogbandd | kojemaonakocbicfe kuzati , se desne noghae | moga Gospodina fi glu. bau molu britkiem guof- | diem probiena & biufci 1a na | liepy i griefim famarfcena , if- | “time. ITA = gubgliena krluiem putem .du- o&b BR rieme hodillaj praui put priuedi, i :gliubani moga Goti ; podina vputi. Gliu< 'bimte, i hochiute gliubiti fa. da, ivafda, o mol priblaghi : Spafitegliu , na cias odfmarti . moig, i u vieke, famo > terfi . s preak a = ti doftolan fabitti fafuiem far. "ze gliubglien, 1 fasue date gliu- bim, i hochiute gliubiti, nee | .. MA. i V A X p EE IT oj di rok Eo ass. EG E Ps a toj Zb likobih hotiella, fal&tobih vfela 'Bliubitte kakofi gliubgliem od gdtuchich Serafinaa_Nebes. a 22 sute podpuno gliubit: ,:ko- “* đ U keh,gliubimte , i gliubichiuce | slatki moi Gofpodine fa gliu. : “bau kolumifi vkafo , i kafcefc U fuako doba. Gliubimte fa smilofti , 1 dobra kolemifi vci. | vcinio, icinilcbes priftanka , : > Gliubimtciermefi odtolikofa- Jaa;perikula, fuprotiua , i grie- “haaisbauio,islobodio, Gliu. | biute fa obechiania koia od te. be ifcekuiem, Gliubimte f2 , fueone milofti,i darć koiebimi : vcinio dafam bila doftoina ; i >: daihfam pitala, kakodaihfam imala, i primila , i iofAteto : Kadabi fui ouij vftrozi bili ne. » lagliubau molu, tiuoioi : s“ : * . R, glu. *IC _ AE. - 24 na. : pr oduratiti, gliubimte dafofi doftoian fa gliubgliem bitti , fas&Qo fciudifc , ihochie« fc dateia gliubim, ilato gliu- bimte, igliubitichiu u vieke, moja iedina gliubaui , biufci ti. reko po vfta leremie Proroka, Imebaritateperpetna dilexšte, | šdeo attraxite miferans.Vuiec« | - noigliubaui ebgliubih tebe , i | fatote pritegnuh k'meni milof. | Cetuartafuvrata od boliefnš, , = Ranaod liauenogbe Ifukar- > flome , na koiacbicfe onako Kuzati. a Rano “prifueta od lieue | nogh« moga pridrago«. '. ga [pafiteglia, k'tebife_ vtie- za neke 2 < cem, t Bem proilimi molimte ifpunu 1 boles od fuieh griehaa moish « Klaomic,ibolimie o mola glu t banidatefam vuriedila,biuici ti : Bogenoi;i luc dobromoic, Ah [ tunedilasa iedinoga Boga,kd» ; gafam imalla vierno fuarhu fues : ga glubiti;i duoriti,kakofe pri- ; oino.Smuchienafam, i veoma fcialofnaziechmoie neharnofti | iziechia tolike mnofci slobaa:, koiesiod poftanka moga do 0» uogaciafla vcinila, Kamo ierić : takoncifmierno velicianftuo v. . urieghieno, Ah sliepofti moia? . / ahbefpametnofti moiažah da ia niesfnigdafagrie(cila*Ah daia nigda nielf glubouniku od du« , fee moić kriuovđinillafah da ia “ nicsi nigda tako gliubefcgliuaa . dragaBogai gofpodara fmutila? Dami Bojce mei mi roi | ra = Te. a Mis >.- kri i duhom fa seki milofardie tuoie fufe Dati. | done ) i. fuetoga Petra: | plac; ; + sKrufcenie Mandalie., nino; boles Mirta EgitiaKe fa placati, iriekomod fufaa moie mufobe ifaprati, č a sasto [po- A nam Slebos, i moie. nedoftoi anftuo,k'vamile vtiecem o ran€ prifucte, i vapim stluetiem Box nauenturom. O vulsera corda faxea vulnsrantia , Č montes Congelažas inflamantia, Č pas "dora adamantina liquefacen- Zia pre amore. O rane kola. “farza kamenitaa rasbiate , i meklciate,: pameti sleghienae rasgaratej i parli tuarglieg od diomanata gliubanim rafta- | Pate ;».cihite: dale. u me % np grefenizi fue MEL inosi E : to ' Q _ < m o puni , i vidi: Ocito. 2 i ;, Patafu rata od semiglitaođe u duke, šuRani.od parsijifu« | “«Aarflonieb.. nahotamacbic/ć | a ., omakokukati, . Hi A H> ,gHubgljedi m mol Teta fe gdiechiu.inghie ia if- ; naehi: teme hitos, 1 i ftaunos; j obranu, i: fahranu molu, if: , Ban tparde ograde od parfij , toleh: britkogi dulizom raftuo ; renieh? O moi ipafiteghu? O ! čChiacko pridlagbi? O kladene oce od. milolardia 2 Polnam, ; i pouieđan dafam 'tebi nehar. ( na dofađa bila, i nefponalla , Sliubaui , milofti, i dare tuoie, ,. odmetna fapouiedima ;“t vo- m gin tuoioi, fato k'tebife poura» Ba chiam #" | 29 . ' io iš ) čhiam Kako kchi rafmetna , 4 oucizafagubglizna ,i proltarta .niza,prid pritoliem tuoiem , vapim . sDauidom pokaia« niem . Cor mandum creain me Deus , dy Spiritum rećjum ina mouain vifeeribus meis . Sarze cifto ftuori u meniBofce; i đuh ifprauni ponovi u vhutargne- “mu momu, pogledai na mene, kako na diello od rukaa tuo« jeh > nemoi da trud tuoi poghi: ne, ni faludu otide. Iafe odre« koh od napalnika , i ad fuich negouieh hitrinaa, i himbeuo- i, asada sasuom moiom.mo« chim odlucuiem prid tuoiem velician(tuom priblafem vte« chi fuakutasđinu , i.grieh sua- = kipi vsrok koijme nd koimu dra" go,gacig paimagni nd grieh UPITI g o Moice mofcenauefti. Safuiemsarzem iatesciudim, iisćtem , i tebife vtiecem, nč dopufti nikako da 1a budem pomagnkatti a obslue šceniu od sakona tuoga, Koijia cialtim,i temeglito darscim , s*- kojem vfam , sKojemte gliu- bim , ifuproch komubolimfe dlasam tolikrat pomagnkalla , 1 tebe vuriedija . Sas&to setobimi vaglialo sa viecne slave poceti, ado sKoncianiz od [ciueta mo* ga ne nasljedonati.Ti na krifciu vifiofi do nias edsniga dr hala tuogasšmeni isgled dati, danič dofta početi , ma dš i- - mamaisuarsnofti,do isdahnu* - tiasličditi.Vieruig;Vfam, Gliu. bim, BOlimse;rtako temeglito odluciuiem. Vieruiem mol Bo- SC€ tOlU pravu , 1 ifinu vieru. 3 Viam Vfam i tuoiu neifmiernu do— broru . Glubim tuole veliko» - ; doftolanftuo. Bolimie od iujelx moieh griehaa inocupno, i Ođ- -lucuiem vechiete Vieku: nč vu= riediti,, utoliko. N?2 prošcias me dfacietua, O Jpiritum fan= Elum tuum ne: auferas a me. Neodagni: mene 1f prid. liza tuoga moi gliubefcgliui Bofce ,... š tuoi duh: fueti nč odluci od. mene. neka sgnime fadrufce« na put od ifuarnmofti mogu slie- diri, i di gnemu fuaki cias. na- predouati. >» rea Angbila firgftianina fidunš fuietjiglijbejeglšuo pokriep= od: Velifgranftuva - Bo= fciega, od tuoga poftanka ski > kPa > ex. _7T > nipriđane , i pod ftrafciu mor! odreghienajlate cinuam ,i bra nim, i h&dobrz diella poticem .fato biufcifeti rafabrala, i ni praui put od fpafenia ftauila aofcia tebi ucuidim ifprauna Bolciz gliuhavi, i polnama daf1 žosćteraftuđena , ine plamen goruchiii tebilegafij, fal&o, ni Boga podpuno: gliubifc,. miga vmiefc i(praunogliubiti. Saf- <to fa faglauitnauk fuoifin Bo- fcij u suetomu Matteu-ouako zocce.. m bisduobusmandati s eniuerfalex:pendet,dy Propke, že . V outem duiema fapouie. dima valle Bofcijfakon ,, iPro, rozi viđarice .. lednaje fapou_ icd. Gliubitchiefc:Gofpodina Bogz noga fasmem: farzem, .&IBOIEMI;. | * afuom dufciomtuo.. Bo4 im "s _. 3. BE NORJVPTA BE. iom,ifafuom pametim tuoiotik A_druga Gliubitchiefe iskar* gnega tuoga kako tebe iftu,i ta kofu one duie fapouiedi faiede no uiedignene » i fuefane ,dafie . nemogunikako rasluciti,ni rafg -... dieliti,u ouemufeti varalc ,i fa» . to ni Boga ifpraugo gliubisc,ni. slados od gnegoue gliubani chiutilc , pokli tko ne gliubi iskargnega suoga , nikaKone- mosge podpuno Bogagliubiti , sasćto slobechiiskargnega, od gebe Boga odgoni , a gde nis Boga, nemofce, ni Bofcia gliye baubitti . Staričh Pogana fako- nie, isapouiediskargnega , i priateglia gliubit , anepriate« glia slobiti,kako da iskargni on | nie,a Ifukarsfapouieda suoilem vitima,Ego autem dico vobis di* ligite , f | ua ae od &* ae ». 23 digite snšsmicos ve firos Ata va mi govorim da:gliubite nepria- > teglievafce , fasćtosliskargni valci,islika,i prilika mojaji mo" lite Bogasa onieh:koimas pro; gone;lasđouam cing meritatt Ouaiefapovied mnofiem vlio* na,i mucna,a fasGkosSudti Ašu* ftin poiixda. Amasti feae 6), 01%. amanti durum ef. Onemu tko Boga ifprauno ghubi slat“ koje > 1 lalno-, a:onemu Ko“ ga larciano ne gliubi garKoie_, 3_vfiono. nepriateglm : gliubi« ti . Ah Bolfce ? hitrotie oug napaftouanie ? - Thoie tuoi nepriategl , nego Bolcia pri. hKa , iskargnituol ,:fato: ilh gnepaimafc gliubiri Kako. fas ma febe nl nemofeefce ispran= no DOgEL gliubiti : . pokli 4B # Kako. kako Kcij fueti Garpur Papst: | Per amoren:Doi:, amor“ proi Mi gipnitury O .per amorene Pr Ox mg. amor Dei nutrstar; S'gliubauim Bofciom , gliu« - baufe iskargnega poragliia,:& sgliubauim: : iskaregnega gliu: baufe' Bofciz: vshragniuia., 5 vimnofcijy i rafte . Hochief; eliti dale ogagrr [ciur od. Bos fcie gliubaur \ tebi vfcefce',.ž . rafgori € gliubi iskarghega tua 22 kakofama febe ,riliedobar; ul faos iliti dobro cini ,. illg sla, + akotig vfiong:, i tefcka ouafapouied od gliubaui , ko: lije virok od dobra: fuaKoga kolatichie druga .Bolcia fapo< uied slatka, i hinzbitti, biue ici fuaka od ouz, mucnia, telcia . Tenera milštie , dex . ao Žicati Kemi ćonfiđRus efE amere Žal derunftiscriminibus reportare vifforiane. Veli fuet; Petar Crifologo. sio hochiefc liep-- fce, I sćto molcslc fciudieti 'kicgne; nego-ix mekuboiu slaba boiniza , famom gliuba- uim od fuich: grrehaz hrabre- na > I slana dobitniza bitti » “"pokli. Amor eff ivpenetrabilis Šorica:, refptt:iacula , peri- oeulis infultat , mortenr irriz det, fiamoref#,vincit ommia .. Gliubau Bofcia ,. i iskargnegz. oblaci i: nepridobitie: oklopi, firicle karfci 3 iodbizodsebe ,, 1 sjeo fuprotiui , iiaci flue potlaciug,fmrartimfe ruga. Sasćtoie gliubau niprauni,. ko. la lue pridobiua: , Qusko ti: «inoki , i fapouiedi Ifukarfo, & BG ne kai 38 Ke ue obslufciniuchis: člutichitefe farzetuoić ognem raisliiem:raa ftopglieno 1:vogliu-tuoiu— tr: gliubaui Bofcioi: rafgoriermu y fue ftuari od ouaga fuieta tebi« chis ogarknuti , š:lam 'Tefus rafpeti .euoichie :rafgonor , ž | vticfcenie bitti ; .rasberife:da« ke, i sliedi fujette. molis aka fciudife po fue vicke ceftita bit: ti, i putna košfife tduila rado, mosliediti. + < ro ea SJELI Ka Ba Par i E Kam > Shvucfeenieidufca va/4i ade > bRanas. SORE Ro Beg? ka ZAO O o or re e TIRiblaghi; i priglabefcelini € -omof Jefafla, blulci i u oui put dfprauii yliegla ). f'na ms. spo | 37 špolnanič od sloceftua: , i nedoftojanftua moga dofcla ., - utiecemse.k' kladenzuodtuo- ga milofardia .neismiernoga molechite :dami: dafe - boles prasm , i. pokaianie . fadauo- i rai isaprati , i fmar- iti fue. mole: profciafte gri“ ehe..,. i :fato.: iciudim moi Bofce imati .skrufcenie_Mar- garite od Kortone , bo- les.) 1 fufe. pokaianiek Ni- ninita.,:i fuieh ofakeh :po- kormika.., 1 pokorniza sa snochife + -uprau: firufciti i mole: tescke griche 3 1 slobe: plakati . Pacehbih:ufe. la da mogu .iftom molom karai : gnuiabe...od : dulta MOLE : Maprati 5 rmrapokl, ta. milos: njemi dopuftetena., E sna č Dz i ga E o EEK, SEEN sad EE “nai vrutatgniorboleftim od sarza moga. bolimse: datefang u vriedilg i sadafi vasda. mar=+ fim, i pogarghiuiemfua moiz escnaz diella: , nehamofti > 1 slaboRti;, nefaftrah: od smar« ti, i. od mukz :pakglienieh: s nego samo: 14 tuoiu gliubau.s biuici: tebe: vurisdila ;. i-obee > ehiauanrtebi ,omoi gliubglie+ ni Gospodine: dachiu., stro iom: pomochinr . ciuuatise: de maprieda: od: suakoga naimae gnegr tuogr vurieghienit Domine Deus: virtus falutiz. mea. Gospodine Bosce kre. pofti spaseniz moga.. Sato“ 1e; dino' vtocisćtige: mole . sasue | dafe ia spoman zilclv grie- haa . moielr_pritesckiel: mu» Kaa pakglienich dofoinz, g. tuoi l t €wiz milofi.; i milofardig nedoftoina. > fafuiem:. tefiem molcefc ciniti ođ mene s&to- tr drago , iznechiu: nikako 1 tebi vfdanzu molu ifgubiti , iolc dafe di rukanr nepriategliaa Pakgltenieh.vidim I ni vrata odiafa pakglienoga douedena , fueghicrchiu vfati li tuoiu neif. širernu dobrotu; fvftarpgliena slobom govoriti. Etiam fi oc.. čiderje me inte fperabo.losđtera. dame pogubifc, utebechiu vfa Ši»: i milofardie tuoicifcekiua.. ti,fasđtofiti., kako velillaia Dominus Deus asxiljator meus: Č"ideo non.fum confufus. Go- špodiu Bog moi, pomocknik mol s I fato' » nife fmativam , ni. pripadam :,: fiftofu tuoie NEGI -, 1 kletua po m e. s. iuo Viyo ego molo mortem:smp$. s fed vš conuertatnrimpins 2 ota U + fua, će visat. Mnomse iftiema - kunem ,nechiu fmarti ni po- - gubglienia: grescnikoua » nego: dasegrescuik odurati od sla pu- ta fuoga,, ida fciue , fato iase.. usdanx stuoiem milofardiem Jue mole: pp uidienes šneuidiene ,1isue dobitti , ttebe 4: viekuuiećnog slaui.garlkiti, gliubiti , sfua vie. kuujecamftuaruscigati , 1 duo» ' sitti. Euo pridraghi moi kfuffa prid: tuoiem prifuetiem: noga: mi narpotiscteniega ftuoreniz, : $ naž neharnie,.i nai Rudenie ta, Jafpouiedam,o mol pribla« ghi fpafitegliu da farze:moie bis > loiedosle jedan: mungibio. go» e ruchi > uprotiue prže | grescnize od fuega, ouoga: fuie= | "am . moe s gro ogan HR tam 2 2 ĐĐ ta a Koos == ==“ ci rgeR ge go Tre? pena jao Fucki odi isprasne gltubani, suca bjer_prignuto. kYtuoreniu , fes oruchie u hitrinam , i riceno u himbeniem ftuae po femaglskiem » a stobom moi. i Bofce bij fueghier tuardaa, i ftudema markienta, 1 iluena Sato ladase ktebi utiecem , ' koifi Bog od praudg , i s'naie uechicm ponifcenftuom kos. liko mogu tebe. molim. dš | iom fcerauom od tus rajske gliubaui ragriesk Gruda tdolu , i is tuardo- ga kamena od moga sled denoga farza cinisa skakati (iskre -od praue: gliubaui (safcto s "naifciugliom ufan- .zom (ciudium_ imatti fue ifuarsnofti Priblalcene Die. viza, pm tuoio | Maike , i Bea pK o i Ka « ' Make, igliubaugoruchiu pe Serainaa_ sa. mochite ifprau- nkem nacinom: podpuno. gliu« biti, A ti gliubefcgliu: fpafi. tegliu iedino.dobro. moie: ; s& doftoianftuo, tuoje muke: pri- fnete omeklciai. tuardinu: od: farza. moga, # rafgrij. tuden molu. goruchičmftriclam: od tuoie: gliubaui: » Kako. vcini: tuoieh: ifabranieh: Vierenizaaz: | "Terefie., klare:, Ruf, i Catari- neodSiene',, i tuoleh: viernieh:: Francefca, Antuna , rPetrgod: jkfcantare: , neka souiem ,<E fuiem: oftaliem: Blalceniem -;; mogute gliubiti ,, E vicivati i viekuuiecniem: raskofcizm: ., fA koielimeli_ftuorio: » Sato. Dulcio: Hukarftoua pofueti: mene , Til lfuKarftouo jem, pl fpafi mene , finu Bofcij kol. furetloftim od tuoiz milolti (ue tmine. profuietgliuiefc: profe vietli mene:, neka ocito VIdim , > ponam da na ouemu fuetu nic bitia tauna , nie radofti bes garcilla, nie dobra niednoga , nego lue dim , ivietar , kolj .cialomie vidi , a.ciafom proha- di , ighine ; sćtojemlados ? sćtoic plemenitos? setofu, ba gaftua? sćtofdrauie # sćto lie- pota *.sćto lakos * sto golpo- ftua ? sćto fuietlhillo ? sćto gufti, f piaceri. # sćtofmanie , fmu- dros #_sćto diezu imatti ? sćto dug fciuotfciuieti * nego tuga na tugu , ikako recce Suetila- cob Apofto, Vaporefiad so. dicumparens, mallo pare,mal: lo vietra;lafe dake nechiuni pa» : e Om x skrufcenie , ipokora , a pitie more bitichielufe, fato moi ie» dini Bofce ii ouoi odluzi vfdar» cime , i vogliu molu pokriepi «a ouako budem sliediti, i na, predovati dotuoig voglie , sk koiu puniti rietchiu s"Daui. .dom.Paratun cormeun Deus, paratum cox meu, Sprauglie- noie larzemoieBofce , fprau- glienaie farze , voglia, i dufcia mola. | | Na i/prasno skrufeenie ganut Ifukars,nd praui pus 044- ko vprauglia . Naš kchierze mola da ia I gliubim onieh , koij gliube . mene ,3 dafu mole raskofce sfi- < som,ni vietrom pafti ,fasćto od. fada_ieftviska moia bitichie . Klee uji do s 0 mouima,i gliuzkiem kchierima g. “ina taki naciniaih gliubim, d& . sagnih ftauih fciuot moi, da ni« "tko, tko li mene vieruie nepo- ghine ; matko hocbie [ciuot viecni daga mofce imati,kchier, : ze mola iafam sa tebe truđio s, gladouo , fceghiu patio, pogare, ' de, iprogognenia podnio ; s& tuoie griche;i tuoi oholaskru« | nomlam tarnouom okrugnem bio , satuole ifprafne napraue faufcauanlam bio, sa tuoie sla- , . bofti,islobe biofam fruft4, i vag, ifragnen,sa tueie opacine fmar- tlam britku,na krifcja rafapećji | pribien nai framotnii' podnio, na fugme ouo gliubautuoiana“ nela,biufcite tako fagliubio,i:a mene ifabro . Deghi daKe ta , Apolnanie tuoie , ifaperife tu | . drugo Prebe ibi cor tuum. . “imafc potrebu ,i odrafgouora» :«damefi Vuriedila , ibolifeda: . “neimafcifpune bolit sa prauo- 'skrufcenie odgrichaa- tuoieh , "ralarcile luproch tebi iftoi zie- “ chia tuogasloceftua , 1 fposnai. -4 ofe doftoma pe Ja pol. ii E GN Roi Esp Rio SES Ri PO RM oral: koi # «daimi farze tuoie , ifuan. koga 46 ka ie ono Karuiod rana moich,, obuzife i haglinu-od Krepoftij. » i-doltos ianftua feruota moga y' vkalcis mi gliu bau tuoiu..,.-fueti.ouo dariuam dobrouoglno:, ikako lu befegliui-chiacko cekainsa agarlitite,i i primiti u-krilo m ie, fato probudile, rasberife, i -odtebe ni fciudimi ni cčkam: , Pofnam da ti moia: kehićrte i od fuetta , fato iachiute , 4 rafgovoritti, ifuietouati. Bolife nan a7 : nam: tuoiti slabos nadraunu , » tuoie-vbošćtuo ., 1 tuglu: tus: ; den;:ifatotetarpim,i:podno- i fim Snamdaimafcdobruvo“ k gliu, d putnemochmuy i farge: ; ftudeno-, i vfelabi diniefi fa“ griefcila : ma fato neimafc' celnuti: , nego u 'dobroi odlu- : zisa vechieme nč vaieghiati , . 1uvfanzi od tuoga oprosćteniz nasliedouati scefticm Skrufcć= ; niem ,boleftim, iifapranigm ., , Irremoi pomisliti , lafam vcie : milla griehe neisbroine , kako« ife mogusi fuaki grieh moi fa- aka ,ipoknati : ? falto. tila vegliu dabi dobro bilo :đda od (uakoga grieha napole moe o dcefcle: skrufciti , i pokaia. ot ma biulci'.to naraui sla: : bol m: » tebie sA 2 % od lichfe griehaa faiedno., i. inokupno skrufciti, i pokaiati niednoga nč oftaugliaiuchi nb fatrugniuiuchi,; koiti mogu nš pamet prichi a koij nemogu y kadafe od gnih fpomenefc , .sa bogliuficurtat , i mir od du» fcz tuoiz , iod gnihfe skrufci , i boli , i ifaperi .-Ifgledti budi | Mandaliena koia _ sžiedniem ifprauniem skrufcenicm fmarfi fue fuoie griehe, ifatoia rekoh “Scimunu. Remituntur ei pece | sata multa , quoniam dslexit multum . Odpuxtuiufe_gnoi griefi mnofi , fasćtoie gliubila mnogo ,ier tko vechie glrubi s| vechiemufe odpulQuic,i vechie dariua. u... Nemoi dati priko pameti prighie , da kada ti spa | ' * .-.»“ ze “a. hk o S “SS o SE zaj s igle fuproch tebi tako M: dr- cim dati nechiu proftiti , 1 opetati milos : moiu pourati- ti ; lasćtoi€-to napas nepria teolia pakglienoga:, s'koiom* te hochie u griehu lauelanu darfciati , i vfanzuti u me* ni ciniti isgubiti , iofc da? fu neisbroini gwefi_tuolj , cuuaife dati vita: :ftrahom-, aliti framelcgliuftuom na fa- rilne, i dati nč cini far. ze u grichu vechma otuard: nuti , 1 du griehuse vfta. rati , dagale paka nemo. icelc odaftrieti , a od inoga tile nista ne KMrafci , ier. chnuti ia stuoiem ifprauniem skrufcenicm fue oproftiti , okako. vglauih Petra na-: miefniKa moga , Kadamcć | vpita 0 vpitahochielrdo fedatn putaa' grefcnika odriefciti .: Non dico_ žibi vfqud fepties: fedvfquefe- Ptuazies fepties. Ne velim te. bi do fedam putaa, nego, i do. fedamdefet puta pd fedam. Sa-. toti kadafagriefcifc, skrufcife , pokaife , odluci vechieme ne vrieghtati, tarcina fontanu od isponiefti, i neboife, fasćto ia | volim tebe primiti , dea : negolite pogubiti, i trud od ru- kaa molieh gubiti , vfaiuchi dale vafda vele vecchiz moie finilonanie,negoli tuojefagrie« fcenie, i niefam tuard,ni lakom, kakoi gliudini fuletu, negoli kakomefuak foue. Deus pieta< tis, dy mifericordie Bog od bla= gofti, i od milofardia. ga 1 fato fpofnaluchi ti mnofe - mi. mx £La «o. | Ba Kr milofardia moša , imaflciui mea ni vechiu vfanzu:imatti,: vfe danzu vimnofciti ;-i' kolikofi vechi& griehaa vcinilla vech - mame gliubitii fuproh tebife farditi , .lermefi tikonasliepa. cku, igtolikom:ne barnoftim vrieghiala,i od menefe odluci« uala , kafcuchile. ganutia na gliubau od puti, od fugeta , i od: himbenoftij nepriateglia pakglienoga » :nego ni goru- chiu sliubau molu -, prid ko« iom takaie naluecchia mnofc griehaa tutieh , kako iedna Kapglia Vode pr? iednoi go. -ruchioi pechi, alli klacini, & kolu sćtranuta . “t3<.kapglia nile Vidi > ni cuie5..ni fna kamofe diella -, fafčto ka. dale ti iUprauno. skrufcifc, i 2 opra- 62 | opraudalc > . Kako 1a rekoh | po Ifaij . Hgofum ipfe, qui deleo iniquitates +uas pro« prer me , dr peecatorum tuo“ gum non recordabor . Ta- fam onj koij fmariciuiem slobe tuoie .zičcliia mene ,. i od griehafe_tuoieh ne- | chiu vechie fpomeniuati , (ato nemoi da te Diauo |: vara , i ftrafci mnosčtuom od gricha_ tuoieh prolcia- ftich . sa odmenete = odluci= ti , i s oputate od ifuarf- nofti dignuti , pokli netom» Gfe ti podpuno skruicila -, i iednom . opraudala fuetie podpuno :oprosćteno , i iafe od tega nigda vechie ne fpomenuiem. a vitruci.fe :, ja ti D.: i tile vechić ne, fpomeniua- Dos izo a i ti; dak u toi i fpomeri a bi kakogod nasladila , i me+ ne vuriedila , aKolise [po- imenelc framuile od tuoiz slabofti , i mari slobe tuole , Kole biufciti ia bla« bai oproftio .. vechma- c du gliubani moioi rafgo“ , i pomgniuieme -slu- ka » i duori, asd otuo' iu platu , i fa tuoiu:Koris za. date | neprategl | parglem, ieni feropulima ne . fa« omarli , lasđo. na to: oma _uechie. naltoti dati. cini na ifpouiefti griche veli. ke riccima . corunati < i si maleih priprodanati , da .male sa velike vidi. ati , lato kadatife pod. ben a 1 povgn jsku" G fija. 3 DI, pan 7 fili ,.i sopiatdala ičdnom, nemo! suaki put .opetaih po- uiedati, faso,tineuieruiefc, illifumgnifc ies amlitijhiapro+ ftio, iljse nicfi u prau ipouie diela. 1. odgnihife:: podpuno .skrulcila ,: :terta: vnutargni Zatu kosijsii mudi: fate fa tsbauitile. od tako :priehx Ra« pafti » kada. fumenifc iefilli Pričih podpuno :ilpowdiela , : lue. ke mo ogra sipouice > podpano1 VCIDE Sadie skauta bid fuegh mirna; ivfta napatniku: [atis« nuti » aKo niefi :Kto po vo« gli ziech.srama , alli drugo. ga 'Koga—-mterefla. jatanala., alli podpuno ncilvekla,: faćto« bi tada bila: vfilouana iue ine ifpouiefki od tada ponos * ona zo. ž uitti, | 3 -—- =a e —— : ET - uitli ; biufcijh :faludu. cinil: da. Ti dake pufti fcropule, i : napredui dt dobrjem diellim: , : kakofe ne ftrafci,. ni framoud grieh uciniti , tako _nife ftra o 41cai; ni sramui ispraunoga , | 1ckleto ifpouidieti :Ta fucinam, fue uidim , fuorcuiem ,:a feto ti ne recefc :podpuno.na ulio jednomu couieku, i mofcebit- ti slabiernu od tebe ,: tochie fuak na dan fudgniciveti vidie- ti , 1 natr:s 1 ou: tamu mene urieghiafe;, a tebe fimartuo a. nifc , meheineivatafc negli fama. sebe: 'ment Kriđo ci. nilc , ierte: ne fciudiam po. | rafifti sa tebi: fctetu 3' ier. X“ -chieich famohoch : poghinu. o. t1:, Ionemok: date . piivari : -fatjlcgya vfauzaju milolardie Zn CO 4 moc, "germa 56 : moice s fasto kakome fpa. ouieda Dauid . Mifericors Dominus , O iuflius . Mi- lofardanfam faiftinu , mafam, i pravedan , i nie taka ziena slaue mole , dale na slatu od gliubaui , i na frebru od fu- protiuaa , odnedragofii , 1.od| slopachienia nč mieri, ine cue puie, > sr Nemoi ti d pameti tuoioi lamisliti dafi s&ogod vechie iofc dafi najuechia kragliza ali Zefariza , ifuan mallo zarne femglie kako. 1 ona naipotisćtenia firomalciza , i sa ne nachife priuarena [pof- naile sa dufciu_ grekcnu , i darfci dafi mnofc griehaa v- cinilla , damifi neharna , od= metna , i moiem fapouiedim | —_—-—-———— ——— = M Đs7 . neposlufena bila 3 :lotra i glu. ha.ni mola fafuania , i na- dahnutia , Ohola , ifprafna s tasćta , neftauna , proftrana fafma icfika , slobna , nenauide. na , fardita > nepomgniua , fta. fiam nč poslufena , op ogouo- rufcia , 1 fuakieh slaboftii pu- na. Satole ponifi , rafgriife đu molio gliubaui , i fpouie“ ghile nedeltoina na Nebo ni na ize moie pogledati ,.tako pu- na gnufobe , i poganix od pu- tenich mislii , i diella neifprau" nieh , koletile fueghier vare te po pameti , s'koiemafe nemoi blafniti , fasoti mo- gu veliku sćtetu vciniti , il: i po komu. naslaghieniu , dla po koli nepraved. pol od ofuete, ; i ingpra: a 5 > uednolli “, |: nednofti pofciudr; 'fato u ta“ kiem isgodam k'menife obrati , iafezi ,-ipamict tuow&liubds: uim moiom » jukota'noiom risuarfniem prilikam: od: mioje: maike, imvoleh isabranieh nasš-: liednikaa sabaui, 'i nepri ate-i glskehitrine od tebe odurati,' illisč fuproch tebi rafarci s “i ufcefciziechia nćharnotti; :ko< 1ufi mčni ukasalabiufcime'to- likrat uuriedila , i uapi sDa- uidomi. Ipiquitatešmećjaperu Srelfe funt. capuš meum ;& fićubt onus:graue granate funt funt fupet mc. Ah. Bolce # ko 'tescko breihe!' oresckalisla suarhu 'miend'/ fato'j: titne pomofi ; i: slobodi s “datne oo nebi : i | prama: 9 nebi pritegle ., . ietine : nitko: drughi pomochi. nemofce isus an tebe jedino utocifchie mo- | E ma m e s ri i ka k Inemolfe ti brinuti. , -ni skonciauati mislechi. Kakobi mogla. meni -faplatiti sa gris che tuoic:, biufci velicianftuo moie neismicrnoo uurighies no, a fua tuoia dielja dobra , koia 1 ti ifuiblafceni, i blafce- ne, fueti;isuete ucinifce , i mogu uciniti. fuarscenasu;1 neprilicna sa taki dug platići , nego cini dobra'diella., :gliw. bime ., i molime. dasa dofto« ianđtuo fciuora moga prifue. toga; igorkemuke, i imarti mole ja smarfida griehe- tuole ji da agne ia budem vhiščku mo. mu m Jascto soljiem 6 tRo= | BO m | tuoiem priklonftuom , i teme-- “ glitom ufanzom. usdilcesc -do- ftolanftua mola, .i .pritefcesc: na fmilouanie,i mene, i Chie. ćka moga ,.i tile ugodi suo« | gliom moiom,hotećhi ono fcto | ia hochiu , i nehotechi ona scto ia nechiu ,-1 fue. dobro scto cinisc , necini fa drugo; negoli fa gliubau-moiu , fascto tako cinechi dafu griefi tuoij telcij od fuieh gorraod ouoga fuieta neboise niscta , fascto tifi grescniza., š iasam Bog: ti pokaiana , a ia: milofardan » ti skrufcena a ia blagodaran , ti pokorniza , a ia tuoi fpafi- tegl, i tuoi uierenik kakoti obe- chuah po Oseu Proroku Spon/a. bo šemibiin fempiternan., dr. Sposfabo še mibi in inflitia ,. dr Ho “ua ra snalicio , dr in mifericovdia € in .miferatiovibus .. Vfechiute savierenizu U vieke, farucichiu te i prauednofti ,.i usudu , & milosardiu s i li smilouaniima. Ah Bosce liepa dara, lipe mi- lofti , i gliubani . š -: Biusci dake ti sa moiu viere* nizu od mene obrana,budi suce! ta, i dobra kakosam ia suće , 1 dodar,gljubime sasuiem sarzć, « duscom tuoiom , ne vcini s*od, Jukom nikada niednoga grichai ni naimagnegaveniala , biesca sasuom. mochim od suakoga vsroka od grieba , ač kasci sa« i aga .gliubau niKomu ., akole nechiesc nachi priva gena , biesci dughe: rasgouo ' LNAKO PI! lizem moiem poniscena , prid >n n. koimse | Mare : i koiemfe trefuu fui:kori od Ad= gliela , ne fudinikoga ako ne< | chiefc.bitti ofughiena, pohodi dobrouoglnie tufcne ,'1neuo= glne , negoli fdraue , iifpraf ne, s'koiema u dughu gouore« niu nemolcefc nego iskargnegti tuoga ,-.imene vuričditi ., .ka- ko:recce. Salamun, In sosltš“ Joqižio mok deeriš peccatum:, Gdicie vele riecijtu griehaa ne magnka :, sliedi .krepofti , 1 fagarli fuiette ,i moies.islugaa moich viernicli,i fpuftie pod: puno & ruke mdie , fas6to. ia tobom mislim vechma od. te» be , fus vidim 5.1 cuiem si tako ofobitu poimgnu od tebe | imam , kako da na fuietu nie | drugoga < ftuorenia ifuan: tee Su t vo. .* toiht podnofi's Prauđaniu, fpomemie dalam, Fia tu ciafciu popio , (i fui moij ifabrani iili. vnutargnem naci- nom , 'illf_nađuorgniem , i fnai dafe-i4 u tuoma dobro“ noglnu * vftarpglieniu veoma riasla&hiniem , 1 .đatijh: pofi= lani dir sk ifciftitite od frie- ha ', “iili sadfaciyuati |, disa ve cinitite mene dofoinu: ; ida fnafc : dafe 'nefaboraugliam , fato: Kadafe“ cuičlc < 1lli,- <tičlu!“ rdiemnocčlika ućs 446 di Kdiol pottebi »< iBi inećreflu po n olcia ofcialoftrugltena , ili riecim,u- lidiellonx kakomudrago uurice ghiena fnaidaie fueto po. moi« oi uogliucigneno, dafam ia ta« - koodredio , itakohochiu i ti ni iscti osuete ,nise oprieci, ni oisctilascto, i akobite nepria- tegl pakglieni nepatientiom . |, napaftouo K'menile vtezi du | potrebam, foui i rezi faied. no sDauidom . Deus in ade jutorjam menm inšende : Do- mine 4d. adinuandum use fe- fiina . Bofce_na pomoch mo- |: iu naftoi ; Gospodine sa po- smochime poteicile. . Ala , nč Kada ti hochiesc , i ka- daie uoglia tuoia » nego ka-, da bude potreba, + bričme .midietchiesc kakochiu sa .te- be B skociti. a. 3, nj kakochiute *- ad 6. brauiti » i od fuega oslobo- diti. : | > Veselo dake gliubgliena mola , popi ti ciascius koe : iutifam dao , nofi krix tuoi , i sliedi put os fpafemia tuo- > koitilam ia isprauio , 1 rafcirio , 1 nebolise dafinai ue- chić slobe ucinilla ,, fascto iae tije obietuiem eachinih , i ta. bi, 1 drufiem oproltiti s icr fue podnofim ,i dobrouoglno oprasctam isuan_duie ftuari , Koicfu. Tughiu cias ozquargni- ti > 1 tughiu robu fjimuti , oukraili, ugrabiti, # nepraued« onouičti, ouife griefi ne: tise octaui doklefe ne fatisua , i (mne pourati, kako recce fue« ti Augultin , Non remitetur o pesecatum , nifi reKišnatar m abla« > ma. kai Sd JA at RDA. vet pi KE Da an osi Kar arusko a. osadted | oblaruvi, Ou& griekeni' (apla chia dobra voglia, nifmarfiua | fontana odifpouiefti ni dilce pokora , ni drughi liek ifuida , nego fapouied mola fama i Matteu Reddite ergo quafunt Cefaris Caefari,d qua funt Dii Deo. Vratite dake sćtoie Zefa- reuo Zefaru ,a16toie Bofcie Bo“ gu ,i fuakomu sćtoiecie , paka doghite prosćtenie od griehaa , I milofardie moie pitati 1 isKa- ži , akogahochiete ifnachi , 1 imatti, Priftani tina oue mole fuiette , koietija dah sa tuoje, fpafenie , inemoi vechma zar nuftihgliu,ibieguchie fiene od! -ouoga fuieta gliubiti » negoli mene koitefam , ne salemglie; kako fciuinu neraslofcitu , ne golisa Raia , i sa viekuuiecn& a: slaue ia slaue facuorio , kojutifam obe: . chto,i kojuti hranim sa 'gnoi te vicjuati, Dati meni dafc far ze tuoje , dale ti vicefcefc & molol gliubaui » luebi oftaui la, fuebi pople fala sto fuiet nai- liepxe, inaibogliemofceima ti siidati,. ifalednos Sueticm o vikala. Gapio diffolus, de le cum Gbrifa. Gliubefc. gliuimol (pafitegliu,iedini mol Bolce(civilise mola duscia Se Ouiemislabjesntirlom, S oliom gi inomJemgliam:, 1 kalom raltati 38); pricle: smolom L(u- kartom ,iS'imoiem chiackom i leteniKom obetiubglieniem gana i (slat ki . slugi S ai (BS) ubija . - Nin i L : = 0 A (4.580 ist Lj M 5; , gp ov Dufira 608 | Dafcia fmirena i pokrlepglie na onaKo/e-Ifukarfia podlaga, i pri- daua. Q' Vemoguchi , i viecni Gof , podine,poslumieato od fui. |. ' eh krepoftij,gliubounice ,ifah« _ |, ozanitegliu fuieh onich Koifu |; du tebe fuotu vfanzu poftauie u, Priblaghi vtielcitegliu fuieh onich koife. k'tebi vtie« Ćiu, kotjod nicefa nebo, i fem- .gliu fatuori , 1uas fuiet, ine- Poske okolilce u defnizi tuoioi vidarfcifc , koij fuu gliuzku narau u iedignenu cludniem nacinom fuarhu fuiefdaa vfuifi, i fa iskupitie if fufcianftua. .diaula_ pakglienoga hotielq 4, BuQ= pisi Lk o» bs ia sea = 69- ftuoriteg!' ftuorenie: vciniri , ina ktilciu propetbitti, fmarfi« moch nepridobitnu kraglia od pakglicnieh iaflaa , i obechia. viekuuiecnu slauu oniem kolje. hotietbudu iskati , i imati.. Obrati tuoie priblaghe occi,k'= meni velikoi grefcnizi, ibudi. mi miloftiu . Salćto prid tuo- -iem Bolcianftueniem , i vie. kuuieniem velicianftuom fpo- uiedam da ia u tafetinam teles- niem famarfcena , s'griefim neisbroiniem fufcgnafamfe , i potilćtenaa slufebeniza nepria- oglia glaunoga , i _tuoga , i: moga vcinilla , i dato fram- niemle , i ftralcimocci k'nebu podignuti +, biufcite toli- krat na fargbu podfcegla , iL prid tuoigm lizein bes- , nied= e na one e mprsrena vo a ve mne en Pos lie, a RK DN IE lje, zigačačk g PA As nE mami. KE u. , ' , j j 76 niednoga ftrama , ni ftraha slo<' sam ,i opako diellouala ., fato«. te molim moi pridraghi I(ukar« fte fpafitegliu od fuieta_dafe | doftoilc tulcnoo moie bitie na« | sreti , i ifouegame fufcianftua | isbauiti , prid izemtuogane: . dohitnoga fmilouania proftar- | ta molimte dopofti meni neuo« , glnizi podpuno fpofnanie od | mogabitia:, brieme od poka“ |: “ iania » moch od obrachienia , , ogagh od tuoie gliubaui s rie- i . keod fusaa , i duh tuoga neis' | * miernoga velicianftua , neka . takiem Krepoitima poKricpe gltena, i prosuietgliena U fciu*, ghienuslobođu poutachiena , | oipoftauglienatebe samoga bu- : dem iskati , fcelieti , gliubiti ', > “ Iduoriti. Na tebe famoga pe- E nifceno | 24 23 (ceno naslagnatn , i [pusćtam. tae moje vfanze , 1 vidanze., sbauime od slobnoga duha. od ;aKomotftiod oggnenoga sma- ia od sargbe , od otrounoga ba: fi lisca od oholafti , i odsuicli inieh monftara ponorskieh. s koli na smardechie griehe na- uode , i d pameti grescne , i neprauedne misli, 1 nasla- ghienia podscisciu , i dopulti smi duh tuoi s'ispraunom vie- rom , temeglitom vfanzom , goruchiom gliubauim > Scifto ochiom neozquarenenom , 1 .tuoiem mifosardiem , neka v- : rescena., i orusclana ouiem kre, * poftima iamogu bitti dobitni- | ' zaod moieh nepriategliaa vi“ i djenieh , i neuidičnieh , du- hounićh , itelesnieh , po tebi | | 1su- “78. Ifukarftu fpafitegliu od bia. : kogane priftaiu slauechi, i hua- lechi fui! dufi nebeski bes pije ftanka pieuaiuchi . Sanćšus ,|' Sanćtus Dominus Deus noflers| guierat , drv qui ventarusefi.| Suet, fuct Gofpodin i nafe kojj bij » imadochi , i kragli- | vie hi vieka Amen. : Nacin/a fabuaglinat Gofpodi.| nu Bogu nd derimprime glienieme T= privixgnemu,prifue- tomu, i nerasdieglic-. -nomu Troiftuu fafuiem far- zem fahuagligm ia potisćtena grefeniza bjufcime_ na tuolu | sliku, i prilkuftuorilo, 1 da« Kjumi , iticlo dalo s'bitiem | | ras. Fri sE oaee mo mistolidem ra Keiuorom H * nebiufcime vcinitlo: '(ciuiom * neraslofcitom , -ni fmiom , ale : tzaruom od femglic >» ne Ku“ “pom bo$ ochiuticnia , neg s" | Anghisoskom. narauim rasbo- ritu ., iraslofcitu 1 s'tugiem | blafcenicm Dufim, blafcenftua podobnu . Tielo moiene vcini sliepo; gluho , kriuo , Igorba- ono, i drufičh nefuarinoltij o- u * Bilno, nego prauo ,fdrauo,. la: ko , 1citauo. Nepuftij da u | vtrobi maike mole bes karsćte- . mia poghinem , ni momu die: : tinftu , islaba rasborftua era- ' ti [ciuot meni priKrati , Kako- | K b feie sanofiem , i neisbroinicm cuz etati , i koloi mogu do- Ktoianftna. mola vimnofciti , Do i1obi- “ fgodillo , negome. shrani do | iobilnia. dio d slani viećnoi, | ishati . Saiuuomefi od vo«, |; de , odoggna , od nepriata.: |, gliaa vieđicnich, i neuidieniehi |, od Vielćtizaaji ponoriKieh fa: \( telaia i ofobito od nenadgne, i |, fubite fmarti sinuiem prickiertu | fgodami , i ncijsbroiniem pert; |; Kulim od tiela, i od dufćge pd: |: ofobitu milofardiutuomu ;ne- |, ka li ouemubitiju mogutehnali |, ti ,blagofciugliatiji faauagliuat, |, = tijMato. Benedicam Dominum im omni tempore: Jemper lau3 ejus in ove meo. Blafiughiatchiu Go(podina:.u fuako. brieme + fueglier:huala gnegoua u vfti. . Iofaspnouefick miloftij., i «dara lačhnagliuiemtina .iniem | darfim neiiroiaiom,biufc imife | cRiđlo roditi Od roditegliaa ca. 1 fKličh; i poćtenich , :prauguier,, s mićh ; koimefu u ftrahu Bofcie+ : mi, framu gliuzkomo vifdar. ; felali;vputili ju krilu fućte Ma. . tere Zarkue katolicianske, oru. : fci&mefi'fuetiemSactamentim, : fođfeđiofi :Anghiela-tuoga Ta ftrafciu., obranu molu :, 1:da moij roditegli niefu bili prano« tićrni, nego Pogani ,: Turzi , fcitdieli; allikriuouierni, na gnikou ifgled i dabih gnihoue ftu paig sliepackisliedila,i tako vshragnena;ivtemiegliena bi- la, dabih mogla: š$'Iobom rieti . Infernus domus nrea efi, Čin tenebris iraui lečtelummeim. * Pakole kuchia moiaši#i u tmi. nam ralaftiieh loflgnizu mu« ZRK. oda A g D a S Kaaa) Kus dišni kadi I m. ds m e kia taiki# “s. a - Sahuagliamti:, A iermifi dad bitie moje , koie ia nigda po: drugomu putu niefam doftota«. . la, nego pd /amomu tuomu mi- | lofardu . moguchimile. ciniti | roditi kako i drufiema , kole, | koici trudu ,i neuogli facete E di gnima vfraftolce i kako pra= | uce kchieri grefenoga. Adama , | Kako gnemutuoic velicianftuo nauiofti. In fudore uultus tuš vefceris pane tua , Onako i. fuakdagnemusnoiu obrafa , i, tiela gnihoua , islocefta kruha fciudefe nafititi , besniednoga |! pokola ; ineimalu nacina ni |! rasborftua sa veliciantuo tuoie | biftro »dobro , iifprauno pol: |: sacra dika sa slauu | tuolu dobitti. | Sahuagliamti 3 jer dufeiu | a molu iz. šmnoiuvrefiofi biQroinpametim, s'hitriem rasborftuom , slado« * uoglniem , (naniem fabitia mo“ ga, sluetloftim odtuoga [pof nania , falue da tćlelne tmine mene obfieniuauu , daš dare tuo* ie nč primam , kakote odluka ; i vogha tuoiafa datmlijh , i pof- nama dafi tifpravansaioic ve- “-- daka = chiem darim , i miloftima me- ne obogatiti , inadariti , ainih netumiem , i ziechia .sloceftua snoga Iramuiemife , i dozK. nim u tebeih iskati , ro pita« ti, fato, iona gnimati fa- \ ' huaghiuiem koliko duihfam rimila , 1 imala , # fato sa auidom pored . Mifepicar- | dias Domini im eternum cana šaho , Bofciachiu milofardia. 2. D232 vie šuieke pieuati , ignešoyablae godarftua bes oftanka. fpo- meniuati, i glafiti, |: Sahuagliamti ierme: toliko dugo tarpilc , idoslefi tarpio s nepostulcnu tuoiem: fapowie- dim , fuietim ,. ifakonim nieff mene bicim prifoiniem: poras “fio, iroliokratsatarifo; oglu* | scofife'ođ uurieghienlaa koie= tilam ia ei nilla , i njefile udi- | gke oluctio kakoie. prsuedno: bilo., nego: pd. neisbroinomu m lolardiu tuomu: menefi na pokaiafiie , i na pokoru suce liziem pokofonz ifcekigo:1 to- |, liziem: oglafiuznienrod fupro- tina., ođ nemochij , od. rasli- zleh boleftij , odnedragoftij , -tinieh: tugaa telesniclx menef - Etebi luo, i prifivć.gouorechi, . S#rge» Surge , propera. amica mea ; solumba. mea.» formofames dy veni. VRani , pote- fcise K'meni draga priateji lic- ze moi3,golubizomola, pri .pamoia , i hodi kmeni gku unikutuomi. Prada cu- Pitis. amplenibus.,. donec illu= cefćat dies: Viciuaimo drago Digarg)teni doklefe dan. profi ul, etli, ifineu moloi uickuujec» nolslaui,, sk koletelam.fatuo- rio“, 1 fuatimicntunana dobra: ticinio-.. Ah farze mole igsclise nechiesc taspuknuti 2 Ah.duf-. cio moia ioscifle usdarfcisc bi. Imardechiem: oućmu. tielu ;. 1 s'gnimse ne rasdiglisc Kasgrife- jednome samochi.tvieke: vie. Kaa ix slali , irađolti! stusiem. gliubglienicmulduati. s B 4. Poe . sa. man porn e $ Ponds kojj sljedi sa Dumniziše, | = dsddjenoiciza. 2“ ( Varhu fuieh inieh daraa Jatifahuagliam , o gliub- gljeni moi Golpodine iermifi do (pofnanicod ou perle see proziegnena , i Zuieta od Die- uicianftua , koijle s'niedmem blagom od fuega ouoga fuieta kupiti nemolce ,ni prozieniti 5 | iia odtebe nadahnuta s i "= uietgliena tebiga odredik , i dohranih , i kako praua viere- - nizatuoia tebiga famomu da. rouah . Sahuagliamti icerme& is fulcianftua_ od fuieta ifua- dio , i d oui fueti Manaftier | priuco , komu , kako me . Shiu tolizicm Anghielim Ne bee g Ki ja : zu i um s, . beskien3 mirna pribinam , #. pod priprofticm ruhom , bes: niednich ifpraflnich: vrefaa. , . kako fuiona :buba :i» funkielu; slatnu po meni fatuorena ftie- cem frebarnu odiechiu, ikri« Ja sa pofpiefcniefe ktebi , od +. luega luictounoga kala , 1 po" ganiaa isbaugliena , i oslobo- ghicna vprauiti , i & viecnu slauu vletiđti , szienechile , i darfcechi ftecknia \ ouemu bittu od fuieh Zesgriza , kra. glizaa.,.inai vfuilcemish gof- pogha od ouoga himbenoga uicta > pokli korisnije molo; dafci posluh moi ifprauni , ; voglia moia. moioi ftarielcin; | o pedlofcena , i pod, uefana, negoli gnima ,fua gn; hosa gof polna ka pouiedani a, \fćto šfctronč traju brieme isnasndš nš ure priobrafiualugekife 5; g refechi sž ocima gliuzkiem po+ goditi , ia .Templu: Bofcienig s Anglielinmyureraslucene pies vam ,-i.mogsz fpafiteglia. sla- dim , i hualim-bes priftanka ;- molechiga sš (ahragnenie ;- nt moje » # fuieh prauouiernike' | osnegouich: Ah Bofce 2 Ko gue ouo: frechia_? *kollifu' ouo: neprozregnent darž: ?- fahua. gliamti 1gr_ od: faieh -mlslij ; fuietounieh neka Oo tebilamd= | mu: uicreniku':momu “budem, misliti :menelt. slobodnu' ućie | nio, ifue famarfciarerelesne od menef1 digo, pokli, ni scouie. | kom: fantHftizhteni.; rafiet. niem,inemockniemia telcim, . nim: babe pliene , nimi dieza. Šš, 8 (cille hd mr rr E Pa “i = 2 * T si a 5 a a \ € 3 d kile prigrifaiu , ninre (pen ze ; ubofce:.,.nimi suekarue iciuot prikafiu;nimipofciuda: odbla.. » gadulciu cini gubiti, nrpotre- , e od. kuchie meni pamet“ fa- . marfciuiw, biufci izcontehta , i ; bgatad+: momu redounickomu " ubosctuu;,. + komu: kolikofatm: i od ftuari femaglskieh' potreb= : > tolikofam. Bogu. momu: i “ugodnia: Ah dž neftauna'diee uoicize pamet bistru imaiu:, ka» kobi: ouo blago" od. cistochig" sienike Skoiombiga sn. ; pofpieseno Isukarftu pridale , 1 . daroualle',iumarloga couieka . fasuiem raskofciam;i iradofti ma: od ouegafuietamarfiele; i bies.. cale;. ma fablielctene: plamon od: tasctinaa:,. koie:barice: od: stricle 3 jedinase prikalciu a po- D 6 _ bi bicgtu', Gncfebazrfo, i kadnši- magne szigne pokaiane., i u laž: berintu od fuakich nedragoftoji i garcila famaricene naghiu , u . komu, nio Bogu misle , nife od duice /pomehuiu,ni o(pafeniu: mogu raditi ,itako doskoncia.! nia Od (ciuota, kratki , peri pia- cer, neuogliam, itugam tescko: plačhialu, i namieraiu.. Tebi dake. famomu huala o Icluffe moi propeti s icr mene ti 8 oui ficuri porat od spafenia skoči » i pamet meni pro« |, uietij da tughe ,i neuoglic od '|, ouega neftaunoga fuietaia bu« |: . demvtechi, iancoru odfperan, || Ze,i vfania moga u kralicuftuu Nebeskomu ftauiti,i veemeglie ti, gdie niedna filla od vietara od fuprotina fuietrunieh meni : ne- zi nemofce nauditi ; ia mima ; “ipokoina u memu bitiu tebe. hiu vierešiče daoifa ovo mal- Jo bremena ,doklebude voglia tuoia hualiti , slauiti , gliubiti, slufciti vierno » iduoriti , neka paka sdrufcbom ad blalce- nieh, ifuetich dienizaa, mogu- te u vicke vfciuati., biuici tuoie obietonanic u S, Luzi .3fen/u- pam bomana. čeconfertam , & = coagitatam, O /uperefinentem dabunt in finum vefirum . 14 migru od gliu baui, i slopa. chienia ,: imackilete. mieru: do. bru punu,prepunu , i vele faui- ice moja slava nebeske... a BASS KO . | Pri. bii 386. PERS ani Priponuka: Angbicli: firafeša.. = gin [uoms:. DEE. ko o, a “*+Afaiemlarzem.ponifceno- LJ te molim o prduicetli Du- fce- ,.Raiski đuornice',. koli: od facetia moga ,od obilnoga ves liciantua Bofcianftuenoga' od reghenfi menisa ftraleianina ,. i moga obraniteglia:, fafue da=- > fam:nedoftoina grefcniza: , da“: me budefe uputu: prauomu.od R.aiavprauitr, ciuuati, braniti, od himbenofši ,, odfuake pri- uarke,isđete, Koiumi moće dusci , i tielu nepriategl. pak | a amo PB. >. glieni vciniti , i dapokrepofis | . slamenia krifcia. priluetoga: 1x mogu soi 82. ihdov.priđobicti fuaKo: puteno | okrenutie«-i di tiela , t u du ab - ići fuaKu oholas:, i tasćtu: mi« fo , i-diello neišpraunofafuiem > himbenoftim';i privarkamrfmie Vitarine: ; i bnosćto nioie po- | io tude , "molbe ziečh moe ij slabofti nemogu doprieti > ci | gio 1 da molba tuoia_ifprofimi i ' ge moga ipafiteglia . Iuidechi ti | 544 Pribiftriem- tiroiem ocima da | 5 la ziech moga'sloceftua odie- ed gliuiemle od suetiehi nauka , i g Suietaa moga Iesufla Isukar- 6 fta, # idenr pd putu od mi. bs gioBa > nemoime -mioi < viet- KPT ftrascianine * ofttuiti:“; # nr pultiti: ; >: nego "Koliko ip Vidic da“ vachma moi su: , po Prottunik: -u- Snoiu mresciu og Mčteme sapleđi , i mw grie* fim 0 bI.) : De fim famarfiti,: molimte da to“ liKo iace,. fciuglic , i pofpićfe+ nie budefcme pomochi s'tuos |, icm goruchiem gliubelcgliu« |; ftuom . Sacugaime molimteođ& 1, nenadne , i fubite fmarti,. od || gričfcnx fargbe , od o | nai marlechiega grieha Gofe |; podina Bogu, od fuieh grie- || a imartnieh, i vesialeh» || od talinaa » i KpralnoRij, , i vicefci u meni gliubau | Gofpodina, ituoga , + moga |, Jofcterate molim o Dulce h plemeniti da vafda , & nau ii lalćtito nacias od skomciše ., nia_moga fciuota ciuuwafcme pomgnjuito , da hšri napak | . uik nebimi cinio vpalti u 186 | od delperationi alli m koje | . a. . Que. | *» fuete matere Zarkue orufca: hoi, neka ia :mogu dobitnizz bitti. od fuakg himbenofti , i jakofti "Slobnoga nepriate. gka . pakgljenoga . Molim- te branime, i profuietli u fuakom momu diellu_ , 1 nč ofRauime- nikako dokle duiciu_moju. ne pridafc prid prifto liem viecnoga , prae uednoga , + milofardnoga | fudaa » prid 'Koiem time brani , 1 pari, time ve praui , 1 nadaahni da ia budem moi mslog ricti pi # bes ftraha , i bes fumagne, fa moci stobom po fue vicke *» m. |: IN drughe: slabofti , . cinechinf 4 Kati orufciem .:o0d prifuetieh g. Sacramenata , i naredbam su vijeke 2 slavi pa ,)1 u ze Bolciseftucno vfcinati fa» Sa softaliem. Dufima. bla* fceniem ,. i fuetiem , i fueti- | zam Bolciem. A la dafe nču“ ftruciafc , inč Ižamuiefc mešre: | poganu grefcnizu civuati 1 braniti vftruciachiufe: , i clu«. | swati od: fvakoga: gricha poe. | mochim: moga fpafiteglia , | kolj fclue , 1 kragliuic. Bog | po ive. veke vickag ĆA Rkn. . Po dram, Prici oš Diuizi * : M 2 G Dina. Dreuize prislaus na > fuicldo.. ođ' funzd fuietglia , maiko. Bofcia: iš megliu fuieh: ifabrana: , sla* ghia =. = - : “EEE u . . : ghia od: 1 I | umenia od rute, od Moran | Fi, glia,bieglizod lira, ipdfnic- | e , [uike krepofti. puna, od s eda, £ od zukara s si 8 fuieh duha blafcenich pociaf+ je &iena + fuarhu fucga ftuorenia CE vfuifcena , ziech ponifcenftug W tuoga obgliubgliena , ziecla | 19 ciitochic isabrama., i lagarglie4 E 1" Bal gliubauš Bolcios goru: > WW ehia. Ti farze tebi priklono ii €tudnom sladoftinu oslaghie +“ niex,rurađofti opaiafc , pari oeiftilc,irefifc,dulciu profuiete . | 4 Sliuiefe si bitrife ; Vgliubaui if. tuoiormolimterasgori pofciu= de mole ,raftopi.dulciu , irase. | ] Srijsarte moje >. milofti tuolae 1 papunifarzemoie;:i pamet ma- P iu ,- da nigda nepriftanu vita B. moja slauxchitebe , i danigda su | n 5, : o] = kh im] 7 "m im] . Prati ne pomagnka gliubau tuoia't meni, nifueco ime tuoie ifide : 1ssarza, is vitaa, i is pameti. mole , nekaia fueglner chiu< , | tim cebe parcizu u potrebama , | rafgouor u fuprotuam , po. mochnizu u pericukm, & tmi- nam prefuietglienie, & garcil=" li om mini u progogneniu s. bogbienie, u trudu pokot, t U fmatniem bolefđima vriefcee nic. Malostuola dufchu.moeiw proiuicthila » telo ifciltda , ochiutienia- profuietilax farze ralgoicila conicientiu: vteme= glila. "Milos, 1 ktepos .tuola. mene branila unapaftina, ođ gricha faciunala,. lamaom bila u molitui, & rafmiicgliasiu wa Jeganiu, u gouereniu , u ho— ghieniug ,: u pociuaniu ujede = DU a f Ni, u dlieniu, 1 u ipanm. X Mifts, .iblagos tuoia moie du» . gouanie oproftilla » doftojane - lud vimnofcila ,' isgubglizno peuratila , milofardiosifprofii.. da, neptiateglie viđiene, t neuidiene o.mene odrdagnalia, nA cias.od fmarti.mene fadru- dcila, od iafa pakglienogame= | ne vklonilla , i-u.radofti vie« kuuiccne mene .priuela , 1 u odrufcbu tuoich slufgbenizaa : poftauila, neka po tuomu:neif- miernomu doftoianftuu., i ia . budem vdienizaodtuoieh sla- .uaa> i gliubefcgljuftua, Kci:m .dariuafc oneKojjfe itebi vtic- / ciu,iutebevfalu, as i I . sa p Pofaniliuđie od Je ife PA A cifloš Dienixi Manji. 8) Lo Rifueta,priblaga ,i i primi: | loftiua Gofpoghić > do«: | ftoina maiko Bofcia > Dieuize | neozquargnena Maria »odNesi | ba ,iod jemgliz Kraglize do-_ | : 'ftoina , parcize , vtocifchie , d ; ofpoghie moia . la N. potis- ,. ai ftuorenie , 1 nefiriefna | efcniza , lafueda sa moje ts || šk e griehe , i sa neharnos mo- ; ju nedoRtoina rriftupiti prid | lize tuoie, pacek na ftotine > | i tifučhie putaa viecnich'imu* kaadoftoina ; insćta ne magne | vsdaiuchife u priuediku dobro» tu tuoiu, blagos , i milofardi | tuoie, prik cinicm dariuam, | ina | S DSR. 20e A 5 s. Ind Posuetilisćtie tebi prika» « suem kamerio »iledeno sar- ee moie;'dusciu “s pamet x da kos,tielo, ochiutienia vnutas- 4 na, nađuorgna bitie,dsuu ; mene , i:sueseto moguimati , ; tolechitesasuom: mochim ,/i ( duhom maizem 1 sasuotn iako- ; jd U tim ,iponiscenftuom, Koiem: v te moli sueta MattiZarKua , i ; 'Bnenu karu, kolu prolifin tuol : Pridraghi Iesus -Isukars spafi. | ;tegl nase ., da ti primisc ouo f + Posuetilisćtie od:mene ifte-ne- rdostaine “sluscbenize tuoie , / ' a / j , d daga priKascesefinku tuomu, idami isprofisc prauo-skrusce= nie, 1 sadouoglno pokaianie od Molehslobaa + i griehaa prite- | ich,i tuilgssi pridobiti sve 4 napasu = -odlukam , ifuarfno fieđignenie | napali i fuprotive, Koienišfe imogu vpricciti; u putuod fpae: enia, iod sluscba tuoie; iedno Podpuno raslucznie fafuiem n.cilprauniem pofciudamji tua m femalskiem , i telesniem, Pogardu od fuich himbenođti, i tasđlinaa fuietounieh , i nasla« ghienie famo d ftuarim duho- | uniem,iBo(canđueniem,š nau. | lalčuito u fuetiem Sacramen. || tim ; pomgnu goruchiu U nase | liedovaniu od tuoich krepoftij, |, iifuarlnoftij; vitarpglienie u fus protiuam, ponilcentuo u na- | predzima, iakosudobrienidie- | lima, nasliedonanicu dobriem |: s'vogliom Balćiom,slobodu od . slafnakoga , i pokriepglienic u |. Bolcioi miloftido nai posliede | Da 4 &ne. = meme zo pne i Yzuiglenićh >: prouodicivod igubglienich ; drufcbenizo elamgkenich “, vtocifčhić od | no vidanie temeglito tieh koife d tebe podpuno vw faiu: Dieuize priv porodadić vize u porodu , 1 diodize po po | rodu. Kladence odmilofard4, , kladence od fpafenia , iodmi«. | loti fuake :,.kladence od vele: dia, iodradofti., kladence'od | >. = — a fciuota, i od'oprof&tenia sd on# | fueto , i nedohituo vefelie ko | iemfe obradoua duh tuoi u of! cias u koij Anglico Gabrio mi | uiefti tebi , iti face fina Bolcić ga , istonofueto , i lamierm ponifcenftuo , s'koiem odgo: uori itomu Anghiclu: Gabriel: “lu: Euoraba Gofpodinovaba di meni DO riecij ruolol , 1 S ono 2 s I E e - o : g | gis one Bošeianueno otaiftuo. | ti kaše tađa dielkoua ši tebi Duh i Sueti ,isanedehitnumilos,bla“ " gos, ciftochim; i oftalekrepofti, m skog Rie Bolciafide na fuiet o s2 But gliuzku vleti d tuoioi M priufuifeenoi vtrobi ;.i sa fue a . tadofti koiz tiima od tuoga fi m na pridragoga Iefufla Ifukarfta 1% Golpodina nafcega .-I sa ono . bv veliKo vftarpglienie ,i geftoku ': s boles od farza tuoga , kolu 0« "gj Chiutie , kada vidig fina tuoga je podkrifcem naga fuicena , i . s: Paka na krifciu pribiena, i vidi: Pa icena , fuega priz ifmucena, i ; jA $ ilragnena , gdie fcednechi, ic.u ci, i oztabijnapoien , i ciu “ "g gnega_u 1marcniem belefti: | ou ma Chiacka fuoga: ni pe: m omoch fuati , i opaka. gde , M E 2 feu ) Too soka fuetu glamu prikloniutci scie uotomse rasluci , i sKrifcia martua slimgliena u krilo tuoie. Primi ; sa pet rana poglauitich gnegotiićh , isš amen od sarzatuoga , i sa bolesod.ra» naa gnegonieb, i sa age ti ochiutie videchiga raniti, - saobilno prolitieod karui zida goue meprozsgnene , i sa suu muku gnegouu prigorku ,.i sa mnosc od susaatuoieh , da sa« suiem suetiem ;, i isabraniem Bosciem dogliiesc, i potescisc: sena pomoch , ina suietoua« nie mole usuiem molituam , i pitaniu moma , da ia nebu« dem moliti , mi pitati drugo , neg ono sćtoie voglia. Bo- scia i sRoie sa koriš , i fa _.-_-" pa — ogni — aag mnm ia u. od duce moie., i leh , a ne ono sćkole ro- glia moja , i sa ifgubglienje' moje , u fuiem potrebam , 21 moiem neuogliam , i u fuicm oniem fluarim kole ia: imam ciniti., misliti, ali gouoriti » v dne, i u no“ ochi, u vram., iu ciaffign od Iciuota moga a1 da me= Ri > N. slufcbenizi tuoioi if- profilc u dragoga finka tuo' ga od fuieh Krepofti: ifpu- gnenie fafuiem milofardiem, i oveiclceniem , Sfuakićm. dobriem fuicttom , i pomo- chim sfuakiem blagofouom,,. i. pofuetieniem , s fua-: kiem mirom , i.napredkom y falugmradoltim , i veleliem Bozo uobi | 102 : du obilnofti fuieh. dobara du« hounich , i.teJesnieh , smilo« ftim Duha Suetoga , koij mene nšfuako dobro vputio » dufciu moiu faciuuo , tielo pokriepio , ibranio , pamet isbiftrto ,. diel- la mola vprauio , misli mole . pofuctio, profciafte grieke > 1 slobe oproftio , iod gnihme u naprieda faciuuo ', i obranio , icluot cis , i isprauan menido" | puftio, vieru, vfaazu,-iglia: “, bau Bolciu & meni vsmnolcio ; ickgliane od viere u meni vte: meglio , i fakon: Bofcij meni podpuno obslufciti dopuftio , do fconciania od moga fciuota mene -ciuuo , # branio , ouu molu molituu viliscio, i primio, t fciuot viecni meni nedoftoi=. nor grexnizi dopuftio . ." c1 , BY Quu: priporuku y' 1. inolbi ri moju; i.pe :oglufcile na:gnu, oo O-pribla Dieuize Maria mar £ KoBoscla , i podkrilom tuo- M lem brani mene sada ,i vasda , 0 a naulas&ito na. clas od ia nei S mos. Amon du a zZ | | -* Mitua Dieizi A Mai. Nr , Aiska golubize , Dieuize. | s mii Maiko : no rglubescgliua , Kola olobitiem “. £ niloftima nadgrena od Troi- 1 ua prisuetoga , bij saiedno i, o Ihaika fina Bosciega, i Dieuiza. > KG Bo pamet gliuzka nemosce |, dosegnuti, kako Dieuicianftua na materinftuom mofce ., ftati ; ' si bij dopusđeno . la N.fa- ' E 4 fue 104 fue nelođoina. dafam s* bieti sluscbeniza , i Raba tuoia:, nuta niseta ne manene,i pos Caknuta od čtoga mlaka neismiernoga, i od moić vn utargne , i ftanouite pocine defate i viemnoslufcki, duo« ritti , obiramte » i temeglim fa moiu offobitu gofpoghiu , pomochnizu , Parcizu , uto. cischie, i maiku molu , 1 sa- fuiem sarzem , uogliom ', i pametim moiom icitem datechiu suegh od sad uu na- prieda slufciti » duoritti , i sliediti fasuom molorn mochi, naftolati koliko usmogu dai oddrufieh budefe duorena , i slufcena. Satomolimte primi- loftiua maikofa obilnu , i ne prozicgnenu karu fipka tuo-| E-< 2s=s=Eps=s=as pp z ra = E k , F3 fa mene Srolina ;;: dame : ulofciše , U:broi od, slugaa . šuoieh , koiefi obgliubila , i 1 sagarlil pod krilotuoie , ne- kalam , iasluga tuoia ujekoui- . ta, i dami isprofisc mrilos da “" ša sluscbi tuoioi takofe ifuar- . <fnaia ucinim ., dfuiem moicm mislim , riecim ,:i diellim , da nigda nebudem, uuriediti .occi * Bolcie , i tuoic dobrote , ne- ka imac usrok fpomeuutise od mene fuakoga dobra , i doftoianftua_uboghe na 'cias > odfmarti moie. Amen. | Druga molituna Dieuizi MBA... " NERitaa , 1 fuarhu suich ufuikena dicuize , mai. ko gliubcegliua , i pribla. gha, Osobito: ufiescenic . : | E 6 slat- “108 X. pone. slatkaa :radolti: farza moga > Euo ohx dućizs lagubghena s kchieri rafmetn2 ; i neluiclaxš kchieri Adamove, kola touvi dolini'od fufaa"Ktebi vapi, & tebe vfaa -,:i t'tebife vtičce 3 < Maiko od milofardia ; ioddo« bra fuakoga '' Priđ tuoicm no- gam niza proftarta mioliinte sa tuoie neozkuargneno -faćetie , sa slauno tuoie vluiicenie fuar* hu fuieh koraa od Anghielaa > Ta ciudnočito , i nedohitno w* puchienie -, sa sciuot , muku + i fmart gliubolierioga Finka tuoga, dami iiprofilc ispuno prosćtenie od fuiehmoizh sla- boftij,slobaa , i griehaa moieh , ibrićme fadeuoglno sa poKa- jatise od suseli tasćtinaa , 1hi= : rinaa moieh', isa vciniti ifpu> u: nu pupakoraodfuich pomsgn kae i! njaa moieh:, :i dami. ifprofifc * milos Bofciu ; i nasliadonamie ' a dobriem diellima do fuarhae “ od (ciuota moga. Blagodarna ' maikosblaghe ,i miloftiueocci * tuoiekčmeniobrati .,: ibudi raf- ouor meni li iujem potrebam uprotivam ,i tugham mojem. " Pomofime, i cuuai Materinsk6 ' dobrotom, i gliubefcgliuftuom ' šuoiem fuedni fciuota moga ;, ' a ofobitolnaiposliedgni cias » .š mai. potrebnij..miloftinome : pr ; i pomgninp braki..« "Time onda vkloni:od pricke.., *žnenadgnefmarti,: odnapafni- “ka pakolienoga:, i1:0d gricha “Žmartnoga , i vertiala :; i aćini- mne doftoinu primiti : foć po« žZrebne Sacramerite :Kmedna ' . 6. skre W PRA 1 , 109 kei 2 Aaa - s'krepoftim gnihouorti., neki | budem i milofti Bofciot i d | krilu fucte:Zatkue Catoliciša- ke priminuci , i pocinuti . V- kafci meni. u -oni trudni cias . | Raisku , i: ueseluu liepotu tuoju, irumeniem:tuoiemn lis: zem , 1 biftriem Occima “tuo«: icm utiesci usdahe ',_i osladi bolefti mole: ./Rezi đufci mo- ioi uzuiglienot neboiše , # ne- ftrafci, ni pređai ; falSto ra mai, | ka Bolcia , koiufi ti gliubila , uierno slufcila:, i fueghier molila , ia Kofi temegli- to ufala odgniuoritchia fa te. be , i tebechiu. pomgniuo bra, niti od fikoga . Pridraga Gofpoghie .dopuftimi de ia onda budem frechna sa biti u broiu ođ sos >|) Nise o. BS Q KLE > O ajA > A donefi meni glaseeltiti, i ufaa Di dafam fa Raia odreghice ma , i dachiu meghiu Blafced ne bitti ulofceaa , neka e- Suctomu usdaniu potuarghioi na fuarlcim mirno oui m « fciuot umarli , i uefela dru- fcbi tuoioi prighiem ulfciuati Raiske liepote , i lize Bo. 1cianftueno po fue vieke vie. kaa. Amen. | ' Tri. molitue. Koie sljedi; B. Dieniza. Maria nauciSue tu Matildu Kraglizu od Ger manic .daib (uaki dan bud ...* h to # < Pa . gonoršti., Ja imati gnu pom, cbnigu na cias od fmarti. . - ( Parua Molitua:/ i CJ Dicuize prifueta. : Mari. maiko Bolcia;koiu Bogot: , . | | po pd velicianftuu fuomu,i fuetng:_ ghftua fuoga mocbi: vfuifi ,', s" doftoinom ciaftim . iedno s“. gnime na priftolie Bofcianftue« no, neka sa gnime tifinaimoe guchiana Nebu, ina femgli. Molimte gofpoghie da po mo-. guchftuu koizimafc,naghiefc fe ti ifta vlame na .cias od [masti ne, da ilagnefc od mene uu moch meni fuprotiunu, ko- ame mofce fmutiti. Rezi/dra« tu Marin . Druga Molitua. | TFT \leuizć prifueta Mafia maiKoa Bofcia ,koju vie- uuiccni fin Bofcij pd idkofti, i Ena iš ai zik od gnegoua nedo hituoga fnania nareli nacinom nefposnaniem ; mudroftim , i fnaniem nebeskiem , inapue .nite obilna fuietlofti od slave nataki nacin, da fuarhuluieh . Sbiftriem fpofnaniem ti vicie tuafc Troiftuo prilueto , 4 +profuietliote fuui raiskom fit» lostim, da kako funze prif- uičtlo Krepoftima Ma nee befa profuletgliujefc . Mo» dimte Gofpoghie da po one- mu neifiniemomu fnaniu , 1 , fuictlofti . Bolcianftuenom > Koiam fiafc -obuimifc: me. ne fuietloftim: od ''rićre zlih fpofnaniem od iftine, i difcig | molu na gne: ishodu da profujetliic , da ziechiane: . | inania » alli naraune: slabof- | | ti kin , tiačvpadeu Koie pomagnkse nieod viere , od vfanze i ed gliubaui Bofeie : > ' B Rezi fdrđuu Mariu. Trecbia Molitua Dieuize prislauna Maria | maiko Bofcia u koju Duh | i" pe dora slados od gnegoua gliubani , 1 vcini= ketaKo millu,i blagu, dafa Bo gom tifi fama priblaga, i pri» slatka. Molimte da Kako ti imaoui dir » tako na cias._ od (marti moje naghiefcic vlame, i Javlelcu đulciu molu slados od Bofcianftuene gliubaui , nee “iafeona tako umeni vimaolei, > di fuakitrud,iboless'garcilom | odfimarti , radoftim, + mno« 2: fuOM f&tuom od take gliubani budu ic meni i oskaditi,L u.rados obra- titi. Regi pra Mariu ž Nacin'veotaa “Korifan /i šeoje čbie fuoisydnfeiu pripovuciti fA | naipoftiedoaga cialfa, skošemfe mofce pemoski , Snaka dufcia_ koja fioij na )ifhadu , daje Big 4, fun sišlos primi, Zea Gofpodine: pomilui : Ma karfte. pomilui » Golpodine pomilur. | Rezi Ozcenafe ,# sdritiu Mariu Spaltegliu od [uie«: ta , fpafi nas fuieh, hoij pd krilciutuomu ; i karuim tno«! iom prifuetom odkupiofi nas,' pomofinas molimote milotiuš. Bolce pal da DO FJ nuki “= “mh m Ofpodine Iefufe Ifukarfte NJ faprigorke tuoje fmart . ne bolei, 1 faomrgoruchiu, Ke a molituu, Koiufa nas Vcinij ia: vartu na gori maslinskoi du koioife fnoi tuoi A kapglie obrati karuaue-na femglu te. Kuchiz. Molimte damnofc fnoia tuoga tako Karuauoga , koij ziech ftrahe od britkae. smarti obilno fa nas proli , doftoilcfe prikafati , i vkafati Bogu Ozu fuemoguchiemu , uproch. mnofci fuieh griheaa zue sluxbenize tuoic nedoftoi« ze mene. N. i slobodime na iasod smarti moig od fuieh nuka, 1 tiefkochia od: onoga. a | ftra, “> Molitua Parna. -- I ftrafcnoga ciaffa ; ; kole fa tez fcke mole griehe boimle dafu meni priftoine . koij Iciuefc, ! i kragliuiefc s'Bogom Ozem u iedinfkuu Duha fuetoga Bog : po fue vieke. oviekag . A Pau Gofpodine pomilui : “Ifa: karte pomilui , Golpodine po- | Ba z Redj OEBee. A i Sdrauu pasa: ži : Pofuetinas Gofpodine a meniem fuetoga krifcia , icini daon bude nafc setit, i 6brana | fuprotiua britkiem ftrielam | fuieh nepriateglta: nafcičh. | Braninas Gofpodine: [4 slame- nicouo fueto, i faerienu pra- uedne karui tuoie i Kolomli« m s adku io - a | na pl Moe 16. Molitua. Draga fte , kofife doftoio sa nas | na krifciu vmerieti > molimte da garcilla od fuieh trudaa , i muka tueteh , Kole sanasne- | pod grelnike , i grefcnize | odmefe nd Krifciu , Kada du- cia tuoja prifueta rasdielife .st tuoiem tielom 4,» doftoifefe - prikasati , 1 ukafati Bogu Ozu Suemoguchiemu sa dulfciu - fNuxbenize tuoie, mene, N.1 flobodie od fuieh truđaa, imu kaa s kole sa griehe moie bo- imfe , itreptim dalam doftoi- na kolj fciuefe , i kragluiefcs Bogom Ofim , i Duhom Sue- . tiemBog pd fue vieke viek amen. - Ga o 4EJ+*Ćf- Golpodine porni lai,lsukar= | fte pomilni , Golpodiue pomi- .Ini , Regi Omena/e , $ fdtan , Mariu. KES so oBrani, ciuuai, blagofoui , : o fpafi, i i pofueti Gofpodine slu». : ; felubenizu tuoiu mene , sla. : meniem fuetoga krifcia '«Ž+ ne-: mochi, i faprotiue adurati od ; dufce,i ticla moga: pridoue. ; fiem slauniem +Ž« biefce, iu | klagaaiufe lue sle biede ,-i srake, i slofuako, < mai ' | Molitua 7 resdia. Ofpodine Iefuffe Ifehar« Ve, koij po vfta Proro« = rece , Velikani vlecn o " fagliubih tebe, (ard iregnuki te ke kmeni imaiuchi milofardie di Na. na . a. on ; na tebe. Molimte da s'iftom h gliubauim tuoiom , koia tebe ; Sneba na femgliu pritegnu sa ' tarpieti tolike muke , i trude podnieti ; doftoiscse prikafa- €ij,i vkafatih Bogu Ozu suemo“ guchiemu, luprotiua fuiem mu“ : kam, iboleftima , koieh ia , N. : slufebeniza tuoia boimse da« . samdoftoina, Spafi Cospodi* : nedusciu moiu , Koiufi na sli- oku,i prilikutuoiuftuorio , i neproziegneuom karuim tuo“ . iom odkupio, i sahranie na cias < od smarti moie. Otuori gnol | vrataod sciuota , i ciniiol vscie -uwatistuoiem isabraniem , i sue“ tiem du slaui tuoioi .-koji sci- . uesc , i kragliniesc Bog po sue | vieke viekažf Amen. losćterate molim moi iedini Go- .*- — o rk ka Ke SCa ši snake = koij nas odkupi prifuetom ka» ruim tuoiom vpiilci 8. .dufci slufcbenize 'tuoie: mene, N. tuole:britke rane :karuim tug- .iom,, rjeka naucim & ghima le; gati tuole bolefti;, : trude , ue. . proch fuiem boleftima ,: i mu. kam koliefe fa gtiche mole pri> famli ia doftoina tuoig»gliuba- ul, 1 milofardia ,1cinidafe fie- 117 . Gofpodirte Iefufle -Mukarfte::, > dinij stobom u glibbaui nepri. . dobitnoi , i da odtebey i-od fuieh tuoich ifabranieh nigdafe nemofce odieliti . Vcinie Ga fpodine priblaghi vdionizom - prislaunoga Vputienia tuoga , prigorke muke tuoiz j prislau. | noga vskarsgutia,i priciudno. -uitoga vfilciastia tuoga . Vci- nie . . Kole, bolechile,itreptechi ic= | e 7 . cramenara ,Ycinie Gbfpodi- mich, kolj tebi vgodifce od po“ . cetkaođsuicta, 1 dopuftici da ' 120... nje vdionizom od prislaunićh.. otaiftua , i taoieh Suetich Sa ne vdionizom od fuich moli «taua, idobara , kolafe cine & Suctoi Zarkui tuoioi , I vcinie vdionizom od fuieh blagofo: |: ' uaa, miloftij, doRoianftuaa , |: š radoftij fuieh tuoich isabra- |: prid tuoicm slauniem pritst : diem bude vicivatili tuotoi sld« |) ui po sue vicke viekaa . A- |; men. | | I21 Privruka g dobru = mare > | Veinsti . | Ofpodine. moi. Jefufe' LJ priblaghi , 'kđtj ifdifciu* chi si mofu :gliubau , na tuar- domu daruu od krifeia , mo* | life Chiacku tuomu gouore' oci. VruKe tuoie_Gofi podi' * ne priporucuiem duh moi , i osa tefiem; ri 2ćima , tuolafe du fcia Prisuši; sstielom rasluci . iMoliiReR one muke, i fmart: “ne bolefti , kole achiutie i D-oni naiposliedgni Cias od fciuo* tI tuoga ,'1sa slauno: pritni- nutic tuoiz_ Maike “ prifue" | te , sa radofno pritcriftie s" ouoga (uieta_ gne Vićreniš > ka Suetoga Iofeffa , i sxolas fcenu saka e X i “ fcenu fmart fuieh fuetieh, i fue: tizatuoieh , koij lada u Raiu > viciuaiu, dafe fmiluiefc,i meni, “ unaiposličdgni ciaš od Ičiuota moga, i pokripilcme olobitom- miloftim , iblasofouim nebes- kiem s'drulcbom , i obrano primoguchie kraglize nebes- ke, i moichfuetich paraza ko» iemafe u dobru fdraugliu, i fciuotu vtiecem . da Sueti Mie hallo Arcangieo i. Anghieo moi (trafcianin budume o > paKglienich napaltij braniti , neka mirno fuetiem Sacramen- tim i naredbam Suete Mater&: Zarkue vrelcena , sttobomfe : budem gliubkofadrufčiti, i A vieKete u slaui RaisKoi vfci« vati, garliti, i Zeliuati Axe, men. | Sude i \ ' đ i “ wBadgniebgarcil straha. (4. o rasbinanje. . CO Nam, vieruiem,i darfcim i, Bi ži Ž v 3“ f dh e "as 6+ 4 .temeglito fpafitegliu moi pridraghi da timafe dochina ; onifuiet na gnegouo napoko« ; gne skoncanie, la fuditti u ouof > puti vmarloi , t koloifuak ima vskarnuti , 1 fciux, i mareue ; s'takiem velicianftuom, oru« -fcian, tako ftralcian, da prid paf > <za . Ps za va tobom fmeftichiefe fui elemcn. ti; funze, micelez i fuiesde po- . marciatichie , i fuietlos fuoiu ifgubiti ; femgliachiefe bes priftanka trefti; goire chiefe + megliu fobon vdarati:; more > : cirickechie gorietti; ribe chić - iaukali, i reuati ; dubiechie i F a 7 icle 2 >. bogme re DE eia ti ho i de «eieni fparfciti , ptize cije mar: tue. padati ; [ciuine femaglske difuicene oftaiati ; cegliad fci ua fapagnena , i 'okamegnena | bitti ; martuichie is grobaa ) i is femglic (ciui fkakati ; i isti duorani nebeskiod ftaha. cbie_treptieti , iliza fuoia fa. kriwati. Gdie prid fuiem mno. ftuom od puka, koij bij od ftuorenia odfuieta do fuarhe, koiachiele trubgliom Anghie. oskom prid lize tuoje* pofua- ti » iskupiti , fui griefi , fue krinine , lue priuarke , 1 fue slobe skrouene , iuidiene , fue misli, (ceglie, uoglie, himbeno- fui, polciude nepriftoine, 1 nai otanie odluke, imoie, i fuacie, kako biftru farzalu od fuako-, gachie biti uidjene > 1 ze. ra g motom ,if6tetom ,imoiom, i fuaciom , koie:Bolcianftuo tuo- ie kakomudrago u uriedio # i fuetofa .ufmnofciti , i utielu, i a dufci dobriem , i ifabra-| niemslauu , i Kaiske radofti , > A grefenizima si ufmnolciti fra... : motu, (tetu, imuku od vie. ku ujecnich tugaa , 1 bojeftij pakgljenieh . Da fetochie_oc- “mene tufcne , ineuoglne bic . timoi pridraghi ftuoritegliu :, a cefnem , ghinem rafmilcglia iuchi, i fcruotmife fkonciaua | Toliko uechie gdie ueti Pau | pilce. Statutum e$3 bominibu, , - Ktrahouitiem nepriatepliaa pas | kglienich fuemu [uietu ocitoua- | ne, i prikafane , skoiom fra. | 5 femel morš.Pofi bacautemiud.,. cjum . Odreghienoie fuakom F2 = tko 126 2 B tkofe rodio iednom vrmrieti! g falue dale fmart marfechia ; Rrafna_nemilla , i fuakomu vfiona i ii fuarfciuiu fui ia- di, bolelti > itughe telesne i (mart pri onemu fcto sa gnom (liedi (latKaie , i nif- cta. Mađochi na lud. , i priče lize Bofcie, sciem# i kako? Aimeh # tofu iadi ,: tofutughe. prane. Satefiem (ud. Is mos | uzento y ir iči oruli. Viedan, cas, điedan: hip. u tremutie Čoka u koiefe dufcia fiielome aldielkonciasvidr, rnaghidfe "onom platom , koiuie dobila“ ll: sAngluelinr u: viekuviec= -otskaur; ili sIlianlinžu: pro Mti pakgkermos ; 15. gaoćunei kooloca cecidenik ibi ariš. 2 on ; 2 227 oni clas pade , tuchie- viekos | uati. m Trudna ciaffa, boleflna his pa, -komule brieme ne depuf- ćta ,ni fabranitife, ni fa oprau « datife, ni fa molitile # tufu fprauni diauli smnofcim od griehaa ifpifanieh: t& Anghicli s'dobriem diellima kolafivcis nilla, tufuetituoi; Parzi , ko- icmfife: vtiezala , tuie fpraue nafententia bes prodiglienia , lapella , i fue: to «iedno. tre=' nuti& od oKa fuarlcenolena- ghie, iifuarfceno. Ah Bofce # | kolefu tieskote # koia prefcia, | kojali boles# ibesniednogare- | media, # ođ ouoga mife-mo. | ice vtechi nifacrittš, ni braniti, . ilofc dafe hochiu filodati, fc, bolei. «o mogu: vcifiti ? .stielom A FE «e | ! hk “rasdililc > fuakchiete oftauiti » nje ni vidio , iono Ićto imafc, naftioatchieti dignuti , i poe otutoliti , gdiefu 'occi fablie- oIćtene , pamet famarfcena , e ucignenz prikafciuiu , i tefada duore, fciale, ufdifciu,, 120 g boles niam , i dufciomn fmu. chienom , gdiele faiednoraslg nuie_, i nefnale u kakuo ; gdicle_bitie otauglia , bla- 0 , dieza , rodiazi gliubglie. ni ,i naidralci priategli , koi. i placiu , akolikofe: s'fciuotom ilaborauiti, koliko date nigda koliko ufmogu uechie , i prić gdie napafti prid occi fue slo. oic vele uechic fa pr uarie i, i ufanzu d Golpoding Pogu od oproiđenia., i o 4+ mie: : cluiu , gdiefe bitic promieg: PE 2 129 s milofardia ciniti ifgubiti. Ah “žoh , i ouo mene ifcekuie ? i na ouo ia imam». dochi ? ; a o temu naimagne mislim , : 1 fa isbauitile od takich tu- : gaa ona. brieme nacina > ne . ; Utem ?.Ne , ne nikskoia fa : nebiti ofughiena , i u nai- . glaunioi potrebi. oftauglice | ma , jachiu nabrieme po. | osmoch ,» i omacin iskatti , fpafenia_ ueoma raftuoriti o Veoliko moi Ieluffe_rafpe- ti Koime imalfc: fuditi . Euo Deus . Znilim ,. i: vapim ier.' fam Kriva ,: obralmile- zar- a Fs o lieni ok oocci na. moie posle od ia neuoglniza - prid tobom : proftarta -.. Ingemifto tam, . quam reus culpa -rubet vu. ' tus meus , fupplicanti pare“ | poje io JAMA Teh ' 1. 30. ficnr ziech iišišćae rnojek ad frama yi odftraha, fato vslifci rnolbe.moie,. i proftinri lave. | liko milolardic tuje zi Bijto fudgu dd nd tusioš Uda gliu praudu; prizne > : šnautde. AH šeđino stoje vrcif m chie ? draghi, mili , 1 bh rioni zlacak gi Tefulič Rofp eti fudce pravedni, 1 mie Polardni, doklefi tako portiscer (blag, # miran ojafe Ktebi Porn židarinam s garlim tuoie noghe priluete'y 1 rane tugie zelnum, molechite «a-. imi dopaftiće miloš dafe pamet imoia isbiftršfafposeati , inau- citimene ifuci lua moja "= 4 X. / ' * j =— LA : | 131 šferuotu ouetitu tietitiy i fu. diti, f& nebiti pikaodđ tebe ofughiena » i u propas paK- glinu, koiglefpofnam, i fpo= uiedam doftoinafamnofc grie- hz molekfatuorena', # včsigam: * odvieKuviccanftuz fakougna Tebile vtiecem famomu do» klefam nabrićme', # profimu tebe s Dauidom rafabrainiem . Confige timoretuo carnesmeas: Ziadicijsenimtuistimui. Pfo= bij » pribi, ifrani faze, i put moiuftrahomtuoienr/3fćto na fpomenufudz tuoga treptim , cefhxm boimife',. i duhmife: fconciduz : ma doklefanrt fcis Hotu ouemuneefiiufe mkako puftiti , ni tu tebi Vfanzu br vf. đanzu: ifeubiti , “i faro: fua u vreghienia Kolatr:vcinih , : F6 _ wir 132 vtiskulem ; > i spremgliuicih , . U karuaue-rane tuoie > fi . slobee , suaneharftua , ine- pomftua , fue priuarke , i E - psa . iania pufctam & duboKu pu“ . cinu od neifmiernoga milo« . . =a = : da, i tako 'oblakfcana vapim : ktebi. lufie iudex vultionis, >, godarno a prie dne- qui ,icia i odeh diclla moich > i. dake fardia tuoga , neka tu ifghi € griche moie , fue opacinei, neprauednofti moie fauefciu- iem fauefcaicm od skrufce- nia » i s'kamenom od poka“ nu , i vtopglieni oftanu fa vali donum fac remilfionis“ antt diem rationis. Prauednich 0 ofuzta Sudce darui meni bla* au koliia tebi. imam * dati pritank :konat od. bi o 123 si . žatada nebih isgubilla, mi ta u ftrahu , i. tohzigm tiesko- - “tam: Operi mene Karuim ne. ; .proziegnenom is parfijtuoieh , | i podpuno ifcifti ladara od fua. , ke naimagne machje , dafeon« . da cifta budem nachi . Ti fua.. komu sa mene odgouori_, i. . nepriateglim ufta fatisni > |, fuaku oblas fatarifci , i tile ' doftoi fa tuoie ueliko milofar. - die, fue dugh e moje platiti , d: > . “neimam lasđto na tuoi fuc. X o ftrafcni pritefana > i potela | ; ona biti. Sciudim , fcelim i odlucuiem fafuiem farzem , Iciuot , i diella._ mola ifpra . uiti , sofobitam tuoiom pc :. . mochim , i tebile podpun: “> ugodna -- uciniti , fato - N'', proicias me a facie tua O&/pi- 13. .. ' o fošritum Santu tru ne auferas d me. Ne varfi micne ' X prid liza tuoga, iduhttior fuetine vgrabi meni, fpafite- ': ghumoigliubglieni,negoli po- - krizgpi mene milofimtuoiom, ' i1daimiiakos fa ouako ddxfuae - rhenasljedouatineka paka bu- dem tebe blaga : milofardna "nach, i u krilu tuemu, od funels | trudaa isbaugliemia pocinuti,# : PO fue._ vicke tebe viciuati - Amen. u ZA PriporuKa: dicuizi Marij de 1 nd/uduBofetemubude: ' | = dafciubraniti , & . pomocbi. ;:f *ERitaBogorodize, od Ne i kraglize,obgliu bgliena ga uar- » i | * L » h, X. i . : Mei ti * \ : h 5 : suarhu fuiehk-, dieuize Ma- 2 a jE "tia , suieh -potrebnieh koise ' K; tebi uticciwiedino , 1 ftau= no utiefgenic , [ciughienirase gođoru y hitraa, 1 pol, piescnaz pomochnize > f onu neis-. miernu rados , koiis farze ,-1 dufcia tuoiag ochiutie , Kada : Pofna, iuiđie,tu migeftokieni, | balestint i fmuchićnutaomu, daie tuoi iedini. finak trecht. «lan od martuich is groba sla nan uskarsnuo y budr dulci stroiof rasgouor' ,- i utie fce- | žlice y kada u ftrahu s 1 gor- i &6 predaniu priftapi prid ftra. + fcno lize tuoga: iedinoroghie- . noga fina fe tank, iispurrase : > fog pridatti od fueh fuoieh cignenia , 1 do namagmei «kclla yi mislij nafunutargmčt, seo na Ć 0.126 | _ i naduorgnizh , tada ako ik ' datebe priklono molim da me- ne pomolcelc ; pokricpifc , 3 ' branifc, dau viekuuiecne mue . kenebih bila ofughiena , i mno": | ' iem glauniem nepriateglima U oblas., ina vogljupridana ,: 1 pusćtena. A sas&o niednu mie / lostebi, kako suoioi gliubglie- | noimaizi, pravedni , 1 miloftie: , ui tuoi finak , a moi sudaz ne: .chie nigda sataiati , po tebi . blaga maiko moia ia nas. uiesćtenie sciughieng > ilabrae i niem obechiano ciutti. Hodi 1 K'meni. o blagosougliena od: Chiackamoga , i vsciual kra«: | \Jieuftuo , Koletie od pocetka ; odsuieta priprauglieno,sa mo“ ichistobom. sueghier. bitti , o: iMaiko gliubescgliua , i h rado" ite | a. | " ftire vscivati po sue vieke vie- pan Amen. * m priro: : C Dobri , iblaghi lesufft | J rieci Oza Nebeskoga > suietlofti sla ug Chiacka tuoga, koga lize scele Anghieli nase | retf nauci mene molimte tuo. iu SEŠgliu ispuniti , neka duh tuoi dobri meni bude prouodic ifiena sd is prid tuoga gneuna - liza,kadme budesc suditi , ia sa- kriuena, iisbaugliena , donij | sciugbieni periuoi budemse u vchi > u komuie dan viekoniti.. bes niedne fiene , i jednaKa suacia: posciuda. , i voglia , ieie iftinita temeglitos , i te > meglito vickuuiecanftuo » Vie: ' oni. | rd G Pi 13% : . : “ cni pokoi , i pokolna cestitos, .. ceftita rados , i radosna sla, “dos, slatko ufciuanie , i fuieh ! fcegliaa obilna ispugnenie , | gdie ti sChiackom tuoiem.»| s Duhom Suetiem i fuiem blag | fceniem - pribiuaflc u rasko« Xciam , koie , ni oko umarlo mofce uidieti, ni uho ciutt ni pamet dofegnuti , Bogpdi .1 Tucuieke uiekaa. Amen"? :) U e » |. o: Darofobisi Iefulfu od [arz84| = ddobrieh dšella I ž Riđraghi Ifuf, moi gli“ ! JE ubgheni uierenice , sr nuunutargnicm ochuutičnierm, :.oddulce , moie dariuamti fij o: da sa uufda farze moje: , ftuati i naidsafciu koiu imam, i mg a \ | <... e kas; aa i ča i prie | 139 limte snaiuechienr ponifcen- finom Koiem mogu , da du-. fcia moiabude pofteglja tuo«- ia ; ucinime doftoinom po- - fciude_ moix . Vimi farze: tioie , koieti dariuamt , 1 fta- niga u parfituoie , nekadtoi. lofcnizi pociua y biufci ti uas zlubefcgliuy i mio ya tuolu - prifuetu glavu dracidm tarno- aiem obkrufeenu ti fpufti y d' zasloni nž grefenemoiz pare 'Tnekate lilcgne mogu garli- £, i minie ufciuati y i ka« cofam 14 fuatuoia fpafitegliu noi pribighi,takoi ti budi uas: iior (2, te Jena ftuorio ,-t ode pio ; 1 iz sa mprosc usro- Ša tebile imam darouatti | Zfuientmoić diellima, i (afuorm Sochim ,koia ako niefu ktebt Mao o uprau« €, ks 140 uo vpraugliena , i od tebe prim- gliena sćtomi mogu vagliatti“? Ia dake potisćteno ftuorenie od. rukaa tuoieh tebi prikafciuietn, * itebidariuam , i (ciuotmoi , ij farze moie , i dufciu moju. , i fua diella mola » ofobiciem nae ..cinom oua s&o imam Vciniti * danaska, idinaprieda , toliko ifuarfnaa , Koliko ne podpuno ilpraunaa , toliko dobrouogi naa, koliko narauna ; tij pra: ui , tijh vlada na vogliu tuolu; i nekafe boglie dufcia mola s'« tobom gliubeunice moi viedi | Mariajilui ifuarfni, iifabrani E a NE koilu = koiflbili, koifu fađar 4,1 chie bitti do skonciania od . fuieta , i milofmi dopulti date . fuaKcias fciuglie , i goruchie budem gliubiti ifuarfnie duo. | ritti , i Upraaniediellouati , i s'vogliomfe tuoiom boglie v- * goditti, nekale mogu liepice. Md Š E. stobom fagarliti , 1fiediniti , i tebi famomu (ciuieti , fa tuoiu slauu, i poćđtenie , iciughiena : :. blago mole , islatkirafgouoru . fuich onieh koite fciude , ilaf. uiem farzem ,iduiciom gliube, Amen . su ai ; Molitua Suezusa Parza | obranu , š Mea [ : Tauna vfdanzo mcia , Bl. \ > fceni 1 Sueti f $: N ' Ja te e š ofuoih >" Ni E , posuoih sl Parzamoga ,6i sa : utocischić , & fuakoi potrebi | moji , i fato dar(cianfi uafdi polpiescno fa menefe iauiti , imeni pomoch datti. Tifi pun fuake radofti , iulciuafc i sla- ui lize Troiftua prifuetoga , & | . komu uidisc , i imalc fue feta | molcefc (ciudicti ; Sato mo, limte fasuiem priklonftuom , [ nč obfirile na moie nepom- ; ftuo, ineharnos: ma pčtuo« |, mu famomu doftoianituu , i . blagodarftuu isprofimi u mo: . ga glubglienoga Iefuffa _Isu- . karfta milos gnegouu , da s'- | gnome pridobiem fue _moie 3) neisprauna pofciude , da ukro. .. tim fue mole tafcte fceglie , : da odagnem fue him bene nai. ; pafti, i da isprauim fue mole . | misli - 4 o ni i pnirnie, i temeglitie mogu ia ide pliubiti , i slufciti moga pri- rig dragoga ftuoriteglia , gnego. i Ta tu uogliu ispuniti , i u putu iu. prauomu odfpafenia slobodnie - go; napredonati , da mogu dobra (ih nađahnutia pofnati , i sledi. uti , i s napaRouaniuih tala miu bratti , fuaki dobar fuiet fa. «gu Borliti, i d dobriem diellima m S Ak , e« jemisli isprasn2 i (čtetne , neka upi Obilna bitti , de ia_mogu is» ni; da mu tom 1 diellom pomochi , i 1 | i 1, di losđkerate molim moia usdan. s ZO xi moi uierni Parće. da- rgnega moga dobrim fuiet. fi Kako Bog fapolieda ghiubiti . | i odi ime ti čiuuas i branise dana. | "ek tka , i fuedni moie od nepria- | io Ika 1 luedni mole od nepria- , ei tegliaa uidienieh. , i neuidie. *- xs Mek , i od priategliaa hlmbe. | > njeh, g | po Pa t k L ae, e sa. zn “gieh, i dame od nenadgnz > fmarti,i fgode vklonifc , i io, los ifprofisc da ia bes potreb- | .nieh facramenata s'onogafe | fuieta neodielim,nska pd Ikon, ' cianiu fciuota kratkoga moga ; doftoinafe vcinim po muzi mo- ga Spafiteglišji po tuoiem mos: bam velelitife , 1 radouatit f1a. . ui Nebefchoi stobom saiedno, . isfuiem , Blalceniem , Raiiki 1 m duoranim. Amen. >: Molitua Suetomu kogg ime 0» ffe. Reehni, Blafceni , i Sueti , N ,nakoga ifhodus'ouoga “ neftaunoga Suieta , N.ebelafe ' rafuesčlile , A iafl_ pakgljeni | * fmuchiemi , i fmetenioltalce, | i po to Sd a rrjePZVEnm "i poltuoiu dafciu fuakičm; kre | &oftima z ifuarfnoftima , 1'hra- : brenicar: diclima. nakichienga., : Anohigli Nebelki fidofce ,.i s- : raiikio: pienifma: u viekuuiec- : nuslanu viniefce e rane 1 prifueto tebe: radofno priće« «ka, i primi gouorechi, gliub= o «gliena.nafcia , i fciughiena . Kola fciuechi u puti umarloi . fciuot. Anghieofki , dni tuoie u slufcbi , i-& gliubaui nafcoi prouede , fato pribiuai fad s- . nami u faskoflciam , koje ne- mogu fuarhe imati , i viciuai platu od tuoieh tngaa , i nedra- | : goftij, koleff na fuetu patila, 1, . podniela . Sa veliko doftoian- ' . ftuo, islauu tuoiu molimte da . Kako ia imah frechi4 tuoie . . slauno ime nofiti , i gri“ di li | Ri a. oz " -——- mele.diciti. » da. tako: vputife mene i:putuod fpafenia, i pri« - uedefemeneda sliedim ftupaie tuoie_gliubechi fafuićm | far» | > zem , idufciom Boga moga, fa. pouiedi , ilakone gnegoue ifpu noobslufciuiuchi , i vitruciaiu* chife , i ciuuaiućhi od fuakoga «ozquargnenia,i Bofciega vurie- ghienia , neka paka , Kad Bo* fcia vogliabude , Dulcia: mola od fuieh fuietounieh famarfca* ja , po tuomu doftoianftuu ise : baugliena ,i osloboghiena ;-- s“ | . tobom , i sdrufcbom fuieh ifa*: . branieh bude viciuati , slaviti , odhualiti d viećnoi Slaui Boga | Oza , fina , i Duha Suetoga . mene : ba 2 ' Moli ; u BE €“ = sw Wai 2 : 3 5 =: _o. o nE ž : Pada a E POI LI2 ne, Molibdd:Buptigh:: koša ime na: fije , avifjejAtavin Paar" TION sisu: obraka. . dao ' o : ! Valitchiujbes priftanka , KE: islauitimetuoie , falue da nemogu: fadouoglao-, ko- likoslabos moia molce doprie- ti; oblalcena ,ifueta ; N. po“ klilli fam.tuoiiltiiefik , illi ko- ga Anghiela Nebeskoga mo: gobi tuoie dike , i slaue fado: uoglno glafiti , 1 vfpomeniuati, fasćto fciuuchi tru puti vmar“ loi marfic fue scto fuiet gliubi,4 gliubi ue sctoie Bogu millo , | vgodno , fato fadara meghil Anghielim viciuafe priftoini platu tuoiem trudima;ilamier niem krepoftima , tebi od An : G 2 gbe ghielaa fauidicnič,rutnena mfo od Bofcre gliubaui; pribicli liga. ru odifuarsnoftij , kruno mnoia iafe dicim, i podnofim imenom tuoiem slaunicm koga miris fuc imrade mole prikruua. Ah liepotiia oebrah fa vtocifehie , i fa Parcizu moju: liepoti mene irechia dopade nofiti ime tako slaune, i vimnofcite fuetize . pod kole fienom sciueehi i tra. juchi dni mole vfam y'.i vidam-: ie obraagnena bitti od fuieh slieh fgodaa od fuieh fuproti= ua, i napaftij duhounieh , i te- lefnieh , i besftraha Boga mo-.| a slufciti . Sato ti blafcena i . ueta dulcio:, vierenize Ifu- karftoua fueta,N. doftoile pri- miti mene pod fienu tuoiou, 13. garliti mene,braniti mene, ciu. m! uati, diko ika Ši, PEEK tati mene, pokriepiti mene. + ni fuako dobro diello vpraviti mene, iod fuakogasla vkloniti mene, neka _s'tuoiem vlada. nižem budemie od:fuakoga vu- rieghienia Bolciega dd naima« gnegaciunati, ind ifgled. < POputuod ifluammofti hoditi j napredouati, fa mochi paka o “: tobom faiedno,! s oftaliem Bla. Iceniem U - slaui .Nebeskoi pd tsomu doBolanftuu. pokoina vicinati , i radofnabitti pd fug vicke vičkaa. Amen: | PriporuKa 5 woolituom Sata. mu Mibašla vjenčao | Ja 0d Dufciaa obra- niteglšu. S Michaile A rebanghio ia e ik ad , a ni +nafiuani , od Nebeske voiske prouodiciu > i. Voieuodo pris- launi , koga Bog odredi sa due Icie primati , u slauu Nebes. kuih u Voditti;: Ti ponorsko« mu drokunu glauufatr , ifme-. ciyu.scto pun oholafti diciafce- fe gouorechi ,.lachiuna_ Nebo vliti > priftoliechilu mole fuar- hufuiefdaa Nebeskieh vfuifiti ,- oi prilicianchiu priuicgnema | bitti , moch gnegouu.; 1.iškos: nepridobitnu i. igaegouieti fuv eh nasliednikaa hrabreno por laci , skarfci ,i pridobi , ifaled* | no s'gnime fuieh u ias pakglie* onisbi,ifatuori. Saneisbroine krepofti tuoje , isšneilnmicrna - doftolanftua tuoia doftoife me. ne.od gnih fuegkier ddne, i u' nochi wikloniti, i braniti,a nau; . lasetito | u smeamamsšti lasđtito nA cias od rot moiž . dami nemogu nauditi , i du* fciu: moiu molimte od fuake gnihoue: oblafti , i od fuich “Brichaa .isbauglienu u vieku Vjećnu slauu vpratii , ivuedi i neka faiedno stobom, i tuoiom: drufcbom -priceBitom budem BolcieveliKo milofardie vfui- iceuati , slauiti , hualiti i vici« uati, pofue vieke Amen : X Sueti MihaileArchan. ghiele brani nas i bolu. | B. Danč poghinamo nA (tra. ear Sudu... > Molimoe. - Ofce Koij POM AR naredbom -Anghiaoske BG 4.-—_ Slu- niefc: Dopulti molimate , da &-. sto oni prid. tobonir Role na . Nebu tebi slufcechi ;pognima. : na femgli fciuot nafe da bude; obkrufcen,ibragnen. Po Go- :| fponinu nafcemu lefuffu Ius | karftu -, koij: fciue , i kragli. _ nic pofue viekeviekaa, Amen. - sluebe si junk nafliešike: | Priporaka, zA ; molit#a fa tome Đ bf edu. e “ A > Var u fuich sfuifceni,i Pri a bla eni lofefe Sugti, Per=. lo od ciftochie , i koragliu od. goruchić gliubaui, meghiufuić i (uarfniem fam ifabrani s3 fienu d naifignega otaiftua Bofcian- tuenoga ,1sd vierenika , ira . ciu Archie Nebeske gre : Iće Pas . ; Dienize Marie Maške iedicoro« i ghlenogafinaBofciega. Chia- i cko ceda Bofcianftuenoga Ig- : fula Iukarfta nafiuani , i dat“ t feiani , Anghieoskoga poho“ ; Khienia , i duorenia doftoini ; Tebe lumgnam od tegotg , | peozquargnene Dieuize tuoig 1 Vičrenize Anghico nebeski v- glavi > daonofćtojeu gna pri. | uetoi vtrobi po duhuie fueto“ mu lfaceto , i Kada dietickanđ. fuiet porodi daga Iefuflom ima* : fefuatti. Tebtod Anghiela bij , nareghienodaodlargbe krude“ | logalrudaftuoriteglia ,ifahrae ; niteglia od fuega imafc fahrani j ij , , zu ti,1 od [marti slobediti , biefce- chis'gnime , iblagom Maikom u Egipat , i opetaih paka | isEgiptapouratiti nakon toli= | ĐG 5 ko 4, . ko godisćta, idouefti. Sa Gho vtielcenie koie ti ima , rgisko blago rukam tuoiem pomoci Pouijati, i rafuiati-, natwolem rukarmi nofiti , darfelati y:na Parfi tuoic, ina obras'prinofittr,& Suaranic gnegouo viciuati- , 1 | stuoiom blagofti pokretiitatig date gnegoniem prifuetiem ru“ cizam kole fulet ftuorifce fagar* . li, izelou fa zelou dati vrati , - S&veliku milos koiatebrbti :fa« -momu dopusćtena , fina: Bor fciega Koli fuakomu' ieftoisku ' : daua , tnoiom mukom pitati, ' tuolem rukamfalagati-, t:tuo" > mu trudu polak tebega pame" i chniKa imattt , gnemu: KaReie, !ftarii fapoujeđati., S&nime , na | “iftoi tarpefi, i. s'Mariom blago“. owai, dilftoi kuchizi pribiuati-)š: | vitim = bik: di EL ŠI iP Is. vim gnegovieni kojih riecitn nebo 1 femglia bifce fatuoreni Chiackomte fuatti Sa:ono vese liz koje duh tuoi-ochiutie kada zienechiga ifgubliena ; i<isćtu- , * chigas maikom faiedno trechi . anga naghiofte u Templu-me" .. gh eona gdie naibi- Ttriem | nauciteglim nauke :dg: uafce, ivciafce. Saoni rafao- uos koji i tolika godisćta vici- ua, du sctofaiedno, tu kuchi ; i na :duoru vife nahoghiahot€*, : . onuam otailftua Bofcianftuena odKriuafce ,i nai mucnix fako. netomaciasce , i X tuoioi ne» mochi tebe rafgouarafce: > ie ftoiskuti prinofctalce;blagofiu: gliaflce , i pokriepglieniemte ponudinalc€. Sa onw rađos , | suis tiimanifmarci tuoici, na ' G. o koloi DI o SR om TROJA ora ry Oo Las kolol onli koli ima fuditi fciuč;š: martue vlate ftafce, dafciu tuo-“ tu pokrieppliuafće,itebinare« . ghiuafce di kada doghiefe u krilo Abramouo nauieftifc Sue. : tiem oniem Ozima da barfo'is onieh tmina imahu isbaugke- | ni ,1uslaua viecnu.u uedeni , . bitti , i kadafe duh tuoi .s'tie“ lom fuetiem r2fdieli , Iefus s'. : Mariomtebioccilatuorilce , 1. ' tuoictielos'hranifce, kako pri- ftoino biafce. Ti mene u pas, trebam moizm pomoliii fciae i: loftima rasgouoi , u tugam od ' ouogafuieta pokriepi » u bos, leftima > i fuprotiusm vtielci, | d molbam » i pofciudam pra“ - uedniem vslifci , i nš cias. od fmarti mole: $ Ieluffom ,: i s Mariom k'meni doghki s: 3 fmar- | | | &1/_ fmartne bolefti meni osladi » | od nepriategliaa mene brani,» neka s'takomdruicbom du m!" su , i gliubaui Bolcioi_moiš dulcia pokriepgliena , kadafe Stielom rasluct bude Bb rais- . oke periuoie pojeticti , 1 sva mi od ovicke vicnati . A- men. | | ..Prauedna Gofpodin priue» . .: depo putima praujem, Be. Jrukafa gnemu: kralicuftuo .Bofcie. e | . Molimefe. '. Riluete Maik tuoie viere' . nika;molimofe Gofpodine “doftolanftua danas pomogu, da ; sto moch nafcia nemolce if. profitti,po gnegonič molbina- | mibude darovano. koij iciuefc,i | BE . kra- “=. kragliuiese, sBogom Ozon; je dinftuu Duha.suetoga ,:Bog PO suc vieke viekaa Amen, : < > PriporaKa ,i molitva fustoš. Luzij 6 \ ] Tuomu vftarpglicniu v- temeglij tako dulfciu tuo: ju Luzia viere nizč Isukarftoua , . ipotlaci fue ftoie nafuietu , i : 'fue feto nai liepfcć, i naidrafce fuiat molce datti , fa gliubau goruchio tuogafpafiteglia, da Tada s'Anghielim Nebefkiem : fiafc i slaui , krunom od dieui« cianftua, i krunom od Martiria nadarena. Tebe Otaz Nebeski umukam tako pokriepi, da ka- ho kelomna mramornaa mofce: fue podnicti , i dieuicianftuo ,- | tuoie. ' 4 , i ij h i 2 J j , ) tuoie fahraniti: Tebe d Še Duh: fueti tako temeglito vf- darfcia , dš fuak fapagnćni ofta« i# u dieuicianikiem parfima mhufco, i tako hrabreno farze rasbirajuchi. Tebi fin Bofcij ta- ku mudros darova, dž ni ftaune tizci,niiakos tebi nć pomagne :ka, 1 fato iacciaodcrudeloga | :' Tiranna , tuotom iftom kafuim pridobi, i-potlaci vmmoch ne- priategliz'tuoga ; i fato fada ra. dofna :» #vluifcena dobitni- za, u viećhol slaui vicinafc ; i ocimsegafuietloftim fudrhu na- raunom profuietglicniem ole- dafc. Sato molimte ifprofimi. milos u tuogz vierenika prie dragoga , da occi od pameti moiz profuietli, daga mogu | boglie pofnati, i occi o tee > cine ta a efne da meni ifbiftri , od firake. jemochi ifbaui , iobrani , da+ a boglie mo flufcici )1 iduo, iti , ača »Ji flaue gla glafi £ ti fatednos' faetom Zarkuom : njeuaiuchi . k. Rafilafomilosi vinamtuo- : 4.1 fato blagofovi tebe Bog d đ vieke. Molimofe 5 Silifci nas Bofce Spafite: R gliu nafe : neka , kako. blafcene dieuizz, i mucenize suoiz Luzie f pomenife raduie- «x > t velelimo ; tako goru- +) chiega gne Bogogliubftua ise gled da budemo veselo sliedie >| .- A -- ti.Po Isukarftu Gospodinu na.“ seru. . Amer. e a “4 Prk : : Na X : & R Peiporuka1 Molitna Suetoš “| pa Polonij .- a: Teuize, imucenizeslauna, ' sucta Polonia;kpie sarze, i dufciu takoplam Nebefki ra ifcdefce,-:i profuietlij, da fa ghubau Iefuffa tuoga, i dieui- ictanskoga glubounika , Kako oVierna Vicreniza fa. gnegouu ciasbraniti, sa tuoi ičiuot ne y haluohildole., i himhena po- ; Banski; Bopaue potlaci:, 1 pos j am S'takom hrabrenoftim,da ukarfta prauoga,iiedinoga fi- ; na Bofciega fpouiedaiuchi, nč .Vitruciale , u goruchi ogagn ; vlieftiji meghiu inizm mukam,,. kole podnefe fa. prauu vićru ,_i ' fubiti bifceifbieni, i ifuaghieni. Sa viernos tuoiu , fa geftoke ' A muke , boleskolu ti podnefefa gliubau fpafiteglia tuoga , i fa slauu kolu ti viciualc » molife Gofpodinudaboleftim , i nee mochim od fubaa fa griche smoie mene ne pedepice:ma da potuomu doftoinftuu od gnih. luich slobodij mene, ftaugliaiu« chi iafuu molu vfanzu u tebe pomochnize mola, kolafad v« fciuafc u vieku viecneislavi , i pomgniuo pomagafc onieh, koife k'tebi vtieciu , ipriporu« sh Ir oja maj sd Pe f_i st Verf. Molife fi nas Sueta Polo<. | onia. . Refp. Dafe_doftoini vcinimo | . .obechianiaa Ifukarfkonis , sh. N. Mo | 162 Malimfe, Oke koij meghiu oftale uarfte od muka > kole podnefe Blafcena Polonia _die- Wiza , i muceniza , puftijoi. 1 ai is ufta nemilosno ifuadi« . Dopuftt molimiote da gme rje meos E utocifchiem od fuieh nemochij , :i boleftij od fabaa pd tuomu frhilouaniu budema osloboghicni , ido. KQošnile vcinimo U ridofti: Vie- kuuiecne bitti vućdeni Po Go- . fpodinu nafcemu Iefuffu Ifukar. ftu ,.kolj sBogom Ozemii ied. : nftuu. Duha: uetoga fciue , i | » Bog po fuc viske vie- či Amen. .Kri- kišna 104 > ka Krifciu fuetomu Molitua > od velike Krepofiš Lamenizm od Krilcia , og | nepriategliaa nafcich slobo-. dinas Bofce nasc . ifukars dobi ua, Hukarskragliuie ; Ifukarsfa- pouieda, Ifukarfnasodsla sua- koga oslobodionas . Ifukars. famnom 4+ Ouemufe krifcin- fueghier klagnam, krifcije iti“ nito fpafenie moie , krilc mace! rasluciuie, krifcfauefaierafdrie.: | fciuie, krikcie na meni , krifcie : d dufci motol , Krifcie slame« . nie temeglito , krifcie put , iti: na, ifciuot.Pokrifciu vlafij Bo. fcianftuena _krepos , krifc :Ifu.; karftuo Suako_ dobro dohofi s | i suaku Muarfnos » krile Hue: | ) m | 165. .kasftou odgoni fuako ; slo, ; vklagna od fuake sle cefti , krile. Ifukarftou 'dilce fmartne muke , krilc lfukarftou: fciuot | Viecni daua , i Rai otuora ; kri- j fciu lfukarftouo priftolic .fpa- fimene:, krifc.Ifukarftou fuar- hu mene , i pridamnom. fue. ghier: nofim , koij kad nalrij ; nepriategl ftarouiti od ceglia. ; deta prefcno bielfcij . Iesufle ; Sinu Boga fciuoga fa veliko s milofardie tuoie fmiluise me. x Ni. Bogse. padigo , 1 raspar- ; fcialife_nepriategli gnegoui , | , i vtekli fui , Koij slobe. gne- : ga if prid liza gnegoua. Ka ;ko ghine dim pri vićtri. ima , 1 volakfe topij prid j oggnem >: tako fui poghi. |; duli grefenizi: :prid bana u / o 166 | Bolciem : a rauedni pirdbal: li, i uefellile prid pritolicm : Bolciem , i .naslaghiualife & oucfeliu , 1 u radofti . Slaua o. » i Sinu , i Duhu Suero» | : Kako biefce d pocetak ; i i (ada, i i vafda , i u vieke vić« kaa, Amen y. Ouo slarhenic od krifcia bitchie ni Nebu . Be. Kada Gofpodin (a fudi- ti budedochi. | | Molimafe. Vemoguchi viecni Bofce, | kojj gliuzkomu narodu fa ilgledod poniicenftua sljediti , : : fpafitegliu nalcemu cinij pat i gliuzku vfeti , ina krilcra | salpetu umricti : zr me | imo. “2 RTU mese 16 4 lote dA od vitarpelienia. ; 3 d ponifleenftua gnegorra naoke ; budemo sliedjti- ,: neka i od ) uskarfnutia gnegouz paka do- : Ktoinife vcinimo drufcbu ima. ! tii Poiftomulfakartu Golpo+ : dinu nafcemu, Amen. : Priporuka s'molitnom , da Boz obrani od sljeb dubaa , 4 |" << fuakieb gnibovjeb Nasljednikaa. 2 Ofce miloftiu budi meni ve. “* likoi grefcnizi , i cuuai me. . nej i brani fuedni.(ćilGt4 mo. | . Ba Od [uak& sle cefti , Bofče . Abramou , Bofce Ifahou,Bofce . lacobou fmiluile na mene , i Pofcgli na pomoch moiu Sue. : toga Micbaila Archangiela. , | ame * = du. Sueti Mihaile Archanghie- Je, familos koiufi doftoian bi [iq »- .- - = .lefnich , duhounieh , ibreme« \y nitieh . Sueti Mihaile Archaa: oi pricite Dieuize Marie (a; . fuom druicbom nebeskom . Sucti Mihaile , Sucti Gabr& |, * # «game ciuua » dame brani; da- \xy, me grie u tuoioi gliubavi » lh;, dame pohodi , i dame vilom [ti od fuieh neprjategliaa moieh, |ime vidignieh , i neuidignieh , tee [iq dn | i, in tx ghiele braninas d boiu, da ač poghinemo na ftrafcnomu Su- e o * KI U imatti , fa_iedinoroghienoga \ly, fina Bofciega Golpodina nae [ty Ycega Ieluffa IfukarRa , da oh Pit lobodilc mene od fuieh sloba4 1x), profciaftieh , fadagnich , i dorji, fcafiich , s'pomochim slaunž sili, ka te, |] le , fusti Rafaele vtezitefe B ,, mene u 2 159 ' mene nebogu greicnizu . Mo“: ; Hm vas 'fue Krepofti nebesKe: j naniedan nepriategi pakglic« s ni meni nemolce nauditi , ni :dš domu, nina putu , ni na j Vodi , ni prioggnu , ni idu. ; chi ,nivrachiaiuchife, nibde- ; chi »-ni fpechi , ni ijeduchi , : Ai Biućhi , ni gouorechi , ni ; Znucechi, dti stomudrago , ni: y dlemudrago cinechi, alli mise ; leehi. Euo kifcia +$+ Gofpodi" : noua bicfottedaleko ftrane fu- ; protiune dobiua 1au od kolie- rana Iudina naftanak Dauidou o Alleluia . A Icfus prohode« rehi po fred gnih igbiafce . ; Potamniclle gnih occ+ da ne- s uidea plechife gnihone fgar! i- ; ke. Icfuffe u ime tuoie ipafe- | : nu mene vcini,i u krepofti tug- 5 H 101 E = S : e i 2 170 ioi (lobodi mene. Napallana gnih traha , i bolalan d veli« cianftuu defnize tuoie Gofpo« dine . okamenilife kako ftie- ne doKle:proghie oujj, puk tuoi - Koifitebiofuoijo . Spafiteglig nasc »koij karuimtuoiom fuje« - tfifpafio , Shrani, ycwai i bra- ni mene danafka , i, fue-dni š claffefciuotamoga , Sua Boxia imena prifucta , koiemafe kla» gnam branite , ciuuate_, vklo: nite, ipomofite mene ,.Krifciu . Ifukarftou brani mene ++ kri- (ciu l(ukartoucuuai mene +že krifciu IlukarRouod fla fuako. = gaslobodi mene +%&krifciu Ifu. = karftoubudi famnom s na me., nj,i u meni fuebrieme iciuota moga. Vime Oza, iSina » [Du ha Suetoga Amen. m. > ĆV. Po. Aaaa mmm o a e aaa _—— pam m vr onamo Sh “4 P= nE g ke u 170 ij V.Podignife Gospodine lesuf. s se Isukarfte , 1.pomofinas. : h R. Islobodinas sa ime -sueto i tuoje . ' na a “Molimose. | | V | ti S A neismiernu tuoiu blagos,. h i milosardie tuoie pribla.. ; 0, Sa vtoćieschie i doftoian. ći Šu) pricite dieuize Marie maike tuolg , suieh Anghiela , isuetieh tuoieh , a naulasćtito i ApoRolaa , i Vanghieliftaa , . $ Iuana,Mattea, Marca , i Lu. " €he,molimte Gospodine dase: r' doftoise mene sloboditi, ciuua, f : uati, i braniti, sa neigrecenu | ; kreposmuke tuoize prišorke, / od suakoga ftraha sumgne , j stete , sanesaia , fiene , i Prikarsni,cina, vurieghienia, Slobe » i Kogamu drago , 1 . | 2. ka = a7 ' kakuamudrago diella nepria tegliaa pakglienieh, i:gnth.naf. liednikaa ,1lli nasiednizaa ,dž slobodna , i od fuega tega obra: gnena mogutebe jedina vfanzo molaslauiti hualti, gliubitii duoritti . PO neismlemomu milofardiu tuomu , kojjfciuefc, i kragliuiefc Bog iftini , i pra- ui pofue vieke viekaa. Amen. = Priporuka., imolitua Suetoma | Disggu & fuakoi potrebi , > Ž meuoglš did Lite: Lafceni , 1 Sueti Diego iftiniti Suetoga Oza Fran" ; celcafinu ,slaua , 1 diko fuieh katolicianskieh Kralieuftuaa.- koij u fciuotu vmarlomu ta- Ko gotig u Bolcloi gliubavi = Rem A nn sd. <, ED Ga rđte _— ——— SA mam e mo am | mam ormar. s. a fe tebi vtiezahu-,. nemoguchi drugakoziechia RedounicKo- ga tuoga: vbosćtua: pomochi ricke odfusa.ronechi » tuoiam molitnam ,,i slatkiem befie» | dam gnih. podpuno vtiefciua- 3 ce ::ifato tebe ta“ ko Gofpodin Bog wfuifi, dabij doftolan ciudefim od mirakula | uasfuiet napuniti, pokli pripo- ruke-onieh. koijfe tebi vtieciu i mona ,»Slafizm cuuenie isprolisce , a:shepiem vidienie: niemiemse iefik odriesci, kglia» fki , i sgarcenise. proftriesce ,. :hromise.isprauisce-,. obfiedeni pd neciftieh Duhaa , bisce .oSe. > loboghieni , nemoch nizi smar- > tno- rasbolieni isuarsno sdra- uic primiice ,. pe odmartui- 3 . 114. ha? &h vskarsmufce , 1 u fciuotie mouratilce :, putnizife na ftan . ciudnouito-pouraciice , brode. “ chileodimariisbanice;,tegot« tie. fzene bes uke. i bolefti fehlana ceda poradilassnranua | dieza is vnobancifuaghiena a | fciuot opeta pourachiena bifce dieciza 1 pechi ifpacena mar tua iluaghiena, maikam fuoie- ma (cuabifce pridana,fufcegni,t tamniciari slobodniifidnice :& | naivechiem glađu &.Kimu pd | tebi vbofiem ieftoiska nepoma* > gnka; po tebi profuietglieni ne | u'ernizi na prauu vieru doghio- | (ce , i luaktkofe:s'prauom vie? | rom tebi vreee pod punole vtre* | fcen naghie , i ufuoidi potrebi | podignut i pomolcen.. Sato | ite molim y-0 vizrni pomoci kadi ru. * = na s... 75 | “ nice» fa veliko doftolanftuo tuoie i, ifa slauukojuti:fad v- fciuafc u-krakicuftuu nebesko- ma, Ci, Lzmeni 1 ovob;otf, bi .moiol:, i 6ufi. , đa ochiutim (cioghicnu. pomoch seaiu:a i pokriepglienisvfano 54 Uceki- uzno:,;neka farcianie sd 1a:md« gudike , i ciudnouita krepofti . -suoie glafici , i fuiedociti daje . .ciudan Bog ufuetiem fuoiem , 1 po gnihouu doftoianftuu , i anolbam , i.molitue od grč . “dcnikaa cuie e. Vrebe ia da- “ke vfam, ina tebefafuiemfar' zem ,1 begogkubftuom ovu molu pof&iudu, akole fa slauu .Bolciu , ida koris ok fpafenia moga [pusctam., | y. Molile sa naš Suert Die gQ. > Na H 4 Be 176 a. R. Dafedoftoini vcinimo ober . chianiaa Ifukaftouich. Molimofe. = | | Go Vezoguti viecni Bofce ,. | koi snaredbom: ciudno“ | uitom. slabofti od. fuieta: obie | ralc sa fuake-:iakofti prido: | bitti : Dopuftt.molimote pa > nifcenftuu:nafcemu da:po boe . gogliubnizm. molbam Sueto: Ba Diega Ifpouiedoza tuoga u | slauu wekouitu na.nebela. do! ftoimofe vfuilceni bitti. Po Ifu- . kartu: Golpodinu. nalcemua. g | Amen. n f or Priporaka, i molitva Suetoma: . Potra od Alcantaie [a milos: feiugbienu od. Boga i/pro s: 11, marsa ana. QO Iudnouiti pokorniče, 1 bo* :gogliubni Suetoga: Fran ceska nasliednice , koga sd kre* pofti famiernaz kragl:od slaue tako obgliubi, da obliedem. od fniega 410d(ilie:od vodaa u. pu- ftofcnu .manaftieru: gliduiuchi | s'oftaliemredounizim.od tuoie opchine bes-.niedne vfanze od pomochi gliuzke,. po Anghie- lim tebi. posla ladouoglnu . tarpefom:onaifti doghie tebe | slufciti ,,i:fuoixm. rukami fa=: lagati na oci Suete.Terefie.., HH s. okolo 178... m. m koioife Ilukarftetuoie veficiarnt ftuo obietoua, da tkogodi| bu: - dcodtebemilofti pitati u ime Suetoga Petra od Alcanta= re , dachie vslilćen , ž vtie. fcen bitti . Tebile vtixcem Sueti Petre , koij gouorechi fuetu nuffu , Vidić fueta Tere- fa gdienš defhu tuoiu od Van“ . ghielia. Sueti Francefco tuoš chacKo , g nz lieuuod piftule Sućte Antumod Padue vfate fta: hu, šmifsuti pomugahu , ist mnofc ciudafa& faniernieh: , € mirakula neisghroinieh , koja ti, hd fciuotu , mj po fumarti “diclloua. »d pd tebi Bog ci* mij bes pritanKa :, i sa milo« fti koigr vrmarli potuomu do* ' KoianRuu PA i m » molinr te pomo i mene iasue nedoi= _. mopo_—_———— o oz oma. 2 — zi od MAI 1 , no. Tul " i r + sedođoinu,i smiluise o de miouumilos. koju sasuiem sar. | zemscelim, š pitamti, ilime tuoie u moga Spafiteglia pro fim, sa bititi sueghier darsciq. na, saslanu s i hualu tuoteh doftolanftnaa: ,, 1. vamnoscenić odtuotehdikaa , koize pofuem suietu fiaiu tako obilaodasuak gouori V. Prauedna Bog priuede po oputim praviš. 29 g R. Iukasaz. gnemu kalicuđuo - Bosscie. Molimos“. a JOser koj Blascenog#: Pe. traodAlcantarie spouiede mika tuoga ommgaamelokr pa | ž priuiscgnegr rasmiscgliania | glarima| doftojofise prosuietlitis E 6 dopna Ig. dopufti molimote: :: da st pomochim: gnegouizh' do- ftojanftaaa u puti ponifceni, - od aceh daraa.: doftoini- fe vdionizi: budemo vciuitt'. - Po_Golpođinu .nafcema ]e+ | faffu Iukarftu:. Amen. ode Molitša Sie: X ; sed Glarš dia ae kartoua, DĐičuize lb fue- ma priplemenita=, « Blafcena , i Su«a Clara", koia“:kako' nofcifc ime od fuitlofi , ta . ko fuietglizodđ funza Nafe-a fuetoi zarkui , i“tuoiem slaus ..niem: diellima tako fuiet' pros foietli“:, da: frakonr odu tijos. izh kespošijvoknino neise s roi ( Sianofita vićretiće Ifa . m : NR 181 broino Žefariza , » Kraglifa', i riai vfuifcenieh Gofpoghiaa od fueta *, i dieuoiciza “Profuit gliena fuć f&toie na fuietu -, 1 feto fuiee gliubi potlacifce , ofauifće; > 1 pogardifce fa Ifu- karfta naghd na krilciu rafpe- ta fagarliti, i pod tioigem pri- Proftiem' ruhom: ipod tuvicrh krilom maiko pribiaga , u gliu- baui Bofcidi Dieuoicize raloria- « ne; ivicelćene, Rai Suctignorri faiafifce | i s'krunami od Tuies- -ckanebeskičh K'viereniku neu: marlomuotiddfce' , ifa kratke femaglike radofti,koić fue li ia- đu , i garćillufuarfciuiu,vieku. nfecno blaga , -iftauna vfciua-' - nia primifce; rofuoifće , Blaga | = maiko,dikofućea fuieta, ćeftits fuctlokti ž koja vieku pomar- ociari 282 ciati nemofcefc_<“ Blagolou- gljeni tuoij puti, blagosouglie« natuola hrabrenaodluka, Bla gofougliene. tuoie pokore, i tuoie vftarpglienie , skoiema ti dicui cianituoj tuoi) neoz- quargneno: tako vrefi , # fa= drufck > da hrabrena dobitni“ zaod:puti , odfuieta,, odtuo» e voglje ,, & ođ nepriategliaga pakglienich ti bij:.suarhu An- ghieoskich koraa vsuiscena » gdie mnosc neisbroina tuciel nasliedniza tebe: drusci: ,. ko- jeh. sa: slauti Krepofti » Na« bose: s'semgliom: natiece: ,. E Rai toliziem suiesdam: kola nč srepte, nisapadaiufia , a: semr liase snebiua_ciudim: ,. mira? kulim,imiloftima ,, kole: pote" bisuietlaa Maiko, 1 potuoizna i ) ' | | | zo vao. >. s _ hh E =. smo =. 153 nasliedniza u fuakoi porretšvi: | di,primai-viciua. Tebi dake d Blafcena, # Sueta Clara mai ko blagha , puna milofti , pue na slaue , š iafe nodoftoina grelcniza vtiecem » tebe nž pomoch moju fouem > i pri= klonote molim d& i tuoga fuemoguchiega vicrenika , i , sreni gliubau gnegouu ifpro= fifc, tufcefcefc, dame na put od ifusrnofti ftavie i tno: ž dufcitmota podtuoiem. krie lom nš fuietu bragnena,vdiov | niza paka od tuoizh rađoftij: budefe uciniti , fato time :od fuake fuprotita.isbaui xi mE : los kolu pitam i moga ftuo- rileglia timi uUprofi , neka icm frakomi profuietlife , dA», misna B ticlu, i d pameti mo» 184 “ molo 3 slobodnie: 3 b krepcič mogu gliubiti slufciti, i hua.. ti.Boga moga ,.komu:slaya ,. cas, 1 postenie. do vieka:, | Amen. * Molife fa nasfijeta. Clara. | Be. Dafe deftaine vcinimp obe. chianiaa 1(ukarftouieh... Molimole+ Lulcbenize: tudie-, koig:. ponaugliaiudoftoine fpa, mene Blalcene dieuize. tuoie- € >. molimote: Gofpodine- | od: nebeskih: radoftij- s'gna > | > Zi vtiezaniemycinidrufczmnize,. i tuogaledinoroghienoga . sla, ug vdionize:. koij-iciuefc ,.i- kra moa di. vicke. vickaa, Amen. | | s , a , vo i a i ; PriporuKa a Molituaf2 koju | = grefenudufciu; daje Bog i opdipraui put priue, dei obrati. (lija * YEfufe fpafitegliu od fuega narođa gliuzkoga y kolj 13 (pafeaie od: grefcnikaa fijde X Ssnebanafemgliu ,: 1 doftonie ' fBecnik od: nemochnikag fuan | biti, i Paltice od fagublienich | * ouciza ; (a goruchiu. gliubau ' tuolu, ifablagos neimiernu, * osdraui molimte ,. texko ne- | ' mochnudufciu, N;N.ipriue, | : di ouulatrauglienu oucizuu > ' Kftadotuoie ; Ilakrepos prifuee > setana od-parfij tuoieh , gni« esdo od mira , vtocilchie od prd« «+6 2. | pranoniernich , 1 pzch gona chiu ; i koloie kulu ftriele od nebeske gliubaui , vtrieli frie- lom od_tuoiz pliutani. farze | oug duice grefcne , koluti fa« fuiem farzem priporuciuiem , 13 koiu tebe _ molim , i i“tebi vfdiftem , digni sliepillo s". occ gne , kolemieie nepria- tegli pakgheni faskepio , biu« fcije.ti tuoiom neproziegne- nom karuim odkupia > 1. gnu toliko podnio , patio ;d tar pio > profuetlije : [rakom tuoiem dafebuda fpofnatti , > fa sla puta odurgtiti , tebe o obolatti, i tebe, kako: fuq« g Pafiiera gliubiti , tebe slu- o KGiti, iđuorittt, ikako heenika . fuoga ciaftiti , nekate paka ik | viekuuicenot slgui molce vfcis | uatfa bi --—s Ji Zi va va 287 uati Po tuomu velikomu milo: sardiu.koij sciuesc i kragliniese dvieke vickaa. Amen. V, Gospodine vslisci molicuu moju. k I ra risa moje krebi dd = o Molimo. e | Gaž lee Isukar: fte finu Boga sciuoga, kolj na sceftu vru Ta spasenie od suietanš krisc Vfide, i karu tuoiuneproziegnenu sa odpus. ćtenie od griehaa nasciehe obi]. no proli ; tebe ponisceno moli- mo, da dusciu, N, na praui put prisedesc » 3. obratise , da smart nenadgna gebig li grichu ' fauarscenu priskocilla x neka : skruscena, i pokaina pa ishodu POS DG POE NEB p. | ira Si 18%. ho č “ žradosua po tuomu milofardiu: dvrrta od: Raia vliefti m doftoina. koij. fciuelc 1 kra. | gluice Bog po.fue vičke Vjes. men. oso ori PORN si i s radia od- griehaa ,. Kako Ifukars.nacul fuetu. Matildu fa febe, ilafe. be, i fa sdru= | + UoRii iefaffe a. onu: - goruchio, primogu+ moda koiate denet mie: fezfa vsdarfcia fatuorena si [ae uefana vtrobipricifta“, , i pris+ launetuoig maike ,. molimte- . datibudefc odriefciti:od-fuieh wala od grao ua xa ) i “ | | + sao dij.. zaj A i o rei čenja ur. S. bh 18 N,vehke grefenizre nedofto1- . | nesluicbenize.tuore, ——— 2 Miloftiui_Iefuffe «sa. onu gliubau, koiatć pritegnu kae daferedij , bitti ponit ,-1 faue- dan lt prieprofte , ivboghe pe: ene, i'pouofe.,molimte dati :budefc rafuefati , i odriefciti dufciu mene , 'N. od vslaa od - gričbaa. , nedoltoinu slufc-< - cnizutuoit are $ Miloftivi Tefufle f4 onu goruchiu gliubau , koiate ci- | ni _pridati fuefana Uuiruke:ge- milich fcidoua, molimte ..da ti budefc. odriefciti od vfa< \ laa od griehaa dulciu me- ne, N. velike grefcnize , 1 , ne doftome slucbenize tug- ; dgF .2909 | . Miloftii Iefufie, fa oa# vsle, . i fauefaic skoiem prokleti fci« : doui pridalce tebe fuefana li ru. ke od nepraude, molimte da ti budefc odriefciti od vlalaa : (od gricehaa dufciu mene, N. velike grefcenize , nedoftoine slufcbenizetuoig. f Miloftiui !lefuffe fa one okefauefaie, i-vsle , kolem: bij_na kelomnu fuefan_onda kadate befraslocito ofruftafce , . molimte da ti budefc rafdric- fciti od vlalaa od griehaa du« | fciumene, N, velike grefcni- ze , nedoftoine slufcbenize tuoi. Fr 6 Miloftiui Iefuffe fa ong ostre , i pribritke. ciaule., . Koiembij pribieno tuoic tielo prilucto, rnadaruu od krifcia ' Z pri“ s. | s, . Ia g prikouano , i privefano , :mo-- :: limte dati budefc odriefciti od ', vfalaa od griehaa dufciu mene, “N. velike grefcnize , nedoftoi- + KE S1 19, ; n& slusbenize tuole. “7 Miloftiui Iefuffe fa one , fauefaie, koiema. po priminu- “ tiutuomu, bij ticla. tuoi u . linzuo fauito, obras iacci po- uefani s id grob poftauglieno, . "i fatuoreno , molimte fafuom . laKoftim od farza moga dale + smilujefc dufci_moioi (ada, i “ nacias od fmarti mole, iti one. “ mutielnomu ciaffuod skoncia. “ niadame odriefcisc od fuieh f2- “ ucfaia, ivsala od griehgatoli» .ko smartnieh, koliko veuja. ' lieh, vlasđtitich , i tughieh ; 1 ' dame priugdesc u drufcbi, i kriketuomu i is po“. : ei (61 .92 ' «ol, uinebeskeraaonu,1 Vic1- uania od dukaa blalcenieh faf- ue dafam velika grefcniza , i | nedoftoina slufcbeniza tuo- , Molimofe. Rriblashi Iefuffe ziechta | onz goruchie gjiubaui, kolatefauela fa fpafenie nafce * dfAcetiu, uPorodu , u gefto- Koimuzi, i u tuomu vkopu. | molim neifmlernu dobrotu tu; oiu damčoslobodifc od vfalaa, : ifauefaia od griehaa. Dopufti | gliubefcglrui Ifukarfte da tuoia dobrouogina fauefanta_ bude od grichaa moieh odrefcenie, | i o sloboghienie , i da tuojj | . vsli geltozi_raskinu -vsle od: moieh (akriuglienšaneka na | . cias od (martimoizg ed suieh | trudaa, | * «rudaa 3:1 fauefaia osloboghie- “ nadikrilutuomucifta,islobod- * na., vefela prighiem U tuolu ' slanu , sakoiemefi ftuorio iedi- ni gliubounice moi, koijfciuefc - ikragliuie(c Bog po lue: vieke 5 wickaa. | Ph Molimofe. | * BR iloftiui Icfuffe fpafire- j A glu. 1 odKupitegliu ' «dufce moie., koij sa gliubau * smolu tarpie prigorku , igefto“ “ku mukutuoiu , is'proliticm . Karuituoiž neproziegnene po! “ dnie hudu fmart , i nemilu na * -daruu od krifcia pribien,molim * priklono » iskrufcerro dobrotu - tuoiuda ola karupriciftaabu “de faplatic dugh sa griche.mo- dc, idabritke tuoje muke oslo- ' bode mene od mukaa pakghie" m. : I ._nich, i 7r- 1734 4 ; i nich, afmart vfiona tuoid da- me privede u fciuo& vieku * viecni, Nemoi kladence ed milofardia i od gliubaui , da mnofc ranaa tuoieh , trudinci- sbroini , geftoke muke , i obil.: nos od karui tuoie [a mene bu« de faman prolita, nego dafu meni vitok , i pokrenutie od fahragnieniatnoga , iod fpa. = fenia. Vlofci dake iedina vf- danzo moia MuKu > kfifč, 1 > frnaxt tuoju meghiu prauednij gnicu od fuda, i ed praudz ' tuoi, i meghiu greknu du- fciumoiu fađa , i nacias od fmarti moiz,i dopufti da fmart “imuka tuoja pritegnu na milo» = fardie Praudu tuoiu , neka na > danod(ftrafcnogaluda ,i rasbi« rania od prauednieb , iHfabra«. | nieh, nn PL ae aan ro i na oem o ie_j/ ij sij > PJ 195. nieh, S provfetiem ,i 1 ofughie- niem 'dufcia moia s 'tuoiem OUe cizam fadrufcena na defnuu > tuoiu odlucena bude ciutti is vftaa tuoieh one fciughiene glale. Hodite blagoufouglieni u (ciuot vickuuiecni, i i vfciuaite Kralieutuo , koieuamie od po. cetka fuieta od Chiacka moga | priprauglicno: Priporuka Gofpodihu Bogu & koioigod di iljjsve! . . priblaghi Gofpodi. ne, da besvoglie > 1 dos: pulćtenia tuoga_nedohitnoga' velicianftua, nife lis na gori. krechie , ni vlas stalaue pa-: da, š posnam dioni sneba , 1 2 >| nmi .196 ni. is femglie, ni is aera , sri 1s: vode , ni od ftuorenia tuo- ga fuarhu nas niedna fupro- tiua , bes tuoie naredbe ne dohodi, i dafwfui bici od fuie- ta po tuomu nedohitnoma . rasborftuu fa vechiu slauu tuo« iu , 1 korisod umarlieh odre- hieni » 1 dšonieh , koleh arcianie gliubilc , «cefehie , i lace fcibafc , i u fciuotu umarlomu oniem , s kolema hochie& miHolardnij bitti , i nA vechiuih slauu vidignuti kafcefcfe ofctrij , i gneunij , -fuc to fnam. Gofpodine moi opridraghi , ifatotilahuagliam .na ouoi neđragofti » u kotoiie nahodim , kolu is rukaa tuc-. -ieh dobrouoglno fagargliaam, ilafuc daie garka , fa lekie pro- | fcdi- ao? > 197 fediram , koiem timenehd« chiefc ifciftiti, i ofdrauiti; odte, fcke nemochi,i od grichaisba« uiti, dafivasda blagosouglien liekaru primudti koijf2:ifuidati Poganu poftimu od slobaa mo« ich, hitroie ouiem: olćtriem guofdiem probadalg, neka is mene ifidu fui ijedi ,.i pogani, Skoiema dufcia. mola nahodife u perikulu od viekouite fnar- 4. A s'drughe Brane rasbiraiu« ochislabos,: i sloceRuo moie , fumgnim moi gliubglieni Bo- Ke hochiuliia primiti , i s euixm-. liekom: ono ifuarino (drauje,. tkorisimatti, koiami oni Bolcianftuentlrek molce vi. ' zokouati, fafftofenahodim ta=. ko bolesna , Imuchiena:, fame- tena i mucna. , dafe boijm. > . ls iu si i Pai ki ai *— 98 ; ssreptini dž pod zima net. cinimfe nemochnia , i gora , akome ti nepokriepilc , kako, fi vcinio toliziem: tuolzam ifa- čamin koij d boleftima, di | o! van > U nedragofti. šigi fuprotigam imartniem, -huagliahufe , diciahu , 1 vici wahu , poticiuchi gliute fuie. ri » daih prie rafdarpe, 1 pod. fcifcuchi Tiranne daim danaiu gcftokie muke. Radouahufe b pogardam, pod bicim , iiura- nam , ikako na pir tarciahu & tamnize , u guofdia ,. pod fie, kire , U oggne s pod kame- : nic , na Rote , i na Kršice * #0 fmarmem. m. frech: nije nafivahu , ifgubglienić odimania, korak m bla- ga ooo Izegnahu , , u o por a nav A s. a « 1993 ed [uoie dieze >. i od mai "drafcieh na fuietu vtiefcen- ie od dufce , i od farza fua- hu , fasćto U prau Boga , 1 fafuiem lfarzem gliubgl3hu . Satote: ia molim, o mei: i Gof. podine , daakoiela tuoiu.ve- chiu slauu » 1 1fA koris od. fpa- fenia moga ,. dame slobodifc od oua fuprotiue > Kolu fzie. nim da fa griehe moje patim , k latoti pitam profetenie , i molimte . Ne ipomeniuaife Gofpodine Od. slobaa moleh , nile Sugti od griehaa moleh , iako oua molba nie tuomu velicianftuu: ugodna s i, nie fa . .slauu tuoiu , 1 (A koris cr. ice moje , tu milos , ni fee. dim s ni (ciudikm , ierbi me. ni Btetna bila: , ni fciudim L4 bit bitti ofloboghiena ako ,. sa: imaticimambitti ofughiena ,. fasetochiufe naftoiati vgoditti. S'frechiom vftarpglienoga 1o-- ba , fuete Lilabette Vgarske kraglize , iinieh tuoieh ifabra- nieh: , i akonie fa dofta oua fu. protiua dkojoife nahodim pof. cglimi i drughe na-tuoiu- vo-- gliu , famo dinčvlilem , ine vpadem ui nemilos tuoiu , ida ne poghiem u: vieku viecnae muke , Daimi o priblagodarni: Gofpopine farze , iakos fa po. - dnietifuaku nedragos sa gliu- - bautuolu s'fueteim vftarpglie« onicm, neka u koigod dio od otuoiz: geftoke_ muke ktebi Pridruiciufci , vdionizafe bue dem vcinitti , iod tuog slaue uRaifkomu periuoiu,.1a:K0- gamefi _ | . 20r gameff ftuorio , i tuolom ne- proziegnenom karuim odku. pio e mene Y: Pute tuoie Golpodine vk2. fcimeni. Be I ftupale tuoje nauci meće ne. | - Molimofe.. | RJE pogardi -molimote | fuemoguchi viecni Bo= € puk tuoi . koij u tufi: I*te- bi vapi # ma fa slauu tuo- ga imena fmilouan pomofi vzuigliene. koijfciuefc, i kra- gliuelc u vieke vickaa; . 14 Pri = la, aofobite uoui dan: Ne, Priporuka Go/podisu Boru: veća Kadafe ima pocb le €bi/patti:, fuakomu.. potrebna... ZV Vemoguchi Golpodine , i: J milođiui: moi Bofce ; Ig velikaa grefeniza is fulcianftua nepriateglia pakglienoga Kar. uim pravednom tuoga iedino- roghicnoga fina. iskupgliena: ridtuoiem velicianituom ne, - ifinierniem — sponiicenftuosn: naiuechiem Koliko vmiem , i : mogu fahiagliamti na fuiem odgtbe doouoga ciaffa po analce togle gn m pp ooo M udi: aj | 207% gni , U Roijinefi od fuake sle cefti laciuuo ,. izobranio , i na sciuotu , sdrauiw: ,. 1: citauu. dohranio ,. mogucchr fa mole griche maox osuetaa vcimiti na" meni: . A. sas&tq. sada idem ,. ne fa poginuti ,, fasćto poko= ja: drugoudie. ifuan tebe nie. , negoli u famomu tebi , ifnam: dabi moioi:dufci: kerilnie., i. slagkie bilo na hridefe. , i na: draciu proftristi., i vualiti.,. nego-u ouu- maku pr lechi : ma sa ouo slaba , slocefto cielo :pokriepiti ; da <a fiutra.mofce. krepcie. slani ti > i hualiti tommichiu pog diti ; ma sasćto kada: ia: U pim itielufe martnu prilici“ uiem ,o meni nesnam niceffa. ,' LE iu -' 204 : Huakmi mofce nauditi . Sato molimte mola iedina vfanzo y time facuuai , 1 brani od fuakae., flefgode,. kolabimi mogla do- chi , toliko od slaboftij. moielx telesnieh, koliko, od':nepria« tegliaa duhounieh ,. facuuaime: slafna , od prijkafni , iod: ftraha., odflobnacegliadetta. od ne nadegnaedimarti si od fui- eh inich1lieh fgodaa neka faw tra Stuoiom: pomochim,sdra: ua , il tebi vefelamoguti fae hvaglicuati ,. i tebe slauiti ,i . hualiti » kakoje darfciano fua« oko vierno cegliade cinit . fatebife neharno nčvkafati.. VV. Saciuuainas Gofpodine kakofenizuod oka, -RPodSienomodkKrilaa.tuoiela braninas.: : - ET -——————— = _ — .. o E a on m . Molimofe . | Po molimote Gofpo- dine pribiualiđie ouo,i [ue nepriateglska priuarke od gne, gadaleko odagni : Anghieli tuoij. (ueti neka pribivaiu u gnemu, koijnas u miru laciuua. i, tblzgoloueuoibudifuarhu nas fueghier.Po Golpodinu nae fcemu lefuiu Mukarftu, Amen. U 4 \ 3 l d 266, BPriperuka a intro ,.kad o Bu | safe sa nd vkafatfe kaka, [siušna neraslofeita , koša: o sllima.po/o , sili ua: pajuuida. Kn NJ) O:milofti Bolcioi-Ig vftali: X oisodra ,"i digohfe fdra-. ua, icitaua. Vimeoza ,1i fi na , i Duha Suetoga , kOrem fasuiem sarzem:, i duhom fa: huagliuizm, iermefurouu noch: .saciuuali ,i odfuakoga sla ,.ko- igmix moglo sl. mole grieke: . dochi vklonili »i obranili , biu- . fci mnofisdraui legli ,. 4 mar= stui osvanulli. Sposnam Bosce osobite dare:, imilofti , kole“ | mifi.vcinio ,. i.cinisc bes pri) 707 ftanka ,, sa Koixz nemoguchi- tiodgouoriti ; ni vmiuchi sa= «douoglno sahualiti » darivam: ti dusciu molu , sarze , pamet, itielomoie,. tija vlada , 1 na tuoi nacin vodi kako ti ho* = chiesc , samome saciuua: od suakoga tuoga vurieghienia , i osuaka sl# sgoda , i prosuict- li molimte pamet molu. , dase od sakoga grieha smartna ,: P . weniala , tolikou:mislim , ko- liko-u.dreliem bude. vkloniti: , i.uciuuati , isua diella potreb. i nasa tielo.,.i Kuchiu molu , ' sćto 1 ja vscinim, cini i dasu stno' igm (trahom, 1istuoiom:gliu .bauim sadruscena ,. nekasu“,- dona ma: koris » i vsmnosce | nie: s&. spasenie mole vpu chiena . Pomofinse blagodar | ni: 208. | ni Golpodined moizgm potre- bambremenitizm, da d miru | ibesfuprotiuaa mogu fue moie Ktuarinaslauu , cas tuolu v- praugliatti. Pomofifuu mou opchinu ,ifue mole iskargne ,i cini dafu tebi vgodni , i tuoiem fapouicdima , t fakonim pos- lufcni,i vierni;.Vluiftfuecu ma: ter zaškuu ,. dai: mir meghiu ; glavam karftianfkim , vkloni od grieha > i odfuake nemo« chituoie prauouierne > & nee uiern2, i kriuouierne, i polu- -wierne profuictli » i Ra pravi “put priuedi : na bolefne , i * smucene dulc& u Porgatoriu * šmai milofardie ,. i & slauuih tuoiu priuedi > i lue one ko» ' > iemlam Kakomudrago daz- fciana. , du: tuomu. ftrahu ,.1 gliu A sj u. ze . ka gliubaui vtemegli. koij fci- ue(c ,-i kraglimefc i vicke, Amen . | V. Vftani. Ifukarfte pomofi nas. R;.Islobodi nas fa- ime fueto tuol6 .- | . > Molimefe. E (gore Bofce, koij na &_T pocetak ouega dneui na, mifi cinio doprigžti ,. tuoiom nas shrani krepoftim ,da dl ouij dan na niedanfe grieh ne prig. nemo ma fueghier fa tuolu , praudu ifuarfciti,- nafci da na- > preduiu rafgouori , vladaiufe omisli , idiella . Po Ilukarftu | . Gofpodinunafcemu Amen . kada Še ća ubi AlQ | | Kadavlafcif # earkuu spoje | feenfiuomouakoimafe Lafim U kuchiu tuoi Gofpodine , fato misli mole , i fue bremenite pom- gne oudi ifuan vrataa oftanite,, doklefe ia vratim is Bofciega “Fempla , i dofpiem molitue moje prid oniem .priftoliem frremoguchiem , prid koizmfe trefu Anghieli Nebeski , i oka nefmiu podignuti » komufe ii idem pokloniti, i prid gnimg sailofti profitti. Vime Oza, ) Sina, i Duha lucetoga. Amen. okada/e i ša Na s. ki 4 Nine Gbe Dog . LN ani kadafeo kropifi ć vodom blago« : fouglienam, ikleknefefa | molituu vciniti,ric« oacbieje. Tuoti Gofpođine ova moja, da blagofiugliarni ; “ime fuetotuoie, i ilcifti farze \ k Uj .omoje, odfuieh taftich ,opa+ PI - ; zieh , itughbeniehmislij. Pa- | “met profuietli, pofciudu rafc« defcr, di priftoino, pomgni- ; uo, ibogogliubno mogu me. ' odituu vcinitiy i doftoima bu. : - demYfe vcinitti fa vslicena bie- + ži prid priftoliem veliciinftua > Bofeianftuenoga » kole Ane : | hielinepriftaru slavachi ihua. | ihi spriđoinom ciafum , i > x; po. e &TA : "ponifcanftuon , nichie prifati: do vickvickaa. Amen. . (JA kada boccbiefe milfu ciutti). skrufcife, šrezi. | Rrofuietli Gofpodine far= ze , dufciu, pomet occi moje , ioggnem Duha fueto= ga rafcdelci fua moguchftua, i ochiutienia moia, neka s'ci= ftiem farzem-, i priftonizm bogogliubftuom ia priftoljm na ouemu prislaunomu pofuetilif. iu, na komufe tebi ne pri- kalciuie mefo od: Juncichia , iod lagagnazaa , nego tielo i karu fina tuoga pridragoga, k \ vcinime vdionizom od gnego- uich: neifmiernich doftoišftuan | d ouoi -__._ ————— LT NA —a_a_a_aolc—_ _.— — 2413. di oouoi fpomeni , i i prikafaniu od muka, i trudaa priblagoga iagagnza , koij na otaru od krilcia bij tebina pofuetiksćtie ; prikafan , fa odpulćtenie_od “telckieh g grichaa nafcich , 10s- loboghicuie od bolefnieh due , fcia, koles iu goruchiem mu- .kam od purgatoria_muce, i .zuile;- fa koiete priklono_ mo- lim, -daim skratilc gnihouo .dugouanie , i po velikomu . milofardiu tuomu daih priuc« “defc pokoi viecni , i u slauu isuoiua Dimo. Po mija auako Gofpođina Bugu fahaali. : TI: tifuchiu puta (shuaglia pe. moi Gol] rage | >. a4. a. Te(ufle Ifukarfte na Ouema di ru,biufcimi vcinio milos dale. ta naghiem fdraua , citana , i bes niednoga vidarfcania fu protiuna na ouemu prifueto« snu pofuetilisćtiu , 4 Komule tinij fpomena od prifuetogi f(ciuota, muke , i finarti tuoie» | koju si gliubau , i fpafenie nale ce tarpie , i podnie (ahua lamti na fuakoi milofti kolu am d gnetnu primila,i po oue- mu prijlaunomu pofuctililctin doftoiofife meni vcinitti , Po nifcenote molechi dami prisni fuako nepomoftuo , i prosi fuako pomagnkanme,kolcie p4: tako vfuilcenu diellouaniu 04 menefliedilo, ida meni , fuen |: moiem ifkarginem , rodjazim,/. prjateglim , 1 nopriategim ,|, as ' dobrocinzim pravedne, ne . pragedni em bude naskorisdu- | .bounu, i telefiu, si odpusđe, nie od griheaa ,s3 vimnofcenie od tuoic milo xi sa dobitie od . VWiekuuiecn& flaue , adufciam ; viernieh , koijfus "ouoga fuieta ; pofclisa viecnij mir ipokoi. : Anen. : i: ' kadacinije . u rieti farnart8. | o'deb,omako,ib ti imafeBlan | DII djenizi Marij Pts- oo? porcija . P Riblaga Gofpoghie, idos. | toina maiko Ielufla fukare fta Spafi iteglia nalcega , poko= > ioi nami vm arlicm fue Nebef- , ke milofti,idsti dohode : prie ; kacimolimte Ozu Nebefkomu ' j ONO 216 nr ouo prifđeto pofuetilisđtie. od | Munogatiela, iKarni gnegona ( jedinoroghienoga Sina,faiedno fafuiem oniem [&o-en vcinij , recce , diellova ;.i podnefe sa nafce fpafenie , sa osloboghic« nie od dufciaa , koiesu u por: gatoriu fatuorene , i mucene , inemoguie pd febi pomochi , naulasćtito od onizh , koiem. lamia, na koimudrago nacin darfciana ,a ofobito od dufcic. N. sa koiufam iaouo pofueti lisćtie prislaunoo.namienila , 1 |! odlucilaako ima potrebu . Do' | ftoife dake o MaiKo od-milofar“, dia , i kladenceodfuakoga v» tiefcenia cinitijm fada Kulciati, 1 pofnati kolikaie moch , 1 kre: pos Suetz miffe . Vtezife , 1 pomofi o kruno od m , po dA oua dufcia_osloboghiena bude is oggna 'goruchiega, i is is tefekieh muka, iukraheuftuo | uf ob blafeenftua privedena , fa | af viciuati fa- vasda: velicianftua : Š nedofegnutaa Troiftua prifue- ' iu toga, u drufcbi od ifabraniekr. S Amen pre a ' | , Priporuka fuetomu Gargura og Jakogaod martuieh. M &. vemoguchi viecnij Bofce , i J koijnasfpomenom Sueto» di 83 Gargura Spouiednika , ina. "4 miefnika ttoga vefelic , i koij "4 PO gnegouigm ' molbam , i o doftoianftuu-mnoic dufcia mi, "4 lolardno is mukaš ifuadi : Mo. fi limte di bogogliubnom gneso: , (Mom molbom dufciudlughe rao 1 iga > N.aliti Slufcbenize ruole | : , N 15 trudnieh mukaa od pore | Mo aj | : aa mw —-.- | gatoria oslobodile , 1 isbailc;i isbauglienu.» vdionizu od Ne' (, besKieh raskofcia , i daraa \& \,, nifc .. Po Ifukaru Gofpodini | nalcemu. Amen. Molitua ,š Dafee od porgatorid sa fuako doba, P Ri blaghi , i primiloftui Gofpodine , koij sa nafct (pafenie,i sa vechiu tuoiu slauu : vfeofi put gliuzku , i hoti naiframotniom fmartim na krt fciu vmricti : molimte faluiem . farzem,i duhom , gliubefcglni . fpafitegliu, sa veliku slauu tuo: ga chiacka fuemoguchiega ; Si Sliubau, kolu vkafa vmarljem: si doftoianftuo tuoige muke , ! Karui neproziegnen& : = ve: a osu ku ku gliubau tuoie Maike : sd Vieru tuoieh Vcenikaaji fue- tieh ; sa vtarpglienic hrabre“ no od blafcenieh Mucenikaa ; sa (uetignu ; i pokoru tuoieh fpouiednikaa ;: fa. neozquare Poenu ciftochiu Dieuiciansku : dafe doftoifc otuoriti kladenaz od. tuoga smilouania swarhu | nebofieh: dulfcia:u porgatoriu | fatnorenieH y:1 vldarscanich , ;. ipokrepofti od tuoie karui ne- | prožieghene dafe smiluiesc da» | naska osloboditti koiugod du. sciu is onefieh geftozieh' mu- : kaa , a: ofobitiem nacinom'* dulciu moga dragoga s N.: alliti mole draghe :; N. akg- smaiu potrebu , i takole vo-: gla tuoia , oslaghjuiuchi: Suiem iniem goruchig. bole« | Ka fi, e .meb:,.. b« —_r u | Mi; ke kojeih egu, i parlobčt nicdnoga vtaicenia. Ne gle dai blagodarni Gofpodine na | moie nedoltoine molbe , malfe obalrina gnihoue vsdake , na gnihvuve gliute iadde, na gnia oue zuile, i i place, na gmhoue goruchie pofciude, na gliu. bau, koiutifu nofille na vieru, | kolutifu krepko vfdarfciale, 1 na vfanzu , koiufu bes: fumgn# . detebi imalle . Polcgi gku: befcgliui chiaeko Anghielke NebesKe tuoie duorane ,neka | - ktebi priuedu porod od rukaa «tuoigh, i tuoieftuoričnje, fa" koiefi toliko trudio , Prifoui . k'tebi milofardni -kragliu fufc- - gne ,itamniciare tebi podlofc« one, idaim onij dio od slaug | tuoga krašendna na koifuse ille. | rodille, i T ih sasuo , nekais ;Istamni -osloghiene, budu slaune ktebi 221 šcarkich plamaaisbaugliene, i jeh spiilaaisuaghiene, i prichi,1 tuoie dike , i i milosare -dia s'duoranim Raiskiem pri- . pieuati, itebeceftita dobitni= -kaglafiui, pona? vićke vickaa ea ' | Mulitua Blaftenoj PRES Marij fa dufcie od sis jeeisadi . A Rifuletla > priusuiscena kraglize od Anghielaa, v. rescenieod Nebesaa , slauo od gliuzke naraui, ftauno vto- ocifchie od .fuietounjeh gir. ogilla s. 1 rafarcenich = valo- ua od fuprotiua ; temeglita Ko3 vima 222 Jake vfanzo dufciaa u plamenim od .porgatoria mucenigh , i vidar: fcjanich . Gliubgkiena kchieri Oza Nebeskoga,,Maiko ifabra- ng Bofciz rieei vpuchiena,Du: ha Suetoga doftoino pribiualise &tie , tako blagodarna , dase nigda nitko nenaghiz , tko-ise ka ,da potebi milofti [ciughie- ne nčima,isi febe , i sa dru- leh, biulci tij itiniti kladenaz, is koga fue radofti , i vtiefcenia isuiru ,isuak toliko odsciuixh, koliko od martuizh koijfe u porgatoriu nahode potebt mi- lofti prima. Tifisćtit od vzui glienizh,i vurieghienizh , ko- iecmfe fui narodibrane , koijle tebi vtieciu prid kolem sue | firicle nepriategliaa pakeke- | nich karlccfe.; i ghinu > koga | | | fiena 223. f nia pridobiua . Tifi ona hitra “voiniza , imeguehia , koia ve- -righe raskiduiesc , 1 karscisc nai jace guosdene satuore ,: sa. su- scgnesloboditti, i tamniciare ; i stuoiem:molbam medenicm dsceglneih ; i vsdisano rasko' sce priuodisc. Sato iasada flu* X \ “ffena suč sancize od suieta tar-“ -ga, i putene slabofti, i: higne« | scbeniza tuola. nedoftoina.u | raslizjem govacši i >. suscena gli unoga neprateglia opchienoga , ttebisevriecem Raiska Ceflarize ,.ineozquar« gnena dicuize, i priktonote mo= lim ,isamene ;1 fa drufieh. Sa mene , da di tuoga pridragoga | finka isprofiscmi oprosćtenie ođ suich moich griehaa pro- sciaftich i krenos, takos dase :K 4 naprie- sq . napriedabudem vftruciati,bra* niti , i ciuuatiodfuake naima- gne ftuari kolaje od vurieghie- nia moga ftuoriteglia. Sa dru* fieh snaiuechiem pocteniem koliko mogu , molimte da if- = profile slobodu is goruchieh mukaa od porgatoria., dufce i moga chiacka , smoiz Maike >, “moi rodbine , i priategliaa , ofobito onich , kojeh ia dobra, i trude viciuam 4 is'gnima fci« uem ;.a onimolce bittifa mene _komodniuoftaniti ,ipomochbi, fadafe muce,zuile , i placiu na mallu (pomenu , i neharnos | molu , vtieciuchile_k cegliadi . nefnanoj , i vapechi. Mifere, mini mei faltem vos amici neš. Smiluitele dadai vi na mene priategli moij , kada mnoij naie + dralgi, (E 3 “A oo A <. ot. i % fuieta dicliti. Amen. | goda i ZAST 223, drafci » i onij koij mola dobra | viciuaiu,fa gnihono velikoslo, > i pogubiolaboratili fule od me- ne . Doftoile priblaga maiko molitile , ifadufcieonekoiefu odluakogafaboraugliene, ila | koiefe neima tko molitti,ni fpo' .meniuati , fmiluife inaone ko- icfublifu i(hada is mukaa, neka po tuomu doftolanftuu.barsce udu sloboghiene , po tuomu | blagodarftuu priuedene is tru= . daa,rmukaali viecne raskofce, sa tebe hualiti, i slaviti , afa mene Boga moliti, damile cini fpofnatti , prauedno fciuicti , i u milofti gnegouoi s'ouogale > *t > : +» sosa BE s R , ke i No : ' . ade. 44 eo. . p : ž K 5 Na» . “ 3 Kpršadani I pat 4. : Rais... dei 2 3 lufci ti Ducig E 3 gliubna ,:sž i bogliogut | 6d Raig, i hrabreniestićdiiy | Patnje E porocima ia baugliela , briemćić da: vra finy Vićckuniscnich pribiuals: ksćtia: priftupilc. fato Ophfite faledno sSuetićm' Zaclravig Koij kakO da Hural Gofpuč E nu Bogu na miloftima ; koje od sega biafee prinio» fanarga: ovako' pićlarifooiu. Iiluihivja» FEbisy quš ir festbtić , dr iv .Vmbra mirtis fedvst 6d. diric gtidos pedes vofiros is diani pacis. oies. Profuićtk Bofće onich, M u tminami » id fis Bi \ i 227. Senia od fmartifi "m & vpra“ niti upale nafce i putu od mi- ra. Suak fciudru-Rai vhettt, 1 it fuietlofti onoi pocinuti ; koiafe -dviek viekaa besfuarheima4 -v- Kiusti s od koirSueti Agultin .gouori. Tolikaie lepota, tra- dosod viccnasfnietlofti, da-df- fe neinianegoicdin dani gnoi iRati sfz trfanfiedandkrr rie isbroimabi(e godil&ta aba Clea? raskolciaa ,sladofti fi, # fuieh viciuanigtelelnici: puna , _doftoinienr .nacinonr puftila: ; e Ma fa$6to: pameti fasliepglicne'tminam ed femagiškieh-oblakaa: ono! scto: oreaide: occim& vimarliem mnesziene y iermepofnadu', ve. «hiena tielo, inštelelne him- Benofti »iRuari naftdie; koie ni K 6 (a €£2% | rm fa dugomoguić vfcivati , niš mailu niednag ftaunofti :ma kad. paimagne fzienifc,illi one tebe: oftaue jilli ti gnih , i fatobom,Uu. nefnana ruke ,i-kotefu tebi nat marfechie vpadu,i ftanzele , fa tuoiudufciubritcie ftriegliati , i vrteghiati, negolinadusciu s koja lafue dale imalla pocetak, fuarh« nigda nechieimati;i na vieku viecnu flauu ,/akoiu,do- biti, fucine fuari, vfionebi« ti, garke, inemilic.od (martt bile. | mmm rm re a Nie blafcenftuo :ni pokož miran ublagu , i bogatjamodđ ouoga fuieta , kako mnoli (zice ne , negoli ulamomu Bogu , u komuie prauo ;-i itinoblago i temeglitobogaftuo , (a kotem vidiciuchi Pauo-Sugti. vegliaa S ce. s h ji 3 a. 229 Se. fce. Oalsitudo dinitiarum Je. | pientia,dy feientia. Dei O vifi* ; nobogatiaa, mudrofti ,1 (nania: / \ uf / 2 s r ca = ka / ' 5 ji fl ) IH s ! d Boiciega kakofi nedohitna du: tnoigetn fudim? kako neifiskiua.: ni puti tuoij., ato fne s6to ti cle _nifc-na fuietu ouemu , fuefćto IRedilć , kupifc , karticifc , ce nefc,trudifc > kofilefe, fulcifc yi: venefc fa blago vfimnofciti ; fue “ cinilo fadrufieh , kakofe tobom: Dauid podruguič. 7 be/aurizab & ignvrat cui congregabit ea, skonciauafe kupechr:,'1 ftiecu- ochi, iBoganakiko x-anefnafa kogachieto skupiti. , ifuciti_, a Dolcia pakanagha ,:j' dofto- ianfiua vboga +s:brojachie od Mabrahieh & tminam: z koieti . occi: od. pameti: fasliepgliu- od fauarkcgna , iondc shes disu > “a pPacia ovapiti. | Pie klafeentua,niifprau: na. m ui gofpodova« nin, i fapouiedamu nd fuiets ouemu, negotelcak iaram» k nespefnano: Breme na tebi , fasćto» Kpie viciji , plemenie tij', i u viseamu.bitig , i gos .. r— poena ira: isnarsnij,. pom | juij » blalctr, 1 Bogegkiubri i ittii ,, grah oheliie: prić po - ghinnti Ni: dubglit Seti, m kako furedoci: Kelsm Bolcianftueni: .. Iadicingg: dza | riva bik s. sui prode Be ža Bes Praadachiclegetoka, i igo Prituatda somiđm kojj ri fujes | i tu golpodbis cititisfafta ka« s kolu oni nemilofardni, i prike "i ži magnechiele gnima milo« “ao fardic imačti. Pofentes antena hl fosentev foptienša patitntir 2 , guchij , Taćeclig ; tefce, brida Pi die; i Vifionie muka tarpie« m5 €i, i podnofiti; ma blief&kllo i _odoceij putćnieh tako pamet t gnofiem ffličpglitie ; da ier. »!, fu fAOgOdi ; ralo: veckie ne. go nifča , fa vifeefe tra femigli g9 sfdigrni si vipeti, idrufigm M Des tasborftua;'i faketia mal: LEP fo-po gofpodonati ; gube gofe | dii, PoofGood vitkuuiecne;slauay oo redne rabie negiftiehi pe dubaalauefcjuju Sadi vićke vie. | dj i dd m ud X kaa sgnimafemuciti, il pro- | Patti pakglienoi pribiuati . 4 NieBlafcenftua , nicefti- | tofti.u raskofciam od ouoga . fuieta bieguchiega,i himbeno. | s kolj niednoga dobra nema- ce prodigliti,ni sa diglie vsdar, fciati , nui gnegouicm radofii« | ma, golbam, liepotam , 1 teles | niem naslaghienim, ii gnegouwu | miru, i pokolu, d-darim nara ' niem,u lepotiu sdrauitiju-pro. , fperitatim prikratkiem , iu ise pugneniu od fuieh scegliaa, va gliaa, i pofciudaa, kako neuict, nizi Bolcij fasniesce, iszienifce, a fada suc toiadom,cemeram, placem.i mukam saplachialu,i : do viek Viekaa nechie priftati | Plachiaiuchi , nego ufamosnu | Bogu, iumilofti gnegouojscis «< uietl y i bicti , s'ifpraunom , + fuom vogliom, pod gnegouu» fevogliu podlofciti. , isćtoop | hoćhlehoticti ,-a [to nechie nehtieti. Suiedokie od fuega tkoie [ve prouo ,.primudri Sa« lamun , kolj naš ouemu fujetn vfciua vechie neg niedno -ces liade koie bij , ikolechidbjeti. jue ićto hotie ji fciudie ima, lue ićto pamet gnegoua molce lae misliriluemu bijna vogliu, Q= pij fuieh. dobara bremenitieh takonafichičn;inađaren , .ta: komi fue dodia ,i omarfnu', da fue gnegoue velike huale ,' 144; huale ouako faglaui Vidi in om, nibus vanitatem , (9 afličtion# |. anjmi,d> nibil permanerefub fo Že Toies V idieh, kulćah,i imah na vogliu moju sćtofe mofce na au ““ Kuictu La BI .Ž 4 da | , i 4 i š 4 t a 124 s. uicta imatti,: posciudeti , lj samisliti , i naghioh-u suemu. / 24 tasćtinu , ismuchienie od du \ WW ba, ifucieneftauno pod, fun- lutke zem, fue fiene, fue nil&ta Salu- | 99 du trudih , i mucih , i moielna« 161 mic » i moic velicianftuo,imola | me bogaftua, gufti , piaceri , raskos (!Mm fcic, ifue [sto mogoh famiskti | fr: naouemu fuietu, fueie iedna |W magla, od koie nie ceffa ftifnu« /%c ti, icdan dim koife ifćtom vidi, |'w; a vdiglie poghine , iedna lie 1 targaa rofata , koia netom fate (del ze fine , vdiglie poghine ; iedan kli nochni fan, od kogafe nil&tanć Kok nahodi , icdna mugna , kola fi |, ne , i vdigkete iitminam oli: dla: ui, i nie vfanze, ni ftaunofti ti HD, dobra nicemu nafujetu ifuan (uji famoga Gofpodina Boga,i kosti, neamArn= 225. .mufamomu fuafu dobra , lue- raskolce , fui pokoij pravi , ifti= . - ni , viekuuiecni, 1 bes.niedne_— fuarhe , pokli . “s S'Bogom kadafi fiedigne-. na , i fagargliena, akofciudife famierna , ipriliepa besniedne .napraue , ibesniednoga falud« gnega truda bitti , inigđafe ne- poltsrati ,ni pogrubieti Sinte | .Bofcij afficuraua . Iž fulge- . bus ficus fol. Dufcia prajede Bai mnom fiedignena bite “chić kepicia, ifamiernia odfue. ga Pule, fulela kakofvnze kofciudilc, slobodu , iškos , šhitrinu & tuomu icivotu . Iftij + l1fukars gouori. Erunt u An.“ gel Dei in Celo. bitic iefcka- ' kofu,i Arighieli Bofci ina nebu- “: koij u icdam cias ftanžse sed, m ne "i do gri ; pars E ! d La u ha Bi Iuod , U La 3 0 ž t ' de U Bh 1 0 ssa ne - ki j se a t d 3 \ A a i \ 226 . . 7 “ne ftrane odfvieta nadrugu,t jedan hip s'heba nafemgliu, S. iemoliena Nebo prihodi, inie- | dna ftuar telesnaa nemofceimfe vprieciti; alijh vftauiti » fagnih niebremena , ler pod brieme niefu podlofcni, tegotu nicdnu nemogu chutieti , ierfu od fua« ke neisuarinofti isbauglieni , fuietgliod funza, faf&o nigda nechie potamnieti , iacij od fu« ich bremenitieh iakoftij , mo. guchftaa , ifilaa , ierfuemogu | pridobitti ; slobodni od suake supprotiue, tarpglienia; nedra- goftij, potrebaa ; disgufta ; ne. mochi , nepriateglftua , iinieh “bieftij, na koieie narau gliuzka podlofcna; itakaitiimafc bit.' ti akos'Bofciom vogliom sklad: na, isagargliena s Bogom bu. | “ d | ' | 2 Sc sciuieti. Sciudiscli kam » Ssdrauie,, dugh, ibes suarh# zi laot , isuam Bogaga nechiesc achi,pokli. e «fi autem in per. ežtsum viuent, drfalus gorum ž IDoxmiwyo, Sciuot prauednieh_ viekuuiecnichie biti , i sdrauie &nihouo u Gospodinu. Ako ho. chiesc suakich debata sueghier fitabitti, 1 dati nigda nč poma gnkaluji ne dodiu;toti suićt ne. \ maosce, ni vciniti,ni datti, nego \ sa Bog kako pieua Dauid Pro- Prtoch, Ausmam inanem, dy efu- (M ešentem fatiauitbonis. Dusciu gb prasnu od griehaa,i lacnu tasćti. g'na, i sujetounieh dobara, i vtie- ; 1 2 Igfcenia nafiti dobara , i radoftij u Pnesuarscenieh , ineproziegnie- nio nieh :Akohočhiescraskosce,1 \.- aki oeetadofti gliuzkom pametim ne- sd | do. — » a x) d DJ Ž m i 235 dohitne, prikoiemackieti tei | lefne omarfnuti , i fpamćti | otiti , nachiexih u famormnit | Bogu, kakoifti Dauid potuar. ghiunie ,koifus'Bogom imebria« . dantur ab obertate domus Dei MNaflitichiefe, i opaiti i obilno: fti od kuchix Bofcie nš taki ha« cin dachicfe od fuega inoga £- boraviti. | 6 Akofcelifc piefni, cante, . i prislatke mulcika bes pri$- tankaslufclati, totichieu Go Cpodinu bitti » prid koisem kae | ko fuiedoci Sueti Anfelmo. Concentus Angclorms nuilo f0. d f pietur lulu . Anghieoska ' skladna piesni niedna fcialos ,, : ni pac telefmij nechie nigda snochifmefti, ni vitauiti. Ako | Kciudife fue piacere , vfciua: Gj Dia E penji S e ii manam e. , nia, bos. priftanka fue.. Vieke g * imatti . Dauidife_ obietpić . S ronosta voluptažis šue pošabis 5 t05. Puniem potokom: od naf. ? laghieniaatugićh, :gabolebici, # i nafiti Bolce onih, koij gliu- 4 be, iduorz tebe. Ako fcelifc ; fnanie , i mudrosnedohitnu . ; Suceti Anfelmote afficuraua, 5“ Ex ip/o fapientia fogte quan. šum volent baurienš . Isiltoga ;' Klađenža od viecn mudrofti, 5 koliko vshočhie fazarpsbićhie, 5 i imati u.vieke. Ako xiudilc 4 ifprauno , gliubefcgliuo, i ftau« . ). no priateplftuo bes niedne # himbenofti, i ifdaitua; D # goudiega nečh nachi ,. ifiam ; famoga. Boga, kako sljedi fue- ji i: ti Anfelmo. Mutuzs erit om- : Win amor, Deni Beatos,Beab3 " Deum | Sd 2468 S der api ordentifime sia koš Samienachie bitri fuakomu: d | gliubaui , Bog dobrz, i blafce. ne, A dobri a blafceni Boga- | chiebespriftauka ; goruchie , i sI ifprauno gkubiti, faćto gliubau neckie rafdiegliena, neg iedina bitti. ' 7. Sctoiefamiernie , i ličpfce od iedinftua , i od: Akladnofui? | tega iluam: Boga nechiefc na ' chi, u komu Kako veli Sučti Anfelmo:. Gor usa, Dani 94 vna, voluntas vna omnium erit ,dinina voluntatis fenten. tia . Sarzechie iedno , dufcia | ijedna sBogom bitti dobrieh ,i ifudrfnieh,a Bog u gnima, Bo- fcianftuenoi odluži » 1 naredbi fuichie biti fpućteni,i pod puno podlolceini. aka pofciudna od a od moguchftua', ioblađtineif* micrnz , budi s'Bogom ficdis gnena , lalto kako ifti Sučtaz pilceti . Omnia cum Deo fuo | poterunt , verum omnium Do- smini .. Suechie._ s'Bogom moe '| > chi ,ifuemuchie ftuoreniu goe fpodouati i fapouiedati. Ako icelifc blago, po&tenie z i slauu koiuti pamet molce famisli | ti , i Saceti, od tegagate kragl ProgociansKij afficura. ': | ua . Gloria , dr dinitia in domo eius . Slava , cias, po“ .\ ; &enie , i fua dobra u kuchi- fu Gofpodineuoi . Hochiefcli | frechiu fuarhu: fuieh frechia |: > imati,koiate nechie nigda ofta» + niti, ni plechici obratiti? gliubi, . slufci ,1 duori tuoga Boga , ila“. Jedno doni pieuaivapi ; ar. jere page me m 242 In manibasšuis dod međ . Bu ruojem rukam , in činghie f, re- chielumoie, i fua dobra moia Golpodine.._: 8 Sueti. Agultin \ ouemu rasbiramu ., spamatim. s'Bo« zom fadrufcenom , kako ifuan bi ifufti, Ah Bolce? Raeanša , eri: illa felicitas . Kolikachie | bitti ona ceftitos , ona rados, i pnovfciuanie Raisko > gdie, ne- chie bitti drefelia nidnoga , niedne fabrane, niednoga Sricy ha , oholafchiefe skarlciti, lako» mofchiefe naftiti , sle. pofciu- dechie fuenuti, nenauidoschic« fe blaga vciniti, fargbachiefe u sliubau obratiti, bes.jedenia , bes pitia fitchiefuak bitti, lie- . nofti miefta nechie bitti ler- -hiefe fuak gliubiti » 1 vtiezati vici i z Ci +. Bo 043 > vtusti, tu.niedne potrebe ; imi nikegliznechiebitti, niedne | (dp imechie,.niednoga nepriategl« ui! Rua,niednerbolelti ;:niednoga tarpolienias i niedne nedrago+ pit Ri. Tu .niedno dobro .nechie > gi bittilakriueno: , niedna rados g vipregnut4, niedno vtiefcenie iš fabragneno, niedno naslagbie- (8 niefuarfceno , Bogchiele bes« u pritanka hualiti , i.slauiti , 1 ,% gledati, a Bogchie fuakish ra- i doftij, dobara , 1 sladoftij nafi- u eliene darfcidti... Nechiefe. od m niceffa potrebu imati , ni po- Kciuda , ni mifo ,ni pomgna; ma i9 ispunaiftina,tpraua rados,i.ce- 1 ftitos bes priankachicfe vici- stati . Bog ifti koichiefe luegh i min » fuechiđfceglic fuoicm ("dizem ispuniti, i gliubitiga nig- ik i . m e ? P dusa S | da nechić dođiati. bes tring: chiefe slauiti »i viciuati, i ou: > chic fabaua do viekvička bite ti,i fucouo,i iofc velle vechie, ina tiluchie putaa vechie MOe fecfe veomalafno imatti , do- bitti,ivfcinati, veli Sueti Agu' | Ktin , fo faoie Bog prauio | onizm , koijgnega gliube . Pija | denoncapitur, [pemon attingi | 2ur , cbaritale non apprebendi* | fur , defideria, Or Votatnanf: gredituv. čAequšri pote, a fid' marinonpotefi. Vieranedopie | rz , vfanza nemofce dolegnu* . ti, gbiubauimfe ne dohita, fce» glie, i misli prihodi , nilctane“ : magne. Dobitife , iimati mo* . fce,a prozienitinemofce . Ifa | ludufe pamet gliuzkaproftira , | karicipiifcte sš odkriti, i dochi Ema o a ao 1 248 oiegod fpofnanic.od. vfck uania.od epote , odsladaši., “š radofti hoicebiele viciuati u viecnoi slaui, fasQo,. oni sueti “Pauo, koij fambij vsdignut dd “trechiega Neba'vpitan od viic- gnixh taskosciaa onako -famo “gecce.Oculesnon Viditgec auris andiušt, nevin corbominisa/eče diš que preparanšt Densšja gui .diliguntillum. Toies. Occo ne vidie,vsci nč ciufce, nr farze- -gliuzkovliefe,simochi vidieti, ociutti, befiediti, alli famifliti ogai manu ftuar od onieh neis- omiernich dobra , koiaie Bog iprauio oniem kolj gnega glu. - beifprauno;i vierno (lulce. 9 Da nu (adafmisli 5-1 do- . bro rafinisli dulcio vierna , i od Boga gliubgliena, kaiu DD La2 > sznu | j 4 Pola fzičnu ti cinilc ođove sizusoba: kolamierne ; ouikociudne, ii a BT m. a .- 3 : guakoliepe? Koju pomgniu 3 Fkoij trud ftaugliase sa dobitic', . ivfematifue viskewiekaa # Ah : žaoh tuomu,i momusliepillu; i nepomftuu Vechiu pomenu - ftaugliasena obied , inž vecer ru koičehiescifiefti; ri poklon; alli nA čenas kotjtrima:dochi ; na napravu s'koiomchiesc is “ kuchic: ifiti sk vmurlieni oci“ ma pogoditi s n&-nralo pia+ cera 'na kojehiesc. s& - iedan dan poch:, i Bog (na hoc- bielitr probitti , nž mallo imterefla od kuchie , na die- zu kakoihchielc' vechma ras, bluditi i vsoholiti , kakoim, chies pogoditi st vechmaih raflucnogliti , i liepxe obuchi ; 2 u. i naš ' | i j / | ; | ima fuaki io poriftteni o ouefizhi,. koleti od.ftama nE fpomenuiem , Re negoli 1 nA:tnoie hragnenie, ina yiekuviecna diciuanje , fa koiedobitti fućie imucno fucie te(ckojj ue garko, -fasetoie duscia,i farze puni gar- icillaodsunara ,fatofeslados.“. raadosodRajanemolfce kulcid. tisni chiutićti ]fakarfte xcijka- oćhicko isušeca, iBogu, 1tić. dui dufci pogaditti,i:ve koril, Dia ,LVSMNOXENIR bitti,. ion iti tebise obietuic. Kuerite piva Regnum De , Ć tafi itiana eius, dx. bac omni« na japan vobit ;“ Cuiga. ite parua Kralieftuo Bo. sce, i prauednos gnegonuu , ž sue te ftuari bremeni jete pone » i vsmnesciti LO A4 ovami # “ gh PE EEE, Gao EK: SE E 248 i paka ticlofmiriei., Paruo va. ha na polfveciliičtie priuisc» zna pochi , 1Boga moliti, s- snimefe fagarliti ,.i gnemufe priporuciti,1iti »ituoij mlaghi, prauedno,iti ioni imate fci- jeti » a fatefiemrna posle od. kuchie . 3. ope Bog pomochbi:, Bogtichie od mda nadaić. dati , ontee hie namiriti ,.i. fuetichie vime 1ofeno ,korilno, ilprauno:; i nirnobitti:ma tinaopako ilw achiasq , 1 paruo ftuari breme» ite isćtelc , a paka kralicuftuo Bolcie , tako Bog, ni tuoie mo“ itue vsliici , niti dobra breme- jita vimnolcij « Nemoife vida: id tuoie fnanie, dtuoju pom- zau odfuigta, dtuoie naftoia- _ nic NE ai rami.:Paruoje potreba dufehi, a A - so 243 ničnamaptedak ; fasčtoie: fo toneftauno , fuelafcino , fu bieguchiz, fue niićta, afamo: fpafenie oddufcz ,. od koga-ti naimagnu [zienu ao Sa o smagnu pomgniuimalc > Kako tuona diclla fuiedoce , ftaunar iči viekovito:,atebiće naima" ge varti po pameti,poklisćio- vechue gliubi od onogase ve+ chia pomgna ima“, i naonole: vechie nasitoij. . Tko .v. prau gliubi , Boga , naLpomgninie MA gnegouu slufcbu naftoij ;.a pakanaoftalo a tko gliubive« chie fuiet nego Boga , prie , ? pomgniuglie na ftuari fuletoue na naftoij , negol: na Bo- zo Ma tko sd fuoi interčs. DL g: omala S ("ns e. A NE > = Zou = “a. <. AĆČC SRA So > oo m gso | bee 3 maliohaie, magneBoga slle- | be. Bogtiedoiednu dulciu ,. i iedno tielo , iipuftioihie u. > tuoiuslobođu, daih ti vladafc> | tieloie sž kratko bričme, g du“. fciafa viekuuiecanftua; kad tie“ hoifgubig , dufciati oftaie ; ma akodulfciu ifgubife fetoti ofta- . je ? Davechie dufciaa imafe , £ džiednuigubilc nabiti ofta* le ,mazneimafcnegoiednu die feu, ivechienatielo: , negolš i nadulciu haftoifc . Sa tielo. du > fcivotu vidarfciati, i sa ftuari > bremenši žolkotrudilc , tar pilc ;podnofilc 7 Safdrawic od ticlarecuperati puiđtalcfe pare liti , refati » probadati:, i karu —, vaditi ,iprolienati. : kola gar- , cilla pielc,1 koie gnufobenev= ,| make ć kojemuke podnofilc , > j kole | koičf; ze Mteđil,i fuetie haa“ E na; ilueti para liepo , dobro , # 4; Slatko , famodatife sdrauie fa j mallo bremena pourati ,. A sa j dulciufktocinifc > -Akoie pri- i policije» ai > Romakte y boli , Akoiena molitui pokle- i cuti, > malla: snaga đohodi, koje h Zarkuu pochi , aerti ve i; dr,akolc riec Bosciu ciutti tru“ dnotie pokaranoi bitti , aKoie i Mtariega pociaftiti , natose ne- : zmofcelć prignuti : akoie ne- Kvo proftiti » to nemo- cefc pfobauiti » Akolz s*vc= iom Bofciom vgoditi , i koiu uprotiuu , alli neđragos pod- mićti >.tote na skoncianje od gera dovodi , toti cinificia= gi aitmlednicti, ifucie ouo kra- skkosfucciafiom prohodi,i fuar= L& jue: 207. i kan oteo. sciuie ; a sQtose isćekiua , viekuuiecnoie, inci ma fuarhe | imatti , ili flaua viecna ,.E radolti nefuarcene: > iili muke vičkuuiecne ', iadiicemeri bes , niedae vfanzćod pokoja , iod fuarhe ,ifafueto;_tivolifc ne- aa , i fetoti nie 'na tuoiu uogliu ne pritarpieti , i ooo , negoliflavu Nes beskudoliti. Safhepgliena nas raui, femeglio fmardechja ; i pogana bes rarboftua , bes ras« losciroga fpofania , kad nebu= desc na bricme tadichiefc ia fpofanie dvchi ; stuoiotn , is" moiom velikom framotom , i Vickouitom mukom. 1r.Moi chiacko Sueti Fra=. | mefco , Kako na iftino fpo- inamie_ od sina ra= s. : dk Q, - Kk nastao a doftij doghie,u fi uprotilam od fnieta viciuafce , u pokoram ; i uvticaniu od tiela onfe rado- * nafcojik pitan kakotako vstare pglien mogalce bitti, i faf&o tolike pokore vefčlo.cignafce? ovako odgouori. Tanta eB gloria; qua me expećist , vr omnis: pan € “delečtet , Takaie, itoliKo velika slaua , koiamene ifcekuie, da fui tru- di, bolelti, muke. i slopac. bicnia_ od ouoga fuieta me- nifu slatke, draghe , vgodne i mille, i u gnimafe nasla. ghiuiem , i vfcinam, da ako tamo. .» raflmifcglianiš . od viekuuieen2 -:.slaue = takole mogcuchie , fetochie bitti kadafe_ocima. viuidi', i <vfe u sika V Co. sm PA Pm a sauna noiAnngna Do ja ( Kia 12 VE Moj bZarkii Stje. oga Petra pri edanotazduhouni , ona edn&ga Duha neciftoga,da po' jige fetobi,; i kakun pokoru Vci« 2 » SA smeca bija onu auu, is koleic sa grieh gnegou fo ifagnan #.£ ses6o recce« labih kontenat Db da Bog fta- iiednu kelomnu od Neba dd emglic punu ftrielaa .; macia , "| tileta, britana briaehich , po“ jata. guofdenich. ,.i fuakieh nich britkieh guoldia , i oru ciaod muka , ida mene i pu- | i gliuzkoi fug brieme odfada lo ludgnega dpeui.bes priftan* Ka cini potefati gori, i vskelom. ia onu kalauati pildoli denu- : 'hš>i probialuchi put moiu , i poi iofđtc- d fuiem Onizm. sukom, koi; biafce. idie wr g PE “ S 155 j žoitera vechic , a famo dafe mogu-lti ono miefto raskofeno kadgod pouratitr.: A mi sto ' cinimofa ona dobra dobitti ? Ah Bolfce # fuaka, i malla ftuar namie vfiana, mucna , trudna » ! šgeftoka:Ah pameti Befpamet- ' nz ,» tlemaglskiem poganiam ' fastiepgliene , veli Pauo Sueti. Nos/unt condignepa/fiones bu“ M dug temporis “ad futurvam gFoe ' piam,quereuelabiturinnobis. | ! Toies,dami patimo, tarpimo, ' š podnofimolue muke ,fue tru- ! de fuc fuprotiue , i fue bolefti ! od fuieta , nebifmofe doftoini ; vcinillislanzviecna, koiuchie * nam Beg odwmatiti , i pogne“ “gouu milofardiu dari , ako- * sa ifprauno. budemo gliubi- $€ a Slufciti , i duoriti , i s kiki gne- u pamet v/adi veli Pauo fuc- ti. AEternuxe gloria *pondus eperatur im nobis. . Toies , Viecna flauc breme tescko, & namije dielluie ,koieskimat. ti, ioblakfciati» .trebinie pepa glati i kupitigana dinaru nedragoftij ,. > od vftrapglie« ma: > od Bofcieh: pokoghie- nia: , koia kolikofu caftia , | jaccia , tolibolu. korifnia: kod vechiezizne . s'nam Bog tar. guie flauu uiekuuiecnu , # fa luduie- ne: rafmechic , nidaus, hochie daiaz platimo tarpechi y i patechi_ i: puti umanloi » 4 da ticllu vipreghnemo ,/a. dufci_prislosciti ,-+ tko: ina ho szicmi , nego po oueficar a6 : gnegduomfe vogitom bide MO vgoditti » t veoma Dobra. | a : j 257. putim Rai. vicinati:, veomafe ; grivaren naghiz kad. naimagne ' szjeni u fafćto na fuietu lotro- uatiju poKolu ,. u raskofciam , jd d bremenitiem dobrima vici , Mati : a paka fita, jefe *na-d& Raj pochi ,.toie y i mahnitosmisliti , i ilcekiuae ti, i febi lamoi danati rafis» ' imieti . '. 1 Prilikuje Ifukars Rais; ku slauu k'defet dienoiciza , : “ koiele podigolce fa u slauu , Vieemu, pochi » LAO vrata od ' Raja d rasta > i prid vra- tim fafpalc ce s«preflciomie vra, taraftuoriice ,i pet od ouefieh, -koig biahu hitrise , i pomgniuiae di vratale vgnetolce , ii slavu , ' wliefofce, a pet fauratiem olta“ po Gludu sjen i .— ' u 2$ | : X | Dominne Domine: apevi naki. ||. “Gofpodine, Gofpodine otuai|;, nami faftoimbijreceno: Arms dica vobis sefcio. ves . Viftinu i gouQču vami iavas nepofnam. Ah dj 2 Koliziemfe ouako iea8 IE » koijdopru , 1doghiu vrata od Raia s'gnihouiem dobriem diellim, a paka di mak lu, \ Kratku ,i db iednomu ciafe fuifgubes, i ifuan vrata oftanu. | šob fuieti, Abram Patriarca; ž , neisbroini kraglicui,i kraglizć, Gofpođa aoloshia plemeni- te, fua dobra ,, 1 raskofce od ouvogafuietaimalce , u gniho« Wo; oblafti ; ma -fafćtofe gnima | xasborito vmiefće: flufciti > i | flauu nebef(cku dobifre ; ne- . o biufcife. oni puftilt da gnima ' ona golpade , i vladiu > zna | KRŠ *" m ra 2Ć INA e Va dir aje mo RA PN i enignima vladafce ,.1 gofoodi 5 Ke,od'Bogafe, iod dufcenč ; faborauifce , -ni sa kratkobrie“ ' shedafcefe puti , i fuietu prid ' variti, neg onijput , ifuićt, E > : fuelćto fuietima raslogu, i-po+ ; fciudiod vieku viecnich doba: : ya padlofcise , išuto kadim Bog | &magoka blago; all: diežu $a > ; sebevse, alli , U s&toim na1- ; drascebijgnih tegnu,alijh dru- : gakopohodij, Bolcioife vogli : podloscisce , sue od rukaa Bo- : &ćlaeh primišce, nž suemu Bo- , gu sahualisse gouorechi. Do- ; minusdedit, Č Dominus abe : flulst, ficut Domino placnitita . Jačtum ef8> fit nomen Domini denedićtum. Bogie das, Bogie . vseo Kakole Bogu bilo drago : takoseispunilo, 1 vcinillo, budi ' | sme — me Gofpođinouo blapeku. gleno: onife na priuratu od . %rtechiega okolilcia od. bre- | ronga aka nč rafxa > ice » negole sBogom vtie- štilce , Bolcie odluke“, i fuđi mč rabirafce , ni rafcachiuafce, Bile na nikoga tufcilce , i d mu temu , nife od Boga labranifee, ni od dufce , tu Ehiega ne prihitilce , vbogo , mule neoglufcilce, ni opriccis (ce, molitaua ne propuftifce ; €ufcna, i neuoglna vgledafce , | ilfato gnihove molbe vslifcene bice, 1gnih pofciuđa bij ispu- : gnena,inamirena , potrebeim. Y priftoinae nafuictune pomagu- ' kafce, ai slauife viekuuiecnoi | '* Poknrepifce, isšsuevieke vić» * kagvemeglite. | 14 Sa: __ ž o .. 777 PE 24 Saludufevačiti veli Ifu. kars. Nemo potefi duobus Domi: wis feruire , aut enim vrisrhe. odio babebit , &> alteruna di-. čiget , aut onum fuflinebit “,. db) alterum contemnet .Nie na. cina mochi duiema gofparim slufciti , fasđo illichie iedno- ga slobitti , a drugoga glit« iti » alichie iednoga podno. fitti, A drugoga pogarditi “,. Slufciti , i duoriti wet, id ras- kofciam , od Boga fabrauglič. na (ciuieti, i mislit A slzuu Bolciu pocbi , toic luđos pos | misliti, fal&Qo koga slufcife, od. onegachicfc platuimarti Pamet na vechie ftranaralpariciana, O * viecnomu dobrunaimagne mis. lij , (asofe fabaugla VII zi 3 (Aouidi,d onofAkameuićiji rev mallo ,i szieni . Bog od: suega ftuoriteglod nistate uori,nee Karasbiraiuchidafi nisćta ti ; t od nisa , ifuos&o ti imafc na uictu dachiefe obtatiti u nif&ta, drugo nč miflife ; drugo-nefce« lisc,, o drugomiš ne radife , ne» anni nčmu ., koije | ue, id komufufua dobra teme. | glita, fueifuarnofti , fua.vfci« | om i bes niednoga garcil« | 1 5. Rafbiftri pamet tuoiu i | rasmifltKolikofi bremna dollz | fciuiela , ikoijd:ti dio od fci« |: uotatuoga luflufcBrBokcioi;ko: * ga fudrhusvegaimalafi gliubi“ * ! ce prouela kojjli u fIufbi-od fuie | . £a Ifraiala ; iinai dafuemisli, | | fne voglie ;sueodluke; suesce« *( Pin otv > iglioy o | d a , Blic :LSNA tupia diella , Kota: * hjesu k Bogu wpuchtena , suesti . sicize nepriateglia pakglieno. ; Ba. Skojemte isćte: s'Bogom raslačiti, sa fuscgnute gne go« "uu vcinitti . Bes iluari breme, | "nitich;i potrebnieh nemosćese “sciuot vmarli prouoditi. mase | "Snima kako ftuoreniem Bo- | scigm vagliaslošciti, d pamet 'k Bogu.od suega finoriteglig trebuie vpmuglreni đatsciatti, ierakooux k'sarzutile priftrie. fee odBogate odielilce,i'sgnim rasdielifce ,. i raslucifce . Ne.: moi da dieza tuoia; priategli, i zriateglize,drafi tuoij,i fuleto= anehitrine ,:i- priuarke Idolisu uoij,i da gnima cihise pošuktie isćtia od sarza tuoga , i »d uoix* gliubaui , sasčtose to Ša LT 164 nod Pojuetilisđtie Samomu Bogu; a ne nieđdnomu ftuoreniu prie ftoij , to tolihoon od nas ixte, Prabe fili mi cer tuum mibi 120» uori, daimenifinko moi , dai | . meni Kchierze mola farzetno- je,a nčdrugomnikomu . Sao kon odgliubaui nepodnofi dae fe ijedna ftuar vechie od gliubi, ne to jefikom ohuajaltie chi, ia Boga fuarhu fuega gliu, bim , negodiellim poruarditi , i vkaflari daga fuarhu fuega liubifc, i fzienisc . Naihughie- le ifgubghene, gliubau kolom: fe Bog ima gubiti na ftuorenie ftauiti . Sarze puno garcillane« molce niedne fladofti chiutie- ti; faarfi garcillo od gliubavi j Ruarijbremenitieh. takochiefe i kulciati lados od Bofcic gliu- . meu. mm jA po di; bhui/idi gnvichiefeferafgotić: ei"; itakojepiti, dafa nistnu drugu ftuar nechielchajati.. - (461 Sstofesttalcifc,? :odcel3š fe :bbifa::? Hoce Raj rare Akotrhochielc molcelc&lafe€ famiofafa5. tuoi6 poACiudg, vo“ gliom;mistim,idicilim puftife » € :podlofci pod vogiflu-Bofciu , t neboile;faleta kolikofe vechina od Ruoic u glie vkkorfc,iodie. difc zrokikocluelcfe-vechma s. vogliom:Bofčiom fagarlki, i viedimiti; Staui.dobfo na pa. met dafi ia putu od Raia, ći od Pakla, i fuaki dan rafmisli,alifi «večlite saRai;al)i.f pakla diclo uala. Celchielesipametiftani,i 1 bljefetillo soccij tuoixh otri | srasbivaluchi ;. nd koliVojinalc -jnovate:, 'iu:hahoglka k_nego u M ka« Kakuafi prid Bogoči , ikakus: bi imallabittti, fafetoic faluda | oux konte nafada ciniti y i & nebrieme, kadati nemogu po- < mochi, nivagliati, pokli ka« ko rece :Ifukarf . Seid prodefi bomini fi vsinenjum. mundum bucretur , anima vero fua de: šrimentum. patiatur # Sctdva« glia cegliadčtu da vas fuiet do. biigolpodi ,:i vlada fa: malla bremena sćtochie.pofeiueti ,.4 dufciagnegoua dan: sćtecu po. she, ,i do viek. vičkaa Lang (e s ? : Ka oratim Raiekiam priđe ghiemie. ik: B g arudij : ifuakij pu. tij . fuitetu i oi nd uQi .. _ : : ppls oun ČE e sot sti sas oo čiči SVE AA zi ; j i | o 407 fuoibilieo »na fuoiu fuarhu dg«. | cbio dulcio od Boga gliubglie- . | na. tiem biufci ,.ifuarba od, trudašnafciek ,: i bilieg od pu-. ta nafcega Viekuuiecna flaua ,: priftoplulci k gne vratim , ko« | tafutaho(uietla , i takofiaiu ,: da oko vmario fafuom fuoi ombiftoinom bes ofobite po+ mochi Bofcie.nemofecih , ni nasretti: mi inachi , .famo meghiu: heilmicrnom fujetlo. tim; od mjra3 > «i gd vrata žeduafe nafira Quo :gufmonad vratim . Habitaculg gterna - Pribivalisiia. * viekunieena -. Ono ifo pilmo ,:i2 nad pa- Kglienizm iafom-.Bo& die. :glanio. Ah Bofce 2 due ime cod oviskuuiecagftua takoic | Krahoisčsitrova ska pribiua. 2 lisćtia 288... | odsldusg 4 dd i jednako: fagarglinajei pimet biRraji ci- fta, telefhžem| himbenoftima. re fa bRefStena; fafieguena; i ne: famarfedrtij vas fuiet,i (uefa: iza) futetula nisftabiszienila:;: . idatfćiala 51fasćtd fues&ole.nš "suietu (udf& priurachia,fue €lafa som prohodi;i opetafe ne pou- | rachrajnivićksd ono ftoie vio: kotiito ; inife: skonciaua , .ni nimsgaedohod, inichic mig» đa11a masne ; čAirido > vieka :dochi, :Tunie ratlugenia_ me ghiu proicinto ; sdilagne,1:ono sto: imaidodbi ,thnaie suesh io 14.4 snoghdhić: (IRA: bićti -. "Tue tik , ini" 'suarha nč na s ikako Bog. neima pocetka", IJE moste. suarhe a3 tako dobni isedre. .B : : J ANA dd o A A s a a ratko + pa g Ra | -.“-_aaa—a;"'".7._|;_>—a———— , ; “ni dolije Bog. H STogome . chie vsciuati x't kraglienati s « A: sli s i csgubglicni:u: PrOpa- - ftichiese pakglicnoi mučiti, go- -rietijiadouati,i plakati, ća 2. (Puri smuclizi ,, 1: cemera TE Avsdišce simti Iobi vftarpglie- “ni x:Tvapio Gogitatipnes met -alifipa une torguebtes,pr » SLUTI y polarna: Verteriina in abiaro.; Misli mole rafparicia« Bfuk,i dj; muc2ž , iovtiru far. K ze moig';itočh od pokoja : obratifer: neni! si odan, od * nemira inislecki , 0. viekutie. .€lanftu:;:.0:: "komu; ah #..da pametnafcia, idefe fabauglin- 2 tt, kolikobr. blilce._k'vratim od Raig:priftupila s ? koijetrud, pojava xd snuka: izdanu noch. sE kao posjegi soplstim. 3 s Did 1226... e odfuba, od gisič ,odBoka , l- - li s'febrom ; + oggnem priftati, 4 kakoje:mucno to pritarpicti, ipodnieti ? s'kolikomfe pofcitte - domzorailcekuje , i tok fua- cianiifgleda , ieda liecnik do- “ Phiz, 1 liekfedoncfefa .bolefi umihnuti , i mallo pocinuti ? Kolikoje mucno-u tamnizi e farhdanaa , alimicfez. poRat, -kakofe dni broice ; kakole vre cine dughc , . kakolifedan nai» pošliedgni ifcekuit?'rpartinie niedne mijena 1 > hisđa nč magnka, priategli pohoda, | vefelo daricerpofjedilu bes prt- ftanka, famoie sloboda sa na- duor neifiti fapriecena , 1 sa mallo bremena imase tarpie- | ; ti. Da sđtochie bitti-du'_mu- | kam pakglieniem , uoggniu, | aan a u taje. - a s I oo —Ghamemeaodiba mape. 2ŽI d tniinim u dušku tn jedu; u pored .bes. priftanka pak ch prikafnij , i 1 u iniem tugam > 1 iaddim , od glada, odes “ang ri= golotigne ,od sea Mae a = bes Rie. dnoga Sa obes pz kua vfanze od pomochi.,valli a; “ inutia , ni.do miefez , /godiseta , nido ftotine , ni do tifachie , ni do milliu. na, ni dd. naimechiega broia od godi/&taz ; nr doviek. Vie kaa “A mochi ifiti , alile_is- bauiti., illi osloboditi : ma ler. patiti > bes priftan. | €.gpuciti s. i: mrieti , a ne. mods hari sni vjeku vin. i 4 tietla 272 jeku vmristi?: nuAhđoked: Da one ' neuogine dulcie 2 famisliti dachiefetalilo;igadi» | sttaa miriti: , iKolikojenjfarož parfcine pd. iem . Scialim od -mora ; po fuiem:dubingnrj i pofučnmufujettg "kolskoie-ka; e ei la danaotsksorm :paiornada i prenosi rea dlchiesctoliko: Aorina .Gta -u: paklu Ratb:y:šalikoje «furčfdaa hd: neba: ća 1% poka .dachia bv wreciiipokdt: visti, sucbijmle ::mukčisBio spate osladile, :jomikelle!: ma, fu .&onievfanze koitalš ifiti, nichiefe .kad: na: fuarhu . od omucenia: dochi jitoie muka .fuarhy fmeh. misikag sole: tu- s ira “: ko. | ala nada oh E A a: + ne - 2 Eu. mA mace, ME m m, MOa > (ĆE sa Prora - _ u otetu: nažnagne: tkimisiie s kako:; dai ickuuicena, skare ofailla E «daig. di: :nuzi. dag fcife, g Ciaie kou: Muay vfiona . dati > da. Bog kolje ifto: milofardja ::i- gliubesce glus:inoigm, Rugtenjem rgbam le: ne- kratij: am febe dati s8.; fagigh | rpkaa.,idiello: , is ulcanKiua. Pakglienoga..ilku» Biti: dd: 18. ,deđap oreh fugartni. viekuvieggiem: Mi kam :duiciu, raKo ed. .gnega izšegnemuima pedeplara, ,- t0s ko Nechig gdis Dapidi 4 piefni noi, -keia. pociga..., Gonfites mini Domina, gagalena,bonas: Kamin. #8. gternum,, ; mi/e- Ka, Eoug Umo- - falio, d. vieke. ds 114 : | A mi lofardie gnegouo; duadefti i fedam potafe poutaclia ; 1. glaui.. Safoiedi vicke milo- jardie gnegoua .“ koieie to das ke milofatdie gnegouo . ko“ jali to prauda, vickuuteć: nicm mukam grich imart ni pedeplati , a nč si eoliko bremena, krachic 3 idig le skde kole grićh vechisitefci ? | g Sueti Ai guftin sdrus fix fueticrti naaciceglimi ve czdabioleit grich vuriegltienie Boga vieeioga y ineisniicrno« ga ; griehfe cini ziec oriog# koije oni pjeva aje i fatoie viekodićcnic muke Otitj Koiga vcint doftolan, fa tij vftok griek fmartnf ne fama | eescak, i pritefcak , kalje Ka“ sutucinitt, iskargnega oslo« M ._ | —_— .a Ce a 2 275 j sha, ragbi pritifnuti,zar+ “Founovsdarciati » puterio. f4- ; grielciti, skanđo famefti , trud ; neplatiti; fdrufij gd oux var- ftz neisbroini s ma famo umis- ; lifebludnoi, alitiodofuete po , o viđdanciati,inasladsti, uifpraf. g ji nuferalgouoruy alli gledaniu podigliemu vidarfciati , i nas | laditi,iodregafenebolicti, ne skrufciti, ine ifo e alls da toniefu gricf$ fams febs da- uatirafumietrifatofe ima ifa drughe prilicne grielte y vieke gauti? Ah Bolce iedinr #.da sGochie bitti skoluste,sš po Kciudenceifprauna , i szi <a $martuxe grehe kois ti. snasc gcitodasu smartnigrteš, ivi gieglmenie Bolcic,r iskarune+ = tuoga #. Nu dake sž ng M 6 par -— i i ' j 196. | gatiti"d: Vićke s propati mak lo na ouemu fujetu « * VAtrus caife. Boga ni : malio:nč vu riediti .. AKoljga po: rtioioi slabofti. vurieddc, fpoMmaife ; bolife ; skrufeie sopoknile R ifpouieghife..ifpraumo ,.#.: douoglhu pokora: veini1s - la odlukom: fa: vachie: Boga..n8 vrieghiati , i: 1 ;euuatifeb di | naprieda , : vapisehi. .-s Dani: dom . Com::mšgduva ena; ši me (Deus =: diypiritan ga: ium. innoma ,am: uifseršbui meis Sarže sik dgritogni.:8 meni; Bofee::9 i dnhi 1 pononj či vnutargnemu, mom: 4 Inemoi: date+:napas vaga odati donaposljvdgng, pe fa ilcekivati pfadigriće menlicit ra po» 1 LNG : dedachiele Griet na fujetu , faf- Pofakramii lzb;iod dafce, E koš E * . a e 272, ghinuti,,1:.d: tielu s ia dulci . faiedno;: ma: Kako slaba bij fa . Boga vuriediti; tako, pofpiex na:budi fa.slBogomfe fmxwiti,. i, priategltuo .PoBouEtE: s: g Kadati Bog poleglie fa. grie, he: tu016 g. alli; :$A isbavi ttit& od koga grieha nemoch ; ako i.nig., rescka, poipiefeno foui IVpoviednika tu0ga ,is'biftroma pametim giBogomie:sadrulci,, 1.pomiri ,.-+Negoile od, tega Krafciti, ni. dagi pakglieni ne- pegla prsa upanmet. Sis. sla ;gkole ispgujefc fa dobre pamati,priceftijs1 vglia- RH ž jod tielag koibidpbroneglnosi ' fa dobralcinota site za vljjima, Bogu pogaghna,diaulavarotagd | Ea s LJ nea | sk sz zemochi oftranoka" a ito: fe od Sacramenata ftsasci sd vklagna , bes Sacramenata u stielu vrira » a. Bog & cemu duiciu maghie , či remuie fu- di , ilioprđuđa. Strahte bue di di fmarenodn gtichu vmric- ti , t iu Bosciemu nepriateglr ftuu Gsđelatdialdi iceme rid pogubiobes vinze, po lt tKo u smastnomis "gricko VIDre , Stassciniau puti vmare loi SCHNCtE » A TIC snarseuie iesciti » sastto ob ekrola | =a m FE I- za o So pre “A “a2 s. srzi A za. 1 m. 478. e Tivfimtalć toliko dinar ha cetids, koijfuako godifđte Pomgriiuo placlilafc ;rako nie Kamata ; njego cenas priftoiarg fiakoniduadesti godilćta, to« likofi platila , Kolikofi vfela, šfafuieri tefimi glaunofi fučgh dufcrid tofe s'ćenfom plachie= hieni ne ftitignkaud, Takofe dufciani grefcniei sprau- dom Bofcfoti sgaghid; Vmi. | Hi u Sriehu ; Vieeuuiecnad tiluke na čeuas vfimaiu » iHuć iGotstpe; pate; i pod- tiofe , fuć fa cenas od glau. tiogd plackidiu y ido meka. chie plićkiiati , faftofu u biciu tefcnu y i remi o s is koga ghkuno nigda ne siogu y tiiehić yieku niocki platiti , i faćochig di činu # Kain pa keličnianh Ko8 vike fa #. Nie kud, ni Kamo Vo da, 1. 0gag ine dughe š pla Chiajn:, £ iue.gnuobe peru, 1 eiftce, Da ahe, lalene , + boglie na -ktadenzufe -biftrag vodeilaprati , Heiltiti. , Edu: gh.platiti »-a)life. ogoje pari ti, Hopiti;.reiđtitt;s a gigdafe nemochi ifcifuiti,. ni duga; plać tii, lezerie: biftre vodaz 1(pos a od net gmb oli ra» kod fuieh: gnufoba siftix utetglia od dlača- dohodi »,& ogagnimuke: pakgliegg; ukoe mule faludu:duge pemy,:.i cik, ' te, falcto.nigda. necbie-cifti » ni ilobodnebirti , Da tirafmi. Meglillc koiudlauu griefeechi. Subife , i is koga broia ilpg- dakc:, i Koiate tuga: : lola; 6g a Hc&, : “+ Lei: : a8 ikekaie al: ie Eialofnagi igar- dladryScba ima pjicekati«, ili koiechiefgiade tushe: »bolek. t13 imoko ypali » nebini fagricfdila ,ni Boga: vuriedila » , ema tilli ne Vemiče > Allifi befa kai ametiierfa.d dobra tuoic.\ vie. itonehbaiesc.,.: 6 Dateiedan. velik sofpar , 3 žad sjedam, Zefr đonede prid šednu a h.ralgoricnu , 2 ida aa > -_ davao. Moš 2%2 nehaiefc, ni A blagoni sa kra. licaituo od fuieta. AhBolce ? A famallo nepriftoine dobiti s3 jednu ofuetu , skoimti ne. chie nixta boglic bitti,fa ifpu+ nitituoiu vogliu , i naflaghienia preda a nehalescfcinot viecni , fcie priategiltuo ifgubitti , siu a: nar. sue vio 6 vigkaa; mucitile , i goricte . duda , i befpameti tififf- finu, fafcto, ni fciuina nera eona i poRiarako boj r + 7 kr Pi Deuid occitti 'blud- nik , i vboiza nefuiefnij , te- gunt frakom ifiniemod pamo- ti Otuori Loc€1 1 manie od sniodhikog ičlia, iod Ictete Koln uši > vei koi /" sajviko dk kkk sd fct ; i tielu faiedno , ve oli "neodmicuchi ,- ni zkočei potlacij Mgaglenanje ftego ; i fues&onailiep o: .et Šinaflce , 4 koRretim. obu- cen, mania, od duora pć- gelom -pofut -,.- ponian., i i ulcen grofao fuferonechi , i :vdifcuchi , tako fadouoglnu okom vcini , da od opakoga grefenika >, fuctazse vcini . I ga pitase ka kose gaemu: ta, ža priurata :vcini ? Ontechie - nauciti RaisKu: slauu dobiti i -: Kakochiesc suet&ihitti , irie. .chieti | Cogitavi dies. anti. quos : & annos ternos in mente habui :. Rasmislih ia .moic dni. prokciaste. : i go - dila viccna u pamet via. dh, i tako ar na Li a$4 fpolnanie j daje: “ krdeličui mie ktatko ; '# neftauino, “udare > vigiuanie-::. od “ ifliieta » puno ; dA v blagunie dunofti «niekakue, da fuć fla. bofti ai naflapbienia sfeia- 'dofiim filarfciuiis.: , 'a FROts i dbekuic' daić:vićkonio,:i ne- | chie fuarscit;tj oue: mrilli ,/t ralbifanie: ouo 'mend niiite Era (grefenika nd Muarfa- 4 fuetignu prineđofce . Ah (da: čučomifli , i 'Spmeha od: ije aitecatitua i: farza a | i & pamet na(cia hochielč)fa. liti, i Geftiti : 2 kako frechni bili? -- 2: $ TI toe veoma lafho: š i tofe beš: wiedne“ muke: mo- , fce 'veiniti +. :Ovdti, puta , i nacina. 'kad: ftuari odliue. ta rt 17 =>. a SK: a“ sla lies snio ' | | | | hh 256. ta: febite: priteleitir, kako.“ kaje :dobit. roh ts 4 >». polci id a. .:9Q iBRIPO-, | donanja sri OBale:,oGuake., ;: rafmifli; Ja, koliko: mallo, im mena.. molgelcih fea iuari 3,% | pika Ktotiaftaie:nešali vie, | kuwecno.; ili; golpodguanic, ili fufcianftna:) kaka, budefc faslufciis dudefie:dake fa kra (Ko vbriema ipigtu:; podčiti ' ž,, vićkuvieopa-- dobe: Mar > bitti ',-i di anukatmo Nicgniam be «suarha: glopatiti, ; Kada. tei Put vata sa kolj grieh uci niti s SA, OBujEtISE:i ariki 50% | hi: ala kom ZUBNU >: ka KLE od napiaue: sad Pohual,. o guta roi ai aki od, ong ara dura« | ? g durati . I fatomallo:, iacbiu: viekuuiecnu slauuifgubitiilra.. motna u oggniu pakglienomu: | fue viekćgorietti? ne, ne , tz> > mahnitolti nechiu: vćiniti. ka: date Diauo vime .napaftonati: da vcinifc kole beffakonie, kolu; ftuar rjeprifoinujkoiaie fupro- chBogu, i u tetu od dufce tuoic, koia akdiei otaina occia . ne opriccilć hepriategliu himb& nost, freži edclula tebi pos goditi ančmomu ftuoritegliu, kogachiu ia Wtemu vuričditi? tolichiuia sa toliko: mallo vie+ kuuiecnu suu isgubiti ne ne niefam tako bešpainčti; ia vo- lim u vicke-ufciuati:y nego. fa meni , itebi pogoditi stobom uialu pakglienomu gorictti , | s. jiue e. kama < PRE Ivi 3 Zaim, Oil Be. s sm ( ze M e O Peč o a e pr, sij 287 iesickek muciti:, Da tivic« kuuiecanftuo u ati inlar- zevladilc , nigda nebi fagriefci, la, ni Boga vuriedila, safćto illibite ftrah od mukaa pakglic. nich od gricha vftauio , illi sla. ' ua Bofcia suoiom liepotom, i vickuvicćanftuom k'sebi pri. blafnila; i od grieha suakoga vspregnula.. | : 9 Ma saso tebi. vičkuuie canftuo ni napamet ne doghic,, biusci sva o ticlutuomu,io te, lesniem ftuarima sabauglienay $ mie svoj Pai da i$ ia noga rieha u na slis. s padasc, i neftau gliaiu. ise verighu od viekuuiecian: Rua sama sebi kuiesc, i sprat» gliasc , sa vieku' suca a s. kraja ko Li Boscia sti, obid A Ah dat vičkuujčdti | “ ftuo rafmićsgliafc ,'0u4) nih I tuojubioholas skarscilla:; #6 + bjesnx lauize pakglične jouckd ' zombite blagom od: *Ruiš viš «i nilla ; sasto oua miso'teseK& ; nemochi oslaghiufe šivftarpa : glienoih činij podnofiti-, ietsš i alone k . Oua miso cini dd vbo& | ša nie marsćchie, sisćtose la i amilo ima patiti: 'Ous mise > sua garcilla suictoliha dslighiai i ie , sašćto sa mallo“ (imiitise tarpieti. Otud: mifd“suprotine |, cini veselo: Podndfitti ;: sisćtb ; suarhu imafu “imate “Oh | miso glad, feeghiu.. A firotk gnu; vdsuftuo > qgeprauće:, | Ivurieghienia Stia ka soRaliem | 'vochiem koiz suit poraghia: cinij , a ; j 289 cinij ne š chiutieci ži fasRo s'bre- | menom imatu fue dofpietti.. ) Oui mifo fmarti-nai drafcieh | cini bes fcialofti chiutieti , 'i podnieti , faso vogli Bofciai cinile podlofciti , 1 “s'gnomfe fiediniti . 'Oua milo fakone , Bofcie , i Suetieh , iofc da- fu vele. tefcij , cini lagahne Chiutieti , fafto fue . sbre- menom. dofpiena , 1 sA krat- kofe ima: patiti , i -gnih fa . sniena :vieKuvičcna slaua jd: , | ma bitti.. Ah Bolce ? ti du. fciu nafciu: slaze, i vogliu isbiftri , profuietli, inafpof šaniaod Mtinoga -, i prauoga. puta vprani , pokli fpomena x od vieku viecanftua dobriem , difuarfniem vratafu od. Ra- ia s? gl s i opazicin vrata L 2 R “a : Lat 290 urata 6d :mukaa pakelicnieku Atiistiyhefi u Kona tihac. hiefc, iedna:» i druga ftoiz otuotena, i. iilieđna,illi druga | nemogute minuti . . To Datiškupilc pamet tuo< ivpi vimefc famas'sbom rasmis gliatiIa viciuam ha suietu oo: mallodobara , iblaganeftau- noga , 1 cinimise: dasam sćto godi,i i vecchie ad drufigh: ma stoje ouo vsciuanie , nego , li trud, brigha, i :muka - od pameti y. saso sasue đa 14 imam sađonogina :, vboga= “ fam, jer fcelim vechicimatti , . =e.,g iouosćtaimam treptim,i pre. * dam doklechie male biti. Tru- dim , lakemimfe, i mucim sa . vsdarsciati ouo: Trag oo od ma ich ftarich a a detnam f £ đ = rain aa 4 Ba &9t. : kakojeftećeno , i doklechiu ia ' šsmirom. ysciuati , sašćto slo dobito, 1 Mecena sa malose | mosce vscinrati,:g1sekose ja da. ke skonciauam sa kratko ,10d Boga» i.od .duscae saborau- * gliena sciuem # toliko ve- chie_ gdie cefto. vidim vele mlaghieh:od mene , i sdra- uieh , is.vechizh raskoscia , ddobarau grob,besniedne ftua. riod suieta martue nofiti i u grobu od fuakoga oftaugliene, i saborauglicne meghiu za- tuim ,. paucinam , u tmuici gnierti, A duscia kolale vie. kouitta gdiese tani? gdie oti- : de? Inggacunque loco ceviderit ošieriš:. Veli. Beclefiafte.. V Koje mielto: vypdde oni: c1as naiposliedgni: u sfenytie od | Na oka, o. —. - 221, Zak TAE ooka , gdiefe ftani ondichie , bitti , i ati. Koliko: # i :do-/i, kle? Do vek viekaa , akofe |, nie dd porgaono furatila . , Da sGochie od mene , i od : moi dufce -bitti ; kola D . fuemu momu. , ifuan tega , mislim # Priftani: k rasborie | ou fuieđtu., i ako fciudifc slauu Bofciu imatti > fnai da- | ie_korifnie , lafegne -, i bo- | glie mallo garcilla u vftima | sa kratko podničti » negoli . do vick wiekaa bes pritan-: ka garcillo'-od anukaa_ pak glienieh tarpieti . Boplietie. smaliem ni fuietu dug tuoi platiti , i-fatisfati , negh . mu“ cećhife_ u: vieke bes pritan- ka plačhiati A nitdafe nemio' Chi odufciti , pokli Kako zec Bk ce ka = i Ria I i ki EK | ar 293 “ce: lob..: Momentaneum pad < deleidat:, sdtornum quod ora: )' diat __Cialfom . fuaričniu: , 1 prohodz: fua fuietauna naska- = ghienia, »: sfciuania y L trudli aono (ofa gnima. sljedi viec' noie >, 1 fuarhe .nemoseg 1 ! zr S&ofufuya tuola godifeta; jofteradš molcefodenezat, . i * “Keleti deuct godisćta. kako i > Matufalem (ciuieti , pri Viec« *: somuiciuoti , negoli kako, ie» dno: fatno drobne paricine . gri fuoi parfcini.od [uieta , . 1 Kako iedna: kapglia voda “nA paru pri [uicem morima; ; do vodam ed fuega fuieta., 1 *. kapglianeslatke vode, negoli garka ,i prigarkagiasćto koliko« fi ti komodnia , moguchidji ve- no N 42 ochiaa» NB“ ao or a 204. mE chia , tolikofe većhmati toi kapgli naslaghiuiefc , i onafe koša cini fuakcias tebi vfionia, i gar- cia , i nedati: slados od vickue uičcianftua chuutieti,a paka ka | koreccelob. Ducuntsin boniš | dies fnos, din pančto ad infer" ma defcendunt , To ies fciuy i: raskolciam «“podnofite. 3 i vfuifcene na (uistu:,: a. pas . d tedan-hip ik pakofe: ruax “ra Sagliubau lepe Kackes Je. podlolcife: Iacob Pitriarcg: fiekru fuomu:fedam godisita. s&dietichia:slafciti ,,1lui:trudi j. ifui nepokeijbifćemu: lafni ; i: milli >, ma ašfuarhu: naghiefe: priudren', 1 micfcte:priliepe Raz kelle bimulLiaralroka , + kar= megliokaa poduarfcenagi afug: | to. > er eze , Ka BAL ilfž>ž u» # => SO —- = es m7 ND. 295 to gliubakga Rakelinani slufc- “ bu od drughe fedam godifta “. vliloua,iskaraci ,seto fue dos = brouoglno , i vefelofa gliubau > veni, Lpodnefe , kolizije oua= .ko.podlagaju.,/i slobođu fuoiu vefciu;i salize kote kako zuiec iUtomsi mallo fene: , a S'pre- kiomfuene;sćtončpodnofe , knč cine ,inetarpe ? Sainte+ res.koigod bremeniti , alli sx tfanzu »od koiegadohodka ,, Šaracepladenemochno,i fan: taftico'kakole podbofž.? kako= fnufe pogaghia: * Kakofe: duo: ši + i sluict: # fafue da nitie o: QZ , NE matti # noch neprif“ - patimirno: niett mucno ,, tru«. diti oko.gnega ,,nieti tefcko:,, fmradti.ne:vdi', grintagneti , i tuicbene dodicualu ,, gnufobe« 4 N 4 tije “= - a FA ss a PORA so m1 P DK ke ZOI čini iako IŠA Skola, 286 Ps | tiene cita gačiti jtnisQatinie | niteleko .,: ni mucno famo dš RA tuoiu fuarhu.. deghieic, i dati daghic: u: ruke ono: s&tor fiš pamori , facelu '; | akole kadgodi inaghielc::priuarena g “ . rsakratkoibricemebudeti dopu* fetio ta vicinati.:,:i.imatti.. 2123 raška« : on kog mogucbicga Gofpodina 2 i: prblakcenar Dicuiza Mg- bu od Anghtelaa. Nebass kieh , i:dufciaa blalcenieh. ,.ig* | dnu vru nšžanolitui pritati jednu noch ne prifpatti odru g: kakoie to mucno: # ledne qua“ tre , aluti:korilmu. pripofiti , kakofe to nemofce odslabofti:, t Od bolefti od Romka # Garku ' t Kg šiće LJ pan nio ia ij pair ui a - ———— — sana | 297 riec profcdrizti , ine udgouo- riti nagnu tobi cinillo farze:pu: knuti 2 Nemochsa gliubauBo- ciu , ifa pohoghienie Bolcie primiti.vftarpglieno , toie faf ma.vfiono? Ofuetunč iskati , 3 , “ nepriategliu proftiti -, to repu“ > tatton nikako nemolfce podnie* , ti? Dobra diella drefouati, tole Kuar bici nč priftoina ?:Sakon Boicij obskelciti. , toie sa ce* glad priprofte , i sa:ceglia' di ZarKoune ? Na bogogliub' ftuo , i Bofciu.sluscbu naltola:* ti, croiesikuckiu ne korilno , jerfic malio poskue? Pokoru sa griche cinitti , tofe sš Itarofti oftiuglia., neuidechiocito da fuak ftarofi ne docekure , i ka* daic na itaros doghie., dase ; ni Bogu,ni sebi nemosceslusciri : | N s sato I JR i a o 2908 fito-sž: ne nachife: prinarena ,, wimifujetta: Duka.fuetoga. , i: Ne tardes sonutrti. ad. Domi- aib aii, ga iz KAM: ,. Črna. differas de dje ina: disk: NezkniK>Bogufe obra: tiri. , 1 ne odmici od. iednogz: dneui. do: drugoga-pokoru: vci: Niti: ,, nefnaiuehs sQachie fius. traflcgni, dan: danicti: ,, pokli: zknecbi: ,, 1: odmicuchL kadie: neu(nadalc: .. Sabito, enim. ve nieš, sraz illius:, drin.tempore: . visdičte: difberdet: te. Suathwx tebechic-pafti Bofcia: fargba ,; koga. neszicnechi gliubau: , & priateglftuo: , 4machielcsa ne+ priaglia: glaunoga. , 1 u brie-. me. “od: oluete: porafitchie , i, pogubiti tebe. Ah. Boice?:. 14 Akotie: obras :,, i male. la, gnulan ,, aliti ruke: ,. vdis o? glieik:tarcifč-opratti ,, if vmje th. Akotie: setogod: paucinč: j, trunt,, alli praha ma haglini., wdigherehochielcatrefti ,, i di=- gnuti, akotreonofitinasćto na žreugliam prignefcfe. sa, ocifti=- | tioni cias:, i: isamuicicfe date: nebi Kogod:gnafnunafrio ,, ne. edmicuehimallo paka,alli faux | tra oprati, i. ifciftiti,, i: puric to, fne.msćta: ,. iadtega nebife nis: “tKo;ni ftauio., A. Kadatie: du-. | icia, Kolaje vjekouita, grichom: | ifenufcana ,i opogagnena; ka: - fuchidaođgne magnu fzienu; cinif&negolvodiKtizh zrenine.. haiefc:,cekafč:.,;iodtnicelt. od: . dneni dčdneuijod nedieglic do, nedieglie*,, od mieležado dru. sa skopraties,lifćiftiti: ,; ne: Šamuiuckie date: tako. gnuk. S nu ,i poganu. gleda Bog; sit: Anghjeli ; i duli blasceni. , 1. da liza suoia od tebe odura- . chiaiu sa.ne ciuti tuoie moli« tue ,:i takote: poganu ne Vie dieti . A'tise .tuscisc "Bog ni sueti molitue:mole ,nčvilisce , i saluduih molim :, nespome=: nuiuchise da Bog po vita Sa-: - lamunona gouori. Ivuocabunt sme, O non exaudiam ; Svati. chie y.imoliti mene , 1 -taihne«: chin vslilciti, fa&olu gnufni , i: popanignebihie meni gadnišh: vcinia. Ahlienofti iđketna;1.1c.: . teto neproziegnena, viekuuje-; canftuomfamiem naplachiena,: 15: Biulci Nicetaobieltan , t- moguch Vlaftelin od Alexane . dricvgrabio prikorasloga,i pri“: tilnuo gaeka dobra zarkoyna. ,.. - s.» g RIMA pram ja Rem ea ep. —_— Grk a Kini m I i pdv E DE ai SR. Sard 1 < i A = s... du ' : $0r: . Sueti Tuan Patriarca od iftoć ga grada cini fue &o mofce oko Nicete..da: duiciu ne fa- uescuie , i zarkouno da po- urati ma fue: laludu , Gita farze oholloo , i biesno nee bi nacina sa omeklciatti . Po- tukan Patriarca daga na fud: pritegne ; ma videehi da: sud: PO praudi ne sughiasce nego PO: Putin .neispraunicm .» # Bogu ..marsechiem ; priporu«. cise Gofpodinu Bogu , prauto« mu sudzu ; pakaposla. gnekae smisnike :da reku Samo Niceti , Sol ad oceafamefi s tvdiglic dž, pobiegnu. Toies. Sunzete .na fapadu ,:i takovVcinifce:. OuQ clufci.moguchiNiceta vse ras+ miscgliati, sunzeie na sapaduji dan kolj suarscuić :vechiese £ e Pe nee « h, je 20% nechie: pouratiti,;š Xf% | gnime mochsliedi: ,. i.takofe fcruotu? - wmarlomu: fgaghia: , koij kad: | fuarfci: vechiee: .ne- potira«. €ljia:,. ilerga tmafta. noch. odi marti: priklopi:,.& sd: gnome: viekuuiecanfio: sliedi.. Tremt larfci, od; ftricle: Nicetafatar-. ciaffe. fa; onim. mifnizim. 5. € Kgnima fadrufćen: “pophie: | rad "Patrjarku, pade: uš: ko=. grofho grieh. fuoi; plae. eacbi: Ipultife: na: gnegouu: vogliu:, ii vcini fta:hotič Pac. triarca:.. Da) ako; fpomena ođ' fapada: funcianoga: i ima moch, fa, iednoga: ohola, i; obiefna: > grelcnikay'na; pokoru, ,, i: na: | p priuefti; 6tobi imal fpomenzod mnm tebi; vcinitti aaa - -- e» me. pra ET EE š .. ——— = RN vema O AŠ RR" — s 307 16 Ah feto moia: dragha: uidisc: dafunze od fciuota ttio «. ga klapadufe: pofpiexno: pri- blixe: ,.1 Viekuuiecanftuo, tee. be: ifcekuie: ,. ili: u. slati; , d: raskofciam,,. ill: U: mukam, ii (i: 1adu:,, i (to, faslufcjsc tuo- | lechic: bitti. u vieke-... ledan: fam: dihai:fciuot. tuoi: s'imar-. tim: rasdeglinie; a, fa tefiem: viekuuiecan(tuo,sljedi, .Smart: fnakomubremena nč daua:da- Ki lu.nemochi. mofce: fkrufcic. »m i: fprauita: sa. Rafa: A di oka ok i; Ikruicgnie ti, nemo- Chi. ,, nemogu: , nego, slabi: , i; nemochni: biti: .. .Mncfi ch iednom; kapgliom: s glave: u: cjas, findrt: oliali: ,, alli: s'maje. lo, karui: na:farzu. pridufa, i ori:.. mms fnai: de: s : chiefe i 1394 aco a a Lata CoA Chiesc: vmrieti 3 kako , I kae di? -toti nie danolnatti, neka fuegh Koilc Iprauna kako! dali na cilu od fmarti , i & cemute Bog naghie :u termuchiete :: fudiu Pomgnta vole .ciuualć ođ_naduorgni- ah 2 2? kuhničh “lupe. fciaa , i fue fatuoralc dati nebi kolu, io mallu fuarzu vkalt 4 A dulciu tuoi darleife raslachienu , 1; ra- Ktuorena fuakomu , i mallo haiefe dati ili pagkeni lupe. Sci, ili kuchnij , koifu- grio- | blago od viekuuiecne slaue NČ pokradu, ine odnefa , i luaku # mallu KRuar bremra mitu vechie od dufce fzie- onifc. A ako ti vas dan' od Kiuota tuoga fa tebe vimefe , . o 1s5B0. , ; S: 2, 395. . i sBogomgang rasdielisc, noc- chieod fmarti tuoiz fa nepria- tegliaa .pakglienich fua bit- ti .Sciui dake. fueghier s'- (pomenom od. viekuyiecare: ftua , .akofenechielc paka pre-: parena: nachi ,.i d nebriemele, faludu kalati doo pk m . 17 Ofughignie nš fmart bre. menituiedan slocinaz,ifna cias luru, u koiuchicfe dufcia gne- gouaftielom rasluciti, imaiu- Chi dua alli tridni aje vo fa s'pametimfe biftrom s'Bogom Imiriti fa viekouitu slaug, ako | hochie dobitti;. ima kagapo- kriepgliuije. ,, i::k Miecuomu icjuotu vpraugha s fuak: 1% gnaga-k'..Bogu. vidilice: , 4 fuakga. priporucnie i:fa gne- gouo.ipafgnie moli: > i faf« hk S uIem 86. : uleti tefiem fakgafelali; ua: kfe gnitneboli, i fafueda gne- gova ruka, i trud bremeniti Wičđam ciasima procbiy+fuare fciti , fuakomufe ćini ftuar tefe. Ka; imucna fa podnietie .--. dufcaie' grefcna 'n& Bolciož praudi na (mart viekouicuofu- ghena,, koig: muke, trudi, i bolefti: nechie: vieku:-fuarh3e > imatti, i nefna dneni s. Vrač s ni ciaffa kadachiefe tš-odluka iluarfciti ,, od Koiani€ kuda v- techi, niefegdiepotalati > ni skritti's; nie koga.na obranu, ina pomochfuatti, io temule: ne: mislij:,, fatofe fue: mallo. , ni, inifetefizmtko.boli, ni : tč. tko, fcidli: ,, ni; vidifce, ni place, niifGta dokicicna brige. se me PA ——— a ———— — — 7 K) JERd | Ma | : s ea » 3 .» me sBogomfe vmiriti iedabife . kakogod od tefizh tugaa isba. uio, ma Spametim/aslie pglie- nom. na nacin befraslofcitieh fciuina:y [6to drugo mofee:ilce-- kati!,. nego: ono" fćto rece: od ouefieh Dauidfueti, Sicnt ozes irrinfernopofitifunt > mors:dee Pa/ce#eos, Sprachicnifu.u pao ko. kako. ouze ,. fmartchiefe gnih.nafititi, i. napafti .. Ouo misliirasbirai. o dufcio: od te, be iftefaborgugliena-i. utuo-. iem rafgouorim ,, i ,pofiedim: vlofci.: viekuuiecanftuo ,. ako kochiefccellita,. iradofna bite | ti azpufti ifprafnofti ,, tughie posle ,. # opogovarania s'ofta. | “diem rafgouorima. grifcnizim ,. &kojemle: viekuuiecng' muke dobiuaju ,; i vrataod pakglige. gi nie. 108 nih iasaaraftuoralu, i Vienda od smia, od scarpiuna , od : suh% draccie, iognenich vui- . tij sa viekuuiecnich mukaa sbi. : ra, ivie. IB Placa slabos nasćiu Sue: ti Lourienaz Iuftinian, i ouas “ko goudfi. O mortalium Ima Kenda conditio, qua cam fi exul d patria exultat in via. Toics.O placno vmarlizh bis tie, koijinaiu, i vide da ako oudi .u kratkomu putu odsci- uota vmarloga budu otrovati, 1 vsctmati, is slaux viekuuiec. nebitchie isagnani , ibandesc- kani, tnespomenuiuse da tko . ma snietu vsciva , nadrugomu Pati, š tko oudi pati onamio Vscina . Niese nd suietu: cemu veselitti, ni radouati , do | SUAkQ pv | o r > “ 309 . suako veselie, [rados vnarkeli splacem , i s'drefeliem fuars. cuic. Suakfe: boli ,. 1 tufci ni +parue roditegli ; da sa iednu jatuku ncifmiernaa dobra isgu. .bilce, i nas pod velike tughe .podlofcifce, mafe vara, fas. tose oni na obechianiu himbe. nu privarifce. Britis ficut Dij fešenstes bonnm , O malum , Bichiete kako Bogoui , i $na« chiete dobro ,.i slo , sasćte sa ftuari od nista po sebi varafe. se fasma ludo ,:1 gubife vieku, uiecnu slauu, i sa mallo; i krat- ' kn brieme ispuniti. tuolu ) je ho | T kos \ vogliu , poduesujescse , u 22 pana iasu suce vie. e Bmena ». o mucitise i $'onefiem : jraskoscnikom od . .vaoghiclia iaukati, i vapiti Cra- 2 410 Crucior in bac Pamma. Ma cimfe u ouemu plamenu .bes. niedne vfanze fa mochi kad. | gododahnutti ; alli ifamallah= | no pocinuti.. —. 19 Nebij nacina, ni,gliuze k& moćhi saiednoga grescnika od gricha oduratiti, 1 na po. koru naimagnu.priuefti ,. uedenouij takootuardnut. duh pridBlafcenu Liduinu, puftife, - 1obechia di fue somu ona da fa pokoru, fuechieis valciti, 1 dobrouoglno vciniti . Nechiu, drugo,recce Blafcena , nego da lescefc u meku, icifu po- ftegliu , ikako douecer| lefcefc, , dafe do fiutra_ ni ovamo , ni , | oč priaratifc. Dobro» | uoglno , nekaie :meni:, rčcec ogrčicnik, takofe ftani u odar | 2ĐĐĐA Šu 2 !| saspatti y ma nakon analio bei | ! : hE 4 = — — —— bremena .takomu, dadia_ftati bes priurate, damule lan ras, biz štakofe vfe u iebi muciti , inepokoian bitti.dafkrufcgn,1 di febifmuchien poc vsdilati , plakati, ivapiti. Ako ona. kinepokojsdrauu cegliadetu,A ch prilesciati Owiđ ergo erit in flammis mille , atque mille, Ćy Zrerum mille annis nočšes, dicfauevwigilare, efurire ,fiti= ze, ardere, snembris omnibus oxtremecrucjari, refrigerium naišum ,gaietem nec minsmam “ Sperare? Dasftochie pakabit. tiuoggnuftati, tifuchiu, iti- chiu, 1 opet tifuchie godisćta udne ni u nochi nč fafpatti, gladouatisscodnicti , pechife , 4 | go = ŽIž goricti iu fuemu ticlu britkofe | muciti bes niednoga odahnu« | tia, i bes -miedne naimagne' vfanze od pocinutia , aliti od > fuarheod muka ? Ne, ne ve. chie , viecni Bofce iate ve chie ne u vrieđih ; ni vol. glu molu ifpunih . Neka tielo fua sla na fuietu , pati , tarpi , i podnofi , famodai du- (cia, itielo u vicke nč budu pa, titi, iuoneficm mukam gefto-. | kiem ne budule u uieke mu= Citi, | ' 20 kadatiBoga molife, al li smirom fiedisc , iedna muha, | alli iednabuha, malahno suier« ce kakotesmetaa, kakotie vfio« ona, datie filla branitise , kad “lescisc u mekoi poftegli u rase kosciam, luta, sdraua , iedan "u j ko- ; | save: 3132 komar aliti ičđan tmrau na: ma. h \ , 1 h i: i e. i ti, ni pamet vmarla lamisliti. gna fciuina ', kakotie trudna .pođnictie , kakote rasbudi , i nemirnu vcini # dati fue rasko- (ciedodiu ? Da setvchie bitti u mukam pakglieniem , & ko- iem iednachie muka bitti u occhiutieniu,faf&tochie ogagn parliti fua ochiutienia , 1 pe. chi; fmradchie dufciti, fmie, drokuni, laui, cerberi, bafi. lifcki, iine pakglieng nemani fafuechie ftrane pezati , iraski« douati , fumpora , i pakla go- ruchia vftache nalieuati , s*- oftaliem infuanxtinam , i mu. Kam, koieiefik nemolce ifrie. \ Drugachie [čteta birti , i muka ioscvechia, Bolciega liza nig- da nč mochi narretti i stati beg O vlin- * PA ši « vfanze fa nigdaga ne vidieti 5: ifnattida drufi Kaiskae raskow. > = fce vfciuaiu, ipociuaiu , $ ti« , ': -fe mucifc bes priftanka ,imu- | > cichiexfedo vicke viekaa. Tre« | chiaiefčteta muka od vnutat» , gnega zarua , od konfcientia: . vurieghiene> koichie fueghier . , bes pritanka kofitti , i prid . | socci fue ludofti, fue slabofti , : : fua nepomftva, fua diella gre» , fcna , ifue otaine odluke , i . misli. prikafiuatti , nekafe ko« , file , 1 bolife faludu -od fue. , ga tiioga (ciuota , ah falćto ja Boga vuriedih ? ah lasćto to vcinih? fasćto fakom Bolcij.ne obflufcih ? fafćto fuiette dobre . “_ne ciuh , i ne obllufcih 2 i . oouichie zaru do. vieka mori. ,. Đđ, 1 ozaruotociti, 1 nigda . | | > nechić ra CD TNE E PREĆI i 0 nechie domoriti ,. ni priftati 3: | kako fuiedoci Prorok Ilaia.. Verrtiš cdrum n0n moršetur Zatu gnihou nechie_nigda , ni do vička vinrieti . | 21 Kada Blalcena Dieuiza Maria porodi kragliaa veliko. ga ,od Raja od fuieta,iod lue: ga ftuorenia u vefeliuu , i d radofti dotarciasce paftieri , i ' velikaa otailtua Boscia odkri- sce , i onij koijh ciusce suise ciughiahu , veli. Sueti Luca ; a Maria. Gonferuabas omnia verba bac conferent im corde fuo . Inij samo ciusce otaiftua Boscia, isaciudiscese. A Ma». ria sue on rieci vsadij u sar= \ ze suoie , i po tankoih vsx * rasmiscgliati , i'rasbirati , sa. ; sole saludu: isćtom ciutti O a tua sio Ruari_Boscie , akole' pom= gniuo n€ rasbiraiu., ivfarze', # | upametneufade. Tako akofe tifciudife , i hochiefc od vieku- | uiecnieh mukaa isbauiti, i sla- uu viecnu viciuati , niefadofta d2 ti raslikosod gnih civiefc , i .prolegalc, mafe hochie da vie- kuuiecanftuo u farze vladife , i da pimgniuo rasbitalc kakoie liepa slaua , pokoi, iradotti , koic Bogu vgodni viciuaiu d Raiu, ikakolu geftoke , i gar. ke muke , trudi, 1 bolefti , ko- ie grefcnz dulced paklu tarpe, ;ipodnofe.. lakotefuizt, put, i diauo na koigod grieh blasne, | alli priuode vcini famasfobom konat , koliko ti grigh mofce durati , alli tonaslaghienie,-po Vre, vru, dan, miesez., go. BB o odisete m | dochielitife voglia pogodici fa th toliko kratko, 1mallo breme- | naslauu viecnu isgubiti , 'i pod | Vlekuujecnele muke pakgliene |“ Podlofciti? Ako ouako vimefc '| € niti, necbiefc nigda fagriefci haa Name La :] due ,dua, alli vechie ,1 vigh | ti ni Boga vuriediti, 1 kada . bude brieme tebi odreghieno \ Vrata chiefc. od Raia raftuore» | -na, iraflachiena nachi , i fudaz | vieKuniecni tebechie:vefeo , i | blag pricekati , gliubefcgluo |“ fagarliti, i krunom od vieku ;oVrecanftua nadariti i okruniti. Ah Bolce ti farza, i pameti uacieilciti, i prosuietli. | i t A t 218 Priklona i mea Bo, sje »fa krosmala , i oka vrata ne. “neba kza Psa Tr PI Tuoiefunieci M Sugto- mu luanu. Hukarfte '; u moi rafpeti ,i tuoi fuiet Ktatini > Ambulatedunzelucem babetis,, Ut 0% Vos šenebre comprebene dane... Hodite dokle. fuietlos imate dauas.tmine nčobuime , | i dlifnenadke nasliepacku, u -: as. pakglicninaupadete.. Sato: --tt moi lefuffe , koifi fuietlog > praua profuietli , i Vpraui. pa. metmoiuwir putuodipalenia m kola. akoje u fuem: inomu slaba bila,. i ddrufizm , gric= fm auarlcena »i famar(cce + BMA R42 er pak 2 na, u vicrig tuoioi ma tea meglita bila , i fuc podpuno - vierowala:, fuiet Duka fuetoga | sliedgehi. Al/siora tančquefie | tis, Or fortjorapeni feratatas futris. Stuari vica (od: tebe nemoi iskati; imce: od tebe > nemoi rasbirati, nitanciati i kola pamet tuoia he dopirane mošrafcefcglianati. lani fum- ih» nifafiskiuahotaiftua od | | fueta:viere ; ma. kako sliepa “ onakoy kako fuetamgika Zar+ | kuzodredi, vtemegli, 1 poe . tuardi, tako temeglito , viče o rouah,t darfclah, “dirfcim uk. darfc iatchiw đo.nai iposlicdgne- ga dihaja moga, [& dochr na hieno. obechianie tuole , | , EKE tibi dabosoronam ita, To > , o ics. Budiviarna do fmarti, &- , m... Q 4 dat | BO, darchiu tebi krunu od(ciuota viecnoga ,. kolu ifcekuiem - i > vfam bes niedne lumgne, ne po momu doftoanituu , ma | po tuomu milolardiu dami chiefc na cias od (marti moig dohraniti, idatti. > 2 Iitinuie moi Bolce gliub« ni da viera fama bes .dobrizh diella kako pilce fueti. lacob Apofto. Mortua cf. martua. je. Matkoie:onj. koife: mofee fahwaliti,da sfuoizmuobrizm dicllim bes melofardia . tuogd slauele nebeske daftolan vcis nio ? Iafe dake ne gubim U milofardiele rnoie vfdaiuchi ž i ako do fada u dobrixm dizel: bh “iem pomagkah , i nč diellou« . ah si slauu nebesku dobitti ., ziech slabofti naraune ,.i moga r moda = ===— —e = -— ==> FS =, m === 5 i Br) Ra mo £-4 "EZ Os ss. ' ša osloceftua, đamifi naraulaciu i ifuarlniu tt dopuftio , ne bihfe_mofceuitti. kratila » ni Vitruciala ; nisćta ne magna | ti meni dobra voglia, i dobra * polciudanigda nie pomagnkal. | la, i td cemu do (ada bih lize na, inepomna, od (ada nap= - 3 rieda , akome u Iciuotu podar= | Acifc stuoiom pomochim fciu« dim nadomicriti, snaiuchi da pa Same kako veli fueti Pauo Apofto. Jufjiešentia nofira ex Deo ef. | Boga, ane od nikoga drugo- Ba > i takolam u uri fuetoi krepka, rtemeglita, da karu -molufaviru prolići, i koiemu drago bolefti, imuke podnie- . ti ialam pripatauna, i ićtomi. nie dopuićteno .diellim pot= | 0. 5 Mat Suakaenafci ladouoglnoes od | > ego pe m i s oni .—. o < Kaka bi ELO . €' : Pon u , unrditi , i vkafati ,- vfdafijni » placem ,» 1 vnutargnom: bole» ftim: od farza moga rachiu na“ Kojattlaplatitt, vcechimeSue* | ti; Ambrogio: da. BEixpećtat Densiacrymasnofiras,, Uf pros Bu dav pietateni fi Ham. “Tuoie“ velicianftuo nedohitno moie fufe: ilcekuie: ,, sš prokrenuti milofardik tuogu obilnos:. Saw to fadaie brieme'o kladence od milofardia dafe to: blago: uar= hu mene grefcnize profpe: ,. E prokrene , i na ciasodishodž moga dame u krilo tuole pri“ mile, fa neifmierno milofardie: otuoje . < s jar 3. Smuchrenoi , i fapagne* noi grefenoi dufct & rasbira= niu od mnolćtua gne griehaa pritefckieh , opriecife Sueti. Agu- | Mein k e EŽo Beguftim, E rece ; od celafe: boifc. # ne trepti, ne cefni ni“ fe. ftralci farze slabonierno: , lasđto .. Malitia tua menfue tani babe: , Dei pitta men/u o samnom. babe . To ies. fua mnofc tuoizli griehaa ima broi » mjeru, i fuarhu x Tmie lofardie Bofcie,. ne ima broja Š ri miere, nifvarhe. I fui tu“ | Cilj grieff', iiofc gafu vechi pri Bolcićmu. milofardiu- takofe | mogu: prilikovati: ,, kako jed. na Iskra oggna: k'morskoi ve- o dani>,i fcirini .. Sato. dufcio. o molane:gubife , ni cefni , v- = fi U gliubefcgliuoga Gofpo- na »tbesniedne fumgne., Skru“ | feena , i ponišcena. k'gnemu | o Vidiici , zuili'/ placi, i vapi . | mem. tg e. 6 m | “ od bi a ee: am omjs : > Š Pt, d Ji 324 4 z e € | a_.f.x, | Domine virtušum : coneapi/tšt, de deficit anima mea in airia Domini. Ah kakofu liepa ka- ko gliubgliena 2 Kako radof- ha? kako pokoina? kako (ciu- pe pribiualiićtia Go, ine Rofce od krepoftij , poy. Iciudnaie dufcia moia, cena, vene, iskonciauafe sa vuchise krofnaimagna , i naitiefcgnia vraza u jeda kantunich od pri- biualićtia tuoga, vtiefcime mi« lofardni Golpodine , u: ve- dime , primime, i vimime fa nai potisefeniu slufcbenizu od - tuogaduora, ftauime pod no« oghe tuoie , famo dafam u \ tuola. vratiem tuoijam , idafefouem 4 Snam Gofpodine mei pri- draghi dafi prauedan,meguch, * AJIa- *za “ss > so sr == o az g. sa == , mr o fin nja rm ge. iiaki sma fnam dafi, aii fiiu > vftrapigličn , idatar- opifc flabofti od grefnikaa do gneke miere , broia 1 , bre- smena > i nam da po tanko fudifc, idiella,i mifli , iodlu< ke vmarliligh ; ma stuoilem milofardiem ,bes koga. Si ini- quitatesobferuaneris Domine : Domine quisfufiinebiš. Akoti griche vimefc rafbirati,i isku. fiuati , i rasmieratt Gofpo-- dine: Gofpodine tkochiese vf- darfciati , i opraudati » 1 “prid tuoiom fargbom tkochie oftati 2 la fafluiem tefi. gem , nife fmuchiam , ni fme. tam 'u .moioi pameti : ma temeglito darkim , 1 1a- uiem farzem vfam , kako : Dauwid poKalan pica .. 1» | sE = multi, a4 af. 4. GREEK a muliitudine miftricordia: Pegaz: introšbo. in: domum:.2uam: Po mnof&uu. milofardia: tuoga. vuchjufe u kuchiu: tuoiuw mi- loftiui.mot fpafitegliu. ,, a ne: po nieđaomu doftolanftuu mo-. ' mu ,. fal&to tile nechiex nikako: od diella od ruka tuoizh: odres. : €hi ;. ni skrufeenudufciu is prid tebe ifagnatti,ma. Prapšes rios men tuum Domine propišiabe=.. sis peccata mea... Sacias.,, 1 po-. &tenieimena tuoga prislauno« ga , smilouatchjescfe: suarhu: menegrefcnize:, oproftitehie> femi grichemoie, ina cjas: od fmarti_moie: primitchiefc u S rai spa krilo. tuoie. due ciu moju po 46 Netom a fagriefeih;itebe OL pridraghi Boice vuriedih ,; gliu« | | i j sa <srap Erdca s orah no a so. bhn 3 i. i Deia. re A pei up sm "> Lam Ž j j PPERONA 727 gliubau ,. i priateglftuo tuoie,, smoiom velikom (&etomtufc-. na isgubih ,- +: nepriategliza tuoia: bih: nafuana: od. fuieh: tuoigh duorana ,. s'mojem - framom ncisreceniem vkafana,. «#prikorena ;: nasđtofe ia ftauih: besrasbora ,. i bes:ftraha , biu- fciti-Bog, aia zaru od fem- lie', tiftuoritegl', dia m cllo: nardechia kala ,. koij sk niS=. &a, ni vaglia , ni slufci bes tuoig' gliubaui , 1 bes. tuoga priateglftua , negoli sa pak= glienoga iala . Nisćta ne ma- gne sliedim nauk tuoga na. .miesmika -suetoga_Gargura Pape, koijme kriepi gouerichi. A fpei certitudine nulla nos. malorunz nostrovam: qualitas zalla quantitas frangar- \itie > NU 328 nu , i. prauu vfanzu nafcia niedna; varfta_od grichaa nae ftixh , niedna_mnolc od slo- baa nemolce raftargnuti .y 15“ Bogom rasluciti akole. temee > glita. Vfam ia dake iftinito ., podpuno , # temeglito i fa ue dafu velizi , tefczi , i neis- broini griefi moij Bofce_mdi milofardni , dame necinelc po nedoftolanftuu momu , neg pd velikomu milolardivtuomu iu- diti , i opraudati , faf&tofu tuoie gliubefcgliuzerieci - INog Veni vocane iwflos ; fed peecaso« yes . Nicfam na [uiet dofcio sa fuatti pravedne , negoli grefc- ne duicie , a iafe sa naimechnu grefcnizu darfcim; i fpowiedam, 1 sato u menifevfanza vimno- fcij damechiefc fahraniti , i | | fuu Lj | i kaka ia fuu mnofe griehaa mnoižh da- imichieic blagodarno oproftiti. | Satodufcio moia nč zkni s'tuo“ iemfe ftuoritegliom/fagarliti , i fiediniti. Nusa 6 Nie jacega , ni tuarghie- ga fauefcaia od gliubaui , ifato gdicie prava , i ifpuna gliubau, gliubauimfefamotn plachia , i nadomizra . Ti mol Icfuffe pr, blaghi menefinš taki nacin obe gliubio _, da: sa mene cupiti tebefi iftoga puftio prodati , ocituluchi neismiernu zieni dulce mole , i Kafciuchi da ona toliko vaglia , koliko tuoi. fciuot iftij ,: biufcig na gnemu iilmierio . A ia ifdai" na > 1 obielna gliubouniza fuaku inu ftuar . bremenitu vechizfam , nego tebe pa S S a la Slufila, » ž. duorilia. Nia ta nč magne fada rafabrana polnam , hulim , acim mE a framimfe od slabofti molis, od sloceftua: moga, isatobolim- fe,i kaizmodfuieh moieh:po- mankagniaa it tuoioi gliubani , fcelechite gliubiti kakofam dar, fciana,i kako ti mene gliubifc ; Sato ti pari mois rafedesci og« gnem od taaiggoruchie gliu+ ui » ti farze: moje tuoiom gliuuenom ftriclom proftricliji rani. Vinsllumamatorem pre: žev te admittam < Dani drughe gliubaui vechie: "nigda onč a očhiui ifuan tuoie,: iftini, viernš i praui gliubounice. iu, Quo mallo bremena od [ciuota f&tomi oftole cipimisa tobom celnliti , venuti , i mricti, i tebe | | 331 tebe ihrauno gliubiti , neka na cias. ođ smarti moig fatobom - famamglena , stobom fadru- cena, , fuc vieke budemte gliubiti, i stobom & duoru Snomnu lagarglicna pribiuati i > Ab đa prie.ia budem na rom doje dolcla od tiesnogz fauelaia gliuvenoga , koiem ni momu karxtenius'tobomle Kauefah; kada ponifiufcife tij moi Bolce iedini » doftoiafe mene:sžtuolju gliubglienu vie- senizu ufett , kako rece. Sponfabote mibi in fide. Saru - cichiute: meni ir vieri ska: kobi: naftoiala .sX: viernati vaj ma slabos. telesna, ko: s. famnom podraste biusci seebie prignuta-na ono sđo, Vidi , neg naonosćto vieruie , | pamet molu .Hopaci , i ochiw m GEES. šroeričai xd ss sp. mm o tienia tako K'lebi priblafni , da | iaod tebe iaboraugliena , ka- ko ouc'za lagubghena:, tukoh* fe bes paftiera , a fada k'tebi momu paftieru fasramgliena | prihodim , i pouracluam/e , molechite fasujem.- farzem ,i moiom iakoftim dame primife | tu ftado tuoie. Zutep oues lo cum prefla . I dami dafc mie“ fto meghiu oucizam tuoizm , cuuaiuchime od fille pakglie nih vukova , da obiefni is nenadke nebi mene rasdarpie li i vgrabili vierenice , i pa. fticru moi gliubglieni , a ofo- bito u naiposliedgnihip od fci« uota moga , dame nebi punu a s f) =a . 333 - biuici umeni mochi , ni lako» fi -sa icgnimale luciti , 1ed gnibfe osloboditi , ako ti me: ne od gnihouiah osćtrigh no" katanč obranisc , i ne isbauilc sBofcianftuenom iakoftim tuo" iom. — m... 8 Dolores inferni circumde" derunš me ; praoccupanerunt laquei movtis. Bolefti pakelie“ ne paimetfu moiu obuimile Bo- fcemoi pravedni ? i /martne fancize menefuobkruscite , na otakinacin, dasam isuan mene, i vselabih boljerse sa suom moiom vnutargnom iakoftim od tesckieh grichaa_mojeh , ne sa firah od mukaa pak. gljenich , 1er ta boles nic _1s' narsna , ni sadovoglna , ma- bihe vsela boliesi iersam | tebe 12, A mn ebe moi eliubounice vuriedi. a .itebikriuo vainilla s ma xakoti Ielulle recce . Spirštus zuidem promptusefi , caro au. sem infirma . D ohie faiftinu prauan, alie put nemochna , flaba . Sato fadafe bolim fafs niem farzem , ilafuom moiom mochim ierfam befpametno , i bes brilcno tebe vurieeila,1 vo- lielabih dame fmart prikofilla , nego dafam tebe i vennaio vuriedila , i sa drugo nebih vle- la pofciueti, negli si moiuvo, sliu opaku , i put molu odmete nu vtarti i laduoglno pedepfa=- ti » nekabi toliku bolgs tarpie- li, i podnijeli , kolikofu tebe berallofcno vuriedili » na far gbu podxegli kladence od bla- gofi . Bolimfe dake , x nice +2 -<chia pa nE i bo 0999 chiu pritati bolietife 40 naips: Yiedgniega dihaia- moga, Adi miloftiui Spafitegliu prifri lic« celtuu , i moioi (labofti , 1iteai milofardie fuarhu neharnoga ftuorenia tuoga , kolefi tuoiom neprožiegnenom karuim odku. pio. . s. 6 Iednom tuoigm riecim , ftuoritegliu blagodarni , fuefi latuorio , i iednom famora riecim mofcefc mene prituori. ti, i ponouiti , iodifopacene grelcnize , molcelc mene tebi sluscbenizu tnillu , i dragu vci» niti siedniem Fiatlax , Budi fuietlos , ti sufetlos stminam rasluci.. Sato reži i meni li grie. fim sauarscenO1 ; Ziaš fax. Budi u tebigsuietlos mola ; .neKase naghiem prosuietglie. ta, 337. la A Nie oja na , i u otuoloifutetlofti . da oftanem, is tminaa telefni. xh wibauglicna . Budi; meni fuietlos , neka li pranom utu vpraugliena, ftranputize [ctet. nebudem oftauiti , i isgnihfe > ifbauti. Budimenifuietlos da . naipolanie doghicm odiftine, 1 . dabimbenet tine oitauim , i > Potlacim . Budi meni foietlos - da ia:fciuot inaghiem , i od fmarcife i(bauim Bofce moia fuietlofti | imoie profuietglie+ | nie,profuietli ouu tulcnuf epi: 2 Zu, i cinoi vidieti, i iluachi, prauiput » kolj Kaba uoje | vodij fliediti Liecnicemoi if. uidaimene .. CGhiacko mol po- . mofi meng . Vierenice morta« | : ; garli , mene . Krepofti mala | na Mene ., . Sciuotu mol . rasue- oro Ka FOI HDK; | | 337 , | vpraui mene , Sciuotu mol ras- ueleli mene . lakoftimoia poe kriepi mene. ledina vfanzomo.. ia vtemegli mene . Sue dobro moje cuunai mene, brani mene, 1 punubolefti » 1(traha ui glauno! potrebi moloi ne pufti,i ne ofta- ui mene , il krilo tuoteganife ; i fmilui primiti mene tuicnu, 1 potrebnu Sirotu .. Io Voglia_ mola, i farze mole iskrom tuoiom tegnuti mnokrat meni cinifce odluciti , ij obechiati date nechiu Bofce. moi ?. vieku varičditi , a pa- ka put oua kalonita cini meni neftaunoi bitti , i lafcinoi oftari , i oheebiania neispuniti : ma u iftiem tal6tinam nasliedo- . vati, ina ggiehele ifte pou- : rachiati,ifafue to. timene ne Polu f, e. ni porafi kakoie prawo bilopmamevđarpglieno podne le ,i pricekadoovuogadoba , ie« dabihfeia kako fpofnalla, i na rani put doscla; ma fueto bij aluđu ; fasćtoianeharna, Noluš | intelligere vtbeneagerem Neh= tiehrajumieti fa dobro diello- vati. A _fada kad rafumiem, i poinam iltinu puna. Irama ,i smuchie nesnam :iefamli_ na brienje sa koie dobro vciniti, 4 viecnomuse dobru nadati. Nis= ćta ne magne vidanzu nčeu«. | bim u tuomu milofardiu , biu- ici tuoie rieci u Ifujgs Ego fum ipfe ; qui deleghenigsni tates šuas propter ame , dr peecatoram tuorum nah re- cordabor . lalam; onaj. iti ,. koij fmariciuiem .griehe tuo- a | br zakjnika — vuce? pe i kafu menie', kako onij Picf-- 1) "nik Tecgs, vol Jent in amo. j 337. je. zfechig | mene , 1 e glla* hafe tuoieh nechiwfpomeniua- wati ._ Sato, sstamogu vcinite ti nektatimie » nichiufe krati“ tr: o mona iedina gliubaui obe: chauaiuchiti u naprieda vie- kute ne vuriediti , i sćto diel+ lim neuimogu nadomicriti , vf- dafijm, placem, iulami » 4 bo“ leltim naigoruchijem od larza moga naftoiaečhnu fa platiti (cu: dechi , i celechitebe lamnom imirfiti ,1 blagate vidieti , i fa- garliti , aiuetos'tuoirom ofobi- tom pomachim. 1: Occibiftre ,i fdraue me- oni Bofce ti darova moguchi ć cimtumile (liepoi roditti » A- limijh paka, .osliepieti , ne- p NE 44 &%. 2 KA “ena P- AL =. — sA . o. 340. a re duces . Prouodici u tibici goruchiol gliubaui , i aekarass gledaiuchi liepote od tuoga| ftuorenia,. iraslikofti neisbroi. ne, kolefifa molu sluicbu pri. prauio, pamet molu budu na Raiskeliepote podifati ,i vogliu pod(lcifciati sa slauu nebesku fcelieti 3 rasnyfcgliaiuchi xirasa biraiuchi. Akoie ouake liepote Bog s) iednoga žarua femaglse koga 'uorio , koiefu ltepote u gnegougftribivaliftiu ,ugnego- uu dugtt gdie on pribiua iated, nos'đdufciam blafcenigem , 11sa- braniem_. A ia befpametua mie- sćte occi mole krotiri,dahim ta- ku potolizu ; islobodu , daš ong prikorasloga rafpufetene: prili- keraslike molo &Mimat! prino« fechi, a pametiki veli. ri kafc i- pp Kuš -=- a. > = = s." s» I OPeng A uiuchi,neisprauna naslaghienia, i tescke griche.u moioi dufci v, fiafce, vladilce ,irasgoilce, biu- ci hitrie. ; i pomgniuie bile sa gledati, 1rasbirati ifprafna na« | praue , raslikos od obliciaa kosa odmartaza nakichienizh , ilas mafanieh ,himbena priobrafce- nia ifpralnieh ifuanfćtine , iinae talćtine , kote: na .isgubglienie oddnufce privode;negoli gleda. tinacine , 1 pute kolj na [pafe- nie,i na viekuuiecne radofti, i v- fciuania vpraugliaiu, i priuode. Satofe'1a lada ftidim, i ftramui€ occi ouako gnuine k'nebu-obra- titi,i tuoie milofardie profitti . : Nif&ta ne magne faiedno s'oni-. > .. mocitiem grefcnikom, moic grelcne parfi lupam,imolimse « Desspropitimi efo mihi. Bolce ; 9: E 2. sme -- zm. 342 . . : fmilufe meni velikoi grefcnizi, i proftimi mnojcneisbroinu te- ichizb. gnehaa moigh. ,. od koich.occi »,1.: gledanje: moie befocno s islobadnavirok: bi. fce,. via velićianftua: tuoie bes > zasloga: vuricdih 4:1: doftoife | dulciu mola. na gne: ishodu. &: tuoie krilo primiti“ isDufijm blalceniem fadrufciti xi ljedi« Db. - 12 Cuueniemeniisbiftrij, i: Mancia ftuoriteglu priblaghi ?' fa krepos. », i(ttvu,, i mudros, krofagn u. pamet molu, kako. kros vrata. vucfti,, neka dobre: nauke, fakonetuoic i ftaung,, i ifuarfnx (uiette cuiuchi,i ob- slufcuiuchi,, dufcia:moia bude: | | vrata: od: slane raftuorena na«. , shi. Majabelps netnaobgliu.. »> i, Pog rage eje go Bi E 348 bih, saiftinulafci tana pri. cize, sifnanie himbenofti; fa: -fuietlostmine ,, sa. slados gar- «cillo;, i: gnimafe:; obikoh ,:i. | ytemeglih.na. taki nacin y.. da, . : malju pomgnu od ouizh“ vrata. | dar(cechi vrsti u nutra nee priateglie,. i lupefce.,, koijme. | | m. porafilce ,, 1obu., bolcilce od fuakekrepofti,. da - feodmene, moe rieti,. kako. od poganskih ftupaa,i Idola, recce kragl Dauid:. Aures. Bre bent ,, Ox. non; audient.. Imaiu vici ,, Anacuiu ,, nehotechi. ia: i dobrigh, fujetta , naukaa i sakona tuoizhciutti, ni oslu«. doti, vechmafe. naslaghiuju«. .cbi ,, & viciuajuchi, u. opogo« |!“ uaraniu, od: iskargnizh. , & pm CHUEM, , U Aa sia m. me rr > >. m -_— e ina i sat - . Na rasgouorima ifprafniem , s“ bludnizm. piefnim , u obada. niu od drufizh , &himbenizam hualami, utaf&igem slauam,i inizm grefcniem fabauam ; i talu slufcaniu, koia neftaue gliaiuchile, inčszienech!, na ofughienie dufciu douode. Sa- to moi blaghi gliubounice , Sos met Vox tana in auribas meis, Cini da od :fadx u naprieda : glastuoi famcinife ciuttr u vf- Fe ora 2 = oi 0 a cima moizm, fakon tuoi dafe vfadi, i vtemegli u farzu, i u. pameti moiema , ida meni omarfnu fui nekorifni , ifalud. gni rafgouori bremeniti, i fue: riecitalćte,:1 Uprasne; luda , i neftaune ; neka famo tuoga velikoga milofardia slaue i hua: € rasbiraiuchi, i vicinaiuchi , kae: farze, odjel id 61. farze , dufcia, ipamet.mola s-- tobomie sabaugliaiuchi, budu s'tobom u vieke vicivati , i.po- ciuati u tuoioi slani , . sa .kole. mefi ftuorio, moje iedino v- tiefcenie , i moi slatki rafgo- uoru« | | k1% 13 Garcillo , i slados kuf- canic rasbira ; alli vfta ogarkla Nadofti nemogu chiutieti , ni vicjuati . Ti moi Bofce iedini daa dui moioi sa pochiu , i sa pokriepglienie riec tuolu pri fuctui odRaifbieh liepotaa raf, milcglianie, i vfanzu, atielu raflicke, ineiftroine femaglf. ke ieftoilke, neka, nidufcia, ni tieclo nieimaiu gladouati , nego ieda s'drufiem raslofcito, j prauo fciuieti. Aia od dusre | lafma faboraugliena cinihici P 5 glado. | | | OPE. : Pe dbuattr;. a: fuu moju: pom tua Kauih fa:tielo:flamo goitti. , i: touittr,. 1 obilnju:palciu zarui- ma: fpraugliati ;: i (tucliimu: priuoglke;1od ieftojskaq rasli. Rofti: iuarfnie ,, E koiemuchre: vechma: vgoditti ,, i: -od*. ve cliiega: naslaghienia. bitti ,. po» . goram: po: vodam;,. po acru ,, po morikizm pucinsam:, po ras Hizizemftranamrod fuieta; ka. ka damu nie fadofta. ono feto: rodna femglia poraghia .. neka: tiele. obtefna yi: ralpufćteno,, Bogu, Lraslagu odmetno; du fci gofpodine ,, isa fulčgnuie; ii slufcbemzu. ddricni vtire:» anč: sa golpoghiu,Liavladanie fuoie: kakoihie Bog odredio ,, i ši tu: neprauednos duleiamoiazuili,, zukile, i pice. Serui dominati: funk: hn keta nee ST fanttnoffri:. SGole.ouoBolcež slughegofpoghiam.fapouieda: du ,. i vladaiu. # Ticlofi dao du.. ti sa slufcbu;, & tieloic: diufciu: podlofcrilo- E podfuoiu. oblas: Pprimoglo .. Tielo &raskofciam: viciug,a dulexod glada gliinse:. .Ne;, nčoua nikako nie praued.. BO:,, BEKO veoma kriuo'.. Sato: ti mot.miloftiui :Bone: slobodi: isouegafuscianftuagladmrdu-. iciu:moiu ;. + napiraije raiske: .pichie ,, tuoiaz milofti , «a tielo: pedepxi, vtrigladom:i bicim, , nekale muci; patkkakomuie: priftoino blufci ti tieJo fa sem .glia potif6tena:,.3: dufciu sa: raiskieli vicivania;, iraskosciaa : fatuorio.. Sato ah moi:Bolce ?: kakobih.ia.sada mirna. i po. &koina: bila “da nigda niesame ž E S OSE g ZI PE: o poi na gosbe,na citgne,nž piroue,i | na fuietouna velela i radofti : pofcla,j dil€ mesa u niednoi ie? ftoiszi 6E sibic voglie nasladila, nego časa fue dni mole poftila , nefnanu trauu, i prugoue iella,t mutnu;i vruchiu vodu pijla:ma jufci ia slaba ,. i slocefta bila ,. drugako nemogu dug.moi , ne- o bolie/nim, i pokalaničfapla. titi, sato ičtebi vapim skrulce= na svidafijm nai vuruchisima odfarzamoga. Domine mifee pera mei : [anaanimain meaw quia peccani tibi. Golpodine smiluise merfi > efdraui. dufciu: mojufaf&o fagricicih tebi , lie. pe ,ifamierna leftoiške dulcilu moloi naudile , i nie drugoga Jliecnikaifuantebe , koijemc- icefc ifuidati; ifuidati, lato ne S \ zkni . negofe potefci (a pomo« “chime,da nepnategli pakglieni neimaiume ćizm koriti >. 1 PTO: fciaftami naslaghien:a = < z du momu fa fmeftimg$,id cimi donoliti , kajuchile: id, od luega, ifasuiem larzem 3 idu- hom uprau bolechi . = 14 ,Pofeiudna Mandaliena sa smrad od gne tasćtinaa prid priftolič gefuliović pokriti. /z cognovit quodlefus accubuiljet.,' - polpiefcnofeiatece s'sudom od alabaftra , ifuarhu glaue fuoga spafitegliaislij pomas pridrag su koic miris suu kuchiti napuni sb | gofte nasladi,, i fasue da onan€ | progouari,ni vita otuorimiris, ; > suse,i vsdafi sa gnu govorilćeji . pProsćtenie od griehaa giio1 15. | ; "profisce . Ah dabih iu opaka :: ' greseniza ocako tako harlia; i pofpiafenia bilasži: finrad: od: moiah: sloba: zuie tiem ,, i mirifim.koiem: lize, i. tjelo mole refim pokritt.sa mo«=. chi prid:lize tuoie priftupiti o. , moi blaghi. Icefuffe: ?- Ah. dafe: s, niefamiau. mirifim besraslofc- mno. naslaghiuala:> i. mnofiam: vfrok. od! opegbuarania,.i. od: mislij. ifpralnigh ,.i. pofciudaa: nepritoinizhdala?: Ah dafam«. | fe tako. mirifim. od: krepoftiji. mogla. diciti, 1 na. mirift od: | sdolxh.dobrizh, diella:-dafamy | tolizich; pritegiz,. kolizjeme. fam svrefim ,.1. tal&tinam mo-. iem.cinillafagriefciti ,, koliko.. :bifefadadufcia. moia:mirna naf. «clakolikobih korifnabilaž i mo; glibihfe vprauvidati na ifhodn: , LE asti kei o o o ŠT. «dobro mole ciutti:. Ecce odor fi. benedixit Dominus: odja:meavtodor agri. zao 3: Eu | nus. Etco miri “fa kchierze. mole, prilicna mi. | risuliuadee pune Zuietia, Koiu | Gospodin :blagosoui: Sasuiem tefiem: vfanzui nč gubim i mis. toftiuomu odkupitegliu momu,. vfato rietichiu: sDauidom po- | kataniem'. Mibj autepradbere: ge DeobonunisesE ,. ponere in: Đomino Deo /pem meam:. Neka: suali.gouori: ,: 1'.cini: s6to. ho- chie: menic drago Bogule mo: muvrechi:. 'Bogule momu pri-- | Pa GDI ae. PR tiinuti',. i fue mole vidanze na: | Boga moga: nalloniti: ,. lato:| suu moju vfanzu izsasuiem sar,. Zem, sasuGm molom mochim: niš: rebe Bosce: mol Spusctam,. tebile: vriecem: moleebne: da. a. | make k pano bj 2. 4392... dase e SE il Sa mirisom tuote milofii cic i nife_meni fatobom tarciatti : marfechiiafada nafue inz fe. * Maglske mirife, i naslaghie+ | nia i daricechijh fa poganiu cuu, k6iafu:Do [uoioi naraui, i ke druggnesluice neg fa pogue E:5 ki ulciaaifprafnieh , itaf- Cktaqa pumigh. Sato Bolce . Ad= hi , XN? sA Mmeus aš ne derelinquas: i nequed jefgriasme Densfa= i lutaris mens. Pomochnikmoi i budi,ne puki mene, inepogar. (di ekg sia Pa oganei= ' fagni: mene Bolee fpafitegliu . moi, itemeglita rk mola? 15 Manniroa. Domine fece- iš vurtme. Ruketwoie: Iz ofpodi- | ne vcinilce metig:;' i“od kala | na ouu tuoiu-šliku , ž prili- oku famicfi Ice mene , neka vie. dechi Ja na de, s zi => .4 7% š#>- se dechi ja , 1 pram jena diello od Bofcianftua , diel- | lo od .rukaa ruoizh fuemogu« [ clieh ,: budem rukam moizm 'pomgniuu ftrafciu fauiti , date nebi t u cemu vuriedile,iu fuomu tizaniu kriuoti vcinille , šia ka- kofciuina neraslosita, rukam » ' i moiem tizaniem tebe nč pri= ftah vrieghiaiuchi (uakigni pue tim,inacnim,nštaki nacin, da mnofc neisbroinu griehaa mo- izh ia rasbiraiuchi zarlienimfe a bliedim , treptim ,ceinem , i u framefcgliuftuu momu fmete- | na, famiarfcena , i fmuchienafe | nahodim,i vfilouannasđ rićti s'- Dauidom. Conca/aitcor me# in- sra me,Ć in meditasione meaex cardefcet ignis. Suuruchilofe,v= Sukeloie frac moi m. lu a: &.o o Kaka S ( _ meŠ-=B Le... a pe —_ ha sno BK + K- Big A mnom? 5 rasmisglianiu, sanosci: grihega. moieh oganse: rasgorie&, tako. geftok:,, dase vidim, i posnam pakla doftoina , i plami pak. . geni va obrani vslase . Sato, dai bricme;iedina mora vfan., 20, dame pomoseesc,, i. dame isbauiscis Rrahaouako velika ,, koima priftisnuo ,, dame nco«. ftauifc , i dame nepuftisc i ru-. ke nepriategliza, glaunizh,, .dame:.ont; rukam, gmihouizm pa gnihouu vogliu pedepsciu ,, imusce, poriklonote skrusce«, na, molim iedini, moi Bosce , Ne, radar beflijs. animas confi- gentes tibi, dr animaspauperum, šuorumnčoblinifcaritinfinem. Ne pufti. u, ruke, pakgljeniash beftia dusće, koje tebe spouie-. daiu. i dusce. vbofich, tuoizh. | ne ana a 5. | “nč sabotaui na suarfi , biusci | suarh4 ona kola suekoliko fa. | glaugfiuic , i icdan hip sam naiposljedgni ,, illiglauu uien-: zemodslauekrunij,. illiii vie. - kuujecno.. suscanftuo. okiua , žsatuora. Ah Bosce # tiesna prohoda ? vfiona raslucenia ? sumgniua spasenia + 1 tune kuda, ni kamo suarnuti , ni | vtechi, inaouijeklagnazfilla | <dochi,. initkose od gnega ne- | fceisbamouiti?. | > 16 Tuscno bitize vmarlich nasćtofi. podloscno ? a moie iosc tusćma: od. inieh ,. sasćto: ; suak koijegodi dobro vcini, a “ 1ale neimam cićm pohualiti,. pokli;: neimam. ceffa: vKasati., sato kole: dobro po praudi prid CGe: Bogomia moguiskati.,. alli is.. | cekiuati ? Ia toliko godiiđta fciuich na fuietu , a koliko do- bra utoliko bremena vcinih -,. kolikratli Roga vuriedih? koli. kratle mogoh vftruciati sa neu+ uriediti taKo velicianftuo , i: samochochu grieh vpadoh #2 koliko (la vcimieh, i diellaa ne- Priftonizh ? Da iedno s'drufi- em ftauim , iv(mem rasbirati ,i rafmierati , u cemubihfe ianafe cla 2 Da fad mene Bofce prid tuoie lize fafouesc da dam ko. nat od (ciuglienia , moga , fciembih k'tebi dofela , nego s' mnoxtu6 od grichaa moich fa vechmate podfcechi , i fa. proch meni rafarciti » 1 podi- gnuti ? Vxtoleia bespametna vidam ? ieda li rieći moie , sa mochile gnima pomochi , 1. OPraWk: sm" o o EDA 2. 397.. 5 | opraulal&to kako fueti lobgo. uori. Sžsuflificare me voluero, .0$ meum condem nabiti m. ako. fe vsisćtem opraudati , ifta vf- ta moja menechie ofuditi, diel. la moia menechie odkritti ,i fu proch meni luiedociti , nepria. | teglimoijmenechie obadinvati , | i1fuproch meni praudu ilkatti. | Dafctochiu tufena takofame- | tenautoliziem tiefkotam ,1fu, | protiuam fauarfcena veiniti ?.&? | komuchiufe drugomu ifuan te- be vtechi vfanzo moia iedina ? slafam , i opaka itanie s iaifta. | fpouiedam , mate fkrufceno | molim. Recordare efupić quod . fum cau(atue vie ne me perdas o s//adše. Spomenile moi blaghi o Iefufie_ dafam vitok od tuoga puta > Kolj vcini skrila tuoga 2 chiackg h | Dika od), aga OS = Gae 35% na semgliu , is raskosciaa_ ma tughe, ibolefti, koe li mene | podnofe , i nemoi daie tuoi | pur , itrudi tuoij na mole ofu- ghienie ,fato ne pogubime tuf- cnu doni dan sa mene trudnij , id onoij cias.tako vfioni , a komu ftoij moie fpafenie , i mole ofughićnie_; negomi daa fufe , i faduolgnu .boles A brieme,(i mochile od pricha moizh oprati , pokriepime » i brani, lafue dafam. nedofto1- | na slufcbeniza tuoia., icuehre- no dobro moie , vfinzo mola»: fuakođobno mole ? 17 Beatus bomo , qui fem- per ef pauidus . Kecce. duh iuet:.Blafceno cegliade kole ftoj fueghier u ftrahu od ipafenia | fuoga , itinaie dale ia boijav. moj sA | 357. [ moi Bofce iedmi , 1 time itrah | veomakofij , 1 cinimt predat- | ti, adiellaga mola nč kafciu , ] fafćto ofuakoiinol (tuari1a vel= | le vechie mislim , iradim , ne- | goli o momu fpafeniu. I iofcfe | velevechma la boim da u fan- | cize pakgliene1a nč vpadem ,. kako » id mnofi drufij , kolem. [ kadie tielabolelno , inemoch- | “no , liecnizi fe fouu , ikupe , liezifeifQu, i donofe, i dd nai- | posliedgnega dihaia cina, 1da- | | uaiu, a dulfcia ghing , i o du" hounomule lieku naimagne misli. Otaz duhouni nefmiele i vkalati dafe nemochnik nč fme: ote .,.0 Sacramentim fe nefmie -progouoriti , dale nemochnik. nčpriftrafci,da ne fuarne, i ne- znochimuic nč. vin mo Ah slič. me - 260 sliepillobefpametno?ah pom- gno neraslolcita # Ah gliuba+, ni himbena 2 Dafečtemu na. ftolj , koieieieftoiska od zarui , i da tielo ofdraui ,a.nekadufcia, kolale vickonitaa ide Kud ima pochi. Tako cine,ipogani , i neuiernizi , kolj (amo tielo | sziene, i das tielomi dulcia V» mira, kako il li fciuinambesraf | loga. Ah. vboize od dufciaa +, priecijod Tirana ,.koij akofe | . fuproch fciuotu vmarlomu po' dilafce , dufce ne pogubilce , negoih krunam od slaue nebes» ke "okrunilce A paka Kadlie vfanza od (ciuota ifgubilla , kadfe dufcia kupij, kadije pamet Imetena , kadasu ochiutienia if- gubgliena, kadie ielik lauefan 3 iriecie poghinula, tarci e oza H- pa nero par no pa 36. KS can duhounoga da odriefci, da po- Pa zač molee,ma u cem?ma kako ?ako. vechienie bremena , ni sa fa - cramente priftoino primiti, ni | sAdulciu pokriepiti, Ah Bofce? ti mene nasdrauo brieme pro- fuietli,dafe da tega nedotifćtim doba, nego da po meni fue na» redbe vcinim, i primim, kakofe_- prauouiernoi karftianki priftij , ponifcenote,i fkrufcenofafuiem larzem molim, Iz ffe iudex vud. tionis donum fac remillionis | aute diem ratiosis . Prauedni fudce od ofuete , darui meni od moixh tefckieh griehaa . prolčtenie_dokleflam s* sdra- uom ,1 biftrom pametim,i do- kle mogu pokoru fadouoglnu. Vcinitti , prie nego doghie dan onij ftraicni , i vra tigflna , Q_ ibrie m. Nara 968i no | ibrieka d kolumiefilla pd tanč | ko raslog tebiod fuieh moizh. | cignenia., i diella_datti , ier. : inakotefcko meni podrufiem ,| i po moigm naiblifcgaem, i | ' ' bi ' U 1 18 Dub menicefne; i ghi-.. | ne ikaru vmira na onee tuvie | riecid fudce pravedni , koie pd: | naidraflciem, kolju ono doba | ofucmuchicinomu, ifuan fpa- ' legna,1ifahragneniamoga mis- | vfteDauidova ti tecce . Cam. | accepero žempus : ego iuššitias ž ' šudicabo .. Toieskad ia vsmenma , | brieme, iachiu prauednofti fu- , diti. Daakoti Bofce pravedna ' dulce imase fuditiii brieme,ko- i ie ti-hochiefe, koie nitko drugki .nefna:kadachie bitti nego famr . u a ž a. .—- fi, "i fudichiefc gnihoua do- >> o ANE sA 303. | | bradiella , kakofu vcignena, s" kojom. fuxhom., sKaknizm Pari sra < bad % =» : fetad moliti ,ako dobri, i pra- - uedni tako fpeti ieduachiefe . fahraniti , i od pogubia isba« '>uiti 2 lafaneupafti u te fcri« pe , pochiu vlget brieme na - brieme , :i prie nego fudaz pri skoci brieme , sBogomchiufe fmiriti , fciuot chiu promieniti , pokalana , i skrufcena fadouo- glnuchiu pokoru fa prefciafta -griehe. vlilouatchiufe .vciniti + Kaiemfe dake, i bolim mol iedi= ni Bofce,i grofnofafijm; i vidi« fcem fua pomagnkania,i fua ne. pomftua moia,i fciudim fafuiem farzem fadoueglnu pokora vci- nitti,i dug moinaplatiti : ma ti nase slabos.molu ,. kratke dni [ciuota raoga, i sloceftuo mole , fato k'tebife.veiecem dame po- ; mofcele, Mifericons, € mifera: i —__- g=, == se = zmz m = - = Come = =a smo rz. s oČosz =—. — scie < 365 tor Dominus, loganimis,d“mul. ši mifenšcors.Miloftiuiji milofir dni Bofce,tarpechi,i veoma mi. lofardni, omekfcaiHlarze moie, tafgori vogliu molu, osladi pa- met molu ,.i profuietli dulciu molu, nekaod fada da naipoć sliedgnega dihaiamoga bude s'. tob6 Imircna,ifagargliena ftati, žna ciafte od [marti mole: bla. gamilla,i glubefegliuate nachi. : 19 Nikominomu nego k'te, bi. Adse Dornine clamabo, dx ad Deum meum deprecabor. k' tebichiufamomu Bofce vapiti , | žtebechiu (amoga Boga moga . moliti fmiluife na mene pokaia. nu grefcnizu , fuakoga dobra ve bogu,a fuakoga sla obilnu, i bo- gu > fafo fafuc dame i trah, Hen odio: Vo Tra pasoši, > ZEL RJ 3. > >A O a has. .m* os *- 266 o tuoi gliubglizni ; koij nž ćud- iem parfima prifietigm rafua male raiskoga fit napij mene kriepi , i vfanzu imeni vfmno- fct ;ob'etuiuchife ,i gouorechi- $; pa peccatevit y Addocatuti babensus dpud Patrem Icfum Cbrifamiufinni. Toies. Akg tko iagri&lci, neifgabife ,ine: fumgni- s fasćto Parza imamo pe uza prid Ozem nebeskienr Iefefig | Kukaria. prauednoga < Sata biufciletnitoi pataž vieliti wcid io; 0 blaghti molefuffe ;-id šftij imvafc fudići fciue 1 mare tue ; vfdamle: dachiefc.mene braniti , i sa mjene skocitti: j kako dobir paraz ima vcinit+ | ti » i faflue dafamsla , iopa | ka riechielc mene po praudi 3 škakobile teni priftolalo' biu* 0: fsite 867 kite hesrasborš vrieghiala ;ne" DO velikomu tuomu y milo črdi diufuditi, nekafe blagođare ftuo tuoga veliejanftug rasglafi, | šfuakomunarođuocituie, "dati techiefefmarti , ni pogubia od pre »Iregodafe čtebi gre" nik pourati , dale obrati nš « dobarput :, i dšlciue. Iafada dake ktebiobrachiena 1 i poka. i jana, U krilofe tuoie sa vasda | pusćiam sipridavanrji podfie: nogrtakoga parza vlam: g i vf : ' dame dachini inainechiot po : trebi moioi bitti obragnena, i , fahragnena , ne pomiednomu “ doftolanftuumomu, ma pofz- ; smotru milofardiu s tglrubelc- i: iuftua tuomu. Bofce mor mis tiui , Bofce moiblaghi ,, Bo« ; Keod mira , rod gliubaui. & 4 zo Na E = : 3 Naukie Suetoga Gargu« +4, dinetomle dufcia fpofna , pokaie, i pocne Nebeska ftua- ri gliubiti. Vitarani onij nepria- tegl, koij sa gnegouuoholas , i gliubau neifprausta s'neba bij ifagnan , vdiglie vima slobiti , nenauidieti , i priuarke dufci fpraugliati , isnaihitrizm na. paltotanijm gniufe ftauij pro» gonitijiobfiedati ;Sato biulci(e .1a tebi daroualla i pridala 1edi- na gliubaui, i moie vtoćilchie . Netradideris me inanimas trš- bulantium me: quoniam injure“ Kerunt in me tefiesinsqui , Ne puftime Gofpodine na vogliu, iu oblasnepriategliaa moteh , fafćtofufe podigli fuproch me t f f | | . niignihouiem kriuizm , i opa- “ ziem luiedocjaftuim naftoieme m stobom 369 Stobom tasluciti;ma Po voglie, fnam dami nemogu nif &anauditi , ono š&oim veli- cianftuo tuoje dopufti,[nam da: “chiz to vcinitti sa dobroj sa ko- ris, isabogliz moie; Kako Sue. “ti Ambrogie gouori. Vt_fides Juceat, virtus excellat, d* mens o šntevnaomnibus manifefietur . Neka po gnihouu napaftoua. “niu & menife viera profuictli , krepoffe vluifi, i fine ,i pamet , | vnutargnafuakomufe ocituie , ' Mati fnafc molu slabos Gof" | | podine, imojunciakos , fata | - time pokricpi u trudnomu bo | i du, inedaimi pameti , kadmie | | od naiuechize potrebz ifgubiti, / 1 “ neka s'pomochim tuoiom teme", litajihrabrenaBoiniza,budem | - dobitniza bitti,ioftati,aneprii. Rs eee | m. nei arka KRI pei a ne. 3 m o nn o na nn 8. i. RE. FE: j dž budi krtantakeć, onivtecli ; fmuchienile y f pri“ dobiti , prafiioruzi i i gaih placs oniftanvratiti. zr Prilikuie-Sueti Agaftin, Pakolienoga neptiteglid k'ied=' Komubief u plu odBoga i ves , rigam fućfanu , koij Zatrave | “ mor dere omnino sonpotefi s nifi VVu Ičntenm . .Mofeć' laiati , miofce đurkati, i mofce ponukuuati + | tifa nikako nenfofce viefti , ree PP oriogz y koij k'gremu: amo. io potefi, fallicitare poše fi: ch priftupij. Naguoditti vi iz | paftovati molce ; zna porafit A bes tuoga prifkanka rientofe . f kada vidrceghade, daje Unspaf tima remeskio, hrabrerio,ve (8 k | ni nauditi bes tuioie' Voslie'-, I ( ' i jo; irarpechić, » iakos y ifuoiu vfane za | | ' 47 gio SRanzuilgubij i-tako fasranq> kenle odisli, i ofkaui » fat: leruie' Sueti Pauo , i Kricij fuakomu s. ofobito' na cias od fmarti. Nožste locunr dave Dita čolo .. Nenroite niekakomtićftg. | datti a pafniku »nepultićga da: | keliun, alli nokat vlofcij,i do Kleicdukr koima , idtiela » | fueghfeima dobro:, šfpafenie > vfati ; Sasćto kako: vek Sueti'_ , ktolinr. Pote (fa Diaboli nonini Semeritatcilljus , atqiwe jaćtan: fis fed in tua ef voluntate Tolces, Moguchftuo: Diaulouo: niču gnegouu Befocžanmftuu , ni čgregouoihimbenofii, negoli istuoioi vogli s neka onItlex' , Krascechi kako hochtie , timu. nemoini nisćta prifati, nilćtie a * 6 mu Lad 2 72 a o I š s pogodi; ni potuarđi dae te u gnegouu mrefciu ne vhiti, | i nefauarice, i fuelćto on gouo« ri , iprikafciuie , rezimu da fue . lafce,itlapi ,nebiulci u gremu “ niedngiftine, nego fue sloba , nenauidos, himbenos ,1 prilate * ka sa drufich ftetouati , a febi niednoga dobra nč vcinitti.i fa. to Sueti [ob koij u temu bolu sa dugobrieme bij , fuiedoci da. Non efi fuper terram potiffas > qua comparetnr ci. Nie mochi na femglikoiafe s'gnim molce | daciti, ninatiezati ni kgnemu ' prilikouati. Da [ćto daniasla« ba (cena , i & bolu nenauce- na faproch takomu fatocni- | ku mogu vciniti? kakolichiufe | ia s'gnime iaciti , aruati , 1 obraniti, Nifi tu Deus adiuues , bh oi gE> sin a Pure Mire dime drum .Ć—_r ma - =--—>» sm— = so af me Fo FRE MRI ze ta) ad +. 373 sme. Akotij Bofce ne sE meni farze. .. , iakos teme- glitu, iorulcie iunacko, iako tij nepomolce celcmene,ine pri= :skocilc na obranu molu, d ofo- bito iu onij naiposliedgni cias, ivru, U koijfe ia nemogu,ni ia- .koftim telesnom u “erudim fmartnigmismucenom , nipae .metim fmetenom , i ftuarim fujetounizm famarfcenom po- “mochi, nibraniti. Sato teme. glita vfanzo mola , i. idi. no vtociltie moie . Confuta. tis maledičtis , flammis aori. bus addičtis , voća me cum benedićtis.. Ilagni slobnz,i pro- kleteduhoucod mene fafuem -gnihouiem himbenoftim , la- ciami, i prikafnima , i krivie.n | fuiedoceniesni diafih pakglie - mo ni tuardo fatuori s damene ne. budu fmuckiuati , ni fuarhuini. zh tugaz moiekfmetati ,ni nz. paltouati »ž mene firotus'tuo« iemblagofugltenienr,: blafče- niem Ktebifafoui,neKali gnih | druscbibudemte fue vickehue aliti, lauiti, # blagofiugliatiy ) štouie milosardie: melsmićrno | suakomuocitouati » i glafiti.. 22. Sram mor iedini', 1 praue Boscedšenusnij'xslobni' 1: 1$0%: i | i 1 | h i | paceni: ui sueg naftole: du sce varati + 1 napaftouati: & nsivechicu: naiposglićdnr cias: od: sciuota ,: u komu sue: s&to' vaglia: Koij , ik sato kađ: ce+ gliade uwnaivegbioise potrebi na: odi, kadafe' naisliabiesa'gni< maseoprigti i seniutase1aci«. ' .. S casC Na. # ;.onise: naniechić: filuiu: sd! pi i čika m o Fe a FON 2 I se sea. rs: ER Oo sz Sur me ze, hm i Si 37% Privaitist > i priđobisiga_illi timbeniem raslofim ,illt ftra« houitiem = prikasnijm s ne moguchise neuoglra y ni diel, km ni riecint, pomochiy ni po- ftiiochi pitati , sasćto kakoveli Ygon od Suctoga Vittora. De, skorjes tervibili afpećtu, dy bore Kibili vultu dnimas. morienti. sivi tervebunt ; volentes eas pof« fidere . Diauli ftrafcenizm , i fesimiscahemiem prilikam i gardišm obrafini s 1 slikam da $co u boleltim ,i trudu smnartno, šili isctu prirasciti , i privariti grikasciwucekife. gnima kaKo Od .sudkoga oftaugličnicm u wilikami Od. DroKuna -, i Ba. ilisca ; 'koij oggticni fiaiu $i proscdrietićh; od otlouai , koij ftoić sd sarzeuni isuaditi;od: Za | tie. . 5 376 : . i ' e . meduieđa,1aua,1vukotia, Kot; oftrenokte', i fpraugliaiufe fa rafkinutih , i rafdarpsti;od kra. u0(a22,i fmia,koijseoko garla, | okoruka , inogaa gnih ouiaiu saspetijh ,3 sa saduscitijh; i od .inizh neisbroinizh prikasni sa vfanzuim u Bogu ciniti isgubi- ti, satonemocknizi od velika :ftraha nemoguchi vftim po- nochi pitati, krivese , tresu- se, vsdisciu, oceiftrascne is, Becuiu , subimscripgliu, odg kaciu , ruke , i moghe rasme« Sci, Masmechiu, odkriuaiuse, imnoscinizh slamenja dauai- u, ied abijh tko pomosou ta« . kovelikorpotrebi, i iedabise : «kakoodtefich Rrahouitieh vi. dienia , prikasni » i napaftij . | Q ra ' homa 7. 28 obranili i isbauilijod koigh nie drughe obrane ,negofena bric- me , isd dobre pameti orufcia= ti sućtieni sacramentim od is. - Ppraun& ,1 podpune ispouiefti , Od pricescchienia sa ti€čsnoga puta s i od suetoga pomasa. nia kojjsu sami oruscie ftauno , i obrana temeglita od necistieh Duhuua ibrieme vseti , sasćto kadase filom , isa neuogliu, i kadasu očhiutienia smetena , 1 isgubliena pitalu , i vfimaiu , sa oruscie u tahomu bolu suoia ise puna krepofti nedauaiu , ni oblas nepriategsku podpuno nč pridobinalu , ierse sa strah samo , a ne sa gliubau Bo. ! sciu vfimaiu , i sato na brie. . me , veli sueti luan slalo; ousnik . Maultum 17. nobis : ri RR AR RR OR E 6pus viatic5s 3: Quoniam dsllse multasefiaflus ;miltaque fol- litudo . Veliku mi . potrebu imamo od naiposliedgnieh fa- cramenata ,fasćto uonobieme velikaie tieskota , ivucuchina , i velika famochia, ofobito gdie | nicoza đuounogafpametna', rasborita, koijs velikom pom-= gnom , blagoltim ; Bogogliub= | ftuom , i trahom Bofcižnm na: stoij famonškoris; inalpase= nieonga dusce besnjednaedru= ghć suarhe, i intereila - Als koliko Boga vričghiaiu;,. 1-koli. kus&etu, tsebi, it onot dusci cingonij, koi sa suietonuna,, i himbengsuarhenemochniku zkne, iodimiciu sacramentim:. se orusent?Ahdaseonedusce pi \ | smoguoglafifii , koi pr. = mr —— gr ge m sooo, sm _CĆČC—e-—_ e € gooo + a == ze mara : E udo No rone. sije Sacramentim 'nčoruscia« ce, koližibise sastamili, iod sćtete kolu onol dusci vsrokos tiasce, bolieliy kaiali,-i gros. fo plakali s: mizipriih ubriemes chie pottebtio priftoina plata doćekati s idoftigautj. Ti da. ke moi Iesuffe shubesegliui ; koijfi meni neisbroinaa dobra , i- miloii Vcinio ; darimimne; Kojeli niefas doRtoina bila obogatio - yu: naiposliedgnoš tiioioi. potrebi fienojme sabo«s ogauiti, ni oKauiti , jer u sua- komu iriomu vfanzufam išgue billa ; ifudn tebe iednoga ; ci. fit da fa cias od fmarti nidic Gonfundantur omnes tartarea Vegioneš; &' minifiri fatbana ster:vhekni impedire non as- čenje , Smetenclć naghis fue 380 | pakgliene voiske;1cette, na. mielnizi fatanaffoui , kolj na ouo nauode, puti momu vprice . cjuatife nebudu fmietti . Salćto .inako akofe tijnč ftauifc iedina | pomochi , i vfanzo mola ka- “kofeiatufcna mogu pomochi i obraniti bes tuoiz ofobite po- mochi , -s'kooiom dobri , i tebi vgodnij, dobro orufciani ve- felifu, iradofninaifhodu fuo= mu, iiedua cekaiu fa pricfeis | ouedoline od fufaa ifkopati, i isbauiti i itebi dochi, i S'to= bomfe fuoiem ftuoritegliom1a- garlitti , iliediniti. 22 AbBolce ? Place Jere- mia Prorok , i grofnesufe rone nechilciali dufciu na rafdielie. niusgnetielom,igouori. Iš. jej eius apprebenderunt tam | šnterangufilas expanderant re, že eius . Nepriategli gne vhi- tilceie u tieskotam, mrelco- censtieskote fmartneloue dua " E: - mieobkrufcifce . Opat klunia-: . | mira od cuega,i Gnoga fctuota, ismeghiu koieh me kuda vte- chi,ni gdiefe skritti ,i tunapafti naiuechie mresciam gnihouić naftoie sahititi;biufcijm tuob= | las Bog dopuftio,kad parui tae fci roditegli fapouied Bofciu ;: - priftupilce,i Bog fmij rece 7 s | šsfraberis caleaneo.cius.Tichiefc hinitioko:pete gne.Sa ouu pe tu Vgon Catdno rafumiecias od fmarti fuacie,u koijfe fuako. mu prikafce;i ponoifiskiua ho- | chieli to gnegouo ifnachiji fa: > Naj i i to fueti Marti ifdifciuchi,fauika Quid bic adjlas eružtabefiani, bilinme je —_. a [: bo > funcfie neperics < S&ochiefe viame iedolita beftio ? biefci tia, lasđto umeninechiefc ni-- sa grefcno|, ni sa tebe nachi: Neftamouafe: befocnaa: prika, fan , nroko istoga fina Bofcie_"' ga caktati, i naftolati ; ma fa; | ludu, fas) kako. Ilukars rece j €€ Penjs enim princeps mundš. | Do bajins, dyin menon bebetquic- giam : Doghie, i:k' meni na-“> opasnik, | ne nagle u meni. . ' [ nista. I fatij virok gouori. — | nigda, ni iftocnoga, nifmare toga, ni veniala gricha ve: “ ki: .. "Tomas #s kempis da Blafcena, ra m e>- + oi . rm me 2 PNE ra E 2. 28% | prilizi, sa nefmefti u.nicemu, | gne pricitu pamei , alli gnz: > | prifuete occi , i bij vslifcena_*> [Da ako nepriategl glauni ne:. ' | praf&ta ni fuetiem Bolciem ,ne: \oftaui, ni. fina Bofciega , i. | Maika gnegoua ftrafciaicefe sa: (ne vidicti occima. vmarhem: |neman pakglienu; vi&ofe vl. | dam ia opaka grefcniza, koid.. |Kakofe aceh u grichu u grie«: — Ifimfe . odhranih ,:1 Iuegh-dt | |griefijm fapletena, i famete- |, na griefciti , i Boga vireghiati: | nepriftaiem: f&tochiu ia vcini«. | kolalam od nai magne ftuari | ftralciua , i vrabechia, kad u | ftralcniem slikam ; i priikam ta od luieenj iedouitireh , i bies-- > nich doghiu ni cias od mole > imati mčne "pm »4 U =: mm ftrafciti 2 kakochiufe ? ciemli chiule braniti od tako hudizh - , satocnikaa , i moguchieh ne. , priategliaa 2 Ah Bofce ? time . neoftaui , ier drughg vsdanze , | ni vfanze neimam , nego tebe tuscnu , i bolefnu neka i. ia mo« , gu faiedno s Dauidom pieuati. u boc cognouš quoniam voluifii . me : quonia m nengaudebit inš- micus menus fuper me... Voue- , mu pofnah da mene tij gliubise | jedino dobro moje ,idafi mene | hotjo , fasćto niefi dopuitio ne- . priategliu momu dafe obfeli , suarhu mene , imencfibranio naiglaunioi moioi potrebi. , £' vcinio da ia veseja-, i: radosna , samoga, time facuuai i obrani , | .—- =—s dobitiniza tuoiom desnizom. . obragnena obeselimsć -u krila | u o tuo. | il ' i S = 2 : 28 tuomu kako vf4,idarfci AKAN dachiebitti, ne po doftoianftuu momu; ma po blagodarnomu milosđrdiu , 1 gliubescghuftuu tuomu, koiesue slobe nadhod; , iprikriua. I velicianftuo tuoie od ftuoreniale_ tuoga nč fabo« rauglia , niga poghinuti pusćta , mamu daua fue,sadouoglne na» cime sa fpafitise . 24 Shanie, i inudar Nepriate. gl pakglieni kakogaie upocetak Bog ftuorio , i fasue dare milos Bosciu isgubio kadaie sagries» cio,snania,ni oftale dare narau. ne nieisgubio Starije odsuie. ta, isuasla , sue hitrine , i0- pacine vmie , lacie od sua-: koga ftuorenia , i s' gnimese . “jaciti ludofie velika. I sa» | to sgnimese pa natie, | | Za ii 288 zati, nidtancinevlaliti,ni prid. gnime rafuma kalati » ni Inace nia, fane poghinuti. Samiem- fe ponifcenftuom , i'krepkoftim d vicri prodobiua , a ofobito * na ciaTfuod fmarti; kad on, 1 i priuarke ,-ihitrine, i himbes nofti većhma nego igda ka= , fce ; ifprani filuiuchiufe sa pre nariti. Kako priuari , i prido- bi iednoga vielika rafumnika + *kolj biufci fue brieme i ftrahu Bolcićmu temeglit u viert , d u Catolicianskomti nauku ise prauan fciuio ,“u naiposlied- gniem ciaflu Rauile s Napasni- korh natiezati, +difpatati ; ivl- daiuchife u fuoi.velikinauk pr: dobiua Napas“i Bapalnika ;*a ->iposlie- fgučfan+ gregouem hi | | | 387 hitrinam xi sadofiina himbć« niemoflta pridobit tufcian , i neyogliaa , ivpadeu mrelciu: . Sato. korifnicie s mapasnikom nefnanafe :kafati .,:i namičto+ mu ne priftari., .ofobito u ota-. ifuima od fueta viere, od te- meglite vfanze ,. i .od gliubaui | Bolcie, kako vcini drughi ra: [ fumnik, i Sueti Otaz, koljfe ni | marti recenoga namicri , košj oglufciaiucbite ni lue gnego-: ue bisnbena napalti , i ricci , drugo. nč gouoralce. negoli . ]la vicruiem fue.f6to yieruie | Sueta Matti Zarkua 'katoli- | cianska , i vpitan od Napas- | nika (Qo vieruig: Sueta Matu | Zarkua? odgouoriy ono sto, |iia vieruiem ». i tako vechie krat gouorechi; i darfrechile homa R2 tee | 388 > temeglito isdahnu ; i dobij vie. kuuiecnu slauu .: Isgled 'budi suakol prauouiernoi dusci. Ako, linapaftuic ui krepofti od vfan- ze ,tricbamuse oprieti , i teme- i glito ftoiechi odgouoritimu:bes : \ | (i | bojafni:, ibes ftrahd. Vfam 4 | moga Gofpodina Boga, koijma+ de ftuorio dame nechie. i is prid | | febe odagnati , i slauu kolu. mie obechio damiechie na tuoi .defpet datti k'komule vtiecem , i pul&tam molechiga faiedno s'liaaom Prorokom dameed te- beobrani., i date fmetena od mene otiera.. Domine vim patior.re/ponde pro me . Bolce Golpodine moi filame od na- paftij priklopilla ,.koioi nemo. Suodolieti, fato tiodgovarai sa mene,i iod snemeobrani, i islo bodi we bodi, ierianielam fadouoglna, :Ako o gliubaui . Bofcioi: vima i ) > f&to hiniti, nepuftile , mamu | 1 “slobodno odgougri. IMinaieda | 1 žanicfan moga Boga podpuno gliubila, i kakofam: darfciana | obilaama&meni pofciudafa gliue | obitiganigda nrepomagnkaka , a on kolje ifta dobrofa. pofna slabos , i neiakos moiu:, fato- “ chiufe ia fkricti;.ivuchi Wu ra- | ne moga: (1pafiteglia u. kolem-. “chiule-1a fua rafgorietti, iTa- | fcecht , gnegouol gliubaui: ., 1 | :gnegouom karuim neprozn- gnenonrod fuieh moieh gnulo+ baa, nepomftuaa, i pomager- | +kania ifaprati Sato Hece Craćem Domini sfr:fugite partes aduera. fe, vicit leo: de tribu luda:. Euo krifcia. Gofpodinoua bie: map R 3 (cite. + -o—ažagap go +4 zanesaaagu <" fcite od mene fmeteni 3 i pri- dobiti: fui, dufi.: fuprotiuni ;:i | ztemogu; iaciti:,. i: natiezati fa. menechić fkocitti Jauod:kolice. | na: Judina:,.koichicuas: prido-.. biti,. mene. obraniti; ; famnom: ftati:, i-nigdame: nechje: ofta+. uiti:,, iet: ifprauno,:i temegli-. tou gnega vierouah., i:vfah. ,, vieruiem3i vfam;vieruuatcehiu ,, ivfati; doklefe:fcgime fagarlim. u: vieenomypekoly, i radofti:, .. i. lafuiem. farzem-,, duhom , i. moiom: pametim glubim , i gljubitchiu gnega:; ieron fam. ima gliubglien ,. slefcen; i duo. sen bittispraunom; i temegli-. tom gliubantm, a 'neniskajni.,. Sato- vaspogarghieiem-;.: ROP i ELE d g : ža at? m .u i dufi pogani pički >. i fue vajcjehimbeneraslo rjeci lalciug tlacim,, ihulim,. s odgnihle odricem fada, sa. ša da ,.a0fobito 1 cja(fagd: mar. ti irelajna, poje, ocituiushi.Ne, | bao. femgli , i fuemu:Bofciemu ftuoreniu dA prauonierna: fcis. uieh,i i prauouierna. bochiu vme. rieti:na, defpet» na fmuchru, i: na ftramotu vafciu., a vichie-. tgfe.dufi. opazi da, vieka, mu., diti): patiti“ od halu pakleno mu gorietti:.: Aja moi dine: priblaghi. Latabos,dy a * tabaiute: Pfallam nomivi tuo, Altifhe. Velelitchiuk,irado-. uati tebi Priulegni: Tehbichiu. ati, itebe.hualiti ,,i slaujti: | dtedno sdafijm, tuojam ilabra- pis yiscnons mira, ipokoiu;, w “+ Kg ov + 81 JN ne sk Kogamefi fatuorio:. .—— (:> 25 Suakiputmife Sarze raf- uefeli , i dufcia odahne , kad ! doghiemnšon2 rieei od piefni | i Dauidoue. Pađins efi: Đomi' nus refugiumpanperiscadšutor in opportunitatibus ši tribula tione'. Toićs, Vciniofe: Gof= podin vtocifcchie vbogoga pomochniki potrebam:, irafe gouor i fuprotiui. Ah Bofce?' kole vbolcij# kole potrebnij.# kolie 4Wechiem fuprotičam.y tugam -, i-neuogliam od dufce naishodu , kola fametena -d fmartniem:boleftima , oftaua ! ogliena'od'fuakoga ,' oftauelia ! fueftoie potrebeć iTuefčto ima : nafuietuji fučfuoje naidrafce; napaltić kore',1 more; griefie kolfe,vbofčtuo od dabrieh dicl' sn NE. i Jatinittoifeftamiti, inefna ku-- dichić:i gdiechie pochi , alli is“ tugaa u vechia tughe;alita po' kol, i&radofti;, iedno ; 1 drugo : | eiednomauhtjpu vifechi , ied«- | no, i drugo iedanđihai raslu- | euiuchi+ Ah Bolfce tiefna pro“: hoda ?fumgriuaciafla, d komu daničtuoicoflobite milofti , i: | blagodarftua-, tkobile mogo | igdadobrunadati? tkolibimo- go fpafenbitt?Sam Spafiteglu | takolpettebi nčoltaugtraa,las &o kakopilčiu,Papalnočentić“ trechiji Streti Bernardin od Sie- ne , fuakomafena ciasod1mar-- | ti Ifukars rafpet namicri , i | > prikalce y i -fuakga-okom v.. | markemvidi ; ina souom rase. likoftint : 57 moriens efi ma lo dgs. ;. Dominus ci apparet S diko | R 5. LAKE 39% patis ; & rigorofar+ ; fi bonan apparet. ci. mitis., 00 benignug: ae brackijs: aperkis., paratus: gaplećii. amimam. eius. . Gre. Sami dufci, Golpodinfe prikafce: ftrafcan,,0s8ar, i rafarcen , ce: kale. da.naiposledgnega; clafla, + dafe: spolna), i kignetnu. prie. ghiey:1.n : uotu, hlagha:gl inhila:, jedara. rafarcen: pritrafciy.iakofe ona. nč. pridaa ofughienicigi .nauie,. fti, Akoliedylcia,sktuićena > i Bogogliubna; gnoifeblag, mi. loftiu »xesea,) gliubefcgliuci«. nij vadieti, rasgonaraic ,.1 brani do naipesliedgnega dikala, ifce,. danatučhie str ukamj: raskrig lice. sne s3 lagarlitie,tu slanu viece . mu, pouojir, Dg kakauchicfefe: MEA prikglati, 2, i. kakudchiu.. #6. tea, tusena,.i nenogina gre». | feniza vidieti, u nai veclioi mo-. .igipotrebi,,iedina vtocifchig,, iftauna, vfanzo mola? +Nčbiu, | fciiadoftoina ,zjechia neisbra-. | iniehgrich3a, mojeh.,, kojemu | tebe bes.fuiefti ,. i.bes..rasloga: wieghiah , ize tuoje.mafrceti.#- Treilemie , boimf6.,,icelnem ,, fnamughi, da, fuetoga;, i .ifpraux. noga. iciuota Opat Agaton. ». koij tolika godilćta. u-pustigni. cinij pokoru“, i Anghigajki. fciuot fciyie;, nahodechise. m: fuarfiodictvota.ymarloga:,., 58 | tridni mucechi ,. lescechtnekre-. | musni okom, ni tielom fuoja#m, 1. | ailtiftonerecerouakpadgouo- | ti. Laboragi virtute, quapotui,, in cu flodiendo mandaša Dri:Jed. Eu R 6 10. | nefciofioprra “mea Doo:placge:- | rit;qusaalšafunt iudicia Dei; | alia'bominum: Toies: Safuom : | lakoftim ,:i mojom mochim: trudih: koliko mogoh j i»filo-- i wahfe sa ispuniti , i obslufciti: . fapouiedi: ifakon:Bofcij, i nese- | nanrdiella,, i trudi moij hochie« i u Bogubittrvgodni, fal&to Bog na ieđan nacin fudi ,-a gliudi na: drughi. Sato k'tebifeia mol [c-- i fulfe vrieceni , sna tebese-fpus | I6tamneiakaa,i meshanaspokli. Su erens me Fedi lalfus.;rede; mili Crucem paffuss tantus las | Bornon fit.calfus, Mene isćtu- Chi: fidiofi trudan ,-t od puta ismoran na pucif s'grefcnizonr Samaritanom: , 'Odkupiomef mucen., i na krilciu propet , fato tolizi rudi bolefki ., 1 ta- TOL E i kb a 99" lika: muke , nemoi ER falu-- du zi na ofughienie, negoli na =koris » ina [pafenievboghez, i potrebe: duce: mole > kolale odfienu tuoiu vtiece , tebife amomu pripgrućiuie, i prida< ua, i u tebefe famoga vsdaa , . biulci. ti fam iedino dobro mo«: ie , Ipafitegl moi: ; obrama moia , rasgouor moi , i Bog moi . Ah mola iedina. gliu- baur?“ > ' e 26 Sato sadasa vasda puna ] o ovfanze , ivildanze, kako veli |. Sueti AguRtin. Buidgnid ex me omibš dee$? uvfurpo mibiex vi- . feeribus Domini mei Iefu Cbri- “fi. Suesttore- meni. famagne d+ meni > nadomieritchiu , pri. grabitchiu 1 lazarpfti is : par. sij. moga Golfpodina : Ielufla s" “ bh | Ifakarfta; fafktoie dx gnimaobiki | nos milofar dia 3. koja, U.gnima. : nie.nigda dofcla , nichie dochi. i namagne. Grefcnizafam ifti.. i naie,,1milofardia .tuoga nedo- : Ktoina.,o moifpafitegliu, ma: : Ktebi propeta vtiecem, i faied.. ! no, sSuetiem. Bonauenturom: | Keebi vapim: O ;bovi.lifu » 0» 1 duleifime. Kfu.intra vulnera | Bua .abfroyde me, fanguine uo. | prešiofolana.me.: Q.dobri Iefufe. | Jed rane.tugie.facri mene, kar- i uim tnoiom,neprozjegnenom, * ifaperimene, neka cilta mogu, / vleiuradofnao.pribivalifćtje. | odranaatuoigh.priluetich,i u; ! gaimafe. fakginena, potajati .. | Donec. pertranfeat furor-tuus > | Dokle progiiefilla goga ruo- : 882,1, largba.tugia: fuprotiua. bos | * 'grie- KVoGa +. s. m — | ' » | o . . 2 3 9! e . gričfita molem , 1 Viri ešhueni u: tuomu ,, doftoiniem .nacinom. ralgoriena,.da: tako. tafarcen: nebime: fudio,. i; is prid. liza. tuoga ovako gnufnu;;iodartu. ifagno ,; kako. ilagna: onoga, , koij doghie.na gosbu tuoiu ,: da. kaglini :priproftoi: ;i-ne ::obu« cem kako ,.joftalipirnizi ;. Sas. to kako veli Vgon: Cardeno« : Moi lefuffe.priblaghi ; De/e,. K131i MciđL:. Smarfi fada griz». he.od: koiehfam: ia: vsrok, i. moiaslabosbila. Operi dufciuy, kolina. sliku. tuoju. ftuorio. Jicifti mene , , kolufi:neprozic, . gyenom karuim:tuo1am :odku- PIO;, pokli,. Qupmadmodum : | defiderat: feruu3: ad: fontos : | Mquarum, ita defiderat. anje. NGA S 400“ - pore ma meaadže Doii: kako fcius di _kofciuta-k'kladenzu: biltra: vode priftupiti , tako dufcig: moia .sciudi: IPtebi Bosće' mot: dochis i stobomfe sagarhiti, i: fičdiniti, sato euomespraune“ cini od menes&o liochiefe , .ik oHpriz sili posle; tuoiafam, -+ fatebemefi .ftuorio, gliubunis Ce MOl: (< e: 27 Zeloutuoieli paifij pri fuetich tako dufciutneni fama: mi,.i fanefey O fpafiteglit: moi rafpeti:# dafam vfilouanma i S'tuoiomgliubglienom viereni. zom vapiti. Maliorafunt Vb. P ra tua vino, fragrantia ve | guentit optimis“ Menifu parfi| i tuoieboglie;.i slighieod mai | : bogliega vina i liepce miri. | feiu, negoli fuenai drafce: po- ma us hikA prase (34. MAO TS RR: =. - le. Mema = (u | ot mafti fato zeliuaiuchi ih dta- koiradofti od mirifa, i odsla- dofti '. vfelabihfe sfciuotum raslaciti ; fa is parfife tuoizh vjekuodicliti;/fasćto kako gouo« ri Sueti Leon Papa. Ibieficšr; fa'expedtatio promilfe beatitu: odinis. V parfima tuoiem o noi Iefulle 2 ftannoie: ifceki- uanie yi vsdanza temeglita od: obechianoga blafcenftua ,.fata ilitime tierati, illitime tiska« ti, tgoniti, nechiufe s'parfij tuoićh dieliti,dokle meni obe- “ chianie'ne ifpumifc ;“+ fafue dafam ia strielam fmartnixm | odvslobaa moieh fua ifra&ne- fa, ne.gubimle , ni fmetam, fil&tofiti muku, i:fmart pod- 100, kako' veli Sueti Ber: nardo . Vi visineribus: megis sic uska pra 402. | pretiofe sui fanguinisbalfsma, medertris, Sarane mole, ne- > proziegnieniem. balfamom odi. karui tuoie prifuete. pomasati + i isuidati. Ah gliubaui neisre« cena#: Ahranosa, mene. cefti» ta ;. perivaiu vrefceni;. gnizl-, do, gliuueno,.damife. u. tebe: mochi u vchi#: da u tebi. mo«. gu poginuti; nebih sa fue bla. 9, i (afue radofti femaglske, ifilcla,, mabih fueghier vapila , Haseninite meainfarulum/a.. «egli :. bic, babitabo,, quoniam: - ellegi ea, Oudie.moi: pokoj, «dvjeke viekaa, oudichiu pri. biugji fafčto ouo pribiualifčtie. fa mene obrah , 1. drugoga ni: | isćtem,, nichiuilkatti A :inam. >, da giti,nechielc,mene.o moia, , | goruchja gliubaniis.gnega ila. | | | BN. | . 493 gnati, fafofam tuola slusbe- | niza, i tuoie: ftuorenic,. a ti 'moHpafitegl,, i iedina vfanza moja. E S a, ::.28' Tuoieie obietovanie fpa: fitegliu moi pridraghi.Siqais fi | 8it.venjatad me;e-bibat: Akole tkofcedan:priRupi K'kladenzu, hodi prinio) s na: vogliu, i: iceghiu vgafi:. Sato iafam(fced- na tuoiz milofti lefuffe moi ra- fpeti,. icrd. griefim. jftrughie- na; i ifmorena,. sodmetnizim. .. tuoizm.:fadrufcena: od tebefe |. adielih;, kako: potiftena: fufc. m, mom -- žacko. rm, gna:faluda: sluicih, trudih. i: mucichi gnufobam.,; idufmra: | du-od fuietounjeh.himbenoftij,. | dfcedna kobilnitem kladenzim od. tuoieh prifuetieh.ranaa: fax. > das. kič če i ponifcena ifces kuiem, ieda po fmilonaniu:vee. | . likomu. tuomu fid& miristuoi | pridraghi di farze moie., iieze- ro medeno , i priflatkoodtuo- ia gliubaui puftij.trak fuoi fuar> hu dufce. mole :, neka natope gliena, napoiena,irasedexena u tuoioigliubaui ,tuardafe mar kienta od farza moga fafpuk: ne , bisfuetigh puklienaa vode iciux:od viecnoga [ciuota bude puićtati. Neilmieransi Gofpodi. ne, ifato besmiere imalfc gliu.. bglienbitti. Eako viereniza s *; fuoixm. vierenikom femagl- fkiem takofe fagliube, da iedan besdrugoga, ni sa imalobreme- nanemolče:bes velike bolefti, i muke. Kati . skolom fcegliom ? skolom pofciudom dufcia moe : | Ja > | = "tr ta s T=. = kk = < Sz> = < o Deša mE : 2.0495. - tamoiatebe ifcekuie ,ilciudij # biufcieti sa. tuoiou obro vierni- zu prillatkij,priblaghi , pri do. :bri, prigliubefcglivi , i priliepi Mukarfte moi viernicej1 fa gliu. bau maiu tolikofi ti vcinio , i toliko podnio » dani karutuo. du proliti , ni. fue tielo :tuoie | .prifueto .ifraniti , ni fciuot.iftij fa mene datti niefile kratio. Sa- «to fada kladence.od fciuota,po- »topom.od Raiskoga naslaghic. | inia natopi fuhuu dufciu molu, iga hora a KENA -opoi mene, inafiti mene.,.neka | da U .takol sladofti , i radofti dabaugliena od fuega inoga (a- iborauglicna na fuesćtoieiluam | tebe budem marfieti,iedinodo- :polciedo moia . “a BAR bro:moile, gliubglieni.viernice . “moi fciuotumol , i goruchia. | 406 : N .29 Ah moimiloftinij Bofce. Voce meam sadi fecundun mifericordiam šgam. Domine; do feandum jadiciun snuna. uiuificame. Glas moi, .vsdd: ke moie, mojbe mole cuis "mi- lofardiem tuoizm Gofpodine,i na fudu tuomu. ofcigi mene» | fađo pokaiana. i skrufcena , no fafuom mojom Jakoftim k'tebi= | fe vtiecemi , i ponifcenote mas | lim dai meni mnofc fufaa fada« uoglnu., dale mogu .gnima podpuno ifaprati od fuieh ne- pomftuaa, od fuieh ti pomaze kana, jod fujeh slobaa ijem tebe igda u memddii ili mislim , illivogliom ; illi po. fciudom. , illi diellom , > neka, cija Iribi mogu prichi, i ako fufe niefa boogie taki «dugh naplatiti; karu mola, i fuavnutargnamora nekafe bu. (du'd fufe rafciniti, i obratiti, ato . Deduc quafi toprentem Jacbrymas meas per iiem, & nočtem non:des regatim mihi. lfuedi potoke od fufaa is ocij moleh ; dan inocli nedaimi po. kola, ni đafe ofufce-od fufna fenize moie doklegodije duh # tielu momy; nekale i menira. Ipukns#e 'sarze moie od bolefti., ierfam tako gliubefcgliua , 1 blaga Bogauvriedila, nekate na fuarfi od fciuota moga +bla- gha, 1 milofardna budem na. Chi , i s'tobom viedigrfena fue viekete viciuati , ocima dati, garliti, izeliuati gljub glienivierenice noi; Ifie ičto + * <ini do onoga ciaffaia pomagnkah, ole- . ž < a . _ me a čar“ s mer > - s 405 u. | cini da fufam , i boleftim bu. dem nadomićriti, famo da me." .ni uviceke budelc proftiti , i od * viecničhme mukaa , itrudaa if baviti isukarfte moi raspeti pd | femgli lizem mojem fpufčtena | ponifcenote molim. Miloftim | tuoiom pofueti mene. Mukom | £tuolom pokrice pi mene. karuim -tuoiom ilcifti mene, krunom tuoiom ;pociafti meue , bicim tuojem ofdraui menefciucim,i oztom tuoiem osladi dufciu .moiu . Ciaulim tuoiem vrata | -odRaia raftuori meni. kriscem | tuojem i flauu tuoiu vuedi me- | ne sinemoj dale nigda vechie | ia odielim od tebe , biufci ti if taadobrota , aiasla, iopaka. Ti blagh,, a ia nefpofnana . Ti Jugtod fuetizh.,-a ia greleniza > u O a ' 9 odluieh naigora . Ti.miloftiu | aianeuoglna. Ti pravedan, a ia slobna , i neprauedna. Ti blagodaran , a ianeharna. Ti rasbotit , alabelpametna. Ti fuietlosaiatmire. Tifcivota | ia lmart. Tiiftaa itina ,a ia ta» fctina » i himbenos. Ti ftau= | nos,aiafiena,magla , idim , | koifeiedua vide , a vdiglizfe 1 ilgube 1 vechiefenč nahode . 1 "Ti bogat fuich dobara , a ia vboga » i od fuega potreb- | na. Sato fmiluife meni Go= | fpodine , vgledaime tufcnu 1 Profiakigniu , 1 vdielimi. nai« | magni drelak od cuoie milo: 1 fi , i odtuoie gorruclhie gliu* 1 baui iedino vtocifchie moie , | šmola draga gliubaui , ierina- oko. filamie poghinuti , sćto ; | x tuoic np T 14 (> na sr ONE * tuole velićtanftuo neclile nika. ko dopultiti sa slauu,cias , i po+ Genić .tuoie ybiulci diello od ruka žuoieh , islika,-i prilika tuoiat < : | ŽE MARINE APR. - “šo Rasborfti putnizi pomor. skij i od dricuaa vladaozi pom- gniui , kad koie slamenie od sla bremena priuidee, i prie nes gofeftatii,, na brieme iU&tu vte- meglitiić, sidu potrebi obranu imatti s ifato guosdić ono nai- = telce kviz vfanzu f6un u mo- refpuRe- ; daih tuga nefprau- fieh i slabieh ne naghte. Sa. to ia -gnihouu -pomgnu huale. chi:., prie nego fillaad fmarc nizh vallouaa mene-obkrufci doklefam u dobri Bitiu k'An korileođ mole vfanze vtiecem, +, kojafiti opricuta Dieuize Ma. i gia, 7 fi 4 g rr la, 1 Gle džid vfam u moga | kodfiteglia dame nechicdi moloi fine Potrebj oftauiti, ni pu- | ftitime poghinuti , nista ne magne biulci cias onij tiefan, ti | koij kako recce Sueti nos ja | tughefufafueftrane,fafto Pec. | eata me grauane ymundusinuo« | Žust, caro mepremit,boflisinfi- = atšir. Igdicis s fententia me ter= | ze; poceatababeo,meritaneftio, quid Jačiam mifer? quo vadam, bžfiad te Maria ? Toies. Griefi tesckaiu.i'pritefciu , sujet sme. taa, put primaga , Nepriategli 1 pakglieni priuarke fpraugliaiu 3 priftolie. od fudza rafarcena ftrafci s :griehalam puna , do- 1 ftoianftva'neiham nikua [Da ško Suet: Bernardoboife, i tre- | feodtako tiefna bremena, seto. "7 Si chiu “o : tr. JE a A I dii TT -- = -- * pau * . ca ps a = Sara Pa > aka — u nea sE dA TL je 412 ma pm chiu ia tufcna. meghiu tako fcripim tielniem vcinitti # k komuchiufe neiakaa tada vte- chi,negoli k'tebi o pricifta Die* Wize Maria , maiko od milofar« dia. Ti vslilci lada sa onada molimte molbe mole , i fafue dalam nedoftoina grefcniza , vlofci oblas tuoiu meghiu fine ka tuoga , i mene , biulci ti Refugium peccatoram vtočif chie od grefcnikaa , fato ne kra: tile, ti moie vrocifchie bitti , i u moizm potrebam pomoch. : niza gliubelcgliuaa , i cini, O iftini kladence od ciftochie, i od blagofti , da blagh bude finak tuoi mene pricekati , imilofar danmenibitti , i prie nego ova gnufnaa dufcia moia s'tičlomfe rasluci doftoife tuoiomie ciftor chiom > . 413. €hiom neozquargnenom 1fa- oprati, iisciftti, neka afta prid z€ tuoga dragoga poroda mo" fce prichi, ibudimi ti prouodic di putu momu , koimie filla , ili mallo prieilli mallo poslie vci- nitti,neka podfienom,i krilom tuoiem od fuakoga ftraha , i eđ fuake suprotiue isbaugliena , Fe moibudem slobodno , i ve- elo bes niedne faprieke fupro“ tiunesliediti,i vciniti,fasđto tij molcefc ue f&ta hoehiefć, biu- Ci maikafudza prauednoga , i parcizamoila ,'1 fueh grelcni. | kaa1 grefcniza koljfe E'tebi v- tiectu , ifienomfe tuoiom sđi- tz ,ibrane . Oprislatka , pri“ | | blagha , i prighubefcgliua die“ uoicize , i Oza nebeskoga ob“ | glubglienaa , i is meghiu KE S a2 fuieh mx m. : | fueh oftaleh. isabrana .vicre, Mo ek. nize, blagha. neismičrnoga x : Duha suetoga' yierna_pohra; | daba : NJENE: ' M pa a. 31 Vselabih: ia ouako: 'prš tiiscena .-Oslaunaa st ceftitaa od Neba:;.i od lemglic Zefa, riza, 1 milofardnaa od. suega fluorčnia_parćize. mochi-.tebs Odkritti fue moje -slabofti.; 1 suc potrebe mole : ma fas&ta, sue to ti vidisc ; i rasbirasc tk pribiftromu:sarzalu-ad,Bosciđ, i at i1sue moiesloceftuo;satote pri klono. molim-maiko gljubesc+ gliuaa .da iednom kapglizom neproziegnenoga mlieka1s pri, syetich parfij tuoieh | koizedoi+ sgesudza opehienoga osladise dusciu i fgrzgmpioy kaiom sa, Ke Sa #15 orao famo.mene3 ma i (ue grelcnike, i grefcnize, Si vis pos fes mandart. Akohochicicmo« icefe ociltiti , -ofuietlati si tao- mu finka s koij tebi “fue poga- ghia'millu , iispraunu prikafa- ti «Sato maiko molag.vtoćilchic moic, vfanzo maia,neoftanime dnaigechioi potrebrmoioi, ne puftime na vogliu nepriategliaa moieh , nego tada. Mosfira 36 cije matrem . Vkalci dafiti tiz tE mola ,kola imanrfughiena bittfs inč dopufti dafe vita mo- igfatuore, ni đuhmoi stjelom (godtelia negoli imešjujnahi pri- seta, i primogučhia irmerja;Je- fus, Maria , i s'tefiem slatkiem , | 4. medenjem imenime nepria- | tegli moij ingtoni xi prikra- a 2 ' - 4. iceni 418. | fceni buđufe od mene oftati 'ž | dufcia moia fadrufcena svami bude u vikuucicnu flau vliefti .: Pokli kako fujeđoci Sueti An- felmo. Mugis propter peccato« res » quam propter iu flos fačla es Dei mater. Vechmafi Zjech- ja grefcnikaa , nego ziechia pra uednieh si maiku Bofciu ifabra. na, biufci prauedniem po gnih. doftorauftuu vrata od-Raia rafe tuorena , a grefcnike nedoftož naz potaomu milolardiu ; i bla godarstuu ruoiem krilom po ' krinene, vratim tnoiemofoLi- tiecm Maiko priblaga vuodifc v flauu, i fpafeniehih cinifc: gy biuici tij vtocilčhie_ od gres | pi . Confolatvix afflics foru; tulc- > 1 ralgnor fcalosmeh , ' potrebnieh , kakolam i_.ig > EEE IE E ro kos i penis ZED s a i RS o i m | e e : | 47 4 | tufena , biufct ftuoriteglia“, i fpafiteglia , moga priko miere* i priko rafloga > besbrora vriče ghiala, ifatoti, imenegrefc- - | | nizu fagarli, brani, ipodkrilo | tuoie primi , a ofobito na cias odimarti mole , kadie naiuech- ia potreba, imeni , i fuako« | primoguchia Golpoghie Maria maiko Bofcia , (nam ia, da ne= | ifbroiniem griefim moiem mo« ice mene fudaz prauedni priho« - ricti, faframiti ,1 fabufcitt . Ma fnam,imochi veliku oblastuo. iu,idaf&itom od tuoie milofti mofcefe mene braniti , i far, gbu gnegouu vgaliti , fato oakole opre fuproch_ me- ni mnofctnom od zelcKieh SS gs _ fgric 32 Prilipea , priuifcgna , i > ] pitamo Timoleskh x talciti gnega veliclanftuosa «< tuoieh dol oanftuda ničisbreli nieh, i meng opraudati . ke onrece dafagi obiefna, refpofe. nana i BENA parna ad tolis ziem darim. ,: i miloftima bila“; M Timu mofc oggaupricti da klas denaz od miloltij gnegouich 4 4 nidohodi s. ni mojceežm dochi- , i akolam ia griefcEthi milos gnegouuifgubilla , Ope* tamić molce,iima. odkuda pou* ratiti potuomudoftoianftui'o | Maiko priblagha ? Ako rečad | dafamia vechrekrat befpamčte 2 imo ifigralla -, i ifgubilla-, omeni dafi nabiftriu i ina lu karu gd farzatuoga gneml, da vpuehonie a SA*Op- ccm pak ih » is koga nel Jam bos ma iEezanšii kad | | 419 pčintimni iaisBavglićna bitti ; bitci slufekeniza vičrnafupia . Ako, rece. dalam ia -hotechi flauu Nebesku iCgubilla; mlie: konje 'od-grićhaa-fadoilla: , i: YgreKnizimle , i sgrefcmzim gnesu odmetra včinilla . Ti molcefc rjeti.dafi ti :gnegt tuoiem mliekom 'prislauniem doilla ',. i odhranila :, 'i onfe. | nic :kratio s grefcnizim ni gSpchiti ; ai blagovati . Ako on rece dafam 12. po fuaka- mu raslogu mukaa pakglie. meh doftoina ., rain da» ie iftina , magafi ti: tuob, | Gi vtrobi nofilla ',:i porodit- la sa pakglienji 1As- | QLuOrita ti, 1-Baš.onieni koijfe k'te. | di Vtieciu atuoriti 5: fato si glubay tuoiy , sd trud tubi:, . S 6G 1 sš ko dši m. 4210. 24 . tuoi, i A miaicino pođtenie ima meni grieh& oprofiiti y ina milofardieme primiti. A« kobi-hotio mene na cias od . Imarti moie po napaftouniu od nepriategliaa pakglienich kufciati . Ti skoci sa mene 9: blagha maiko> i fue_ napafti od mene odagni » faćto biufci ia slaba , islocefta , boimse dafe nebih priuarila , i isgu- > billa prihitrinam, i tanciriam himbenoga nepriateglia, Sato . golobitom tuoiom pomgnom molimte. Tu meabbofieprote« ge, dr boramortis fufcipe. Ti dragha, ti blagha ,tigliubelc- gliua , i primilođiuaa maiko , > mene prigarli, od nepriategliaa | brani, inaciasod fmarti moie Pri pd U krilu = .du- i ciu i 2, <521, fciu moiu & viecni pokol u. vedi. JE HOKAN o 33 Ah Bolce ? Duis da. o bismibi pennas ficut columbe Ć* Volabo , dr requšefcam ? Thochie meni datti. peria , i “krila kako di golubize da ia mo- gu vsičtieti u slauu nebefku i pociuuti # Nitko drughinego o0Maria,.i vierni ftrafcianin od haineproziegneniega blagha od ouoga fuieta , doftoini vjere. Nik iolef prilueti, koij doftoian bij vlafena ishodu fuomu s? rafgouor,i vtielcenie imatti Ie. fufla,i Mariu. Vamife dake vtie com o 7 drugbo -priblafce na > molechiuas -fafuon - moiom iakoftim , i mochim dafe doRoite, ina momu ishc du fajedno s'lefuflom valcizr : . . gliub- oja im: Snipof m nemiš: ritife , MH mene pomochi";. # od neptiategliaa“ slobri&h: tea Niti'.,. neka ocima pioiari, Sledaluchi. na -;, ifuftaa.: mo- ieh druga riec "neifidie » “rme poi ati hre? kroj le e: priblaghi fmiluife meni grekeniz s i:slobe mole + [inare lofefie gliubefcgliui sa 'me- naefe moli , dana milofardie budem primgliena. Priblagha | maiko Maria ktebime prigar* li . Dufcio pricite: Dienizg Marie profuetli mene. Tielo priblafceno Dieuize Marig cu“ "ai mene .. Mlickom <uoieng priciftaa Dienizenafti mene . Sufam pod krifcem prolitiena ifperi mene. Vfuifceniet tuo- jem Pokriepi mene . Glube- < feglu- koftur die bjinime irojodi enizga, ma Še S vlofan mene, , Vifanzu u ter ? vimnofti u meni. Od duicj fuprotiuaa ,:i slobaa Pakri loleflom .tuoiem pridraliem vklonite mene , «Naciasg: od fmarti mole ne oftauite mene , Put (cughieni , i fuefGtoie sa greg .potrebno :fprauite me- .» neka (afuiem isabraniem Pudem. vas po fue vike hua- diti, i slauiti , temeg glito v- tocilchie moig s i (aarho od vfanze | mola“, Telus > Maria. m Jofeph-.. - 34 Oblafeena > i feto du- fcie > koleh drufba nebo raf- nefekj., koieh vtocifcbiem fem- gliaf etaduie , koieh hrabreno- ftim Zarkuale dicij, kajeki teme. | Blitaa đ14 asm glitaa viera, i krepofti fuarkuw nebefafe vfuilcilce , i viekoe . uitu slauu, i hualu ftekofce,, koich occi fue vide , i vici fueciuiu. Molim vasfuieh ino- kupno sa trude, i muhe: kola na fuictu pritarpiefte i sa fa- miztno doftoianftuo vafce , da prid priftoliem fudza prie vilcgnega budete mene parci- ti, 1 fuproch fuoi iakoftim nepriategliaa_pakglenieh da sA mene budetei oprietse , i fuiedociti, da ia N, pd Ofo» bitomu daru Bofcicmu rođihe feu krilu fuete_ Matere Zar» kuz Catollcianske i odhrz. nih fyetiem facramentim vrefcena , i orufciana , i tge ko do resdieglienia od du cx stielom ouiem va oso ' > hoc. — o Nm o == Pm eh 6 gogo => #£2_. => mp ooo = < co Ee => 5 : . | dvo. “ 425. a hochia fehueti , 1 vmrieti s Temegkto fpouiedaiuehi , i vieruiuchi fue (ckgliane od vie. re; kole fueta Zarkua Rimf- ka darfci, i potuardilate , i fue fetole u vierouaniu vsdarfci 1 sa ouu fuetu vieru fprauna= nafam u fuako doba karu moiu \prolitti, 1 fciuotnefamomois. , ma dah imam ftotinu tes- ' ftraha isgubitti . Apoftoli« ctanske ; f Zarkoune naredbe» > fakone , i fapouiedi fue fagar« | gliam, temeglito dirfcim;, 1 pudagnefe fasuiem faržem, i ' vogliom podlagam. Sueto pif- - mo kakoga darscij, i rafumie: : fueta mati Zarkua , kola ima oblas. otaiftva_tomaciti , i odluceuatti , ia tako dar- cim » i vieruiem bes nied- a * ne / o“ 446 ne niša: ini mem ma s mifcg glianig. Sedam Sa ira nataa Od, nenoga fakona koihiglef | mamedo? Z sikoiemafe milos Bo. fcia prima , triod kaieh , tajes. karfćtenie , krifmanie , 4 red .,, : drughise put nemogu bes tele. ka griehaod(fakrilegla vietij ;. i: . fuenacine od Zarkue Rimfkg s: koifu potrebi -sa primiti oua, ; facramente, kakofu nareghie-: | ; ni , tako ia temeglito date, fcim ,.i fuaki praupujerni ima, | darilačti Suesćtole odriedila, sueta s kupsćtina Catolicianse; kad. sboru otaza:u Trenfu od; grieha. iftocnoga > 1 od.nasce-, i Baopraudania primam., i vier., no mm. iftijna cip,ifuić.; ose u&llukars. sA Kralenja: gliuzkoga: garoda-odlucia ; i: la (4 0 Ps e. <Q ra -e <. so re < uo. oO 427 se naredbam gnihouiem pok- lagnam ., Vieruiem g i spouie. dam u prisuetomu posuetlisćtiu od mifić prikasciuise Gospo- dinu Bogu spomena od muke Isukarfta fina gnegoua, | .sško ris 1 pomoch. scivizh zi mar. tuiaeh 4 daie:v sacramegtu od otara tiglo iltoo: , “i katu fina gnegoua, a ne vechie kruh, ni | ora usi > nogo pod oniem prili- icnamn naduorgniem dale iftinito tido , 1 karu sared. ho S'dusciom -y “1 sBoscianftu: ormTesuffa "Isukarlta fina Boi sciega sidi toliko pod prili konrodkruha., koliko dd vina konsakranielr y. Isukarile. vas ysdarsci“,Ktpij:; idy pagfise pra. uoueraieh prima. Viele. i spoke, dale Purgatorio mies. opel Pm 2 425 PA dk ava: Sa me iniefto sa ifciftiti,i ofuietlati du. fceonez , koig niefu nž fuietu -ifpuno pokoru sa labofti 1 po- magnkania fuoia vcinile , ida« im pomoga miffa luetaa , mole tue , lemofine , prof&tenia , 1 ina dobra diella , kola sa gnih cing prauouiernij na suietu . Vieruiem da dobri , i fueti s Ifu kartom kragliuiu ,i vfciuatu d slaui nebeskoi , i da imaiu od iciuieh na fuietu ciafchieni , i pođteni bitti , i na pomochse statti, i sato gnihouatelesa , i smochi imaiuse dl szieni , 14 poc. teniu darsciatti; sasćto oni mo. Jitue,i posciuđe nasce velician. ftuu Bosciemu prinose , i prika- sciuiu, i po doftoianftuu gni« houu prid Bogom nami prosa milofti » i dare ,» kole po | gni- pp >. ==9 sv “e. oe= meg Fr €» O LEO> mo S < . : 429 nima primamo . Darscim , -t spouiedam da sue prilike Isukaritoue , . Blascene di. cuize Marie , iod Suetieb , koieh Sueta Zarkua darfci \ u Raiu , imaiule u pocteniu priftoinomu darsciatti , i sua, kaimse cias nofiti . Sua pro. sćtenia , kola Soeti Ozi Pape dopuxitalu Isukarftoui nami esnizi , vieruiem ,i darscim da viernizm pomogalu sa od kole. bi pusćtenieod mukaa , i malli patiti sa vurieghina Bolcia kolaflu vcinilli . Suetu Zar- kuu Rimiku sa glauu , fa mater , i nauciteglizu fuich inieh ž rkaua ia darlcim , i ifpomedam . Suetomu Ozu Papi ,- kako Veka- ru lfukarftou na femgli , ina f 43 Apoftola, pofluh dauam, no= fim priftoino. poćtenić yi pod “tj ae oblas podlagam , i ćtole suproch naredbam o i namiefniku fuetoga Petra ne sak fuete Matere Zarkue fuegafe ođticem. Ouu famo fuetu vie« ru Rimiku , i Catolicianfku sa Prauu,iiftinudarxim,i fpouie- dam , ifuam koige nitko nemof- ce ipafen , ni fahragnerh bitti. Ouo ia fue vieruiem , darfcim:, 4% fpouiedam, i potuargbiviem,i -dokleie u meni duh temeglito hoćhiu vierouati_spomochim Gofpodina Boga moga , koij mene pomogo, i na'clas o fmarti mole u fuemu ouemu vremeglio,i 'pokriepio ,i u fue+ mu I6toie_ potrebno fa spafiti dusciu moju. Sato fui sueti y i sueti. noT a" zm. 7 mE om Ka iz 32L> sučtize, Blasceni ; i Medea | od kralieuftua nebeskoga prid “vami ia sue ouo pouiedam , 1 ocituiem sada saua ddja osobito | sa nai posliedniega ciafla od sci. uota moga , u koijmoglabih ia riec isgubitti x alise 'parnetim sametenom ziech boleftij ,i ini. €h smartnieh trudaznachi . Sa tobudite vi meni fuiedozi na sudu Boscjemu. , i suprotiua | slobniem nepriateglim moiem, |: akobime besoćnizi u cemu ola. dili , i momume Isukarftu nas« tolali , i iskali omrafiti ; neka. smuchieni , ismetenibuduod | i otiti ,'a dusciu moju da oi gliubglien Isukars u va. scin uscbu bude tsadrusciti , po gnegouu “milosardiu neis= broinomu; u komuie sua moja vfan- - 41355 e I e ; .vfanza , fue mole vfdanie , i fua, ko dobro moiz. Ielus, maria , | Tol, fueduleeblactnzbud?. te meni u pomoh lada , i vaf- da., agfobitonailhodu dufće mojix', koiuuam darivam , id ( ualc > ruke (pulćtam . ji 2g 1 k'vamile poniscena ve. | tiecem. O Dusijblafceni, koij bes niedne primiele od neisuar i gnofđi , i od flabofti od Bofcie milofti, crti ,biftri , i uiuarfni bifte fatuoreni , i prid nei/micr, i; niem priltoliem Bofcanftueni.' em na fluibti ftoiiet,i koifte na vladine od fineta , i od iuega . ftuorenia Bofoega odre ghicni, molechuuas da (labofti moioi , prifrite, dame pomofcete fada,. i valda , a ofobito na cias od ife hoda duice moiz . Sueti Mi- haile L k L lt Pams aci sr cro "==> = rs. E - rm —>> > oĆo= <= z== ati fi = « = - haile Archafighiele prouodi« ciu ji voieuodo od cetta,1 voiss kaa nebeskieh s kot ohologa Lucifera Bolciega odmetnika | hrabreno pridobi , i fasuicm - gnegouiem nasliednizim s'ne“ faaframotno ifagna ; Doghi molimte na pomoch Anglielu frafcianinu momu na cias od | fmartimoie , i otieraod mene | fuenapafnike, nekaslobodna, | i mirna duicia moja s'Spafite- | gliom fuoiem fagargliena, pod takom obranom,i pokriepglie“ na , besniednoga ftraha moice | pienati. šepageinidipfuri dor- | Pićan , de“ reqažefcam . Vmi- | tu » i uknluftuoriteglia moga : fpatichiu,i pociuati. Ti Sueti : Gabrielle Archanghiele Bolcia | likofti, koij bij doftoian pokli: | | nado. IT far -. -Bu—. 7 mr ni leg otaltua Bol foianftnenoga chieni&.fina_Bofciega i daje : bu Pricie Dieuize Marie sž = FB Dis da dufcia bodna ima fpasena bitti-,. 1.s* fceniem slauu nebesku ima v- fojuati ;. biufciti:: Zortinado. | Dei. Jakos Bofci4., dai me= oni iakoš. 2» ka. fuc .dugratiuns * zakoRi , Ki 1 Mechi. , stobom» (adrufeena: biklem pridobiti s i pokoj viecni fue: vieke vici= . itti »:: 1 Vpu-' f | mati | Sneti Rafkelje Archan- ' ghiele , eo lieb BoLcij na“ + fiuan:“ bI P tišinom.) uo ia po opchiena fpafenie. nauieftiti , doftotfe s 1: ki meni i grefenizi du : naluechioj::potrebi. moioi na | pomocl. dochf->:1:glas: radof- E nij donefi: | moja od fuićh. fuprotiua slo- | tobom 3; 4 softaličem dufi mbla - Guan. Ti Tobij: sepa vii od: occij.pourati , finamu idraša : od vede , inaftan opetado- «uede , i blagomu s'vefeljem , -iradoftim donefe , i pourati , «profuietli , i ofdraui molim“ te , 1 occi moje slahoftima -telefniem. fasliepgliene.;. vo- di , i facuuai dufciu molu od , glaunizh nepriategliaa_mo- | ieh , i viekuuiecniemie:.bla- . | :gom nađart > neka i. ia:isive * «ftaa tunieh kaka a Tokia ci | jem. radalno nauiefćtenie ,. Gaudism.tibi fit femper.. Ra: -dos:buditebi , i velelic sa va: | oda. KEorii Ko gr sani Prom Mimo: efi vt a Deo:enneris . * "Eemeghitdbudii vieri ; ivfai | Hfafftochietebarfo- Bog od:fuax koga sla:, L tughe-oldraviti , Ni a E ] U I ! a i Asu. “lui fui | Chori sa : Anghiclaa. nebeskieh , .koij “vidite mene u ouoi dolini od .fufaa d iami meghiu lauim , ' kako i Danicla vidarfcidnu S | d ftrahu , id boiafni , slo«. . boditemene g i d fciughiznu . Raisku : slobodu . poftauite . Ah ? koliku vfanzu u meni: vimnofeite o Đufi blalceni:z Kbes priđanka slafechi: , i. ja motni na nebefa v Paole o Đd pi ka de, Gospodinu Bogu x. na sce prikasciuiete >< 1 milofa isproscene ; po .vascemu do- . zhiene; namš Noi1oftur pe snofite ; molimuas sasuiem sarzem i moiom iakoftim neo" ftauite mene veliku grescnizu VA cias od smatti .mole: , sd : ilpro; #profitemš prauo sf -ilpuho pokalanie y 1 bolesod griehaz | mioich pfolciaftieh , koiemlam velicianftuo Bolcie' vuriedila , šmomufespafitegliu-omrafila neka smilouan na mene , onij Soijeivas, imene ftuorio pri- mime tdrusbuvalciu, 1 kako fufaniobaghienoi;iosloglafce= : not opraudanie :ifprolitefte , šakose doftoiteimenioprauda.. ' mie od slebaa ; 1 sloceftug mos: |: gad Boga ilprofitti , 1 odne= > [ priategliar, islotuoraa moiefr mene obranitti, neka vtiefce-. nz, pokriepglieng , smireng Zzelivajfehr Re gkuliehni. od Darfš raftuorenieh , irane prf. ' suetcipafiteglizmegarafpćto. g. Icefufla , Mariu, t loleffa Šš pemoch moiu souechi bi- pare T s dema mW knji Janjić šve Va PE: 438... ia dem duh moi onemiu koi : gale ftuorio vesela, iradosna . pridatti,i vratiti, i fci Snime, " ssuiem dusciamblasceniem , i suami o Dufi ceftiti, &-vieke viekaa blagoduglati hualiti, i .slauiti Gospodina koimeie | = flaorio, ivaskoimeftebranili, X icias,i vru u koiusamserodilla, ina suiet ifiscla , pienaiuchi s'Suetiem Zakariom. Benedi. 6tus Dominus Dens ifrarl quia wifitauit , de fecit redemptio« nem plebie ue. Blasosouglien aaa Bog liraelou, fasćto pohodlj, i vcini.spasen puk suci, iBuogegjefuoie.): Slau a Ozu, i fina, i Du. hu fuetoru , i fuemu nebef- < komu duoru. 3. ia ouij -put-od . Raia odkgih: tebi dušo) Bogo- o gliu- dd N a v peke eli gliubnaa s pofciudan 'od fpafe. | nia ruoga , i od fuega gliuz- | koga naroda , a .tiga velelo 1 | dobrouolgno fagarli , i fliedi4 f&o ia nedoftauih , Duhchie | Sueti pamet tuoiuiu profuiet- liti , otuoriti , iu Bofcioi gliu. bauirafgorietti , takochiefe put | od Raia tebi ralciriti , i ifram- niti , i veoma laftan vciniti , > Aci fa mene velikoga grefni- - .ka iedani yfdah i'Bogu putti , | = jedabife na milofardie ganuo , , i mene faedno stobom &: krilo fuoie primio , i u viec! oni pokoi kadie voglia gne=| goua Vueo., Amen . Sue. * ouo , i fue fčto igda vprifah i cinch ftampati podagam | rasborftuu Suste Matere Zat« kuć. kai | la Tita Vitale Andriafi isu. | ' irodnikaOd Reda Male Bratie £& Francesca. odd E e v O VEMVSE! Libarzu vidarici. Vrifa od Raia ra slizi. 9 Priporuka firazianinu od vrata od Raia. IK Pet vratafu od Raja < 16 Anghicla firafcianina Suict fa i mi. Skruxenie dufcie rafabranz .. :6 Ifukars paprauipuc vprauglia. 44 Dufcia finirena Ifukarftufe podlaga , > d pridaua 68 . Nacin fa Bogu fabaagliyati na dari= : uomue— Dieuizi Marij Pofdraa. 99... Ifol pofuctilixue od febe iz. 94 Iftoi priporuka. a Zi b7 uto: duic molirie,. De 103 Ieoivri molitue fa ciađa od fmarti e . Prip oraka. Anghiclo Brafcianinu i | 86. 109 Nacin sl dufciu » “fuotu i drugci | Priporuceuati . (112 - Priporuka fa dobru Eat vciniti : I2Z1 ME: “> ma e i | f Sodanich gurcili obican <a roMito Sudzu Priporuka Dieuizi Marij fa Suda 1 ] Ma | Priporuka Ićfuflu . Dar lefaffu od farza »idobrieh disk. “la. 148. sa Molitue. | ' Snetzu PArZUtUOMU + 'I4K. > SuezuKoga ime nofifc. .: 144. > Suectizi tuoga imena . 147 X S Mihailu Archanghielg, 149. O S.lofefu« 152. X. SlLuzij. 3 158 o SPojonij > =“ 261 . Krifciu | 264, ' Suproch ViefAtizam + | 267 iegu ul potrebam .. 172 S Petru od Aleantate la miloftipro= o“; fiui. ba Ka K S.Chri NE“. ' Sa obracbienie dofcie dgriebuv ar Sa rasdriefeenics gneim« 188 . Y fuprotivi. (6. “a 3419 nvorukani Vecer, - < 202 oknu . 206! Kidu taikau vie. | 219 Ka \Ž N Kad hoch a aeia a 2it Kad imilfu civicfe + ae Pamilfi (zhuaglienie . 247 * Kađ cinifc viti miflu fa martujeh " 21$ Sa dufcie i Pigatoriu - m "na 218 Sa ite B.Gofpi'-? * 221 | S.'Garguru fa martujeh.., i “gi 217 " Napredouanic ti“ piu: GL * 226 pio da Ta <. K? uratim Raiskićns turai . 266 | Priklone molhe milofardi Bafcie- mufetiRaiWitfti. lat 1% 2: I 4 PARA ad “"Suarkia 4 JTEDUG B>19(01 5 UBEai Nerafumietti. iefika , vele errora.: | cinilo tl oucinti libru: vci- | šo iskriuvih « š S&tampatur: oniem koij legain NB | csi taojom pom» | nadom ri feto ia vprau > | £ Se s ara a NARODNI A UNIVERSITNI KNIHOVNA - PRAHA - 190 | OSTREDNI KONSERVAČNI DILNA STATNICH VEDECKYfCH KNIHOVEN nsčmim a faponakijm Papiren a Mjdrofotisovan pokywušfuji metfa lry iihm, Smyheirajim chloveformom a salonum. | I Nova ija vanba u tl. vepfomcij. i | Korpus Kmafkuy Korpus kučka bi returowin rstaurovan | I Dokon ine v fijnu 196 e.

poviesthrvatsk02smii

Smičiklas, Tade, 1843-1914

Poviest hrvatska

^^. I II I ,vA^^* °^ ''••a/*^ <?/ ^'^ ^c-. r. '^^o, Ontar^o. E X L I B R I S -^10 -^"Tlfl^ \'/ ■■ PROF. DR. J. MATL • G R AZ jyiATii;H. hkvatmik" KNJIGA V. P0VIE8T HRVATSKA. PO VKELIH NAPISAO TADE SMIĆIKLAS. DIO DRUGI. — O'<0>- U ZAGREBU 1879. TISKOM K. ALBRECHTA. 1 \ ■> ■ ■ P0VIE8T HimiSKA. \C\JH''^ PO VRELIH NAPISAO TADE SMICIKLAS. DIO DRUGI OD GODINE 1526 — 184S. — ♦•<^- U ZAGREBU 1879. NAKLADA „MATICE HRVATSKE." PRIPOMENAK. |d mnogo godina uzdišu sviestni rodoljubi hrvatski za sustavno napisanom historijom svoga naroda. Ovaj glas budio je mene, te sam ostavio započeta specijalna iztraživanja, da shvatim cjelokupnu narodnu poviest u obseg i oblik prijatan naobraženomu dielu naroda. Kazdielio sam cielo djelo u dva svezka, od kojih jedan predajem evo obdinstvu, pošto se je „Matica Hrvatska" rodoljubivo odazvala, da ovu knjigu poda na ruke narodu. Mnogo bih imao pripoviedati o sastavu ove knjige i napose o razdiobi hrvatske poviesti u četiri dobe, dotično dvanaest knjiga, ali za sada u ovom malom pripomenku spominjem samo njeka, jer sam voljan, dok i prvi dio ove knjige ako bog da do godine sviet ugleda, obširnijom razpravom u uvodu sav unutarnji sustav ovoga djela pred učenim svietom potanko opravdati. Da je ovo djelo na vrelih osnovano i iz samih vrela skoro čitavo život svoj dobilo, tomu je naravski raz- log, jer je prvo u ovom obliku i obsegu za poviest hrvatsku ovih triju vjekova. Upravo zato bio bi kritički dio tako velik, da bi knjiga još jednom tolika narasla, da su u opazkah vrela i literatura dobila svoje mjesto. Toliko je još nigdje netiskanih važnih vrela služilo ovoj knjizi, da bi sama ona izpunila jednu omašnu knjigu. Ako bude „Matica Hrvatska" preniogla, ova če vrela sa specijalnimi excursi o istih napose izači kao dodatak cieloj historiji. Uzornici moji u iiisto- rijskom pripoviedanju čine isto tako, samo što je pred njimi j)uno radnika bilo, a pred menom veoma malo ili gotovo nitko. Zato nede pravedni zemljaci modi niti očekivati, da djelo bude posvema savršeno. Koji prvi procrtava brazdu na pustom polju, on uživa vede veselje, nego li obdjelavatelji poslije njega, ali brige i trud njegov jedva de nasludivati znati radnici na prooranom polju. u izradjivanju ove knjige podpomagala su me mnoga gospoda i prijatelji. je<liii kao čuvari ovdašnjih arkiva, pružajuc mi sa najvećom pripravnosti spise odnoseće se na poviest hrvatsku, a drugi svojim historijskim materijalom, što su ga za poviest našu po raznih arkivih sakupili, podavajue mi isti na porabu. Svim ovim zasad sveukupno od srdca za ljubav hvalim, dok im se u prvom dielu ove knjige poimence neodužim. Da ovoga djela već sad jedan dio na sviet izlazi, ima se zahvaliti i rodoljubivoj hrvatskoj vladi, koja mi je obzirom na veliku potrebu ovakve knjige smanjila broj sati službovanja na ovdašnjoj gimnaziji, da uzmognem što prije ovo djelo na kraj privesti. Budi joj zato srdačna hvala! Pisao sam ovu knjigu s ljubavi, kako ištu zakoni historijske umjetnosti za narodnu poviest. a želim od srdca, da ona i što većom ljuba\'ju urodi. U Zagrebu 1. oktobra 1879. TcLĆie SmzčihZcLS. SADRŽAJ. Treća. d-oToa. J^njiga deveta. Od godine 1526-1606. Strana Pristup 3 Ferdinand I. od god. 1527 — 1564.: Hrvatska prije izbora novoga kralja. — Izbor Ferdinandov za kralja hrvatskoga u Cetinju 1. januara god. 1.527. — Borba izmedju Fer- dinanda i Ivana Zapolje. — Sulejmanova velika vojna god. 1529. ^ Nastavak razpre medju oba kralja — Sulejmanova vojna i Nikola Jurišić u Kiseku god. 15.82, — Primirje s Turci. — Vojna Katziane- rova god. 15.37. — Mir sa Ivanom Zapoljom god. 1538. — Rato- vanje Hrvata s Turci. — Smrt kralja Zapolje. — Turska osvaja Ugarsku i Slavoniju god. 1541. — Nova vojna Sulejmanova god. 1543. — Ban Nikola Zrinski. — Gubitak zapadne Slavonije. — Mir s Turci god 1.547. — Rat sbog Erdelja i prvo obsiedanje Sigeta god. 1556. — Primirje. — Zaglavak 7 — 53 Maksimilijan od god. 1564 — 1576. : Osoba kraljeva. — Odnošaj prema Turkom i nazori Nikole Zrinskoga. — Zametak novoga rata. — Obrana Sigeta god. 1566. — Banovanje Gjure Draškovića. — Obrana hrvatske krajine. — Kralj prema ustavu kraljevstva. — Uzroci seljačke bune. — Seljačka buna god. 1573. — Posliedice njene. — Boj kod Budačkoga god. 1575. — Smrt kraljeva. 53 — 76 Rudolf od god. 1576—1606.(8.): Osobnost kraljeva. — Male navale Turaka. — Gradnja Karlovca god. 1579. — Ban Ungnad. — Provale Ferhadpaše. — Vojne Hasan- paše pod Siskom i Bišćem. — Pad Bišća god. 1592. — Obsiedanje Siska. — Posliedice. — Veliki turski rat od god. 1593—1606 70—9;? Hrvatska u XVI. vieku: Ostanci kraljevine. — Način turskoga i kršćanskoga ratovanja. — I Obrana zemlje. — Vojska i razne vrsti njene. — U.stav kraljevine, II Strana] — Ban. — Sabor i prava njegova. — Odnošaj prama Ugarskoj. — Vjera i crkva. — Škole. — Trgovina 93— 111 Knjiga deseta. Od godine 1607—1699. Matija II. od god. 1608—1616.: Osobnost kraljeva. — Seoba naroda. — Banstvo i krajina. — Vjerske razpre. — Smutnje u Ceskoj. — Uskočki rat od god. 1606—1617. — Borba radi krajine. — Konac Matijin 115—1321 Ferdinand II. od god. 1619—1637.: Kraljeva osoba. — Buna Bethlenova. — Savez Hrvatske sa austrij- skimi zemljami. — Banovanje Nikole Frankopana. — Hrvati u triest- godišnjem ratu. — Posliedice toga rata. — Vlasi u krajini i njihove slobode god. 1629. — Nemiri vlaha. — Nastojanje Hrvata o crkvi i knjizi crkvenoj i32— 147 Ferdinand III. od god. 1637—1657.: Kraljeva osobnost. — Hrvati u triestgodišnjem ratu. — Pojav brade Nikole i Petra Zrinskoga. — Posliedice triestgodišnjega rata za Hrvatsku. — Nastojanja bečkoga dvora o centralizaciji. — Pitanje krajine god. 1651. — Banovanje Nikole Zrinskoga. — Vojevanje Petra Zrinskoga s Turci. — Konac Ferdinanda III 147—157 Leopold I. od god. 1657—1699.: Osobnost kraljeva. — Pitanje krajine. — Priprave k novomu tur- skomu ratu. — Novi Zrin. — Turski rat god. 1663. — Pobiede braće Zrinskih i slava njihova. — Nastavak turskoga rata. — Bitka kod sv. Gotharda i mir u Vašvaru god. 1664. — Nezadovoljstvo sbog mira. — Smrt Nikole Zrinskoga. ^ Uzroci uroti Zrinsko-Frankopan- skoj. — Urota Zrinsko-Frankopanska od god. 1665—1671. — Eaz- sulo roda Zrinsko-Frankopanskoga. — Posliedice urote za Hrvatsku. — Banski namjestnik Nikola Erdedi. — Posliedice urote u Ugarskoj. — Obnova banstva god. 1680. — Povod velikomu turskomu ratu za oslobodjenje. — Turski rat za oslobodjenje od god. 1683-1699. — Mir u Karlovcih god. 1699 157—233 Hrvatska u XVII. vieku: Granice zemlje. — Obrana zemlje. — Krajina i razdioba njena. — Slavonija u tursko doba. — Lika i Krbava u tursko doba. — Ustav zemlje. — Sabor i njegova prava. — Ban i njegova vlast. — Vjera. — Škole. — Književnost. — Obrt i trgovina. — Dalmacija i Du- brovnik u XVI. i XVII. vieku. — Književnost dalmatinsko-dubrovačka. 234—278 III Knjiga jedanaesta. Od godine 1700— 1Y90. Leopdld I. (konac) od god. 1700 — 1705.: strana Oznaka nove dobe. — Španjolski nasliedni rat. — Krajina. — Buna Eakoczjeva i smrt Leopolda 281 — 287 Josij) I. od god. 1705 — 1711. : Osobnost kraljeva. — Nastavak španjolskoga nasliednoga rata i bune Rakoczjeve. — Krajina god. 1708. — Szatmarski mir god. 1711. — Odnošaji u Hrvatskoj. — Smrt Josipova 287 — 924 Karlo III. od god. 1711—1740.: Osobnost kraljeva i odnošaji prema Španjolskoj. — Hrvatska prag- matička sankcija god. 1712. — Turski rat od god. 1715— 1718. — Mir u Požarevcu god. 1718. — Pragmatička sankcija u drugih kraljevih zemljah. — Uredjenje sudstva u Hrvatskoj. — Borba za samostalnost banske vlasti. — Početak uredjenja hrvatske krajine god. 1734. — Novi rat s Turci od god. 1736—1739 295—311 Marija Terezija od god. 1740—1780.: Osobnost kraljice. — Njezin položaj. — Krunitba. — Hrvati u austrij- skom nasliednom ratu do mira u Draždjanih god. 1745. — Ure- djenje Slavonije, slavonske i gornje krajine god. 1745. — Uredjenje banske krajine god. 1749. — Slavonija prema Ugarskoj. — Povod se- ljačkim bunam u Hrvatskoj. — Seljačke bune god. 1755. — Poslie- dice njihove i uredjenje županija god. 1756. — Hrvati u sedmogo- dišnjem ratu. — Sabor ugarsko-hrvatski god. 1764. — Josip suvla- dalac. — Hrvatsko namjestničko vieće god. 1767. — Spojenje primorja i grada Rieka sa Hrvatskom god. 1776. — Dokinuće hrvatskoga na- mjestničkoga vieća god. 1779. — Konac Marije Terezije 311 — 355 Josip II. od god. 1780—1790.: Osobnost kraljeva. — Josipove vjerozakonske reforme. — Eeforme upravne. — Ban Ballaša. — Rat s Turskom od god. 1787 — 1790. — Opoziv reforma i smrt Josipova 355 — 369 Hi'vatska u X VIII. vieku : Ban. — Sabor i njegova prava. — Županije i njihov djelokrug. — Slika hrvatske krajine. — Crkva. — Vjera. — Škole. — Književnost. — Trgovina 369—384 Knjiga dvanaesta. Od godine 1790-1848. Leopold II od god. 1790—1792.: Osobnost kraljeva. — Povratak ustava. — Priprave ugarsko-hrvat- skomu saboru od god. 1790, — Sabor. — Smrt Leopoldova 387 — 397 II Strana — Ban. — Sabor i prava njegova. — Odnos aj prama Ugarskoj. — Vjera i crkva. — Škole. — Trgovina 98—112 Knjiga deseta. Od godine 1607—1699. Matija II. od pod. 1608—1616.: Osobnost kraljeva. — Seoba naroda. — Banstvo i krajina. — Vjerske razpre. — Smutnje u Ceskoj. — Uskočki rat od god. 1606—1617. — Borba radi krajine. — Konac Matijin 115—132 Ferdinand II. od god. 1619 — 1637.: Kraljeva osoba. — Buna Betblenova. — Savez Hrvatske sa austrij- skimi zemljanu. — Banovanje Nikole Frankopana. — Hrvati u triest- godišnjem ratu. — Posliedice toga rata. — Vlasi u krajini i njihove slobode god. 1629. — Nemiri vlaha. — Nastojanje Hrvata o crkvi i knjizi crkvenoj. ^^2 147 Ferdinand III. od god. 1637 — 1657.: Kraljeva osobnost. — Hrvati u triestgodišnjem ratu. — Pojav braće Nikole i Petra Zrinskoga. — Posliedice triestgodišnjega rata za Hrvatsku. — Nastojanja bečkoga dvora o centralizaciji. — Pitanje krajine god. 1651. — Banovanje Nikole Zrinskoga. — Vojevanje Petra Zrinskoga s Turci. — Konac Ferdinanda III. 147—157 Leopold I. od god. 1657 — 1699.: Osobnost kraljeva. — Pitanje krajine. — Priprave k novomu tur- skomu ratu. — Novi Zrin. — Turski rat god. 1663. — Pobiede braće Zrinskih i slava njihova. — Nastavak turskoga rata. — Bitka kod sv. Gotharda i mir u Vašvaru god. 1664. — Nezadovoljstvo sbog mira. — Smrt Nikole Zrinskoga. -- Uzroci uroti Zrinsko-Frankopan- skoj. — Urota Zrinsko-Frankopanska od god. 1665 — 1671. — Raz- sulo roda Zrinsko-Frankopan.skoga. — Posliedice urote za Hrvatsku. — Banski namjestnik Nikola Erdedi. — Posliedice urote u Ugarskoj. — Obnova banstva god. 1680. — Povod velikomu turskomu ratu za oslobodjenje. — Turski rat za oslobodjenje od god. 1683—1699. — Mir u Karlovcih god. 1699 157—233 Hrvatska u XVIL vieku: Granice zemlje. — Obrana zemlje. — Krajina i i-azdioba njena. — Slavonija u tursko doba. — Lika i Krbava u tursko doba. — Ustav zemlje. — Sabor i njegova prava. — Ban i njegova vlast. — Vjera. — Škole. — Književnost. — Obrt i trgovina. — Dalmacija i Du- brovnik u XVI. i XVII. vieku. — Književnost dalmatinsko-dubrovačka. 234—278 III OetTT-rta. đ-oToa.. Knjiga jedanaesta. 01 godine 1700—1790. Leopold I. (konac) od god. 1700 — 1705.: strana Oznaka nove dobe. — Španjolski nasliedni rat. — Krajina. — Buna Rakoczjeva i smrt Leopolda 281 — 287 Josip I. od god. 1705 — 1711.: Osobnost kraljeva. — Nastavak španjolskoga nasliednog-a rata i bune Rakoezjeve. — Krajina god. 1708. — Szatniarski mir god. 1711. — Odnošaji u Hrvatskoj. — Smrt Josipova 287 — 924 Karlo III. od god. 1711—1740. : Osobnost kraljeva i odnošaji prema Španjolskoj. — Hrvatska prag- matička sankcija god. 1712. — Turski rat od god. 1715 — 1718. — Mir u Požarevcu god. 1718. — Pragmatička sankcija u drugih kraljevih zemljah. — Uredjenje sudstva u Hrvatskoj. — Borba za samostalnost banske vlasti. — Početak uredjenja hrvatske krajine god. 1734. — Novi rat s Turci od god. 1736—1739 295—311 Marija Terezija od god. 1740—1780.: Osobnost kraljice. — Njezin položaj. — Krunitba. — Hrvati u austrij- skom nasliednom ratu do mira u Draždjanih god. 1745. — Ure- djenje Slavunije, slavonske i gornje krajine god. 1745. — Uredjenje banske krajine god. 1749. — Slavonija prema Ugarskoj. — Povod se- ljačkim bunam u Hrvatskoj. — Seljačke bune god. 1755. — Poslie- dice njihove i uredjenje županija god. 1756. — Hrvati u sedmogo- dišnjem ratu. — Sabor ugarsko-hrvatski god. 1764. — Josip suvla- dalac. — Hrvatsko namjestničko vieće god. 1767. — Spojenje primorja i grada Rieka sa Hrvatskom god. 1776. — Dokinuće hrvatskoga na- mjestničkoga vieća god. 1779. — Konac Marije Terezije 311 — 355 Josip II. od god. 1780—1790.: Osobnost kraljeva. — Josipove vjerozakonske reforme. — Reforme upravne. — Ban Ballaša. — Rat s Turskom od god. 1787 — 1790. — Opoziv reforma i smrt Josipova 355 — 369 Hiratska u X VIII. vieku : Ban. — Sabor i njegova prava. — Županije i njihov djelokrug. — Slika hrvatske krajine. — Crkva. — Vjera. — Škole. — Književnost. — Trgovina 369—384 Knjiga dvanaesta. Od godine 1790-1848. Leopold II. od god. 1790—1792.: Osobnost kraljeva. — Povratak ustava. — Priprave ugarsku-lirvat- skomu saboru od god. 1790. — Sabor. — Smrt Lcopoldova 387 — 397 IV Franjo II. nd ffod. 1792— 183n.: S'-"*"* Kraljeva osobnost. — Početak francezkih ratova. — Rat sa Napo- leononi do eami)ofoniiijskog mira ^rudr 1707. — Kralj Franjo dobije Dalmaciju. — Slika njena. — Francezki rat do mira u Liinevillu god. 1801. Kralj Franjo prima god. 1804. naslov cara austrijanskoga. — Novi rat s Francezkom do požunskoga mira god. 1805. — Slika Dalmacije pod francezkom vladom. — Pad Dubrovnika god. 1800. — Pat s Francezkom do mira u Schonbrunnu god. 1809. — Hi'vatska preko Save pod Francezkom od god. 1809—1814. — Novo uredjenje Hrvatske preko Save god. 1815. — Vladavina austrijska Metterni- chova od god. 1815—1825. — Sabor ugarsko-hrvatski god. 1825. — Magjarski jezik za Hrvatsku. — Početak osviešćivanja Hrvatske god. 1832. — Grof .Tanko Drašković. — Sabor hrvatski. — Ugarsko- hrvatski sabor reforma i navale Magjara na cielokupnost i narod- nost hrvatsku. — Početak preporoda hrvatskoga s Ljudevitom Gajem god. 1885. — Konac vladanja kralja Franje 397—444 Ferdinand V. od god. 1835—1848.: Osobnost kraljeva. — Borba Hrvata za svoju narodnost. — »Danica ilirska«. — Čitaonica u Zagrebu. — Magjarska stranka u Hrvatskoj. — Ban Haller. — Priprave saboru. — Sabor ugarsko-hrvatski god. 1843. Sukobi u Zagrebu god. 1845. — Sabor hrvatski. — Književnost hrvatska od god. 1835—1846. — Sabor hrvatski god. 1847. — Sabor ugarsko- hrvatski god. 1847—1848. — Metel Ožegović. — Početak prevrata. — Ugarsko ministarstvo. — Pokret u Hrvatskoj. — Ban Jelačić. — Njegove odredbe. — Priprave saboru. — Instalacija banova. — Sabor. — Ban Jelačić svrgnut. — Priprave ratu. — Rat naviešten. 444—490 TREĆA DOBA KNJIGA DEVETA. (OD GOD. 1526. DO GOD. 1606.) (Smičiklat : Povjeat hrvatska. II.) KRALJI: Ferdinand I. (1527—15^4)- Maksimilijan (1564— 1576). Rudolf (1576— i6o6[8]). BANI: Franjo Bacan (1526— 1533). Ivan Karlović (1527— 1531). Od g. 1533—1537- neima bana. Tomo Nadaždi (1537 — 1540)- Petar Keglević (1537— 1542). Nikola Zrinski (1542— 1556). Petar Erdedi (1557— 1567). Franjo Fra n kopan Slunj ski (1567— 1572). Gjuro biskup Drašković (1567— 1578). Gašpar Alapić (1575—1578)- Krste Ungnad (1578—1584). Tomo Erdedi (1584— 1595). Ivan Drašković (1596— 1605). 'a pristupu k poviesti hrvatskoj za dobe Habsburga obazrieti nam se valja najprije na tadanji položaj Hrvatske. Narod jlirvatski branio se je bio već preko sto godina od velike azi- jatske sile , dok je u šestnaestom vieku dospio u strašnu dviestoljetnu borbu za narodni ob stana k. Turska sila dospjela je po ve- likom sultanu Sulejmanu I. na vrhunac svoje moći. Odmah u početku svoje vladavine osvoji on otok Rhod, začme mu gospodstvo na sredo- zemnom moru, Algir i Tripolis, obale sjeverne Afrike i sve zemlje da dolje do Nubije osvojiše vojske njegove. Mornarica njegova takmila se s brodovljem svih vlasti kršćanskih na sredozemnom moru kroz cieli šestnaesti viek. Gizdava Venecija milosti je iskala, Italija strepila, a Spanija badava kušala boriti se s ovom premoćnom silom na moru. Na kopnu otvori si Turska osvojenjem Biograda vrata u Ugarsku i Hrvatsku, te se je doskora vijao turski konjski rep u srdcu Europe nad priestolnicom Ugarske. U Aziji zavlada Sulejman iz Bagdada per- zijskim zaljevom i arabskim morem do indijske zemlje. Pod ogranci Alpa i Himalaja palili su u ovom vieku čopori turski. Kao što su u pradavno doba poviesti veliki despote azijatski ganjali ciele narode, da ih u druge zemlje prebace, tako su sada Turci kršćanski narod pred sobom tjerali, da ga u svojem velikom carstvu raztoče. „Koliko je zviezda na nebu i pieska u moru, toliko vojska imade naš veliki car", tako se hvaliti znali Turci poniznim kršćanskim posla- nikom, „a na proljeće doći će vas pohoditi." Kada je sultan glavom izilazio na bojno polje, nije imao nikada manje od sto hiljada vojske. A što je sultan mačem osvojio, to je po turskom pravu imala biti za uvieke zemlja prorokova namjestnika. Mira po pojmovih medju- narodnoga prava nije u ovom vieku dala turska vlada nijednomu kršćanskomu vladaru. Primirje samo mogli su si izprosjačiti kršćanski vladari po svojih poslanicih, koji su se svaki put iz priestolnice sulta- nove vraćali občarani od sjajnosti i zastrašeni od sile carstva njegova. 4 KNJIGA DEVETA. Pokoriti sav kršdanski sviet i satrti mu glavu u samom Kimu, to je bio zadnji cilj žednomu krvi kršćanske silnomu Sulejmanu, kada je više puta sam glavom sa svom sjajnošću izilazio u Europu na čelu svojih strašnih vojska. Kršćanski sviet iliti respublica christiana stoji prama ovoj sili polomljen. Nova vjerska načela, rušeći moć i ugled pape rimskoga i katoličke crkve, uzdrmala su jedinstvo kršćanskog svieta zapadne Europe. Papa rimski, njekoč duša i pokretač svim obranam i navalam kršćana na nekršćane, stoji sada zameten u razprah vjerskih, a nje- gova glasa neslušaju narodi. Vapaji iz Hrvatske i Ugarske na kršćanske vlasti završuju uviek : ako ovaj „antemurale christian itatis" propadne, propalo je sve kršćanstvo! Pape su podupirali ove prošnje, ali liepo reče već papa Hadiian VI.: „Više ste štete kršćanstvu učinili vi kra- ljevi kršćanski neslogom svojom, nego li Turci, premda svi mislimo i znamo, da su presilni." Francezka je stajala u ovom vieku u neprekidnom prijateljstvu s visokom portom samo za to, da kuća Habsburg nenadmaši svojom prevlasti Francezku. U Njemačkoj pomutila je bjesnoća protestantske vjere na toliko duhove, da je sam Martin Luter morao ustati proti nauci, koja se je stala širiti. Kako je „naš njemački narod" — veli Luter — „pol vraga pol čovjeka, njeki upravo žele, da Turci dodju i zavladaju." Vidi se — veli dalje o knezovih — da nije bog kod nas, jer neda našim knezovom toliko snage i duha, da ozbiljno o ratu s Turci rade. Toliki se sabori u to ime sastaju, a ništa se nikada neuradi, kao da se bog ruga našim saborom, pak daje vragu go- spodo vati, dok Turci neprovale i samu Njemačku neosvoje. Neka nepuste kršćanski vladari, da se pojedini kraljevi sami u boj s Tur- činom upuste, kako je to do sada bivalo, „da Turčin proždre danas kralja ugarskoga, sutra kralja poljskoga, a narod se naš izdaje, na mesnicu vodi; u ludo se krv prolieva." Ćesa nije mogao postići papa rimski, nije dakako postigao niti Martin Luter, jer smućeno družtvo ljudsko, kakvo je onda bilo u Europi, nikada dalekih koristi niti po- gibelji progledati nemože. Čim je manja briga bila zapadnim kršćanskim narodom, kako turska sila u zemljah hrvatskih, ugarskih i austrijskih napreduje, tim je uža sveza za zajedničku obranu nastajala medju Hrvatskom, Ugar- skom i austrijskimi zemljami. „Samo radi obrane naše svjete vjere biramo Te," vele Hrvati novomu kralju Ferdinandu, „kad su nas svi kralji zaboravili!" FERDINAND PRVI. 5 Po Želji susjednih zemalja imao je u šestnaestom vieku ban hrvatski pucanjem iz lumharada i paljenjem vituljača naviestiti dolazak Tm-aka. Iz Kibnika pukla je lumbarda, da uaviesti preko Metlike cieloj Kranj- V skoj, a od Drave pucalo se, da se nastavi s jedne strane u Štajersku, s druge u Ugarsku do Dunava, a od Altenburga i Kiseka tekao je dalje glas u austrijske zemlje. Ovaj zaključak sabora svih austrijskih zemalja (u Insbruku 1538.) karakteriše nam nov savez zemalja i naroda uz Dunav, Savu i Dravu, od kada su dobile jednoga vladara. Za obranu ovoga saveza i za slavu kršćanstva stoji hrvatski narod kao živi zid. Su- sjedne u nevolji zahvalne zemlje rado su Hrvatsku nazivale „antemu- rale christianitatis", a osobito austrijskih zemalja. Hrvatska na skrajnih točkah periferije novoga saveza zadobila je najveće rane na svojem na- rodnom tielu, dočim je komad po komad odpadao u ždrielo nezasitnomu neprijatelju. U ovo vrieme nasta medju narodom otimajucim se od smrti strašna ali istinita poslovica: Bog visoko a car daleko. Kroz puste vječne ratove bez odmora prolaziti ćemo u šestnae- stom vieku, ali iz krvavih mučeničkih djela otaca svojih crpsti čemo sladku utjehu, da u najstrašnijih i najzdvojnijih časovih Hrvati neoka- Ijaše imena svoga. „Živi Turkom nepredajimo se", može se redi, da je geslo Hrvatom u šestnaestom vieku. Samo nam se sobom nudja, da u ovom kratkom pogledu okom svrnemo na obseg zemlje i na one rodove, na kojih je počivala snaga i ugled kraljevstva. Hrvatska je prije mohačke bitke oslanjala s iztoka obranu svoju na jake gradove uz Dunav i Savu, od kojih je bio znamenit na utoku Drave u Dunav dobro utvrdjeni Osiek i pri utoku Drine u Savu na savskom poluotoku jaki grad Raca. Uza Savu imao je i kralj i drugi mogućni velikaši gradove svoje, koje su sami po mogudnosti branili, a narod ih je popravljao i utvrdjivao. Znatniji su bili Brod i Kobaš pri otoku Orljave u Savu, Gradiška zastiđena s juga Savom, a od sjevera i iztoka nepregazivimi močvarami. Hrvatska je granica tekla dalje uz Vrbas rieku, na kojoj je bila Banjaluka grad na obie strane Vrbasa i Vrbasom u polukrug oblieveno Jajce, kojega kapetan je radi važ- nosti mjesta za poslediijili kraljeva ugarskih imao naslov kapetana ili bana od Jajca. Od Jajca na jugoiztok nestuhiom i više puta pre- lomljenom crtom za vrši vala se obranbena crta Hrvatske sa nepredo- bitnim Klisom povrh Spljeta grada, gdje su negda dane rado bo- ravili kraljevi naše krvi. Iz Klisa obuhvadajuč Zagorje a ostavljajud primorje tekla je granica uz Velebit do mora, na kojem su cvali Senj, Bakar iKiek a. 6 KNJIGA DEVETzV. U OVO vrieme bili su u cvietu mnogi mogudi hrvatski rodovi, koji su od davnih vremena resili povjest svoga naroda. Izmedju Vrbasa i Une natjecali su se bogatstvom i prostranstvom zemalja grofovi Bla- gajski sa Keglevidi i na sjeverozapadnoj strani prema Uni sa Frankopani Tržačkimi. Veći dio Like i Krbave bio je u ruku roda Karlo vida, a na primorju glavni gospodari Frankopani Ozaljski. Izmed Une i Kupe na milje daljine širili su se posjedi Zrinskih. Uza Savu i preko u Bosnu i 11 z Kupu bio je bogati biskup i kaptol zagrebački. U Mosla- vini podigao se netom rod Erdeda. Uz Posavje slavonsko po liepih plodnih zemljah vladali su Kanižaji i Zapoljski, a uz Podravje Banfi ili Banovidi i Morovidi, dočim je u srednjoj Slavoniji bio jak od sta- rine rod Prodanida, sada zvanih Nadaždija. U liepom Zagorju bilo je Draškovida i Badana i mnogo drugih rodova. Nemožemo ovdje izbra- jati mnogobrojnih plemidkih rodova raztresenih po svem kraljevstvu, od kojih su mnogi dali odlične branitelje svomu narodu u ovo vrieme neizmjerne premodi turske, a tečajem pripoviedanja dogodjaja izađi de i onako na pozorište povjesti. "^' I. Mohačkom bitkom 29. augusta 1526., gdje je poginuo mladi 1526. kralj Ljudevit II. i na bojnojii polju ostali najmogućniji velikaši i biskupi Ugarske, pala je sva iztočna ravna Slavonija pod tursko gospodstvo. Liepi gradovi uz Dunav: Erdut, Ilok, Dalj i Osiek dižudim se do oblaka plamenom i dimom, a i jaukom kršćan- skih duša navješćivahu, kuda se kj'eće dvie sto hiljada Sulejma- nove vojske. Kada se je razsuo glas, da je kralj na Mohaču poginuo i sva vojska propala, pobježe iz Budima kraljica, iz Ugarske bje- žaše narod u susjedne zemlje. I hrvatski puk neizmjerno se uz- rujao. Iz Slavonije spremao se narod da ostavi domovinu. U sretan čas dospje u Zagreb knez Krsto Frankopan sa svojom vojskom. „Da mi ovamo nepridemo slobodno pust rusag (zemlja) ostajaše," piše on biskupu Franji Jožefidu. On izda proglas na narod, neka se neboji, da kralj nije poginuo, što on u istinu još onaj dan 5. septembra nije znao, jer snuje 0 tom, kako će kralj modi Budim braniti. Krsto je u isti čas dobro slutio, da će se turska sila sru- šiti na Hrvatsku, „ako se car vi'ne iz Ugarske boječi se jeseni." Neznajući jošte za smrt kraljevu sudio je, da će Sulejman ne- moguči napredovati u Ugarskoj sbog nastajuče zime, „pod Jajce sam glavom", a Ibrahima vezira da će poslati kroz Slavoniju i Hrvatsku. Krsto je stao razgledati gradove, spremao obranu medju Savom i Dravom, a nadao se, da de laglje braniti briegovitu Hrvatsku, nego što se je mogla braniti ravna Ugarska. Sultan se zbilja vrati ved polovicom septembra iz Budima, a do 200.000 naroda potrla je na povratku njegova vojska. Sav se sviet čudio, da car odilazi iz Ugarske, a u nijc^dnom gradu neostavlja posade. Ivan Zapolja hvalio se kašnje papi, da je on KNJIGA DEVETA. Sulejmana na to nagovorio, da krš(5anstvo više netrpi. Sulejman nije navalio na Slavoniju, kako je očekivao Krsto Frankopan, niti nije sam glavom pošao pod Jaj ce, ali ipak posla veliki odjel vojske svoje pod taj grad toli slavno prije l)ranjen po Petru Keglevic'u i Krsti Frankopanu. Grad je sada branio Stjepan Gerbonog s malom posadom, koju je na pomod bio dao Hrvatom Ferdinand nadvojvoda austrij- ski. Deset dana bili su Turci i razvaljivali iz topova zidine grada. Stjepan nedobivajudi pomodi, morade ved deseti dan ugovarati s Turci, koji mu dopuste, da s mirom iz grada izadje sa svojom vojskom i da iznese, što im konji mogu ponesti, ali da teže oružje u gradu ostavi. Cim je palo Jajce, dogodilo se, česa se svatko bojao, padoše i drugi gradovi hrvatski uz Vrbas rieku. Tvrdu Banjaluku, koja se je prostirala na obadvie obale Vrbasa, zapovjednik za- pali i ostavi, a tako i drugih dvanaest gradova izmedju Vrbasa i Save. Jajce smatrahu suvremenici najjačim ])edemom ciele Hrvatske i južne Ugarske. Jošte poslije dvie godine dana nastojaše Ivan Zapolja kralja Ferdinanda pred kršćanstvom obtužiti najviše^ sbog Jajca, da je on kriv% što je ta najjača obrana kršćanstva pro- pala. Spomen na propast Jajca znala je i u kašnje vrieme uzbuditi ogorčenost kod Hrvata na Niemce, kojim se je predbacivalo, da su radi kukavštine svoje, nečekajući na pomoć, grad prenaglo predali. Tako je poslije mohačke bitke naša zemlja na dvie strane bila Turkom otvorena. Na iztoku u Slavoniji ostali su sada na skrajuih obroncih gorja slavonskoga pogranični gradovi Našice, Podgorač i Gorjane. Na jugu izmedju Vrbasa i Sane bilo je skoro sve tursko, a izmedju Sane i Une sve nesigurno. U ovaj čas , kad su ved Turci ove Kepe strane od Hrvata odvalili, dospješe sigurni glasi, da je kralj poginuo. Bio se već povratio s bojišta biskup zagrebački Simun Erdedi. Za kraljevstvo hrvatsko javiše se prosci s više strana. Već prije mohačke bitke iskao je car Sulejman Hrvate, neka ga prime za svoga gospodara. Obećavao im, da će svakomu vratiti njegovu otčevinu, koju je dosele od njegove sile izgubio. Nudio im, da će uzčuvati sve stare slobode njihove, vjeru da će im paziti, a na svoju kršćansku braću da neće morati ratovati. Njihovi ljudi da će biti slobodni od svake daće kroz deset godina. Pokazivao im Sulejman na tolika kršćanska ki'aljevstva , koja su pod nje- FERDINAND PRVI. govom vlasti, pak živu slobodno po svojoj ^'jen i po svojih za- koiiih. Mletačka republika, prva susjeda Hrvatske, stara saveznica njekih rodova hrvatskih navalila s molbami na Hrvate, neka s republikom u savez stupe, da zajedno s Turci mir čine i rat počimlju. Venecija da če dati nagrade vojsci hrvatskoj. Turke i Mletčane Hrvati odbiju, a dva jaka pretendenta za krunu ugarsko-hrvatsku podignu se: Ferdinand nadvojvoda austrijski i Ivan Zapolja erdeljski vojvoda. Ferdinand austrijski, svak Ljudevita H., bio se oženio sa sestrom njegovom Anom, a sestra Ferdinandova Marija bila je udata za Ljudevita. Po ugovoru od godine 1515. izmedju otca Ljudevitova kralja Vladislava i djeda Ferdinandova cara Maksi- milijana imala je Ugarska, Hrvatska i Ćeska pripasti kudi Habs- burgovoj, ako bez djece umre Ljudevit. Ferdinand se je nadao, da ce sada po pravu ugovora i bez neprilike sjesti na priestolje ovih zemalja. Ferdinand odgojen u Španjolskoj stekao je u devetnaestoj svojoj godini (1522.) u diobi sa starijim bratom carem Karlom austrijske zemlje. Istom se je sada priučavao njemačkom jeziku, a odnošaje svojih i susjednih zemalja malo je poznavao. Još iste godine, kada je Sulejman u susjednu Ugarsku provalio, spremao je na pomoć bratu Karlu vojsku iz svojih zemalja proti ligi cambrajskoj i slao ju u Italiju proti papi. Dapače sam se spremio bio , da stupi na bojnom polju u Italiji na čelo svoje vojske i bio je ved na putu jedan sat od Insbruka, kada mu 6. septembra stigne glas, da je kod Mohača ugarska vojska uništena, Turci da na- preduju, a kralj da je izčeznuo. Za njekoliko dana dodju istom glasovi, da je kralj poginuo, i da je turska vojska samo petnaest milja daleko na putu od Beča. Ferdinand se uzžurkao, da sa- bere štogod vojske, koliko je jošte nije bio izveo iz svojih ze- maljah u Italiju s ono malo novca, što mu je preostalo od rata talijanskoga. Preslabe bi l)ile njegove sile, da je Sulejman sada krenuo na Austriju, več je i sam jaukao bratu svomu caru Karlu, da ga jamačno čeka sudbina njihova svaka Ljudevita. Iz ove nevolje izbavi ga odlazkom iz Ugarske sam Sulejman. Sada je Ferdinand istom o tom mogao raditi, da bude izabran za kralja češkoga, ugarskoga i hrvatskoga. Ferdinand je malo poznavao odnošaje češke, a još manje ugarske i hrvatske. U Ugarskoj mogla mu je pomagati sestra Marija obudovljela kraljica. 10 KNJIGA DEVETA. Ona sal)ra oko sebe u Požiinii vierne svoje pristaše bana hrvat- skoga Franju Badana, biskupa vesprimskoga Tomu Szalahazija, Aleksu Turczoa i sriemskoga biskupa i kancelara kraljeva Stje- pana Brodarica. Marija je kroz šest godina dobro upoznala go- spodu hrvatsku i ugarsku ; stekla si medju njimi mnogo prija- telja, osobito poslednjih godina, kada je više ona vladala nego li Ljudevit. Ferdinand joj preda težku zadadu, neka na njegovu stranu predobije velikaše ugarske i hrvatske, što je ona rado činila. Drugi pretendent Ivan Zapolja bio je jedan od najboga- tijih i najmogucnijih velikaša Ugarske, sin bogata otca i kneginje majke, šlezke princese od staroga roda Plastova. Ved otac njegov ljubimac plemstva ugarskoga snovao ozbiljno o tom, kako de si prvorodjenca učiniti kraljem ugarskim. Mislilo se, da bi mogao Ivan oženiti se sa Anom, koja se je kašnje udala za Ferdinanda. Kada je slabašni Ljudevit poboljevao, nastojaše Zapolja kao glava narodne stranke, da bude gubernatorom Ugarske, a javno se go- vorilo : umrieti de Ljudevit, pak de se Ivan oženiti s kraljicom Marijom. Još za života Ljudevitova piša mletački poslanik svojoj republici: „Zapolji nebi bilo neugodno, da se državi kakva ne- sreda dogodi, jer bi ju on sa svojom modi lasno opet osvojio i učinio sebe kraljem." Sada je to vrieme nadošlo. On je stajao sa 40.000 vojske na strani, dok je Sulejman razbio Ljudevita, pričalo se dapače odmah poslije bitke, da je brat Ivanov Gjuro svojom rukom ubio Ljudevita, ali je i sam u boju poginuo. Skoro sve plemstvo ugarsko uprlo je sada oči u toga naj- mogudnijega velikaša, svi se ufali, da de sin domovine poput Matije Korvina podidi kraljevstvo i izbaviti ga od neprijatelja i od kralja tudjina. Od ljute mržnje na Niemce pristajali su i mnogi njegovi osobni neprijatelji uz njega, a po njem bi se imao izATŠiti onaj članak sabora g. 1505., da Ugarska nikada više nede primiti tudjina za kralja. Sam Zapolja osbiljno stao nasto- jati oko mlade udovice kraljice Marije, da se s njom oženi, time i s Ferdinandom izmiri, a tako sam nepobitno od svih priznat bude kralj ugarski. Marija je tako s početka prikrivala svoje misli, da se ved Ferdinand stao pobojavati, nede li mu se sestra iznevjeriti, dokle ga ona nije uvjerila, da samo za njega radi. Ferdinand i Zapolja stali se takmiti i otimati medju Hrvati svaki za sebe. Spomenusmo ved, da je Ferdinand imao sbog obrane nasliednih austrijskih zemalja u njekih gradovih hrvatskih FERDINAND PRVI. 11 na krajini svoje posade. Sada su toj vojski Ipili zapovjednici Ivan Katzianer i Nikola Jurišic. Krsto Frankopan, glavni vojvoda u Slavoniji bio je njekoč u službi cara njemačkoga Maksimilijana, djeda Ferdinandova, a to su dobro znali savjetnici mladoga nadvoj- vode, jer su svi bili iz Maksimilijanova vremena. Ferdinand zamoli Krstu, a zapoviedi Juiisicu, neka mu budu komisari na saboru hrvatskom. Preporuči im neka nastoje na njegovu stranu pređo- biti svu gospodu, a k uglednijim neka se glavom upute. U pismih Krsti Frankopanu i biskupu Simunu Erdedu obedaje im sva dobra i časti, sva prava velikašem i plemstvu, a da bi njemu najdraže bilo, da se može sa svakim od njih sam glavom razgovarati i za pomod uprositi. Ali kada nemože, on se nada da če ga primiti za kralja, a on če im biti otac dobar i milostiv. Još veli svakomu od njih, da če učiniti sretna njega i njegov rod. 23. septembra sasta se sabor hrvatski u Koprivnici, ali neizabra Ferdinanda, več učini Krstu Frankopana „regentom i protektorom" Slavonije i pokrajnih ugarskih županija, saladske, šimegjske i baranjske, gdje je onda jošte skoro sam naš narod bivao. „U Zagrebu čekaju, koga če Ugri izabrati, a dotle če ostati neutralni", piša mletački glasnik iz Hrvatske. Slutili su mnogi, da se Krsto uzteže izjaviti, dok nevidi, nebi li sam sebi mogao krunu pri- baviti. Stališi izaberu ipak poslanstvo Ferdinandu, a zamole Krstu, neka ga on s biskupom Simunom Erdedom povede, ali on nije htio toga primiti. Ferdinand uroci na 14. oktobra glavne svoje privrženike iz Ugarske i Hrvatske u Haimburg, da se s njimi posavjetuje. Frankopana zamoli udova kraljica posebnim pismom, ali ga nije mogla na to namoliti, da dodje. Poslanstvo hrvatsko dospjelo bilo u Požun, dok je jošte Ferdinand u Haimburgu boravio. Da im pokaže osobitu počast, posla im dva svoja savjetnika, da ili pozdrave i njegovu radost izkažu, što su se do njega potru- dili , moleči ih, neka mu budu vierni. Erdedi stane ugovarati s Ferdinandom. Po savjetu svojih savjetnika čini se, da mu je Ferdinand puno obečao, česa nije bio nakanio održati. Tomo Nadaždi, za onda njegov glavni savjetnik iz Ugarske, svjetovaše mu : neka samo obečaje, a da netreba držati ! Zapolja bude medjutim dne 10. novembra u Stolnom Bio- gradu neizmjernim oduševljenjem jednoglasno izal)ran za kralja, a sliedeči dan okrunjen krunom sv. Stjepana, koju je lahko stekao, 12 KNJIGA DEVETA. kad joj je sam s Petrom Pereiivijem čuvar bio. Izbor je vodio Štefan Verboczi prvi pravnik svoga vieka u Ugarskoj. Kada je zapitao stališe, hodete li Ferdinanda kriknuše svi u jedan glas : „nedemo za ništa na svietu." U istinu je bila u tom saboru skoro sva Ugarska. Austrijska stranka u Ugarskoj iskala je, neka palatin Stjepan Bathory sazove sabor za izbor Ferdinandov. Premda je malena stranka od njekoliko velikaša i nješto bližnjega plemstva bila preslaba, da potamni sjaj sabora stolnobiogradskoga , proglasi ipak palatin stališem i redovom, da se nadju na zakoniti sabor u Požunu, gdje de se kralj birati. Čim je slabije stala stranka austrijska u Ugarskoj, tim je jače radila u Hrvatskoj, gdje je našla dosta iskrenih pristaša. „Kada nas je naš pravi kralj Ljudevit ostavio, kada su nas svi kralji i knezovi kršdanski ostavili, onda nam je Ferdinirnd austrijski pomodi poslao i pomagao naše gradove braniti." Tako je sada dokazivala austrijska stranka. Hrvatska preko Kupe do mora složi se za Ferdinanda, ostavi neodlučnu Slavoniju i posla posebno poslanstvo Ferdinandu , na što se je tim prije morala odlučiti, jer su Turci skoro svakim danom uznemirivali gradove hrvatske. Ovo poslanstvo zadrža Ferdinand kod sebe cieli mjesec dana, a onda ih zamoli, neka prodju na požunski sabor, kamo de dođi i do dvadeset čeških velikaša, da ugarske stališe za njega pre- dobiju. Dne 15. decembra 1526. bude Ferdinand u Požunu od maloga broja velikaša i nješto plemstva iz bližnjih županija izabran za kralja ugarskoga, gdje je obećao braniti slobode naroda i zemlje od Turaka, a da de ga u tom pomagati njemačko carstvo. Poslanici hrvatski vrate se umah posije izbora kudi, a Fer- dinand imenova svoga tajnoga savjetnika Pavla Oberšteinera, Ivana Pachlera, vojvodu Nikolu Jurišida i Ivana Katzianera svojimi poslanici za izborni sabor u Hrvatskoj. U Cetinju gradu kneza tržačkoga Jurja Frankopana sakupe se gospoda i plemidi hrvatski. Cetinj je onda bio g'otovo u središtu staroga kraljevstva hrvatskoga mjesto dosta napučeno, a gospodski dvorovi kneževi mogli su gostoljubno primiti i kraljeve poslanike i drugu bradu i prijatelje. Našli su se tuđe Ivan Karlovid knez krbavski, kašnje ban hrvatski, Stjepan grof Blagajski, Juraj Frankopan Cetinjski, Vuk i Krsto Frankopan Brinjski, biskup Kninski, i mnogi drugi plemidi hrvatski. FERDINAND PRVI. 13 Na samu novu godinu 1527. stupe poslanici kraljevi pred 1527. sabranu gospodu. Poslanici objave listinu kraljevu stališem i redovom. Kralj veli, da je s veseljem primio poslanike Hrvata, ali da oni nisu imali punomoći sve s njime ugovoriti, zato stupa on sam preko ovih svojih poslanika pred stališe, moli ih neka mu prisegnu viernost kano svomu kralju. On im se kraljevskom riečju veže, da ce čuvati sva njihova prava, povlastice, sve zakone i odluke, koje su uživali pod prvanjimi svojimi kraljevi. Neka sva obećanja tako prime, kano da je on sam medju njimi. Na to odvrate stališi hrvatski jednodušnim svojim zaključkom, da primaju kralja češkoga Ferdinanda za kralja hrvatskoga pravoga i zakonitoga i njegovu ženu Anu za pravu i zakonitu kraljicu razmatrajuč njegova prava na priestolje hrvatsko. Stališi ga primaju osobito zato, što ih je on „jedini izmed kršćanskih kraljeva" pomogao, te im ovaj neki-šc'anski krvolok nije oteo otčcAinu i nije ih otrgnuo od saveza kršćanskih država. Ovaj znameniti čin obavljen je u crkvi sv. Marije samostana cetinjskoga. Od velikaša i plemića primiše kraljevi poslanici prisegu viernosti, a zahvalnom službom božjom, gruvanjem iz topova i mužara po svih gradovih i selih naviešdivalo se, da je Hrvatska dobila Ferdinanda nadvojvodu austrijskoga za kralja. Ferdinand obeća Hrvatom, da će u gradovih na krajini o svom trošku držati hiljadu konjanika i dvie stotine pješaka, i da će gradove obskrbiti svojimi spravami. Za uzdržavanje vojske od osam hiljada konjanika neka polovicu dadu stališi, a polovicu će on sam dati. Da zaštiti jošte bolje Hrvatsku, držati će u susjednoj Kranjskoj uviek poveću vojsku. Nisu niti cetinjski dani prolazili bez smutnja i briga. Zabri- nuti su bili stališi, što će uraditi Krsto Frankopan, uz koga je pristala sva zemlja izmedju Save i Drave. Iskali su, da mu dobiju premca, neka Ferdinand učini banom Nikolu Jurišića. Bio je tada Hrvatom nametnuti ban Bacan, ljubimac kraljice Marije, čovjek pohlepan za novcem, a u politici nestalan. Ferdi- nand ^a je sam htio odbaciti, jer mu prevelikih novaca već nije mogao nasmagati, ali ga sestra njegova zaklinjala, neka neodbije od sebe pristaša svojih, kada ih i onako malo imade. Podpuni razdor nasta u Hrvatskoj saborom u Dubravi, koji je urekao Krsto Frankopan, a kukavni ga ban Bacan proglasom na narod badava kušao razbiti. U gradu biskupa Erdeda proglasi 14 KNJIGA DEVFyrA. stranka Krstina dne 3. januara 1527. Ivana Zapolju kraljem Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Frankopan je ipak morao obedati stališem, gleded na zasluge Ferdinandove za ovu zemlju, da će nastojati o slogi i izmirenju izmedju oba kralja. U toj misli sastaju se s njimi i brada preko Kupe. Hrvati što su Ferdinanda izabrali mole ga i zaklinju, neka se sa Ivanom Zapoljom izmiri, ali on im odgovara, da hode, ako se Ivan krune ugarske odreče. Velika uzrujanost sbog posljedica ovoga razdora izmedju pristaša dviju kraljeva oblada skoro svakom dušom u našem narodu. U Hrvatskoj razgovara se samo o tom, piše mletački izvjestitelj iz Zagreba, da se tri paše spremaju na Hrvatsku, a na to se jadikuje, što se u taj čas radja u zemlji gradjanski rat. Dođi ce Memci da razbiju stranku Zapoljinu, Zapoljevci ce se sdružiti s Turci, pak je onda Hrvatska propala. To da je bio svakdanji razgovor poslije nove godine 1527., a Mletčanin dodaje: neka se bog smiluje siromašnomu kršćanstvu ! Ferdinandu je bila dragocjena Hrvatska preko Kupe do mora, jer je u Ugarskoj samo tri grada na granici mogao svojimi nazivati. Hrvatska je štitila nasliedne zemlje i priečila savez Zapolje s Italijom, s kojom je ovaj čas kuda Habsburg u ratu bila. Uz viernoga viteza Nikolu Jurišida učini kralj vojvodom svoje vojske i banom kneza Karlovida. Nastojao je po savjetu Jurišidevu, da utvrdi gradove na Uni, a naročito Bihač, koji su smatrali ključem Hrvatske. Ferdinand je dobre želje pokazivao, ali učiniti nije mogao gotova ništa ; kraljica Marija morala je novce na sramotu od požunskih gradjana posudjivati, brat mu Karlo javljao, da je svoje novce do poslednjega cekina u talijanskom ratu potrošio. Ferdinand je slabo i nikako plaćao vojsku u Hrvatskoj , svjetovao bratu caru Karlu, neka na zapadu učini mir; a Karlo njemu, neka se izmiri sa Zapoljom, samo da si krunu t. j. kraljevski naslov spasi. Kuda Habsburg nalazila se u najneugodnijem položaju i prema zapadnim vlastim, koje su bile sklonije Ivanu Zapolji. Prijatelj Krsta Frankopana biskup senjski Franjo Jožefid preuze poslanstvo u ime Zapolje u Veneciju, papi i kralju francezkomu. Republika primi biskupa veoma prijatno i prizna Ivana za kralja, a odaslaniku bana Badana odgovore, da neimaju razloga biti neprijatelji Ivanu Zapolji. Papa ga obzirnije primi, jer je ved Ferdinand kod kurije protestirao proti Zapoljinu izboru, ali opet FERDINAND PRVI. 15 obeća, da de ga gledati poduprieti. Poslaniku stališa hrvatskih plemiću Tomi Kamaraju, koji je molio pomod proti Turkom od- govori papa, da bi rado pomagao Hrvate, kako su ih pomagali i njegovi predšastnici, ali da bi sada i sam morao pomoći prositi. Na neprijateljskom dvoru kuće Habsburgove kod Franje I. francezkoga kralja bio je biskup Jožefić sjajno sa svimi počastmi primljen u St. Germain en Laye-u. Kralj Franjo dade u svojoj državi novce kupiti i pošalje doskora svoga posebnoga poslanika s novci u Ugarsku. I Englezka bila je prijatnija Zapolji nego li njegovu protivniku, premda nijednomu nije mogla pomagati. Poljska nije imala razloga prijatelj evati s kućom Habsburgovom , a Turska je upravo primila u zaštitni savez Ivana Zapolju. Badava je Ferdinand sa svojimi poslanstvi kušao razbiti ove saveze Zapoljine. Krsto Frankopan opet se u toliko osilio, da se je austrijska vlada bojala vec mjeseca januara 1527., da bi mogao u Štajersku navaliti. Hrvatsku prekokupsku ljuto stisnu s jedne strane on, nedopuštajud prolaza ladjam iz Save u Kupu, a s druge Venecija s mora. Hrvatska preko Kupe stade nemilo stradati a k tomu su jošte opetovano dolazili glasovi, koji su veoma uznemirivali Hrvate i bečki dvor, da se 90.000 vojske pod vezirom Ibrahimom sprema na Hrvatsku. 27. aprila sastane se opet u Cetinju sabor stališa hrvatskih viernih Ferdinandu, da viećaju o težkom položaju svome. Kada su Ferdinanda birali, nadali su se, da de novi kralj s pomodju svoga brata cara Karla i njemačkoga carstva istu Bosnu osvojiti i razširiti granice Hrvatske, a sada več vide to- like nade propale i zemlju svoju na rubu propasti. — „Neima naroda u kršćanskom svietu — vele oni — koji bi toliko krvi bio prolio za obranu svetoga Krsta koliko mi. S tom su slavom djedovi naši umirali, da nas nitko nikada s oružjem podjarmio nije. Svojevoljno se pridružismo kruni ugarskoj, a sada opet svo- jevoljno Vašemu Veličanstvu. Propala su kraljevstva od Turaka, a mi smo ostali kao dobar štit kršćanstvu. Prije su nas pomagali i papa i Mletčani i drugih smo prijatelja imali. Odkada Vas iza- brasmo za kralja, svi nas ostaviše. Videći Turci, kako odlučno pristasmo uz Vas, spremaju se s velikom vojskom da nas i naše gradove osvoje i zajedno s Bosnom pod jednu vlast sprave. Sva nam je obrana duž rieke Une, a ako jedan grad tamo propadne Turkom u ruke. Hrvatska je propala." — Hrvati su birajući Ferdinanda poželili, da se zajednički s njimi brane i 16 KNJIGA DEAETA. austrijske zemlje i da se ta obrana uredi. Ferdinand je za prvi mah obedao , da de do te uredbe držati jaku vojsku u Kranj- skoj, al nije ništa uradio. Na vrhunac ■ dospiju smutnje u Hrvatskoj odredbami Ferdi- nadovimi, da se otimlju dobra pristašam Zapoljevim a kralj ih darivao, kao da su ničija pristašam svojim. Otimačinu po svoj zemlji otvoriše nove kraljeve darovnice, kojih je broj tako velik i obsiže skoro sve krajeve krvaljestva, da neima kraja gdje Ferdinand nebi bio štogod darovao, tako da Krsto Fran- kopan pravo piše: svakojaki ljudi plemenštinu dobivaju, a mi našu djedovinu gubimo ! Usred ovih smutnja poslije Gjurgjev dana 1527. provale Turci u Liku i Krbavu. Pripoviedaju, da je knez Karlo vid go- spodar ovih zemalja onaj čas bolovao, a Nikola Jurišid branio gradove uz Unu. Gradovi lički redom popadoše, pade i biskupija modruška, a biskup sretno iznese živu glavu i uteče na otok Krk pod vlast mletačku, mnogo naroda odvedoše Turci. Svatko je u susjedstvu Hrvatske pitao, gdje «u Turci, ali nitko pomogao nije — kako veli suvremeni Mletčanin. Kada je Murat bosanski osvojio Liku piša u Veneciju: „Sada smo susjedi, valja da bu- demo dobri prijatelji i' Venecija primi liepo glasnika i odvrati - mu, da su joj mili njegovi glasi, premda jamačno nije tako mislila, jer je lahko mogla slutiti, što de se doskora dogoditi. Iz Like provaljivahu Turci dalje u mletačke zemlje, kako svje- doče Mletčani i Krsto Frankopan: „pokli je Udbina vzeta do danaska ni jedan dan bil, ki mi otca nisu robili", a otac je njegov onda u Brinju stanovao. Sada i za Senj nasta velika pogibelj. Zapoviednik Senja bio je grof Petar Kružid neumrli branitelj Klisa grada. Senjanom poruči, da su na Klis dva paše navalili, zato da im nemože pomodi, neka se brane kako znadu. Senjani skupe i oboružaju do šest sto ljudi i zamole Mletčane, neka im pomognu. Mletčani odgovore: „da su gospoda benetačka u miru s kraljem češkim, s kraljem ugarskim i s carem turskim, i da to nesmije biti, da bi mletački ljudi dospjeli u grad kralja ugarskoga (t. j. Zapoljin grad)!' Dodje u Senj ipak nješto njemačke vojske. Turci zabavljeni u Lici i videdi dobro spremljenu obranu ovaj put niti nepokušaše na Senj navaliti, ved po načinu svome gradove u Lici utvrdji- vahu, da se od svake mogude navale kršdanske uzmognu obraniti. FERDINAND PRVI. 17 Kružid morade od Klisa odbiti dvie velike navale, što oba puta sretno izvede. Kod prve navale Turaka pripovieda se pri- poviest, koja karakteriše onobitni rat. Imali su Turci izmed sebe nekakva Goliata po imenu Bakotu, koji je Klisane na mejdan izazivao. Turci su toliko u njegovo junačtvo \jerovali, da su obedavali otići izpod Klisa, ako im tkogod Bakotu svlada. Nadje se junak Mile Parisevic inače prost vojnik, koji se odluči na mejdan poći, a zavjetova se majki božjoj tersatskoj da ce joj posvetiti onoliku voštanicu, koliki je onaj div turski, ako mu bog dade svladati onoga silnika. Popadoše se na očigled obiju vojska i Mile svlada Turčina. Mile prikaza sbilja ogromnu sviedu, koju je jošte Valvasor na Tersatu vidio, a Turci za ovaj put ostave Klis. Za malo vremena opet dodje turska vojska, ali ju Kružić pred Klisom razbije. Na Nikoli Jurišicu ostavio bio Ferdinand svu obranu Hrvatske, a nije mu slao pomodi. Gospodi hrvatskoj poručivao je kralj, neka svatko svoje gradove sam brani, a gdje bude velika turska vojska navaljivala, tamo neka priskoči Jurišid, koji je skoro goloruk s neplaćenom vojskom stajao na krajini. Nikola jadan i zlovoljan zahvali se na vojvodstvu i reče kralju, da „nije voljan tolike sra- mote i rugla podnositi!' U njekih opustošenih krajevih, da je zavladala strašna glad radi vječnoga straha Turaka ; jer ljudi nemogu obdjelavati svoje zemlje. „Narod je stao ostavljati svoju otačbinu, ja sam ga sustavio, ali mu pomodi nemogu I' Jurišid kralju upravo predbacuje groznu posljedicu onoga darivanja pro- tivničkih dobara i gradova, gdje kralj sam povladjuje, da bude svakomu od njegovih pristaša ono, što si od protivnika otme. « Mnoge sam gradove — veli — momu kralju dobrim načinom pridobio, a da sam hotio, mogao sam danas imati imanja u vried- nosti od trideset hiljada dukata t' Kada se Jurišid zahvalio, osta vojvodstvo na knezu Karlovidu, koji je sada padom Like i Krbave tako osiromašio, da nije imao grada kamo bi majku svoju smje- stio, dok mu Ferdinand nedarova Medvedgrad nad Zagrebom i drugih njekoliko gradova. Narodna pjesma u Lici pripieva nam ob ovom poslednjem Karlovidu i rodu njegovu. Ferdinand je na Hrvate zaboravljao, jer se je spremao na veliki rat sa Zapoljom. Kralj poljski sastavio je bio u Olomucu njeki sastanak, da izmiri oba suparnika, ali Ferdinand sam nije nikada ozbiljno mislio na pomirbu, ved samo da vremena steče (Smiiiklaa- Povjeat hrvatska. II.) £* 18 KNJIGA DEVETA. i da se ozbiljno na rat pripravi. Znali su to i protivnici njegovi, jer je i Krsto Frankopan odgovarao Zapolju, neka se neda obmaniti, da je taj sastanak na njegovu propast zasnovan. U isto vrieme kada se je sastanak ročio za tobožnje izmi- renje izmedju dviju kraljeva u Olomucu, slao je Ferdinand svoga poslanika Krsti Frankopanu, koji ga je najprije molio i zakli- njao, neka predje na stranu njegovu. Kada to nije pomagalo, onda mu se stao groziti, da de s trimi vojskami udariti na njega. Jedna da će udariti na njegove gradove u primorju, druga na gradove njegove žene u Ugarskoj, a treda na samoga njega. I na to mu se „kleo i rotio" poslanik kraljev, da se je ved sto velikih topova krenulo iz Beča, Praga i Novog Mjesta, a vojske da idu najprvo na Krstu. Krsto mu odgovori: „kada vojska kadi kuli priđe, pred ki kuli grad, ki mi držimo, ote poznati i da on dite ni, čiji su gradi." Rat započme za njekoliko dana poslije ovoga poslanstva. Ferdinand sam uz vojvode Salma, Katzianera, vojvodu Branden- burga, Mansfelda napredovaše pobjedonosno u Ugarskoj. Mnogi se gradovi dragovoljno predadu. Zapolja u najvećoj nevolji zamoli Krstu, neka mu dodje u pomod. Krsto bio sam u nevolji. Po- trošio, samo da uzdrži svoju vojsku, do četrdeset hiljada dukata, i založio mnoga svoja imanja, sada bi zalagao i prstenje svoje žene i njene gradove, da ima komu. Ako ostavi Hrvatsku, za- uzeti de Karlo vid Zagreb, dobiti de sve brodove na Savi u svoje ruke, a videdi ljudi, da zemlje nebrani, svi de se predati Ferdi- nandu. Krsto nije mogao Zapolji ni zato u pomod doći, jer je čekao navalu Ferdinandovaca, koje su vodili bani Bacan i Karlovid, a uz nje su bili Ivan i Nikola Zrinski, grofovi Frankopani Slunj ski, ro- djaci ali neprijatelji Krstini, Franjo grof Blagajski, Petar Keg- levid, nekada ban Jajca — sve sami vidjeni ljudi, a njemačku pomodnu vojsku vodio je grof Turn. U Krste je bilo deset hiljada pješaka i tri hiljade konjanika, a nisu niti neprijatelji manje imali. Na desnoj obali Drave prema Varaždinu namjeste bani vojsku, a Krsto krene iz Križevaca prema Dravi. Neprijatelj umah uz- makne na lievu obalu. Krsto na očigled neprijatelja osvoji naj- prije gradove s desne obale Drave, a onda se stane svj eto vati sa svojimi vojvodami, bi li rat prenesao preko Drave. Svi se izjave za to, da im valja najprije Varaždin osvojiti, da im ne- bude neprilike iza ledja. U y FERDINAND PRVI. 19 Krsto namjesti svoj tabor u polju varaždinskom. Opomene najprije grad na predaju, ali mu ponude iz grada odbiju, pak na zidinah gradskih straže i topove namjeste. Krsto stao najprije grad ogledati i obilaziti s njekoliko ljudi, da vidi, odkuda c'e ga najbolje biti. Neoprezno sa svojom pratnjom izadje na vidik tražam gradskim. Tri topčije na njih izpale, a jedno zrno po- godi samoga Krsta. Prikrivajući bol smrtne rane uzjaše konja i podje do svoga tabora. Kada je vidio, da mu spasa neima, pri- zove k sebi vojvode svoje i preporuči im kralja Ivana, neka mu budu vierni, a Ivana Taha imenova svojim nasliednikom. Jošte iste noći umre 27. septembra 1527. Smrt Krstina potrese tako vojsku i stranku, da se je s mjesta sva razsula upravo po onoj rieči svetoga pisma: ubi pastira i razbjegoše se ovce. ^Sve je stalo sdvajati o sreći i budućnosti Ivana Zapolje, umre junački i velemožni knez Krsto Franko- pan — " tako skoro doslovce i suglasno javljaju poslanici mle- tački iz Austrije, Ugarske i Hrvatske. „Slava budi bogu — piša Ferdinand kad je dobio glase — to će našega neprijatelja u velike oslabiti, jer knez Krsto nije bio poslednji sa svojom silom t' Odmah odredi, da se sve vojske, koje su išle na Fran- kopana i nanizale se bile od Gradca do medja Hrvatske, sada saberu oko Gradca i podju u Ugarsku na Zapolju. Bani su lasno sada prešli preko Drave najprije u Varaždin, a onda na sabor u Križevac, gdje se je sastao veliki broj velikaša, i svi su pristali uz Ferdinanda, osim Simima Erdeda, biskupa zagrebačkoga, Ivana Taha i Ivana Banfia. Isti onaj dan, kada je smrtno ranjen umro Krsto Fran- kopan, bude kod Tokaja razbita i uništena vojska Ivana Zapolje. Zapolja morao se zakloniti za Tisu, a velikaši i sam čuvar krune Perenvi povrvilik Ferdinandu, koji ih je liepo i s puno obećanja pri- mao. 3. novembra okruni u Stolnom Biogradu biskup Podmanicki, koji je prije godine dana Zapolju krunio, sada Ferdinanda i nje- govu ženu Anu. Glavni i prestolni grad bio je u ruku novoga krunjenoga kralja Ugarske. Zakonom proglasi, da mu se moraju pokloniti Ivan Zapolja i Stjepan Verboczy, a od hrvatskih veli- kaša Simun Erdedi, biskup zagrebački, Iknfi i Tahi. Zapolja uzmakne u Erdelj i stao snovati o pomoći vanjskih vlasti. Nje- govi pristaše razglašivahu sada javno i glasno, da će se sdružiti s Turci i s vrazi, ako ih Ferdinand nepusti u miru. 20 KNJIGA DEVETA. II. V Zalostni primjer Francezke, koja je ved javno stala u savezu s Turci i nagovaranje francezkoga poslanika, vele, da je obodrilo Ivana Zapolju, da je sada javno proglasio svoj savez s Turci. Je- rolim Laski, poslanik njegov Franji I. kralju francezkomu bio se upravo povratio iz Pariza, i njega odpremi u Carigrad. U Poljsku odpravi Hrvata Gjuru Utješenida. Utješenid zauzimlje izmedju izvanrednih ljudi šestnaestoga vieka jedno od prvih mjesta. Kodio se u Kamencih u Hrvatskoj od siromašna plemida. Majka mu je bila roda Martinuševida, zato ga svjetska poviest poznaje pod imenom Martinuzzia, jer se je on sam rado nazivao imenom majke svoje. Mlada dječaka od osam godina preda otac u službu Ivanu Korvinu, koji ga je poslao na svoj grad Hunjad u Erdelj. Poslije vojvodine smrti stupi u službu udove Zapoljine i predje u službu njezina sina. Nije mu se ipak dopao vojnički pusti život, te je stupio u Pavline kod Budima, gdje je brzo i liepo napredovao u nauci, a u poslovih reda pokazao izvanredne sposobnosti. Dospio dapače za glavara u glasoviti samostan Czenstochovski kod Krakova, gdje su upravo prosjale mnoge njegove sposobnosti, a stekao si je iz- vanrednih prijatelja med najmogudnijimi velikaši Poljske. Odavle se vrati u Ugarsku za poglavara samostana u Sajoladu, gdje ga je Zapolja našao u one dane svoje nesrede. Poslanstvo u Poljsku rado primi i revno ga je obavljao. Za Utješinidem bježao je i sam Zapolja u Poljsku, tražedi pomodi i zaštite. Iza najvede slave za godinu dana činilo se, da se svršilo kralj evanje njeka- danjega erdelj skoga vojvode. Zapoljin poslanik Jerolim Laski bio je vješt diplomat, koji je znao, kako valja na dvorovih raditi. U Carigradu tražio si je i našao je dobra i vierna zagovornika Alojzija Grittia, sina tada- njega mletačkoga dužda Andrije Grittia, što ga je ovaj imao s jednom carigradskom Grkinjom. Bio je to čovjek veoma bogat, a za novcem gadno pohlepan. Prevejanošdu i novcem osvojio si je bio velikoga vezira Ibrahima, a po njem dobio za se sa- moga Sulejmana. Njega su rabili, kad je trebalo odgovarati po- slanikom kršdanskih kraljeva. Laski mu obeda dohodke najbogatije ugarske biskupije i mnogo hiljada zlatnih cekina. On Laskiu iz- hodi najprije milostiv doček kod velikoga vezira Ibrahima, a preko njega i u samoga Sulejmana. FERDINAND PRVI. 21 Sulejman ga liepo primi i na govor mu odgovori: „Kado primam u odanost Tvoga kralja ; kraljevstvo, koje je bilo moje, njemu ustupam i još ć\\ ga braniti od Austrijanca Ferdinada tako, da ce modi mirno spavati na obadvie strane." Sulejman se zakune prorokom i svojim mačem, da ce biti Zapolji vieran saveznik i da svoga dragoga brata kralja ugarskoga niti u naj- vedih nevoljah ostaviti neće, primi darove i obdari Laskia s po- častnimi haljinami i zlatnimi cekini, a za malo vremena ved su plovile ladje turske na Tisi i Dunavu, koje su dovozile municije svake vrsti Zapolji. Ferdinand uznemiren od prijateljstva turskoga sa Zapoljom 1528. posla iza povratka Laskieva poslanstvo u Carigrad. Rutavi vojnik Ivan Hobordanac, koji je služio na krajini hrvatskoj, imao je svoga kralja zastupati. Nespretno stao iskati od sultana gradove, koje je njegovomu kralju osvojio u Ugarskoj i Hrvatskoj. Kada je dugi niz gradova brojio, prekinu ga veliki vezir: „Čudo da tvoj go- spodar još i Carigrad neištet' Poslanstvo bace u zatvor i držali su ga zatvorena devet mjeseci do 20. marta 1529., onda ih obdare i odprave. Sulejman poruči po poslanicih Ferdinandu: „Vaš gospodar nije do sada osjedao našega susjedstva i prijateljstva, sada de to osjetiti. Recite mu, da du ja sam dođi sa svom modi i silom, da mu vratim, što od mene traži, recite mu, neka se liepo pri- pravi za naš doček." Na jesen godine 1528. čim je Zapolja bio osiguran, da de mu Sulejman u pomod dođi, dospje on iz Poljske u Ugarsku. Njegovi pristaše bili su poklopili glave i prisegli viernost Fer- dinandu, a sada svi na sve strane ustaju i razvijaju zastavu svoga kralja. Domadi rat razbiesni opet na sve strane. Simun Erdedi i Ivan Tahi poslednji su bili medju svimi, kada je trebalo za nevolju priznati Ferdinanda, a sada su prvi ustali za Zapolju. Ćim je Zapolja unišao u Ugarsku, ved su ovi u Slavoniji skoro sve gradove osvojili. Banu Karlovidu uzkratiše osim Zagreba na Griču svi gradovi ratnu pomod. Uhode banovi donosili su mu glase iz carstva turskoga, da se sam car krede s vojskom, a pače samo da čekaju na zapovied carsku. Zapo- Ijevci opet pribijahu i na crkvenih vratili proglase svoga kralja i pisma Sulejmanova. Na samom l)iskupskom gradu zagrebačkom bila su pribita pisma sultanova, gdje se kune i obedaje, da de štititi sve podanike svoga brata i kralja Ivana Zapolje. 22 KNJIGA DEVETA. Ferdinand izda manifest na narod u Slavoniji, neka se drži svoje svete vjere, neka nevjeruje Turkom, neka pristane uza svoga zakonita kralja i podieli podpunu amnestiju svim onim, koji se pod njegovo krilo povrate. Čini se, da je taj proglas pored obedanja biskupovih slabo uspio. Zapoljevci stanu obsiedati po- slednji bedem Ferdinandov jaki grad Zagreb na Griču. Branio V ga je grof Turn sa hiljadu pladenika Španjolaca. Dobro su se branili, dok ih nepočme moriti glad. Turn zaište od Ferdinanda pomodi. Sto je bilo vojske u susjednoj Štajerskoj , sve se za malo sliegaše prema Zagrebu. Na šajkah po Savi doveze se do sedam hiljada pješaka, a jake konjaničke čete dodjoše po suhom. Zapoljevci budu prisiljeni uzmaknuti prama Dravi. Grof Turn sa cielom jakom vojskom stane obsiedati biskupski grad, koji je branio svećenik Vagerovic. Bijući grad iz topova, razvališe Tur- novci dva liepa tornja stolne crkve sv. Stjepana i nakaziše crkvu, taj liepi spomenik nabožnosti i prosvjete u Hrvatskoj. Posada biskupska u najvećoj nevolji spustivši na užetu u tamno noćno doba odvažna svećenika, zaiska pomoći od biskupa, koji se je spremao na pomoć i obećao, da će skoro doći. Grad bi bio pao, da nije Ferdinand pozvao vojske svoje, neka dodju u Austriju, jer da se Sulejman već kreće. Dolazak sile Sulejmanove bio navješten u Hrvatskoj na jesen godine 1528. Pred vojskom velikoga cara obično bi izašle nere- dovite turske čete, nazvani martolozi, sami pješaci; oni su imali zastrašiti i uznemiriti kršćanske zemlje, na koje će sultan na- valiti. Deset hiljada jaka vojska, vodio ju je paša bosanski, pre- leti preko granice u Hrvatsku. Plieneć i paleć proleti susjednu dolnju Kranjsku. Na povratak dočeka ih ban Ivan Karlo vić. Do hiljadu i dvie stotine osta Turaka na bojištu, mnogo ih izra- njeno i zarobljeno, a drugi sretno uteku, ali bez robija i pliena. Paša dade prije boja zarobljene žene i djecu poklati, njeki Turci svoje roblje posakriše, valjda da ga poslije sretna boja sa sobom povedu. Kancelar ugarski biskup Szalahazi javi o tom boju kralju Ferdinandu, da Turci srećom skoro ništa nisu odnesli, jer „da su strašno uzmicali drhćuć od crne čete bana hrvatskoga.'' Ferdinand se ozbiljno trudio, da što većimi vojskami dočeka i suzbije Sulejmana. Sam je glavom doMzio medju stališe u svojih nasliednih zemljah i iskao vojske i novaca. Iz samostana pobra na posudbu tobože — a bilo je u nepovrat — zlato i FERDINAND PRVI. 23 srebro, morali su mu dapače dati tredi dio svih svojih dohodaka za turske potrebe. Iz Njemačke gledao je štedi pomoći; zato je sam predsiedao državnomu saboru u Speyeru, koji se je sastao 15. marta 1529. ali razdor vjerski tako je razpalio i do bjesnode 1529. u saboru doveo Niemce, da su se razišli a o Turcih nitko niti progovorio nije. Sulejman krenu 10. maja 1529. s vedom vojskom nego li prije tri godine, i strašne slutnje obladaše kršdanskim svietom. Zapolja izda proglas, u kom reče, tko hode da se spasi neka sada ide pod njegovu zastavu. Veliki car njegov prijatelj da de satrti ohologa Ferdinanda. Sulejman prešao je bio 17. juna kod Biograda granice Ugarske. Ferdinand jošte nije sabrao svoju vojsku , niti mu je pomoć došla od brata Karla, a novaca nije imao. Prestraši se i odluči zamoliti mir. Poslanstvo sultanu po- vjeri poznatomu vojvodi Nikoli Jurišidu. Imao je zaiskati pri- mirje na deset godina, svaku godinu da de pladati Ferdinand sultanu dar od sto hiljada dukata a velikomu veziru šest hiljada. Jurišid se vrati natrag, kad je sultan ved dospievao u srdce Ugarske, i nije obavio namišljenoga poslanstva. Ulazed u Ugar- sku javi Sulejman Zapolji, da ga je voljan primiti na muhačkom polju. U sjajnoj audienciji okružen od vojske svoje, na polju, gdje je pao kralj i kraljevstvo ugarsko, pruži silni car ruku na poljubac viernomu slugi svomu Ivanu Zapolji. Kolika sramota za kršdanski sviet! Dvie sto petdeset hiljada sa tri sto topova kretaše se po- malo samom Ugarskom, na dvadeset hiljada deva, na osam sto ladja plovedih Dunavom prtljala se hrana velikoj vojski. Trideset hiljada čopora turskih pred samom vojskom lovilo sviet kršdanski u roblje, a preletilo je ved i granice ugarske i svuda paled i robed navieštalo dolazak svoga gospodara. 3. septembra dopre Sulejman u Budim, pošto se predala posada Niemaca na milost slobodna odlazka. Pod pratnjom janjičara bude Ivan Zapolja uveden u budimski kraljevski dvor. Tri hiljade ih ostavi sultan, da budu straža novomu kralju ugarskom. Sultan krenu s vojskom prema Beču, a uz put osvoji Višegrad i u njem kraljevsku krunu. Plienedi i paledi čopori bili su ved pred Bečom. 27. septembra razvije Sulejman svoj sjajni šator na Simeriugu ])rema Beču. U Beču moglo je biti oružanih ljudi do dvadeset hiljada. Iz svih zemalja Ferdinandovih i s nješto pomodi iz Njemačke sa- 24 KNJIGA DEVETA. stavila se ta izabrana vojska. Od Hrvata prvi se odlikova Pavao Bakid sa svojimi lahkimi konjanici. On razbi neuredne čete Sulej- manove onaj isti dan, kada je Sulejman pod zidine Beča stigao. U slavlju s turskimi glavami i zarobljenici vratio se Bakid u Beč. 1 Petar Keglevid sa konjanici svojimi razbijao je i veće navale Turaka. Njemačke i austrijske čete predvodili su Falački grof Filip, Leonhard Fels, Katzianer, Roggendorf i Nikola Salm. Kroz tri nedjelje dana izmjenjivahu se juriši Turski sa junač- kimi provalami kršdanskih vojvoda. Podzemnimi prokopi dospješe Turci ved pod zidinu gradsku, koju onda prahom u zrak digoše, nahrupljujudi kroz razvaljenu zidinu po više puta u grad. Sva- komu janjičaru davao sultan nagrade u zlatnih cekinih pri svakom jurišu. Kad ih je ved mnogo izginulo, a grad se ipak održao, vrati se sultan izpod Beča. Kroz Štajersku, Ugarsku i Hrvatsku paledi i narod u roblje odvoded razštrkane vradahu se u velikih čoporih turske vojske. U Njemačku prodrieše do Regensburga. Niemci nevikli tim gostom, slabo im se uklanjahu. Danju i nodju svietile se krajine od upaljenih sela i gradova, a dimovi kao oblaci zamieniše tu svjetlost. Narod neizmjeran vuku sa sobom Turci, jauk djece iztrgnute iz krili materina, na koplja na- taknute, para srdce kršdansko, a truplja čestitih osramodenih djevojaka pogaženih i valjajucih se po blatu , zovu krsdansku osvetu. Ovako jauče Niemac ovaj jedan put, a ovako je bilo na- šemu narodu sada i stotine puta! Zapolja dočekao Sulejmana u Budimu i pozdravio ga: Blago- slovljena budi vojska tvoja. Sulejman mu preda krunu ugarsku i vrati se kudi. Sviet kršdanski kleo je Zapolju, a papa pomirivši se s carem Karlom izreče na svoga prije dvie godine prijatelju, sada svetčano prokletstvo. Poslije ovoga rata nije ved nitko mogao obustaviti razseobu puka hrvatskoga. Na granici izmedju Ugarske i Austrije nestalo je naroda, a bila su prije liepa polja i cvatuda sela. Na razva- linah hrvatskih sela na krajini sgrtali se bili ostanci naroda i sa desne obale Une, za sjeverozapadne Bosne. Narod taj dobi novu domovinu na austrijsko - ugarskoj granici. Zvao se tamo bosanskim! Hrvati, odkale je postalo kašnje ime „Bosser-kroaten i' Ovaj početak razseobe našega naroda zahvatio je i plemstvo hrvatsko, kada mnogomu bogatomu i odličnomu rodu nije ostalo podanika, ved sam pusti grad na krajini, kojega nije mogao niti FERDINAND PRVI. 25 najhrabriji junak bez naroda braniti. Kuda su pojedinci dospjeli, kako li sjb naša plemićka krv raztakala po krvi susjednih tudjih naroda, toga nemožemo sliediti. Cim su otišle vojske Sulejmanove iz Ugarske poleti Ferdinand sa svimi svojimi vojskami što ih je onaj čas imao u Ugarsku, da si ju opet osvoji. Ferdinandova vojska dopre do Budima, a paled i robed vojevale su obie stranke. Stekavši prijateljstvo pape rimskoga kao branitelj kršćanstva pod Bečom nadao se je pomoći od svih kršćanskih vlasti. Oko nove godine 1530. sabra oko sebe 1530. zastupnike svojih nasljednih zemalja, da zaište pomoći. Kralj im je razlagao, kako će ojačenjem njegove moći u Hrvatskoj i Ugar- skoj nasliedne zemlje steći jako predzidje proti sili turskoj. Na- sliedne zemlje rado su dale pomoći i stale se dogovarati s Hrvati 0 zajedničkoj obrani. S odličnimi velikaši i pojedince vodili se dogovori. Tako nam se sačuvalo poslanstvo krajnskih stališa knezu Nikolu Zrinskomu, da njegove savjete čuju o obrani. Na pitanje: kako bi se pomoglo zemlji hrvatskoj, koliko je jošte ima, i su- sjednim zemljam, odgovara Zrinski, da valja provaliti u tursku zemlju, osvojiti gradove, a zemlju opustiti. Na krajini da valja u gradove metnuti stalnu posadu, koja će moći više puta i na Turke navaliti i od manjih provala braniti, dokle veliki rat za- počme, koji kralj sada sprema. Ako se nerazšire granice Hrvatske, da se Hrvatska nemože braniti, a susjedne zemlje da nemogu biti sigurne. Ferdinand imenova vojvodom svojih austrijskih četa u Hrvat- skoj Ivana Katzianera. Na proljeće 1530. stale su zalaziti austrijske vojske u Hrvatsku, a prva im je zadaća bila satrti Simuna Erdeda sadanjega Zapoljina bana i njegovu stranku. Erdedi sabra u Kri- ze vcih sabor stališa svoje stranke i protestirao je proti tomu, da tudje vojske ulaze u Hrvatsku. Naš kralj Zapolja, vele stališi, zakonito je izabran, a mi smo izabrali za bana Simuna Erdeda. Naš kralj živi u miru i prijateljstvu sa sultanom , a tko neće mira, taj proti „zakonu kršćanskomu i pravu naravskomu" opet izazivlje rat i veliko prolievanje krvi. Katzianer dolazeć s vojskom u Hrvatsku pozva jošte jednom iia dogovor u Brežce biskupa bana Erdeda, neka se pokori Fer- dinandu, da zajedno vojuju na Turka i da oslobode od obćega neprijatelja domovinu. Biskup nehtjede doći, već predbaci vojvodi, da su Ferdinandovci gori od Turaka, jjopalili sii njemu i njegovu 26 KNJIGA DEVETA. bratu sva imanja. Nečini mu se pravi takav kralj, koji u mjesto đa gleda spasiti, daje paliti kraljevstvo. Pouzdavajiid se u svoju silu, ponudi Katzianeru za koga znade da je mladji, neka on k njemu dodje u Ivanid, dati će mu i salvum conductum. U Zagrebu da ga nemože primiti, jer da mu je grad tamo od Ferdinandove vojske učinjen pustinjom i razvalinom. Krvavi domadi rat započme u Hrvatskoj, kakav je u Ugarskoj ved biesnio. Turci ovu priliku upotriebe da na svih strana udare na najznatnije okrajne gradove Hrvatske. U Slavoniji napredovahu osvajajud gradove Morovideve, a s juga spremao se paša bosanski i mostarski s pet drugih paša, a glas je pred njimi bio, da idu osvojiti kraljevstvo hrvatsko. Ban Karlovid nastojao je, da obskrbi i obrani gradove na Kupi. Gradjani Bihaćki objaviše banu i voj- vodi austrijske vojske: „Velika turska vojska s topovi i mnogimi lumbardami ved je samo dan hoda od našega grada. Kralj nas je zapustio. Ako skoro nepomožete, mi se moramo inače ogledati za naš spas. Pred bogom i kraljem prisižemo, da smo spremni umrieti za vjeru i kralja, ali niti toga nesmijemo dopustiti, da Turci odvedu nas, naše žene i djecu kao marvu u robstvoi' I za obsadu Klisa bili su ved upregnuti volovi turski, da povezu lumbarde, kako piša Kružid. Odkada služi kralja Ferdi- nanda , nije mu vojska dobila plade , htio ju je razpustiti . ali ga ona nede da ostavi. „Težko je i meni — veli on — ostaviti ovaj grad, koji sam toliko puta od tolikih vojska obranio, a da ga ja osta\im, propao bi kako su propali toliki gradovi i' Petar Kružid cvili, a kralj ga tješi, neka za Boga uztraje, da de mu dobra pomod dođi. Ferdinand tješio je u ratu ogrezle Hrvate, da de skoro dođi car u Njemačku i dovesti sa sobom španjolsku vojsku, od koje de modi poslati prema potrebi svojim viernim u Hrvatsku. Dati de pomodi papa i drugi kršdanski vladari, a 8. aprila (1530.) sastati de se sabor njemačkoga carstva, gdje de sve mogude učiniti, da dobiju pomodi. Nede kralj Hrvata nikada zaboraviti, i nede dopustiti, da „kraljevstvo tako staro i slavno" (regnum tam vetustum et nobile) padne u ždrielo Turaka. Kralj je nagovarao Hrvate, neka pošalju i oni svoje poslanike na njemački sabor da zaištu pomodi. Nebi bio pomogao sabor u Augsburgu, premda je sam car Karlo predsiedao, jer sbog bjesnode u vjerskih pitanja nije pitanje tursko niti do razprave dospjelo, da se nisu sami izmed sebe Hrvati siti ved obiju kraljeva izmirili. FERDINAND PRVI. 27 Ivan Pekri i Petar Keglevid od Ferdinandove stranke, a Simim Erdedi i Tahi sa Zapoljine učine primirje, da prietedu sa svih strana tursku pogibelj od zemlje odvale. Turci su istina njeke svoje gradove utvrdili i na pusta mjesta svoj narod naseljivali, ali videc složnu zemlju rata ve(5ega zametnuli nisu. Ferdinand videci, da neće biti pomodi u Njemačkoj a uzne- miren time, da se je ved sada pokazivala tolika zlovolja na obadva kralja odluči odpremiti poslanstvo u Carigrad , koje de mu izprositi primirje za mnogo godina uz poznate uvjete, da plada svake godine sultanu 100.000 cekina, a Ibrahimu godišnji dar od 10.000, ako mu odstupi porta Ugarsku. Polovicom maja krenulo je poslanstvo , a u oktobru stiglo u Carigrad. Na čelu poslanstva bili su Josip Lamberg i Nikola Jurišic, a u pratnji su im bila dvadeset i četiri čovjeka, medju njimi i Benedikt Kuripešid, koji nam je opisom svojim ostavio dragocjen spomenik one dobe. Poslanstvo bilo je dosta liepo primljeno. Hrvatskim jezikom tumačio je Jurišid Sulejmanu i velikomu veziru pisma Ferdinandova, kad nikoga na ^isokoj porti nije bilo, koji bi bio znao latinski ili njemački. Sulejman odgovori u pismu Ferdinandu, da mu Ugarske neda : „Ugarska je moja, jer ja sam ju mačem osvojio , a što je moje , to ja mogu dati komu hodu. Došao je kralj Ivan, poklonio mi se, i molio me za Ugarsku, pa što me je molio , to sam mu dao. Tvoji su poslanici došli prositi mir, a ipak stoji u tvojem pismu, da si ti kralj Ugarske, koju sam ja osvojio. To nevodi prijateljstvu i' Poslanici vrate se kudi i donesu kralju glas, neka se sprema na rat, jer da de na proljede opet Sulejman sa svom svojom vojskom dođi. Sulejman se je spremao , ali se nije mogao za god. 1531. posvema pripraviti. Obadva kralja i sva Ugarska i Hrvatska drhtali su pred novim pohodom Sulejmanovim, zato se stalo osbiljno nastojati o miru. Obadva su kralja i zato želila ^55^. mir, jer se je sastavljala stranka, koja je odlučila pitati Ferdi- nanda: Hode li on sbilja pomodi a ne samo obedavati, da se spasi narod od Turaka. A Zapolju su pitali: Može li on sam bez pomodi Turaka biti kralj. Bolje je, da se sami drage volje Turkom predademo, pod koje demo i onako pasti, ako se obadva kralja budu izmed s^be klala. Tako su mnogi umovali. Stranka koja je ovako umovala istom se je stala sastavljati u Hrvatskoj i Ugarskoj , obadva su joj kralja radila 0 glavi, ali na nesredu 28 KNJIGA DEVETA. nije se pravo niti sabrati mogla, jer se je svuda stao naviešdati novi dolazak Siilejmanov. Sada nije preostalo drugo, van da svatko živ podje pod zastavu Zapoljinu ili Ferdinandovu. Nova vojna bila namienjena caru Karlu , kojega Sulejman nazivlje samo kraljem španjolskim, jer da je jedini Sulejman car na zemlji, kao što je jedan bog na nebu. Taj kralj da se tako dugo na njega sprema, da kršdane vara i globi, neka mu dadu novaca, da će vojevati na Turke, neka se sada s njimi ogleda. J550 25. aprila 1532. digne se Sulejman sa 140,000 ljudi i 120 topova iz Carigrada. Kod Biograda pridruži mu se vojska bosanska i petnaest hiljada Tatara. Kod Osieka predje Dravu i kretaše se s vojskom ravno prema Beču. 5. augusta 1532. dodje veliki vezir a 10. sam sultan s glavnom vojskom do maloga i slabo utvrdjenoga mjesta Kiseka na medji izmedju Austrije i Ugarske. Ferdinand bio je iz njemačkoga carstva dobio vojske do trideset hiljada i namjesti se pred Bečom, da očekuje navalu Sulejmanovu. Zapovjednik Kiseka Nikola Jurisid bio se upravo spremao sa dvadeset i osam husara i težkih konjanika, da podje na pomoč Beču, kad eto bane pred Kisek Ibrahim vezir sa svojom vojskom. Iz okolice sve malo i veliko pobjeglo pred Turci u ovu malu tvdjavu, da se spase. „Usudih se," piša Jurišid kralju, „ovaj slabi grad braniti od silnoga neprijatelja, ne da bi mislio bio, da ču ga spasiti, več samo da njeko vrieme neprijatelja podržim, dok se krščanski vladari bolje priprave, zato sam se izvrgao največoj životnoj pogibelji." Na okolištnih vinogradih razmjesti Ibrahim svoje topove i stane grad biti. Za tri dana bili su vanjski zidovi u ruku neprijatelja, a i unutarnje dosta oštetiše. Ibrahim zapoviedi sveobći juriš na grad. Sa četiri strane na jednom digoše se ljestve na zidine grada. Mala šaka obsjednutih junaka odbi i ovaj i još više juriša. Turci lagume pod zidinami podkapahu, a ovi iz grada radiše proti njim. Na jednoj strani diže ipak nepri- jatelj jedan dio zida u zrak, i preko onoga razvaljenoga otvora provali u grad. Sada podigoše Turci blizu grada šanceve od drva, da uzmognu puškami pucati u grad. Jurišid im zapali ove šanceve. Neprijatelji zagruvaše opet s topovi, iz kojih su bez prestanka vatru sipali. Na dva mjesta gra/lske zidine provališe, nahrupiše kroz provaline u grad i več na zidine svoje zastave izvjesiše, ali budu opet suzbiti. Tako se je dogodilo i 28. augusta, FERDINAND PRVI. 29 kada su se vec četiri turske zastave vijale na zidinah gradskih. To je bio već dvanaesti veliki juriš. Na taj dan piša jadno i tužno pismo Jurišić Ferdinandu, što ga pušta ovako izgibati, a iz Beča nedolazi mu nikakova pomoć, i završuje: „od mojih 700 ljudi pala je polovica, a od praha, što smo ga kupili za 390 for. imamo još samo jedan cent, samo nas još drži milost božja, bog neka se smiluje mojoj duši i' Tek što je Jurišić list odpremio , oglasiše na razvaljenoj zidini turski glasnici: neka preda grad. On odgovori: „Dokle živim, ja ga nepredajemt' Za pol ure dodjoše glasnici i javiše mu, da je sultan biesan na njega, ali da će mu pomoći veliki vezir, ako tributom godišnjim ili na jednom sa 2000 for. grad od sultana odkupi. Jurišić odgovori: grad nije moj, zato nemogu obećati tributa, a dvie hiljade forinti neimam. Tri puta ga pozi- vahu i tri puta ih on odbije. Za jedan sat zatrubiše turske trublje na juriš. Ibrahim oglasi veću plaću vojski. Svaki — veli turski povjestnik — s dušom na jeziku vikaše ili ja neprijateljevu glavu ili on moju. Biesni udare Janičari sa svojimi dugimi puškami, Asabi (oklopnici) sa svojimi kopiji na razvaljene zidine i usadiše osam zastava. Naši izgubiše pri ovom jurišu šestdeset ljudi, njihov vojvoda krvari sa dvije rane. Naše odtisnuše iz jednoga šanca, koji su si bili učinili, da tamo u gradu još poslednju obranu uzdrže. Sada od grozna straha zajaukaše starci, žene, djeca, da je Ijudem srdce pucalo, a strašno je bilo čuti. Neprija- telji na jednom njekim paničkim strahom jedan preko drugoga skaču sa zidina, a šaka naših evo ih progoni. Turci rekoše, da ih je razgonio jedan konjanik plamenim mačem sa zidina grada. Kisečani pripisivahu svoju pobjedu sv. Martinu. Za tri sata dodjoše opet glasnici turski , koji Jurišiću javiše, da ga je Su- lejman pomilovao i da mu poklanja tvrdju. „Moj prah bio je već sasvim izišao, piše on kralju, što je od mojih ljudi još ostalo na životu, to je već svu volju izgubilo, ja se nebih bio mogao više niti jednu uru braniti." Primivši pismo i taoce podje do Tbrahima, koji ga odmah pozva na poljubac sultanu , ali se on izpriča , da nemože od rana , da je preslab i vrati se u grad. Aga janičara želio viditi tvrdjavu. Jurišića popade strah i odvrati ga od toga, neka neide, da su tamo Španjolci i Niemci, koji njega neće da slušaju. Jedna četa Turaka skoči na zidine i razvije tamo turske zastave, a Ibrahim javi Sulejmanu, da se tvrdja 30 KNJIGA DEVETA. (tobože) predala. Sultan veseo obdari vezira, vojsku i samoga Jurišiča, pa krene kudi. Ferdinand za ovu hrabru obranu pokloni Jurišieu grad Kisek na vječna vremena, a preostale branitelje obdari. Isti dan, kad su se makle vojske Sulejmanove izpred Kiseka, piša Jurišic kralju: „Nemislim da će Sulejman na Beč navaliti, njemu de sada biti prvo poharati sve Vaše zemlje tamo dolje do Slavonije, pak će biti zadovoljan, a dičiti de se, da se niste usudili s njime omjeriti na bojnom polju t' Tako je i bilo. Od Kiseka do granica hrvatskih trebalo je turskoj vojsci mjesec V dana. Čopori palikuda letiše lievo i desno da tamo do Koruške. Kod Varaždina razdieliše se vojske u dvoje. Ibrahim podje na Savu, a car na Požegu, cestom ravno na Osiek, smda roblje odvoded i gradove paledi. Požegu popali i sve gradove do Gorjana. Kod Gorjana izda istom Sulejman zapovied i raznesu ju glasnici po vojski, neka nedovode robija, da su sad na carskoj zemlji. Do petdeset hiljada robija odvodio je Sulejman iz kršdanskih zemalja. I ovaj put posta živa poslovica: kud tursko kopito zagazi, tuda trava neraste. Kuda je po Hrvatskoj turska vojska prošla, tamo se niti sliedede godine sijalo nije. A ona izabrana vojska njemačka, što se bila sabrala pod zidinami grada Beča na sto hiljada ljudi razišla se, da nije nikakve koristi doniela. Ferdinand moljaše i zaklinjaše brata Karla, neka mu ostavi vojsku, da de liepom ovom prilikom sve osvojiti i isti Biograd, ali Karlo ode nemaredi za prošnje bratove i razpusti vojsku. Njemačka je evo opet izašla svojom vojskom na smotru, a koristila nije kršdanstvu ništa! Da je veliki sultan izpod maloga Kiseka tako sramotno s ogromnom vojskom otišao, to je ipak moglo ohrabriti kršdanski sviet, ali evo kukavno uzmakne jaka njemačka vojska izpod Beča. Ferdinand čini se, da se je prestao pouzdavati u kršdanstvo i u brata svoga. U mjesto da ratuje, nastojao je, da se s portom pošto po to izmiri. Kodjaka Jmišideva Jerolima Zadranina posla 1533. u Carigrad, koji je na zimu god. 1533. 10. januara uljezao u tursku priestolnicu. Sulejman primi liepo poslanika i obeda, da de primiti Ferdinanda za sina a Karla cara za brata, ako mu donesu ključe od Stolnoga Biograda. Carski poslanik jošte po želji sultanovoj opomenu pismom bana hrvatskoga, neka čuva mir „zač de dobro biti nesamo za hrvatsku ali slo vinsku zemlju, FERDINAND PRVI. 31 ki dugo vremena neimaju nijednoga mira, da ufam sam u boga, da će dobar biti mir za sve Hrstianstvo t' Sulejman posla s pogodbami mira svoga čauša i sjajnu pratnju s carskim poslanikom u Beč. Ferdinand nastojao je, da okružen od glavnih velikaša svojih zemalja čim sjajnije primi turskoga poslanika. Medju timi uglednici bio je i ban hrvatski. Nezadovoljni su bili poglavice zemalja gledajući i slušajući, kako im se kralj ponizuje pred nizkim slugom neviernoga cara. U vieću izrekoše savjetnici oštrih rieči: „Kako u žalostnih vre- menih živimo, tomu se niti nečudimo, da Vaše Veličanstvo od ovakova tirana takove naslove prima. Sultan Vas zove sinom svojim, a pripravan je dati caru i papi liepe nazive. Mi samo to velimo, da sultan niti svojih sinova nepoštedi, kada se radi 0 gospodstvu. ** Ferdinand je čuo i nečuo te ukore, poslao u Ca- rigrad poslanika s ključi Stolnoga Biograda. Mir je učinjen mjeseca septembra 1533. Mirom ovim sra- motnim mislio je Ferdinand, da će dobiti nješto oduška i od- mora, da opet uzmogne pokušati put nagodbe s Ivanom Zapoljom i njegovom strankom. Ugarsku nije dao Sulejman svomu novom sinu, jer ju je prije već bio dao svomu „robu" Zapolji. Već je bio urečen sastanak, gdje će se oba kršćanska kralja izmiriti. Kada je Zapolja čuo za mir protivnika svoga s Turci, sve se opet raz- tepe. Hrvatska sada sva odlučno pristane uz Ferdinanda, nadajući se od novoga prijateljstva s Turskom kakvu takvu miru, za kojim je svatko uzdisao. Isti glavni zastavnik Zapoljin bivši ban biskup 1534, Erdedi sada je prisegao viernost Ferdinandu. Premda nije bilo u nas priznatoga bana od smrti Karlovićeve (1531.), a i domaće su razpre bile, u koje se je i kralj upletao, opet se pokazivala barem nada, da će godinu dvie od velikoga rata biti mir, jer maloga je bilo uviek. Seoba naroda našega u susjedne mirnije zemlje i sada je potrajala na žalost plemenitih ljudi, koji su se pitali , tko će braniti domovinu, ako se to bude dalje tako selilo. Ali i ta seoba ljudi, koji si traže po svojoj volji mirniji kraj, pokazuje njeki barom mir iza groznoga rata. Medjutim je Sulejman svršio svoj rat u Aziji, Zapolja stekao opet najveće prijateljstvo sultanovo, car Karlo u Algiru ratovao i razbio brodovlje sultanovo, a kralj francezki iskao prijatelj- stvo i savez sultanov, te se je u ugovoru (1535.) stvorenu izmed 1535. obiju vladara, reklo, da će sultan preko Hrvatske, a Franjo fran- 32 KNJIGA DEVETA. cezki preko Flandrije udariti na cara Karla. Francezka je sve mogiide učinila, da razbiesni portu proti obadvim Habsburgom. Tako sultan opet lasno zabora\i na svoga brata Karla i na sina Ferdinanda. Osiguran mirom u Aziji i ojačan novimi savezni(i u Europi, uze pripravljati opet vojnu na Ferdinanda. Predbacivao Ferdinandu, da krši primirje i otimlje podanike Zapolji, pak da de ved dođi sam, da napravi red. Ivan Zapolja znao je dakako dobro, kakva se nesreda pri- pravlja Hrvatskoj po ugovoru izmedju sultana i kralja francez- koga, zato je slao pisma k Hrvatom i molio ih i zaklinjao, neka se okane Ferdinanda i k njemu pristupe. Neka uzčuvaju sebe i svoju zemlju od propasti. 1536. Malo vremena iza ovih opomena na ljeto g. 1536. započela je ved ona akcija, koju je kralj francezki s portom ugovarao a Ivan Zapolja proricao. Turci provale s iztoka i s juga na Hrvatsku. Slavonija poharana i popaljena kod poslednje vojne Sulejmanove slabo se oporavila, malo je naroda imala i slabo je branjena bila. Paša bosanski upotriebi i provali u županiju požežku i po- pali trideset sela i gradova, a šestdeset hiljada naroda spravi pod turski jaram. Druge vojske turske krenule su na Klis, u kojem je zapoviedao ved tolike godine Petar Kružid, uviek uznemiren od Turaka a slabo pomagan od Ferdinanda, komu je i ovaj grad i Senj čuvao i štitio na moru vlast od Mletčana, a na kopnu od Turaka. Mletčani su Klis želili posvojiti, jer položajem svojim gospoduje nad solunskim poljem, a mogao je biti taj na strmoj pedini zazidani grad zaštita i cieloj Dalmaciji. Kad nisu mogli Kružida sebi osvojiti, stali su mu otimati na moru ladje, a na kopnu imanja, samo da ga iz Klisa izstisnu. To sve o IVIletčanih sam Kružid u službenih pismih napisanih Ferdinandu izpovieda. Papa rimski uvidjajud znamenitost ovoga grada za kršdanstvo, rado ga je toli obilno pomagao, da je Sulejman morao biesan vikati: „Ta to je papinski gradi' Kružid se obradao na papu, kada od svoga kralja po više godina niti pomodi niti plade nije dobivao. Xu sve badava. Kružid molio i predlagao kralju ved pred tri godine i molbu svoju ponavljao, neka sagradi u so- lunskom polju tvrdjavu, kamo bi se mogla utedi posada kliska, ako bi došlo do nevolje. Ferdinand nije niti vojske Kružideve pladao, kamo li da on pored Klisa još tvrdjave gradi. Sada se Turci tomu domisle i sagrade naprama Klisu tri tvrdjave u FERDINAND PRVI. 33 Solinu, Ozrini i Kučini, da Klis gladom izmore i na predaju prisile. Kružić nije bio toliko jak, da bi s malom vojskom svojom mogao Turkom zabraniti gradnju tih gradova, ved zaiska pomoći u pape i kralja. Papa mu pošalje 700, a kralj pod grofom Turnom dvie hiljade ljudi. S njimi složno udari Petar na Turke. Već su naši bili provalili u tm'ske tvrdjave, kad glas dodje iz nenada, da se nova velika turska vojska ved primiče Klisu. Panički strah zahvati i papinu i kraljevu vojsku. Badava se trudio Kružid, da obustavi bježede Austrijance i Talijane. Ostanu na bojištu Hrvati. Sveobcim bjegoni smute se i oni, pak stanu bježati. Na jednom nadje se Petar Kružid skoro osamljen od sve vojske. Uzjaše i or konja, pak stane bježati. Turci progonedi nemilice su klali kršdane. Kružić bježed zadnji u ladjicu sjednu, ali prepuna kako je bila, slabo je plovila, te su ih Turci mogli progoniti. Na ladju navale, i Kružid pade. Glavu mu odsjekoše i Amuratu paši bosan- skomu na dar odnesoše. Mala posada držala jošte grad, premda je ved u njem za- vladao glad i žedja, jer su Turci ved sva vrela oko grada osvo- jili bili. Da branitelje prestraše, pokažu im Turci glavu Kružidevu. Videdi glavu vojvode svoga, predade se posada, ali pod uvjetom, da mogu slobodno izađi pod oružjem iz grada. Mala posada predje u Senj, gdje je takodjer njihov vojvoda zapoviedao i proslavi se pod imenom senjskih Uskoka. Tako padne zadnja straža hrvatska na zemljištu današnje Dalmacije, a nije dopala Mletčane, kako su se oni prvo nadali, ved posta napast gradovom mletačkim u Dalmaciji kroz poldrugi viek. Zagorje bude tursko, te je preko Velebita u Liku samo Turčin mogao prolaziti kao po svojoj zemlji. Sada Hrvati razjareni stali poručivati Ferdinandu, neka im pomaže u obrani zemlje, inače de si oni izabrati drugoga kralja, koji de ih sbilja braniti, a da im je svejedno, zvao im se kralj Ivan ili Ferdinand. Ferdinand im obeda jaku vojsku u pomod, a savjetnici njegovi pripoviedali su im, neka se umire, da de sam kralj glavom povesti vojsku na krvnoga dušmanina. God. 1586 1. decembra sadju se u Beč na sabor sve austrijske zemlje, gdje je kralj molio pomodi i to nagle, da „Hrvati od njega n e- odpadnu." — Sve zemlje obedale pomodi, i odlučiše zaiskati i u njemačkom carstvu i u pape što vede podpore. Poslanstvo imalo prođi svim mogudnijim knezovom, a jedan osobiti oda- slanik papi rimskomu „glavi, pastiru i otcu svega kršdanstvai' (Umičiklaa : l'ovjeat hrvatska. II.) O 34 KNJIGA DEVETA. U pismu na papu pripoviedaju stališi austrijski, kako je Turčin zauzeo tolike gradove, da sada samo jošte stoji za obranu austrijskih i drugih kršćanskih zemalja Senj na moru, a Bihač na kopnu i gradovi diljem uz rieku Unu do njena utoka u Savu. Turci da su prošle godine toliko osvojili u Slavoniji, da sada gospoduju Savom, Dravom i Dunavom. Sada može Turčin do-, spjeti u Kranjsku za jedan dan, u Štajersku za dva, a u Austriju najviše za tri dana. Hrvatska i Ugarska salomljene su i mole evo u nas pomodi, a do proljeća dolazi na ove zemlje sultan glavom, da osvaja dalje Slavoniju, onda jamačno propadoše i ove naše austrijske zemlje. Car Karlo, da je liepo počeo voje- vati na nevjernike, „a da se nije kralj francezki nekrščanski umiešao i stupio na stranu tursku, nebi bila Slavonija izgub- ljena." Neka papa opomene i zamoli sve kršćanske vladare, da dodju ovim zemljam na pomoć, neka pozove sve narode, ako bi se vladari na pozive ogluhnuli. 1537. Mjeseca aprila 1537. sastao se sabor hrvatski u Križevcih, da i stališi hrvatski učine sve priprave za rat. Bana nije bilo, zato stališi narede do božica zemaljski mir, a za banske poslove imenuju odbor : biskupa zagrebačkoga Simuna Erdeda, Ljudevita Pekria, Franja Bacana i Petra Keglevića, da se zajedno s voj- vodom kraljevine brinu za obranu zemlje. Budući da je sveobća pogibelj, zato ima biti i obća obrana, a pomoć za rat davao je svatko , niti svećenstvo nije ostalo slobodno. Vojvoda kraljev Katzianer stupio je medju gospodu hrvatsku i hvalio im se, ko- liku mu je veliku vojsku kralj povjerio, a sada da ima kralj tu namjeru, da otme sve gradove, što ih Hrvatskoj nevjernik oteo. Hrvatska provrvi sva od vojska različitih naroda u ljetu 1537. Hrvati su se sabirali oko Ljudevita Pekria i Pavla Bakica, Čehe je doveo grof Slik, Austrijance grof Hardeck, Tirolce grof Lodron, Stajerce njihov kapetan zemaljski Ivan Ungnad, a glavni vojvoda bio je Ivan Katzianer. Ferdinand se je puno uzdao u ovu vojsku, a mnogi su mu odsudjivali vojskovodju, da nije za ovako veliku vojsku. On je bio živahan i strastan, ali i ratoboran, i opet nestalan čovjek. Sudili su ljudi, da je sposoban voditi kakvu konjaničku četu, da s njom polomi neprijatelja, ali manje vriedan biti veliku bitku i voditi veliku vojsku. Iz Koprivnice krenu liepa vojska od 16.000 pješaka i 8.000 konjanika najizabranijih prema Slavoniji. Za deset dana stigoše FERDINAND PRVI. ^ 35 do Virovitice, a vec se opažala nestašica hrane , za koju je bio preuzeo skrb Simun Ercledi biskup zagrebački. Katzianer, zapo- viedao odasvuda dovoziti hranu, a Pavla Bakica odpremi, neka sa hiljadu konjanika krene prema Soplju gradu, gdje su bili Turci, neka gleda pohvatati neprijatelja, od kojih bi doznati mogli, gdje su sada vede turske vojske. Turci zapališe Soplje i pobje- goše, ali Bakicu neutekoše, mnoge je polovio. Ovi izkazaše, da je Muhamed Jahogli paša naumio pred Osiekom vojevati i Osiek braniti. Sada se stanu vojvode dogovarati, hode li prema Požegi ili ravno na neprijatelja prema Osieku. Odlučiše ravno na Osiek. Pred Osiekom utaborio se paša Smederevski Muhamed Ja- hogli s 15.000 ljudi i 60 topova u utvrdjenom logoru. Nestašica hrane silila je našu vojsku, da što brže i snažnije vojuje, da zime na bojištu nedočeka. Bojati se je bilo, da de ovoj turskoj vojski skoro velike pomodi dođi, može biti i sam sultan. Vojvode ki'šdanski obilazed vojsku neprijateljsku, učine tabor na iztočnoj strani, navale pucati na Turke iz topova. Neprijatelj znajudi nevolju kršdansku sbog hrane, mii*no osta u taboru, pa je sa zidina gradskih i iz tabora s topovi pucao na kršdansku vojsku. Nesloga medju vojvodami oslabi u najodličnijem času kršdansku vojsku, kad stigne glas, da dolazi Turkom znatna pomod od bega Vrbaskoga. Kršdanske vojske stanu uzmicati, a Turci ih progoniti. Vodje prvi pobjegoše. Katzianer, Pekri i Slik ostaviše svoju vojsku. Pavao Bakid pokuša sustaviti tursku silu, ali pade sam i izgubi mnogo ljudi. Turci mu odsjekoše glavu, da ju mogu caru na dar donieti. Bakidevom smrdu razsu se sasvim ostatak kršdanske vojske. Još osta Lodron sa Tirolci, ali i on je na skoro poginuo. Poslije boja stanu Turci loviti razbježalu vojsku, malo ih je uteklo. Tko je utekao, taj je dotrčao kudi bez haljine, konja i oružja svjetla. Zarobljene kršdane upregnuše Turci pod topove težke, pokrite zlatnimi plahtami i urešene zastavami, da ih slavno u Carigrad uvezu. Jedan veliki top pod imenom „Katzianerica" vozili su Turci u mnogo kasnijih ratova. Glas 0 strašnom porazu kršdanske vojske uznemiri Hrvatsku, a razcvili kralja Ferdinanda. I ono nješto gradova uz Dravu dopade Turkom, a liepa i plodna zemlja izmedju Save i Drave ^ budne s vede česti turska. Sve se uzrujalo opet proti kralju Ferdinandu. Zapolji se vidila liepa prilika, da Hrvate dobije na svoju stranu, pošiljaše im glasnike neka uz njega pristanu, da 36 KNJIGA DEVETA. Turci neće vise pustošiti Hrvatsku, a da će Sriem i Požežku- županiju vratiti Hrvatskoj. Da su ti glason čarobno djelovali na Hrvate, netreba ni spominjati. Mnogo velikaša stane se dieliti od Ferdinanda i pristajati uz Zapolju. Ferdinand se požuri, da mu se Hrvati neodmetnu, zato posla poslanstvo, kojemu je na čelu bio vriedni Nikola Jurišič, koga postavi za glavnoga vojvodu svojih vojska, na mjesto Katzianera. Hrvati primiše svoga proslavljenoga zemljaka velikim odušev- ljenjem i rado opet pristajahu na predloge Ferdinandove. On ih je molio i zaklinjao neka izaberu njekoliko poslanika k njemu u Gradac, kamo ce vec o Martinjoj (11. novembra 1537.) sabrati oko sebe zastupnike svih svojih zemalja. .Tm'ci će vidjeti" — veli kralj — -koliko je zemalja složnih na obranu, a i moje provincije radje ce dati pomoći, ako Hrvati sami dodju, koji ce najbolje znati izkazati svoje nevolje i najbolje svjetovati. kako će se svi skupa oteti strašnomu dušmauinu*.* Njega bi neizmjerno žalostilo, da nedodju. Ki'alj ce gledati i ^^Deteane dobiti u savez, da s mora s mnogimi ladjami neprijatelje uznemiruju . a sultan će imati ratovati s ki'alj em perzijskim, koga će i Ferdinand na taj rat podbadati, tako će biti razdieljena sila turska, da tim manje štete može nanositi našemu hrvatskomu ki-aljevstvu. Kralj se nada da će Tiu-kom oteti one gradove, koje su u najnovijih ratovih osvojili. Samo neka dodju. Pak neka i nedodju sami poslanici već i drugi velikaši glavom u što većem broju na do- govor svomu ki'alju. Tako di'obno piše Ferdinand Hi'vatom. Hrvati opet rado pristanu na ovaj sladki poziv svoga kralja. Izaberu poslanstvo, a Jmišića zamole, neka ostane kod njih, dok se poslanstvo vi-ati. Poslanici dobiše podpunu punomoć. Ferdinand stane s njimi .otčinski" razgovarati, kojim načinom da se obrani ovo kraljevstvo. Oni odgovoriše: neka se najprije utvrdjuju gradovi na krajini, a u njih neka se metne pješačtva i konjaničtva , na po- tocili neka se namjeste ladje. Mi. koji imamo dobra na krajini — vele ki'alju — imamo puste gi*ade, a branitelja neimamo, jer nam se je narod izpod gradova već izselio. Sve treba već ove zime pripraviti, da se neprijatelju pustošenje preprieči, jer će inače prije velikoga rata, o kojem se smišlja, biti ove zemlje puste , a to će biti za veliki rat velika neprilika. Moralo bi se i za to proskrbiti, da Drava i Dunav budu za ratne brodove sigurni. Na ladjah moralo bi biti barem toliko vojske, koliko ej FERDINAND PRVI. 37 Turci imadii. Neka gleda kralj svakako , da se izmiii s kraljem Ivanom, jer iuaee snažna rata biti neće. Napokon neka kralj sam vodi vojsku, kako su i prije kraljevi glavom vojske vodili, i kako ih vodi njegov brat car Karlo, jer ako on sam podje, poći će uz njega velikaši svih njegovih zemalja, koji su dužni poći u rat sa svojim kraljem. Kralj dragovoljno prista na sve predloge Hrvata, ali da sam nemože idi u rat radi mnogih drugih poslova. Za bane im dade po njihovoj želji Petra Keglevida i Tomu Nadaždia. Petar Kegle\id je kao branitelj poslednji Jajca bio sla^djen i cienjen kod Hrvata, a i kršćanstvo je pod Bečom liepo proslavio. Na- daždi, vierni privrženik Habsbiu'ga, bio je sa svoje visoke obra- zovanosti na glasu kao prvi čovjek one dobe u Ugarskoj. Hrvati su bili tim izborom zadovoljni, kada poslije toliko godina izpraž- njena stolica banska dobi tako odlične muževe. Ferdinand se je ozbiljno trudio, da se izmiri s Ivanom Zapo- Ijom i da sabere savez kršdanskih vlasti u zajednički rat na Turke. Kada je opet slao Jurišida pred sabor hrvatski u Križevcih, koji je imao potvrditi zaključke poslanika svojih s kraljem u Gradcu, javlja kralj, da je počeo savez izmedju cara, pape, njega i Mlet- čana, da zajednički veliku vojnu izvedu na Turke. S osobitim veseljem javi saboru hrvatskomu, da se sprema mir izmedju cara i kralja francezkoga. Sada da je najljepša prilika, da tursku silu sa svih strana slome. Sada da se radi o spasu Hrvatske, zato dajte pokažite: „što ste jaki žrtvovati za spas domovine svoje, za svoju djecu, za kudu i sveto ognjište svoje. Evo su Vam saveznici pripravni i voljni carevi, kraljevi i velike vlasti." Sabor jednodušno zaključuje: neka se na zapovjed bansku dignu kao jedan čovjek i oni, koji nisu do sada običavali davati banderija. A onda, ako Turci provale gdjegod, ondje su dužni, gruvanjem iz mužara i lumbarda dati znak — a po briegovih zapaliti vatre. Kada je za svetu stvar u boj pođi, nesmiju niti svedenici ostati slobodni od svih ovih tereta, i oni neka plate sve ratne dade. Ferdinand sabere i svoje austrijske zemlje na zajednički sabor 1538. u ljetu 1538. u Insbruk, da mu i one pomod dadu za naum- Ij'eni rat proti Turkom. Po zaključku toga sabora imao je ban hrvatski pucanjem iz lumbarda na Dravi i Kupi naviestiti austrijskim zemljani dolazak Turaka. Kroz zapadnu Ugarsku, Kranjsku i Štajersku to se gruvanje nastavljalo do Beča, da se dignu vojske na obranu zemalja, kada bude potreba. 38 KNJIGA DEVETA. Da kralj laglje uzmogne braniti našu zemlju, ponudila su mu naša najmogudnija gospoda svoje gradove na krajini, da u nje metne svoju vojsku. Na obranu Une rieke ponudjaju mu: Zrinski Krupu i Novi, Blagajski Buševid i Otok, Pavao Isačid svoj grad Isačić, Frankopani Tržački Tržač i Drežnik, Frankopani Brinjski Kobašid i Brekovid, biskup i kaptol zagrebački gradove Hrastovicu i Dubicu, Fran- kopani Slunjski Cetinj i Slunj. Na obranu ostanaka Sla- vonije nudjaju : N a d a ž d i Veliku, pleme Z e m č e Suboticu i Novsku, Zrinski Pakrac i Racu (u požežkoj županiji), Kegl e- vidi Bielu Stienu, Bacani Vučin i druge jošte gradove. Činilo se je, da de sveobde oduševljenje pokrenuti stvar svega kršdanstva nevidjenim jošte načinom. U ovo doba dogodio se osobiti slučaj, koji je dosta smutio to sveto kršdansko veselje u Hrvatskoj i susjednih zemljah. Ferdinand pozvao na odgovor Pekria i Katzianera radi vojne u Slavoniju. Obo- jicu dade zatvoriti i obtužiti radi nevjere. Katzianer se je oprav- davao, da je istina bio on glavni vojvoda, ali da su u viedu i drugi imali svoj glas. U viedu da jedan njegov glas nije mogao drugih prevladati, zato da je on nevin. Najviše seje uzdao u to, da de se kralj sjetiti njegovih tolikih junačkih djela, što ih je učinio u nje- govoj službi. Molio je na sve strane, da se za njega zauzmu. Sam car Karlo molio za njega, a i s poljskoga dvora došle su prošnje Ferdinandu. Stališi kranjski osobito se zauzeše za njega. Ali Katzianer sam uvidio, da mu sve to pomodi nede, zato se do- misli, kako de utedi. I sretno uteče ravno u Hrvatsku. U Hrvat- skoj stane smutnje praviti, pokazujudi njekoje listove tobože od Ferdinanda, po kojih bi se zlo bilo godilo njekim velikašem hrvatskim, da je Ferdinand u poslednjem ratu Turke pobiedio, pak stane i novaca razsipavati. Zrinski mu dadoše utočište u Kostaj- nici. Ferdinand se je silno prestrašio, kad je to sve dočuo. Bojao se, da de taj čovjek sada pređi k Turkom, poznajud dobro stanje i odnošaje u njegovih zemljah da de mu zadati stotinu jada. Sbilja stao šurovati s Turci. Zrinski, da se ga otresu, dadu ga ubiti i javiše to kralju: Kada smo dali ovomu čovjeku Kostajnicu, go- vorio nam je, da de ovdje čekati milost kraljevu, a onda da de nam ju vratiti. A sada je pozivao Turke pismeno, neka se s njim sdruže, da de im ovaj grad predati, koji je upravo ključ cieloj Hrvatskoj i „našemu ubogomu vladanjut' Zato su ga ubili. FERDINAND PRVI. 39 Mole kralja, neka im oprosti. Kralj im rado oprosti, riešiv se na tako nenadani način doista pogibeljna čovjeka. Ferdinand se trudio, da savez kršćanskih vlasti proti Tm^- činu što prije izvede. Sa Zapoljom učini konačno ipak mir u februaru g. 1538. u Velikom Varadinu, gdje su car Karlo i Fer- dinand primili Ivana za brata. Poslije smrti Zapoljine pripada ciela država Ferdinandu. Dok je živ Zapolja zadrži što ima, a Za- polja se odriče Turaka i stupa u savez krščanskih vlasti. Poslati ce dapače glasnika kralju francezkomu Franji, neka u njihov savez stupi proti zajedničkomu neprijatelju kršćanstva. Tako su se izpunile davne želje Hrvata, da se oba kralja na korist kršćan- stva izmire. Papa pozdravi ovo izmirenje, zahvaljujuc bogu, što je ove jedne godine sasipao tolike milosti na svoj kršćanski sviet, kada se je evo izmirio car s Francezkom, Ferdinand s Ivanom, a svi skupa zajedno s papom i Mletci stupaju u savez proti nevjerniku. Time da se cielo kršćanstvo oslobodilo straha od Tu- raka. Papa se je nadao, da će car glavom svoje vojske voditi, a sam je odlučio i izjavio pred sborom kardinala, da će on glavom vojni prisustvovati kao dobar pastir stada Isusova, da će i svoj život bogu na žrtvenik za svetu kršćansku stvar žrtvovati, ako dodje do potrebe. Činilo se, da sviće nova zora kršćanstvu, a napose raz- cviljenoj i raztrganoj Hrvatskoj, kada se je Ferdinand stao ozbiljno i neumorno truditi, da se ove velike osnove životu privedu. Sultan je dakako znao za ove saveze kršćanskih vlasti, zato se je naoružao na kopnu i na moru. God. 1538. ratovale su sjedinjene mornarice mletačka, papinska i carska sa turskom, ali budu nesretne i razbite. Na kopnu navale paše sultanovi naj- prije na Dalmaciju, gdje su dospjeli do Šibenika. Grad taj sa- gradjen na visokoj pećini gospodujuć nad morem bio je položajem svojim ravan nekada jakomu Klisu. Gradjani sadju na trg i zakunu se živim bogom , da će prije svi izginuti nego li grad svoj predati. Suzbiju Turke, koji su popalivši Dalmaciju uzmakli u Bosnu. Kada su Turci tako bili bačeni iz mletačke Dalmacije, spreme se na Hrvatsku. Doznali su, da je Dubica grad na Uni blizu utoka u Savu slabo obskrbljen vojskom i hranom. Navale na grad tako brzo, da nije gradu pomoć od nikuda stići mogla i otmu ga. Mala posada jasenovačka zapali svoj grad, da Turkom ne- padne u ruke i uzmaknu. Pogibelj zaprieti cieloj Posavini, a na- ročito Sisku, Hrastovici i samomu Zagre])u. Obadva bana Petar 40 KNJIGA DEVETA. Keglevid i Tomo Nadaždi dignu se s vojskom i osvoje na juriš opet Jasenovac i s nova ga utvrde. Onda se na šajkah i nasadah spuste prema Dubici, i stanu ju obsiedati. Turskoj vojski dodje glas, da se Sulejman s preogromnom vojskom valja prema Ugar- skoj i da je ved stigao u Smederovo. Turke to obodri, ali bani svejedno Dubicu osvoje, a Turci uzmaknu prema iztoku, da se sjedine sa svojim gospodarom. U ljetu g. 1538. pokori si Sulejman nepokornu Vlašku. U Ugarskoj čekale ga sjedinjene vojske Ivana Zapolje i Ferdinanda jake do 100.000 momaka. Tolike vojske nije kršdanstvo jošte ni- kada diglo na Turčina, ali čim se je vratio Sulejman u svoje carstvo neudariv iste godine na Ugarsku, razišla se vojska. Jošte iste godine razbijao se savez izmedju kršdanskih vlasti, a nepri- jateljstvo je opet otelo mah izmedju Ferdinanda i Zapolje. Ve- necija slabo pomagana od saveznika, trpedi mnogo na kopnu i na moru, trgala se od saveza i poslala poslanike za posebni mir s portom. Ivan Zapolja stekao priznanje za kralja od Ferdinanda, a toga mu je i trebalo, jer je samo pod taj uvjet mogao dobiti kralja poljskoga Sigmunda kder Izabelu za ženu. Zapolja opet se stao s darovi klanjati sultanu, koji ga je rado u milosti primio. 1539. Ferdinand je badava nastojao oglasom veliko varadinskoga mira Zapolju izvaditi iz milosti sultanove. Sam je morao prosjačiti primirje, koje su mu Turci za liepe darove dali. Jadno je bilo to primirje. Upravo u to vrieme tobožnjega primirja spremao se paša bosanki sa 12.000 ljudi na Hrvatsku. Jurišid ga zapita: zna li za primirje, a on mu odgovori, da on samo ima zapo- viedi: čuvati i koliko može razširiti granice svoje. S Jurišidem sdruže se ovoga puta obadva brata Ivan i Nikola Zrinski i po- tuku tursku vojsku. Ferdinandov je poslanik Laski bio u to vrieme na jesen g. 1539. u Carigradu. Skoro je zlo prošao, jedni svjetovahu sultana, neka ga ubije, drugi, neka mu uši i nos odreže. Samo velikimi darovi odkupi sebe i nekakvo primirje na šest mjeseci, ali iz toga primirja izuzme porta naročito knezove Zrinske , koji da joj nede pladati danka, na koji su se bili obvezali. Ovim primirjem činilo se je, da neima više spasa rodu Zrinskih. A kad padnu Zrinski gradovi duž rieke Une, bojati se je bilo, da de propasti Hrvatska. Kralj sam našao se u velikoj neprilici , kada su ga Zrinski prosili za pomod. Svoga poslanika Laskia posla pašam FERDINAND PRTI. 41 bosanskomu i smederovskomu sa darovi. Laski nagovarao Zrinske, neka svoje gradove na izliku kralju prodadu. Zrinski i kralj bili su vec na to pristali. Paše se ipak darovi nisu umoliti dali. Bosanski i kliski paša provališe preko Une, da osvoje zemlje i 1540. gradove Zrinskili. Braća se dogovoriše , da će Nikola ostati u Zrinu, i tamo se braniti, a Ivan prodje da mu pomoći potraži. Nikola junački odbijaše silna neprijatelja, a kada je već u velikoj nevolji bio, prestravi Turke glas, da Ivan u pomoć dolazi s jakom vojskom. Složna braća Turke poraziše. Mnogo begova ostavi svoje glave pod Zrinom gradom. Zrinski progoneći zastrašene Turke dospješe do Kamengrada, koji orobiše. Kralj ib Ferdinand zato obdari Vranskim prioratom i potvrdi im Medvedgrad i druge gradove, što su baštinili od Ivana Karlovića. Tako nasta opet prijateljstvo izmed kralja i Zrinskib, koje se je bilo ponješto pomutilo radi nepružane im pomoći proti Turkom. Hrvati nastojahu zajedno sa svojim kraljem, da ovo nevoljno primirje što bolje upotriebe. Utvrdjivahu gradove na krajini, da sačuvaju ove ostanke svoga kraljevstva, kada pomoći od kršćanstva neima. U to umre Ivan Zapolja 22. jula 1540., a rodila mu je Izabela pred smrt sina, komu su dali ime Ivan Sigmund. Na smrtnoj postelji imenova Zapolja skrbnike djetetu svomu glave svoje stranke , na čelu im Gjuru Utješenića sada već biskupa veliko varadinskoga, a pored njega Stjepana Verboczja, Petra Pe- trovića rodjaka svoga i Val. Toroka. Preporuči im diete svoje, neka budu prijatelji stalni sa Sulejmanom, koji je njega uzvisio, pa će i sina njegova u prijateljstvu uzdržati i neka odmah šalju sul- tanu darove. III. Gjuro Utješenić bio je čovjek neizmjerne radinosti, a bez- obzirno i sigurno koracao uzvi'šenomu cilju, koji si je postavljao. Sada postane on središtem svih osnova političkih i svega životnoga gibanja izmedju kršćanstva i muhamedanstva, svaki korak njegov znamenit je za sudbinu Ugarske i Hrvatske. Umah na početku svoje vladavine stajao je Gjuro pred neumoljivom alternativom, da prizna ili neprizna Ferdinanda za kralja ugarskoga. Ako prizna morati će s njime vojevati na Turke, njegov štićenik izgubiti će svoj odlični položaj , u kom se narodio, neće biti kralj već Ferdinandov vazal. Ako neprizna, onda se valja poklo- 42 KNJIGA DEVETA. niti Turčinu i od njega iskati milosti proti kršćanskomu kralju. On se odluči za ovo poslednje, a s njime i mlada majka Sigmun- dova. Verboczy ode kao poslanik Sulejmanu, bude liepo primljen i donese glas : Veliki car ostavlja sina našega pokojnoga gospodara na priestolju ciele Ugarske i Erdelja, samo da pošaljemo dužne sjajnoj porti darove. Ferdinand dakako odmah pozva i kraljicu i Utješenida, neka mu prcdadu Ugarsku po veliko-varadinskom ugovoru od g. 1538. Kad mu to kraljica i njezini viednici odbiše, pošalje svoga vojvodu Leonharda Felsa s vojskom u Ugarsku. Fels zauzme njeke gradove i tisnu s vojskom prema glavnomu gradu Ugarske. Izabela se smuti 1541. i stane ugovarati s Ferdinandom, a pomagao ju je u tom i njezin otac, kralj poljski Sigmund. Ali nehtje na to pristajati Utješenid, ved preko častne svedeničke svoje haljine prebaci oklop, pripasa dordu i stane braniti Budim. Roggendorf dodje na Felsovo mjesto. Roggendorf bude suzbit. Turski paše pomogoše Utješenidu, a 23. junia 1541. digao se i sam Sulejman iz Carigrada i dospi doskora u Biograd, voded sa sobom kao sužuja poslanika Ferdinan- dova Laskia, koga je bio Ferdinand u Carigrad poslao, da sultanu ponudi danak od Ugarske pod pogodbom, da sultan preda cielu Ugarsku Ferdinandu. Sulejman dodje pod Budim ved 26. augusta. Do osam sto Ferdinandovih zarobljenih častnika dade pogubiti. Pred njega izadje Utješenid sa poglavicami svoje stranke. Sulejman poželi viditi sina Zapoljina, komu je namienio Budim, a i Beč, na koji se sada odputio, čim ga osvoji. Donesoše mu diete Zapoljino. Sulejman ga srdačno primi i bogato obdari, a odmah poslije toga u divanu izjavi, da nije dobro ovako v grad, kao što je Budim, predati slaboj ženi, koja je kao vjetar, sad nagiblje na ovu sad na onu stranu. Ugarska izmedju Dunava i Tise sa gradom Bu- dimom i Slavonija ostaju Turskoj — tako izreče Sulejman. Tako i osta sto i petdeset godina. Sam Sulejman posjedne budimski kraljevski grad, u koji je namjestio Verboczia za velikoga sudca SA'ih kršdana. Sulejman pašu, magjarskoga renegata, ostavi za gospodara novo prisvojene zemlje. Strah i užas zavlada u kršdanskom svietu. U Ugarskoj i Hrvatskoj bude sve pripravno ustati do poslednjega čovjeka, da se Turkom otmu ove krasne zemlje. U samoj Njemačkoj, a najviše izmedju protestantskih knezova, dobi Ferdinand pomodi. Obilno dadoše vojske njegove austrijske zemlje, kojim je sada FERDINAND PRTI. 43 zaprietila najveda pogibelj ; papa rado dade novca i vojske. Svatko 1543. je samo to najviše želio, da Ferdinand glavom vodi vojsku, ali 11 to se nije nikako dao. Učinio je zapoviednikom ogromne vojske b-ši^anske od sto hiljade ljudi Joakima brandenburžkoga vojvodu. [)va izabrana vojska oduševljena za kršdansku stvar, bila bi mogla !)otudi sve Sulejmanove vojske. Ali kršdanska nesloga, koju Hrvati k1 dulje vremena tako težko osjećaju, zavlada doskora medju vo- Ijami vojske. 7. jula 1542. pokrene sva silna vojska prama Ugar- skoj, trebalo joj šestdeset dana, dok je došla do Pešte i Budima. Najprije uzme osvajati Peštu. Turske čete provališe iz Budima i razplamti se u peštanskoj ravnici paklena bitka. Pobjeda je sada ' [ia jednu sada na drugu stranu premahivala, dok u taj neod- lučni čas nedodje Nikola Zrinski sa svojih 400 hrvatskih ko- njanika. Bio je zakasnio u ovaj rat. Na putu dočuje, da se pod Budimom boj bije. Još s potnimi od puta konji zaleti se Ni- kola u jedno krilo neprijatelja i razbije ga. Ovi smutiše bjegajući iruge turske vojske. Turci se stvore u divljem biegu, a kršdani ih 3duševljeno progoniše. Kao angjeo s neba spasi Zrinski kršćansku ^'ojsku — rekoše suvremenici. Još su nešto kršdani pucali na ^-idine budimske. Kada je pak došao uhoda njeki i donio glas, la Turkom dolazi pomoči do 25.000 vojske, proglasi Joakim bradenburžki, da je ova vojna svršena i krenu s vojskami kudi. ^Bilo je dosta vojske i vojski hrane i svako vrstne municije — piša Ferdinand caru, ali samo nije bila glava valjana. Njemač- komu carstvu nije nikada bilo vede sramote — nikada — ." Ovaj sramotni pokus plati Ugarska i Hrvatska strašnim načinom. Godine 1543. izadje opet Sulejman, da osveti ovu ku- 1543. kavnu kršdansku vojničku šetnju. Dopre do Ostrogona, gdje od stolne crkve učini džamiju. Bez odpora napredovaše car turski, a kršdanom nitko od nikuda nepomože. „Ako ostale zemlje Vaše, vele stališi ugarski Ferdinandu, samo 0 svojoj obrani misle, onda volimo mi platiti danak Turčinu, nego li da nam na silu odvodi ženu i. djecu." Ferdinand im obedavaše pomodi od svoga brata cara Karla. Karlo je slao svoga poslanika u Ugarsku, da uvjeri stališe, da de on pomodi, ali to su bile sve puste rieči. Ugarska osta razdieljena u tri vlasti : zapadna i sjeverna dopade Perdi- flinanda, središte s našom Slavonijom i glavnim gradom Budimom zach'ža Turčin, a strana iztočna s Erdeljem dopade Ivana Sig- munda, u kojega je ime zapoviedao mudri i odvažni Gjuro Utje- 44 KNJIGA DEVETA. šenid. Ferdinand nemoguc'i od Turaka oteti najljepšega diela Ugarske, moljakao je od Turaka mir i klanjao im se. U Erdelju sa Utješenicem spletkario, da ga tamo priznadu za kralja, a u svojem preostalom kraljevstvu videć mnoge nepokornike, stao sno- vati, kako će preostali dio Ugarske i Hrvatske privezati uz svoje nasliedne austrijske zemlje. Hrvatsko kraljevstvo kano tužne „reliquiae religuiarum" nje- kadanje države stanu odsele živiti život narodne razvaline. Tko se je u sto petdeset sliededih godina rodio u toj razvalini, taj je morao samo zato živiti, da poslednji dah života svomu narodu mačem u ruci sačuva i obrani. Od istočne strane trebalo je stvarati novu što jaču obranu proti Turkom u Slavoniji i Ugar- skoj. Skrajna je tvrdjava na onu stranu bila kraljeva Velika uza Savu, njoj u zaledju Plodin i Moslavina, uz Dravu Brezovica i Virovitica, u unutarnjoj zemlji Pakrac i Petroviua, a ovamo dalje Križevci i Koprivnica ; poslednja tvrdjava na Savi bio je Zagreb. Ovo su bili gradovi kao bedemi proti navaljujucemu ne- prijatelju. Većinu tih gradova posjedovali su velikaši hrvatski, koji su se branili, kako su znali i mogli. Otci naši tužni u koliko ih je još bilo na okupu, činili su sve moguče, da spase ovaj ostatak svoje djedovine. Straže po svih gradovih budu po- stavljene, koje su imale izlietati i viditi, ako li se gdjegod ne- prijatelj pojavi, osobito ako su uhode naše, koji su i u turske zemlje prolazili, dojavljivali, da se Turci kreču. Obranbena crta tekla je sada s jedne strane sa spomenutim! gradovi prema Slavoniji, dalje po Savi do Une i onda diljem uz Unu do ličkih medja, okrec'ud se po suhom iznad Like do jadranskoga mora na jaki bedem obrane hrvatske grad Senj. Na svih ovih medjah razdalekih pucalo se iz lumbarda i palile ntuljače po briegovih, kada se je neprijatelj pojavio, da sve što pušku nosi na kra- jini u pomoć priliece. Kradom bi Turci u čoporih dolazili, ali divljačkom vikom bitku započimali. Ovoj viki tečajem bitke oda- zivaše se iz susjednih sela plač i jauk žena i djece, jecajudih ili oko domaćega ognjišta, ili u biegu od otčinske kude. Takove manje bitke bile su se odsele ma na kojoj strani krajine skoro svaki dan. Iza propasti hrvatske sliedile bi austrijske zemlje, zato im sada Ferdinand nametne silni „turski porez." Plaćalo se od svega živa i neživa, gibiva i negibiva, nisu bili oslobodjeni ni igrači FERDINAND PRVI. 45 ni pjevači, niti djeca. Tako se sastavljale pomodne čete, koje su išle na krajinu hrvatsku i vojevale zajednički s Hrvati. S gradovi prema Slavoniji zametnu se slavonska krajina, u nju je slala vojsku Štajerska, a od Kupe do mora nasta hrvatska i primorska krajina s vojskom kranjskom i hrvatskom u građo vih. Izmedju gradova stoje ponajviše „prebjegi" i „uskoci" na krajini, uz nje nješto jošte preostaloga naroda. Uz bana pristajale bi vojske iz austrijskih zemalja, koje su plaćale one zemlje i kralj i njemačko susjednih carstvo. Znamenite pozicije i dosta razdaleko imali bi uskoci na obranu. Mnogo puta, kako liepo reče jedan od njihovih vojvoda: „Kao kaplja rose na listu osamljeni čekamo, kakoce Turci od nas rusvan učiniti." Takova je bila Hrvatska, kad je g. 1542. stupio na bansku stolicu poslije Keglevića i Nadaždia Nikola Zrinski. Ime nje- govo u liepu je glasu bilo u Ugarskoj i drugih kraljevih zemljah. Slavno i uzorno djelo pod Budimom vidješe vojske tolikih njemačkih zemalja i pronesoše Mkolino ime po Njemačkoj. U domovini nije istina živio u prijateljstvu s njekojimi velikaši, ali ga je zvala na obranu zemlje sva njegova djedovina, što je bila u onom oklopu hrvatskoga kraljevstva, koji su Hrvati ved onda krajinom zvali. Duž rieke Une gradovi znameniti za obranu naroda Krupa, Novi i Kostajnica, a odmah njim u zaledju mnogi drugi njegOAi su bili. On ih je sam i onda branio, kada je bio ostavljen na milost i nemilost od kralja i kraljevstva neizmjernoj sili krvo- loka kršdanskoga. Kada se je oženio sa Frankopankom Katarinom po ugovoru sa rodom njezinim pod njegovu obranu dodjoše i naj- jači gradovi Frankopanski prema turskoj Lici i skoro cielo pri- morje hrvatsko. Prema slavonskoj turskoj krajini stajao u prvom redu za obranu njegov grad Pakrac. A kada je kašnje od kralja Ferdinada g. 1546. dobio cielo Medjumurje, koje su on i unuci njegovi učinili bedemom kršdanstvu, koje je ponješto odaljeno i zaklonjeno od paležnika turskih, onda je Zrinski slavom i junač- tvom i neizmjernim bogatstvom nadkriljivao svu gospodu u narodu svome. Takova bana dobi Hrvatska u najvedoj nevolji svojoj. On je na svih linijah uz svoju domovinu imao braniti i svoju otčevinu. Glavna i prva nevolja, s kojom se je susreo Zrinski sjedaj ud na bansku stolicu, bila nestašica novca za uzdržavanje vojske. Kralj nije po dvie tri godine pladao svoje vojske, a onda surovi vojnici gazi, haraj i otimlji od samih podanika kraljevih. Stališi 46 KNJIGA DEVETA, Ugarski zamoliše kralja, neka pomaže Hrvatsku, „od koje je do- duše do danas malo ostalo," ali i ta je važna za obranu drugih kraljevih zemalja. Kralj pozove njih i veli, da je ved za Ugarsku imao neizmjerne troškove, a od nje nikakve koristi, a bio bi za- dovoljan, da se Ugarska samo za svoju obranu može sama obskr- biti. Neka pomognu Hrvatom, kojim je zemlja sbilja preved pusta i iznemogla, pak de i onda i druge njegove zemlje radje pomodi, kad vide, kako se Ugarska i Hrvatska liepo medju se pomažu. Stališi mu odvrate: „dati demo i glavu za Vaše Veli- čanstvo, ali novaca neimamo'.' Zrinski stao na svoj trošak držati vojsku. Kada je g. 1543. poveo bio Sulejman veliku vojsku na Slavoniju i Ugarsku, krenu jaka sila Tatara da plieni prema za- padu. Zrinski predje preko Drave i suzbije jih, veli se, da je palo do tri hiljade Tatara. U isto vrieme Ulama bosanski provali s druge strane na Hrvatsku preko Une i prodre paled u Kranjsku, a plemstvo hrvatsko, na čelu mu Petar Keglevid, grof Blagajski, Jure Frankopan Slunjski i Frankopan Tržački razbiše ih kod Otočca. Najslabija sada strana Hrvatske, a prema najjačoj sili tur- skoga cara, jeste krajina prema Slavoniji. Ona je jedva odolje- vala. Grad Velika došla je u veliku pogibelj — ved su se svjeto- vali Hrvati, nebi li ju razorili, da nedopadne Turkom u ruke, da nebude kašnje na napast svemu kršdanskomu narodu. Cesa 1544. se Hrvati bojahu nisu se ubojali. Ved sliedede godine 1544. složiše se bosanski i hrcegovački paše sa budimskim i slavon- skim i udariše na ove hrvatske strane, a najprije na Veliku. Sav narod iz bližnjih mjesta utekao u grad pod zaštitu zidina, a našao se medju njimi čovjek njeki po imenu Andrija, prezimenom Pilat, koji je stao nagovarati, neka Turkom grad predadu, samo da toliki narod spase. Turci zadaše vjeru, da de ih slobodne pu- stiti sve iz grada, ali vjeru prekinuše i sve poklaše. Onda pro- vališe dalje paledi u Moslavinu svojinu grofova Erdeda. U ovo vrieme umre Simun Erded, biskup zagrebački. Moslavina pade, a turske čete paledi i robedi izmed Križevca i Sv. Ivana prietiše popaliti svu Hrvatsku. Na to se dignu ban Zrinski i vojvoda kra- ljeve pomodne vojske grof Oj uro Bildenstein. Kod Konjšdine se su- kobiše. Još se Turci neprikupiše, a grofovi Frankopan Slunjski, Blagajski, mladi Keglevid i Erdedi, sve mladi junaci, neslušajud bana, niti kraljeva vojvode, prihvate pozive Turaka na mejdane junačke na sablje i na koplja. U zlo im prodje ta junačka igra, FERDINAND PRVI. 47 od koje se nisu dali odvratiti. Ulama paša to vrieme upotriebi, sabere u šumi svoju vojsku i provali med konjaničtvo naše, koje se je u mejdandjije zagledalo i stalo u slabom redu. Prepad- nuto konjaničtvo slabo se borilo i doskora razbježalo. Osta Zrinski sam na bojištu. Da ludo negubi glave pocera i on konja Mrkova, koga zrno neprijateljsko dva puta sgodi, te skapa pod Konjskim gradom, kamo je Zrinskoga živa iznesao. Bildenstein bjegajud zapadne u jamu gradsku u vodu i bio bi poginuo, da ga nije jedan vojnik hrvatski, skočivši za njim, povukao za ve- liku njegovu bradu i sretno iznesao u grad. Naših je ipak dosta malo poginulo i doskora se sabrali, te nisu Turci niti Konjšćine osvojili, niti dalje napredovali. U ovo vrieme boravili su poslanici Ferdinandovi u Cari- gradu moljakajuči primirje uz godišnji danak, a sultan je zapo- viedio svojim vodjam, da do primirja što više Hrvatske osvoje. Zato se Ulambeg bosanski spremao, da osvoji Hrvatsku i preko Une rieke. Ali prije dodje primirje, koje je Ferdinand objavio svojim voj vodam u Hrvatskoj. Poslanik hrvatski na ime kraljevo ode to jaWti u Bosnu, a paša zadrži u zatvoru poslanika dok se je spremio posvema s velikim topovi i mnogim konjaničtvom. Onda ga pošalje i naruči: „Javi toj Vašoj gospodi, da sam ra- zumio, što pišu 0 miru, ali ja neznam drugoga mira, nego li medju Dunavom i Dravom. Nepobjedivi car mi zapovieda, neka osvojim ovu zemljut' U građo vih uz Unu spremna je bila vojska hrvatska. Turci stali su obsjedati njeke gradove, ali budu oda- svuda suzbiti. A da se odštete za gubitke na Uni, provale u Moslavinu, popale Čazmu, odakle se mnogo naroda razbježe. Pro- pade Čazma, kaptol i crkva i tolike slavne uspomene, liepa Moslavina i mnoga dobra biskupa zagrebačkoga. God. 1545. odbili su opet Hrvati Turke dakako i s krvavimi 1545. gubitci na svih linijah ostanaka svoga kraljevstva. Ali zato mira nikada neima. Buduči da nisu mogli uviek svuda stati na straži dovoljnom silom u svakom gradu, morali su njeke gradove sami otci naši razoriti, da im Turci u nje kojim nenadanim slučajem nesjednu i kašnje jade nezadaju. Kralj Ferdinand malo se je brinuo za Hrvatsku, više se je zabavljao Njemačkom, da u njoj jedinstvo crkve uvede i da zajedno s carem protestante pokori. Zato se je odvažio zajedno s carem, da s Turci sramotan mir ]546. učini, samo da mu budu u njemačkih pošlo vih ruke slobodne. 48 KNJIGA DEVETA. 1547. Po Ugovoru mira sklopljena g. 1547. 19. juna imao je Ferdinand svake godine pošiljati trideset hiljada dukata na visoku portu. Koliko malo taj mir vriedi, nagoviešta Hrvatom sam kralj u pismu, kojim javlja, da je morao mir s Turci učiniti, da mu nepropadne Hrvatska ili Ugarska. Učinio ga je na pet godina. Ali znade on, da Turci bez prestanka haraju i na krajiške gra- dove navaljaju, zato neka gledaju, da uviek. gradovi budu sigurni i stražom obskrbljeni. Kralj ih pozivlje, neka zaključe; „da svi naši vierni podanici hrvatski budu u kudah svojih oružjem dobro obskrbljeni, spremni i pripravni, da svaku uru, svaki čas i kadgod dodjedo nevolje, kada ban ovoga kraljevstva zapoviedi i u boj po- zove, odmah onamo pole ti ti uzmognu, kamo pogi- belj domovine zove, daodglavaVaših neprijatelja odtisnetet' Tako upućivaše kralj Hrvate poslije tobožnjega mira, što je učinio s Turci. Ferdinand se trudio s bratom Karlom da uredi odnošaje u Njemačkoj, gdje su bili obadvojica zašli u 1549. šmalkaldski rat, da satru protestantizam. U Ugarskoj stupi u dogovor s Gjurom Utješenicem, da dobije Erdelj, a zato da dade odštetu mladomu Zapolji. Utješenič izvede to djelo iza duga ša- 1551. ranja tek godine 1551., a Ferdinand mu za nagradu izhodi i kardinalski klobuk iz Rima. Ferdinand posla svoga poslanika Sulejmanu, neka mu pusti Erdelj, a on da će mu danak platiti. Sulejman pobiesni od jada i poruči Utješeniču i Erdeljcem, da će ih sve sasjedi, ako dopuste, da bude proderan kraljevid, koga im je dao za sandžake i ako Erdelj Memcu predadu. Sokolovidu paši zapoviedi, neka odmah krede s vojskom na Erdelj. Paša predje u Ugarsku sa osamdeset hiljada vojske. Tako počme opet rat, koji je biesnio njekolika godina u Ugarskoj i Hrvatskoj. Utješenid stao po običaju s Turci šarati, da ih zavara. Toga nije htio razumjeti ili nije mogao general Ferdinandov Battista Kastaldo. Obrati se na Ferdinanda, a Ferdinand mu odgovori: „Ako si neznaš pomodi, a ti makni s puta fratra Gjurui' Kastaldo naskoči kardinala u njegovom gradu Alvinciu i ubije ga, što je probudilo senzaciju u cieloj Europi. Papa rimski i kardinalski kolegium započme iztragu, koja se dosta dugo motala, dok ju 1553. nezaboraviše. Ferdinand javi stališem Ugarske, da je kardinal radio 0 predaji Erdelj a Turkom. Pristala posrednika izmedju Turaka i kršdana nesta, a dalje se dogodjaji razvijaju samo u biesnom ratu. FERDINAND PRVI. 49 Na Hrvatsku podje velika vojska god. 1553. Paša bosanski, 1553. hercegovački i zapovjednik kliski udare složno najprije na krajinu prema Slavoniji. Tiu'ci vec' provališe u varaždinsko polje po obi- čaju paleč i robec. Ban Zrinski postavi se s vojskom pred Varaždin, a vojvoda Ivan Lenkovic prema Vinici. Stisnuše Turke medju dvie vatre i liametom ih potukoše i sve im roblje preoteše. Mnogo je Turaka poginulo, a paši bosanskomu i najdraži njegov sin osta na bojištu. Nije ban ipak mogao za vremena priskočiti u pomoć Virovitici, niti Čazmi, koje se ovoga puta pod tursku vlast predadoše. Suzbiti na krajini slavonskoj pokušaju Turci navaliti na utvrde Hrvatske na Uni rieci, nebi li ih predobili i Unu prebacili, ali budu suzbiti. U Ugarskoj išlo je Ferdinandu deset puta gore. Da neizgubi i ono malo Ugarske, odluči za- prositi opet mir i poslati u Carigrad Antuna Vrančića, biskupa pečujskoga i Franju Zava. Poslanici su imali ponuditi sultanu za sve zemlje, kako su bile godine 1526. do 140.000 cekina na godinu, a za one, koje sada ima Ferdinand 40.000 godišnjih cekina. Ako bi Turci pitali za smrt Utješenića, neka reknu, da je on htio Erdelj oteti i Ferdinandu i sultanu. Sultan se upravo spremao na vojnu perzijsku, ali primi ipak poslanike i dade im primirje na pet godina pod pogodbom, da se Ferdi- nand nepača u Erdelj, a da plača danak godišnji samo za svoje sadanje zemlje. Malvezzi, prijašnji zatvoreni poslanik, bude pušten na slobodu i odnese pismo o primirju u Beč. Zay i Vrančić ostanu u Carigradu još čitave četiri godine dana, da mir s Turci uglave. Bilo je učinjeno nekakvo primirje, ali Ferdinand je nastojao, da svakako bude gospodar Erdelja. Ivan Sigmund je opet želio primiti Erdelj. Sultan pristao uz njega. Čim su u Erdelju doznali za volju Sulejmanovu, pristanu svi jednodušno uz štićenika nje- gova Ivana Sigmunda i majku njegovu. Sjajnim poslanstvom bndu kraljević i majka mu u Erdelj uvedeni. Ferdinand je bio 1555. preslab, da odoli sili turskoj i da za sebe osvaja Erdelj. Njegova mu nastojanja ipak donesoše novi rat u Ugarskoj i Hrvatskoj, još gori i strasniji od prvanjega. Valjalo mu je sabirati sve svoje sile. samo da Turci nepozoblju ostanaka njegova kraljevstva. Su- lejman učini Alipašu pašom budimskim i zapovjedi mu, da naj- prije udari na Siget grad. Osvojivši Siget imala je turska vojska s jedne strane posjesti preostali Ferdinandu zapadni dio Ugarske, a s druge osvojiti ostanke Hrvatske. Pri odlazku iz Carigrada (dmićiklaa : Povjeat hrvatska. II.) 4 50 KNJIGA DEVETA. I reče Alipaša poslanikom Ferdinandovim, da će sada Ugarsku maljem i toljagom a ne mačem i puškom pokoriti. Čim je dospio na svoje mjesto, sabere oko sebe sve podredjene paše i krene prema Si- 1556. getu, u kojem je tada zapoviedao hrabreni Hrvat Marko Stančid. Sretno odbiše naši četiri juriša, ali onda pri petom moradoše uzmaknuti u tvrdjavu. Još jednom sretno provališe i osvojiše opet mjesto Siget i uhvatiše samoga agu janjičara ; ali za malo vremena moradoše opet u tvrdju uzmaknuti. Alipaša sabra na silu sav narod iz okolice i prisili ga, da snaša u jame izpod bedema drvlja svakojakoga. Na tom drvlju podigne tako visoke bedeme, da su visinom skoro bedeme grada nadvisivali. Obsje- djenici sretno zapališe ove ogromne hrpine drvlja; neprijatelji opet jame oko grada zemljom izpuniše i na grad bez prestanka pucahu. Na njekih mjestih razvališe se vec zidine grada, te je Stančid ved poručivao kralju (11. jula): „ako nam brzo pomoč nedodje, izgubljeni smo mi i grad našt' Pomod mu je bila ved blizu. Nadaždi s ugarskom vojskom, a ban hrvatski sa svojimi konjanici i Lenkovid s kraljevom vojskom iz Hrvatske primak- nuše se Bobovcu. Odluče navaliti na Bobovac, nadajudi se, da de čuti Alipaša, pak de za čas ostaviti Siget i dođi u pomod Bobovcu. Tako je i bilo. Ali krene s trideset hiljada Bobovcu u pomod. Po starom običaju, kada su kraljevi ugarski u boj po- lazili u prvom su redu bivale čete bana hrvatskoga. Turci biesni skakali u Kinju vodu, da ju pregaze i na bana navale, mnogi i predjoše, ali ih ban suzbije iza podnevna boja. Sami Turci poželiše znati ime vojvode, koji ih je pobio, te beg vii'ovitički izjaši napried i zapita iza svega glasa na jeziku hrvatskom: „Tko si i kako ti je ime i' „Nikola sam Zrinski," odgovori bani doda pozdrav Alipaši. Na što mu paša posebnim glasnikom za- hvali. Alipaša se povuče prema Sigetu, koji je dotle ved poprav- ljen bio, a naši ga nisu mogli progoniti. On sam nije mogao više grada obsiedati i povuče se prama Pečuhu. Na Hrvatsku nije ove godine išla nikakova veda sila, ved što su martolozi znali se zalietati u zemlju, ali ipak nemar- nošdu i lahkoumnošdu jednoga čovjeka izgubi ona ove godine dva veleznamenita grada na Uni, Kostajnicu i Novi. Kostajnicu u polukrug zastiđenu riekom Unom, a briegom u zaledju, sma- trahu stališi hrvatski „vrati Hrvatske" i mnogo im je na srdcu bila. Pripadala je knezovom Zrinskim. Kad su prošlih godina FERDINAND PRVI. 51 turske uavale prejake bile. a Zrinski u obrani skoro osamljeni stajali, precladu grad kralju Ferdinandu, neka metne u njega svoju vojsku. U ovo vrieme bio je gradu kapetan njeki Lusthaler. Otišao bio na svatbu prijateljem u Steničnjak, i tamo se liepo zabavljao ; Turci to zanjuše, — a pripo^iedalo se, da im Lusthaler upravo izdao grad za dvie hiljade cekina, — pak se iz Kamen- grada, Banjaluke i drugih mjesta saberu i po noći na grad na- vale. Na čamcih se pod grad navezoše, na skalinah na zidine uzpeše, nestražena vrata razlupaše i ono malo ljudi u gradu po- ubijaše. Tako u jednoj nodi s malim gubitkom turskim pade najzna- menitiji utvrdjeni grad hrvatski na rieci Uni. Turkom budne time otvorena Hrvatska do rieke Kupe. Lusthaler, da umakne kazni, prebjegne k Tm-kom, koji su ga dobro primili. Time se utvr- djivala kod suvremenika ona sumnja do sveobdega vjerovanja, da je grad izdajom njegovom propao. Kralju Ferdinandu nije bilo na misli, da nastavi rat s Turci, kada mu je brat Karlo javio, da se odriče carske rimsko-nje- mačke krune. Ferdinand je samo o tom snovao, kako de što prije biti izabran za cara, a svojim poslanikom u Carigradu javi, neka načine mir pod svaku cienu, i to samo za zemlje, koje ovaj čas imade. Hrvatsku dapače njekoliko mjeseci ostavi bez bana, pošto je Nikola Zrinski postao kraljevskim tavernikom u Ugar- skoj. Istom u martu god. 1557. predstavi Hrvatom bana Petra 1557. Erdeda na veliku radost stališa. Kolika je bila pogibelj od Tu- raka, s kojimi je jošte kralj u ratu bio, vidi se po tom, što su Hrvati stali utvrdjivati sve svoje gradove, nesamo na krajini, ved sve redom, kolikogod ih je bilo od jednoga kraja zemlje do drugoga. Odrediše sveobdi ustanak, kad i kamo ban zapo- viedi. Ban Erdedi medjutim oboli. Ferhad paša bosanski provali sa šest hiljada vojske u Hrvatsku pliened i palec. Vojsku sabere Lenkovid i uz njega prista podban Ivan Alapid. Kod Sv. Jelene sukobe se s neprijateljem. Uzklikom „u to ime božje!" udare Hrvati na Turke. Najprije se sa puškami biše, a onda s handžari poklaše, dokle konjanici hrvatski sa bokova posvema nerazpršiše turske redove. Turci uzmaknu, ali polovica ih ostade na bojnom polju i sve roblje i zarobljeno blago. Konja naši toliko zarobiše, da je svaki naš junak i po dva i po tri na dar dobio. Ime Lenkovidevo prosja u uspomeni naroda i u pjesmi junačkoj. Kralj se ovoj po- bjedi veoma obraduje. Ostanci Hrvatske se spasiše od propasti! 52 KNJIGA DEVETA. Medjutim dodju poslije četiri godine težka i sramotna živo- vanja, tako rekud pod nožem turskim, Vrančid i Zay s nekakvimi pogo^bami mira iz Carigrada. Sultan iskaše prije svega od Fer- dinanda, neka razori Siget. Ferdinand medjutim bio izabran za 1558. cara rimsko-njemačkoga, te objavi to svomu „savezniku i poštova- nomu prijatelju Sulejmanu" i zamoli ga, neka neište razor Sigeta, jer da nemože na to pristati. Pošto je opet poslanik Busbek njeko- liko godina u Carigradu odsjedio, sklone se napokon oholi Sulejman 1562. g. 1562., te pruži mir na osam godina, ali da plada trideset hiljada dukata na godinu, da nenavaljuje na Ivana Sigmunda gospodara Erdelja, niti na sultanove zemlje. Tako se nekakovim mirom svršuje iza duga primirja rat, komu je bio j)ovod u Erdelju, po- četak u Ugarskoj, a svršetak u Hrvatskoj. Mir ovaj težko do- biven i sramotom odkupljen ostaj aše za Hrvatsku pusto slovo, jer se je na krajini bez prestanka ratovalo i s naše i s turske strane. Samo se sobom razumieva, da to niti nije bio mir po euro- pejskom mj^edjunarodnom pravu, jer su se medjaši izmedju obiju stranaka izrekli samo po pokrajnih gradovih izmedju obiju ca- reva, a po poljih i selih razlievahu se i nadalje turski martolozi. Ferdinand posveti poslednje godine svoga života poslovom njemačkim i erdeljskim, a osobita mu želja bila, da po najboljoj volji i svimi silami što više može uzradi o popravku i ujedinjenju crkve. Vieran sin crkve katoličke, uzčuva i ostavi iza sebe do- bivena kraljevstva i zemlje istina novom vjerom uzrujane, ali katoličkoga karaktera izgubile nisu. Izmed svih zemalja osta vjerom najčišca Hrvatska. Sastavljajuc pod jednim vladarom raz- ličite narode protisnu Ferdinand Niemce u Hrvatsku i Ugarsku najprije kao kapetane i vojvode na čelu austrijskih pomodnih četa. Vojske su tu plienile po zemlji više puta gore od Turaka, te nisu poznavale niti priznavale zakona zemlje. Memci su bili prvi doglavnici kraljevi i tajni viednici za poslove svih zemalja. Kralj je javno poštivao ustav zemlje, ali odluke najvažnije izašle su istom onda, kada ih je tajno austrijsko viede pretreslo i pri- hvatilo. Mržnja na Niemce i njihovu vladu zuji ved za njegove vlade kroz mnoge zakone sa'bora hrvatskih. Mnogi njemački običaji i novac proliše se po Ugarskoj i Hrvatskoj, a isti njemački jezik, raz- našan najviše od njemačkih generala i kapitana, med kojimi su se nalazili sinovi najodličnijih austrijskih obitelji, hvataše prve klice u ^dših krugovih, nemogudi ipak poštovanoga latinskoga iztisnuti. MAKSIMILIJAN. 53 Ferdinand je tečajem duge svoje vladavine preriedko zalazio u Ugarsku, a nikada u Hrvatsku. Time je ljepše mogla cvasti nesloga, razpre i rat izmedju najmogudnijih velikaša zemlje, time upravo što nije sam stupio u sriedu kraljevstva posredno je po- magao tako dugo svoga protukralja Ivana Zapolju. Vojske na Turke nije nikada nijedne vodio , uzalud su ga Hrvati toliko puta za to molili i zaklinjali. Mada^ina njegova bila je ipak pored svih strašnih nesreća dosta krepka i obzirna. Iza Ferdinanda ostanu tri sina : Maksimilijan, Karlo i Ferdinand. Med nje razdieli svoje zemlje. Maksimilijanu ostavi Cesku, Ugarsku i Hrvatsku, Karlu dade Štajersku, Kranjsku i Korušku, a Ferdinadu Tirol. Ferdinand umre 25. juna 1564. IV. M a k s i ra i 1 ij a n , najstariji sin Ferdinandov, bio je ved za 1564. života očeva okrunjen za kralja češkoga, ugarsko-hrvatskoga i cara njemačkoga. Još za mlada zavoli on protestansku vjeru, jer su mu učitelji bili tajni pristaše nauke Luterove. Otac mu se zato puno žalostio, pobojevao se, da de budući car Njemačke, ako navali na protestansku stranu, razoriti svu budućnost i snagu kude Habsburgove. Bojao se je i toga, da papa rimski nede pri- znavati carem protestanta, a tako bi se stresla sa Habsburga carska kruna. Rimska je kurija takodjer zabrinuta bila i šiljala kardinala Hosiu, neka povrati carskoga sina rimskoj crkvi, ali i taj nije uspio. Maksimilijan primaše rado na dar od baruna Un- gnada hrvatske i slovenske knjige nove nauke i stajaše s njim u dopisivanju. On nazivlje protestansku vjeru „našom." Razdor je izmed sina i otca bio sbog toga toliki, da je ved Ferdinand smiš- ljao, kako de mu uzeti pravo nasliedstva. Pred smrt otčevu ne- kako se prividno samo izmiriše. U Njemačkoj se nadahu, da de prevrat protestanski dobiti sa carskoga dvora svoju posvetu i time biti kraj svim razpram domadim. U Ugarskoj i Hrvatskoj veseliše se, da de mladi kralj sam glavom na čelu kršdanskih vojska pođi na neprijatelja svega kršćanstva. Prevarili su se jedni i drugi. Maksimilijan nastojaše samo primiriti razpre izmed katolika i protestanta, a s Turci je doskora gledao dođi do mira. Čim je stupio na priestolje dobi Čestitku i upit od Sulejmana: hode li mir ili rat. Sabra oko ,54 KNJIGA DEVETA. sebe najuglednije ljude iz svih zemalja svojih, da se s njimi svjetuje. Njemački savjetnici bili su za mir, a Ugri i Hrvati za rat. Nikola Zrinski podigne svoj glas za rat i reče: „Medju nami i Turci neima pravoga mira. Turci robe i pliene podlož- nike naše raznim načinom, poda se spravljaju gradove na krajini, sad pre varom sad silom otimaju, to sve čine, premda medju nami i njimi primirje stoji. Ako se pak mi za takova njihova djela potužimo, ako silu silom odbijemo, onda nam spočitavaju, | da zadanu vjeru lomimo i mir kršimo, te postupaju s nami onako, kako čini krvnik sa svladanim i nemočnim robom svojim. Neima nikako ve koristi od naših tužba, neprijatelj čini vede i veče pakosti, s našega nemara objestnim postaje. Zato mislim, da je ved vrieme, da se probudimo i da sbacimo sa sebe sra- motni jaram. Nu da nebude od Turčina nikakva prigovora, neka mu se pošalje danak, što mu ga dugujemo, ali ujedno neka mu se odkaže dalje držanje mira, zašto nam je on dao i previše raz- loga svojim neprestanim haranjem, koje nam je sukromne i javne sile više uništilo nego otvoreno vojevanje. A pripravljajmo se za vremena, da Turke s božjom pomodu odbijemo. Istina je, da Turčin u boj vodi veliku silu, nu ljudi više vele, nego što je istina. Ja sam ved vidio turske vojske, koje je sam sultan vodio, vidio sam ih kano mladid od dvadeset i dvie godine, kad su uzalud na Beč jurišale, zatim kada su s malo slave Kisek ob- siedale, i kada su sbog naše nemarnosti Ostrogon i Stolni Bio- grad zauzele. Zato i tvrdim, da nije turska sila onolika, kako se obično govori. Sultan neima više pješaka janjičara od dvanaest do četrnaest hiljada. Broj njegovih konjanika iz Europe i Azije nenadmašuje dvadeset i pet ili trideset hiljada. Isto toliko može biti njegovih konjanika tjelesne straže i onih koji mu služe na krajini u Ugarskoj i Hrvatskoj. Ostala hrpa, koju Turčin sa sobom vodi, niti nedolazi u boj, nego u taboru čini razne službe, a da ju i napuste, nemože učiniti štete, jer je bez čestita oružja, mnogi imaju samo sjekire, a mnogi su i bez njih. To su ubogi turski podanici iz Grčke, Bugarske i drugih podjarmljenih ze- malja. Kada znam, da je tolika sila Turaka, onda s pouzdanjem velim, da bi nam dosta bilo sedamdeset tisuda konjanika i pje- šaka, da se s neprijateljem na bojnom polju ogledamo. Ufam se u Boga, da bismo mogli spraviti toliko vojske. Osim onoga, što bi se diglo u zemljah Tvoga Veličanstva, došao bi nam u pomod MAKSIMILIJAN. 55 Tvoj bližnji rodjak kralj španjolski, a španjolski pješak nije u ničem lošiji od janjičara; u pomoč bi nam bio papa otac svih kršćana i drugi vladari. Nadi će se i novca, brodova, topova i ostale bojne sprave, plodna če Ugarska dati dovoljno hrane, a Dunav nam se sam nudi, da raznaša sve što nam je potrebito. Za vojevodu se nemoramo starati: Tebe to ide, svietli kralju! Ako to učinimo, te ako pobiedimo neprijatelja, u što se ja čvrsto uzdam, naknadit de se sve štete, što smo ih dosele od Turaka imali, osvetit čemo se neprijatelju za sve prijašnje poraze i vratit demo domovini prijašnju mod i slavu. Netraži od Tebe, prejasni kralju, sviet kršdanski. da se okaljaš griehom kakovim, nego da ponajprije spasiš zemlje krune ugarske, tim da ujedno zajamčiš slobodu Njemačke i ciele Europe'.' Taj vitežki glas hrvatskoga junaka, koji evo sav doslovce predajemo hrvatskomu narodu na krasnu uspomenu, osta žalibože glas vapijudega u pustinji. Njemački sa\^etnici kraljevi, kojim nije od turske napasti jošte dogorievalo do prsta, prijanjahu uz mii', a na njihovu stranu pristupi i car Maksimilijan. Posla po- slanike u Carigrad s darovi i dankom, neka prose mir opet na osam godina. Maksimilijan je htio imati mir, pak je ipak dobio pod svu silu rat. Generali njegovi sbog njekih mjesta zaratiše se Ivanom Sigmundom Zapoljom vojvodom erdeljskim i oteše mu njeka mjesta g. 1565. Ivan Sigmund bude dapače prisiljen, da i565. se posebnim ugovorom u Szatmaru odreče naslova kralja ugar- skoga, i da bude pokoran kralju Maksimilijanu. Kada je to dočuo car Sulejman, opet se razbiesni na Maksimilijana, što otimlje štideniku njegovu gradove, koje je sultan smatrao za svoje. Novi njegov vezir Mehmed Sokolovid, biesni poturica, pripravi brzo rat na svih krajinah. Još su poslanici Maksimilijan ovi putovali iz Carigrada, ved on izda zapovied svomu bratu Mustafi Soko- lovidu paši bosanskomu, neka udari na Hrvatsku. I tako opet sbog smutnja" kraljevih sa erdeljskim vojvodom prva dodje pod nož turski naša domovina. Hrvatska okoristila se ovim kratkim mirom i utvrdjivala je svoje gradove na Uni i na slavonskoj krajini. Dosta je vojske bilo duž ciele krajine, ali Turci iz nenada saberu svoju zname- nito vedu silu pod Zrinski grad Krupu na Uni. U gradu je za- poviedao Matija Bakid s malom četom. Mustafa zaište, neka se predadu. a kad to nisu htjeli, stade grad biti sa topovi. Bakid 56 KNJIGA DEVETA. se branio, ali je i odaslao glasnike Herhartu Aiierspergu, zapovjed- niku vojske na krajini, Nik. Zrinskomu, banu Erdedu i Frankopanu Slunjskouiu, neka mu dodju u pomod. Sa sve krajine sabere se vojske do sedam hiljada. Bududi da je ban ovaj čas bolovao, stupe sve čete pod zapovied Auerspergovu. Kršdanski tabor bio je s ovu stranu Une tako na blizu prema Turkom, da su se izmed sebe šar- kali. Turkom poslije šestnaest dana obsiedanja ved nestajalo praha i olova, te je Mustafa morao slati u Banjaluku po bojnu spravu. Bakid u to doba zaklinja naše, neka udare na Turke. Auersper^ se izgovarao, da nemože u očigled Turaka Une pregaziti. Frankopaii Slunjski i Petar Farkašid, koji je vodio Zrinskove pomodne čete. uzavreše od jada, gledajudi, gdje se na očigled kršdanske vojske trga komad po komad zidina Krupe od turskih lumbarda. Htje- doše napokon sami sa svojimi četami preko Une pređi, ali im i to glavni zapoviednik zabrani. Tako dodje i dvadeset i peti dan obsiedanja. Na razvaljeni na polu grad učini Mustafa još jedan juriš. Jedni su se od njegovih vojnika penjali gradu na bedeme, drugi bacali u grad vatru, tako kroz plamen i dim prodru Turci u grad. Unutra nadju još sedam živih branitelja. Od tih se če- tvorica živi nehtjedoše predati, ved mačem u ruci pogiboše. Baki«- se u taj zadnji čas htjede spasiti, ali i on u Uni zaglavi. A po- modna vojska stajaše mirna, da susretne tobože neprijatelja, ak<. bi se htio koristiti ovom pobjedom, pak da preko Une dalje ne- pali i nerobi. To su ipak zapriečili. Turci se na Uni i ove go- dine opet obustaviše. Kada Sokolovid nije mogao napredovati preko Une, baci se s vojskom na slavonsku krajinu. Ban Erdedi sabra pod svoju zastavu do pet hiljada ljudi, a Turaka vele, da je bilo do dva- naest hiljada. Kod Obreške zametne se bitka, koja je dugo potrajala, dok Turci nepočmu bježati, a hrvatska ih vojska stala progoniti. Na bojnom polju osta do dvie hiljade Turaka, a mnogo ih je Erdedi zarobio. Paša izmičud zatvorio se u" jedan gradid, koga nam ime nekazuju spomenici. Ban stao obsiedati gi'ad i nadao se, da de sama pašu uloviti, ali paša sretno umače. Hrvatska odbi opet neprijatelja, a Maksimilijan se požuri, da digne sveobdu kršdansku vojsku na Turke. Ali je još prije 1566. pokušao, nebi li se s Turci pogodio. Opet prodjoše njegovi po- slanici u Carigrad, da ištu natrag Krupu i njeka mjesta u Ugar- skoj, koja su tamo sultanovi paše bili osvojili. Sultan se razjari MAKSIMILIJAN. 57 na careve zahtjeve, dade mu poslanike zatvoriti, a pašam svojim naviesti, neka se spremaju u boj. Maksimilijan zaište pomodi u njemačkih stališa, predoči im veliku pogibelj, ako bude pobie- djen, poplaviti će Turci Njeulačku. Niemci obedaju pomodi, ali im morade i car obedati, da de nastojati on i njegovi nasliednici, da se zemlje krune ugarske priklope njemačkomu carstvu, da se time carstvu naknade toliki troškovi oko obrane ovih zemalja od Turaka. Njemačke vojske nabra se doskora sa češkom, ugar- skom i austrijskom do osamdeset hiljada, koja se je kretala uz Dunav prema Ugarskoj. Hrvatska vojska sdružena sa štajerskimi četami, svega skupa do dvanaest hiljada, postavi se na Dravu. Sulejman krenu 1. maja 1566. iz Carigrada tolikim sjajem, kako nikada prije. U Biogradu dočekaju ga njegovi paše, a onda u sjajnom provodu sam sultan unidje na konju u Zemun, kamo je pozvao „roba" svoga Ivana Sigmunda. Sulejman posla mu svoju vlastitu ladju, da ga sjajno dopremi. Veziri i u zlato odje- veni dvoranici dopratiše ga do šatora Sulejmanova. Sulejman sjedjaše na zlatnu priestolju, a Ivan Sigmund po tri puta po- kleknu, dok mu sultan pruži ruku na poljubac, kao svomu dra- gomu sinu, uvjeravajud ga , da nede mirovati, dok mu krunu ugarsku nepostavi na glavu. Odpravi ga natrag sa sjajnimi darovi. Još je Sulejman u Zemunu boravio, kad dočuje, da je Nikola Zrinski njegova pašu Muhameda kod Sikloša napao, paša i njegov sin da su u boju pali, Zrinski sve bojne sprave i mnogo blaga turskoga zaplienio i u Siget unesao. Zato odluči najprije navaliti na Siget, a onda dalje ravno prema Beču. Siget je u ovo doba sastojao iz tri diela. Novi i stari grad bili su jamom odieljeni, ali mostovi savezani, a unutarnja tvr- djava bila sa trostrukimi jamami obkopana. Nisu to bile jake kamenite zidine oko grada, ved od zemlje i drvlja nasipi, samo u unutarnjem gradu bio jak toranj od kamena sazidan. Jakost gradu podavahu močvare rieke Almaša oko grada. Ovaj grad uzeo je braniti Zrinski ved od god. 1561. „Sada se unj zatvorio — veli — da prolije krv svoju za boga i domovinu veselo i vierno, a ako sudbina htjedne, da i život svoj žrtvujei' Posadu si je sam sastavio od svojih izabranih hrvatskih i nešto ugarskih vitezova, koje je ved u prijašnjih bojevih upoznao. U grad spravi hranu i ratnih sprema za više mjeseci. Sam se je nadao, kako (>isa caru Maksimilijanu, da de uzdržati Sulejmanovu silnu vojsku 58 KNJIGA DEVETA. za Četiri mjeseca, ako mu jošte dodje nješto pomodi. Car mu pošalje pomod, ali ta je dolazila onaj čus, kada je ved sultan sa eielom svojom vojskom pod Siget stigao. U očigled primi- ču(5e se turske vojske obavi Nikolu Zrinski sveti čin, koji je bio kadar u ovom velikom i odlučnom času obasjati vojvodu nebe- skim čarom, a vojski uliti oduševljenje, da tvori neumrla djela. Oko sebe sabra vitezove svoje i nagovori ih: „Turci se uzdaju u neizmjernu silu svoju, a mi u boga velikoga, koji nas neče ostaviti, ako ga budemo od srdca molili'.' Zatim prisegne živim bogom, „neću vas nikada ostaviti, ved du s vami živjeti i umrietit' Tako i oni njemu prisegoše. Za nasliednika naznači im svoga nedaka Gašpara Alapida, ako bi on po nesredi u boju poginuo. 1. augusta 1566. sleglo se ved sto hiljada Turaka pod zidove Sigeta, a 5. na viesti gruvanje topova i krika „Allah" iz sto hiljada grla, da je sam sultan u tabor prispio. Sada nastane jurišanje novoga grada. Slabi mu nasipi, a još slabije vedinom drvene kudarice ved iza dva dana topova turskih uzdržati nemogoše. Zrinski dade zapaliti grad i mostove, i povuče se u stari grad. Turci se namjestiše na garištu i zasipujud jame, stanu stari grad biti s triju strana. Do 19-. držao se je stari grad. Zidine na skoro sasraa razvališe Turci. Na razvalinah odbijahu naši njekoliko juriša, ali moradoše uzmaknuti na zadnji juriš, ostav- Ijajudi iza sebe na bojištu i garištu mnogo poginule i ranjene brade. Turci pri tom jurišu do tri hiljade ostaviše mrtvih na razvalinah staroga grada. Zrinski još za obsiedanja staroga va- roša poručivaše caru: „da de, ako mu dodje do nevolje, varoš upaliti te se u grad povudi, da se tu brani do zadnjega čovjekai' Jamačno se je uzdao u pomod carevu, koji je bio sabrao do sto hiljada ljudi na Turke. Maksimilijan se predugo sa svojimi nje- mačkimi vojvodami svjetovao, te nije mu pomodi poslao, ved je odlučio čekati s eielom vojskom kod Grjura. „Mi stojimo bezpo- sleni — piše Vrančid bratu svomu iz tabora Maksimilijanova — a čekamo neznam štoi' Dok je tako car puštao vojvodu svoga na milost i nemilost Turkom, pošiljao vezir Sokolovid sladke glase Zrinskomu, neka preda Siget, pomod mu dođi nede, a sultan da de mu darovati svu Hrvatsku. Da mu uzdrma volju za obranu, pokuša mu razcviliti otčinsko srdce. Na razvalinah staroga grada razvije zastavu starijega sina Nikolina, koji je, kako vele, na predstražah kraljevih Turkom u ruke pao. Niti to, niti sva druga MAKSIMILIJAN. 59 obećanja, koja su na strielicah bacali Turci u grad, neobratiše Zrinskoga na tursku stranu. Napokon mu Sulejman poruči, da mu se svojom glavom kune, da će pustiti živa i slobodna njega i njegovu četu, ako grad s dobra preda. Odgovori mu: da je primio grad na vjeru od kralja i braniti če ga ako treba i životom svojim. Turci medjutim jurišahu bez prestanka na unutarnji grad. Strašan bijaše juriš dne 29. augusta na dan bitke na Mohaču, osvojenja Biograda i zauzeda Budima. Sultan sam, premda ve(5 težko bolestan, pokaza se na konju medju svojom vojskom, da ih ohrabri. Cieli dan trajao je strašni juriš. Naši ga sokolovi junački odbiše i samoga agu janjičara živa uhvatiše. Turci sada stanu lagume podkapati. Dne 5. septembra diine jedan jaki toranj pun praha u zrak. Turci odmah navale, a naši ih opet od- biju. Vatra se ipak tako gradom razgori, da ju nije bilo mo- gude gasiti i grad od Turaka braniti. Zato se s malom četom preostalih junaka svojih zatvori Zrinski u unutarnji jaki toranj. Turci provale u grad. Plač i jauk mnogih preostalih kršćana izpod mačeva biesnih Turaka dopiraše do Zrinskoga i paraše srdce njemu i njegovim junakom. Sulejman umre iste noči. Nije do- čekao glasa trublje, koja bi naviestila : pao je Siget i s njime Zrinski. Sokolović zataji smrt sultanovu, a kada su Turci za po- slednji put jurišali na toranj, postavi mrtva Sulejmana uz prozor da tobože gleda hrabru svoju vojsku i da ju svojim pogledom ohrabri. Kada se je napokon 8. sept. i toranj grada upalio, obuče Zrinski najljepše odielo, koje je na vjenčanju nosio, za kalpak zadjenu diamanti urešenu perjanicu, opasa sablju otca svoga, uzme ključ od grada, metne u žep sto zlatnih dukata, „da ne- rekne onaj, koji mu mrtvo tielo bude plienio, da nije u njega ništa našao" i stupi u dvorište svojoj maloj preostaloj četi, pak ih ohrabri zazivljuči ime Isusovo, neka za njim junački u krilo smrti za svetu vjeru čistim srdcem polete. Još jedini top izpa- liše. Taj napravi cestu izmedju navaljujudih neprijatelja. Na čelu male čete provali Zrinski, a uz njega Lovro Juranid s kraljevom zastavom. Turci u sav glas vikahu na hrvatskom jeziku, ne- gubi glave, ved se predaj na milost carevu. Ali Zrinski nepresta sjedi Turke, dok ga zrno nepogodi u Čelo junačko, te pade, kako pjeva unuk mu, pjesnik „Sirene mora jadranskoga" : »Stup, šćit, ban hrvatski, grada sigetskoga Glavar, i strah turski prvi vika svoga.« 60 KNJIGA DEVETA. Crnka, viernoga sinoda Znnskoga i Gašpara Alapića žive Turci ulivatise, a odkupio ili je kasnje Gjuro Zrinski. U gradu samu sve mužkarce poklaše, a žene i djecu u roblje odvedoše. Smrt Nikole Zrinskoga i Sulejmana zaključuje onu periodu turske poviesti, kada je bila na zenitu svoje moći. Smrdu Su- lejmanovom pobliedio je polumjesec i nije mu vede bilo Sulejma- nova sjaja; smrdu Zrinskoga zasvietli zviezda danica kršćanskomu svietu, pripravljena je mjesto obranbene navalna kršdanska po- litika. Ved suvremenici ciele Europe priznadoše mu, da je Leo- nida svoga vieka bio. Dvadeset hiljada turskih mrtvih glava osta oko razvaljena Sigeta. Sokolovid još sve jednako tajio vojski smrt Sulejmanovu i izdavao dapače s krivim njegovim podpisom zapoviedi, dielio junakom darove po običaju i krenuo s vojskom kudi. Sto hiljada kršdanske vojske stajalo gore uz Dunav i pu- stile su Sokolovića i satrtu mu vojsku mirno prođi. Ved se je Selim na glas o smrti otca svoga proglasio sultanom, a vojska jošte nije znala za smrt Sulejmanovu. Istom kada je o tom glas došao Sokolovidu, proglasi vojski, da je sada sultan Selim, a Sulejman da je umro. Porta se pokaže umah mehka i sklona miru. Pusti iz tamnice carskoga poslanika, neka nosi pozdrav caru Maksimilijanu. Car 1567. umah odpremi čestitku novomu sultanu i posla doskora poslan- stvo, na čelu mu jegarskoga biskupa Antuna Vrančida sa liepimi darovi u Carigrad. Tekar god. 1568. dodje do mira na osam godina. Svakomu neka bude, što sada ima, a na granicah nesmije se plieniti s nijedne strane niti mejdani biti, „a car de svoga saveznika, cara Turaka, sultana Selima svake godine o novoj go- dini po posebnih poslanicih sa počastnim darom od 30.000 du- kata pohoditi'.' Hrvatska bi se tako imala uživati blaženoga mira od Turaka punih osam godina, ali za Hrvatsku je i ovaj mir malo vriedio. V. Godine 1567. umre vitežki ban Petar Erdedi, kojega su junačka djela oko obrane domovine Hrvati unukom njegovim rado spominjali, kada su ih na bansku stolicu uvodili. Nasliedi ga Gjuro Draškovid biskup zagrebački, jedan od najodličnijih i najumnijih prelata pod žezlom Habsburga. Sam si je odabrao po MAKSIMILIJAN. 61 milosti kraljevoj druga u banstvu mladjahnoga grofa Franju Fran- kopana Sliinjskoga, koga je kao sina ljubio. Kao zastupnik kraljev na tridentinskom saboru bio je on pored Karla od Lotaringije, kar- dinala krune francezke, najznamenitiji savjetnik, a više puta i vodja u najznamenitijih pitanjili crkvenih. Govorom njegovim ra- dostno je klicao sav katolički sviet, a častili su ih i protestanti. Tako proslavljen i poštovan od Europe vrati se Gjuro u domo- \inu svoju. 01)ilazeč biskupiju svoju, nastojao je svuda strogo izvesti zaključke tridentinskoga sabora. A to je nastavio i kao ban hrvatski. Hrvatska je eminentno katolička zemlja i onda bila, ali je, kako vidisrao, protestantizam stao ulaziti u zemlju; Draškovič ga silom utiraše. A znamenito je, da što se u ovo doba javlja, ostaje kroz 170 godina. Kada bi polazili nunciji hrvatski do na- šega vieka na sabor ugarski, nosili bi na čelu svoga poslanstva, da je u Hrvatskoj samo jedna vjera rimo-katolička državna. Taj osobiti biljeg poviesti hrvatske ostaje zato tako jako na vidiku po- vjesti, jer je vjera štit pravom i povlasticam plemstva hrvatskoga. Prvu i glavnu brigu bana hrvatskoga voditi obranu domo- vine, preda umni biskup svomu mladjahnomu drugu grofu Fran- kopanu Slunjskomu, koji je skoro bez prestanka na krajini boravio. Premda je mir bio, potrebito je to bilo, jer su Turci u manjih četah svaki čas iznenada navaljivali, gdje su naslutili, da je pazka slaba. Nedemo, da dosadjujemo pojedinimi ovakvimi hajdučkimi provalami, primjera radi spomenuti čemo jednu sgodu. Jednom gostio se mladi Franjo ban s gosti svojimi u svom gradu Gorah blizu Hrastovice, a hrvatske su gostbe i u ono doba bile duge i burne. Turci provale, a gostovi kod stola dobiju taj glas, dignu se ban i četa njegova od stola i u gradu, razbiju Turke i veseli se kudi povrate i nastave gostbu. Takove i mnoge krvave sgode bile su više puta. ' To nas navodi, da ogledamo u doba nješto mirnije ili barem mirno od velikoga rata obranbeno stanje domovine. Hrvatska je u ovo doba sa ugarsko-turske strane zaštićena bila novo utvrdjenom Ka niz om, koja je imala kralju nadomjestiti izgubljeni Siget. Na jadranskom moru savili su u vSenju, kako jur spomenusmo, gniezdo svoje Uskoci. Pošto je provaljena obranbena linija na Uni padom grada Krupe i drugih gradova, osta jošte BihačiRepač. Ovamo dalje prema Kupi dva su grada najvažnija za obranu zemlje: Hrastovica i Sisak, koji je smatran „za ključ 62 KNJIGA UEVETA. Hrvatskoj izmedju Save i Kupei' A bili su jošte i mnogi drugi gradovi na krajini. U ovo doba najvedega mira dižu banovi kuku i motiku, da 1568. te sve gradove utvrde i osiguraju. Sabor hrvatski odredjuje rad- nike za svaki grad. Sto je puka seljačkoga sve hrli s motikami i krampovi oko gradova da radi i popravlja ; sve dakako o svom trošku. A da siromašni ljudi budu kod posla sigurni, ako bi Turci provalili, svagdje su uz nje čete kraljevstva, da odbijaju navaljujude Turke. Kod Siska i Hrastovice stražio je sa svojimi četami sam ban Frankopan. Ali bududi da turski nasilnici znadu i izmed gradova na prelazih pojedinih rieka i kroz šume prova- ljivati, to iz šuma snesoše naši ljudi na tih prelazih toliko granja, drvlja i kamenja, da bude neprijatelju prelaz nemogud. Takove obranbene mjere učiniše na Dravi, Kupi i Savi i na manjih pri- tocih ovih rieka. Tako se evo Hrvatska krampom i motikom ogradjivala od groznoga neprijatelja — u sred tobožnjega mira. Spoznavajud osobito važnost Hrastovice, odrediše stališi hrvatski, da bani kao „pii defensores patriae" imadu na nju paziti. Svakih petnaest dana imadu tamo stražiti čete redom iz svakoga kraja Hrvatske. Opominjali su stališi i kralja svoga, neka nerazpušta u jesen četa svojih, kako je ved uobičajilo, jer tu priKku upo- trebljuju Turci, pak u zimsko doba u zemlju provaljuju. Jednom vele doslovce kralju ovako: „Odkada je Ivan Lenkovid ostavio kapetanstvo na krajini, od onda nije se uvelo u krajiške gradova praha niti olova, niti ičesa drugoga. Kapitani u onih gradovih, da Turci navale, što bog občuvaj, nesamo da ih nebi mogli ni za čas braniti, nego neka vjeruje Vaše Veličanstvo svim nam, da u mnogih gradovih niti toliko praha neima, da bi pri navali Turaka mogude bilo pucanjem iz lumbarda ili iz pušaka siro- mašnim kršdanom u okolici naviestiti, da Turci dolazet' 1569. Maksimilijan u ovo vrieme (1569.) čini se, da je htio ono izvesti, što je stališem njemačkoga carstva obedao bio, da de zemlje krune ugarske pripojiti carstvu. U Ugarskoj nije dao pa- latina birati, niti vieda kraljevskoga nije s Ugri držao, kada je na sabor došao stao je njemački govoriti, premda je prije go- vorio latinski. Iste predloge na sabor davao je na njemačkom je- ziku, tudjincem stao dieliti imanja i časti državne, a htio je i porez pobirati bez sabora. Na to se je digla stranka u Ugar- skoj, koja je erdeljskoga vojvodu htjela kraljem učiniti. Okružen MAKSIMILIJAN. 63 njeraačkom vojskom dospio je napokon kralj na sabor i dao po- hvatati poglavice te im glave odsjeći, ali je ipak u koječem za- htjevom stališa popuštao. U Hrvatskoj bilo mu je zazorno, što sam ban po potrebi sazivlje sabor, a ne da bi to učinio sam kralj, kao što u Ugarskoj biva. Zato javi stališem, da je odsele sazivanja hrvatskoga sabora sebi pridržao. Stališi mu odgovoriše, da dira time u prava ovoga kraljevstva. Neka promisli, da on češde dolazi u Ugarsku, u Hrvatsku nikada. Zato neka pusti banovom to pradavno pravo. Stališi ipak obećaju kralju, da će mu davati na potvrdu svoje zaključke i samo one članke zakoni smatrati i proglašivati, koje on potvrdi. Kralj tu pogodbu primi, te ostavi banove u starom njihovom pravu. Kako je u Ugar- skoj tudjinom Xiemcem davao imanja, tako htjede i u Hrvatskoj. Gospoda i plemići hrvatski liepo su ga molili, neka im povla- stice i prava nedira, neka nedaje njihovih dobara stranim Ijudem, neka izmedju toliko zala. gdje su izgubili toliko otčevine i kra- ljevstva svoga, nepara rane jošte i kralj njihov. Maksimilijan kao da zato nije mario. Onda njemu drugačije odvratiše. Naši su djedi krvlju svojom ova dobra zaslužili. Zato što su svetu vjeru branili i čuvali, izgubiše skoro sve, česa im nitko neće na- knaditi: Od ovoga, što im je ostalo, jedva život možemo provoditi, a ne da sjajno živimo, aii dobra svoja ćemo samo životom svojim izgubiti. Bilo je straha na kraljevskom dvoru, da neizgube ovih ostataka kraljevstva — i primiriše se. Maksimilijanu ipak do- dijaše toliki priepori, pak u Ugarskoj i Hrvatskoj postavi brata 3i Karla za namjestnika. Hrvatom objavi, neka ga slušaju, kao da im je kralj i neka mu „dicam" plaćaju. Bila je ta „dica" težak porez za zemlju, kakova je bila onda Hrvatska, koja je skoro sva bila „na ki*ajini:' U Ugarsku i Hrvatsku navalio bio kralj s ko- jekakvimi tudjimi tridesetnici, koji su nesmiljeno u ime kraljevo stali iztjerivati daće zakonite i nezakonite od biednoga seljaka. Gospoda sama izdisahu, osobito oni, koji su imali gradove na krajini. Za mladoga bana Frankopana Slunjskoga vele stališi hrvatski: „da jedva ima dvadeset kmetova, a stražeć sa svo- io7i. jimi četami dan i noć na skrajnoj krajini Hrvatske, bogme ku- kavno živii' Zna se opet za bana Slunjskoga, da je imao desetak gradova, sve skoro oko Une neke. A kako je bilo tužnomu se- ljaku? „Jadni seljaci, vele sami stališi hrvatski, godinu za godinom rade najteže radnje oko gradnja i popravaka krajiških gradova 64 KNJIGA DEVETA, toliko, da sami sebi i gospodi njihovoj zemaljskoj niti polja ob- raditi nemogiit' Kako je nerazborito bilo, iskati dadu od seljaka u onili krajevih, koji su od Turaka opustošeni bili? „Neka po- misli, vele kralju Hrvati, skrajnje siromaštvo onih ostataka kri- ževačke županije, koji se svake ure boje, da de pasti u ždrielo neprijatelja. U mnogih mjestih seljaci po nodi niti u svojih kudah nestanuju, nego na izhod sunčani kao mravlje izliedu iz tvrdjava, kamo su se u večer utekli, da ih zmija turska neujede. Tako najjadniji život sprovode sa ženami i djecom svojom. Oni tamo preko Kupe dan i nod bdiju samo zato, da nebudu plien nepri- jatelja. Neimaju ništa do one stare slobode, da nepladaju kra- ljevstvu nikakove dade. Otu jedinu slobodu uživaju i bolja vre- mena čekajut' Ako još k tomu pridamo njeke nesretne godine, kano što je bila 1570., gdje je strašni glad zavladao u narodu, onda je slika još strasnija, ali nije još podpuna. Te godine ciele obitelji seljačke skapaše u kudah svojih od glada. Što je živo ostajalo, oni si kore od drveda na čudan način sušedi i meljudi život produživahu. Mnogi siromašniji plemidi postadoše kmetovi, mogudnije gospode, samo da si život spase. Tamo na jadnoj krajini od umrlih od glada ljudi zasmrdiše sela i bojati se je bilo kuge. Pa od toga naroda da se išde dada kraljeva? Ovu sliku od rieči do rieči daju nam stališi hrvatski u svojih službenih spisih. Nisu žalibože niti mnoga gospoda hrvatska bila milostivna hrvatskomu seljaku. Mnogi su junaci na bojnom polju strah i trepet neprijatelja, ali i grozni silnici seljaku i kmetu svomu. Vojnici stojedi u građo vih hrvatskih na obranu od Turčina, oso- bito kada nisu plade dobivali, a to je bilo puno puta, otevši za dvie i tri godine seljaku plodove zemlje, dotjeraše na vrhunac velike nevolje sirotnoga puka. Samo je iskra trebala da padne med puk, da plane strašnim gnjevom na gospodu svoju. A ta je pala. 1572. Godine 1572. umre sudrug Draškovidev, mladi ban Franjo Frankopan Slunjski, upravo kada se je na svatbu spremao. Slavu su mu pjevali Hrvati, da stražed kroz šest godina na krajini nijed- noga grada izgubio nije. Osta sam Draškovid banom, da izpije čašu jada, koja je bila prepuna puku hrvatskomu. Franjo Tahi, kraljevski savjetnik i kapetan grada kraljevoga Kaniže, bio silovit čovjek. On je bio kupio od Stjepana Batora polo- vicu Susedgrada i Stubice, a kašnje je dobio u najam po milosti kra- ljevoj i drugu polovinu. Bila su to imanja Andrije Heninga, koji je E MAKSIMILIJAN. 65 bez miižkoga potomka umro, zet mu je bio Stjepan Gregorianec. Grregorianci Medvedgradski prisvajahu si njeko pravo na ove zemlje. Došlo je i do krvavih sukoba. Kako je jedna i druga stranka imala roda medju plemstvom hrvatskim, tako se plem- stvo i po rodu i po prijateljstvu dielilo na dvie strane. Grego- rianci posegnuše agitacijom svojom med kmete Tahijeve, koje je lahko bilo uzbuniti. Tahi naime, eim sjede u Stubici, stane iskati od svojih kmetova svakojake nezakonite dade. Momke im je silom odvodio sa sobom u katane. Žene i djevojke im je sra- motio gore od ikakva Turčina. Nije on poštedio popa ni ple- rai(5a, niti tudjega kmeta, ako je na koga posumnjao, a za ta- kova nedjela njegovi svjedočilo je do pet stotina svjedoka, kada su bili izašli komisari stališa hrvatskih, da stvari izvide. Tahi ipak osta bez kazne. Na to se g. 1572. odluče seljaci svih sela Tahovih, 1572. te svako selo izabere zastupnika u deputaciju, koja de poći u Beč kralju, da mu se prituže. Kralj posla poslanika svoga Stjepana Feherkovya biskupa vesprimskoga. Ovaj dodje na Susedgrad Tahu i tuđe dosta nemarno iztraživaše. Ban Draškovid sazva sabor, a izaslanik kraljev donese svoju iztragu pred stališe. Budu pozvani i seljaci susedgradski. Oni pismeno odgovoriše, da su svoje tužbe podnieli kralju, a iztraga je pokazala, da su istinite. Nije im dana njihova pravica, zato oni unapried nede služiti Tahu, niti de njega, niti poroda njegova gospodarom priznavati. Pokoriti de se ipak kralju i svakomu, koga im kralj dade za gospodara, osim Taha. Tahi se na to silno kao vrag razbiesni. Stališi valjda njegovim biesnilom podjareni izrekoše odsudu, da se svi seljaci proglase buntovnici „cum nota perpetuae infidelitatis, " te se imadu oružanom silom pokoriti. Sada ved naoružani seljaci sela Tahovih javno proglase „mužku puntut' Glasnike svoje razaslaše po svoj Hrvatskoj, Štajerskoj i Kranjskoj, neka se narod digne proti gospodi. Ban se silno prepane, kada mu stigoše glasovi, da se narod svuda uzrujava. „Seljaci su naši," veli ban, „krepki i ju- nački, dobro umiju s oružjem raditi, velik ih je broj, mnogo više nego li njihove gospode, a sdvojni su, pak je straha, da se nebi u ovoj sdvojnosti jošte i s Turci sdružilii' Kada se je ved raz- mahalo oružje u Četah seljačkih, posla ban svoje ljude duhovne i svjetovne, neka seljake primire. Sam dapače izda vojvodam njihovim „salvum conductum," da pred njega dodju. Obedavao im, da de moliti kralja, neka nedopusti više gospodi tako ih (Smičiklas : Vovjest hrvatska. IL) O 66 KNJIGA DEVETA. gaziti, a da će sam ban sve za njihovo dobro učiniti. Nije ih mogao smiriti. Kako bi se bili mogli tako lahke ruke primiriti na puste rieči banove, kada sam kraljev savjetnik primas ugarski Vranči(5 mogaše kazati kralju: „Znaj milostivi kralju, da kod nas živine bolje i poštenije živu pod svojimi gospodari, nego li ovi siromašni kmetovi. Od Turaka nemogu ih obraniti gospodari nji- hovi, a globe ih i dave gore nego li Turcii' Glasnici seljaka stubičkih do skoro uzbuniše sve Zagorje i 1573. hrvatsku Posavinu, da jadnici krvlju svojom zapisu god. 1573. u povjest. I Slovenci južne Štajerske i Kranjske pristadoše uz lozinku: „za staru pravicui' Gospodi de uzeti dvore njihove, utamaniti će im žene i djecu, i nede mirovati, dok toga neiz- vedu, „makar trajao rat sedam godina danai' U Zagrebu Ce osnovati oni kraljevu vladu, dade i podatke pobirati de oni sami, da ih ved nitko nebude varao, i za krajinu brinuti de se oni sami. Htjeli su, da im kralj neposredno, a ne preko gospode za- povieda. Tko je pristupio savezu seljačkomu, metnuo bi si za znak zimzelen za šešir. Prvi glave bili su Matija Gubec, Andrija P a s a n a c i Mihajl G u š e t i d, a glavni je vodja bio Ilija G r e g o- rid nazvan Prebeg. On je bio prije podanik Frankopanski, više puta vojevao na Turke, i u robstvo dospio, sretno se izbavio i pod Sused se naselio. Silnik Tahi oteo mu je kudu, vinograd, blago i konje. Bilo je svega dvanaest vojvoda ili kapetana. Za narod izmed Kupe i Save bio je kapetan u Stupniku, a bili su voj- vode i u drugih mjestih. Hrvatskoj zagorskoj vojski postane do- skora glavni vojvoda stubički seljak Matija Gubec, koji na čelu četa svojih grad Stubicu zauze, te u njoj postavi svoju V stolicu. Sto milom, što silom naraslo doskora seljačke vojske do dvadeset hiljada. Oružje im je dosta slabo bilo. Imali su doduše i pušaka, a mnogi su medju njimi bili vješti ovomu oružju, ali vedina digla se sa sjekirami, mlatovi i kosami. U Stubici i drugih gradovih uzeše i nješto topova i mužara. Da je Ilija Gre- gorid bio vriedan za glavnoga vojvodu, pokazuje njegova ratna osnova. Vojska imala se razdieliti u šest odjela. On sam odluči krenuti iz Klanjca prema Briežcem, tamo da se sjedini sa se- ljaci južne Štajerske. Jedan odjel imao je pođi na Krško i Novo Mesto i nastojati de, da bude u dodiru sa bradom hrvatskom. On de onda dalje preko Sutle na Sevnicu, Kadoče, Laško i Celje. Prikupivši novih sila, odpremiti de jedan odjel prema Ljubljani, MAKSIMILIJAN. 67 komu je dao zadaću, prodrieti (5a dolje do jadranskoga mora, gdje t^e sve klanjce posjesti. On bi se onda natrag spustio prema Rogatcu i Cesargradu. Oko Stubice neka bude rezerva, koja bi imala obraniti zemlju, ako Turci provale. Nisu dakle seljaci mislili na savez s Turci, kako su se bojali i ban i kralj i sva gospoda hrvatska, a ratna osnova seljaka hrvatskoga Gregorida ostati će do vieka znamenita u poviesti hrvatskoj kao spomen na ona strašna vremena vječnoga rata, kada je i seljak mogao ovakovu osnovu zamisliti. Ban hrvatski buduc sam duhovnik predade zapoviedanje vojske svomu namjestniku Gašparu ^ilapidu. Alapid zapoviedaše do pet hiljada pješaka i konjanika. Morao je ban ne bez veli- koga straha i vojsku s krajine potegnuti ovamo, da čim prije smrvi seljake i pogasi ovaj novi grozjii plamen, od koga se je bojao, da de sada Hrvatsku pozobati. Na one seljake, što su provalili prema Kranjskoj uz prigorja uskočkih gora, bude od- redjen barun Thurn, kapetan uskoka žumberačkih. Kranjski sta- liši sabrali su sami nješto konjaničtva, a zaprosili si pomoći i u Korušaca. Nadvojvoda Karlo sabirao svoju vojsku u Mariboru, kamo je i sam prispio. Grozni i krvavi rat započme. U Zagorju pade dosta gradova seljakom u ruke i mnoge lumbarde i puške bojne. Sa redovitom vojskom sukobiše se najprije kod Krškoga, koje su seljaci na svoju stranu predobili i sve posjekli, što im se je protivilo. Od Krškoga krenu jedna četa do Kostajnice, ali ved je na puta susrela baruna Thurna s uskoci i konjanici, zato se povukoše u Krško. Thurn opaše Krško i provali u grad, a njegovi vojnici stanu nemilostivno klati. Do tri stotine pade se- ljaka, a mnogo ih više natjeralo konjaničtvo u Savu, gdje nadje u valovih savskih svoju smrt. Grad uskoci izrobiše. Mnogim ulovljenim seljakom dade Thurn uši, ruke i nose odrezati. Ilija Gregorid je medjutim sa glavnom vojskom svojom udario na Briežce, pozvao grad, neka se preda i neka mu prisegne vier- nost. U gradu bilo malo vojske, te morade primiti Iliju za go- spodara. Ilija krene dalje i udari glavni stan na gospodarskom gradu gospodje Klobnerice. Jedva bješe nodcu prenodio, kad mu dodju glasi, kako su mu brada potučena kod Krškoga. Neka- zavši nikomu toga tužnoga glasa, dignu tabor. Štajersko zemljište ostavi i krene prema Zagorju na zemljište hrvatsko, da se tamo 8 Gubcem sdruži. Ali prije nego što je to postigao, prisili ga 68 KNJIGA DEVETA. na bitku štajerska vojska i razbije mu vojsku sasvim, svi mu pođvojvode pogiboše, do pet stotina živih uhvatiše, a sam Ilija u gore pobjegne. Medjutim je i Alapid razbio najprije seljake medju Kupom i Savom, a onda krenuo s vojskom svojom prema Zagorju, gdje su seljaci vrhovnoga kapetana kraljevstva Šimuna Keglevida u njegovom gradu Loboru obsiedali. Glavni tabor se- ljački bio je u Stubici. U onoj ugodnoj dolini, koja je zatvorena s jedne strane od zagrebačkih visokih gora, a s druge od stu- bičkih umiljatih brežuljaka nedaleko od zdravonosnih toplica sta- jaše tabor seljačkoga vojvode Matije Gubca, kako vele sa 10.000 seljaka, čekajuči pripravni na odlučan boj sa plemićkom vojskom. Vatrenim govorom ohrabri on svoju vojsku. „Pomislite, reče, šta će biti od vas, što li od vaše djece, ako vas plemiči pobiede. Neima muke, koje nećete imati podnieti, neima tereta, koji na vas na- valiti nede, sad valja pobiediti ili umrieti, te ili oružjem steci staru slobodu i staru pravicu ili sramotno pasti u staro rob- stvo. A koliko je nas na njih, deset je naših na njih jednoga'.' 9. februara udari plemićka vojska na ovu još poslednju se- ljačku vojsku. U središtu plemićke vojske bili su pješaci s du- gimi puškami i s topovi, a sa strane obadvije budu namješteni konjanici. Vojvode ohrabre vojsku sjećajuć ju na tolike pobjede stečene nad Turci. Ovaj neprijatelj ostavio je netom plug i mo- tiku, pak se dao na vojsku. S velikom vikom zametnu obie stranke boj. Konjanici prvi udariše. Dosta je dugo biesnio neodlučni boj, dokle sa trih strana nerazbiše seljačku vojsku i u bieg natjeraše, a mnoge i poloviše. Grozno su biesnili plemići nad ulovljenim! seljaci. Vješali su ih po drveću i uz seljačke kuće. Nije bilo drva, na kojem nebi visio po koji seljak, a gdjegdje i po desetak njih na jednom drvu. Kazbjegle po gori seljake proganjahu konjanici. Samoga vojvodu Gubca živa uhvatiše. Razjareno plem- stvo odluči okruniti ga razžarenom željeznom ki'unom, da po- kažu kukavnomu narodu, što je to „mužki kralj," kako su ga njeki izmed braće njegove u biesu buntovnom stali bili nazivati. Na trgu sv. Marka u Zagrebu okruniše ga, a onda mu tielo na četvero razderaše. I Iliju Gregorića i Mihajla Gušetića Stajerci uloviše, pred sud carski u Beč dovedoše. Padoše im glave pod krvničkim mačem. Kralj Maksimilijan dao je po svojih povjerenicih izpitivati i tegobe i krivine seljaka. Vidilo se, da je plemstvo previše ga- MAKSIMILIJAN. 69 zilo jadnoga kmeta svoga, ali malo je to pomoglo preostalomu narodu. Hrvatska je ovom bunom izgubila mnogo hiljada ju- načkih desnica, kojih je ki'vavo trebala na obranu od Turaka. Još je više propalo radnih sila, koje bi bile obdjelavale ove kra- jeve Hrvatske, koji još te od Turaka nisu bili orobljeni i opusto- šeni. Mnogi dielovi napučenoga jošte ostatka sada su pusti stali, dok se pomladkom puka opet podignu kmetske kolibice i izpune sela hrvatska. Posljedica je ovomu strašnomu ratu i ta bila, da se je puk izmed Save i Kupe, a i mnogi jednoselci plemići odlu- čili predati se Turkom, ili se pak kamo drugamo izseliti. Kralj morade umoliti bana, da sve mogude učini, da se to nedogodi, jer do sada se još nikada nije dogodilo „i nečuveno je, veli kralj, da bi se hrvatski seljak Turčinu predavaoi' Draškoviču bilo dodijalo banovanje nad nesretnom ovom zemljom i molio kralja , neka skine taj teret s njega, koj niti njegovu stališu duhovnomu nedolikuje. Maksimilijan mu zahva- ljivaše viernu i revnu obranu Hrvatske, a da neostavi banstva, dade mu za druga Gašpara Alapida. I taj put pokušaše iz Beča okrnjiti pravo kraljevstva hrvatskoga. Po starom naime običaju kraljevi komisari, kad su uvodili bana, donosili bi kraljevo pismo upravljeno na stališe. Sada toga nije bilo. Stališi prosvjedovaše 1574. 15. aprila odlučno i odvažno, da nikada više takova bana pri- miti neče. Na što im se kralj izpriča, da je to pogriešila njegova kancelarija, a da se to više nede dogoditi. Koncem godine 1574. umre Selim car turski, a nasliedi ga 1575, Murad III. Čim je sultan umro, prestao je i mir izmedju Turaka i Maksimilijana. Na krajini nije se taj mir nikada strogo držao niti s hrvatske, a kamo li s turske strane. Novi sultan značio je novi rat Hrvatskoj. Iz Ugarske i Slavonije, a osobito Ferhad paša iz Bosne navaljivaše; odasvuda je trebalo Turke odbijati. Kralj je istina poslao poslanike novomu sultanu sa darovi, ali iza dugoga i težkoga puta jošte su poslanici njegovi preko pol godine čekali zaključak novoga mira. U to vrieme gledali su Turci, da što više osvoje. „Hrvatska dnevice krvari — kliknu stališem austrijskim Herbart Auersperg kapetan krajine — od izdajnih provala barbara, koji nose mir u ustima a rat u šakama svojim. Pogibelj je svaki dan veda, a snaga naša manja" i nagovara ih, neka pomognu Hrvatskoj , da spase time i svoje zemlje. 70 KNJIGA DEVETA. Glasovi sn dolazili, da se pet paša sprema na Hrvatsku s velikom redovitom vojskom. Herbart Auersperg prodje na krajinu i sukobi se kod Budačkoga s glavnom silom Ferhada bosanskoga sa- kakovih 12.000 ljudi, a njegova je četa dosta mala bila. Herbart se s početka upustio u bitku s manjom turskom četom, dok na jednom sila turska, urlikajud kao da će se nebo srušiti, na njega nenavali. Sam Herbart junački bored se pade, a njegovu glavu uz ostale robove odnio je u Carigrad Ferhad paša novomu sultanu na dar u velikom triumfu, koji su morali gledati i earevi poslanici, koji su upravo bili izprosili mir. Kršdanska vojska bude ovaj put strašno razbijena. Do pet stotina junačkih ljudi osta na bojištu. Sada pade doskora Bužim, sielo Keglevida i Zrin djedo viha gro- fova Zrinskih i drugi gradovi manji neprijatelju u ruke, a i mnogo robija odvede. Kada je kralj Maksimilijan iskao od Turaka ove gradove natrag, odgovori mu paša budimski: „Kada je jastreb pustio plieo iz pandja svojih, ako mu ga silom neotmu?" Da Turci barem ovaj dio Hrvatske s ove strane Kupe iznenada nenapadnu i nepopale, stajali su seljaci hrvatski na straži od Siska do Sre- dičkoga uz Kupu rieku svake nodi skoro čovjek do čovjeka kroz vedi dio godine. Doista strašna straža! 1576, Godine 1576. 12. oktobra umre Maksimilijan, pošto se je dosta izmučio, da svojoj kudi pribavi priestolje poljsko, ali nije uspio. Ostavio je veoma o zlo voljenu Hrvatsku, koja je poslednje godine vladanja njegova badava vapila za pomod. VI. Rud olf, najstariji sin Maksimilijanov, bio je nakiden imenom pradjeda kude svoje, ali nije mu bio ni slika ni prilika. Mladost svoju sproveo je na dvoru svoga rodjaka Filipa II., kralja špa- njolskoga, te je slabo poznavao običaje, život i potrebe tolikih naroda srednje Europe s kojimi je imao vladati. Malo iza toga što je nastupio vladu, zatvori se u svoju priestolnicu u Pragu, gdje se je zabavljao astronomijom i astrologijom, alkimijom, sli- karstvom i raznimi zabavaml Svoje narode dao je drugim vladati i upravljati, Hrvatsku puštao je neka ju gradački nadvojvoda Karlo skuči pod svoju vlast, a oko sebe sabra cieli roj prilizavaca, koji su dielili milosti narodom pokornim Rudolfu. Dok je Eudolf po zvi6zdah tražio sudbinu svoju i svoje kude. Hrvatska je plivala RUDOLF. 71 P U krvi i bila poslednji sdvojni boj, u kojem se je imalo odlučiti, hode li nede li ime naroda hrvatskoga biti izbrisano sa lica zemlje. Čim je mladi kralj na priestolje sjeo, pošalje odmah po- slanike u Carigrad, da mu izprose produženje mira s portom. Porta mu rado mir dade, jer je u to vrieme bila u težkom ratu s Perzijom. U isto vrieme, kada je ved mir s portom učinjen bio, bila je liepa prilika Turkom krajišnikom, da u čoporih pro- valjuju u Hrvatsku. Vojska u gradovih na krajini nije bila ved njekoliko godina pladena, a nije mogla više niti naroda plad- kati i pustošiti, kada je oko mnogih gradova tako pusto bilo, da nije niti bilo naroda. Mnogi vojvode svoja mjesta ostaviše. Turci su to dobro znali i stali na sve strane bez broja navalji- vati. Koji su se stražari u gdjekojem gradu branili, morali su se napokon predati — od giada, žedje i drugih svakojakih ne- volja. Vele, da je bilo god. 1576 — 1577. do petdeset provala, a pali su skoro svi gradovi do Kupe. Spominjemo ovdje Mutnicu i Ostrožac, Kladušu i Sturlid, Podzvizd i Ped, a napokon i ru- 1577. dami bogato Gvozdansko. Kukavni narod bježao kao ovce, kad se med nje vuci uvuku. Puk hrvatski u hrpah na hiljade pre- lazio granice svoje otačbine, da si drugdje traži bolju i sretniju domovinu. U takovih smutnjah poče vladanje Rudolfovo u Hrvat- skoj. Susjedne zemlje zaplašiše se više nego ikada, da Turci pre- gazivši i razorivši ostanke Hrvatske, njihovi neposredni krvni susjedi uepostanu. Strah je bio tim ozbiljniji i vedi, što iz iste Kranjske ljudi tražiše utočište u pobratimskoj Koruškoj i Šta- jerskoj, a na povrvivšem hrvatskom ljudstvu prosedem milostinju u tudjoj zemlji, lahko ugledaše bududu sliku svoje zemlje i na- roda, ako se Turkom ozbiljno nestane na put. Osobito jauk iz Kranjske djelovaše na to, da se je napokon 1. januara 1578. 1578. sastao sabor austrijskih zemalja u Bruku, i stao razpravljati 0 obran? hrvatskih gradova. Iza dugih viedanja odobri napokon car, da vrhovni vojvoda na krajini hrvatskoj bude nadvojvoda Karlo, bududi da je car zabavljen sa svojimi vlastitimi zemljami i sa poslovi njemačkoga carstva, pak da nemože čuvati krajine, koja više puta naglu pomod treba. Od Drave do jadranskoga mora neka zapovieda nadvojvoda, dok bude caru drago a nad- vojvodi mogude. Neka brani ove zemlje, ali navalni rat na Turke nesmije voditi bez carske dozvole. Ako bude velika potreba, po- modi de mu car. Ban hrvatski ima od njega zapoviedi primati, 72 KNJIGA DEVETA. a tako i stališi hrvatski samo u vojničkih pošlo vih. U svih drugih stoje ban i stališi hrvatski neposredno pod kraljem. Po ovih zaključcih izgubi ban hrvatski glavne vlasti časti svoje, da nebude više samostalni vojvoda vojske hrvatske. Hrvatska se nadje u situaciji izmedju kladiva i nakovala, medju dvie vatre imedju Turaka i austrijskih stališa. Sama se braniti nije mogla, a susjedi za pomoć ištu i zapoviedaju žrtvu, da poruše palladium ustava hrvatskoga kraljevstva, vrhovnu vojnu vlast bana hrvatskoga. Biskup Draškovid zahvali se na banstvu, a primjer njegov nasliedi i drug mu Gašpar Alapid. Stališi hrvatski šalju poslanika, gdje su liepo izrekli temeljna prava svoja: „ne- može biti sabora bez bana, niti se vojska naša ne- može skupljati vanpodbanskom zastavo mt' Odvažnom i odlučnom obranom staroga i svetoga im prava izvojštiše si na- pokon otci naši potvrdjeni po kralju zakonski članak, da nadvoj- voda imade po razum no raditi s banom o obrani Hrvatske. Kada carskim poslanikom u Carigradu nije pošlo za rukom, da i prietnjami i molbami sklone portu, neka vrati gradove u Hrvatskoj s onu stranu Une, koje je Ferhad paša u vrieme mira osvojio bio, odluči nadvojvoda Karlo i car mu je to svjetovao, da jednom vojnom one gradove opet osvoji. Karlo se stao spremati na Turke, stao sabirati vojsku i brinuti se o tom, da gradovi na krajini budu spremni sa svime što treba za obranu. Da se Hrvati umire, dade im bana, ali ne po njihovoj volji. Pošalje im Krstu Ungnada Stajerca, tudjinca, koji je imao nješto posjeda u Hrvat- skoj, na koga je doskora zamrzilo sve plemstvo hrvatsko. Hrvati s veseljem pristanu uz Karla, da obrane i oslobode ostanke svoje pretužne domovine; svakih pet kuća imalo je dati po jednoga pješaka, a svakih dvadeset po jednoga konjanika, vojsku de svoju sami obskrbljivati. Ali Karlo neka radi porazumno s banom hrvatskim, jer ban hrvatski nesmije proti pravu vlasti banske i proti povlastim ovoga kraljevstva od vjekova pokoravati se dru- gomu komu vojvodi. „Kraljevstvo je ovo bilo uviek slo- bodno — vele stališi — a pokorno samo kralju svojom slobodnom voljomi' Stališi odlučiše, da se pod banskom za- stavom sabere vojska u Turompolju. S Karlovom vojskom da zajedno osvajaju one gradove, koje su Turci prošlih dviju godina bili osvojili. Straže puka hrvatskoga neka opet duž ciele Kupe na svih prelazih paze, da neprijatelj ovamo neprovali. I opet je RUDOLF. 73 na zapovied sabora hrvatskoga sve živo povrvilo, jedni na straže na Kupi, drugi na vojsku, a sve ostalo oko gradova, da ih po- pravljaju i za obranu osiguraju. Vojsku svoju dao je Karlo pod zapovied ki-anjskoga nadkapetana Gjure Khevenhiillera, koja, kada se je sdružila sa banovom, bila je jaka na deset hiljada ljudi, 500 topnika, 500 kopača za šanceve i 18 lumbarda. Sva se vojska sabra kod Herendic kaštela (danas sv. Petar na Mrežnici), odakle naviesti formalno rat Turkom augusta g. 1578. Redom padahu gradovi a Turci bez prestanka uzmicahu. Prednju vojsku vodio je ban hrvatski Krsto Ungnad. Osvojiše naši Cazin i Ostrožac, ali se pod Bužimom sustave. Valjalo je grad redo- vito obsiedati. Turci su se uzdali u pomod, koja im doskora i stiže. Sabrao je Ferhad paša do trideset hiljada vojske, a u kršćan- skoj zavlada nevolja sbog hrane i velika bolest grize. Kršćanska vojska nije se usudila u ovom jadnom stanju sudariti sa tolikim neprijateljem. Khevenhllller uzmicaše, a Turci opet osvajahu, što je on na ovom pohodu bio osvojio. Kršćanske vojske izginulo je naj- više od bolesti do polovice. Stid je bilo vojvodu za ovu kukavnu vojnu i zamoli nadvojvodu Karla, neka ovaj general? t na krajini preda sposobnijemu i vriednijemu od njega. Turci sada od ovih gradova preko Une načine posebni sandžakat s godišnjim pri- hodom od dvie sto hiljada aspera. A što su carevi poslanici u Carigradu opet za ota mjesta opominjali i prietili se, za oto nisu marili premoguči Turci. Posljedica te sramotne vojne bila je i ta, da je sada sva obrana Hrvatske bila na Kupi rieci, na koju su se sada uprle sve sile preostaloga još naroda. „Poslije boga svemogućega — vele stališi hrvatski u svojem saboru go- dine 1579. — prva ide briga bana hrvatskoga, da na 1579. ovoj rieci uzdrži silnoga neprijatelja, da nepro- padne sasvim ovo nesretno kraljevstvo i sve su- sjedne kršćanske zemlje'.' Mole nadvojvodu Karla, neka ogleda ove krajeve zajedno s banom, „amineštedimo ni sebe ni kmetova naših, sve činimo, da krajinu obra- nim ot' Stalo se graditi i utvrdjivati više gradova na rieci Kupi. Karlo sam dade iznaći sgodno mjesto na utoku Korane u Kupu, odkupi ga od grofova Zrinskih i uzme graditi grad, koji bi imao biti najjači bedem proti navalam turskim. Na 900 turskih glava digoše 13. jula 1579. zidine novoga grada u znak, da će biti tvrdja od Turaka nepredobiva. Car Rudolf odredi poveljom, da 74 KNJIGA DEVETA. U tvrdji određjenoj na zaštitu zemlje prve povlasti imadu voj- nici, bili konjanici ili pješaci. Oni prvi dobiše gradilišta za kude svoje. Tko bi baštinio kudu a nije bio vojnik, morao ju je po- slije procjene prodati onomu, koji je vojnik. Prvim zapovjednikom učini Ivana Fernbergera. Grad dobi ime Karlovac, i stekao je onu znamenitost, koju mu je Karlo namienio bio, jer se oko njega i imena njegova sabrala sva hrvatska krajina preko Kupe do jadranskoga mora. Stališi hrvatski radiše opet oko utvrdjivanja dviju novih gradova Bresta i Sredičkoga na Kupi, utvrdjivahu sve prelaze na Kupi i postavljahu na njih straže. Marljivo se radilo i oko bedema Križevaca, Koprivnice i Ivanida, da se i sa slavonske turske strane zemlja obrani. Kod Karlovca i kod svih gradova na Kupi radilo se onako, kako svetim oduševljenjem pripoviedaju knjige staroga zavjeta o gradnji hrama jeruzolimskoga, jedni su ' gradili, drugi su na straži stajali i od neprijatelja graditelje branili. U Jerusolimu bilo je to jedan put, pak kako se to opieva. A tko de opjevati gradnje djedova naših kroz stotine i više godina po hiljadu puta pod zaštitom šarke puške i svietle sablje ! Ostalo je i preko Kupe tvrdjava, u koje se mogao^ uticati preostali narod. Glavna je bila Hrastovica. Karlo je želio, da se ona razvali, a stališi vele, ako se razvali porasti de srdce ne- prijatelja, a naš de se narod tamo u tugu zaviti. Neka bude Hrastovica prednja straža za gradove na Kupi, odakle de se za sve ove strane davati glasovi o dolazku neprijatelja. Na Uni rieci stajao je jošte izvrgnut neprestanim navalam tvrdi Bihač, kojega je posada skoro sama o sebi, o svojoj snagi stala i živila. Ovako je bilo na krajini, a kraljevstvo samo stradalo je još i sa drugih rana. Sam ban Ungnad bio je silnik i otimač veliki, želio je makar silom do velikih imanja dođi, zavadio se osobito sa Zagrebom gradom, gdje je grmio : Ja sam kralj vaš !" kada im je otimao naj- hitnija prava. Za kraljevstvo je malo privriedio. Velika gospoda ba- runi i grofovi neslušaju bana, njegova suda nepriznaju, niti na sabor nedolaze, ved svoje nuncije pošiljaju. Kada se je što zaključilo, što im nije po volji, onda vele, da toliko punomodi svojim nuncijem dali nisu. Niti u vojsku neidu mnogi, kako bi se pristojalo sa četami svojimi. Stališi u saboru, kada je htio ban imenovati sebi namjest- 1581. nika, dok bude odsutan, zabraniše mu i odrediše po staromu običaju, RUDOLF. 75 [a bana zastupa podban, a ako uztreba, neka kao i ban povede ojsku na ki-ajinii. Niti vojska nije bila s banom zadovoljna. Sam e je tužio stališem u saboru, da ga vojska nesluša, da mnogi na vojem mjestu neostaju. Vojvode u Zagrebu razviše buntovnu astavu i pobuniše se proti banu. Sve su te nevolje napokon irisilile Krsta Ungnada, da se je na banskoj časti zahvalio. Kralj a ugodi Hrvatom, imenova banom ljubimca plemstva hrvatskoga i584. rabroga Tomu Erdeda. Tomo je bio odličan vojskovodja, osobito a pohvalila bitka kod Cernika g. 1581., gdje je razbio Skender- eg pašu, te sam paša glavom platio. Stališi ga pozdrave ne- zmjernim veseljem, vided u njem sliku i priliku slavnoga njekada ana Petra Erdeda, otca njegova. Žele mu osobito sredu u obrani ve nesretne domovine od strašnoga neprijatelja vjere kršćanske, ao da su slutili, da ovoga bana čekaju težka i velika djela. Još iste godine obraduje Tomo zemljake svoje liepimi po- jedami. Ferhad bosanski paša bio prodro sa 10,000 ljudi do .jubljane i ^Tadao se s plienom kudi. Tomo ga zajedno s karlovačkim eneralom grofom Thurnom kod Slunja razbije, izbavi do 600 robija. )vie hiljade a med njimi i sam zlokobni Ferhad ostadoše na ojnom polju. Sliedede godine, kad su Turci opet kušali u Hrvatsku ^585. Tovaljivati, zamahne ban sam sa svojom vojskom u Bosnu preko Ine, ne da ju osvoji, ved da Turkom vrati žao za sramotu. Itio je Alibeg bosanski da osveti ovu vojnu Erdedovu u Bosnu, ^rovali u Hrvatsku god. 1587. i dopre do Ivanida. S nješto malo 1587. onjanika i pješaka — tako bilježe stališi hrvatski u svojem apisniku — s božjom pomodju uništi ban tursku vojsku. Pa- oše mnogi najhrabriji turske vojvode i spahije i sam Alibeg. rlavu mu pošalje ban nadvojvodi Karlu na dar. Ovimi pobje- arai banovimi bude mir Hrvatom od Turaka za dvie tri godine •rilično siguran. Godine 1590. dvie znamenite sgode za Hrvatsku dale su 1590. ►ovoda dugomu i krvavomu a poslednjemu velikomu navalnomu urskomu ratu, u kom je zadrhtala ne samo Hrvatska, ved i sva Tšdanska srednja Europa. Umro je veliki pomodnik obrani Hrvat- koj nadvojvoda Karlo i ostavi iza sebe nejaku djecu. Obrana Irvatske vradena je njegovom smrdu opet u ruku cara i kralja iudolfa. Kako je on vladao svjedoči njegov savjetnik grof Krsto Luersperg, koji u carevom ratnom viedu reče: „Neima rieči, :ojimi bi se mogla opisati nevolja na krajini. Za- 76 KNJIGA DEVETA. liti je, da na tolike molbe i zaklinjanja od cara ni kakva odgovora neima, očevidno je, da je namjer sasma napustiti siromašnu hrvatsku krajinu. Morai ta tužba dođi do svemogu(5ega boga, molimo njega, neka on svojom svemožnom desnicom vlada ipo- mažei' Istina preuzeo je vojvodstvo poslije Karla brat carev Ernesto, ali nastala nesloga medju stališi austrijskimi, razbi sve misli i nastojanja o obrani zemalja od Turaka. Druga je zna- menitija nesgoda bila, da su Turci ove godine učinili mir s Per- zijom. Veliki vezir Sinan, čovjek krvožedan, želio je sada pre- nesti rat u Europu. U svakom divanu nagovarao on na rat s carem i kraljem ugarsko-hrvatskim, na koji niti sam sultan nije pravo sklon bio. Sultan je dapače produžio upravo ove godine 1591. 1591. s carem opet mir na osam godina. Da ipak dodje do rata, na- husti veliki vezir pašu bosanskoga Hasana, neka udari u Hrvatsku. Nadao se, da de onda opet Hrvati odmazditi Hasanu i provaliti na njegovo zemljište, tim de biti mir prekršen, a rat gotov. Hasan provali u Hrvatsku i dopre do Gradca, ali morade uz- maknuti i izgubi sve roblje i više topova i vojnih zastava, i sra- motno se vrati kudi. Ban Erdedi udari na Moslavinu, staru svoju djedovinu, sada tursku jaku obranu i osvoji ju. Hasan to jedva dočekao, da može ugoditi velikomu veziru ovim povodom novomu ratu. Pošalje u Carigrad svoga poslanika Kustan bega, da ove strašne povriede mira pred divanom sultanovim na vidik iznese. U divanu stane poslanik pripoviedati : Erdedi je prekršio primirje, navalio je na Moslavinu, koju je stao biti velikimi topovi i osvojio ju, a uhode nam javljaju, da de doskora idi Veliku osvajati. Hasan zato ište od sjajne vlade sultanove, neka mu dade vojske, da smije svoje braniti, i da se banu Erdedu osveti. Da mu u divanu bolje vjeruju, pokaza veliko zrno od šestdeset funti, a takovo zrnje da je padalo na grad turski Moslavinu. Sinan da- kako navalio dokazivati, da se tolika sramota nesmije podnositi. Murat dade vlasti Hasanu, neka kupi vojsku i neka vodi rat. 'Hasan i prije dolazka svoga poslanika sabere vojsku i udari u Hrvatsku i stane paliti i robiti, što je još hrvatskoga bilo s onu strane Kupe. Prodre da do Siska, koji da je ovaj put pao, propala bi bila jamačno sva Hrvatska. U Sisku zapoviedaše kanonik zagre- bački Nikola Mikac, čovjek hrabren i odvažan, a odlučio je bio bra- niti grad do poslednje kapi krvi. Hasan stao na grad pucati iz to- RUDOLF. 77 ova, nebi li mu zidove razvalio, a onda grad na juriš uzeo. Pozivao ranitelje, neka se predadu, grozio im se uzalud, ali se morao ratiti kući, poručujuć Mikcu, da će opet dođi s većom vojskom. Još pred božid iste godine javiše uhode iz Bosne Petru Irdedu, da je došao poslanik iz Carigrada Hasanu, koji mu je onio zapovied, da ima zauzeti Bihač i Sisak, obadvie najjače brane hrvatske. Stališi hrvatski zabrinuti za domovinu svoju, a joj se na proljeće god. 1592. veliko zlo nedogodi, sastadoše e na viećanju poslije božica u Zagrebu, i tu odrediše, kako se 1593. nade braniti domovinu. Svi crkveni prelati, velikaši i plemići nadu se glavom naći pod banskom zastavom, kada pogibelj na- tane. Svakih deset kuća ima dati po jednoga konjanika spremna oružana, a svaka kuća po dva pješaka. Koji vojuju na tudjoj laći drugdje, imadu na obranu domovine mjesto sebe drugoga ostaviti. Žene, djeca, starci, koji imadu posjeda, a sami nemogu 5i, imadu posta\dti svoje konjanike i pješake koliko na njih spada, 'lemići jednoselci imadu ustati svi glavom. Redovnici hrvatski , ime svojih samostana imadu oružati konjanika, a tako i trgovci trani po gradovih, inače će im se trgovina uzeti. Udovice i žene, oje neimaju na svom sielu sinova za boj, neka ostanu doma i eka boga mole. Sve živo, što oružje nosi, imalo poletiti, kada ogibelj zaprieti pod zastavu bansku. Taj težki i krvavi zakon, oji su si Hrvati sami nametnuli, valjao je za cieli rat, koji je dsele kroz petnaest godina raztakao na svih stranah domovine rv hrvatsku. Na proljeće god. 1592. provali Hasan u Hrvatsku. Jedna ojska krene mimo Karlovca prema Kranjskoj. S drugom je on am ravno napredovao prema Sisku. Ban hrvatski utaborio se generalom karlovačkim Andrijom Auerspergom kod Bresta. lasan stao s one strane graditi tvrdjavu na potoku Petrinji, na čigled kršćanske vojske. Ban je htio odmah udariti na Turke, ali omu se opre uz ostale njegov sudrug general, bojeći se, da su reslabi prema tolikoj sili turskoj. Badava se trudio i vriedni ranitelj Siska, zagrebački kanonik Nikola Mikac, kojega su iše puta na vieće zazivali, da ih nagovori na navalu. Vojska aša morala gledati slavu Hasanovu, gdje je podigao grad Petrinju. )ne 1. maja 1592. uz trublje talambasa, gruvanjem topova i lužara, obhodom oko grada navješćivaše našoj vojski, da je grad agradio, Hasan krenu s vojskom u Bosnu, a u Petrinji ostavi 78 KNJIGA DEVETA. jaku posadu. Naša vojska osta tom posadom sapeta uz Sisak, da ga u slučaju navale obrani, a Hasan povezavši sa svojom posadom petrinjskom kršćansku vojsku uza Sisak, krenu ravno prema Bišdu. U tom gradu zapoviedao je tada Krsto Lamberg; sva mu je posada bila jaka do četiri sto ljudi, a grad je bio dobro obskrbljen. Kako je liepo grad sa tri strane i riekom Unom obtečen, valjalo je Hasanu i splavi namjestiti i iz njih grad biti. Devet ga je dana i noči bio. 19. juna ved se na Ijestvah uzpinjahu Turci, da na juriš grad otmu. Izprva su se obkoljenici junački branili, ali mnogo je branitelja več bilo palo. Jedni kude Lamberga, da je bio sinja kukavica, a drugi kazuju, da su gradjani, čim su se Turci preko razvaljenih zidinah po Ijestvah stali uzpinjati na bedeme, stali vikati, neka se grad preda. Sam Lamberg sa tri bihaćka sudca uputi se u turski tabor, da ugovara predaju i uglave, da vojnici slobodno iz grada izadju. Paša ga nadari zlatnom haljinom. Medju gradjani stane Hasan upravo sipati zlato i srebro i mnoge darove. Obedavao im je svašta, samo da mu budu odani, osobito da de vojsku redovito pladati, ne onako kako je to car činio. Lamberg ode iz Bišda s preostalimi svojimi vojnici i nješto obitelji kršdanskih, koje su volile ostaviti svoje rodno mjesto, nego da se Turčinu podadu. Na putu nevjerom Turci pratioci njihovi na nje navale, samo Lamberg uteče. I u Bišdu prije sladki Hasan sada stane klati kršdane. Od 5000 kršdana poklaše Turci do 2000, a mladež i djecu odvedu sa sobom u roblje. „Padom Bišda grada otvoren je put u Italiju, neka sada pazi Venecija" — tako javi mletački poslanik iz Praga svojoj signo- riji. Bišde u staru vremena glavni grad banovine hrvatske, po- slije pada Klisa najjužniji grad i tako rekud u ždrielu krvožednoga neprijatelja težko se je branio tolike pute. Skoro nijedan put nije izašla turska vojska u šestnaestom vieku na Hrvatsku, da nebi jaki odjeli na Bišde odlazili. Sada je palo, a krvavim pokoljem puka osvetiše Turci mnoge svoje pod ovim gradom pretrpljene poraze, kao da su htjeli naviestiti Sisku i drugim, gradovom hrvat- skim, što de se s njimi dogoditi. Hasan medjutim naručio bio svojoj vojski, da gradi most preko Kupe izmedju Bresta i Siska, da čim brže i laglje osvoji Sisak i svu zemlju iza njega. Most se marljivo gradio. Ved 14. jula naviesti gruvanje iz topova na turskoj strani, da Hasan dolazi. Branitelji Siska to dobro ražu- RUDOLF. 79 mješe. Manje su to razumjele vojske, što su Sisku u pomod došle. Ban se doduše utaborio kod Bresta na Kupi, ali njemačke pomodne čete razidjoše se kao rakova vojska. Izdajom njekoga Vojni(5a turskoga prebjega na našu stranu, a sada opet odbjeg- loga k Hasanu, dozna paša, da je ban sam i da malo vojske iraade. Samoga bana popade zla slutnja, da de Turci odmah i naglo udariti na njega, prije nego što mu pomod dodje, zato piše i moli: ,za boga, šaljite nam ljudi!" 19. jula 1592. predje preko mosta na Kupi do 15.000 turske vojske, a sve je banske bilo nješto preko dvie hiljade. Konjaničtvo naše malobrojno, raz- treseno i slabo pripravno, razpršiše Turci. Sam ban jedva iznese živu glavu s njekoliko konjanika. Njekoliko dana nije se za njega znalo, da li je živ ili je poginuo. Pješačtvo obkoljeno od pre- ogromne turske sile, skoro sve izgibe, samo se spasiše oni, koji u Savu zaplivaše i u bližnje šume pobjegoše. Brest grad u pla- menu izgori, a turski čopori razliše se do Odre potoka. U Sisku zapoviedaše junački kanonik Nikola Mikac sa svojimi drugovi Blažom Gjurakom i Matijom Fintičem. Hasan ga stade obsiedati i stade ga biti iz topova. S juga, iztoka i sjevera s nasipa učinjenih po Turcih grmiše topovi, ali pokušane juriše na grad platiše Turci krvavimi glavami. Za deset dana pošalje Hasan glasnika, da zaište predaju, kad se po njegovom najbo- ljem znanju ved dugo držati nemogu. Jošte kaza glasnik Mikcu, da to Hasan znade od jednoga njegova pouzdanika. Mikac po- sumnja na Marka vojvodu, o kojem se ved sumnjalo, da potajno obdi s Turci. Glasniku pokaza sve što je u gradu, da se sam o svem osvjedoči, a onda pozva njega i Marka na objed. Liepo se s njimi zabavljaše. Turčin bio veseo, što je sve vidio i uhodio, a valjda se i Marko novcu od Turaka veselio. Ali dade ih Mikac obadvojicu smaknuti, a tjelesa im bace u Savu. Drugi put opet smaknu njekoliko aga i najodličnijih begova. Hasan biesan ostavi početkom augusta nepredobitu tvrdjavu sisačku. Ali turske čete poharaše svu zemlju izmedju Kupe i Save na sjevero-zapad do okidke gore. Palo je po brojenju stališa hrvatskih do dvadeset i šest gradova, a u roblje odvedeno do trideset i pet hiljada naroda. A koliko ih je i „pri sviedah i pri zviezdah" sretno uteklo preko Save i u susjedne zemlje? Kako se je sviet prestrašio, to svjedoče sgode ovih dana u Ljubljani. Sve je stalo bježati i/, grada. Tko je što imao natrpao n^ kola, pak bje-^i, kud te oČi 80 KNJIGA DEVETA. vode. Žene, vriskajud bježahu pritiskajud prsim materinjim djecu svoju. Prašina se izvitlala nad Ljubljanom od bjegajudega naroda. I iz Zagreba bježaše sviet. Uz jauk iz Kranjske, Štajerske i Hrvatske dospje u isto vrieme tužba s visoke porte, da je ban Erdedi prekršio mir. Car Kudolf uzbiesni na bana i sve bi zlo bio na njem svojom kraljevskom vlašdu počinio, da nepoletiše u Prag brat carev nadvojvoda Ernest gubernator Ugarske, kraljev kancelar Franjo Nadaždi i drugi velikaši, koji ga uputiše, da je sva krivina na Turcih, a nikakva na banu. Caru da će biti sramota pred cielom Europom, ako se na očigled tolike nesrede neogleda na svoje zemlje, ved sliepo na propast svojih viernih naroda povjeruje Tur kom. Car sada uvidi pravu istinu i dopusti sabiranje vojske po svih svojih zemljah. Sabralo se do deset hiljada izabrane - vojske i povrvilo pod različitimi vojvodami. Ugre vodio je Franjo Nadaždi, Kranjce Gjuro Kisel, austrijsku vojsku Gjuro Gleiclis- bacher i Dionis Denk, a hrvatsku ban Erdedi. Turci ostaviše zemlju izmedju Save i Kupe i povukoše se u svoje obrane iza Kupe. Ugarske čete poželiše boja, a Nadaždi pozva uzmičudega Hasana, neka se s njime ogleda, ako je junak. Hasan ga dočeka kod Petrinje. 17. septembra doživi kršdanstvo opet strašan dan. U bitci, koja je pol dana potrajala, krvavi boj razmabnuo se sredom sad na jednu sad na drugu stranu, dok nepremahne na tursku stranu. Sam Nadaždi bude uhvaden, a krsdana se malo vrati iz toga boja. Hasan se ipak vrati u Bosnu, a za mjesec dana sretamo ga u slavlju u Carigradu. U triumfu dozvoljenu riedkim vojvodam uz bučnu glasbu praden od mnogoga robija, a na kolih zastave kršdanske , topovi i svakojako oružje uz urlikanje pučanstva glavnoga grada unidje pobjedonosni vojvoda do visoke porte. Strah od Turaka napredovaše kroz srednju Europu i obu- hvati skoro svu Njemačku. Car Kudolf zapoviedi po Njemačkoj i po svojih zemljah, da svaki dan u jutro, podne i na večer zvoni tako zvano „tursko zvono", koje de opominjati kršdane, da mole za spas i pobjedu kršdana. Svedenici s propoviedaonica čitahu molitve, da bog pomogne kršdanstvo. Majka božja, koju su Hrvati na svojih zastavah u slici nosili, zazivala se u vrudih molitvah po cieloj srednjoj Europi. A kako je bilo u Hrvatskoj, kad je ovoliki strah prevladao Njemačku? Pored neizmjerne biede zavlada neizmjerna ogorče- RUDOLF. 81 nost. S ove strane Save napunila se zemlja naroda prebjegloga izmedju Kupe i Save. Ovdje na malom zemljištu stiskao se drag do draga, i nedraga do nedrage. Njemačka vojska, što je zemlji u pomod bila došla, stala otimati jadnomu puku žito i vino, iz staje izgonila blago, provaljivala u kude, ubijala ljude, otimala ne samo kucne dragocjenosti, već je na mnogo mjesta s ljudi neoboružanih haljine svačila tako, da je gdje gdje narod na pola gol ostajao. Da je sdvojnost obladala i najbolje ljude, lahko se razumije. Žilama i nepolomni stališi hrvatski klonuše duhom. Oko nove godine bude proglašen sabor ugarski. Stališi 1593. odrede tamo svoje nuncije. Kraljev brat Matija zastupao kralja. Hrvatski nunciji pred njim svetčano izjaviše od rieči do rieči ovako: „Mi stališi hrvatski ostavlj eni bez pomodi, prije nego što pod tursko gospodstvo padnemo ili svoju predragu domovinu ostavimo, pak se drugamo izselimo, svetčano prosvjedujemo pred bogom, kraljem. Ugarskom i cielim kršćanskim svietom. Mi demo se pokoriti Turkom samo u najvedoj ne- volji, kadasunas vedsvi ostavili." Ako uz ovaj sdvojni glas stališa hrvatskih priložimo što odmah iza toga u naputku nuncijem sliedi: „Ako bi kralj učinio predloge proti slobodam ovoga kraljevstva, neka serazpravao tom ovamo na prvi naš sabor prenese", onda ova mala vjera u kralja jošte povedava i razjasnjuje nam neizmjernu ogor- čenost u Hrvatskoj. Dvor cara Kudolfa napokon se prenu iza sna. Na zimu i u proljede god. 1593. saborovalo se je u Češkoj, Ugarskoj i u svih austrijskih zemljah, da dadu pomod Hrvatskoj. Car je zamolio i njemačke stališe za pomod. Glavnim vojvodom učini car grofa Ruprehta Eggenberga, koji je u španjolsko-nizozemskom ratu sedam godina ratovao, a sada se je vratio u domovinu i želio ubrati lovorvienac u ratu s Turci. Uz njega imao je biti ban Erdedi. Do proljeda god. 1593. spremio se je Hasan paša na novu odlučnu vojnu, zaiskao je i pomodi od paša ugarskih, koji su mu rado poslali svoje vojske, a i paše slavonski, hercegovački, lički i krbavski sve svoje čete spremiše pod zapovied Hasanovu, kako im je zapoviedano bilo iz Carigrada. Preko 25.000 vojske povede Hasan pod Sisak, koji su tada branili dva kanonika zagrebačka Blaž Gjurak i Mate Fintid, a kada Fintida zrno topno iz tur- (SmiČiklaa : Povjest hrvatska. II.) 6 82 KNJIGA DEVETA. skoga tabora razmrskalo, branio je sam Gjurak tvrdju, dok su se prikupile kršdanske vojske. Ban Erdedi s vojvodom kraljevim Ruprehtom Eggenbergom i s karlovačkim generalom Andrijom Auerspergom došli su tvrdji u pomod sa 8000 ljudi. 22. juna dodje glasnik iz Siska kršćanskoj vojski i javi: „ako Sisak danas nebude oslobodjen, sutra će pastii' Bilo je vojvoda, koji su se bojali nava- liti na pet i šest puta vedu vojsku. Jedna rieč Auerspergova : „negledajmo na broj vojske, bog de nam pomodi," razpali kršćan- sku vojsku. Onaj dan prevodio je Hasan preko mosta na Kupi jezgru svoje vojske. U zaledju mu je bila Kupa, na lievo Odra, na desno most ogroman, koji je sam učinio, preko koga je prešao. Pol milje dalje u kutu pri izljevu Kupe i Save bila tvrdjava Sisak. S onu stranu uz obalu zievali su turski topovi, koji su rigali zrnje na Sisak, a iza njih šancevi dobro utvrdjeni tabor turski. Oko deset sati u jutro otvoriše bitku prvi konjanici hrvatski, ali pred silom neprijatelja uzmakoše. Vojvode pritičud s di'ugom vojskom neizmjernim oduševljenjem udare na neprija- telja i za čas u divlji bieg zatjeraše tursku vojsku. Osam stotina uskoka kao munja brza nadjoše se Turkom iza ledja i sasjekoše im most. Sva turska vojska baci se i zapliva Kupom riekom, V koja je upravo onaj put velika izašla bila. Sto pod mačem naših junaka, a što u Kupi pogibe do 18.000 Turaka. Sam Hasan grozni i više paša i begova i sin sestre sultanove nadjoše svoju smrt u valovih Kupe. Robija nisu naši ulovili, ali pliena veoma mnogo, osobito topova i konja. Sami uskoci pohvataše do četiri stotine konja. Od topova dopade našim i ona strašna „Katziane- rica", koju su naši izgubili pod Osiekom, pak je pratila sve ve- like turske vojne u šestnaestom vieku. Veliko slavje u kršdanskoj vojski i oduševljenje u cielom kršdanskom svietu poprati ovu slavnu pobjedu. Glasnici potekoše do carskoga dvora. Car odli- kova prvoga glasnika zlatnim lancem i posla odmah čovjeka sa svoga dvora na lice mjesta. Papa čestitaše vojvodam na sjajnoj pobjedi. U slikah i pjesmah oživi slava ove pobjede po cieloj Europi. VII. U Carigradu nasta strava, kada je dospio glas o sisačkoj bitci. Ova godina dobi ime u analih turskih „godina razsulai' Turci su upravo slavili drugu tisudnicu hedždre iliti obstanka RUDOLF. 83 vjere svoje, a ta im je evo žalostno počela. Sultan Amurat pri- segne proroku, da će ovu sramotu osvetiti, a sestri se je svojoj zaklinjao: „da če biti osvete za njezina jedinoga sinai^ Jedan te isti dan bude proglašen rat neviernomu caru njemačkomu i u Carigradu i u Budimu. Veliki vezir se je spremao s velikom vojskom, a dotle su imali paše voditi manji rat. Dok su se u Beču i Kimu radovali, a u Carigradu od jada biesnili, Hrvati su želili, da se poslije ove bitke nastavi navala na Turke, da se preoteti od Turaka gradovi opet uzmu, ali nje- mačka pomodna vojska volila je sada piti i liepo se veseliti. Turci su stali bježati sami od straha iz gradova otetih Hrvatom. Iz iste Banjaluke sve je pobježalo, kad su čuli, da je sam paša. poginuo, bojeći se, da de sada kršćanska vojska navaliti. Niti Petrinje neposjedoše naši, ved ju Turkom pustiše, neka se spreme na sve strane na veliki rat, koji se sada razbiesnio i trajao od 1593—1606. godine. Glavna navala ratna razvijala se na poljanah Ugarske, kamo su silazile i velike carske vojske, a Hrvatska branila se i borila vedinom sama u malom ratu. Istom dva mjeseca poslije sjajne pobjede sisačke, pošto je i Gjuro Zrinski sa svojimi četami pri- spio, predju naši Kupu i stanu osvajati Petrinju. Osmi dan ob- siedanja dodje im glas, da je veliki vezir krenuo prama Biogradu, a sina svoga Hasana beglerbega Tracije i Grčke s velikom vojskom odpremio na Hrvatsku ravno pram Sisku. Zrinski i Erdedi svje- tovahu, da se ciela kršdanska vojska namjesti na onom mjestu, gdje se je bila sisačka bitka. Ali badava njihov svjet, kada se vojvode austrijski nedadoše u boj. Nije veliki vezir na sliepu sredu odpravio sina svoga — umovahu Niemci — jamačno mu je dao veliku vojsku, kakve mi neimamo, govorahu oni, a mi nismo opet dobili vojsku, da ju na sliepu sredu vodimo u boj. Vojske neka se krenu prema Zagrebu. Tako ostaviše naši Sisak i Petrinju na milost božju. Junački kanonik Blaž Gjurak bio je takodjer ostavio Sisak, da si vida ranu dobivenu u sisačkom boju. Sam Sisak grad bijaše ošteden od prvanje navale, jošte je na njekih mjestih imao razvaljene zidine. Lahko je tako bilo velikoj sili beglerbegovoj na juriš ga osvojiti 24. augusta 1593. Pre- ostala posada pade pod mačem osvojitelja, a Turci prešavši Savu razliše se sada opet u čoporih po Hrvatskoj i pojaviše se pred Zagrebom. Strašan strah prevlada sam Zagreb i sve susjedne 84 KNJIGA DEVETA. zemlje. Iz Ljubljane opet sve živo bježalo pred Turci, misleći, da ved dolaze. Iz Gradca spremala se na bieg ista nadvojvodska obitelj. I u Austriji i Moravskoj i Češkoj u bieg se dadoše mnoge obitelji, kada su u isto vrieme njekoja mjesta Turci u Ugarskoj zauzeli. Iz daleku sinu sreda ovaj put Hrvatskoj i susjednim zemljam. Dodju Turkom iz Perzije glasi, da im se odanle rat sprema, a i zima se približavala. Turci se vrate kudi. Car Kudolf, da spasi Ugarsku i Hrvatsku, imenova početkom godine 1594. 1594, svojim namjestnikom u Ugarskoj brata svoga Matiju, a u Hrvatskoj drugoga brata Maksimilijana. Maksimilijan posla na sabor hrvatski svoga poslanika, koji je stao nagovarati i obedavati, da je sada vrieme satrti sasvim strašnoga neprijatelja. Neka se digne sva zemlja u sveobdi usta- nak. Slutedi Hrvati, da de nadvojvoda svojom prisutnošdu po- tamniti sjajnost i važnost njihova bana, zaiskaše, neka nadvojvoda porazumno radi s banom, kako ište zakon hrvatski za svakoga kraljeva vojvodu. To bude sa dvora Kudolfova banu priznato. Onda se istom digne sveobdi ustanak. Dosta kasno god. 1594. udje Maksimilijan sa svojom vojskom u Hrvatsku i sdruži se s hrvatskom vojskom. Sve je vojske bilo do šestnaest hiljada. Dok je glavna vojska obliegala Sisak i Petrinju, zapadne častna zadada junačkoga Gjuru Lenkovida, da sa svojimi četami u brzih i naprasnih nasrtajih iz gradova Hrastovice, Gore i ostalih baci Turke na Unu. Ovom vojnom diverzijom preplašeni sisački i petrinjski Turci uzmakoše. Kada je to liepo djelo izvedeno, nadvojvoda Maksimilijan u mjesto da napreduje, razpusti vojsku i vrati se u Prag. Ovaj kratki pohod Maksimilijana slabo je koristio Hrvatskoj, a ona sjajna obedanja, da de sada gledati satrti sasvim strašnoga neprijatelja imena kršdanskoga, vidilo se da nisu bila niti miš- ljena, kako su izrečena. Više su mislili i snovali na carskom i nadvojvodinom dvoru o tom, da okrnje ustav hrvatski i da zemlju u red austrijskih zemaljah privedu. U sred velikoga rata s Turci, izazva dvor nadvojvodski gradački i kraljevski pražki ustavnu ka- tastrofu u našoj i onako dosta nesretnoj zemlji. Bana Erdeda pozva Kudolf u Prag, da prisustvuje ugovoru, što ga je činio car s vojvodom erdeljskim Sigmundom, koji je na- 1595. mjeravao predati caru Erdelj. Ban se tom prilikom iz tuži kralju, kako nikada odkada je on ban, vojska njegova pladena nije i druge RUDOLF. 85 je tužbe digao radi kraljevine. Kada je vidio, da ga niti kralj niti njegovi sa\'jetnici neslušaju, zahvali se na banjskoj časti. Kudolf umjesto da odmah u ovili težkih vremenih postavi bana, naumi po svojih generalih i po nadvojvodi upravljati Hrvatskom. Stališi hrvatski neizmjerno uzrujani sastadoše se u sabor u Zagrebu. I sami netaje, da neznadu kamo li će na koju li stranu, ali kralju javiše, neka im dade Hrvata za bana, i neka znade, da se neće pokoriti nijednomu tudjega naroda generalu, niti će uz koga drugoga van uz bansku zastavu u rat poči. Makar propali oni i domovina, da će sve pokušati, da im slobode njihove nepropadnu. Kralj na to imenova dva bana, Gašpara Stan- kovačkoga biskupa zagrebačkoga, koji naskoro umre, i Ivana Draš- kovića Trakoščanskoga, ali ih stališi sve dotle nepriznadoše za bane, dok redovito pred njimi nepoložiše prisegu bansku po starom običaju. Riešio se je tako sukob ustavni izmedju kralja i Hrvata, ali mu žalac osta u srdcih hrvatskih još dugo vremena. Nepouz- dauje u kralja i gradački dvor raslo je sve više u Hrvatskoj. Početkom g. 1595. umre sultan turski Amurat HL a nasliedi ga Muhamed HI., njegov najstariji sin, pošto je po običaju turskih sultana svu svoju mladju bracu poklao. Sam glavom odluči po- vesti vojsku u Ugarsku. Na sredu Hrvatske stao se je sada sav veliki rat voditi na poljanah ravne Ugarske. Sretne su bile carske vojske pod vojvodom Karlom Mansfeldom. Kod Parkanja održa vojvoda sjajnu pobjedu i osta na bojnom polju do 14.000 mrtvih Turaka, sav tabor pade carskoj vojski u ruke. Na Dunavu dol- njem bude razbita vojska velikoga vezira, koja je bila jaka do 150.000 oružanih ljudi. Da te poraze odmazdi, krenu sultan sam na čelu vojska svojih u Ugarsku. I njegova vojska bude kod Keresteša potučena god. 1596. Sam sultan uzmicaše, osta- vljajući iza sebe šator pun dragocjenosti i do sto topova. Carska i596. vojska umjesto da progoni neprijatelja, pusti se u plienjenje, a tursko konjaničtvo taj nered kršdanske vojske upotriebiv, naleti na plienitelje i iza sjajne pobjede svrši se bitka s velikim porazom kršdanske vojske. Dok se je sva velika sila turska sliegala na Ugarsku, bilo je mogude hrvatskim vojvodam ofenzivno na naših krajinah voditi rat s Turci. Jedna vojska osvajala je i utvrdjivala gradove preko Kupe, druga je provaljivala, osvojila i popalila Moslavinu. Plamen ustanka narodnjega oko Požege i Cernika odvede Gjuru Lenkovida 86 KNJIGA DEVETA. i Josipa Herbersteina u Slavoniju. Iza toga navalom osvojiše Pe- trinju i razviše na njoj hrvatske zastave. Junački Lenkovid ove godine popali Kostajnicu, uzpne se na zidine Bišda i provali do Zvornika. Nad sva ova heroična djela uzvišena je obrana Petrinje god. 1596. i navala na slavni i nepredobitni Klis grad iste godine. Njome se izpunjuje plameno-ratno kolo, koje je naš narod ove godine zaigrao, kao da se je nadao, da je došao čas, te bi mogao odbaciti od vrata svoje zemlje stoljetnoga krvnika. Prvi put pod konac vieka rukuju se opet brada iz Slavonije i Dalmacije s junaci iz Hrvatske. Uskoci senjski požele svoj nekada mili zavičaj i obranu, jaki i slavni Klis opet zadobiti. S njimi stupiše u dogovore hrvatski plemidi Dalmacije , koji su mnoge pute težkim srdcem morali mirno podnositi, gdje brada njihova za sveti krst vojuju, a oni bududi podanici mletački skrštenima rukama gledaju. Na samu cvietnicu god. 1596. uljeze mitom Ivan Alberti plemid spljetski u Klis sa četerdeset uskoka. Posjekoše Turke i digoše hrvatski stieg sa svetim krstom na zidinah Klisa. Ta viest občara sav hrvatski narod u Dalmaciji. Odjekne malo i veliko svetim oduševljenjem. Crkve su dan i nod otvorene stale, velike milo- stinje i darovi snašali se za sveti krstaški boj, svetčani se prohodi činili. Tko bi kod kude ostajao, tomu bi donosili kudjelju i vreteno, da ih zamieni za oružje, koje njemu nedolikuje, pozivali bi ga: „vidiš da sva brada ustaju na rat za svetu vjeru, a ti kukavica doma ostaješ." Kralja hrvatsko-ugarskoga mnogi bi proglasivali za svoga pravoga i naravskoga gospodara, pod kojim de biti „zajedno s bradom svojom'.' Venecija se toga uplaši, kada joj upravitelj Dalmacije javi: „Biti de sveobda buna, taj kralj ugarsko-hrvatski preved je ovim Ijudem u srdcu, samo mačem valja ovo zlo izkorienitit' Da što bolje sakrije svoju težku brigu, čestitaše Venecija caru po svojem poslaniku na ovoj novoj dobiti. Drago im je tobože, što im je car postao bližnji susjed, a Turke odmakao od njihovih granica. U istinu bili su uzrujani Mletčani koliko i Turci. Tješili se samo time, da je kralj hrvatsko-ugarski daleko, preslab i previše s Turci zabavljen. Da im se sva zemlja nepobuni i da prve klice uguše, što su se bile pojavile, mnoge ljude po- zatvaraše i poubijaše u svojih tamnicah. Turkom pružahu pomod a našim uzkradivahu i prolaz do Klisa, da se tobože Turkom RUDOLF. 87 neutralni pokažu. Turci sprave opet veliku vojsku, da grad pri- tisnu i preotmu. Po kraljevom nalogu iz Praga krene Gjuro Lenkovid, vojvoda hrvatski sa svojimi usko 'i bradi u pomoč sa deset puta manjom četom od turske sile. Pod samim gradom zametne se bitka. Turci budu razsuti. Sada naši zlosretni vojnici prodrle vši i u same tabore turske mjesto da Turke progone, stanu tabore robiti. Na razpršene naše udariše s nova sabrani Turci i mnoge junake sasjekoše. Pade i sam Ivan Alberti i biskup senjski Antun de Dominis i mnogi drugi junaci, a Lenkovid sav izranjen jedva uzmakao. Mala posada u gradu branila se do poslednje kapi krvi, nadajudi se, da de joj od brade pomod dođi, trpila je glad i nevolju svaku, travom se napokon hranila, što je rasla po zidinah gradskih, ali spasa od brade nije bilo. Papa je čuo njihovu nevolju i nakrcao u Ankoni pun brod hrane, ali po mletačkoj lukavstini i zlobi nije im ta hrana nikada stigla. Dok je Lenkovid sabirao nove sile, ved se je posadica mala uz častne uvjete predala sa slobodnim prolazom. Sada istom raz- biesne se ^Iletčani. Gdje bi koga uskoka ulovili, objesili bi ga ili na galiju prikovali. Uskoke i onako osvetljive dirnu ovo nekršdansko mletačko postupanje tako u srdce, da su na Mlet- čane zamrzili kao i na Turke. Stali su na nje navaljivati i robiti ih kao i Turke tolikom nesmiljenošdu, da su od udaraca uskočkih cvilili najodličniji mletački rodovi. U isto vrieme kada se je pod Klisom znatnim gubitkom plemenite krvi borila vojska hrvatska, srtaše ban Ivan Draškovid na Kostajnicu , da ju osvoji, ali morade uzmaknuti, kada se je čulo od sigurnih glasnika, da velika turska vojska pod ve- zirom Ahmedom jaka do trideset hiljada ljudi iz Macedonije, Tracije, Peloponeza i susjedne Bosne dolazi. Ravno prema Pe- trinji napredova turska vojska, a u gradu zapoviedahu Dane Frankul i Gjuro Prestočid sa tri sto petdeset ljudi, odvažnih i odabranih. Na tu malu četu pade težka dužnost, da brane vrata kraljevstva, koja bi se bila otvorila padom Petrinje. Uspomena na njihovu hrabrost občaravala je otce naše kroz sto godina. Rado pričahu djeci svojoj o obrani Petrinje onim oduševljenjem, kao što 0 Sigetu i Sisku. Vezir Ahmed legao s vojskom pod grad i pozvao ga na predaju, najprije sladkimi i milimi obedanji, a onda se zakune svetcom Muhamedom, da nede grada ostaviti, dok ga nepredo- 88 KNJIGA DEVETA. bije. Obkoli ga sa svih strana, načini velike nasipe, na nje metne mnoge topove i uzme iz njih gruvati u zidine grada. Na Kupi razvali most, da neuzmogne gradu pomod dođi, a uz vodu po- stavi straže da paze na svaki znak, kojim bi se javljala kršdanska vojska. Eazvalivši nješto zidina grada, zatrubile bi trublje, Turci na ogromnih Ijestvah na zidine skaču, topovi gruvaju, puške pu- caju, strielice se bacaju, vatra se pod balvane podmieče. Veliki vezir medju vojsku skače, bodri i hvali, kudi i grozi se. Naši junaci penjajuče se strmoglavljuju, vatru gase, puškami i strie- licami neprijateljske čete haraju, kamenjem i užganim sumporom obranjuju i ubijaju. Svatko je na svojem mjestu kao stanac kamen, neuzmiče, dokle ga zrno neprijateljsko s mjesta nemakne. Svaki dan bivao je ovakov juriš, svaki put bude ^ odbit. Dan za danom prolazio, posada težko izgledala pomodi od brade, glad, žedja i druge nevolje ved ih moriše. Na drugoj strani Kupe sabrale se vojske pod banom Ivanom Draškovidem, grofom Kuprehtom Eggen- bergom, Gjurom Lenkovidem, Josipom Herbersteinom i Tomom Erdedom, svega skupa do šest hiljada ljudi. Dva se glasnika na- djoše izmedju petrinjskih vojnika, koji de prođi objaviti bradi u tabor sve jade petrinjske posade. Prolazed kroz turske straže, jedan izgubi glavu, drugi sretno uteče i dodje pred bana u tabor. Plačnim glasom izpripovieda glasnik nevolje grada njihova i zaište pomod. Veliki žamor i nemir diže se med vojskom u taboru, što vojvode oklievaju požuriti se da spase pogibajudu bradu. Bude ipak odlučeno na otvorenom bojnom polju ponuditi bitku nepri- jatelju. Zato se kršdanska vojska imala krenuti prema Sisku, odakle de preko mosta prema Petrinji pođi. Posadi de to posebnim glasnikom objaviti. Našao se za taj posao vojvoda Martin Senjanin, komu obedaše sto cekina, a da ih predadu njegovoj ženi, ako bi njega Turci pogubili. Martin se obuče u tursko odielo i dospje sretno u Petrinju. Po dogovoru oglasi prasak iz velikoga topa u Petrinji, da je Martin sretno prispio. Naša vojska krenu 19. septembra prema Sisku. Turci pomisliše, da je naša vojska od straha uzela bježati i navale preko Kupe njih do sedam hi- ljada, da naše progone, rugajud im se, da su babe, kad se ne- ufaju s junaci ogledati. Naša se vojska okrenu, a Turci uzmiču. Naši ih okupe, razvije se biesan boj. Turke na Kupu nagnaše, do tri hiljade pozoba voda, što od mača osta. Sam Ahmed pre- pade se od ovoga poraza. Jošte pred Petrinjom pretrpi jedan RUDOLF. 89 poraz, a onda pobježe glavom bez obzira. Petrinja bude spašena — i Hrvatska s njome. Navala na Klis i obrana Petrinje predstavlja nam sliku voju- jude Hrvatske, dugo i živo spominjanje u narodu daje im od- lično mjesto u povjesti. Većega rata u Hrvatskoj nesta, a manjih poboja nepripoviedamo. Zato se možemo okrenuti prema jadi*an- skomu moru, da motrimo odnošaje izmedju uskoka i Mletčana zapredane neprijateljstvom mletačkim u vrieme kliske vojne. Gotov rat po turskom načinu razvi se na jadranskom moru u malih navalah s obadvie strane. Uskoci otimahu i plieniše bro- dove i obale mletačke, a Mletčani sve gradove u hrvatskom pri- morju. Potuživši se republika carskomu dvoru, dobije Lenković 1597. zapovied, da to uredi, što i učini, njekoje osobite krivce dapače smrdu kazni. Carski dvor tu strogost više puta ponovi, ali zato do pravoga mira nedodje. Domisli se republika, kako je srdačan odnošaj izmedju papinskoga dvora i uskoka, zaište papinsko posredovanje i pre- poruči novoga senjskoga biskupa Markantuna Dominisa, neka bude za taj posao papinski poslanik kod carskoga dvora. Papa 1598. rado posluša, a Dominis rado prihvati. Tobože papinski poslanik, u istinu mletački plaćenik ode biskup na carski dvor. Svaka riečca, koja je bila kazana Dominisu na dvoru, tekla je od samoga njega odmah mletačkomu poslaniku, a od ovoga vladi u Vene- ciju. Dominis iskaše, da se uskoci maknu iz Senja, kralj da drugu plaćenu vojsku metne u Senj. Da nebude car imao posla sa Senj em, želili su Mletčani sami Senj zadobiti. Kralj ih dakako odbije, da nesmije bez dozvole sabora odtrgnuti primorje od Hrvatske. Preseliti opet sav narod iz Senja težko bi bilo. Uskoke vojnike trebalo bi naseliti drugdje i s velikimi novci druga im sela i staništa sagraditi. Dominis predloži najprije carskomu dvoru u Pragu, onda nadvojvodi Ferdinandu u Gradcu, neka se 1599. izsjeku one šume iza Senja, pak eto novaca. Ta se je misao dopala. Na ime carskoga dvora izadje u Senj za povjerenika Josip Rabata (g. 1601), koji zajedno s Dominisom isti dan udju 1601. u Senj. Mletačkom zapovjedniku brodovlja u kvarnerskom zalievu javi Rabata, da mu je zapovied od carskoga dvora, neka uskočke poglavice kazni po volji i potrebi, ostale neka u unutarnje krajine preseli, dalmatince i druge mletačke jjjegunce neka preda V^eneciji a oružanim ladjam neka zabrani po moru ploviti i na Turke i 90 KNJIGA DEVETA. Mletčane udarati. Rabata čim u grad uljeze, sve naokolo na- mjesti straže, strogo zabrani izlazak iz grada, i umah pobiti da krivce ulovi i kazni, i sav plien po kucah preotme. Tajnik mle- tačkoga zapoviednika dospio u Senj i po njegovoj želji i uputi budu uskoci hvatani i vješani. Yeć prve nodi budu obješeni glave uskoka, knez Martin Posedarski, Maslarda i Margetid i nije dana bilo bez žrtve. Do 250 ih odpraviše na krajinu na takovo mjesto, gdje se nisu mogli niti braniti niti hraniti, da skapaju. Mletački senat bio je posve zadovoljan s ovom drakonskom vladavinom u Senju i obdario je Rabatu zlatnim lancem u vriednosti od šest hiljada dukata, samo je jošte Dominis obilazio i pražki i gra- dački dvor, da uzmognu Mletčani s novci kako zasjesti u hrvatskom primorju. U Hrvatskoj nasta neizmjerna ogorčenost sbog ovih groznih i izdajnih odsuda uskoka. Sam ban Draškovic iskao je od dvora neka se Rabata na smrt odsudi. Med uskoci stane kipiti, a Rabata se poboji. Poglavicu njihova Jurišu baci u tamnicu. Na to se digoše svi uskoci kao razjareni lavovi. Stanu zahtievati, da Jurišu pusti na slobodu. Rabata ih odlučno odbije. Oni udare 1602. na tvrdjavu i jurišem ju zauzmu. Svu posadu i sama Rabatu na komade sasieku. Namjeste privremenu vladu i jave svojim oblastim, a i samom providuru mletačkomu Pasqualigu, uvjera- vajući ga, da će se tM*do držati skoro sklopljena mira. Sva iz Senja iztjerana brada vratiše se u Senj i dobiše novoga kapetana, koji je dosta blago s njimi postupao. S dvorom se opet izmire. Za vremena ovih nemira uskočko-mletačkih , jenjavao je pomalo turski rat u Ugarskoj. Obje stranke bile su ved ratom izmučene i želile su mira. Time dobivamo priliku zagledati u vojenu situaciju u Ugarskoj. Kada je Turska ved iznemogla i medju samimi janjičari neredi nastajali, pozove porta u Ugarsku Tatare krimske, koji su kao živi oganj imali zemlje ki'šdanske zatirati. U Hrvatsku prodirahu ti vragovi preko Medjumurja, nosedi palež, a ne rat u zemlju. Nu budu sretno odbiti. Ova vojska nije slušala svojih vojvoda. Kada bi joj se zabranilo paliti uzmakla bi od redova vojenih. Turci su ved siti bili te svoje pomodne vojske. 1603. K tomu digli su se janjičari god. 1603. u Carigradu, te su ka- pale glave poglavica na visokoj porti , perzijski šah osvajao turske zemlje u Aziji, a umro ove god. Muhamed HL Nemiri RUDOLF. 91 na balkanskom poluotoku dočekaše novoga sultana Ahmeda I., koji je odmah pri nastupu dao zadaviti sbog tolikih ratnih i državnih nesreća velikoga vezira. Nije niti u carevoj vojski bolje bilo. Valoni i Francuzi, a i sama papinska vojska više puta bratimiše se sa samimi Turci, kada je trebalo dođi do kakova užitka na štetu siromašnoga se- ljaka, a njemačkoga vojnika smatrala je Hrvatska i Ugarska kao otimača i palikuću vec odavna. U Ugarskoj dade kralj na ve- liku svoju nesreću zatvarati protestanske crkve. Njegov general Basta, da još bolje te namjere dvora izvede, počini još veću ne- sreću, uzme u službu hajduke, to je bila razbojnička nomadska čeljad s Tise, „koja će — po riečih generalovih — i otca i mater klati za dobru plaću'.' Na čelo protestanta stupi sada velikaš 1604. erdeljski Stjepan Bockaj, koji je hajduke do brza na svoju stranu pridobio i s njimi razbijao carske vojske. Turci ga pomagahu, a njegovi ga proglasiše kraljem Ugarske i Erdelja, svakoga pro- glasiše izdajicom domovine, koji nepriznaje Bočkaja za kralja. Palež i klanje pratilo je ovaj novi grozni rat u Ugarskoj na ža- lost svega kršćanstva. Bockaj je pozvao bana hrvatskoga Ivana Draškovića i stališe, neka ga primu za kralja. A kada su ga oni odbili, spremala se sva sila pobunjene Ugarske na Hrvatsku. Sasta se sabor hrvatski i odredi tri vojske. S jednom je krenuo Petar Erdedi na krajinu, da čuva zemlju od Turaka. Druga vojska pod vodstvom biskupa zagrebačkoga Nikole Stjepanića stala na Dravi, da brani prelaze u zemlju. S trećom krene sam ban Drašković u Ugarsku, da se tamo na bojnom polju ogleda s ne- prijateljem. Kod Kermenda (g. 1605.) sukobi se s Bočkajevom 1605. vojskom i razbi biesne mu hajduke. Sto nepobježe, to pod mačem pogibe. Nastavljajuć pobjedonosno djelo, očisti svu Ugarsku na granicah austrijskih od neprijatelja. Prije je Bockaj s prezirom odbijao ponude careve na mir, a videći sada, da nemogu za sebe dobiti Hrvate, kojim je pred- bacivao Stjepan Illeshazv, prva glava Bočkajeve stranke, da su svojim postupkom caru spasili Štajersku, Korušku, Kranjsku i istu Češku, upustio se s Matijom u dogovore o miru. Matija kao regent Ugarske težko je nosio to breme vodeći s jedne strani ovaj krvavi, sramotni i pretežki rat s dva jača neprijatelja, a s druge strane boreći se sa maloumnim Rudolfom, koji se je bojao za spas duše svoje, ako i sjenku kakve koncesije dade protestantom ugarskim. 92 KNJIGA DKVETA. Mnoge je gradove u ratu izgubio, a vojska sita \eć ratovanja činilo mu se da iznemaže. Kada je opet s druge strane Matija vidio, da veliki vezir nesamo priznaje Bočkaja za kralja, \eć ga i sjajnom krunom darova i savez s njime ugovara, trgne se on sam, te nagleded na cara, stane ugovarati mir s Bockaj em i Turci go- 1606. dine 1606. Bočkaja prizna za vojvodu erdeljskoga, a u Ugarskoj bude proglašena ravnopravnost obiju vjera. Tudji častnici i tudja vojska ostaviti će Ugarsku, koja će opet dobiti svoga palatina. I hrvatske stališe pozva Matija, neka pošalju svoje poslanike na dogovore o miru u Beč. Kao što je god Ugarska cvilila ved to- liko godina, da joj nedaju palatina, a Niemac da zapovieda s Ugarskom vojskom, tako je i Hrvatska opet bila bez bana, kada se je prošle godine Draškovič zahvalio, jer mu vojska nikad nije bila plaćena. Bili su prisiljeni izabrati si „gubernatora" Petra Erdeda, koji c'e ih u rat voditi, kad dodje pogibelj. Poslanikom nalože stališi lu'vatski, neka ištu od kralja, da samo domačim sinovom časti vojničke budu na krajini, a ban da bude sa starinskom vlasti od Drave do jadranskoga mora u vojničkih i civilnih stvarih, neka dobije kraljevstvo hrvatsko iste slobode, koje če dobiti Ugarska, osim vjere, jer Hrvati ostaju kod svoje vjere katoličke, a druge vjere u svoju zemlju nepuštaju. Kako sii uspjeli Hrvati , to će nam dalnja poviest pokazati, a car potvrdi bečki mir g. 1606. premda težkim srdcem, ali tvrdom nadom, da če mu poći za rukom, te će ovaj mir porušiti. V Sada istom nastane dogovor o miru s Turci u Z i t v a D o- rogu, po kojem svaka stranka zadržala što je imala, a car je nadario sultana jednom za uviek s dvie sto hiljada talira. Hrvat- skoj osta Moslavina i nješto zemlje preko Kupe s glavnom tvrdjom Petrinjom. S ovim mirom g. 1606. svršuje znameniti dio poviesti turske, hrvatske i ugarske. Ovo je mir, a ne primirje, kako su ga prvo Tm'ci s kršćani prezirno sklapali. Neima tu ved stare turske naprasnosti niti nadutih formula prema kršćanskomu vladaru. Turska je sila malaksala i sjaj joj u Europi potamnio. Njihova navalna politika ovim mirom prestaje. Da su ki'šćanske vlasti zapadne i srednje Europe mogle ovaj put do sloge doći, lasno bi bila započela navalna kršćanska politika proti Turkom, ali viersko pitanje rovalo je tako po utrobi Europe, da pred vlastmi, narodi i znanošću sva druga pitanja izčezavaju. HRVATSKA U XVI. VIEKU. 93 VIII. Slika ostanaka Hrvatske u šestnaestom vieku sačinjava jednu organičnii cjelinu s dogodjaji, što ih po njihovoj suvislosti pripoviedasmo. U slici prikazat će se oni osnovi na- rodnoga života, na kojih su dogodjaji crpili snagu svoju, a sva poviest ima u ovoj slici svoj pravi naravni počinak. Keliquiae iliti ostanci kraljevstva nazivlju i u diplo- matičkih spisih otci naši u ovo doba svoju domovinu, a mnogo piita dodaju: premaleni ostanci naše prenesretne domovine. Bolnim srdcem izbrajaju po sto puta jade i nevolje ove zemlje, koje su tim više osjećali, što su upravo oni sami doživili sve nesrede njene. Prije nego što je sjeo Ferdinand I. na priestolje hrvatsko-ugarsko bila je sva zemlja izmedju Save i Drave, nazivana Slavonija, s banom na čelu, slobodna od Turaka, a tamo preko Kupe do jadranskoga mora na zapad, a na iztok do Vrbasa rieke, na kojoj je glavni bedem bio grad Jajce, a dolje na jug završivao se posjed Hrvatske sa Klisom nepredobitnom obranom Dalmacije i Hrvatske. Sada po- slije osamdeset godina stoje ved Hrvati na obrani linije Kupe rieke sa jugozapada, a tanahnim dielom zemlje branjene sa nje- koliko gradova izmedju Karlovca i Senja stoje jošte u savezu s jadranskim morem. Na iztoku samo su jošte ostanci križevačke županije sada vedinom puste, koja je prije zasizala dosta daleko, u današnju Slavoniju, negda dane imala je 12.000 poreznih kuda a sada pusta nemože pladati nikakve dade. Njoj su jošte dru- garice zagrebačka i varaždinska županija, na kojih počiva teret svega kraljevstva. Turska je bila u ovo doba vojnički najbolje uredjena država u Europi, a sa Sulejmanom dospjela je na kul- minaciju svoje modi. On je snivao o razorenju njemačkoga car- stva, 0 osvojenju Kima i o uništenju kršdanstva. Nije u tom uspio, premda su njeke kršdanske vlasti kadgod s njim u savezu bivale, a nikada se složile nisu na obranu svetoga krsta. Ali Turkom pošlo je za rukom barem prve bedeme kršdanstva Hrvatsku i Ugarsku razvaliti. Sav život naroda našega u ovo doba izpunjivalo je grozno ratovanje, zato ga mi medemo u slici na prvo mjesto. Kod tur- skoga ratovanja valja razlikovati veliki i mali rat. U velikom ratu, na zapovied samoga sultana ili njegovom dozvolom, dizali bi Turci vojske ratnom umjedom vodjene i ravnane. Ali i uza 94 KNJIGA DEVETA. sam taj veliki rat razvijali bi Turci svaki put i mali. Pred sul- tanovom vojskom znalo bi ici dvadeset do trideset hiljada ne- uredjene neplaćene vojske, martoloza zvanih, koji bi se u vedh i manjih čoporih lievo i desno razlietali, da sebi hranu i plien narobe, kršdanom strah zadadu i sultanovoj vojski glase donesu 0 kretanju kršdanske vojske. I u doba mira slobodno je bilo martolozom sabrati se u čete i čopore, koji su više puta bili jaki i više hiljada, a stavio bi im se na čelo kakav beg ili aga, kadgod bi sa svojimi četami pristao uz nje i sam paša. Turci su šiljali preobučene uhode svoje na naše strane, da paze kuda su straže slabe i kuda bi bilo mogude prot-i. Onda bi iznenada navalili. Na jednom bi se u plamenu koga sela i strašnim jaukom naroda objavio dolazak Turaka, koji su poput munje već prole- tili paled i preko granica Hrvatske u susjednu Štajersku ili Kranjsku. Žene i djecu koljud i razbijajud o zidove, a sabirudi liepu momčad, djevojke i bogatije ljude. Vežud ih na hrpe, kadgod po ^iše hiljada kretali bi onda oprezno natrag, da se gdjegod s vojskom našom nesukobe, da pliena neizgube. Mnogo su puta dakako svoje roblje izgubili, kad se je medjutim sabrala obrana hrvatska, razbila Turke i roblje izbavila. Ako li su sretno umakli ili možebiti našu vojsku potukli, onda su liepe djevojčice za hareme prodavali, a momke bi paša uzimao. Bilo je u ovo vrieme običaj, da paša nije smio stupiti pred sultana, a da ne- dovede liepih dječaka, koje su poturčili i za janjičare uzgojili, da budu biesni vojnici izlama proti krstu i proti rodu svomu. Tko je imudniji zarobljen bio, toga su zakovali u težke verige i batinjali svaki dan, dok nije obedao odkupnine, koja je veda znala bivati nego li sav njegov imetak. Poručio bi jadnik rodu svomu za odkupninu. Ako li rod nebi odmah smogao, poslao bi jamca najbližega od roda mjesto njega, a on bi sam s verigami oko vrata — u znak da je sužanj — obilazio oko milostivih ljudi, da mu pomognu odkupiti se od strašnoga robstva. Dogo- dilo se žalibože više puta, da je u strašnih mukah mnogi ma- laksao i primio prorokovu vje^u, da ga dulje nemuče. Više puta prešao bi takov nesretnik i granice svoje domovine. Svuda su po ovom znaku na vratu i u susjednih zemljah poznavali, tko je i što ište. xiko li nije mogao izprositi, morao se vratiti na odredjeni dan u robstvo ili pak još jednoga jamca dovesti. A da se nepovrati, jamac bi rodjak njegov sliedeci dan na kolcu smrt HRVATSKA U XVI. VlEKU. 95 stekao. Za primjer navodimo junačkoga inače kanonika zagre- bačkoga Franju Filipovica, koga su Turci nazivali delipopom t. j. junačkim popom. On je god. 1573. bio pao u tursko robstvo četujuč na Turke. Poručivao je braći kanonikom i biskupu neka ga odkupe. Sam car Maksimilijan zanimao se odkupom ovoga čovjeka i dopisivao o tom s Turci i s banom Draškovidem, ali to sve nekako sporo išlo, a njemu težko bilo podnositi muke, pak se poturči. Postane Mehmedbeg i stane voditi turske vojske na Hrvatsku, zaprieti dapače i samomu gradu Zagrebu, a na- ročito nekada drugovom svojim u kaptolu zagrebačkom. Da tu vječnu sramotu s kaptola svoga izbriše, dade biskup-ban razoriti njegovu kuću, spali njegovu sliku i prokle njegovu uspomenu. Spomenusmo mali rat. Takov rat hajdučki bio je svake godine i svakoga mjeseca, skoro svaki dan, kako liepo kaže na- rodna pjesma : »U Turak' je zla navada, Ive, Vavik su im konji osedlani, 0 sedlu im puške povišane.« Motivi tomu ratu bili su: popali i porobi. Turci su uredili i svoje sandžake na krajini, da mogu svaki čas skočiti na oružje iz cieloga sandžaka, kako evo narodna pjesma za Liku, kad je turska bila, suglasno s izvjestnimi služ- benimi spisi one dobe svjedoči: »Mustaj beže na noge skočio. Pa on ode od kamena kuli Uz mostove na vrh kule dodje. Kad uzadje na vrh kule bile. On na kuli opali mužare, Kad pukoše na kuli mužari, Odpukoše avlijnske lubarde, Odpukoše na Buniću bilu, Na Buniću i na Perušiću, Na Gospiću i Kaniži biloj, Na Osiku i Kuli širokoj. Na Gračacu i Ploči kamenoj. Sva se butum Lika upalila Od topova i od mužarova. CSva se sila na Udbinu sbila.«) Kada se veda navala spremala, onda paša paši poručuje glase, te se više puta oko grada hrvatskoga nalazilo i po više paša, da si preko onoga grada utru put u kršdanski sviet, Tu- 96 KNJIGA DEVETA. kovih vojska imao je odbijati Klis, Bihač, Jajce, Kostajnica, Sisak itd. Več petđeset godina prije vlade Habsburga u Hrvatskoj dizali su i utvrdjivali gospoda i plemidi hrvatski kule i gradove, da se od Turaka obrane. Kada je godine 1522. u Mrnbergu mladi kralj Ljudevit učinio ugovor sa svojim šurjakom Ferdi- nandom austrijskim, da na obranu Hrvatske i austrijskih zemalja svojimi četami posjedne Senj, Krupu, Knin, Skradin, Klis i Ostro- vicu, stajali su uz more bogati gradovi Frankopanski, na Uni stražiše Zrinski, Frankopani Tržački, grofovi Blagajski, a duž Save kaptol i biskup zagrebački. Lika je bila puna gradova Kar- lovidevih, a dalje uz Savu u Slavoniji bijahu znameniti gradovi Zapoljini, a uz ove mogucnike imali su i mnogi drugi svoje gra- dove, i svi su bili dužni sami sa svojimi podanici braniti otčevinu svoju. Kada je poslije smrti Karlovideve Zrinski baštinio njeke njegove gradove, a kralj Ferdinand mu je htio silom uzeti, opomenu ga stališi hrvatski, neka promisli, kolike gradove ima Zrinski na krajini, kralj ima samo dva, Bihač i Repač, pak zna, koliko to stoji. Bilo je preko petđeset gradova uza Savu, Unu i preko Une dolje do Klisa i uz jadransko more do Rieke, kojim je bila namienjena obranbena zadača. Dosta rano zavlada običaj, da su jedni drugim iz mužara i lumbarda znak davali. Ako se je turski čopor komu gradu primicao, priticali bi mu drugi u pomod. Narod neoboružan bježao bi iz sela u gradove i u šume, da se spasi. Uveo se i taj običaj, da bi i na onoj strani, gdje je na- stala provala vituljačami zapaljenim! po vrhuncih briegovah na- vieštali bradi, neka im u pomoć dodju. Uhode svoje držali su banovi i vojvode za skupe novce u neprijateljevoj zemlji, da im svako kretanje Turaka objave. Čim bi došao na koju stranu glas, da se Turci skupljaju, javljalo bi se to na sve strane, da budu na oprezu, jer se nezna, kuda de provaliti. I šajke ili „na- sade," kako se u saborih one dobe nazivlju, plovile su ovdje ondje, da paze na vodah, da nebi neprijatelj gdjegod iznenada prešao. Kada bi paša kakov s vedom vojskom provalio, poletio bi sam ban sa svojom vojskom, da ga suzbije, a uz bana našao bi se i vojvoda pomodne kraljeve vojske. Ali kako su bezbrojni turski čopori najprije za tim išli, da neizmjernom brzinom provalivši, najprije sela izvan gradova upale i narod u roblje odvedu, nastajalo je i onda, kada je iz HRVATSKA U XVI. VIEKU. 97 koga grada brzo pomod priskočila , strašno klanje. Turci su, vodeći plien svoj , volili ga poklati , nego li da ga živa puste svomu neprijatelju. Ako li se je štogod i kukavnoga robija oslo- bodilo, vratilo se u popaljena sela svoja, koja bi trebalo iznova graditi. Sto se bilo posijalo to bi pogazili, a požeto popalili Turci. Narod jadni stade se seliti iz djedovine svoje. Nastajala seoba naroda, koja se ponavljala kroz cieli šestnaesti viek, kakove nisu pretrpili drugi sretniji narodi niti u ono davno barbarsko doba sveobde seobe. Onda su si narodi s oružjem u ruci tražili novu domovinu, a naš evo neoboružan prelazi granice svoje domovine i traži si nova staništa. Ostanci naroda izmedju Une i Verbasa smieštahu se vec poslije god. 1529. na granici dolnje Austrije i Ugarske pod imenom bosanskih Hrvata, od česa je kašnje postalo ime od Bosner-Kroaten — Bosser-Kroaten. I izmed gradova s ove strane Une, morade uzmaknuti puk hrvatski. Gradovi i kule gospode hrvatske stale su jošte i poslije rata god. 1536. na Uni i Savi, ali nije ved izmedju gradova bilo naroda. Polja pusta i neobradjena kao pustoši savijahu se oko gradova. U ovo doba posta poslovica : „kamo tursko kopito za- gazi, tamo trava neraste." Kralj se god. 1537. stao svjetovati s Hrvati, kako da se obrane njihove zemlje. Oni mu svjetovahu, da se postavi u gra- dove na Uni kao stalna posada barem hiljada pješaka i konja- nika, na Savi i uz Savu do dvije hiljade a izmedju gradova neka bude na šajkah do hiljadu nasadista, koji de izmed gradova prelaze braniti i glasove donositi. Osobito preporučuju Hrvati kralju, neka Jasenovac utvrdi, pak de imati tvrdju znamenitiju od Biograda. Na Uni i na obranu one linije bili su gradovi najzname- nitiji Ripač, Bihač, Krupa, Novi, Buševid, Otok, Izačid, Tržac, Drežnik, Breko vid, Gradec, Hrastovica, Kostajnica, Dubica. Uza Savu i za njenu obranu Velika, Subotica, Novska, Raca, Pakrac, Belastena, Petrovina, Čaklovac, Kamengrad i t. d. U te gradove uvede kralj po preporuci stališa hrvatskih, koji su te svoje gradove na pustoj krajini rado kralju dali, svoju po- modnu vojsku , kad im je nestalo sela oko gradova i u pusto polje nije smjela zaorati kršdanska ruka. Samo dakle oni gradovi, koji ved neimaju posjeda izvan grada svoga t. j. koji ved ne- imaju podanika, da im imanje obrade, sanjo u te ima dođi kraljeva (Smičiklaa: Povjeat hrvatska. II.) 7 98 .KNJIGA DEVETA. posada, a tkogod je imao i posjeda i obradjivao ga, on je po zaključku sabora morao sam svoj grad braniti. Više puta u ovo doba razarali su i zapalili bi sami naši grad, ako je bio na sgodnu mjestu, a nije ga bilo moguće braniti, samo da Turkom u ruke nedodje, da se u njem neuzmognu uztvrditi. Gradili su otci naši opet nove gradove, kada je trebalo na sgodnih mjestih uz pomod vojske, koja je stražila, i naroda, koji je težake davao. Neima sabora u šestnaestom vieku, u kojem se nebi radilo ob utvrdi gradova na krajini. Po dan dva hoda više puta išao puk hrvatski 0 svom trošku na težku radnju oko popravka bedema, koji su kakovom provalom ili inako stradali. Većina ovih gradova bili su gospodski dvorovi bez gradjanstva kakva ili kule. Ona ki-ajina prema Savi i Slavoniji nazivala se slavonska, a ona preko Kupe do mora hrvatska. A kada je nadvojvoda Karlo sagradio Karlovac i stao uplivati u hrvatske poslove, a general Herberstein silom oteo Erdedom grad Varaždin god. 1595. i bila namještena dva generala zapoviednika vojske u grado\ih, od onda počimlje ime karlovačke krajine i v a r a ž- dinske. Izmedju obadviju na Kupi rieci i prema Uni, gdje su bile straže i čete bana hrvatskoga, započe ime banske krajine. Voj ska, koju je kralj plaćao, bila je u gradovih a doprinosili su k tomu velike i znamenite žrtve stališi štajerski za uzdržavanje slavonske, a kranjski za obranu hrvatske krajine. Vojska se ta zove njemačka najviše zato, što je od ovih pokrajinah plaćena bila, i po njemački se je odievala. Vojska je ova bila razmještena po pojedinih gradovih, iz početka samo po ljetu; a kada su Turci stali i preko zime provaljivati, onda su sami stališi kranjski stali moliti i zaklinjati, neka se vojska u hrvatskih krajiških gradovih za boga uzdržaje i po ljeti i po zimi. Velike nevolje donosila je ova vojska Hrvatskoj time, što je kralj nikada uredno plaćao nije. Kralj je plaćao vojsku samo na deset mjesecih i to : šest u novcu, a četiri u suknu. Više puta dobivahu četiri u novcu, a šest u suknu, a najviše puta i za godinu dWe nije vojska dobila nikakve plaće. Sami gradovi po više puta nisu imali potrebite obskrbe, zato je vojska iz grada, čim je opazila tursku vojsku toliko puta sramotno pobjegla, i zato su m.noge gradove na lahku ruku Turci osvojili. Kada nije bilo plaće, onda gori od Turaka razsuli bi se ti vojnici po selih hrvatskih, plienili su i harali i hranu si odnosili. Dogadjalo se dapače, da im se HRVATSKA U XVL VlEKU. 99 j e i ono, što su tužnomu seljaku oteli, pri izpladivanju u placu uračunalo , a seljaku neka bog plati. Strah i groza hvatala bi susjedna sela, kad se je vojska razpuštala. Kada joj je izminulo pogodjeno vojevanje, onda se je narod oboružavao kao na Turke. Ra/pušteni vojnici u četah robili bi, dok ih nebi raztepli. Sami generali napravili bi kadgod „janjičare" i izlietali s njimi u su- sjedna sela, da si silom dobave, što im treba i netreba. Gene- rali več u šestnaestom vieku spravljahu velike smutnje, jer su htjeli biti vladari u Hrvatskoj i nastojali potrti bansku vlast. U ovo doba bila je tolika čast u Europi vojevati s Turci, da je general Filipa II. silnik vojvoda Alba želio proći u službu Habsburga na tursku krajinu. Junačtva iz ovih ratova raznosila bi se u slikah i pripoviestih po Europi. To je dovodilo tolike odlične ljude iz uglednih rodova susjednih zemalja, da su se primali generalstva u Hrvatskoj i Ugarskoj. Ovi ljudi dolazili bi skoro obično kao povjerenici kraljevi na sabor hrvatski, a otci naši morali su se pod konac vieka za to boriti, da u Hrvatskoj bude prva glava ban hrvatski, kao što smo već pripoviedali. Pored ove vojske na krajini dolaze martolozi. To su sinovi našega naroda, koji su ratovali prije uz Turke, ali su sada prebježali na kršćansku stranu u naše kraljevstvo. Nazivali se zato prebj egi, uskoci a kadkada i kalavci. Pošto je bilo gdjegdje ostalo naroda ponješto uz gradove na blizini, ti su ljudi bili slobodni od svake dade, samo da svoj grad brane. Obično blizu grada pod zaštitom zidina i pušaka gradskih, a oboružani orali bi preostali još seljaci polja svoja. Od tih seljaka postali su kašnje nazvani mazo li t. j. vojnici bez plade, koji su samo defensivni rat imali voditi. Katolike zovu pravoslavni danas u mnogih stranah naše granice kraj inči. Tako su se oni jamačno u šestnaestom vieku sami nazivali, jer rieč krajina u hrvatskih spisih u šestnaestom vieku uviek dolazi, dočim je rieč krajišnik od pravoslavnih donesena, koji su bili na drugoj strani na turskom kraj ištu. Ova rieč kraj ina c pokazuje nam one preostale starosjedioce katolike i branitelje oko gradova hrvatskih. Koji su imali i navaljivati na neprijatelja i provaljivati u njegovu zemlju, ti su se zvali kao i prosti vojnici banski: hara- mije. Takovi su bili i uskoci. „Neima naroda na svietu, veli naš svjedok Florentinac, koji bi bio za obranu od Turaka tako spretan, kao što ovaj narod. Niemci su pretromi i nisu za taj 100 KNJIGA DEVETA. posao, a Talijani bi još gori bili, jer bi puno stajali a malo bi vriedili. Nije dosta samo zidove gradova čuvati, ved valja Turčina čim moguće dulje držati od granica krščanskib. Da je Senj u ruku Niemaca ili Talijana — nastavlja Florentinac — primakli bi se Turci gradu, sagradili bi u blizini kule i gradove, pa da je grad i nepredobitan, gladom i izdajom mogli bi ga dobiti. Njekoliko milja od Senja na tursku stranu krasna su polja i livade i liepe razvaline gradova, ali Turci se toga nesmiju uživati od Senjana. Koliko puta su ib molili i velike im darove ponudjali, samo da ih na miru puste, ali oni nisu htjeli. Mletčani imadu Dalmaciju, ali im od Šibenika do Kotora na mnogih mjestih čuju stanovnici kukurikanje turskoga pievca — tako su pustili Turke blizu sebi na nepriliku. Uskokom su dapače mnoga turska sela danak plaćala, samo da ih u miru puste. A da je kojom nesrećom Senj pao Turkom u ruke, gradili bi si oni brodove na moru, a s kopna provalili bi lasno u Veneciju i Italiju." U primorju bili su uskokom zaštitnici Zrinski i Frankopani, a ovamo dalje dobiše gorski kraj žiimberački, koji po njih dobi ime uskočkih gora. Bili su iz Ogulina, Brloga i drugih mjestah. Uskoci su obično čet ovali, t. j. dvadeset do trideset ljudi provalili bi u Turke. Kada je potreba velika bila, onda bi braća od mora ovamo do Karlovca poručila, pak bi složnimi silami udarili na Turke. Najviše ako ih se je moglo sastaviti i s braćom izmed Karlovca do dvie hiljade junaka. Ali to je bilo dosta na deset hiljada Turaka, jer će njih „dvadeset uviek sigurno udariti i smlatiti stotinu Turaka" veli spomenuti Florentinac. Bog te občuvaj senjske ruke, bila je poslovica u Italiji, a uskokom je bila sveta ona: „tko se neosveti, taj se neposveti.« Mnoge su pliene Turkom uskoci odnosili i na kopnu i na moru. Kada je Ferdinand izdao godine 1538. povlastice njeke uskokom žumberačkim, veli, neka im bude što zapliene i zarobe od Turaka, osim gradova i odličnih vojvoda turskih. Oni koji su na njegovoj plaći, moraju dati treći dio pliena u njegovu bla- gajnu. Tako se je mogla roditi ona pripoviest Mletčana, da pri svetčanosti kod samoga carskoga i nadvojvodina dvora dolaze odlične gospodje urešene dragocienostmi, što su ih uskoci porobiU. Kako su uskoci to plienjenje kršćanskom dužnošću smatrali, vidi se po osobitom običaju senjskih uskoka. Kad bi se sretno vratili s plienjenja iz turske zemlje, odnieli bi u slavu božju jedan dio HRVATSKA U XVI. VIEKU. 101 majki božjoj tersatskoj, kojoj su se zagovarali, da ih štiti u nji- hovu vojevanju za sveti krst, obilazeć na golih koljenih oltare njene. Život uskoka bio je čist i liep, ako se od ovoga imena od- luče „venturini''. To su kojekakvi razbojnici, večinom mletački podanici, koji su gusarili po moru. Isti papa rimski rado stoji s uskoci u prijateljstvu i daje im svoj blagoslov. A narod u svojoj pjesmi zaboravio je red bi na pape i kralje, koji su di- zali kršćanske vojske, radje je pjevao četovanje ovih junaka, koji su nikli iz srdca narodnjega. Slavno je i veliko u narodu ime Senjanina Gjure Daničida i sinova njegovih, koji su u ovom vieku bili najglavniji uskočki junaci na kopnu i na moru. Na cieloj ki'ajini živili su naši ljudi pust ali čist život, gdje nije nikada „jedne ure sigurne bilo, neće li neprijatelj navaliti" — kako nam suvremeni tudjinac pripovieda — „te neima u cieloj Hrvatskoj mjesta, koje nebi bilo upravo poplavljeno krščanskom i turskom krvlju, tako su ovi ljudi krvlju i smrću svojom, otaca i praotaca svoju zemlju i krajinu svoju občuvali'.' Na krajinah ugarskih davali su đače i svomu kralju i Turkom; tako je bilo i na poljskoj i mletačkoj granici, da Turkom i svojim vladarom plaćaju, al u našoj hrvatskoj krajini nijedan podanik kraljevstva neplaca Turčinu nikakve đače. IX. Onaj ostanak naroda i kraljevstva hrvatskoga, koji je stieg na- rodne samostalnosti pod banom svojim razvijao i čuvao, živio je, kako smo več vidili, samo za krajinu, to jest za daljni obstanak svoje domovine. Insurekcija, t. j. narodni ustanak, nazivala se vojska, koju je odredjivao sabor hrvatski. Najglavniji zakon stvoren je god. 1538., a najoštriji god. 1592., kada se je odredilo, da svatko živ glavom ustane. Sva se Hrvatska u ovom vieku mnogo puta pretvorila u jedan tabor. Glavni vojvoda svih vojska u Hrvatskoj bio je dakako kralj hrvatski, a tako je bilo za Fer- dinanda i Maksimilijaiia, Kudolf predao je to svoje pravo svomu stricu nadvojvodi Karlu, „dok se samomu kralju prohtjelo bude," ali i sam nadvojvoda imao je raditi sporazumno s banom. Ban kano prorex, t. j. podkralj, kako ga kroz sav ovaj viek propalatin ugarski Nikola Ištvanti u svojoj poviesti nazivlje, bio je dakako u odsutnosti kraljevoj glavni vojvoda u Hrvatskoj, 102 KNJIGA DEVETA. na njega je prelazila sva kraljeva vlast. Stališi su više puta preporučali po tri osobe za bana, a dogadjalo se, da ih je i kralj sam pozivao, neka mu dostojna čovjeka za bana preporuče. Svaki put se pazilo i pitalo, da bude ban i hrabar vojskovodja. Sam uvod i uzlaz na stolicu bansku bio je poput hercoga u Njemačkoj. Zastava i žezlo bansko nosilo se pred banom, a čast i sjajnost davala banska vojska, koja će odsele biti uz osobu bana, hiljada konjanika kano banderium novoga bana. Pladeni banski vojnici zvali su se haramije. Izmedju prava i povlasti banskih smatralo se od najdavnije dobe na prvom mjestu, da je na mjesto kralja vrhovni vojsko- vodja hrvatski, zato je u sedamnaestom vieku učeni Hrvat Vitezovic izvodio ime ban od bojan. Ved prvi Habsburg na priestolju hrvatskom Ferdinand, čim se stao baviti poslovi hrvatskimi, mrkim okom pogleda na ovo pravo bana hrvatskoga. Htio je skinuti to preimudtvo s bana. Htjede da ostavi banstvo prazno i stade se svj eto vati o tom poslu s odlični mi svojimi pouzdanici, ali mu jedan od njih reče: „ovo je kraljevstvo u viek imalo bana, koji je bio na mjesto Veličanstva kraljeva, a ban je vojvoda svega kraljevstva, kada kraljevstvo vojsku na svoju obranu diže. Istina bira se za rat jednoglasno i kapetan i voj- voda vojske, ali i taj vojvoda s cielom vojskom bio je od uvieka pod zapoviedi banskom." Pripoviedali smo vec, kako je kašnje pod Maksimilijanom i Rudolfom bilo, kada su i Ugarskoj namietali tudje vojvode, kako su nastojali i kušali vrhovno vojvodsko pravo prenesti na glavnoga generala careve i štajerske vojske u Hrvatskoj. Otci naši najodlučnije braniše ovaj najjači bedem svoje samostalnosti, koja se odsievala u vlasti banskoj. „Volimo poginuti svi, a neka s nami radje i domovina pogine, nego da se pokorimo i da idemo u boj pod vodstvom kakva tudjega generala", tako odgovoriše god. 1595. svomu kralju Rudolfu sviestni svoje slobode stališi hrvatski. Kada je sabor hrvatski odredio insurekciju, t. j. ustanak u vojski, onda je ban odredio, gdje če se vojska sastati. On ju je vodio u boj. Kada je bila skrajna nevolja (extrema necessitas), a to se smatralo, da je onda, ako je neprijatelj provalio u domo- vinu, što je bilo u ovom vieku po sto puta, onda je za obranu kude i ognjišta svatko glavom imao ustati i postaviti se pod zastavu bansku. Pojedini velikaši dodjoše sa svojimi banderiji HRVATSKA U XVI. VlEKU. 103 pod svojimi zastavicami, a izmed svih sjala je velika banova ili nazivana takodjer kraljeva zastava. I u doba najveće biede bila je sjajna i krasna vojska bana hrvatskoga. Gospoda i plemidi hrvatski cienili su i smatrali, da se dičnu junaku pristoji sjajno odielo. Za kalpakom pero, a go- spoda i pozlaćeno, nosili su junaci, koji su se mogli ponositi, da su odsiecali turske glave. Spominju se skrletne dolame, koje su sizale preko koljena, s vitla puca toke i ječerme, izpod vrata ploče i svietlo kamenje. Kada se je krunio Maksimilijan za kralja, doveo je Nikola Zrinski četu Hrvata tako sjajno odjevenu, da joj je sjaj njezin potamnjivao čete velmoža ugarskih, kako nam pripovieda Niemac, s\^edok toga krunitbenoga dana. Junaku je još veći ures bilo njegovo svietlo oružje. Sablja hrvatska bila je težka s velikim balčakom, a zavinuta, nosila ju je i straža dužda mletačkoga, koja je sastojala od samih Hrvata, a Mletčani ju nazvahu „schiavona." Ob ovoj sablji liepo popieva narodna pjesma : - »Uz bedricu pripasuje ćorđu Presvietlu sablju palatinku, Po kojoj se zmija izpletala, Povisoko ona drži glavu, Dragi kamen drži u zubiju, Da se Ili vidi putovati 0 ponoći kano i u podne.« Drugo osobito hrvatsko oružje bilo je koplje, nješto kraće od sličnoga oružja njemačkoga i švajcarskoga. A buzdohan šestoper težki nosili su u ovom vieku samo velikaši i služili se njim pri mejdanih, kojih je bilo na stotine u ovom vieku med našimi i Turci. Ovi gusti mejdani kazuju nam, da su sa srodnici svojimi ali vjere Muhamedove vojevali otci naši, jer samo izmedju dva srodna a neprijateljska plemena bivaju mejdani gusti. Same puške bivahu urešene. Zato ih nazivahu sbog uresa šarke, kako nam . to tumači narodna pjesma: »Eno šare Krmković (Senjanina) Ivana, Ona mu je u Mletcih kovana. Kovala je tri kovača mlada, Tri kovača tri biela dana. Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Treći meće .šare svakojake; Take puške u nik(»ga neinia.'< 104 KNJIGA DEVETA. Nosili su odlični hrvatski junaci i oklope i kacige i štitove, kako znamo za Nikolu Zrinskoga, ali nikada nisu bili onako težko obučeni, kako su bivali njemački vojnici. Lahkoča i brzina u vojevanju i konjanika i pješaka, to su osobite vrline vojske hrvatske, što je u sedamnaestom i osamnaestom vieku osjetio skoro svaki narod u Europi, s kojim su god Hrvati ratovali. U šest- naestom vieku još do toga sveobčega glasa europejskoga nisu bili došli, jer su zabavljeni bili obranom ostanaka svoje domo\ane. Drugi simbol banske vlasti bansko žezlo, predstavljalo je najvišu sudbenu i upravnu vlast banom u našoj zemlji. Uz- lazed na bansku stolicu prisizao bi ban stališem, a prije prisege nije bio priznavan za bana. U Zagrebu obično u crkvi sv. Marka držeč u desnoj ruci žezlo a u lievoj zastavu, stoječ na uzvišenu mjestu izricao bi ban prisegu, koju mu je kraljev komisar čitao. Poslije pozdrava stališa i odzdrava banova uredila bi se banska vlada. Ban predstavi stališem svoga zamjenika podbana, koga je on sam imenovao. Podban položio je odmah pred stališi pri- segu. Podban je obično bio od plemstva i bio je u ovo doba ve- liki župan zagrebačke i križevačke županije. Tako zvanoga „na- mjestnika banskoga" u ovom vieku neima, ved je to bio sam podban. Ako je ban bio odsutan, to je bio „zakoniti" njegov zamjenik podban. Njegova je vlast bila samo za onoga bana, koji ga je imenovao. Stališi bi zatim izabrali, ako je potreba bila, vojvodu ili kapetana kraljevstva, koji će po zapoviedi banovoj sabirati vojsku i biti banu podvojvoda. Vojvoda je obično morao biti na krajini. Za vojvodu birali su obično koga od velikaša. Kada su bila dva bana, a to je skoro obično bilo, onda se nije birao vojvoda. Važni član banske vlade bio je protonotar, koji se je u prvanja vremena pisao da je „banalis", a sada protonotarius regni. Bio je biran od stališa, a s uvodom novoga bana bivao je po- tvrdjen u časti svojoj. Novi ban predao bi mu svoj pečat, na kojem je bio grb ki-aljevstva, a oko grba ime i naslov novoga bana. Kada je ban umro ili odstupio, onda se je javno kršio pečat njegov u znak, da je vlast pod ovim imenom prestala. Proto- notar bio je perovodja u saboru stališa i kod banskoga suda, koji nosi ime „judicia octavalia'.' Na taj sud bio je držan dođi na poziv banov svaki podanik i posjednik u kraljevstvu hrvatskom, bio on knez ili plemić, a priziv od banova suda bio je u ovom HRVATSKA U XYI. VlEKU. 105 D viekii na samoga kralja i njegov dvorski sud. U odsutnosti ba- novoj predsjedao je sudu protonotar, a bilježio je viče proto- notar, izabran takodjer od stališa. Banu je pristojalo pravo sazivati sabor hrvatski. Vidili smo, kako je to zazorno bilo bečkomu dvoru i kako su odanle nastojali satrti ovo pravo bana. Stališi su hrvatski ipak odi'žali ovo eminentno pravo svoga vrhovnoga poglavara. Bilo je ipak sabora, koje je sam kralj oglasio i ti se zovu: „ex edicto domini regis", ali su riedki, a obično su sabori oglašeni banom. U sabor hrvatski pozivao je ban velikaše svakoga napose pozivnicom, a plemstvo manje i duhovne korporacije pošiljali su svoje poslanike. Plemići, koji su imali prava vlastele, dolazili su kao i velikaši glavom u sabor. Većina bila je na taj način uviek u ruku plemstva, te je i pečat sabora bio „universitas nobilium regni Slavoniae," dočim se sabor banovine preko Kupe do jadranskoga mora pisao: „universitas comitum et nobilium regni Croatiaei' Kada je banovina prekokupska skoro sva razvaljena od Turaka, osim njekoliko gradova, onda se na jednom sastaju stališi obiju banovina zajedno. Najsjajniji sabori bivali suinstalacionalni, t. j. kada se ustoljivao ban hrvatski. Onda su i mnogi velikaši do- lazili što sjajnije, a inače su oni već u ovom vieku rado izosta- jali iz sabora i pošiljali samo svoje nuncije, osobito od onoga \Temena, kada je naša tužna zemlja spala na puke tri županije. Mnogo puta tuži se plemstvo na veliku gospodu, koja vole samo oko kralja med velikaši kraljevstva ugarskoga sjediti. Plemstvo pak imajući posjed svoj samo u ovoj svojoj domovini, brani povlasti svoje i prava ove malene svoje domovine, ono je žilavom uztraj- nošću čuvalo prava Hrvatske. Ono je na svojih ramenih proneslo državno pravo, unatoč navalam iz Ugarske, a još više iz Austrije. Izmedju prava kraljevstva na prvom mjestu stoji opredie- Ijivati dizanje vojske, o kojoj smo već govorili i koja se nikada nije dizala bez dozvole sabora hrvatskoga. Stališi su hrvatski i 0 tom bdili, da sva vojska hrvatska brani samo svoju domovinu, da neide drugamo, premda su pojedini velikaši sa svojimi četami išli na službu već u ovo doba i izvan domovine. Mogli su stališi pod konac ovoga vieka reći svomu kralju, da su oni toliko puta činili za rat na Turke, što se je činilo nemoguće, da će i opet činiti za rat na Turke, ako se budu poštovala prava ovoga kraljevstva, koja su tolikom njihovom krvlju posvećena. 106 KNJIGA DEVETA. Porezi su bili izravni i neizravni. Izravne poreze dozvo- ljavao je sabor hrvatski. Kada je kralj zaiskao pomoć za vojsku ili rat, zvalo se to: subsidium, koji se je razporezivao po broju dimnjaka iliti po broju kuda kmetova. Plemstvo imalo je polaziti u boj, zato je bilo slobodno od ove dade. Ovaj se je porez nazivao „dica regia", a oni, koji su ga pobirali dicatores. Drugi je izravni porez za potrebe zemlje bio i obično se nazivao di m n i c a (pecuniae fumales), kojemu su morali prinositi uz seljaka kmeta plemidi i velikaši. Sav zemaljski porez dospjevao je iz pojedinih plemidkih kotara (pocessus) blagaj- niku kraljevine, koji se je zvao thesaurarius regni. Od poreza bio je slobodan sav narod na krajini, koji je od vječnih neprijateljskih napadaja imao braniti sebe i selišta svoja, stražedi dan i nod, ljeti i zimi, plemidi i seljaci na putevih i stazah, i na prelazih voda. Tako je sva Hrvatska s onu stranu Kupe bila slobodna od svake dade u ovom vieku, a i veliki dio križevačke županije u drugoj polovici šestnaestoga vieka. Sami ostanci kraljevstva, koji su imali prinositi dade i za ovu bradu, čuvali su staro pravo svoje, po kojem kako vele: „kralju svomu nismo dužni davatikontribuciju, nego kada mu Ugarska dozvoli subsidium, ta da polovicu toga, koliko pada na svaki dimnjak imala je platiti Slavonija^' Ova dada išla je na obranu zemlje, ali je ved bila neizmjerno malena, jer se mnogo naroda izselilo u susjedne sretnije zemlje. Pod konac šestnaestoga vieka spali su ostanci Hrvatske na tri hiljade poreznih kuda, a prije u sretnija vremena brojila je sama županija križevačka do dvanaest hiljada porezovnika-dimnjaka. Jošte jednu težku dadu svake godine namietao je sabor seljaku hrvatskomu, a to su težaci oko utvrdjenja gradova. Kada su u ovom vieku osobito u drugoj polovici u Štajerskoj i Kranjskoj stali utvrdjivati gradove i sela, dapače i oko crkava dizati zidove, da narod u nevolji nagle provale ima kamo utedi, onda je Hrvatska sva bila krajina. Trebalo je popravljati i utvrdjivati svaki i slednji grad ili kulu. Nikada skoro nije se sastao sabor, da nenaznačuje novih utvrda i tako nikada bez težke rabotne radnje nije prošao seljak hrvatski. Dohodci kralja imali su iz Hrvatske biti od n e- iz ravnih poreza, od kraljevih imanja i od gradova, ali od HRVATSKA U XVI. VIEKU. 107 tih je u stara vremena imao pladati bana i njegovu konjaničku četu. I ti su prihodi bili slabi, zato je i kralj veoma neuredno, više puta i nije plaćao bana, več mu za dug imanja zalagao, dok ih je bilo. Ferdinand i njegovi nasliednici tužili su se ugar- skomu i hrvatskomu saboru više puta, da neizmjerne troškove njihova kue'a nosi za ove zemlje, a male ili nikako ve koristi iz njih neimaju. „Ako i.neimate prihoda iz naše zemlje, — spominjahu stališi hrvatski — ako i jest našazemlja od vječnih navala večim dielom pusta, alizatoimate od nas živi zid za tolike zemlje i kraljevstva Vašega Veličanstvai' U saboru hrvatskom vodila se i uprava zemlje, te se je mienjao po više puta način pobiranja poreza i sakupljanja vojske. A kada je zemlja spala na male ostanke u drugoj polovici ovoga vieka, onda su se upravni poslovi županija, dapače i imenovanja upravnih organa prenesli u sabor. Sabor je mnogo puta odre- djivao, kada će biti banski sud, te je poput inih parlamenta na zapadu i sudbenost izvršivao u civilnih stvarih izmedju veli- kaša i plemstva. Zakone iliti artikule stvorene na saboru nosili su na potvrdu kralju poslanici iliti oratores regni, koje je sabor izabrao. Na sabor ugarski, sazivan od kralja, pošiljali su Hrvati dva nuncija, a velikaši kraljevstva išli su glavom u kuću velikaša. Nunciji hrvatski dobivali su prvo mjesto kod stola prema kra- ljevim sudcem uz kraljeva personala, koji je na ime kraljevo predsiedao saboru. Kada je pod konac ovoga vieka samostalna kneževina Erdelj, koja je od Zapoljinih vremena stala pod osobitim protektoratom porte, po ugovoru izmedju kralja Kudolfa i vojvode Sigmunda imala doči pod zaštitu i vlast kralja ugarskoga, nadati se je bilo, da če i poslanici ove kneževine doči na sabor ugarski. Stališi hrvatski odlučno zaiskaše , da hrvatskim nuncijem bude kao i prije prvo počastno mjesto. Najprvo su se čitale propozicije kraljeve, koje su stališi primali ili zabacivali. Onda su opet sta- liši svoje tegobe ili gravamina kralju predlagali. Najprije stališi ugarski donesoše svoje, a za njimi hrvatski nunciji svoje tegobe. Kada je Hrvatska u vječnom ratu onemogla i znamenito osla- bila, a kraljevi nastojali potrti mnoge osebujne povlastice stališa Ugarske i Hrvatske, onda je sabor hrvatski mnogo puta znao zamoliti ugarske drugove svoje po nuncijih, neka i tegobe hrvatske 108 KNJIGA DEVETA. prime medjii svoje, da kraljevstvo naše „složnimi silami" brane i pomažu od navale carske dvorske politike. Tako su došle mnoge tegobe hrvatske i onda naravno medju ugarskimi u zakonik ugarski, ako ih je kralj potvrdio. Glasovi naših nuncija nisu se brojili medju ugarskimi, jer su oni na ime kraljevstva svoga izricali kao i ugarski za sebe, da kraljeve predloge primaju ili odbacuju. Ako je Ugarska i primila kraljev predlog, ako je kralj i potvrdio zakon, taj zakon istom je stekao valjanost, kada ga je primio sabor hrvatski. Zato je vec u šestnaestom vieku bio običaj, da se poslije ugar- skoga sabor sastao hrvatski, kamo su nunciji donesli potvrdjene od kralja zakone. Sabor hrvatski mogao ih je zabaciti. Za primjer navodimo : zakon o vjeri, koji je u Ugarskoj kroz tri vieka pro- nicao sve slojeve družtva i sve narode, i bio glavno kretalo sve povjesti ugarske. Toga zakona nije Hrvatska nikada priznala, ved je dobila od kralja sankciju svoga zakona stvorena na saboru hrvatskom. Bilo je takovih zakona o vojski, porezu itd. Istinite su time one rieči bana Erdeda : „Regnumregno non praescribit legesi' Ogledajmo vjeru i c r k v u. Hrvatska je u ovom vieku vidila od nekrsta propadati sa svojom zemljom biskupije, crkve i mnoge liepe samostane, koje su pobožni djedovi njezini podigli. Sriemska, kninska i modruška biskupija u ovom vieku propadoše. Senjska još uz more životari, a sa obsegom zagrebačke biskupije sastao se skoro i obseg ostanaka Hrvatske. Vjera otaca bila je Hrvatom sveti štit i najuzvišenija zastava, što se ikada vijala u Hrvat- skoj. Kada su prvoga Habsburga izabrali, vele, da ga biraju za obranu svoje svete vjere. Pod zastavom, na kojoj je bila slika Marije sa sinkom Isusom na ruci, srtala bi vojska hrvatska u krvavi boj, zazivljući sladko ime Isusovo. Sebe sami smatraju i ostanke svoje zemlje, da su „štit kršćanskoga svieta," a to im i suvremenici priznaju. Sveta je idea kršćanska ukrasa po- viesti hrvatske ovoga vieka, koja kao sunce iz idealnoga svieta proniče srdca junaka hrvatskih i ogrieva ih na krvavi boj proti pa- klenim silam, koje dolaze s iztoka, da satarišu ostanke Hrvatske. Ovo je dapače jedina misao svega preostaloga naroda, koju je otac sinu kao svetinju predavao, da neumre dokle bude naroda hrvatskoga. Razcviljenim srdcem ostaviše nam otci naši spomen, kada su im iznemoglim Turci postavljali rok, do koga se Hrvatska HRVATSKA U XVI. VIEKU. 109 ima predati i ostaviv staru vjeru pokoriti polumjesecu. To je bilo u početku vladavine Ferdinandove i pod konac šestnaestoga vieka. Ovo je najglavniji razlog, da Hrvatska nije unišla u pokret vierski, koji je u ovo doba bio uzpirio srednju i zapadnu Europu. 0 protestantizmu u Hrvatskoj u prvoj polovici šestnaestoga vieka neima ni spomena. Istom u drugoj polovici podigoše se pojedini sinovi našega naroda, da iz Njemačke ovu biljku prenesu u Hrvatsku. Uzeo ih pod okrilje svoje barun Ivan Ungnad, nekada V junački vojvoda ki'aljeve vojske u Hrvatskoj. Ungnad ostavi Šta- jersku svoju domovinu, i dobije častno pristanište kod Krištofa her- coga virtemberžkoga, koji mu dade u gradu Urahu samostan za obitavanje. Ovdje i u Tiibingenu zasnova štampariju s latinskimi, glagoljskimi i čirilskimi pismeni, da za Hrvate i Slovence štampa svete knjige po novom nauku vjere. Uz njega prista početnik slovenske književnosti Primus Trubar več god. 1559. Dobio je na svoju ruku mladoga kralja češkoga Maksimilijana II. i više knezova i gradova u Njemačkoj. Cista istina evangjelija po novom nauku neka prodre u Hrvatsku, a budući da se hrvatski jezik govori da dole do Carigrada, prodrieti de evangjeoska istina i med Turke i ublažiti de ih, te de nestati njihovih provala u kršćanski SAiet. Tako umovahu skoro doslovce sudci o novih knjigah. Ungnad je sa svojimi drugovi neumorno radio, i bacio sloven- skih i hrvatskih knjiga za tri godine do 25.000 iztisaka med naš sviet, ali ga god. 1564. zateče smrt, i tim cielo poduzede zapne. Poslije njegove smrti nasta nesloga medju radnici, a naročito medju Stjepanom Istranom i Antunom Dalmatinom. Zajedno su jošte izdali u Regensburgu g. 1568. homilije za sve nedjelje s evangjeliji na trošak toga grada pismeni latinskimi. U Hrvat- skoj nadali su se uspjeti osobito svetim pismom, jer da neima u ovom jeziku cieloga svetoga pisma, van što je gdješto malo u misnih knjigah, brevirih i psaltirih. Počeli su tiskati i lati- ni^m, jer da gospodje osobito dolje u Dalmaciji neznaju hrvat- skoga pisma (glagoljice). Uz novu vjeru prionu sam ban Petar Erdedi, te je dopustio protestantu (Ijuri Vlahovidu u svojem dvoru Okidu pred uglednimi gostovi propoviedati po novoj nauci. Bio je ban sklon dati ovim radnikom u Njemačkoj učenjaka hrvat- skih na pomod. Još jače prione uz novu nauku Juraj Zrinski, gospodar Medjumurja, koji je uza se imao Mihajla Bušida, ar- kidjakona biskupije zagrebačke. Zrinski osnova u Nedelištu tis- / 110 KNJIGA DEVETA. kani god. 1570., a Buši(5 izda dvie knjige, koje je posvetio sa- inoinii kralju Maksimilijaiui, koga su protestanti svojim smatrali. Ovdje izadje izpod tiska i Verboczov Tripartitum na hrvatskom jeziku. Poslije se preseli ova tiskara u Varaždin, gdje su se hrvatske knjige štampale. Tragovi protestantizma javljaju se i po vojnicih, koji su dospievali u krajiške gradove. U samom Karlovcu morao im je nadvojvoda Karlo dopustiti protestant- skoga propoviednika. Jedini uspjeh nove nauke u Hrvatskoj bio je, da se je stalo štampati na hrvatskom jeziku za pouku puka. Glavni povod napredku svomu u susjednih naroda zahvaljivao je Luterov nauk tim, što je na narodnom jeziku sav narod slušao istinu vjere. U Hrvatskoj nije to duhove podražiti moglo, kada se i u stolnoj crkvi zagrebačkoj pjevala služba božja i hrvatski, a po svoj zemlji bile su razsute župe, u kojih su sjedili popovi narodni glagoljaši, koji su samo narodnim jezikom u svetih službah boga slavili. Hrvatski stališi odbijahu najodlučnije novu vjeru sa zem- ljišta svoga. Kada se je početkom sedamnaestoga vieka Ugarska sbog slobode protestantske vjere najviše uzrujala i Stjepana Boc- kaj a za kralja izabrala, a kašnje se i austrijski stališi ugar- skim pridružili i savez učinili pod zaštitom kraljeva brata Matije i Hrvate u savez pozvali, Hrvati pristaju uz savez za slobodu svoju, ali u isti čas „za dobro domovine svoje složnim glasom svega kraljevstva na obranu prave stare svoje vjere" pozivlju red Isusovaca u svoj glavni grad Za- greb, a protestante neka tjeraju biskup i ban iz cieloga kraljev- stva. Kada su Ugri navaljivali da i Hrvati dadu slobode prote- stanstvu, sjajno prosvjedova ban Tomo Erdedi. Izvukavši mač iz korice zaprieti Magjarom: „Ovim mačem izkorieniti demo tu kugu, ako stupi na vrata naša;još imademo tririeke, Savu, Dravu iKupu,jednu(5emodatipiti novim gostom — i volim s cielim kraljevstvom od- trgnut se od krune ugarske, nego li da pod mojom vladom bude ta kuga u našoj zemljit' Na zemljištu hrvatskom nedobije protestantizam državnoga pravnoga obstanka ! Škole u Hrvatskoj bile su najpoglavitije u samostanih reda pavlinskoga, a aristokracija davala je obučavati djecu svoju i na svojih dvorovih. Godine 1548. dopusti kralj Ferdinand, da dobra razsutih samostana budu za uzdržavanje javnih škola i HRVATSKA U XVI. VIEKU. 111 za naobražavanje učitelja. Za uzgoj svedenstva osnova Gjuro Draškovič seminarij. U strani sviet polazili su mnogi na nauke, naročito u Kim i u Bolonju, gdje je osnovan posebni zavod za naše strane. Neima znatnijega čovjeka po gotovo u Hrvatskoj, koji nebi upio nauke u hrvatskom kolegiju bolonjskom. Mnogi odlični Hrvati bili su ravnatelji toga zavoda. Gdjekoji su iskali latinskom knjigom spomen si kod potomstva sačuvati. Ovaj zavod vezao je najviše Hrvatsku s kulturom italskom. Zavodom ilirskim sv. Jerolima u Rimu bivaše doticaj Hrvata s kurijom rimskom. Kim je podavao istina učene duhovnike, ali Bolonja nam darova i učene svjetovnjake, kojih je krvavo trebala naša jadna domovina. I u Beču imade već u ovo doba zametak kasnijega zavoda hrvatskoga. U domovini samoj najznatniji samostan Lepoglava podavao je i višje nauke mladim plemidem i gospodičidem hrvat- skim, a manje škole bile su u drugih samostanih. Vječni ratovi zatirahu svaki znatniji zamet zamašnoga raz- voja trgovine u ovoj zemlji. Glavne su trgovačke postaje koncem ovoga vieka Varaždin, Krapina, Zagreb, Klanjac, Jaska, Samobor, Kibnik, a na moru Kieka, Bakar, Senj. Od pamtivieka ide sol i ulje u zamjenu za žitak od jadranskoga mora na ove gornje strane. Vino it Hrvatske prolazi u Ugarsku i austrijske zemlje. Ali bio je zakon zemlje, da se najprije moraju namiriti vojske na krajini uz stalnu cienu, a onda istom da se ostatak smije prodati u javnu trgovinu. Jednom je iskao kralj Ferdinand (god. 1560) neka se neizvaža nikamo žitak iz kraljevstva, jer da sve treba za vojsku, a stališi na to odgovoriše, da toga neima niti u Germaniji niti u Ugarskoj, niti se to od Turaka nečuje. Osta slobodna ova siromašna, primitivna i jadna izmjenična trgovina, koju je jošte mnogo puta priečila kuga, što se s iztoka valjala, prelazila Hrvatsku i provaljivala u susjedne zemlje. Mj era zagrebačka valjala je za sve kraljevstvo, a novac austrijski, ugarski i mletački tekao je po našoj zemlji. Kudo koplje u Gvozdanskom bila je imovina knezova Zrin- skih, ali se ved u drugoj poli šestnaestoga vieka sbog vječnih navala razbjegoše rudari i osta pusto. Na jadranskom moru bila je zamašna trgovina u Senju, Bakru i Kieci. Velike trgovačke kude iz Florencije, Ankone i iz same Venecije stale su u savezu s onimi gradovi i imali su u njih svoje podružnice. Mnogi su Talijani ostali kao trgovci i gradjani u naših gradovih. U Bakru imali su Zrinski 112 KNJIGA DEVETA. svoja skladišta osobito drva za gradjenje brodova. Najviše brodova izgradilo se na Rieci. Veliku blagodat poda kralj Ferdinand svojim svim zemljam što je osnovao pod grofom Paarom poštu godine 1537., koja je u Hrvatskoj išla preko Zagreba na Varaždin, a onda preko Karlovca na Ogulin i do primorskih gradova. Ovo je žalostna slika ostanaka Hrvatske u šestnae- stom vieku. TREĆA DOBA KNJIGA DESETA. (OD GOD. 1607. DO GOD. 1699.) (Smičiklae: Povjeat hrvatska, ll.j KRALJI: Matija II. (1608 — 1619.) Ferdinand II. (1619 — 1637.) Ferdinand III. (1637 — 1657.) Leopold I. (1657 — 1699. [1705.]) BANI: Tomo Erdedi (1608— 1615.) Benedikt Turoc (1615 — 1616.) Nikola Frankopan (1616 — 1622.) Gjuro Zrinski (1622 — 1626.) Sigmund Erdedi (1627 — 1639.) Ivan Drašković (1640 — 1646.) Nikola Zrinski (1647 — 1664.J Petar Zrinski (1665 — 1670.) Nikola Erdedi ([1670] 1680 — 1693,) Adam Bacan (1693 — 1699,) u buri i prevratu izmedju naroda i cara Rudolfa stade se leo?. proti caru svomu rodjenomu bratu dizati Matija, regent Ugarske i Hrvatske, da sbaci kralja, koji je bio požalio mir od g. 1606. U poviesti Habsburga nenalazimo tomu slična primjera. Pokazujući osobito oduševljenje za slobode naroda i njegove vjere proti caru, koji ih kani pogaziti, sazva oko sebe stališe austrijske, moravske, ugarske i hrvatske. U pozivu na Hrvate reče: „neka se s njim i ovimi narodi sdruže, da zajedno živu i umiru'.' Hrvati viedajuc 0 konfederaciji proti kralju pristaju sa sladkom nadom, da de si izvojevati svoje stare zlatne slobode, koje im je kralj potirao. Sabra vši vojske izmedju svih odanih si naroda krene na Rudolfa i prodre do prestolnoga grada Praga. Rudolf nemogud ratovati, zahvali se 26. juna 1608., pridržav si njemačko carstvo i češko 16 08 kraljevstvo, a nadvojvoda regent Matija posta kralj ugarski i hrvatski, vojvoda austrijski i moravski. Matija II. stvorio si je sam rušedi sa priestolja ugarsko- hrvatskoga svoga brata Rudolfa i branedi zahtjeve novovjeraca proti pražkomu dvoru pretežak položaj. Do ove dobe buran i nemiran, činilo se, da de snažnom rukom voditi poslove svojih kraljevstva i zemalja. Ali ved pri nastupu vlade vidimo uz njega biskupa Melkiora Khlesla, kojega je kašnje i kardinalom učinio, svemoguda i iznad samoga kralja. Matija je bio u ruku Khles- lovih kao lutka kakva, koju je Khlesl po svojoj volji kretao, kamo je htio. Matija proglasi krunitbeni sabor na 29. septembra 1608. u Požunu, na koji je sam glavom istom koncem oktobra prispio. Hrvati poslaše svoje nuncije na taj sabor, a nadahu se puno od novoga kralja, da de izliečiti velike rane, koje se pokazaše na državnom tielu Hrvatske ved prije žitva-dorožkoga mira. Od godine 1603. bio je na krajini Hrvatske dobio nadvojvoda Fer- 116 KNJIGA DESETA. dinanđ one vlasti, koje je nekada imao Karlo njegov otac. On je, kao što nekada otac njegov, gledao obidi vlast bana hrvatskoga. Tečajem poslednjega rata, da se otmu biesnomu turskomu gospodstvu a i da svoju kršćansku vjeru uzčuvaju, krenulo je dosta naroda iz Bosne i Slavonije u našu zvanu slavonsku ili varaždinsku krajinu i naseli se oko pustih gradova. Tako je i preko Une V prešlo naroda pod vodstvom vladike svoga Simuna Vratanje i stane se namieštati s ovu stranu Une izmedju gradova. Ovomu narodu dade kralj Rudolf (g. 1604.) povlasti njeke: da su slobodni od svih daća, da slobodno uživaju zemlju, ali u potrebi moraju vojevati na Turke. Jedan ogranak novih doseljenika razširi se od Gomirja na Vrbovsko, Ravnugoru, Mrkopalj i dalje po gorskom kotaru hrvatskoga primorja. Sav je ovaj narod sjeo na one posjede go- spode hrvatske, koji su sada bili slobodniji i mirniji od Turaka, ali zato nikakve dužnosti nisu imali prema vlastnikom gradova, ved su imali biti pokorni krajiškim kapetanom. U samih opet građo vih sjediše zapovjednici imenovani od gradačkoga nadvoj- vode, vedinom sinovi plemstva štajerskoga, kranjskoga i koruš- koga, sa ki'asnimi placami i prihodi od zemlje. Za primjer navo- dimo, da je karlovački general imao do šest hiljada for. godišnje plade. Imali su opet ti ljudi i prihod od zemlje oko gradova, koju su im znali obraditi težaci namienjeni popravku gradova. Bio je ovo doba dapače takav običaj, da su ta gospoda živila gdjegod izvan Hrvatske na svojih imanjih, a samo kadkad zala- zili bi na svoja mjesta. Protekcijom dolazili bi ved sada i mnogi nevriedni, ali po rodu odlični kranjski i štajerski gospodičidi do kapitanata krajiških, samo da financijalno svoje stanje poprave. Hrvatska su gospoda težkim srdcem morala gledati, kako u gradovih njihovih otaca sada sjede tudjinci, a oko njih narod, koji samo tudjincu služi i njega sluša. Mnogi su odlična roda stranci, da se na tom mjestu uzdrže, iskali dapače u kralja, neka im podieli indigenat u Ugarskoj i Hrvatskoj, Zato su Hrvati prisiljeni pozivati Ugre u slogu, neka zajedno nastoje, da im nebudu tudjini gospodovali: „odlučismo" — vele — „radje umrieti, nego li da nam tudjin u zemlji gospoduje i da ma i najmanju čast obnaša na štetu naših sloboština." Ferdinand štajerski upravo se pomamio od lakomosti za zemljom hrvatskom. Uzme ozbiljno 0 tom raditi, da isto primorje hrvatsko otme, za koje je priznavao, da spada našemu kraljevstvu. Zrinske bi i Frankopane odtisnuo MATU A DRUGI. 117 od mora, otevši im Bakar, Kraljevicu i Novi, kako je nekada otet Senj , dok bi sva obala jadranskoga mora bila austrijska pod jednom jakom nadvojvodinom rukom. Pripoviedasmo dalje, kako su i kralj Rudolf iz Praga i nadvojvoda iz Gradca nastojali potrti bansku vlast, od koje su nastojali odtrgnuti vrhovnu voj- vodsku vlast, a samo da sudačka ostane banu. S ovimi tegobami dolaze Hrvati na krunitbeni sabor novoga kralja u Požun. Prije krunitbe zaiskaše Ugri, da se izabire palatin, a Matija morade i na to i na sve želje stališa pristajati, jer su u saboru strašno rovarili izaslanici Rudolfovi. Donesoše medju stališe prazne papire s podpisi Rudolfovimi, da si sami izpišu slobode, kakove hode , samo neka Rudolfa opet prime za kralja. Da toga nebude, primi Matija zakonske članke ved prije krunitbe, medju kojimi su bile i tegobe hrvatske. Slobodu vjere dobije Ugarska , a u Hrvatskoj vladao je zakon hrvatski, koji toga nedopušta. Kralj je imao odmah namjestiti bana sa „starinskom vlasti od Drave do morajadranskogai' Po primjeru drugih naroda, koji su slobodni, neimaju tudjinci u zemlji zapoviedati ; zato sve časti u Ugarskoj i Hrvatskoj imadu domaći sinovi dobivati, i u časti na krajini u Hrvatskoj namjestiti se samo Hrvati, a vrhovni zapovjednik sve vojske na krajini da bude ban „podpunom svestranom prastarom vlas (5 u", zato neka mu car po starom običaju dade banderij i neka ga plati. Kralj neka pošalje svoje odaslanike nadvojvodi, koji će se o svem tom s njim sporazumjeti. Senj neka se netrga od Hrvatske. Ovako u slogi s plemstvom ugarskim izvojevaše si Hrvati, da je kralj jednom zadovoljio svim željam Hrvatske. Poslije krunitbe dade im bana Tomu Erdeda, koga je predlagao i Ugrom za palatina, ali oni su volili izabrati glavu protestanske bune Stje- pana Illeshdzya, koji se je sada pokazivao vieran novomu kralju. Hrvati moradoše sad istom početi vojevati za prava po kralju potvrdjena. Kranjska, Štajerska i Koruška uzrujaše se, kada im dodjoše glasnici, da će morati gradove predati Hrvatom, i da de sva viša upravna mjesta u krajiških građo vih biti popunjena po Hrvatih. Bilo je u Štajerskoj ozbiljnih ljudi, koji su kazali: „zemlja je hrvatska, pogibelj je zajedničke obrane prestala, pravo je da se Hrvatom predadu građo vit' Bio se je dapače razsuo glas, da Štajerci popuštaju, te več Hrvatom gradove predaju. 118 KNJIGA DESETA. 1609. Kranjski stališi prestrašiše se od čuda, kada im je još i taj glas došao. Odlučiše poslati poslanstvo stališem štajerskim, dogovoriti se s Korušci i svi složnimi silami, da nadvojvodu za sebe predobiju , neka neda gradova krajiških. Sam upravitelj Kranjske reče stališem: „Ugarska i Hrvatska ištu tvrdj a ve. Ako im nedamo tada smo gotovi „Sela vi", jer će silu upotriebiti. Nemožemo tako daleko pođi kao što Stajerci, „„bog im prostit'" Bojati se je jošte, da će se dići uskoci na našu zemlju, ako na ove zahtjeve nepristanemo. Trebalo bi stvar preporučiti carskomu Veličanstvu, ali odanle se je malo moći nadati pomoćit' Drugi su bili za to, da se na njemačko carstvo apelira, da se krajina od njega netrga. Napokon zaključiše : „Krajina pripada njeg. sjajnosti nadvojvodi Ferdinandu. Bez njegove dozvole nesmije o njoj nitko odlučiti'.' Dogovori se vodili ciele godine 1608. i 1609. Ferdinand poduprt tako od svojih stališa odgovori Hrvatom na njihove zahtjeve: „neka najprije gledaju predobiti one zemlje, koje su im Turci uzeli, a onda će se istom moći misliti o tom, kako će se razpraviti stvari s njegovim! zemljami." Iskao je dapače, neka mu najprije Hrvati vrate sve ono, što je otac njegov na popravke tvrdjava u Hrvatskoj potrošio , pak će onda izvesti iz gradova sve vojne sprave, koje su troškom njegovih zemalja nabavljene. Kada su mu opet Hrvati odgovorili, da su se pro- lievanjem potoka hrvatske krvi obranile zemlje njegove, a da je krajina zemlja hrvatska, odgovori im prkosito, da će odsele držati one gradove kao svoje vlastite, a ne samo kao upravitelj, kako je bilo do sada. Hrvati se na to razbiesniše, te se je i sam prkosni Ferdinand pobojao silovitih sukoba s Hrvatskom. Težko mu je bilo u ovo doba sbog vjero zakonskih reforma u njegovoj zemlji, zato je gledao, da mu dva zla nepadnu na glavu, te zamoli cara Kudolfa u Pragu, neka gleda ovu razpru svojim carskim ugledom poravnati izmedju njega i Hrvata. Dogovori se započmu. Ali dodija već Hrvatom putovati na dogovore u 1610. Gradac i zaiskaše god. 1610. od svoga kralja, neka već jednom ostvari one članke, na koje je prisegao. Vele sami, „da bi kralj to htio učiniti, ali ima njetko, tko toga neda i kralja od toga odgovara, pak je i njihova poslanstva požunska i gra- dačka osujetio. Zato jednoglasno zaključuju i zaklinju se, ako se takov rušite Ij sloboština domo- MATIJA DRUGI. 119 vine izvjestno pronadje, to de se u javnom saboru svega kraljevstva didi na njega šake svih stališa i redova'.- Tko je taj bio, to nam osta tajnom, dalje nenadjosmo traga. Stališi su dakako opominjali kralja na njegovu prisegu, ali krajina osta kako je i prvo bila. Matija je malo uticao u ove razpre, jer se je u obde malo brinuo za Hrvatsku. Gorila mu je glava od poslova ugarskih, erdeljskih i čeških. Mir je s Turci sretno pogadjao, ali prote- stantizam prerastao mu preko glave. Poslije smrti palatina Illes- hdzya bude izabran opet protestant Gjuro Thurzo za palatina, premda je kralj želio katolika. Htio je Matija u Austriji svojom vlasti uzčuvati preimuctva katoličke vjere, a odmah se digoše protestanti ugarski, da brane svoju bradu. Njemačka protestanska unija, uz koju je pristajala bolja polovica Njemačke, posla na žalost Matijinu svoga poslanika u Beč, da pritegne Austriju u uniju proti carskomu i katoličkomu vladanju. Matija zdvajaj ud „hode li birati carstvo ili spas duše svoje" — kako reče svomu izpovjedniku — dade napokon kapitulaciju, kojom se proglasuje sloboda vjere po načelu Maksimilijana cara : „c u j u s r e g i o i 11 iu s et religioi' Takove povlasti morade dati i Moravskoj. Težko bi bio Matija tako daleko pošao, da ga neprisiliše od- nošaji u Ćeskoj. „Kralj nam nevalja, treba drugoga izabrati" — takovimi buntovnimi glasovi mogu de plemstvo češko prisili (go- dine 1609.) Rudolfa na glasoviti češki „majestat". Kudolf onemogao tielom i duhom žalio je ove koncesije, ali je jošte dao rovariti po zemljah Matijinih i došla mu misao, da promieni red nasliedstva na priestolju, dakako na štetu Matijinu, koji je imao Rudolfa u car- stvu nasliediti. Matija za odmazdu rovario proti Rudolfu u Češkoj, a iznad obadvojice nesretnih vladara vladahu razvradane vierske stranke. Tako se porodi rat izmedju brade, koji se žalostno svrši mii. po Rudolfa. Matija mu prodre u sam priestolni grad Prag. Rudolf se morade u bjesnodi i gotovom ludilu zahvaliti na češkom prie- stolju, a osta mu samo carski naslov. Te sramote dugo nepre- živi, umre 20. januara 1612. 1612. Matija bude poslije smrti bratove izabran za njemačkoga cara. Time se popne do vrhunca svojih želja. Sada istom pri- kazuje nam se Matija trom i nesposoban za vladanje tolikih ze- malja. Težko je i bilo vladati cielom uzrujanom srednjom Euro- pom, koja se je ved sada dielila u dva oružana tabora : prote- 120 KNJIGA BESETA. staiitsku uniju i katoličku ligu. Do granica Hrvatske idu ogranci jednoga i drugoga saveza. Susjedne slovenske zemlje pripadahu takozvanoj katoličkoj ligi, a protestanti Ugarske namigivahu sa unijom. Ved je buktilo u Ugarskoj, vodio se rat u Erdelju, u koji je stala svojim uplivom i Turska uticati. Vojvodu Gabriela Bathora u krvavom ratu razstavio s prestoljem i životom Gabriel Bethlen, štičenik Turaka i saveznik protestantske unije. Hrvatska nam podaje sasma drugi lik vierskoga života. Iste godine, kada je Rudolf prisiljen od Čeha, čim su sve zemlje austrijske dobile slobodu protestanske vjere, izdao samo zato „majestat", da ga nebace s priestolja, te iste godine zabranjuju Hrvati protestantom ulaz u Hrvatsku. Hrvatska ima sveto držati zakone stare svete vjere otaca, a „propoviednika prote- stantskoga slobodno je svakomu uloviti i ulov- ljena ima dovesti pred bana ili biskupa, a ako inaće biti nemože, slobodno ga je i ubiti. Uvoditelji ovih ljudi i prekršitelji ovoga zakona imadu se javno kaznitit' A dok se Matija kleo na živoga boga, da nede u Ugarsku red Isusovaca uvoditi, hrvatski stališi predaju uzgoj svoje mladeži Isusovcem, sagradjuju im sgrade u Zagrebu, kupuju im imanja i preporučaju ih kralju. Prispodabljajud topli i odlučni katolički značaj ovih veleznamenitih zakona sa zakoni i odnošaji u srednjoj i zapadnoj Europi, nadjosmo, da je jedina Italija, prva susjeda Hrvatske, živila pod sličnimi zakoni. Mislimo, da negrie- šimo, ako i tomu susjedstvu ponješto pripišemo onolike katoličke oštrine u vierskom hrvatskomu zakonu. II. Izvan sfere ovih razžarenih odnošaja srednje Europe uzpali se u ovo doba na hrvatskom primorju veliki uskočki rat .odlučujud u krvavih morskih pobojih sudbinom hrvatskih obala. Mletčani su od pamtivieka za tim išli, da Venecija kao kraljica jadranskoga mora bude absolutna gospodarica ovoga mora. Ni- čije ladje nebi smjele ovuda ploviti bez njihove dozvole, a kako je od Turaka bila skršena i razderana Hrvatska i iztrošene susjedne austrijske zemlje, nadala se, da de joj sredom pripasti i pre- ostati jošte sjevero-iztočni kut jadranskoga mora. Njihovoj osnovi stala je na putu vitežka četa uskoka senjskih, koji su na MATIJA DRUGI. 121 malih ladjah svojih neizmjernom brzinom i smjelošdu razbijali križareće brodovlje mletačko, te su smesti mnjeli osnove mle- tačke. Zato su se trudili državnici i povjestnici mletački, da ove junačke sinove našega naroda sbog groznoga njihovoga tobož- njega barbarstva i krvoločtva svim vlastim i narodom omraze. „Uskoke su Mletčani razglasili — veli službeni njemački svjedok — kao da su gori od ljudoždera i sličnih barbara, a to su vam pošteni krščanski ljudi. Ima medju njimi uglednih plemića i ljudi poštovana roda. Junaci su to, koji su, s turskoga zemljišta izbje- gavši živinsko robstvo, u Senj u kraljevstvo hrvatsko došli i utekli se pod kršdansku vlast, da oni i njihova djeca i njihovi potomci u vjeri Isusovoj ostanut' Drugi naš svjedok suvremenik Florentinac, koji je živio u ovo vrieme kroz više godina na Kieci i s njimi trgovao, hvali njihovu vjeru u boga i poštenje ljudsko. Neima po njegovu lu^e- ravanju čistijega i čudorednijega grada nad Senjem. „Nije vidio toga niti u Italiji, niti u Dalmaciji, da bi se svetim postom na pričest toli dostojno pripravljali. Cistoda žene jeste narodna sve- tinja. Žena bi se takova smrdu kaznila od samoga njenoga roda. Ako bi ipak pravica stala progoniti ovo ubojstvo, sav bi se narod digao na sudcat' Ovo svjedočanstvo stranca očevidca pobijaše bez- sramni mletački biskup, koji je raznio u svojoj knjizi po svietu, da imadu puno žena i da se nezna čija je koja. Kada su po više godina bili bez place na službi kraljevoj, plaćali bi vjerovnike trgovce od svoga pliena vierno i pošteno. A kada je Juriša Da- ničid papi rimskomu bio obedao, da de na obalah hrvatskih biti sigurne ladje kršdanske, nije se u to doba usudio pomoliti ni jedan gusar medju kvarnerskimi otoci. Bratsku su ipak krv osve- divali i dvostruko i četverostruko i u drugi rod. Ako je koji od poglavica mletačkih prolio krv uskočku, drhtao je rod njegov živudi u smrtnom strahu u sred Venecije. Uskoci donosiše neizmjerne pliene iz turske zemlje. Turski brodovi nebi se usudili u jadransko more. Kada su uskoci ulovili na brodu Turke, Židove i kršćane, odmah su razdielili Turke i Židove na jednu, a kršdane na drugu stranu. Istom kada su ih Mletčani u vjeri prevarili, nisu niti njih poštedili. Godine 1606. digla se je bila buna u Ugarskoj tako visoko, da se je već mislilo: uspjeti de Bockaj s pomodju turskom, a kuda Habsburg izgubiti de Ugarsku. Nadajud se Venecija razsulu 122 KNJIGA DESETA. vlasti liabsburžke u Ugarskoj i Hrvatskoj nadje povoda sbog njekih provala Juriše Senjanina na tursko zemljište , da potisne veliki dio svoga brodovlja u kvarnerski zaliev i da zatvori trgovinu Senju, Bakru i Eieci. U Gradcu se prestraše, da nebi Venecija ovih gradova osvojila i pošalju generala baruna Grjuru Kisela, koji je poput Josipa Rabate u Senju uskoke vješao i Rabatin ugo- vor s Venecijom ponovio (g. 1607.). Venecija dapače kroz druge ruke dade razumjeti caru Rudolfu, da bi najbolje bilo Senj i primorje za tri sto hiljada talira njoj u zalog dati, ali ih Rudolf odbije smatraju(5, da bi to bilo sramotno za njegovu carsku čast. Kisel dade na kopno potegnuti sve brodice uskočke, uskokom zabrani svaki polaz na tursko zemljište, obustavi im i zabrani pobiranje danka od Turaka, koji su oni pobirali, toliko godina od mnogih turskih sela, što su si ga uskoci svojom krvlju prolivenom za- služili i svakiput sa stotina jada pobirali. Uskoci nezadovoljni odsudom pristranoga baruna austrijskoga odluče zaiskati pravdu na carskom dvoru. Pošalju svoga odličnoga vojvodu Nikolu Radida k carskomu dvoru, obvezavši se svi za- jedno prisegom, da prije povratka Radideva nede Senja ostaviti, a s Turci učine mir i prijateljstvo. Radid dodje sretno u Prag, te bude od cara liepo primljen. Iskao je, neka im se njihovi krvavo zasluženi danci od Turaka i nadalje daju. Mudri vojvoda izvojeva si od cara odlično pismo, osudjujude postupak carskoga komisara i drugih kapetana uskočkih neprijatelja: „Ima ih medju Vami, veli car, a naročito ti Vide Kisele, koji nemariš za povlasti i slobode Senjana, pak se usudjujete uništivati ih i potirati. Jošte se usu- djujete silom otimati i za sebe pobirati danak onaj od mnogih turskih sela i imanj a, koji su si Se nj a ni sami junački s oružanom silom, prolievaj ud skupo svoju krv i nosed glavu svoju na pazar, na pla da nje prisilili. Njim to po zakonu pripada i nitko im uzeti nesmijei' Car im ovom prigodom potvrdi grb i pečat i stare slobode, priznavajudi im, da su „jedini oni na jadran- skom moru bedem njegovim državam proti Turkom i drugim (jamačno Mletčanom) neprijatelj emt' Carevom milošdu ostanu uskoci u Senju, što je Veneciju navodilo na pakostne misli, čim je stala zatvarati prolaz trgo- vini sa hrvatskih i austrijskih strana. Uskoci im dakako vradahu MATIJA DRUGI. 123 nemilo za neđrago, hvatajući i robedi njihove fregate. Kao munje preliečali bi jedni na svojih ladjicah u Istru , a drugi okreni preko mletačkoga zemljišta u turske zemlje. I opet su dolazili povjerenici nadvojvode Ferdinanda iz Gradca, i opet izvlačiše iz mora ladjice uskočke i pališe ih i opet uskoci na sramotu na vješalih izgibahu. Gorko mrcvarenje uskoka i od njihovih vladara, kojim su mnoge godine služili, a plače dobivali nisu i mletačko na moru naganjanje, gdje su svakoga uskoka, što ga uloviše na galiju prikivali, izrodi napokon biesnim ratom. Mejdan je iz početka samo medju Senjani i Mletčidi, dok se neuhvatiše u kolo nadvoj- voda Ferdinand, car i Španjolska. Povodi rata neče se pričiniti neznatni, ako se svi dosadanji neprijateljski odnošaji pravo shvate i uvaže. Godine 1611. prolazila je mletačka ladja mimo Rieke, a I6II. imala je tamo po zakonu carinu platiti. Carinari ju obustave i zadrže dok nije platila. Zato Mletčani izdadoše proglas svim brodovom svojim, neka love sve brodove s austrijske i hrvatske obale, Riečane neka ubijaju, a ulovljene odsudjuju unapried sva- koga na dvadeset godina na galiju. Car Matija potuži se mle- tačkomu senatu god. 1612. : „što oni nedadu ploviti brodovom I612. njegovih podanika na moru, ved im prieče trgovinu, dapače za- sižu u sudstvo na kopnu i na moru, te bez prestanka nepravde čine. To da nije dokaz dobra susjedstvai' Republika oholo od- govori carevu poslaniku: „da je uviek pripravna na mirno susjed- stvot' Slao je opet nadvojvoda svoje poslanike u Veneciju, ali nije opravio ništa. Sto nije mogao car i nadvojvoda opraviti, to opet pokušaše uskoci sami. Tako se izleže krvav rat od g. 1612 — 1617. Mletčani zlom srečom pokušaju poigrati se s uskočkimi gla- vami. Kamilo Trevisano, zapoviednik konjaničtva mletačkoga u Dalmaciji, htjede osvetiti se Turkom za mnoge provale u Dal- maciju i piša proveditoru krčkomu prijatelju uskočkomu Giro- lamu da la Marzellu, neka bi uskoke nagovorio, da oni s jedne, a on s druge strane navale na Turke. Uskoci pristanu uz po- godbu i zahvate mnogo pliena, a Trevisano mogao je slavodo- bitno sa stotinom turskih glava uniči u Zadar. Uskoci puni pliena vri'te se kudi, samo njih petorica zaostane radi njekih turskih zarobljenika. Prohtjelo se generalu mletačkomu Marku Venieru, koji se upravo tada desio u Zadru, pohvatati ove ljude. Pošalje 124 KNJIGA DESETA. k njim glasnika zadajuc im tvrdu vjeru, da im ništa učiniti hede, ved da ih kani nadariti s liepim darovi, da ih ponesu bradi svojoj za slavu pribavljenu republici. Uskoci povjerovaše, a on ih baci u verige i povede sa sobom u Veneciji. Uskoci za za- mjenu ulove samoga upravitelja otoka Krka, inače dobroga pri- jatelja svoga. Iskali su, da im se za njega vrate brada njihova. Premda Marzellu nije ništa uzmanjkalo medju uskoci, dapače je kupovao od njih njeke stvari od njihova pliena, uzžurkala se opet sva sila mletačka i austrijska, jedni i drugi, da dave uskoke. Veneciji se s austrijske strane predbacivalo, da snubi Turke, neka se opet zarate s kudom Habsburg. U Istri stali su paliti Mlet- čani i do koriena uništivati siromašni sviet. Trst i druga po- morska mjesta bila su u pogibelji. Nadvojvoda Ferdinand stao se spremati na obranu svojih zemalja. U Senj opet stigoše povjerenici, da masakriraju jadne uskoke. Proveditora ulovljenoga s dobrom pratnjom odpreme u Veneciju, kapetana senjskoga sbace i do sto obitelji iz Senja izaženu. Grofa Nikolu Frakopana učini vlada gradačka kapetanom senjskim, valjda da barem nječim ugode Senjanom. U Beču pod auspicijami sa- moga kralja učini se novi ugovor, po kom se uskokom zabra- njuje svako plienjenje na moru pod smrtnu kazan. Republika je tuj obećala, da de ulovljene uskoke vratiti, a ved ih je bila po- klala. Kada se je kašnje iskalo, da vrate ulovljenike, izgovarala su se gospoda mletačka na sve načine. Želja je tajna republici bila, da se Senj i Rieka razvali ili da barem stanovnici s naših obala svu sol samo iz Venecije dovoze. Dobro uvidiše, da nisu jošte dotle zaplašili Matiju i Ferdinanda. Zato opet okrenuše drugim putem, da sladkim prijateljstvom uskoke i cara prevare. Proku- rator mora Pasqualigo dospije u Senj, da se tobože s uskoci izmiri i sprijatelji, da si izmjenice vjeru dadu, da se nede uznemirivati, na veliko veselje Dalmacije, Istre i otoka. Ugovorili su, da je uskokom slobodno prolaziti dva puta u godini po svoje danke u Tursku. Prividnim mirom na sveobde zadovoljstvo svrši se godina 1612. Da Mletčani s ovim mirom nisu bili zadovoljni, vidi se odatle, što su sami tražili novih sukoba, a lahko su ih našli. 1613. God. 1613. podju uskoci po ugovorenu miru, misled da su slo- bodni, sbilja po svoje danke u Tursku. Pasqualigo ih je sladko pozdravljao sa: „brado draga i prijatelji"^ na prolazu kod otoka Hvara. Medjutim zapoviedi pismeno svomu podvojvodi, kada su MATIJA DRUGI. 125 se uskoci bili razletili po turskih selih iztjerujud svoje danke, neka lovi raztresene uskoke i neka ubija sve, koji mu samo pod ruku dodju. Iznenada nasrne jaka mletačka vojska na razsute uskočke barke, u kojih je bilo dosta ranjenih, spremljenih od brace, da ih voze na liečenje u Senj i stanu ih nemilice klati. Poklaše do stotine ljudi, med njimi i Miju Hreljanovida, jednoga od četiriju vojvoda senjskih. Njekoliko ih se spasi zaplivavši u moru, a spasi se i jedna barka. Živim bogom zakleše se uskoci, da de se Mletčanom osvetiti. Za dvie nedjelje zaplovi morem galija, vodio ju je Krsto Veniero. Unidje u njeku luku na otoku Pagu. Uskoci čim su to začuli, primaknu se otoku u mrko doba nodi. Njekoliko svojih momaka puste na kraj, da se uzpnu, odakle de luku pregledati. Druga braca stignu u zoru upravo prama galiji, na koju nahru- piše i zahitiše ju. Do četrdeset ljudi sasjekoše i pobacaše u more, a onda veslaj sa svojim plienom put Senja grada. Tu se nadje i vitez Hreljanovid, brat netom pogubljenoga Mije. Neka urare i Veniero, kad je umro moj brat, tu odsudu dade on Krstu Venieru. Zazivljuc ime Isusovo, umre Veniero od noža uskočkoga. Suvremenik Florentinac smije se i ruga povjestnikom mletačkim, koji su razglasili, da su uskoci kao ljudožderi oko glave Veniero ve plesali i krv njegovu za sladku osvetu lizali. Dopustili su mu dapače, da se u izpoviedi s Bogom za svoje griehe izmiri. Kada je u Mletke glas stigao, da je Veniero poginuo od uskoka, ciknu u jedan glas Venecija, a osobito Venierova svojta : .»osveta — sve gusare izkorienitit' Mirniji Mletčani svjetovahu, neka se umire, jer se nezna što de im donesti evo buknuli rat izmedju Savoje i Mantue. Ova mirnija stranka mislila je, da se istom valja dobro spremiti na rat, a potajno tražila ved pladene vojske. Nadvojvoda Ferdinand dobro je to slutio. Zato je stao oboruža vati i utvrdjivati svoje gradove u Gorici i Istri. Rieka i Senj i cielo primirje hrvatsko imalo se što bolje utvrditi. Kralj Matija obeda svu mogudu pomod, ako dodje do rata. Mletčani zatvoriše odmah sve prolaze trgovini s naših strana i opasaše sa svojim brodovljem kvarnerske otoke. Filip Pasqua- ligo padne sa svojim brodovljem pred Senj i zaiska od kapetana senjskoga grofa Nikole Frankopana, neka mu vrati ulovljenu ladju i topove s Venierove ladje. Uskoci bili su ved topove namjestili 126 KNJIGA DESETA. na svoje gradske zidine. Nikola odgovori, da mu ladje neda, jer neima za to višje zapovjedi, ali mu posla u jednoj škatuljici glavu Venierovu. Pasqualigo zato pritisne Senj s mora. Mletčani opet kao da su nedužni, udarili u plač i jauk kod carskoga dvora, da od uskoka više živiti nemogu. Poslanik njihov Soranzo, koji je donio taj plač i iskao sjajnu zadovoljštinu, u isti čas s carskoga dvora krene u Njemačku, da najmi za rat plačene vojske. Republici jan, da Senja nije modi dobiti niti kupnjom, niti za izmjenu kakvu, jer spada k Hrvatskoj , a toga nijedan sabor nikada dopustiti neće. Ovi pohodi Senjana po moru, da su vječni protest proti nastojanju Mletčana, da oni budu jedini gospodari mora. Zato svjetuje, neka Mletčani šume kupe, kad grada dobiti nemogu. Podanikom kude austrijske neka ipak dadu njeko pravo plovitbe na moru, koliko nede smetati vrhovnomu mletačkomu gospodstvu. Ovi onodobni poslanikovi tajni savjeti danas bjelodano i jasno kazuju težnje politike mletačke i pravi povod ratu. Svi hrvatski i austrijski primorci neka se kao kopni miševi u zemlju zaruju , a Metčanom da dadu jedinim plovbu i gospodstvo po svojem moru. Bilo je naivnih suvremenika, ne- poznavajudih ove mletačke osnove, kojim se je to čudno činilo, da Venecija kroz više godina svake godine potroši do milijuna forinti za uzdržavanje brodovlja i za odštete proti uskokom, u mjesto da se s njimi izmiri s manjom novčanom odštetom. Gospoda mletačka odgovarahu, da inače biti nemože. 1614. Godine 1614. vodili su se pregovori i dogovori na carskom dvoru, posredovao je i papa, dok su se obie strane na rat spre- mile. Male zadjevice zametnuše Mletčani na kopnu i na moru. Uskoci im odgovoriše osvojenjem tvrdjice sv. Mihalja prema Zadru na jednoj pedini. U pogibeljnih \Temenih služila bi za stražu, koja je na more pazila, u mirno doba nije bilo posade u njoj. Na ovu pedinu uzpnu se uskoci, utvrde ju žurno i po- stave tamo stražu, koja je njihovim junakom znakove davala o ladjah na moru i o gibanju susjednih Turaka. Trebala je kašnje sva sila mletačka, da ih s ove male, ali znamenite točke protjera. Mletčani za zamjenu palili su po zemljah nadvojvode. Zato nadvojvoda da umiri Mletčane, pošalje još jednom koncem ove godine grofa Ruprehta Eggenberga u Senj. Eggenberg se najprije pojagmi za uskočkim plienom. Trideset i devet poglavica zatvori, razvali im kude i pograbi od njih zlato, srebro, svilu i druge MATIJA DRUGI. 127 dragocjenosti. Samo je četvorici, da pokaže svoju milost, glave dao odrubiti. Oni se drugi za liepe novce odkupe. Veli se, da je odnio samoga gotovoga novca iz Senja do 150.000 for., da je deset mula nosilo svilu, dvie zlato i srebro za generalom iztražiteljem u Gradac. Grof Frankopan zahvalio se bio medju- tim na kapetanstvu, a sve odredbe Eggenbergove propale su, jer je ostavio u Senju njemačke čete, kojim nitko plaće davao nije, pak su otišle kuci. Godine 1615. počme pravi rat na sve strane, premda se od 1615. nikuda naviestio nije. Markantunu Venieru zapovjedniku mletačkih brodova izpred Senja i Novoga bilo zazorno svaki dan slušati puc- njavu topova s galije Venierove sada na zidinah Novoga, tvr- djave Frankopanske. Vojska mletačka provali u tvrdjavu, obori joj zidove i odnesoše tri topa, „nepoštediše crkve ni oltara, niti spola ikakva, premda protivno sami pripoviedaju" — veli doslovce naš suvremeni Florentinac — „i udariše na Bakari' Sviet se cielim primorjem zaplašio. Mletčani duž cieloga hrvatskoga primorja do mjesta tamo pod Učkom sve popališe. Sada istom uskokom nadvojvoda Ferdinand opet razveže ruke, neka bojuju Mletčane na kopnu i na moru. Uskoci saberu jaku vojsku brade svoje od Otočca, Brinja i Karlovca. Nikola i Vuk Frankopani digoše na noge do pet hiljada pješaka i konjanika iz Hrvatske, da obrane primorje. Uskočki sokolovi pod vodjom svojim Jurišom Bogdino vičem bogme nesklopiše ruke u skute, ved i negleded na ogromno bro- dovlje mletačko, kao pakleni dusi verali bi se sa svojimi bar- kami izmedju velikih brodova. Nahripljivali bi na brodove i od- nosili pliene uz obale dak dolje do Brindisia u Napulju, gdje su ih dobro prodavali, jer su bili dobri prijatelji s vojvodom d' Os- suna, namjestnikom španjolskim. Mletčanom je najviše na srdcu bilo, da ved ove godine ra- zore sve solare na našem moru, što im sretno podje za rukom. Time zadadoše najtežu ranu hrvatskomu primorju i gradu Trstu. Videdi puk naš na onih stranah, kako im se razsipavaju bitni uvjeti života i obstanka na otčinskoj zemlji, podiže se kuka i mo- tika, da mletačku vojsku razbiju i upravo unište. Mletčani si zato stanu tražiti saveznike na sve strane, a najprije u republici švaj- carskoj. Njeki im svjetovahu dak savez s Nizozemci, nudjao im se savez s Englezkom, a dobivahu pladenika vojnika i iz prote- stantske Njemačke. 128 KNJIGA DESETA. 1616. Početkom g. 1616. mogoše MletČani s vedom silom provaliti u Goricu, i osvojiše svu goričku grofiju. U Mletcih plakahu od veselja, što se je evo teda negda počeo i naviestio nadvojvodi Ferdinandu rat i odlučilo se obsiedati Gradišku. Taj rat g. 1616 — 1617. nosi u poviesti ime rata gradiškoga. Oko male tvrdjave raz- biesnio se rat, u kojem su sudjelovali Europejci i Aziate, Špa- njolci i Niemci, Holandezi i Korzi, Hrvati i Slovenci. Sedam prinčeva vojevalo je u ove dvie godine, a največi generali se- damnaestoga vieka počeše svoju karieru u ovom ratu: Dam- pierre, Wallenstein, Maradas, Melander, Nikola Frankopan i drugi. Ovaj rat vodio se nodnimi provalami i u malih vojnah poput onoga, što u uskočkom ratu pripoviedasmo. Poslije krvava rata nije nijedna strana niti pedlja zemlje izgubila ni dobila. Buduči da se u ratu izmedju Savoje i Spanije i republika mletačka umiešala, zaplovilo je neprijateljsko španjolsko brodovlje jadranskim morem. Namjestnik španjolski radio u Dalmaciji i uzpirivao nezadovoljstvo proti Veneciji, nebi li gradove i otoke dalmatinske s Napuljom spojio, ali nije uspio. Bezuspješno ra- tovanje napokon umorilo sve ratujuče stranke tako, da su svi 1617. poželili doči vec jednom do mira. Prvi je stao posredovati papa rimski, a poduprla ga je Francezka. Počelo se ozbiljno dogovaranje 0 miru u Parizu, a svršilo se u Madridu 26. septembra 1617. Uskoci imali su za uviek ostaviti Senj i primorje, a u grad imala dođi njemačka posada. Poimence imalo se naznačiti upravo, koji uskoci imadu pođi; to su iskali Mletčani, jer im je netom vojvoda uskočki Jakob Ferletid oteo ladju sa sedamnaest to- pova i zaplienio na njoj do četrdeset hiljada dukata. Mletčani su iskali, da se najstrašniji za nje uskoci smrdu kazne, ali im se odgovorilo, da su se ti ljudi u poslednjem ratu osobito odli- kovali. Uskoci se nesmiju naseliti bliže deset milja od primorja, njihove ladjice spališe povjerenici mira. Uskoci se uzmaknu prema Otočcu, a jedan dio bradi svojoj u Zumberak. Ovaj rat šatro je istina jaki bedem hrvatske obrane na ja- dranskom moru i ostavio u ruševinah solare i znatnija mjesta primorska, ali nije niti Veneciji izvojštio niti pedlja zemlje, niti pravo, da bude jedina gospodarica jadranskoga mora. Dvanaest milijuna dukata potrošila je republika u ovom ratu, a kako reče suvremenik senator mletački. Još bi toliko dala, da nije nikada u ovo gniezdo uskočko utaknula ruke," jer se je znamenito po- MATIJA DRUGI. 129 riišio ugled Venecije kod susjednih naroda i odkrilo sve slabosti strašne do sada republike. Mala šaka naroda našega zadala je te grozne udarce na moru onoj premogucnoj vlasti, koja se je s veli- kimi vlastrai otimala za prvenstvo u sredozemnom moru — a Hrvat- skoj izmorenoj ostaše ipak samo rane s gubitkom plemenite krvi. III. Za vremena uskočkoga rata zavladao je bio više puta strah u Hrvatskoj, da će Turci mir preki'šiti i na naše zemlje nava- liti. Pronosili se glasovi, da republika husti Turke na careve zemlje. Njekoliko puta dapače provališe Turci u Hrvatsku, ali više da pliene, nego li da osvajaju zemlje. Hrvati su bili time prisiljeni opetovano zamoliti ki'alja, neka već jednom stalan mir učini s Turskom, da ovih provala u zemlju nebude. Hrvati su se veselili, kada je Matija god. 1615. u Beču obnovio mir, u 1615. kojem su se teda negda granice izmed Matijinih i sultanovih zemalja ustanonle. Ovom prilikom čini se, da se je izmedju porte i Matijina dvora uzelo zasnivati srdačnije i iskrenije ob- denje, nu ne na korist ugarskih i hrvatskih stališa. Matija se obra- dovao kada mu Ahmed paša u ime visoke porte stao svjetovati, neka u gradove na krajini metne njemačku i češku vojsku, a ne ugarsku i hrvatsku. Njemački zapovjednici stegnuti će vojske u red, pak nede biti manjih provala u tursko zemljište, a te da su bile po- vodom svih ratova izmedju cara i sultana. „Sama božja providnost podala Turčinu ovaj predlog — piše Matija svomu bratu Al- brehtu — sve krajiške gradove posjesti će Niemci, a to de nam donesti stostrukih koristi za našu kudui' Kad ovaj predlog turski složimo sa glasovi suvremenika Hrvata, onda de nam biti jasno, zašto Turci tako govore. Suvremeni Hrvati govore, da je vedina hrvatskih krajiških gradova pala Turkom u ruke nemarnošdu i izdajom njemačkih zapovjednika. Istina je, da su od prevelike mržnje na tudje zapovjednike u zemlji svojoj kipili Hrvati, ali to nam je i povjest potvrdila, da je mnogi liepi grad propao i u poslednjem ratu sbog nemarnosti nesposobnih tudjinskih na- metnika. Turci traže mlitave branitelje gradova, a Matija želi Ugarsku držati pokornu, da mu se nebudni, zato se nadjoše ovaj put na jednom poprištu. „Ugri su sada siromašni i slabi, i mo- raju se našoj zapoviedi pokoriti — veli on u svojem pomenutom (Smičiklat: Povjeat hrvatska. II.) " 130 KNJIGA DESETA. pismu — osobito od kada se s jedne strane imadu bojati nas, a s druge Turakai' Za hrvatske krajiške gradove bio je opet sretan, da padaju na brigu stricu mu Ferdinandu, samo da se za nje netreba brinuti. Ovim mirom riešio se je Matija onih liepih krunitbenih članaka, na koje se je bio zakleo. Hrvatski krajiški gradovi imadu tudju vojsku, kojoj zapovieda nadvojvoda Ferdi- nand, a ne ban hrvatski, u ugarskih građo vih ostaju njemački zapovjednici i stoje izvan zakona Ugarske. Matija je slabo mario za svetu prisegu i sbog vlasti banske, jer bi stara vlast bana hrvatskoga, da se obnovi, upopriečila želje njegova strica Ferdinanda, koji je želio vladati absolutno gotovo s dobrom polovicom zemlje naše — sa cielom krajinom. Medju sta- liši susjednih austrijskih zemalja rado se je izricalo, da su gradovi na krajini hrvatskoj jedan dio rimskoga carstva. Time je dakako slabljena vlast banska, a nestajao i ugled i snaga plemstva hrvat- skoga. Išlo se dapače sada jače nego li u prošlom vieku za tim, da se Hrvatska što jače šapne s austrijskimi zemljami, a k tomu se našla uviek onda prigoda, kada su Hrvati iskali vlast u krajini. Kralj Matija bio je, kako čusmo. Tomu Erdeda učinio banom, čemu se je sve kraljevstvo obradovalo, ali ga nije dao uvesti, kako je bio prisegao po starom pravu sa banskim banderijem, t. j. s vojvodskimi povlastmi. Stališi hrvatski priznavali su rado ljubimca svoga gospodarom zemlje, sastajali su se u saboru, iz- davali za narod zakone, ali ih nisu podnosili kralju na potvrdu dok im nebude ban od kralja uveden sa svimi banskimi vlastmi. Po više puta iskali su kralja, neka se ved jednom ogleda i stane brinuti i za Hrvatsku, koja da mora propasti bez podpune vlasti banske. Njekoliko godina podnosio je ban Erdedi tu sramotu, a napokon mu dodija, te se g. 1614. zahveli. Stališi su ga molili i zaklinjali, neka im ostane barem dotle, dokle kralj imenuje novoga bana po starom običaju. On pristane na njihovu želju „samo radi spasa i obstanka predrage domovine", a stališi za zahvalu predaju čast kapetana iliti vojvode kraljevstva njemu i njegovim sinovom, dokle ga bude volja. Kralj imenova napokon g. 1615. banom Benedikta Turoca ludbrežkoga, koji je bio odličan i od svih poštovan čovjek sbog junačtva. Slavnu sisačku bitku on sa svojimi četami junački za- poče, a i kašnje u svih bojevih je junački vojevao. Kado su ga pri- mili, ali su ga morali primiti bez banske čete. Malo je banovao, MATI JA DRUGI. 131 jer je već za godinu dana umro, ali je za ono malo vremena 1616. ostavio liepu uspomenu. Kada je umro Turoc predlože stališi po posebnom poslanstvu trojicu za bansku čast : Tomu Erdeda s opisom zasluga njegovih za Hrvatsku i kralj a, njegova sina Sigmunda i Ivana Keglevida. Kralj učini Tomu Erdeda tavernikom i svojim povjerenikom za uvod novoga bana Nikole Frankopana, čovjeka proslavljena u uskočkom ratu. Kada ga je (god. 1612.) bio učinio nadvojvoda Ferdinand kapetanom senjskim, smatrao je, da de ime njegovo jamčiti Veneciji za mir u hrvatskom primorju, pak javi republici, da je imenovao vriedna i poštena čovjeka u Senj , zato da se nada sigurnu mii'u. Nikola bude poslije toliko godina prvi izmedju banova uveden s banskom četom po starom običaju i položi prisegu pred stališi svetčano u crkvi svetoga Marka u Zagrebu. Matija bio je ved ostario i oslabio, a bio je on i brada mu Albreht i Maksimilian bez djetce, zato naumi učiniti još za života svojim nasljednikom Ferdinanda štajerskoga. God. 1617. 1617. dade ga izabrati za kralja češkoga, a god. 1618. sazove na 1618. sabor u Požun stališe ugarske i hrvatske, da im predloži na izbor novoga kralja. Matija se je pozivao na svoje zasluge i na sjajne sposobnosti mladoga kralja češkoga, predlažudi ga stališem za kralja ugarskoga i hrvatskoga. Dugi i gorki priepori nastanu izmedju stališa i kraljevih povjerenika. Ferdinand morade primiti kapitulaciju u sedamnaest artikula prije svoga izbora, koje je obedao izvesti, pa makar ga stajalo života. Morade pristati na to, da za života Matijina nede se nimalo pačati u poslove ugarske i hrvatske. Hrvatom izda posebnu krunitbenu zavjernicu , gdje kraljevskom rieči sve ono obedaje, na što se je ved Matija bio zakleo. U krajinu de namiešdati za poglavare na pol Hrvate, na polovicu opet ljude iz svojih slovenskih zemalja. Bansku de vlast poštovati i uzdržavati u starom pravu i običaju. Posjed gospode hrvatske na krajini poštovati de i uvesti ih u njihova starodavna prava. Težko je bilo dvoru pristajati na sve mogude zakonske članke, kojimi se stezala vlast kraljeva i uništavao upliv njegovih njemačkih savjetnika u pošlo vih ugarskih i hrvatskih. Još su se šiljali odpisi i dopisi izmedju kralja i stališa, gdje obadvie stranke 0 tom nastoje, da svaka za sebe otme, koliko se u ovih okolnostih dade oteti. Kad li zagruvaju prvi burni udarci iz Zlatnoga Praga, • 132 KNJIGA DESETA. kojimi se započeo veliki trideset-godišnji rat, dvor odmah u svem popusti. 1. jula 1618. bude Ferdinand okrunjen za kralja ugarsko-hrvatskoga, a ved 4. potvrdi Matija sve zakonske članke. Još njekoliko mjeseci pozivi Matija iza početka bune u V Ceskoj, iz koje je morao pobjedi u Beč. Umre 29. marta go- 1619. dine 1619. IV. Ferdinand II. uzpne se u krepkoj muževnoj dobi sa voj- vojvodskoga stolca na prestolje zemalja i kraljevstva srednje Europe. Majka njegova dala ga je učiti kod Isusovaca u strogom duhu katoličke vjere, koju je kašnje Ferdinand II. snažnom i nasilnom rukom branio. Ved u svojih po otcu nasliedjenih zemljah nije se ustručavao i krvi proliti,, da zatre i poslednju klicu nauke Luterove. Odlični stari rodovi moradoše svoju domovinu ostaviti i dobra djedova svojih, a cvatuda književnost slovenska, odišuda protestantizmom, da ju iztrgne iz srdca naroda, morade do poslednjega listka na lomačah izginuti, neka joj se za uviek spomen zatre. Kada je novi kralj nastupao na nova prestolja, bio je u svojih zemljah s ovim poslom ved posvema gotov. Sav protestantski sviet zastrepi u Njemačkoj, Češkoj i Ugarskoj pred novim kraljem. On se nije ustručavao prolievati krv i zametnuti najstrašniji rat, kojemu niti prestanka želio nije, dokle nedovede do pobjede katoličku crkvu. Nije mario, što razsipava dobra i blagostanje svoje kude i tolikih zemalja. Kada se je toliko puta nalazio u najstrašnijih situacijah težkoga i krvavoga rata neiz- gubi žive vjere, da božja ruka vodi svetu stvar katoličke crkve. U sred očite bune, nosede u svom krilu veliki rat, stupi Ferdinand na carsko prestolje. Onaj isti dan, kada su ga izabrali za njemačkoga cara, sbace ga Česi sa priestolja svoga i izaberu pohlepnoga za kraljevskom krunom Fridrika falačkoga. Iste ove dane, da poveda njegove težke brige, prodre saveznik protestanta ugarskih, čeških i njemačkih, knez erdeljski Gabor Bethlen u Ugarsku. Manifestom na narod oglasi, da je došao osloboditi Ugarsku od jezuitskoga kralja, a na inozemstvo upravi poseban spis, u kojem su bile sve tegobe i nepravde nanesene Ugarskoj od Ferdinanda i njegove kude. Kralju poljskomu prijatelju Habsburga • mogao je na njegove opomene odgovoriti s ponosom, da nedolazi FERDINAND DRUGI. 133 U Ugarsku kao nametnik, već kao pozvani osloboditelj. Osim Požuna da neima grada ni mjesta, niti plemida jednoga, koji bi proti njemu bio. Bethlen osvoji za malo dana i slabo branjeni Požun i krene dalje s vojskom prema Beču, da se s pobjedonosnom češkom voj- skom pred Bečom sjedini. Ferdinand je u svojem glavnom gradu drhtao sbog sudbine svoje. Klečeč pred razpelom zazivaše boga svemogućega, neka pomogne njemu i njegovoj pravednoj stvari. U ovoj največoj nevolji nastojao je Ferdinand, da s Hrvat- skom živi u miru i prijateljstvu. Bethlen bio zapoviedio palatinu, neka sazove sabor u Požun, što je ovaj i učinio. Ferdinand za- moli Hrvate, neka na taj sabor svojih poslanika nešalju i neka posebnim pismom taj nezakoniti poziv odbiju. Hrvati su na 'to rado pristali, bojeći se kao i Ferdinand poplave protestantizma po zemlji svojoj. Ugarski sabor bio je voljan odmah proglasiti Bethlena kra- ljem. Malo da nebaciše stališi palatina Sigmunda Forgača kroz prozor, kad ih je od toga odgovarao, ali Bethlen sam zadovolji se sada s time, da ga proglase knezom Ugarske. Bojao se je Bethlen biesa visoke porte, koja je veoma nemilostno primila njegove poslanike. Porta ovaj čas nije rado gledala, da se njezin vazal toliko uzvisi. Do proljeda sliedede godine pošlo je Bethlenu za rukom 1620. sklopiti savez Ugarske s Češkom i umiriti portu, pak je sada rado primio naslov kralja ugarskoga. Hrvati ostanu Ferdinandu vierni. U isto doba, kada su ga Ugri bacali s priestolja, zaključe oni na obranu svoje zemlje od Ugarske i na obranu kralja svoga, da se sve živo ima diči na vojsku. Glavom su imali poči u rat svi prelati, velikaši i plemiči, a preko toga svaka kuda da dade jednoga pješaka, a svake četiri dobro oružana konjanika pod za- stavu kraljevu i pod vodstvo banovo. Knez Gjuro Zrinski neka uz Dravu straži i čuva. Kada je glas došao, da su Ugri Beth- lena i kraljem proglasili, onda dapače morade svaka kuda dati po dva pješaka. Na krajinu odredjuju vojsku, koja de paziti, da se odanle neprilike neporode. Uz podbana imao je tamo zapo- viedati Vuk Erdedi. Tko bi se suztezao pođi u vojsku od plem- stva imade platiti velike globe i gubi plemstvo. Kralj je dakako za odmjenu i nagradu Hrvatom sve mo- gude obedavao. Bansku vlast i po krajini do jadranskoga mora 134 KNJIGA DESETA. obeda da de obnoviti, u krajini da nebude tudje vojske. Gospoda i plemidi sjesti de opet u svoje gradove na krajini, pak de im biti tamo narod tako pokoran, kako je to nekada bilo. Ovo pismo kraljevo postaviše stališi medju privilegije kraljevstva, nadajud se, da de kralj čim ratno vrieme prestane, ipak ved jednom svoju rieč održati. Bojedi se kralj za svoje nasliedne zemlje a naročito za Šta- jersku, uputi stališe ovih zemalja neka stupe u što užu svezu iliti konfederaciju s Hrvatskom. Na ime kraljevo dodjoše pred sabor hrvatski Leonhard biskup lavantski i Gotfrid Stadler general krajiški, a na ime stališa štajerskih Gjuro Galler, da za- prose Hrvate za savez i zajedničku obranu. Zaprose Hrvate neka pokažu svoju staru slavu i Adernost prema kralju u ovo težko i pogibeljno vrieme strašnoga rata, gdje oko naših zemalja biesne ljuti naši neprijatelji, neka ih zajedno odbijaju sa Štajerskom, Kranjskom i Koruškom. 0 spasu i obstanku obiju strana, da može odlučiti samo zajednička sloga. Hrvati pristaju uz taj savez i izaberu poslanstvo, komu je na čelu ban, da savez sa su- sjednim! zemljami ugovara. Pri ugovoru neka na to paze, da time nimalo neokrnje prava niti slobode našega kraljevstva. A da pokažu pravu srdačnost ovoga saveza, primiše Stadlera i Gallera na njihovu molbu u red plemida hrvatskih i dopustiše im odmah svetčanu prisegu. Ovaj savez koliko se god srdačan prikazivao, bio je samo za nevolju, jer su još ove godine morali tužiti se kralju, što im trga zemlju na krajini, a daje ju Šta- jercem u ruke. Usred ovih liepih priprava za rat buknu silan razdor izmed bana i plemstva hrvatskoga, koji je inače plemenitoga Nikolu Frankopana upravo do bjesnila natjerao i Hrvatskoj ruke povezao u ovaj čas uzrujanosti svih naroda. K tom je još pridospio razdor izmedju velikaša i plemstva, za koji se trudio sam kralj, da ga izmiri. Nikola Frankopan oženio se bio sa Anom Marijom kderju Petra Erdeda, ali je za kratko vrieme sbog preljuba tu ženu odbio od sebe. Erdede to uvriedi, a uz nje je bilo gotovo sve niže plemstvo. Velikaši hrvatski vidi se, da su pristajali uz Fran- 1621. kopana. U taboru banovu u Šemovcu, kamo se prikupljala vojska, nastala je sbog uvrieda od njekih velikaša ciela buna, koju su Erdedi težko dočekali. Plemstvo se odluči od velikaša i učini sabor poseban od velikaša i zaključi, da se nede više sastajati FERDINAND DRUGI. 135 zajedno s velikaši, jer plemstvo neima poštovanja od njih niti slobode svoje. Bio je onda jošte taj zli običaj, da su plemići i velikaši oružani na sabor dolazili i više puta za uvrede na sa- boru javno na dvoboje izazivali. Velikaše pratila su njihova ban- derija, pak su onda plemići svakako izilazili kratkih rukava. Kralj je po posebnih poslanicih gledao primiriti ovu bunu, koja je tim opasnija bila, što je plemstvo odlučilo neslušati bana Nikolu Frankopana. Liepo im je kralj svjetovao, neka se razdiele u dva sabora poput Ugarske: sabor velikaša da bude napose, a plemstvo u dolnju kuču iliti drugi sabor. Plemstvo dakako zasliepljeno za vlast, htjelo, da je sabor plemstva jedini pravi, kako je od starine, a kraljeva predloga kao da ni čulo nije. Stalo je dizati strašnu tužbu na bana. Tužili su se, da im ruši ugled sudca kraljevstva, a to je bio protonotar, za koga je ban tvrdio, da je na prosto njegov pisar, a to je i bio, ali samo onda, kada je ban predsjedao sudu, inače je bio pravi samostalni sudac kraljevstva. Plemstvo opet, koje ga je biralo po starom pravu, reklo sa svoje strane: mi smo ga birali, on je naš sudac, ban mu mora dati svoj pečat sudbeni, mi mu dajemo pečat sabora. Neima sramote, koje nebi pristaše Erdedovi nanesli Frankopanu. Imao je ban da zauzme grad Greben, koji je bio svojina Franje Badana, jednoga od glavnih vojvoda Bethlenovih. Ban stisnuo grad i stao ga biti sa svih strana. Tobožnji pristaše kraljevi stali su u savezu s obsedjenici, samo da ban neosvoji grada, samo da se pred kraljem osramoti. Osvojio ga je, ali ga je izdajom izgubio. Nanesli su mu jošte jednu najveću sramotu po plemiču Ivanu Krušelju. Brbljavi i zlobni Krušelj tužio bana Nikolu, daje silovao jednu djevojku Erdediansku, i tužio ga javnomu sudu kraljevstva. Taj jadni čovjek bio sam okrivljen, da je u savezu s Bethlenovci. Ban se razbiesni na toga bezsramnika, dade ga uhvatiti i izba- tinjati. Kadi izdajstva domovine metne ga na torturu i dade ga smaknuti. Čini se, da su Erdedi radili banu upravo o glavi, što je jošte jače smutilo Frankopana. Bio je ban sazvao sabor radi po- treba zemlje. Došli su plemiči, ali o potrebah niti čuti, ved psuj bana, da njega nede za bana, da nede pladati dade dokle je on tuj, niti de idi u vojsku. Kad su mu to izkazali, a tako su i kralju pisali, onda zasjedni sve plemstvo sabora hrvatskoga na pripravne ved erdedianske konje i razleti se po ulicah zagrebačkih i navie- 136 KNJIGA DESETA. štaj narodu, neimamo više bana, nitko nesmije biti pokoran Ni- koli Frankopanu, pak su se razvikivala sva moguda i nemoguda sramotna djela Nikolina. Dodijalo to Nikoli, te ostavi domovinu svoju, ali se jošte na banstvu nezahvali. Istom poslije cielc go- dine položi tu čast na šoprunskom saboru g. 1622. Kralj ga ostavi na svojem dvoru i liepo mu je poslužio pri dogovaranjih 0 miru s Turci. Zivudi izvan domovine, nije na nju zaboravio, jedan dio svoga imetka ostavi na uzgoj plemidkih mladida u Za- grebu i na mnoge plemenite svrhe, te se tako pred potomstvom preliepo osvetio svojim groznim dušmanom, koji mu nisu dali mirovati ni banovati u domovini. Dok je plemstvo hrvatsko ovimi svadjami sapinjalo snagu i umanjivalo ugled kraljevstva, izvojevao je kralj Ferdinand dne 8. novembra 1620. na Bieloj gori sjajnu pobjedu nad Česi, po posljedicah svojih jednu od najstrašnijih u povjesti čovječanstva, gdje je jednom jedinom bitkom sudbina liepoga kraljevstva češkoga za stoljeda odlučena. Kako je Ferdinand davio veliko i mogude plemstvo češko i kako je palio i ništio cvatudu knji- ževnost češku, samo spominjemo zato, jer se od toga tako prepao novi kralj ugarski Bethlen Gabor, da je za dva mjeseca poslije bjelogorske bitke počeo dogovaranja o miru s Ferdinandom, koja 1622. su se svršila u Nikolsburgu dosta povoljno po kneza erdeljskoga. Ferdinand je posije ovoga mira sazvao sabor ugarsko- hrvatski u Soprun g. 1622. Pozivajudi Hrvate u taj sabor želio je, da neudju u slogu s buntovnimi Ugri, pak im je u samom pozivu obedavao, da de po njihovoj pravednoj želji m-editi krajinu po svojih i staliških povjerenicih. Stališi jedni i drugi navališe na kralja, neka zadovolji ved jednom zahtjevom i zaključkom stališa, na koje je prisegao. Dadu od gradova u Ugarskoj imao je odsele za rat pobrati palatin, a u Hrvatskoj ban. Hrvate ipak ponješto zadovolji, davši im za bana mladoga i junačkoga Gjuru Zrinskoga, koji se je i prijateljstvom kraljevim i izvan- rednim junačtvom i liepom naobraženošdu uma mogao ponositi, što sve i kralj priznaje u svom pismu na stališe hrvatske i jošte dodaje , da ga je izabrao i „radi neumrlih zasluga djedova njegovih za cielo kršdanstvot' Novi ban unidje s banderijem banskim u Zagreb, gdje je uveden u čast po starom običaju. S veseljem odlučuju stališi novu vojsku kralju na pomod i izvan domovine. FERDINAND DRUGI. 137 V. stojimo pred čudnim momentom poviesti naroda našega, gdje stupa kao vojnički narod pred sud zapadne Europe, koja ga je dosele poznavala samo po glasu o ratovih s Turci. Hrvati nisu uticali u veliki tridesetgodišnji rat kano politički narod, ved samo kao vojska careva, nosec svuda tres i urnebes, kamo se god pojaviše. Mnoge najznamenitije i najkrvavije bitke oni V odlučiše i učiniše ime svoje strašno Švedom, Francuzom i Niemcem. Priče, pjesme i bajke prihvatiše i nezaboravno učiniše u narodih ovih ime hrvatsko. Budući da su dolazili večinom kao neprijatelji nečuvenim i nevidjenim turskim načinom ratovanja, zato pade i ljaga na ime naše. Nikada ipak niti najvedi neprijatelji, sipljud očito mržnju na našu vojsku, neusudjuju se zatajiti udivljenja nad junačtvom Hrvata. Hrvatske čete bijahu skoro sami konjanici, znalo ih je bivati svega skupa 20 — 30.000 vojnika. Na svojih malih, brzih i uz- trajnih konjih služili su osobito za predstraže, za patrole, za pribavljanje hrane, za nenadano napadanje neprijatelja. Oni prvi započeše skoro svaku bitku, a mnogu obišavši neizmjernom brzi- nom krila neprijateljeva i dovršiše. U jurišanju krenuše najprije diagonalnom linijom na desno, te upališe lievi samokres, zatim pohitiše na lievo, upalivši desni samokres, tad opet na desno, ravno paledi iz karabinka. Umni kralj Gustav Adolfo izmisli prvi način, kako da se opre opasnoj navali Hrvata, prilikom rekognosciranja i pred- stražne borbe. On stane pošiljati na Hrvate pješačke čete ojačane četicami draguna i kirasira. Pješaci bi opalili puške, pak se posakrili za nasipe ili u grmlje, konjanici sakriveni čekali bi, dok se Hrvati progoned pješake nerazprše, onda bi istom iz busije provalili paledi svoje muskete, koje su dalje nosile, nego li carski karabini. Ali u ratnoj žestini i bjesnodi, tako bi se brzo Hrvati pomagali svojom prirodjenom lukavosti i hitrinom, da su skoro uviek neprijatelja u najvedu smutnju dovodili. Gustav Adolf vele, da ih je nazivao „novim plemenom djavola", a nje- mački narod pjevao je pjesme, u kojih se sila i okretnost Hrvata samomu paklenskomu vragu pripisuje. Samo odjelo hrvatskoga vojnika i sjajno oružje prikazuje se čarobno u njemačkoj pučkoj priči i pjesmi. Nad modrom 138 KNJIGA DESETA. dolamom urešenom srebrnimi putceti udarala u oči široka crvena kabanica, a na glavi crvena kapa urešena srebrom i visokim perom. Osim puške karabinke bila bi za pašom dva samokresa, a onda sablja ili handžar ljuti, pred kojim je drhtao vojnik svakoga naroda. Svaki bolji junak imao je oružje srebrom okovano, a najodličnijim i uzda i sedlo na konju bijahu srebrom urešene. V Ćete hrvatske donosile su iz domovine svoju nam ved poznatu zastavu, na kojoj je bila slika Majke božje sa grbom hrvatskim. Hrvati imali su i svoje domade i tudje vojvode. Najglavniji su sva- kako Ivan Ljudevit I z o 1 a n i i Ivan W e r t h. Motredi u ovom ratu samo junačtvo vojske hrvatske, nemarimo za okrete mnoge poli- tičke, niti nemožemo po svih bezbrojnih bitkah sliediti, gdje se je za slavu i korist Ferdinanda II. hrvatska krv prolievala, ved demo samo glavne i odlučne spominjati. Pravi i odlučni uticaj junaka naše krvi počimlje sa vojvod- stvom odličnoga i veleumnoga češkoga velikaša Albrehta Wallen- 1635. steina, koji u najvedoj nevolji, kada se je g. 1625. proti caru i ligi svezala Danska s Englezkom, Francezkom i Holandijom, caru ponudi, da de sabrati o svom trošku 50.000 ljudi i da de ih sam hraniti. Uz Wallensteina prista njegov stari ratni drug voj- voda hrvatski Izolani. „Kat se ratom hrani", to vele da je prvi izrekao Wallenstein, a njegovi su ga Hrvati dobro razumili. Kada se je po tredi put digao Bethlen, vojvoda erdeljski, da si pomodju turskom i protestanske njemačke unije izvojuje prestolje ugarske, posla mu unija hrabroga Mansfelda na pomod. Wallenstein razbije Mansfelda kod desavskoga mosta, te je voj- voda protestantski mogao samo s ostanci svoje vojske prodrieti u Ugarsku i s Bethlenom se sjediniti. U ovoj znamenitoj bitci ved se odlikovaše Hrvati, koji su onda krenuli u progon Mans- feldov u Ugarsku zajedno s Wallensteinom. U to dospije s voj- skom iz Hrvatske i ban hrvatski Gjuro Zrinski. Priča nam je ostala, kako je u jednom poboju s Bethlenovimi Turci poletio mladi vatreni ban za najuglednijim begom turskim i mačem mu odrubio glavu, pak ju donio Wallensteinu s riečmi: „Ovako se kazne carski neprijatelji^' Wallenstein kao da de prezreti bana reče: „Vidio sam i prije jur dosta takovih glava", al Zrinski mu brzo odvrati: „Mogao si vidjeti, ali ih sam odrubio nisii' Vele, da je ohologa Wallensteina ovaj izraz banov tako uvriedio, 1636. da ga je pri svojem stolu rotkvom otrovao. Zrinski umre i od- FERDINAND DRUGI. 139 vedoše ga u grad njegov Cakovac, a vojska banova prista pod zapovied Izolanovii. Izolani osvoji sa svojimi Hrvati šanceve Bethlenove kod ugarskoga Novoga Mjesta, koje su branili Mansfeldovi di-aguni. Mansfeld bude razbit i pobjegne preko Hrvatske s namjerom da ode u Mletke, ali na putu umre. Bethlen ponudi caru mir i nije se više bunio. Jedan odjel Hrvata krenu iz Ugarske, da sudjeluje u ratu dan- skoga kralja. Dospiju u znamenitu bitku kod L ii t z e n a (g. 1626.), gdje se je riešavala sudbina izmedju Danske i Njemačke. Voj- voda carev bio je Tilly. Bitka se zametne strašna, dobit je sad na jednoj sad na drugoj strani. Danci bješe jur doprli do Til- Ivevih topova, da ih otmu, natjerali su bili njeke njemačke pje- šačke i konjaničke regimente u blato, odkuda im nikad nikamo. U taj čas zatrube iza ledja danske vojske hrvatske trublje i za- bune svu dansku vojsku. Tilly udari u taj tren sa svom silom na Dance i stavi se na čelo onih regimenta, koje su bile počele uzmicati, danski konjanici poslani na Hrvate razpršiše se u div- ljem biegu. Zabadava priskoči napokon sam kralj Kristijan IV. svomu vodji na pomoć , ali dodje već prekasno. Kralj se sam jedva kao čudom njekim spasi, a deset hiljada Danaca pokri bojno poljne. Danska je odmah stala ugovarati o miru i sretno ga je dobila, ali nije smjela više uticati u poslove njemačke. Duž svih obala baltičkoga mora sa Wallensteinom nastave Hrvati svoje vojevanje kroz dvie godine, dok Wallenstein nemi- lostnim izvadjanjem restitucionalnoga edikta nije pao u nemilost katolikom i protestantom i svim onim vlastim, kojim je žao bilo, i629. što car ima takva vojvodu i takvu vojsku. Wallenstein ode s vojvodstva, a Gustav Adolf, švedski kralj, banu u Njemačku na zaštitu protestanta. U nesretnoj velikoj bitci kod Breitenfelda g. 1631. stajao je Izolani s Hrvati na desnomu krilu proti sak- 1631. sonskoj vojski i natjera ju u sramotan bieg ; saksonske regimente uzmicahu pred biesnimi nasrtaji Hrvata. Sam vojvoda saksonski bio je medju prvimi u biegu, te je bjegajuč i šešir izgubio. Sav saksonski tabor osvoje Hrvati. Ali zato se desnomu krilu zlo do- godilo. Kralj Gustav Adolf protjera u bieg Papenhaina, a onda raztepe središte Tilljevo, sam Tilly ranjen pobježe u Halle. Izo- lania imenova kralj generalom i glavnim zapoviednikom svih hrvatskih četa upravo za junačtvo u ovoj bitci. 140 KNJIGA DESETA. Nesreda za nesrećom i pogibelj za obstanak carstva prisilila cara Ferdinanda, da je opet zamolio Wallensteina, neka bude generalissimus svih carskih vojska. U taboru proslavljenom u 1632. svjetskoj historiji kod Niirnb erga g. 1632., gdje su stala dva najveda vojvode svoga vieka jedan prema drugomu, Gustav Adolf prema Wallensteinu, stajalo je pod Izolanom deset hiljada Hrvata na desnom krilu kod potoka Bibera. Osim šest hiljada Bavaraca bijahu oni jedini konjanici u Wallensteinovoj vojski. Naprama Hrvatom stojaše na lievom krilu neprijateljskom sam kralj švedski jurišaju(5 na njih čitav dan 24. augusta, nu svaki njegov juriš bude junački odbit. Pod večer istoga dana, kada jur kralj švedski stade uzmicati, puste se hrvatski konjanici za njim u potjeru i uhvate slavnoga švedskoga vodju Torstensona, te odlučiše konačnu pobjedu. Hrvati se licem u lice ogledaše s Gustavom Adolfon i u onoj največoj, najslavnijoj i poslednoj njegovoj bitci kod Liitzena 16. novembra god. 1632. Sad su bili Hrvati na lievom krilu, a kralj na svojem desnom. Iza žestoke borbe povede kralj svoje finlandske konjanike na lahko obučene Hrvate i moradoše za čas uzmaknuti. Nu kad se borba u središtu zametne, vrate se biesno Hrvati u ljuti boj , u kojem pade i sam kralj Gustav Adolf. Priča je njemačka rekla, da je od hrvatske ruke pao, a historija ju je u tom sliedila. Hrvati stali su vierno uz Wallensteina, dok je carev vojvoda bio, a kada je Wallenstein sbog namišljene izdaje po urotnicih 1634. umoren, predju pod zapovied careva sina Ferdinanda III., ved od g. 1525. okrunjenoga kralja ugarskoga i hrvatskoga, komu su pomogli do slavne i odlučne pobjede kod Nordlingena. Prema Hrvatom stajahu Bernhard Weimarski i maršal Horn. Obadvojicu u bieg natjeraše, ujedno obkoliše švedske i virtem- beržke pješake i posjekoše ih skoro do jednoga, zaplienivši topove i puno prtljage. Čuvši zatim, da se njeke švedske čete žele spasiti u grad Nordlingen, obidjoše ih Hrvati kradim putem i potjeraše ih natrag, što istom do kraja smuti neprijateljsku vojsku, te bude hametom potučena. Tu poginu do Iz. 000 neprijatelja, u roblje pade 6000, med njimi i maršal Horn, a Bernhard Weimarski sretno uteče. Ova pobjeda bude i po hrvatskih crkvah proslavljena običnom slavospjevnom službom, mladomu kraljevidu pobjeditelju dala je sjaj velikoga vojvode, carevcem pribavila novih saveznika, a Švedom navieštala razsulo njihove prevlasti u Njemačkoj. FERDINAND DRUGI. 141 Kada se je god. 1635. Francezka umiešala u rat, prejahuju 1635. hrvatski konjanici i u Francezku, te vec sliedede godine obkoljujud St. Denys mogoše vidjeti pred sobom priestolnicu Francezku. Spomenusmo njeke crtice iz ovoga europejskoga rata i to upravo iz najodlučnijih i najvećih bitaka, ne da opišemo trideset- godišnji rat, s kojim je jedini savez hrvatske poviesti osoba kraljeva, ved da pokažemo, kako je odlučna bila hrabrost hrvatska i prema najslavnijim vojvodam i proti najhrabrijim vojskam. VI. Vratimo se u domovinu, da joj vidimo stanje i bitisanje i da ogledamo odsjev ovoga velikoga rata na Hrvatsku. Godinu za godinom orila se ratna trublja povjerenika kra- ljevih, kojom su zvali u ovaj rat. Osobito sa krajine kretalo se sve živo u rat tako, da su se više puta pobojavali Hrvati, ako li Turci vedom silom na zemlju navale, da de ovaj „antemurale christianitatis", kako sami vele, na jednom izčeznuti sa lica zemlje. Kada je god. 1632. sjajnimi pobjedami Gustava Adolfa kralj Ferdinand bio u strahu i za sam Beč i za svoje nasliedne zemlje, poslao je opet u Hrvatsku svoje ljude, da dovedu puno vojske. Stališi to zabrane, navodedi, da su ved tolike hiljade izvedene iz kraljevstva, da ved malo ljudi u zemlji ima, a oni se moraju svaki dan bojati, da de im jaka turska vojska pro- valiti u zemlju, nisu ni za to sigurni, nede li i erdeljski vojvoda opet ustati na kralja i udariti na Hrvatsku. Sami da se spre- maju i do poslednjega čovjeka na krajinu, da se brane od Turaka. I Ugarska otimala se kralju koliko je mogla, da joj naj- snažniji dio naroda neode iz zemlje , ali nije uspjela. Kralj u svojoj nevolji nije popuštao ni Ugarskoj ni Hrvatskoj. Banu i paiatinu zapoviedi, da moraju dopustiti sabiranje vojske. Kralj obeda Hrvatom, da de poslati posebnoga poslanika k porti, koji de osigurati podpuni mir izmedju Turaka i Hrvata. Neka mu samo kažu sve nepravedne provale i otimanja portinih podanika na našoj strani. Drugi znameniti posljedak ovoga rata za vlade Ferdinanda II. bio je osnutak krajine hrvatske, kojom je iz kraljevstva hrvat- skoga izsiečen posebni teritorij pokoran samomu kralju izvan vlasti bana i stališa hrvatskih. 142 KNJIGA DESETA. Spominjasmo ved, kako je Ferdinand prisegao vratiti krajinu pod vlast bana hrvatskoga, a godine 1622. izašla je komisija kraljevih i staliških ljudi, koji de tobože po želji stališa hrvat- skih urediti odnošaje naroda u ki'ajini i predati ih pod bana hrvatskoga. Po volji kraljevoj a po naputku stališa susjednih zemalja digoše kraljevi generali, kojim je milo bilo gospodstvo u hrvatskoj zemlji, nebo i zemlju na noge, da se ovaj dio hrvatske zemlje posvema odciepi od HiTatske. Car Ferdinand rado je to pomagao, jer je mogao absolutnom svojom voljom s ovih strana dovoditi sebi vojsku u Njemačku, koliko je htio, trebao i smogao naplatiti. Kada se je narodu u varaždinskoj krajini proglasilo, da de đodi kraljevi povjerenici, koji de ih metnuti pod bana i biskupa zagrebačkoga, sastane se sav narod vlaški uRovišdu i prisegne, da de radje umrieti, nego li dođi pod vlast popova i plemstva. Povjerenikom da se nesmije nitko pokoriti, a ako im kralj neda bolje pravice, da de si tražiti drugoga gospodara. Turci se spre- maju, a oni stoje s Vlasi u savezu, tako javljahu na dvor kralju njegovi generali, zato neka ostavi ovaj narod pod njihovom vlasti, kako je i do sada bilo. Kralj je dopuštao stališem hrvatskim, a tako je zapoviedao i povjerenikom, neka upute narod, da onoj gospodi zemaljskoj .pladaju podanici, koji su iz Turske došli, na čije su se zemljište naselili. Na čiju je tko zemlju sjeo, onomu neka i plati, u tom se je javno slagao sa stališi. Ali sada su dokazivali protivnici hrvatski, da su ove zemlje bile toliko godina puste i neobradjene, kao da su postale time ničije. Kralj je opet od stališa iskao, da svatko za svoje zemlje starimi izpravami svoje pravo dokaže, a mnoge su te izprave u ratovih propale, mnogi rodovi izumrli. Inače da svaka zemlja bez izprave jeste kraljeva, pak ju on daje komu hode. Za mnogo godina morale su potrajati takove pravde. Napokon svjetovahu kralju povjerenici, neka plemide hrvatske odšteti ili zemljom drugdje ili novcem, pak da je onda zemlja njegova, kojom može po volji razpolagati i podati joj onu upravu, koja bolje služi interesom dinastije i carstva. Kraljevi povjerenici crtahu crne neprilike stališem hrvatskim, koje de se poroditi, ako u njihove ruke sva krajina dodje. Sada u kraljevstvu da liepi mir vlada, vlasi de onda pobjedi k Turkom, pak de s njimi zajedno opet navaljivati na ovu zemlju. Vojničke FERDINAND DRUGI. 143 uprave ovdje, gdje je narod uviek pod oružjem, da nije mogude odieliti od sudbene i upravne. Kraljevi povjerenici, a osobito njegovi generali i kapetani dokazivahu s druge strane narodu, da će biti kmetovi i robovi veKkaša hrvatskih. Mi smo ved spominjali stare zakone od stotine godina, gdje su Hrvati puku na krajini zapoviedali stražiti i gradove popravljati, ali druge dade i terete nosio je uviek samo onaj dio naroda, što je bio podalje od krajine turske i nije bivao svaki dan pod oružjem. Da i neimamo toga stoljetnoga običaja, evo doslovna zaključka sabora našega na hrvatskom jeziku od godine 1629. 1629, „Slobode vlaškim sinovom, ako se dobrovoljno k or- sagu pridadu od orsaga slobode ovakove hote imati: Najprvo na tlaku nebudu hodili i za kmete nebudu držani. Drugo č, gospodi zemaljskoj ono budu davali, što su do seh dob generalu i kapetanom davali, ali ono kako se zemalj- skum gospodum drugem putem pogode. Tretič, pomoč med orsag spodobnu na orsažku i svoju obranbu i slobodu onak da budu davali, kako se s orsagom pogode. Četrtič, gospode zemaljske polag slobode njihove da budu pokorni. Petič, što se vojskovanja dostoji u tom da budu podani gospodinu banu, ali onomu orsažkomu gospodinu, koga gospodin ban s orsagom skupa postavi, tako da on od gospodina bana bude imal posluh imati. S e s t i č , da vlaški sinove zevsema budu orsažki kotrigi, ter s orsažkimi pravdami živui' Ovi članci sabora hrvatskoga izmiruju nas posvema s plem- stvom hrvatskim, jer su pravedni za narod na krajini, koji s puškom na ramenu obdjelava polja svoja. Ali jedno pitanje smučivaše osobito tako zvane vlahe, a to je vjera. Na krajini bilo je katolika i vlaha, a pri svih smutnjah u\iek je govor samo o vlasih zato, jerbo katolikom nitko vjere dirao nije. Vlasi su se doselili na zemljište kraljevstva hrvatskoga upravo u onaj čas, kada su se sve susjedne zemlje stale krvariti u najgroznijih ratovih zato, da nebude katolička vjera jedina državna. Hrvatska je upravo tada najviše držala zastavu kato- ličke crkve i izricala u svakom saboru: na zemlji hrvat- skoj jedina je vjera katolička. Evo u ovih liepih člancih 144 KNJIGA DESETA. 0 pravoj slobodi naroda, kako je u ono doba malo gdje bila, neima o slobodi \^ere ni spomena. Vlasi zbilja sa svojim prvim vladikom Simunom Vra tanjom u varaždinskoj krajini odmah ipri- znaše državnu vjeru hrvatsku. Vladika ode u Kim na posvetu i nastani se u Marci na zemljištu biskupa zagrebačkoga u samo- stanu svetoga Vasilija, koji su pomogli graditi biskupi zagre- bački. Ovu visoku tanku i prostomu razumu predaleku viersku razliku, u koju stupiše time, što je njihov vladika priznao vrhov- nom glavom crkve papu rimskoga, jamačno nebi bio puk niti opazio, da su bili oprezniji i nježniji prema veličini i svetosti predmeta svedenici latinski. Svetost stare vjere u ovom puku i nježnost čuvstva za njegove stare posvećene običaje nisu znali cieniti biskupi zagrebački. Oni su ovoga vladiku smatrali samo za svoga vikara, a od njegovih viernih stali su odmah iskati za sebe desetinu. Težko im je bilo gledati u vlaha stari koledar, a još teže njim opojenim latinštinom stari grčki obred na staro- slavenskom jeziku. Latinski svečenici s latinskim jezikom stali se tiskati medju onaj prosti i surovi narod, koji je svu svetinju vjere Isusove gledao jedino u obredu svoje crkve, a zakone mo- ralne crpio istom iz svojih narodnih običaja. Ove vierske nesporazumke zaoštrivahu dakako neprijatelji Hrvatske. Umre vriedni Vratanja, a na njegovo mjesto za vodju vlaškoga naroda stupi arkimandrita Maksim Petrovič, koji je poveo u Njemačku deputaciju vlašku, da ih car metne pod ge- nerale i kapetane, a ne pod bana i gospodu hrvatsku. Na jesen 1630. godine 1630. primi deputacija iz ruku carevih u Kegensburgu osebna privilegija, a Petroviča imenova car vladikom, jer se je očitovao i pred carem i pred papinim legatom, da de slušati papu. Povlasti ove za varaždinsku krajinu predaju svu upravu u ruke knezova, koje si je narod sam birao, a svi knezi triju ka- petanata križevačkoga, koprivničkoga i ivaničkoga sastanu se u glavnom mjestu kapetanata, te biraju vrhovnoga sudca i njegove prisjednike. Kralj im je obedao sigurnost u zemljah krune ugarske i da nebudu nikomu drugomu pokorni nego njemu i njegovim zakonitim nasljednikom kraljem ugarsko-hrvatskim i postavljenim od njega generalom i kapetanom, a zemlja gdje sjede da je nji- hova svojina. Vladika Petrovid vrativši se kudi sada okrene kabanicu, ode u Ped na posvetu i ustane odlučno proti rimskoj vjeri. Zabrani FERDINAND DRUGI. 145 svomu narodu novi gregorianski koledar, dapače stare stanovnike katolike u onih stranah stanu mamiti na svoju vjeru, koju su mnogi i primili. Ovaj nemirni čovjek stavi se napokon i na čelo 1633. jedne čete, da tjera stare stanovnike katolike, jer da je ovu svu zemlju car vlahom dao. Bilo je u onih krajevih imanja Erde- dovih, Ratkajskih, Sekelskih i mnogih drugih, koja je tobože car vlahom darovao, pak si ih sada uzimlje. Petrovid, kako je pre- vrtljiv bio, posla dapače po pripoviedanju samih vlaha, ova nova privilegija turskomu caru, da će sa svojim narodom k njemu proči, ako mu dade ovako va privilegija, a sužnji bivši u Cari- gradu pripoviedahu, da su ga glavom tamo vidjeli. Napokon je carski general morao s vojskom izači, da u red spravi toga ne- mirnoga čovjeka. Dok se je narod prevareni uputio, da ga je vladika varao, tomu su godine prolazile, prošlo je dapače i sto- Ijede, a još se je med narodom vjerovalo, da je car dao vlahom svu zemlju izmedju Save i Drave. Kralj Ferdinand proglasio je sve ove zemlje za kraljeve, jer su ciela decenija puste ležale, a gdje su jošte vlastela hrvatska uzdržala svoje gradove, gledao je da ih iztisne ili kakovim imanjem u drugoj svojoj zemlji ili novcem. Svemu narodu na krajini davaše tolike polakšice, da su ljudi odbjegavali vlastelu i dali se pod vlast generala. Tako je Ferdinand drugi osnivao posebni teritorij, koji je stao no- siti ime krajine varaždinske, a tamo preko Kupe krajine hrvatske iliti generalata karlovačkoga. Ostanci zemlje naše budu tim od samoga našega kralja na dvie pole razsječeni, i učinjen je početak stoljetnim smutnjam, gdje narod jedan pod jednim kraljem u svojoj vlastitoj zemlji mora se boriti za jedinstvo zemlje. Ovo kalanje zemlje naše po samom kralju na korist njegovih nasliednih provincija i od njega obljubljenih svakojakih tudjih generala zadavalo je velike udarce i državnomu pravu hrvatskomu. Hrvatski stališi stanu se sada za zajedničku obranu sve uže stiskati sa stališkimi drugovi Ugarske. Hrvati na primjer nisu imali pravo birati palatina ugarskoga do ovoga vieka, sada sami mole, neka im se to pravo dade. Sretni su bili, kada su ga dobili, nadajuči se u zaštitu palatinovu i „brace ugarskei' Sretni su bili, kada je njihov podban (god. 1625.) dobio uz bana glas i sielo u velikaškoj kuci Ugarske. Mnogi velikaši hrvatski poči- mali su Ugarsku smatrati svojom prvom, a Hrvatsku drugom (Smičiklas : Povjest hrvatska. II.) 10 146 KNJIGA DESETA. domovinom, a na sve je to vodila jedna pomisao : da se zajednički obrane od nasilja njemačkoga. Pored svih tih jada kraljevstva, gdje su od ostanaka uči- njeni još manji ostanci, osjeda se u ovo doba poviesti hrvatske njeki blaži i bistriji zrak prosvjetni, koji je stao zanositi sve plemenitije slojeve družtva narodnoga. Narod odmarajud se od ratova svakdanjih sa krvožednimi nevjernici stao se brinuti za školu i crkvu, za napredak i blagobit života svoga. Hrvatske crkvene knjige pisane nekada posvećenom kod Hrvata glagoljicom ved su skoro izčezle bile. U rukopisno doba književnosti cvale su, a u doba knjigotiskarstva ved su skoro zaboravljene bile. Cielo primorje hrvatsko uzzujilo je od žubora za no^dmi svetimi knjigami. Sbor se je sastao (god. 1619.) u Bribiru i pozva u svoju sredinu vriednoga Franju Glavinida, da ih svjetuje i da on knjige uredi. Po nagovoru svedenika hrvat- skih stao seje za ovaj preporod svete knjige zanimati i car i papa. Rimska se kurija dapače stala otimati zato, da knjige pod nje- zinim okriljem u Rimu izdane dobije narod hrvatski. Tri sjeminišta hrvatska u Zagrebu, Beču i Bolonji započeše sada pravi cviet svoj. Bečko se je sada istom darežljivošdu Dvorni- Čida Napulija, kanonika zagrebačkog sa svimi gospodskimi udob- nostmi uredilo. U samoj domovini osnovaše Hrvati (g. 1628.) u ruku reda Isusovaca više humanistične škole, za koje su po zaključku sabora morali prinositi svi velikaši i plemidi, a ne prosti narod, koji nede slati u te škole. U rimskom našem sv. Jerolimu znamo, da su se u ovo doba sastajali Tomko Marnavid, pjesnik hrvatski i pisac mnogih učenih djela, Bartol Kašid, Rafo Levakovid, Pavao Gučetid, prijatelj pape Urbana VIII., de Dominis, Gjono Palmotid, pjesnik Kri- stiade, Nikola Bolica, pjesnik iz Kotora, Nikola Brautid, sve pisci hrvatski i pjesnici i u samom Rimu poštovani sa svoje učenosti. Vedina ovih ljudi jamačno se je rado zanimala u vječnom gradu sa naumljenom preobnovom svetih knjiga crkve hrvatske. Ako i nisu svi ti ljudi bili na okup u jednom sboru, kao kakva aka- demija hrvatska u Rimu, ali ipak sastajanjem plemenitih učenih sinova naroda našega sa svih strana njegovih upravo u tudjem svietu postavljala se je prva klica prosvjetnoga ujedinjenja svega naroda. Dakako da se je ujedinjenjem obiju vjera u našem na- rodu mislilo u Rimu najprije dođi do cilja. Vedinu ovih liepih FERDINAND TREĆI. 147 prosvjetnih zametaka ravnao je i podupirao odvažni, učeni i pleme- niti Benko Vinkovid, najprije kanonik a kašnje biskup zagrebački. On je uredio bečki hrvatski zavod, on je branio g. 1632. od silnoga ugarskoga episkopata obstanak hrvatskih naučnih zavoda, kada su Magjari to sve htjeli saliti na jedan ugarski kalup i iskali su dapače, da se ti zavodi hrvatski dokinu. On je branio po- sebni obred crkve zagrebačke, a da se neprimi obred i breviar rimski. Primas ugarski i papa ukoriše ga, a mladi kralj Ferdi- nand III. naknadi ga za te ukore onim darom, koji su njemu bili Hrvati dali, kada se je krunio. Taj kraljev poklon vried- nomu Vinkovidu zabilježiše na vječnu uspomenu stališi hrvatski u zapisnik sabora kraljevstva. Trgovina krenu takodjer sada slobodnije na jadransko more i u njemačko carstvo. Vidi se to po tom, što su stališi hrvatski brigu 0 tom vodili, da u Hrvatskoj prolazi novac, koji se rado prima izvan Hrvatske. Ovi prosvjetni znaci probudjenoga novoga duha u narodu hrvatskom zanimahu u doba mira u domovini sve višje stališe, zato im dadosmo spomen u političkoj poviesti. Oni objavljaju novu dobu poslije žitva-dorožkoga mira i daju nam veselje i utjehu, kako je narod naš brzo i veselo kadar koraknuti na polje prosvjete, čim barem za čas baci krvavi mač u korice. Od god. 1628. banovao je u Hrvatskoj Sigmund Erdedi, sin slavnoga Tome. Suvremenici niti ga nehvale, niti nekude. Ferdinand II. umre 15. februara 1637. i ostavi svomu na- 1637. sliedniku sinu veliki rat i prazne blagajne. VII. Mladi kralj Ferdinand III. bio je jošte za živa otca uveden u veliki rat, komu nitko nije mogao proredi kraja ni konca, kako je sada u njem stala sudjelovati i Švedska i Francezka, a zanimao je svu Europu. Ferdinand je posvetio ljepši dio svoga života samo ovomu ratu, koji je kao vatren i oduševljen katolik vodio, sabirudi zanj vojske skoro nesmiljeno iz svih kraljevstva i zemalja svojih, koje je upravo sbog ovoga rata previše zabo- ravljao. Poslije ovoga rata malaksale su mu sile tako jako, da su sve različite zemlje i narode stali vladati miljenci njegovi, koji su se skupljali u viedu oko njega na kraljevskom dvoru. 148 KNJIGA DESETA. Po mislih i željah ovoga sbora oko kralja imali bi se vladati svi narodi pod žezlom Ferdinandovim , a Hrvati i Ugri nisu imali ovdje glasa, ved bi morali žrtvovati mnoge svoje državne i narodne osebine, da bude što jednoličnije vladanje u svih zemljah habsburžkih. Kao što je francezki svemožni prvi ministar Mazarin vladao jednakom silom nad svimi zemljami Francezke i u kralju Ljudevitu XIV. se usredotočivao sav suverenitet naroda francezkoga, tako je imalo biti poslije tridesetgodišnjega rata i u vladanju kude habsburžke. Premda Hrvatska od pomanjih provala turskih nikada nije bila sigurna, morala je ipak bez prestanka slati vojsku u Nje- mačku. Sa krajine iskao je kralj dapače od svake kude po jednoga momka, bilo konjanika ili pješaka. Čudesa hrvatskoga junačtva i u nastavku tridesetgodišnjega rata neprestaju tudjinci prijatelji i neprijatelji pripoviedati i onda, kada su druge carske vojske na sve strane malaksale. Mi demo opet samo njeke zgode spomenuti. 1638. Oko znamenite tvrdjave Breisah na Kajni otimali se Švedi i Francezi. U njoj su bili Hrvati u posadi, a sjedinjena vojska francezka, švedska i weimarska postavile se prema tvrdjavi, da ju osvoje. Nestajalo u tvrdji hrane. Tri stotine Hrvata odvaži se, da bradi hrane unesu. U tamno doba nodi svaki s bisagom brašna na ledjih dopuzaju upirudi se na ruke i noge do zidinah gradskih i pruže bradi hranu, i odpuzaju do zakritih konja. Sjedoše na svoje brze konje, a neprijatelj se uzbudio. Kao munja proletiše na brzih svojih konjih kroz sam tabor neprijateljski, sjekudi sve izpred sebe, što im se na put postavilo i protivilo. Tvrdja je bila sa triju strana riekom Rajnom obKvena, a na kopnoj strani bile su jake straže, obkopi i nasipi. Suvremenici su taj čin Hrvata kao čudo pripoviedali i opisivali. 16^0. Godine 1640. umre junački Izolani, a Hrvatom bude vojvoda Ivan Werth, komu su oni u njemačkoj priči i poviesti neumrlo 164:2. ime pribavili. Dne 13. novembra god. 1642. razbije Werth sa svojimi Hrvati jaku francezku vojsku. Dvie hiljade Hrvata udari na 19.000 Francuza, i sjajno ih pobiede. Do 3000 palo je neprijatelja, a 7000 ih poloviše, i med njimi pet generala i do dvie stotine častnika. Nedemo dalje baviti se u Njemačkoj, kada se je samoj 16U. domovini spremala velika pogibelj godine 1644. Kralj je izveo bio toliko vojske iz Hrvatske, da ved niti za najvede novce nije FERDINAND TREĆI. 149 bilo moguće nadi ljudi, koji bi za pladu u rat pošli. U Ugarskoj V opet digao se saveznik Šveda i Franceza vojvoda erdeljski Gjuro Rakoczj i izdao je proglas na Ugarsku, da dolazi „oružanom silom spasiti narod ugarski od robstva Niemacat' Sva je gornja Ugarska pristala uz njega, a Ferdinand se je ozbiljno pobojao, da je Ugarsku za uvieke izgubio, jer je medjutim pobjedonosno napredovala švedska vojska kroz Češku i Moravsku prema Beču, da se s pobunjenom Ugarskom sdruže. A ako jošte Turci pri- skoče u pomoć Rakoczjju, onda se je morao pobojati i za sve druge svoje zemlje. Kralj zabrinut pozove Hrvate , neka mu šalju pomodi u Ugarsku i neka mu pomognu spasiti svetu krunu. U ovo opet doba počeo je veliki kandijski rat, u koji se uplela Venecija s Turskom. Turska vojska kretala se prema mletačkoj Dalmaciji, a bojali se Hrvati, da de ravno preko Hrvatske provaliti u Veneciju. Velikaši i plemidi navališe oko popravka gradova. Na svih krajevih zemlje postaviše straže, dapače su se obnovili zakoni o pucanju iz lumbarda i na novo urediK, da čim prije uzmognu svi kao jedan čovjek skočiti na obranu domovine. Poslanici odu u susjedne savezne zemlje, da ištu pomodi na zajedničku obranu, i da ih opomenu, neka se i oni priprave. Uz ovakove ozbiljne priprave za obranu domovine mogoše Hrvati mirne duše odgovoriti kralju, da nemogu ostaviti domovinu svoju pustu i praznu, i u najstrašnijoj pogibelji ustati de svi na noge uza svoga bana, ostati de u domovini i braniti de ju pod njegovim vodstvom. Njeke su čete hrvatske ipak prošle u Ugarsku, a sredom nije prijao porti ovaj ustanak Rakoczja, kojega je jošte u toliko splašila, da je s carem učinio mir. Mirom u Linču g. 1645. car Ferdinand predade mu njekoliko ugarskih 1645. županija. Da Ugarsku primiri, sazove Ferdinand sabor g. 1646., 1646. koji je trajao godinu dana. Premda je dao povlasti protestantom, opet je gledao i katolike da spasi. Nastojao je i uspio, da su Ugri izabrali bana hrvatskoga Ivana Draškovida — koji je poslije Erdeda banovao šest godina — za palatina. Draškovid je bio katolik dobar, a čovjek veoma uman i ozbiljan, pun nauka i znanja. Onodobni Hrvati bili su sretni, što im ban posta pala- tinom Ugarske. U ovom Rakoczyanskom i tridesetgodišnjem ratu još prije nego što je ugasnula ratna zublja sinuse kao dvie sjajne zviezde na obzorju povjesti dva Hrvata brata Nikola i PetarZrinski. 160 KNJIGA DESETA. Iza prerano umrla otca ostadoše sirotani bez otca i majke. Više velikaša naredi im kralj Ferdinand II. za tutore, koji su ih po želji i zapoviedi kraljevoj dali poučavati od jezuita, a onda su brada pošla na visoke škole u Bolonju. Uspomena na neumrle pradjedove malo je kada podigla i uznesla dva rodjena brata tako brzo i toli veličajno , kako se uznesoše Petar i Nikola. Kao dva blizanca sjajnim umom a junačkom desnicom oba odlična otimlju se za neumrlost Zrinovica Prvi se javi stariji brat Nikola sa 300 momaka u Rakoczijanskom ratu. Četu svoju u škrletu i svili odjevenu dovede u Sokole pred kralja, pak se do brza odlikova na Tisi, razbivši jednu Rakoczijevu vojsku. Sam Nikola glavom osvoji neprijateljski barjak, a car ga imenova generalom hrvatskim. Kad je opet poslije tabora u Ugarskoj car Ferdinand glavom 1647. preuzeo zapovied nad vojskami svojimi, eto opet mladoga Petra Zrinskoga uz kralja u ratu. Kao kapetan žumberački vodio je svoju četu. Gustav Wrangel, švedski general, kada je osvojio Cheb naskoči na Budjejovice, da ulovi samoga cara, koji se je tamo bio utaborio. Podkupio je ljude zato i šuljalo se ved do tri stotine Wrangelovih vojnika u tabor carev. Lahko bi bili uhvatili cara, jer je sve spavalo, ali oko cara bdili su Zrinskovi izabrani Hrvati, koji skočiše na noge. Svede protjeraše i cara iz- baviše. Kada je zatim car Ferdinand iz Cheba krenuo u Plzanj dodje onamo i Petar Zrinski sa svojom četom, u kojoj su bili Gjuro grof Frankopan, sin Vukov, Toma Esterhazi, kanonik Juraj Ratkaj, koji nam ovo u svojoj povjesti pripovieda. Načast voj- vodi i četam izadje sam car s cielim svojim dvorom i velikom množinom gradjanstva i vojske izvan grada na častan pozdrav. Hrvatski vojnici bili su u sjajnom odielu izvezenu srebrom i zlatom, a u njekih bijahu i konji pozladenimi stvarimi urešeni. Zrinski prodiraše sa svojimi četami u Sasku svuda pobjedonosno, ali tridesetgodišnji rat se kraju primicao i napokon mirom 1648. vestfalskim svršio god. 1648. Dva Zrinska započeše svoj junački i slavni život u ovom ratu, ali mnogo ga je Hrvata što mrtvih, što ranjenih, što na bojištu, što u bolnicah i svršilo. Ceska i Moravska, sve njemačke pokrajine, dansko i švedsko primorje. Nizozemska i Francezka raztvoriše svoju hladnu zemlju, da sahrane gomile palih hrvat- skih junaka. Slavno ali strašno ime ostaviše Hrvati u dalekom FERDINAND TREĆI. 151 tudjem svietii, premda kao biesni vojnici nepostupahu inače u stranoj neprijateljskoj zemlji, nego li Niemci u svojoj vlastitoj, nego li Francezi i Valoni u zemlji svojih susjeda, nego li Švedi i Danci u pokrajinah svojih saveznika ili Španjolci u susjednoj Francezkoj i Italiji. Vojnik onoga vremena živio je od pliena i grabeži, a najpitomiji čovjek, kad plieni i grabi, kad još k tomu dugo vremena gladuje i od raznih ratnih nevolja strada, nepozna milosrdja prema onomu, koji mu se uzprotivi ili na sve mogude načine vreba, da ga uništi. A uzmimo na um, kako je težko čekala obitelj hrvatskoga vojnika iz dalekoga svieta, više puta izrobljena od Turaka i drugih zlotvora. Vojnik vojujući u bo- gatoj stranoj zemlji sretno se vraćao ženi i djeci svojoj sa če- merom punim srebra i zlata. Ove male koristi donieli bi preo- stali na životu Hrvati obiteljim svojim. Rat je ovaj imao zna- menitih posljedica za državni i kulturni život srednje i zapadne Europe, a za Hrvatsku nisu doniele one rieke prolivene krvi nikakve koristi. Istina, ime hrvatske vojske bilo je odsele kroz dvie sto godina za kuču Habsburg veoma koristno, jer je zada- valo strah i trepet svakomu neprijatelju, ali zato je upravo sbog izvanredne snage i hrabrosti hrvatskoga vojnika ciela zapadna Europa odsele najvolila žigosati narod naš imeni svakoj akimi. Ogledajmo si domovinu poslije rata, pak če nam odmah u oči pasti svakojake nevolje. Od poslije izbora Ivana Draškoviča za palatina nije imala zemlja bana. Ferdinand je bio imenovao mladoga kneza Nikolu Zrinskoga več god. 1647. banom, ali neprijatelji Zrinskih stali su raditi oko kralja, neka ovu bracu nediže tako visoko u častih, jer je več i Petar bio kapetan velemerički, slunjski i žumberački. Istom početkom god. 1649. bude Nikola 1649. Zrinski u Zagrebu uveden svetčano na stolicu bana hrvatskoga, gdje seje zaklinjao, da će „svoju sreču i život svoj posvetiti samo predragoj ovoj svojoj domovini", opominjuči na slogu svoje zemljake. Zrinski je našao domovinu sa sto jada i nevolja izmučenu. Tridesetgodišnji rat pozobao je mnogo svieta. Snažnih ruku ne- stalo je na mnogo strana toliko, da je i zemlja opustila, a oso- bito trgovina u nazadak pošla. U Hrvatskoj nije nikada previše novaca bilo, ali sada je dolazilo i dotle, da je jednom vojska banu hrvatskomu sama opraštala polovicu svoje plače za mnogo nepladenih godina, videči nevolju novčanu, koja je na sve strane pritiskala. Tomu je medjutim mogao samo mir a ne ban po- 1S2 KNJIGA DESETA. modi. Bana zapade druga veda i težja zadada, da brani slobodu kraljevine svoje od nasilnih viednika kraljevih i da nam tudjinci nepotrgaju domovine. Sa kraljeva dvora nastojahu oteti banu i palatinu vrhovnu sudbenu vlast, koju je svaki od njih imao u svojoj zemlji. Sta- liši hrvatski liepo su branili pravo bana svoga, da za ovaj sud banski kraljeva komora ništa netroši, pak zato na nju ništa nespada. Ban sudi u ime kraljevo, on je najviši pravodatnik u Hrvatskoj od pamtivieka, a ne da kakov namjestnik kraljeve osobe za Ugarsku i Hrvatsku o banovu sudu sudi. Drugi je pravni i državni boj bio s tudjimi carskimi generali i kapetani, koji su tečajem velikoga prošloga tridesetgodišnjega rata hotedi se pod svu silu uzdržati gospodari u našoj zemlji, tiskali i ba- cali Hrvate iz vojnih krajiških časti. Narod im je imao donositi dade i darove kao gospodi zemaljskoj. Vlahe su zaštidivali i da- pače do vojnih časti podizali, samo da si nadju uporište, ako li bi Hrvatska iskala svoje pravo na zemlju otaca svojih. Stališi hrvatski nisu bili sliepi, vidili su, da je to politika dvora, koju su sliepo sliedili generali na krajini. Vele stališi kralju po više puta: „Nemožemo dopuštati, da Ti naše zemlje pro- glasuješ za svoje i da ih daruješ Štajerskoj, ne- V demo dopustiti, da nam se potrga domovinat' Šta- jerska i Kranjska učinile su dapače s voljom kraljevom i carinsku liniju na našoj zemlji. Dapače pokušaše ved sada generali pod egidom kraljevom zatvoriti Hrvatskoj jadransko more i cielo pri- morje k austrijskim zemljam prikučiti, ali s time sada jošte nisu uzpjeli. Hrvatska iztrošena mogla je sada samo prosvjedo- vati proti odredbam kraljevim, što je i više puta činila, ali više nije mogla ništa uraditi. Na tolike rane Hrvatske dade kralj Ferdinand IH. jedan melem našem narodu, koji je lahko i rado dao. Izda im poslije rata kraljevsku diplomu (g. 1649.) kao privilegij , kojom se državna po vlast daje jedinoj katoličkoj vjeri. Hrvatska je ovom povlasti za samu katoličku vjeru stekla izniman položaj i oseban od svoje družice pod jednom krunom kraljevine Ugarske. Ova je povlast bola u oči uviek osobito nekatolike Magjare, kojim su time bila zatvorena vrata u Hrvatsku. Ovu klisuru izmedju Hrvatske i Ugarske kroz dvie sto godina nastojala je Ugarska srušiti i valovi prevrata, koji su se ponavljali do našega vieka. FERDINAND TREĆI. 153 Dvor bečki stiskaše poslije vestfalskoga mira ne samo Hrvatsku ved i u Ugarsku u okvir prava austrijskih provincija. Ugarska je na primjer morala prositi, neka kralj kod dvorskih oblasti u Beču imenuje dva savjetnika Ugrina, koji će zastupati interese Ugarske, a Hrvatska si je morala imenovati agenta, koji je poslove hrvatske oko dvorskih oblasti pospješivao. Toga agenta imenovao je i plačao sabor hrvatski počam od god. 1649. U veliko se smutiše i na dvoru Ferdinandovu, a uzrujaše se stališi štajerski, kada poslije velikoga tridesetgodišnjega rata narod naš na krajini stade prijanjati uz tu misao , da se pod- vrgne banu i stališem hrvatskim. General Galler zapoviednik na krajini, imao je sve mogude učiniti, da toga nebude i da xiustrija ove zemlje i naroda neizgubi. Vlahom neka se obedaju stare slobode, a za to neka se njeki vojvode vlaški predobiju , koji de narod odvradati od te pogubne misli, da bi se pod bansku vlast podali, gdje bi im satrli njihove stare slobode, koje im je Austrija dala. General Galler na nesredu austrijsku umre god. 1650., koji 1650. je kako misle Austrijci ved bio dobio vlahe na svoju stranu. Strah je sada u Beču i Gradcu bivao vedi, da de sav narod, pa i sami vlasi prionuti pod bana, zato izmisliše vede i zamašnije osnove, kojimi bi smamili bana i stališe hrvatske, a medjutim zapoviedaju novomu generalu grofu Trautmansdorfu neka marljivo ruje. U Beču se stalo upravo očito o tom raditi, da Hrvatsku što uže svezu s provincijami austrijskimi, tobože opet na zajed- ničku obranu od Turaka, a pala je rieč od strane kraljeve u saboru hrvatskom, da bi i sudbenost bila slična s onom nasliednih zemalja. God. 1651. pozva kralj hrvatski sabor, neka izaberu I65i. poslanstvo, koje de kod kraljevskoga dvora u Beču imati viedati sa njegovimi savjetnici i zastupnici susjednih zemalja o uredjenju odnošaja. Hrvati izaberu Nikolu Erdeda, Ivana Zakmarda proto- notara i Tomu Ivanovida bilježnika. Oprezni na sve zahtjeve bečkoga dvora dadu svojim poslanikom veoma oštre i točne na- putke. Savez s austrijskimi zemljami neka bude za zajedničku obranu, a za uzor tomu savezu neka bude savez , što ga je Ugarska bila učinila (g. 1606.) s austrijskimi zemljami. Svatko neka bude gospodar u svojoj kudi i neka upravlja svojimi po- slovi po potrebi i po svom uvidjavanju. Težka i krvava rana razsiečene domovine, odkada je kralj krajinu metnuo pod svoju neposrednu vlast, uzniela je stališe 154 KNJIGA. DESETA. hrvatske do dostojnih i veoma opreznih zaključaka. Ako li bi kralj i nadalje neposredno htio biti gospodar zemlje i vojske krajiške, pak bi novcem htio odkupiti od gospode zemaljske i kraljevstva ovoga i zemlju i narod, neka poslanici nepristanu — Jer ne bi bilo dostojno granice kraljevstva za kakve novce prodavati!' Ako li bi kralj ponudjao imanja za odštetu u Ugarskoj, niti toga nesmiju primiti, nego neka ištu od kralja neka čuva granice ovoga kraljevstva po svetoj svojoj prisegi, kao što čuva svojim nasliednim zemljam, pak nepušta, da se granice Štajerske smie- šaju sa granicami Koruške, tako neka pazi i na Hrvatsku. Neka neprimu niti prinosa za ove zemlje, ako li bi ga sam kralj iz svoje komore obedao. Nebi pravo bilo da „komora svete krune plača za zemlje, koje Stajerci posjeduju'.' . „Samo ako bi narod u krajini u znak pripadnosti kraljevstvu njeku malu godišnju svotu dao, to neka prihvatei' Na ove pravedne zahtjeve Hrvata bili su dakako gluhi viednici kraljevi, koji su samo o tom snovali i radili, da sve zemlje i kraljevstva budu ovisna o jedinoj milosti kraljevoj , a najpače Hrvatska i Ugarska imajuč tolika osebujna državna pri- vilegija, koja vieču kraljevu vječne glavobolje zadaju. Dvolične i neiskrene namjere svoje liepo pokaza dvor bečki u postupku sa gradom Senj em i hrvatskim primorjem. Kralj je 1652. izdao Senju povlasti slobodnoga kraljevskoga grada, a kapetan kraljev nepušta poslanika sabora hrvatskoga u grad, da to pro- glasi. Njemački zapovjednici žurili su se, da dobro utrže šume hrvatske u primorju, a kraljevi kapetani tako su zatvarali sta- novničtvu more, da su istu ribariju pod svoju vlast potegnuli. Hrvati su se dakako potuživali kod kralja, a kralj ih je mirio, da će sve na dobro urediti. Ban Nikola Zrinski, braneči zajedno sa stališi hrvatskimi prava povjerene si kraljevine, spadao je dakako k stranci, koja se nije nikada mogla složiti s namjerami dvorske politike, zato je „venuo i ginuo" — kako sam kaže — u svojem gradu Ča- kovcu, pak jedino to još „bogu hvali, da mu se da kad- god sramote turske nagledati!' On i njegov brat Petar odbijahu pomanje navale Turaka na našu zemlju. Turke kanižke dapače prisili Nikola, da su posebni mir učinili s banom hrvatskim, a kada je taj mir ugovoren, došli su odlični Turci sa svih strana, FERDINAND TREĆI. 155 da vide čuvenog junaka, koji im je toliko zadavao jada i njihove neprestane navale toli junački odbijao. U velike neprilike spravljala je bana i Hrvatsku gotovo smiešna politika dvora bečkoga. Veliki kandijski rat izmedju Ve- necije i Turske razgorio se nesamo po moru, ved su ga Turci prenieli sa svimi strahotami i na kopno, paleči i uništujudi bitak i obstanak naroda našega u Dalmaciji. Bila je opet volja i misao Turaka, da će preko Hrvatske provaliti u Veneciju. Svaki čas provališe povedi odjeli u Hrvatsku, premda je medju carem i sultanom mir bio. Bili su svaki put odbiti, ali se svaki put pro- lievala naša krv i upalilo koje selo jadnoga puka. Dvor je bečki upravo drhtao nad time, da nebude s naše strane niti najma- ma njega povoda novomu kakovu ratu, zato je zapoviedao naj- strožiju defenzivu, a štete nanesene naglimi provalami nije na- knadjivao nitko. Ban Nikola povede jednu vojnu preko Kupe na Kostajnicu, da barem Turke zaplaši, da mu u zemlju više ne- navaljuju. Pridruži mu se sa svojimi četami knez Gjuro Fran- kopan, Pavao Colnid, Krsto Delišimunovid i hrabri kanonik Gjuro Katkaj, a i mladi knez Ladislav Kakoczj prolazed upravo kroz Hrvatsku sa svoga puta iz Kima. Predje izabrana vojska preko Kupe prema Kostajnici. Naslonivši se s pješačtvom svojim na goru Ded poreda ban konjaničtvo na polju pred Kostajnicom. Gru- vanjem iz topova i mužara naviestiše kostajnički Turci bradi u susjednih gradovih da tamo do Banjaluke, da je Kostajnica u pogibelji. Ban razbije Turke, te se u jauku i plaču ved sve živo razbježalo po susjednih brdih, da našim u ruke nepade. Kostaj- nica, djedovina Zrinskih, bila bi onaj čas naša, ali ban nesmjede je uzeti radi careve politike, ved krenu natrag razbijajud jake turske čete , koje su na glas lumbarda iz svih gradova bradi u pomod priskočile. Još vede jade imao je s bečkom dvorskom politikom mladji brat Petar, koji je po diobi medju bradom dobio sva imanja Zrinska u Hrvatskoj, pak ih je morao i pred Turci i pred napadaji sa krajine od njemačke vojske oružanom rukom braniti, a bio je k tomu i carski general. Petar razbio je po više puta i na hiljade jaku tursku vojsku, a dvor ga je zato pozivao na odgovor. Po dva tri puta svrgnuli su ga, a kad su u nevolji bili od Turaka, opet ga namieštali. Kada se je jednom poveda vojska turska spremala na Hrvatsku, spremao se i on, a dvor ga pozove na odgovor, ali on im 156 KNJIGA DESETA. odvrati, da neima kada dođi, jer ima udariti na Turke. Dvor ga dakako svrgne, a Petar stupi s Mletčani u savez i stane ratovati 1654. sa svojimi Hrvati na moru, gdje se g. 1654. osobito proslavio, otevši jedan turski brigantin sto milja izpod Zadra. Kotorani obdariše Petra, što im je grad spasio, dragocjenom sabljom. Povrativši se s pomorskoga rata u domovinu , sudari se s 1655. turskom vojskom kod Visibabe g. 1655., koja je bila jaka do sedam hiljada. Petar razbi tursku vojsku i učini silan plien, što se je opet bečkomu dvoru dopadalo, pak se opet s njime izmiri, ali se s generali njemačkimi nikad izmiriti nije mogao. Biesni za go- spodstvom u Hrvatskoj , a nesposobni za junačko ratovanje, paklenom zlobom nastojahu kod dvora ocrniti i satrti ovoga Hrvata, koji neslušajuč carske niti njihove zapoviedi, slavi po- bjede nad Turci, a slave ga njegovi zemljaci kao spasitelja do- movine. Oba Zrinska odmicahu se od dvora kraljevoga, na koji su zalazili toliki njihovi kivni i nazlobni neprijatelji. Neugodnosti banovanja umnožio je banu Nikoli seljački usta- nak u Posavini na imanjih Mirka Erdeda i kaptola zagrebačkoga (g. 1653.) Ban sazove sabor, da s pomočju stališa tomu zlu na put stane. Sabor je SA'jetovao, neka ih ban najprije liepo opo- mene, neka im dapače dosadanja nedjela oprosti, ako se onda smire, ako nepodje milom, a on neka navali silom, neka se da- pače diže sveobči ustanak. Ali blesan Mirko Erdedi prosjedova proti tomu, da tkogod ide miriti njegove seljake i nagovorati na posluh, pak da njegov postupak sa seljaci iztražuje. Ban je bio za blagi postupak a s njim se složio i kralj, stališi opet pristaju uz Erdeda. Erdedi zaiska si pomoći i podpore proti kralju i banu u požunskom saboru med velikaši ugarskimi. Ugarski velikaši podupirali su ovaj put proti kralju i banu Mirka Erdeda i iskali su, neka sa silom uguši ustanak u Hrvatskoj. Neugasiva mržnja porodi se sada izmedju dviju najmoguč- nijih rodova u Hrvatskoj, izmedju Zrinskih i Erdeda, na štetu kraljevstva. Premda je ban bunu silom gušio, prigovarali su mu Erdedovi prijatelji, što je odmah uništio nije, govorili su dapače, da Nikola Zrinski sam bunu potiče. Posavački seljački odpor proti Erdedu potraja da tamo do god. 1671. Ferdinand III. osjedajudi slabost svoju nasludivao je kraj životu svomu, zato sazove stališe ugarske i hrvatske u sabor (g. 1655.), da mu izaberu i okrune sina Leopolda, pošto je prvo- LEOPOLD PRVI. 157 rodjenik Ferdinand IV. ovjenčani ved kralj ugarski umro. Ovom prilikom mislio je dvor, da de modi sklonuti Ugre i Hrvate na novi popust u temeljnih pravili obiju kraljevstva. Došlo je pa- latinu bezimeno pismo, koje opominjaše, neka se Ugarska kani izbornoga prava. „Vedi vam je dio — veli pismo — zemalja krune ugarske pod turskim jarmom, a ovo malo, što je pre- ostalo, nije niti toliko jako, niti da jednoga kralja uzdržaje, niti da domovine vedi dio izpod turskoga jarma izbavi, pak i onako morate birati kraljeva sina. Da toga Ugarska neučini, kuda bi austrijska zemlje ugarske krune jednostavno pripojila svojim na- sliednim zemljam. Pustimo dakle to izborno prividno pravo i izrecimo sami dragovoljno nasliedno pravo kude habsburžke, koja de onda rado naše pravice čuvatit' Palatin pročita svemu saboru to pismo, a svatko je znao, da je od dvora došlo. Ovimi ma- Ijušnimi skrivadkimi sredstvi mislilo se satrti okorjelu volju sta- liša. Nitko dakako nije slušao glas toga bezimenika, a mladi kralj morao je prije prisege primiti po običaju članke, na koje je imao prisedi. Hrvati donieli su svoja obična gravamina, koja su donašali ved petdeset godina, da si krajinu otmu izpod vlasti austrijske. Iskali su stališi hrvatski i to, da se u zavjernici kraljevoj uz ime kraljevstva Ugarske metne podpuno i poimence i kraljevstvo: Dalmacija, Hrvatska i Slavonija, jer ovo naše kraljevstvo ima istu slobodu, koju ima i Ugarska, zato neka se u svih kraljevskih pismih ovako poimence spominje, a ne da se ima razumjevati pod „partes adnexae ili subjectae'.' Leopold bude okrunjen pod uvjeti, koje su postavili stališi ugarski i hrvatski i nasliedio je otca svoga, koji je umro 2. aprila 1657. 1657. VIII. Leopold I. bude u mladjahnoj dobi, neprevalivši niti se- damnaestu godinu , kraljem i gospodarom svih zemalja kude Habsburgove. Otac ga je bio odredio za stališ svedenički i dao ga zato po Isusovcih odgojivati, koji su ga i kašnje za ciele duge vladavine njegove u svojih ruku držali. Leopold je bio čovjek po naravi slab i trom, a mala duha. Od otca svoga ba- štinio je nesamo zemlje i kraljevstva, ved i sbor korifeja carske habsburžke politike, koji je ved započeo bio velike pokuse, kako 158 KNJIGA DESETA. (5e pod žrvnjem absolutistične carste i kraljevsie vlada^dne satrti sve osebnosti kralj estva ugarskoga i hrvatskoga. Kralj po božjoj milosti i svemogu(5tvu od boga danom imao je vladati nad svimi narodi zemalja habsburžkih. Leopolda hvale u kudnom životu, da je bio Čist u svojih običajih i dobroćudan, ali u javnih pošlo vih bio je taman i mrk. Kraljeva volja imala je biti sveta narodom njegovim, njoj su se imala pokoravati i vjekovi posvećena prava naroda. U kraljevom kabinetu a ne u saborih imao se riešivati smjer politike i sud- bina naroda. Sreda je Leopoldu doniela izvanredne vojvode, koji su ime njegovo proslavili na toliko, da su ga njeki laskavci i naslovom „Veliki*' bili stali častiti, ali pravedna historija odbila je taj naslov laskavaca nametnika. V Cim je Leopold na priestolje sjeo stali su Hrvati nastojati oko novoga kralja, neka se velika rana Hrvatske izviđa, koja teče iz pitanja o krajini. Kmetovi prebjegavali su izpod vlasti gospode zemaljske u one krajeve, gdje su živili vlasi pod za- štitom svojih privilegija. Krivci sa krajine prebjegavali su ovamo, a nesigurnost zavlada u cieloj zemlji. Vlasi, što su dobiK ona privilegija, dapače buniše gospodske podanike, a osobito vlahe u drugih krajevih, koji su od pamtivieka bili podanici gospode hrvatske, neka se otmu svačijemu gospodstvu i siliše ih na pri- segu, da se nede nikomu pokoravati. Stališi hrvatski bili su za- brinuti za svoju zemlju, što de od nje biti uz ovolike nerede, ako jošte i neprijatelj na nju navali, kako su se bez prestanka 1658. glasovi raznosili. Stališi urediše obranu domovinu i pripraviše se za sve slučajeve, a po primjeru drugih zemalja urediše si stalnu vladu, koja de zastupati bana. Ta je vlada iliti zemaljski odbor imao na čelu podbana, a uz njega biskupa zagrebačkoga V i predstojnika kaptola, velikaše Tomu Erdeda i Simuna Keglevida, plemide : protonotara Ivana Zakmarda i Ivana Ručida. Ovaj odbor imao je voditi upravu zemlje, ali sve važne stvari imao je rie- šavati sabor stališa, komu je predloge donosio. Leopold je lasno mogao sbog krajine ovaj put odgovoriti Hrvatom, neka se umire, da sada nije vrieme ova pitanja raz- pravljati, kada se evo sprema veliki turski rat. Na dvoru Leo- poldovom puno se viedalo o tom, bili i kako bi car stupio u boj s Turci. Bana hrvatskoga Nikolu Zrinskoga zvao je kralj takodjer u ova tajna viedanja. Zrinski nije imao prave vjere u LEOPOLD PRVI. 159 kralju i njegove savjetnike. Liepo ga primiše, ljepše ga častiše, ali on dvoji o tom, „da li će njega ikada dvorska vatra ugri- jati", premda se je ved dosta „dima nadimio''. Razprave na bečkom dvoru bavile se tursko-erdeljskimi po- slovi. Gjuro Kakoczj, vojvoda erdeljski, poželio je bio postati kraljem poljskim. Onih dana god. 1657., kada je Leopold na- stupao vladu iza otca svoga, prodirao je Rakoczy pobjedonosno u poljsku priestolnicu. Ali sve se okrene. Novi car i Turska i bojna sreda ostaviše slavodobitna kneza Rakoczja. Bez vojske, osramoćen i skoro goloruk vratio se knez u svoju kneževinu. Turci ga swgli s priestolja i poslali vojsku u njegovu zemlju. Prolievanje krvi sa valovi prevrata prelazilo je i u Ugarsku, jer su Turci na zemljištu Ugarske odsjekli od kneza erdeljskoga Velikovaradin i cieli onaj kraj, i učinili novi sandžakat na po- gibelj i štetu Ugarske. Sedam se je knezova promienilo za dvie godine u Erdelju uz grozan rat. Stvorila se zato stranka u Ugar- skoj i Erdelju, koja je iskala, neka carska vojska posjedne gra- dove u Erdelju i osigura Ugarska od propasti. Težko je bilo promišljati sada na osvajanje Ugarske od Turaka, jer su Turci imali mnogo jače pozicije i utvrde. Biograd je bio Turkom kao ključ u Ugarsku, a imali su jošte jake i dobro utvrdjene gra- dove Osiek, Kanižu, Stolni Biograd, Ostrogon, Jegar, Veliki Va- radin i Tamišvar u krasnom okrugu, odakle su mogli svakim časom provaliti u preostale još kraljeve zemlje. Proti ovomu krutomu viencu turskih tvrdjava stale su naše dosta slabe, a carske vojske morale su bivati na tako dugih granicah na straži gledajuč skriženima rukama na smutnje erdeljske, na teret i štetu zemlji, u kojoj su se nepladeni vojnici od krvava pota seljač- koga hranili. Leopold se ustručavao zaci u kakov rat, a Ugarska je ipak podnosila ratne neprilike. Na banovinu Zrinskoga provaljivahu više puta Turci iz Kaniže, s toga naumi ban osvojiti Kanižu. Car mu zabrani obsadu I66O. Kaniže, koju bi bio u ovo vrieme ban lahko predobio, jer je veči dio grada bio izgorio od groma, te su od ognjene vručine iste gradske zidine izgorile. Gnjevan vele, da je bacio ban sablju na zemlju, kad mu je stigla carska zabrana. Sam na svoju ruku, da svoju zemlju brani, stane Nikola zidati grad na utoku Mure u Dravu, kojemu pred stališi hrvatskim! daje ime: Novi Zrin. Dvie susjedne hrvatske županije križevačka i varaždinska povrvile 160 KNJIGA DESETA. SU "na zapovieđ banovu i stališa, da građe novi grad, a sam je ban, da obodri narod na radnju na tačkah zemlju i piesak vozio, pak je i gospodja banica uz posao prionula. Radi ovoga grada stali se iz Carigrada groziti, da će povesti na cara strašni rat, a pašu kanižkoga dade sultan zadaviti, što je dopustio Zrinskomu taj grad sagraditi. Niti Leopoldovi politici niti vojvode nisu bili s ovom gradnjom Zrinskoga zadovoljni, jer su se bojali svake i najmanje neprilike, koja bi Turkom povoda ratu dala. Carski dvor brinuo se dapače 1662. ozbiljno 0 miru, dok god. 1662. bečki dvor nedobi glasa od svoga poslanika iz Carigrada. „Neka znade moj svietli car — piša poslanik — da Turska hode rat, da u ničem popustiti nede, niti od onih osamdeset utvrdjenih gradova, što su utvrdjeni proti ugovoru mira. Turska prije svega hode, da ban Zrinski razori naproti Kaniži napereni svoj Novi Zrin i da car zadovolji Turkom za sve štete od carske vojske oko Budimai' Ahmed Koprili veliki vezir računao je na nezadovoljstvo u Ugarskoj. Nastao je bio takov razkol izmedju katolika i pro- testanta, da su protestanti sabor ostavili, koji se je god. 1662. najviše zato sastao, da pripravi rat na Turke. Na jauke prote- stanta odgovoriše kraljevi savjetnici: „Nismo svi složni, ali smo svi kršdani ili napravimo mir s Turci ili se zajednički oružajmo na Turke, kako se kršdanom pristojii' Razdor se izmedju kralja i stališa vedi jošte razvali sbog njemačke vojske, koja da razbojnički hara svoju kao neprijateljsku zemlju. Carev vojvoda Rajmund Montecuculi stane braniti u tis- kanoj brošuri njemačku vojsku, tvrdedi da neima vojvode u Ugar- skoj, koji bi bio kadar suditi o njegovom načinu vojevanja. Ban Nikola Zrinski opet mu brošurom vrati, da ma koliko su neznalice ti ugarski vojvode, opet nijedan nije svoju vlastitu mjesto nepri- jateljske vojske uništio, nijedan nije mirno gledao, da Turci sto hiljada naroda u roblje odvedu, a opreznošdu Montecuculovom da je Erdelj propao. Ovaj razdor izmedju glavnih vojvoda mogao je davati Turkom sladku nadu u sigurnu pobjedu, zato su se tim radje spremali na veliki rat i s prezirom primali sve ponude bečkoga dvora za mir. 1663. Mjeseca marta 1663. krenu iz Carigrada sultan Muhamed i veliki vezir Ahmed Koprili na Drinopolje, gdje je sultan po starom običaju svoga vezira velikom svetčanošdu za vojvodu LEOPOLD PRVI. 161 proglasio, opasavši mu dragim kamenjem posutu sablju i pre- davajudi mu zastavu prorokovu. Na zidinah drinopoljskih vijahu se turski repovi, kažuci put u Ugarsku. U Beču se nadahu miru, jer su bili skoro u svem Turskoj^ popustili, zato su se sada grozno prestrašili. Leopold je imao malo spremne vojske, a u Ugarsku slabo se pouzdavao. Kada je u Biograd dospjelo 120.000 turske vojske, stupe pred velikoga vezira carski poslanici s novimi ponudami, ali Turci zaiskaše, da im se Erdelj sasvim preda, Novi Zrin razori i njeki gradovi predadu. Kašnje su u Osieku iskali Turci, neka im car i stari danak od godišnjih 30.000 dukata plača, na što opet carski poslanici pristati ne- mogoše. Dok su Turci osvajali u gornjoj Ugarskoj Novi Zamek i uz njega njekoliko gradova, povuče se ban Nikola Zrinski u Medju- murje, da brani Novi Zrin, gdje je ved Petar razbio bio prve navale paše kanižkoga. Paša kanižki stane obsiedati Novi Zrin, ali ban Nikola provali iz grada i razbije vojsku tjerajud ju do Kaniže. Pred samom Kanižom osvoji jednu tvrdjavu. Turci se ved bojali za Kanižu, zato stali izvoditi iz nje što su god mogli. Nikola im sve blago uhiti i s velikim plienom vrati se u svoju tvrdjavu. Iza poraza i gubitaka carske vojske u sjevernoj Ugarskoj bijahu ovo veseli glasi za svu Ugarsku, zato učine Ugri bana Nikolu svojim generalissimom. Premda su ga kao rodjena Hrvata mnogi Magjari zlom voljom za svoga vojvodu primali, provali on opet sa svojimi Hrvati i nješto plemstva ugarskoga još jednom pod Nove Zamke i razbije jedan turski tabor, a onda se povuče prema Komornu. Montecuculi gledao sa strane, kako padaju Novi Zamki, a Turci se poslije toga povukli na svoje zemljište u zimske stanove. Osvojene gradove dali su utvrdjivati. Dok je ban Nikola vojevao u Ugarskoj zapala je zadada brata mu Petra, da brani Hrvatsku. Paša bosanski imao je na Hrvatsku navaliti sa deset hiljada Turaka. Sa Jurjeve Stiene spuštala se najprije prednja vojska od hiljadu janjičara i spahija. Hrvati navale najprije na onu četu i vedi dio sasieku na komade, a što je preostalo to je palo u roblje, med njimi i vojvoda njihov, brat paše bosanskoga. Spusti se i paša na bojno polje, da osveti brata svoga. Zrinski je imao mnogo manje vojske, ali takovom brzinom i žestinom na Turke navali, da su Turci mislili, da je u Zrinskoga mnogo više vojske i udare u divlji bieg, ostavlja- (Smičiklaa: Fovjest hrvatska. II.) 11 162 KNJIGA DESETA. ju(5i SVU municiju svoju na bojnom polju i mnogo zarobljenika. Hiljada Turaka osta mrtvih, a osam zastava naši zarobiše. Petar Zrinski kao pobjeditelj odvede pašu Ćengijida zaroblje- noga u svoj grad Bakar, a general karlovački, brat svemogudega prvoga ministra Leopoldova Auersperga, digao sada istom smiesnu viku na Zrinskoga, kako se je usudio zarobljenoga pašu odvesti u svoj grad Bakar, a da ga nije predao njemu, Herbartu Auerspergu, generalu karlovačkomu, svomu poglavaru. Kada ipak car ludomu zahtjevu generala karlovačkoga nije zadovoljio, onda se on za- hvalio tobože radi slaba zdravlja na generalatu. Obadva brata Zrinska bili su jedini pobjednici u ovoj go- dini, zato im se slava širila, kako suvremeni neprijatelj Zrinskih priznaje, po svih novinah europejskih. U Njemačkoj pjevale se pjesme njim u slavu i širile se priče i poviesti čudesne o junačtvu brace Zrinskih. Iz pjesme o Petru spominjemo za ugled dva tri redka: »Graf Serin, Du edler Held, Deine Faust die Feinde falit, Deine Thaten die ermatten Feindes Krafte plotzlich trefFen; Das erschallt in ganzer Welt. Herr GraflF Peter, wie das Wetter, Er drein schlaget und verjaget Die Feind von der Christen Hut.« Da se je ta pjesme upravo i pjevala, vidi se po tom, što nam je suvremeni Niemac i note pjesmi podao. Pored sve slave badava se Petar Zrinski nadao postati generalom u Karlovcu. Sam ode do cara u Kegensburg, car ga preliepo primio, ali ga samo liepimi riečmi odpravio. „Kako bismo" — veli suvremeni dvorski čovjek — „na ova dva brata sasuli tolike časti. Mogudni po rodu a slavni po svojih djelih, da im se dadu tolike carske vojske u ruke, mogli bi lasno u Hrvatskoj i u susjednih zem- Ijah, gdje uživaju veliki glas, pokušati, da postanu suvereni!' Car Leopold trudio se na zimu, da sabere što veću vojsku na Turke. Zaiskao je pomodi u Francezkoj, Englezkoj, Švedskoj, Danskoj, a i njemački knezovi obedavahu bez razlike vjere svaku mogudu pomod. Ljudevit XIY. dopusti sa pomodnom svojom izabranom vojskom odličnim vitezovom, da podju u boj na zajedničkoga neprijatelja svemu kršdanstvu. LEOPOLD PRVI. 163 Ban Nikola Zrinski, sluteči i znajiic, kuda ce nastojati u prolje(5e opet velika turska vojska prodirati, sazove pred božid u Varaždin oko sebe stališe hrvatske, da se s njimi svjetuje o obrani domovine. Uz Dravu imala se postaviti jaka vojska na obranu. Sam Zrinski s carskim generalom knezom Julijom Hohen- lohom provali u najvećoj zimi mjeseca siečnja s vojskom uz Dravu. 1664. Najprije navali na Breznicu, koja se za dva dana predade, ostav- Ijajuc mu neprijatelj grad i petnaest topova. Još iste nodi preda se i Bobovac, u kojem je bilo 12.000 glava Turaka. Dvanaest aga i šestnaest topova pade našim u ruke. Onda krene Zrinski s konjaničtvom prema Sigetu, ali ga nije mogao obsiedati vec krene prema Pečuhu, koji je sa svojimi liepimi mošeami takodjer plamenom izgorio. A da glavnu svrhu ove vojne postigne i izvede, krene prema Osieku. Nikola je namjeravao učiniti pustimi one krajeve, kuda će imati na proljeće turska vojska prolaziti. Palanka Terak, koja je štitila sjajni most velikoga Sulejmana I. kod Osieka preko Drave stane goriti, i zapali i izgori most. Pet godina gradio ga Sulejman, bio je dug 8565 stopa s tornjevi i utvrdami na jednu i na drugu stranu. Za dva dana veliki most pogori i do pet sto turskih sela uz Dravu planu. Zrinski stao sada obsiedati tvrde gradove naročito Kanižu, nadajudi se, da ce ju prije osvojiti nego što joj Turci u pomod dodju, ali se opet zavadi s nje- mačkimi generali i tako jedini uspjeh ove vojne bio, da ce težkom mukom kroz puste krajeve buduća turska vojska prolaziti. Glasovi 0 provalah bana Zrinskoga nemilo dirnuše u Drinopolju i Carigradu. Turci mu dadoše u svojem jeziku ime „željezni kolac", a u narodu svojem dobi ime novoga Skenderbega. Kralj španjolski posla mu zlatno runo, papa svoju sliku u zlatu vezenu, kralj francezki Ljudevit XIV. učini ga pairom Francezke i darova mu deset hiljada talira, knezovi njemački primiše ga za brata svoga. Brada Zrinski stali su početkom godine 1664. na kulminaciji slave svoje. Kasno na proljede istom mjeseca maja mogao je vezir rat u Ugarskoj nasta\iti, dok su paše bosanski i sriemski opet most kod Osieka nekako za prelaz izgradili. S velikom vojskom i sa stotinu topova predje tamo vezir Dravu i kretaše se sa svojom vojskom ravno prema Novomu Zrinu. Tvrdja je ova bila sagradjena na obie strane Mure pri utoku Drave, te je onaj dio na lievoj obali Mure kroz prokop oko grada bio oblievan vodom iz Mure. Sa zapadne strane naslanjala se tvrdja na Dravu. Veliki vezir na- 164 KNJIGA DESETA. mjestio se na bližnje brežuljke, koji su bili s ugarske strane prema tvrdjavi. Na desnoj obali Mure bila je carska vojska. Glavni joj vojvoda nije bio Nikola Zrinski ved Rajmund Montecuculi, koga je car opet uzvisio na ovu najvišu čast. Montecuculi, glavni ne- prijatelj Nikolin, smatrao ovaj grad za malo važan, a Zrinski tvrdi, da ga je on svim mogudim za obranu snabdio. Montecu- culi izvadi iz grada posadu Zrinskoga i namjesti u nju 1400 nje- mačkih vojnika. Zrinski je svjetovao, da carske vojske jedan dio predje preko Mure i iza ledja zahvati tursku vojsku. Mon- tecuculi se tomu protivio, jer da bi time u pogibelj došla desna obala Mure, a da valja čekati jošte pomodnu vojsku. Turci su tako mogli neuznemirivani od naše vojske na Novi Zrin navaliti, komu su se tako blizu primakli, da su zrna od topova iznad njihovih glava nečined im kvara prelietala. Turci stanu na grad jurišati, a njemačka posada pobježe glavom bez obzira i mnogo ih se bje- gajud u Muri podavi. To je sve bivalo na očigled carske vojske, koja je mirno gledala, kako Turci na Novom Zrinu turski rep raz- vijaju. Zrinski piše još isti dan gospodi štajerskoj : „Težkim srdcem javljam vam, visokorodjena gospodo, nečuvenu stvar, kojoj u historiji ravne neima. Današnji dan u jutro zauzeo je neprijatelj Novi Zrin grad, komu su zidine i temelji bili cieli i dobro utvr- djeni, i to na očigled naše povede vojske — tako rekud samo mačem. Gospodin Montecuculi nije za obranu grada niti mača iz korica potegnuo, za grad ovaj, koji je štitio veliku stranu Ugarske, Hrvatske i Štajerske. Ali dok mi u žilah krv teče, bra- niti du Turkom prelaz preko Mure, makar me svi ostavilii' Tursku vojsku odvede veliki vezir, nemogudi provaliti preko Mure, ravno u sjevernu Ugarsku. Sa strane pratio ga je Montecu- culi, koji se je uz granicu austrijsku idudi s Francezi pod maršalom Colignjem sjedinio. Kod Sv. Gotharda stadoše Turci na desnoj obali Rabe, a Montecuculi na lievoj, očekujud navalu neprija- telja. 1. augusta 1664. stanu turski spahije prelaziti preko Rabe na konjih. Svaki je iza sebe na konju nosio po jednoga janjičara. Prelazede konjanike podupirahu druge čete, koje su iza njihova sretna prelaza stale srtati preko Rabe podupirane od gruvajudih topova turskih. Turci navale najprije na središte kršdanske vojske i razprše ga. Francezki konjanici obnoviše red kršdanske vojske. Složnimi silami bude turska vojska iza krvava boja u Rabu na- tjerana, gdje je do deset hiljada što mrtvih što ranjenih vodom LEOPOLD PRVI. 165 odplivalo. Sjajnije pobjede nije kršdanska vojska slavila ved sto- tinu godina. Turska vojska bila je razpršena, a kršdanska da ju stala progoniti, lasno bi bila uništila svu razštrkanu tursku vojsku. Molili su i zaklinjali osobito Francezi, neka im vojvoda dopusti pređi Rabu, da progone i do kraja unište neprijatelja. Montecu- culi nije dopustio. Kršćanska vojska osta na lievoj obali mii*no gle- dajudi, kako si veliki vezir sabii-e razpršenu vojsku. Do 6. augusta sabra si vojsku u Vašvaru, a ved 10. primi poslanika careva Simeona Reningera u svojem šatoru i primi careve pogodbe mira onakove, kakove je Leopold nudjao i za koje je moljakao prije rata, a Turci su ga oholo odbijali. U Hrvatskoj sabralo se oko Petra Zrinskoga najbolje hrvatske vojske do 16.000 momaka, koji su kanili prevaliti Savu i pro- valiti u Bosnu. S Bošnjaci bili su Hrvati ugovorili, da de se svi ustati i skinuti s Bosne muslomansko gospodstvo sve tamo do Biograda. Brzi mir carev s portom razbije ovu liepu osnovu. „Bog nam je bio dao neprijatelja u ruke" — veli Franjo Fran- kopan — „kad al najednom, da nitko ni slutio nije, car načini najstramotniji mir na propast i užas svega kršdanstva." Po miru vašvarskom ostaje Turkom što su god. 1663. u Ugarskoj osvo- jili, a car daruje sultanu, kao da je pobiedjen 200.000 talira, Novi Zrin nesmije se iznova graditi, a Erdelj ostaje pod svojim izabranim knezom. Zlovolja i mržnja na njemačku carsku politiku zakipi u Ugarskoj i Hrvatskoj. Da su opet savjetnici kraljevi mrzili i prezirali sva preimudtva i slobode ugarske vidi se po izreci, koju su neposredno poslije ovoga mira pripisivali jednomu od prvih ministara kraljevih, koji daje rekao: „bolje bi bilo da Turci osvoje Beč, nego li da Ugarska dobije natrag Budim." Ako i nije istinita bila ova izreka, ali ju je sva Ugarska i Hrvatska vjerovala. IX. Ćim se je pročuo glas o tajnom dogovoru mira izmedju cara i porte uVašvaru, navale svi najpoglavitiji velikaši i dostojanstve- nici Ugarske i Hrvatske moliti i zaklinjati cara, neka poslije ovako sjajne pobjede tako sramotna mira neprima. Ban Nikola Zrinski ode glavom na dvor Leopoldov, da svojim boljim savjetom sačuva kršdanstvo od te sramote, ali se badava trudio. Na dvoru liepo 166 KNJIGA DESETA. SU primili bana, premda ga nisu rado vidili, a Nikolu je pomagao badava i papinski poslanik, koji mu u ime pape za zasluge oko kršćanstva preda dragocjen kovčežid sa svetimi modmi. Badava su i njemački knezovi cara nagovarali, neka nepredaje Turkom barem onoga, što je god. 1663. u nesretnom ratu u sjevernoj Ugarskoj izgubio. Vika na vašvarski mir nastavljala se na sve strane tako, da "su se kod dvora pobojali. Ban Nikola Zrinski bio se sprijateljio s Francezi, a maršala Colignja vojvodu francezke pomodne vojske i njegove vitezove bio je primio u goste na svom dvoru u Čakovcu i stupio preko njih u svezu s dvorom francezkim, a i mletačkoj republici ponudjao je ban Nikola savez i pomodnu vojsku na Turke. Proti miru spremao se zajedno s palatinom Franjom Vesselenyiem, da de otiđi na kraljevski dvor i svaki u ime svoje zemlje protesti- rati. Na dvoru su se poplašili, zato pozovu u novembru g. 1664. prve glave iz Ugarske i Hrvatske na dogovore, da ih umire sbog poslednjega mira. U taj čas prereza sudbina žicu krepka i slavna života Nikole Zrinskoga. U oči odlazka u Beč dne 18. novembra god. 1664. zabavljao se sa više gospode hrvatske u lovu kod Čakovca. Junak, koji je u tolikih bitkah sretno prošao, namjeri se na razbiesnjela ranjena vepra, koji bana shrva i na smrt iz- mrcvari. U grozovitih ranah prije nego što mu je pomod od lovaca drugova došla, izpusti Zrinski dušu. Mrtva bana odvezu u Čakovac i sahrane u porodičnoj raki. „Ne samo u Hrvatskoj ved skoro u svih zemlja, bila je velika tuga za prehrabrim ovim junakom , toliko je sve narode prolazila slava imena i djela njegovih" tako javlja njegovu smrt njegov neprijatelj Wagner a najvedi laskavac Leopoldov. Na zapovied kralja francezkoga Ljudevita XIV. obdržavahu u Parizu za njega zadušnice. U Poljskoj tugovalo se puno, jer ga prijatelji njegovi nastojahu izabrati za kralja poljskoga. Hrvatska izgubila je velika bana, a Ugarska prvoga pjesnika svoga. Medjutim su se sabrali nezadovoljni velikaši ugarski i hrvatski oko dvora u Beču, gdje im je dvor nastojao' svimi mogudimi dokazi utuviti, da se je upravo onakav mir morao učiniti. Nije im pošlo za rukom. Nezadovoljni vrate se kudi. Silnimi agitacijami uzvitlavale se strasti i nemiri u Ugarskoj i Hrvatskoj. „Protektor (Niemac) tvoj narode," govorilo se i pisalo, „odsieva u svietlom sjaju, a ti si priličan sviedi, koja de doskora ugasnuti. LEOPOLD PRVI. 167 Većina našega naroda nije se htjela podati turskomu jarmu, ve(5 se podasmo tudjemu narodu drugoga srdca i imena. Kaži narode, gdje je vjera zadana od tvojih protektora? Gdje su povelje, gdje li prava, gdje su bezbrojna obedanja? Evo imaš volju pro- tektorovu u mjesto prava, prevaru na mjesto povelja i lomljenje vjere u svih pošlo vih. Vjerniji su Turkom nego kršdanom, vole Turke nego li nas za prijatelje, premda to biva na skrajnu propast zemlje i naroda. Kada je veliki vezir goloruk stajao u Ugarskoj, činio je naš protektor s njime sramotan mir. Kada je carska vojska sretna bila, propao je Novi Zamek. Bog nam je pomagao uništiti naše neprijatelje kod Sv. Gotharda, a naši su protektori odmagali, oni su bježali, a spasili su nas Francezi. Kada je želio veliki i veleslavni ban Zrinski, da osvoji Kanižu i ve(5 zatrubile trublje na osvojenje, nisu mu dali. Da dobije, što mu zato treba, slali su ga od Gradca u Beč, od Beča u Regensburg. Naše tvrdjave daju u ruke njemačkih oficira i soldateske, a nas odstranjuju. Vojske neplate, već im dopuste plieniti zemlju i narod. Gladna vojska našega protektora gore je opustošila zemlju nego li Turci. U slobodnoj zemlji nenaviešta se rat, niti se nečini mir bez znanja zemlje. Komu od nas objavili su oni štogod o miru s Turci? Časti u zemlji daju nesposobnim, našega prava nerazumiju, a nam hode da sude, obranu krajine predali su pod Hofkriegs- rath, a prihode zemlje nadzire njemačka komora. Nepuštaju samo da Turci naše krajine pritišdu, vec ih i Niemci muzu, zato su napravili carinu u našoj zemlji. Gledajte Hrvatsku, kako su joj slobode oštipali sa svih strana. Jedan vitez sjedi u Varaždinu, a drugi u Karlovcu, dva njemačka generala, a na krajini sve njemački oficiri, pak jedan dio zemlje otimlje za sebe Štajerska, a drugi Kranjska. Spomenite se sloboda njenih od god. 1649. Tužna i ža- lostna pjesma poput lamentacija Jeremije proroka dolazila u sabor, da takove jošte nije bilo, a pomoči jošte do danas neima. Kako se gazi sloboda trgovine s Italijom i kako se time poga- zila zemlja? Sto je od Turaka ostalo Dalmaciji, to se prepušta Talijanom, kao da je njihovo. Smiluj se bože u gorkoj nesredi svomu krščanskomu puku!" 168 KNJIGA DESETA. Ovako se tužilo i agitiralo poslije vašvarskoga mira u Ugar- skoj i Hrvatskoj. Kraljevski dvor u mjesto da umanji, bojed se bune, jošte poveda vojsku i upliv njemačke vlade u Ugarskoj i Hrvatskoj. Poslije grozne smrti bratove ode Petar Zrinski na carski dvor, gdje nije skrivao svoga nezadovoljstva sbog vašvarskoga mira, a tražio je i saveza s Prancezkom i rajnskim savezom njemačkih knezova, koji nisu carevi prijatelji, na obranu od Tu- raka. A ako li nebi bilo saveza, mislio je Zrinski ved sada, da je „bolje, neka se Ugarska i Hrvatska same s Turci pogode, nego da se car za nje pogadjai' Petar Zrinski se je trudio dokazati bečkomu dvoru, da su ovim mirom bacili u najsdvojniji položaj Ugarsku i Hrvatsku. Turci su jošte na više strana na okupu. U Biogradu je jošte jaka vojska, a šest hiljada Turaka sprema se prema Senju, pak de valjda kroz Hrvatsku u Italiju. Ministri su mu kraljevi odgo- varali, neka se smiri, da su Turci učinili mir, pak de ga držati, ali su ipak poslali u Biograd kurira, da pita Turke, što i kuda su namislili. Petar Zrinski je želio dostidi banstvo i sve časti brata svoga Nikole. Nisu mu bili voljni dati banstvo, a suzdržavali su ga na .dvoru, dokle im sigurni glasi nisu došli, da se Turci spremaju na Hrvatsku, dapače da su ved manje čete provalile i nešto 1665. zemlje popalile. Sada istom učine Petra banom, a on ode po- slednjih dana mjeseca januara u Hrvatsku. Turci su se bili priraakli granicam hrvatskim sa 18.000 ljudi i mnogo topova, namjeravali su navaliti na grad Plaški, koji je bio Petar Zrinski sazidao na obranu krajine hrvatske. Ova jaka turska vojska bila je sabrana iz susjednih zemalja i iz ostanaka vojske velikoga vezira, što je jošte ostalo od posled- njega rata u zimskih stanovih u turskoj Slavoniji. Petar Zrinski banu kano novi ban u taj čas velike pogibelji silnom brzinom u Hrvatsku, a još brže sabra oko sebe svu vojsku, što je u zemlji bilo. Turkom dade na glas, da je spreman s vojskom ih doče- kati i s njimi se pobiti. Turci kad vide ovu čudnu naglu spremu banovu, uzmaknu u Bosnu razglasujudi, da idu na Dalmaciju. Strava je popala bečki dvor, kad su tamo ovi svakako liepi glasi stigli. „Da nije bilo Zrinskoga" — veli mletački poslanik — „Turci stojedi uviek na prevari, bili bi provalili u carske LEOPOLD PRVI. \ 169 zemlje, prekršili mir pak bi se izlegao novi rati' Zrinskomu nisu vjerovali na dvoru Leopoldovu. Zato ih uspješna brzina zatekla i strahom zadahnula, da bi on mogao ovako brzo zapodjeti rat, kako je sada stvorio mir. Kralj s ministri vieda, šapat ide po dvoru, ministri su šutljivi i zamišljeni. U ovaj čas, gdje su Turci toliko straha pokazali pred samom hitrom spremom Zrinskoga, zaiska Zrinski njeka vojvodstva s vedom vlasti na krajini, a mi- nistri mu na ime kraljevo odgovaraju : da se to s banskom vlašdu ' nemože složiti. Niti u samo banstvo nije dao bečki dvor uvesti Zrinskoga kroz pune tri godine dana, a kada neima uvedena bana, neima niti banskoga suda, niti sabora stališa hrvatskih, neima niti prave banske vojske, kojoj je istom uvedeni ban pravi zakoniti mjesto kralja vojvoda. Da je bečki dvor vjerovao Zrinskomu, bio bi ga dao jamačno vec prvih mjeseci uvesti u banstvo, a ovako istom pod konac god. 1668. mogoše uzdahnuti stališi hrvatski: „Teda negda dade nam kralj pravoga nedvojbenoga bana", kada im je u Zagrebu u crkvi sv. Marka u ruke kraljevih povjerenika pred sabranim saborom po starom običaju kao ban položio prisegu. Kralj im tada odpisao, da im daje bana, „koji se je proslavio mnogimi djeli, a na bojnom polju stekao neumrlu slavut* Petar Zrinski nije niti političkom obzirnosti, niti sjajnimi duševnimi darovi dostizavao velikoga svoga brata Nikolu, ali u osobnom junačtvu nije za njim zaostao, a bojna mu je slava bila ravna onoj brata njegova. Daleko je opet nadmašivao brata svoga srčanom ljubavlju, koju je iskreno prinosio svojoj domovini — zemlji hrvatskoj, za koju je ozbiljno tražio i pomodi i saveznika u ratu na Turke. Drugarica mu života Ana Katarina kci Vuka Frankopana, žena bogata i ponosna, krasna i umna, odvažna i slavohlepna, vierna je pratilica svih političkih osnova i djela svoga muža. Sjedinjujući imetak žene svoje, liepi dio bogatstva Frankopanskoga sa dobri svojimi i s baštinom brata svoga Ni- kole bio je Petar Zrinski i bogatstvom prvi velikaš u Hrvatskoj, a medju prvimi u zemljah kude Habsburga. Od brata Nikole baštinio je otvorene puteve na dvor fran- cezki i poljski, a s Venecijom i sam je prijateljevao ved mnoge godine, te mu ime sjalo u zlatnoj knjizi medju odličnici i za- služnimi muževi za republiku mletačku. U domovini svojoj stekao je po bratu jošte jednu vele nesretnu baštinu — strašnu mržnju 170 KNJIGA DESETA. grofova Erdeda, uz koje prijanjaše vedi dio plemstva hrvatskoga. Razdor ovaj izmedju obiju rodova tekao je od postanka seljačke bune na erdedianskih imanjih, gdje je Nikola Zrinski iskao, neka Erdedi nepostupaju s kmetovi kao s robovi, pak je htio svojom ban- skom vlascu izpitati postupak Erdeda. Ovaj razdor upopriečio je mnoge osnove Petra Zrinskoga, a podpirivan i od drugih nepri- jatelja njegovih i sa samoga dvora puno je dopomogao konačnoj propasti velikoga roda Zrinskoga. Po sreči ili nesredi zagledao se mladi knez Franjo Kakoczv u kčer banovu Jelenu , djevojku tolike krasote, da je i kašnje s toga kao žena europejski glas uživala. Ban je imao nade, da će ovom krvnom vezom štedi prijateljstvo i savez mnoge gospode ugarske i erdeljske, koji su bili od starine prijatelji rodu Rakoczyevu. Spominjud ime i slavu, rod i prijatelje, saveznike i neprijatelje, koje je nalazio Petar Zrinski stupaj ud na stolicu bana hrvatskoga, iztaknuti nam je, da je on sve sile i saveze svoje želio posvetiti samo jednoj i najvećoj i najmilijoj ideji srdca svoga, kako bi digao novi rat na Turke. S velikimi i plemenitimi idejami dospio je ban na dvor — tako javlja mnogo puta mletački poslanik iz Beča — ban gori od želje, da učini velika djela i da proslavi kršdanstvo, neima mira, jer vidi tolike liepe zemlje bez kulture u \^ečnoj pogibelji od Turaka. Rad bi s pomodju Venecije od- valio ovaj veliki kamen smutnje za Hrvatsku i dokazivao bi rado na karti mletačkomu poslaniku, kako de biti lasan Turkom prolaz u Italiju, kad padnu njeki gradovi hrvatski. Najviše bi rad Zrinski trgnuti cara iz letargije i sklonuti dvor na rat s Turci. Ni jedanput nije dospio Petar Zrinski na dvor a da nepohodi mle- tačkoga poslanika, a nijedan put nije minuo nagovarati na savez Venecije s Hrvatskom. Ovaj srdačni odnošaj izmedju Venecije i bana hrvatskoga utvrdjiva se i time, što je bio sveobdi glas, da imade dva tajna članka u vašvarskom miru, po jednom nebi smjela porta pomagati Ugarsku proti caru, a po drugom bio bi Turkom slobodan prolaz kroz Hrvatsku u Italiju. Time bi dakako zajed- nička pogibelj bila Hrvatskoj i Veneciji. Težku i nemoguću zadadu stavio si ban Petar, da nagovori dvor bečki na akciju proti Turkom. Leopoldov dvor bio je presretan, da je ma kakav mir učinio s Turskom, samo da dobije slobodne ruke u poslovih zapadne Europe. Ministrom Leopoldovim bili su opet mrzki Ugri i Hrvati, koji neprestaju zagovarati i braniti LEOPOLD PRVI. 171 svoje osebujne slobode, a ministri su bili sve, oni su ravnali kralja i di'žavu. Knezovi Auersperg i Lobkovic upravljali su Leopolda. „Mje naš car kao što je vaš kralj" — reče Lobkovic poslaniku francezkomu — „koji sve vidi i radi. On je kao kip, koji nosiš kamo te volja i postavljaš ga, kako se tebi dopadai' Auersperg i Lobkovic takmili se, tko ce biti veći gospodar na dvoru ca- revu, a za tu takmu pružala se liepa prilika s novim velikim pitanjem o nasliedstvu priestolja španjolskoga. God. 1665. umro je Filip IV., kralj španjolski, a diete slabo i kržljavo od četiri godine Karlo 11. nasliedi ga na prestolju. On je bio poslednji Habsburg na prestolju španjolskom, a tako slab, da se očekivala skoro smrt njegova. Španjolska je onda imala veći dio Amerike, mnoga mjesta u Africi, Napulj, Siciliju, Sardiniju, Lombardiju i španjolsku Nizozemsku. Kadjalo se pitanje, tko de ove zemlje nasliediti. Prvi su mu rodjaci bili car Leopold 1. i Ljudevit Xiy., njihove matere bile su Karlu tetke, a njihove žene Karlove sestre. Absolutno pravo kraljevo na zemlje i narode tako je onda prodahnulo svu diplomaciju europejsku, da nikomu medju državnici nije moglo pasti na pamet, da bi u slučaju smrti Karlove mogli narodi sami odlučiti svoju sudbinu. Da prvi rodjaci imadu pravo kao na zakonitu baštinu, to je bilo sveobče priznato načelo, a onda se znalo i to, da neće druge vlasti dopustiti, da jedan od ove dvojice vladara sve zemlje dobije. Kako će se dieliti španjolska baština, ovo je pitanje bacio Ljudevit XIV. na bečki dvor. Na svoju je ruku dobio taštoga Ivana Auersperga, svemogućega ministra Leopoldova, ponudjajuc mu kardinalski klobuk, ako sretno provede tajni ugovor o diobi. Auersperg bio je udovac, pak je želio postati kardinalom rimske crkve, da bude i u tom ravan velikim prvim ministrom francez- kim Richelieuu i Mazarinu. Francezkoj diplomaciji nije bilo do sbilja, da kakav valjan ugovor učini, več je samo za tim išla, da bečki dvor zabavi i podrži, dok Francezka svoj rat sa Špa- njolskom sbog Nizozemske bez neprilike s austrijske strane započme i dovrši. Ovaj tajni tobožnji ugovor sbog toga je čudan, što je učinjen napokon poslije razprava od dviju godina (g. 1668.) na taj račun, kano da će odmah umrieti diete Karlo 11., a živio je jošte trideset i dvie godine. Francezka je njime dobila sredstvo u ruke, kojim je mogla po volji i potrebi osramotiti pred špa- njolskim dvorom rodbinsku mu habsburžku kuču austrijsku. A 172 KNJIGA DESETA. kako je Francezkoj do sbilje, to jasno dokazuje pismo poslanika Gremonvilla na ministra vanjskih posala Lionna : „Ova razprava prikazuje mi se pravom talijanskom komedijom. Car je drugi Zanni, koji duh svojih ministara smuduje, da provede intrigu; knezovi Auersperg i Lobkovic radi bi jedan drugoga pretedi a svaki bi od njih htio za sebe prvu čast, da je on ugovor kraju priveo, pak se zato medju se varaju. President financija je kao Pantalon, viče da treba staviti vojsku, a sve čini, da neda novaca. Carica udova je Colombina, ona pomaže intrigu, premda joj svrhe nepoznaje. Ja sam normanski Trapolin , koji sve čini, da svomu gospodaru dobro poshiži. Dopustite mi dodati. Vi ste doktor, koji mudrim ravnanjem cieloj stvari dobar konac dajet' Francezka diplomacija zabavila je sbilja dvor carev s ovim tobožnjim tajnim ugovorom o diobi tako jako, da je caru i ministrom bio neugodan svaki upit iz Ugarske i Hrvatske, gdje su se više puta oglasivale ozbiljne pogibelji od Turaka. Dapače užasan strah vladao je na dvoru, što de biti, ako Ugri i Hrvati ipak zapodjenu novi rat s Turskom. Paziti na svaki korak iz- medju Francezke i Španjolske, a u Ugarskoj i Hrvatskoj, da se nitko živ nemakne, neka bude što stalniji mir s Turci. To je bio sad glavni aksiom politike bečke. Ovaj strah bečkoga dvora nastojala je diplomacija francezka razpirivati, stupajudi u tajne saveze s Ugri i Hrvati. Od samoga straha, da Francezka savezom i podporora neokriepi i neuzbuni Ugarske i Hrvatske, bio je potisnut carev dvor u struju prividno koristne po sebe francezke politike. Lasno su mogli politici Leo- poldovi prosuditi, da je Francezka predaleko od ovih zemalja, pak ih nebi mogla s vojskom pomagati, ali veliki čar imena Ljudevita XIV. osjedao se i na dvoru bečkom, pak su se morali bojati, da neobčara prve glave ugarske i hrvatske. Videdi oba podkralja palatin ugarski Franjo Vesselenyi i ban hrvatski Petar Zrinski, da su, oba kraljevstva skoro sasma lišena pomodi od kralja svoga, stanu se dogovarati prigodom kad se je 1666. Zrinskova kdi Jelena ženila sa Franjom Rakoczjem 1. marta 1666. u Saros-Pataku u Ugarskoj o savezu izmed sebe i o pomodih, koje bi mogli dobiti od drugih prijateljskih vlasti. U stubničkih toplicah kod Trenčina (5. aprila 1666.) zavjere se na uzajemnu pomod „u ovom strašnom času, gdje bi mogla propasti domovina jednoga i drugogai' Kuke si dadu, i jedan se drugomu svetom pri- LEOPOLD PRVI. 173 šegom zakuiie, da de svimi silami nastojati, da „po zakonih i ustavih i po povlasticah dobivenih od kraljeva Ugar- sku i Hrvatsku čuvaju i brane do poslednje kapi krvii' Još iste godine mjeseca novembra, kada je car Leopold slavio svatbu svoju s infanticom Margaretom Španjolskom, sadju se kod svetkovine palatin Vesselenvi, ban Zrinski i judex curiae Franjo Nadaždi. Usred najvećega slavlja i veselja svatbenoga u noćno doba provodili su oni razgovore s poslanikom francezkim Gremon- viUom. A na posebnom svojem sastanku u Požunu (19. decembra) zadadu si tvrdu vjeru tri prva dostojanstvenika krune, da (5e kao „glavni stupovi države ostati u savezu i da jedan bez drugog ništa učiniti necet' Zajedno i složno izreknu kralju, da ovakova vladavina dalje postojati nemože. Uvjereni, da ih je dvor austrijski prodao Turkom, kada im se neusudi priobćiti pogodbe mira, a videdi, kako car sve povlasti kraljevstva nogama gazi, stanu ozbiljno razgovarati o buni, koja bi se imala didi na proljede. Vjerovali su u prijateljstvo Francezke, koje im je obedavao Gremonville. U Poljskoj su imali toliko prijatelja, da su se nadali pomodi od sabora poljskoga. S Apafiem knezom erdeljskim bili su ved ugo- vorili savez i prijateljstvo. Da Veneciju za sebe dobiju, obedavahu joj, da de Ugarska i Hrvatska stupiti u najužu svezu s Venecijom. Knez izbornik od Mainca i drugi knezovi njemački priznavali su im, da im je propast i spas zajednički. Na proljede uzdali se, da de stati na noge četerdeset hiljada konjanika i roditi de se veliki rat. Moramo ipak priznati, da su ovi savezi bili tako slabo pripravljeni, da su se skoro svi redom razsipali. U Poljskoj spremala se promjena u kraljevstvu. Njemački knezovi prijatelji nezadovoljnika bili su povezani na politiku francezku, kojoj su služili. Venecija je rado prijatelj evala i odatle koristi iskala, ali u savezih izgledala trgovačkim načinom iz vješt ne postotke. Prvi i glavni saveznik, bio je svakako kralj francezki Ljudevit XIV. Na njega uprave ban i palatin preko Gremonvilla spomenicu, u kojoj ištu pomodi novčane, ako kralj sada nemože poslati vojske, i mole odgovor za 40 dana, jer da se dugo oklievati nemože. Kralj im neposla novaca ved pismo puno sladkih rieči i obedanja. Palatin i ban izjave poslaniku (januara g. 1667.), da se mora 1667. dvojiti 0 tom, kani li ih zbilja kralj pomagati. Gornja Ugarska da se sprema Turkom na predaju, ali oni da se jošte ufaju u velikoga kralja. 174 KNJIGA DESETA. Mjeseca marta 1667. sazove Vesselenji izvanrednu skupštinu stališa i redova u Banjsku Bistricu, što mu je i kralj dopustio. Kraljevi povjerenici bili su grof Rottal i ban Zrinski. Inozemca Rottala nisu stališi htjeli priznati kraljevim povjerenikom, da im on predsieda. Ostasam Zrinski, koji u tajnoj sjednici pred- loži, neka se Ugarska nasloni na njemačko carstvo i neka u savezu s njemačkimi knezovi brani sebe od cara i Turaka. Taj predlog zabace. Vesselenji predloži, neka spomenicom opomenu kralja na njegovu prisegu, vojsku njemačku neka iz zemlje iz- vodi, a ako toga neučini, neka oružje odluči izmedju kralja i naroda, samo se valja ogledati za pomod od Erdelja i Turaka. Ovaj se predlog dopadne i bude primljen. Vesselenji za njekoliko dana (28. marta) umre, te nije ved bio pri zaključku ovoga sastanka, gdje se je sastavljala oštra spo- menica na kralja. U njem izgubi Ugarska vriednu, trieznu i patriotičnu glavu, a iza njega osta udovica Marija rodjena Sečjeva slavljena patriotkinja ugarska, a doskora izdajnica ciele urote. Apafi knez erdeljski preuzeo je na sebe, da šalje poslanike visokoj porti i da ju zovu na pomod proti caru. Veliki vezir, zabavljen ratom na Kandiji, odgovori mu, da bi sramota bila netom stvoreni mir porušiti, neka se Ugarska smiri, dok on ovaj rat svrši. Bio je uto vrieme tumač velikomu veziru GrkMkasia Pa- najotti, koji je prije služio kod carskoga poslanstva u Carigradu. S istom ladjom, s kojom se vozio poslanik Apafiev sa Kandije, išlo je i pismo Panajottovo na carskoga poslanika, u kojem javlja, da je tajna urota u Ugarskoj ponudila Turskoj vrhovno gospodstvo, ako im pomognu Turci oteti se od njemačke vlade. Nadaždi član tajnoga vieda priobdi Apafiu i drugim urotnikom prepis Panajottova pisma. Velika uzrujanost zavlada medju urotnici, koja je trajala i ciele godine 1668. 1668. Dvor je znao za urotu, ali nije jošte poznavao urotnika. Jauk protestanta iz sjeverne Ugarske, koji su se sastali u sabor (maja god. 1668.), da kralj tudje vojske iz Ugarske neizvodi, a evangelikom da otimlje crkve njihove, palatina da neda Ugarskoj, a sabora kraljevstva da nesazivlje, jošte je ^dše uznemirivao dvor bečki. Primas Mirko Szelepcsenji, Nadaždi i Zrinski donieli su kao povjerenici opet kraljeva obedanja, da de kralj razmirice izmedju protestanta i katolika nagoditi, da de vojske njemačke izvesti, da de sabor sazvati. Javno u sav glas vikali su zastupnici. LEOPOLD PRTI. 175 da kraljevim obedanjem nevjeruju. Usred ove velike uzrujanosti, gdje se je svaki čas bojati bilo očite bune u Ugarskoj, stao dvor dobivati izvjestne glase o uroti. Ivan Casanova carski poslanik kod porte razsipao novaca velikomu veziru i drugim dostojanstve- nikom porte i dobio instrukciju Apafievu, pa ju poslao na dvor. Oko udovice Vesselenveve obilazio neoženjeni grof Rottal, a ona rau izdala njeke papire urotnika. Jedan od urotnika Ladislav Fekete, star, lukav vojnik sudjelovao pri uroti samo zato, da ju izdade. On ode mjeseca septembra god. 1668. primasu Szelepcsenjiu i izda mu cieli tečaj urote. Obadva odputuju u Beč, da sve dvoru objave. Na jesen ove godine mogao je vec dvor viedati o tom, kako će proti urotnikom postupati. Na dvoru poljskom i turskom imali su poslanici paziti, nede li dođi opet kakva ponuda iz Ugarske i Hrvatske, a prema urotnikom odlučili su tako se vladati, kao da ništa neznadu. Nadaždia su pozvali u Beč, da tobože dade svoje mnienje o sazovu sabora. On se izjavi proti saboru, jer da bi tom prilikom Ugarska mogla nemiri svojimi potresti ob- stankom države. Prispodabljao je Austriju sa palačom a Ugarska da je u njoj dvorana. U dvorani je jedan zid pukao, a ta se pukotina prebjeluje svaki put, kad se opaža, ali dvorana bi mogla pasti, pak bi se porušila i palača. Nadaždia nisu zatvorili, kako je Fekete svjetovao, ved su ga pustili , nehtijud da urotnici sa- znadu o izdaji urote, da prodje na svoje imanje. Dvor je nastojao, da najprije od Ugarske odtrgne Apafia kneza erdeljskoga, zato je stao s njime ugovarati. Tomu je bio namienjen sastanak urečen u Prešov mjeseca aprila 1669. Medju 1669. povjerenici s kraljeve strane bili su grofovi Ivan Rottal i Petar Zrinski. Došli su i poslanici Apafievi i izaslanici ugarskih župa- nija. Tužbe evangelika proti Rakoczju, da im otimlje crkvena dobra, bio je voljan kralj uslišati, a posrednikom na ime kra- ljevo imao je biti Petar Zrinski. Apafi je i to želio, da se Ra- koczy nepiše: „izabrani knez Erdelja", za što bi se i opet bili lasno pogodili. Ali kada je došlo pitanje o sveobdoj slobodi vjere evangeličke, očituju kraljevi povjerenici, da to pred ovaj forum nespada. Skupština se razidje bez uspjeha, a poslanici ugarski plačud uzmu moliti i zaklinjati izaslanike p]rdelja, neka nagovore svoga kneza, da još jednom posije turskomu caru, jer da vide jedini svoj spas u sveobdem ustanku. 176 KNJIGA DESETA. U OVO vrieme kada je imala buknuti buna u Ugarskoj, po- magana od Erdelja i od Turaka, nudjali su Turci savez i pri- jateljstvo Petru Zrinskomu, koje je on odbijao. Bududi odlučan neprijatelj tomu savezu priobci te ponude caru i svomu drugu povjereniku Rottalu. Car ga zamoli, neka nastoji Turke uvjeriti, da su kršdani toliko složni, da nede uspjeti. Zrinski je to tim radje učinio, jer se je jošte nadao pomodi od kršdanskih vlasti. Kralju francezkomu piša (25. aprila) zajedno sa svojim zetom Rakoczvjem, neka im šalje što brže obedanu pomod, jer da je Ugarska u najskrajnjoj pogibelji. Ljudevit XIV. odgovori im 7. jula: „neka budu pokorni svomu kralju i neka od svoje po- kornosti i njegova pravdoljublja očekuju kraj svojim patnjam, a neka neizazivlju bunom svojom nebesa na osvetu, jer bi ko- risti donieli samo zajedničkomu neprijatelju kršdanstvai' S ovim pismom svršene su sveze Petra Zrinskoga s krunom francezkom. Nove rane zadane Zrinskomu uzpaljivale su srdce njegovo na osvetu. Mjeseca maja umre nesposobni karlovački general Auersperg, brat prvoga ministra Leopoldova, a Hrvati su se nadali, da de kralj sada rodjenomu Hrvatu povjeriti generalat i upravu ovoga diela zemlje Hrvatske. Bečki dvor bojao se novoga sukoba s Hrvatskom, koja je dosele sasma mirna bila. Banica Katarina Zrinska poletila glavom na dvor, uzdajudi se, da de ona na dvoru, gdje je inače rado vidjena bila, modi pokrenuti cara preko carice, da ban hrvatski dobije generelat karlovački. Bojali su se sdružiti s banstvom taj generalat, jer da bi „Zrinski onda u Hrvatskoj svemogud bio i' Malo poslije toga izadje pred bečki dvor primas Szelepcsenji s odkricem velike urote, po kojoj bi Ugri imali cara uhvatiti i u Ugarsku odvesti i tamo u jedan grad zatvoriti, nadbiskupa bi ubili, pak bi digli veliku bunu. U toj uroti da su Zrinski i Nadaždi. Zrinski morade u Beč, da se opravda pred carem i ministri. On je bacao dakako svu krivinu sa sebe i obtuživao Nadaždia. Kralj je bio zadovoljan, da mu nije Zrinski nevjeran, a dvor ga je nastojao s novcem izmiriti sbog generalata karlo- vačkoga. Prikrivaj ud svoju zlovolju odputova ban u Hrvatsku. Jošte na jednu kotvu mislio je ban Zrinski uprieti brod nada svojih, a to je bila kraljevina Poljska. Birao se tamo novi kralj. On je preko prijatelja svojih nastojao, da bude izabran kandidat francezki, da Poljsku svede s Francezkom, a obie u rat LEOPOLD PRVI. 177 a Turke. Za takoAim savezom uzdisao je Zrinski jošte na pro- jece boravec u sjevernoj Ugarskoj, kada se je oko njega glasno ikalo, neima nam spasa bez saveza s Turci. Za kralja poljskoga bude izabran Mihajlo Višnjoviecki, lemic poljski, osobni prijatelj Petru Zrinskomu. Od svih dvorova •rolazili su poslanici, da čestitaju kralju poljskomu. I Zrinski losla svoga poslanika novomu kralju dominikanca otca Bar- iglia, koji je uzeo ime Abbate Palmerini. U instrukciji odgo- ara kralja od saveza s Austrijom: „Car je" — veli instrukcija - „slabouman, misli samo na bale i komedije, a ne na kne- evska djela i važne poslove, sasma je odvisan o svojih mini- trih, neima nikakve svoje volje, financije su mu razsute, kredit ništen, sviet ga prezire, a njegovi ga podanici mrze. Neima ržave, koja bi tako daleko bila propala, kano što je Austrija, ve zemlje vape osvetu'.' Ponudja se kralju sveza s Ugarskom i [rvatskom. Kada je Bargigiio opečen od sunca i sav zaprašen u aršavu mjeseca jula prispio, probudi pojav njegov medju po- [anici država sveobču pozornost; upoznali su u njem nekakva ijnoga agenta. Austrijski mu poslanik reče, da evo upravo od- izi u Beč glasnik, ako bi imao tamo pisati, neka izvoli njemu redati pismo. Bargigiio u\^eren, da bi poslanik pismo otvorio, igovori, da u Beču neima znanca nikakva, ali da moli posla- ika. neka bi primio na odpremu jedno pismo u Florenciju nje- ovoj majci Katarini Palmerini. U istinu nije takova žena niti ostojala, ali dominikanac napisa pismo a poslanik ga primi. U ismu kaza tobožnjoj majci, da neima nade, da ce dostići svrhu .^oga puta, da vidi krunitbu kralja poljskoga, jer će biti istom u ktobru, on da če samo poljubiti kralju skut haljine, pak će se ratiti u Italiju. To je javno govorio, da mu je svrha puta, ali m poslanici nisu vjerovali. Tko ga je poslao? To je pitanje mimalo poslanike. Mislili su na papu, cara, kneza Lotaringije, Lobkovica, uersperga, da je tko od ovih dao dominikancu kakvu tajnu misiju. Talj gaje primio u javnoj itajnoj audienciji. U javnoj vslovio je ^lovicu svoga govora kao privatan čovjek, izričuč svoje oboža- anje novomu kralju. Kod tajne audiencije govorio je po svojoj ištrukciji. Nagovarao je kralja dapače na ženitbu s danskom rincesom. Kralj je želio, da Palmerini glavom ode u Dansku, li on se je bojao dugih puteva, da medjutim nebi doznali, da je (Smičiklas: Povjeat hrvatska. U.) 12 178 KNJIGA DESETA. poslanik Petra Zrinskoga. Ja moram, reče, tako brzo izčeznuti bez traga, kao „kvintesencija akvavitai' Palmerini ode opet u svoj samostan, ali kamo, to se nezna. Kralj poljski zahvali Zrinskomu za prijateljske osjedaje, a da dese rado truditi, da željam Zrinskoga dopomogne. Bargiglia čekala je pod Karpati u jednom od gradova Rakoczyevih Katarina Zrinska, da sama ako uztreba, što prije uzmogne na dvor stidi, i razmrsiti sve veze izmedju Poljske i , Austrije. Jošte prije krunitbe potrudi se ona na dvor poljski. Ali u Poljskoj stajala je i ženitba kraljeva pod uplivom stranke, koja je onaj čas vladala. Mihajlo Višnjo viecki oženi se naskoro (u februaru g. 1670.) s Eleonorom, nadvojvodkinjom austrijskom. Nezadovoljan i raztrovan sbog mnogih propalih svojih nada stigne ban iz Beča u domovinu svoju, a medjutim su na dvoru vie- cali i razpravljali, kako de ummti uznemirenu Ugarsku. Primas Szelepcsenji dolazio opet na dvor, da zaklinje kralja i ministre, neka što prije počmu proganjati urotnike, jer da u Ugarskoj teče samo jedan glas: podanik nije dužan čuvati vjeru kralju, u koga neima ljubavi i otčinske milosti prema narodu. Ved mjeseca septembra g. 1669. izvukli su na dvor Nadaždia, da se opravda, a on je za svoje opravdanje dvoru objavio saveze Zrinskoga s francezkim dvorom od god. 1665., kada je banica Katarina Zrinska u Veneciji s mletačkim poslanikom Bezierom zametnula prve razgovore. Ministru knezu Lobkovicu bila su srdcu osobita slast ova odkrida o savezih s Francezkom, zato je sve mogude učinio, da car opet primi Nadaždia u milost, da što više i što pogubnijih osnova Zrinskoga izadje na vidik. Time je spremao propast svomu suparniku prvomu i svemožnomu ministru Auers- pergu, koji je cara uveo u politiku francezku, a sve samo zato, da postane kardinalom rimske crkve. Nadaždiu izhodio je Lob- kovic oprost, Auerspergu carsku nemilost a sebi mjesto prvoga ministra. Petar Zrinski mogao je lasno i dobro znati ovaj tečaj stvari na dvoru, kojimi se njemu pripravljala nemilost careva i očito mu se zatvarala vrata careva dvora. Nagovaran od odličnih Turaka, koji su mu pripoviedali , kako ga visoko poštuje car turski, pobudjivan i od častoljubne banice, koja je kipila od mržnje proti Leopoldovu dvoru, a videdi se predana skoro na milost i nemilost Niemaca, odluči se napokon mjeseca novembra LEOPOLD PRVI. 179 god. 1669. poslije Martirije, te pošalje kapetana Franju Buko- vačkoga sa punomočjii i sa svojim pečatom u Carigrad. Vec od dvie godine lebdi Zrinskomu pred očima kako bi sebe i svoj rod iizvisio do časti samostalnoga kralja hrvatskoga, a zeta svoga kneza Rakoczya, kako bi podigao na kneževski priestol Erdelja i učinio ga gospodarom iztočne Ugarske. Sada zaiska to od sultana uz godišnji danak od 12.000 dukata. Nadao se je, da će ovo poslanstvo lahko moči opravdati pred dvorom, da ga je slao na korist Leopoldovu, kako je i bio s grofom Rottalom po želji kraljevoj ugovorio, da će poslati svoga čovjeka k sultanu i nagovarati ga na mir s carem. Ban Zrinski mogao se je za svaki slučaj posvema pouzdati u oduševljenu bansku vojsku, koje vele da je moglo biti do četiri hiljade ljudi. Kapetani njegovi Franjo Bukovački, Gašpar Colnid, Franjo Berislavid, Vladislav Crnkoci od Crnkovca, Juraj Gotal od Gotalovca, Stjepan Gereci, Juraj Malenid od Mlake, Baltazar Pogledid od Kurilo vca i Franjo Ivano vic bili su uzhičeni za osnove banove i stali su raditi o tom, da vojsku priprave. Zrinski je lahko mogao za sebe predobiti i vlahe na krajini, koji su bili pod nje- mačkimi generali, jer su njegovomu rodu osobito nakloni bili, a bunili su se radi novih carskih naredba proti carskim kape- tanom. General Herberstein ugušio je bio tu bunu krvnim sudom, gdje je palo njekoliko glava knezova vlaških. Marčanski vladika Gabro Miakid bude svrgnut, jer da je on najviše bunio narod, a Miakič je bio osobiti prijatelj kuče Zrinskih. On je i vladikom postao samo po zagovoru negda bana Nikole Zrinskoga, premda su več onda grof Herberstein i biskup zagrebački Petar Petretid sve mogude učinili, da taj čovjek nebude vlaškim vladikom. Miakid bio je istina svrgnut god. 1668., ali je ostao slobodan i obilazio okolo po varaždinskoj i karlovačkoj krajini, te je sijao mržnju na njemačke kapetane i gledao predobiti vlahe za Zrin- skoga. Najbliži saveznik bio je banu mladjahni knez Franjo Krsto Frankopan, rodjeni brat baničin. On se javlja medju nezadovolj- nici odmah poslije vašvarskoga mira, a učestvovao je sa Zrinskim i kod bečkih dogovora god. 1667. Bio je oduševljen i nježan pjesnik hrvatski, pun je bio mržnje na Niemce, a živa mu je želja bila, satrti njihovo gospodstvo u Hrvatskoj. Bio je osobiti prijatelj s tadanjim papinskim dvorom, odakle su dolazile prošnje caru Leopoldu, neka ga učini generalom karlovačkim. Sa dvora 180 KNJIGA DESETA. dobije papa od cara odgovor, da mu nesmije dati toga generalata, jer da ima tamo u blizini mnoga svoja imanja, pak bi se „mogao učiniti u onom kraju sasma neodvisnimi' A kada su ga g. 1669. ipak učinili na molbu papinu kapetanom senjskim, iskali su naj- prije od njega, neka se odreče prava, koje ima njegov rod na ovaj grad. Knez Franjo Frankopan mogao je iz primorja i drugih svojih imanja dovesti konjanika koju stotinu, koji su po zakonu i starom običaju morali slušati svoga gospodara. Uzdao se je Zrinski i u susjedne slovenske zemlje Štajersku i Kranjsku, gdje je bilo veliko nezadovoljstvo zbog izvanrednih V dada, koje je država od ovih zemalja iskala. U Štajerskoj nadao se dapače, da će ga klečeć na koljenih i zahvaljujud bogu, dočekati. Tamo je imao prijatelja grofa Erazma Tattenbacha, čovjeka veoma bogata i predsjednika štajerskih stališa. Mjeseca septembra god. 1667. došao bio Zrinskomu u pohode u Cakovac, a u razgovoru iztužili su se jedan drugomu, kakva je kukavna vlada Leopoldova. Zrinski ponuka Tattenbacha, neka stupi s njime u savez. Tattenbach pristane i zakune se Zrinskomu, „da će mu biti vieran do poslednjega izdaha života svoga, da de nje- govu sredu i namjeru makar i prolievanjem krvi i životom svojim nastojati promaknutih' Nagrada bi mu imala biti, da bude knezom južne Štajerske. Nije grof štajerski bio čovjek od osobitih darova duha, ali je bio bogat, pak je mogao sam o svome oboružati i podidi do pet hiljada ljudi. Kada bi plamen ustanka buknuo u Hrvatskoj i preletio u nasliedne carske zemlje mislili su urotnici, da im pored Turske nede uzkratiti pomodi Venecija i Francezka. Dok se je Zrinski u domovini spremao dospio je Bukovački sa još dva kapetana u Carigrad, a primljen je od sultana sa svom mogudnom uljudnošdu i laskavošdu. Sultan sabere divan. Čudom i zadovoljstvom slušali su paše, kako Zrinski ište pomodi i saveza od Turaka, koji su u sva vremena tolike jade Turkom zadavali, dvojili su o tom, da li su predloži ovi iskreni i svje- tovali su, „neka se postupa veoma opreznot' Sultan posla odmah zapovied velikomu veziru na Kandiju, neka sastavi odgovor. Bu- kovački dobije pogodbe, koje su glasile ovako: 1.) Mogudi car turski imenuje i izabire bana vladarom svih onih kršdanskih ze- malja, koje de u sliededem ratu osvojiti. 2.) Kad njegov rod izumre izabire si kraljevstvo hrvatsko kralja od svoje krvi, koga LEOPOLD PRVI. 181 pak ima sultan potvrditi. 3.) Vjeru, slobodne škole i nauke, slobode i prava banove domovine čuvati de car sada i u budu(5e. 4.) Od cieloga kraljevstva i od drugih zemalja, koje u ovom ratu predobije, neće više iskati tributa od 12.000 dukata. 5.) Dokle bude jednoga muhamedanca braniti ce proti svakoj sili narod hrvatski. 6.) Zrinski neće imati cara pomagati u ratovih na da- lekih stranah. 7.) Za tve to izdati će sultan hatišerif. Bukovački zadržao se na svom putu u Tursku puna četiri mjeseca radi velike zime i silnoga sniega, koji je toliki bio, da ove godine nitko nije u Tursku, niti iz Turske izlazio. Istom po- četkom marta god. 1670. dodje on s velikimi neprilikami. Mjesec 1670. dana prije povratka njegova pukao je bio glas, da je Bukovački otišao na dogovore k Turkom, premda je Zrinski javno govorio i pisao, da ga je poslao u Poljsku radi njeke ženitbe. Mjeseca siečnja god. 1670. probudile su očite i javne pri- prave na ustanak sjeverne Ugarske bečki dvor na opreznosti, da paze i na svaki glas iz Hrvatske i Ugarske. Ugarski prote- stantski propoviednici govorili su već sakupljenomu narodu u erkvah, da će skoro doći čas, gdje će se osloboditi njihova ne- sretna zemlja, svi neka bogu slavu i hvalu daju za pobjedu oto- manskoga oružja na Kandiji. Na proljeće da će se razkinuti verige, koje ih do sada sapinju u robstvo, a doći će im vlada mirna i spokojna, koja će im donesti slobodu. Blago sli vlj ući propovied- nike svoje, slušao je narod ove govore, kano da ih govore na- dahnućem iz nebesa sami angjeli nebeskimi glasovi. Zapoviednici njemački iz Ugarske javljahu, da je knez erdeljski i paša vara- dinski u savezu s nezadovoljnici. S druge opet strane javljao se dolazak velikoga vezira u Beograd. Car Leopold odluči sazvati oko sebe velikaše ugarske i hrvatske u početku mjeseca februara u Beču. I Petra Zrinskoga pozva vlastoručnim pismorn, komu je car svojom rukom i adresu pisao. U pismu veli mu car, neka dodje na dogovore, „jer da se bez njegove pomoći neufa štogod koristna izvesti", liepo ga moli, neka dodje svakako, a neka se dobro spomene, „što je izmedju njega i grofa Rottala ugovorenoi' Kada je Leopold ovo pismo svojom rukom pisao i pečatio, imao je već glas od gradačkoga ratnoga vieća, da je Bukovački u Tursku otišao, a vieće je sbatilo, da će to biti nješta zla i naopaka. Da je ovo pismo samo miima bila, razumije se, kada je dvor već u mjesecu januaru 182 KNJIGA DESETA. kupio za sto cekina od jednoga neviernoga sluge Tattenbachova važna pisma Petra Zrinskoga pisana Tattenbachu, a svjedok nam je i sam Petar Zrinski, jer se nije odazvao laskavomu pismu ca- revu, ved se obratio pismom na ci'ra, uvjeravajud ga, da nije s Turci u savezu, da je samo zato Bukovačkoga u Tursku poslao, da osnove Turaka izkuša i doznade. Cieli mjesec februar živio je Petar Zrinski kao na žeravki, čekajudi zlosretnoga Bukovačkoga. Njemački generali u Hrvatskoj i Štajerskoj pazili su ved na svaki banov korak, a straže su ved svuda bile na krajini, da ulove Bukovačkoga, Pogledida i Berislavida na povratku iz turskoga carstva. Osobito se u tom odlikovao grof Nikola Erdedi zakleti neprijatelj roda Zrinskoga. Njegovi uhode prvi su donieli sigurne glase o pogodbah, koje nosi Bukovački i razglasi odmah, kako se Zrinski svezao s Turci kojim de odsele Hrvatska imati harač pladati. Crni taj glas tekao je po narodu u prvoj polovici mjeseca, a bolno osjedanje red bi okamenilo narod hrvatski, kako de slavni ban Zrinski sada zemlju turskim jarmom poklopiti. To osjedanje Hrvata čitamo iz svih spomenika onih strašnih dana. Dok su u sjevernoj Ugarskoj pljeskali ovomu uspjehu bana hrvatskoga kod visoke porte, jer su bili vikli sličnim savezom s Turci, pokaza se podpuna nemod banova, da Hrvate u savez uvede. Zrinskoga potiraše velika briga, kako de spasiti svoje osnove, koje su tako naglo odkrite, da su mu sve priprave gotovo nemogude bile. Zato razvi prvih dana mjeseca marta grčevitu djelatnost, da što prije sabere toliko vojske, da za njeko vrieme navale carske vojske suzdrži. Kneza Franju Frankopana pozove k sebi u Medjumurje, gdje bi se imala glavna sila sabrati, a Orfeo Frankopan osta u primorju, da s pomodju paše ličkoga brani primorje. Mladi knez Franjo nije brige banove osjedao , kako se vidi iz pisma kapetanu Colnidu (9. marta god. 1670.): „Prijel sem, veli, od glavara list, da taki tamo šetujem, da valje imamo insurguvati, zato dnevom i nodju tamo budem potezal, da s tim prvlje početak učinimo. Ja sam sa vsima spraven skupa s mojimi i komaj čekam, da naše kape s čalmami pomešamo , a tako mi boga , da krilaki budu frkali po zraku. Vu oveh krajev znaju za prišaštje Bukovačkoga i od straha neznaju kamo se postaviti. Ovu nod jesu odpravili z Kar- lovca kurera vu Gradac, ter potrebuju na pomod regimente, ali ni odkuda vuzeti, medten toga dojdemo im na vrat. Meni se LEOPOLD PRVI. 183 groze, ali nesmidu popasti, i danas mimo Karlovca hodu projti, imam njih 300 dobro oboružanih, s kojimi nebojim se karlovačkih žabarov, ar vredni ljudi, ti mi zabaviti nehte, kramari pako i cifraki uehte smiti i pokazati se. Ovoga puta hodemo dokon jat i, kako i kada imamo udariti; i ako potrebno bude, hodu i sam do paše bosanskoga poj ti za bolje govoriti i utvrditi duguvanje našemu početku. Ufam se u Boga, da nam na dobro hode izajti, listom da taki od prvice po glavi udarimo našim suprotivnikom, ni časa nedamo, da se plundraši sprave. Ako me bude glavar hotel posluhnuti, na moju veru dobro bude, i na se hodu sve breme uzeti, ar znam, kako i s kim putem bude potribno s Nimei baratatit' Mladi je knez očevidno slabo po- znavao situaciju. Zrinski se obrati svomu zetu Eakocziju i u sjevernu Ugarsku, zaiska pomodi od paše kanižkoga i bosanskoga i opomenu Tatten- bacha, da u Štajerskoj što prije i što vedi odpor spremi. U paše kanižkoga bilo preko 20.000 vojske , pomod bi skoro dostatna bila, ali paša mu odgovori, da jošte zapoviedi od porte neima, a da de dati pomod, ako mu sina za taoca dade. Bosanski paša oklievao takodjer pomagati prije, nego što dobije zapoviedi. Frankopan je prietnjami i grožnjami silio ljude , da idu pod njegovu zastavu, što su mnogi odbijali, a naročito glavni grad Zagreb. Medjutim je dočuo Zrinski, da dvie regimente carske marširaju prema Karlovcu, dvie prema Koprivnici, a jedna preko Optuja na Medjumurje, zato je iskao od Bukovačkoga, neka oko Karlovca u krajini digne bunu. Dok se je ban badava trudio, da što brže i što više vojske sabere, odputovao je grof Nikola Erdedi u Gradac i Beč, te je javljao sve, što je od svojih uhoda doznao. Videdi ipak Petar Zrinski, kako ga je dvor bečki na više strana pretekao, a on je za rat nepripravan, odluči stupiti na put izmirenja s carskim dvorom. 10. marta posla u Beč vriednoga biskupa zagrebačkoga Martina Borkovida, da ugovara s dvorom. Biskup Borkovid izjavi u tajnom viedu, da je vlada više puta bana preljuto vriedjala, da je mnogo puta radila proti pravu i ustavu kraljevstva, a carski ka- petani da previše zla čine Hrvatom, „te se nebojeniti boga, niti Vašega Veličanstva cara i kralja niti drugih 1 j u d i" , a takove nepravde trpio je od generala Herbersteina Zrinski i druga gospoda zemaljska. On dopušta , da je Zrinski kriv, što 184 KNJIGA DESETA. se je upustio s Turci u dogovore , ali ako kralj bude milostiv, biti će mu opet vieran. Tajno viede (sjednica 20. marta) nadje na djelih Zrinskoga znakove izdaje, koju valja u prvoj klici zatrti. Zrinskoga valja uništiti bilo milom ili silom. Zna se sada, da ište od Turaka za sebe Hrvatsku, a svomu zetu Rakoczyu Erdelj, zato neka ne- dobije milosti. Dobro je, da ga car kroz ovoga „dobroga čovjeka** biskupa prevari, kao što je Henrik IV. kroz svoga vlastitoga brata prevario duku Vendomea i dopremio ga na dvor. Car se toga neka neboji, što će Zrinskoga prevariti, ta i on je njega prevario, kad mu je vjerom krenuo. Car neka liepo piše Zrinskomu, neka samo dodje na njegov dvor, pak će ga opet otčinski pri- miti. Car će dobiti, kada uništi Zrinskoga i njegove drugove tolika imanja, da će moći državne dugove platiti i liepu vojsku oboružati. Medjutim odredilo je viede a car je potvrdio, da se odmah kredu vojske. Austrijske čete krenu na granicu, a vojvodu Kai- V sersteina pozovu čak iz Tirola, da preuzme vojvodstvo. Štajerska ima dati praha i municije, a kapetani carski na krajini neka vlahom obećaju, da će dobiti imanja Zrinskoga. Konjaničtvo iz Češke, Moravske i Slezke neka ide u Ugarsku. K tom će se jošte didi hiljadu pladenika iz Poljske proti Ugarskoj, a u Hrvat- skoj neka se sjedine generali Ferdinand Breuner i Ivan Herber- stein. Vojskam je bila zapovied: stidi Zrinskoga i Frankopana živa ili mrtva. Car piša 21. marta vlastoručno pismo Zrinskomu, te mu obe- daje po biskupu, da će činom dokazati, kako ce njega i sve njegove osobitom carskom milošdu obsipati, a Lobkovic naročito reče bis- kupu : „samo neka dodje u Beč, tako recite rodjaku momu, slobodno neka dodjet' Prije nego stoje mogao Zrinski dobiti ovo pismo, posla on o. Marka Forstala s dosta oštrimi po- godbami u Beč, a ved došla carskomu dvoru viest, da su 22. marta grofa Tattenbacha ulovili. Sada carevo viede jošte odlučnije stane caru svjetovati, neka se neupušta sa Zrinskim u pogodbe, koji da nije njemu ravan. Bog će cara braniti u ovoj pravednoj stvari. Dan kašnje (29. marta) sbaci Leopold Zrinskoga s banske časti, a biskupa Martina Borkovida i Nikolu Erdeda imenuje na- mjestnici banske časti. Narodu hrvatskomu izda proglas na hrvat- skom jeziku, gdje mu daje na znanje, „da je grof Petar LEOPOLD PRVI. 185 Zrinski nevernik postalnaše korune, proti njoj puntarskim zakonom podigal se, pod svoju oblast kraljevstva naša horvatsko i slavonsko i dalma- tinsko i bližnje naše orsage podegnati kanil:' Dvor bečki ostavio je Zrinskomu ovimi proglasi jedini put spasa, da se preda milosti carevoj, na koju je po naputku dvora Zrinskoga otac Forstal nagovarao. Lobkovic mu piša, neka se pouzda u poznatu dobrotu i milost carevu, što mu on kao rodjak i prijatelj iskreno svjetuje. Forstal stigne vec 6. aprila u Beč i donese pismo od Zrinskoga, u kojem kaže svoju pokornost caru i obedaje svoga sina poslati za jamstvo. Tajno viede (9. aprila) odredi, da vojske naglo i odvažno operiraju, jer ako za četrnaest dana nebude uspjeha, mogli bi Turci doći Zrinskomu u pomoć. Herberstein neka nastoji uloviti Bukovačkoga, a vlaškoga vladiku Miakiča neka ulove, ali neka paze, da to sve potajno bude, da se narod neuzbuni. Sto Zrinski caru ponudja „carta bianca" za pogodbe, to se neka neprimi, jer se car neima pogadjati sa svojim vazalom. U svakoj buni je smrt buntovnika pravi uspjeh stvari. Vaše Veličanstvo neće nikada mira imati dokle god bude Zrinski živ. Samo onda, ako se Zrinski sam na milost cara preda, ako u svoje gradove carevu vojsku primi, ako na zapovied ca- revu u Gradac ili u Beč dodje, svoju ženu, sina i Frankopana dovede, onda se tek car može s njime razgovarati. Osobiti utisak učini na samoga cara Leopolda dolazak mla- doga Zrinskoga s Forstalom u Beč. Pred malo vremena bio se vratio mladi Ivan Antun sa svoga naučnoga puta po zapadnoj Europi na poziv otčev kudi, a sada evo vidi bezdno, koje se otvorilo pred otcem njegovim, a valjda i pred cielim njegovim rodom. „Ako i vi propadnete, gledajte da sinu čast i ime spa- site** — nagovarao Forstal Zrinskoga — „ili ga caru dajte ili ga >aljite u koju izvanjsku drža\ai, ali svakako je bolje primiti milost od svoga naravskoga gospodara, nego li prosjačiti kod inostranih tudjih knezovat' Sin je donio pismo otčevo, gdje se bezuvjetno pokorava caru. Jošte ta dva putnika nisu bila niti u Beč stigla, kada general Spankau s pet pukovnija provalio u Medjumurje bez ikakva odpora. Na pitanje Zrinskoga, što to znači, odgovori general, da nisu došli uznemirivati njegov otok, ved da preprieče provalu Turaka na ove strane. Zrinski odašalje glasnika opet Spankauu na kočiji upregnutoj pod šest konja i javi mu, neka 186 KNJIGA DESETA. nenavaljuje, jer je s carem u dogovoranju. Glasnik se nevrati. Zeleci ozbiljno izmirenje, osobito od kada je poslao caru sina, a bojedi se, da prisiljen na obranu, nenanese na sebe krivinu, da je kano vazal oružanom rukom udario na kraljevu vojsku, niti sablje nepotegnu, niti puške neizpali, vec odluči zajedno s Fran- kopanom ravno otići u Beč. 13. aprila u noćno doba ode Zrinski iz Čakovcu zajedno s Frankopanom. Banicu ostavi u gradu i oprosti se s njome s malo rieči: „Bog te čuvaj". Ona nije pla- kala. Na trih ladjah prevezu se preko Mure sa svojom pratnjom, a konji su im vodu preplivali. Okrenu u Ugarsku, a onda ravno u Beč, da se caru na milost predadu. U Beč stigla je viest o biegu Zrinskoga i Frankopana i nemilo je potresla cara i mi- nistre, jer su se bojali, da neodu u sjevernu Ugarsku i tamo podupru buknuli ved ustanak. Odsiedajud na dvorovih svojih pri- jatelja, dodju četvrtu nod grofu Keriu, ved blizu austrijske gra- nice. Keri objavi njihov dolazak odmah caru, od koga dobije odgovor: „Ako su jošte kod tebe, upuduj ih samo, da svakako u Beč dodju, ako li bi pak kamo drugamo htjeli, zadrži ih, dok vojska dodje, da ih uhvatit' Oni dodju 17. aprila u Beč i odsjednu u kudi grofa Nadaždia kod augustinskoga samostana. Ved sliededi dan budu uapšeni i odvedeni u gostionu „Zum Schwan", Zrinskomu bude pazitelj barun Ugarte, a Frankopanu grof Traun. Iza njih nasta podpuno razsulo stranke njihove u Hrvatskoj. General Spankau dodje sa svojom vojskom pred grad Cakovac, koji Katarina Zrinska bez odpora predade, ali je imala vidjeti čudesa. Njemački vojnici porobiše sav grad, konje i kočije, oružje i kudnu spravu, umotvorine i dragocjene knjige, da i isto prosto kuhinjsko i kojekakvo drugo orudje. Banicu i njezinu kder stave pod stražu, a ona se punim pravom mogla tužiti caru, da joj vojnici odnesoše sve, neostavivši „ni zdele, ni ražnja". Čete na kra- jini razišle se, a general Herberstein posjeo i dao plieniti Zrinske i Frankopanske gradove u Hrvatskoj i hrvatskom primorju na dosele nečuveni način. Na dvoru bečkom bile su ved stvorene odluke, kako de po- stupati sa Zrinskim i Frankopanom. Mala i slaba stranka, koja je svj eto vala, da je sada prilika razkriliti ruke i primiti ih u naručaj, kad su se sami predali milosti carevoj, ta je zamuknula pred svemogudimi ministri, koji su izricali kralju: „kako je Fer- LEOPOLD PRVI. 187 dinand II. poslije bjelogorske bitke šatro za iiviek odpor plem- stva češkoga, tako neka sada učini Leopold u Hrvatskojt' Zrinski i Frankopan budući velikaši mogli su biti sudjeni samo po ugarsko-hrvatskom pravu od kralja i sebi ravnih su- daca. Bečka vlada baci ih pod austrijski sud, jer da su pogrie- šili proti austrijskim nasliednim zemljani, da su na austrijskom zemljištu uhvaćeni, a u osobitih slučajevih da se može i po hrvatsko-ugarskom pravu suditi izvan zemlje ugarske i hrvatske, Zrinski da je uz to još član stališa štajerskih i kranjskih. Bududi da su uza sve to obojica carski komornici, to je povjerena iz- traga kancelaru austrijskomu baronu Ivanu Pavlu Hoheru. Da prenaglim postupkom napredak carske vojske u Ugarskoj nepokvare i mnoge buntovnike na sdvojni odpor nenaženu, blago su s njimi postupali sve dokle nije već dio odpora skršen bio; kada je već Rakoczv u junu razpustio svoju vojsku, a grof Rottal stao voditi veliku iztragu i hvatati nezadovoljnike, onda istom bečki dvor baci 27. augusta Zrinskoga i Frankopana u AViener-Neustadt , a za njekoliko dana (3. septembra) izadju u Pottendorf pred dvor grofa Franje Nadaždia dvie sto carskih sergeanta, uhvate ga i odvedu u Beč. Po zakonih austrijskih sastavi carski dvor iza dugih iztraga 1671. posebni sud, tako zvani judicium delegatum ili u ono doba na- zivani „nepristrani sud", premda je takov sud mnogo puta pri- stran bio, kako dobro veli Memac Wolf, historik Lobkovicov. Predsjednik je sudu bio kancelar Hoher. Sud je proti Zrinskomu i Frankopanu tekao od 14. februara do 16. aprila 1671. Ob- tužba je proti Zrinskom izricala, da je god. 1666. učinio bio savez s Vesselenviem i Nadaždiem; daje god. 1669. slao u Poljsku o. Bargiglia i u instrukciji obružio Njegovo Veličanstvo; po njegovom nalogu da je Poljak Giska bio poslan u Francezku, da obtuži cara i zaište novaca ; on da je i k Turkom poslao, ponudjao im tribut, da ga učine vladarom Hrvatske; on da je htio uzeti carsku tvrdjavu Koprivnicu; da je bunio sjevernu Ugarsku; a njegovi pristaše da su kano buntovnici digli oružje i prolili krv carske vojske ; biskupa vlaškoga Miakiča da je za bunu upotriebio, a Frankopanu nalagao, da bunu izvodi ; carske nasliedne zemlje da je htio napasti ;onda je naj prvi početnik i glava ciele bune bio. Frankopana su obtužili, što nije caru objavio saveza Zrinskoga s Turci, a preuzeo je vodjenje ustanka; u pismu od 188 KNJIGA DESETA. 9. marta 1670. da je izrazio prezir caru i njemačkomu narodu; da je htio grad Zagreb posjesti sa 200 ljudi, i da je pozvao grad, neka se pokori Zrinskomu; da je cai'ski proviant na Savi oteo i u Tursku poslanika slao. Zrinski je iskao, neka mu kao velikašu sude po pravih i zakonih njegove domovine. Sada nede spominjati porušene slo- bode i prava domovine, niti da se nede pozivati na zlatnu bulu, koja u tom slučaju daje svakomu velikašu ugarskomu i hrvat- skomu pravo oprieti se kralju. Biskup zagrebački da mu je donio od cara po carskoj vlasti pripadajuće pravo pardona. Ovaj pardon, obe(5an od samoga cara, da mu je potvrdjen pismom Lobkovicevim. Car da mu je dao pismom svojim „salvum conductum". On da je svoga sina zato za jamca poslao caru, pak je i sam došao, da se caru pokori. Pogodbe s Francezkom da nije čitao ni pisao. U Tursku, da je samo jednom slao, a neka uvaže, kako je i ko- liko puta Ugre odgovarao i odbio od saveza s Turci onda, kada su Turci upravo u njega, kako i sam car zna, najveće nade po- lagali. „A što da rečem spominjajući se imena i slave roda moga?! Jedva od tuge izricati mogu. Uviek bijasmo ures do- movini i strah Turkom, svjedoči to i trofea, koju sam ja sam Njegovomu Veličanstvu poklonio, kako da poružim cvatuču čast imena roda moga, kako da poružim knezove, velike ljude, kra- ljeve, koji su s nami u krvnoj svezit' Zaklinjao se na živoga boga, da mu nikada nije bila ozbiljna namjera kakova saveza s Turci. „Dobro znadu moji neprijatelji, kako smo se dugo i ko- liko mi potili i krvarili braneći Štajersku, Kranjsku i Hrvatsku ; dok su Zrinski stražu stražili, oni su mirno spavali, a sada za nagradu svjetuju caru i kralju, da nas do koriena zatru i unište, a da oni može biti naša dobra, koja smo mi s mnogom krvi prolivenom spasili i sačuvali posvoje i drže; neka izadje na sriedu tkogod izmedju njih, koji bi se usudio reci, da su on i njegov rod više koristili kudi austrijskoj i kršćanstvu nego što su Zrinskit' Premda su skoro svi kršćanski dvorovi, osim španjolskoga, a napose papa rimski posebnim poslanikom molili cara, neka ova dva Hrvata pomiluje, to bude ipak dne 18. aprila sud izrečen, da se odsudjuju sbog zločina uvriede Veličanstva i izdajstva zemlje, „sva dostojanstva i časti s njih se skidaju, imetak im se zaplieni, uspomena im se iz svieta ima izbrisati, a tielo nji- hovo predati krvniku, koji de im odsjeći desnu ruku i glavut' LEOPOLD PRVI. 189 28. aprila po podne navieste.im kraljevi povjerenici kazan smrti. Obojicu to duboko potrese. Zrinski bude blied, ali nereče niti jedne rieči. Frankopan još bliedji, on progovori, moljaše od- godu, on da je jošte premlad da umre, a poslednji je svoga imena. Zrinski izpoviedi se 29. i upita samo jošto : ima li nade pomilovanju. Kad su mu odgovorili, da neima, nereče više ništa, ved osta miran i hladan. Na večer piša jošte svojoj ženi sliedede pismo: „Moje drago srce! Nemoj se žalostiti svrhu ovoga moga pisma, niti burkati. Polag božjega dokončanja sutra o deseti uri budu mene glavu sekli, i tulikajše naukupe tvojemu bratcu. Danas smo jedan od drugoga srčeno proščenje uzeli. Zato jemljem ja sada po ovom listu i od tebe jedan vekovečni valete, tebe pro- šeci, ako sam te u čem zbantuval, ali ti se u čem zameril (koje ja dobro znam) i oprosti mi. Budi bog hvaljen, ja sam k smrti dobro pripravan, niti se plašim, ja se ufam u boga vsamogu- dega, koji -me je na ovom svitu ponizil, da se tulikajše mene hode smiluvati, i ja ga budem molil i prosil (komu sutra dojti ufam se), da se mi naukupe pred njegovim svetim tronušem u diki vekivečne sastanemo. Veče ništar neznam ti pisati, nit za sina, niti za druga dokončanja našega siromaštva; ja sam vse na volju božju ostavili' Frankopan bio je više uzrujan, ufao se još uviek milosti, dok mu sudac Krsto Abele nereče, da jošte samo dva dana ima, da se k smrti pripravi. Još jednom se sastanu na poslednji raz- stanak. Mladjahni Frankopan srdačnimi i nježnimi oprostnimi riečmi obsiplje svaka svoga, oproste se izmedju sebe i težko tronuti razidju se. 30. aprila budu u Wiener-Neustadtu sva gradska vrata za- tvorena, vojska izadje pod oružjem. Sud im bude proglašen, a sada istom javiše im, da im je car oprostio siečenje desne ruke. Oko deset sati u jutro pade pod krvničkim mačem glava hrvat- skoga bana Petra Zrinskoga i njegova svaka Franje Frankopana. U isto vrieme 27. aprila pade u Beču glava grofa Nadaždia, a za njekoliko mjeseci odsudiše na smrt i Tattenbacha. Mladomu Rakoczvu izprosi oprost njegova majka, koja je tečajem ciele urote i ustanka sina svoga stala vierno uz cara. Kako je prije odsude sav odlični sviet europejski oči upirao u bedki dvor, da vidi, što de uraditi sa glavami urote, tako je sada glas o smrti njihovoj pod krvničkim mačem zanimao sav 190 KNJIGA DESETA. sviet. u svih skoro jezicih pisale se o tom poviesti i davale slike 0 smrti Zrinskoga i Frankopana. U Hrvatskoj tekao je glas ved god. 1670. prije odsude medju seljačkim pukom, da de se Zrinski vratiti u svoju banovinu, a carski generali pronašli su, da valja taj glas suzbiti. Župnikom zapoviede i nepitajud biskupe, da moraju s propoviedaonica narodu oglasiti, da Petra Zrinskoga više nebude u Hrvatsku. Žamor puka hrvatskoga ved je bio zamuknuo, kada je dospio izvjestan glas, da su poginuli. Kralj sam nije toga u Hrvatskoj nikakvim odpisom niti jednim slovcem proglasio. Njihovu smrt oglašivala su djela, koja su naviešdala razsulo roda Zrinsko-Frankopanskoga, novu vedu silu Niemaca u Hrvatskoj i silovito trganje i razdiranje domovine, sve to da poveda tra- gični svršetak dviju najraogudnijih rodova, koji su toliko stoljeda cvali u narodu hrvatskom i velikimi djeli uresili tolike listove po vješti svoga naroda. Okružena od divlje njemačke soldateske čamila je banica Katarina Zrinska u svojem gradu Čakovcu sa svojom najmladjom kderkom Zorom Veronikom bolestna i onemogla. Po zapoviedi carskoj bude odvedena i zatvorena u samostan sestara Domini- kanka u Gradac. Straža od dvanaest mušketira naviešdala Ijubo- pitljivomu obdinstvu, da je tuj u zatvoru banica hrvatska. Ni živa duša osim izpovjednika nije imala pristupa do banice , a dodane joj služavke mogle su slobodno kao furije izpijati joj dušu. Mjeseci su prolazili, a ona glasa nikakva niti o mužu, niti 0 sinu dobivala nije. Srdce je majci pucalo, kad su joj odlučili oteti jedinu utjehu kdercu Zoru Veroniku, da ju u drugi samostan metnu i opaticom učine. „Neka nedopusti Vaše Veličanstvo — veli ona u pismu caru Leopoldu — „da moja jedinica kderka Zorka Veronika bude od mene razstavljena, ona je podpora mojoj brižnoj starosti, utjeha siromašnoj udovici, njegovateljica u mojoj bolesti — a majka de ju dobro i plemenito odhranitit' Trgnuše joj ipak diete iz naručaja i baciše slabahno i nježno djevojče u samostan kaludjerica sv. Uršule u Cjelo vcu. Poderane haljine djeteta svjedočile su, da neživi pod okriljem nit otca nit majke. Katarina Zrinska žena jaka i smjela duha, a sada od bolesti, stradanja i strašnih udaraca sudbine oslabljena iznemogne. Njezin sjajni duh obastre koprena tamne sdvojnosti, ona poludi i u ludilu umre u Gradcu 16. novembra 1673. LEOPOLD PRVI, 191 Sin Zrinskoga Ivan Anton pretrpio je vec tečajem zatvora i smrti otčeve, sjedeći sam u zatvoru sve muke nesretnika. Dvor ga dao u ruke dviju jezuita , da ga za svećenika izuče. On je odgovarao, da neima volje postati „popom ili fratrom", a da je ved dosta učio , da može caru kao vojnik služiti, pak da je po zakonih svoje zemlje sada ved punoljetan. Htjeli su ga poslati u Španjolsku, da ga odmaknu od njegove djedovine. Napokon su ga primili toliko u milost, da je mogao biti na dvoru i biti vojnik. God. 1680. obtuže ga, da je stupio u urotu s Tekelijem i bace ga u tamnicu. Kroz dvadeset godina povlačiše ga kroz razne tamnice, dok ga 11. novembra god. 1703. u Gradcu u Schloss- bergu nestigne smrt. Sudbina njegova toliko je dirnula sviet, da se je priča učinila, da je zatvoren u Kufsteinu i negovored s nikim kroz 17 godina zanieraio bio i izgubio mod govora. Izvjestno je, da je bio poludio. Kada su ga nagovarali skoro pred smrt, neka caru piše, napisa: „neznam što da pišem i što se od mene hode, meni puno toga treba, ali za sada koliko znam, trebao bi najprije škare, da si režem nokte i vlasii' Umre 12. novembra godine 1703. Na pozorištu historije osta jošte Jelena najstarija kdi Petrova udata za Kakoczva, tražedi saveznike proti caru Leopoldu i mrzkim joj Niemcem, ako ih nebo neda, onda ma i u samom paklu, da osveti propast roda svoga. S njome demo se jošte sastati. X. Katastrofa roda Zrinsko-Frankopanskoga padala je kao težki kamen na srdce hrvatskoga naroda. Svako diete u Hrvatskoj moglo je osjedati krizu, u kojoj se nalazila domovina, kad je po cieloj od jednoga kraja do drugoga povrvila njemačka soldateska. Spankauove čete širile se izmedju Save i Drave, a Herberstein gospodo vao je dalje na zapad do obala jadranskoga mora, a sjedišta su im gradovi Zrinsko - Frankopanski. Glava gradova Cakovac prosievajud u prostorijah svojih od svile i zlata, prvi daje plien njemačkoj vojski, a što ostaje, to se nosi u sbirku starina i umjetnina carskoga dvora. Biserje i drago kamenje, koje se od vjekova naslagalo, te se njim resile gospodje Zrinskih, vadi se iz punih skladnica. Oružje sjajno iz raznih vjekova, sablje dragocjene, žezla junačkih banova Zrinskih urešena s mnogimi 192 KNJIGA DESETA. tlrai^^ilji odlaze u nepovrat iz Hrvatske. Iste stiene, na kojih su u liepoj radnji bila izvezena junačka djela Zrinskih budu od- trgane i preko granice izvezene, da i gole stiene navieste, kakova je tabula rasa sada u Hrvatskoj. Iz Medjumurja do jadranskoga mora mogli su Zrinski putujudi neprestano odsiedati u svojih dvorovih i kucah, oko kojih su bila imanja vriedna njekoliko milijuna, ali na;jzamašniji prihodom bili su im pomorski gradovi s lukami i solanami Bakar, Bakarac, Kraljevica , Crikvenica . Selce i Frankopanski Novi, odakle sa skladišta i iz magazina izvozila se sol i drvo, a i željezo izka- pano u rudnicih Zrinskoga na imanju Čabar u susjednu Istru i otoke, a i u samu Italiju. Obala hrvatska jadranskoga mora i primorje bilo je pod okriljem Zrinskih i Frankopana, a sada pada u ruke carske njemačke komore, koja se nogama i rukama upire, da ove gradove i svu obalu hrvatsku od Hrvatske odkine, austrijskim zemljam pripoji, a Hrvatsku od mora posvema odsieče. Imanja Frankopanska Ozalj, Zvečaj, Bosiljevo, Severin, Novi- grad imala su povećati karlovački generalat, za koji su i onako mislili njemački generali, da je tako osiguran austrijskim zemljam, da nikada neće biti hrvatski. Namjera je dvoru bila posjesti dati i krajinu izmedju Kupe i Une, kojim god načinom dobiti Sisak, a onda bi Hrvatska bila od ostanaka ostanci, za koje bi skoro nepristojno bilo davati si naslov kraljevstva, kada k tomu izčezavaju dva roda, koji su štitu kraljevstva hrvatskoga ures i snagu pred velikim svietom davali. Dvor bečki sudio je, da je upravo sada dospio čas, gdje če moći Hrvatsku sapeti s austrijskimi nasliednimi zemljami i učiniti ju nasliednom pokrajinom. General Herberstein dobije ved koncem god. 1670. misiju, da prodje svu zemlju i plemstvo za to predobije. On je propoviedao, neka se Hrvatska trgne izpod vlasti banske i poda „neposredno pod vlast carevu, pa ce im dobrota careva dati sve one milosti, koje uživaju nasliedne pokrajine, a te su milosti do sada uživali sami banit' Kralj da je dobar otac, a bani tirani. „Treba Hrvatskoj — propoviedaše grof Herberstein — glava pravedna, dobra i moguća, a nemože se pomisliti bolji vladar od preblagoga Leopolda, Ifoji ce ih braniti od svega svieta, a vec im jest patron; zna se, da je kroz tolike, vjekove poštenje, sreča i junačtvo uznielo ovu prejasnu kudu do tolike veličine, LEOPOLD PRVI. 193 da se vidi na njoj zaštita i pomod od nebesai' General Herberstein dodje na jesen god. 1670. u Zagreb, gdje se je sastajao sabor hrvatski, koji je upravo spremao poslanstvo na dvor, da dade Hrvatskoj stalna bana, jer daje biskup za vladu u ovo težko vrieme preslab. Grof Herberstein je sve učinio za svoje osnove i mnogo je gospode obišao, a njekoje i za sebe predobio. Na dvor je poručivao, neka gledaju predobiti poslanike za ove osnove, a banstvo neka bi ostalo, samo neka se s izborom počeka, ali ban neima biti voj- voda vojske hrvatske. Za njekoliko mjeseci bio je grof Herberstein obišao skoro svu gospodu hrvatsku, te se je usudio nadati, da bi mogao dvor učiniti veliki sabor svega plemstva velikoga i maloga po načinu poljskoga sabora na otvorenom polju, pak bi mogao dati glaso- vati za Austriju u Hrvatskoj. Čini se, da su mnogi plemići, sdvajajući o budućnosti domovine, dali Herbersteinu svoj glas i podpis, kada se na toliko mogao pohvaliti uspjehom svojim bečkomu dvoru. Banski namjestnik grof Nikola Erdedi providi odmah sve osnove Niemaca i napne sve sile, da ih suzbije. „Sada ali nikdar treba za patriu stat", osokoli svoga druga u na- mjestničtvu biskupa Borkoviča. Sabor stališa hrvatskih iskao je, neka kralj učini Nikolu Erdeda banom i to s onom vlasti, koju su bani od uvieka imali, jer je ban najviši vojvoda i sudac, a kad neima pravoga bana, neima niti redovitoga suda, jerbo pro- tonotar može primiti sudbenu vlast samo od pravoga bana. Jauk upravljen na kralja sa sabora hrvatskoga tekao je i sbog njemačke vojske, koja je pritisnula zemlju i tolike gradove, i sbog tudjinaca, koji trgaju i otimlju zemlju hrvatsku proti svim pravom i slobodam kraljevstva i svete krune. Mole kralja, neka im pomogne i kraljevstvo od velike nepravde sačuva. Hrvatski su stališi iskali, neka kralj neuzimlje Hrvatskoj, da daje Štajer- skoj i Kranjskoj , a time je suzbio one osnove bečkoga dvora, da milom, silom i novcem uz samu privolu plemstva hrvatskoga Hrvatsku sklopi s nasliednimi austrijskimi zemljami. Velike usluge što ih je bečkomu dvoru učinio Nikola Erdedi proti Petru Zrinskomu nisu mu ipak pribavile toliko ugleda, važnosti i priznanja od dvora, da ga na mnoge molbe plemstva učine banom. Kralj odgovori Hrvatom 8. juna god. 1G71., da je pronašao za njeko vrieme obustaviti čast bana hrvatskoga. (Smičiklaa : I'ovjeat hrvatska. II.) 13 194 KNJIGA DESETA. 1674. Istom iza triju godina mogao je Nikola Erdedi sretnim se scieniti, daje imenovan banskim namjestnikom s podpunom banskom vlasti. Kralj mu priznaje najvede zasluge u tom, što je odkrio i pomagao ugušiti Zrinskovu bunu. God. 1674. bude Erdedi za namjestnika instaliran, a stališi hrvatski nisu zado- voljni, da se glavi njihovomu starodavno ime bana takovom bo- jazni sa strane dvora uzkraduje. Videdi dapače stališi, kako se . svuda nastoji satrti sva stara prava i povlasti, zaištu od kralja, neka im njihova prava davna i slavna obnovi i potvrdi. Kralj im to učini i dade jošte razglasiti kroz svoju njemačku kance- lariju i kroz Hofkriegsrath, da je voljan braniti i čuvati prava Hrvatske. Da je kralj Leopold ipak toliko prividne slobode do- puštao Hrvatskoj, premda ju je nakanio bio posvema saliti sa svojimi nasliednimi austrijskimi zemljami, tomu su povod ustanci u Ugarskoj proti novomu absolutnomu i krvnomu sustavu, koji je tamo bio uveden. Želio vidjeti barem Hrvatsku mirnu i svomu prestolju odanu, zato je u njoj i pomilovanje razglasio za one, koji su pristajali uz Zrinskoga. Nemodna Hrvatska primi i te male darove s veseljem i zadovoljstvom. Nevoljna zemlja salieva sada kroz više godina u jadnom plaču sve suze svoje na one dielove zemlje hrvatske, koji su od pravieka hrvatski, a mnogom krvlju narodu spašeni, pak sada postaju gradovi tudji i prevode narod spadajuči gradovom pod tudje gospodstvo. Ni jedanput poslije smrti Zrinskoga i Fran- kopana nisu se Hrvati kroz decenija sastali, da nisu pale gorke rieči, kako kralj viernomu svomu narodu zemlju razkida. Ali Hrvatska je postala nemočna, da si otme primorje cielo i gradove Zrinsko-Frankopanske, koji su sada pripali krajini, i da nedopusti V štajerskoj prelaziti granice hrvatske. Na bezbrojna poslanstva k carskomu dvoru odgovaralo se sa sto doskočica, a Hrvatska osta pred zatvorenim joj jadranskim morem, kao da su joj živoj oči izkopane, jer joj je pogled u sviet i jedini put slaboj i onako trgovini na samih vratih njezinih zatvoren. Život Hrvatske, dapače svaki znak životnoga gibanja pri- kazuje nam mlohavost kroz cieli ovaj prvi decenij poslije kata- strofe Zrinsko-Frankopanske. Budući da nije bilo bana, koji je zakoniti vojskovodja hrvatski, mislio je kralj, da može po njekoj osnovi generala karlovačkoga sazivati Hrvate na vojsku. Stališe hrvatske to boli, nedopuštaju te povrede prava sabora hrvat- LEOPOLD PRVI. 195 skoga, ali ipak dižu vojsku po svojem starom običaju i izabiru sami za vojvodu Nikolu Kegienc^a. Bududi da nije bilo bana od koga je tekla vrhovna sudbena vlast u kralj eA^stvu, mnogi plemići traže si pravdu od sudaca ugarskih, nepriznavajuć suda banskoga namjestnika, a te smetnje podupirali su kraljevi ljudi. Sabor hrvatski morao je tomu na put stati energičnim zaključ- kom, neka se imanja zaplienjuju svim onim plemićem, koji tudjega 1675. sudca na zemljište hrvatsko dovode, a pozivali su se na zakon potvrdjen od kralja, da nikada neče tudji sudac suditi u zemlji hrvatskoj. Na pokorne opetovane molbe Hrvata kralju Leopoldu, neka im učini Nikolu Erdeda banom, dobivali su odgovor, da će kralj učiniti Nikolu Erdeda banom, ali da su iskali viši poli- tički i državni razlozi, da se za koje vrieme banstvo dokine. Svaki listak, na koji su bilježili otci naši sabore svoje, odaje nam tugu za banskom časti, s kojom je stajao i padao ugled Hrvatske, ali pomoči nije si tražila ova sada toli oslabljena zemlja u samoj sebi, več samo u milosti kraljevoj, a ta je bila daleko od Hrvatske. Istom izvanjski veliki dogodjaji, koji su podigli na zajed- aički sveti rat raznorodne narode i države, probudjuju i uvode hrvatski narod u kolo velikih svjetskih dogodjaja živo i veselo, jer je savez kršćanski trgao znamenite dielove naroda našega izpod turskoga jarma. U susjednoj Ugarskoj rodili su se povodi tim dogodjajem. Čim su pale prve glave urote u Beču i Wiener-Neustadtu izriče car Leopold, da ce „ovu priliku" upotriebiti, da Ugarsku dru- gačije uredi. Ugarska imala je postati nasliednom pokrajinom, u kojoj nebi bilo palatina ni sabora, „ved da bude kao u su- sjednoj Češkoj i Moravskoj" — kako veli suvremeni Teleki — ^običaj, ako se caru i dvoru prohtije poreze pobirati, da samo tiskane patente po zemlji razašalje — — i' Odmah na prolječe godine 1671. sjedi u Požunu njemačko povjerenstvo, glava mu ljuti neprijatelj ugarskoga ustava grof Kottal, da sudi svim onim, koji su s urotom u savezu bili. Do tri sto osoba bude dovučeno pred sud, mnogi su osudjeni na ^mrt, a vedina sretno prije suda uteče u susjedni Erdelj. Strava je prolazila cielom zemljom od strogosti carskoga suda. Gorko je ujedala u srdce plemstva i seljačtva nova neču- vena daća tako zvane potrošarine, koju su morali nositi svi bez razlike stališa i vjere. Od svakoga komada mesa i od svake 19(5 KNJIGA DESETA. mjerice vina platila se dada, ili kako veli suvremenik: „od sva- koga zalogaja, koji Ugrin u usta mede, valja da platil' Kako je ova dada uzdrmala sviet u Ugarskoj, svjedoči nam nadbiskup Gjuro Szechenyi u pismu svojem na kralja, kada je taj porez proglašen bio. „U ovom opustošenom kraljevstvu" — piše kralju — „oglasiti de se uzdisaji, ruke de se dizati prema nebesom, glasovi bezbrojnih sirota i udovica i mnogih drugih izprositi de plačuc osvetu početnikom ovih nepovoljnih dadai' Na ovu pred- stavku i na slične vapaje progovarahu Niemci savjetnici kra- ljevi, da je kralj buntovnim Ugrom još previše milostiv. Kralj odluči u Ugarskoj imenovati njemačku vladu, a na čelo joj metnu velikoga meštra njemačkoga reda Ivana Gašpara Am- bringena, a pored njega na drugom mjestu imao je stajati primas Szelepcsenyi. Obnova katoličke crkve u Ugarskoj bila je glavna zadada novomu gubernatoru. Progon protestantskih propovied- nika kao glavnih buntovnika u netom minulih težkih i tužnih godinah stajao je na dnevnom redu. Složili su se u tom Niemci carevci s katolici Ugri i s Isusovci. Silom su ih katoličili, a okorjele i nepopravne pošiljali dak u Napulj na galije. „Neda se opisati ogorčenost, koja vlada medju protestanti u Ugarskoj" — piše mletački poslanik iz Beča god. 1674. Sbog svega toga rodi se ustanak u Ugarskoj, „da spasi zlatnu slobodu Ugarske, koju sada tudjin nogama gazii' Ustaše, „kuru ci" zvani, naslone se najprije na Erdelj , i pošalju posla- nike i k porti u Carigrad. Grozan domadi rat biesnio je u Ugar- skoj. Oko Eperieša i Kasove podigli su carski generali malu šumu od kolaca, na kojih su vješali uhvadene kuruce, a i „la- banci", tako su zvali ustaši carske vojnike, ostajali su pustih kapa, ako su kurucem ruku dopali. „Krv moraš piti njemačku", tako je glasila pjesma kuruca. 1678, Ovaj ustanak dobije novi život, kod mu je g. 1678. stupio na čelo mladi grof Mirko Tokoli. Otac je njegov bio ustao pod Kakoczyem i izgubio mnoga dobra, a umro je branedi gra- dove svoje. Sina si je preobučena u ženske haljine dao prevesti u Poljsku, gdje je do sada bio i liepo se naobrazio. Mladi To- koli osvoji bogate sjeverne ugarske rudnike i gradove i stupi u savez s kraljem francezkim, komu je u slavu i novce kovao. Na jednoj je strani bilo: „Tokoli, knez Ugarske", a na drugoj: „Ljudevit XIV., protektor Ugarskei' I LEOPOLD PRVI. 197 A odkada se je vojvoda kuruca zagledao u mladu iidovii Franje Rakoczya (umro g. 1676.) i pored svih prepona s njom se oženio, onda su se sastale dvie duše žedne osvete i krvi nje- mačke, oboje njih sbog sudbine otaca i roda svoga. Jelena Zrinska vodi kano junakinja vojsku pored muža svoga. Tokolieve vojske nesamo da su bile jače od carskih u sjevernoj Ugarskoj, ved se je konjaničtvo njegovo razlievalo i po poljanah Moravske i za- davalo straha nasliednim carskim zemljam, u kojih je opet bilo puno tinjajučega nezadovoljstva, samo da prasne i carski dvor posiplje. Godine 1679. bila je velika kuga najprije u Austriji, 1679. a onda je prešla u češke zemlje, gdje se je digao velik i gro- zo vit seljački ustanak. Da se nezadovoljna Ugarska nesveže s češkom seljačkom bunom, i da dobije carski dvor slobodne ruke u ratu s Fran- cezkom, o kojem je več diplomacija javno govorila, pomisli Leo- pold, da se izmiri s Ugarskom i da ponješto zadovolji Hrvatsku. Hrvati dobiju prvi znak carske dobrovolje na proljede g. 1680., 1680. kada su mogli uz kraljeve povjerenike 10. aprila uvesti Nikolu Erdeda po starom običaju kraljevstva u pravu i punu čast bansku, koja je „tako dugo", kako vele stališi, bila nepopunjena. Ali i tuj je carski dvor samo na polak dao, a stare vlasti banske opet su Hrvati morali dakako uzalud prosjačiti. U Ugarskoj učini bečki dvor primirje na šest mjeseci s knezom Tdkoliem (marta god. 1680.) najprije, a poslije i na godinu dana, dok se svrši sabor, koji je kralj u Soprun pozvao. Na sabor dodje i kralj okružen od vojske, ali izmirenje je želio, što pokaza izborom palatina Pavla Esterhaza i drugih velikaša krune, kojimi se sada uvela u Ugarskoj domača vlada. I izmedju protestanta i katolika nastojaše carski dvor premostiti novim ugovorom, koji bi se oslanjao na stari bečki ugovor od god. 1606., ali malo je koga zadovoljio. Kada je dvor ovako u saboru donjekle izmirenje Ugarske postigao, krenu na pomirbu s Tokoliem, koji je sa svojom vojskom stajao na bojnom polju. Car mu opet ponudi primirje, samo da laglje podju razprave. Tokoli je iskreno želio pomirbu, premda je bio uvjeren, da bi mu porta pomoći dala, a Ljudevit XIV. svomu poslaniku u Poljskoj zapoviedio, neka mu daje novaca, koliko- god uztreba. Ali kada su izlazile nepovoljne protestantom cesarske odredbe, a dvor na njegove pomirbe mira nikada nikakva odgovora 198 KNJIGA DESETA. neđavao, a s druge strane na sve strane carevci agitirali, da mu pri- staše od njega odbiju i time njegovu vojsku razsiplju, a car je 1681. svoju svakdan povedavao, onda se odvaži Tokoli prekinuti s carem dogovore i potražiti prijateljstvo i savez turskoga cara. Koncem godine 1681. u zimi prodju poslanici u tursku prestolnicu, gdje 1082. budu polovicom januara god. 1682. milo i liepo primljeni. Sultan im dade izviestne i stalne pogodbe od prilike one, koje je prije deset godina visoka porta Petru Zrinskomu ponudjala, a atna- mehom sultanovim dobi Tokoli kneževsku kapu, sablju i druge znakove, po kojih je bio ovlašten pisati se : knez i regent Ugarske. I car Leopold poslao svoga poslanika Alberta Capraru s Hrvatom Grgurom Pavešidem u Carigrad, da obnovi vašvarski mir, koji je ovom godinom (koncem god. 1682.) izticao. Dugo je čekao na audienciju u sultana, a napokon bude mjeseca juna primljen, ali hladno i nemilostno. Porta je iskala da car vrati sve oteto Ugarskoj i Hrvatskoj, kako je bilo pred dvadeset i pet godina sa svimi slobodami , a da plati svake godine pet sto hiljada forinti danka. Tokoli dobio je odmah pomodi od susjednih paša, da ratuje dok se sultan spravi na veliki rat. XI. Bečki dvor kolebao se, čuvši glasove iz Carigrada izmedju dviju diplomatičkih struja. Jaka stranka na dvoru, koju je vodio poslanik španjolski želila je, da se car s Turci na svaku ruku izmiri, makar i sramotno, samo da pazi na Francezku, koja je V V sada Španjolskoj sjela na vrat, a satirud Španjolsku, uništiti de za uviek bududnost kude Habsburga. Austrija da nebi smjela zaboraviti, da mora sve sile svoje čuvati za baštinu kraljevstva španjolskoga, kojega nede dobiti bez velikoga rata s Francezkom. S druge strane bila je očita pogibelj za sam obstanak Austrije. Carski poslanik Caprara ja^d koncem oktobra god. 1682. dvoru: „caru nepreostaje ino, ved da se hvata mača, i da brani državu svoju i cielo kršdanstvoi' Na veliku radost kršdanstva a osobito Hrvata stupi sad papa rimski Inocent XI. na prvo mjesto u politici europejskoj. Papa obeda kudi austrijskoj za rat svakoga mjeseca petdeset hiljada škuda i odpremi odmah tri sto hiljada. Kralju francezkomu piša 1683. januara god. 1683., neka nesmeta cara u velikom boju za cielo LEOPOLD PRVI. 199 kršdanstvo, ako mu ved pomoći neće. Njegovim posredovanjem izadje savez cara s junačkim i proslavljenim pobjednikom Tu- raka izabranim kraljem poljskim Ivanom Sobjeskim (31. marta god. 1683.) Papa zajamči savez, u koji je uveo obadvie države, za sebe i svoje nasliednike, da će ih novcem pomagati i u savez uvesti. Svi kršćanski vladari, a osobito ruski car bili su po- zvani, neka stupe u ovaj savez na zajedničku obranu kršćanstva. Njemačke knezove pozvao je car i dobio stalna obedanja, a Veneciju imao sklonuti papa, da za spas svoj i obstanak svojih zemalja sama podje u boj. Isti dan kada je car Leopold s kraljem poljskim savez sklopio, krenu sultan s velikim vezirom Kara Mustafom na čelu svoje sjajne i ogromne vojske iz Drinopolja, gdje je sa zidina grada več dva mjeseca konjski rep bio naperen prema Ugarskoj, da se znade, kamo smiera sultanova vojna sprema. Prerazkošna sjajnost Mu- hameda IV., njegova harema i velikoga vezira, imala se prikazati kao čarobna predigra onoga sjajnoga triumfa, komu su se nadali. Sto nije Sulejmanu I. sreda dala, da osvoji Beč i Njemačku, to je mislio dostidi Kara Mustafa, a Muhamed IV. uživao i snivao sladke nade , kako će vojnom slavom nadkriliti sve svoje pred- šastnike sultane. Vede vojske na kršdanstvo jošte Turska nikada podigla nije. Do 250.000 vojske pod oružjem sa 300 topova zaputilo se. 1. maja preda sultan velikomu veziru jošte nevidjenom počasti zelenu zastavu prorokovu i imenuje ga seraskirom ili vrhovnim maršalom s neograničenom vlasti. Muhamed ostane u Biogradu, da glasove o pobjedah tim prije dobije. Kara Mustafa povede vojsku prema Osieku, kamo je stigao 7. juna. U ovo doba izašao car Leopold, da razgleda svoje vojske, koje su duž austrijske granice bile namještene, a glavni im voj- voda Karlo Lotarinžki, šurjak carev. Svega skupa bilo jedva 60.000 ljudi, a na rieci Muri stajao ban hrvatski Nikola Erdedi i grof Herberstein s osam hiljada Hrvata. Slab je uspjeh bio palatinu Eszterhazyu, kada je pozivao Ugarsku na sveobdi ustanak u sveti boj, a knezu Tokoliu se srdce širilo od veselja, kada se je oko njega sabralo devetnaest ugarskih županija, premda se je mnogomu ugarskomu gospodinu koža ježila od ovoga turskoga prijateljstva. Trom je bio bečki dvor u svojih pripravah, a sredom se je turska vojska samo polagance mogla kretati. Car Leopold pobjegne 7. jula praden mnogimi kletvami iz Beča u Linč, da' još dalje 200 KNJIGA DESETA. uzmogne pobjedi do Pasove. Do 60.000 ljudi, veli se, da je iz Beča za pol dana pobježalo; a seljaka sva sila iz ciele bližnje pokrajine dobježala u Beč, kad su ved sigurni glasi došli, da su Turci na granicah austrijskih. 9. jula provede svoju vojsku kroz grad vojvoda Karlo Lotarinžki i namjesti se kod Tabora. Za tri dana navieštahu ogromne vatre, da u plamenu propadaju sela s iztočne strane Beča. Vojvoda Lotarinžki ostavi na obranu grada Beča do 22.000 ljudi, što pješaka što konjanika, a goreda u ogromnih plamenih predgradja naviestiše, da je neprijatelj pred Bečom, koji je za tri dana obkolio (17. jula). Turci neobsiedahu Beča po pravilih ratne umjede. Premda su imali mnogo topova, opet su manje s topovi radili, a više sabirali svoje sile oko kopanja podzemnih laguma. U tom je bila sva njihova snaga ratovanja. Čim je jedan lagum u zrak poletio i zida štogod razvalio, poletili bi na juriš preko one razvaline, a onda bi opet njekoliko dana mirovali, dok opet prasak novog laguma nije zvao na novi juriš. Posada, pučanstvo, djačtvo, u grad dobjegli seljaci, a nada svimi vitežki zapoviednik grof Gvido Stahremberg junački su svaku provalu dočekivali, na- dajudi se sigurnoj pomodi od vojske careve i saveznika kralja poljskoga. Stahremberg pošiljao više puta glasnike vojvodi Lota- rinžkomu, da mu jave o stanju vojske i grada, i da ištu što bržu pomod. Mladi Hrvati poznavajudi turske običaje bili su za to naj- spretniji. Po imenu se spominju Gregorovid i poručnik Heisterove pukovnije Mihajlovid. Preobučeni u tursko odielo i pjevajud pjesme prolaze glasnici kroz turske tabore pozdravljajud Turke kano bradu svoju. Četrdeset dana obsiedanja prošlo je, a janjičari su mrmljali, da nisu dužni dulje stajati pred ovim gradom. Cauš poslan od sultana, da vidi vojsku i stanje pred Bečom, vrati se nezadovoljan svomu gospodaru. Veliki vezir podvostruči napore svoje, izdieli darove medju janjičare, nepokorne dade biti i šibati, a malodušne svojom rukom ubijaše. U nosiljah okovanih željez- nimi pločami, dade se iznesti do radnika u lagumih, da ih obodri. Svaki drugi i tredi dan bio sada prasak laguma i strašan juriš. Turci su kod ovih juriša puno vojske izgubili, ali i kršdani više od šest hiljada momaka. Bolesti i druge nevolje povedavale su biedno stanje obsjednutih, koje je kršdanskom požrtvovnošdu ublaživao, medud na kocku i život svoj vriedni biskup grof Leopold Kolonid. Njegovoj brigi zahvalni suvremenici priznavaju, da je njegom LEOPOLD PRVI. 201 oko bolestnika prepriečio razvitak kakve kužne bolesti, kojom bi bile pale ruke branitelja, otvorila se Turkom vrata carske pre- stolnice. Skoro se je bojati bilo, da će se razpasti vanjske obran- bene zidine. Ulice budu verigami prevezane i pretrpane, prokopi i šancevi pripravljeni na novu obranu, ako neprijatelj u grad provali. Još koji turski nasrtaj i Beč bi bio u turskim rukama. 8. septembra objavljahu vituljače s tornja svetoga Stjepana, da je ved grad u skrajnjoj pogibelji, a na listi(5u papira dobije vojvoda Karlo Lotarinžki od Stahremberga sdvojan glas : negu- bite vremena, milostivi gospodine! U taj kobni čas jave izpod Kahlenberga znakovi dolazeču poljsku vojsku pod kraljem Ivanom Sobjeskim, a sa Leopoldsberga stala se vijati velika crvena za- stava s bielim križem. Od radosti sav se Beč uzrujao, a slava bogu pjevala se u svih crkvah. Kara Mustafa nadao se, da de Beč pasti prije dolazka po- modne vojske, zato je bio ostavio Dunav slobodan, a nije sada mogao prepriečiti spojenje carske i poljske vojske. Sa svom vojskom svojom baci se sada na kršdanske vojske, a prema Po- ljakom išao je veliki vezir glavom na čelu janjičara. Cieli dan 12. septembra biesnila je jedna od najkrvavijih bitaka, dok do večer u divljem biegu neodlietaše sva ogromna turska vojska, ostavljajud iza sebe sjajne šatore i u njih ratnu blagajnu sa de- setak milijuna, tri sto sedamdeset topova i bezbrojne zastave i repove, blaga na mnogo hiljada, a bojno polje prikrivalo je deset hiljada Turaka. Kralj poljski na čelu kršdanskih vojska unidje kano spasitelj kršdanstva u Beč, kamo je drugi dan i car Leo- pold stigao. Kako god je prvo polagano stupao prema Beču Kara Mustafa, tako je sada glavom bez obzira bježao ; za pet je dana doletio u Budim, a uz put zadavio pašu budimskoga i mnoge oficire, da su oni tobože krivi ovoj nesredi. Nisu ipak svi paše toliko se smeli, ved su polaganije sa svojom vojskom uzmicali. Iza četiri dana odmora bude gotova znamenita odluka iz- medju obijuh vladara kršdanskih, da valja s cielom vojskom progoniti Turke i započeti veliko djelo oslobodjenja kršdanskih zemalja. Od ovoga časa započimlje ozbiljna misao, kako bi savez kršdanskih vlasti očistio Europu od Turaka. Vojska kršdanska krenu prema Ostrogonu, a kod Parkanja na Dunavu sustave se Turci, da ih suzbiju. Sjajnom pobjedom otvori si kršdanska vojska vrata grada Ostrogona i namjeri dalje prema Budimu. Kara 202 KNJIGA DESETA. Mustafa pobjegao u Biograd, sultan Muhamed IV. dao ga zada- viti, a sam je bježao u Drinopolje. Kralj poljski ostavi medjutim savezne vojske i ode u Poljsku. Time bude vojna za ovu godinu svršena. Hrvatskoga bana Nikolu Erdeda ostavismo s vojskom na Dravi, a nepripoviedasmo, kuda se on okrenuo. Yeć koncem god. 1682. znali su stališi hrvatski, da se na Hrvatsku sprema velika vojska, zato je sprema u boj tekla ciele zime do proljeda. Kralju objave svoje težke brige, a on im obeda sve mogude pomodi i daje za- povied svojim oružanam, da pomažu Hrvate. U susjedne austrijske zemlje pošalju svoga poslanika grofa Franju Erdeda, neka ih pozove na pomod i zajedničku obranu. U Štajerskoj i Kranjskoj bude Franjo Erdedi sjajno primljem i pomod mu obedana i dana, a odpisuju stališem hrvatskim, neka bog blagoslovi kraljevstvo hrvatsko, da uzmogne satrti neprijatelja imena Isusova i da se uzdrži kano predzidje austrijskih zemalja i kršdanstva. Hrvati se obratiše i , na staroga svoga saveznika i zaštitnika papu rimskoga na ime „svega svoga naroda i kraljevstva hrvatskoga" neka im sada neuzkrati pomodi. Papa im posla nješto novaca, a moliti de boga za spas naroda hrvatskoga, komu šalje svoj blagoslov i moli ih, neka ostanu na ovom liepom putu obrane svoje domovine ^ierni kralju i zaslužni za vjeru Isusovu. Sabirudi svoje narodne sile i tražedi pomodi od susjeda i prija- telja svojih pripravljahu otci naši obranu svoje zemlje. Knez Tokoli i veliki vezir Kara Mustafa uprave pisma na Hrvate, moledi i prie- tedi neka s njimi podju u savez. Hrvati te saveze odbiju, a odjeli vojska hrvatskih stupe u redove sveukupne kršdanske vojske. „Čestitamo sebi" odpisa im kralj Leopold, „što imamo takove po- danike, a Vam sbog Vaše stalnosti i uztrajnosti — što neka se na uspomenu svih vjekova propovieda u cielom kršdanskom svietu — a na obranu Vaše domovine, neka bude Vaša heroična i nikad neprehvaljena hrabrost" — ali de biti i carske i pomodne krš- danske vojske. Hrvatska vojska osta na granicah Hrvatske, Štajerske i Ugarske, da uzmogne suzbiti neprijatelja, ako bi od Beča na ove strane krenuo. Kada je poražena turska vojska bježala izpod Beča, pade težki kamen sa srdca kraljevstva hrvatskoga. Stari neugasli plamen osvete krvnomu neprijatelju .vjere Isusove razpali narod hrvatski od Dunava do Crnegore. Ćete sdružene Hrvata LEOPOLD PRVI. 203 iz Hrvatske s bracom svojom iz Dalmacije prodru daleko u turske zemlje i vratiše se s mnogim plienom kudam svojim. Veneciji to nije pravo bilo, ali je bila vesela republika, kada je došlo poslanstvo junačkih boraca sa granica mletačke Dalmacije, da su oni vierni podanici republike, ali da ištu, neka se i ona zarati s Turci, a oni da su spremni dati joj tri hiljade ljudi na pomod. Mnogimi darovi vrati se poslanstvo kuci a govornik bude upisan u red plemi(5a mletačkih. Venecija na prolječe pristane uz savez krš- 1684. danskih vlasti. Dok je carska vojska godine 1684. nastojala osvojiti pre- stolnicu ugarsku grad Budim, imao je iz Hrvatske ban Erdedi osvajati Slavoniju i provaliti u Bosnu. Veselje svega naroda liepo kaže sam ban: „mene srdce vu Bosniu vleče za sloboditi siromaško kršćanstvo i vnoge svete cirkve, koje puste stoje, kadi se je bog hvalil i dičil. Jeda bog da za naše pameti još bude, konci kada božja volja bude, da laglje i veseleje umrem'.' Uz bradu svoju u banovini i u mletačkoj Dalmaciji pristanu i Hrvati iz bKžnjih krajeva turskih težko uzdišudi za slobodom svojom, oni osjedaju kako pucaju stoljetne verige s tjelesa njihovih, čim su sjajne kršdanske pobjede naviestile razsulo strašne njekoč turske sile. Na tisude oboružanih kršćana prelaze k bradi svojoj, da s njimi zajedno pale i taru turske gradove. „Ovaj narod — prizna mletački poslanik senatu — jak je podnositi sve nepogode, „neu- trudiv u trudu, nije mu težak nesan i glad, krepke su mu noge i jaka mišica, ime je njegovo strašno Turkom, a predrago kršdanomi' Prvi uvedu na proljede god. 1684. ratno kolo Hrvati dal- matinski i k njim pribjegla brada. Po načinu starom uskočkom stanu ratovati na kopnu i na moru. Do šestnaest hiljada pje- šaka i do četiri hiljade na konju predstavljali su impozantnu silu, koji su se zakleli Turkom se osvećivati i bradu oslobadjati. Glavni su im vojvode bili Stojan Jankovid, koga je Venecija kašnje vitezom svojim učinila, i Ilija Smiljanid, koja su obojica neumrla slavom narodne pjesme. Venecija im je dala svoga glav- noga generala Dominika Močeniga, koji je tečajem ovoga rata sjeo na stolicu dužda mletačkoga. Za malo vremena padnu mnoge kule turske po Dalmaciji, a Turci bježahu sa ženami i djecom u Bosnu i Hercegovinu suztizani i razbijani od Hrvata, a na moru izgube Turci ladje, na njih do milijun forinti i mnogo svile zlatom i srebrom provezene. Pred vrati grada Spljeta pade jaka kula 204 KNJIGA DESETA. Dvore. Samo su jošte stala dva jaka turska građa Knin i Sinj u zagorju dalmatinskom. S braćom svojom iz Hrvatske složni navale na tursku Liku, a mletački proveditur zadarski dao im njekoliko topova, da mogu gradove biti. Njekoliko kula, a izmed njih znatni Gračac, budu razvaljene, a petnaest stotina Turaka u boju poljubi crnu zemlju. Otapajući se snieg s briegova i prodiruče vode prepriečiše ovoga puta osvojenje Like. Mnoge hiljade pohvatana blaga bio je dar, koji donese ova vojna našim junakom. Očistivši sve na okolo Knina zemlju od Turaka i zatvorivši sve prolaze grada, stanu i sam grad obsiedati. Turske čete, koje su hranu u grad donosile, budu razbite i sasječene, a grad po- zovu na predaju. Turski beg zapoviednik odgovori im upravo junački, da se je odlučio braniti sa svojih osam stotina janji- čara do poslednje kapi krvi, i da jednoga od njih znade, da je voljan na predaju, razsjekao bi ga na toliko komada, koliko je vojnika u posadi. Žene i djecu odpremi odmah iz grada i nepi- tajuč, što de se s njimi dogoditi, kada kršdanom u ruke dopadnu. Hrvati slabo obskrbljeni bojnimi spravami nisi mogli grada pre- dobiti, iskali su topova od Mletčana, ali Mletčani su za sada volili da očiste primorje od Turaka, jerbo je to prije svega čast i korist njihova zahtievala. Mletčani su želili osvojiti turski Erceg Novi na moru u kotorskom kraju. Da taj grad padne, osiguralo bi se jadransko more od gusara, susjedna bi papinska država i Kalabrija stekli mira, a i Albaniju nadali se Mletčani padom ovoga grada po- buditi na savez proti Turkom. Susjedna crnogorska plemena rado pristanu s bradom, da s kopna na grad udaraju. U otvorenoj bitci potuku Hrvati na kopnu Turke, a jedanaest sela turskih, na koje se je opirao Erceg Novi plamenom izgori tako, da su Turci samo s brda valjajud i bacajud kamenje mogli uzmicati pred progonedimi ih kršdani. Osta sam jaki grad, koji s mora bio vojvoda parmanski s vojvodom mletačkim Petrom Valierom sa četrnaest ladja. Posada turska provali na kopnu na vojsku hrvatsku i bude suzbita, a samo razpršeni ostanci mogli su se u grad spasiti. Nepogodni vjetrovi na moru uzkratili su napredak i uspjeh brodovlja, koje je moralo uzmaknuti, a time su i pobjede hrvatske na kopnu bile paralizirane. Zima se primicala a s njome i vojna godina svršavala. LEOPOLD PRVI. 205 Medjutim su Hrvati u banovini pod svojim banom Erdedom i generalom grofom Jakovom Lesliem započeli osvajanje Slavonije. Mjeseca jula 1684. dignu se vojska hrvatska iz Gjurgjevca prema Virovitici. Turska posada zapali predgradja, razkrije u gradu krovove s kuca i stane gruvanjem iz topova navieštati u susjedne turske gradove, da im dodju na pomod. Paša slavonski sabere vojske više hiljada i utabori se dvie milje od Virovitice kod Slatine. Hrvati marširaj ud nocju stvore se rano jutro pred taborom turskim i razbiju tursku vojsku; hiljada Turaka osta na bojnom polju, Hrvati zarobe mnogo robija i vrate se s mnogo zastava turskih pod Viroviticu. Videdi Turci slavodobitnu vojsku hrvatsku, a nemogudi se nadati više pomodi, i kada je Hrvat Ivan Ma- tijevid bacio vatru u grad, dospjevši do sdvojnosti, predadu se na milost, da mogu slobodno izađi i sa sobom ponesti, što tko može pod rukom podržati. Poslije sto i petdeset godina turskoga gospodstva zagospo- dova opet u pustom ali jakom gradu ban hrvatski. Sada je otvorena sjajna provala u Slavoniju mogla dosta lasno uspievati, ali carska je volja bila, da najprije padne Budim, kamo su se sve carske vojske koncentrirale, pak su pozvali i Lesliea s Hrvati pod Budim, oko koga se carska vojska bez uspjeha borila. Porta gledaše veoma zabrinuto u bududnost, što li de joj » ved sliededa godina donesti. Poljska de nastaviti rat u Moldav- 1685. skoj, Venecija suzbijaše tursko brodovlje prema Carigradu, a u Dalmaciji zadobi tolika mjesta. Za dalnje osvajanje Ugarske i Slavonije poveda Leopold vojske u savezu s njemačkim! knezovi na sto hiljada ljudi. U Ugarskoj imao zapoviedati vojvoda Lota- rinžki, a u Hrvatskoj ban Erdedi i general Leslie. Carski je dvor htio, da vojska hrvatska izmedju drugih carskih vojska ratuje, a nad banom da bude drugi vojvoda. Hrvati to odbiju, a kralj u tomu popusti i objavi stališem hrvatskim, da ban ostaje kao glavni i osebni vojvoda hrvatske vojske, samo neka se za „slavu svoga naroda" oko njega na Dravi skupe. U Slavoniji pod Lesliem, u Hrvatskoj pod banom Erdedom, u Lici pod grofom Herbersteinom, a u Dalmaciji pod vodstvom viteza Stojana Jankovida nastave Hrvati ovaj težki ali pobjedonosni rat. Grofa Leslia zapade zadada udariti prema Osieku. Hrvatski konja- nici pročiste u prednjih četa puteve od rekognoscirajudih Turaka i dospiju pred Osiek, gdje je stala jaka turska vosjka. Kršdanska 206 KNJIGA DESETA. vojska tako se razredila, kao da je ima veoma mnogo. Hrvati udare oba turska krila u bokove i smute svu tursku vojsku, te sve neuredno i razpušteno stalo bježati na cesti prema Biogradu, a hrvatski konjanici uzeli ju progoniti i velik je dio izsjekoše. Turci ostave Osiek, u koji se zalete sada najprije konjanici a onda i pješački bataljoni, ali same tvrdjave neuzeše. Našoj vojski dopade sada ali samo za čas i znameniti most preko Drave, koji je ved od Sulejmanovih vremena vezao Osiek s Biogradom, do koga je išla jedina znatnija vojnička cesta, kojom su prolazile sve ogromne turske vojske kroz sto i petdeset godina. Hrvatski ban Erdedi snovao je več prije godinu dana još prije navale na Viroviticu, da udari na turske gradove na Uni a naročito na Kostajnicu i na Bihač, „da zauzmemo ono, što čemo moči čuvati i od neprijatelja braniti, kako sada branimo svoju zemlju na Kupi, tako bismo onda lahko branili na Unit' Ovako piša u srdačnom pismu prijatelju svomu biskupu zagre- bačkomu. Sada se ban bojao osvojiti najprije Kostajnicu, a da prije Dubicu neosvoji, koja blizu utoka Une u Savu imade pre- liep položaj, a bogata je, puna naroda, ima jaku posadu i težke topove. Čini se, da je i kršćansko stanovničtvo osobiti strah od Turaka osvojio više u Dubici, nego li igdje drugdje, jer nikada glasa od sebe nedadoše, a iz svih drugih gradova trkali su po- tajni glasnici do banova dvora, da javljaju o Turcih i da ga zaprose neka samo dodje. Ban se zato odvaži najprije ovaj grad osvojiti. Ljeto je bilo a Una inače rieka dosta velika i brodiva ljetnom sušom tako opadne, da je bilo moguće na konju ju pregaziti. Hrvatski konjanici pregaze vodu na očigled Turaka, koji su ih pucanjem iz topova i pušaka nastojali smesti, premda im je voda konju., do sedla bila. Iza njih pješačka vojska, držed puške u visu stane vodu gaziti i s malimi gubitci od vode i turskih topova predje na drugu stranu. Navala na grad postane strašna i krvava. Svaka se kuća branila. Turke Hrvati pod mač okretahu, a kršćane primahu pod svoje okrilje. Jaku tvrdjavu zaštićenu Unom nije bilo moguće predobiti bez bojnih topova, zato u nju bace vatru i postane sva doskora plien plamena. Turci ju moradoše ostaviti. Hrvatska vojska predje opet na ovu stranu Une, da sgodnije dočeka veliku tursku vojsku, koja se je digla s ciele turske krajine od Kostajnice, Jasenovca pa do Gradiške. LEOPOLD PRVI. 207 Turska vojska odvaži se preči riekii i navaliti na Hrvate, ali bude sva razpršena i u vodu natjerana. Sedam turskih zastava posla ban kao ratnu trofeu carskomu dvoru. Sada istom razbivši ovu krajišku tursku vojsku, naumi ban na srednjem toku Une njeke gradove a naročito Krupu osvojiti. Opet se s one strane digne krajina turska , a na otvorenom polju zametne se bitka, koja je cieli dan potrajala . u kojoj su četiri age pali i mnogo vojske izginulo. Do Mutnika i Tržača posegne ruka hrvatska. U Liku provališe Hrvati iz krajine preko Kupe' i s primorja pod generalom grofom Herbersteinom mjeseca septembra god. 1685., a u svakom gradu budu dočekani od biesnih neprijatelja, koji se nisu predavali, dok nisu krovovi gorili nad njihovimi glavami i dokle u krvi ogrezli neiznemagahu. Prvi juriš podnese Greben- grad, gdje su se Tm'ci , kada im je vojvoda Oršid grad upalio, sa ženami i djetcom volili s prozora strmoglavljivati, nego li da našim ruku dopadnu. Vojna je dalje tekla prema Budaku, Novomgradu, Eibniku, Bebrovcu, Bilaju i Perušidu s ovu i s onu stranu potoka Like. Samo je ostalo njekoliko gradova, koje ne- posjeti naša vojska. Kršdani priticahu pod okrilje naše vojske, a Turci jošte ostadoše u njekih kulah i gradovih, koji su na pol popaljeni, a drugim predgradja propala. Herberstein nije imao . toliko topničtva, da ove gradove razbije, a Turci su bili sretni, da su spasili makar gole stiene svojih kula i gradova starodavnih. Dalmacija dočekivala je ove godine velike vojske iz Bosne i Hercegovine. General Valier s Hrvati stao Sinj obsiedati, ali paša bosanski došao gradu u pomoć s deset hiljada vojske. Naša vojska bude pobiedjena, do dvie stotine Hrvata osta na bojnom polju, a na veču žalost pade ih do sto pedeset Turkom u ruke, da podnose najgroznije muke. Turci se sada obvesele i osmjele progoniti našu vojsku, koja se nedaleko od Sinja u gorah sabi- rala. Turci od veselja zaborave, da su stupili na nepovoljno po sebe zemljište i zametnu bitku. Tri hiljade osta ih na bojnom polju, a mnoge zastave, oružje, municija i šatori sjajni padnu Hrvatom u ruke. Paša bosanski odvaži se s hercegovačkim, da opet složnimi vojskami osvoje mjesta oteta Turkom u Dalmaciji. Turci prodru (5a na spljetsko polje, da osvoje opet Dvore, ali hrvatski junaci takovom bjesnoćom razbijahu Turke, da su ih upravo na komade sjekli, a malo bi ih bilo uteklo, da nije prekasno dospio sa 208 KNJIGA DESETA. svojimi konjanici Stojan Jankovid, koji je ipak razpršenu tursku vojsku jošte suztizao i pod mač okretao. Jankovid je sada sa- birao svoju vojsku , da provali u Bosnu i Hercegovinu. Turci uzmicalHi bojeći se velike vojske. Napredujući noćju u neprija- teljskoj zemlji zapalili bi Hrvati na daleko velike i razdaleke vatre, da pokažu neprijatelju, koliki je tobože njihov logor, kako je negda Grk Ksenofon Perzijance varao. Njekoliko stotina sela kršćanskih primi general Hrvata pod svoje okrilje, a papa rimski veseleći se pobjedam Hrvata ove godine posla im na dar novaca i svoj papinski blagoslov. Ciele zime god. 1685 — 86. spremao se carski dvor samo na jednu veliku i odlučnu vojnu, na osvojenje priestolnice Ugarske. Znalo se to po cieloj Europi, zato kao njekoč na križarske vojne stali se sanirati plemeniti sinovi svih naroda, da svojom krvlju kršćanskim zemljam dopomognu spasiti se izpod turskoga jarma. 1686. Carska vojska narasla do sto hiljada, a u tom je bilo pomoćne njemačke vojske do trideset a Hrvata do deset hiljada, najviše konjanika. Dva glavni vojvode, Karlo Lotarinžki i izbornik knez Maks Emanuel bavarski kretahu s oduševljenimi vojskami prema Budimu i stupe na očigled Budima 18. juna. Paša budimski na- krcao bio u grad živeža, praha i olova, koliko je trebalo za 16.000 njegovih izabranih vojnika za dugo vremena. Zidove grada liepo je izpravio, a da budu ljepši, jošte ih je pobielio. Kada je pred gradom ugledao kršćansku vojsku opomenu svoje, da vierno čuvaju ovaj najjači i poslednji bedem polumjeseca, kršćani da su mnogo već puta Budim osvajali, ali ga osvojili nisu. Sve što je živo u gradu bilo, morade služiti vojsku i ra- diti oko obrane. Iste žene dobiše sgodna mjesta, da strielicami odbijaju neprijatelja. Preko dva mjeseca gruvalo je stotinu carskih topova i iz- mjenjivali se mnogi juriši, dok su kršćanske vojske provalile preko zidova budimskih i krvavim bojem na ulicah budimskih završili slavno osvojenje grada (2. septembra 1686.) Budim pade iza 145 godina turskoga gospodstva u njem. U kršćanstvu primi se taj glas kao znak boljih i sretnijih vremena, a u Carigradu u divanu sultanovom prevlada gorčina i sdvojnost. Budim je bio doduše po redu istom deseti izmed gradova turskoga carstva, ali je bio Turkom „kuća svetoga boja, krajni bedem izlama u Europi, osmanskoga carstva ključ i ključanicai' LEOPOLD PRVI. 209 Čim je Budun pao, bile su razvezane ruke onim četam hrvat- skim, koje su na Dravi imale suzbiti turske vojske, koje bi Bu- limu u pomoć pridolazile. Vojvode Hrvata pukovnici Ivanovid, »odpukovnik Vojnovid i barun Makar saberu se i provale na Pečuh, eliki i jaki tiu'ski grad 2. oktobra 1686. Razbiše tursku vojsku, )rovale u sam grad, u kojem potoci krvi od boja potekoše, dok Purci u jaku tvrdjavu neutekoše. Vodje hrvatski nebi bili mogli )ez velikih topova tvrdje zauzeti, zato se požuri princ Ljudevit )adenski, da Turci iz tvrdjave opet Pečuha neosvoje. Razbijajuc m iz velikih topova zidine, prisili ih već za njekoliko dana, da e na milost i nemilost predadu. Ovo nenadano osvojenje Pečuha, la koje još ove godine nisu carevi vojvode niti mislili, toliko raz- eseli carski dvor, da se je Leopold posebnim pismom Hrvatom a izvanredno njihovo junačtvo zahvalio, a stališi hrvatski s ve- eljem i ponosom unose to u knjigu kraljevstva. U Slavoniji nije ove godine naša vojska napredovala, dapače loniisliše Turci, da bi mogli opet osvojiti Viroviticu. Funduk laša sa tri hiljade konjanika i pješaka dospje pred Viroviticu, (''ojvoda Makar sabere samo polovicu toliko Hrvata i razbi tako •ašu, da je jedva sam glavom utekao na golu konju bez sedla i spavaćoj haljini. Trideset i šest zastava i veliki ratni plien s iialim gubitkom svojih ljudi ponese Makar s bojnoga polja, jato je opet iz Hrvatske bilo više provala u Bosnu, „kamo se Irvat na brzom konju svome" — kako veli suvremeni Memac - „gusto zalietao, da se kao pčela po cvietu sretno plienom udi vratit' Tako pade Mala Kladuša, Vranograč, Brekovica, Južim — a na hiljade kršćanskoga naroda navrvilo iz turske Irvatske u prekosavsku Hrvatsku. Najveća vojna hrvatska bila ove godine pod banom Erdedom la Kostajnicu, koja se prije sto i četrdeset godina smatrala rati Hrvatske, a sada je bila glavno mjesto na turskoj krajini. 9. augusta krene iz Turovapolja banska vojska marširaj uć danju noćju. Kao obično u ovom ratu iza izgubljene bitke na otvo- enom polju bila se je nova krvava bitka u ulicah koštaj ničkih, grad je gorio na raznih strana, narod se spašavao u jaki kaštel, oji je valjalo biti iz topova. Grad je pao, mnogo kršćanskoga uka stupi pod odkrilje bansko, ali kaštela nije mogao ban osvo- iti, kada nije imao topova. Car je sve topničtvo ovaj čas dao abrati oko Budima. (SmičMaa : Fovjeat hrvatska. II.) 14 210 KNJIGA DESETA. U Dalmaciji upravo procvate ove godine krasna sreda Veneciji junačtvom Hrvata. Sa deset hiljada Hrvata krene general Jerko Cornaro i vitez Stojan Jankovid prema jakomu Sinju. Ovaj put dala im je Venecija, jer je i njihov general vojsku pratio toliko topova, da su sigurni bili dobru uspjehu. Jankovid ulovi ženu i sina paše sinjskoga, i paša morade grad predati, a Venecija veselila se, da joj je sada osigurana Dalma- . čija, koju su još samo iz Knina mogli Turci uznemirivati, što su i kušali, ali su bili suzbiti. Osvojenje Sinja ovjenča Jankovid provalom do Livna, koje je plamenom izgorio i opet mnogo kršdana pod svoju zaštitu primio. Kada je republika mletačka ove godine osigurala sebe ve- likom pobjedom nad pašami južne Dalmacije, onda se je radjala u Veneciji davna želja, da sada ved jednom pod svoje krilo spravi slobodni grad Dubrovnik, a Dubrovnik se uticao u zakrilje ugarskoga i hrvatskoga kralja, od koga je bio otrgnut tečajem šestnaestoga i sedamnaestoga vieka. XII. Prije nego nastavimo dalnje pripoviedanje, pogledat nam je na razvoj samoga Dubrovnika u šestnaestom i sedamnaestom vieku. Kada je premožni turski car Sulejman T. stao trti i potro vedi dio kraljevstva ugarskoga i hrvatskoga, otme se grad Du- brovnik od pokroviteljstva našega kralja , pod kojim je skoro dva vieka bio. Sa zidina grada vijala se zastava kralja našega pored dubrovačke urešene slikom patrona republike sv. Blaža; god. 1527. bude skinuta. Dubrovnik uzkrati običnu dadu za pa- tronat, a Ferdinand I. i Ivan Zapolja badava se trudiše, da ih opet pod svoje pokroviteljstvo pritisnu. Dubrovnik je bio obladao trgovinom svojom gotovo cieli balkanski poluotok ved u ono doba, kada su na njem slavenske države cvale. Stojedi izmedju lukava lava mletačkoga i svesile turske, prikloni si sada velikimi godišnjimi darovi Turke, da ga neprogutaju Mletci, na toliko, da je dapače prvenstvo trgovačko u mnogih stranah širokoga turskoga carstva Mletčanom otimao. Kolonije dubrovačke trgovačke, od kojih je svaka imala svoga konzula, crkvu s grobljem, bolnicu i vlastiti svoj trgovački sud, bile su razsute po cielom balkanskom poluotoku, bile su povezane sa sudbinom zemalja, u kojih su osnovane. 0 njihovom obstanku LEOPOLD PRVI. 211 stajao je i obstanak republike. U Carigradu, Drinopolju, Sofiji, Novom Pazaru, Silistriji, Biogradu, Smederevu, Sarajevu, Skoplju, Vidinu, Bukareštu, Trgovištu, Solunu, a u Maloj Aziji u Brusi i Smirni, u Egiptu u Aleksandriji i Kairu bile su sada sve te kolonije na turskom zemljištu. U Italiji bile su Dubrovniku glavne po- staje Ankona, Venecija i Florencija, a za dolnju Italiju i Sici- liju sjedili su konzuli dubrovački u Mesini, Palermu i Sirakuzi. , Dubrovčani voze — veli suvremeni (šestnaestoga vieka) Razzi — „s iztoka za Italiju, talijansku pako trgovinu voze u Carigrad, Aleksandriju , za Bosnu, Grčku i druge krajeve turske državei' Ovaj tok trgovine dubrovačke pokazuje i smjer politike nji- hove. S velikom i silnom turskom državom morala je mala republika živjeti u miru, koji si je s novci svake godine odkup- Ijivala s njekoliko hiljada dukata. Nikada ipak nije Dubrovnik davao turskomu caru svojih brodova, da s njimi navaljuje na kršćanske zemlje, niti se nespominjemo jednoga imena nijednoga Dubrovčana, da bi koji kao poturica pronosio slavu turskoga oružja po kršćanskom svietu, a težko je naći grad ma koga na- roda u blizini osmanskoga carstva, komu nebi bio ma koji od sinova njegovih tu sramotu nanesao. Sbog ove zaštite turskoga carstva republici dubrovačkoj stao navaljivati na nju već Ferdinand I. kralj ugarsko-hrvatski, i brat njegov Karlo V. Španjolci hvatahu po moru brodove dubro- vačke. Dubrovčani nemareć za Ferdinanda, zaištu savez i prija- teljstvo Karlovo, koji je kao kralj španjolski imao dolnju Italiju i Siciliju, a drago mu je bilo vidjeti slobodnu ovu republiku na jadranskom moru, koja se još jedina na iztočnoj obali otimlje mletačkomu gospodstvu. Odpor proti svemoći mletačkoj u jadran- skom moru sklapao je u savez i prijateljstvo Španjolsku s Du- brovnikom skoro kroz sav šestnaesti i sedamnaesti viek. Prvi takav ugovor donese od Karla V. poslanik dubrovački Marin Zamanja god. 1534. Republika dade Karlu darove i obeća mu brodova u ratu, koji je imao voditi na Chairedina Barbarossu u Africi, -ali ne pod imenom republike, jer je Chairedin bio vojvoda sultana Sulejmana I., već da pojedini brodovi budu u španjolskoj službi. Dubrovačkim brodovom otvore se luke indijske i ameri- kanske svuda, dokle je u oba svieta dospievala vlast Španjolske. U ratovih Španjolske s Portugalskom, u velikoj nepobje- divoj armadi Filipa II. proti Englezkoj, u bojevih u iztočnoj 212 KNJIGA DESETA. Tndiji dielili su Dubrovčani sredu i nesredu sa Španjolskom, a mnogi sinovi Dubrovnika zapoviedali su kao admirali na indij- skom moru i na oceanu, i mnoge brodove dubrovačke pozobala su u velikib ratovili različita mora kroz ova dva vieka. Dubrovnik je ipak s ovim savezom učinio trgovinu svoju svjetskom, bogat- stva snesli su sinovi njegovi s raznih strana svieta više nego što se ga moglo nalaziti u cielom kojem manjem kraljevstvu euro- pejskom, a slavu onu, da su Dubrovčani mudri ljudi, mogli su lasno sastaviti ljudi, koji su se iz visokih svjetskih krugova vra- čali u omiljelo rodno mjesto. Osobiti saveznik i prijatelj republi(3i dubrovačkoj bio je papa rimski i njegov dvor, koji je i s čisto političke strane takodjer rado vidio slobodan Dubrovnik. I papinski brodovi nebi se tako slobodno kretali u jadranskom moru, da su mu jedini Mletci gospodari, zato je papa i s uskoci prijateljevao, dok je samo mogao. Dubrovnik je i inače kao eminentno katolički grad, komu je sam papa po želji Dubrovčana biskupa imenovao, bio toliko papinski, da na svojem zemljištu niti jedne crkve grčko-iztočne dopuštao nije, a tko je stupio na zemljište republike, taj je morao primiti katoličku vjeru. Kada se je godine 1538. bio učinio veliki savez krščanskih vlasti proti Turkom uputi Venecija papu, da Dubrovčani oružje i druge ratne spreme od kršćana kupuju, a Turkom prodavaju. Papa Pavao III. zabrani kršcanom prodavati ove stvari u Du- brovnik, a Dubrovčanom zapoviedi, da se odreknu zaštite Turaka i da dadu pet ladja i deset hiljada cekina za rat. Dubrovčani pošalju svoga poslanika Klementa Ranjinu k papi, koji mu pro- tumači težki položaj grada Dubrovnika izmedju krščana i Turaka, a Venecija da samo radi o propasti Dubrovnika, nepazeč na to, kolike če crkve i svetinje s Dubrovnikom propasti. U istinu ved su bile spremne turske vojske, samo da padnu u Dubrovnik. Papa nagovori druge kršćanske vlasti, neka njihove vojske poštuju Dubrovnik, a da u njega nediraju. Još tečajem rata predlagaše mletački vojvoda, neka kršćanske vojske najprije u Dubi'ovnik navale, da je s Turci u savezu, ali mu vojvoda španjolski od- govori: nismo došli vojevati na kršdane ved na Turke, a papa i car žele, da čuvamo Dubrovnik, kao da je zemlja careva. Sam vojvoda španjolski opomenu Dubrovčane, neka se paze od Mlet- čana, a republika grad iznova utvrdila s velikim troškom. LEOPOLD PRVI. 213 Kada je opet godine 1570. sastavljen veliki savez pomor- skih vlasti sredozemnoga mora proti Tnrkom, iskala je opet Ve- necija propast Dubrovnika, ali mudromu poslaniku dubrovačkomu Franji Gundulieii podje za rukom, da je u sam savezni ugovor iz- medju vlasti na zagovor papin došlo: „Saveznici neće nikakva ne- prijateljstva proti Dubrovniku i njegovu zemljištu, van da papa s važnih razloga inako odredii' Ovaj članak pomagao je republici, kada je rat skoro na očigled Dubrovnika bio, a Venecija opet volje imala navaliti na grad. Dok se je Dubrovnik pomoćju možnih svojih saveznika , sretno spašavao od poždorne Venecije, morao je opet u Carigrad šiljati nove dare, da zamiti portu, koja u milostnom kršćanskom postupku Dubrovčana prema braci svojoj naziraše neprijateljstvo i savez Dubrovčana proti Turkom. Kada su se godine 1602. pobunili bili stanovnici otoka Lasto ve proti Dubrovniku i zaiskali pomoč od Venecije, požuri ^e Venecija sa četrnaest brodova oteti ih od Dubrovnika, ali mudri Dubrovčani brže učine sa svojimi podanici mir, a kada se je mletačko brodovlje približavalo , već su razvili otočani zastavu sv. Blaža, a skinuli onu sv. Marka. Tako je i u uskočkom ratu tražila i našla Venecija povoda proti Dubrovniku, ali i taj put bude od Španjolaca saveznika dubrovačkih suzbita. Grad Dubrovnik razvijao se je uz sav zazor i spletke Venecije do cvieta svoga, u koji je stigao u prvoj polovici sedamnaestoga vieka, dok 6. aprila god. 1667. rano u jutro, da nitko prije ništa niti opažao nije, strašan potres nepočme grad razvaljivati. Preko pet hiljada ljudi, koji su onaj čas u kucah bili, propadnu pod praskajučimi zidinami, samo zidine gradske, lazareti i njeke drvene kuče razpuknu se, ali neporušiše se. Sada istom začu se tutnjava iz gora , zviždanje vjetra i praskanje sudarajučih se ladjah na uzburkanom moru u luci, pjeneče se more četiri puta od obala odletilo , da .opet četiri puta u ogromnih valovih na obale udari, te se svaki put zemlja pod nogama potrese, a silan oblak praha potamni horizont. Tri puta ostanu ladje u luci na suhu bez vode, ali ih onda voda na povratku popadne i nosi prema pečinam, da se razprsnu. Dok je do šest sto ljudi stranom nakaženih i izranjenih iz kuca izletilo i sklopljenim rukama boga molilo, razdune vjetar sa ognjišta kuda jaku vatru, koja je tim laglje goriti mogla kroz njekoliko dana, jer je nestalo bilo zdenaca. Si- meona Getaldida, rektora republike zakopale su razvaljene zidine. 214 KNJIGA DESETA. Mnogi stari i odlični rodovi izginuše s lica zemlje, a mnoga drago- cjena i književna djela i umjetnine naslagane od njekoliko viekova sada izčezniiše, pomorstvo dubrovačko za pol puna vieka postradalo. Premda se mogao sastati senat samo od 25 plemića, opet se zakunu na živoga boga, da svoga rodnoga grada ostaviti nede i da će uzdržati stari svoj ustav. Pomoči od vanjskoga svieta nadali se i dobili, osobito preko zemljaka svoga Stjepana Gradida, prijatelja pape Klimenta IX., kod koga je živio na dvoru. Dubrovnik bude opet, ali ne onako veličajno , kakav je bio, doskora izgradjen. Ovom nesrećom Dubrovnika pokušala se opet okoristiti Venecija i stane rovati u Carigradu, da sve trgovačke povlasti Dubrovnika u turskom carstvu prenese na svoj grad Spljet. Zlo- glasni nezasitni veliki vezir Kara Mustafa k tomu stao iskati od Dubrovnika mnogo veči tribut za tolike koristi iz trgonne po Turskoj. Republika pošalje dva poslanika k porti a dva k paši bosan- skomu god. 1677. Kao da idu na sigurnu smrt, tako im je ovaj put svatko pred^djao sudbinu. Po tamnicah provlačiše ih Turci, a Nikola Buuic i umre tamo u kužnoj tami. Senatu javljahu, da vole umrieti, nego li svomu rodnomu gradu sramotu učiniti, a na njihovu smrt da neka nepaze. neka samo uztraju u tom, da nedaju više Turkom, nego što su prije davali. Istom kada su ih u težkih verigah u najsmradnijih tamnicah izmučili, pusti ih porta kuci, a Dubrovniku ostanu prvanji tributi. Ovako oslabljen Dubrovnik nadje se u očigled velikoga rata za oslobodjenje kršćanskih zemalja, za koji je snovao saveze papa Inocent XI. Papa sam pozove Dubrovčane, neka stupe u savez kršćanskih vlasti. Kada je god. 1684. rat sretno pokrenuo, po- šalje Dubrovnik mjeseca augusta u Beč senatora Rafaela Gruše- tica, da uvede ugovor izmedju cara Leopolda i republike. Po ugo- voru sklopljenom osobitim posredovanjem španjolskoga poslanika obeća Leopold zaštitu republici, uz godišnji prinos republike od 500 dukata, ali i taj ce se tekar onda plačati, kad Turci budu od neposredne blizine Dubrovnika odtisnuti, kada austrijske vojske osvoje Bosnu i susjednu Hercegovinu, kada bude car mir činio, učiniti ce ga i za Dubrovnik. Osobito se ogradjivao Du- brovnik proti namjeram Venecije, koje idu na njegovu propast. Spomenusmo , da je Venecija već tečajem rata god. 1686. osvajala mjesta turska oko Dubrovnika, a vojske njezine ved se LEOPOLD PEVI. 215 zalietahu na dubrovačko zemljište, a sliedeče godine 1687. išli su Mletčani za tim, da unište sve brodove dubrovačke na moru. Prolazeći s otoka Malte general grof Herberstein dobije od cara zapovied, da brani Dubrovčane, a sam carski kancelar Strattman odputi se u Dubrovnik , da u ime carevo uredi raz- mirice mletačke i dubrovačke. Dubrovnik se ovim ugovorom i zaštitom bečkoga dvora istina spasi od ždriela lava sv. Marka, ali ugovor s carem osta mrtav, jer carska vojska nije niti dospjela do Hercegovine, a napredovanje Mletčana sililo Dubrovnik, da opet plati god. 1693. stari danak Turkom. XIII. Vojna godine 1686. donese toliko pobjeda saveznikom, da su Turci prema koncu godine sasma duhom klonuli i stali mir iskati od cara, ali ga nisu dobili. Jošte u proljede sliedede pro- 1687 fcegnule se razprave o miru, a Turkom je jamačno do toga bilo, da se izmire s carem, a onda svom silom da se obore na Poljsku i Veneciju. Na ljeto stanu se kretati carske vojske uz Dunav u južnu Ugarsku, svega skupa 60.000 ljudi. Dva diela zapadnu vojvodu Karla Lotarinžkoga, da ih vodi, a ostale vodio izbornik knez bavarski Maks Emanuel i markgraf Ljudevit badenski, koga je car svojim maršalom učinio. Vojvoda Lotarinžki krenuo prema Osieku, a ova dvojica na Petrovaradin. Kod Osieka utaborilo se deset hiljada Turaka, a na putu je bio veliki vezir Sulejman iz Biograda sa četrdeset hiljada Turaka, da pomogne vojsku osječku. Nesloga medju vojvodami sustegla je napredak njihove vojske, a veliki vezir mogao je tabor pred Osiekom za boj pripraviti. Pokus carskih vojvoda, da razbiju turski tabor, zlo urodi, do dvije hiljade osta carevaca na polju, a sva vojska morade opet krenuti preko Drave. Veliki vezir predje za njimi i manevrirajuc s onu stranu Drave i Dunava za- metne se napokon bitka na m o h a č k o m polju na istom mjestu, gdje je prije sto i šestdeset godina kralj ugarski i hrvatski pogi- nuo. Osam hiljada Turaka osta na bojnom polju, a dvie hiljade naši uhvatiše, sve topove i sjajne šatore ostave Turci iza sebe, a veliki vezir s ostanci svoje vojske pobjegne prema Osieku, odakle je opet dalje bježao. Panički strah prevlada Turke po cieloj Slavoniji, tko je i kuda je mogao, taj je pobjegao. 216 KNJIGA. DESETA. Ovu priliku preporučiše sve okolnosti, da sada sva vojska zadje u Slavoniju i da ju osvoji, ali opet nesloga medju vojvo- daiui odvede Karla Lotarinžkoga u Erdelj, a knez izbornik Maks i markgraf Ljudevit odoše u Beč. General I)unewald od vedine s hrvatskimi četami i ban Erdedi sdruže se, da osvajaju Slavoniju. Ban Erdedi povede svoje pobjedonosne čete na bojište sla- vonsko. Bila mu je zapala zadada, da uzdrži Turke na Uni, da nepodju u pomod velikomu veziru. Tu zadadu on sjajno rieši. Kostajnica i Dubica stalno pade Hrvatom u ruke. Zrin i Novi sada prvi put osvoje. Bužim pade na dan mohačke bitke, a kada su Turke kod Cazina potukli, bude opet Una rieka, kako je bila pred sto i više godina, granicom hrvatskom. Pjevaj udi mogla je banska vojska pođi na bojište slavonsko. Narod se u Slavoniji veselo uzrujao i pod svojimi vojvodami pomagaše bansku vojsku, kako to svjedoči narodna pjesma, koja opieva cielu vojnu od obsade Beča počamši: »Druga vojska Slavonijom kreće, S njom upravlja Bane gospodine I mladjani Lesle generale, Sa Slavonci po izbor junaci: Med njimi je silni Matiević, Mladi Divić i siedi Oklješa, Franjo Ilić i vrli Marjanac I Pinojtić od sela Petrova. Oni Turke proganjat umjedu, Tjerajuć ih od grada do grada. Matijević uze Viroviticu, Grad Stražeman mladjani Diviću, Oklješa je Eaid pridobio I u Sagu junak večerao. Bielu Stienu Ilić ugrabio, Marjanac je u Sobotku došo, A Pinojtić u Pakracu stao, Da u biloj on osvane Stini. Kešetare uzeše junaci, Grad Požegu, Gradišku i Kobaš, Pleternicu, Našice .i Erdud, Grad Varadin, Ilok i Sarengrad, A i druge slavonske gradove Osvojiše Slavonci junaci. Osvojiše, zemlju očistiše Od nesklada i meteža turskog.« LEOPOLD PRVI. 217 Vojske hrvatske osvajahu s pomodju uzbunjenoga naroda tolikom brzinom slavonske gTado\ e, da iste suvremene inače dosta obširne kronike samo izbrajaju gradove, iz kojih su Hrvati iz- tjerali Turke. U njekih gradovih na Savi sustave se jošte Turci i braniše se sliedecih godina. Iza ovih sjajnih pobjeda nadao se bečki dvor, da je došlo ono vrieme, gdje se može opet uzdiči do veče samovladnosti kralj ugarsko-hrvatski, jer će zahvalni narodi rado dopustiti, da se njihove zemlje s austrijskimi što uže sliju. Zato sazva sabor u Požun na 18. oktobra 1687. U priestolnom govoru izhvali kralj sreću oružja svoje vojske, koja je s pomodju božjom spasila Beč i cielo krščanstvo, a predobila vedi dio Ugarske. Ugarsku da je kralj izbavio od buntovnika i Turaka, zato ište da pri- znadu njegova sina za nasliednika i da priznadu pravo naslied- stva mužkomu rodu njegovu, kako je do sada faktično bivalo. A da se bunam učini za uviek kraj, neka se ona točka (31. članak god. 1222.) zlatne bule dokine, da je slobodno pobuniti se po- danikom, ako kralj prekrši ustav. Razprava ob ovom jednom i drugom predmetu tekla je dugo vremena u kudi zastupnika, a onda u velikaškoj. Da razpravu o pravu nasliedstva pospješi, ode sam kralj u sabor velikaša. Pristojnost i plahost pred osobom kraljevom nije dala rieči gospodi, da se izjave proti tomu predlogu. Ustane se jedini grof Nikola Draškovic i oštrimi riečmi izjavi se proti kraljevu predlogu. Blesan dovikne mu Leopold: „Ti si dakle jedini, koji nedeš priznati moga sina za nasliednoga kralja'.' Malo dana iza toga umre Draškovid naglom smrti. Dvoru odani ljudi kazivali su, da je pala na njega kazna radi njegove tvrdogla- vosti; drugi su opet kazivali, da je od straha umro, što ga je kralj onako oštro ukorio ; a neprijatelji dvoru tvrdiše, da je po- tajno smaknut. Zamuknuše svi protivnici toga novoga zakona, a mladjahni kraljevid Josip bude velikom sjajnošdu okrunjen za kralja ugarskoga i hrvatskoga. Mnoge tegobe iznieli su pred kralja poslanici sabora hrvat- skoga, a najveda je bila stara briga za bansku vlast, da joj se podlože sve one zemlje i gradovi, koje su Hrvati osvojili u najnovijem ratu. Kralj im odgovori, da nije inako niti mislio, nego da svi oni gradovi, koji su prije pripadali Hrvatskoj, sada opet pripadnu i pod bansku se vlast podlože. Doskora de nam 218 KNJIGA DESETA. pokazati povjest, kako je kralj svoje obedanje držao. Dosta je ovdje spomenuti, da pleinidi hrvatski na svojem vlastitom dobru na krajini nisu smjeli dvora si sagraditi i namjestiti podanika na svojem zemljištu. Time bi dakako plemid imao i njeku juris- dikciju na svojoj zemlji nad svojimi podanici, ali to bi zaprie- čilo osnivati krajinu kao zemlju carevu, za čim je ved sada ozbiljno išla politika bečkoga dvora. Hrvatom su odgovarali, neka se strpe, dok bude mir. Dočim je Leopold novimi temeljnimi zakoni obnavljao mod svoje kude u Ugarskoj, a pobjedonosne vojske davale novi sjaj kudi Habsburga, satirao je buran ustanak turskih vojska priestolje Muhameda IV. Veliki vezir Sulejman morade pred uzbunjenom vojskom pobjedi, a zapovied sultanovu da ostane u Biogradu, nisu pazili buntovnici, ved napredovahu prema Carigradu, išdudi smrt velikomu veziru i drugim portinim dostojanstvenikom, a Siavuš paša da bude veliki vezir. Sultan im posla glavu velikoga ve- zira Sulejmana, a Siavušu preda velikovezirski pečat, vojski posla laskavo pismo, da de im sve učiniti, samo neka si uzmu zimske stanove u Plovdivu ili Sofiji. Na ovo popuštanje padišahovo još se više uzprkosi vojska. Vojska napredova ipak prema Carigradu i zaiska, da se svrgne s priestolja sam padišah. Uleme sbaciše Muhameda i učiniše sultanom brata njegova Sulejmana. Janjičari opet sbace novoga vezira, ubiju ga i osvoje njegovu palaču, vi- soku portu. Iz Carigrada razširio se ustanak po pokrajinah, a carstvo tursko činilo se, da dolazi svomu kraju i podpunomu 1688. razsulu. Koncem god. 1687., a u početku sliededega proljeda jošte se uzrujanost toliko pomnažala, daje sveobde mnienje bilo: sada se kršdanskim vojskam otvaraju vrata osmanskoga carstva u Europi. Carski dvor nije mogao za ovu godinu 1688. spremiti toliku vojsku, kolika je bila prvanjih godina, ali je se mislilo, da de i s manjom vojskom modi sada jošte sjajne uspjehe dostidi. Glavni vojskovodja bude knez izbornik bavarski zet cara Leopolda Maks Emanuel, a uz njega markgraf badenski Ljudevit. Izbornik Maks sa glavnom vojskom imao osvojiti Biograd, a markgraf Ljudevit iz Hrvatske provaliti u Bosnu. 30. jula krenu izbornik Maks na čelu liepe vojske prema Biogradu, iz koga su svi imudniji Turci jatomice odbježali prije dolazka carske vojske. Turska vojska zatvorila se u jaku tvrdjavu, a varoš je iza sebe zapalila. Osim LEOPOLD PRVI. 219 prejake tvrdjave na briegu bio je još iztočni gornji grad i grad uza Savu na utoku u Dunav, sve obzidano zidinami sa tornjevi i obkopi osigurano. Težkimi topovi bili su carevci grad kroz više nedjelja dana, dok ga neprisiliše na predaju. Biograd padne 30. septembra god. 1688., a najvedi plien u njem bili su veliki topovi u velikom broju. Turske vojske stanu uzmicati, a carevci uzmu u Srbiji napredovati. Turski vojvoda Jegen paša pobjegao do Sofije , a carevci zauzmu Smederevo, glavni grad unutarnje Srbije. Vidjesmo kako je prošle godine munjevnom brzinom odu- ševljeni narod hrvatski gonio izpred sebe Turke u Slavoniji i zemlju očistio. Sada na proljeće dolazi careva vojska na pomod, da djelo nastavlja i osvojenu zemlju obrani. Markgraf Ljudevit imao najprije braniti Savu, preko koje su se kod Gradiške Turci spremali na provalu u Slavoniju. Težko je dopadala narodu nje- mačka vojska. Kao da su Turci došli, palio je general grof Albert Caprara sela i gradove. „Sve što smo od Turaka predobili — piše ban Erdedi biskupu zagrebačkomu — veli se, da kani grof Caprara razoriti osim Osieka, Velike i Virovitice, odatle se sluti, da če uništiti sela a onda iz zemlje odvoditi narod. Onamadne obratio u prah i pepeo tvrdju Cernik a zapoviednik Velike, misled da su to Turci, pisao mi je, da su Turci Cernik spalilii' Mnogomu neuspjehu carske vojske valja tražiti povode u ova- ko vu postupku njemačke vojske. Ljudevit badenski krenuo najprije prema Požegi, gdje su se oko njega sabirale vojske. Veseli mu glasi dodju, da je Brod pao. U nočno doba privukoše se gradu do jedno tri stotine sla- vonskih junaka, sasjeku straže i ranom zorom učine provaljujuč u grad toliku viku, da su Turci u najvedem strahu bosi i golo- glavi bježali, a naši ih sjekli. U Brod sjedne naša posada. Osiguravši dolnji tok Save posadami, krenu markgraf Ljudevit na Unu, gdje ga je čekao ban s vojskom hrvatskom. Kostajnicu bili su Turci opet dobili i bacili u nju svoju posadu, sada ju naši carevci i Hrvati opet obsjednu i iza njekoliko dana 16. augusta god. 1688. osvoje. Paša s vojskom svojom pomodnom sretno uzmakne i utabori se na Kneževom polju. Velika turska vojska od 15.000 ljudi, koja je išla prema Gradiški a onda uzmakla, sada se pojavila prema Kostajnici, bude od naše vojske, koja je u Bosnu prešla u paklenoj bitci kod Derbente 5. septembra 220 KNJIGA DESETA. razbita i uništena, naše vojske u jednom mahu provale do Zvornika, osvoje ga i učine time savez strategični s onom carskom vojskom, koja je ratovala u Srbiji. Kostajnica, Dubica, Jasenovac, Gradiška, Brod budu sada glavnimi obranbenimi točkami Hrvatske. Više hiljada kršćana primajud kršćansko oružje Savu prelaziše i stupahu pod okrilje našega kralja. Vojevanje Hrvata u Dalmaciji razbuktilo se ove godine od Albanije do Knina a ratni plamen zobao je i susjednu Herce- govinu. Kada je Venecija prošle godine sretno Erceg Novi pre- dobila, prenese rat u Albaniju, gdje su ju rado dočekivali. Sulejman paša albanezki sabere jaku vojsku iz svega svoga pašaluka, da udari na Crnogorce saveznike mletačke. Kroz zetsku dolinu provale turske vojske u Crnogoru. Prvi na udarcu od plemena crnogorskih Kuci i Piperi uzmicahu, gledajući bolni, kako im Turci sela pale, dok im dodje pomoč od brade iz Kotora do hiljadu junaka. Tada se sdruženi sruše na Turke. Hiljadu šeststo Turaka a medj njimi mnogo aga okrvavi zetsko polje, a sjajni šatorovi, konji i zastave, topovi i drugo oružje padne junakom hrvatskim u ruke. Medun turski grad na granici Crnegore osvojiše, a pašu do Podgorice progoniše, sam Sulejman sretno u Skadar pobjegne. Mnoga plemena Hercegovine pristanu sada uz Veneciju. I u sjeveru Zagorja dalmatinskoga valjalo je jošte svaliti poslednji kamen smutnje za mletačku Dalmaciju. Grad Knin jošte se je držao. Zapoviedao u njem paša Ataglid, negda za- poviednik Stolnoga Biograda, a sada paša bosanski. General mletački Jerko Cornaro i Stoj anJanko vid uzmu taj grad obsiedati. Kada su mu ved zidine na toliko razvalili, da se je moglo na juriš udariti, obeća paša, da de grad predati, ako mu za malo dana pomod nestigne. Naši ipak na juriš grad uzmu 11. septembra god. 1688., a onda se preda i susjedna turska Vrlika. Dalmacija bude tim od Turaka očišdena, a Stojanu Jankovidu bila je sada prilika, da sa četami svojimi prije zime jošte provaljuje do hercegovačkoga Trebinja. Napredak carskih vojska u Srbiji i Bosni, a Mletčana u Morei i Dalmaciji sklanjaše visoku portu na novi pokus o miru. Punomodnik turski Sulfikar pod izlikom da ide javiti nastup na prestolje osmansko novoga sultana Sulejmana III. pokuša ponuditi primjerene pogodbe mira. Na carskom dvoru jošte nikada rato- bornije političke ideje vladale nisu, nego li sada. Car i njegovi LEOPOLD PRTI. , 221 viečnici sada ozbiljno razpravljalni, gdje će postaviti granice države Habsburga, dali na Trajanovih vratih ili u Carigradu. Osvojenje nekadanjega grčkoga carstva i sjedinjenje obiju crkava, to je imao biti cilj ovomu drugomu ratu, a neumrla slava da ovjenča ime cara Leopolda. Mislilo se, da osmanska porta jošte nikada nije bila u vedoj nevolji, a prilika iztjerati Turke sasvim iz Europe, da nikada nije bila bolja. Da su ove misli sveobde bile, svjedoči hrvatska suvremena narodna pjesma upravo ove godine : »Klete Turke da ćeramo i iz Evrope izagnamo, Ova strana svieta, da tada čista ostane.« S poslanici turskimi postupalo se u Beču upravo onako, kako su Turci prije umjeli ponizivati carske poslanike u Cari- gradu. U Pottendorfu blizu Beča čamiše puna tri mjeseca, a obc'iti nesmjedoše s nikim, dok im nedodje milostiva dozvola od cara, da smiju dođi u Beč. Dotle su dospjele pogodbe Poljske 1689. i Venecije, koje bi tursko carstvo moralo primiti. Turski posla- nici odbiju pogodbe, ali onda ih odpremiše u Komoran, gdje su opet čamili pune dvie godine dana. Francezka gledaše težkim srdcem ovaj napredak i sreču vojska saveznih a naročito cara Leopolda, zato Ljudevit XIV. zamisli najprije savez svih katoličkih vlasti, u koji je pozivao i cara Leopolda, ali u Beču odbiše te francezke osnove. Francezki se dvor osobito uzruja poslije pada Biograda i odluči vojnu na cara, i izda ratni manifest i navieštaj rata najprije na njemačko carstvo, a kašnje 15. novembra na Hollandiju. Njemačka rado dade caru svoje vojske, da ih vode njegovi vojvode na Fran- ceze. a sveobči glas, da vojske idu na prijatelje Turaka, probudi u Njemačkoj narodno oduševljenje. Tako zvana velika aliancija V europejskih vlasti, u kojoj je bio car i njemačko carstvo. Špa- njolska, Englezka i Hollandija, stane sada voditi rat s Fran- cezkom, a kašnje su tomu savezu pristupile Švedska i Savoja. Sveti savez proti Turkom ojačao je opet car ruski, koji je imao mnoge razmirice s Turci i Tatari na sjevernih obalah crnoga mora. Leopold je morao razdieliti svoje vojske, jedne je poslao pod Karlom Lotarinžkim na Rajnu, a drugim je dao glavnoga voj- vodu Ljudevita badenskoga, da nastavlja rat na Turke tečajem god. 1689. Za turski rat ostalo jedva kakvih 30,000 momaka, 222 KNJIGA DKSETA. s kojimi je vojvoda Ljudevit imao napredovati u Srbiji prema Bugarskoj i Albaniji. Ovoj nedostatnoj vojski mislio je bečki dvor pomodi time, da ban hrvatski sa svojimi vojskami, vojska sa krajine i sve posade s Drave, Save i Dunava krenu u veliku vojsku glavnoga carskoga vojvode u Srbiji. Ali vojvoda Ljudevit sam uvidjaše, da ban ima veliku i težku zadaću na Uni i Savi, da brani netom osvojene gradove i da napredkom u Bosni pomaže akciju glavne vojske u Srbiji. Velike osnove zamisli jošte bečki dvor, da zakrije i okriepi svoju slabu vojsku. Osobito na dušu priveza vojvodi Ljudevitu sam car Leopold, neka gleda pod njegovu vlast spraviti Bosnu i Hercegovinu, da se vlast carska razširi čak tamo dolje do mora. Car je jamačno mislio do primorja grada Dubrovnika, s kojim je u pogodbi bio, da če pristati uz njega, kada carske vojske osvoje Bosnu i Hercegovinu. Manifestom na kršćanske narode objavljaše Ljudevit badenski, da je car odlučio osloboditi krščane izpod turskoga jarma i oslo- boditi sve do Carigrada, a da če Turke baciti u Aziju. „Odušev- ljeni krščani dan na dan lete pod zastave Vašega Veličanstva, da zajedno s nami na zajedničkoga neprijatelja ratuju", javljaše voj- voda badenski caru Leopoldu. Srbom na čelo stupi Gjuro Brankovič i patriarka pečki Arsenij Cernoevid. Brankovid bio je ved prošle godine obedao, da ce caru 30.000 Srba u pomod dovesti, a car povjerova to i učini ga grofom njemačkoga carstva. Koliko je vojske u istinu doveo, toga neznamo, ali se zna, da se je ved sada stao pisati despot Ugrije, Srbije, Sriema, Tracije, Me- zije i Bosne. Vojvoda carski rado primi pomodi, ali bodrim okom stane paziti na sva kretanja ovoga čovjeka, koji je lozu svoju jamačno krivo izvodio od staroga roda Branko vida, koji su po- ' slednji Srbijom kano despote vladali. Iza sretne pobjede kod Mša dade ga vojvoda Ljudevit uloviti i odpremi ga najprije u V Erdelj, a kašnje u Beč, odakle bude bačen u Cheb u Cesku, gdje je živio do svoje smrti god. 1711. Medjutim izašao glas, da sultan glavom polazi s vojskom na bojno polje, da spasi svoje carstvo. Sulejman krene s vojskom iz Drinopolja 6. juna, ali ju samo sprovede do Sofije, a voj- skovodstvo preda novomu seraskieru Kedscheb paši. Redscheb krene s glavnom vojskom u Srbiju, a Husein paši bosanskomu zapoviedi, neka provaljuje iz Bosne i osvaja Turkom otete gra- LEOPOLD PRA^. 223 dove u prošlom ratu. Markgraf Ljudevit izadje pred velikoga vezira, napredujuc^ uz rieku Moravu i razbi ga u trih bitkah i uništi sasvim tursku vojsku kod Niša 24. septembra 1689. Veliki plienovi topova do dvie stotine i hrane, bojne sprave, što ju nosilo hiljadu deva, obskrbi svu vojsku za njekoliko nedjelja, a toga su carevci krvavo trebali, da nepadnu na težki teret onomu kukavnomu narodu, komu su sladku slobodu proglašivali. Jednoga pod vojvodu svoga posla sada na iztok duž gore Balkana, a Piccolomini prodre prema Kosovu polju. Od Rumelije do Her- cegovine u cielom gorju balkanskom s obiju strana Sar planine bijahu svi znatniji klanjci u ruku carevaca, a narod oduševljen ustajao na oružje za slobodu pod svetim krstom. Kada su jošte Vidin i Nikopolje uz Dunav pali, onda je mogao veliki vojvoda mii'ne duše u Vlaškoj zimovati, koju je takodjer caru priklonuo. U Hrvatskoj stajala je jedna obranbena vojska uza Savu, a glavni joj zapoviednik bio ban Erdedi, a druga je vojska bila izmedju Kupe i Une, koju je vodio podban grof Petar Draš- kovic. U Slavoniji podupiraše naše vojske glava fratara reda fi'anciškanskoga Luka Imbrišimovic. Narod gaje „sokolom" zvao, a i sam car Leopold zove ga u jednoj povelji ovim narodnim imenom. Kada je on ustajao, veli narodna pjesma: »Ćulo se je od Save do Drave I Dunava do Ilove rieke.« Vierni mu Relja i on dopadnu Turkom u ruke. Relja izdahnu na kolcu, a on stojec pred Reljom morao sedam dana kolac u ruci držati, dok ga srećom brada njegova neodkupiše. Kada Turci preko Save ove godine provališe, dočeka ih Imbrišimovid kod Požege i uništi tursku vojsku a grad oslo- bodi. Taj dan (12. marta) slave Požežani pucnjavom i narodnom svetkovinom. Brdo iznad Požege prozovu u slavu toga boja imenom Sokolovac. Paša bosanski Husein sa svom vojskom prešao Unu i utaborio se na Zrinskom polju. Podban Draškovid razbi na dan sv. Petra i Pavla tako tursku vojsku, da ih je preko dvie hiljade Una pozobala, a na drugu stranu izplivalo do hiljadu konja bez ko- njanika svojih. Otci naši bilježed sa slavljem ovu pobjedu za Ajećnu uspomenu u saborski svoj zapisnik, vele, da je što palo, što zarobljeno do sedam hiljada Turaka, Dvadeset zastava turskih 224 KNJIGA DESETA. odnese Draškovid caru na dar, a Pavao Vitezovid sam nam pri- povieda, da je „no vlj ančicu" o tom boju napisao. Bio je najme u ono doba običaj u zapadnoj Europi, da se ovakove no- vine na njekoliko listida štampaju o svili znamenitih dogadjajih. To su jamačno prve hrvatske novine, ali do sada niti jednoga listida sačuvana nenadjosmo. Iza ove pobjede sabra ban Erdedi svoje vojske, sdruži se sa krajišnici pod Herbersteinom, da osvoje jošte Turkom preostali dio Like. Iz Dalmacije pomagahu ovu vojnu Jankovid Stojan i Smi- Ijanid Ilija, provalivši s juga u Liku. Od naših vojvoda narodnih spominju se još Kneževid i Došen, knez Jerko Kukavina i Dujam Kovačevid, a na čelu uskoka junački pop Marko Mesid. Turski jošte preostali gradovi Bilaj, Bunid i Udbina budu ciljem ovoj vojni. Turci se proslaviše sdvojnom obranom Udbine. Braniše se do poslednje kapi krvi, nesta im vode, a oni stadoše krv volovsku i konjsku piti, s kojom su si i kruh pedi morali. Nemogudi se ipak dalje braniti predadu se. Lika bude kršdanska, a mnogi se Turci pokrstiše, samo da mogu ostati u zemlji, a narod iz pri- morja i susjedne krajine i iz turske Hrvatske povrvi u ovu novu kršdansku postojbinu. Vojna godina 1689. sretno se svrši, ali zato sliededa pokaza 1690. sve nevolje razdvojenoga vojevanja careva. U Turskoj izmieni se vlada velikoga vezira. Redscheb paša bude sbog svojih poraza smaknut, a veliki pečat carstva dobije u svoje ruke Mustafa Koprili, mladji brat proslavljenoga Achmeda, triezan moslim i uman i odvažan državnik. On sazove u Drinopolje u viede ratno sve znatnije paše i odluče protjerati carevce sa Balkana i baciti ih preko Save i Dunava. Veliki vezir novirai dadami napuni blagajnu, da uzmogne uzdržavati vojsku, koja je prerasla sto hiljada ljudi. Ljudevit badenski predloži u ovo vrieme velikih turskih pri- prava znamenitu spomenicu carskomu dvoru, u kojoj svjetovaše, neka se radi slabih vojnih sprema carske vojske potegnu preko Save i Dunava, neka dvor čuva Erdelj , a neka osvoje Veliki Varadin i plodni Banat s ovu stranu Dunava. Ali general grof Ve- terani javljao iz Podunavja: „Macedonci i Albanezi obedaše mi, da de skočiti na oružje, a ja njihovim obedanjam vjerujem, pak du s njihovom pomodju dospjeti do Carigrada i baciti Turke preko mora u Azijut' Ove viesti razbiju zloslutne predloge vojvode j LEOPOLD PRVI. 225 Ljudenta. Car dapače izdade novi proglas na narode u Alba- niji, Srbiji, Macedoniji, Bosni i Hercegovini, pozove ih pod svoju vlast, da će im dati slobodan izbor njihovih vojvoda, i sva prava i slobode njihovoj vjeri, a da nede od njih iskati daća, izuzam što de u vojsku ići za svoga kralja i gospodara. Da ma koliko vojske uzmogne baciti na neprijatelja, pobra carski dvor sve posade iz ugarskih i hrvatskih tvrdjava i pokrenu ih prema Srbiji, gdje su vec stali napredovati Turci. Ljudevita badenskoga prisili, da opet primi vrhovno vojskovodstvo. Ne- odoljivom silom napredovao veliki vezir, a pred njim bježahu carske vojske. Svi gradovi do Biograda padnu opet pod Turke. Kad je u tom junački branjenom gradu magazin praha ili ne- opreznošču ili izdajom u zrak odletio i jedan dio grada razvalio, otvori se Turkom put na poslednji juriš. Carevci se razpršiše, a što maču turskomu uteče, to Sava podavi. Druge vojske turske nadju opet prazne gradove na Savi i provale u Slavoniju do Osieka. Veliki vezir ovoga ljeta osvoji opet turskoj državi sve zemlje od vrela Morave do Dunava, Save i Drave, a bio bi i dalje napredovao, da se nije zima pri- bližavala. Koliki je strah zavladao medju kršćanskim svietom, kako su ljudi zaplašeni opet predvidjali, da će Turci dospjeti do Beča, kako je u Slavoniji naš narod morao uzmicati preko Drave, to se sve neda niti opisati. Naši su sami u Slavoniji uzmičući palili gradove, samo da se Turci neuzmognu u njih ugniezditi. Samo na Uni održaše Hrvati sve gradove dobivene u prošlih bojevih. Do 36.000 obitelji srbskoga poriekla pod vodstvom patriarka pećkoga Arsenija Cernoevića bježeći pred Turci nadje zaklona u južnoj Ugarskoj i jednom dielu Sriema, gdje im je car Leopold zaklona dao, nadajući se, „da će s božjom pomoćju ovaj narod njegova pobjedonosna vojska opet u njihovu otačbinu odvesti, a sada neka ostane pod svojimi poglavari i neka uživaju svoje stare slobode. Glava im neka bude u svjetskih i vierskih pošlo vih njihov metropolitai' Da se opere ljaga od ove godine, napne se carski dvor i prijateljski mu njemački knezovi , da na proljeće izadje vojska od osamdeset hiljada na bojno polje proti Turkom, koji su se na novu vojsku u veliko spremali. Velikoga vezira Mustafa K6- prila zadrža samo smrt sultana Sulejmana 111. , koji je prateć 1691. (Umiiiklat: Fovjett hrvatska. 11.) 15 226 KNJIGA DESETA. vojsku U boj U Drinopolju umro , a nasliedio ga na priestolju njegov mladji brat Ahmed II. na sreću kršdanskim vlastim. Mjeseca augusta god. 1691. kretahu kršćanske vojske uz Dunav, a veliki vezir predje Savu kod Zemuna s vojskom vedom od kršćanske. Kod Slankamena 19. augusta udare se napokon obadvie vojske u velikoj i odlučnoj bitci. Već je bitka bila za Turke na pol izgubljena, kada se je veliki vezir, da ohrabri svoju vojsku, bio bacio u sred biesnećega boja na čelo svojih neodoljivih boraca. Zrno neprijateljsko svali velikoga vezira na zemlju i naviesti podpuni poraz turske vojske. Do 20.000 Turaka u okrvari bojno polje, a 150 topova bude plien carevoj vojski. Vojvodska slava prosja opet vojvodi Ljudevitu badenskomu, a ovom bitkom procvate opet sreća kršćanskomu oružju u ovom svetom ratu. Ovom bitkom razvezale su se sile Hrvata za navalni boj, koji se je opet otvorio na svih linijah. Na Uni uzdržali su bili Hrvati sve gradove, dapače su provaljivali u zemlju neprijatelj evu, ali preko Save u Slavoniji pala je većina gradova, a na Savi bili su sada opet turski Kaca, Kobaš, Brod, Gradiška, a Turci uči- niše si do šestdeset ladja, koje su ća do Biograda pomagale turske vojske s hranom i oružjem. Velikom slankamenskom pobjedom povrati se opet duša hrvatskomu puku u Slavoniji. Za njekoliko nedjelja mjeseca oktobra 1691. budu Turci bačeni iz svih gradova u Bosnu, da nikada više nezagospoduju Slavonijom. Sada nastane za njekoliko godina stagnacija u ovom rato- vanju, koja pokazuje, da su se obadvie strane bile ratom previše izmorile. Carske vojske bile su zabavljene na zapadu u Francezkoj i Nizozemskoj, na Kajni i u Italiji, te je pobjedonosni \išego- dišnji rat na Turke skoro sam sobom umro. Sreća je bila za cieli kršćanski sviet, da je u ovo odlučno vrieme porta tako bila iznemogla, da nije niti mislila o nastavku rata. Premda je na krajini hrvatskoj bilo dosta manjih kreševa, bilo je ipak toliko odmora, da su pridušeni glason tečajem ve- likoga rata sada se oglasili o posij edicah rata za Hrvatsku. Kako će se prikupiti pod vlast bansku na novo osvojeni krajevi hrvatski, koji su istinabog već prije sto i šestdeset godina oteti Hrvatskoj, ali otci naši nisu nikada zaboravili, da je to njihova zemlja po svetom pravu i po narodu, koji u zemlji živi, to je sad zanimalo sve misaone ljude u Hrvatskoj. Poljedice velikoga, dugoga i krvavoga rata pritiskale su s druge strane blagostanje naroda. LEOPOLD PRVI. 227 Rat je pio krv hrvatsku, a velika vojska pozobala od godine do godine sve plodove, što ih je iz zemlje izmamila ruka težačka. Sam ban Erdedi, od početka u ovom ratu oduševljen borac, uz- disaše vec sada u pismu biskupu zagrebačkomu Mikulidu 8. fe- bruara 1691. pišuć: „rad bih se oslobodio ovih nevolja — krvi bih rado dao, da uzmognem pomoći, ali nemogu, a starost me pri- tiska i ište odmora a ne naprezanjai' Ban se mislio zahvaliti na banstvu, a stališi hrvatski umiljuju mu se, da ih neostavi. Prva od predobljenih zemalja predstavi se saboru hrvat- skomu stara lička županija. Grof Franjo Rikardi imenovan od kralja velikim županom, predstan u saborskoj sjednici 2. de- cembra 1691. svoga podžupana Pavla Rittera, rodom Senjana, znamenita čovjeka svoga vremena, koji se u hrvatskih svojih djelih uviek Vitezovid piše i neumrlu si je uspomenu u književ- nosti hrvatskoj ostavio. Veseljem i oduševljenjem primaju stališi hrvatski zastupnike županije, koja je od pravieka bila hrvatska. Ali i to veselje nije za dugo bilo. Na bečkom dvoru pre- 1692. vlada davno započeta politika, da car ima biti vlastnik one žemlje, koji^ se vec od dva vieka nazivlje krajinom hrvatskom. Sada se je dokazivalo, da su sve na novo osvojene zemlje svo- jina careve komore, jer su carskim oružjem predobljene. Hrvatski stališi morali su opetovano u Beč pošiljati umnoga svoga zemljaka Franju Crnkovica, da proti o^im namjeram prosvjeduje. Istom ^od. 1695. izvojuju si Hrvati pismo Leopoldovo, u kojem se priznaje „nepobitno pravo ** Hrvatske na Liku i Krbavu, a kralj im obečaje, da de čuvati njihovo pravo na ove zemlje. Dok se je ovako prividno priznavalo i kraljevskom riečju potvrdjivalo pravo na Liku, otimahu se Niemci, da za uvieke r^d Hrvatske odtrgnu primorje hrvatsko. U bitci kod Slankamena poginuo poslednji Zrinski, sin bana Nikole, po imenu Adam, koji je jošte imao pravo na jedan dio dobara Zrinskih. Sada nasta pravi lov, tko c'e kupiti primorska dobra Zrinsko-Frankopanska. Hrvatski stališi otimali se nogama i rukama, da im carska komora u zemlju za uviek nezasjedne i jadransko more nezatvori. Pošto je gradačka komora god. 1690. ove zemlje i gradove na upravu dobila, htjela je ia neplača nikakove daće u blagajnu kraljevstva i da nedaje vojske id svojih podanika, a pozivala se na nekadanje slobode Frankopana, koji da su bili slobodni i samostalni. Iza duge pravde odredi lapokon kralj tekar god. 1695. odbor, u kojem je bio rodjak 228 KNJIGA DESETA. -I Leopoldov knez Ditriechstein, palatin Eszterhazy i ban hrvatski Adam Badan, ter odluče, da na poziv banski moraju ustajati na oružje svi od Kupe do mora, koji su sada pod vlašdu komore, da pladaju dade, koje pristoje kraljevstvu, kako ištu zakoni hrvatski od starine i kako je prije bilo. U ovih težkih časovih nisu mogli otci naši niti pomišljati 0 tom, da sada svu krajinn sprave pod vlast bansku. Na samu j) onu krajinu izmedju Kupe i Une od Jasenovca do karlovačke V krajine zinula je susjedna Štajerska, a pomagali ju politici beč- koga dvora. „Mi smo — vele stališi hrvatski iz sabora god. 1695. — našim vlastitim oružjem ove krajeve opet pridobili, mi smo ih uzČuvali, naša vojska izvela je vedinu onoga naroda iz Bosne pod kršdansku vlast, a mi smo onaj narod i kruhom prehranili, da opet u Tursku nepobjegne. Hrvatska je vječnimi stražami na krajini i neizmjernimi troškovi satrta i plemstvo osiromašilo. One su zemlje od uvieka spadale pod crkvu zagrebačku i pod kraljevstvo našet' Ovako brane stališi po svojem poslaniku pred kraljem svoje pravo na ove zemlje, a da se ova najstrašnija ne- pravda zemlji neučini, neka se snose svi dokazi dap^Če ista pri- vilegija pojedine gospode, kojim su one zemlje pripadale. Zna- meniti članak saborski o tom počimlje: „da se stališi i redovi pred sobom i potomstvom opravdaju — to sve jednodušno za- ključuju'.' Ova odvažna obrana spasi barem onaj dio krajine | hrvatske banskoj vlasti. Tamne su nam prve godine s nova pridobljene Slavonije. | Istom god. 1694. spominje se, da je podžupan požežki i viro- vitički Ivan Dolenec pred saborom hrvatskim običnu prisegu položio. Sva znatnija mjesta na Savi i Dravi bila sa puna carske vojske, a vojna uprava i carska komora sada svu zemlju pritis- nuše. Težko si ga gradu i zemlji, gdje je zimovala careva vojska. Ved god. 1690. reče markgraf Ljudevit badenski caru Leopoldu 0 Slavoniji: „ovaj de narod sav u Tursku pobjedi, da se od nameta carske komore spasit' Kamo su imali dođi zimski stanovi vojske, tamo je nastajao plač i lelek naroda. I bili su strašni. Vojniku carskomu iskala je carska naredba osim slobodna stana za porciju svaki dan dva funta kruha, jedan funt mesa, pol vrča vina ili cieli piva, za konja šest funti siena, porciju zobi i slame, a na mjesec dva forinta u gotovom. To zahtievaše carski poslanik pred saborom hrvatskim god. 1684. LEOPOLT) PRVI. 229 Hrvatski stališi otimahu se toj strašnoj đadi, koju je još strasnijom činila razuzdanost soldateske. Narod se bunio, jer nije smagao tolikih tereta, a tegobe velikoga i dugoga rata \eć su gotovo izpile zemlju i narod, krv i imetak naroda ved propadoše. Na mnogih mjestih ostavljaše narod selišta svoja, a mnoga go- spoda ostajahu bez podanika. Bilo je krajeva, gdje je narod opljačkan od carske vojske od gladi umirao. Da tomu velikomu zlu koliko i kako moguće na put stanu, sabirahu se i svjetovahu u saboru skoro svake godine po više puta. Kralja upućivahu na ne- volje, koje su pritisnule ovu zemlju, obečavahu više vojske i novca, hrane i žitka. Kralj je to sve više iskao i primao, a zimskih stanova ipak se nisu sasvim oslobodili. Deputacije, koje je više puta sam ban vodio, slabe su uspjehe donesle. U sred ovih nevolja umre ban Nikola Erdedi mjeseca juna 1693. 1693. Banovao je preko dvadeset godina, a iskreno je žalio za njim sabor i domovina. Vitezovid plače za njim, ali i nad do- movinom, koja je sada tako pala, da neima svoga sina, koji bi bio i kralju mio i mogao koristiti domovini. „Jadna zemljo, što si dočekala — veli on — da ti, koja si prije vojvode i kraljeve drugim davala, sada biraš vodju i podkralja izvan domovine'/ Hrvatski stališi sami nudjaju grofu Adamu Bacanu banstvo i zato šalju kralju deputacija. Badan bude imenovan banom i 26. augusta 1693. sjajno uveden na bansku stolicu. Novi ban bio je vriedan čovjek, a stari su njegovi bili ved bani u Hrvatskoj i imali su u zemlji velike i znamenite posjede. Vratimo se velikomu ratu, koji smo ostavili, dok je slabo i mlitavo izvan Hrvatske i bez upliva na odnošaje hrvatske tekao. Godine 1695. dodje okret rata sa smrdu sultana Ahmeda II. 1695. Njegov nasliednik Mustafa IL, čovjek energične naravi, poželi osvetiti sramote nanesene oružju osmanskomu i po primjeru svoga velikoga pradjeda Sulejmana I. odluči sam glavom voditi svoje vojske. Odmah prve godine porazi carske vojske u južnoj Ugarskoj, osvoji više gradova i vrati se u svoju priestolnicu, slavedi triumfe kao obnovitelj carstva. Sliedede godine razbi cielu 1696. veliku carsku vojsku na Begi rieci i sreda je bila, da sultan nije imao niti vojvodske vještine, niti novaca, da s uspjehom rat nastavi. Što je ban Badan s grofom Petrom Keglevidem Turkom oteo Vranograč, Tudorovo i Kladušu, to je malo pomoglo obdoj stvari kršdanstva pored onolikoga poraza carevaca, gdje se sva vojska 230 KNJIGA DESETA. kršdanska iza poraza razsula. Upravo zato s ponosom bilježe stališi hrvatski ove pobjede banove u saborske knjige i rado ih spominju i u biidudih vremenih u slavu Badanovu. Caru je opet sreda dala mlada genialna vojvodu Eugena savojskoga. Njemu povjeri Leopold svoje vojske i cieli rat na iztoku, premda je jedva bio dovršio trideset i četvrtu godinu. "Novi svježi duh duhne u carske vojske, čim jim je došao na čelo ovaj najmladji, ali najvedi vojvoda svoga vieka. S malimi sred- stvi stvori on za kratko vrieme velika djela. Prije nego što poČme velika vojna zamisli Eugen, a na dvoru i mu potvrde, kako de najprije osvojiti najjači turski bedem na krajini prema Hrvatskoj grad Bihač, odakle bi Turci usred rata bili mogli provaliti u Hrvatsku, a time bi hrabre hrvatske vojske bez koristi za veliku vojnu na ovih stranah bile prikovane. Zato se je imala vojna na Bihač svršiti prije glavne velike vojne, kojoj je bio cilj osvojenje Biograda. Mislilo se, da de to brzo i lahko izađi. 1697. Na proljede godine 1697. kretalo je pet carskih pukovnija iz Kranjske, Štajerske i Ugarske u Hrvatsku prema Karlovcu pod vojvodstvom generala grofa Franje Karla Auersperga, koji se je imao sdružiti s banom Badanom, da zajednički na Bihač udare. Ban Adam Badan sakupio je do dvadeset hiljada vojske i marši- rajud u neprijateljsku zemlju uzme njekoliko kula, a najjači grad s posadom Bielu Stienu uzme na juriš, a onda krene prema Bi- haču, da ga s triju strana obkoli. Niemcem ostavi jednu stranu na sjeverozapadu na njemačkih vratih. Turaka je bilo u gradu do četiri hiljade. Pomodi se nadahu od paše bosanskoga. 9. juna počme redovito obsiedanje i pucanje u grad iz topova i priprave na veliki juriš. Turkom objave, da im nede dođi pomod, a beg Cihaja, zapoviednik grada odgovori, da de se braniti dokle bude jedan Turčin u gradu. Ban izašiljaše pomanje čete u okolicu, da suzbije Turke, ako bi se gradu na pomoć primicali. Četa popa Marka Mesida imala velikoga kreševa s neprijatelji i do- nese glas, da dolazi vojska iz Biograda, a u Sarajevu da se skuplja vojska bosanska i albanezka. Nesloga medju vojvodami i vojskom hrvatskom i njemačkom poveda neprilike kršdanske vojske, a zapoviedi stizahu iz Beča, neka se ovo osvojenje čim prije svrši, da se glavna velika vojna uzmogne započeti. To sve učini, da se je od obsiedanja Bihača odustalo i Bihač na nepri- liku Hrvatom ostao jaki glavni grad turske Hrvatske. LEOPOLD PRVI. 231 Mjedjutini sabere Eugen savojski carske vojske u južnoj Ugarskoj, kamo je opet sam siiUan Mustafa II. glavom vodio svoju vojsku od sto hiljada ljudi. Na potoku Zenti 11. septembra 1697. uoče se obadvie vojske. Bitka poeme o podne i svrši se 0 zahodu sunca podpunim porazom Turaka. „Jošte sunce nije htjelo ostaviti dana, da sjajnim svojim okom vidi podpuni triumf kršćanske vojske", piša Eugen caru. Sinovi raznih naroda natje- cahu se, da čudesi hrabrosti proslave kršćansko oružje. Gubitci neprijatelja bili su neizmjerni. Preko dvadeset hiljada, a med njimi i veliki vezir i većina paša osta na bojnom polju, a deset hiljada bude nagnano u močvare Tise, da se u njih zadave. Malo je Turaka uteklo, a mnogi u biegu izgubiše glave od naših ko- njanika. Sultan sam stoječ blizu bojišta vidje podpuno razsulo svoje vojske i uzmače jošte iste nodi prema Biogradu. Cieli ve- liki tabor turski pade pobjediteljem u ruke. Svi šatori, a med njimi i sjajni šator sultanov, na stotine zastava, ciela ratna bla- gajna, na hiljade blaga, pripravljena za tursku vojsku, a med njimi njekoliko hiljada deva, i što se još nije dogodilo kod ni- jednoga poraza Turaka , isti veliki pečat osmanskoga carstva, koji veliki vezir obično na svojih prsih nosi, pade u ruke car- skoj vojski. Na nesredu nije carski vojvoda sada ipak imao svega, što bi trebalo, da u ovo kasno doba jesensko nastavi slavodobitni boj i da obsjedne Biograd, kako je želio. Drugu misao zamisli veliki carski vojvoda tako iznenada, da si historici razbijaju glavu 0 tom, što. ga je na tu misao navelo. Namisli provalu u Bosnu. Nam podaje povjest hrvatska dobar ključ do ove tajne. Najprije nam tumači pokus navale na Bihač, da je princ Eugen htio prije svega satrti Turke na ovih stranah, odakle se najbjesnije razlievahu čopori turski i sustezahu Hrvate od tolikih bojeva s carskimi vojskami. A hrvatskoj vojski priznavao je važnost i vriednost svaki vojskovodja onoga vremena. Kod Hrvata se javlja želja od vremena Ferdinanda I., da valja Bosnu osvojiti, ako se kani dostići sigurnost hrvatskih i susjednih austrijskih ze- malja. Princ ICugen nije mogao misliti ove jeseni o osvojenju Bosne, ali provalom svojom mogao je to postići, da Turci u ratu sliedeće godine i na ovih stranah neprijatelja oslabljeni očekuju, a princ Eugen nije mogao znati, da će se već na pro- ljeće početi razprave o miru izmedju cara i Turaka. 232 KNJIGA DESETA. Četiri hiljade najboljih konjanikah i dvie hiljade pet sto izabranih pješaka i nešto artilerije uzme princ Eugen sa sobom. U pratnji mu se nadjoše najodličniji ljudi: maršal princ Com- mercy, grof Gvido Starhemberg, princ Vaudemont, grof Grons- feld, grof Leopold Herberstein, baron Truchsess, sve generali iz vojske princove. Desna mu ruka u ovom ratnom podhvatu budne pukovnik slavonski Kiba, koji je digao svoje krajišnike. Druga vojska iz hrvatske krajine imala udariti prema Banjaluci, da Turke smete, a grof Rabutin sa svojom četom imao zabaviti Temešvar i Pančevu i one tamo turske strane. 6. oktobra krenu Ikigen iz Osieka s vojskom i za njekoliko dana već predje Savu kod Broda. Kiba sa svojimi Hrvati tri sto konjanika i do dvie hiljade pješaka išao je kao prednja vojska čisted šume i spremajud puteve. 16. oktobra uzme naša vojska grad Doboj, sagradjen na visokoj strmoj pećini na Bosni rieci. Sada ved n?laziše i naroda po selih i blaga i hrane za vojsku. Sliededi dan preda se Maglaj. Idudi uz Bosnu, dodje vojska do Zepča. Ovo mjesto u dolini na Bosni, nehtjede se predati, naši ga moradoše na juriš uzeti. 19. zauzme Kiba Vranduk, gdje je princ radi loših puteva ostavio artileriju, a s njom sedam sto ljudi pod jednim podpukovnikom , komu su bile podane posade maglajska i dobojska, da bude u savezu s Brodom. Narod kršdanski grnuo sa svih strana carskomu vojvodi, ištudi njegovu zaštitu i obedavajudi , da de s njime ovu zemlju ostaviti. Turci se sa svih strana potegnuše prema Sarajevu. Princ Eugen posla u Sarajevo glasnika s jednim trubljačem. Premda je trubljač u znak mira bez prestanka trubio, a glasnik držed u visu desnu ruku pismo pokazivao, bude ipak, čim se Turkom pokazaše, trubljar sasječen a glasnik sa pet rana jedva uteče. Eugen ga nadje dva sata prije Sarajeva ovako izranjena. S vojskom posjedne vrhunce nad Sarajevom, a vojsku posla u grad, da ga posjedne i oplieni. Poslije grad zapale, a razbježale po okolici Turke progoniše princove vojske. Liepi i bogati grad propadne, a mnogo hiljada kršdanskih duša predju pod zaštitom vojske princove u Slavoniju. To je bila sva dobit ove vojne. Princ je dapače želio sve kršdane s ovih strana prevesti pod carsko okrilje, ali približuda se zima i loši putevi osujetiše mu njegovu 1698. plemenitu namjeru. Sliedede godine izmorile se obadvie vojske oko Biograda. Turci ponudiše mir, saveznici ga rado primu. LEOPOLD PRVI. 233 Primirje se učinilo \eć godine 1698., a po faktičnom stanju imao se ugovoriti mir. U K a r 1 o v c i h sastanu se poslanici kršćan- skih vlasti i Turaka na zemljištu neutralnom izmedju ratujučih stranaka. Karlovci malo i neznatno mjesto nisu mogli primiti poslanike tolikih država i sjajnih njihovih pratnja. Izvan grada pod šatori namjestili se poslanici a u sredini je od drva sagradjena zajednička \ie(5nica. Glavno načelo za ugovor mira bude ustanov- ljeno, da svaka od kršćanskih vlastih napose ugovara, a samo u prepornih pitanjih da drugi sudjeluju. Poslije dugih razprava bude napokon 26. januara god. 1699. mir podpisan. i699. Koliko je ovaj svetski znameniti mir davao saveznim kršćan- skim vlastim, malo spada na nas. Hrvatsku razcvili. „Moradosmo — veli suvremeni Vitezović — mi pobjeditelji naša mjesta i plodne zemlje neprijatelju ustupiti, naše gradove razoriti, da laglje bude krutomu neprijatelju na našu zemlju navaliti kada ojača. Predadosmo toranj polag grada Kostajnice, kod koga je lasno prelaziti, jer je Una mala, a onda Dubicu, njekada stolicu slavne županije. Jasenovac sielo staroga roda Zempčeja, gdje Una u Savu utiče. Dadosmo Gradišku, a Doboj slavni grad plemena Berislavića gubi našu posadu, Brod na Savi razvaljuje se, a sriemska polja do Slankamena sasma oteše Hrvatskoj i barbarskomu carstvu predajut' Carski poslanik grof Marsigli izadje s turskim poslanstvom, da uredi ove granice na krajini Hrvatske — a rodoljubivi mu Vitezović dovikuje — „ako od ovoga mira što dobra bude, mislim da neće dugo potrajati, neka barem budu nade Hrvatskoj, da će joj skoro opet pobjedjena Turska vratiti ključe od Jajca gradat' Koliko god su Hrvati pravom nezadovoljni bili, da su im otimali opet gradove od Turaka njihovom krvlju otete, opet je ovim mirom učinjena znamenita epoha u po vješti hrvatskoj. Zemlja izmedju Save, Drave i Une očišćena je od Turaka, a u Dalmaciji osta pod Venecijom Knin, Sinj, Čitluk i Gabela, dakle sve zagorje dalmatinsko. Velika množina puka hrvatskoga iz Bosne našla okrilje kršćanske oblasti tamo u Dalmaciji i ovdje u Hrvatskoj i Slavoniji u novoj domovini s braćom svojom. Nova velika zadaća otvara se kraljevstvu hrvatskom , da sve zemlje oslobodjene od Turaka po starom pravu narodnom i državnom sakupi pod zastavu i žezlo bana hrvatskoga. 234 KNJIGA DESETA. XIV. I tečajem sedamnaestoga vieka ostala je Hrvatska samo „reliquiae reliqiiiariim" na vječitoj straži prema velikomu turskomu carstvu. Granice Hrvatske tekle su od mora jednu milju od sela Vranjaka ravno prema iztoku iznad turskoga Pazarišta do mjesta Čanka, a odavle išla linija prema sjeveru prelazed Koranu iznad turskoga Klokoča, okrenula tamo granica prema sjeveroiztoku i uhvatila Kupu , koju kod Brkiševine ostavlja i do dva sata izpod Petrinje kreče na Savu, koju presieče kao i potlje nje Lonju, te onda nješto krivudajuč udari na Dravu. Ako se od ovih ostanaka naše zemlje oduzme jošte primorska krajina do velike Kapele, karlovačka izmed Kupe i Kapele, i varaždinska, kojoj su glavna mjesta Koprivnica, Križevac, Belovar, Ivanič, ako nezaboravimo, da je carska komora kušala izpod vlasti banske oteti primorje, onda nam se prikazuje Hrvatska u naskrajnoj suženosti. Kazstavljajuč se od ove tužne dobe i dospjevši do one zna- menite epoke, gdje nam je domovina veča postala, nalazimo jednu utjehu pogledajuč na ova dva vieka poviesti. Progledasmo sve ^-jekove poviesti hrvatske, ali nenadjosmo toliko nevolje, da bi pritiskala u tako dugom i neprekidnom nizu našu hrvatsku zemlju. Otci naši branedi se na ovih ostancih svoje domovine, vi- djahu na svoje oči nesamo propast najliepšega i najvedega diela svoje domovine, ved i tolike stare i znamenite rodove svoje vi- dješe izčezavati iz redova narodnih. Krvaredi od sto rana čuvahu oni prava kraljevstva svoga svetim žarom od vedih i mogudnijih susjeda svojih. Premda stisnuti na uzke granice, pronesoše ipak kroz eropejski sviet slavu imena hrvatskoga kao junaci na bojnom polju. Njim dopade najteža zadada, da sačuvaju ime svoga na- roda i kraljevstva. Oni ga sačuvaše i nadahnuše unukom svojim utjehu, da je sama providnost božja narodu hrvatskomu dala mjesto medju onimi narodi, koji nede propasti. Obrana zemlje izpunjuje jošte i u sedamnaestom vieku bolji dio života našega naroda, iz nje teku glavne crte držav- noga i kulturnoga života. Zato se oko povjesti najprije sustavlja na krajini i na predobljenih s nova zemljah hrvatskih. Da uvedemo čitatelja u situaciju, pripoviedat demo po Val- vasoru , što se je u njegovo doba kod grada . Slunja dogodilo. HRVATSKA U XYIL VIEKU. 235 „Premda je sva zemlja u ovom kraju pusta, dao je ipak kapetan slunjski u naše doba (god. 1683.), premda je rat bio a Turci pod Bečom, uzorati zemlju oko Slunja na okolo dokle puška dosiže, da neprijatelj oranja smetati nemože. Kada se ovakova polja oru, siju i žanju treba uviek jake straže namjestiti. Njekoliko dobrih vojnika stoji uviek spremnih, a svake nodi izadju na re- kognosciranje. Neimaju ti ljudi čardaka za taj posao, več se stisnu gdje mogu, ako se na Turke namjere. Ako li pak idu naše čete na tursku stranu, onda se svaki put postavi do šest- deset konjanika na brdo Kremen da straže. A tako biva i onda, kada se u polju kakav most ili drugo što gradi'/ Čardaci su prvi i bitni znakovi života našega naroda na krajini. Oni pokazuju točnu liniju pograničnu izmedju Hrvatske i osmanskoga carstva. Čim je napredovala naša granica, napredo- vahu i oni u točnom i opredieljenom redu, koliko bi puška go- nila, toliko su jedan od drugoga odaljeni. Na četiri jaka stupa podignuta koliba skrivaše stražara, koji je opazivši kakovo gibanje Turaka pušku izpalio, a onda je pukla puška na susjednom čar- daku i tako napredovao glas, da se brže sabere štogod ljudi na oružje. Ljudi na konjih i pješke oboružani skaču na ono mjesto odakle je puška pukla. Takav je red na skrajnoj granici bio kroz sedamnaesti viek, a i iza karlovačkoga mira ostali su čardaci uz Savu, Unu i dalje izmedju Turske. „Premda je život ovaj stražarenja po danu i noći težak i strašan, opet ovi ljudi — veli Valvasor — ove velike pogibelji kroz sav svoj život rado podnese. Ono malo pliena od Turaka sladka im je nagrada. Inače ovi ljudi veoma slabo živu, premda im je zemlja liepa i plodovita, ali stoji pusta i neobradjena. Istom malo dalje od granice vidjaju se zasijana i obradjena polja, ali da se i ta uzmognu obraditi, stoje seljaci pripravni da ustanu kad prva puška puknei' „Ta neidu Turci", ta rieč postala u ovo doba i znači, da se netreba previše žuriti, kao što je onda jamačno trebalo. Druga opet ovoj odgovara: „Nisu Turci za pedju", razumieva se, da ih valja tražiti na bojnom polju, da se valja žuriti. Mi nismo pripoviedali u sedamnaestom vieku onih stotina malih provala turskih u našu zemlju, niti četovanja naših ljudi na krajini u Tursku. Mi nismo u obče pratili tako zvani mali rat, koji nije nikada na krajini prestajao, a taj je po svjedo- 236 KNJIGA DESETA. ^anstvii suvremenika skoro svaki dan bivao na krajini. Četovanje nije prest lo u sedamnaestom viekii, a strašan ures mnogih mjesta na krajini bile su turske glave strunule na kolcih, kakav se je običaj u junačkoj Crnojgori do ovogu vieka sačuvao. Kada su pod konac ovoga vieka velike carske vojske na naših stranah ratovale, služio im je po običaju onoga vremena mali rat, da neprijatelja smete i oslabi, dok se dodje do velike akcije. Poznavajući Turke i njihove staze i puteve, bili su Hrvati s krajine u malih odjelih u izpitivanju neprijateljske sile, u mnogih prvih kreševih, za nagle navale, za obilaženje neprijatelja na svojih malih ali brzih konjih uviek prvi. Mnogo malih ratova čini jedan veliki, to je bila maksima sadamnaestoga vieka. U Hrvatu na krajini razvilo se vječnim ratovanjem toliko smjelosti i osobnoga junačtva, da su upravo u mali rat, gdje je pogibelj največa s oduševljenjem zalazili, ali je zato osobnomu junačtvu najprije sreča procvala. Nesmijemo zaboraviti, da je narodna pjesma bila najsklonija ovim junakom, koje je po imenu izbrajati mogla. Nebojimo se na ovom mjestu, da smo daleko od povjestne istine, ako reknemo: „dar Ti djelom plemenita pjesmai' „Hrvati pokazuju, da imadu plamen u grudih — veli Valvasor — koji se dade samo neprijateljskom krvlju gasiti, kada dodje do boja, njihovu hrabrost i brzinu na konju pozna sva Europa, a osobito Turci, jer se boje njihove sablje kao gotove smrti'.' Tridesetgodišnji rat pokaza nam, koliko su puta zadrhtale velike vojske, kada su Hrvati razvili mali rat. Valvasor to na istom mjestu iztiče: „Velika i glavna bitka kod Nordlingena donosi nemalu hvalu junačtvu Hrvata, jer su oni tada prvi bili, koji su neprijatelja iza započete bitke sa svojimi letedimi četami smeli, obišli i iza ledja iznebuha smlatilit' Da ogledamo Hrvate u velikom ratu, valja nam sabrati u jednu sliku razvoj krajine u sedamnaestom vieku, a uz to ogledati i bansku vojsku. U ovom vieku postojao je ge- neralat varaždinski iliti slavonska krajina izmedju Save i Drave naprama Slavoniji, karlovački generalat ili hrvatska krajina od Kupe do mora. Sada bude osnovan jošte generalat osječki a prevladao je naziv slavonski za krajinu od Jasenovca do Zemuna. Izmedju ovih generalata bila je krajina izmedju Kupe i Une pod neposrednom vlasti bana hrvatskoga i nazivala se ved sada banska krajina. HRVATSKA U XVII. VIEKTJ. 237 Do konca vieka dobi sva krajina drugo lice narodom, koji je po njoj povrvao. Nikada nije bilo rata izmedju Hrvata i Turaka, da nebi krš(5ani stojedi izmedju dvie vatre bježali na našu stranu. U velikom posliednjem ratu za oslobodjenje nije opet nikada naša vojska u Bosnu polietala, a da neprevede bradu na ovu stranu. Tko je tečajem velikoga rata pod Leopoldom prešao, dobio je povlasti, da neplaća kroz tri godine nikakve dade. To je mamilo narod, a proglasi carske vlade obricahu „zlatnu slobodu pod kršdanskim kralj emi' Glavne crte političke samouprave u krajini prikazuju nam se u sloboštinah, koje su dobili god. 1630. vlasi u kapetanatu krize vačkom, koprivničkom i ivanidkom. Svaka obdina bira si svoga kneza, a sve obdine jednoga kapetanata zajedničkoga sudca. Ove je oblasti potvrdjivao general. Briga je osobita izražena u zakonu za mužkarce, koji su prevalili sedamnaestu godinu, gospo- darom se zapovieda, da ih dobro hrane i obskrbljuju, a od osam- naeste godine počamši stoji krajišnik pod puškom. Zemlju, na kojoj živi krajišnik, priznavali su kraljevi ki'oz sav nek, da jeste hrvatska i da spada po pravu pod bana. Tečajem velikoga rata ved javno u proglasih kraljevih dolazi, da je ovo zemlja careva, a krajišnici pod okriljem samoga cara, a da nede imati nikoga drugoga za gospodara , niti da de komu kmetovi biti. Kapetanom od cara postavljenim biti de pokorni. Služba je bila pladenim krajišnikom stražiti na krajini, utvrdjivati gradove, činiti posadu u gradovih, patrolirati i uhoditi po neprijatelj evoj zemlji. Obdine su predlagale niže časti u vojski, a general ih je imenovao. Na prvi glas puške ili mužara skakali bi na noge svi ljudi od 18 godina na mjesto, odakle se čuo glas puške. Hrane bi sa sobom ponesao svaki čovjek za osam do četernaest dana, a poslije dobije pladu. Krajišnik služio je svojim konjem i puškom, a municiju dao mu je kralj. Valja ipak razlikovati dvie vrsti krajišnika, jedni su bili pladenici, oni su morali hoditi, kuda ih je general vodio. Drugi su bili zemljom nagradjeni, oni su samo u zemlji ratovali i na krajini stražarili. Pod konac vieka davala bi kra- jina u turski rat do trideset hiljada ljudi, naučnih od djetinstva boju i mejdanu. Da je u njekih krajevili narod od vječna rata podivljao i pustio klice velike surovosti, moramo priznati. Raz- bojstvo i hRJdučtvo gdjegdje škodilo je zemlji koliko i Turci, a 238 KNJIGA DESETA. vlahe u sedamnaestom vieku više puta katolici obtužuju, da im djecu kradu i Turkom prodavaju. Samo vojnička organizacija mogla je u ovakovom vieku takov narod u red dovesti ; a drago- cjene su bile carskomu dvoru one velike mane našega naroda na krajini: nesklonost radu a pohlepa za ratom. Unutarnje austrijske zemlje prinosiše velike troškove za krajinu varaždinsku i karlovačku (for. 150.000 na godinu), a zato imadjahu njihovi sinovi sve generalske i glavne kapetanske časti, a iskale su ove zemlje, kako ved čusmo tečajem povjesti, da im se krajina hrvatska u ime troška priznade za njihovu. Sama carska komora priznaje god. 1699., „da bi cara neizmjerno novca stajalo uzdržavati ovdje diljem uz krajinu redovitu vojsku i utvrdjivati za nju gradove, zato da neka ostane krajina ovako, gdje hrvatski vojnik o malom ili nikakovom trošku u drvenu čardaku obavi viernu stražu , za koju bi redovitomu carskomu vojniku trebalo gradove graditi'.' Premda su austrijske zemlje u ovom vieku svimi silami oko toga radile, da krajina hrvatska bude i osebni teritorij, da varaždinska krajina pripadne Štajerskoj, a karlovačka i primorska Kranjskoj , a bečki je dvor to rado pomagao, opet ostane ovo priznato zemljište kraljevstva hrvatskoga. Pitanje krajiško teče cielim sedamnaestim viekom, ali je sastojalo u tom: tko će voditi i zapoviedati hrvatsku vojsku na krajini. Koji su od plemida ostali na svojih imanjih, oti su pripadali sudu i zapoviedi banskoj, a dolazili su i na sabor hrvatski. Da je vojska na krajini čisto hrvatska i ona, kojoj daju naziv njemačke vojske, to i sami suvremeni Memci svjedoče. I niže časti davali su Hrvatom. Ali glavne kapitanate i generalate dobivahu sinovi odličnih rodova iz austrijskih zemalja. Neima skoro sabora, da nebi u njem Hrvati iskali, da se ove vojne časti Hrvatom podiele, da im tudjin u njihovoj domovini ne- zapovieda. Po pravu hrvatskom sticaše se u banskoj časti naj- viša vojna vlast, kako se je toliko puta naglasi valo skoro u svih saborih : „od Drave do jadranskoga morat' A ako i ima vojske u Hrvatskoj pod tudjimi zapoviednici, da se ništa nesmije poduzimati, što bi bilo protivno slobodi kraljevstva. Bez banove dozvole nesmije se vojska iz kraljevstva izvoditi niti unj uvoditi. Same krunitbene povelje i zakoni sabora ugarskih, kano da se HRVATSKA U XVII. VIEKU. 239 natječu sa zaključci stališa hrvatskih, kako da što bolje i što jače zajamče neodnsni djelokrug banske časti. Kapetan i generali imali su biti pokorni zakonom zemlje, a iste naputke svoje mo- radoše primjeriti hrvatskim zakonom , a osobito im bijaše za- branjeno miešati se u jurisdikciju gospode zemaljske, gradova i županija, s kojimi su po svojem položaju dolazili u doticaj. Ovako liepo govorahu zakoni onoga vieka, ali ih je sila i nasilje mnogo puta prelomilo. Lomio ih je sam dvor bečki, jer je ove zakone samo na papiru ostavljao. Lomili su ih osobito tudji generali i kapetani, koji su otimali jurisdikciju plemićem hrvatskim na ki-ajini, zatvarali prolaze trgovini, kao da je krajina posebni teritorij. „Borba, razbijanje, ubojstva radjaju se sbog krajine", veli sabor god. 1658. Za primjer navesti ćemo izmedju mnogih sgoda nesgode sa Senj em, kako su ih zabilježili g. 1655. stališi hrvatski u svojih zapisnicih. Kralj Ferdinand III. je dao privilegija, da bude Senj slobodni kraljevski grad, a kapetan carski nepušta poslanika sabora u grad, da privilegija proglase. Nesmiju gradjani birati sudca niti pobirati đače, kapetan im dao sudca, a on sam pobire od njih đače, sav živež kapetan- pokupuje, pak ga šalje na prodaju u Veneciju, ribariti zabranjuje, več on sam ribari drva im u njihovom teritoriju neda, več ih on sieče i u Veneciju prodaje. To sve kapetan čini, kada kralj inako zapovieda. Lomili su zakon zemlje i dvor i njemački generali osobito naseljujuč vlahe, koje je većinom i vjera lučila od braće na krajini. Mi smo več spominjali, kako je kralj Ferdinand II. dao vlahom privilegija u varaždinskoj krajini, a spominjasmo i to kako su oni bunu dizali, misleč da imaju mnogo veća privilegija, da je sva njihova zemlja izmedju Save i Drave. Bečki dvor ide za tim kroz sav sedamnaesti viek , da učini pomočju vlaha posebni teritorij, to više puta jasno progledaju i izriču stališi hrvatski, a veoma obširno u saboru god. 1651. Ministri kraljevi. Štajerska i njihovi generali gledali su vlastelu hrvatsku sasvim iz krajine iztisnuti. Branili su im naseljivati na svoja od Turaka poharana imanja iznova svoje podanike, samo da na svoja starodavna dobra i prava zaborave, a generali da namjeste prebjegloga naroda iz Bosne, koji će vierno stajati samo uz generalsku zastavu. Dakako da se nije usudio kralj nikada izreci, da krajina po pravu ne- pripada Hrvatskoj, a samo sobom se razumieva, da su stališi hrvatski proti svakomu prelomu zakona prosvjedovali i prije kru- 240 KNJIGA DESETA. nitbe tiskali kraljeve na prisegu, da ce im vratiti vlasti na kra- jini. Nije ipak do konca vieka niti za jedan korak krenulo napried na korist stališa hrvatskih pitanje o krajini. Hrvati su uredili krajinu tako zvanu bansku izmedju Kupe i Une upravo onako kako je bila druga krajina uredjena. Zapoviednik vojske obično podkapetan zemlje stajao je na straži vodio popravke tvrdjava, pladao i razredjivao vojsku, a zapoviedi je primao od vrhovnoga vojvode i svoga poglavara bana. Ta je krajina razširena tečajem velikoga poslednjega rata do Une, a onda je tekla granica uz Unu od Jasenovca do karlovačke krajine. Hrvati pomišljahu pri koncu vieka, a osobito za vrieme primirja i ugovaranja mira karlovačkoga, da je sada došao čas, gdje će imati pasti generalat karlovački i varaždinski izpod gradačkoga Hofkriegsratha i postati opet dielom kraljevstva pod vlašdu V banovom. Cim su po slavodobitnih vojskah dalje maknute gra- nice turske, tim je dalje imala biti krajina, a sadanja krajina da se kraljevstvu opet priklopi. Stališi hrvatski imadjahr u ovo doba poslanika kod carskoga dvora vriednoga plemiča Crnkoviča, komu je kralj dao naslov kraljeva savjetnika. Od god. 1697 — 1699. trudi se on u Beču s pomočju bana Bacana, da Hrvatskoj pri- dobije krajinu, ali se mora i o tom truditi, da jošte i ono malo banske krajine izmedju Kupe i Une iz Gradca neotmu, kako su htjeli buneči vlahe, neka se nepokoravaju banu. Stališi ponudjahu god. 1698., da če oni krajinu osigurati, utvrditi i braniti. Ako bi Hofkriegsrath iskao, da on pazku vodi o toj obrani i to po- nudjaju, neka slobodno šilju svoje komisare, premda toga nebi trebalo „toliko je priznata hrabrost i viernost stališa i od ovoga kralja i od njegovih predšastnikat' Nastojanja bečke vojne dvorske stranke bila su u takovoj protimbi sa željami hrvatskimi, da je jedva golemom mukom banskoj vlasti spašena banska krajina, a kralj je god. 1699. izdao proglas na vlahe tamošnje, neka se stališem pokore. Nepripravni i od velikoga rata iztrošeni, zamršeni u ovakove razpre sbog krajine i na malih ostancih kao na razvalinah uz- dišuči, dočekaše stališi hrvatski znamenito razširenje starih granica domovine svoje dobitkom ciele Slavonije, Like i Krbave. Silni junački duh jedina je impozantna sila, koju je osjedao sam narod, poštovali ju saveznici, a bojali se je neprijatelji. Slavonija i Lika bile su na daleko veče, nego što su bili ostanci Hrvatske pod HRVATSKA U XVII. VIEKU. 241 banom — iz kojih im je imalo iza(5i novo vrelo života državnoga i narodnoga. Zato je slabo, sporo i s velikimi tegobami napre- dovalo iijedinjivanje onh zemalja s majkom zemljom. XV. Premda nas je po vješt maduhinski obskrbila viestmi o životu u Slavoniji kroz šestnaesti i sedamnaesti viek, opet moramo pogledati na ovu zemlju u tursko doba, da razumijemo tamošnje socijalne, kultm*ne i državne odnošaje osamnaestoga vieka. Zemlja je bila pod Turci razdieljena od prilike po obsegu starih žu- panija na sandžakate. Jedan je paša sjedio u Požegi, di'ugi u Osieku, a Sriem je pripadao stranom pod pašu biogradskoga, a stranom pod pašu iločkoga. Turci su osvojivši Slavoniju posjeli glavnije kule i gradove, iz kojih su vladali. Moguće nam je s pomočju karte od konca sedamnaestoga vieka naznačiti glavne gradove uz Savu, Dunav i Dravu i sredinom Slavonije. Turci su di'žali gradove za obranu svoga gospodstva, ali su ih vedinom prolazed iz Slavonije popalili tako, da je vedina kula i gradova u Slavoniji postala i ostala ruševinom od konca spomenutoga vieka. Od Hrvatske idud na Savi pozdravlja nas najprije Kra- ljeva Velika, zaštićena od sjevera i zapada Ilovom i Pakrom, a s juga Savom, okružena močvarami razprostirala se na liepoj ravnici, gospodo vaše s visokimi kulami i tornjevi cielom okolicom. Veličajno ime grada jamačno je stvorilo narodnu tradiciju o kralju Radoslavu i njegovih sinovih. Imao je kralj tri sina. Dva starija odpravi u boj, a najmladjega ostavi kod kuće. Diete nehtjelo kod kude mirovati. Molilo otca, da mu dopusti bradu potražiti, o kojih je čuo, da su zarobljeni kod crnoga Arapina. Poleti momče do Arapina, smakne ga i oslobodi bradu. Otac čekaj udi djecu svoju umre od žalosti, nenadajudi se njihovu povratku. Najmladji sin poveda grad i dade mu ime Kraljeva Velika. Iza nje dolaze naslonjeni na Savu Banova jaruga i velevažni Jasenovac, onda Mlaka, Jablanac, Strug, i iza utoka maloga Struga Gradiška (stara), u kojoj je najznatniji spomen iz turske dobe — grob proroka Gaj bije. Pripovieda se, da je sam veliki vezir Kara Mustafa prije polazka pod Beč upitao Gajbiju za svoju sredu i dobio nepovoljan odgovor. Kada su ga kašnje pitali iza nesretna rata: gdje de biti turska medja, vele, da je odgovorio : (Smičiklaa: Povjttt hrvataha. II.) 16 242 KNJIGA DESETA. Sava m e d j a i ni o j a 1 a d j a , kako je u istinu bilo karlovačkim mirom i dugo je ostalo. On je umro u Gradiški, a hodočaš(5enje Turaka na njegov grob ponavlja svake godine uspomenu na tursku dobu. Od Gradiške na sjevero-iztok bio Cernik, u kojem je obično paša sjedio, a pored njega na sjever od ravnoga Posavja Subotski grad, Rajec, Novigrad med Lovskom i Ko- riti, i Gorica grad, jedan sat od prilike od Save udaljen. Naj- više se spominje Biela Stiena, grad na visoku briegu sa- gradjen, a okružen strmimi ponori, koji se gube na prekrasne dolove. Jošte spominjemo Sag na istoimenu vrhuncu. Idud dalje Savom dolazimo do Oruba, Svinjara, Pričca, Kobaša, Dubočca i do Broda, pri kom se sastajahu puti iz Slavo- nije i nastavljahu dalje u Bosnu, kuda je i princ Eugen svoju vojnu izveo. Dalje neima važnijega grada do Rače na utoku Drine, koja je oblievom Save na daleko bila zaštićena. Nješto pred Mitro vicom ide linija karlovačkoga mira na S 1 a n- kamen, koji nam osta, a položajem svojim nad utokom Tise u Dunav gospoduje jednoj i drugoj rieci. Dalje uz Dunav sta- jahu velikimi bitkami proslavljeni Petrovaradin, Ilok, u tursko vrieme najbolje utvrdjen, zato se u njem spominje sjedište paše, Vukovar, Erdut, Sarengrad, Dalj i na utoku Drave Osiek. Na Dravi neposredno nije bilo vedega grada, ako nepribrojimo malo udaljeno Valpovo. Izmedju ovih gradova uz tri velike rieke pio više slobodno ladje turske i vezahu ih s Budimom i s gradovi dalje na dolnji tek Dunava. Bududi zemlja turska na sjever, jug i iztok uživahu saVio podanici turskoga carstva slobodu trgovine. Sredinom zemlje savija se liep vienac gradova oko Po- žege, pašina siela. 0 tom gradu ima pripoviest, da je imao do osamdeset hiljada stanovnika, dok ih Turci nezarobiše. Tradici- jami krasnimi iz turske dobe nadmašuje sve druge gradove. Na V zapadu nalazimo Kutinu, Zbegovaču, Pakrac, Cal- kovac, Trojeglavu, Sirač, Zelengrad, Daruvar, Petrovgrad, Gradinu, Dobru, Buč i Medjurid. Na sjeveru Kamengrad na vrh Papuka, Stražeman na pod- nožju planine. Veliku sa znamenitim u tursko doba samo- stanom, koji se je god. 1582. odkupio od Turaka, da bude slobodan od svih napadaja. Na jugu i jugozapadu Vrhovci,Viškovci, Crkvišde i Pleternica, jaki dvojimi zidovi opasani grad. HRVATSKA U XVIL VIEKU. 243 Na sjevernoj strani ležala je Virovitica, koju u pripovie- danju više puta spominjasmo, te se uz gorje naslanjaše Vučin, 0 r a h 0 V i c a , N a š i c e , P 0 d g 0 r a č i G o r j a n e. Da je u ovih gradovih bilo bogatstva, slobodno smijemo naslućivati iz narod- noga predavanja , koje živi do danas po cieloj Slavoniji, da su Turci bježec iz Slavonije zakapali blago, jer ga nisu mogli svega odnositi. Zemlja ostala je narodu, a zato je morao plaćati dade sto- struke, samo nisu trebali stupati u tursku vojsku. Glavna daća, koja prodiraše u živac narodnoga života, bilo je dizanje momaka izpod šestnaest godina, koje su Turci pobirali za janičarsku vojsku. Kada je ovako vo liepo, mlado i zdravo diete bilo dignuto od otčinske kude, morala ga je obitelj odkupiti, ako nije htjela do- živjeti tu žalost, da se sa svojim djetetom za uvieke razstane. Turkom je osobito u šestnaestom vieku još draža bila mlada krepka krv, nego li novci. Ako li je momče oženjeno bilo, onda nisu marili za njega. Zato vec iz ovih strašnih vremena ide onaj nesretni običaj u Slavoniji, da mladi momci, dapače djeca uzimlju starije od sebe i skoro prestarjele djevojke, ali i time su rodi- telji morali spašavati djecu svoju od janičarstva i od turskoga seralja. Seljak je pod Turci imao zemlju kao svoju vlastitu, ali pladao za nju harač, u koji su išla tri diela poreza : glava- rina, zemljarina i dača od prihoda zemlje. Osim carina i mitnica bilo je jošte mnogo drugih dača pod raznimi naslovi, a kada s[ ftamirio vladu, onda istom plaćaj veziru, paši, defterdaru, kadiji, janjičarom a i hajdukom, kojih Turci nikada izkorieniti nisu mogli. Pravdu i zakone, upravu i običaje ostaviše Turci kršcanom, a vlasteli ostadoše one povlasti, koje su uživali od starih svojih kraljeva. Samo daće moradoše dati kao i seljaci. Ali od većine gradova bili su gospodari ili propali ili pak imajuć dobra svoja na preostalom kršćanskom zemljištu, ostaviše imanja svoja Turkom, koji su ih od svoga cara primali kao vojnički feudum. Život kršćana pod turskim gospodstvom bio je jadan, ali najgrozniji je bio i Turkom i kršcanom na krajini, gdje su jedni drugim ])lago i život otimali. U unutarnjoj zemlji živili su jedan pored drugoga, svaki po svojoj vjeri. Ove dvie vjere lučiše ih i po običajih i po načinu svagdanjega života i po odielu bolje, nego li rieke i gore što luče ljude. Kada je kršćanin turban na glavu postavio, onda je već bio znak, da je primio vjeru pro- 244 KNJIGA DESETA. rokovu. Silom mogao si je Turčin uzeti za ženu kršdansku dje- vojku, što se je mnogo puta dogadjalo, kako i narodna pjesma svjedoči, ali miešanja ženitbom nije bilo izmedju krščana i Turaka. Crkva u Slavoniji bila je u Mednom stanju. Po svih gra- dovih ljepše i veče crkve pretvoriše Turci u džamije, svećenstvo iz zemlje izčeznu, a utjehu kršćanske vjere dieliše narodu otci Franjevci. Glavni su samostani bili u Velikoj i u Našicah, a bili su manji samostani i u Požegi, Cerniku, Djakovu, Šaren- gradu, Iloku i Brodu sa dva ili četiri svedenika. Samostani se ti nazivahu „kapele". Gvardian samostana izaslao bi fratra na ona mjesta, gdje su bile župe. Na njekih vedih mjestih sjedio bi fratar sa svom župnom vlasti kroz tri godine. Bilo je jošte dosta starih crkava zidanih i drvenih, a mnoge resiše liepe slike svetih od propasti spašene. Ali na najviše mjesta prikazivahu raz- valjene zidine s i;ornjem, da su nekad na ovih mjestih liepe crkve bile, a opet na drugih mjestih bio je sretan fratar, što može u na pole ravaljenoj crkvi bogu žrtve donositi. Samo zavjet siromaštva i istinitoga siromaštva zaštiti ovaj red pred Turci. Kada su Turci osjedali, da ima u fratara novaca, činiše njim nasilja i otimahu im izprosjačeno dobro. Pripovieda se za samostan jedan u Ugar- skoj iz ove dobe, a tako je bilo i u Slavoniji, sliedede: odutio paša 0 samostanu sečenjskom, da ima mnogo imetka i znamenite pri- hode, a paša mudar učini sebe sam gvardianom, pak je pobirao sve prihode samostana. Stara poslovica, koja se sačuvala u Sla- voniji, pokazuje liepo odnošaje fratara prema Turkom, što veli I „Kamo Turci s dordom, tamo fratri s torbomi' Osim katoličke vjere bilo je i grčko-iztočnjaka u županiji po- žežkoj toliko mnogo, da je kraj oko Pakraca pak do Save dobio ime „male Vlaškei' Sve su to doseljenici iz Bosne U Sriem se je naselio jedan dio grČko-iztočnjaka iz Stare Srbije god. 1689. pod Gjurom Brankovidem, a sliedede godine s privilegiji u ruci prešao Savu patriarka ipedki Arsenij Černoevid. Slobodu vjere zajamči kralj Leopold „ilirskomu" narodu, a pod tim imenom dolaze i Vlasi pravi, t. j. Kumunji. Privilegije te potvrdi car god. 1695., kada se je ved vidilo, da nede modi. carske vojske onoga izvesti, što car u privilegijah od god. 1690. obedaje, da de ih pod okriljem vojska svojih odvesti opet u njihovu domovinu. Sloboda vjere jeste bitni sadržaj ovih privilegija, o posebnom teritoriju ni spo- mena neima, a stoje pod zakoni kraljevstva ugarskoga i hrvatskoga. HRVATSKA U XVII. VIEKU. 245 Redovnikom svetoga Franje prilično su odgovarali naobra- ženjem u crkvenih i vierskih stvarih kaludjeri potekli vedinom iz samostanah fruškogorskih, ali s^'jetovni popovi grčko-iztočni kukavnim i nikakvim obrazovanjem iztiču se sada i dalje kroz sav osamnaesti viek. Čitanje i pisanje u crkveno-slavenskom jeziku, bilo je usposobljenje za popa i djakona. Nevolja radi nestašica duhovnih pastira trla je i katoličku crkvu, osobito kada su opet svjetovni svečenici u nju ulazili. Sva nauka bogoslovna bude sastavljena u jednu knjigu „jezgru" zvanu, a popovi „jez- graši" katolički jedva su toliko latinski naučili, koliko je zakon crkve za razumievanje službe božje iskao. Ovu spomen crpimo iz tradicije, koja se je sačuvala do danas u Slavoniji. Jošte nam je progovoriti o narodu u Slavoniji. Dva puta javlja nam se narod : koncem šestnaestoga i sedamnaestoga vieka, obadva puta uz velike ratove. Koliko je narod oslobodjenju zemlje doprinesao, to pripoviedasmo, jer je glavni posao narod obavio, a vojska se carska samo na narodna djela naslonila i gradove posjela. Bune slavonske koncem šestnaestoga vieka nepripovie- dasmo, premda su u zapadnoj Slavoniji i vojvode iz Hrvatske uticali, a posliedica im je bila, da je mnogo naroda u Hrvatsku prebježalo. Na ovom mjestu mislimo, da će bolje pristati, jer će nam pomoči dopuniti sliku narodnjega života. Samo pripo- viedanje ovih pobuna, kako ih po našem jedinom izvorniku Svearu pripoviedamo (a on ih je crpio iz požežkoga fratarskoga dnevnika dovršena god. 1701.), još de nas bolje opravdati, jer će se vidjeti motivi bojevom i razbojem, i da su potekli iz odnošaja naroda prema Turkom. God. 1596. spominje se junak ImbroRastiovid. Udario bio paša osječki na bega valpovačkoga i izazvao ga na mejdan. Beg pobrati s toga slugu Imbru Rastiovida, da za njega na mejdan izadje. Iza duge borbe smrvi Imbro pašu, odsieče mu glavu i donese ju svomu gospodaru. Veseo beg ponudi mu svoju kder za ženu, ali Imbro toga neprimi. Sada je bio u tolikoj slavi, da su mu se i Turci s puta uklanjali. Napokon izbavljajud bradu iz robstva pogibe. Pobratim njegov beg valpovački ponudi mu, da će mu sto sužanja iz težke tamnice pustiti , ako mu dovede kder bega verovitičkoga. Bježed junak nodju s djevojkom na konju, padne u njeki zdenac i tu pogine. Beg održa rieč, pusti na slo- bodu sužnje i zemlje im dade. 246 KNJIGA PESETA. Drugi se junak ove godine proslavi u Vrhovcu gradu po imenu Vid Kovačevid rodom iz Požege. Bio došao sa svojim prijateljem Grgurom Masnovicem provincijalom fratarskim agi [zmailiu u pohode. Pod objedom uzeo se Turčin rugati fratrom i kršćanskomu zakonu ; fratar ponešto te uvrede odbijao. Na to se razsrdi aga, pak de, trgnuv sablju, zamahnuti fratru povrh glave. Kovačevi(5 sustavi aginu ruku, trgne mu sablju i odsieče mu desnu ruku. Sluge priletiše, ali uz fratra pristadoše i s Ko- vačevidem ono malo Turaka u gradu poklaše. Kovačevid se u grad zatvori, jer se je bojao vratiti u Požegu pod nož paši požežkomu. Čim paša dočuje o stvari, posla sina svoga Huseina, da obsieda grad. Za petnaest dana nesta našim hrane. Tri junaka se odvaže ob nod u turski tabor Juračic, Tomaševid i Petar Iličid. Vodju Huseina u njegovom taboru zadave, glavu mu od- sieku i na bedemu gradskom na kolac nataknu, sve u nadi, da de se Turci prestrašiti i izpod grada uzmaknuti. Ali kada paša to dočuje, podje sam glavom na čelu od četiri sto ljudi, da još jače grad obsjedne. Kovačevid videdi, da ved odoljeti nemože, izadje sa četrdeset svojih junaka iz grada u krvav, sdvojan boj. Svi izgiboše, ali i Turaka pade za ovo njekoliko dana i u ovom boju preko tri stotine. Juračid se sastane s pašom i sastavi s crnom zemljom njega i konja njegova. Malo poslije pogodjen od zrnja poslednji od svojih drugova sabljom u ruci pogibe. Kod Ilida dao je Slavoniji više junaka. Godine 1596. dizao se Franjo Ilid iK Ilinid. Poturica Rustan aga Sladovid bio mu otmicom odveo ženu, koju Ilid u njega zaište. Aga ga htjede probosti, ali naš ga junak svlada, u vredu baci i na prozor gradu izvjesi, a onda grad zapali. Vraćaj ud se sa ženom bude kod Cernika uhvaden i bačen u tamnicu, ali se podmitivši tamni- čara sretno izbavi, nu jadniku ubiše medjutim Turci ženu. Ilid sabra četu, da pali turske gradove. Fratri mu potajno pomagahu narod uzbuniti. Doskora bude pod njegovom zastavom do dvie hiljade ljudi. Požežki grad porobe i krenu prema Velikoj, ali im fratri poruče, da paša požežki vodi na nje veliku vojsku iz Bosne. Ilid krenu prema Savi. Na ravnici pri utoku Orljave po nesredi usred boja pade vojvoda Ilid, a naši pobiedjeni uz- maknu. Turci ih neprogoniše, jer su puno u boju pogubili, a paša je sam bio ranjen. Preostale Ilideve čete iz šume uzne- mirivahu Turke. Paša razjaren nametnuo kršcanom veliku ki'varinu. HRVATSKA U XVII. VlEKU. 247 a tko nije mogao pladati, toga je u tamnicu bacio i u njoj gladom morio. Godine 1598. izlazi na vidik Luka Senčevid, koji pre- liede Slavoniju od jednoga kraja do drugoga. Luka se zaljubio u Fatimu, kcercu age zemunskoga, a ona mu ljubav odvradala. 5. oktobra 1598. pod večer zadje Luka po turski obučen u agine dvore. U tamno nočno doba, kada ved sve pospalo u tvrdom snu, došulja se Luka do sobe, gdje je spala Fatima, koja je jamačno njega upoznala i s njime sve dogovorila. Pokupe blaga i sa dva sluge iz grada izlete. Kada u jutro aga opazio, da mu neima jedinice, poleti za njimi u potjeru i dostigne ih na cesti izmedju Zemuna i Karlovaca. Senčevid opasavši uza se djevojku, lievom ju rukom obuhvatio, a desnom se brani od Mesnoga age. Pade aga i dva sluge njegovi. Tredi uteče u Karlovce, da pobuni Turke. Sredom izadje Luki pred Karlovce vieran pobratim, da mu naviesti pogibelj od Turaka. Senčevid moradepo hajdučki odpremiti Ijubovcu u zakrilje šume, a sam ode po selih, da diže narod na pobunu. Najprije Turke u Sriemu razbije, a onda poleti prema Dravi, jer je čuo da dolaze kršdanske vojske oslobadjati narod u Slavoniji. Zla mu sreda budne, jer padne u turske zasjede, gdje mu pogibe vedina junaka, ostali se razbjegoše. a sam voj- voda pobježe s Ijubovcom preko Drave. Luka za punu godinu dana izčezava, dok se na proljede godine 1599. uz hrvatsku vojsku kod Požege nestvori, narod okolo na okolo pobuni i grad upali. Paša požežki pogine, sina mu Mustafu uhvate i tri sto odličnih Turaka. Hrvatska se vojska vrati, a Senčevid s plame- nom ratnom zubljom projuri do Osieka, koji takodjer popali. Loved pašu osječkoga baci se i na Valpovo , ali pri samu ob- siedanju porodi mu se u vojs'ki kuga, a njega medju prvimi obori. Vojska se njegova ostavši bez vodje razidje. Čim je gora godine IGOO. prolistala, digoše opet dva po- bratima Mato i Marko Lapsanovidi svu Posavinu od Broda do Kraljeve Velike. Hiljadu ljudi pod oružjem prodrieše u požežki sandžakat i gradove popališe. Turci saberu vojsku od Požege, Osieka i Valpova do pet hiljada liudi i naše pobiju. Paša na povratku u Požegu dade sve fratre pohvatati i u tamnicu pobacati. Gvardiana na kolac natakne. Narod stao na sve načine V • • • • • mučiti. Zenam dao rezati sise, Ijudem uši, nos i jezik, jedne je žive parao i oko grada na kolce naticao, druge je žive u kipudu 248 KNJIGA DESETA. vodu bacao. Ovo se radilo kroz dva mjeseca po svoj Slavoniji, dok paša nebude pozvan u Budim, odakle se više nepovrati. Mnogi rodovi ovoga puta u Slavoniji sasvim izginuše. Mato Lapsanovid utekao u šumu i sabirao je u Slavoniji i Bosni bradu, da se Turkom osveti. Podje mu za rukom još jednom provaliti do Valpova, gdje je sam grad zauzeo i iz njega ciele dve godine Turke uznemirivao. Čim je god. 1603. čuo, da hrvatska vojska pod Trautmansdorfom i Zrinskim provaljuje u Slavoniju, pridruži im se i pomagaše oslobadjati narod iz tamnica. Iz grada Stup- čanice izvede starca, koji kroz trideset i dvie godine nije svjetla božjega vidio. Kada je izašao na dan božji, nije ništa vidio i za njekoliko dana umro. S Turci postupaše Mato po turski. Kada je pri jednom gorudem gradu poginuo, razsula se njegova vojska. Mogli bismo prestati s ovimi krvavimi sličicami, ali mo- ramo jošte dvie dodati, koje nam razjasnjuju u ovo doba naših dogodjaja turske dade u Slavoniji. Godine 1604. donese novi po- žežki paša Kara Mustafa Čunid zapovied iz Carigrada, da od- premi tamo dvie stotine najljepših djevojaka i toliko momaka. Digla se opet četa pod Ivanom Hini d em, koja nije dotle mirovala, dok im paša neizhodi, da toliko u novcu odplate, koliko je trebalo. Još iste god. 1604. svrši se rat mirom izmedju paše i Ilinidem, koji se i pobratiše. Kara Mustafa dade narodu osobite povlasti, kakvih nikada nije imao, da su fratri smjeli na svet- čane dane i obhode voditi, što se nikada prije niti poslije do- gadjalo nije. Turci otruju njega i Ilinida. Godine 1607. osvanu dne 1. aprila obadva mrtva. Turci stanu iskati novu dadu na- zivanu „Ćuloš" i oglase narodu, da de sve fratre poubijati, ako im skoro dade neuruče. Diže se opet u dolnjoj Slavoniji Mato Delimanid i osvoji Bok. Turske vojske iz Bosne i Budima sdru- žene sa slavonskimi prevladaju ustaše, premda su se u redovih uzbunjenoga naroda i žene tukle. 0 ženi Matinoj Kati pripo- vieda naš izvor heroično djelo, da se kod Osieka s mačem u ruci proti dva Turčina obranila, ali poslije u bitci poginula. Turci tako kršdane harahu^ „da nije kamen na kamenu ostajaoi' Čini se, da su ovi pokusi naroda hrvatskoga u Slavoniji satrli narod i pritisnuli ga sve do oslobodjenja, kada se opet pomladjen sretno u boj odtisnuo. Niti prije niti poslije nespo- mdnju nam se tako guste pobune, kao što evo od god. 1596. do 1607. u vrieme velikoga tursko-kršdanskoga rata, kada su HRVATSKA U XVII. VIEKU. 249 prvi veliki porazi navieštali i puku našemu u Slavoniji početak razsula turske države. Tajni šaptaoci ovim ustankom bili su fratri, a krvavi izvoditelji kršdanski hajduci. Kada si jošte u ovih odnošajih predstavimo velike hrpe naroda, što je iz Bosne ovamo povrvio i trajudi jošte veliki rat koncem sedamnaestoga vieka, kada uzmemo, da su carske vojske zimovale u svih vedih građo vih i silnimi ratnimi nameti izpijale krv izmučenomu narodu, onda demo razumjeti kraljevsko pismo, koje se čitalo u Zagrebu na konferenciji dne 15. novembra 1697. Kralj veli, da su se ovih poslednjih četiriju godina toliki ne- redi i nasilja razvila u županijah virovitičkoj, požežkoj i vuko- varskoj, da se je preko tri hiljade naroda izselilo i drugdje si domovinu potražilo. Pozivlje hrvatske stališe neka naprave red, nerede neka iztraže. Neka nebude narod pod nasiljem vojnika, koji da su napravili strahovita nasilja, ved neka veliki župani sa žu- panijskimi činovnici vode upravu i sve javne poslove, neka se uvedu što gušde skupštine i stolice sudačke za pravdu. Neka se poslovi pravde za Slavoniju i u saboru hrvatskom razpravljaju. Pravo onoga naroda neka se vodi po načinu bolje uredjene Hrvatske. Sve to predlaže kralj stališem hrvatskim, a oni na to odredjuju velikimi župani za Vukovar grofa Ivana Draškovida, a za Požegu i Viroviticu Davida Ivanovica. Zapoviedaju im, da naprave sudove u zemlji, a zato neka izaberu ljude sposobne izmedju stališa. Uz spomenute velike župane izaberu stališi dva svoja povjerenika kapetana kraljevstva grofa Petra Keglevida i plemida Petra Gotala. Znadu ipak stališi, da im kralj nekani dati gradova uz Savu, a bez njih nemože se čuvati sigurnost u zemlji, zato bi želili barem Kraljevu Veliku, Jasenovac i Dubicu. Iskati de od kralja, da im dade te gradove makar u zakup. U isto vrieme izašiljaše kralj svoja dva povjerenika na ove strane : grofa Alberta Carafu i Andriju Theobalda, da vide i rede „s nova dobivene strane naših kraljevstva" — veli kralj — „Hrvatske i Slavonije'.' Kraljevi su izaslanici imali dođi najprije do Osieka i odavle da predju sve novo dobivene zemlje tečajem godine 1698. Stališi hrvatski dakako budnim okom paze, da nebi sada nastalo okrnjivanje prava kraljevstva. Ove strane bile su „uviek sastavni dio kraljevstva s jednaki mi pravi i povlastmi", zato neka se opet „ujedno tielo (državno) sastavci' Dao je bog kralju sredu, te je u ratu mnoge zemlje 250 KNJIGA DESETA. svojoj vlasti pridobio, a dobio je i „dielove naše domovine, koji su bili pritisnuti pod turski jaram**, neka ih opet kraljevstvu povrati. Znali su i dobro slutili hrvatski stališi, da ovi povjerenici kraljevi o dobru nerade, zato opetovano naglašuju prava svoja. Morali su i to naglašivati, da ima mnogo rodova hrvatskih, kojim su predjašnji kraljevi dobra u Slavoniji darovali, neka se na to nezaboravi. Na proljede godine 1698. izkusili su ved težku i žalostnu nezgodu. Imao se uvesti „u vojvodstvo Sriema i u čast velikoga župana" knez Livij Odeskalki, rodjak pape Ino- centa XI., početnika i poticatelja velikoga rata za oslobodjenje. V^ć onda spomenusmo, da je kralj Leopold obedao papi njeku odštetu. Sada ju evo imao dobiti njegov nedak omašnim izrezom iz tiela naše domovine, „namjeravaj ud se oteti pravom i za- konom domovine naše kraljevstva Hrvatske i Sla- vonijei' Stališi hrvatski izašiljaju na lice mjesta posebnoga poslanika, koji de kod uvoda kneževa „glasno i jasno tomu protusloviti i prosvjedovatit' Brinuli su se stališi i o tom, da na njeku čistinu izvedu županije i utvrde političku i sudbenu upravu, da otmu županije i zemlju od uprave kraljeve komore i izpod vlasti carskoga generala osječkoga. Svomu posla- niku Gotalu podiele čast podbansku za Slavoniju, bududi da sam ban tamo nemože prođi i preporučuju mu, da prodje cielom zemljom, neka sudove osniva, a svuda neka sam prisustvuje, jer de tamo malo nadi ljudi pismenih i izučenih u naših domovin- skih pravih. Neka namiešta svedenike po župah, a heretike neka nepušta u zemlju. Sve se boje, da de im carski generali od Slavo- nije opet krajinu učiniti. Namjestniku banskomu daju sielo u Osieku, gdje de biti skoro osnovan sud kraljev za Slavoniju, a stališi ištu od kralja, da po pravu njim dozvoli imenovati glavu toga sudišta. Sviestno i sdušno po pravu priznatu od kraljeva dvora skrbiše otci naši za bolju upravu Slavonije i da ju pri- kupe pod okrilje banske vlasti. Drugačije su sudili o svem tom na kraljevom dvoru. „Ugarska i Hrvatska jesu pasivne, a Turkom otete zemlje mogle bi kralju otvoriti nova vrela dohodka", veli osnova ministra biskupa Kolonida. „Prijašnjim svjetovnim vlastni- kom nije dužan car zemlje povratiti, jer da su njegovim oružjem, njegovim novcem i krvlju njegove vojske predobite. Moglo bi se ipak svjetoyati, da im kraljevskom milošdu i darežljivošdu zemlje. HRVATSKA U XVII. VIEKU. 251 prepusti, ako poveljami svoje pravo dokažu ; ali podjedno imadu oni položiti prisegu viernosti, platiti porez, primati vojsku na stan i nositi sve druge javne terete. Svećenstvu neka se po ka- Doničkom pravu dobra vrate, ali i oni da nose javne terete. Dobra, o kojih nitko neizkaže pravo svojine, neka se podnipošto uedadu u upravu komore, jer nebi ništa nosila, ved neka se draž- beno prodadu najboljemu kupcu bez obzira na stališ, narodnost i vjerut' Ova nam osnova tumači odpis kraljev, čitan u saboru hrvatskom 8. marta 1700., gdje se veli doslovce: „svi oni, koji u novo osvojenih krajevih županije ličke, krbavske, križevačke, virovitičke, vukovarske i požežke imanja pravom imadu tražiti, neka se drugoga maja jave pred povjerenstvom , sastavljenim od Nj. Veličanstva, gdje će imati pravo svoje nedvojbeno dokazati ; ako nedodju imadu o pravu svojem za uvieke zamuknutit' Bududi pak da su tečajem dviestoljetnoga boja mnogi hrvatski rodovi „za uvieke zamuknuli", pozobala ih divlja vremena, to se otvo- riše vrata Slavonije sinovom tudjega naroda, da tamo našemu narodu gospoduju. Prelazimo da ogledamo Liku i Krbavu u tursko doba i na prelazu pod okrilje našega kralja. Spomenusmo več, da je Lika bila uredjena kao turska krajina, zato su poglaviti znakovi života u kulah i gradovih. Da je u njih romonio žubor jezika hrvatskoga, svjedoči nam neprekidnost narodne pjesme na onih stranah, gdje se muhamedanski običaji opjevaju kao da su hrvatski. Na ovom mjestu nemožemo pregorjeti, da nespomenemo, da če slika Slavonije i Like dobiti jamačno prave boje svoje, kada se razkrije koprena, koja danas prikriva narodne pjesme šestnae- stoga i sedamnaestoga vieka. Idudi s naše krajine od Otočca, dospjevalo se kamenom cestom najprije na Perušid grad, okružen plodnimi polji u okrugu jednoga dana. U blizini njegovoj bilo je više turskih gospodskih kula. Skoro uz Liku sliediše Mašaluk, poslije osvo- jenja sielo vriednoga popa junaka i dobrotvora Like Marka Me- sida, Budak, Široka kula, Greben i na dražestnom briegu spominjudi gradnjom na ljepša vremena grad Belaj, odakle okom možeš segnuti daleko u prodolju do gore Ve- lebita. S iztoka su mu Kebren i Ribnik, u kom je turski beg najviši sudac stolovao. Nad Kadučicom podigao se Raduč, a na Velebit naslonio se Lovinac, dok se na podnožju gore 252 KNJIGA DESETA. nenadješ u Gračacu. Dalje na iztok dolaze Babac, Pav- lovac, Mogorić, Vranid, Ćuli (5. Zaštićena od iztoka Ple- šivicom dizaše se jaka Udbina, glavno sielo Turaka krajišnika, Komid, Pisac, Bunid i više drugih kula i gradova. Novi grad u dolnjoj Lici vladaše sa dvanaest drugih gradova sačinja- vajud njekada staru župu bužansku. Do mora bio je u Podgorju najznamenitiji stari Jablanac, od koga idud preko gore do- spjevalo se u njekada slavni Kosinj , gdje su se njekoč glagoljske knjige štampale, gdje se u sedam crkava kršdanskih bog slavio, a samostan sv. Pavla pros^'jetu širio, osnovan od roda Draškovideva. U svih su ovih i drugih jošte gradovih sjedili Turci i poturice, a izmedju tolikih gradova nije mogao niti jedanput za ova dva vieka duh kršdanskoga života na javu izađi. Kada je Lika opet osvojena osta jošte dosta Turaka, ali se pokrstiše. Osim njih do- sele se grčko-iztočni i namjeste se uz katolike Hrvate, — sav narod spremniji ratovanju nego li ikakvu drugomu poslovanju. Zato se težkode vladanja ovih dviju starih županija umah u po- četku prikazuju, a povedaju se time, što je carska komora u Gradcu ved god. 1690. ove zemlje sebi prisvajala. Uprava je ipak bila po načinu hrvatskom i tobože se priznavalo historijsko pravo, kada su Pavao Ritter-Vitezovid kao podžupan i grof Rikardi kao župan stupili god. 1691. pred sabor hrvatski. Ali kada je gradačka komora god. 1692. kupila Zrinsko-Franko- panska dobra od cara, mislila je, da je time po starom pravu ovih izumrlih dviju rodova postala pravom nepobitnom gospo- daricom Like. Zrinski su bili zakoniti baštinici roda Karlovideva, koji je imao skoro svu Liku i Krbavu, a na sjevernoj strani ovih županija bili su glavni gospodari Frankopani. Zato komora Liku kao svoju prodade septembra god. 1692. grofu Zinzendorfu za osam- deset hiljada forinti. God. 1693. dodje grof Zinzendorf kao župan lički na sabor hrvatski, gdje je primljen u sbor stališa i položio „ho- magium'' kraljevstvu pred saborom. U zapisniku saborskom napisa druga ruka uz ovo, da je time grof Zinzendorf sjedinio Liku s kra- ljevstvom hrvatskim. Ali odmah zatim se diže carska komora u Beču proti unutarnjoj austrijskoj gradačkoj komori, da ona nije bila vlastna prodati Like, jer da nije njezina, nego ako ju hode imati, neka sama plati caru osamdeset hiljada forinti. Hrvate to ne- izmjerno uzruja, da de opet Stajerci njihove zemlje liepi dio pre- kupiti, Plemeniti Vitezovid svjetuje, „neka sabor hrvatski učini HRVATSKA U XVII. VIEKU. 253 zajam od genovezke republike, da uzdrži ove ki'ajeve za domo- vinu, jer ako pustimo sada Stajerce u zemlju, u vrieme mira tjerati će oni Hrvate, najviernije i najhrabrije njihove zemlje branitelje na to, da kraljevinsko ime slobodne Hrvatske predje u robsko ime provincije Štajerske. Time će biti prema onoj staroj rieči: „„si quem miserum crederis, Slavonem puta"" — od česa višnji bog neka Hrvatsku občuvat' Stališi hrvatski izvojevaše si napokon od kralja Leopolda pismo god. 1695. „da de čuvati njihovo nepobitno pravo na ove zemlje, koje je nje- govo pobjedonosno oružje osvojilo'.' Nu kakove su misli prevladale bečkim dvorom vidjesmo ved, zato se tamo uza sve to kraljevo pismo ozbiljno radilo o prodaji ovih zemalja, dok nepripadoše kupnjom god. 1697. dolnjo-austrijskoj gradačkoj ko- mori, čega su se Hrvati toliko bojali. Ogledajud se na ove čudne prodaje i preprodaje bez obzira na Hrvatsku nije nam težko ra- zumjeti onoliki strah i tužne vapaje otaca naših. XVI. Prelazimo onomu dielu Hrvatske pod banskom vlasti, koja jošte samo ime „reliquiae'' nosi, ali ipak jošte pronosi kroz poviest temelj državnoga prava kraljevstva hrvatskoga. Neprekidni zapisnici sabora staliških pružaju nam jasnu sliku državnoga života, a mi od toga dosta utisnusmo medju dogodjaje sedam- naestoga vieka. Ovdje sabiremo ono , što več prije nerekosmo. Sabor hrvatski nije tečajem ovoga vieka promienio sastava svoga, a izvršivao je sve one povlasti, koje i u prošlom vieku. Istom pod konac vieka susretamo se s njekimi reformami sabo- rovanja, što ih čine sami stališi hrvatski. Godine 1685. učine zaključak prema potrebi svoga vremena. „Tma u ovo ratno doba" — vele stališi — »puno potreba zemlje, a nije uviek modi držati sabora, zato se ovlašduje ban, da za tekude poslove sazove oko sebe šest ljudi svjetovnih i duhovnih izmedju stališa, koje bude htio. S njimi neka zaključuje i dokončava sve, što je za obdc dobro, a stališi i redovi imadu se tomu pokoravati. Kada je ban na bojnom polju, prelazi ova vlast na biskupa zagrebačkoga'.' Iz ovoga zaključka potekoše vele važne banske konferencije, na koje prenesoše stališi svu vlast sabora u ono doba, kada se sabor sastajati nemože. To je bivalo u vrieme rata, kada je 254 KNJIGA DESETA. plemstvo u ratu. Premda imademo iz ovoga vieka sabore i na bojnom polju, opet niti to nije mnogo puta moglo bivati, a bilo je potreba zemlje svakojakih. God. 1693. razjasnuje nam saborski zaključak još bolje. „Kada su se toliki prevrati i nevolje pred- vidjale," te nije moguće, da bi bilo prilike i vremena, da se stališi u svaki čas sazivlju, zato neka ban ili na mjesto njega biskup kao „primas regni" sazivlje konferenciju. Ali obzirni sta- liši tu povlast naročito ponavljaju onda, kada predvidjaju, da dugo nede biti sabora, i da valja samo dotle, dok nebude sabora. Sve važnije stvari, koje su na brzu ruku u život prolazile od- lukom konferencije, jošte su poslije dolazile na sabor. Kraljeva pisma na primjer razpravljahu takodjer konferencije, ali su jošte jednom došla pred sveukupni sabor. Konferencija imala je izvo- diti ono, što je bilo najnuždnije, da se gubitkom vremena šteta zemlji nenanese. Da je konferencija bila i njeka vrst zemaljskoga odbora do sastanka sabora, to se jasno vidi odatle, što uz bana i biskupa sabor imenuje članove i deputate. Na primjer go- dine 1694. bijahu imenovani: grofovi Stjepan Orahovački, Petar Draškovič i Adam Keglevic, za svećenstvo prisutni kanonici zagre- bački, podban i viceprotonotar, Baltazar Patačič i Ivan Izačid, Gjuro Zaverski, Gabro Jelačić i Ivan Stjepanid. Konferencija imala je samo upravnu vlast, a ne zakonodavnu. Podpunu sliku i priliku zemaljsko gaodbora stvoriše sta- liši ali samo za kratko vrieme god. 1697. sa tako zvanim „ko nsi- storijomi' Povod je tomu bio, što je kralj god. 1696. iskao od zemalja krune ugarske četiri milijuna for., te je po razmjerju imala tomu prinesti i Hrvatska. „Imade tegoba" — vele stališi u saboru 2. marta, članku 4. — „koje se niti u konferencijah, niti med sabranim! stališi nemogu riešiti niti izvoditi, kad je ban odsu- tan'.' Bana Bacana pozivlju kudi, da im potvrdi njihovu odluku ; jošte priznavaju mu zasluge pri viedanjih kod dvora i daju mu nagrade hiljadu pet sto forinti za dar grofici banici. Ban se po- vrati i sabere oko sebe konferenciju u svojem gradu Kerestincu. Ban prihvada, da se mogu « važni poslovi kraljevstva promaknuti i izvesti", neka se učini konsistoriura. Ban imenova za pred- sjednika baruna Franju Ćikulina, banskoga namjestnika, prvi viednik bude Pavao Češkovid, prepozit zagrebački, a ostali viednici : proto- notar Gjuro Plemid, poslanik kod dvora Franjo Crnko vid, Iliašid, Domjanid, Patačid, a za tajnika odbora bude Pavao Ritter-Vite- HRVATSKA U XVII. VIEKU. 255 zo\ic. Upravo najznamenitiji ljudi svoga vremena , koje i inače susretamo u svih važnijih pošlo vih kraljevstva. Biti ce zanimivo za dopunjak onodobne slike potanko saznati djelokrug toga odbora, kako ga je sabor opredielio. Prvo, daje im se vlast da rade i izvode sve financijalne poslove, nastojati će 0 tom i tražiti će načine, kojimi bi se dohodci kraljevstva povedali. Drugo, sve dohodke kraljevstva redovite i izvanredne brati ce i za potrebe javne izdavati. Trede, popravke će činiti na utvrdah krajine, za hranu će se vojske skrbiti, izplačivati ju, a svake godine sa znanjem preuzvišenoga i svietloga gospodina bana prije izplačivanja vojske pregledati ce krajinu. Četvrto, upravu imadu u svojoj ruci, mogu mienjati, nadzor voditi i vlast izvr- šivati. Peto, za svoje potrebe dobiti če vojničku pomoć, koju će namjestiti u Zagreb, a ban će zapoviediti kapetanom, da po- stave na njihovu zapovied vojnika, koliko im bude trebalo i na kojem mjestu. Šesto, u Zagrebu će držati svoje sjednice sva- koga tjedna barem tri dana , a ako bi bila potreba i svaki dan. Sedmo, gospodin predsjednik nemože biti odsutan preko dvie ne- djelje. U njegovoj odsutnosti predsieda senior i prvi viećnik, a gospoda viećnici mogu samo po redu svaki po tri nedjelje iz- ostati. Osmo, sagraditi će si za sjednice kuću ili će drugu koju zgradu za to si prirediti. Zemaljskim novcem platiti će dva vratara i jednoga slugu, a tako će si i drva pribaviti. Deveto, dva poštara iliti konjanika držati će si, da im nose listove, kamo bude trebalo brzo i naglo odpremiti. Deseto, naznačiti će im se najmanje dvanaest hiljada forinti ili će im se dopustiti, da tu svotu posude. Jedanaesto, plaća je predsjedniku 600 for., vieć- niku 500 for., a tajniku godišnjih 250 for. Dvanaesto, one osnove financijalne, koje će biti nove, predložiti će saboru na potvrdu. Poslednji cilj ovomu odboru bio je smoći novaca , kojih je puno ovaj put iskao dvor od Ugarske i Hrvatske. Ali već za njekoliko mjeseci digla se velika zlovolja medju stališi na konsistorium, da se njegovim obstankom kidaju prava sabora, pak ga u sa- boru sastavšem se u Varaždinu 11. septembra 1697. dokidaju, te obnavljaju za nuždne tekuće potrebe opet instituciju konferen- cije. Napokon digoše god. 1701. 30. augusta i konferencije, jer da i one smetaju pravom sabora, pa kako su ih sami osnovali, tako ih sami i dokidaju. Vraćahu se jošte poslije njekoji odlič- nici god. 1700 na misao, da se konsistorium obnovi naročito 256 KNJIGA DESETA. zato, da se urede prihodi zemlje, koji da su ovako, dolazed od kontribucije samih podanika, nedostatni i nepravedno razdieljeni. Ali stališi na to odgovore: „tko ima kakovih predloga, neka ih donese pred ukupni sabori' Očevidan je strah stališa, da refor- mami neporuše temelje ustava hrvatskoga, komu je glavno sje- dište i uporište sveukupni sabor, zato pri koncu vieka ostaju opet sastav i funkcije sabora, kako su od pamti vieka bile. Za poslove kod kraljeva dvora držahu stališi u drugoj polovici sedamnaestoga vieka skoro redovito agenta uz stalnu godišnju pladu. Nalazimo kao takve poimence : Niemca Antuna Ferstnera, a poslije devedesetih godina odlična plemida Franju Crnkovida, koji je postao i savjetnik kraljev. Ovaj je agent imao veliku za- dadu zastupati sve one poslove, koje bi inače imala „legacija" stališa, a to su gotovo svi poslovi izmedju kraljeva dvora i sa- bora. Dakako da je za taj posao bio pravi posrednik ban, ali i njemu je težko bilo za svaku stvar u Beč putovati. Prema ugarskomusaboru osta onako, kako je u prošlom vieku, samo što se jošte tjesnije sveze stvaraju izmedju velikaša ugarskih i hrvatskih. Na sbliživanje državopravno izmedju obiju kraljevstva tiskao je nehotice bečki dvor, uzkradujudi stara prava i povlasti jednoj i drugoj zemlji. Znamenito je, da su Hrvati sami molili ne jedanput, da se dopusti njihovim odaslanikom, dati glas za palatina, što su napokon postigli god. 1625. Naravna , je stvar, da kao osebno kraljevstvo pod svojim podkraljem toga prava nisu prije mogli imati, ali ved u 17. vieku činilo se Hrvatom to nenaravno, da hrvatski velikaš može biti izabran za palatina, a hrvatski odaslanici da ipak nebi imali glasa pri njegovu izboru. Pravom na izbor palatina jamačno su mislili otci naši štedi i zaštitu ovoga najvišega dostojanstvenika od navala austrijske politike. Da su Ugarska i bečki dvor mutili pojmove temeljne odno- šaja državopravnoga našega ki'aljevstva , svjedoče sami stališi u instrukciji izdanoj god. 1655. nuncijem na sabor ugarski, gdje se imao birati novi kralj. Veli se doslovce: „Nunciji neka pristanu na izbor novoga kralja, ali de svimi mogudimi načini nastojati izvesti, da se prije krunitbe naše tegobe toliko puta izjadikovane izravnaju, te da u krunitbenoj povelji i u pogodbah predloženih novomu kralju nebude samo spomenuto: „Ugarske i podložnih joj strana", ved da se poimence imena kraljevstva Hrvatske, Sla- vonije i Dalmacije unesu, onim od prilike načinom, kako su HRVATSKA U XVII. VIEKU. 257 unesena člankom I. konstitucije Vladislava kralja godine 1490. I budući da kraljevstvo Slavonije i Hrvatske ima istu slobodu koju i kraljevstvo ugarsko, iskati će nunciji, da se ovim kraljevstvom nedaju imena „podane" strane niti u člancih sabora niti u kancelariji kraljevoj, već da se po načinu spomenutoga članka poimence postavci' Lučili su se ipak Hrvati od Ugarske temeljno i bitno, što nedopuštahu u svojoj kuci ine vjere do li katoličke, što su imali na osebnom častnom mjestu do personala kraljeva svoja siela kao nunciji kraljevstva, i što su plaćali polovicu „dikef 0 svem tom spjeva vriedni Ivan Zakmardi Diankovački krasnu pjesmu, koju su suvremenici njegovi metnuli u zapisnik sabora, zato joj dajemo mjesto u historiji narodnoj. Pjesma glasi: »lila ego Slavonia ac jam dicta Croatia Tellus, Pars quonđam Illjrici Pannoniique soli; Adstiti Alexandro per bella monarchica magno, Gentem etiam indultis extullit ille meam, Post varias exempta vices tandem addita Christo, Hungariae junxi me s o c i a m ipsa Mjthrae. Prima mihi de Rege novo sunt Vota legendo. P r i m u s in Ungarica Nobilitate locus. Stellamque, animalque insigne gero gens Martia Martis, Jus aequale Hunnis et mihi Taxa minor. Marti aliquando Crucem junxi pro stemmate binam, Catholicae sol um Religionis amans. Saepe in Caesareum ruit imperterritus hostem Noster Eques, verum hine, quid nisi nomen habet ? Terra Bohema viriš est culta et dedita nostris Sunt fundata meis Polona Regna viriš. Quae varia in plures emisi examina Gentes, Jam Colapi et Savo vix fruor, atque Dravo.« Ponosom na pradavnu slavnu starinu, odičenjem prava svoje zemlje, junačtvom hrvatskih vojska u dalekom svietu i bolnim osječanjem, što su sada od kraljevstva samo ostanci izmedju Kupe, Save i Drave, dopunjuje nam ova pjesma sliku odnošaja prema Ugarskoj i drugim susjednim narodom. 0 porezu i vojski odlučivati, to su smatrali sami stališi hrvatski za bitni dio svojih sloboda . U Hrvatskoj su ta dva predmeta kao u jedno salivena time, što je glavna dača u zemlji za uzdržavanje vojske. Temelj da(5am ostaju „portae i fumit' (fšmi.Hklaa : FovjeaC hrvatska. II.) 17 258 KNJIGA DESETA. Četiri sesije sačinjavaju u Hrvata jedan fiimus, a gdje je zemlja opustjela, tamo ih istom osam daje jedan porezni fumus. Liber- tini, članovi zadruge i oni, koji nedobivaju žitka, slobodni su od ove dade. Dikatori ili poreznici bili su razdieljeni po kotarih, a onda na dan sv. Lucije predavali bi porez glavnomu blagajniku (exaktoru) kraljevstva. Za pregledanje računa, kojih ima njekoliko podpunih u arkivu zemaljskom, birao je sabor pod konac vieka obično odbor. Godine 1692. na primjer bilo je odlučeno, da za takov pregled budu jedan velikaš, prepozit zagrebački ili dva kanonika zagrebačka, podban, glavni tricesimator Nedelištni, ako je pripadnik ove zemlje i od svake županije podžupan, a pozivati de ovaj odbor podban ili protonotar. Da su te dade preneznatne bile za sve potrebe zemlje lasno je modi razumjeti, kada se uzme, da sav narod na krajini nije pladao dade, gospoda i ple- midi povlasti imali, da su slobodni od izravnoga poreza, a narod preko Kupe u Hrvatskoj jošte polovicom sedamnaestoga vieka nije pladao poreza, jer je dugo zemlja mu pusta bila. Pod konac vieka otimala se gradačka komora od pladanja dade za primorje, koje je kupila, pozivajud se na slobode Zrinsko-Frankopanske. Na taj je način bila jadna zemlja spala na devet sto pladajudih „fuma" pod konac vieka. Medju osobitosti prava zemlje ide svakako monopol sa solju, koji je u Hrvatskoj pripadao kraljevstvu, a u Ugarskoj kralju. To je bilo kroz sav viek, dok pri koncu vieka godine 1698. imajudi dvor u ruci svojoj primorje toga prava neograniči. Kra- ljevska dvorska ugarska komora veli stališem, da je to sada ved svagdje drugdje uvedeno. Dohodkom zemlje pripadali su jošte neizravni porezi na med, ulje i razne dade na mitnicah i sajmištih. Opraštajud se sa soborom, spomenuti demo na koncu, da su stališi uvidili tečajem ovih poslednjih godina, gdje su na sve strane morali dokazivati starodavna svoja prava, da je po- trebno na svjetlo iznieti najglavnije zakone sabora. 30. augusta god. 1701. zaključe, da de dati tiskati sve znamenitije članke potrebne za javne poslove. Što se je izvelo, nismo mogli pro- nađi, premda smo dosta tražili. Kakovu je u istinu vlast imao ban hrvatski u ovom sto- Ijedu, to pustismo više putaprosjevnuti tečajem pripoviedanja dogo- djaja sedamnaestoga vieka. I navale na bansku vlast od bečkoga dvora nezaboravismo iztaknuti, ali moramo prije svega izredi, što HRVATSKA U XVII. VIEKU. 259 SU OVO sto godina po sto puta govorili i nikada nisu prestajali stališi hrvatski opominjati kraljeve : „neka se stara banska vlast sudačka i vojnička po starodavnih zakonih i pra- vih kraljevstva obnovi od Drave do jadranskoga morat' U stoljetnom boju proti carskim generalom ponavlja se ovaj zaključak više puta i u ugarskom saboru, ali bez uspjeha. Namjesto bana iznašao je bečki dvor upravo u ovom vieku novi surogat s manjom vlasti: čast banskoga namjestnika. U prošlom vieku ndjesmo , da je vrhovni kapetan ili vojvoda bio u odsutnosti banovoj zakoniti vojskovodja, a podban upravitelj zemlje. Stališi sami imenovaše tečajem velikoga rata 3. ok- tobra 1678. namjestnikom banskim Emerika Erdeda, jer je ban na bojnom polju, pak nemože da vlada. Daju mu upravnu i voj- ničku vlast, ali osječajuč dobro, da sami malo sieku staro pravo zemlje, dodaju: da bude u porazumku s podbanom. Sudbena vlast banska stala je u prošlom vieku od dvora nepovTiedjena , ali u ovom stezali su u tom bana i ugarskoga palatina. Nadajuč se stališi god. 1642., da će se palatinu vratiti oblast obdržavanja tako zvanih „judicia eKtraordinaria", iskali su za bana, da mu se po starom pravu vrati sloboda držati „judicia breviat' Opiru se tomu, da bi namjestnik kraljev u sudbenosti ^personalis" uticao u odluke banskoga suda, a ban da njegovo uticanje odbija. Dogadjalo se žalibože u ono doba, kada nije bilo bana, ved samo banski namjestnik (god. 1674.), da su njeki ple- mići domače sudove prelazili i tražili pravdu u Ugarskoj, i stališi su morali zaključivati, da se takovim Ijudem dobra zaplienjuju. „Ne smije ulaziti tudji sudac u našu zemlju", taj kraljem potvrdjeni zakon moraju dozivati u pamet takovim Ijudem. Protonotar banov u sudu namjestnik bio je samo jedan, zato su nastajale neprilike, kada on nije mogao suditi ili je da- pače tužba proti njemu bila. Za taj slučaj odredjuju stališi go- dine 1681., da onda podban parnicu vodi. Ako je tužba i proti podbanu, onda može ban koga drugoga za sudca upravo ove stvari imenovati. Žalibože bio je mnogo puta sbog ratova i sbog odsutnosti banove „juristitium" u Hrvatskoj. Jedna i jedina vjera katolička u Hrvatskoj stoji kroz sav viek na zastavi kraljevstva zapisana. Koliko god su puta nunciji naši išli na sabor ugarsko-hrvatski, uviek nose na prvom mjestu : ,u nas je jedina priznata vjera katoličkai' Spome- 260 KNJIGA DESETA. niismo ved, da su grčko-iztočni stiipajud na ovu zemlju imali pri- znavati državnu vjeru ove zemlje, a biskup marčanski smatrao se suffraganom biskupa zagre])ačkoga. Mir je crkveni vierski potrajao do poslije godine 1690., dok nije osvojena Slavonija, Lika i Hrvatska izmedju Kupe i Une. U Lici uzme vlast biskupsku biskup senjski i nije mu nitko prava pobijao. Izmedju Kupe i Une samo se sobom razumjevalo, da je tamo biskup zagrebački vrhovni pastir duša, kada su od starine nesamo pod biskupiju oni krajevi spadali, ved su se onuda i biskupska dobra širila. U Slavoniji bili su fratri u tursko doba, pak su ju i sada kanili zadržati, pozivljajudi se na tolike odluke papa rimskih ved od četrnaestoga vieka, po kojih su njihovi provincijali bili apostolski po\jerenici i generalni inkvizitori sa vlastmi izvanrednimi, koje imade samo apostolska stolica. Biskup zagrebački otimao se za zapadni dio Slavonije. Njeke župe uz Dravu piisvajao si biskup pečuvski, a u Petrovaradinu namjesti se biskup sriemski da vlada. Izmedju sriemskoga i zagrebačkoga biskupa uzeo se širiti biskup bosanski. Sve je to bivalo razprami, u kojih je svatko svoje pravo gledao dokazati. Nada sve prepirke izmedju katoličkih crkvenih glava ide priepor, razdor i očiti rat izmedju katolika i grčko- iztočnih, koji je unesen u ovu zemlju privilegiji darovanimi „ilir- skomu narodu" god. 1690. i 1695. Patriarka Arsenij Černoevid prisvajaše si vlast izmedju Save, Drave i jadranskoga mora. Godine 1693. dodje dapače u Hrvatsku, da ogleda tobože sebi podani narod, ištudi da mu daju pristojbu, kao da je on biskup njihov. Biskupa zagrebačkoga umoli, neka mu to dopusti pobi- rati, jer da siromah težko živi. S druge opet strane buniše nje- govi ljudi narod proti biskupu marčanskomu Izaiji Popovidu privrženiku rimske crkve. Svjedoči nam to sam biskup u pismu biskupu zagrebačkomu. Bila je, veli, svetkovina sv. Petke u kra- jini ki'iževačkoj, odakle mu veliki sbor vlaški poruči : „da se ja ostavim Zagreba i zagrebačkoga biskupa i da/S njima ništa ne- silazim ja niti moji kaludjeri; ako li ja budem tamo držao, da ce mi se odmetnuti kaludjeri. Ako li se nede oni mene odvrg- nuti, da se hode vlasi mene i kaludjera, i da hodemo svi jedno jutro ostati mrtvi u Marci, i da ja pišem patriarki molbeni list, da mi pošalje blagoslov i dopušdenje, da bi opet kaludjeri po- povalit' „Nikada se nije ovako narod uzburkao", priznaje Po- povid, „zato da mu je sam vicegeneral križevački svjetovao. HRVATSKA U XYTI. VIEKU. 261 neka piše pismo patriarki ne radi pokornosti, vec samo radi puka'.' Mržnja i razdor izmedju obiju \'jera donašaše nemir \\ narod, koji su rado podupirali organizatori nove vojne krajine. Mar- čanski biskup ipak osla u svojem prvanjem odnošaju. Hrvati polaziše u š k o 1 e a napose na više nauke u vanjske za- vode, izmedju kojih suvremenici spominju : Bolonju, Eim, Padovu, Gradac, Beč i Prag, gdje su učili filozofijske i teologijske nauke. Bilo je zato ipak škola i u domovini. Glavne su bile kod Isusovaca najprije u Zagrebu god. 1607., a kašnje u Varaždinu god. 1649. U ovaj red, koji je sve to vedi upliv u zemlji imao, stupahu mnogi rodjeni Hrvati od ponajboljih rodova, te su zato tako svestrana nastojanja ovoga reda u našoj zemlji o prosvjeti, a takmedi se s Pavlini održaše prvenstvo i potisnuše u zadak svoje takmace. Lepoglavska pavlinska škola od god. 1582. skoro izčezava pred isusovskom zagrebačkom. Od god. 1628. uče se kod Isusovaca višje nauke, a od god. 1660. idu za osnutkom najvišjega pro- svjetnoga zavoda poput onih u inozemstvu. Nikola Dianeževic veliki predstavnik kaptola zagrebačkoga bio osnovao zakladu za sveučilište, jer da ga je boljelo, gdje mora gledati, kako mladež njegove domovine u tami neznanja čami samo zato, što neima poput susjednih zemalja svoje akademije iliti sveučilišta. Tu misao i želju njegovu kriepio je bez dvojbe tadanji vele zaslužni rektor jezuitskoga zagrebačkoga kolegija Gjuro Habdelič: „da se u Zagrebu osnuje učilište u svem ravno takovim zavodom po Europit' Poslije zamoli rektor Filip Kavšic cara Leopolda, neka potvrdi zakladnicu Dianiževičevu, što car . učini poveljom izdanom iz Ebersdorfa 23. septembra god. 1669. pod svojim zlatnim pečatom. Kralj prima pod svoju zaštitu akademiju zagrebačku i daje joj sve one povlasti, koje imadu sveučilišta u njemačkom carstvu i drugih njegovih zemljah. Povelja ta pade u ono nesretno vrieme, kada se uzrujala bila zemlja Zrinsko-Frankopanskom urotom, zato istom 3. novembra god. 1671. dospieva pred sabor hrvatski. Isusovci iskahu, da ovu kraljevu povelju jošte potvrdi njihov general u Kimu, a stališi toga nedopustiše, da jošte iznad kralja tkogod ima vlast u nji- hovoj zemlji, zato osta isusovska akademija bez povlasti po kralju joj podiejjenih , razvijajuč se ipak smjerom nauke školastično- humanistične. Jesuitskomu redu priznaše Hrvati velike zasluge oko dvora za poslove zemlje, zato napokon god. 1693. imenuju 262 KNJIGA DESETA. rektora zagrebačkoga za uvieke članom sabora, za što se je general rimski Hrvatom posebice zahvalio. Time se je Isusovcem priznalo pravo, koje je ved imao poglavica Pavlina. Izmedju razvalina domovine dižu se pojedini samo cvieti knjige hrvatske. Obadva glavna reda isusovski i pavlinski takme se za prvenstvo bogougodnimi spisi, obadva salaze na praktično polje i na potrebe škola, koje su bile pod njihovim rukama. Uz nje stoje njeki svjetovni svećenici. Pojedinci uzdižu se u latinskih svojih spisih u višju sferu sveobde republike naučne u Europi. Tuđe na prvom mjestu dolaze pokusi o historiji svoga i prvanjih vremena. Latinsko-hrvatski dualizam u literaturi jeste jeka narodnoga i državnoga života. Drugi krug književni jeste dvor Zrinskih, a sav ovaj viek završuje prerani zasnovatelj nove dobe Pavao Kitter-Vitezovid, naopako poznavan od svojih suvre- menika, a nikako od kašnjih rodova do naših dana. Nije naša zadada, da redom obilazimo pobožne knjižice i pjesmice, ali za postanak njihov sgodno de biti navesti rieči Isusovca Nikole Krajačevida pred njegovom molitvenom knjigom. Učinio ju je, „da se s njih vuče obojega spola ,parvuli' majehni i nevučeni vu Bogomolje, najme oni, ki dijačkoga jezika ne- razmeju, ali dijačkih molitveneh knjig nemajut' Da mladež uzmogne napredovati u izučanju latinskoga jezika radiše pavlin Ivan Belostenec i jezuita Gjuro Habdelid riečnike. Habdelidev je ved god. 1670. tiskan. Glavnu je namjeru svoju, da poda učenikom svojim knjigu malenu i jeftinu, posvema postigao. Više im je koristila, nego li kojekakvi pisani riečnici, kakovimi su se prvo služiti morali. Belostenčev riečnik je tiskan istom sliededega vieka, ali mu gorostasni trud od punih šestdeset i pet godina ide sav u sedamnaesti \iek. Prolazec po Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji i Istri, dokle mu je po kršdansko-hrvatskom svietu noga dosizati mogla, pobiraše rieči, da sastala djelo, koje je spomenik redovničke marljivosti onoga vieka, a koristi se s njime narod njegov puna dva vieka poslije njega. Sasvim je naravno, da su pjesnici vedinom duhovnici opievali u pjesmah svete predmete, pobudjujude na pobožnost. Neima medju njimi ujedinjavanja niti družtva kakova, kako ga nalazimo u susjednih naroda, iz koga bi tekao takav smjer pjesama, da se u njih uzmognu ogledati težnje i napredak družtva narod- noga, komu bi imali pjevati i pjesmami služiti. Pojedinci slu- HRVATSKA U XVII. VIEKU. 263 šajiidi glas srdca svoga pjevaju opet vedinom pojedincem Ijudem ili sgodam pojedinim. Zato su i latinske mnoge pjesme i hrvatske osim pobožnih pjesme prigodnice. Nema skoro svečanije sgode, da se nebi takova pjesma spjevala. Pokusi historijski počimlju sa sjajnim imenom Nikole 1 š t V a n f i a, koji porieklom nije naš, ali je u ovoj zemlji dosta živio i radio, a napokon u njoj umro. 0 kraljevstvu našem piše s lju- bavlju dogodjaje šestnaestoga vieka. Njega ide zato prvo mjesto, što su ga svi pisci historijski u nas sliedili kroz dva vieka i u okviru njegovoga historijskoga smjera dalje radili. Da nespominjemo djela Stjepanićevih, Jagusticevih, Petretidevih niti Vinko videvih, koja su vedim dielom jošte u rukopisu, iznieti demo samo Jurja Ra tka ja Veliko-Taborskoga , glavnoga historika hrvatskoga sedamnaestoga vieka, koji je zalazed sam na bojno polje s ponosom 1 hrvatskim patriotičnim čuvstvom postavio u prvi red za no- sioce povjesti hrvatske uz kraljeve i banove naše. Djelo je njegovo najbolji svjedok o sviesti Hrvata, koliko su u ono doba svoju državnu osebujnost pazili i čuvali. Na osnovih onoA^ečne kritike prodjoše s više ili manje srede u davninu Tomko Marnavid, Ivan Glavinid i Rafael Levakovid, sva tri dobra poznavaoca Italije. Sa oba posliednja imena slieva se veliki i znameniti pokus rimske kurije restauracijom glagoljskih knjiga. Bududi da je rimska kurija želila, a to su mislili i oni Hrvati, što su se oko nje sabrali, da de novimi knjigami provaliti pregrade izmedju grčke i rimske crkve kod Slavena, zato prodjoše restauratori u struju V crkvene ruske slavenštine. Živa slika i prilika njihovih težnja jest oduševljeni za Slavenstvo Gjuro Križanid, koji je glavom u Rusiju otišao, tamo nastojao cara ruskoga i narod okrenuti na stazu Slavenstva, dokle jadnika nesnadje progonstvo u Sibiriji, gdje morade upoznati, da se je za sto ili dvie sto godina pre- rano rodio. Iznad svih ovih nastojanja pojedinaca stoji dvor Zrinskih kao književno kolo na vidiku svega naroda s ovu i s onu stranu Velebita. Ved djedu Petra i Nikole Zrinskih junačkomu Jurju po- svedivaše Dubrovčanin Dinko Zlatarid svoju „Grkinju Elektru Sofoklovu učinjenu hrvatski", a bana Petra proslavi Vladislav Mineetid „trubljom slovinskom", gdje vidja u banu sve urese, koje inu dadoše: „nauk, narav i nebesa'.' Sto težkoj zadadi hrvat- skoga naroda tuđe pjesnik pripieva: 264 KNJIGA DESETA. »Od robstva bi davno u valih Potonula Italija 0 hrvatskieh da se zalih More otmansko nerazbija.« to nam dopunjuje sliku sveobcu Hrvatske, a pjesnikov je glas kao sunčani trak izmedju Dubrovnika i dvora Zrinskoga. Da je dvor Zrinskih bio ugledom svemu narodu sbog nastojanja i lju- bavi oko knjige, vidi se iz posvete Ratkajeve povjesti Petru i Nikoli Zrinskomu, a u posveti Isusovca Milovca slavi se banica Katarina Zrinska. Naročito Petrov dvor sačinjava takav književni krug, koji je kadar bio u suvremenika uzbuditi najljepše nade za bolju budućnost knjige i prosvjete hrvatske, zato i uzvisuje tragični svršetak njegov i roda njegova. On spjeva po magjarskom od brata mu Nikole : „Sirenu mora jadranskoga" o junaku sigetskom i posveti ju: „vii'nim i pridnim junakom vse hrvačke i primorske krajine hrabrenim vitezovom, da se samnom diče i raduju ostanki onih Hrvata, kojih pridji s banom Zrinskim Mikloušem, hrabreno, čestito i vridno večnu krunu u nebesih zadobiše, svagda na naj- veće precinivši istinsku rič onu: dulce pro patria morii' Banica Katarina učini molitvenik za gospodje i gospodu: „premišlja- vajudi vnogokrat, da se skoro zmeda vsega svita jezikov najmanje hrvačkoga ovo doba štampanih knjig nahodi" — „kakono pčela z vnogih rožic slast sabire", tako je i ona sabrala iz mnogih knjiga ovaj molitvenik. Uz nje je radio Ivan Smoljanič, odgo- jitelj sina Petrova Ivana Antuna, a kašnje biskup senjski. Uz njih se naslonio sa svojimi lagahnimi pjesničkimi proizvodi brat baničin mladi nesretni Franjo Krsto Fraukopan. „Vrtič" njegov počeo je cvasti na slobodi, ali je docvao istom u tamnici „u oblačnih dnevih i urah nesredniht' Glasovi Ijubke vile njegove spominju živo na Italiju, majku prosvjete europejske. Ako onm pridamo Jurja Ratkaja osobitoga prijatelja Zrinskih i otca Mi- lovca, onda nam se prikazuje sav dvor književni u dne struje. Pjesničtvo slaveč prošla vremena i Ijubezne sgode ide za tragom Dalmatinaca šestnaestoga vieka. Težkim onim starim stihom pjevahu ozbiljne epske pjesme, a u lagahni osmerac zaodievahu mile Ijubovne pjesme. U pobožnih knjižicah sastaju se s knji- ževnošću onodobnom hrvatskom, a oslavom prošlih slavnih i vitežkih djela pobudjuju na slična djela svoje suvremenike. Iz- medju svih uznosito se diže pjesmom, povjestnimi djeli i nasto- HRVATSKA U XVII. VIEKU. 265 janjem oko narodne prosvjete P a v a o R i 1 1 e r -Y i t e z o v i d. Vi- tezovid spada ovomu sboru prije svega zato, jer je jezik čakavsko- kajkavski, kakov se govori izmedjii Kupe i jadranskoga mora, uvodio u knjigu, kao što i predšastnici njegovi Petar Zrinski i Franjo Krsto Frankopan. Njegovo žarko patriotično osjećanje vodilo ga je na put izpitivanja dogodjaja domovine, koja „jak šdit sve kršdanstvo brani", koja je imala gradove za kralje i bane, a sada su „travom i lugom odjenuti'.' Ponos se njegov diže za domovinu, koja je „stakala krvave potoke i nebo s mučeniki na- selila s tisud Herkulov i Hektor i opet se nije pod ničije noge dala i s neprijateljem vjere nikad se nemiri, premda ima dan i nod bditi s golim mačem v rukei' U duhu ove pjesme posvedene Valvasoru spjeva on „Plorantis Croatiae saecula duo", u kojoj opjeva šestnaesti i sedamnaesti viek glasom elegičnim, koji do- likuje povjesti hrvatskoj u ova dva vieka. Boraved kroz dvie godine kod Valvasora unese on u njegovo veliko djelo „Ehre des Herzogthums Krain" veliki dio povjesti hrvatske, a žive slike o narodnom životu u istom djelu ostati de i nadalje jedno od najboljih vrela po\'jestničarom našim. Od svojih suvremenika jedini je on bilježio sgode svoga naroda i na jeziku hrvatskom u „kronika svega sveta vekov", a o njekih sgodah pokuša po običaju svoga vremena novine izdavati pod imenom „novljančica", ali nigdje nam nitko neobjavi, da li je to tkogod nastavljao. Dobro je spisao red banova ili banologiju, a što je o najstarijoj hrvatskoj poviesti pisao, nadahnuto je doduše kao i svi spisi njegovi od- ličnim patriotizmom, ali manje imade naučne vriednosti. Toliko je opet izvjestno, Baltazar Kerčelid to sam priznaje, da je na njegovih arkivalnih izpisih i on svoja povjestna djela gradio. Nemožemo Vitezovida ovdje sliediti na putu poezije latinske, s kojom si je na dvoru cara Leopolda stekao glas i naslov „ovjenča- noga pjesnika", ved prelazimo na njegovo djelovanje u domovini. Briga za pravila jezika dovodila ga na misao o slovnici i riečniku, a proslavom Nikole Sigetskoga u „Odiljenju Sigetskom" jamačno prva mu svrha bila probuditi ponos u potomcih na slavu toliku junaka roda svoga, kako liepo svjedoči sva pjesma, a osobito početak posveden „gospojam hervatskim", „jer su im u gradu brati, vojni i sini, s njimi vitez zlati ban Mikula Zrinii' Vitezovid steče napokon velikim trudom priznanje stališa hrvatskih, te mu po- vjeriše zemaljsku tiskaru, koja je dosele bila u ruku biskupa 266 KNJIGA DESETA. zagrebačkoga. Za revizore knjiga crkvenih budu izabrani svede- nici, a za svjetovne svjetovni ljudi. Konac i kraj njegovoga djelovanja svršuje katastrofom, koju mu pripraviše neprijatelji svedenici, te je jadan izvan domovine u Beču u najvedoj biedi do svoje smrti (god. 1713.) obstao, ostavljajud iza sebe uspomenu „neumrla" čovjeka, ali i prerana začetnika nove prosvjetne dobe u svome narodu. Odnošaji vedinom nepovoljni obrtu i trgovini, ovim znamenitim granam narodnoga života, malo su se u ovom vieku promienili. Producente i konsumente tare jošte ogromna vedina jada šestnaestoga vieka. Ostanci kraljevstva malo su imali i to sve malobrojnih gradova, da bi iz njih mogle poteci nove struje života. Istina bog uredjeni su naši gradovi kao što njemački i talijanski, imadu priličnu upravu, kako se vidi po zapisnicih, računih, prodajnih i kupovnih listo vih, što se jošte sačuvaše. Pod konac vieka spominje se u Zagrebu (god. 1698.) zadruga trgovačka, da potre pronosnike robe po gradovih svakojake strane ljude. Naravna stvar, da je bilo za rukotvorine najnuždnije cehova. Navale od mogućega plemstva na sloboštine gradova bivale su sve manje. Novo\jeke potrebe rasle su kod hrvatskoga plemstva u drugoj polovici sedamnaestoga vieka isto tako, kao svagdje drugdje u Europi na korist njekih ogranaka obrta. Gospodje na primjer hrvatske rado se riesiše zlatom, biserjem i dragim ka- menjem i odievahu se u svilu. Ali sve to potiraše ogromno siromaštvo na svemu, i napose neizmjerna nestašica novca. Svagdje ga je doista u onom vieku pomanjkavalo, ali u Hrvatskoj upravo ga nije bilo. Radi vječnih vanjskih i unutarnjih ratova nestajalo je novaca više puta i najvedim velikašem tako jako, da su za male svote ciela imanja zalagali. Morao se je dapače proti tomu opasnomu zalaganju dobara godine 1675. državni zakon u saboru stvoriti. Od talijanskih novČarnica spominje se po koji put dapače genovezka republika. Zemlja sama novčara neima. Pregrade trgovini hrvatskoj bile su velike u carinah na granicah austrijskih zemalja na vino i žito hrvatsko, a najvedu učini komora gradačka pod konac vieka, zatvorivši jadransko more. Zemlja od sjevera i zapada trgovini zatvorena, a na jug i iztok stojed na obrani od Turčina i kuge, o kojoj osobiti spomen nalazimo god. 1682., nije imala pogodnosti za razcvjet trgovine i obrta. Limitacijom ciena za trgovce brane se istom otci naši od pre- HRVATSKA U XYII. VIEKU. 267 tjeranih osobito stranih tržaca. Kako je slab napredak obrtni bio, vidi se po tom, što se godine 1684. vradaju na ustanovljeni god. 1603. nizki cienik predmeta i tvorina. Od rudnika hrvatskih spominjemo rude samoborske, o kojih vodi upravu jošte koncem vieka sabor hrvatski s dosta malimi koristmi. a s mnogo brige. XVII. Završujud treću periodu po vješti hrvatske ogledati nam se napokon valja na mletačku Dalmaciju i slobodni Dubrov- nik, odtrgnute tečajem ove dobe od zajedničkoga narodnoga života. Nismo dogodjaja njihovih niti uzporedno mogli pripo- viedati s onimi, što se razvijahu sa preostalom jošte Hrvatskom, jer su stranom u protivnoj struji tekli dogodjaji Dalmacije pod vlasti mletačkom, sačinjavajuc cielinu mletačke povjesti, stranom opet u sasvim inih sferah odaljenih od onih vrtloga, iz kojih se vitlahu krvavi i mrki dogodjaji ostanaka Hrvatske. Na ovom je mjestu uza sliku državnoga i kulturnoga života ipak pravo i potrebno mjesto Dalmaciji, majci povjesti i prosvjete hrvatske. U njoj teku i u ovo doba obilna vrela narodnoga prosvjetnoga života, kada su ovamo u nas samo potoci krvi tekli ; na vrelih prosviečene Dalmacije krepiše se naj znatniji umnici Hrvatske sedamnaestoga vieka. Hrvatskoj s ove strane Velebita savitoj jošte u povojih književnosti, dolaze pisci i pjesnici Dalmacije i Dubrovnika kao nejaku djetetu mlieko materino. To je napo- kon jedini samostalni ali i vele znameniti dio života našega naroda u Dalmaciji i u Dubrovniku. S ovoga gledišta sačinjavaju cjeloviti bitni i životni dio povjesti naroda hrvatskoga, s toga čemo ih gledišta mi promotriti. Mletačka Dalmacija bila je sva u građo vih i otocih ; pred gradovi na tankom rubu uz more, čuvajuč podpunoma svu obalu od Turaka, ali je sat dva hoda od mora dolazilo ved tursko zemljište, a podanici se turski i mletački bez prestanka miešahu, dok nije koncem sedamnaestoga vieka razširena Dalmacija do di- narske planine, kako pripoviedasmo u povjesti. Sielo glavnoga mle- tačkoga providura bio je Zadar, odakle je on skoro kraljevskim ugledom, okružen od sjajne tjelesne straže, vladao cielom zemljom. Prije zastiđen od tvrdjava Lovrane i Nadina, sada vidjaše pogi- 268 KNJIGA DESETA. belji od ovih bližnjih turskih kula, koje savijahu pod svoje pandže liepe i plodne poljane. S mora bivaše grad zastiđen nesamo svojim položajem na moru, od koga je sa tri strane oblieven, nego jošte otoci, koji su od pamtivieka Zadru najjačom zaštitom bili. Iduči na jug dolazilo se do Šibenika, sagradjena i dobro utvrdjena na visokoj pe(5ini. Sela kršdansko-mletačka, što ih je jošte ostalo, sva su skoro neposredno uz žal mora, da im stanovnici mogu obču- vati glave, ako Turci iznenada navale. Prema Trogiru malo se razširila medja turska, ali ne više od četiri sata od samoga grada. Dalje se otvaraše liepo solunsko polje sa kašteli, koji kao niemi glasnici navieštahu blizinu Turaka. Kule uza sela bijahu samo zato, da narod uzmogne nači brzu zaštitu izpred navaljajudih Turaka. Dalje se pokazivahu jošte u ono doba ogromne razva- line stare Salone, budedi bajne uspomene na pradavna vremena, ali iznad nje kao jastreb na klisuri uzpeo se Klis, sada turski, gospodujuč liepomu polju i sebi na podnožju stojećemu Spljetu gradu, komu su Turci skoro pred vrati bili. Jošte spominjemo na jugu Omiš, Budvu i Kotor, a na sjeveru Novigrad i Nin, da završimo red utvrdjenih gradova prema blizoj turskoj granici, čuvanih vedinom od hrvatskih vojnika. Sigurniji od Tu- raka otoci Brač, Hvar, Rab, Krk i Cres i drugi trpili su opet od uskoka zakletih mletačkih neprijatelja. Nije niti Dal- maciji, premda su ju grčevito stezale i zastirale pandje mletač- koga lava, evala sreća mira. Da ipak gradovi nekrvave, a repu- blika nazadkom njihovim neizgubi, pomagala se republika na stotinu načina. Najobičniji je bio, da je susjedne vojvode turske zlatom mitila i darivala, njekim je gotovo redovito danak pla- dala. Račun svoj nije republika promašila, jer je osnovala toliko gradjanskoga mira, da su trgovina i promet dosta redovito a kadgod i obilno trošak vraćali. Snošljivost Mletčana dotle je išla, da su dopustili na primjer u Šibeniku, neka turski sudac stanuje, da sudi svojim podanikom, ako bi se izmedju njih i Mletčana kakve neprilike radjale. Uprava Dalmacije dobivala dakako svoj stalni smjer i osnove iz Venecije, narodu preostajahu sami ostanci staroga municipalnoga života. Zato u prvom redu ide slika vlasti i vla- danja mletačkoga, u drugom istom da motrimo preostali dio vlasti i odnošaje života narodnoga najprije po građo vih, a onda i po selih. HRVATSKA U XVII. VIEKU. 269 Višja di'žavna uprava, sudbenost i vojničtvo sabiralo se u ruci obdega providura zadarskoga, koga je njeko vrieme republika nadzirala po sudcih iztražiteljih izaslanih iz krila vieda mletač- koga. Oni su imali obići svu Dalmaciju i izpitati stanje javne uprave i sve nepravde, koje bi narod trpio. Ovi iztražitelji do- laziše svake pete godine, ali ved poslije kandijskoga rata drugom polovicom šestnaestoga vieka i to presta, premda sami ti iztra- žitelji mnogo dobra nedonesoše stranom zato, što nisu dolazili niti svakih pet godina, kako bi bili morali, a stranom zato, što su površno ki'oz mletačke naočale gledali odnošaje Dalmacije. Prizivni sud od suda obc'ina gradskih bivao je u ruci pro- vidurovoj, a od njega prizivalo se na veliko sudište u Veneciji, kamo su tekli svi karni poslovi. Drhčudim srdcem gledao je plemid i gradjanin dalmatinski u bududnost svoju, kada mu je parnica odputovala pred strašne sudije mletačke. Ovaj strah lasno de razumievati oni naši čitatelji, koji su čitajud obdu povjest imali prilike sgražati se pred najstrašnijim i najotajnijim sudom europejskim. Velike novčane globe za prekršaje proti političkim naredbam republike, daviše podanike i siromašiše narod osobito onda, kada je trgovina vedim dielom propala. U zakon ih o trgovini Dalmacije usredotočuje se sva mudrost, sila i egoizam republike. Svi proizvodi Dalmacije, osim vina, koje su slobodno po volji izvozili, morali se voziti u Vene- ciju, drugamo ih nisu smjeli prodavati, a samo u Mletcih smjeli su kupovati Dalmatinci, što im treba ; iz drugih gradova nisu smjeli dovoziti robe za svoje potrebe. Naši su morali kupovati sve u Mletcih što im treba i istih obrtnina. Da se obrt na štetu priestolnice nedigne u Dalmaciji, bilo je zabranjeno mletačkim zanatlijam doseljivati se u gradove dalmatinske. Tri glavna stara obrta, koji su u ovoj zemlji cvali odkad ju jasno poznajemo u po- vjesti, radnju sukna, gradjenje brodova i ribarstvo stegnuše Mlet- čani, koliko su samo mogli. Oko radnje sukna baviše se žene i djevojke odavna, ali se tkalo moralo slati u Veneciju, da se tamo masti, jerbo jedinu mastionicu u Šibeniku vlada zatvorila. Izva- žanje toga sukna zabranila je vlada u Tursku i u druge zemlje god. 1590., a to zato, da si ga ona može jeftinije kupovati za svoju vojsku. Pladala ga je sa 18 novč. po laktu. Timi zaprie- kami ugasnu i to jedno vrelo dohodka iz domade radinosti, a skoro je i prestalo, i republika morala si kupovati sukno za vojsku u 270 KNJIGA DESETA. Senju i na Rieci. Pod konac sedamnaestoga vieka opet ponešto suknarstvo oživi. Na gradnju brodova pazila je republika zato osobito pozor- nim okom, da se neizgrade brodovi inostranim ili možebiti ne- prijateljem njezinim. Ne samo na broj brodova ved i na veličinu pazilo se, dok napokon na koncu sedamnaestoga vieka neizadje zakon, da se nesmiju graditi brodovi iznad 500 vagana, dakle da se negrade ladje ved maljušni trabakuli, koji se nesmjedoše usuditi, da zaplove velikim morem u strani sviet, ved da se povlače uz obale otoka i gradova. Tim je načinom zatvarala Venecija Dalmaciji sav veliki sviet, u koji su se sinovi ove zemlje istom na mletačkih brodovih upućivali, da pronose mletačku slavu i donose bogatstva Veneciji. Soljene ribe puno tražene u svietu, a dobro spremane u Dalmaciji, moradoše svake godine do mjeseca rujna prolaziti u Veneciju, gdje su im solničari po volji cienu postavljali. Jedini otvoreni put trgovini ostavi republika prema Turskoj, za koji nije nijedne ceste izgradila, ved se roba na konjih u karavanah iznosila i dovodila, i taj je tako uredila, da bitnu i neposrednu korist crpe Turci i Mletčani. Turkom ugadjaše zato, da užije što više potrebnoga mira. Hrvati podanici Turske do- našahu na piace svoje domade proizvode i dovadjahu blago u velikom broju, a iznašahu sol, vino i ulje, i inozemne proizvode donesene od Mletčana. Zemljište gradova bilo je tako uzko i maleno, da ih nije bilo kadro prehraniti, zato si kupovahu hranu od turskih podanika. Po pet šest stotina Hrvata turskih znalo bi se na jednom nadi u gdjekojem gradu, vedina njih na svojih konjih, prodavajud i kupujud. Najglavnije tržište bilo je u Spljetu, koje je republici nosilo do 100.000 for. na godinu, premda je grad tečajem turskih ratova izgubio sve znamenite uljike, jer ih Turci izjekoše kao što su činili i drugdje po Dalmaciji. Naj- znatnija skela za blago bila je u Zadru, odakle se svake godine do šestnaest hiljada volova u Mletke pošiljalo. Manja je trgovina bila po svih drugih gradovih. Najvedi danak dobivaše republika od Hrvata dalmatinskih u krvi. Sudbinom i uredbami svojimi najpriličnija staroj Kar- tagi, živila je i gospodo vala prostranim morem i liepim dielom zemalja samo pomodju tudje krvi. Hrvati stražiše pred duždom, oni čuvahu gradove na obalah Dalmacije od Turakah, oni izpu- HRVATSKA U XVII. VIEKU. 271 njivahu \eći dio mletačke mornarice , u kojoj se odlikovahu krepčinom, smjelošču i neiistrašivošdu. Vriedno je ovdje spomena, da su se i u vanjskom dalekom svietu rado u bratstva sastav- ljali, da se izmed sebe u nevolji pomažu, i ne samo u Veneciji vec i iz Englezke ima spomen iz ove dobe, gdje se sastaju i žiVu po svojih domačih običajih. Malo je ostavila republika samostalnosti plemstvu i gradjanstvu dalmatinskomu, ali i to malo je za nas naj- znamenitije i najzanimivije. Glava je gradu bio knez imenovan od republike, plača mu je bila toli ogromna, da je u njekih gi'adovih polovica svega prihoda gradskoga išla knezu, a na otocih imao i zemlje, koje su od starine pripadale poglavici otoka. Prvo je do kneza plemstvo sa starodavnim pravom, da vodi upravu grada, gradjanstvo se otimlje s njime za gospodstvo, a seljačtvo trpi obične muke. Plemstvo je svoju lozu izvodilo od najstarijih vremena kako svjedoče imena, što ih imademo iz ove dobe. Pored imena tali- janskih dolaze tolika hrvatska, kako je od vjekova bilo. Za primjer navodimo Spljet, gdje su bili : Papalidi, Mamlidi, Cipčidi, Petrači, Maj nose vi (5i , Cindriči, Kanulidi, Lukarici, Gabanici, a uz nje Hierimie, Alberti, Grisogoni, Tartaglia, Baki, Natali po imenu opet dvojbeni, ili ipak italskoga imenoga priziva. Zato se ne- čudimo, što Mletčani pišu, da u Spljetu, Trogiru i drugih gra- dovih osim Zadra gospoda govore većinom hrvatski, a „gospodje samo svoj materinski jezik'' a ne talijanski. Da je ovo gradjanstvo čisto od starine bilo, zna se izvjestno po tom, što ga Mletčani nisu umnažali, vec im je drago bilo, da izumire ono i s njime stara za nje nesnosna privilegija. U Zadru na primjer bile su god. 1409., kad je Dalmacija pod Mletčane pala, četiri sto i dvie obitelji plemićke , koje su sači- njavale viede zadarsko, a god. 1682. bilo ih je jedva dvanaest, i od tih nisu imali četiri nijednoga člana sposobna za viece, jer je u viece ulazio plemić, kada je navršio dvadesetu godinu. Bili su sada u Zadru: Grisogono, Bertolazzi, Fanfogna, Begna, Cal- zina, Nassi, Ljubavac, Spingaroli, Detrico, Civatelli, Fera. Kada prema ovim talijanskim imenom postavimo ostanke plemstva šibeničkoga od god. 1095., gdje dolaze: Draganići, Semoniči, Vrančići, Difnići, Ljubici, Sisgorići, Misetići, Zavorići, Dobro- jevići, Teodosići, Aqua, Kosirići, onda nam je jasno ono mletačko 272 KNJIGA DESETA. svjedočanstvo, kako je izvan Zadra po cieloj mletačkoj Dalmaciji prevladao običaj i jezik hrvatski. Najumniji Mletčani u ovom okorjelom čuvanju starih prava nazivlju neizmjernu oholost, kakve da nigdje neima. Plemstvo dffkako je žilavo držalo u ruci povlasti dane mu od hrvatsko- ugarskih kraljeva i nikada ih nije zaboravljalo. Zato kroz ova dva vieka svaki izaslanik mletački vierno izpituje, da li je plemstvo republici vierno i koliko jošte misli na kralja hrvatsko-ugarskoga. Kazumieva se, da su zato mnogi dužni i nedužni pod torturom mletačkom izdahnuli, premda do očite vede bune nije došlo. Prava plemstva pod Venecijom bila su stegnuta na upravu občine i nižega sudstva. Uz kneza sjedila su tri izabrana veda sudca za vede poslove, a za manje poslove bila su tri manja, koji su sudili seljakom iz kotara, pripadnikom dotičnoga grada. U viede ili sbor grada sastajahu se plemidi svaka tri mjeseca, da iznova biraju liečnika, kancelara obdine, sudce, viednike i sindike ; u viedu se je odredjivao potrošak obdine i plada knezu i drugim činovnikom. Osobito iztičemo, da nalazimo i po manjih građo vih zabilježen trošak za školu. Ovo su sve razmjerno mala prava, koja je vlada potirala po mogudnosti. Plemstvo morade stupati u mletačku službu i vojevati izvan domovine, odakle se mnogi nevradahu, zato pro- padoše tako naglo toliki rodovi. Plemstvo osiromaši mjestimice do goleme sramote, ali živud i uživajud u uspomeni tradicija svoga roda i zemlje, neizgubi jošte za ova dva vieka one sviesti i ponosa, da je ono naravni gospodar u ovoj zemlji, a Mletčanin samo nametnik. Gradjanstvo otimalo se u više gradova s plemstvom za gospodstvo. Jedino u Zadru dodje do djelomične vlasti pomodju bratstva, koja su tamo jača bila nego li drugdje. Mržnju medju plemstvom i gradjanstvom uzpirivahu Mletci, da nad obojimi uzmognu sigurnije gospodovati. Seljačtvo živilo je vedim dielom u čudnih odnošajih. Bilo je dosta sela, koja su pladala Turkom i Mletčanom. Turski po- danici uzimali bi zemlje gradjana u nekakav zakup i davali bi od njih tredi ili četvrti dio ploda. Na najviše mjesta radili bi zemlje gradske samo turski podanici, kada domadih nije bilo, jer je oko gradova bolja polovica sela tečajem turskih ratova izčeznula, narod izginuo. HRVATSKA U XVII. VIEKU. 273 Uza sve ove nevolje nalazila je Dalmacija u građo vih, na- ročito plemstvo toliko blagoslovljenoga mira, da je moglo po- svećivati slobodne časove nauci i naobraženju. Pobuda je zato bila gotova u neprestanom obcenju sa svojimi prekomorskimi susjedi. Mnogi zadjoše poneseni na krilih slave u veliki talijanski sviet, da se proslave svojimi duševnimi umotvori. Mi ih nemo- žemo sliediti, niti ih nečemo stiskati na uzko zemljište Dalma- cije, kada im je živovanje i djelovanje izvan sfere njena života. Prosvjetni život u samoj zemlji razgranao se u dva smjera, iduda s jedne strane za strujom italskom, a s druge analognim razvitkom sa slobodnijim i sretnijim Dubrovnikom. Zato nam je najprije progovoriti o Dubrovniku, koji stoji kano čarobna točka slobode izmedju zievajucih nanj velikih vlasti, te mami povjestničara, da ga potanje ogleda. Občaravao je grad ljepotom svojom osobito u šestnaestom vieku i zavidne tudjince, dapače iste ohole Mletčane, kako s\^edoči Giustiniani, koji nalazi crkve i samostane pune zlata, biserja i bogatstva, mnoge liepe i visoke sgrade, s daleka proveden vodovod s umjetnimi zdenci, a nada sve što resi grad jest veliki broj stranaca trgovaca, osobito Tu- raka s bogatom i obilnom trgovinom. Mletčanin taj, koji se rado rugao siromaštvu plemstva dalmatinskoga, klanjao se bogatstvu Dubrovčana i njihovoj „trgovini po svih stranah svieta", te mora im priznati, da „živu kao republika slobodni i nikomu podložni'.' Vladu u ruci imadu plemidi, nazivljudi sami sebe „vlastelaf U početku sedamnaestoga vieka (god. 1629.) bilo je jošte do preko tri sto plemiča s pravom glasa za skupno viede, t. j. ljudi iznad dvadeset godina. U svih skupštinah i viedanjih glasovalo se kao u Veneciji kugljicami. Glava republike iliti knez bivao je biran svaki mjesec izmedju odličnika vlastele. Sa njime jošte jedanaest drugova sačinjavaše malo viede, koje se je svaki dan sastajalo, da sluša tužbe domaćih i stranih, da prima poslanike i dopise. Viednici ovi bijahu izabrani za dvanaest mjeseci, a poslije nisu opet za dvie godine mogli dospjeti u ovo viede. Mogli su ipak zalaziti u senat iliti veliko v i e d e , u kojem je bilo četr- deset i os[^m članova, gdje su se razpravljali predloži maloga vieda. Civilni i kriminalni sud nad plemstvom bio je u velikom viedu. Po načinu Mletčana imali su Dubrovčani svoju petoricu ljudi iznad petdeset godina, koji su bdili nad zaključci obiju vieda. U sudbenosti imao je senat pravo odluke samo do tri sto cekina, (Smičiklas : Fovjeat hrvatska. U.) 18 274 KNJIGA DESETA. Što je bilo više od te svote i sve apelacije na odluke senata išle su na sbor od trideset sudaca. Kedoviti sud za gradjanstvo i seljačtvo imalo je obavljati šest sudaca. Prihodi grada od tri sto hiljada cekina dolazili su najviše od uvoziiine vina i druge robe, o čem su carinari pred vie(5em račun polagali, što je bilo dosta za grad od trideset hiljada ljudi, a inoga pučanstva spadajudega pod republiku jedva je bilo jošte jedanput toliko. Terete državne nije nosilo plemstvo, nego gra- djanstvo i seljačtvo, koliko ga je bilo pod republikom. Najvedi tereti padali su na republiku godišnjim turskim dankom i darovi, što ih davalm stranim vlastim, kada su u pogibelji bili. Vidjasmo, da su sav državni život u Dubrovniku i ostanci municipalnih sloboda u Dalmaciji bili u ruku plemstva, koje je podpunoma uživalo slobode, služilo istina svomu rodnomu gradu bez plade, ili s malom pladom, ali zato uživalo sve blagodati mii'a Dalmacije. Braneći svoje slobode i ženedi se samo izmed sebe stiskaše se sve više u bratstva proti navaljujudoj Veneciji i proti gradjanstvu boredemu se za upliv u upravi gradova. Boredi se s druge strane za ugledniji život, dostojan povlastnoga njihova položaja, tražilo je sreću i život svoj u trgovini, kojoj se posvedivaše i plemstvo Italije bez razlike stališa. Tim je na- činom plemstvo Dalmacije doduše istom u smjeru opredieljenom po republici mletačkoj, ali ipak prodiralo svezami svojimi trgo- vačkimi u Italiju, a dubrovačkomu otvaraše se Italija i cieli primorski sviet sa svojim velikim bogatstvom i cvatudom kul- turom. Ova dva povjestna momenta jasno progovaraju, zašto je upravo medju plemstvom dubrovačko-dalmatinskim započela knji- ževnost, a svedenstvo, obični nosilac književnosti, istom dolazi u drugom redu. Nesmijemo ni na to zaboraviti, da porod književnosti hrvatske u Dalmaciji pada u dobu preporoda nauka i umjetnosti u Ita - liji, u doba živo, uzbujalo, hvatajude žarko sve više slojeve družtva, a smijemo uztvrditi, da bi novorodjeni humanizam bio jamačno zadavio u samom prvom zametku svaki pokus pjesničtva hrvat- skoga, da nije narodna pjesma bila, mila i draga drugarica ple- midkoga života u Dalmaciji. Ne samo u naobraženosti idudoj u povodu Italije, ved i u srdcu uzgojenom u naručaju hrvatskoga obiteljskoga života, gdje su majke samo hrvatski djetci progo- varale, kako svjedoče isti Mletčani naročito za Spljet, Hvar i HRVATSKA U XVII. VlEKU. 275 Dubrovnik, nalazimo vrelo književnosti hrvatskoj na onih stranah. Još bolje svjedočanstvo daju nam sami početci književnosti. Od poznatoga nam i sačuvanoga pjesničtva dolaze u prvi mah tako zvana „prikazanja" ili pokusi drame, a povrh toga svjedoči Hanibal Lučič Hrvatom početkom šestnaestoga vieka, da su takova prikazanja prije u običaju bila. Nebi jamačno bila, da nije oko kućnoga ognjišta plemstva dalmatinskoga žubor jezika hrvatskoga romonio i hrvatska se pjesma pjevala. Time što nije najviših učevnih zavoda bilo u Dubrovniku niti u DalmL"»ciji, vec su svi odlični ljudi slali svoje sinove u Italiju, i inimi neprekidnimi trgovačkimi savezi možemo si pro- tumačiti onu sigurnu istinu, da pjesničtvo hrvatsko tamo ima paralelan razvitak s talijanskim. U šestnaestom vieku ulazi u enet i dolazi na vrhunac do početka sedamnaestoga vieka, dok u drugoj polovici toga vieka sasma nepade na nenaravnost u dugočasnih ali bombastičnih opisivanjih. Da pratimo uz pjes- ničtvo i nauke raznih vrsti, mogli bismo pokazati i paralelni razvitak humanističnih nauka Dalmacije i Dubrovnika s Italijom. Da su mnogi učeni Hrvati na iztočnoj obali jadranskoga mora stajali na visini nauka svoga vremena, najbolje svjedoči to, što su mnogi izumi svojimi sveobčemu napredku znanosti svjetskih pomagali. Mogli bismo i iz povjesti umjetnosti nizove Hrvata dalmatinskih iznesti, kojimi bismo dokazali paralelni prosvjetni razvitak sinova Dalmacije sa sinovi Italije. Za pravu ocjenu tamošnje onodobne književnosti dodajemo historijsku istinu, da nisu imali knjigotiskara, zato su mnogi proizvodi osobito pjesnički namienjeni bili uzkomu krugu prija- telja. Taj momenat čini nam se velevažan a premalo ili skoro nimalo uvažen od kuditelja ove književnosti. Najviše se tiskalo naših stvari u Veneciji, Rimu i Florenciji. U prvoj polovici šestnaestoga vieka vidjamo uzporedan razvoj poezije hrvatske, te bismo mogli da imademo potanje razma- trati, i to dokazati, da je izmedju Dubrovnika, Spljeta i Hvara bilo pobudnoga pjesničkoga saveza, čemu se nalazi očiti dokaz u tako zvanih pohvalnih pjesnih, a ima i drugih. Ipak izmed svih ide prvenstvo Dubrovniku nesamo zato što je slobodan i sasma svoj, ved i zato što je velikim brojem svojih pjesnika i vrlinom njihovom stekao priznanje suvremenika iz drugih gra- dova, a i zato jošte, jer je u njem „vila slo vinska" kroz ova 276 KNJIGA DESETA. dva vieka bez prestanka gospodo vala, kada je u drugih građo vih ved zamiiknula bila. Pravom pjevaše Ivan Vidal, vlastelin i pjesnik korčulski u šestnaestom vieku, u poslanici Nikoli Na- Iješkovidu : »Dubrovnik grad svitli i slavan zadosti Svake bog nadili obilno milosti. Gospodom ga uresi, zakonmi i pravdom Razlicim uzvisi imanjem i blagom. Svuda ga jes puna slava, svud on slovi Hrvatskieh ter s' kruna gradova svih zove.« Suvremeno s prvaci Dubrovnika u prvoj polovici šestnaestoga vieka idu njihova brada u Spljetu i Hvaru. Spominjemo Du- brovčane: Siska Minčetida (rodj.g. 1457., umro g. 1550.), Gjoru Držid a (rodj. oko g. 1460.), Marina Krističevida (rodj. oko g. 1460.), Marina Di mit rida (rodj. oko g. 1470 — 1500.), Mihajla B u ni da (rodj. oko g. 1520.), IlijuCrievida (rodj. g. 1511.), Andriju Cubranovida (rodj. oko g. 1500., umro g. 1550.) S ovimi službenici vile hrvatske takmiše se za prvenstvo Spljedan i: Marko Mar ulid (rodj. g. 1450., umro g. 1524.), JerolimPapalid,PlacidGregorijanid,Je- rolim MartinčidiNikola Mat ulid. Nije čudo, da uz ova dva grada upored stupa otok Hvar; znamo da je u ovo doba bilo na njem preko stotinu plemidkih rodova. Hvarani se dapače odlično otimlju za prvenstvo jedan čas sa samim Dubrovnikom. Znameniti su : Hanibal L u c i d (rodj. oko g. 1480., umro g. 1530.), Petar Hektorovid (rodj. g. 1487., umro g. 1572.), Franjo Božičevid (rodj. oko g. 1480.), Nikola Gaza- rovid (rodj. g. 1506., umro g. 1580.). Ovaj poredak imena nede biti suhoparan, ako se unj unese poviestna istina, da ovolikoga i ovako razgranjena sbora pjesnika vedine suvremenih nije Dalmacija ni prije ni poslije imala, da ima traga doticaja izmedju ovih triju sborova plemidkih i iz- medju njihovih pjesnika, i da ugodno spominju povjestnikana slične sveze izmedju odličnih književnih krugova u gradovih Italije. Dalmacija pritisnuta s jedne strane od Turaka stojedih upravo pred vrati gradova, a s druge od monopolno-prosvjet- noga, trgovačkoga i političkoga sustava mletačkoga ostavi sa- momu Dubrovniku ved u drugoj polovici šestnaestoga vieka pjes- ničtvo hrvatsko, da ga s premalim odzivom s drugih strana na- HRVATSKA U XVII. VIEKU. 277 roda na iizkom žalu mora u prosvietljenom sboni svoje vlastele dalje razvija. Osim pojedinih najve(5ih i najslavnijih gradova Italije, neima grada niti u slavenskom, niti u njemačkom svietu u ova dva vieka, da bi kroz sto i petdeset godina sve odličnije družtvo živilo i odisalo za ujedinjeni napredak duševni, kao što je u istinu naš Dubrovnik. U nše duhovitih sborova razdieljena go- spoda čitaju i razpravljaju proizvode drugova svojih. Tu su dru- žine: „Izprazni", „Orlovi", „Razborni", „Smetani", „Nedobitni" natječudi se, da jedni druge nadkrile i da ugodnimi predstavami sav grad u jedan veseli sbor pun sladka života pretvore. Slike stare grčke prikazuju se u dvoru kneževu, a novi život pristupan i najprostijemu svietu podaje se u veselih slikah na liepoj piaci dubrovačkoj. Nikola Nalješkovid (rodj. g. 1510., umro g. 1587.) i Mar oj e Držid (rodj. g. 1520., umro g. 1580.) stiču prv^enstvo originalnimi djeli, a s prevodi staroklasičkimi dolaze Dinko Ranjana (rodj. g. 1536., umro g. 1607.) i Dinko Zlatarid (rodj. g. 1556., umro g. 1607.) u šestnaestom vieku. U sedamnaestom vieku uzdignu se neumrli s\'jetske slave pjesnik Ivan Gundulič (rodj. g. 1588., umro g. 1638.), koji i staroklasičke predmete i narodne obradjivaše, a iza njega nasliedi nečak mu Gjono Palmotid (rodj. g. 1606., umro g. 1657.), nasliedujud u svem veleumnoga ujaka svoga. Neima znatnijega pjesnika kod starih naroda, kojega nebi ma u kakvom obliku bili Dubrovčani u svojih ukupnih sborovih upoznali, neima go- tovo znatnije grčke ni rimske priče, da joj ma u kojem obliku nebi bilo traga i u naših Dubrovčana. Nije to bilo samo u po- jedinih Ijudih, ved u cielom boljem družtvu, čime pravom zaslu- žuje grad ime slovinske Atene. Osim drame razvijala se i lirika i prije drame i u samoj drami skoro izključno jednim smjerom. Potekavši sa vrela bujne trubadurske poezije i crped iz narodne pjesme, nakidena slikami iz staroklasične poezije ukrasi vaše ona sretne časove plemstva dubrovačkoga i dalmatinskoga. Ime „začinke", koje im dadoše stariji pjesnici, nije jamačno postalo inako, ved obzirom na život, komu su služile. Sama jednoličnost lirske poezije, danas nam neo- bična, svjedoči, da Dubrovčani liričkimi svojimi pjesmami nisu toliko tražili neumrlu slavu, koliko da ukrase liepe užitke života svoga. Lirika je dubrovačka cviede, koje je sa životom onoga plemenitoga grada cvalo i svemu životu čaroban miris davalo. 278 KNJIGA DESETA. Istom kulturna poviest, kada sav život dubrovački državni i so- cijalni sabere u dobrih i viernih slikah, biti će jaka predati ovaj miomiris na užitak svemu našemu narodu. Na vrhunac uznese ju opet Gundulid i uzvisi ep osom „Osmana" pjesničtvo svoga grada i svoga naroda do ciene svjetske znamenitosti. Obuhva- tivši gotovo vas sviet onaj, na kojem se kretahu Dubrovčani, raz- svietli ga pjesnik uznesenimi kršdanskimi ideami, pokaza u njem skrajne cilje politike svoga rodnoga grada. Sliedeći s oduševljenjem velikoga talijanskoga pjesnika Torkvata Tassa, koji je opjevao „oslobodjenje Jerusolima" pobjedom krsta nad nekrstom, uznese se naš pjesnik u ovoj velepjesni s jedne strane slavodobitjem poljskim , a s druge razsulom Turske do najuzvišenije kršćanske pjesničke pomisli, da će od poljske sile pasti Carigrad. Iza njega radjaše Dubrovnik samo njegove „imitatore" izmedju kojih stoji na prvom mjestu Gjono Palmotid sa svojom „Kristijadom", po- kazujud ved uvehnujudi cvietnjak dubrovačkoga pjesničtva. Ogledajud se još jednom na Dubrovnik i na Hrvatsku, na- miede nam se bolna paralela. Potresom god. 1667. i strašnim razorom same naravi pao je ovaj cvjetni grad i njegova knji- ževnost, a vatrom užganom od paklenih vojska nevjerničkih iz- goriše toliki samostani prosvjetni po drugih stranah naroda hrvatskoga. Moralo je mnogo vremena prođi i prošlo je više od jednoga cieloga vieka, dok se je zameo trag ruševinam i novimi životnimi ideami pomladjen narod opet nastavio prosvjetna na- stojanja svojih djedova. -^^^pr^ ČETVRTA DOBA KNJIGA JEDANAESTA. (OD GOD. 1700. DO GOD. 1790.) KRALJI: Leopold I. (konac) (1700— 1705). Josip I. (1705 — 1711). Karlo III. (1711 — 1740). Marija T ere zija (1740 — 1780.) Josip II. {1780 — 1790}. BANI: Adam Bacan (1700 — 1703). Ivan Palfy (1704 — 1732). Ivan Drašković (1732 — 1733). Josip Eszterhazi (1733 — 1741). Karlo Bacan (1742 — 1756), Franjo Nadaždi (1756 — 1783). Franjo Eszterhazi (1783 — 1785). Franjo Ballaša (1785 — 1790). I. Karlovačkim mirom počimlje nova doba povjesti hrvatske. Bolji dio zemlje naše izbavljen izpođ turskoga jarma dospje opet pod svoga kralja. Onaj plačni glas o zemlji, da je samo „reliquiae reliquiariim " , više se nečuje, niti si nedajn toga naslova otci naši u svojih saborskih spisih. Sire granice daju našemu narodu od Turaka nesamo oduška, ved je izčeznula ona vječna strava, koja je daleko preko medja Hrvatske tolike pute znala uzrujati na- rode austrijske i Njemačku. Kuda habsburžka stala je s druge strane u tolikoj sjajnosti sa pobjedonosnoga oružja vojska svojih, da se je živo nadala i pobjedam svojih državnih idea, koje su za tim išle, da jedin- stveni sustav državne uprave prevlada u svih zemljah i kraljev- stvih kit^e habsburžke. Absolutna vlast kraljeva imala je stvoriti uz kraljev dvor za sve zemlje centralnu upravu, kojoj nebi smjele smetati osebujnosti različitih naroda i njihovih ustava. Najprije i najnaravnije po ondašnjih pojmovih o jedinstvenoj državi činilo se, da jedna vojska primajud zapoviedi samo od cara i kralja predstavlja jedinstvo svih država habsburžkih. S time počme ved Leopold, a njegovi nasliednici nastojahu i državnu centralizaciju putem uprave provesti. Absolutizam, centralizacija i kabinetska politika odaju glavne karakteristike povjesti zapadne Europe u osamnaestom vieku, napredujud sve dalje do velike revolucije francezke, a austrijska dinastična politika prenosi ih na Ugarsku i Hrvatsku. Koliko su ove dvie zemlje pripravne bile izilazed istom zakrvarene iz dugovječnih ratova, da podnesu nove po kroju zapadnom europejskom priredjene ustave, koliko opet su životne sile imali stari ustavi obiju ovih zemalja, kako se iz borbe za ustav i starodavne povlasti podigla nova životvorna sila: idea narodnosti, a kako je napokon ova idea stupajud bo- 282 KNJIGA JEDANAESTA. žanskim čarom na pozorište povjesti zaniela Hrvatsku i Ugarsku u dvie protivne struje, to će razjasniti ova četvrta doba po- vjesti hrvatske. 1700. Pitanje o španjolskom nasliedstvu obuhvati iza turskih ra- tova sve misli, želje i nastojanja dvora Leopoldova. Čim se je već od trideset godina i diplomatičkimi putevi, ratovi i savezi na riešenje njegovo pripravljao Ljudevit XTV., svatko je slutio, da će poslije smrti Karla II. poslednjega Habsburga na prestolju španjolskom nastati kriza, u koju će pasti ciela zapadna Europa. Karlo II. umre 1. novembra 1700., a okretna diplomacija francezka izvojeva si skoro u poslednji čas u težkoj kraljevoj bolesti opo- ruku, po kojoj ostavlja svoje zemlje u Europi i Americi Filipu anjouvinskomu, drugomu sinu dauphinovu, unuku Ljudevita XIV., premda je austrijska diplomacija sve mogude učinila, da naslied- stvo španjolsko zapane nadvojvodu Karla, drugoga sina Leopoldova. Prvi glasovi o oporuci smutiše i raztužiše dvor bečki, koji se je do poslednjega časka boljoj sredi svoje kude iz Španjolske nadao. Sada je stajao car Leopold pred takovim dogodjajem, koji se samo mačem može riešavati, a znalo se, da sve sile njegovih zemalja i naroda nisu Francezkoj dorasle. Tamo se oko osobe kraljeve savijaše cviet plemstva francezkoga, osobnost ih kra- ljeva primamljuje, država je u toliko ujedinjena, da brže može sabrati sve sile jaka i bogata naroda. Svega toga nije bilo u državah Leopoldovih. U posledujih turskih ratovih izcrpiše se carske blagajne do dna, s no^dmi pokusi financijalnimi nije bilo mogude dopomodi carskoj blagajni, kad su sve zemlje od ratova mnogo pretrpile, i bile su vedinom bez industrije na nizkom stepenu poljodeljstva, a nije opet niti kralj Leopold bio premac Ljudevitu XIV., premda je sretan bio sa svojimi genijalnimi vojvo- dami. Nije u zemljah njegovih niti zadovoljstva bilo, jer je Ugarska podavala znakove nove bune. Strepiti je morao dvor i sbog počimajudega sjevernoga rata, gdje je ratni plamen pre- blizu Ugarskoj lahko mogao pređi u ovo uzrujano kraljevstvo. S^i ovi razlozi dovodiše politike bečke do dvojbe, bi li ki-enuli 1701. u rat, dok nenadjoše god. 1701. na svoju stranu Englezku i Hollandiju u jednoj velikoj alijanciji i njeke njemačke knezove. Priprave ovomu ratu gorko dirahu u živac Hrvatske, jer se je iskala vojska zemlje za daleki sviet tobože po pravu kra-^ Ijevu, da vojska ide kuda kralj zapovieda. U Hrvata opet bio LEOPOLD PRVI. 283 stari običaj otimati se vojevanju izvan domovine, dapače i zakona bilo, po kojih se je to dalo braniti. Dvor je zato Hrvatskoj dokazivao, da se obranom prava dinastije habsburžke na Španjolsku brane takodjer kraljeve sadanje zemlje, koje bi isto tako mogle dođi u pogibelj, ako Francezka u ratu prevlada. Velike nove dade i ne- smiljeno njihovo utjerivanje nije moglo povezati simpatija za ovaj rat. Stališi hrvatski da iztjeraju dade izašiljahu vojsku na po- biranje, što je jednako padalo na glave gospode kao i kmetova, dapače i na susjede prave i nedužne, zato moradoše god. 1702. i703. ustanoviti : tko neplati o jednom roku, neka u drugom dvostruko plati, a ako se uzprotivi i izazove eksekuciju s vojskom, neka plati velikaš sto cekina, a plemid toliko forinti globe. Iz krajine i iz banovine kretahu hrvatske vojske pod vod- stvom princa Eugena na poljane sjeverne Italije, da tamo vojuju na Franceze, s kojimi se drugi rat vodio u Njemačkoj, tredi u Nizozemskoj, a četvrti na moru, na koje su velike pomorske vlasti Englezka i Hollandija bacile svoje impozantne mornarice. Francezka skoro osamljena morade sabrati sve sile svoje na kopnu i na moru, da odoli tolikim neprijateljem. Princ francezki uveden od francezke vojske na prestolje u Madridu, bio joj istina sa- veznik, al preslab da dade i jednoga vojnika izvan svoga kra- ljevstva. U Njemačkoj stupi istina u savez s Francezkom Bavarska i izbornik nadbiskup od Kolna, u Italiji dobi na svoju stranu vojvodu savojskoga u nestalan savez. Da u samoj državi Leopol- dovoj nadje Francezka saveznika, ogledao se Ljudevit XIV. po starom običaju na uzrujanu Ugarsku. Tamo si nadje odlična sa- veznika u Franji Rakoczju II. Ostavljamo veliki zapadni rat, jer su ga god. 1703, skoro 1703. sve hrvatske čete ostavile, da brane domovinu od buntovnika ugarskih, koji su opet badava pozivali Hrvate, neka se s njimi sdruže. Hrvatom bijaše opet zazoran stieg, na kojem su bile za- pisane slobode protestanta ugarskih. Zato se oglušiše Kakoczyu i pristaše uz kralja, premda ih je dosta rana zadanih od kraljeva dvora ljuto bolilo. Njekoliko godina ved prije karlovačkoga mira boravio je vriedni Hrvat Franjo Crnkovid na kraljevom dvoru kao poslanik svoje domovine, da izhodi vlast staru banu i saboru nad vojnom krajinom, naročito nad tako zvanim varaždinskim ili slavonskim generalatom, koji se nalazio u srdcu kraljevstva. Ban Adam 284 KNJIGA JEDANAESTA. Badan obilazio takodjer dvor po više puta, da barem ovoj jednoj želji Hrvatske ved jednom zadovolje. Poslanstva iz sabora podu- pirahu bana i poslanika Crnkovida. Kralj zabrinut od velikoga zapadnoga rata, nije bio voljan ostaviti Hrvate nezadovoljne. Zato je izašiljao poslanstvo na lice mjesta da sve izvide, a carski kapetani uzrujani, što će izgubiti vlast u ovoj zemlji, buniše narod i premamljivahu vlahe iz banovine, obedavajud im na svojem teritoriju liepe šume i polja i jošte novaca. Sve su to činili, da izaslanici kraljevi uvide, da je narodu bolje pod generali, nego što bi im bilo pod banom. Ovako se previjalo pitanje krajine, dok dvoru nepripeče od ustanka Rakoczyeva. Ban Badan doživi jedan dio uspjeha svomu velikomu trudu. Kralj izda zapovied kapetanom varaždinskomu, koprivničkomu, gjurgjevačkomu, čazmanskomu, križevačkomu i petrinjskomu, da narod nebune proti banskoj vlasti (6. juna 1703.), a za mjesec dana izdaje kralj pismo, da se krajina medju Kupom, Unom i Savom predaje pod vlast bana i kraljevstva, i da se varaždinski generalat dokida. Odpisujud saboru 10. jula 1703. veli kralj : „da je svemu svietu kršdanskomu znano, kolike zasluge imadu Hrvati za njegovu kudu, što je ved od vjekova njihova slava i hvala, a osobito se pokaza u turskih ratovih, gdje su žrtvujud sebe i djecu svoju neumrlu slavu imenu svoga naroda" ostavili, voled stati hrabro pred zjalom vječne propasti, nego li da se neprijatelju predadu. Zato odredjuje, da krajina dodje pod bana. Ali gore od neprilika na valjaše opet carski generali i kape- tani. Medjutim umre mjeseca septembra na nesredu ban Badan, veliki zagovornik i branitelj prava povjerena mu kraljevstva. Sada istom upinjaše se grof Hanibal Heister, general krajine varaždinske, da sabere što više vojske iz krajine, dokazujud kralju i dvoru, da je ban nikada tolike nebi mogao dignuti, zato da se neka povratak krajine pod bana barem odgodi. Leopoldu s druge strane dogorievalo do nokata od sile Rakoczveve, zato uzme tješiti Hrvate, neka dadu što više vojske na Kakoczva, zato da de im dati vriedna bana i riešiti nastale neprilike sbog kra- jine. Sabor hrvatski prista na to, da se razpiše sveobdi ustanak naroda, ali ište najprije bana po volji naroda. Koliko su cienili po- kojnoga bana Badana vidi se po tom, što vele kralju, neka im dade za bana čovjeka, koga mu je pokojni ban preporučio. Ako li on ni- koga nije preporučio, onda predlažu oni sami grofove Gjuru Erdeda, LEOPOLD PRVI. 285 Nikolu Palfva, Petra Keglevida, Ivana Palfja i Simiina Forgača, a kralj neka pazi na to, da bude ban pripadnik ovoga kraljevstva. Vidi se ipak, da se toga boje, da im kralj neda kakva generala za bana, jer unapried prosvjeduju, da nede primiti za vladara, niti mu povjeriti prava ove zemlje, čovjeka, koji je dizao prevrate u novije vrieme i nastojao satirati prava ovoga kraljevstva. Kralj odgovarajući Hrvatom (24. januara 1704.) veli, da je sada ta- 1704. kovo stanje u Ugarskoj, da nemože dokinuti varaždinskoga ge- neralata za ovaj put, ali zato da neka nemisle, da toga nede učiniti, dapače obedaje, da će im dati krajinu, čim bude mir. Za bana im dade po njihovoj volji Ivana Palfja, sada zapovied- nika vojska ugarskih, vojvodu junačkoga i prijatelja i važna čovjeka na kraljevom dvoru. Eatne spreme zagušiše opet sva domada pitanja hrvatska. Ugarska bila je ved duže vremena nezadovoljna sbog pro- mjena ustava i velikih nametnutih dada nedozvoljenih od zako- nitoga sabora. Kipilo je dosta u zemlji, ali do ustanka dodje istom pod Franjom Rakoczjem II., sinom Franje Eakoczja i Je- lene Zrinske, unukom Gjure Rakoczja II. Djed njegov, ban Petar Zrinski, pade od krvničkoga mača, otac mu bude pomilovan, ali izgubi mnoga dobra, očuh Emerik Tokoli, glava velikoga ustanka, odživi poslednje dane u Turskoj, a majka njegova Jelena, raz- dieljena od djece svoje prated Tokolia, živila jošte u Nikomediji u maloj Aziji, kipedi do poslednjega uzdaha života svoga od mržnje na Niemce i njemačku vladu. Franji Rakoczju bilo je onda dvanaest godina, kada je hrabra majka njegova morala predati iza duga obsiedanja go- dine 1688. grad Munkač, pak je s njime i sa starijom sestrom njegovom Julianom odpradena u Beč. Julianu udaše odieliv ju od majke, a njega dadoše na uzgoj Isusovcem, da bude svedenik, što on nikako nije htio biti. Kardinal grof Leopold Kolonid bio mu je glavni skrbnik. Sredom se izkopao iz namienjenoga mu sve- ćeničkoga zvanja, dobio njeki dio svojih zemalja i sretno se oženio. Premda je hinio lojalnost prema dvoru, opet je kipilo srdce nje- govo od osvete pomišljajud na otca i djeda svoga, a živa jošte majka da čami poslednje dane u dalekom azijatskom svietu. Ka- koczy snovaše o ustanku u Ugarskoj u savezu s Francezkom, ali ga uloviše godine 1701. i u Wiener-Neustadt odvedoše. On sretno uteče u Poljsku, odakle je dalje rovao i snovao po Ugarskoj. 286 KNJIGA JEDANAESTA. Glas, da de se Emerik Tokoli, njekada kralj kuruca, vratiti u Ugarsku, potresaše ved god. 1702. srdca starih vojnika, kojim je ostao spomen od njegova vremena, a sliedede godine pronašahu Ugarskom manifest mladoga Franje Kakoczja, koji je pozivao narod „za boga i slobodu" proti „despotičkoj dinastiji" austrijskoj. Ra- koezy napredovaše na čelu male čete u Ugarsku. U ove dane tekla su ona obedanja Leopoldova Hrvatom, da de im vratiti krajinu pod bansku vlast. Prvi početak Rakoczjev činio se u prvi mah ipak dosta neznatan, jer velikaši uz njega nepristajahu, ali kada je 18. septembra 1703. pao Tokaj, mogao je Rakoczy pisati kralju francezkomu Ljudevitu XIV. svomu glavnomu pokrovitelju, da je sada sva zemlja do Dunava na njegovoj strani, a za malo javljahu njegovi prvi doglavnici, da imade do 40.000 vojske i da se stvorila konfederacija za slobodu Ugarske proti kralju. Sada teku opet glasnici Leopoldovi u Hrvatsku, neka dadu sta- liši vojske za obranu kralja i domovine, jer su pojedine čete ustaške zalietale preko Ugarske u Austriju, a ista kruna ugarska morade se seliti iz Požuna, da ustašem nepadne u ruke. Ra- koczy opet s druge strane 18. januara 1704. miloglasno zazivaše Hrvate u bratinsko kolo. Spominje im, kako im njemačka ko- mora zatvorila more, kako im Austrija razkida zemlju, neka samo pogledaju na varaždinski i karlovački generalat i gradove u ruku tudjih generala, prava sramota za ovaj slobodni narod. „Stara slava banska ima sada samo bojadisan titulum", a vlast mu je stegnuta na malo županija. „Sjetite se tolikih heroičnih rodova vaših, što ih Austrijanci satreše: gdje su vam Zrinski pro- šla vedi ime vašega naroda po svem svietu? Gdje su vam Fran- kopani jaki stupovi za obranu domovine? Nije mirovala pohlepa austrijska svojim despotičkim vladanjem, dok prvake kraljevstva neučini mučenici predrage domovinei' Ovaj sjajni proglas nenadje odziva u Hrvata, te mu odgovore, da nisu voljni protestantizam podupirati, proti komu se tako dugo u svojoj zemlji bore. Kao što je svaki put bilo, tako se i sada pitanjem o slobodi prote- stanta Hrvati odlučiše od ustaša Magjara. U početku god. 1704. mjeseca januara udare ustaše sa dviju strana u Hrvatsku. Najprije provale u Medjumurje i čitavo popale do grada Čakovca prietedi istomu Varaždinu, koji bi onaj čas bili mogli zauzeti, da nije duhnuo topliji vjetar i razlomio led na Dravi. Druge čete prodru u dolnju Slavoniju na Viroviticu i JOSIP PRVI. 287 osvoje jedan dio zemlje. Ban hrvatski s vojvodom Petrom Ke- glevidem u martu predje Dravu, potuče ustaše na više mjesta, a onda predje u Slavoniju, da neprijatelje odanle iztjera, što mu brzo i sretno za rukom podje. Istom poslije slavne obrane zemlje liade se Ivan Palfy uvesti na bansku stolicu saborom u Varaž- dinu (15. marta), dakako velikim slavjem kao pobjedonosni pri- iiosnik mira Hrvatskoj. Susjedna Štajerska bila je takodjer presretna, da su ustaše bačeni iz Medjumurja od njihove saveznice Hrvatske. Ali bududi ia su ustaše jošte provaljivali u Štajersku, zaištu stališi te zemlje vojne pomoći u Hrvata, što im ovi i dadoše, te i odanle Ugri jzmaknuše. Kralj Leopold nadje povoda, da za ova djela Hrvatom nahvali, što nisu prihvatili poziva Kakoczvevih, a odbili su ga )d svoje domovine i donesli pomoć austrijskim zemljam, zato )pet potvrdjuje sva njihova stara prava, dana im od njegovih )redšastnika „priznavajud njihove neumrle zaslugei' Medjutim se rat u Ugarskoj nastavljao s izmjeničnom sredom. L'arski dvor nastojao je s mnogimi koncesijami Rakoczvu i Ugar- ;koj ponudjanimi učiniti ovdje konačni mir, a ozbiljno ga po- nagahu njegovi saveznici u španjolskom nasliednom ratu Englezka Hollandija. S druge je strane opet Ljudevit XIV. obilnom lovčanom pomoćju podržavao E,akoczya, da šapne austrijsku silu i Ugarskoj, da ju laglje na zapadu uzmogne polomiti. Leopold n'edoživi kraja ustanku, vec ga ostavi u najviših valovih 1705. ližudih se nad Ugarskom i Erdeljem, a o nasliednom ratu stizahu jpravo tužni glasi, kada smrt šatre cara Leopolda 5. maja 1705. ir. Josip I., najstariji sin Leopoldov, bio je istom dvadeseti lest godina star, kada je iza otca sjeo na prestolje. Hvale ga uvremenici, da je pokazivao svojstva za brzu, krepku i odvažnu adnju, a srdce da ga je vuklo za vojnom i vojvodskom slavom, iojoj da je donosio dosta bistrine i odvažnosti daleko više od •tca svoga. Vladanju naroda svojih pravo rekudi nije niti do- pio radi velikih ratova, koji izpunjuju cielu kratku njegovu vla- lavinu. Koliko opažamo vladalačtva njegova u Hrvatskoj, vidjamo ja u okviru duha onoga vremena strogo po, tridicijah kuče nje- gove, a tako je i drugdje vladao. 288 KNJIGA JEDANAESTA. Španjolski naslieđni rat nadje mladi kralj skoro na kulmi- naciji razpaljen. Mladji brat Karlo bio upravo na putu, da uljezne kao kralj u Španjolsku. U Njemačkoj bilo je sretnije carsko i savezničko oružje, ali buna naroda u Bavarskoj morade cara smutiti. U Italiji i u Nizozemskoj valjalo je rat nastavljati, a Ugarska bila skoro sva za Rakoczya. Josipu je bila prva misao, da učini mir s Ugarskom i Kakoczjem, samo zato, da uzmogne uspješnije nastavljati naslieđni rat, kojim je kuda njegova kanila dostidi sve vlasti nad zemljami krune španjolske u Europi i Americi. U Ugarskoj bila je velika stranka osobito izmedju biskupa i velikaša, koji su bili presiti rata i gotovi na pomirbu, nadajud se po davnom načelu vladajudem u Ugarskoj : „novus rex nova lex" (nov kralj daje novi zakon), da de ovaj kralj obdržati ono, na što je pri krunitbi prisegao. Mnogi se izjaviše očito za mla- doga kralja, a palatin u svojoj poslanici proglasi izdajicami do- movine one, koji pod krinkom borbe za slobodu Ugarsku upro- pašduju, kada se kralj s uljikovom grančicom mira narodu pri- bližava. Buntovnici poduprti od Francezke nesamo da neprihvatiše kraljevih ponuda, ved pod simbolnim grbom ujedinjenih svih triju i, vjera u zemlji : katoličke , luterske i kalvinske sjediniše se s ' devizom: „sjedinjuju se da se brane", da bude „slogom vjera ni oživotvorena sloboda Ugarske'.' Sve to zaključiše u svojem saboru " ' u Sečenu septembra god. 1705. Hrvatskoj dopadaše tako i pod novim kraljem težka zadada, ' da brani sebe i kudu habsburžku od buntovne Ugarske. Čim je Josip zasio na prestolje izasla sabor hrvatski poslanstvo, koje : i mu je donosilo glase, da mu zemlja daje vojske i da de mu ; j ostati vierni, ali da neka izpuni obedanje otca svoga o varaž- \ i dinskom generalatu i neka ga sklopi s majkom zemljom. Znajud da s Ugarskom mir ugovara, zamole ga, neka nezaboravi na prava hrvatska, a naročito da nedira u pravo katoličke vjere u našoj zemlji. Da je kralj Ijubezno primao vierne Hrvate i dobro im obedao samo se sobom razumije, ali se ved sada javlja jedna unutarnja rana, kojoj je kralj bio povodom. Osobiti ljubimac njegov ban Ivan Palfy bio mu je koristan kao hrabar i odličan vojvoda u Ugarskoj, a banovinu ostavi na brigi zagrebačkomu biskupu Mar- tinu Brajkovidu. Badava opominjaše sabor bana, da se sjeti prisege svoje i da dodje u kraljevstvo, jer da ved njeka gospoda uz Dravu JOSIP PRVI. 289 pristajući valjda nz buntovnike ugarske nede da plate dada, jer bana neima da sudi i redi u zemlji. Hrvati istina postaviše na Dravu tako jaku vojsku, da su prepriečili provalu buntovnika u svoju zemlju, za što im kralj jsobitim laskavim pismom zahvali 15. februara 1706., ali odsut- 1706. Q0st banova stvarala je gorku situaciju. S jedne strane dolažahu izvjestni glasovi, da se Turci saveznici buntovnika spremaju na Hrvatsku, stališi razsipahu novaca, da što više uhoda obadje su- sjedne turske zemlje, a u gradove na Savi moradoše postaviti :ete i osigurati obranu, ter susjedne austrijske zemlje zamoliti za municiju i novčane pomoći. S druge strane dolaziše glasi, ia bi fran( ezko-španjolska vojska imala udariti na jadranskom noru. Hofkriegsrath doduše nije pravo vjerovao, da bi to moglo }iti. ali im ipak svjetuje, neka paze i stoje porazumni s car- 5kimi generali uz more. Uz sve to kralj sveudilj ište pomodi u L'garsku, a bana im drži u Ugarskoj. Sabor hrvatski u toj ne- rolji dade vojvodstvo Ivanu Draškovidu i nalaže mu, da slobodno jredje Dravu po zapoviedi banovoj, ali preko Mure da nesmije, i ako bi ban zapoviedio vojevanje preko Mure, neka ga nesluša. ro poruče i kralju, jer da je ova zemlja u najvedoj pogibelji, )ak da neka zapoviedi banu, da dodje kudi. Ban je opet biesnio i lokazivao im, da gaze bansku čast, a stališi odgovaraju, da ju )ni dapače hode uzvisiti i nepopustiše, dok se na ljeto mjeseca ula 1706. ban nepovrati u domovinu. Donio je saboru u Va- •aždinu, komu je sam predsiedao, opet novo laskavo pismo od iralja ; sam je razlagao, kako je on potreban kralju u ovom ratu koliko je to dika za Hrvatsku, da je njezin ban tamo kraljev (lavni vojvoda. Sve to nije udobrovoljilo Hrvate. Oni upravo ape kralju, neka načini ved jednom mir s Ugarskom, da padnu -olike napasti s naše zemlje. Radilo se upravo o miru, a sve- edno se spremao rat. Hrvatski sabor pozvan po kralju izabere ivoga poslanika protonotara Gjuru Plemida, da zastupa ovo kra- jevstvo kod ugovaranja mira zajedno s kraljevimi poslanici. Do nira nije došlo, ved ban opet odleti u Ugarsku, te je sabor 1707. Morao predati vladu biskupu zagrebačkomu, a vojsku je imao vo- liti grof Petar Keglevid. Početkom maja 1707. stane saborovati knez Rakoczv sa svojimi pristašami na koromskom polju kod Onoda. Smaknuvši ivoje protivnike naviesti Rakoczv, a skupština prihvati, da se (Smićikiaa : tovjeat hrvatska. U.) li/ 290 KNJIGA JEDANAESTA. kuca habsburžka skida s priestolja ugarskoga. Ugarska daje se pod okrilje tudjili vlasti, svi Ugri, koji se za dva mjeseca kon- federaciji nepokore, imadu se smatrati izdajicami domovine, svatko ih smije progoniti i imetak im oteti, a sva vlast nad kraljev- stvom prelazi u ruke Rakoezveve. Znajudi ban Palfy ove osnove konfederata požuri se u Hrvatsku, da sabere oko sebe sabor (31. maja). Stališi zbilja osjećajući veliku pogibelj, dadu ovaj put toliko vojske, koliko jošte nijedan put. Vojsku neka vodi ban, a kralj će ju plaćati. Uz bana ce zapoviedati grof Ivan Draš- kovid. Podjedno izda ban na ime kraljevstva hrvatskoga svetčani protest proti zaključkom onodskim i proti nametniku Rakoczyu. 1708. Car Josip pokuša još jednom javnim državnim saborom iz- miriti nezadovoljne Ugre, pokazajući dosta pripravnosti, da po- tvrdom prava i povlasti učini kraj krvavomu gradjanskomu ratu. U sabor taj na 29. februara 1708. sazove i Hrvate, da pošalju svoje nuncije. Dugo ved nije bilo takova sabora, zato sabor hrvatski sabire sve mogude svoje nevolje, da ih digne kralj s naroda. Ištu potvrdu svih povlasti i ustava ovoga kraljevstva. Velika tegoba bijaše, neka kralj neište, da proti pravu svoje zemlje vojska hrvatska izvan domovine ratuje. Da su opet za- klinjali kralja, neka ved jednom pitanje „od sto godina" o krajini varaždinskoj rieši, to je jamačno nasludivao svatko, koji je kroz poslednje stoljede pratio tegobe sabora hrvatskih. „Neka im kralj vrati, što je njihova vlastita svojina, što im je vec otac njegov Leopold bio odredio na povratu, kada su Turci preko Save bačeni, pak ovaj kraj time gubi narav krajine'.' Sve su to iskali od kralja, i molili su svoje sudrugove stališe ugarske, neka svoje prošnje s njihovimi kod kralja sdruže, „da se teda negda ipak još tečajem ovoga sabora" ova njihova gorka rana izviđa. Pitanje o krajini uzvitla se opet izmed dvora potrebna pomodi hrvatske i izmedju Hrvata nazirudih u njem osiguranje obstanka svoga. Na onu odluku Leopoldovu od god. 1703. napnu se otci naši kao na sidro spasa. Nisu niti novca štedili, kako vele nji- hovi neprijatelji, a oni sami to priznaju, da niti toga sredstva nisu štedili, da postignu svoje sveto pravo. Uzrujali se opet carski generali, da svoju vlast na krajini neizgube. General varaždinski grof Sigbert Heister sabra sve mogude i nemogude dokaze, da kralj toga za boga miloga neka neučini. Prije svega dokazivaše, da se ovaj narod zove „krajišnici," živudi JOSIP PRVI. 291 na prostranom teritoriju, da se neda ni pomisliti, da bi od njega tkogod mogao i smio kmeta ili seljaka učiniti, da gospodinu svomu kakvu daću daje. Njemački general upiraše se naročito na privilegija dana vlahom u varaždinskoj krajini. „Cielo rimsko carstvo, da je s ovim narodom ugovaralo, kada je prelazio pod okrilje austrijske kude. Carstvo da je doprinosilo za njihovu plaču tako zvane „Romer-Manaten*, a kada su u carstvu nastale smutnje^ preuzeše taj teret Štajerska i Koruška kroz dugo vremena. Ugo- vori s ovim narodom da se nalaze u arkivih i kod samoga na- roda potvrdjeni redom od svih rimskih careva, te ih ovaj narod kao svetinju čuva u ruku svoga biskupa, te se nikada neotvaraju bez velike svetčanosti. Narodu ovomu da je dana zemlja izmedju Save i Drave na vječna vremena. Bile su tuda večim dielom šume, a on ih je prokrčio i učinio gradove, sela i vinograde velikim trudom i naporom, te bi bila nepravda oteti ovomu na- rodu zemlju ugovorom posvećenu, bez narodne privole ili da se unatoč njegovim vojničkim slobodam učini seljakom ili kmetomt' Ovomu narodu pripisivaše njemački general sve one strahote, što u povjesti pod imenom turskih dolaze, upozorujuč kralja, neka se spomene na one polumjesece na crkvah štajerskih i ko- ruških, koji su pokazivali dokle se sve danak Turkom plača. Kada ih je carska vlada u prijateljstvo pridobila, onda su po- i^tali obrana nesamo Hrvatskoj več i austrijskim carskim zem- ljani. Ako li se s ovim narodom sada inače bude postupalo, prebjeći će k Turkom i roditi će se opet velikr nesreća. Neka promisli car, da ih ustaše ugarski uzalud zovu na svoju stranu. Neka se boji kuća habsburžka, da se ovaj narod proti njoj ne- uzpali, pak da Turci s ovim narodom cielu krajinu neposvoje. Kralj da je istina bog kraljevstvu hrvatskomu „po nepravdi" kra- jinu obećao, a kraljevska se rieč nemože gaziti, zato da se neka ovo pitanje odgodi. Ove obrane krajine upiruće se naročito na privilegija vlaha od god. 1G30. moradoše Hrvati odbijati. Da krajišnike gospoda hrvatska nežele kmetovi učiniti, to pobijaju time, što već imadu vlaha na svojih imanjih pod svojom vlasti, pak nose manje terete nego li krajišnici varaždinskoga generala. Pozivahu se na jasne zakone i prisege kraljeva od Rudolfa do Leopolda. Njemačko carstvo da si nije nikada prisvajalo niti si sada neprisvaja kakvo pravo na zemljište kraljevstva hrvatskoga. Niti sa Štajerskom 292 KNJIGA JEDANAESTA. da Hrvatska nije nikada takva saveza sklapala, da bi joj dala ma kakvo pravo na svoju zemlju. Ako li se oslanjaju protivnici na kakva privilegija vlaha, ta da nisu po Hrvatskoj priznata, a kašnjimi su zakletvami kraljevimi porušena. Ako su vlasi gdjegod krčili, nisu svoju zemlju, već svojinu gospode hrvatske. Zazivljuci njemački general pravdu božju i ljudsku, izazivlje Hrvate na ovako vu obranu: „Dakle to bi })ila pravda, da mi branitelji kršćanstva dobijemo to za nagradu, da nekadanjim na- padačem na našu zemlju i na kršćanstvo sada našu otčevinu u plien damo. Tako bi se izvršivale svete rieči naših kraljeva i njihova pisma, da neće otudjivati od ovoga kraljevstva niti od podanika njegovih njihova dobra, da će im ga vratiti. Tako se generalu neznatan pričinja narod hrvatski, koji je kroz tolike vje- kove navale Turaka i njihovih suvojnika vlaha suzdržao kao pred- straža kršćanstva, da mu sada viernost i zasluge vlaha tkogod još predpostavlja. Hrvati se neboje prelaza vlaha u Tursku, jer bi im tamo preveć zlo bilo, a nadaju se u pravdu božju, da će se razmaknuti krajina i preko Save, nadaju se, da će se opet osvo- jiti Bosna, pak će se dati Hrvatom , što im po bogu i pravu pripada. Zalostno je — završuju — da tolika kraljevska obe- ćanja i prisege iza punih sto godina njim pomoći nemogu, da do svoga dobra dodju, gdje ima toliko rodova hrvatskih, koji moraju gledati, kako se drugi po njihovom dobru šire i bane'.' Kraljevski dvor kao da nije niti čuo ove, niti mnogih drugih tražbina hrvatskih, jer je sve svoje misli samo oko toga svodio, kako će primiriti Ugarsku i sabrati novu vojsku za španjolski nasliedni rat. Sva unutarnja pitanja moradoše pred timi uzmak- nuti s pozorišta. Nije niti pitanje umirenja bune ovim saborom napredovalo. Knez Kakoczv s porugom odgovori na poziv pala- tinov da dodje u sabor, a protestanti i kalvini digoše sbog vjere toliku viku, da su ista kraljeva pitanja pred njihovimi izčeznula, te se tako rekuć ni valjano u saboru nerazpravljala. Knez Rakoczj dobi istom sada odlučno povladjivanje i pomoć francezku. Bilo je kojekakvih inžinira i stratega poslanih od Lju- devita XIV. u taboru kneževu, samo premalo novaca a vojske nimalo nije dolazilo. Sto je buntovni knez erdeljski s carem ruskim Petrom velikim ugovarao i sa Švedi, to je donielo nešto užasa njegovim neprijateljem, ali knezu samomu pomoći ništa. Grlavna je. bitka bila kod Trenčina 4. augusta 1708., gdje su Rakoczju JOSIP PRVI. 293 carevci razsuli svu vojsku, te se od toga udarca nije mogao oporaviti. Veće bitke u ovom ratu neima, van što stotina manjih 1709. taru jadni sviet, željan zato mira o kojem se pune dvie godine s jedne i druge strane razpravljalo. Napokon povjeri god. 1710. 1710. kralj taj posao ljubimcu svomu banu Ivanu Palfyu, znancu Ra- koczvevu i mnogih ustaša, poštovanomu vojvodi i državniku. On se najprije s pojedinci razgovaraše, a zatim ugovori sastanak s Rakoczvem, jer da \iše vriedi ura razgovora nego li stotina ura pisanja. Primirje na sve strane i sveobća volja za mirom uzlo volji dosta Rakoczva. Konačni mir učini u Szatmaru 1. maja 1711., im, u kom car daje sveobcu amnestiju i slobodu vjere. Josip nedo- ži\i toga mira. Dok si je ban hrvatski sticao vience slave i kao vojvoda maršal i kao pomiritelj kralja s Ugarskom, nije dakako niti do- lazio u banovinu, več samo pisma njegova ištuda pomodi za kralja i zaklinjajuca po više puta, neka se za boga nezamjere kralju. Težko je bilo odbiti molbe takova bana, koji je bio toliki miljenik kraljev, da su mu kćeri iz kraljeve osobne blagajne miraz za udaju dobivale, a još teže dići rat na njega u Hrvat- skoj zato, što vojuje za kralja u Ugarskoj. Došlo je ipak do očita razdora u saboru. Sabor je više puta iskao bana, neka se vrati kući, da učini red po svojoj dužnosti u povjerenom mu kraljevstvu, iskaše dapače od kralja, neka ga šalje kući, a vojske ni jedan put toliko nepodaše, koliko je kralj iskao, niti joj ne- dadoše Muru pregaziti, da nevojuje izvan domovine, već da brani zemlju na Muri i Dravi. Mnogo žalostnih posljedica pokaza se u zemlji samo zbog od- sutnosti banove, nesamo što je sud i pravda izčezavala iz kra- ljevstva, već su nastali dvojaki nemiri : razdor med ju plem- stvom i velikaši, i buna na krajini. Tobože da neredom u Hrvatskoj bude kraj, iznesu ih njeki velikaši hrvatski god. 1708. pred sabor ugarski i zametnu time silnu svadju sa izaslanici sabora hrvatskoga. U odsutnosti banovoj bila je uprava u ruku podbana, a sudstvo u ruku protonotara. Podban bio je od starine veliki župan križevaćki i zagrebački, a bio je uviek samo plemić, iza- bran u saboru od samoga bana, komu je bio desna ruka u upravi. Sada predlagahu velikaši, da se to promieni, da to bude koji od velikaša; jamačno su dokazivali, da bi velikaškim preimuć- tvom dobila uprava sigurnost i potrebiti ugled. 0 protonotariatu 294 KNJIGA JEDANAESTA. predlagahu, neka se protonotar ili iz Ugarske uzme ili još jedan imenuje, a ako nebi bilo suda banskoga i protonotarova u Hrvat- skoj, da bude slobodno iskati si pravdu u Ugarskoj. Biesni i razdraženi prosvjedovaše proti tomu saborski izaslanici i proto notar, i donesoše stvar god. 1709. pred sabor hrvatski, gdje su nesloga i razdor dolazili do tolike sveobce uzrujanosti, da onaj čas i najmirniji ljudi nemogoše do mira dođi. Petar Keglevid, namjestnik banov, primirivaše neka jedan drugoga neobtužuju, jer da ovako obtužujuc se članovi sabora jedan drugoga, drugi tredega, tredi četvrtoga, razsipati če cielo državno tielo. Nehtjede plemstvo nikako popustiti, ved se pod predsjedanjem podbana sabere u posebni sabor, dok velikaši nepopustiše, te se opet god. 1710. u jedan zbor sastavi cjelokupni sabor gospode i plemstva hrvat- skoga, a kralju de dokazati sva prava podbanska iz posvedenih starih zakona. Plemstvo -velikim naporom opet spasi svoju do- movinu od otudjelih velikaša i nasilja Ugarske i kraljeva dvora. Odsutnost banova davala je povoda nemirom na krajini banskoj, a stranom i križevačkoj. odakle su neopisiva bogogrdna razbojstva po turskom načinu više puta preletila dobar dio zemlje. Griešili bismo, da sve te griehe na banova pleda navalimo, kada je bilo dosta drugih razloga, izmedju kojih spominjemo : suro- vost naroda, vječni rat u daljini, iz koga su došli mnogi bje- gunci, a najviše pobudjivaše tamo nemire novota organizacije zemlje od tudjih neuputnih ljudi. Spominjemo za primjer Liku, gdje su se nemiri izrodili u očitu i krvavu bunu ved od god. 1701. tako, da je narod povjerenike komore austrijske grofa Antuna Coroninia i baruna Fridriha Rambschissela pobjegle u crkvu na oltaru zaklao. Istom kad su se Ličani grozili, da de u Tursku pobjedi, pusti ih komora austrijska pod vladom vojničkom, koja ih nije toliko s dadami davila, i primire se god. 1711. Josip L nije ostavio Hrvatsku zadovoljnu, mira s Ugarskom nije doživio, a na zapadu europejskom očevidno su bile sve stranke malaksale od rata. Sina nije imao. da mu ostavi pre- stolje, ved samo dvie kderi. za koje je smišljao pragmatičku sank- ciju, ali je nije izveo. Umro je 17. aprila 1711. : KARLO TREĆI. 295 III. V Karlo III. boravio je u Španjolskoj kada mu je stariji brat iznenada umro. Nije bio jošte navršio dvadeset i sedmu godinu, a već je pretrpio bio dosta i izkusio toliko gorčina. Po na- ravi sličan otcu svomu, nadmašio ga je ipak kriepčinom tiela i okretnošču duha, veselije i Ijubeznije občenje s podanici nije bilo prilično hladnoći Leopoldovoj. Obljubivši španjolsku zemlju i obi- čaje, i nadajući se baštini ovoga velikoga kraljevstva, okruži se odličnimi Španjolci, čega nisu rado gledali njegovi njemački ministri osiedjeli u službi otca i brata njegova. Spanjolsko-nje- mački savjet na kraljevom dvoru odvodio je politiku habsburžku na takove daleke puteve. na kojih se je preriedko mogao susre- tati kralj sa željami svoga kraljevstva hrvatskoga. Ved od god. 1708. nevidje Karlo otca, ni brata, ni zemalja vladanih od njegove kuće. Kada je u osamnaestoj svojoj godini ostavio Beč, predje najprije u Portugalsku, gdje se je imao ože- niti s princesom kralja portugalskoga, novoga saveznika njegova otca, a odanle istom da provali u Španjolsku. Sa obala Nizo- zemske krenu holandezko-engiezko brodovlje prateći novoga kralja 26. januara 1704. put Portugalske i dospje iza duga i težka puta u Lisabon, gdje mu je medjutim zaručnica na kozicah umrla, te je zla slutnja umah u početku hvatala u dušu mla- doga Habsburga, koji je čameć u glavnom gradu Portugalske dočekao i smrt otca svoga, te je istom iza dviju godina (oktobra god. 1705.) mogao unići u Barcelonu, glavni grad Katalaunaca, svojih odlučnih pristaša. Njihovom pomoćju unidje kano kralj špa- njolski u Madrid 21. juna 1706., ali samo za kratko vrieme od pet- deset dana, te je opet morao pobjeći u Barcelonu, gdje je slabom srećom s malo nada čamio sve do smrti brata svoga Josipa, boreći se punih pet godina, da se občuva na ono malo kata- launskoga zemljišta. Imajući nasliediti brata scienio se sretnim, što je tako potajno iz Spanije utekao, da ga nisu mogli njegovi neprijatelji uloviti. Pošto je primio u Frankfurtu pred božić njemačku krunu uljeze istom 25. januara 1712. iza tolikih jada 1712. i nevolja u svoju austrijsku priestolnicu. Dok je mladi kralj na putu boravio, vladaše mati carica Eleonora. Dolazku kraljevu zaključi hrvatski sabor poslati u Beč sjajnu deputaciju vodjenu od bana. Uz bana imali su poći biskup za- 296 KNJIGA JEDANAESTA. grebački Mirko Eszterha/i, banski namjestnik grof Ivan Draškovid, grof Petar Keglevid, više grofova Erdeda, barun Krsto Delišiniunovid i više odličnih plemića. Magjarora bila je trn u oku ova depu- tacija, medju njimi kipio je jošte duh bune Rakoczjeve, koja je ove godine istina javno utrnula, ali se je pravo rekud samo sili pokorila. Velikaši zemlje i njeki crkveni dostojanstvenici ostali su jošte u sumnji pred kraljevim dvorom, premda su javno oprost i amnestiju dobili. Nepouzdanje izmedju kralja, kojega su dinastiju Ugri bili javno svrgnuli pred malo vremena, i izmedju Ugarske bilo je očito, premda je mir s mnogimi garancijami pred nje- koliko mjeseci bio sklopljen, ali od novoga kralja nije jošte bio potvrdjen. Knez Rakoczy prešavši u Poljsku nije ga priznavao, a većina njegovih pristaša polažud prisiljena oružje nije vjero- vala, da de kuda habsburžka održati što je obedala. Ova situacija u Ugarskoj pritisnu bečki dvor, da se opet nasloni nesamo na oružje hrvatsko, kako je ved toliko puta učinio, ved da si na pravu hrvatskom podigne novi bedem, iza koga bi se kuda habsburžka mogla za vjekove obraniti. Depu- tacija hrvatska nije mogla, kako je želila odmah pođi u Beč, ali zato njeke poglavice njene spremiše čin, s kojim bi mogli stupiti pred novoga kralja. Biskup Eszterhazi bio je kao i prije njega glave njegova roda u svezi s kraljevim dvorom. Njemu je mogla biti najbolje poznata briga Habsburga, da stalnim za- konom 0 nasliedstvu ugasnu za uvieke nemiri ugarski, njemu nisu bila tajna nastojanja Leopoldova i Josipova, da i tankoj krvi habsburžkoj izrade pravo nasliedstva na sve zemlje. On otvori sabor u Zagrebu dne 9. marta 1712. Biskup prvi digne glas svoj, neka narod hrvatski pomogne kudu austrijsku, da joj budu sva kraljevstva nasliedna. „Kada se je junački ovaj narod — reče biskup — za spas kršdanskoga svieta predao mužkoj lozi, neka u ovih tiesnih okolnostih preda sudbu svoju vladarom po- teklim od tanke krvi austrijske. Dočim o tom smišljaju Česi i Ugri, morati de oni poslije njih to učiniti. Time de opet vedu ljubav i zahvalnost vladarovu štedi narod hrvatski, čim vedu privrženost pokaže vladaru i rodu njegovu i druge narode pre- teče u podpori vladajude kudei' Ovaj govor mnoge od stališa zateče, ali poslije trodnevne razprave bude jednodušno primljen zakon o nasliedstvu iz tanke krvi austrijske ili hrvatska pragmatička sankcija. I KARLO TREĆI. 297. Hrvati primaju za vladara onu princesu austrijsku ili njezin odvjetak, -koji vlada Austrij om, Staj ers kom. Koruš- kom i Kranjskom i stoluje u Austrijit' Sto jih je sklo- nulo na to, da se odriču, kako vele „one slobode, koja im je dana i u poslednjem krunitbenom zakonu, da slobodno biraju Dovoga kralja iz druge loze, ako mužka loza izumre'.' U ovaj Čas je to bilo moguee. jer su iza Josipa ostale samo dvie kčeri, a od svega mužkoga roda stoji još samo Karlo. Sto će biti, ako i on bez mužkoga odvjetka umre? Tako se pitaju Hrvati, pak si odgovaraju: ,Bez dvojbe će postati izborno onda kraljevstvo pozorištem krvavih i groznih ratova, ognjište prevrata, koji će uništiti dobrobit gradjana i podati domovinu u neizbježivu pogibelj od inostranih knezova, možebiti tirana naših. Bez vodje, bez kralja, po volji silnika postupati će se s nami, mi ćemo biti podjarm- ljeni, prezrena naša prava, naše slobode i preimućtva našega naroda. Nije daleko ovakov primjer, po primjeru Poljaka izabi- rućih slobodno kralja propadati ćemoi' Od toga se nadaju spasu, ako primu vladaricu prostranih austrijskih zemalja. Znali su dobro otci naši, kakove su misli o tom pitanju u Ugarskoj. „Neka nas to neplaši — vele — što imamo savez s Ugarskom. Mi smo saveznici a ne pokornici njihovi, svoje nje kada imasmo a ne Ugre kralj e i nije nas sila niti robstvo U grom podala, nego slo- bodnom voljom pokorismo se ne kraljevstvu već kralju njihovu. Njihova kralja priznajemo, dok bude austrijski. U protivnom slučaju nećemo da čujemo kakvu slobodu izbora, niti prieku nuždu da za Ugarskom nerazriešivo stupamo. Slobodni smo a ne robo vit' Od kralja ištu Hrvati potvrdu svih svojih starih sloboda kraljevstva, a na prvom mjestu izmedju pojedinih želja stoji utjelovljenje krajine. U deputaciju budu izabrani : Mirko Eszterhazi, biskup zagrebački, banski namjestnik grof Ivan Draš- ković, barun Krsto Delišimunović, zapovjednik na krajini i Gjuro Plemić, protonotar kraljevstva. S velikimi nadami o budućoj sreći domovine, što će joj do- nesti ovaj zakon, krenu hrvatska deputacija mjeseca aprila ravno u Beč pred priestolje kraljevo. Kralj ih primi neizmjernom pri- jaznošću, a ministri njegovi natjecahu se, tko će od njih Hrvate ljepše primiti. Dvor se je živo nadao, da će poslije Hrvata Ugr i. 208 KNJIGA JEDANAESTA. primiti zakon o nasliedstvii tanke krvi. Ali se ljuto prevari. Čim je 0 tom glas u Ugarsku dospio, upravljahu velikaši upit na samoga kralja, da li su Hrvati možebiti s njime porazumno radili, gdje su voljni priznati kralja ženske krvi, koji će posje- dovati Austriju i u njoj stolovati, a uz to da posjeduje Štajersku, Kranjsku i Korušku. Očevidno nasludivahu Ugri u ovom zaključku mogući odpad Hrvata od krune sv. Stjepana. Primas ugarski kardinal von Sachsen-Zeitz piša kralju 10. aprila: da se nada, da kralj nije s Hrvati porazumno radio. Na dvoru kraljevom uzvrpoljiše se tim više na ove upite, što se je približavalo vrieme krunitbe, pak nisu htjeli neprilika s Ugarskom. Zato do krunitbe zamukne ovo pitanje, a Karlo pri- hvati 11. maja 1712. krunitbeni diplom brata Josipa i bude okrunjen. Kralj ipak potvrdi Hrvatom u ime ovoga zakona „sva prava, povlasti, sloboštine pojedinim i kraljevtsvu, obeća vajuć to za sebe i za svoje mužke i ženske na- sliednike" — poslije krunitbe. Time je drugi potrebni pravni dio ovoga znamenitoga zakona izmedju kralja i Hrvata dovršen. Hrvatska pragmatička sankcija dobila je potvrdu kraljevu i stupa u red dvostranoga ugovora iz- medju kralja i naroda po pravu i samostalnosti našega kraljevstva, dočim sabor sasvim jasno iz- riče, da mu pripada pravo odlučiti o nasliedstvu vladaju će kuće. Hrvati samatrahu ovu kraljevu potvrdu kao „diploma securitatis et privilegiorum," a svoj zakon nezaboraviše spominjati kao posebni sve dotle, dokle i Ugarska nije primila pragmatičku sankciju i kašnje jošte spominjahu kao temeljni državni zakon Karlovoj nasliednici Mariji Tereziji. Hrvatski sabor stvaraše si na mjesto starih jada same sladke nade, koje će donesti ovaj zakon. Kralj će učiniti cielokupnu domovinu pod banom sa Slavonijom i varaždinskom krajinom, obnoviti će bansku vlast sa svimi starodavnimi pravi, stara je- dina katolička vjera cvasti će u zemlji, neće biti suda nikomu izvan ovoga kraljevstva; kralj će im dati njihova prava i za- kone, a ne ugarske. U obće sievaju iz sabora hrvatskoga ove godine opet stari jadi, ali tako su obasjani nadami, kao da ih više neće trebati ponavljati. To će moći prozrieti svaki čitatelj, koji bude ogledao i uzčitao spise ovoga sabora, a kako su se nade izpunile, o tom će nas poučiti tečaj povjesti. KARLO TREĆI. 299 Po savjetu svojih doglavnika nepusti Karlo iz ruke pitanje 0 nasliedstvu u Ugarskoj, vec pokuša najprije predobiti za to njeke velikaše, nadajuc se. da ce njih poslije sliediti svi ukupni stališi ugarski. U tajnom viedu predlagahu njeki, da Hrvatom to pitanje u ruke dadu, neka Ugre nagovaraju, da pristanu uz njihov zakon, ali drugi odvratiše, da toliko „samozataje" od Hrvata očekivati nesmiju. veo' neka se sazove tako zvana pala- tinalna konferencija velikaša ugarskih. Mjeseca jula sabra palatin Pavao Eszterhazi u Požunu oko sebe znatnije velikaše kraljev- stva i predloži im pitanje o nasliedstvu tanke krvi habsburžke. Ugri postaviše takove pogodbe, da ih kralj nije mogao primiti. Uz sve to, što kralj nije imao nade, da bi mu Ugri primili novi nasliedni zakon, prihvati on 19. aprila 1713. zakon za kuću 1713. svoju, da sve zemlje habsburžke ostanu pod jednom glavom vla- darskom, ako li mu uzmanjka mužki rod, da imadu pravo nje- gove kčeri, a ako ove izumru kderi Josipove i njihovi odvjetci, i tako dalje druge linije vladajude kuće po redu prvorodjenstva. Ovaj zakon bude samo obvezan za rod Habsburga, a narodom osta jošta za njeko vrieme tajan. Nije ipak dvor mirovao, vec je kucao po više puta na vratih ugarskoga sabora, nebi li mu ovaj zakon prihvatili. Pitanje bi ovo jamačno bivalo još jače na dnevnom redu. da nije bilo velikih vanjskih dogodjaja i ratova, koje je Karlo morao voditi. IV. Gim je Karlo zasio na priestolje njemačko i preuzeo vladu austrijskih zemalja, odmah se od saveza njegova proti Francezkoj odtrgnuše Englezka i Holandija boječi se, da nebi novi car nje- mački sjedinio sa svojimi državami tolike španjolske zemlje. Karlo posla god. 1712. proslavljenoga svoga vojvodu obožavanoga; u Englezkoj princa Eugena Savojskoga u London, da odvrada od toga englezku vladu, ali nije uspio, jer pomorske vlasti nastaviše ugova- ranje 0 miru u Utrechtu i dovršiše ga god. 1713. Tako nepreosta Karlu ino, van da i on ugovori mir u Pas tad tu 7. marta 1714., 1714. po kojem je dobila kuca habsburžka sjevernu i južnu Italiju i Nizozemsku od velike baštine španjolske. Vojske se carske upravo v'račahu kuci iz dugotrajnoga španjol- skoga nasliednoga rata na teret Karlovih zemalja, u kojih ved od 300 KNJIGA JEDANAESTA. dvie godine strašna kuga vladala, osobito u Ugarskoj a dosta i u Hrvatskoj. Hrvati se moradoše boriti nogama i rukama, da se zlo- kobnim carskim regimentom otmu, a pozivahu se na privilegija dana im od Leopolda i Josipa, da nisu dužni davati onakovih tereta za ukonačenje carske vojske, kakove na primjer mora davati Ugarska, pozivlju se na svoje zasluge priznate od carske kude i od svega svieta, napokon vele. da imade na hiljade podanika njihovih, koji danas poslije kuge niti jednoga komada blaga neimaju, glad da vlada u najplodnijih dielovih zemlje. Napokon postigoše po- sredovanjem princa f]ugena, osobitoga prijatelja i zagovornika Hrvata, da su njeki barem tereti pali s njih. Kralj je želio ovaj odmor od velikoga rata upotriebiti na nuždne u državi reforme, zato sazove sabor ugarsko-hrvatski u 1715. Požun za god. 1715., nezaboravljajuc niti ovaj put na pragma- tičku sankciju. Sabor je jošte u tečaju bio, kada li se ved raz- gorio rat izmedju Mletčana i Turaka u Morei i u Dalmaciji. Karlovačkim mirom dobila je bila Venecija Moreu, a toga Turska nije mogla preboljeti. Porta se cielu godinu spremala, te je sviet svašta nagadjao. Mislilo se, da de udariti na ugarske i hrvatske zemlje, da opet predobije ono, što je karlovačkim mirom bila izgu- bila. Zato je Karlo bio bacio petdeset hiljada vojske ved god. 1714. u Podunavlje i Posavje. Dok na jednom neoglasi porta svoju nemilost Veneciji, bacivši joj poslanika u tamnicu, a veliki vezir zadje s velikom vojskom u Moreu i za četrdeset i pet ju dana osvoji. Podjedno krcahu Turci brašna i municije u Biograd, što nije slutilo na dobro prijateljstvo, kako je porta uvjeravala po jJosebnom poslaniku carski dvor austrijski. Godine 1715. biesnio je tursko-mletački rat oko Dalmacije na kopnu i moru. S mora osvojiše Turci otok Sale nedaleko od Zadra, popališe sela. narod odvedoše u roblje, zatvoriše Zadar s mora. dok ih republika pomodju Hrvata dalmatinskih i Crno- goraca odavle neiztisnu. S bosanske strane opet digne paša ove zemlje vojske do petdeset hiljada i haraše grozno po Dalmaciji, sustavi se napokon pod Sinjem, da ga osvoji. Jurišao je grad u sedam dana četrnaest puta. poslednji juriš vele da je potrajao punih pet sati. U najvećoj nevolji dodje gradu znamenita pomod. Upravitelj Dalmacije Angelo Emo pobere posade iz svih gradova i ojača se s Hrvati izvan gradova oduševljenimi za rat, te mu je vojska narasla na petnaest hiljada ljudi. Na čelu naroda KARLO TREĆI. 301 bilo je uekoliko stotina redovnika, vodje im nadbiskup spljetski i biskup makarski. U istinu veličajan momenat, gdje sve svedenstvo vodi podložni si puk u krstaški boj, da neviernoga neprijatelja bace od svetih svojih ognjišta. Ova vojska zadje Turkom za ledja u onaj čas, kada su se oni 15. augusta na poslednji juriš spre- mali. Turci se nadju medju dvie vatre i premda mnogo jači na broju pokušaše uzmaknuti, ali naši ih ljuto progoniše. Nezna se pravo, tko je jače sjekao, da li redovita vojska ili svećenička. Turaka osta na bojnom polju do dvadeset hiljada i svi topovi, hrana i municija. Veneciji spasi ova sjajna bitka Dalmaciju, ali bi bila ovoga puta svejedno propala republika, da nije sklopila saveza s Karlom na zajedničku obranu i navalu. Savez izmedju obiju vlasti bude gotov 16. aprila 1716. 1716. Karlo je stao sabirati veliku vojsku, dao nabavljati mnogo hrane i bojnih sprava, utvrdjivao gradove i namieštao u njih vojsku. Ban hrvatski, prijatelj i ljubimac glavnoga vojvode Eugena Savoj- skoga, bio je vojvoda kod glavne vojske u Podunavju, zato dade kralj za banskoga namjestnika Hrvatom junačkoga Ivana Draš- koviča, koji je umah uzeo iskati od sabora, neka se sav narod digne, da radi oko gradova na Savi, Kupi i Uni po starodavnom običaju, čardaci da se popravljaju, a prelazi voda opet zagra- djuju. Hrana se vozila u gradove na krajini. Svaki čo\^ek do- vozedi hranu dobio povlasti od kralja, da neplača carine ni mit- nice. Sabor odredjuje, da se diže sve živo, što može nositi oružje. Hrvatska pripravi se kao desno krilo razgranjeno uz Dunav i Savu vojene sile Karla III. Njemačko carstvo pruži običnu pomoč, a papa Kliment XI. dozvoli kralju, da pobere za tri godine de- setinu ugarskih i hrvatskih biskupa. Kada je tako sve spremno bilo, zaiska poslanik carski u Carigradu Anselmo Franjo Fleischmann, da Turska vrati Moreu Veneciji. U mjesto povoljna odgovora baci porta poslanika u tamnicu sa sedam tornjeva. Veliki vezir Ali povede dvie sto hiljada vojske prema Dunavu i predje Savu 29. jula 1716. Oko carskoga vojvode maršala princa Eugena bilo je pored bana Palfja više prinčeva i knezova. Sva vojska jaka do šestdeset hiljada namjestila tabor svoj kod Futoka motreči kretanje ogromne turske vojske prema Petrovaradinu, koji je badava pozivao veliki vezir na predaju. Pošto je ban Palfy sa četrnaest stotina konja- nika suzbio i razbio blizu Karlovaca prednju vojsku vezirovu od 302 KNJIGA JEDANAESTA. kakvih četrdeset hiljada, prevede princ Engen vojsku preko Dunava i namjesti ju izmedju Kamenice i Petro varadina. 13. augusta započe iza manjih kreševa velika odlučna bitka i valjaše se u silnom i gromotnom plamenu samo pet sata. Vojska turska uz- micaše, spahije pobjegoše, samo jošte janjičari ostadoše, opirudi se biesnomu maču kršćanskomu. U sdvojnosti baciše se u bitku veliki vezir i aga janjičara da neprežive bitku i obadva poginuše. Turaka osta na bojnom polju do dvadeset hiljada. Tjerajuči ih carevci do Save, desetak ih se hiljada u Savi podavi. Ratna blagajna sa pet milijuna gotovine dopade princu Eugenu u ruke. U sjajnom šatoru velikoga vezira okruženom od petdeset hiljada šatorova pjevaše se isti dan „slava bogu" za sjajnu pobjedu. Ovom bitkom otvori si carski vojvoda put u Banat, u koji je odmah krenuo da ga osvoji. Poslije ove bitke kušahu Turci na raznih stranah svoju sredu, nebi li raztrgali koncentrični napredak vojske Eugenove. Hrvatske čete započimahu na Savi i Uni sretnu navalnu vojnu. Zelja je bila maršalu carevomu, da hrvatske vojske što jače uznemiruju Turke, dokle on u Banatu svoje djelo izvede. U tri vojske bili su Hrvati razdieljeni. Pukovnik Petraš vodio je slavonske krajišnike, na- mještene diljem uza Savu, na utoku Une doticahu se njegove čete s vojskom namjestnika banskoga grofa Ivana Draškovida utaborena kod Kostajnice, a dalje na zapad uz tursku krajinu dosizahu karlovačkoga generala grofa Eabattu. Petraš suzbije najprije Turke pod pašom travničkim, koji su bili preko Save, i navaljivali na Dubočac, Orubicu, Mlaku, Jablanac, Strug i Mačkovac i baci ih preko Save. Poslije petro- varadinske bitke uzme sam Savu na tri mjesta prelaziti i osvoji više mjesta preko Save, naročito turski Kobaš, Brod i Gradišku spasavajud kršćanski sviet, premda ga je ved malo bilo, jer su Turci kršdane, da nepredju na kraljevu zemlju, potjerali preko gora u unutarnjost zemlje. Petraševe kolone polete sada na više strana po Bosni i donesu glas, da su se Turci utaborili do Derbenta. Petraš sam ranjen htjede predati drugomu zapovied. Ali nje- govi vojnici obrekoše mu, da de ga oni u boj nositi, ako li ne- bude mogao konja jašiti. Tako se odvaži. Približujud se naša vojska provale Turci iz tabora najprije hiljada njih na njeke manje brojem konjanike. Naši ih raztepoše tako, da ostala turska vojska nije niti u boj došla. Sav tabor pade Petrašu u ruke. KARLO TREĆI. 303 S jedne i dnige strane Save dodjii gradovi pod zapovied našega kralja. Drašković osvoji najprije tursku Dubicu, onda mjeseca decembra prodre s dvojimi kolonami u tursku Hrvatsku prema Bieloj Stieni, Krupi i Novomu i Staromu Mejdanu i otisnu Turke podalje od granica hrvatskih. Tako se sretno vojevalo i na granicah ličkih. Ovim malim bojem povezaše Hrvati bosansku vojsku, te princu Eugenu bilo lagije osloboditi Temešvar i cieli Banat iza stopetdesetgodišnjega robovanja izpod turskoga gospodstva. Po- 7 mogli su mu i sliedede god. Hl?., jer su suzdržali toliko vojske, f^i7. koja bi bila inače došla pod Biograd, kamo se je Eugen spremao. Na taj grad podje veliki kršćanski vojvoda, praćen simpatijami ciele gotovo Europe, praden od kraljevića Konstantina Sobje- skoga, Emanuela Portugalskoga, Karla i Ferdinanda prinčeva bavarskih i od trideset kneževida francezkih i njemačkih, koji su želili od njega naučiti ratnu umjecu. Kralj njegov ved nije imao odlikovanja, koje bi mu dao, jer mu je ved sve dao bio. Dade mu zlatno razpelo s riečmi: „Razapeti neka bude gene- ralissimus, a vi njegov vojvoda, on de vas voditi k pobjedi'.' Papa mu posla posveden mač i klobuk. Pošao je u slavju osva- jati Biograd. Prešavši sretno Dunav, objedne Biograd i stane ga biti iz sto i trideset topova. Nije ga jošte bio predobio, kada se je primicao gradu veliki vezir iz Niša sa dvie sto hiljada ljudi. Ved su se raznosili glasovi i donosili pred kralja : ostavio je razbor i opreznost velikoga vojvodu, za ledji su mu dvie sto hiljada ljudi, pred njimi nepredobitna tvrdjava, na dvie strane dvie velike rieke, nede modi utedi. Neprijatelji i prijatelji vidješe sudbu kraljeve vojske u ruci božjoj. 16. augusta razvi Eugen bitku na dvie strane i na grad i na vojsku velikoga vezira i izvojeva na obadvie strane presjajnu pobjedu. Veliki vezir ostavi opet sve šatore svoje, a Biograd predadu Turci 22. augusta. Turci uzmakoše iz Mehadie, Šabca, Zvornika i bježahu za ve- likim vezirom u Niš. Porta stane sad ponudjati mir. Karlo ponude prihvati, ali se 1718. je svejedno spremalo na rat s obiju strana, dok se nesastane kongres vlasti europejskih u Požare vcu 21. jula 1718. Banski namjestnik grof Ivan Draškovid bude takodjer pozvan od kralja, da prodje zastupati interese Hrvatske; kralj ipak veli u pismu, da de zastupati Hrvatsku, „koliko je de facto pod nje- 304 KNJIGA JEDANAESTA. ^ovoiii vladom'.' Osim Banata, Biograda i vedega diela Srbije, dopade p o ž a r e v a č k i m m i r o m Karla sva obala desna Save s više gradova. Hrvatska dobije nešto zemlje preko Une. Ovaj mir jest najsjajnija točka vladavine Karlove, na njega je on sam vezao nade najljepše budućnosti svoje kuće, snivajud o tom, da trgovinom na iztoku otvori nove puteve blagostanja svojih zemalja. Tečajem ovoga rata rodi se Karlu god. 1717. kdi Marija Terezija, koja bi po pragmatičkoj'' sankciji imala nasliediti sve zemlje otca svoga. U dvojem smjeru radio je Karlo do svoje smrti, da si kćeri osigura sve zemlje i kraljevstva, s kojimi je on vladao. S vanjskim! vlasti gledao je, da joj ostavi dobre sa- veze i prijateljstvo, a unutarnja država da bude što jedinstvenije vladana i da zatre sva preimućtva zemalja i naroda, koja bi mogla smetati jedinstvenomu, svjetskomu i velevlastnomu polo- žaju Austrije. Za povjest Hrvata stoji svakako na prvom mjestu njegova unutarnja državna politika, jer je sizala u živac ustav- noga i narodnoga života, razmičuć i razvaljujuć stoljetne usta- nove, stojeće na putu novoj ideji centralizirane države austrijske. Već samim požarevačkim mirom pokaza bečki dvor, da mu nije nakana razširiti Ugarsku i Hrvatsku, jer je s nova dobite 1719. zemlje dao upravljati po generalih stojećih dakako pod zapo- viedju Hofkriegsratha, jedno i drugo kraljevstvo umaknuše od ne- posrednoga doticanja s Turskomu. Prema turskomu carstvu sjala se samo carska zastava, a iza nje istom u zadku bila je ugarska i hrvatska. Prava i dosljedna nastojanja za državnim što većim jedin- 1720. stvom započme Karlo odmah prvih dana god. 1720., kada se je riešio neprilika i razmirica s Pruskom i Ruskom. Carski odpisi izadjoše na sve zemlje, da primu pragmatičku sankciju. Kralj reče, da to čini za učvršćenje priestolja, osiguranje nasliedstva i da stalno nerazriešivo sveže kraljev- stva i zemlje, čime će porasti njihovo obće blago- stanje, sreća i mir doći će medju narode, stališe i njihove podanike. Car zapovieda svim saborom, da to pro- glase. Sve zemlje primiše još tečajem ove godine, samo s Ugar- 1722. skom potrajaše razprave dvie godine, te je istom god. 1722. bio dvor siguran, da će ugarski sabor prihvatiti novi nasliedni zakon. Hrvatski stališi pozvani na taj sabor naložiše svojim iza- slanikom, po običaju neka čuvaju prava svoje zemlje, a i ona, KARLO TREĆI. 305 koja su dana Ugarskoj, a koristna su Hrvatskoj. Samo to izu- zimlju, „da od svoga zakona o nasliedstvu kude austrijske na nijedan način neodstupei' Ovim za- ključkom čuvahu otci naši svoju pragmatičku sankciju. A što je ban hrvatski god. 1723. ipak podpisao ugarsku pragmatičku 1733. sankciju, neruši ovoga zakona, jerbo je on i kao velikaš i kao kraljev dostojanstvenik imao pravo podpisati. Da su i velikaši hrvatski podpisivali, to je po odnošajih onoga vremena, što su nastali izmedju velikaša i plemstva sasma naravno. Velikaši sta- doše se odbijati od svoje domovine tako jako, da ved niti na sabor hrvatski dolaziti nehtjedoše. Ban Ivan Palfy, inače rodjen Magjar, morao se groziti god. 1720. velikašem, da de ih kralju tužiti, ako nebudu dolazili na sabor svoje domovine. Odstupajud velikaši od svoje rodjene majke domovine poma- gahu politiku austrijsku i ugarsku o centralizaciji, koja je sada na mahove udarala u Hrvatsku i stala prietiti sudstvu, upravi i cjelovitosti zemlje. Iste temeljne članke hrvatskih sabora sastavljene za sankciju ki-alju vec god. 1715. badava dočekivahu Hrvati i nisu ih dočekali za živa Karla samo zato, jer je Ma- gjarom bio trn u oku posebni hrvatski zakon o nasliedstvu. Sudstvo je bilo u Hrvatskoj zbilja u primitivnom stanju u ruku banovih i njegova protonotara. Bana u poslednje vrieme nije skoro nikada bilo u kraljevstvu, a protonotar obnašao je kadgod i službu podžupana. Stališi hrvatski pomogli su se u toj ne- volji, da nisu dopuštali protonotaru obavljati drugu službu (zak. čl. god. 1714.), stegnuli su mu vlast, da može odsuditi samo do šest hiljada for. Uredjivahu, da se banski sud svake trede godine kroz dvadeset dana obavlja (god. 1719.). Zabranjivahu svomu banu oslanjajud se na prava svoja, da izvan zemlje boraved ikoga k sebi na sud pozivlje, neka dodje u zemlju kako mu je dužnost. Da se rieše mnoge neprilike izmedju vlade i stališa predloži kralj u požunskom saboru god. 1723., da se dokinu protonotariatski sudovi. Hrvatskomu saboru zapoviedi, da si osnuje banski sud u Zagrebu za sav obseg jurisdikcije. Stališi prihvate kraljev predlog, osnuju sud i uvedu rokove i cieli sudbeni postupak. Pri- sjednike da de birati svake trede godine. Pune dvie godine vodio se priepor izmedju kralja i sabora hrvatskoga o tom: tko de sudce imenovati. „Od vjekova," vele stališi, „birasmo slobodno protonotara, pak demo sada izabrati sudce, mi demo pladati (Siaičiklaa: Po vješt hrvatska. II.) 20 300 KNJIGA JEDANAESTA. sudce, pak mislimo, da ih možemo i imenovati' Napokon pre- 1725. vlada kralj i imenova 11. oktokra 1725. bansku tabulu, učinivši joj predsjednikom biskupa zagrebačkoga Gjuru Branjuga za slučaj, kad bana nebi u zemlji bilo. Od ovoga suda imalo se apelirati na kraljev sud, a odanle na septemvirat zajednički za Ugarsku i Hrvatsku. Time se je opet krnjila banska vlast. U isto vrieme boriše se stališi hrvatski za samostalnu sta- rinsku upravu, koja upravo pod Karlom stala puno trpiti, jer je ban boravio izvan zemlje u raznih kraljevih poslovih i ratovih. Preko dvadeset godina nije bilo bana Ivana Palfya u Hrvatsku, premda su toliko puta stališi navaljivali na kralja, neka im vrati 1726. bana. Napokon preda kralj namjestniku Ivanu Draško^idu sve banske vlasti, ali ga jošte neučini banom. Proti podbanstvu di- zahu se osobito velikaši hrvatski, da nebude ta čast u ruku ple- mida, niti da nebude podban županom dviju županija križevačke i zagrebačke. Više godina boriše se stališi i za bansku vladu i za prava svoga sabora. Napeli se Magjari zajedno s dvorom, da sprave Hrvatsku pod ugarsko namjestničtvo, da preko te oblasti banska vlada i sabor s kraljem obde. Hrvati po više puta pred kraljem i ugarsko-hrvatskim saborom svetčano prosvjedovahu, da nikada toga dopustiti nede, da im se sasvim uništi banska vlast. Satrievši povlasti banske vlade lasno bi bilo neprijateljem ustava hrvatskoga i županije uništiti i uvesti ih u red županija ugar- skih. Kad bi ovo postigli bili, onda bi morao pasti i hrvatski sabor — i nestalo bi ustava kraljevstva hrvatskoga. U takovoj 1730. situaciji nalaziše se otci naši god. 1730., zato napeše sve sile, da se obrane. „Sigurno je i poznato" — vele stališi — „odkada ovo kraljevstvo postoji, da banovi viedaju zajedno sa županijami ovoga kraljevstva u svih poslovih javnih, političkih, vojničkih i financijalnih — a velikim županom i županijskim činovnikom ostavlja se samo uprava i sudstvo. Javni i obdinski poslovi ne- odlučuju se u ime jedne ili druge županije, ved se pod predsie- danjem bana ili njegova namjestnika u skupnom saboru stališa i redova odlučuje za sve županije, i to ne pod naslovom koje žu- panije, ved pod imenom skupno sabranih u sabor stališa i redova. Zaključci ti izdaju se opet samo pod pečatom sveukupnoga sa- bora stališa i redova od protonotara, koji zato nosi dva pečata : banov i stališki. Hrvatske županije nebiraju u sabor ugarsko- hrvatski, ved cieli sabor. Za javne potrebe nesastaju se skup- KARLO TREĆI. 307 tine županija, već sabor sazvan od bana. Činovnike županije leplaćajii same, već sabor stališa, zato niti županije u nas nena- nieštaju pobirača daće, već ban sa saborom imenuje glavnoga emaljskoga blagajnika, a ovaj sebi sam u županijah imenuje voje županijske blagajnike, on ih i plaća iz onoga što njemu abor doznačit' Ovimi razlikami izmedju županija ugarskih i hrvat- kih braniše Hrvati stožere svoga državnoga prava. Vierno braniše i obraniše, te dobiše napokon pravoga bra- itelja svoga državnoga prava, kada im kralj imenova god. 1732. 1732. eda negda banom dosadanjega namjestnika grofa Ivana Draš- ovića carskoga maršala. Kadovahu se što dobiše svoga „narod- oga" bana, a za spomen unuka svojih unesoše u zapisnike Taljevstva podpuni opis sjajne njegove instalacije obavljene u Varaždinu. Za malo je trajalo ovo veselje, jer je ban već za nje- oliko mjeseci (februara god. 1733.) umro na žalost i nesreću svoga 1733. aroda. Veliki razdor nasta medju plemstvom hrvatskim. Inter- egnum donio je mnogo zla i sramote medju poglavicami zemlje, loramo ovdje spomenuti, da je to bilo uneseno i u zapisnik sa- 'Ora, što ga je bio sazvao biskup Grjuro Branjug. Sami stališi 0 poslije izbrisaše i priliepiše na to di'ugi papir i vele: „Ovo ? čudan i nedostojan postupak u ovoj častnoj knjizi kraljevstva, li potomstvo toga neka neizpitujei' Samo daju naslućivati, da 3 svemu kriv nesretni „interregnum" iza pokojnoga bana. Pro- riesmo ipak njihovu tajnu. Od biskupa Branjuga, banskoga na- ajestnika, izašle su bile smutnje. Još iste godine zasjede na ansku stolicu opet Magjar Josip Eszterhazi (13. augusta), ko- 3mu je sretno pošlo za rukom umiriti uzrujane duhove. Novomu anu zapoviedaše kralj, da se neponove nevolje zbog odsutnosti anove, neka veći dio godine u kraljevstvu ostaje. Time je oče- idno želio ugoditi stališem hrvatskim. Preslabi su bili otci naši boreć se s ovolikimi nevoljami, a bi bili mogli pokrenuti opet ono staro i težko pitanje o kra- ini i 0 primorju. Karlova vlada smatraše primorje dielom austrij- kih zemalja, jer je bilo u ruku komore austrijske. Karlo nesamo a izgradi cestu do mora, već stane graditi god. 1727. luku u Kralje- ici i sam obidje cielo primorje, nadajuć se, da će mu poći za rukom savezu sa svojom zapadno-indijskom kompanijom iz svojih luka a jadranskom moru otvoriti nove puteve trgovini svojih zemalja. iEto je težka borba bila stališem hrvatskim proti carskoj komori. 308 KNJIGA JEDANAESTA. da ona prizna pripadnost primorja kraljevstvu hrvatskomu. Je- dino to izvojevaše, da komora plada u ime pripadnosti izvanredne dade u blagajnu hrvatsku (god. 1720.) 0 Lici je upravo gorko spominjati, kako se je bacala za novce iz ruke u ruku. Napokon je dospjela za šestdeset i pet hiljada forinti komori gradačkoj. Čudno je i nerazumljivo, ali iz zapisnika sabora hrvatskoga crpimo pripoviest doslovce, kako je tamo zabilježena i predajemo ju samo zato potomstvu, da vidi, kolika je i svakovrstna pohlepa za zem- Ijami hrvatskimi. Eadilo se o tom u ugarsko-hrvatskom saboru god. 1715., da se Lika i Krbava Hrvatom predade. Na to se javi Jakov Sempronij Gračid, patricij rimski, i veli, da je ved caru Leopoldu dokazao, da je njegov rod potekao od staroga roda rim- skoga poznatoga Sempronija Gracha, da su mu to ved priznah kralj Leopold i njegova kancelarija, kad se je njegov rod iz Turske pod vlast carsku povratio. Njegovi stari da su u rimsko doba izgradili one tolike gradove u Lici, te se po imenu njihovom Gračac nazivlje. On da kani odkupiti svoju staru djedovinu za veće novce (100.000 for.), nego što je komora dala. Neka ga nje- govi zemljaci podupiru, da ovaj narod dodje pod svoje stare na- rodne zakone, da nedodje pod tudje zakone i običaje. Lika ipak osta, kako je i prvo bila pod komorom, a Gračid ju nedobije. Plač, jauk, prošnje, tužbe i prosvjed dižu i bilježe stališi hrvatski sbog krajine varaždinske i karlovačke. Od iste banske krajine uzeše odsiecati gradove tako jako, da je hrvatski zapo- viednik na krajini Mirko Erdedi napisao god. 1723. saboru pismo, „da opravda sebe i rod svoj pred potomstvom,*' iščudi, da se to njegovo pismo unese u zapisnik kraljevstva. Bj-ajišnici da de se || razbjedi, a ovo „razderano" kraljevstvo da mora propasti. Ne- miri po krajini umnažahu brige ciele domovine kroz više godina, osobito u varaždinskoj krajini. Da tim nemirom bude kraj, započme dvorsko ratno viede ure- 1734. djenje krajine kao posebne carske zemlje god. 1734. U Hrvatskoj preuzme to princ Josip Hildburghausen a u Slavoniji grof Fer- dinand Antun Khevenhuller, po nalozih bečkoga Hofkriegsratha. Njemačke čete odavle izbaciše i predaše obranu ove zemlje samo narodu krajiškomu, „koji se je — kako vele novi ureditelji — z[a obranu svojih familija proti Turkom borio, pak je i izvan svoje zemlje vierno stajao uz svoje zastave ne od straha, ved sbog ljubavi za dom svoj; KARLO TREĆI. 309 nije nikada neprijatelj u prelazio i bio je živi zid proti četam odbjegavajiidim carsku zastavui' Ovaj narod spra više pod vojnički zapt i u mirno doba, da se nebuni. Prnm urediteljem rado priznajemo, da su pored kinitoga voj- ničkoga sustava pazili na mnogu narodnu osebinu i odnošaje. Kaz- dieliše narod po vojvodstvih, a po selih ostaviše knezove, da sude po svojemu običajnom pravu. Iznova pregledaše posjed i osiguraše ga. Glavna im briga budne, da narodu što bolje za- jamče pladanje vojnih službenika. Dvie stvari glavne time do- stigoše, bune iz ki-ajine izčeznuše i u mjesto da se dižu vojske, koje će bune gušiti, dobivaju malo ne sav krepki narod u stalnu i urednu vojsku. Carska je zemlja odsele sva krajina, carski ljudi oni, koji plaču potežu u ime svoje vojne službe i časti. To su bili i niži častnici i sami prosti vojnici, kada su imali ratovati izvan zemlje. Pojam „carstvo" bijaše odsele u krajini hrvatskoj na višjem mjestu, nego li igdje drugdje u ma kojoj zemlji podanoj rodu Habsburga, jer izpunjivaše gotovo vas život naših krajišnika. Mjesto imena narodnoga hrvatskoga stupaše na- pred ime „krajišnik", koje je od ove dobe nesamo posebni geografijski pojam, ved ga domala narod uzimlje za samo ime narodno. Hrvatskim stališem osta sada jedina zadada, da saču- vaju onoliko zemlje, koliko je u onaj čas pod svojom vlašdu imadu, jer je princ Josip Hildburghausen i po rodu svojem i obsegom zemljišta i brojem vojske bio impozantniji gospodin u Hrvatskoj nego li ban hrvatski. To se je pokazalo u velikom ratu, koji se je opet razplamtio izmedju cara Karla i Turci. Karlo je nastojao, da kderi svojoj Mariji Tereziji ostavi prie- stolje osigurano prijateljstvom svih europejskih vlasti. U to ime stupao je u različite saveze, vodio ratove, gubio zemlje, napu- štao znamenite trgovačke svoje osnove sve samo zato, da mu kdi uzmogne mirno vladati s otčinskoga priestolja. Princ Eugen, prvi vojvoda svoga vremena i savjetnik triju careva, liepo mu je govorio, da neka radje gleda ostaviti pune blagajne i dobro uredjene vojske, savezi da de se razsuti sami od sebe čim on oči stisne. Nije ga Karlo slušao. Takav savez bio je on učinio i s Ruskom, kada mu je ovo jako carstvo god. 1727. priznalo prag- matičku sankciju. U ugovoru se reklo, da de Karlo postaviti trideset hiljada vojske na noge i ratovati kao saveznik na Tursku, ako se Ruska s njome zarati. 310 KNJIGA JEDANAESTA. 1736. Kat se započme god. 1736. radi pograničnih svadja izmedju obiju država. Gospodarica Kusije Ana I. Ivanovna zaiska u Karla, neka po ugovoru zadje u rat. Karlo je upravo svršavao rat sbog . poljskoga nasliedstva, vojske sve mu bile izmučene a blagajne prazne. Veliki mu pobjedonosni vojvoda princ Eugen ove godine 21. aprila u 73. godini umre oplakivan od cara i od svih na- roda. Otci naši rado ga bilježiše u svojih saborih medju osobite i glavne svoje prijatelje. Njim je on pomagao, da nisu na njih padale dade ratne, koje je morala nositi Ugarska, njihovo junačtvo cienio je on više nego li drugi manje vriedni njegovi suvreme- nici. Sliedeči rat pokaza, što u njem kuda habsburžka izgubila. Pun velikih nada odpravljaše Karlo svoje vojske u boj, jer je ved diplomaciju europejsku zanimalo pitanje o diobi turskoga carstva, po kojoj bi Austrija dobila Bosnu, Srbiju i Vlašku. Zato na tri krila razdieljene carske vojske zalazise u Tursku. Glavnu vojsku vodio maršal grof Fridrih Seckendorf na Srbiju, grof Oli- vier Wallis prelazio u Vlašku. Iz Hrvatske na Bosnu bude glavni vojvoda princ Josip Hildburghausen, komu se imao pokoravati ban hrvatski grof Josip Eszterhazi. Istom kad su Hrvati pred kraljem prosvjedovali, što im bana podvrgava drugomu vojvodu, dobije ban vojvodstvo uzpored s mogućim princom. Ove godine bijahu samo ratne spreme i kretanja vojske. Više od sto hiljada radnika dade naša zemlja oko popravka gradova, podnosedi pri spremanju vojske carske mnoge nemile zgode. Prava 1737. ratna godina bude istom god. 1737. najprije sretna, a pod konac grozno nesretna. Maršal Seckendorf provali kroz Srbiju do Niša i Uzice, te ih osvoji, ali ga onda ostavi sreda, te je izmičuc pred vojskom turskom na Dunav dobježao, bio od cara svrgnut i bačen u tamnicu, da čeka svoj sud. Princ Hildburghausen prodro bio u Bosnu, obsiedao Banjaluku, kod koje je Turke potukao, ali je morao uzmaknuti. Ban Josip Eszterhazi vodio vojsku na tursku Hrvatsku, obsiedao Bužim, nekada grad Keglevida, ali nije imao toliko ratnih sprava, da ga osvoji. 1 on morade uzmaknuti. 1738. Sliededa godina 1738. nije bila sretnija, premda je car promienio vojvodu. Grofu Lotaru Josipu Konigseggu, predstojniku vrhov- noga bojnoga vieda, bude predana vrhovna zapovied. U prvi mah pokaza mu se sreda, ali domala izgubi sve zemljište u Srbiji do jedinoga Biograda, na koji se sada naslanjala carska vojska. Je- dini ban Eszterhazi izvojeva slavnu pobjedu na zrinskom polju, MAKIJA TEREZIJA. 311 kamo se je bilo sleglo toliko turske vojske, kolike jošte naše kraljevstvo na svojem zemljištu nendje. Zrin su Turci obsie- dali. Branio ga vojvoda banov Jurašic, dok ban nesabra vojsku i pred gradom razbije i u Bosnu baci tursku vojsku. Ova po- bjeda banova razgrije opet na daleko hrvatski narod na boj s Turci, jer se podiže Hercegovina, krajevi Dalmacije i Crnagora, da s bradom zajedno vojuju. Moradoše se ipak primiriti, jer se na nje velika turska sila slegla, a pomoći od nikuda nije bilo. Nesrećom i sramotom za carsko oružje nadmaši god. 1739. 1739. svoje prvanje drugarice. Novi zapoviednik grof WaUis izgubi bitku kod Kročke 23. jula, car ga sbaci i imenuje zapoviednikom grofa Vilima Neuperga. Ovaj uvede još u vede smutnje i neprilike svoga vladara i stane dogovarati o miru, nečekajudi poslednje zapoviedi iz Beča. Car baci i grofa Neuperga u tamnicu, ali mir morade primiti 18. septembra 1739., po kojem je izgubio sve u Srbiji i Bosni, što je bio dobio mirom požarevačkim. Sava posta opet medja izmedju Turske i Hrvatske. Ova gorka godina odnese Karlu mnoge godine njegova života, kako sam izpovieda. Satrven od tuge umre 20. oktobra 1740. 174:0. V. Marija Terezija odživila je uz otca svoga zabrinu- toga za bududnost njenu i kude habsburžke pune dvadeset i tri godine, gledajudi na svoje oči velike ratove otčeve, koji su svi smierali bududoj sredi baštinice svih habsburžkih zemalja. Na osigurano tobože priestolje uzlazila je mlada i liepa carica, mislila je, da joj nede trebati voditi krvavih ratova, jer ih je ved otac njezin izveo. Kako de ipak slaba žena vladati tolikimi kraljevstvi i zemljami, to pitanje treptilo je red bi u zraku po cieloj Europi i u srdcih svih naroda, kojimi de vladati kdi Kar- lova. Preliepe sposobnosti njezine davahu odgovor na ovo pitanje. Cvatuda ljepota udružena s bujnim zdravljem davaše joj osobiti čar. Puno i jako joj čuvstvo davalo snagu, da se užije radosti i da uzmogne podnositi boli, a nije joj mutilo čistoga praktič- noga razuma, kojim je brzo i jasno pronicala vladalačke potrebe, nije joj smetalo ono tanahno pravo osjedanje potrebno svakomu vladaru, kada izabira sebi savjetnike i izvoditelje svoje politike. Sjeded na priestolju, koje je bilo potreseno više nego li ikoje 312 KNJIGA JEDANAESTA. dnigo U ono doba u Europi, uzdrži ga ona i utvrdi bolje nego li mnogi di-ugi suvremeni vladari u sretnijih odnošajih. Umni i ugledni muževi otimljuci se za prvenstvo u savjetu njezinom okružuju joj priestolje poduprto od oduševljenih naroda. Sreda je jošte dopala Mariju Tereziju, koju riedko nalaze princese carske, da je dobila za muža Franju Lotarinžkoga, koji nije imao velike di'žave, ali je osvojio srdce Marijino. Upravo zato što nije svojim državnim posjedom bio svezan s politikom nijedne države, posveći- vao se je sav zemljam i narodom, nad kojimi je uz Mariju Tereziju vladao. S njime osnova ona kuću habsburžko-lotrinžku, koja i danas sretno vlada. „Bez novaca, vojske i savjeta" osta Marija Terezija iza otca svoga, a neprijatelja javi se odmah veliki broj. Ćim je Karlo oči zaklopio objavi poslanik bavarski grof Maks Emanuel de la Perouse službeno, da njegov gospodar nepriznaje Marije Terezije zakonitom baštinicom habsburžkih zemalja, oslanjajud se na testa- menat Ferdinanda L, po kojem bi imali nasliediti baštinici nje- gove ženske linije, ako mužki rod izumre. U bavarsku vladalačku kuću bila je udata najstarija kći Ferdi- nanda I. Bavarska nebi se bila niti maknula, da nije imala obećanu zaštitu Francezke, stare neprijatelj ice Habsburga, a to se dobro znalo na bečkom dvoru. Dizala se i Saksonska, pouzdavajuć se u dobra saveznika više nego u li u svoju silu. Najveće brige zadavaše carici i njezinim ministrom Fridrik IL, kralj pruski, koji je sada odmah obnovio davnu pravdu svoje kuće sbog Šlezke. Fridrik objavi svomu poslaniku u Beč: „Car je umro, carstvo i kuća austrijska ostaju bez vrhovne glave, financije su austrijske raz- sute, vojske onemogle, zemlje su iztrošene ratovi, kugom, gladju i strašnimi tereti poreznimi, koje nose narodi do dana današ- njega. K tomu dolaze pretenzije bavarske i saksonske, koje do sada pod pepelom tinjaju, ali će skora buknuti u plamen; tajne nakane francezke, španjolske i savojske izaći će doskora na vidik. Kako je moguće, da su u Beču tako bezbrižni, te neuvidjaju pogibelji, koje. se u tako velikom broju valjaju na ovu nesretnu kuću. Kako se mogu varati toliki ljudi sjedeći u vieću ki-une, da će sve živo skočiti na noge za obranu naslied- stva u ovoj zapuštenoj zemljit' Austrija da je izolirana, te neima saveznika. Kralj pruski kaza nam s ovih nekoliko rieči situaciju, u kojoj se nalazila Marija Terezija. Prevario se u tom, da neće MARIJA TEREZIJA. 313 narodi veselo htjeti poletiti u boj za jednu slabu ženu, nu ta bojazan morila je i državnike caričine. Nije niti sama Marija Terezija mnogo pouzdanja imala, kada je vidila, koliko se savjet- nici njezini odmah iza smrti Karlove ustručavaju primiti njezina muža Franju za suvladaoca. Zato se je upuštala u pregovore i dogovore s Bavarskom i Pruskom, nebi li ih diplomatičkim putem umirila. Pred sabrane stališe ugarske i hrvatske težko se je od- važila stupiti, jer se je prikazivalo, kao da sve čeka, što će biti od te žene kraljice. Hrvatskomu saboru objavi smrt otca svoga istom 1. decembra 1740., a sabor ju pozdravi adresom, u kojoj naglašuje, kako je Hrvatska prva izmedju svih njezinih zemalja primila i priznala nasliedstvo ženskoga roda »prije krunitbe kraljeve punim pravom kralj evstvai' Da je ipak njeka neodlučnost i bojazan za budućnost kod Hrvata vladala svjedoči to, što ovoga puta za čudo neizabiru kakovo sjajnije poslanstvo, da pozdravi novoga kralja, kako je prije i za manje zgode u običaju bivalo. Istom kada su pruske vojske provalile u Slezku i stale ju osvajati, kada je več nesretni i nespretni general grof Neuperg prve 1741. poraze svoje morao javiti carici, kada je ved Francezka izjavila, da nepriznaje pragmatičke sankcije, te pod svoje okrilje uzimala Bavarsku, odvaži se Marija Terezija, da sazove krunitbeni hrvatsko- ugarski sabor za 14. maja 1741. Pripovieda se, da ju je sklonuo na to muž njezin Franjo, koji je poznavao bolje Ugre i Hrvate, jer je pod Karlom njeko vrieme bio kraljev namjestnik u Ugar- skoj. Kraljica se oslanjala najviše na velikaše. Glavna joj podpora bio njekadanji ban hrvatski, vriedni starac Ivan Palfy sada judex curiae, onda ban hrvatski Josip Esterhazi i sav njegov rod, Gjuro Erdedi, Antun Grasalkovid i ostali velikaši, koji su se rado sabirali oko dvora. Samo pripravami za krunitbu zanimao se sabor, dokle sama kraljica svetčano neuljeze u Požun (20. juna). Latinski odzdravi Marijini občaravahu stališe, te sve tegobe i zahtjevi izčeznuše, kada je ona rekla, da će primiti krunitbenu diplomu, kakovu prisizahu njezini predšastnici, ali da najprije valja izabrati palatina. Na predlog bana Josipa Eszterhazva, koga je carica takodjer kandidirala za tu čast, bude jednodušno izabran starac Ivan Palfy svekolikim oduševljenjem. Taj sretni izbor do- pomogne kraljici, da su se brzo riešile neprilike radi kriinitbene diplome, te se mogla obaviti krunitba. 314 KNJIGA JEDANAESTA. Sa starim historijskim sjajem proslavi se 26. juna krunitba kraljice, i bila je obavljena iskrenim narodnim oduševljenjem. Suvremenici s udivljenjem pripoviedaju taj neobičini dogodjaj, gdje prekrasna žena kraljica na konju uzliede na krunitbeni humak, pak urešena krunom na glavi zamahuje sabljom sv. Stjepana na četiri strane. Težko da je neizmjerno oduševljenje naroda kraljici i radost radjalo, kada su u ovaj čas neprijatelji joj sa zapada i sjevera u zemlju provaljivali, a muž joj je kao privatni čovjek izmedju velikaša stajao na dosta neznatnom mjestu. Sjaj i čarobnost krunitbena zaboraviše se u saboru, čim je došlo do ozbiljnih razprava. Već prva želja kraljičina, da muž njezin Franjo sada veliki vojvoda toskanski i priznati suvladalac u austrijskih zemljah, bude i u Ugarskoj i Hrvatskoj za to pri- znat, nu ved ta prva želja porodi buru i halabuku nečuvenu i nije joj bila izpunjena. Nije opet niti ona sa svoje strane zado- voljavala tolikim željam stališa u pitanjih vjere, o zajamčenju banske i palatinske časti, o utjelovljenju krajine i mnogo drugih starih jadih, što ih sada iznesoše pred kraljicu Hrvati i Ugri. Izmedju svih tegoba hrvatskih najoprečnija je bila o krajini, jer je kraljica jedno htjela a stališi drugo. Stališi hrvatski pomisliše, da bi sada s novim kraljem ipak se imala vratiti krajina, zato se opet spomenuše one povelje Leopoldove, gdje obečaje, da de krajinu dati pod bana. Povelju dadoše štampati i razširiše ju po svem kraljevstvu, da svatko znade, što se ima od novoga kralja iskati. Liepom adresom zamoliše kraljicu, neka izpuni ovo obedanje djeda svoga i tolikih kraljeva Habsburga, jer su ljudi izgubili po krajini kudna sjedišta i posjede. Puno da je izgubio biskup zagrebački, ne manje grofovi Draškovidi i Erdedi, skoro svi mnogi plemidi oko Križevaca i Karlovca, koji danas kano progna- nici živu, nesmiju dođi na svoju djedovinu, nije ju neprijatelj osvojio, a drugi ju obradjuju. Jošte se k tomu izbrajaju mnoge nepravde, gdje zapovjednici prelaze svoju jurisdikciju. Kraljici nije bilo niti na kraj pameti, da u ovo težko vrieme Hrvatom zadovolji, premda su se i Ugri napeli zbog svoje krajine. Kraljica je htjela imati što više vojske — a stališi opet svoje stare zemlje. Usred ovih razmirica nije došlo niti do spomena, da se vojske iz Ugarske i Hrvatske odmah priprave i krenu na neprijatelje, koji su se upravo spremali, da Austriji nož u srdce udare. Zato se zlovoljna kraljica vrati iz Ugarske u Beč. MARIJA TEREZIJA. 315 U NimpheDbiirgu sklopila je bila Francezka s Bavarskom, Spa- nijom, Pfalzom, Kolnom, Saksonskom i Pruskom ugovor (22. maja), po kom bi Mariji Tereziji ostale samo unutarnje austrijske zemlje. Ugarska i Hrvatska. Karlo Alberto izborni knez bavarski imao bi postati car njemački. Po osnovi kralja pruskoga napre- dovahu francezke i bavarske vojske prema Beču, gdje bi se sa- stale s kraljem pruskim, provaljujućim kroz Moravsku. Beč su se nadali lasno zauzeti, jer da je preslabo utvrdjen bio. Karlo Alberto bavarski na čelu svojih vojska i dvadeset i pet hiljada Franceza osvojivši Pasov, kretaše se nuz Dunav i osvoji Linč (14. augusta), gdje mu se poklone stališi gornje Ausiirije, a onda uzme napre- dovati u dolnju Austriju, osvajajud bogate samostane i gradove. Fridrika II. pruskoga nije mogla kraljica umoliti, da neprovaljuje u • Moravsku i Češku, a Španjolci za koji čas imali su provaliti u Ita- liju. Dolnja Austrija prepuna agenta bavarskih sva je bila uz- rujana i za kraljicu nesigurna. U Beču pripravilo se je vojske i gradjanske straže, ali sviet je bježao u grad i iz grada kao što u vrieme Leopolda za poslednje velike turske vojne. Dvor se razbježao što u Gradac što u Požun. U taj čas odluči Marija Terezija proti savjetu svojih mini- stara Niemaca, da ide u Požun, kamo opet sazove sabor ugarsko- hrvatski. 11. septembra stupi pred sabrane stališe kraljica u crnini puna tuge i boli i progovori latinskim jezikom: kako se je pol svieta diglo, da joj skine krunu s glave, njezinu sinu skrše priestolje a vierne njoj narode sebi podjarme. Stališe uzpali kad ih opomene, neka se dignu na obranu svete krune, te iz stotina grla zagrme glasovite rieči: „vitam et sanguinem," da će dati život i krv za svoju kraljicu. Ali i ovaj nezaboravni časak neprodje bez ne- ugodnosti, jer su se pri odlazku kraljice čule kletve na njemačke ministre. Koliko je znamenit ovaj momenat u po vješti ugarskoj i hrvatskoj, najbolje to svjedoči, što se je od toga učinila ciela historijska legenda. Kraljica da je noseč na ruku sina svoga Josipa (komu je bilo sada šest mjeseci) molila stališe za pomoć, a ovi da su na to potegnuli mačeve iz korica i vikali : Moriamur pro rege nostro Maria Theresia ! Ova je priča i zato znamenita, što je brzo postala i sveobča, dapače historijsku vjeru zadobila. Ugri i Hrvati priznadu sada Franju Stjepana muža kraljičina za suvladaoca, kako su ga prvo priznale bile austrijske na- sliedne zemlje. 316 KNJIGA JEDANAESTA. Premda se Ugrom sva slava oduševljenja do sada rado pri- pisavala, morade ih kraljica jošte iste godine koriti: „mnogo obedajete ali malo dajete", kada se do konca godine jedva nje- koliko stotina vojnika iz Ugarske pojavi na bojištu. Prvi i brojem najjači izmedju svih naroda izadju na bojište Hrvati iz banovine i krajine, izdajudi do petdesest hiljada ljudi. Osim redovitih četa proslaviše se neredovite, koje je sabrao Franjo barun Trenk od svojih podanika u Slavoniji, a bilo je medju njimi i odvažnih hajduka slavonskih. Vratolomni taj čovjek, baštiniv po otcu ve- lika imanja Pakrac i Nuštar, bio je najprije u austrijskoj službi, onda prešao u Rusiju, gdje su ga sbog bjesnoće na smrt i na pro- gonstvo u Sibiriju bili odsudili, dok ga nepomilovaše, te se on sretno vrati kuci u Slavoniju, i stane kupiti najsmjeliju vojsku svoga vieka. Vojska, što ju je sada osnovao, daje si ime pandura, obu- čena je na način šerežana, nosi iza pojasa handžar, pištolje i mali nož, u kojem bje slika pandurova s nadpisom : „vivat Pandur", a 0 ramenu dugu šarku pušku, te zadavaše straha svakomu ne- prijatelju. Prva ona uvede muziku, kakovu do onda nije imala nijedna europejska vojska, tako zvanu tursku bandu. Kada su prvi put panduri dolazili u Beč, izadje im sama carica u susret i sav se grad uzvrtio, da vidi nove gostove (1. travnja 1741.). Velik je' glas u povjesti ob ovoj pustopašnoj četi, o njezinoj smjelosti, drzkosti i osobnom junačtvu. Kada pomislimo što sve zla poradiše u tudjem svietu pod imenom hrvatskim, kakov li su opet trepet bili neprijatelju sbog svoga junačtva i koliko su divske snage pokazali, onda neznamo, bili se s njimi ponosili ili sbog njih zastiditi imali. Druge hrvatske vojske krenule su put Italije dakako ne pod svojimi vec pod tudjimi zapoviednici. Hrvatska dapače nije niti imala bana niti vojvode, odkada je ove godine ban Josip Esterhazi pred krunitbom postao judex curiae, što dakako nije prijatno bilo Hrvatom. Vojske hrvatske prisizahu sada onu pri- segu, koju i vojnici drugih kraljičinih zemalja, da će vierno služiti, „doklam potrebni budu njih rimske kraljev- ske svetlosti katoličanske i presvetle hižeaustri- janskei' Iz početka vojevahu pod svojimi zastavami, ali teča- jem rata zastavu kraljevstva hrvatskoga zamieni obda austrijanska zastava. Rat ovaj nosi ime austrijskoga nasliednoga rata j i trajaše s manjimi prekidanji skoro osam godina (1740 — 1748,), MARIJA TEREZIJA. 317 a zobao je bez prestanka mnogobrojne vojske iz Hrvatske, a osobito iz vojne ki'ajine. U onoj spomenutoj strašnoj situaciji, gdje su Bavarci sa zapada a Prusi sa sjevera napredovali pokuša Marija Terezija, da si barem jednoga glavnoga neprijatelje skine s vrata, zato se izmiri s kraljem pruskim u Schnellendorfu (9. oktobra), gdje mu daje bolji dio Slezke pod pogodbom, da dade glas njezinu mažu Franji za cara njemačkoga. Time je bio sapet pobjedonosni Karlo Alberto i nemogaše napredovati prama Beču. Ali kada se je za mjesec dana kralj pruski opet odvrgao od prijateljstva austrijskoga, poleti na Cesku, u kojoj nije bilo skoro ništa vojske. Prije božica ove godine bude Karlo Alberto bavarski u glavnom gradu Ceske „po božjem i ljudskom pravu" priznat za kralja če- škoga. Odavle pohrli Karlo Alberto u Frankfurt, gdje bude pored svih prosvjedovanja od strane Marije Terezije pod imenom 1742. Karla VII. izabran za cara njemačkoga 24. januara 1742. Dok je Karlo Alberto slavu slavio u Češkoj i Njemačkoj, napre- dovahu austrijske vojske prema Bavarskoj. Generali Khevenhiiller i Barnklau vodiše vojske. Hrvatske čete osvojiše na dan izbora Karla Alberta za cara Linč, napredujud pred svom ostalom vojskom u Bavarskoj. Barun Trenk osvoji gradove Kam, Filzhofen i na osobiti način Deggendorf na Dunavu. Kod toga grada razoriše Francezi most. Trenk postavi na mjestu, gdje je most bio jedno četrdeset svojih ljudi, a da se čini kao da ih više imade, navuče na sno- pove od slame odielo pandursko, da neprijatelje na ovom mjestu suzdrži. Sam on uzme ladju i nješto se podalje preveze preko rieke, te udari po noči iznenada uz sviranje svoje bande s upa- Ijenimi bakljami i strašnom vikom u grad, pozivajuč posadu na predaju, jer de inače sav grad uništiti i popaliti. Posada gradska u dosta velikom broju zastrašena izadje, i predade se na milost i nemilost hrvatskim pandurom. Hrvatske čete prelietahu Bavarsku s jednoga kraja do dru- goga, a grof Khevenhiiller uljeze i u glavni grad Miinchen. Koliko je sretna austrijska vojska bila u Bavarskoj , toliko je veda nesreda bila od Prusa, zato uzme posredovati Englezka mir, koji se napokon sklopi u Berlinu 28. jula 1742. Austrija izgubi Slezku. Napokon uzmakoše naši pred jačom francezkom vojskom i iz Bavarske, ali iztisnuše Franceze iz Češke, gdje su im ostanci u gradu Chebu očekivali svoju sudbinu. 318 KNJIGA JEDANAESTA. Pod konac ove ratne godine javiše se nemiri medju vojskom i pukom hrvatskom, koji nam pokazuju prve posliedice težkoga i teretnoga rata. Osobito se u Italiji uzrujaše vojnici hrvatski i stanu uzmicati kudi, a u krajini karlovačkoj bunio se bio narod radi toga, što kraljica previše vojske izvodi, te je sva radnja kudna ostajala na ženah i starcih. Sada istom smisle se u Beču, da dadu Hrvatom bana, koga je sabor hrvatski ved pred godinu dana bio predložio. Izmedju četvorice predloženika, za koje vele stališi, da znadu hrvatski materinski jezik, poznaju običaje i za- kone zemlje, i da imadu posjed u Hrvatskoj, pak de u zemlji bo- raviti, kako se banu pristoji, bio je i Karlo Badan, sin njekada 1743. bana Adama Badana. Kraljica ga u svojem odpisu hvali, da se je odlikovao u prvom ratu turskom kod Petrovaradina i Bio- grada, onda u poljskom nasliednom i drugom turskom ratu, a sada proti Bavarcem i Francezom da se je neizmjerno proslavio. Sjajnim uvodom na bansku stolicu 10. marta 1743. posvjedo- čiše mu Hrvati veselje i oduševljenje svoje. Nesmiljeno postupaše ban sa prebjeglimi iz Italije vojnici, ali nije zemlje primirio, jer je slavonska buna jošte plamenom gorila. Oko Virovitice, Požege, Pakraca, Pleternice, Podvorja, Cernika, Sirca i Subotske ustalo preko četiri hiljade oružanih se- ljaka proti svojoj vlasteli i proti upravi komorskoj, zahtievajudi da ih spoje s varaždinskom krajinom, gdje nede nositi velikih tereta i poreza. Poslanike svoje poslaše u Beč, da traže tamo spojenje s krajinom, ali ti ništa neopraviše. Na povratku ipak sabraše narodni zbor, sebi dadoše naslove kapetana, a po pisarih svojih Kovačevidu i Filipovidu izdadoše narodu pismo, da se riešava svakoga poreza i dade. General osječki barun Engels- hofen i ban Karlo Badan odpremiše vojske na ustaše, koji su medjutim našli saveznika med krajišnici varaždinskimi. Pod To- dorom Milankovidem odluči velika skupština, da se opru. Usred viedanja zadje medju sabrani narod njeki strani putnik i razloži mu, kolika je opasnost za nje slabo uvježbane i gore oružane oprieti se redovitoj vojski. Nauka ta strana i svim nepoznata čo- vjeka mnoge smuti, te se razidju. Milankovidu povjere neka ode u Beč, gdje ga jadnika svakojako loviše. Uhvatiše ga ipak istom u Slavoniji, gdje je buna napredovala i smaknuše njega i nje- gove drugove, a odsječene im glave iztaknuše po ziđinah pa- kračkih. Prolivena krv seljaka hrvatskih donese toliko koristi, MARIJA TEREZIJA. 319 da se je dvor odlučio činiti red u Slavoniji i pripojiti županije virovitičku, sriemsku i požežku s Hrvatskom pod bansku vlast, a u Posavju da se uredi krajina. Puk bi volio dođi pod krajinu, zato ode jedna deputacija u aprilu 1743. pred bana u Sikloš, da ga zamoli, neka ih metne pod krajinu. Kad ipak ban odgo- vori, da kraljica hode i zapovieda, da budu pod civilnom vladom banskom, prodju ])0 naputku njekih vojničkih častnika u Osiek generalu barunu Engelshofenu, koji im izda putne listove, da slobodno uzmognu dođi sa svojom molbom pred kraljicu. Ban presieče generalu spletke, te javi u Beč, neka ove ljude zatvore, jer da su drugovi buntovnika. General osječki znajuči upliv banov kod dvora, primiri se i pritaji, a ban prodje u Slavoniju, da za- počme uredjenje zemlje po načinu starih županija, ali nije izveo svoga djela, jer ga je zvala kraljica u vojsku. Kada je Marija Terezija nesretni po nju berlinski mir uči- nila i izgubila Slezku, poželi naknadu zbog ovoga gubitka u Bavarskoj. Dok je oduševljeni poštovatelj naše kraljice Gjuro II. englezki slavno vojevao na Rajni s Francezi, osvajahu austrijske vojske Bavarsku. Sedamdeset hiljada Austrijanaca, a med njimi preko sedamnaest hiljada Hrvata izvojevaše najprije kod Sim- bacha i Braunove slavnu bitku 9. maja pod vojvodstvom Karla Lotarinžkoga. Više tisuča neprijatelja osta na bojištu i pade našim u ruke, a medju uhvačenimi bijaše i feldzeugmeister bavarski Minuzzi. Za mjesec dana unidje general barun Ipan Barnklau s hrvatskimi krajišnici u glavni grad Miinchen. Onda osvajaše naša vojska redom bavarske gradove. Trenk dapače prelečivaše više puta preko Rajne, paleči neprijateljske čardake, tjerajući straže, osvajajući topove. Prirodjenom ironijom običavao bi razglaši- vati, da je došao u Francezku sa svoj im i Hrvati, da mu se priuče ugladjenomu životu Franceza, koji pandure nazivahu .crvenimi kapucini". Ćetovanja su ta trajala dokle ban hrvatski Karlo Bacan nepreuze vojničku i civilnu upravu Bavarske. Car njemački Karlo VII. izgubio je tako svoju zemlju i bio u istinu ono. što mu jedna neprijateljska spomenica kazivaše: „et caesar et nihilt' Francezku smuti nesreća saveznika joj cara njemačkoga, zato sabiraše veliku vojsku na Rajnu, da provali na proljeće u Bavarsku. I naši se spremahu. Ban Bacan, da dobije što više vojske, piša stališem hrvatskim, neka šalju što više konjanika 320 KNJIGA JEDANAESTA. s kopljem, jer se tih Francezi osobito boje, 'a da im polaska, javi im, da de vojska hrvatska pod zapoviedju svoga bana vo- 1744. jevati. Naše vojske nesamo suzbiše Franceze, već predjoše Rajnu i stadoše se udomljivati u Elsasu mjeseca jula 1744. Taj na- predak Austrijanaca uznemiri Fridrika II. kralja pruskoga, o kom se na bečkom dvoru spominjalo, da bi bolje bilo imati ga za očita neprijatelja, nego li što je ovakov tobožnji prijatelj. Sa sto hi- ljada vojske saleti kralj Fridrik u Ćesku i osvoji Prag, time i cielu zemlju 17. septembra. Opet nasta iza ovoga ratnoga obrata po- gibelj za sam Beč. Kraljica zapoviedi svojim vojskam na Rajni i u Bavarskoj, da kredu u Cesku. Sve što predobiše njezine vojske Bavarske, sada ostaviše neprijatelju, da spase priestolnicu. Kraljica opet prodje u Požun, da sabere oko sebe ugarske i hrvatske velikaše i da ih oduševi na novo za obranu svete krune. Dok su vojske austrijske bacile kralja pruskoga iz Praga i iz Ceske, gdje su osobito Hrvati pod banom Bacanom i Ugri pod grofom Josipom Festetidem u manjih bitkah razbijali vojske njegove i natjerali ih u Češku, dotle je mogao Karlo VII. opet mirno dospjeti u Bavarsku. S velikim slavjem uljeze ved 23. ok- tobra u svoju priestolnicu u Milnchen. Čim je to dostigao, želio je učiniti mir i radio je o njem, aH ga nije doživio, umre 20. ja- 1745. nuara 1 745. Sin njegov Maks Josip učini mir u F u s s e n u 23. aprila, po kojem Bavarska prizna pragmatičku sankciju. Posljedica toga mira bila je, &k se je izpunila velika želja Marije Terezije, te je njezin muž Franjo izabran za cara njemačkoga i svetčano okrunjen 4. oktobra. Da je carica sada mogla jošte jednu ranu preboljeti radi gu- bitka Slezke, bila bi dobila podpuni mir i odmor svojim zemljam, koga su ki'vavo trebale. Nisu niti vojske ved bile toliko boju voljne. Osobito Hrvati težko nosiše terete ovoga rata, jer se bo- jati bilo, da de im opustiti zemlja, ako tolike hiljade najjačih ljudi još za dugo budu izvan zemlje. Zato nam je svjedok njihov voj- voda Aleksander Patačid, koji veli: „da od početka augusta 1744. sve do kasne zime, danju i nodju bez čadora, kadkada i bez kruha, lišeni odore i novaca, moradoše podnositi sve ratne po- težkode. Pa ipak ih i sada po najvedoj zimi nede da namjeste u mirne stanove, nego ih stavljaju na skrajnu granicu pred ne- f i prijatelja, i to u zemlji poharanoj, lišenoj svake hrane, gdje mo- '■ raju poginuti od nevolje. Zato da vole kudi prođi nego sveudilj MARIJA TEREZIJA. 321 stradati i držati stražu proti neprijatelju u pustoj zemljit' Mnogi od vojnika hrvatskih vec više godina ne vidješe domovine, ni žene, ni djece svoje, a malena plaća od šest krajcara na dan nije im mogla zasladiti težkoga vojničkoga života. Ban ih je istina bodrio i opominjao više puta, neka uztraju u vojski, koliko je mogao i pomogao ih je, ali ipak mnogi vojsku ostaviše na banovu ne- priliku. Kada je Marija Terezija jošte s kraljem pruskim u Draž- djanih mir god. 1745. učinila i odstupila mu Šlezku, ostadoše V samo Francezi i Španjolci s vojskami na bojnom polju, a rat se je razvijao u Nizozemskoj i Italiji različitom sredom. Dobio je značaj europejskoga rata, daleko od starih nasliedjenih zemalja habsburžkih, zato ga mi nepratimo, ved se vradamo u našu do- movinu, gdje se ratne posljedice u ovaj čas jasnije pokazuju, nego li u jednoj zemlji carice Marije Terezije. VI. Nitko nije mogao znati kraj ovomu ratu, u koji su počele uti- cati tolike europejske vlasti. Iz Hrvatske dolazilo je unj toliko liepe vojske, ali malo uredjene, zato je morala biti briga caričina, da čete hrvatske dobiju što prije i što bolji red i što jaču voj- ničku disciplinu. Vlada kraljeve komore bila je preslaba zato, da Slavoniju od hajduka oslobodi, koji su na gdjekojih mjestih bili jači od državne vlasti. Naši vojnici, osobito krajišnici, naučni slobodnu vojevanju u malom ratu, težko podnosiše novi euro- pejski vojnički red, da se u velikih vojskah u neprolomnih linijah kredu i zadavahu voj vodam carskim više puta velikih neprilika, premda su osobnim junačtvom nadkriljivali vojnike svih drugih naroda. To su bili razlozi, da je vlada carice Marije Terezije jošte tečajem velikoga rata nastojala izvesti vojničke reforme u Hrvatskoj. Inače u ratno doba moraju ved započete državne re- forme čekati mirnija vremena, dapače i u istu preobnovu vojske nerado diraju vlade, da tečaj rata nepomrse. Sama Marija Te- rezija izvodila je svoje znamenite reforme istom iza gotova rata u svojih nasliednih zemljah, samo je to inače uradila u Hrvat- skoj. Kat je u nas upravo bio pogodan za preustrojstvo zemlje, jer je vedina svieta naoružana stala u dalekom svietu. Bilo je mogude dati novi lik istim socijalnim odnošajem u krajmi i Slavoniji, a (Smičiklaa : l'ovjeat hrvatska. II.) ^1 322 KNJIGA JEDANAESTA. socijalne reforme malo su kada i malo u kojoj državi tako sretno mogle pro(5i, da nebi narod do dna uzrujale, jer moraju udarati u bolni živac narodnoga života. Grof Aleksander Patačić vodio je utjelovljenje Slavonije s Hrvatskom pune dvie godine i dovršio ga istom pod konac god. 1745. Čitava zemlja bude razdieljena na tri civilne pod- županije: sriemsku, virovitičku i požežku i na vojničku krajinu sriemsku i posavsku. Velikimi župani budu imenovani za Sriem i Marko barun Pejačevid, Viroviticu grof Ljudevit Patačid, za Po- žegu barun Vladislav Vajaj. Težko je bilo nadi u Slavoniji pis- menih ljudi za županijske službe, zato preporuči ban, neka iz Hrvatske uzmu ljude poznavajude zakone i običaje zemlje. Čim se županije obnoviše digoše jauk na silnika baruna Franju Trenka, zapoviednika pandura. Mnoge vlasteoske kmetove silom je na- tjerao u pandursku četu, a odjenuti su ih morali vlastela i su- sjedi njihovi jadni kmetovi. Sama virovitička županija potrošila je u pandure više od trinaest tisuda forinti. Mnogi kmetovi da se otmu pandurstvu odu u hajduke. Zemlja posta na sve strane nesigurna. Sve su županije zahvaljivale banu, što ih je utjelovio materi zemlji Hrvatskoj. U slavonskoj krajini zapoviedaše podmaršal barun Engels- hofen, koji je bio u ovaj čas pod banom. On zamisli uvesti nje- mačke častnike, jer da domadih sposobnih ljudi neima. Za za- 1746. poviednika Posavine preporuči banu njekoga njemačkoga baruna Eieda. Predloži podjedno, da se u budude krajiške čete i voj- vodstva promiene u pukovnije i bataljune, kako je ved bila uredjena varaždinska krajina pod konac vlade Karla III. Vojske je dala Slavonija obilno. Bilo je otišlo s pukovnikom Budajem u Italiju skoro tri hiljade, pukovnikom Monasterlidem u Nje- mačku preko tri hiljade, do hiljadu s kapetanom Grubenom u Slezku, a skoro toliko konjanika odveo je bio Eajko Preradovid u Bavarsku, i jošte je stalo kod kude deset hiljada ljudi pri- pravnih, da zamiene ili popune one koji su otišli. Princa Hildburghausena, ureditelja varaždinske krajine, do- pade zadada, da na vojničku uredi gornju krajinu od Kupe do mora. Težku zadadu svoju dovrši on tek iza godine dana (god. 1746.) Razdieli zemlju u četiri pukovnije i prozva ih za sada po pukovnicih njihovih. Ličku nazva Guicciardovom, otočku Herber- steinovom, ogulinsku Dillissovom, a slunjsku Petazzievom. Po- MARIJA TEREZIJA. 323 pisujud mužke glave sposobne za službu od šestnaeste do šest- desete godine, sastavi četrdeset i pet hiljada glava, izmedju kojih je samo tri hiljade bilo nesposobnih za vojsku. Sjajan i nečuven je to broj, da na toli malom zemljištu imade toliko ljudi vi'stnih za pušku i bojno koplje. Sto bi bilo od ovoga naroda, da mu bude neprekidno uciepljivana prosvjeta salievajuda se sa srdcem i dušom njegovom, što bi bilo od zemlje, da ju je natapao toliko potom svojim, koliko je natopio sa krvlju svojom daleke strane poljane europejske ! Pukovnije razdieli princ Hildburghausen na b a t a 1 j u n e, svaka od njih imade postaviti četiri a lička šest. Na mjesto starih kotara, knežija i obdina postavi satnije ili kumpanije. Starodavne vojvode i kneze s osobitimi povlasticami zamiene sada častnici i zapovied- nici satnija većinom poriekla nehrvatskoga. Jezik vojske austrijske njemački otme mjesto hrvatskomu, kojim su do sada isti tudji generali bili prisiljeni pisati i preuzme vladanje u sudu i upravi. Sudci auditori bili su redovito strani ljudi, vedim dielom Memci, uz nje su bili prisjednici častnici i podčastnici i po koji prosti vojnik, kako je za vojnički sud zakon zapoviedao. Svaki odkup od vojničtva bijaše najstrože zabranjen. Plada je častnikom bila za vrieme rata, kako i onim iz drugih zemalja habsburžkih, ali u vrieme mira samo na pola. U mirno doba imao se je vojnik sam hraniti i odievati. Popisani vojnici bješe osim toga pod gu- bitkom glave vezani, da idu onamo, kamo im se zapovieda i da ostanu tako dugo, dok bude potrebno. Svoje staro narodno odielo moradoše svudi, pak navudi na sebe carsku monturu skrojenu po kalupu ugarskih regularnih vojnika. Težko su bolile tolike radikalne reforme narod, jer su mu razarale starodavne vlasti knezova i vojvoda, u kojih su se od pravieka čuvale osebujnosti sveobdega slavenskoga individualizma, prave slavenske rodovne obdine, a još teže im bilo odbaciti odielo otaca svojih, svoju čast i uspomenu. Nezadovoljstvo je bilo po svoj zemlji, a očita buna digne se u ogulinskoj pukovniji, u Senju, oko Brinja i u jednom dielu Like. Obično ju nazivlju brinjsko- ličkom bunom. Veliki narodni sbor sasta se dne 5. augusta 1746. u Jeze- ranah, gdje se nadjoše zastupnici Brinja, Senja i Like. Proglasom pozovu svu krajinu, da svaka kuda dade po jednoga oružanoga momka u vojsku. Koji bi se tomu uzprotivili, njim se zagroziše, 324 KNJIGA JEDANAESTA. da Će im kude upaliti. Castnike odlučiše silom nagnati u svoju vojsku, koji se nebi dao, valja da glavom plati. Prvi se dignu Brinjani, protjeraju svoje castnike a podčastnikom polamaju nji- hove batine, koje su nosili po novom propisu u znak, da oni imadu pravo batinjati, koga gospoda odsude. Odagnaše konje i razbiše kola na kojih se je imala dovesti nova montura, napokon protjeraše regularnu vojsku, što je čuvala brinjski grad. Sabrani Brinjani krenuše prema Stubici, gdje se sabra do dvie hiljade oboružanih ljudi i nazovu se: „božjom vojskom." Da znamo protumačiti ovaj naziv ustaša, jamačno bismo mogli razkriti sve povode i pobude ustanka. Uzamši na um odnošaj svečenstva, koje je prijalo ustanku, našli bismo u bibliji povod ovomu imenu po analogiji sa bracom makabejskom. Nebesa su imala zaštititi „stare pravice" naroda. Karlovački general podmaršal Scherzer zapoviedi podpukov- niku ličkomu Depociju, neka ustanak uguši, zato neka digne dva bataljuna otočka i dvie kumpanije ličke. General Scherzer ode sam glavom u Otočac i odavle dojavi ustašam, neka se razidju, ali videci da ga nitko nesluša, vrati se u Karlovac. Vedina se ustaša ipak vrati kudam svojim zato, jer im je ponestalo hrane. Koncem augusta izaberu deputaciju od sedam ljudi, na čelu im majora auditora Matu Kuhačevida Senjana prijatelja puka i pjesnika hrvatskoga. Čim Kuhače\id u Beč stigne, dade ga ratno viede zatvoriti i pošalju ga u Karlovac na sud, gdje je princ Hildburg- hausen sastavio sud od samih nesmiljenih stranaca. Premda se narod 1747. primirio, budu ipak glave ustanka nesmiljeno kažnjene. Deset ih pogubiše mačem, trojicu smrviše na kolo a glave im odsje- čene na kolcih iztaknuše, sedam častnika i podčastnika odsudiše na vječni zatvor, petoricu poslaše na šanceve. Mato Kuhače\dd naricaše u Špilbergu u pjesmah hrvatskih o sudbini svojoj i svoga rodnoga grada Senja još mnogo godina. Kraja pjesnikove sudbe neznamo. Princ Josip Hildbm'ghausen, novi organizator vojne hrvatske krajine, postigao je podpunoma svoju svrhu, jer je pod konac nasliednoga rata iz same krajine bilo vojske preko trideset hiljada. Nova krajina dobi bolji red, vedu stegu, narod je bivao poslušniji prema poglavarstvu i vojničkim propisom. Počelo se misliti na škole, na bolje puteve i na vedu sigurnost zemlje od hajduka i susjednih Turaka. Ali krajina kao ogromni vojnički MARIJA TEREZIJA. 325 zavod pod upravom tudjinaca preziruc'ih sve što je sveto ovomu narodu, a poštujudi jedino krepčinu mišica, mogla je samo svoj heroični duh razvijati, u kojem je jedno bitno svojstvo uviek manjkalo , nije smielo biti narodne samosviesti. Narodnomu je- ziku nije bilo mjesta niti u školi niti u javnom službovanju. U vojničkom zavodu nije mogao u cviet dođi obrt niti trgovina. Carskom monturom izgine dapače stara uresna narodna nošnja, s njom propade kod mnogih porodicah jedino bogatstvo, sasto- jede od starine u bogatu odielu i skupocjenu oružju. Nestade zato vještijih krojača, krznara, vezilaca, zlatara, puškara i t. d. Isto zemljište krajiško znatno se preobrazi. Komantične pre- djele gornje i dolnje krajine urešene starodavnimi gradovi, samostani i crkvami liši vojna uprava malo po malo svih ovih uresa. Gradove i samostane pustiše zubu vremena, da ih satare, mnoge razoriše, da iz njih izvale materijale za svoje oficirske stanove, magazine i tamnice, dapače monumentalni spomenici pro- djoše za taracanje cesta i za carske sgrade. Sto pismenih spo- menika od palede sile turske osta, ifo morade ostaviti stare po- hrane svoje i putovati u Gradac i u Beč. Da se nije na nje pazilo, to se lasno razumije, jer što bi hrvatskim rukam bilo staro i sveto, to je tudjinu bilo starogrdno i nakazno. Koliko je novim ustrojstvom pretrpila banska vlast, vidi se po tom, što onaj stari kriepki zahtjev, da se obnovi banska vlast od Drave do jadranskoga mora, kao da se neusudjuju Hrvati obnavljati za dugo vremena. Dok se je svršila nova organizacija krajine hrvatske, dovrši Marija Terezija god. 1748., nasliedni rat mirom u Achenu po 1748. kojem je izgubila Slezku, Farmu, Piacencu i Gvastalu. Hrvatske vojske uzele se vraćati u domovinu sa Kaj ne i Italije, donoseći mnoge ratne trofeje, koje poslije stališi u bansku kudu namje- stiše. Vojska se uvježbala ved po načinu druge kraljičine vojske, jer je ban dao prevesti vježbe na hrvatski jezik za banderiju i za svu hrvatsku vojsku. U Beču ih dočekivala carica, oficire gostila i zlatnimi kolajnami odlikovala, a momčad darivala. Slavje bilo u Beču pri prolazku hrvatskih vojnika. Do jeseni na- lazile se ved sve čete u domovini, da se odmore od osamgodiš- njega ratovanja. Prije povratka vojske, dok je jošte ban Badan u Belgiji boravio, imenova ga kraljica odgojiteljem svoga sina priestolonasliednika 326 KNJIGA JEDANAESTA. Josipa, a time bi morao zahvaliti se na banskoj časti. Prvi glas stigne 0 tom namjestniku banskomu biskupu Gjuri Branjugu od palatina Ivana Palfya, gdje veli, da „kao stari, pravi i iskreni prijatelj Hrvata" ovo javlja privatnim putem, neka se stališi slože i zaištu od kraljice, da im ipak Badana ostavi za bana, neka se ovaj put neosvrnu na onaj stari zakon, da ban mora u banovini boraviti, jer da će u ovom novom uzvišenom položaju ban Badan tolike koristi donesti, koliko im nijedan drugi ban jamačno nedonese. Biskup sabere sabor i skloni ga na -to, da izašalje kraljici poslanstvo. Vodio je poslanstvo posvećeni biskup i. Adam Patačid, a uz njega su bili podban Ivan Rauch i prisjednik " bansbe tabule Ivan Bužan. Dospjevši u Beč pobojaše se, da ih kraljica niti primiti nede, jer nije nikoga primala radi trudova, I! u kojih se nalazila. Ipak ih primi u svojem kabinetu neizmjernom laskavom srdačnošdu, hvaleči vierne Hrvate, što hode da imadu za bana čovjeka, koga ona toliko cieni, da mu povjerava naj- višu i njezina srdca najmiliju zadadu. Tako Badan osta i nadalje banom, samo se je o tom radilo, tko de mu biti namjestnikom, kada je ove godine biskup Branjug umro. Kancelarija je kraljeva tvrdila, da jedino kralj ima pravo imenovati banskoga namjest- nika, koji u ime kraljevo mora zapoviedati vojskom na krajini, a ban se pozivao na običaj toliko puta ponavljan, gdje je ban sam imenovao sebi namjestnika. Ban imenova svojim namjestni- kom grofa Ljudevita Erdeda, a kraljica to sliedede godine 1749. potvrdi, ali s primjetbom, da to za budude nesuzbija pravo kra- ljevsko kod imenovanja banova namjestnika. Sada nastaje ona znamenita doba mira (od god. 1748 — 1756.) vladavine Marije Terezije, u kojem je mudra kraljica nastojala novimi uredbami podidi zemlje i kraljevstva svoja do jedinstvene sile, kakva je bila Francezka ili država pruskoga kralja Fridrika II. Vojska imala je biti po svih zemljah po jednom sustavu vjež- bana, k tomu je trebalo vježbanje i red i u mirno doba za punih sto hiljada ljudi. Zato opet trebalo je urediti financije, koje u državi habšburžkoj nikada nisu bile uredjene. Težke gubitke po- slednjega rata pripisivaše sama kraljica neurednosti raznorodnih vojska svojih i nespretnoj raztrošnosti, kojom se odlikovaše nje- zini predšastnici. Žena, koja je umila jednom razpaliti Ugre i Hrvate s riečmi: „ja sam siromašna kraljica, ali imam srdce jednoga kralja," preuzme zadaću, da uvede što jednoličniju upravu MARIJA TEREZIJA. 827 U svih zemljah svojih i da ih preporodi. „Terezijanska" doba reforma stane obuhvaćati osim spomenutih dviju, i sve druge glavne grane državnoga života : crkvu i školu, upravu i sudstvo, odnošaje seljaka i plemića, trgovinu i obrt, u obde sve, čime je ova kraljica mogla od saveznih država, kako su do sada fak- tično bile, učiniti prve temelje jedinstvenoj državi. Hrvatska donesla je več novomu sustavu kraljičinu največu žrtvu preosnutkom vojne krajine. Sjedio je i zapoviedao u njoj absolutnom vlasti princ Hildburghausen, dok nije kraljica iskala, da se i on pokorava zapoviedim ratnoga vieda, na što se on za- hvali početkom god. 1749. na časti zapoviednika krajine. U ^^'49. Hrvatskoj probudi ova zahvala sveobču senzaciju. Svatko je na- gadjao, zašto se princ morao zahvaliti. Bilo je naivnih ljudi, koji su mislili, da je došao čas, da se izpuni davna želja Hrvata, te bi ban Bacan, ljubimac dvora, mogao postati zapoviednikom obiju generalata. Ban im dakako odgovori, da toga nesmije iskati od kraljice, kada znade, da je to ona več drugačije uredila. Zapo- viedati če tamo generali pod vrhovnom zapoviedju ratnoga vieda. U mjesto očekivanoga dara dodju na stališe hrvatske nove kušnje i neprilike sbog banske krajine. Odkada je barun Venceslav Kleefeld, podpukovnik i banov adjutant, s hrvatskimi četami dospio na povratku iza rata u Hrvatsku, da vojsku uči novo vježbanje, nasta komešanje medju stališi sbog krajine. Mala ali gibka stranka, na čelu joj podban Ivan Kauch, sdružila se s ovim tudjinom i uzela dokazivati stališem, kolika de sreda biti za Hrvatsku, ako se krajina izmedju Kupe i Une uredi po načinu ostale krajine. Kraljica da de dati pomodi za pladanje vojske, ban de imenovati sve častnike. Time da de pasti tereti sa stališa, a sačuvati de se i umnožati mod i ugled banov. Sabor hrvatski prihvati mjeseca jula 1749. ovu odluku i javi to banu. Ban ode kraljici i javi joj: da je izposlovao, te Hrvati prose novu 'regulaciju svoje krajine. Veoma sladkim i laskavim pismom odgovori ban Badan stališem, koliko je kraljicu obradovala ova prošnja sabora hrvatskoga, uvjerava ih, (k su u velikoj milosti kod kraljice, koja de ne- samo potvrditi ved i razširiti prava i povlasti njihove. Kraljev- stvo da de si slobodno birati „kapetana kraljevstva," koja je čast ved dugo s banskom spojena. Tako zvani „štabski oficiri" biti de imenovani na predlog banov od kraljice i dobivati de dekrete od ratnoga vieda. Nespretna da bi bilo, da stališi za 328 KNJIGA JEDANAESTA. ta mjesta predloge čine, jer se može biti nebi mogao sastati sabor upravo onda, kada bi takov čovjek brzo i nuždno imao stupiti na svoje mjesto. Odbijajiiči mehko i Ijubezno njihovu tražbinu, da Zrinsko-Frankopanska dobra padnu pod vlast sta- liša, pripovieda im, kako se kraljica nada, da de oni pristati na nove uredbe radi koristi, što će bolje uredjena krajina biti jača obrana domovine, a sinovom njihovim da de biti prilika uzpi- njati se do visokih vojnih časti. Stališi da de tim radje dati vedu novčanu pomod za uzdržavanje krajine, što de svu korist od toga pobirati njihovi sinovi. Odgovor banov pade kao grom u sabornicu hrvatsku. Eazkol i nesloga rodi se u plemstvu. „Porušena je — veli suvremeni Krčelid — ona stara sloga duhova hrvatskihi' Ona stranka, što je s Venceslavom Kleefeldom prije agitirala, stala je sada po- sramljena od tolikoga poraza cieloj zemlji. Pomodi nije bilo, da se uzmakne. Od puke sramote pred kraljicom, morali su se sada stališi brinuti zato, da urede svoju krajinu kako je ona želila. Banska krajina bude razdieljena u dvie regimente: glinsku i kostajničku, svaka njih imala dati četiri hiljade ljudi pje- 1750. šaka i šest sto konjanika. Na proljede sliedede godine 1750. budu ved imenovani pukovnici barun Stjepan Patačid za glinsku a plemeniti Gjuro Pogledid za kostajničku pukovniju. Kada je pred sabor donesena povelja Marije Terezije, koja sve potvrdjuje i uredjuje glede krajine banske, toliku to zlovolju probudi, da ju stališi niti medju svoje spise neunesoše, kao da ju neprimaju niti nepriznaju. Badava im sav prkos, kada nisu slušali ozbiljnih glasova od njekolicine plemenitih ljudi, koji su ovoga puta ostali bili u manjini, a samo jednodušna volja sabora hrvatskoga mogla je odbiti ovaj zahtjev, koji su u Beču smatrali kao postulat na korist sveukupne države Marije Terezije. 1751. Još nije bilo gotovo pitanje o krajini, ved se kraljica javi s predloži, koji su za tim išli, da financije svojih zemalja uvede u što bolji red i da središnja kraljevska blagajna bude spremna za sva teža i nezgodnija vremena. U to ime odluči sazvati sabor ugarsko-hrvatski u Požun 18. aprila 1751. Da čim lašnje do- stigne visoki svoj cilj, dodje opet kraljica glavom medju stališe, slavedi ih i zahvaljujudi im za junačka djela u prošlom ratu, da im toga nikada zaboraviti nede. Ali kada je došlo pitanje o povedanju dada, bez česa da kraljica častno medju mogudimi MAKIJA TEREZIJA. 329 kraljevi svojimi susjedi obstati nemože, onda se rodi veliki priepor, koji je potrajao kroz tri mjeseca dana. Kraljica je dokazivala, da se nalazi u ski'ajnjoj nevolji, a stališi odvraćahu, da je njim nemo- guće podnesti ikakav novi namet. Iza gorkih razprava privole napokon stališi na jednu trećinu onoga, što je kraljica iskala. Hrvati donesoše po običaju pred kraljicu mnogo jada svojih, ali malo nadjoše za nje lieka. Da „gravamina" svoja urede po na- putku doneseiK)m sa sabora, sabra ban po običaju konferencija, u koju pozva velikaše posjednike hrvatske i odaslanike stališa. Spominju se palatin Ljudevit Bacan, judex curiae Gjuro Erdedi, namjestnik banski Ljudevit Erdedi, zatim Nikola Erdedi, biskup zagrebački, bosanski, senjski i sriemski, Franjo Kolar i Somšid, savjetnici ugarske dvorske kancelarije. Bio je pozvan i Leopold Nadaždi, dvorski kancelar, ali radi drugih poslova nije došao. Uz ove ljude i druge velikaše bili su i izaslanici sabora : barun Adam Patačič, Josip Magdic i Josip Rafaj, a i mnogi drugi. Sborovaj sastao se, da po pravu našega kraljevstva svoja osebna hrvatska grava- mina neodvisna od ugarskih iznese pred kraljicu. Koliko je srdca za Hrvatsku bilo u većine članova konferencije svjedoče stranom mlitavi, stranom pogubni zaključci. Ova konferencija diže sje- kiru na jarbole, o kojih su razapeta jadra naše ladje istom malo izpravljene. Kukavni Antun Spišic, podžupan virovitički, da se ulaska prisutnomu palatinu i drugoj velemožnoj gospodi uzme dokazivati, kako bi pravo bilo, da slavonske županije šalju svaka po jednoga zastupnika u sabor ugarski, kako to čine ugarske žu- panije. Da su hrvatske županije inače uredjene nego li slavonske, koje imadu iste uredbe kao i ugarske, neka spadnu pod pala- tina. To su dakako prisutni velikaši Ugro-Hrvati objeručke pri- hvatili, a mogući su bili to i izvesti, jer su bili prvi doglavnici kraljice. Badava se upirahu odaslanici Hrvatske na staro pravo, po kom je Slavonija od pamtivieka pripadala pod bana. Pravo osta Hrvatom ipak netaknuto, ali Slavonija uzme faktično po- šiljati svoje odaslanike na ugarski sabor poput drugih ugarskih županija, mjesto da se prihvati predlog sabora hrvatskoga, da za ove tri županije jedan „nuncij" prodje na zajednički sabor, izabran u saboru hrvatskom. Nesmijemo niti toga zatajiti, da je dvor u ovom pitanju već 'zato lasno zabacivao želje Hrvata, što su oni najtvrdokornije odbijali svaki novi namet kraljice, premda je ona očito objav- 330 KNJIGA JEDANAESTA. Ijivala, da bez novih nameta nikako obstati nemože, a slavonske su pojedine županije faktično toliko prinosile, koliko i ugarske. Zato odgovori satirično jednom kraljičin kancelar Ljudevit Na- daždi hrvatskim stališem : neka se za Slavoniju nebrinu, kad imadu takva privilegija, da nemoraju toliko pladati, koliko županije sla- vonske. „Konfuzijom seje ovaj sabor počeo, konfuzijom i svršio," te je kraljica veoma zlovoljna otišla iz Ugarske 27. augusta. Da se uzmognu didi prihodi kraljice, trebalo je o tom raditi, da zemlje po novom poreznom ključu budu upoznate i popisane, a naš će čitatelj poznavati iz obče povjesti onaj strah i nemire, koji se uviek med narodom javiše, kada je izlazio ma u kojoj zemlji kakav novi popis. Nove đače kao crni oblaci, kojim se nezna što će donesti, slika si seljak sa najcrnijimi bojami gleded unapried svoju propast. Očita buna od samoga straha pred novimi dadami rodi se u banskoj krajini jošte tečajem požunskoga sabora. Pobune se vlasi. Vodio ih je Teodor Kiug, jedan od svrgnutih knezova. Oficiri uz- maknuše sa svojih kumpanija u Glinu i Kostajnicu, gdje su kao prosti vojnici stražu stražili, da ova mjesta od ustaša spase. Bun- tovnici utaboriše se kod Komagovine, kamo je doskora izašlo po- vjerenstvo od sabora hrvatskoga, da njihove tegobe izpita. Osim groznih tužba na otimačinu oficira, sbog koje su se bili pred go- dinu dana potužili, pak su im u Beču poslanike uhvatili, u Za- greb poslali i ovdje u tamnicu bacili, bilo je največih sbog no- voga popisa i vjere njihove. Nesamo što oficirom tolikim moraju kude izgraditi na najljepših mjestih i od svoje im zemlje naj- bolje dielove davati, ved im sada sve popisaše, pak de morati za cara u boj polaziti, a od jednoga roda znadu i po petoricu povudi u vojsku. A tko de tolikim Ijudem monturu nasmagati? Nesamo to, ved de kao kmetovi dade pladati, a nada sve to nji- hovu vjeru gaze. Morala je izađi kao na bojno polje varaždinska i karlovačka krajina pod generali Keilom i Scherzerom, dok ih primiriše, obedavajud im pomod od carice. Kiuga i njegova tajnika popa Filipa Trbuhovida prevarom uloviše i u tamnicu zatvoriše, gdje se je od smrti time spasio, što je kazivao, kako je on prepriečio, da ovaj narod nije sav u Tursku prebjegao. Tužba sbog vjere nestoji doduše u prvom redu kod obrane buntovnika, ali medju povodi jamačno je na prvom mjestu. Nije MARIJA TEREZIJA. 331 to prvi nemir vlaha, da bismo mii povode težko uhoditi mogli. Kipljenje sbog vjere ponavlja se više puta, a pitanje to viersko stoji na dnevnom redu od početka vladavine Marije Terezije i provlači se kao zmija kroz povjest hrvatsku od toliko go- lina. Hrvatska razvaljena vee u dva teritorija nalazila se sa svojimi inovjernici u situaciji, koja imade mnogo sličnosti sa su- vremenim razvitkom vierskoga pitanja u suplemenoj nesretnoj Poljskoj. Plemstvo se u jednoj i drugoj zemlji upire na stare zakone baštinjene od otaca svojih, ali vanjske sile jače su nego li starinski zakoni. Plemstvo u jednoj i drugoj zemlji razdrobljeno i onemoglo nije se jako uzdiči niti u državnih niti u crkvenih pitanjih do one modi, koja bi u njem predstavljala sav narod, neima u njem toliko sile, da prema novim odnošajem stvori nove oblike života, povoljne svomu narodnomu bitku. Naslonivši se na okorjelo svedenstvo latinsko, stoji plemstvo ukočeno sa svojim starim zakonom u ruci, kao da nemari što se sve oko njega sbiva. Preko sto godina sjedio je u Marci sjedinjeni biskup vlaški sa samostanci svetoga Bazilija, a pod vlast njegovu spadahu svi sjedinjeni u kraljevstvu hrvatskom, dokle god. 1737. novoime- novani nesjedinjeni biskup Simo Filipovid na nju nenavali. Slo- živši se s hajduci i razbojnici od svoje vjere zapali samostan na sam dan crkve, kaludjere poubijaju, samo njeki iznesoše živu glavu. Taj izgred uzruja sve u Hrvatskoj. Bududi da je upravo bio rat s Turci, nije stvar došla na čisto sve do vlade Marije Terezije, koja nije dala Marču pod vlast patriarke karlovačkoga, ali se je dosta dvojbeno vladala. Vlahom potvrdi god. 1743. pri- vilegija, ali sa izričnom rezervom, „u toliko, koliko prava drugih nevriedjajui' Kraljica nalazed se u ratu pogibeljnom za obstanak njezine države, očito je za tim išla, da nigdje svojih podanika neuvriedi. Sjedinjeni biskup marčanski stajaše tako skoro kano izmed neba i zemlje bez pomoći, zato ga skoro sav narod od- bježe i vrati se u krilo grčkoiztočnjaka. Stališi hrvatski davahu mu doduše častno mjesto u saboru, zagovarahu ga kod kraljice više puta, zaklinjahu kraljicu, neka dokine vlast patriarke karlovač- koga nad vlasi u Hrvatskoj, jer je to proti posvedenim zakonom zemlje. Kraljica ih primirivašo i upudivaše na slogu i ljubav. Godine 1752. napokon piša saboru hrvatskomu, da su do sada 1752, bile mnoge svadje izmedju katolika i grčkoiztočnjaka, sada ona hode i zapovieda : „da se medju obojimi sloga obnovi 332 KNJIGA JEDANAESTA. s toga razloga, stoje ona učinila savez s caricom Rusa, koja takodjer tu vjeru izpoviedai' Kraljica hode, da taj savez jošte bolje utvrdi, zato zapovieda, da grčko- 1 iztočnjaci, bili oni sjedinjeni ili nesjedinjeni, živu po svojih vier- skih privilegijih od god. 1690., koje im je ona jošte povedala. Ona im dapače preporuča, neka grčkoiztočne u službu primaju. Stališi primaju zapovied njezinu, ali ju odbijaju, koliko bi od nje mogla trpiti „jedna sama prava i spasujuca rimsko-katolička vjera," kojoj su privilegija potvrdili i zaprisegli toliki kraljevi njezini predšastnici. Kako je viditi kraljica podredila je dalekim ciljevom svoje vanjske politike viersko pitanje u Hrvatskoj, a okorjeli stališi stoje nepomično skoro bez životnoga gibanja na svojem slovu zakona. Nije bilo državnika Hrvata jednoga, da po zlatnom mostu unije, obasjanom duhom slavenske službe božje mir božji donese u ovu zemlju za sva buduća vremena. Kada se na um uzmu ona moguća i nemoguća naprezanja tolikih plemenitih ljudi u Njemačkoj i na zapadu, koliko se trudiše, da radi sloge narodne nadju vežuće niti izmedju protestantizma i katolicizma, koji su daleko većim jazom razstavljeni bili, nego što je katolička i grčkoiztočna crkva, kada se na um uzme, da je lasno bilo moguće spasiti grčkoiztočnim sveti pozdrav slavenske službe božje, onda moramo zažaliti na otce naše, da nijednoga stvara- jućega duha nije izmedju njih bilo. Nesmijemo ipak niti toga zaboraviti, da je dobra polovica Hrvatske, vladana po njemačkih generalih samo po zapoviedih dvorskoga vieća živila, pak je i u ovom pitanju morala sliepo slušati, što joj iz Beča zapoviedaju. Osim vierskoga pitanja pritiskaše zemlju od požunskoga sabora briga oko tako zvane konškripcije iliti popisa zemlje, naroda i njegova imetka. U mjesto staroga popisa dimnjaka 1753. izašao sada sasvim novi, po kojem se imalo zabilježiti sve gibivo i negibivo, dapače svi odnošaji izmedju vlastele i njihovih po- danika. U svih drugih zemljah i u istoj Ugarskoj bilo je to djelo ne na veselje naroda svršeno, samo je jošte zaostala Hrvatska i pod banskom vladom i u krajini. Badava se tomu poslu oti- mahu stališi hrvatski. Oni učiniše nove daće samo u toliko, da mogu izplaćivati novu ustrojenu bansku krajinu i to nije bilo bez neprilika. Moliše bana Bacana, neka im izmoli milost od kraljice, da novih tereta neplaćaju, ali dobiše odgovor, da kraljica nipošto MARIJA TEREZU A. 333 nede da popušta. Na stališe podiže se opet komora austrijska, gospodarica primorja, da su poreznici i popisnici primorju pre- veliki porez navalili, zato kraljica izda strogu zapovied, da se popis još jednom provede. Godine 1754. nasta popisivanje ko- 1754. misijom stališkom, koja je imala korak po korak svu zemlju proći. Pitalo se za zemlje, koje su po plodonosnosti bile raz- dieljene u tri razreda, zatim o livadah. šumah, krčevinah. Osobitu pazku odredi kraljica „na vinograde, kojimi je bogato naše kra- ljevstvo hrvatskoi' Svatko je imao , bio on gospodin ili seljak, slobodnjak ili kmet izpoviedati, koliko po jednom jutru dobiva. Kod brojenja pučanstva pazilo se je osobito na radnu i privriednu snagu, zato se nije pitalo za djecu, koliko za ljude i žene, a oso- bito su točno bilježili, koliko tko kmetova imade. Cienili su se nše oženjeni, jer su žene pomagale snašati terete gospoštinske. Trgovce i zanatnike ucienjivahu po tom, da li u vedem ili manjem gradu stanuju i po broju ljudi, koje za svoj posao drže. Sve vrsti blaga podpunim brojem završivahu popise. Premda je narod sa strahom čekao rezultate popisa i nje- gove posljedice, skoro se nigdje nije pokazivao nemir, dok ne- dodje glas, da carica dolazi u Hrvatsku. Po osnovi dvora imala je obidi cielo primorje, a napose ogledati liepe gradove Kieku, Bakar, Kraljevicu, Senj, gdje bi se svuda imale napraviti nove luke koristne za svjetsku trgovinu. Odanle izašla bi kraljica na Karlovac, došla u Zagreb i preko Varaždina se povratila u Šta- jersku. Gospoda se spremahu, da ju što sjajnije primu. Veličajna banderija obedaše pojedini velikaši, puteve stadoše na sve strane popravljati, gradove poljepšavati, sebi nametahu gospoda nedo- stižne troškove, a narodu prevelike terete. Pretežke radnje i mnogi pripravni troškovi pričinjahu se narodu kao priprava onih bu- dudih crnih dana, koje de im novo popisivanje donesti. Prva iskra pade u varaždinskom generalatu, gdje je bilo pre- vratnoga goriva i vierskim pitanjem nagomilano, osobito odkada je carica po pravdi odlučila, da se Marča opet preda grčko-sje- dinjenomu biskupu. Nesnosna je bila narodu svemu nova dada o monduru. Sada probudi general Filip Guicciardi bezsramnim svojim postupkom ogorčenost, koja se za tinji čas pretvori u okrutnu bunu. Krajišnici morali su za svoje vojničko odielo za pol godine unapried prinose davati. Čuo je bio general, da se na dolazak carice spremaju hrvatski velikaši sa sjajnimi banderiji. 0 grofu 334 KNJIGA JEDANAESTA. Josipu Draškovidu pripovjedahu na primjer, da će obudi sedam stotina svojih banderijalaca troškom od deset hiljada forinti. A tako i 0 drugih. Nije htio za njimi zaostati oholi general varaždinski, pak razglasi opet nove dade za tobožnju novu monduru i stane ih nesmiljeno utjerivati. Narod se na to uzruja, osobito vlasi na čelu im kapetan Petar Ljubojevid i sastanu se u Severinu na burni sastanak. Ustanak buknu 20. januara 1754. po cielom generalatu varaždinskom. Oficire pohvataše, samo ih malo kroz šume i gradove uteče. Koga nije Ljubojevid zagovarao, taj je bio smaknut, a tielo mu na komade po ulicah razbacano. Knezovi naroda izabraše petoricu za deputaciju u Beč kraljici, da traže stare pravice. y Cim je carica razumila sve tegobe naroda i o zlokobnoj buni dočula izvještaje sigurne, izasla staroga prijatelja svoga maršala grofa Neuperga, da ode u Hrvatsku i iztraži ove poslove. Maršal Neuperg sjedne s povjerenstvom u Kaniži, Ljubojevida uhvati i odsudi doživotno na tamnicu, a njekoliko ih i na smrt odsudi. Onda krene glavom u krajinu, da od naroda prisegu viernosti opet zaište. Marču kamen smutnje za vlahe uzme opet sjedinjenomu biskupu Palkovidu i dade ju piaristom, premda se je vriedni biskup dosta otimao, da ovo svetilište svoje biskupije „kao vikar apostolski" sačuva. Generala Guicciardia odmaknu. A da se red učini u ovom generalatu namisli kraljica sagraditi grad Be- lo var s velikim troškom. Mjesto ovo nije se imalo tako zvati po zapoviedi kraljičina povjerenika, ved na uspomen imena kra- jine: „Novi Varaždin'.' Ime se to ipak doskora zaboravi. 1755. Jošte ovaj ustanak nije pravo bio ugasnuo, kad li iz njega izavre u susjedstvu na zemlji pod vlastju banskom novi vedi seljački ustanak, radjajud opet nove po svoj zemlji bune. Izpod kalničke gore u najbližem susjedstvu krajine digoše se seljaci pod vodjom Mihajlom Kušicem. Povod buni pripoviedaju seljaci : „da se njim velike krivice delaju, što njihove pravice zatrgavaju, što svako leto skoro sve povekšavaju, vrabčeve glave kaj od starine nije bilo moraju vu orsag davati, zvan toga da su letos z nova popisani i da polag novoga popisanja morali bi pladati i od zemlje od koje tlaku delaju, i od vola, krave, konja, trsja, žene, detce, od svoje glave, s jednum rečum vsega kaj siro- mah človek ima i zato da njim ni mogude tulikeh terhov or- sažkih i gospodskih podnašati; sbog toga da su se oni kak i kri- MARIJA TEREZIJA. 335 ževečka krajina suprot stavili — da nigđar već gospodskih kudelj preli nebiidii. nego da rajše liote svi do noge poginutii' U Kal- niku progovori Kušid sabranonau narodu: ^nebojte se ma detca, budete vsi pod krajinu, i tlaku već ne bus te delali, ove kopunare (t. j. gospodu) treba sve požgati i popa- litit* Njemu da je krajina poručila , neka pale, oni da će im u pomod dođi. Opominje svoje, da neka se junački vladaju, „i ako se vezda nebudu verno držali, jaj jošće i onomu detetu, koje je V materine utrobe — sbog punte ove trpeti moral bude'.' Osnova vojne seljačke išla je „na Varaždin, od Varaž- dina na Zagorje i odonud vu Zagreb, kojega bi po d- seli, raz metali, gospodu potukli i onda bi to vse spravili pod krajinu'.' Vojske seljačke naraste skoro na dvadeset hiljada ljudi svakojako oboružanih. Prvi uspjeh bio je tim sigurniji, što u ovo doba duboka mira nigdje nikakove vojske nije bilo u Hrvatskoj, da im stane na put. Plemićki dvo- rovi u Ravnu i Dubovcu padoše u ruke seljakom, jezuitsko imanje Tkalac u plamen izgorješe, dodje u pogibelj Gračac i Paukovac. Za osam dana mjeseca marta do trideset plemićkih dvorova u prah i pepeo obratiše. Veliki strah prevlada u Za- grebu. Plemstvo dobježalo sa svojih imanja u grad i Isusovci po- bjegoše i škole razpustiše ; zabrinuto plemstvo uze viećati dan na dan u konferencijah svojih. Po svih gradovih budu gradjani oru- žani, da straže i čuvaju grad, dok se digne vojska zemaljska. Na Zagreb imalo se najbolje paziti, jer je seljačka vojska dizala viku upravo nanj, da „odavle izlaze sve nevolje, koje taru siro- mašni puk!' Sam biskup morade se dobro utvrditi u svojem gradu, da nepadne u ruke uzrujanoga puka. Jadni buntovnici nemogoše se urediti, jer ih se večina, razvalivši dvorove i piv- nice, dan i nod častila, kao da neimaju očekivati nikakova ne- prijatelja. Dvie plemičke vojske spreme na nje stališi. Iz Varaždina udari grof Josip Draškovid u obližnja sela i prisili ustaše, da su opet prisegli viernost. Njekoje glavne krivce povješa, a sav narod primiri. Hvalevriednom blagostju svrši plemeniti grof za čas svoj težki posao. Drugačije vojevaše podban Ivan Rauch sa svojimi plemiči i koštaj ničkimi krajišnici. Jedan odjel svoje vojske posla u Zagorje, s drugim ražaše on izmedju Zagreba i Kri- ževaca. Neuredne seljačke čete budu dakako brzo raztjerane. Iza toga nastanu sramoto, knkovih nije bilo niti za Gubčevih 336 KNJIGA JEDANAESTA. vremena. Podban Rauch dade narod klati bez razlike dobe, spola i krivine, i bez suda ikakva. Majke utapahu se sa djecom u Savi, da krvniku u ruke nedodju. Med narodom razglasi krvožedni čovjek, da će onim oprostiti život, koji bi se dali za krvnike. V Četvoricu nadjose, koji da spase sebi život, jadnu bradu vješahu gadnim nesmiljenim načinom. Razmrcvarena tjelesa seljačka po- krivahu staze i puteve. Bojati se je bilo, da će nestati naroda, kada na garištu seljačkih kolibica vriskaše samo jošte nješto djece, savijajuče se oko krila majka svojih. Blaga svake vrsti goniše podanici Rauchovi i Rafajevi iz sela seljačkih prema Zagrebu na stotine i hiljade komada, kao da je bio gdje god sajam iza kakva izumrloga naroda. Banski namjestnik Ljudevit Erdedi boravio je u krajini preko Kupe, da one strane ustanak nezahvati. Pun sdvojnosti predje u Za- greb, jer seje zlovolja dizala medju plemstvom zato, što je podban Rauch orobio nesamo seljake, već i one plemidke dvorove, koje nisu seljaci do kraja oplienili. Najviše su se tužili Isusovci i donieli svoje tužbe pred kraljicu. Kako se je s ulovljenim! manje krivimi se- ljaci postupalo , kojim je milost dana, da dodju živi u tamnice zagrebačke, o tom od sgražanja suvremenici neče da pripoviedaju. U isto doba bio je ustanak manji u karlovačkom generalatu, ali ga je blagi i vriedni general Benvenuto Petazzi lahko u prvom početku ugušio, jer je narod poštovao generala. Vedi i zamašniji bivao žamor uzrujanoga naroda u Moslavini, gdje su krajiški oficiri mjered zemlju kod popisa otimali zemlje i pod krajinu zapisivali. Naj zamašniji obsegom i važnoštju bio ipak ustanak slavonski. Njekadanji gospodar ljepšega diela Slavonije barun Franjo Trenk pao bio napokon u nemilost caričinu i završio u Spielbergu svoj vratolomni život god. 1749., a sva njegova imanja dobije kra- ljevski fiskus. Da komora što više novaca iz ovih dobara izvuče, proda ih kojekakvim poduzetnikom. Malo ona dobi novaca. Novi gospodari htjedoše ipak i za te novce što prije štedi liepe dobiti, krčedi šume i sadedi vinograde i ogromne šljivike. Na posao naganjahu podanike svoje preko svakoga reda i zakona. Valja znati, da su prije tamošnji podanici pladali gospodi svojoj dva- naest forinti na godinu i davali joj toliki broj težaka, povrh toga plaćahu običnu dadu kralju. Slobodno im je bilo ribarenje, drvarenje i žirenje, i druga su dobra imali od gospoštine. Za desetinu dobiše plodne i prostrane zemlje. Sada izvrnuše gospoda MARIJA TEREZIJA. 337 na štetu seljaka sve odnošaje. zato se narod pobuni i po običaju u razjarenosti uzme paliti gospodske dvorove najprije u virovi- tičkoj županiji. Srećka je bila za siromašni narod, da nije bilo onakvih krvnika, kakovi su sjeli kmetom za vrat u Hrvatskoj, gdje je stranka podbana Rauchabila toli drzovita, da je proglasila u saboru njega i drugove njegove : .otci domovine i spasitelji zemlje'' Nemiri lirvatski razcvile kraljicu Mariju Tereziju. Na dvoru njezinu su odmah uzeli o tom razpravljati. kakov de se novi red učiniti u Hrvatskoj. Plemstvo dospjelo sa svojim opakim po- stupkom u sramotu. Osjećalo je, da je puklo pod nogama nje- govim zemljište, utvrdjeno povlastmi i pravi pradavnimi. Predano na milost kraljice morade skučiti glave svoje pod ustave, kakve je gospodarica zemlje htjela i zapoviedala. Uhode dvora pod raznimi naslovi rodom Xiemci, Francezi, Magjari, Talijani, spo- minje se pače i jedan Englez, provlačiše se po zemlji, da sve tajne života i najtamnije izpitaju i na dvor donesu. Javno povjerenstvo za iztragu odnošaja hrvatskih povjeri kraljica grofu Mihajlu Althanu, podpredsjedniku češke dvorske kancelarije, a uz njega sami tudjinci osim hrvatskoga protonotara Adama Naišiča. Velikimi punomodmi dolazio je grof Althan dne 23. aprila u Zagreb. Banskomu namjestniku Ljudevitu Erdedu bude uzeta vlast, te morade primati zapoviedi od predsjednika povjeren- stva i činiti ono, što mu on zapoviedi. Proti gospodi bila je iztraga naperena, ne proti seljakom. Nije se pitalo: što su počinili seljaci, vedšto učini plemstvo nesretnomu seljačtvu. kako ga je i zašto toliko potiralo, da je u nesretnu pobunu uletilo. Gorko je bilo plemstvu hrvatskomu, kada je pozivano od banskoga namjestnika moralo stupati zajedno sa svojimi podanici pred povjerenstvo. Tužili su se, da ih proti zakonom zemlje na ovaj način pozivlju i odsu- djuju. Sam taj jauk plemstva uzimalo je povjerenstvo za zločin, jer da je ovo sud izvanredan. Plemstvo morade posve umuknuti. Podbana Raucha i podžupana Rafaja sbaci grof Althan s nji- hovih časti, olakšice seljakom proglasi, čime se seljačtvo osobito uzoholi, videdi prvi put poniženu gospodu, gdje njim dosele Mednim prisievaju njeki svietli traci pravde. Kraljica zapoviedi predsjedniku povjerenstva grofu Althanu preko bana Badana, neka po okolnostih, koje u ovaj čas nalazi u Hrvatskoj, predloži promjenu državnoga ustrojstva u Hrvatskoj, neka to izradi i samoj njoj podnese, a naročito se u zapoviedi veli, da (Smičiklaa: Povjeat hrvatska. II. j 22 338 KNJIGA JEDANAESTA. nijednomu ministru toga nepođa. Althan se nadje u velikoj nepri- lici. Pomisli na tadanjega učenoga historika hrvatskoga kanonika zagrebačkoga Baltazara Krčelića, nebi li mu on pomogao u ne- volji. Slađkimi riečmi obedavajud visoke časti obmami grof Althan častoljubivoga kanonika. Glavna misao nove osnove i povod joj s dvora bio je, da se šatre mo(5 plemstva i da se Hrvatska prikopča što uže na zapoviedi ministarstva kraljičina. Kanonik zagrebački se dade na posao i predloži osnovu. Povod upravnim smutnjam naziraše on u tolikih jurisdikcijah i vladah različitih, izmedju kojih uviek ima trvenja. Tu je zemljište banskoga teritorija, primorje ima komora, generalati karlovački, varaždinski i osječki. „Tako ima u malom ovom kraljevstvu toliko vlasti, kojim su i zemljišta pomiešana, što čini veliku smutnju, jer svaka imade svoje običaje, zakone i povlasti". Krčelić predlaže za sve ove dielove jedan gubernium, komu bi bio svakako na čelu ban osoba vojnička, da se sačuva ova čast kraljevstva. Za članove gubernija neka budu iz generalata karlovačkoga, varaždinskoga, osječkoga i banske krajine po jedan savjetnik, imenovan od kraljice, od grčkoiztočnih jedan radi njihovih privilegija, od svećenstva jedan, od svjetovnih jedan velikaš, dva plemida, jedan zastupnik gradova, jedan u ime komore za primorje, i još jedan zastupnik „commissionis invalidorum", da ih bude svih skupa dvanaest. Sabor neka se sastaje svake godine dva puta, da čuje zapoviedi kraljičine i da svjetuje ako što treba. Sam zasnovatelj novoga preustrojstva zemlje došao je u nepri- liku, kada se je upitao, neče li se diči vika, da se Hrvatska trga od krune ugarsko-hrvatske, jer je ovaj sustav samo prepis vlada- vine austrijskih i čeških provincija. Druga je neprilika, tko će pladati novu vladu, jer če stališi valjda težko dati za nju novaca. Zato neka se prihvati druga osnova, da se u Hi'vatskoj urede županije, kakve su u Ugarskoj i ved su uvedene u Slavoniji. Župa- nije de primati zapoviedi od bana, njemu de one iz svojih skupština sve izvješdivati, on de dalje kraljevoj kancelariji, koja de to donesti pred kraljicu. Ovom osnovom satrla bi se mod plemstva hrvatskoga ujedinjenoga u saboru, koje bi se onda u županijah razsulo. Kraljica de modi mimoilazed sabor hrvatski preko bana izdavati županijam zapoviedi, kako je to činila u Ugarskoj, gdje po više godina nije bivalo sabora. Prije nego što je ova osnova izvedena, izda kraljica jošte ove godine mjeseca novembra znamenitu zapovied o olakšanju poda- MARIJA TEREZIJA. 339 niČkih oclnošaja, da „nesmiljeni" postupak gospode dokine i mir med narod donese. Kraljica se ovaj put sa svojim pismom neobraća na sabor, vec na bana. Glavne crte novih polakšica tumači nam onaj liepi glas, koji Marija Terezija do dana današnjega u puku našem uživa. Rabotu uredi kraljica na stalan broj dana, zabra- njujud sve izvanredne i prekobrojne dane, blagdane neka svetkuje kmet kao i njegov gospodar. Ako su u nodno doba kakov posao radili, drugi dan neimaju raditi. Radnje se diele na dobe godišta, nije smjeti bilo zanemareni broj dana na primjer od zime na ljeto prenositi. Bio je ružan običaj da su gospoda ostavljala svoje vino u klietih seljačkih, pa ako im se pokvarilo, natočili" bi si od seljakove sirotinje. To se zabranjuje. Gospoda iskahu desetinu više puta u novcu, kad ju u naravi dobili nisu.' Sada se zapovieda, da činovnici gospoštinski točno bilježe prinose kme- tova, da u novcu neištu, i da svakomu seljaku dadu bezplatni izpis iz svojih knjiga, koliko je uplatio, ako to zaište. Desetinu u žitku imao je gospodin primiti na polju po razmjerju snoplja. Kraljica strogo zabrani velike globe, koje nosiše dosele seljaci, ako izoStaše od rabote ili prekasno dodjoše ; — bile su za jedan put dVa forinta trideset krajcara. Ako li nije smagao kmet, dobivao je silnih batina za kazan. U mjesto jedne i druge kazne postavi kraljica blagi postupak, da kmet zaostalu robotu dvostruko dade. Težkim srdcem proglase stališi ovu zapovied kraljičinu. Njeko- 1756. liko dana saborovahu. dok se odvažiše, da odkriju ranu i u javnost iznesu, koju im zadade kraljica. Izaberu odbor za uredjenje urbari- jalnih odnošaja na čelu mu banskoga namjestnika grofa Ljudevita Erdeda, uz njega grofa Ki'stu Oršića, kanonika Gjuru Malenica, Ivana Bužana, Gjuru Petkovića, Tomu Sčitarocia i za perovodju Petra Baloga. Odbor je ove i sliedeče godine svoj posao po svoj zemlji izvodio. Oteta seljakom dobra vradahu plemidi, a seljaci da nevrate gospodi ništa: „što gospodi štete nanesoše, zato toliki krvlju svojom platiše", reče kraljica stališem u svojem odpisu. Samo ako su seljaci što god u naravi odnieli, što je jošte u njihovih ruku, to neka povrate. Seljačvo hrvatsko osjeti da ima gospodara iznad plemstva i velike gospode. U saboru stoji plahi žamor kako bi plemstvo opet došlo do milosti kraljičine, obradaju se na bana Bacana i zaklinju mu se, da de sve popraviti, što sakriviše. Ban im odvrada, da je odnio njihovo pismo pred priestolje i stekao 340 KNJIGA JEDANAESTA. im opet milost. Izvan sabora nastane hrvanje, pojedinci se utiču dvoru, tako zvani „jal lu-vatski"" bio sada u cvietu i pokazuje nam na okupu mali sbor gospode bez ugleda pred narodoiu i dvorom. U ovaj sgodni čas izda kraljica naredbu, da se ii Hrvatskoj uvode županije poput onih u Ugarskoj. Veliki župani imenovani od kraljice ne od bana dobiše pravo na skupštine županijske. Svaka županija imala je svoga blagajnika, politika prešla je u županije. Prividno blagodatno pravo, da svaka županija može pod svojim pečatom dopisivati i odgovarati na dopise kraljeve nije ipak bilo jako obmamiti plemstvo hrvatsko, da se tomu obraduju. KraljicMi nije trebala sabora, kada je mogla neposredno izdavati zapoviedi narodu preko županija. Na isti dan kraljičine odluke o županijah, zahvali se velemožni inače na dvoru grof Karlo Bacan na banskoj časti (6. jula 175(3.). Nemiri u zemlji, da su mu pribavili mnoge nesnene nodi. Premda su stališi javno u saboru jadikovali, da nikada više neče imati takova bana, opet nitko nije od srdca za njim žalio. Njegova odsutnost po- mogla je najviše ovomu strašnomu razsulu. iza koga evo sva vlast prodje iz sabora na kraljicu i njezino ministarstvo. Stališi se dapače neusudjuju ovaj put izvršivati svoje starodavno pravo, da pred- lože njekoliko odličnih lica kraljici na izbor za bana, več to prepu- štaju banu. On predloži na prvom mjestu Magj ara Franju Nadaždia. Kraljica ga imenuje. Novi ban morao je priseči pred kraljicom po novoj formuli vriedjajučoj pravo hrvatsko, da če se svake treće godine zahvaliti, dapače svaki čas, kada to dvor bude iskao, krajinu da nede nikad iskati pod svoju vlast. Pod konac godine mjeseca novembra obavljao se je svetčani uvod novoga bana običnim načinom ; opet se zasjaše sjajne staro- davne odječe plemića i velikaša. Nije ipak bilo niti oduševljenja niti onolikoga broja plemstva, kako se onodobna generacija spo- minjala, da je bilo prigodom instalacije ljubimca naroda Hrvata grofa Ivana Draškovic'a. Običaj stari, da plemstvo tom prigo- dom dade dar svomu novomu banu, ovoga puta izčeznu. Sve je pokazivalo premoć i volju kraljice za absolutnim gospodstvom, nemoć i zlovolju stališa i novi obrat politični, kojim preimućtva našega kraljevstva postaju žrtvom za što užje ujedinjenje svih zemalja kraljičinih. Marija Terezija uvede već prije njeke valjane reforme za cielu državu. Školam dade nove zakone po savjetu umnoga Gre- MARIJA TEREZIJA. 341 rarda van S\viptena. Prije se u nas samo toliko učilo, da mladič nauci latinski govoriti. Učitelji predavahu filozofiju i teologiju solistićno-školastičnim načinom. Mladež je pisala za učitelji. Sada zapoviedi kraljica, da svaki ima predavati po naznačenoj mu knjizi, čim se je osiguravao napredak. Knjige su bile pod okriljem dvora izdavane. Cenzura knjiga dosele u ruku stališa, bude sada usredotočena u Beču za sve zemlje i kraljevstva. Po ugovoru s papom rimskim Benediktom XTV. umanji ona broj blagdana i odredi, kako se imadu svetkovati. Hrvatski sta- liši metnuše tom prigodom zemlju svoju pod zaštitu sv. Ivana Krstitelja i odrediše mu narodnu svetkovinu. Jamačno je ovo svetkovanje u savezu s pradavnim običajem kriesova, sačuvanim od poganskib vreuiena. Za plemenite sinove svih naroda osnova kraljica Marija Terezija u Beču akademiju pod svojim imenom god. 1755.. da se po jednoj naučnoj osnovi priprave za višje vojničke i upravne časti, i da se buduči upravitelji njezinih ze- malja več u mladenačko doba pod okriljem svoje gospodarice opoje čarom njezinih idea. da ih raznesu i razšire svaki u svojoj domovini. Ove i slične reforme oglasivala je kraljica u Hrvatskoj u obliku kraljevskih odpisa. Zapoviedi o zdravstvu, o popravku pu- teva i boljem napredku trgovine poslušno primahu stališi i za- hvaljivahu kraljici, što se toliko brini za njihovo dobro. Marija Terezija jamačno bi dalje jošte ovim putem bila napredovala, da nije zašla u veliki rat. koji je kroz sedam godina obustavljao sve državne reforme. VII. Marija Terezija nije mogla preboljeti gubitka Šlezke. Vele, da je svaki put proplakala, kada je vidila koga Šlezana. Zato nije mislila o miru s kraljem pruskim, več se pripravljala na novi rat, kako se uvjerismo po novom uredjenju krajine, odakle je kanila dizati najglavniji i najkrepčiji dio svoje jojske. Odmah poslije achenskoga mira ogledala se kraljica za novimi saveznici, več onda upeti ona. da bi joj proti Pruskoj bolje služila Fran- cezka. nego li dosadanji saveznici Knglezka i Holandija. Ako ima proti sebi Francezku. biti če joj u pogi])elji Nizozemska od ove vlasti, a Lombardiju če oteti Španjolska, nerazlučna saveznica 342 KNJIGA JEDANAESTA. srodnoga' dvora francezkoga. Zajedno s Francezkom modi će sa Uajne i s juga potirati Fridrika II., dočim joj Engiezka može donositi dosta neznatne pomodi. Nečuveno je doduše bilo, da se kuca habsburžka veže s bourbonskom, svojom najvedom neprija- teljicom. To se jošte nikada nije dodgodilo. Sada se odvaži vele- umna osnovateljica kude habsburžko-lotarinžke, da presieče sto- ljetne niti politike roda svoga i da se odlučno s Francezkom poveže. Prigoda novomu savezu budne veoma liepa, kada je na- stao rat izmedju Francezke i Engiezke sbog sjevero-amerikanskiH kolonija. Obadvie vlasti tražiše si na kontinentu saveznika. Vla^ dajuda engiezka kuda imala je u Njemačkoj kraljevstvo Hanover, koji je neprijatelj preko Kajne mogao brže osvojiti, nego što bi mu pomod došla iz Engiezke. Zato si uzmu Englezi u savez sgodna branitelja kralja pruskoga Fridrika II. Naravna je stvar bila, da je time otvoren put savezu austrijsko-francezkomu. Ma- rija Terezija piša vlastoručno pismo gospodji Pompadour, vla- darici srdca Ljudevita XV. Ministar grof Venceslav Kaunic, prije poslanik u Parizu, izpreo je svoju stvar do maja 1756. spretna i umjetno, te Francezka obedala postaviti na Eajnu sto hiljada ljudi, kad austrijske vojske provale u Slezku. Kraljica je živila u prijateljstvu s Ruskom i učinila savez za zajedničku obranu i navalu sa Saksonskom. Vojska austrijska bila je bolje spremljena i uredjena nego li ikada dosada. Brojem je narasla do sto petdeset hiljada, od toga je tredi dio dala sama hrvatska vojna krajina, koja u ovom ratu prvi put izlazi u boj sasvim gotova i uredjena kao vojničko sjeminište. Do kraja rata. baci ona na bojno polje preko osamdeset hiljada ljudi uvjež- banih po strogom novom vojničkom^ redu. Neredovite njene čete zadavahu svojim osobitim načinom vojevanja užasna straha nepri- jatelju, "pbslednji put u' nasliednom ratu. U. ovom sedmogodišnjem ili tredem š 1 e z k o m- ratu' (od god. 1756 — 1763.) imala se je pokazati hrvatska vojiia: krajina, koliko joj vriedi novo uredjenje. Neprijatelj nije imao manju, vojsku,, bila "mu je jednako, ako ne bolje uredjena, vodio ju je'^ vedim dielom sam veleumni kralj Fridrik IL, novaca dobivao je od- EnglezkB, a saveznike razdrobljene nadmašivao je uviek jedinstve- nim snažnim vojskovodstvom. Čim je na jesen god. 1656. kao iz vedra neba grom banuo u Sasku, osvojio zemlju i ulovio kod Pirne svu saksonsku vojnu, pristupe uz Mariju Tereziju Rusi sa 100.000 MAKIJA TEREZIJA. 343 ljudi i Švedi sa 22.000. Preko zime spremahu se ove razpršene sile. da unište pruskoga kralja. Fridiik sabere sve svoje vojske iz Saske i Šlezke i održa 1757. kod Praga 16. maja 1757. sjajnu pobjedu i stane obsiedati taj gi'ad. Zato se saberu sve austrijske vojske pod maršalom grofom Leopoldom Daunom, te kod Ko li na 18. juna održe sjajnu po- bjedu. Palo je Prusa preko trinaest hiljada, a naših osam hiljada ljudi. Krajišnici sačinjavahu lievo krilo i progoniše uzmičudega kralja iz Ćeske. Ovaj slavni dan nazva Marija Terezija „rodjen- danom svoje monarkije," zato osnova najvedi vojnički red svoga imena. Dalnji razvoj rata tiče se Hrvatske u toliko, koliko je doprinosila zanj u krvi i novcu. Godine 1758. zaište kraljica zajam 1758. od privatnih ljudi. Gospoda i plemiči nadju se oko biskupa za- grebačkoga i dadu mnogo novaca, gledeč na tiesne okolnosti zemlje. Vojske polaziše takodjer bez prestanka. Kada je kraljica opet god. 1759. iskala, dadoše stališi, ali vele, „da im se čete 1759. imadu za tri godine povratiti u domovinut' Ne samo vojska i novac, več spreme i odpreme vojska, osobito iz krajine potirahu zemlju. Zahvalna kraljica prizna Hrvatom zasluge oko rata, i posla u zemlju osam pruskih zastava god. 1760., da se na slavnu 1760. uspomenu po zemlji razdieli po župauijah i glavnih mjestih. Izmjeničnom srečom biesnio je rat stvarajuč saveze velikih vlasti, dok napokon sve stranke neoslabiše. Pruskoga kralja pra- tila je ipak sreča više nego li njegove saveznike, te je mirom u Hubertsburgu 15. februara 1763. zadržao sve ono, stoje 1763. prije rata imao. Najvruča želja Zviarije Terezije, da opet osvoji Šlezku, propade s velikimi ki'vavimi žrtvami. Kazsuta i stranom uništena vrela financija zadahnuše kraljici novu želju za trajnim mirom, koja ju neostavi do konca života. Duga je učinila preko tri sto milijuna, poreze u svojih zemljah unapried za više godina založila, vojsku nije se usudila odmah razpuštati, nepouzdavajud se, da su iskrene mirne namjere kralja pruskoga. Poslije rata javiše se tolike mnoge nevoljne posljedice, da je bio gotovo sdvojan položaj kraljičin. Nove dade nametati svojim austrijskim zemljam nije ved mogla, jedva su dosadanje podnašale. Zato okrene opet pogled svoj na Ugarsku i Hrvatsku, nebi li tamo mogla pomodi. Laskala je dosta velikašem time, što si je uzela naslov „apostolskoga kralja," što si je tjelesnu stražu od plemstva ugarskoga i hrvatskoga učinila i veliki red 344 KNJIGA JEDANAESTA. sv. Stjepana za zaslužne sinove domovine osnovala. Novih da(5a nije ipak mogla dobiti bez dozvole zajedničkoo-a sabora. Joste je bio žalac u srdcvi njenu od poslednjega sabora (god. 1751.), zato 1764. se je težko istoiu onda na sazivanje sabora odvažila, kada ju uvjeriše najodaniji velikaši, da će ovaj put sretno proći. Pred sabranimi stališi u Požunu očitova kraljica s priestolja 5. jula 1764., da joj je sedmogodišnji rat pozobao neizmjerne novce, ratna sreda da ju nije toliko pratila, da bi mogla mz- pustiti vojsku. 1 u vrieme mira morati ce vojnici biti na vježbah, oružje im uviek spremno na čast i obranu zemalja carske kude. Zato da ište od njih jedan milijun povećane dade. Jošte spo- menu, da sadanja tako zvana insurekcija neodgovara zahtjevom novo uredjenih vojska, neka se o tom razpravlja, kako bi se manja brojem, ali uredjena vojska od toga stvorila. Cim su sa priestolja pred sabor izašli predloži, uzrujaše se stališi do zla boga, jer je slične stvari zagovarala mala knjižica učenoga Franje Adama Kollara, gdje se je dokazivalo, da je Stjepan Verboczj, obožavani sastavitelj tripartita, zatajio njeke zakone, druge opet izkrivio. Po starih zakonih, da ustanak plem- stva u kraljevu vojsku donosi to sa sobom, da plemidi skrbe za svoj trošak. Sada je dužno po duhu starih zakona i plemstvo i svedenstvo prinositi dadu za vojsku. Osobito je opominjao pisac visoko svedenstvo, neka primi k srdcu pretežke terete siromašnoga puka, da ih sam nenosi, neka ih i ono jedan dio ponese, kada je dobilo po milosti kraljeva tolika dobra i blagodati. U saboru zagrmiše na pisca, neki zaiskaše neka se spali knjiga i pisac radi uvriede veličanstva pred sud pozove, napokon posumnjaše, da je kraljica knjigu naručila, da zatre stare slobode plemstva. Skoro mjesec dana počivahu saborski poslovi, dokle kraljica neriešio sudbi ove knjige. Knjigu zabrani, ali neprogna pisca i neproglasi ga izdajicom domovine, kako su stališi želili. Premda se je Marija Terezija rado okružavala uglednim! velikaši ugarskim! i hrvat- skim! i svu svoju nadu u nje polagala, a oni su opet sa svoje strane pokazivali oduševljenu odanost, nisu joj velikaši ipak zaboravljali jaukati o groznih nevoljah zemlje i o nemogudnosti, da bi vede dade smagali. Iza dugoga cienkanja i pogadjanja izvojuje si- kraljica napokon jedva trećinu onoga, što je od stališa u novcu iskala. Više su mislili stališi na svoje tegobe ili gravamina, nebi li izmamili kakvih koncesija za svoje stare jade. Ugri razdieliše MARIJA TEREZIJA. 345 se U odbore, a Hrvate sazivaše ban Nadaždi po starom običaju k sebi u konferenciju. Ban je pozvao i Ug-re, koji imadu posjed u Hrvatskoj i pravo glasa i siela u saboru hrvatskom. Protonotar sastavi tegobe, kako c^e ih predati kraljici i predloži ih konferenciji. Sve budu primljene. Našim čitateljem bilo bi dosadno potanko pripoviedanje svih tegoba domovine. Oni ih ved znadu. Krajina stoji na prvom mjestu. Primorje da se opet preda zemlji, ban da po zakonu u zemlji obitava sa starom vlasti. 7. augusta za- počeše Ugri čitati svoja gravamina. Istom za tri nedjelje (30. au- gusta) započmu Hrvati čitanje svojih gravamina s mnogo nepri- like. Kod pitanja o vjeri katoličkoj u Hrvatskoj buniše se sriemski zastupnici podupirani od mnogobrojnih zastupnika svoje vjere iz Ugarske. Slavoniju moradoše braniti hrvatski nunciji proti Ugrom, izmedju kojih se dizahu glasovi, da Slavonija nikada nije bila hrvatska. Naši zastupnici dokazivahu iz starih i novih zakona, da je ova zemlja bila pod banskom vlašču, zato da nikada nije spadala Ugarskoj. Kraljica nije niti slušala niti kanila uslišati tegoba ni ugar- skih niti hrvatskih, več zlovoljna ostavi sabor, odbijajuči zahtjeve obiju kraljevstva. Zato se je provlačio sabor bez ikakva uspjeha 17G5 do 21. marta 1765., kada ga kraljica zatvori. Bolilo je bana Franju Nadaždia, što kraljica jednako od- sudjuje Hrvate kao i Ugre, premda je barem uredjenje vojske ili ustanka več pred petnaest godina sabor hrvatski primio po želji svoje gospodarice, dočim je Ugarska i u tom pitanju jošte oporna bila. Zato nagovori deputaciju sabora, neka odnese svoje tegobe u Beč, da si napose izmole milost kraljice. Nemilostan im je bio doček. Kraljica reče: „Vaše tegobe i zahtjevi smjeraju samo na to, da nas lišite svake pomoči za ratne potrebe. Na olakšice porezi obterečenoga puka ništa nemislite, sabor se tako dugo drži samo jadnim podanikom na teret, s početka postu- pasmo s Vami blago, sada se moramo sami za sebe skrbitit' Odgovorivši joj deputacija, „da kraljevstvo hrvatsko nije uticalo u poslove specijalno ugarske, te da nije krivo za neugodnosti potiču('e joj od Ugarske-, odvrati im na njemačkom jeziku u beč- kom narječju: „es seid's alle gleicht' Nesmete to izaslanike, več očituju kraljici, da traže stvari obečane svetom prisegom od njezinih predšastnika. Krajina varaždinska toliko puta obedana, da se nalazi danas u srdcu kraljevstva. Ako iiu i to neda, neka 346 KNJIGA JEDANAESTA. barem uredi medje izmedju generalata i kraljevstva, da nestra- dajii podanici s obiju strana. Nedade im niti o tom odluke. Saboru hrvatskomu poslije odgovori kraljica: „da je krajina podignuta velikimi troškovi kraljeva, da je veoma koristna ne samo ovomu kraljevstvu, već cielomu kršćanskomu svietu, šteta bi ju bila razkidati, samo će urediti pomanje pogranične razmiricet' Tako se neuspjehom svrši ova opetovana navala, obadvie stranke ostadoše zlovoljne, čekajući bolja vremena. Da li će ih Hrvati ikada dočekati, o tom su i sami dvojili, kada su generali javno proglasi vali, da je carici milija i koristnija krajina nego li kra- ljevstvo pod banom, zato da je nikada dokinuti neće. Mariju Tereziju navede neuspjeh prošloga sabora na vladni sustav, koga nije ostavila do konca svoga života. Sabora nesa- zivaše više nijednoga, već u Ugarsku i Hrvatsku pošiljaše svoje patente na županije kao i u nasliedne zemlje, čuvajući ipak vanjske oblike stare konstitucije. U tom ju je vierno pomagao njezin umni sin Josip, koji je god. 1765. iza smrti otca svoga cara Franje bio izabran za cara, a mati ga uzela za suvladaoca u svojih zemljah i predala mu bezuvjetno najvišu vlast nad svimi vojskami svojimi. Lojalnom odanoštju primiše svuda novoga gospodara bez ikakvoga prigovora, što takodjer pokazuje, da su se vremene znamenito promienila, kada se spomenemo one vike i nemira pred dvadeset i pet godina osobito u Ugarskoj , kada je kraljica muža svoga za suvladaoca predlagala. Josip U. stoji doduše u zadku zaklonjen imenom materinim, ali svuda se osjeća njegov svježi bodri duh i žarka želja, da izpravi sve nedostatke državne uprave. Podpunim muževnim oduševljenjem pristupi mladi car uredjenju raztrošenih financija, svu baštinu svoju od otca preko dvadeset milijuna položi u državnu blagajnu, da preprieči državni bankrot i da uzdrži na nogama dobro oboružanih sto petdeset hiljada ljudi. U podpori trgovine i industrije tražio je sredstvo povećanja prihoda države i blagostanja podanika. Pove- ćanjem poreza digli bi se brzo i lasno državni prihodi, ali bi još brže pala porezna snaga puka, država bi njekolicini ljudi pribavila velika bogatstva, a svemu narodu veću biedu i nevolju, sebi gotovu propast. Josip si glede vojske učini glavnim načelom onu staru rieč : „si vispacem, para bellum", zato on uzme raditi o boljem uprav- ljanju vojske i 0 disciplini, podnoseć sam glavom težke terete . MARIJA TEREZU A. 847 vojničkih vježba. Tvrdjave za sigurnost države dade dizati i po- pravljati. Od hrvatskih dodjoše u novi red Gradiška, Osiek i 1766. Petrovaradin god. 1766. Josip je ne samo gledao uzdržati i u vrieme mira veliku vojsku, vec je proti volji matere svoje i ministra grofa Kaunica sve sile upro, da ju poveda. S častnici dapače i prostimi vojnici obćio je car prostodušno i srdačno, kao da su mu drugovi. Načela Josipova o upravi u pojedinih zemljah iskala su što veču jednoličnost i što uže sveze s kraljevim dvorom. U Hrvat- skoj dielili su upravu zemlje stališi s banom i njegovom vladom, što je prema onovjekim pojmovom o upravi bilo vec zastarilo. Kraljica je osnutkom županija otela dosta poslova saboru, sada 1767. osnuje „viece kraljevstva Hrvatske, Slavonije i Dalmacije" po načinu ugarskoga namjestničkoga vieča u Budimu, čime je jošte posliednje ostanke eksekutivne vlasti saboru hrvatskomu otela. Stališem laskaše kraljica, da im daje ovu novu oblast s onom vlasti, koju imade ugarsko namjestničko viede za nagradu u znak b-aljevske ljubavi za neizmjerno junačtvo i viernost Hrvata. Obseg vlasti imade vieče za sve političko-ekonomne i vojničke poslove. Na čelu mu je ban, uz njega ima biti pet savjetnika, jedan prelat, jedan magnat i tri plemida. Sielo će mu biti u Varaždinu, dok se zgodna kuda nadje u Zagrebu. Sabor prihvaća novu oblast pod pogodbom, da se time ne- okrnji vlast banska niti stara prava kraljevstva : predlagati bana i imenovati vojvodu i podvojvodu kraljevstva. Samo se sobom razumieva, da viečnici mogu biti samo sinovi ovoga kraljevstva. Viede će se skrbiti, da se porez pravedno razdieli i točno po- bere. Izpitivati će sve odsude, zato mu imadu sve oblasti svake godine podnositi svoje sudbene odluke. Paziti de, da se kraljevske zapoviedi u svih županijah i gradovih vrše i obdržavaju. Carine da se nepravedno nenamiedu, pusta mjesta da se naseljuju, šume po mogudnosti čuvaju. Prelati da sjede u svojih biskupijah, ve- liki župani u županijah, da svoju dužnost vrše sazivljudi skup- štine i namieštajud službenike u opredieljeno vrieme, kako to zakon zapovieda. Županijski činovnici da svoju dužnost vrše, narod da negaze, radnjami nepretrpavaju, da se nedaju od nikoga mititi. U vjeru nede se smjeti pačati, ipak de paziti na upravu crkve i crkvenih dobara. Osobitu de brigu voditi nova oblast za bolji uzgoj mladeži. Nede zaboraviti niti na odnošaje izmedju 348 KNJIOA JEDANAESTA. seljaka i iijihovili orospodara . već (fe opominjati gospodu bez obzira na iijibovu (^ast i doj^tojanstvo. ako zaborav** na čovječne dužnosti prama kmetu svomu. Kada ovo vieče po gradovib i županijah razdieli i naznači svakoiuu njegov dio prinosa za uz(h-žavanje vojske i za druge potrebe zemaljske, sastati ce se u municipijab skupštine, pro- glasiti (^e svakomu, koliko ima platiti. Na granicab zemlje držati će se red osobito prema Turskoj, odakle je toliko puta kuga znala provaliti i povaljati u nas puno svieta. Zato je u viedu imao dobiti mjesto savjetnika zdravstvenoga jedan liečnik. koga si izaberu. Zanimivo je pogledati u unutarnji dnevni red nove oblasti. Savjetnici dolaze u in-ed svaki dan prijepodne od 8 — 11 ure. po podne od 2 — 5 ure. Prije podne biva svaki dan sjednica, u kojoj savjetnici izvješc'uju. Liepired njibovib zapisnika svakoga ce zatedi, registratura nije im zaostajala za najboljim! uredi onoga vre- mena. Sve potrebe državnoga i kulturnoga života teku ovim pu- tem, zato odsele kroz mnoge godine bivalo je njekoliko neznatnih sabora, nu ovim je bio jedini predmet za razpravu: povedanje dada po zapoviedi kraljičinoj. Kraljica je zato pravom iskala, da nova vlada preuzme sav arkiv kraljevstva, čemu se stališi ponješto opiru. Premda je sama kraljica razglasi vala. da s ovim uredom daje i priznaje podpunu ravnopravnost kraljevstvu hrvatskomu prema Ugarskoj, premda je i tamo ])ez sal)ora vladala, opet se neda tajiti, da je novom vladom više postigla kraljica za svoju absolutnu centralnu vlast, nego li što je stekla Hrvatska tim priznanjem pariteta s Ugarskom. Sakupljeni sabor mogao je prosvjedovati proti nezakonitiui naredbam kraljice, viede ne samo da se nije moglo oprieti. vec na prosto je moralo oglasiti i za- poviedati županijam. Tako je kraljica s jednom rukom dala. ali s drugom dva puta više uzela. Početak djelovanja banskoga vieda pokaza smjer, kojim de pođi. Prva želja kraljičina bila je, da se preduzme čišdenje Kupe i Save. Kroz sav viek vere se ovo pitanje u raznih oblicih. Više puta dade sabor ove rieke očistiti, da uzmognu po njih ploviti ladje, šume su uz rieke prosječene na uru hoda. da se nekriju uz rieke razbojnici i nesmetaju trgovini izmedju Hrvatske i Podunavlja , nasipi na Dravi i Savi zabavljahu mnoge godine MARIJA TEREZIJA. 349 sav radni narod, da se občuva zemlja od poplave, koja se je ipak puno puta ponavljala. Ovaj čas moramo se spomenuti onih vremena, kada su djedovi naši na prelazili rieka sbog obrane od Turaka snašali drvlje i kamenje. Jamačno su one navaljane hrpine tomu dopomogle, da je voda trgala svoje redovito korito i raza- rala polja sada s jedne sada s druge strane. Otci sagriešiše. te sinovi nevolje podnose. Kraljica izdavala je zapoviedi, a viece ih vierno izvodilo i 0 svih drugih granali života . o kojih visi obće blagostanje na- roda. Pute vi i ceste osobito u Slavoniji otvaraju ovu bogatu zemlju trgovcem podunavskim. Novimi naredbami i zakoni o pčelarstvu obnavljao se onaj blagobitni položaj naroda našega, kada je od voska i meda glavnu daću svomu kralju davao. Od dudarstva i svilarstva uzdala se kraljica, da de donesti bogatstvo u ovu siromašnu zemlju. Osim ovih materijalnih pitanja dolaze neprekidnim redom od kraljice toliki prosvjetni i humanitarni, vierski i školski za- koni i zavodi, po kojih je umna kraljica zaslužila ime majke svih svojih naroda. Briga za uredjenje škola prvi put se javlja god. 1768. u 1768. takovu obsegu. kako jošte nije bilo u Hrvatskoj. Županije su izvješćivale o žalostnom i nikakvom stanju škola. Za primjer uzimljemo križevačku. gdje su njesto latinski učili Paulini u Križevcih a u Koprivnici bila je jedina tako zvana trivialna ili normalna škola. Nije to bilo bolje niti u drugih zemljah kra- ljičinih, kada je na primjer u Beču istom ovih godina bila za- snovana prva javna pučka škola po novom sustavu. Nije se čuditi, što pučka škola i u obde nauka nije napredovala, kada se na um uzme strašna predsuda mnogih odličnih crkvenih i svjet- skih ljudi, da prostomu puku netreba škole. Kraljica je liepo opominjala vlastelu i biskupe god. 1770., neka osnivaju sami 1770. pučku školu, da ce i njim biti bolje, ako bude puk prosvjetlje- niji. Nismo ipak našli nikakova spomena, da bi se koji velikaš ili biskup otimao za slavu osnutkom pučkih škola. Nova prilika i nova vrela prihoda škola izadjoše razsulom. dosadanjega najmogučnijega i najžilavijega povlaštenoga samo- vladara svih višjih prosvjetnih zavoda, svesilnoga reda i sušo v- skoga. Od dva vieka glavni savjetnici na katoličkih dvorovih europejskih. izpoviednici i odgojitelji kraljeva i knezova, skrhaše 350 KNJIGA JEDANAESTA. si Isusovci vrat tim, što pokušaše u Americi u Paraguaju osno- vati samostalno kraljevstvo na zemljištu španjolsko-portugalskom. Divlji narod iz šuma izvedoše mudri otci na plodnu poljanu, naučiše ga raditi zemlju i razne vrsti obrta. Kao pravi otci naroda i uzgojitelji učiniše ga blagim postupkom sretna i zadovoljna, kako u ono doba jamačno nije bio nijedan narod u Europi. Sva je država priličila crkvi, u kojoj grieha neima. Što je narod priradio, to mu se je dielilo prema potrebi, a su višak izpunjivao je ogromne magazine državne, odakle je tekao u špekulaciju europejsku. Brodovi jezuitski plovili su izmedju Europe i Amerike. Skoro sva južno-amerikanska trgovina nadje se doskora u ruku Isusovaca. Sve je to napredovalo, dok se nezavadiše radi posjeda sa Španjolskom i Portugalskom, te sjedinjene vojske obiju država neprodrieše u Paraguaj, zemlju opet u pustoš pretvoriše god. 1755. Isusovce protjeraše na sve strane, sam kralj njihov Nikola Plantid, rodom Hrvat iz Zagreba, vrati se u svoju domonnu. Nije prestala potjera na Isusovce u Portugalskoj, ved se je obnovila u Francezkoj, kada je general isusovski ogromnom špeku- lacijom propao, a u njoj su bile zapletene najbogatije milionarske kuće države francezke. Potjera na red nasta u svih europejskih zemljah, svagdje tražiše i nadjoše tragove špekulacijam, koje su u jednoj mreži bile prepletene preko Europe i Amerike. Papa rimski otimao se je ukidanju reda, dokle jednodušno nenavališe sve katoličke vlasti. Najdulje od svih vladara branila je red Marija Te- rezija. Istom kada ga dokine slobodoumni papa Klemens XIV. gla- 1773. sovitom bulom : Dominus ac redemptor noster, (19. augusta 1773.) izbaci ga Marija Terezija iz svih zemalja svojih. Od neizmjernoga imetka isusovskoga osnova kraljica po svih zemljah zaklade za škole, koje su sada istom u pravi svoj cviet 1774. došle. U Hrvatskoj dopade sreda, da izvodi osnove kraljičine, V Nikolu Skerlca savjetnika banskoga vieda. Vriedni učenik historika Krčelida pokaza sposobnosti, značaja i ljubavi domovine. Na novo osnovanoj akademiji zagrebačkoj sabere najučenije sinove svoga naroda. Bilo je medju njimi i njekoliko kanonika zagrebačkih, namjestio je i exisusovce i svjetovnih ljudi na drugih zavodih. , Vriedni su to ljudi bili" veli suvremeni grof Adam Oršid „te bi vedina njih dostojno izpunjavala svoja mjesta na svakom sveuči- lištut' Čim Škerlec sa svoga mjesta ode, razbi se novi red, profesori se razidjoše, novi ljudi nesposobni njihova mjesta zauzeše, te se MARIJA TEREZIJA. 35 1 Čuje jauk za isusovci, da su oni jedini pravi uzgojitelji i čuvari morala kod mladeži. U svih gradovih hrvatskih budu zasnovane gimnazije i po novoj osnovi god. 1775. S glavnim predmetom latinskim i nješto 1775. matematike i historije živu ovi zavodi skoro do naših dana. Da se uzmognu osnivati pučke škole, bude sva zemlja razdieljena u kotare pod nadzorom banskoga vieča. Čini se ipak, da je prvih godina uspjeh pučke škole neizmjerno malen bio. Ne samo briga o školi već i o vjeri izpunjuju poslednje godine Marije Terezije. Spominjasmo, kako je radi prijateljstva i saveza s Kusijom obustavljala milo inače srdcu svomu nastojanje ob uniji. Poslije sedmogodišnjega rata nastale su bile očite pro- timbe izmedju kraljice i Rusije sbog grčkoiztočnjaka, jer su se mnogi pozivani od ruskih emisara stali u Rusiju seliti. Kraljicu to u veliko uzlovolji. Svuda izdavaše zapoviedi, da se pazi na ove sum- njive ljude, grčko-sjedinjene uzimaše u osobito zakrilje više puta i proti volji rimo-katoličkih biskupa, kojim je žao bilo ostaviti vlast nad sjedinjenimi. Nije se čuditi biskupu zagrebačkomu, što je ostavljao svidničkoga sjedinjenoga biskupa u časti apostol- skoga vikara, kada su ugarski biskupi munkačkoga vikara naroda rusinskoga suzdržavali u toj nižoj hierarhičnoj časti, premda je imao pod sobom preko pol milijuna duša. 0 vriednom biskupu Gabri Palkovicu, koji je sam glavom pronosio uniju obilazec pješke narod, pripovieda zagrebački kanonik Krčelid, da je na 5astni poziv kraljice pješke i poderan otišao u Beč, gdje je stekao milosti za sebe i za uniju. Njegova nasliednika Vasila Božičkovida obsipa kraljica mnogimi milostimi i osnova s dozvolom papinom biskupiju križevačku (god. 1777.) i dade mu vlast nad svimi grčko- jedinjenimi po cielom kraljevstvu hrvatskom. Sa stalnim sielom u kraljevstva, ravnopravan drugim katoličkim biskupom, stoji novi biskup nosilac liepih nada Marije Terezije, da de se oko ove stolice navijati jednom mnogobrojan narod. Ali njezine nade suzbijaše ved >ada sin njezin Josip, opominjud ju neka se za ove stvari toliko nebrine. „Nam je svejedno, — reče — koje su vjere podani nam narodi, samo neka su nam viernii' Neprekidne želje za razcvjetom trgovine javljaju se u kraljici, la financijalno podigne Hrvatsku i Ugarsku. Na putu joj je stajala tvrdokorna Turska, s kojom se je mnogo godina bezuspješno 30gadjala. da joj otvori Dunav i crno more. Zato svrne pogled 352 KNJIGA JEDANAESTA. I svoj na jadransko more. Čarobno veselje zavlada na bečkom dvoru I i u cielom gradu, kada je god. 1775. trgovačka ladja sagradjena na Kupi, po Savi i Dunavu stigla u Beč. Stali su umovati, kaka |l bi po ovih riekah tekla trgovina do Karlovca, odanle opet dalje ka- rolinškom cestom na jadransko more. Car Josip poda tom prilikom u svojem mnienju materi svojoj žalostnu sliku o primorju, kako ga je on sam vidio na svom putu ove iste godine. 0 Karlobagu reče. da je malo mjesto punije prosjaka nego li trgovaca. Senj prije znatno trgovačko mjesto, sada je propao, jedina Kraljevica da ima prekrasnu ali zapuštenu luku. Kieka da ima samo njekoliko trgovaca, na karolinškoj cesti da nije viditi putnika ni trgovački robe. Kupa ima malo vode. a puna je kamenja i vodopada, Sava da je obrasla ogromnom šumom. Josip je ipak toga mnienja, da se primorski gradovi s Hrvatskom sjedine, Karlobag i Senj ^ krajinom, a Kraljevica, Bakar i Kieka s Hrvatskom pod banom. Tako zvana ,intendanza" što je dosada iz Trsta s hrvatskim pri- morjem vladala, da se dokine. Preporuča joj neka dopusti u primor- skih gradovih naseliti se grčkim, protestanskim i židovskim trgov- cem, ako želi da joj se na onih stranah trgovina što brže podigne. Sliedede godine razkide kraljica tako zvano austrijsko pri- morje i vrati Hrvatskoj njezin od starine pripadni dio s gradom 1776. Riekom 14. februara god. 1776. Njemačka dvorska vladajuda stranka opirala se odciepljenju Rieke od austrijskih zemalja. Buduči da je Krajnska u tursko doba doprinosila za obranu grada i novca i ljudi, zato bi njoj imao sada dopasti. Komora austrijska iskala je s druge strane odštetu, zato je njekoliko mjeseci prošlo, dok je kraljica svoju odluku priobčila hrvatskomu banskomu viedu. Kraljica odpisa 9. augusta doslovce ovako: .odlučismo da se grad Rieka s lukom kano i bakarska dobra, u koliko putem od Karlovca prema Rieci leže na desnoj strani ceste Karoline, dočim se Bakar. Bakarac. Kraljevica jer na lievoj strani Karoline leže ostavljuju za vojničku krajinu, osim toga grad Karlovac, koji se ima podići na slobodan i kraljevski grad, utjelove nepo- sredno kraljevstvu Hrvatskoj, a da se iz ovih strana, koje se imadu iznovice utjeloviti, sastavi nova županija, ova pako da se poput ostalih županija u svačem — izuzam poslove trgovačke pridržane upravi gubernijalnoj — podvrgne kralj, hrvatskomu viedu, i da bude pod njegovom vlasti. Hotedi nadalje, da se trgo- vina u kotaru i luci riečkoj uredjenim i sustavnim rukovodstvom MARIJA TEREZIJA. 853 podigne, pronadjosrao gradu i luci rieČkoj predpostaviti blago- rodnoga i viernoga našega Josipa Majlatha od Szekelja, prije savjetnika i izvjestitelja kod naše dvorske komore u svojstvu gubernatora, a s istim djelokrugom i istimi povlasticami, štono ih imade u Trstu grof Karlo Zinzendorf, te podjedno imenovati ga za velikoga župana županiji, koja se imade iz novoutemelje- noga kotara sastaviti i prozvati imenom severinske župa- nije!' Iztom za godinu dana prida kraljica ovoj županiji Bakar, Bakarac i Kraljevicu s njihovimi kotari pod novu županiju. Premda stališem hrvatskim nije bilo po dudi, što se čini nova županija s njekimi uredbami, koje se neslažu sa starim ustavom kraljevstva, opet se radost i nade u bolju budućnost očituju u Hrvatskoj, kada joj se opet otvara jadransko more od stotine godina, tamo od propasti roda Zrinsko-Frankopanskoga zatvoreno mitnicami austrijske komore. Bansko viede posla 20. ok- tobra svoga povjerenika i savjetnika Nikolu Skrlca, da zajedno s Josipom Majlathom preuzme primorje od tršćanske pomorske oblasti. Kieka se pokaza prema Hrvatskoj kano zahvalna kderka, kada joj je moguće iza duge odsutnosti zagrliti milu majku. Sva u sjaju i čarobnom veselju primi oba poslanika. Banskomu vieću piša vieće gradsko 4. novembra 1777., da se raduje, što je „u istom uzvišenom kraljevskom vieću našlo pravoga otca i naj- brižljivijega zaštitnikat' Rieka je medjutim iskala i borila se zato, da kao slobodan 1778. trgovački grad i luka dobije što veće povlasti, da joj patriciji budu smatrani kao plemići ugarski, da tako iz sbora plemića bude mogao jedan zastupnik izaći s pravom glasa na sabor ugarsko- hrvatski, koga prava u ono doba nisu imali gradovi u Ugarskoj i Hrvatskoj. Liepe sanje o budućnosti trgovine na jadranskom moru, kako vidismo snivahu i na bečkom dvoru, koje čudo, da se to preseli i u Ugarsku. S druge strane onaj neobični položaj seve- rinske županije u poslovih ti'govačkih podavao je priliku dvoru, da ove krajeve, naročito Rieku, što uže pritegne pod neposrednu vlast kraljevske dvorske oblasti. Od svega toga rodi se pomalo nekakav osebujni položaj ovoga grada. Tomu su osobito poma- gali stališi hrvatski, koji su javno rovarili proti banskomu vieću i time mu sav ugled porušili i razsulo mu pripravili. Upravo zato, što je kraljica osnovala severinsku županiju i uredila pri- morje, da poda bolju budućnost trgovini iz Ugarske i Hrvatske, (Sm'čiklas : Povjest hrvatska. II.) i&O 354 KNJIGA JEDANAESTA. zato treba, da one strane što uže budu svezane s dvorom, zato ne- treba hrvatskoga banskoga vieda, govoriše kraljici Ugri, a za njimi i nerazsudni velikaši hrvatski. „Nitko neće medju Hrvati za ovim vie- dem plakati, osim samih viecnika, " veli ugarska dvorska kancelarija kraljici. Kraljica se dugo nije mogla odvažiti, da zadovolji željam hrvatskih stališa, kojim je bila zazorna vlada obavljajuća poslove sabora, čime je dakako sabor bio suvišan, a nije im se opet niti plaćati htjelo ove oblasti. Ugarsko narajestničko viede i kancela- rija s druge strane opet ugledaše se u kraljicu, pak radiše o cen- 1779. tralizaciji, po kojoj bi se Hrvatska razplinula u Ugarskoj. Ugarska dvorska kancelarija navijaše žice kraljici mile, da vojničke uredbe trpe puno od ovoga vieda, da će uprava financijalna biti pogod- nija, ako se \iede bansko dokine, a Hrvatska podloži ugarskomu namjestničkomu viedu. Neustručavahu se dapače očevidno lažne dokaze donositi, da to nigdje nestoji, da bi ban morao biti „in politicis" glava zemlje, zato da se neka neboji, da bi se tim okr- njio ustav kraljevstva hrvatskoga. 16. augusta 1779. bude iza tih dugih spletkarija zapoviedju kraljičinom hrvatsko bansko viede dokinuto, a svi njegovi po- slon predjoše na ugarsko namjestničko viede, u koje je bilo slo- bodno dođi banu, da dade svoj glas i mnienje u poslu Hrvatske. Kada pomislimo, kako je kraljica omamila velikaše hrvatske kao i vgarske i pritegnula je na svoj dvor, ter prvi sinovi jedne i druge zemlje, sretni se sciened samo u blizini dvora, zaboraviše na do- mo\inu svoju, kada se sjetimo, kako je duboko bilo. palo plem- stvo hrvatsko, pazed kao posebna kasta više na svoje povlasti, nego li da bude pravi predstavnik sveukupnoga naroda, kada se opet s druge strane uvaži, da je kraljica preko ovoga vieda na prosto Hrvatom zapoviedala, nepitajud za njihovo mnienje, onda nam je jasno, zašto se evo Hrvatska sama preda na milost Ugarskoj. 1780. Marija Terezija umre 22. novembra 1780. u šestdeset i čet\Ttoj godini života svoga srdačno požaljena od svih svojih na- roda. Jedna od najzanimivijih žena svoga \ieka ode s pozorišta povjesti. Da je sve svoje narode ljubila, svjedoči glas imena nje- zina po svih zemljah i kraljevstvih habsburžkih. Čim je svršila krvavi rat za obstanak svoje države, umah se hvata svih sred- stva, da digne sredu i blagostanje svih naroda. To je ona mislUa dostidi sa tri provodne idee : lakšom i dobro uredjenom upravom, JOSIP DRUGI. 355 dobro uredjenom vojskom i što vedom centralizacijom. I njezini su predšastnici o svem tom radili više puta silom. Sto oni silom neizvedoše, to srčana žena milom dostiže. Dakako da su ove kra- ljičine vladalačke osnove i radnje više puta u živac zasiecale ose- bujnim povlastim zemalja, ali ovdje se upravo vidi, kolike je neizmjerne snage glas prodirudi iz milijuna srdaca nižih slojeva puka, jer je ime Marije Terezije ostalo uzvišeno iznad svih sta- liških povlasti ma koje zemlje po njoj vladane. VIII. Josip II. bio je ved petnaest godina suvladar, kada mu majka svoju slavnu i dugu vladavinu dovrši. Volila je ipak majka kraljica sama vladati i sipati milosti viernim i milim svojim, ne- htjede toga dopustiti svomu sinu, jer se je riedko s njime slagala u najživotnijih pitanjih državne uprave. Srdcu njegovu predrago vojničtvo osta mu ipak u ruku, on ga dovede novimi uredbami do ne\idjena reda i ratne spremnosti. Postavši za rana udovcem bez djece, nehtjede se više ženiti, neosta miran u svojem priestolnom gradu, ved se pusti na duge pute po Europi, da prouči zemlje i narode. Niti svojih zemalja nezaboravi, sve ih obidje bez sjajne pratnje i velikih dočeka. Hrvatsku proputova god. 1775. od jed- noga kraja do drugoga, obded sa svakim čovjekom bez raz- like stališa, s kojim se slučajno susretao. Sam glavom htjede viditi i doznati sve nevolje i potrebe svojih naroda, da im kašnje što sigurnije uzmogne pronađi lieka. Nečuveni i nevidjeni ovaj pojav preda ime Josipovo u usta svih naroda i čuva se do danas u svakovrstnih pričah. Svaki put izvješdivao bi majku svoju o svem što je vidio, nijedan put nezaboravi učiniti novih predloga, koje je ona riedko primala. Cim je sam zasio na priestolje započme stvarati nove in- stitucije, kako su gorile u njegovoj duši. Zemlje njegove imale bi se stopiti u jednu jaku i moguću državu, u kojoj bi bio jedan narod, jedan ustav i jedno zakonarstvo. Ujedinjenjem financija i pravosudja u ruku samoga cara, i jednakom školskom obukom, došli bi u cviet obrt i trgovina, oživili bi svi narodi novomu ži- votu. Car, absolutni gospodar, vladati de svojom voljom, ali zato de kao pravi otac raditi i truditi se, da učini jednako sretnimi svu svoju djecu, sve narode svoje. 356 KNJIGA JEDANAESTA. Josip nije znao, da nijednomu čovjeku nije dano pretvarati narode u drugo nego što jesu, zaboravljao je i premalo cienio raznolikost svojih naroda, on ih je sve vidio i proučio im dosta zemlje, ali onako, kako prelazeći putnici opažaju vanjske, vidne slučajeve, a nikada neprodiru u srdce narodnoga života. On je htio po svojoj volji narode sretne učiniti i proti njihovoj volji, smatrajući ogromnim i trudnim poslovanjem sebe prvim činov- nikom njihovim. Car prihvati ono krivo načelo: „Čovjek mora narodom činiti dobro proti njihovoj volji, i kao što u republikah vlada despotizam zakona, tako neka u monarkijah bude despo- tizam načela'.' Nije mario za ono najviše vladalačko načelo: da mu bude vladanje skladno i suglasno s nastojanjem i željami najplemenitijih sinova naroda, zato morade pod konac svoga ži- vota uvidjeti, da su njegove osnove kao trudni san, te ih sam posveti propasti, sam morade razgraditi, što je deset godina težko i trudno gradio. Josip II. bio je opojen filozofijom svoga vremena, koja je učila, da čovjek i bez vjere može biti sretan, a čim se bolje razvije državna policija, tim da će biti vjera manje potrebna. Caru je bio sav ustav crkve katoličke s poglavicom u Rimu i s vlašću svojom nad mnogimi državami, sa svojim neizmjernim po- sjedom i mnogobrojnimi privilegiji nesnosan, jer se nikako nije dao složiti s njegovimi načeli o državi i carskoj vlasti. Da papa kano strani vladar ipak vlada u njegovoj državi, da mu budu pokorni toliki ugledni carevi, podanici i bogati samostanski sbo- rovi, toga nemogaše podnositi vladar, koji je Voltaira i njegove drugove obožavao. „Budući da sam filozofiju učinio zakonaricom moga carstva — piša svomu poslaniku kardinalu Hržanu u Rim — stegnuti ću ugled ulema i postaviti ću maj estetska prava u pristojni im ugled. Potrebno je, da iz vjere izbacim njeke stvari, koje tamo nespadaju. Prezirem praznovjere i Saduceje, zato ću od njih osloboditi moj narod. U Rimu će to dakako proglasiti, da diram u božja prava, što ću uzeti puku njegove tribune i povući granice izmedju filozofije i dogmatike, a nisam zato upitao slugu sluga božjih. Od ovih stvari potiče razsulo čovječjega duha. ' Načela samostanstva od Pachomia do naših dana protive se svjetlu umu. Krivi pojmovi o vjeri obastiru dušu prostoga čo- vjeka, on boga više nepozna. Ja ću se skrbiti, da sgradu jaku za vjekove sagradim. Osnovati ću skupne zavode za moje svece- JOSIP DRUGI. 357 nike, koji ce prosvietljen duh pronesti u sviet i u njem poučiti moj narod. Za stotine godina biti će ljudi opet kršdani, pozna- vati će dužnosti prema bogu, domovini i čovjeku, unuci će nas naši blagoslivljati, što smo ih od Rima oslobodilit' Prvo djelo Josipove budne, da sasieče spone izmedju pape 1781. rimskoga i crkve katoličke u svojoj državi. 26. marta 1781. izda zapovied svim crkvenim oblastim, da nesmiju primati bulla niti zapoviedi od pape bez dozvole kraljeve kancelarije. Zabrani novom naredbom nadalje, da biskupi nesmiju puku izdavati pastirskih listova, niti pouka pismom ni tiskom bez dozvole predpostav- Ijene im političke oblasti. Nesmiju iskati u Rimu oproštenja niti dispenza kakvih, ved ih neka sami daju, „jer je državi puno do toga stalo, da biskupi upotriebljuju vlast od boga im danu," neka samo paze na zakone božje, koji su u skladu sa zakoni na- ra\i. Dvie papinske bulle: „in coena Domini" i „Unigenitus" zapo\iedi car, da se iz crkvenih knjiga izderu, jer se protive državnoj vlasti. E samoj državi ograniči car god. 1782. sve vlasti svedenstva i782. na one poslove, koje je Isus na zemlji obavljao i apostolom pre- poručio, da uče narod i obavljaju svete sakramente, jer da nebi pravo bilo, da nasljednici apostolski imadu veće vlasti, nego što su ih imali apostoli. Neka neimaju svedenici vlasti, po kojoj nebi imali biti pokorni svomu zakonitomu vladaru. Varao se je car, kada je mislio, da će biskupi njegove zapoviedi zato rado primiti i proglasiti, jer im je dao njeke vede vlasti, nego što su ih dosele imali. Biskupi zlovoljni smatrahu naredbe careve raz- vratnimi i pogubnimi za katoličku crkvu. Papa je zaklinjao cara, neka pusti crkvu katoličku u svojih slobodah. Biskupi katolički iskahu, neka neprelazi granica svoje kraljevske vlasti, a Josip im odgovori: koga smetaju njegove naredbe, neka ostavi svoju čast, pak si- neka traži sreću u drugoj državi. Papi odgovori : da nikada nede dopustiti, da mu se on bude pačao u njegove državne poslove, a da će uviek poštovati pravo crkve u dogmi i svem onom, što je za spas duše potrebno. Videdi protestanti, kojim je putem car udario, zaprose slobodu vjere svoje. On izda veliki tolerantni edikt (21. decembra 1781.) nesamo za nje, ved i za grčko-nesjedinjene i Židove, da akatolici slobodno mogu svoju vjeru izpoviedati, slobodno imati posjeda i dostizavati sve časti kao i katolici. Car nije slutio, da de njegov 358 KNJIGA JEDANAESTA. patent ozlovoljiti protestante, ved radi sama izraza „tolerancije," jer da im neda podpuno ona prava, koja imadii katolici. Kato- lici dakako kipiše, jer da car potire vjeru katoličku sraslu s po- stankom i obstankom njegove države. Još veda nevolja rodi se medju katolici, kada car izda zapo- vied i stane ju izvoditi, dokidajud sve samostane, koji ili nenaučaju ili bolestnika nedvore, a njihov imetak odredi za naukovne za- klade (28. februara 1782.). Stotine i hiljade muževa i žena neviklih poslu, mnogi ved ostarjeli i iznemogli, budu bačeni u sviet, sta- riji, da u nevolji dovrše dane svoga života, a mladji, vedina po- hlepni za životom, da u valovih razuzdana života poginu, po- kazujud svietu sramotnu uspomenu svoga nekada slavnoga reda. Mnoge dragocjene stvari darovane samostancem, da se mole za spas duše darovateljeve, dospješe sada na licitaciji u ruke ino- vjernika, jer su se katolici ustručavali te svetinje kupovati. Dokle je išla bjesnoda Josipova za reformami svjedoči ne samo naredba o uresih crkve, o proštenjih i pročešljah, ved osobito o pokapanju mrtvaca. Gazedi nogama pietet rodbinski posveden mrtvacu, zapoviedi, da se ljudi goli samo u plahtu zamotani zakapaju, da se tobože prištedi toliko drvo, koje de u zemlji u ludo strunuti. Sto de ipak platno sagnjiti, to da nije šteta, jer da je to sredstvo podignudu lanene obrtnosti. Uzrujanost javi se na ovu zapovied u svih slojevih pučanstva tolika, da ju je car bio prisiljen naskoro opozvati. Nemilo dirahu carevi ustavi vriednoga starca papu Pija VI. U zimsko doba, kada putuju samo kriepki i zdravi ljudi, odvaži se sveti otac na put u Beč, da sam glavom izhodi milosti za katoličku crkvu, kada su pismene prošnje bezuspješne ostale. 27. februara 1782. krene iz Rima preko Venecije i Ljubljane, dočekivan svagdje neizmjernim oduševljenjem katoličkoga puka. U Beču primi ga car sjajno i Ijubezljivo. Biskupi u velikom broju zaištu si utjehe u blizini svetoga otca. Za dva mjeseca ostavi papa carski grad pun boli i jada, jerbo nije opravio bio gotovo ništa. Josip nesustavi se na svomu putu niti za vlas tanahnu. 1783. 30. marta 1783. izda glasoviti dekret o seminarijih centralnih, dokidajud sva biskupska liceja. Za svu Hrvatsku osnova jedan skupni seminar u Zagrebu, kašnje ga dokine i učini jedan zavod za Ugarsku i Hrvatsku u Pešti samo zato, da mladi bogoslovci budu pod sigurnim nadzorom državne vlasti. JOSIP DRUGI. 359 Suvremeno s ustavi crkvenimi stvaraše car nove likove državne uprave i javnoga života po istih načelih. Osobitu brigu premda s malom sredom posvećivaše školam. Od onih šest hiljada izdanih po njem dekreta i naredaba išla je vedina na popravak školstva. Gdje je bila župa, tamo je gonio car da bude škola po novom jednakom sustavu za škole svih vjeroizpoviesti bez raz- like. Glasovita „ratio educationis" preostala od Marije Terezije morade uzmaknuti pred novom, gdje padaju isusovska pravila pobožnosti i discipline. Družtva marijanska i ascetičke knjige mladeži zabrani, a u isto vrieme dopusti joj sve javne zabave, i uči- teljem mogao je biti svatko ma koje vjere bio. Nije ipak Josip II. niti toliko sa školom uspio , koliko Marija Terezija, premda je mnogo više za nju radio. Manjkala mu je ona naobraženost i nježno čuvstvo , koje je potrebno za moralni napredak škole. Mladež je htio svimi pogodnostmi pripraviti za muževni život, pustio joj prosto polje, a oiia je poletila pustopašno u razuzda- nost, kakova se nespominje ni prije ni poslije Josipova vremena. y Sto li će car u upravi učiniti, na to je bio svatko Ijubo- pitan, kada su praskale naredbe razarajuće dugovječne crkvene i školske institucije. Težke su slutnje bile u Ugarskoj i Hrvat- skoj sbog toga, što se nije dao kruniti za kralja. Ugrom ponješto zadovolji, što je prenio sve centralne oblasti u središte zemlje i spojio erdeljsku kancelariju s ugarskom. Kancelarija je bila iza dokinute komore najviša i najobsežnija upravna oblast za Ugarsku. Da Hrvatsku što uže stisne u okvir centralne vlada- vine učini po smrti Franje Nadaždia god. 1783. svoga ugarskoga kancelara Franju Eszterhazia banom hrvatskim. Kakova nam je onda bila domovina svjedoči sabor za uvod ovoga bana. Puno hvalospjeva i pustih pohvala izpunjuje taj jadni sabor, a o razpravi poslova kraljevstva ni spomena neima. Do četrdeset pozdravnih pisama novomu banu imademo od visoke aristokracije hrvatske iz Beča , Miinchena , Budima , Temišvara , Požuna i iz drugih strana dalekoga svieta, gdje se izgovaraju, da nemogu na sabor dođi. Života za nje u Hrvatskoj neima. Očito stupi Josip II. proti starodavnomu ustavu ugarsko- i784. hrvatskomu godine 1784., kada zapoviedi prenesti krunu sv. Stje- pana iz Požuna u carski Beč. Nečuvena uzrujanost zavlada med plemstvom ugarskim i hrvatskim, komu je kruna bila zakon nad zakoni, vrelo prava i pravde. Sve zaciknu i zajauknu, i diže 3(>0 KNJIGA JEDANAESTA. tužbu pred Josipom, ali car na tužbe i predstavke porugljivo s Horacom odgovori: „risuni teneatiij^ amici ! Zar da se iiesmi- jete prijatelji?" Kruna ode u Beč, premda su se čuvari njezini odmakli, da ključa nedadu , premda se je garda plemićka oti- mala, da nede sudjelovati kod toga posla, premda je trebalo razvaliti ormar, u kojem se je dosada nalazila. Koliko je car prezirao sveobcu tugu i ogorčenost, svjedoči nova naredba, koju izda za mjesec dana, pošto bje kruna odnesena u Beč. Svaki činovnik ima za tri godine naučiti njemački jezik pi- sati i govoriti, samo dotle može se službovati latinskim. Svi de se činovnici odpustiti, koji za tri godine njemački posvema dobro« ne- nauče, sve če oblasti njemački poslovati, zakoni i zaključci sabora biti ce na njemačkom jeziku. Županije digoše se u svojih skupštinah proti ovoj naredbi, da je nepravedna proti starodavnomu zakonu i običaju, njeki mu spominjahu njegovu vlastitu rieč: „da nisu milijuni ljudi sbog vladara, već on «bog njih!' Predstavke gorke i opomene na zajednički odpor izmjenivahu županije ugarske s hrvatskimi, dok im to vlada nezabrani. Premda je cara bolilo što mu iz Ugarske i Hrvatske stižu odporni glason izda 16. augusta 1784. ipak novu još gorju naredbu 0 popisu pučanstva. U Ugarskoj i Hrvatskoj popisivao se je dosele samo puk sbog dača i poreza, od kojih je plemstvo bilo slobodno. Sada zapoviedi car, da se jednako popiše plemstvo i seljačtvo. Uzrujanost budne tako velika, da je car bacio veliku vojsku u Ugarsku i Hrvatsku. Županije ipak i nadalje rogoboriše a Josip dokine županije najprije u Erdelju, a vojenom silom 1785. izvadjaše popis i nimieriranje kuda. Na proljeće sliedede godine dokine županije i u Ugarskoj i Hrvatskoj, razdieli obe zemlje u deset kotara, sve skupštine razpusti. Ban hrvatski zahvali se na časti, na njegovo mjesto imenova kralj za bana i povjerenika Franju BaUašu, po vjeri protestanta, čovjeka silničke prkosljive naravi, očita preziratelja svih običaja i zakona hrvatskih. Ban Balaša zabrani dakako sve skupštine i spranšta plemstva, a oslanjajući se na milost i silu carevu, razvijaše neobični tiranski prkos. Premda protestant pohadjaše crkvu katoličku u Zagrebu neobičnim sjajem i s mnogom pratnjom. Svećenstvo ga moralo dočekivati na crkvenih \Tatih u podpunom ornatu i poškropiti kao kralja, a onda ga odvesti na uzvišeno mjesto, učinjeno i urešeno kao za kralja. Nastojao je da uhodi popa i velikaša, JOSIP DRUGI. 361 gradjana i plemića, njihove misli, djela i razgovore. Koliko je pre- zirao samoupravu gradova, posvjedočiše time, što je važnu službu blagajničku u glavnom gradu Zagrebu svomu slugi tudjincu Niemcu povjerio. Bezsramnim i nedudorednim životom dopuni crnu sliku gadna tirana, kakav već dugo nije vladao u Hrvat- skoj. Žene je sramotio i mladež u zlo uvodio. Ovu sliku vlada- vine Ballašine izcviliše stališi hrvatski u javnom službenom spisu. U ime pravde i istine spominjemo , da je Josip II. dao svomu povjereniku krasne naputke , kako ima paziti na liepe šume i pute, kako će gledati na razvoj svilarstva u zemlji, osobito mu priveže na dušu, da sve mogude učini za razcvat trgovine prema jadranskomu moru. Koliko je ban povjerenik izveo zapoviedi svoga gospodara, toga neznamo, jer od Ballašine vladavine u arkivu zemaljskom niti listića nenadjosmo. Sačuvala se tradi- cija, da su stališi hrvatski sve jozefinske spise spalili, da im se trag i spomen za vječna vremena zamete. Premda ta priča nije istinita, opet je karakteristična, jer pokazuje, kakovo je bilo Josipovo vrieme u uspomeni kod plemstva hrvatskoga. Josip izda u ovo doba podpuno absolutne svoje vladavine dvie naredbe velika zamašaja, ali obadvie nedospješe do uspjeha, kakav im je car namienio. Da podigne seljaka kmeta na visinu dostojna čovjeka izda 22. augusta 1785. patent o emancipaciji seljaka. Dade im slobodu, da se mogu seliti, po volji svojoj ženiti, učiti zanate i polaziti škole, seljak da nemora biti sluga kod svoga vlastelina, a svoju zemlju može slobodno prodati, dakako uz pogodbu, da kupac zakonite pristojbe vlastelinu daje. Nikada nesmije vlastelin protjerati seljaka s njegova zemljišta, a ako bi gospodin zemaljski mrcvario seljaka, slobodno mu budi tužiti okrutna gospodara. Znamenite ove čovjekoljubive olakšice slabo su razumievali seljaci, zato su se na mjestih proti njim bunili. Gospoda su opet u velike ozlovoljena, njeki sami podstrekavali jadnike, drugi su priečili da seljakom stvar do znanja dodje, svi su 0 tom radili, da blagohotni carevi zakoni u vjetar prodju. Zato je car morao izdavati novije jasnije zakone, kojih nitko potrti niti zamesti nebi mogao. Drugi je roj zakona o uredjenju sudstva, jednaka za sve zemlje njegove. U tiskanih knjigah izašao je novi sbornik zakona na njemačkom jeziku. U Hrvatskoj bila je samo prva molba i službovalo se je od prvoga početka njemački. Iza primitivnoga 362 KNJIGA JEDANAESTA. sudbenoga postupka nasta novim umjetno spletenim postupkom u našoj zemlji u mnogom obziru konfuzija i kaos. ^Sudbenom i karnom uredbom došla je kuga u našu zemlju, jer se iz pravda radjaju nove pravde. Sto se je prvo na jedan put obavilo, tomu nema sada ni kraja ni konca. Bezbrojne takse i troškovi ubijaju prede se stranke. Odvjetnici kadri su pravdu provlačiti do sudnjega dana. Tužitelj se osiromašuje, te je bolje zapustiti svoje pravo, nego li se za njega pravdatit' Ovako jadikuju Hrvati navikli staromu jednostavnomu verboczianskomu pravodavstvu. 17S6. Da pravednim razporezanjem podanika svojih svu snagu svoje sveukupne države uzmogne izcrpiti, pristupi car poslednjemu svomu velikomu reformatorskomu djelu na proljedu g. 1786. Odluči katastrom izmjeriti sve zemlje svojih podanika. Sedam sto petdeset oficira većinom od vojničkoga mjerničkoga sbora izadje da mjeri. Sam car glavom izadje da im ogleda djelo na jadransko more, prodje primorje, odputova preko Karlovca, Zagreba i diljem kroz Slavoniju u Ugarsku. Morao je uvidjeti umni car, da de mu posao težko uspjeti. Radnika je bilo premalo. Neprilika na valjali plemići i seljaci previše. Činovnici županija slabo su ili bolje rekud nikako pomagali careve ljude, te su na mnogih mjestih pisari, gdjegdje i sami seljaci mjerili, nastale su smutnje na mjestih vede, nego što je prije bilo. Milijuni araka papira sa tabelarni izpunili su se bez ikakve koristi, mnoge je to novce stajalo. Josip pokaza i pri ovom ogromnom poslu onu svoju nepopravivu pogriešku, što je htio djelo od decenija, za koje treba silan broj vrstnih sila, odmah za godinu dana sa malo sila upravo stvoriti. To se nije dalo. 1787. Prije nego što ga je svršio, bio je prisiljen započeti rat s Turskom god. 1787 — 1790., na koji se je u savezu s Rusijom spremao od početka svoje vladavine. Od majke svoje baštinio je prepore sbog trgovine na Savi i Dunavu. Iskao je od Turske desnu obalu Save i jedan dio Bosne, što mu je porta dakako odbila. Iskao je slobodu brodarenja na Dunavu, gdje je svaka ladja iz njegovih zemalja samo do Vidina slobodno prolazila, a tamo je morala pretovariti na turske ladje, koje su vozile dalje po Dunavu na crno more. Koliko su trpili trgovci, davajud svoju robu u tudje ruke, kolika su bili izvrgnuti samovolji, nije čudo da je prestala sva naša trgonna na Dunavu i prelazila u ruke Turaka. Zato prista Josip 11. svom dušom uz caricu rusku JOSIP DRUGI. 363 Katarinu 11., koja je za tim išla, da s pomocju carevom Europu oslobodi od ovoga neprijatelja kršćanstva, da Turke iz Europe protjera i staro grčko carstvo opet osnuje. Josipu bi imale dopasti počamši od Biograda na jugozapad sve zemlje do jadranskoga mora, a ako bi želio, dobio bi i njeka trgovačka mjesta na sredo- zemnom moru. Dunav bi bio slobodan za trgovinu i na njem bi dobio Josip gradove do Nikopolja. Zato će obadvie države zajedno navaljivati i braniti se od Turske. Tako je bilo ugovoreno već god. 1782. Carica ruska bila je osvojila Krim, kojega je kan iliti pogla- vica stajao pod turskim pokroviteljstvom. Turska podpućena od zapadnih vlasti iskala je taj poluotok energično da joj se vrati. Josip je posredovao na korist svoje saveznice, dokle god. 1787. porta pripravna ratu, nebaci ruskoga poslanika u tamnicu u sedam tornjeva i time naviesti Rusiji rat. Josip prihvati zato što je porta odbila njegove pomirujuće predloge, pun veselja i liepih nada zajednički rat na Tursku. „Neću metnuti mača u korice", reče, „dokle mojoj kući nepredobijem što joj je otetoi' Koliko bi ipak veselije bio u rat zalazio, da mu nisu iz Belgije žalostni glasovi dolazili, da se tamo narod pobunio, nemogući već podnositi nesnosnih novotarija njegovih. Buna je ta od prvoga početka smetala dobar uspjeh rata. Josip II. spremi sjajnu vojsku, kakove jošte nitko nevidje iz habsburžkih zemalja. Dvie sto hiljada pješaka bilo je sa svim obskrbljeno, što je potrebno sjajno spremljenoj vojsci, bilo je uz nju četrdeset hiljada konjanika i do hiljadu topova svake vrsti. Glavnim vojvodom učini car svoga učitelja i reorganizatora vojske maršala grofa Franju Lacya na svoju nesreću. Taj čovjek raz- mjesti svu vojsku na daljinu od sto i petdeset milja od Dnjestra do jadranskoga mora na obranu svih granica. On raztepe tako svu vojnu silu, pazeć više na kojekakva manevriranja po načelih onodobne znanosti. Nije jadnik pazio na, to da je naganjanjem vojske ovamo i onamo više ljudi izgubio, nego li da bije naj- veću bitku. Glavni vojeni sbor sa glavnim stanom u Futoku vodio je sam maršal Lacy, desno krilo bili su mu Hrvati uz Unu i Savu sa petdeset hiljada ljudi pod vodstvom kneza Ivana Liechten- steina, slavonski je sbor vodio grof Josip Mitrovski, a lievo krilo bilo je pod princom Koburgotn na granici Bukovine. 364 KNJIGA JEDANAESTA. Premda je vojska sva namještena bila, nenaviesti jedna ni druga strana rata, dokle naši mjeseca decembra nepokušaše oteti pre varom Biograda, ali ladje namienjene navali, u maglovito doba prodjoše mimo grada, te istom kod Pančeve opaziše, da su 17SS. svoju svrhu promašile. 8. februara 1788. naviesti car napokon Turskoj rat. Josip II. razasla svoje ljude po Bosni, Srbiji i Hercegovini, da dižu narod na oružje za slobodu svoju i za svetu vjeru. Prokla- macije obe(5avajući ove svetinje narodnoga života, probudiše naj- hrabrije i najodvažnije ljude u Srbiji, car im dade za vojvodu Mihaljevida kapetana iz banske krajine. Čete dobrovoljačke iz Bosne nasloniše se na hrvatsku vojsku. Obnovilo se ono oduše- vljenje, koje je pred sto godina tako krasno dizalo vas naš narod na oružje i pomoglo oslobodjenju tolikih liepih dielova naše domovine. Ista Crnagora imala je opet s juga pomodi carsko oružje po nagovoru ruske i austrijske diplomacije. Sam car glavom prodje najprije u Hrvatsku, predje u Slavo- niju i ode odanle u glavni stan u Futok. Mali mnogostručni rat razvi se odmah na svih linijah. Glavni je ipak boj bio oko turske Dubice, koju je knez Liechtenstein stao razbijati iz topova, dok nedodjoše glasovi, da gradu u pomod dolazi jaka turska vojska. Knez htjede grad na juriš oteti, kad mu je zidine dosta razvalio bio, ali u taj čas bane na bojište osam hiljada Turaka. Kneza skoro uloviše, da ga nespasi Franjo Jelačid banski pukovnik sa svojimi krajišnici, koji je spasio sve topovlje i vojsku. Neprijatelj morade uzmaknuti s velikim gubitkom, a naši se povukoše u svoje šanceve, da se priprave na konačnu navalu grada 25. aprila. Novi glasovi 0 velikoj turskoj vojski, koja da ide od Gradiške i Banjaluke, uplašiše našega vojvodu, te ostavi desnu obalu Une. Slične sreće bile su naše vojske pod turskim Novim i u Slavoniji, gdje se je nješto sreča osvojenjem Sabca ipak nasmjeh- nula. Glavna vojska boraved u močvarah bačkih i banatskih pretrpila je ved groznicami i raznimi drugimi bolestmi toliko poraza, kao da je poražena u kakvoj velikoj bitci. Turci se usudiše provaliti u Banat. Malom bitkom kod Zupanka, skoro da se nerazsu carska vojska, narod bježaše u ogromnih čoporih na sjever u Ugarsku. Neizmjerna smutnja u vojski objavi tužnu caru podpuno razsulo. Sam ode k vojski, ali kod Karanšebeša doživi poraz i skoro sam zaglavi. Da su ovaj čas Turci dobro upotriebili. JOSIP DRUGI. 365 težko je moći reci, kakve bi bile strašne posljedice. Turci se medjutim zabaviše po starom svojem običaju, da sve popale, što je sada pod njihove ruke dospjelo. Car se odluči napokon na znatne promjene u vojskovodstvu. Hrvatom dade miljenca njihova njekoč pukovnika ličkoga, pro- slavljena pobjeditelja pruskoga kralja u sedmogodišnjem ratu, maršala Gideona Laudona za vojvodu, a na mjesto grofa Lacya iraenova maršala grofa Andriju Hadika. Čim Laudon medju svoje Hrvate stiže, nasta novi duh medju njimi. On ih povede jurišem na Dubicu i osvoji ju 26. augusta, a kašnje osvoji i Novi, i završi s pobjedami ovu vojnu godinu , koja je oduiela caru četrdeset i pet hiljada ljudi što od bolesti što od neprijateljskoga oružja. Josipu II. priznaje pravedna povjest osobitu dičnu revnost, kakva se hvali u najvećih vladara. Po danu obilazio vojske i trpio s njom sve muke i neprilike, obnoć obavljao svoje državne poslove. Težka bolest prisili ga uzmaknuti s čudnoga bojišta, gdje je pokazao da nije nikakov vojskovodja. Ode u svoj glavni grad 2. decembra , vojske svoje više nikada nevidje. Srečom ostaviše Turci pod zimu Banat, te je vojska mogla mirno zimovati. Daleko od ove naše vojne linije imade doduše neuspješna, ali ipak zanimiva ekspedicija kapetana ličkoga Filipa Vukasoviča u Crnugoru, odakle se Rusija i Austrija nadala, da če sustaviti tursku vojsku iz Albanije i pospješiti vojnu na Savi i Dravi. Uzdajuči se u pomoć obijuh vlasti, proglasio je godine 1787. Petar I. Petrovic, nazvan od naroda „sveti" ili „veliki" samo- stalnost Crnegore i uzkratio Turkom harač. Josip II. namieni Filipu Vukasovicu tu častnu zadadu, da vodi Crnogorce, jer je sa svoga putovanja po zemlji (god. 1780.) upoznao bio zemlju i narod, a bio je inače več sada vidjen i vriedan vojnik. Uspo- mena iz njegove nježne mladosti, kako je primio dar od carice Marije Terezije za nagradu osobite marljivosti, kako ga je on svomu siromašnomu otcu poslao, kako je sbog te sinovske njež- nosti dirnuo u srdce caricu i pribavio otcu svomu stalnu miro- vinu, sve to znadu danas djeca svih naroda u zemljah Habsburga. Vitežki kapetan Vukasovic ukrca se sa četiri stotine Hrvata i nješto municije u četiri manje ladje i dospje u Crnugoru 12. marta god. 1788. Vladika Petrovic i kaludjeri njegovi hladno ga primu, premda su prije bili s njime dobri prijatelji. Težkom mukom izprosi u vladike, da mu je dopustio sabrati narod u skupštinu, 366 KNJIGA JEDANAESTA. da mn se predstavi i kaže namjere svoga cara. Narod se uz- rujao, jamačno sbog toga, što bi imao slušati tudjega vojvodu, u skupštini digoše se najprije glasovi: treba ga sasjedi, a onda se zabljesnuše goli handžari u biesnih desnicah. Smjeli kapetan doviknu im, neka kušaju njega ubiti, ali onda da će se svaliti Rusija i Austrija na Crnugoru. Narod se primiri. Kada je pak obedao svakoj kuci cekin u ime kapare za rat, onda se javi i oduševljenje za njegova cara. Vladika Petrovid zaigra sada čudnu ulogu, s jedne strane dade kapetanu samostan cetinjski za stan i okruži ga počastnom stražom, s druge strane opet stajaše u dogovorili sa skadarskim pašom Mahmudom, koji nije bio vieran svomu sultanu. Paša iskaše najprije glave tudjinaca, a onda vided da toga nebude, pritaji se i zaprosi kapetana, neka dodje k njemu na dogovore. Mudar kapetan nehtjede dođi, posluša pašu ipak carski savjetnik Brogniard, te podje na dogovore, premda ga je kapetan odgo- varao. Njega i njegovu pratnju paša dade sasjedi, a glave im izvjesi na zidinah skadarskih. Na Vukasovida najmi ubojice, ali si ih on sam pištolom svojom skine s vrata. Premda se je Vukasovid od uzrujanoga naroda morao bra- niti na Cetinju, jer je paša iskao glave tudjinaca, inače da de popaliti Crnugoru, opet on primiri narod i povede dapače obe- davajud nagrade, Crnogorce i svoje vojnike u Albaniju. Kapetan V prodiraše ved u turski grad Spuž, kad mu dodje glas, da dolazi velika turska vojska. Uzmakne nješto i razbije jake odjele turske vojske, premda su ga skoro svi Crnogorci odbjegli. Dospjevši na Cetinje opet se uzruja narod proti njemu, neka plati novaca za sve glave crnogorske, što su u ovoj vojni pale. Spase ga ovaj put dva ruska visoka oficira, koji su dospjeli na Cetinje. Uvjeriše narod, da kapetan Vukasovid vojuje svejedno na korist ruskoga cara, kao i za svoga austrijanskoga. Medjutim stigne 20. augusta Vukasovidu glas od cara, neka se žuri iz Crnegore, da je potrebit u Hrvatskoj, gdje je Laudon imao spasiti čast vojske austrijske. Čudan je bio odlazak našega vojvode iz Crnegore. Odluči potajno ostaviti ovu zemlju, koja ga nije htjela razumjeti, jer je bio vojvoda podanik cara Josipa. Na jedan od većih blagdana na gospojin dan otišli su bili pučani od kuda svojih, samo ostaviše njih 60. da paze na Vukasovida. Ovaj pak odvaži se, te sve ove ljude poveza i za- JOSIP DRIGT. 367 prieti im, da će ih sasjeći na komade, ako ga nepovedu do Kotora i nepokažu mu puta. Ved je bio dan hoda, kada začu a doskora i ugleda sabranu vojsku crnogorsku za njim u potjeri, stane i namjesti pred svoje čete onih šestdeset povezanih Crnogoraca, što njihovu braću smuti, te ga u miru pustiše proći. U Kotoru pusti svoje povezanike kudi, a on prodje po moru u Hrvatsku. Čudne zgode Vukasovičeve zato pripoviedasmo, da se vidi, kako je vlada Josipova malo razumjela dobiti za sebe prve susjede svoje. Jamačno nije niti Rusiji di-ago bilo , da Austrija svoju sreću za razširivanjem vlasti tako daleko pokuša, kako nam svjedoči vladanje vladike Petrovića, koji je inače bio u službi i plaći ruskoj. Nije to prijalo niti Veneciji, jer se je s ovih strana imala satrti njezina vlast u Dalmaciji. Crnojgori bilo je carstvo Josipovo tudje i malo poznato. Nada sve druge faktore mogla se dići sumnja, da će ovaj „njemački" car sebi Crnugoru po- koriti i oteti joj netom proglašenu slobodu. Zato je ekspedicija Vukasovićeva propala. Godine 1789. objavi se istom onda sreća carevoj vojski, i789. kada je pobjedonosni maršal Laudon preuzeo vrhovno vojsko- vodstvo čitave vojske. On otvori vojnu osvojenjem turskoga Bri- bira, koji su sami Hrvati osvojili. Čim je koncem augusta pre- uzeo glavnu vojsku, umah poleti stari vojvoda mladenačkim uzhitom na Biograd. Manjimi bitkami prokrči si put do samoga grada s kopnene strane, na Savi i Dunavu razbije i pohvata brodovlje Osman paše, te stisnu grad sa svih strana. Pobjede carevaca u Vlaškoj pomogoše mu, te je već 30. septembra bio sav grad u ruku slavnoga vojvode, gdje je uhitio četiri sto šest- deset i pet topova, šestdeset i pet ladja i šest hiljada centi praha. Sjajne su bile posljedice pada ove tvrdjave. Smederevo bude osvojeno, a sva Srbija do Timoka podpade pod cara. Kolikogod se sreća okretala, opet nije mogla primiriti bol- noga Josipa U., čim su glasovi iz Belgije sve crniji dolazili. Vojska sama miljenče njegove vladavine trpila je s bolesti toliko, da je za ove dvie godine oholilo 172.000, a umrlo od bolestnih 33.000 momaka, neračunajuć ovamo dvanaest hiljada, što su u ratu poginuli. Nije opet niti onakova bila, kakvu si je on toliko želio, o čem se je sam mogao kod Karanšebeša osvjedočiti, g^J6 je jedan dio vojske na drugi bio pucao, i tako se bio smeo, da ih sam car nije mogao obustaviti, već se sva njegova 368 KNJIGA JEDANAESTA. pratnja razletila i njega izgubila, dok ga nije našao jedan od nje- govih sluga. Čim je opet dulje rat trajao, tim je veda nevolja rasla izmedju Josipa II., Ugarske i Hrvatske. Kad je vojske puno propalo, zaiska za svaku regimentu četiri stotine novaka, a od svakoga stanovnika zemlje bez obzira na to, da li je plemid ili svećenik, da dade žitka za vojsku i to: po razmjerju svoga posjeda. Žito je imao sam dovesti gospodar za pol ciene, kako je onda bila na tržištu, pak mu se nije platilo, ved samo polovica, drugu polu da de dobiti poslije rata, njekim najimućnijim nije se pladalo upravo ništa ved sve da de dobiti poslije rata. Činilo se vladi Josipovoj, da bi ipak bilo dobro sada županije sazvati u skupštine, da pristanu na žitak i novake. Povjerenici ih poslije dvie godine opet sazovu. Buna nad banom Ballašom dizala se u skup- štinah, a vlada nije opravila ništa. U zagrebačkoj županiji usta gla\ a crkve hrvatske biskup Vrhovac — kako pripovieda mnogostrana tradicija — proti banu Ballaši i kraljevoj zapoviedi. Kada je biskup za viknuo : neće tako biti bane, jer toga zakon nepoznaje, a kralj ni ti nesmijete kršiti zakona, vele, da je tresnuo rukom po stolu toli silovito, da mu je dragocjeni kamen iz prstena izkočio. Ballaša je u Hrvatskoj radio, kako su i njegovi sudrugovi povjerenici u Ugarskoj po zapoviedi kraljevoj. Novake je uzimao sam po volji, a u žitnice vlastelinske provaljivao je silom i otimao sam, kad mu nisu dali. Koliko je sile i prevare bilo osobito siromašnom seljaku, srdce čovjeka zebe, kada čita, kako seljaci moraju u daleka carska spravišta hranu voziti, nasried puta moraju opet po zapoviedi drugamo okrenuti, a kad su na pravo mjesto došli, izmedju hiljada kola moraju čekati sa svojimi po njekoliko dana, dok dodju na red. Onda istom pronađi de carski činovnik kakav manjak, da opet čeka od nemila do nedraga. „Mnogi seljak — veli grof Adam Oršid u svojih memoarih — izgubi svoje konje ili vole pod carskimi predpregami. K tomu navali iz carskih volarnica kuga. Na svih cestah ležalo je crklo blago, te nisu ljudi imali s čime bi svoju zemlju uzorali. Zla k tomu godina doniela je silan glad, te su si seljaci od kore i klasunjaca kruh pekli, a mnogi su pogibali od gladit' Do konca god. 1789., kada je Josip U. opet izganjao no- vake i žitak, uzele su se njeke županije i bez dozvole kraljeve sastajati i kralju predstavke pisati. , Kralj je dužan sazvati sabor". HRVATSKA U XYIII. VlEKU. 369 bio je jedan glas u Ugarskoj i Hrvatskoj. Na mjestih baciše na polje činovnike od cara imenovane, njegove zakone zabaciše, nje- mački jezik dokiuuše. Predstavke na kralja natječu se tolikom srajelošču i tolikom slobodom izraza, kako neobičaje govoriti lo- jalan narod svomu kralju i gospodaru. Kada su u januaru 1790. ove predstavke pred Josipa stigle, 17D0. bila je već odpala Nizozemska od njegove kude. Grozilo mu se, da ce se Ugarska odciepiti; dolazili glasovi, da se Česi uzruja- vaju, a u vanjskom svietu vierni ženitbom njegove sestre saveznik Ljudevit XVI. trese se na priestolju. Sve je to došlo časak pred smrt Josipovu. One rieči, koje da je izrekao, kad je čuo o uz- rujanosti Čeha, karakterišu poslednje časove njegove: „Ta ja ču im sve dati, što traže, samo neka mi puste mirno u grob lečii' 28. januara 1790. podpisa znameniti dokumenat, gdje vraća svu konstituciju u ono stanje, kako je bila god. 1780., kruna da se Ugarskoj povrati, županije da se opet sastaju, stališi da ostanu u svojih pravih. Malo poslije toga umre Josip 20. februara 1790. u četrdeset i devetoj godini. Pravo i istinito namisli sam sebi nadgrobni nadpis: „Ovdje počiva vladar, komu su namjere bile čiste, ali je bio zle srede, te je sam vidio propadati svoje osnovci' Josip postavljao je svoje teorije proti sili života, badava se je trudio, da prava i običaje svojih naroda makar i despotizmom satare i skuči pod jaram svojih teorija. Osta istinita ona rieč: „Kraljevi umiru, narodi ostajut' IX. Slika državnoga i kulturnoga života Hrvatske u osamnae- stom vieku nosi jošte na sebi iz minule turske dobe očite znakove. Pomalo i dosta težko brišu se oni sa lica ove zemlje. Nije se ipak zemlja sama sobom obnavljala, ved svesilni duh austrijske centralizacije udara nove biljege na tielu njezinom. On daje slici ove zemlje svoje boje i svoju svjetlost. Hrvatska se odmara od dugovječnih neprekidnih ratova potresajudih i srdce i dušu njezinu, sladki užitak mirnijega života prosieva nam kroz sve spomenike ovoga vieka. Plemid i seljak, svedenik i velikaš sabiru sile svoje oko kuda, polja i imovine svoje, sve se žuri, da uredi svoje odnošaje. Plemstvo hrvatsko predstavljajude prije cieli narod kako malo u kojoj zemlji, počimlje se sada prikazivati kao (Sničiklas: Fovjest hrvatska. II.) ^4 370 KNJIGA JEDANAESTA. posebna kasta, i to sve više, čim je dublje bečka centralna vlada zaronjivala u odnošaje kraljevstva. Ono se je sve više pokazivalo nesposobnim, da samo stvara nove zakone za sve slojeve družtva u novih odnošajih života. Bečka vlada daje nove zakone Hrvatskoj i Ugarskoj, a plemstvo se samo brani, ali se je slabo obranilo. Ban hrvatski, predstavnik državne vlasti, „svezan je sa životom ove domovine," vele stališi hrvatski svaki put, kadgod su iskali po starom pravu i običaju, da im u domovini boravi. Proti tomu griešili su u ovom vieku redom svi bani, osim grofa Ivana Draškovida, koji je zato kroz sav viek živio u liepoj uspomeni. Kraljevi su rado imenovali Ne-Hrvate za bane, zabav- ljene izvan zemlje, osobito ako su bili u službah bližih dvoru, da što veči upliv uzčuvaju u Hrvatskoj. Na njihovo mjesto vla- dali su faktično banski namjestnici, obračajuč se ipak u važnijih slučaj evih na bana. Dopuštao je kralj stališem svaki put pravo predloga iliti preporuke (commendatio) za bana i birao je jed- noga od predloženika. Nesmijemo ipak toga zaboraviti, da su svaki put znali najugledniji velikaši, koga dvor želi banom uči- niti, pak su za njega radili njegovi prijatelji, da bude takodjer predložen, zato nije slučajno, da kralj obično izabire onoga, koji je u predlogu na prvom mjestu. Duboko je bilo u sviesti svakoga Hrvata, da je ban podkralj i vrhovni vojvoda kraljevstva, zato nikada neprestajahu stališi iskati da ban bude glavni vojvoda generala karlovačkoga i varaždinskoga, čega dakako dostigli nisu. Da bude vojvoda banske krajine samo se sobom razumjevalo, zato su obično bana imenovali stališi „vrhovnim kapetanom" kraljevstva, a ban je sam imenovao svoga podvojvodu ili podkapetana. Od bana su iskali, da nesluša Hof- kriegsratha u poslovih uprave podredjene mu krajine, ali čusmo več, kako je za Marije Terezije to prevrnuto. Da niti nespomi- njemo vremena Josipovih, gdje su svi stari zakoni zamuknuli, a sam je car zapoviedao. Ipak je i on bio prisiljen poštovati staru čast bansku, jer je eno tim naslovom nevriednoga Franju Ballašu uresio, čime je barem ponješto htio ugoditi Hrvatom. Protivno je postigao. Hrvatom se je na žao dalo, što ovakov čovjek nosi njihov stari častni naslov, te su zavidili Ugrom, što imadu povje- renike, a oni pod banskim imenom moraju trpiti silnika. Instalacija bana obavljala se kao što je i prije bilo. Naj- sjajnija u ovom vieku i uzorna za sve njegove nasliednike bila HRVATSKA U XVIII. VIEKU. 371 je Draško\dceva, komu su stališi poklonili zastavu, na koju je ki'aljevstvu prisegao, a žezlo si je sam kupio. Od te dobe činili su to svim sliedečim banom. Ovom svetčanom prigodom imenovao je ban podbana izmedju plemstva, koji je podjedno bio veliki župan zagrebački i križevački. Kada su pak god. 1757. županije hrvatske bile uredjene poput ugarskih, onda je sam kralj uzeo imenovati velike župane, dakako vedinom izmedju velikaša. Time je palo jedno preimučtvo banovo i satrta bila mod podbana, jer su se badava trudili stališi i prije i poslije, da učine podbana zakonitim namjestnikom banovim. Kralj toga nije dopuštao, van u izvanrednih slučajevih, da si ban sam imenuje namjestnika, premda je to prije bivalo. Kada je bilo samostalno vieće, „consilium" hrvatski, onda je ban kao namjestnik kraljev bio mu predsjednik, a pošto je dokinuto, najviše krivinom samih Hrvata, podpalo je kraljevstvo pod namjest- ničtvo ugarsko, i onda je dobio tamo ban kao treči velikaš krune mjesto iza palatina i vrhovnoga sudca. Ban je predsjednik banskoga suda kao najviši „justitiarus" u kraljevstvu, odakle se je ipak moglo apelirati na kraljev sud, nije ipak smio nikoga zvati na sud izvan kraljevstva. Dogodilo se jednom god. 1721. da je ban Ivan Palfv sbog samoborskih radnika bio pozvao ljude na sud u Budim, gdje je on boravio. Stališi zaiskaše, neka se vrati u banovinu i neka po zakonih od Leopolda i drugih Habsburga i još starijih, nenosi suda izvan kraljevstva. Poslanikom svojim, koji su išli do njega naruče, neka prodju kralju, ako li ban nebi popustio, a ako li im i kralj nebi pravo dao, onda neka pred njim protestiraju i dodju kudi. Ban ipak prizna „sveto njihovo pravo", i time se s njimi izmiri. Ban je sazivao sabor i predsiedao mu, ako njega nije bilo onda njegov namjestnik. Jedan put je bio samo slučaj god. 1752., da su si stališi izabrali predsjednika, kada nije bilo njih nijednoga, ali naročito vele „samo za ovaj sabor" da ga izabraše. Sastav sabora nije se u ovom vieku promienio, ostao je kakav je i prije bio, samo što se je povedao novimi slavonskimi županijami. Na velikaše je po više puta vika, da domovinu zaboravljaju i u sabor nedolaze niti se neizpričavaju. Badava su ponavljali stališi god. 1734. članak Ferdinanda II. od god. 1636., gdje im se globa namide. Preved je bilo velikaša tudje krvi, preved je obča- ravao bogatu i uglednu gospodu dvor i njegov sjaj, da bi bili 372 KNJIGA JEDANAESTA. dolazili s veseljem na sabor hrvatski. U zapisnicili sabora bilježi se zato na početku zapisnika ironično više puta: „more solito" tj. po običaju velikaša neima. Spomenuti demo pri tom pitanju jednu sgodu. Najnemarniji ban hrvatski bio je inače vriedni Ivan Palfy. Tužili su mu se stališi, da velikaši nede da dodju na sabor. Ban ih javno opomene god. 1720. i zagrozi im se, da de ih tužiti ki'alju, te de iskati od njega, da ih opomenom, i ukorom javno žigoše. Da nisu svejedno dolazili, to se zna iz opetovanih tužba sabora, ali da bi bili dobili takov ukor, o tom ništa nedoznasmo. Vlast svoju u pitanju novačenja, dapače i uredjenje svoje vojske sabor je do vremena Josipovih izvršivao. Prije austrijskoga nasliednoga rata izradjuje detaljnu osnovu insurekcije, a poslije rata reformiraju svoju vojsku opet po želji kraljice. Za vojnike morao je kralj stališe prositi. Oni dakako daju pod svakojakimi pogodbami, koje se ipak skoro nikada neizpunjuju. Najviše opre- dieljivali su vrieme, dokle im se ima „domadi vojijik" (miles patrius) kudi povratiti, što je skoro težko bilo izpuniti, jer nitko nije znao kako de se rat razbiti. Da hrvatsku vojsku samo ban vodi, toga u ovom vieku nespominju stališi niti kao prostu želju, a kamo li kao staro pravo svoje. Samo u početku vieka ima glasak, da upravo nebi morali služiti izvan domovine ; u drugoj polovici, kad su u Beču po volji marili i nemarili za jadikovke stališa hrvatskih, toga više neima. Razprave o porezi h i da dah dolaze onda, kada je kralj više iskao, nego što su obično davali. Hrvatska uživa preimudtvo, da svoje dade troši samo za svoje potrebe. Zato je proračun kra- ljevstva neizmjerno malen bivao, oko trideset hiljada forinti, a poslije god. 1750. do šestdeset hiljada. Od toga preimudtva izu- zela je Marija Terezija novoustrojene županije slavonske, koje su pladale vedu dadu poput ugarskih, premda su podpadale pod vlast bansku. Banu je bila dana samo vlast nadzora, a da se po želji sabora hrvatskoga (god. 1743., 1747.) slavonske županije u po- vlastni položaj županija hrvatskih unesu, to nije pošlo za rukom. Dapače u isto vrieme, kada je to iskao sabor hrvatski, uzme Marija Terezija banu i nadzor nad dadami slavonskimi i preda taj posao god. 1748. ugarskoj dvorskoj kancelariji. Iz Slavonije dolazile su god. 1752. molbe na sabor hrvatski, da to možni onda ban Badan izhodi, ali sve osta bez uspjeha. HRVATSKA U XVIII. VIEKU. 373 Eiedki su u ovom vieku zajednički sabori ugarsko- hrvatski obično držani u Požunu. Kako su Hrvati na nje dolazili, spominjasmo pripoviedajuc dogodjaje za vlade Marije Terezije. Da Slavonija sa svoje tri županije bude takodjer za- stupana, odluči sabor, „da će njegovi odaslanici pristupiti kralju, neka jošte jednoga zastupnika za one strane dopusti uz dosa- danja dva nuncija hrvatskai' Kako se je pitanje slavonsko žalostno svršilo, to već pripoviodasmo. Za poslove kod dvora spominje se opet njekoliko puta agent ki-aljevstva s „običnim vjeroAiiim pismom'.' Kada su na primjer god. 1742. imenovali njekoga Radoviča, preporučaju ga kraljevskoj ugarskoj dvorskoj kancelariji, Hofkriegsrathu, carskoj dvorskoj komori i javljaju, da je agent stališa hrvatskih kod svih ovih vlasti. Osim toga bivao je od Leopoldovih vremena jedan hrvatski savjetnik kod ugarske dvorske kancelarije. Razstajuc se sa saborom spominjemo jošte konferencije, kojim razlog kaza sabor. god. 1731. Pošto je sabor trajao duže razpravljajuć javne poslove, a mnogi su otačbenici donieli spo- menice i molbe, koje se nisu mogle riešiti, zato se u sličnih slučaj evih zakonito mogu za ove poslove držati konferencije. Ovdje dodajemo, da je sabor osnovao za svoje spise zemaljski arkiv god. 1743. s krasnom jednostavnom instrukcijom. Bitna promjena u ustavu hrvatskom nasta uredjenjem žu- panija po načinu ugarskih. Županije su bUe: zagrebačka, kri- ževačka, varaždinska, požežka, virovitička, sriemska i severinska do god. 1786., koju je Josip II. dokinuo, kada je srušio stari ustav i vladao po povjerenicih. Tada učini tako zvano „ugarsko primorje" s gubernatorom na Rieci samo zato, da znameniti trgovački poslovi mogu laglje neposredno stojati pod upravom centralne oblasti. Na čelu županije stajao je v e 1 i k i župan, koga je imenovao kralj. Uveden je bio na svoju stolicu onim načinom, kako su Hrvati običavali bane uvoditi s velikim sjajem. Svojom čašču stupao je u red velikaša, ako ved prije nije po rodu bio. U županiji je po zakonu morao stanovati, premda su to riedki činili. Medju glavne dužnosti i prava njihova išlo je: izabrati činovnike županijske i sazivati županijske skupštine. Činovnici županijski mogli su biti samo plemidi. Svake trede godine bila je restauracija ili obnova. Veliki župan sabrao bi skupštinu u to ime. On je predložio za svaku službu trojicu, ;{74 KNJIGA JEDANAESTA. a skupština je glasovanjem odlučila, koga hoće. Čudno je bilo to glasovanje, ako se stranke unapried nisu pogodile za svoje kandidate. Svaka bi stranka digla urnebesnu viku, nosila bi svoga kandidata dvoranom dotle, dokle veliki župan neizreče, da je čuo večinu za ovoga ili onoga. Ako se nije moglo inače postidi iz- vjestnost, onda se je osobno glasovalo, pak je odlučivala vedina, te je veliki župan onaj čas proglasio, da je taj izabran. Podžupan (vice-comes) je bio glavni činovnik i pravi upra- vitelj županije. On je imao pravo siela medju podžupani u sa^ boru hrvatskomu po starini izbora. Iza njega dolazi bilježnik (notarius), koji je vodio sve perovodne poslove u skupštinah i inako. Njemu je bio pridieljen podbilježnik (vice-notarius), kojih se je znalo i po više birati prema potrebi županije. Važno mjesto bilo je blagajnika (perceptor). On je imao pobirati dade žu- panije. Sabor hrvatski odredio je, koliko imade županija prinositi za potrebe zemlje i za plade činovnika i domade županijske po- trebe. Zemaljski blagajnik predao je velikomu županu popis te svote, a on je to u županijskoj skupštini izručio blagajniku, koji je onda po županiji pobirao. Sto je sabor odredio za pladu či- novnikom one županije i za njene potrebe, to je sustegnuo, a ostale novce odpremio je u zemaljsku blagajnu. Bila su za sud- stvo obično četiri velika sudca (judices nobilium) i četiri mala sudca (vice-judices nobilium). Sudili su po zakonih zemlje, od kojih su mnogi bili osobite naravi staro vjekoga običajnoga prava. Iznad ovoga sMa bio je sud župani j ski, na čelu mu veliki župan, u njegovoj odsutnosti podžupan sa zapriseženimi prisjednici. Od županijskoga suda apeliralo se je na banski stol. Pisani zakon bio je jedino u Verboczovom „tripartitum-ut' Županijske skupštine bile su velike i male. Uvelikih obavljalo se je osim izbora činovnika mnogo upravnih i sudbenih poslova. Banski dopisi čitali se i razpravljali, a samo preko bana imali su dolaziti kraljevski dopisi po temeljnom odpisu Marije Terezije od god. 1759., te su skupštine istim putem i odpisivale. Nu to su ipak kraljevi više puta prekršili. Skupštine glavne bivale su jedan ili dva puta na godinu. Prve dane povrvilo je sve plem- stvo po starom običaju sa sabljami, a dolazili su na skupštinu i plemidi jednoselci t. j. prosti seljaci. Oni su osobito kod restau- racija činovnika bili dragocjen materijal za stvaranje burnih, više puta i silovitih stranaka. Samo prvi dani skupština bili su HRVATSKA U XVIII. AlEKU. 375 obično uz sudjelovanje svega plemstva, a poslednji su bili pusti, jer bi ostalo samo činovničtvo, te je razpravljalo po svojoj volji. Male skupštine bile su samo za izvanredne slučajeve za manje poslove samo za jedan ili dva dana. Županije smatrahu naši stari najtvrdjimi bedemi ustava, jer su se mogle sastajati po volji, nepitajuc dozvole u kralja, a mogle su ki'alju pomoć uzkratiti, ako su mislili, da je štogod proti interesom zemlje. U to ime nastale su poslanice, koje je jedna županija di'ugoj pošiljala i preporučivala zajedničku snažnu obranu. Ovako ve su poslanice procvale pod konac vlade Josipa IL, one su puno tomu dopomogie, da je napokon car opozvao sve svoje naredbe. Nemožemo se razstati sa županijami, da osebujnosti triju sla- vonskih nespomenemo. One su pošiljale svoje račune na ugarsko namjestničko viec'e, u sudbenih poslovih stajale su ipak pod banom, i tako su razdieljene bile u svojoj vlasti. Težki položaj njihov umnažao se tinie, što nisu imale od postanka svoga nijednoga urodjenika domaćega sina iz Slavonije sposobna za činovnika, jer se još nisu izučili bili, da budu državni službenici, već su tamo bili od velikih župana namieštani Hrvati iz Hrvatske i ponješto Ma- gjari. To nam svjedoči, kako se je Slavonija težko oporavljala od turskoga barbarstva. Premda krajina hrvatska u ovom vieku dobiva sve institucije kao posebna provincija, kako već spominjasmo, opet valja da se i na njene uredbe obazremo u kratkih crtah, jer ju stališi hrvatski uviek smatrahu svojom po pravu božjem i ljud- skom. Ako su kadgod za koju godinu jenjali u zahtjevih svojih, opet se pojaviše, čim se je prva prilika pružila. Jedina institu- cija preko obadvie jurisdikcije jeste crkva obiju vjera, ali ta sačinjava veze izmedju obiju dosta jake, premda nevidive sva- čijemu oku. Krajina je razdieljena u generalate: osječki s regimenti gradiškim, brodskim i petro varadinskim ; varaždinski: s regi- menti križevaćkim i gjurgjevačkim; pod banom dvie banske regi- mente ; pod karlovačkim generalom : slunjski, otočki, ogulinski i lički regimenti. Na čelu regimenta jest pukovnik vulgarno nazi- van oberstar. Regiment ima četiri bataljuna, jedan je generalov, jedan oberstarov, jedan oberstlajtnantov, jedan majorov. U vrieme rata izadju do tri bataljuna u boj. Svaki bataljun ima u miru četiri, 37(5 - KNJIGA JEDANAESTA. a n ratu 6 kumpanija, svaka kumpanija ima preko 200 ljudi, ali toliko ima krepkoga pomladka, da kadgod budne u regimenti do deset hiljada ljudi. Sva krajina hrvatska mogla je dati preko petdeset hiljada ljudi, a u sedmogodišnjem ratu dade i više. ,Ovi su regimenti" — veli suvremeni Niemac Taube god. 1777. — u Hrvatskoj i Slavoniji velika dragocjenost za kuću austrijsku, jer u vrieme mira ništa nestoje, a mogu za vrieme rata bez muke, vladine , truda i gubitka vremena podati do osamdeset hiljada mo- maka. Stanovnici ovih krajeva svi su rodjeni vojnici, imadu zdravo i kriepko tielo, komu neškode nepogode rata. Oni neljube drugo nego oružje, u kom se A^ežbaju od svoga djetiijstva. Ako li dodju u svoje narodne regimente, to se u kratko vrieme izvježbaju izvrstno, a s veseljem idu u rat, bez straha srdu u bitku, vierni su svojoj zastavi, koju im je ostaviti najstrašnija sramota'.' Vojnici nedobivaju place u mirno doba, jer imadu zato zemlje, oficiri dobivaju nješto malo, ali ne toliko, koliko njihovi sudrugovi kod drugih regimenta. Odievati se moraju jedni i drugi 0 svojem trošku. Oružje dobivaju na trošak blagajne regimentske, ali poslije to moraju pod drugim imenom odplatiti. Oficiri vode upravu i sudstvo, gospodarstvo i financije sve pod nadzorom Hofkriegsratha. Svaka regimenta ima po jednoga ili dva auditora pravnika, ali i ti su pod zapoviedju oberstara, nu koliko jošte sudbeno polje osta po prostranom regimentu Ijudem izučenim samo za krvavi ratni zanat. Ako i nije pravica uviek na vlas izlazila iz ruke ne\^ešta sudca oficira, ali red je u krajini bio veći nego li u provincijalu, jer se je strogo zapoviedalo i odmah izvršivalo, nije bilo dugih razprava i dogovora, a iza njih spora rada, kako se žalibože rugaju tudjinci Hrvatom u banovini, da se uviek sastaju i dogovaraju, a malo zaključuju, ništa neizvode. Straženje na krajini čini u doba mira jošte uviek glavni dio vojničkoga života. Čardaci diljem uz tursku granicu stoje u ovom vieku jedan drugomu na pogled tako, da jedan regi- ment ima do osamdeset ovakovih čardaka, a u svakom do deset ljudi. Čardak je vec ljepše sagradjen nego što je bio u prošlom vieku, ima ped, kuhinju i jednu sobicu s klupami, na kojih po- čivaju vojnici, dok nestoje na straži, prema Turskoj ima triem na kojem stoji vojnik giedajuć na susjednu zemlju. „Sve su zemlje za požaliti — veli Taube — koje s Turskom graniče. Ne samo da su izvrgnute iznenadanomu plackanju, već HRVATSKA U XVIII. VIEKU. 377 svaki dan ljutoj kugi. Turski vojnik je slabo plaćen, a neima discipline nikakve. Od giada u sdvojnosti poletiti će na austrijsko zemljište, robiti de, plieniti i krasti, i za spomen kugu ostavitii' Čardaci su zato, da prieče ovoj pošasti, a kad stane biesniti, onda se dvostruke straže postavljaju. Diljem uz Savu i Unu bile su sgrade za quarantainu pod nadzorom zdravstvenih po- vjerenstva. Svi putnici, koji ovamo prelaziše, moradoše se tamo namjestiti. Zapriseženi činovnici razmatali bi im robu i pisma, kadili bi ih njekoliko dana, a ako je kuga već biesnila, onda nje- koliko tjedana. Tko bi se kriomce provukao, da ove neugodnosti mimoidje, platio bi kadgod glavom, ako je pogibelj velika bila. Istom ovako prokadjeni putnici dobiše za sebe i za svoju robu : „sigillum sanitatis" i mogoše putovati ne samo u zemlje austrijske, ved i u Njemačku, Italiju, Francezku, Poljsku i druge susjedne države. Sva se je Europa zanimala radi trgovine o zdravlju u Turskoj, a čardaci naši bivali su dragocjena predstraža, da kuga u Europu neprodre. Krajinu smatrahu, unatoč stoljetnim odrješitim prosvjedom hrvatskih stališa i redova, vladari cielovitim dielom austrijske vojske, zato su sve institucije bile tako udešene, da od nježnoga djetinstva priprava najčastnijemu jedinomu vladajucemu stališu započme. Njemački jezik službeni u cieloj vojski bude uveden od Marije Terezije u prve javne škole niže i višje u krajini. U Petrovara- dinu imala je biti latinska škola s njemačkim naučnim jezikom pod rukom Isusovaca (god. 1766.) za Slavoniju (prenesena go- dine 1779. u Vinkovce), a u Hrvatskoj preuze tu zadaću red Piarista doveden iz dolnje Austrije u Marču (god. 1755.), koji je iste godine u Belo varu školu osnovao, a za njekoliko godina dobije red crkvu i školu u Karlovcu (god. 1765.). U svih večih mjestih budu osnovane pučke njemačke škole, kako veli povjest- nik krajine, „da država dobije valjane podoficire i furire za kumpanijske i regimentske kancelarijei' U svakoj kumpaniji imala je biti njemačka škola od god. 1775. U Belovaru, Petrinji, Karlovcu i Petrovaradinu budu namještena povjerenstva za izpitanje i izučanje učitelja. Mršava je bila nauka ovih ljudi, slabo su oni razumievali osnovu opata Ivana Felbigera, koja je jednaka bila za austrijske i krajiške škole. Da sva krajina jednim duhom odahne, bude zabranjeno bez dozvole regimente i generalkomande polaziti u škole izvan kra- 378 KNJIGA JEDANAESTA. jine (god. 1786.), a milostive su bile ove oblasti samo onim, koji su se izjavili, da idu učiti za svedenički stališ. Premda su gle- dali krajinu ograditi zidom njemačkoga jezika, nije ipak u nju duh njemački nikada prodro. Glasovi njemački oglasivahu se dapače u seljačkih kolibah, kada su na primjer s ponosom tobožnje višje naobrazbe izsluženi i služeči podčastnici uzeli njemački govoriti, ali duh njemački nije niti preko praga škole prošao, a kamo li bi bio mogao život osvojiti. Isti zvukovi njemačkoga jezika pre- lievahu se u ustiju krajišnika melodijskim tonom jezika hrvat- skoga. Junački narod opjevao je sve pohode svoje vojene po dalekom svietu, dakako milozvuci svoje narodne pjesme. Ponosed se junačkimi djeli u Njemačkoj , Italiji i Francezkoj stisnuo je ista tudja imena u oblike svoga materinskoga jezika, premda je pjesma postala u tudjem svietu. U pjesmi spjevanoj od jednoga izmedju brade donosile bi krajiške vojske rodu svomu ratne sgode i nesgode, koliko su ih oni doživili. Dolazkom njihovim na otčinsku zemlju odjekivale bi novom pjesmom gore i doline. Glasovi srdca bili su samo hrvatski, zato njemački jezik osta samo pusta jeka njemačkih zapoviedi. Crkva je zajednička majka gradjanskoj i vojničkoj Hrvat- skoj. Iztočna i zapadna crkva stoje ved uredjena jedna pored druge. Uglednija je ipak zapadna jer je prasedjela, i biskupi joj kao velikaši imadu sielo u saboru hrvatskom. Iztočnjakom to uzkraduju stališi, jer nisu vlastela zemlje. Najvedu promjenu u crkvenih pošlo vih doživi u ovom vieku Slavonija, gdje su preko pol vieka vedi dio dušobrižtva fratri obskrbljivali. Kada je Marija Terezija razdielila zemlju u gradjanski i vojnički dio, onda pri- hvati i uredjenje crkve. Stara sriemska biskupija javlja se odmah iza izgona Turaka, premalo je imala župa, zato sdruži kraljica tu biskupiju sa tako zvanom bosanskom, koja dobije sielo u Djakovu i bude bogato nadarena (god. 1773.) velikimi vlaste- linstvi. Zapadna Slavonija dopade biskupa zagrebačkoga, a nje- koliko župa uz Dravu prihvati pečujski biskup. Težki su odno- šaji crkve u Slavoniji, gdje su razbojničke čete kroz pol vieka vedim dielom zemljom vladale, dok nisu županije uvedene. Prvi korak urednomu gradjanskomu životu dade državna vlast osnutkom velikih sela, u koja su sagnali narod iz zabitnih kudarica raz- sutih izmedju ogromnih šuma. Onda istom u selih povedih osni- vahu župe poslije godine 1748. sa slabo izučenimi duhovnici, HRVATSKA U XVIII. VlEKU. 379 većinom „jezgraši" t. j. svećenici, koji su samo malu Pavića fratra knjižicu priučavali, da budu pastiri stada gospodnjega. Lasuo je razumjeti da su preslabi bili satirati razpušteni narod, koji nije imao škola, a od Turaka baštinio mnoge zle običaje, kako liepo reče Antun Relković o Turcih u Slavoniji: »Po tri žkule svagdje ostaviše* I u svakom selu namjestišo. Prva škula naziva se prelo, Druga divan iliti posielo, Treća kolo, gdje se uče igrat I svakakve lakrdije pjevat.« Crkva iztočna imala je svoga metropolitu u Karlo vcih, i dva vladike u Pakracu i Plaškom. U cviet je svoj dolazila, kada je Karlo III. bio predobio Srbiju, te su učitelji iz Rusije god. 1733. započeli školu za bolju naobrazbu svećenstva u Biogradu i Kar- lovcih na osnovu staroga slavenskoga jezika. Učitelji ruski do- nieli su sa sobom ruske knjige. Odakle je svjetlo nauka dolazilo uzvišenomu svećeničkomu stališu, onamo se svraćahu oči naroda, kako vidjasmo u povjesti kraljice Marije Terezije. To je bilo do god. 1771., jer nijedne štamparije ćirilicom nije bilo u državi Marije Terezije. Da sveze s Rusijom prekine, uznastoji kraljica oko te štamparije, gdje će se pod nadzorom državne vlasti tiskati knjige. 0 vj eri u obće imademo spomenuti, da je u drugoj polovici ovoga vieka u viših slojevih družtva znamenito malaksala. U aristokratičkih dvorovih nasladjivahu se predstavami tako zvane „slobode" mužkarci i žene. Po svoj Europi raznio se je od pritiska vladalačkoga absolutizma biesni nagon za tajnim i razpuštenim udruživanjem. Lože slobodnih zidara (Freimaurer) nadjoše si mje- sta u Zagrebu, Sisku i Karlovcu, premda su duhovni ljudi rado s prstom pokazivali na ljude sumnjive pripadnike ovih družtva. U cvietu su bila, kada je Josip II. vierskimi zakoni uzeo štititi slobodu sviesti proti pozitivnim zakonom crkve. 0 školah spominjasmo u pripoviedanju dogodjaja. Najviše nauke jošte traže Hrvati u tudjem svietu. U licejih biskupskih izučavaju se svećenici, a u akademiji zagrebačkoj pravoslovci. Na njoj su učila četiri profesora pravo, a pet ih je učilo filozofske nauke. Gimnazije su bile u Zagrebu velika i male u Osieku, Rieci, Požegi i Varaždinu za gramatičke i humanistične nauke, 380 KNJIGA JEDANAESTA. Iza razsiila jezuitskoga i pavlinskoga reda, glavnih nosilaca pro- svjete u Hrvatskoj, opažaju suvremenici nazadak, od koga se za dugo naša domovina nije mogla oporaviti. Isusovci se pobrinuše da prema potrebam hrvatskim izdadu knjige za gimnazije. Prvi prihvati taj posao učeni njihov rektor Galjuff god. 1738. Dotle su dolazile knjige uz neuredjeno knjižarstvo za skupe novce iz Njemačke. On osnova tiskaru, u kojoj je natisnuo knjige sgodne za sve škole, osnova i knjižaru, te su Isusovci sami knjige pro- davali. Ljuto cvile knjižari zagrebački Mihajl Sattner i Ivan Hartleben, da Isusovci zatiru njih i njihovu trgovinu. Pučke škole dobiše zakone svoje ne u saboru hrvatskom, gdje im je plemstvo bilo slab prijatelj, več od kraljice Marije Terezije i Josipa II., a stale su pod okriljem plemenitih svećenika i župnika. Imale su takodjer svoje knjige štampane u Zagrebu i Varaždinu na kajkavskom narječju. Književnost hrvatska u gradjanskoj i vojničkoj Hrvatskoj nije prekoračila onih granica, u kojih se je kretala u prošlom vieku. Novi temelj neprekidnomu razvoju književnomu osiguran je time, što od vremena Vitezovide\ih u glavnom gradu zemlje ima zemaljska knjigotiskara, njeko vrieme dapače dvie, kad su i Isusovci svoju imali. 0 književnosti narodnoj za sve potrebe prosvjetnoga života nijedan od javljajučih se pisaca niti nesluti, jer je latinski jezik još svakomu učenomu Hrvatu jedini pravo dostojan, da' preda nauke svemu svietu. Svi su oni na tom jeziku svoje nauke izučili, zato na njem i pišu. Hrvatska kajkavska književnost nije se uznesla iznad pouke puka, ali na tom polju stoji upravo u cvietu oko polovice vieka. Sveobce gibanje za reformami u diiavnom i kulturnom životu rodilo je potrebu, da se na jeziku pučkom protumače pitanja gospodarstva i obrta stranom prevodi stranom originalnimi djeli. Svaka gotovo grana te struke nalazi po koga zastupnika. Poezija kajkavska ostala je u pobožnoj i prigodnoj pjesni. Tomu imade dosta razloga. Dvorovi aristokracije prikladni za njegovanje poezije riedko se otvarahu, jer su gospoda najvolila boraviti oko kraljeva dvora i u velikih gradovih. Ako su i otvoreni bni, neprodirahu u nje niti nedirahu srdce gospode tanahni žalobni zvukovi narodne pjesme, jer su se oglasivali samo na usta seljanke djevojke, obično kmetkinje gospodske. Glasovi pjesme narodne opet su i slabiji bivali, jer je svećenstvo osobito Isusovci tiskalo HRVATSKA U XVIII. VIEKU. U puk pjesme pobožne, da zatre ove „poganske" ostanke poezije hrvatske. Do danas pjevaju se u puku hrvatskom narječja kaj- kavskoga mjesto starodavnih obrednih narodnih pjesama, prevedene s latinskoga pjesme, kojih se bezsmisleni mnogo puta tekst pjeva starom narodnom melodijom. Slavonija i Lika otete istom iz ralja turskoga zmaja podavaju obnovitelje i uzkrisitelje umjetne poezije hrvatske. Obadva ova kraja imadu doduše narod zapušten, težko se u nje kultura udom- ljuje, ali upravo zato niti nepokušaše službenici crkve prerezivati strune na guslah javorovih. Mislimo da nećemo pogriešiti, ako na vrelih narodne pjesme u onih krajevih uzmemo, da su po- stali pjesnici Slavonci: Antun Kanižlid Požežanin, Matija A.ntun Relković i poslije njih nasliedujuc: Matija Petar Katančic, VidDošen Ličanin i Josip K r m p o t i d Ličanin. S mliekom materinim upiše oni čistoću narodne rieči i narodnu pjesmu, prvu pobudu pjesničtvu svomu. Niknuv iz naroda pozna- vahu mu potrebe i mahne, zato su imali oni poveliki upliv na svoj narod; većina njih dala je vele obljubljeno štivo narodu. Oblici njihovih pjesama s druge strane živo nas opominju, da su dubrovački pjesnici prešli granice Dalmacije i osvojili već bolje sinove na- roda hrvatskoga izmedju Save i Drave. Izbor samoga predmeta Kanižlićeva i Došenova spominje na Grjorgjića, a Krmpotićev i oblik i predmet na Gundulića. Najsamostalniji je svjetli prosvjeti- telj naroda Antun Relković. Niknuvši sam iz najnižega sloja naroda razgara mu se srdce od ljubavi puka, knjigom mišljaše spasiti puk, knjiga će mu dati novi moralni temelj, knjiga će učiniti krasnu njegovu Slavoniju bogatom, od prnjavih sela nastati će liepi gradovi, narod će u njih stanovati plemenit i bogat. Sam početak njegova satira : Slavonijo zemljo plemenita — vele ti si liepa uzorita — nakićena zelenim gorama — obaljana četirim vodama — pokazuje njegovu apostolsku ljubav prema narodu i prizvuk narodne pjesme. Imademo jošte spomenuti, da nije slu- čajno, što je sličan početak radnje Dositeja Obradovića sa našim Kelko vicem, a vriedno bi bilo taj odnošaj pobliže izpitati. Razmatrajući mi pjesničtvo samo s kulturno-historijskoga gledišta spominjemo i Andriju K a č i ć - M i o š i ć a (umro 1760.) Njegova pjesmarica nalazila se je već na njedrih svega naroda, kako pokazuju toliki imitatori, osobito po hrvatskoj krajini, koji su opjevali djela krajišnika u austrijskih ratovih. Što je Kelković 381 382 KNJIGA JEDANAESTA, Slavoniji, to je Kačid svemu narodu. Narodnih pjesama ima u njem više, nego što učeni ljudi misle. Mnogi početci historijskih pjesama, koji naj nježnije diraju pučko srdce, uzeti su iz pjesama puka. Kačid je opjevao sve narode izmedju jadranskoga i crnoga mora kao kršdansku bradu, izbrisao vierske razlike i postao time ne- samo pjesnik prošlosti ved i bududnosti, premda samo u skromnom obliku narodne pjesme. 0 jeziku hrvatskom i slovnici uzelo se raditi dvojim po- vodom. Kada su se počeli učiti jezik njemački u školah, trebalo je početi na osnovu hrvatskoga, zato su postale slovnice za nje- mački jezik. Tako je postala Relkovideva (u Beču 1774.), Lano- sovideva (u Osieku 1778.), Vitkovideva (u Zagrebu 1779.), ijedna od Ignjata Martonia (u Varaždinu 1783.). Opet je i za latinski jezik trebalo, osobito odkada su škole po novom sustavu uvedene. Na- imamo žalibože Galjuitove knjige za izučanje latinskoga jezika, od god. 1738., gdje je jamačno uz latinsku i slovnica hrvatska, ali imademo riečnike veleznamenite. U ovom vieku ugledaše svjetlo Belostenec i Jambrešic u Hrvatskoj, a Ardelio DeUabella i poslije StuUi u Dalmaciji. V sto su Hrvati na latinskom jeziku sveobdoj nauci privrie- dili, to je premalo izpitano, da bismo mogli za sada unesti u povjest prosvjete u Hrvatskoj. Moramo se ipak obazrieti na spise 0 narodnoj historiji. Kako god je sveobda državna politika pritisnula individualnosti pojedinih zemalja i kraljevstva u di'žavi Habsburga. tako je i historigrafija svih ovih zemalja pod priti- skom te politike. Sto je pisaca ustalo, imali su vise na umu prava kraljevstva tečajem historije razsvjetliti, nego li pisati samu historiju. Prvak historijografije hrvatske Adam Baltazar Krčelid (umro 1778.) piša glavno svoje djelo „Notitiae Prae- liminares-, da dokaže pravo svete krune ugarske na Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju, što nije čudo, kada se uzme, da je djelo posvedeno kraljici Mariji Tereziji. Ovoj je kraljici bilo posvedeno i djelo Du Fresnovo: „lllyricum vetus et novom" i drugo izdanje Lucideve povjesti. Da je u ovih glavnih djelih onovječne historijo- grafije naše upravo time istina historijska izgubila, što im je glavna misao bila : dati slavu kralju , tomu netreba dokaza. Krčelid započe i povjest biskupije zagrebačke s mnogimi nepri- likami. Njegove sveze s učenim svietom učiniše ga središtem svih naučnih historijskih nastojanja u Hrvatskoj, u čem ga ki'oz cieli HRVATSKA U XYIII. TIEKU. 383 viek nitko dostigao nije. U patriotičnom osjećanju zaosta za Vi- tezovieem, u temeljitosti kritičkoj nedostiže svoga prije sto go- godina predšastnika Ivana Lučića, zato pored sve izvanredne radi- nosti nije učenika ostavio, ako izuzmemo Nikolu Skerlca, koji je i onako drugim putem okrenuo. Učeni Josip Mikoci (umro g. 1800.) išao je samostalnim putem izpitivanja na početke povjesti hrvatske, bez obzira na svoga neposrednoga predšastnika Krčelića. Završujemo sliku osamnaestoga vieka s njekoliko crta o trgovini. Komunikacije su svagdje prve životne žile trgovini. Ved je Karlo III. nastojao otvoriti jadransko more tako zvanom cestom karolinškom, a nasliednica njegova Marija Terezija upravo nije dala mii'a saboru hrvatskomu, vec je križem sve Hrvatske i cestom ki'oz Slavoniju ove zemlje uže svezala. Neima gotovo sabora izmedju god. 1750 — 1760., da se nebi radilo o popravcih i izgradjenju cesta. Josip II. sagradi tako zvanu jozetinsku cestu preko krajine do mora. Sve je to išlo glavnomu cilju, da se Sava i Dunav što uže spoje s jadranskim morem. Sava je nosila brodove do Zagreba jošte god. 1717. za vrieme turskoga rata, kako se veli u pismu Karlovu god. 1735., ali se je to kašnje zapuštalo , dok se opet nije počelo pod Marijom Terezijom i Josipom II. Kada se je Sava i Dunav nješto pročistila, nisu prestale tegobe komunikacije. Najprije potiraše slobodan prolaz blizina turskoga carstva*, odakle je dolazila kuga i nesigurnost trgovcu. Bilo je godina, kada kuga nije prestala harati, a po- navljala se ta nesreća skoro svake treće ili četvrte godine. Zemlja se je velikim trudom zatvarala ne samo od Turske, već je strah od nje odgonio strane trgovce od naše zemlje. Za si- gurnost opet držali su gospodari zemalja uz Savu svoje straže, zato su opet pobirali od prolazećih brodova mitnice i to na teret trgovini. Osim toga plaćala se mitnica na Kupi generalu karlovačkomu, a iduć roba na more opet je platila komori gospo- darici primorja. Carica Marija Terezija trudila se, da te zaprieke digne, te ih malo po malo odstrani, dok je dospjela do one osnove (god. 1776.), kako će Ugarskoj i Hrvatskoj otvoriti jadransko more. Nemožemo pohvaliti otaca naših, da su si puno glavu raz- bijali, kako će trgovačkimi špekulacijami učiniti bogatijimi sebe i zemlju svoju. Okorjeli plemićki duh udahnuo im je prezir posala, s kojimi su se bavili zidovi i cincari, koji su navrvili 384 KNJIGA JEDANAESTA. osobito U Slavoniju. Velika gospoda osiromašivala su dapače zemlju, kako suvremenik Niemac Taube liepo reče, jer su od- nosila „svoj liepi novac u strani sviet, a svoju zemlju spravljaju na prosjački štap'.' Budući da nije bilo razvita obrta u zemlji, to je izvoz bio u žitu, blagu, vinu i dubanu. Od god. 1770. procvao je bio izvoz žita u Italiju. Čim je tamo nastala nerodica, već su mešetari poplavljivali svu zemlju. Tako je Karlovac postao znatnim tržištem. Blago se je izganjalo najviše u Njemačku, a vino u austrijske zemlje, premda su mu Austrijanci carinami zatvarali puteve u dalnji sviet. ČETVRTA DOBA. KNJIGA DVANAESTA, (OD GOD. 1790. DO GOD. 1848.) (Hiničiklas : l'ovjest hrvatska. II.) 25 If KRALJI: Leopold II. (1790 — 1792). Franjo II. (1792— 1835). Ferdinand V. (1835— 1848). BANI: Ivan Erdedi (1790—1806). I g nj at Gjulaj (1806— 1831). Franjo Vlašić (1832— 1840). Franjo Haller (1842— 1845). Josip Jelačić (1848). I. L e 0 p 0 1 cl II. bio je do sada dvadeset i pet godina u kneževini 1790. Toskani sretan i vriedan vladar. Bašcom Italije zvala se Toskana, kada je on u nju unosio državne i crkvene reforme bez velikoga truda s najboljim uspjehom. Sada sa maloga državnoga pokuša- lišta uzadje na Adsoko priestolje potreseno od uzrujanih naroda. Nije nanj donosio osobnosti, da njome občara podanike svoje, nije imao toliko sjajna uma i topla srdca, koliko Josip IL, nije u njem bilo burnoga nagona za velika djela, ali u pretežke nove svoje odnošaje donese mirni, zdravi, izpitajući razum, liepo iz- kustvo vladalačko i osobiti dar za upoznavanje ljudi. Hladan razum trebao mu je u ovaj čas, da spasi državu od propasti. Veliki rat s Turskom nije bio svršen. Premda je prošle godine okrenula sreća ratna carevoj vojski, opet je neprijatelj jošte prejak bio, rat je pozobao mnogo ljudi i novca, a nije mu bilo moguće kraja predvidjeti, jer su Englezka i Holandija, bojeći se napredka sile austrijske. Tursku pomagale savjetom i novcem. Pruski dvor sklopio je savez s Turskom i postavio na granicah Češke i Mo- ravske vojsku, te je već Josip II. morao jedan dio vojska svojih sa granice odazvati i namjestiti ju prema Prusom. U Ugarskoj bila je očita pruska stranka pripravna dići oružje na kralja, ako Prusom sreća posluži, protući se do Ugarske. Austrijske zemlje nisu bile manje nezadovoljne radi prekomjernih ratnih daća, radi prevelike skupoće i radi sloboština danih seljačkomu stališu. Vanjski savezi slabi su ; Rusija, prava saveznica, nalazila se u ratu i drži pred očima samo ostanke Poljske, Francezka stoji s Habsburgi u savezu od vremena Marije Terezije, za utvrdu saveza pošla je bila Maria Antonieta za Ljudevita XVL, sada sestra i svak Leopolda stoje nemoćni pred revolucijom, kakve jošte sviet vidio nije, očekujući skori spas svoj i krune francezke od 388 KNJIGA DVANAESTA. bečkoga dvora. Takvu situaciju nadje, novi kralj pri svojem do- lazku u Beč 6. marta 1790. Cim je Josip II. proglasio staru konstituciju, povrvi plem- stvo hrvatsko u županijske skupštine nečuvenom bjesnodom. Po svoj zemlji vikalo se na mjeritelje zemlje, pobojaše se mjernici, te jedne noći svi prebjegoše u Kranjsku i Štajersku, da u ludo ne- izgube glave. Njihovi papiri budu dakako od „patriota" više puta uz sviranje i pjevanje na vatri spaljeni, neka im se zatire trag za sva vremena. U županijskih skupštinah grmilo se na propali sustav. Josipa nije našla u životu predstavka županije zagre- bačke i drugarica njenih. Ali vriedno je čuti onaj gorki i drzki ton, kojim se je ovaj put kralju pisalo. „Nesretna je — vele — ona zemlja, gdje su zakoni moralni uništeni razsulom ćudoredja, gdje se ruše zakoni posvećeni običaji mnogih vjekova, koje su vriedni ljudi učinili, a kraljevi potvrdili svetom prisegom, koje je vaše veličanstvo kraljevskom riečju zajamčilo, pak ste ih opet dokinuli. Nezna se pravo šuO je veću štetu naneslo kraljevstvu, da li slobodnjačtvom uzgojena mladež, dočim se je time mladje svećenstvo pokvarilo, te je zato vjera i ćudoredje izkvareno, ili pako novimi zakoni pravosudnimi. Novim sudbenim i kriminalnim postupnikom uvedena je ona kuga u zemlju, da se iz jednih pravda druge radjaju sa neizmjernimi troškovi stranaka. Bezbrojne takse ubijaju prepiruće se stranke, tajnost u poslu i razna zavla- čivanja smućuju sudca. Od\j etnikom daje se prilika , da posao razvlače, pravda će se vući kroz vjekove, te je bolje svoje pravo gubiti, nego li se zanj pravdatit' Na bana Ballašu bila je tolika razjarenost, da su mu mladji ljudi uzeli o glavi raditi. Mnogo je truda starije i izkusnije stalo, dok su odvi'nuli mladje od tako pogubna djela. Ban Ballaša po- tajno pobjegne, a na to se sastanu stališi hrvatski 2. marta 1790. Nisu znali njegove namjere, da se kani odmah zahvaliti, zato zaištu pomoći proti tomu čovjeku kod ugarskoga namjestničtva. „Od hiljade rana — vele — puši se ovo kraljevstvo zadanih mu kroz pet godina od nevriednoga bana i povjerenika, nije štedio niti vjere, niti poštenja prema kralju, niti prema kraljevstvut' Mržnja na toga čovjeka je neopisiva i kipi iz svakoga spisa, gdje se ime njegovo spominje. Biskup zagrebački Maksimilijan Vrhovac pro- gonio ga je i kašnje i nastojao ga uništiti. Na samoga kralja obrati se energični biskup smjelim i otvorenim pismom. »Ovaj LEOPOLD DRUGI. 389 Čovjek — piša — svega svoga vieka traži svoju veličinu time podići, da razvali svoju domovinu; on je cieloj zemlji mrzak, dizale su se mnoge tužbe na njega, njeke su i iztražene, a ako zapoviedate, predložiti ć\i vam ih. Do sada se nisu predlagale, jer se je sam zahvaliof Ban Ballaša ipak bude milostivo prim- ljen na dvoru, i bio je kod prvih viečanja pri dolazku kraljevu. Nije zato čudo, da je poslije odlazka banova nastalo nevi- djeno i nečuveno oduševljenje za Ugarsku i staru konstituciju. Mržnja na Niemce. njihovu upravu i jezik stekla je očiti izraz u cielom javnom životu. Srdačnomu bratimstvu s Magjari na za- jedničku obranu staroga ustava otvore se širom vrata. Za Josipa počeli su bili mnogi Hrvati nositi francezko odielo, koje su kod nas zvali njemačko, dapače i u svakdanjem životu. Sada neba- ciše samo mužkarci to odielo, pak se odjenuše kao i plemiči ugarski, \eć se i žene stale nositi po ugarski. Suvremeni Hrvat veli, da je „patriota" odlikovalo nositi ugladjene brkove, dugu sablju i vlasi posred glave razdieljene. To spominje na suvre- menu prevratnu Francezku. gdje su se političke stranke takodjer po odielih razlikovale. „Njemački nije se smjelo govoriti, već se govorilo hrvatski" — pripovieda suvremeni Adam Oršid. Kralj, da primiri Hrvate, dade im za bana zemljaka njihova grofa Ivana Erdeda, od važna branitelja starih prava kraljevstva. Djetinsko veselje stališa glasno nam progovara kroz sav sabor insta- lacije. Slave kralja, što ih je tako preko svake nade obradovao, što im je dao bana iz narodne Erdedianske obitelji. Slave opet i bana, kako se je junački upirao Ballaši, te nije pristupao u žu- panijske skupštine varaždinske, kada su u posvečene prostorije vojnici ulazili. 0 sredi domovine da nikada sdvajao nije. Biskup ga je Vrhovac uveo, razumije se sa sjajnim govorom, stališem čestitao je na ovaj najsretniji dan, spominjao crna prošla vremena, gdje je pao bio ustav kraljevstva. U svem ovom mamornom veselju javlja se jedna crna sjena, koja (5e skoro presjeniti sav narod hrvatski. Kao što od velike vatre u daljinu samo iskre padaju, koje neimaju snage i mogu se lasno brzo ugasnuti, tako od velikoga prevrata jednoga naroda k drugomu samo glavne lozinke odpadaju bez prvotne snage života. Kleči „sloboda" i „bratinstvo" preletiše iz Francezke u Hrvatsku, ali sloboda ima biti samo za plemstvo. Samo je plem- stvo narod, tako je učio Verboczj. Tamo su skidali robske ve- 390 KNJIGA DVANAESTA. rige s tiela puka, a u Hrvatskoj i Ugarskoj proklinjali su Jo- sipa IL, što je kmetovom slobode dao. Bratinstvo vječno s bradom preko Drave imalo je utvrditi samo plemidku slobodu, da ju nikada nijedan kralj neporuši. Samo da se plemstvo bori proti kralju i svakoj njegovoj samovolji, to je sva njihova sloboda. Samo zato postavljaju tanahne razlike izmedju vlasti eksekutive i legisla- tive. Oštrina, kojom to izriču, živo nas sječa francezke suvre- mene skupštine. Kruni tbeni sabor bude sazvan na 9. juna ove godine. Pol vieka nije več bilo krunitbenoga sabora, več zato se čine priprave med plemstvom obsežne i bjesne. Što su Hrvati nakanili iskati od novoga kralja, to je ovaj put drugačije sastavljeno, nego što je prij.e običaj bio. Nikada nisu prvanjih vremena izaslanici hrvatski izlazili pred kralja s drugimi željami, do li sa jadi i nevoljami svoje zemlje. Sada se brinu oni prije svega za osiguranje slo- bode i Ugarske i Hrvatske, očevidno po dogovoru s bradom preko Drave ; zato sastavljaju cieli sustav vladavine Ugarske i Hrvatske i podaju ga u obliku instrukcije svojim izaslanikom, po kojem se Hrvatska dušom i tielom veže na Ugarsku s tom upravo naka- nom, „da se od Ugarske nikada neodciepil' Instrukciju uvode stališi, što je do sada nečuveno i nevidjeno, svetom prisegom, koju su imali prisedi odaslanici prije odlazka u sabor ugarsko-hrvatski. Kleti su se imali na živoga boga, da de ra- diti za korist Ugarske i Hrvatske složnimi silami sa stališi Ugar- ske, u zajedničkih stva'rih da de se pokoravati vedini gla- sova, izuzimlju se samo posebna prava Hrvatske, od kralja da nede tražiti ni primiti nikakve časti, niti odlikovanja. Iza prisege dolaze točke o ustavu (puncta constitutionalia). Sto se bude zajednički ticalo Ugarske i „stališa hrvatskih", to de zajedno razpravljati s odbori ugarskimi. Sjetiše se ipak stališi staroga zakona o vjeri, koji temeljno luči Hrvatsku od Ugarske i odlučuju, neka ostanu stari zakoni o vjeri za Hrvatsku. Boje se, da sbog toga nenastane razdor, „koji bi mogao naškoditi obdoj koristi obiju stranai' U tom slučaju preporučaju ipak banu, neka drži posebne „običajne konferencije", da se dogovore o tom, što de i kako de stvar braniti u javnoj saborskoj sjednici. Hrvati smišljaju svoju posebnu misao, da se za poslove obiju kraljevstva osnuje senat, u kojem bi bili odlični velikaši i ple- midi obiju strana. Da se s tom misli sami Magjari nede spri- LEOPOLD DRUGI. 391 jateljiti, to su Hrvati slutili i znali, zato ištu za namjestničtvo, da mu se dade zakoniti naputak iz sabora. U ovom jedino slučaju imadu očitovati izaslanici: „da de ovih preostalih šest županija hrvatskih primati naredbe od namjestničtva ugarskoga dotle, dokle se predobiju one strane Hrvatske, koje su danas pod Venecijom i Turskom, i dok se toliki broj županija na okupu nadje, da budu mogli uzdržavati jednu visoku političku oblast; neka se ipakved sada prema razmjeru ovih š e s t ž u p a n i j a u z m e k n a m j e s t n i č t v u h r v a t s k i h s 1 u ž- benikat' Ovim zaključkom svojim žrtvovaše Hrvati sami svoju najvišu upravnu oblast i postaviše bana pod ugarsko namjestničtvo, i time razoriše bansku vlast. Za bana ištu sada samo to, da ga po starom običaju stališi predlažu i da stanuje u kraljevstvu. Za- boravili su onaj stari stoljetni zahtjev svjestnijih otaca svojih, da se banska vlast obnovi od Drave do jadranskoga mora. Hrvati sami žrtvovaše svoju ravnopravnost s Ugarskom. Pridržaju do- duše svoje pravo, da mogu opet uzeti vrhovnu upravu sami u svoje ruke, ali nepomislišo jadnici, da ce ovaj niži podredjeni položaj domovine radjajuče se u njoj sinove vec iza prve gene- racije nadahnjivati nizkom sviešću, da nije nikada bolja i slo- bodnija ni bila. Kad bi se opet imala vratiti podpuna banska vlada ravna palatinalnoj ugarskoj, to evo navezaše na dogodjaje daleke budučnosti, kad se razvali Venecija i Turska. Težko da su vjerovali, da če se to skoro dogoditi, zato mislimo, da je plem- stvo hrvatsko samo u ovaj čas mislilo, da predaju Ugarskoj vladu nad svojom domovinom za uvieke, sve u nadi, da su pri- vilegija plemstva pod štitom Ugarske za vjekove osigurana. To naše mnienje potvrdjuju stališi svojimi vatrenimi pred- loži 0 konstituciji. „Konstitucija Ugarske — vele — sastoji se u tom, da bude zajednička vlast zakonodavna skupna sa sa- branimi stališi, eksekutivna spada vladaru, koliko si naročito nisu stališi pridržali. Sudbena je u ruku najvišega sudišta, te niti kralj nije vlastan njegove odsude mienjati. Od same moči zakonodavne vlasti tekao je zakon, da kralj u nijednom državnompredmetu nije vlastanniti tvoriti zakone, niti ih tumačiti, niti ili dokidati; nije mogao dizati narod u vojsku, niti kakove mu đače namietati bez slobodna i zakonito sazvana sabora'.' A ako kralj nesazivlje sabora, nedaje 392 KNJIGA DVANAESTA. se kruniti, ustanovljuje zakone i sudove, silom pobire porez i vojsku, „tada sliedi iz same naravi dvostranoga ugovora i narodu se radja pravo, da nasliednike takova kralja sveže za vedu si- gurnost svoje konstitucije, i da si obvezom njegovom osigura nje- zinu stalnost'/ Bududi da se Ugarska sada nalazi u tom stanju, zato predlažu stališi hrvatski senat, pod predsjedničtvom palatino- vim, da bdije nad ustavom kraljevstva. U tom senatu gledahu spasiti sjenku samostalnosti svoga kraljevstva time, što bi Hrvatska dobila razmjerni broj senatora, a birali bi se u saboru hrvatskom. Drugu sjenku opažamo u predlogu, da se u Budimu osnuje oblast mjesto bečkoga Hofkriegsratha za svu vojsku i za krajinu. Tomu viedu ima biti predsjednik vojvoda kraljevstva, a članovi mu samo Ugri i Hrvati. Predsjednik ima biti takodjer član senata, i saboru će odgovarati za sve svoje vojene odredbe. Ban bi imao dobiti „poglavito" mjesto u ovom viedu. Stališi hrvatski vierno se osobito o tom brinu, kako de kra- ljevu vlast stegnuti u granice ustava. Oni smatraju, „da po ustavu Ugarske, premda je kralj nasliedan, ipak nemože izvršivati pravo podpunu kraljevsku vlast, dokle nije prihvatio diplomatičke po- godbe, položio na nje prisegu i okrunio se, zato da neimaju valja- nosti, niti privilegija, niti eksekutivne odredbe nekrunjenoga kraljat' Hode da se poruše sve naredbe Josipa II. U kancelariji kraljevoj, tom privatnom viedu kraljevom, za poslove ugarske i hrvatske, može biti samo Ugrin ili Hrvat viednikom. Ako bi kralj koga inorodnika u svoju kancelariju uzeo, nesmije ga kancelar primiti, ako bi pak kralj ostao pri svojoj odluci, onda kancelar to mora prijaviti senatu kraljevstva, koji de po pripadajudoj mu vlasti kralja opomenuti, da toga nečini, ako bi ipak učinio, onda senat imade taj učin prijaviti svim županijam. Kralj nesmije samovoljno zapoviedi izdavati, a ako ih izda, nesmije ih u Ugar- skoj palatin, u Hrvatskoj ban izvršivati. Ako li opet senat nebi opazio ili pregledao kakovu kraljevu zapovied, koja je proti za- konu, pak bi stigla zapovied kojoj županiji, onda je dotična županija dužna, oglasiti to svim županijam i gradovbm, neka dignu svoj glas proti nezakonitoj zapoviedi kraljevoj. Kralj nebi imao prava po svojoj volji sabora sazivati, ved se opredieljuje vrieme stalno za bududi sabor u samom zasjedajudem saboru. Kada to vrieme dodje, neka se sastaju stališi i bez poziva kra- ljeva, i umah u početku zasiedanja imadu se izpitivati sve od- LEOPOLD DRUGI. 393 redbe kraljeve, da li je činio sve po zakonu. Kralj nesmije za vrieme sabora niti u ono mjesto, niti u blizinu vojske dovoditi, ved samo toliko, koliko se njegovoj kraljevskoj časti pristoji, da narod slobodan slobodno viecati uzmogne. Ako bi kralj pre- lazio postavljene mu granice, onda mu se uzkračuje porez i napokon išdu stališi, neka se kralj proglasi „krivcem povrie- djena ustava", ako bi prezirao zaključke sabora. Ovoliko nezapoviedaše kralju niti zlatna bula, a sam zaključak sječa nas na ustanove parižke narodne skupštine. Drugi dio instrukcije zovu stališi p u b 1 i c o-p o 1 i t i c a t. j . javni poslovi. Najprije ištu neka se naredbe Josipove dokinu, jer su na propast konstitucije bile izdane, a to da se neka javnim zakonom od kralja sankcionira. Sto je bio krunu odnio, to da je bilo osobito smišljeno na zator ustava, zato neka se odredi da u nijedno vrieme nikada više kralj nesmije krune odnesti bez dozvole stališa, a da bude sigurnost podpuna, neka se kruna svake godine na dan svetoga Stjepana javno izlaže na ogled naroda. Kralj neka stanuje u Ugarskoj, a ako bi bio zapriečen, neka ga zastupa kraljević, koji se ima učiti jezik naroda i pozna- vati njegove običaje. Naučni sustav neka se vrati na stare stege, a novi neka se dokine -ikao i urbar, koji je stvoren nezakonitim putem, neka se zato zakon učini, ali revizija za Hrvatsku neka bude u hrvat- skom saboru. Da su stališi želili kmetove opet bolje stisnuti, to i sami kažu, jer da inače živiti nemogu. Rado bi zabranili seljaku, da nesmije ostaviti ognjišta svoga. Time se dakako u klici zagušuje svaki pokus industriji i občemu napredku, jerbo mlado seljanče samo u gradu i u daljem svietu može si nadi učitelja obrtnika. 0 ratu i miru ponavljaju stališi stare zakone, da kralj samo može sa stališi rat navj ostati i mir sklapati, u to ce ime sabor kralju savjetnike imenovati bez kojih nesmije rata započeti niti mira učiniti. Josip II. bio je s novca izbrisao znakove krune ugarske, sada hode stališi, da se na svakom zlatnom, srebrnom i bakrenom novcu kovanom od metala iz rudnika Ugarske metne grb kraljevstva, zato oko rudarstva neka budu namješteni samo ^rodjeni domovine sinovit' Jezik njemački kao tudji imade se zabraniti u svih oblastih dapače i u vojničkih. Neka bude i nadalje i u upravi i u sudu 394 KNJIGA DVANAESTA. samo latinski u Ugarskoj i Hrvatskoj. Za vojničko vježbanje neka bude u Hrvatskoj hrvatski. Od sama straha, da \\eće biti dosta jaki oprieti se većim dadam, kad ih bude iskao bečki dvor, bacaju Hrvati pravo poreza | u ždrielo ugarskoga sabora. „Posao povećanja ili u m a- njenjakont ribu čije — vele — neka se u budu cera z- pravlja uviek u zajedničkom saboru a nedrugdjei' Ovaj zaključak pokazuje najveću bjesnoću sbog pretrpljenoga njemačkoga sustava. Nepolomni stahu otci u obrani samovlast- noga razporezivanja u najcrnjih danih kroz \'jekove, sada ga unuci u jednom danu sami odhituju. Izcrpismo naputke s kojimi su odaslanici Hrvatske otišli na sabor krunitbeni dosta obširno, da vide unuci, kako su im djedovi sami izkopali grob osebujnomu državnomu položaju domovine. Ple- mićka kasta nije imala iza sebe naroda, nije ga niti mogla imati, zato je zadrhtala kao šiba na vodi iza Josipa H. i bacila se bez- uvjetno u naručaj možnoga plemstva Ugarske. U kasti neima života, zato se većine plemstva hvata čuvstvo ugarskoga patrio- tizma. Dugo već zaboravljaju velikaši hrvatski svoju domo- vinu, nedaju joj časti sa svojim dolazkom u sabor, sada eto i plemstvo voljno je trgnuti sablju na samoga kralja, ako povriedi Ugarsku, jer je u njoj i Hrvatsku povriedio. Medjutim dodje vrieme željno očekivanomu saboru. 10. juna sasta se prva sjednica. Mnogi zastupnici ugarski došli su s oru- žanim! četami iz svojih županija. Njeke su županije svjetovale neka i vojska izabere svoje zastupnike, druge su iskale, da se zemaljska vojska odmah sabire za svaki mogući slučaj na obranu prava zemlje. Broj gospode i zastupnika prerastao je šest stotina ljudi. Istim ženam bude dopušten ulaz medju zastupnike, sabor je primio od- „ ugarskih matera" molbu u to ime. Duh magjarski prodre prvi put kroz cielo saborsko djelovanje, magjarski se uzelo razpravljati, sa- borski dnevnici magjarski voditi, a latinski je bilo samo u prevodu. Kralj se je obećao kruniti, zato je trebalo sastaviti inaugu- ralnu diplomu. Ogromna većina zastupnika uzimala je, da je vladom Josipa II. prekinut državno-pravni odnošaj izmedj u Ugarske i Austrije, sabor je mislio da je pozvan postaviti novomu kralju pogodbe, pod kojimi će ga istom priznati, upravo po načinu ustavotvorne skupštine. Odbor od četrdeset i osam ljudi sastavljao je pogodbe, koje su od prilike ono, što su iskali Hrvati u svojoj LEOPOLD DRUGI. 395 instrukciji. Velikaši sabora smanjiše na polovicu pogodbe. Ali kada su kralju predloženi, izjavi on, da će primiti diplom Marije Terezije i Karla III., sa saborom da će zajedno stvarati zakone, svega drugoga da on neprima. Stališi da bezuvjetno priznadu njegovo nasliedno pravo na priestolje. Bečka vlada iskala je me- djutim oteti Ugrom vanjske saveznike i u zemlji didi što većih neprilika. S Pruskom se upusti u dogovaranje i dovrši ga u Rei- chenbachu 25. jula. Uzalud su tamo potajno ugarski izaslanici izlazili da to preprieče, u ludo im je bila nada u Englezku i Ho- landezku. Dogovor uspje premda sa žrtvami. „Nevjera Ugra" — veli kralj svojoj sestri — „pripravnih na bunu, sdruženih s Pru- skom i radedih o propasti države prisilila me, da sam ovako sramotni ugovor učinio'.' S Turskom saveznicom Pruske i neza- dovoljne Ugarske uzeo je kralj takodjer raditi o miru i učini primirje 9. oktobra. U Ugarskoj samoj stali su agenti kraljevi šaptati medju pukom, da im stališi žele oteti prava, dana im od prvanjeg kralja. Mjestimice stali su se seljaci buniti. Još vedu nepriliku pripravi kralj dozvolom kongresa grčkoiztočnim ciele Ugarske. Pogia\ice „ilirskoga" naroda obedaše zato dvoru četrdeset hiljada ljudi, ako uztreba proti kakvim buntovnikom. Pod pritiskom ovih dogodjaja preobrazi se sabor. Prije se groziše, sada liepo i preponizno zaprosiše 5. oktobra, neka se dodje kralj kruniti, a poslije krunitbe neka dopusti nastavak sabora. Što je kralj predlagao u običnih propozicijah 10. novembra, to je spominjalo jošte na Josipa II. Iskao je reforme ustava županija i sudstva, iskao je za gradjane neplemide da mogu takodjer dostidi državnu službu, isto tako neka se stalno urede podanički odnošaji. Sabor bude prenesen u Požun, gdje će biti krunitba. Velikim sjajem dodje kralj tamo, a njegovi privrženici izradili su tobože proti očekivanju dvora, da je njegov četvrti sin nadvojvoda Leopold, mladid od osamnaest godina, bio jednodušno velikim oduševljenjem izvikan za palatina. 15. novembra bude obavljena krunitba. Po- slije toga nastavi se sabor. Leopold ostavi opet Ugarsku. Hrvatski odaslanici, vided na jednom ovu promjenu, pri kojoj se nije mnogo pitalo ni za Hrvatsku ni za njene zastupnike, imali su sada prilike, da se otriezne od onoga bjesnila, kojim su sunuli sebe i zemlju u ralje Ugarske. Zadjenuše se s Magjari u pitanju i;. 97. vjere naročito sbog protestanta, kojim su iste slobode Josipove pre- malene bile, a u Hrvatsku su htjeli na svaki način prodrieti. Ban 396 KNJIGA DVANAESTA. Ivan Erdedi prosvjedovao je u ime povjerenoga sebi kraljevstva, da Hrvatska toga zakona primiti nede, jer ima svoje zakone od kraljeva potvrdjene. Najjača je borba bila sbog jezika. Magjari napredovahu u svojem jeziku i literaturi pod Josipom više, nego li bi inače za sto godina. Stvarahu učena družtva lih za svoj narodni jezik, sni- vahu 0 akademiji znanosti, započeše svoj jezik uvoditi u najviše škole, čim je Leopold nastupio. Ćulo se je ved glasova, da svaka država mora imati jedan jezik. Htjedoše ga Hrvatom takodjer narinuti, jer da taj jezik i kralj govori, i da ga primaju sve ugarske županije. Odaslanici naši braniše svoj stari latinski jezik, jer da je „kroz osam sto godina dobio sveto ustavno pravo. Hrvati da nisu podanici ved saveznici Ugarske. Magjarski jezik nije toliko obradjen , neima literature do li samih prevoda. Hrvate da bi rado Magjari odtisnuti od državnih poslova, a despotizam njihov da bi mogao Hrvatom isto tako nesnosan biti kao i kraljev. Pak zašto da Hrvati preziru svoj jezik, koji je ne samo po Europi razširen, ved i po Ugarskoj skoro više nego li magjarski? Nede Hrvate na to natjerati, jer nepoznat jezik primiti, značilo bi učiniti sebe robom. Ako i sve ugarske županije na magjarski jezik pristanu, tada istom stati de samo o volji sdruženih kra- ljevstva, da ga primut* U isto vrieme izadje latinska pjesma, sbog koje su biesnili Magjari, posvećena kralju i banu, gdje se veli: „Libera Kegna sumus, si quem pudet esse Croatam, Hunnis subjectus sernat ille feris!" t. j. slobodna smo kraljevstva, ako je koga biti stid Hrvatom, neka podložan služi divljim Hunom. Tečajem sabora vratiše se hrvatski odaslanici u okvir svojih domadih potreba. 0 pravu na porez pridodaju sada ipak važan dodatak, primljen kašnje od kralja (članak 59.), da se porez hrvatski istina ima razpravljati samonaugarsko- hrvatskom saboru, ali posebice od ugarskoga. Sje- daju se opet krajine, da dodje pod bana, grada Senja da izadje izpod vojničke oblasti, Eieka da se spoji s Hrvatskom i mnogo drugih domadih potreba, na koje se je dvor malo obazirao. Kralj protisne još ravnopravnost vjere za grčkoiztočne u Ugarskoj i Hrvatskoj, i dade za njihove poslove iz zahvalnosti, što su mu u velikoj neprilici liepo pomogli, posebnu kancelariju kod svoga dvora za njihove crkvene potrebe. Opet su se dakako digle tužbe proti ovoj i novoj erdeljskoj kan<?elariji, ali kralj FRANJO DRUGI. 397 medjutim zaključi sabor na 13. marta god. 1791., .s čim su se napokon i stališi rado složili, jer im je uspjeh dugotrajnoga rada bio kukavan i skoro nikakav. Od stida, da ipak nješto urade, imenuju stališi devet odbora, koji će za buduči sabor pripraviti gradivo reforma za sve grane upravnoga života. Tu se snovalo 0 reformi županija, o porezih, o uredjenju podaničkih odnošaja, 0 sudstvu, 0 gospodarstvu, o visokih i nižih školah i o svem mogućem, po čem bi Ugarska skinula sa sebe sredovječne insti- tucije i postala europejski uredjena zemlja. Prošla su ipak dece- nija, dok je došlo do razprave ovih osnova. Leopold učini u Svištovu s Turci konačni mir i okrenu se onda prema zapadu, da sa saveznici svojimi započme štititi kra- ljevstvo u Francezkoj. S pruskimi vojskami kretahu austrijanske u Francezku, kada Leopolda zateče smrt 28. februara god. 1792. 1792. Primirenje naroda svojih izveo je velikom državničkom vještinom i požrtvovnom opreznoštju stvorio koaliciju proti Francezkoj. Iza sebe ostavi deset sinova vedinom odraslih čuvara roda Habsburgova. II. Franjo II. najstariji sin Leopoldov nasliedi ga na prie- stolju okružen od mnogobrojne brade syoje. U dvadeset i četvrtoj godini sjede na priestolje ne vec tako uzdrmano, kako ga pri nastupu vlade otac njegov našao. Narodi zadovoljeni pozdraviše novoga vladara, a on im je patriarhalnim načinom odzdravljao. Nije imao Franjo dalekovidna državničkoga pogleda otca svoga, nije u njega bilo tankodutnoga osjedanja za idee i potrebe vre- mena svoga, nije ga oduševljavala vladalačka vatrena strast, koja goni na nove državne tvorbe. On stoji pred velikom fr-an- cezkom revolucijom razarajudom tradicije vladalaca kao bezuvjetni branitelj starih odnošaja, otčinsko susretanje sa svojimi podanici pokazuje vladara , koji je mislio , da de biti najsretniji njegovi narodi, ako on bude kao otac sam svojom voljom nad njimi vladao. Absolutno vladanje kralja i mir naroda njegovih izpu- njuje drugu bolju polovicu Franjine vladavine. Hrvatska počimlje ved živiti kao provincija Ugarske, kako si je sama uredila god. 1790 — 91. Ban ne ravan palatinu prima zapoviedi od vieda ugarskoga, komu je palatin glava. Poreze i dade odredjuje sabor zajednički ugarsko-hrvatski s njekimi obziri 398 KNJIGA DVANAESTA. na odnošaje hrvatske, vojska se tamo odredjuje kao i za Ugarsku. K tomu je jošte užgao se za svoju narodnost narod magjarski oduševljenjem, kakova u po vješti toga naroda dosele nenalazimo. Ugarska nije bila, ona ce biti — ta znamenita izreka vrcnula je iz one plamene idee, da će od Adrije do Karpata vladati jedan narod s jednim jezikom. U ovoj dobi počimlje ta velika magjarska narodna idea svoju prvu snagu dobivati. Polagance samo prodii'e ona u dvorove velikaša, a kada je i njih osvojila, onda stoji Hrvatska odsudjena na obranu svoje narodne oseb- nosti. Krila si je sama sapela, podavši vlasti svoje susjedom svojim. Istom kada je absolutna kraljeva vladavina razastrla svoja krila i nad Ugarskom, kada joj nije bilo drago, da Magjari sve narode pod krunom svetoga Stjepana u jedan svoj oblik saliju, onda sjevnuše s bečkoga dvora njeke nade Hrvatom, te se zato po^^est Franje II. nad Hrvatskom svršuje onimi znamenitimi mnogo puta ponavljanimi riečmi : „Aula est pro nobisi' Čim je Franjo II. zasio na priestolje ved za šestnaest dana (15. marta) proglasi krunitbeni sabor u Budimu. Kao da se čuvstva iz srdca u srdce prelievaju izmedju kralja i stališa, tako su glasili izmjenični pozdravi. Sto su stališi iskali, to su dobili, što je kralj poželio, to opet daju stališi bez prigovora. Ilirska se kancelarija dokida, magjarski se jezik uvadja za samu Ugarsku kao obvezan u škole, a u Hrvatskoj neka bude neobvezan. Stališi sa svoje strane daju vojsku za francezki rat i četiri milijuna forinti! „Kraljevstvo sam — reče kralj pri razstanku — baštinom dobio, ali ljubav i medjusobno pouzdanje, to je moje djeloi' Dobro je došla kralju svaka pomod, jer se je ved u ratu s Francezkom nalazio mjesec dana prije krunitbe. Kodjak njegov kralj francezki Ljudevit XVI. bude prisiljen od svoga jakobin- skoga ministarstva, da Franji naviesti rat zato, što je u savezu - s Pruskom dizao vojsku, da nesretnoga kralja izbavi iz ruku jakobinaca i staro stanje u Francezkoj povrati. Jadan je bio uspjeh sjedinjene austrijsko-pruske vojske. Sa sjajnim proglasom ulazila je u Francezku, a s velikom sramotom izašla je na jesen god. 1792. Revolucija uzvinu se na svoj vršak, Francezka bude republika, kralj bude skinut, a doskora ozvanja svom Europom 1793. strašan glas: pala je glava Ljudevita XVI. (početkom god. 1793.). Austrija sabrala je jošte vede vojske za rat. Iz hrvatske kra- jine polaziše opet mnogobrojne čete na bojište. Krajina je istom FRANJO DRUGI. 399 izašla iz turskoga rata, koji joj je pozobao puno naroda, pak opet sada daje nečuveni broj vojske. Za osam godina ratovanja diže ona preko sto hiljada ljudi, od kojih četrdeset hiljada nikada više svoje domovine ne vidješe. Ved sbog suza što ih proliše na zemlji hrvatskoj majke i sestre za bracom i sinovi u dalekih stranih zemljah, morali bismo pratiti sva kretanja naših hrabrih vojska, ali samo radi okvira povjesti, u kojem se krečemo, ne- možemo toga učiniti. Franjo dobi i kod drugih svojih naroda pomoči, jer su stališem svagdje povračena stara prava. Gospodi i plemstvu govorio je opet dvor na sva usta, kako se diže Francezka ne samo na kralja ved na plemstvo i svećenstvo, na vjeru i sav stari red. Kevolucija predstavljala se kao vulkan, iz koga djeluju paklene sile, da razore sve, što je bog dobra na zemlji ostavio. Ovomu pojimanju revolucije zahvaljivaše Austrija onu čudnu silu u francezkih ratovih, o kojoj reče jedan državnik: sto puta porušena, sto puta se opet diže! Medju gradjanstvom pozdravljene su idee revolucije o slo- bodi, bratinstvu i jednakosti oduševljeno, što je gospodi brigu zadavalo. Da su med seljačtvo došle, jamačno bi nastao prevrat u svih zemljah Franjinih. Imademo pred sobom glas iz gra- djanstva hrvatskoga (god. 1794.), gdje se revolucionarne idee 1794. očito izpoviedaju. Plemstvu se baca blato u obraz, da nije na korist ni kralju, ni domovini, ni bogu. Bojevom s Francezi oni su krvoloci krivi. „Muž plemide hrani i odieva, moste i ceste sam napravlja, sve on djela, sve on placa, ako mu neostane nit rubača. Za gospodu mora vojevati, svoju krv žuhko prolie- vati, ali gospoda na to nepaze, kada ga živa odiraju. Pomoći i pravice za njega neima. U saboru se gospoda sabiraju sve u svojem poslu, a suzami seljačkimi se to plada. Francez neratuje proti gradjaninu i seljaku, ved proti vam krvnikom plemidem i popom onim vražjim namjestnikom, koji su pod vidom pobož- nosti sebi natrpali tuste dohodke, bogatstvo i zemaljsko sve V gospodstvo'.' Sto se o popih dalje govori, to prelazi granice pri- stojnosti. Kralja s kralji da su svadili, od njih da su nastali naj- veći ratovi. Naš glasnik završuje, kazujud porieklo svojim ideam : „Ovako Francuz sam govori, zato nod i dan se bori, da potere gospodčinu i utvrdi slobošdinu. Grofi, popi, plemeniti, da se mogu skoreniti, da broj Ijudeh bude dvojih, samo dobrih i zločestiht' 400 KNJIGA DVANAESTA. Glasnik je naš očevidno u savezu s opatom Ignjatom Marti- novidem, koga je prije (god. 1790.) dvor upotrebljivao, da buni seljake proti gospodi. Poslije toga načinio je opat tajno jakobinsko družtvo, dok mu neudjoše u trag. Medju Hrvati bude dvoru najsumnjiviji biskup Vrhovac, da se pod njegovim okriljem šire revolucionarne knjige i idee medju puk. Gotovo stotinu obtužba sasulo se na odličnoga crkvenoga glavara, izmedju kojih je glavna bila, da je s Martinovičem u savezu, da su njegovi prijatelji u Zagrebu učinili svetčanost tako zvanomu „drvu slobode" (arbor libertatis), da širi knjige o smrti Ljudevita XVI. Biskup Vrhovac opravda sebe i sukrivce svoje u Hrvatskoj. Martinovida i njegove ^7.95. drugove u Ugarskoj smaknuše god. 1795. Ovaj pokus Martinovidev i drugova njegovih osta osamljen. Kralj sam nije se trebao na to obazirati, jer je pred svemožnim plemstvom izčezavalo gradjanstvo u ondašnjem državnom životu, a pogibelj od vanjskoga neprijatelja rasla je i zvala na zajedničku obranu sve narode habsburžke monarkije. Pruska se je bila odbila od saveza austrijskoga i stupila naj- prije u neutralitet, poslije u prijateljstvo s Francezkom. Ostavila tako dosta nesretni rat s Francezkom samoj Austriji. Zato bečki dvor uzme tražiti (god. 1795) nove saveze i nadje Rusku i 1796. Englezku. Francezka se medjutim prikriepila i zasnovala glasovitu Carnotovu vojnu osnovu, kako de jedna vojska preko Rajne kroz južnu Njemačku, druga kroz Italiju i obadvie da si pruže ruku u Beču. U Njemačkoj postavi car na čelo vojske svoga brata nadvojvodu Karla čovjeka mlada, ali genialna. Premda prvi put na čelu velikih vojska opet presjajno rieši svoju zadadu. U više odlučnih bitkah baci Franceze preko Rajne i prisili ih te upro- siše primirje. Bila bi ova godina zlatna u poviesti austrijskoj da nije u Italiji imenovan vojvodom francezke republike mladi general Napoleon Bonaparte. Bosu i golu našao je vojsku, k tomu gladnu i iznemoglu. On ju odjene i oduševljenje stvori u vojski, kad joj pokaza na plodne poljane i bogate gradove Italije. Proti njemu stajao je starac maršal austrijski Beaulieu. Napoleon raz- prši u njekoliko bitaka austrijsku vojsku, dok napokon bitkom kod Lodia nije pala Lombardija, te udje u Milan 14. maja. Papa, vojvoda parmanski, kraljevina Napuljska sasuše novaca i drago- cjenosti u ruke francezkomu generalu njekoliko milijuna, da užiju FRANJO DRUGI. 401 mira. Austrijski vojvoda uzmakne u Tirol. Austrijske vojske mo- rade dobar dio iz Njemačke u Italiju pod grofom Sigmundom Wurmserom. da brane gradove na Minciju naročito jaku tvr- djavu Mantuu. Osim Wurmsera vodili su vojsku Pavao Davido- vid, Pavao Gvozdanovid i Josip Alvinczi. Pojedini odjeli njihovi budu poraženi, te se je Wurmser morao zatvoriti s polovicom svoje preostale vojske u Mantuu 15. septembra. Njeki odjeli austrijske vojske bježahu ved do Friaula. Sveobdi poraz vojske u Italiji prisili opet bečku vladu, da novu vojsku šalje na bojište. Iz Hrvatske pobra sve staro i mlado. U Ugarskoj nareče kralj sabor, da dobije novaca i vojske. Dobrovoljaca neizkusnih i neu- vježbanih dadoše svi narodi, da zatvore vi'ata neprijatelju u austrijske zemlje. Glavnim zapovjednikom bude 1. novembra ime- novan Josip Alvinczi. Iza manjih poboja dodje 15. novembra do znamenite bitke kod Arkole, koja je potrajala tri dana. Prvd dan održe se sjajnom obranom mosta pred Arkolom tri bataljuna hrvatskih krajišnika. Redom jurišahu francezki generali na taj most sa svojimi kolo- nami, njih petorica jedan za drugim. Onda izadje general Ange- reau sa svojimi grenadiri, popade sam zastavu, prodre do sredine mosta i namjesti ju tamo, ali s malo ljudi uteče od tuče hitaca hrvatskih. Napokon Napoleon sam podje na čelo jedne grenadirske čete i baci zastavu na most, ali i on morade uzmaknuti. Medju Francezi nasta metež i bieg, kad su Hrvati preko mosta prele- tili. Istom na nod moradoše Hrvati uzmaknuti, kada je francezki general knez Andi'ija Massena učinio gibanje ovoj četi našoj po- gibeljno, ali samo za čas. Druga dva dana prosjaše opet hrabrošdu Hrvata, ali bitka bude izgubljena. Nove pomodne vojske suzdržavahu jošte neprijatelja, ali 1797. Mantui pomodi nemogoše. Ona se preda 2. februara god. 1797. Iz Njemačke bude pozvan nadvojvoda Karlo, da spasi Italiju i austrijske zemlje, nu nije uspio, ved je stao uzmicati prema Beču. Napoleon stao provaljivati u Korušku, a njeki njegovi odjeli posvojiše Kranjsku. Situacija se je promienila, čim je Napoleon dalje prodirao. Austrijska vlada digla na oružje Tirol, s juga digla se Hrvatska, s iztoka Štajerska i Ugarska, a pred njime nadvojvoda Karlo s dobrom jošte vojskom. U Veneciji počeli se buniti podanici mletačke republike. U mjesto da Napoleon donese pomodi, kako (Smičiklaa : Fovjeat hrvatska. II.) ^O 402 KNJIGA JEDANAESTA. vojski francezkoj u Njemačkoj, dospje sam u veliki škripac, zato ponudi primirje iz Leobeua, koje je kaŠDJe u C a m p o f o r m i u u selu kraj Udine postalo mirom (19. oktobra god. 1797). Po tom miru pusti car Franjo u tajnom ugovoru lievu obalu Kajne Francezkoj, a za odštetu dobije Veneciju i Dalmaciju. Još prije stvorena mira odmah u primirju bio je Napoleon sporazuman s austrijskom vladom, da za odštetu primi Dalma- ciju. Generali Rukavina i Lusignau i pukovnik Kasimir ukrcaju na Rieci i u Trstu 29. juna svoje vojske. Prn doplo\i Kasimir pod grad Zadar i počeka na generala Petra Rukavinu, koga su protivni vjetrovi suzdržali. U velikom slavju uuidjoše generali u gi'ad mletačke Dalmacije, a ved za njekoliko dana doplovi "prvi brod iz Zadra u Trst pod austrijskom zastavom, pozdravljaju^ luku tršćansku s pucanjem iz topova. General Rukanna krenu dalje, te izim pozdravnih hitaca niti topa niti puške neizpali. Do 20. septembra bila je sva Dalmacija do Kotora u austrijskih ruku kao gotov čin za kampoformijski mir. Samo jošte Dubrov- nik uzčuva svoju slobodu. Žalostna nam se prikazuje slika Dalmacije u ovo doba. Nesmiljeni sustav državne i trgovačke Venecije ostavi tamo na tielu hrvatskoga naroda stotinu rana. Sve se u držan upravljalo na vojničku, inostranci zaokupili imanja i časti, s nasilja i nesnos- nih državnih tereta pripravila se materijalna propast narodu, a monopolom trgovačkim dogodilo bi se napokon, što je proricao JMletčanin Foscarini, da če skoro vladari Dalmacije imati čuvati mjesto podanika kamenje i hrpu prosjaka. 0 polovici vieka opa- žahu več sami ^Retčani . da će im propasti ta zemlja, ako joj skoro boljom upravom nepomognu, njihovi izaslanici veru se više puta po zemlji, da izvide pravo stanje puka, dok nepriznaše (god. 1790.), da je onaj vladin sustav takov, da nemože donesti narodu nikakve koristi. Narod tamo — vele oni — nežin više u kucah niti kolibah vec u špiljah medju šumicami i kamenimi prolomi poput divljih zvieri. Državni sustav tako je zasnovan, da upropasti onaj narod. Zemlja položena u sretnom podneblju, ukrašena prostranimi poljanami i obilnimi prostorinami za stada, oplakana morem, na kom su posijani mnogobrojni otoci, provid- nost božja dala joj je sye svoje blagodati: obitava u njoj jak. kriepak i krasan narod, pak ta zemlja radja danas svojim poli- tičkim i moralnim stanjem sažaljenje u svakam gledaocu. Žalobni FRANJO DRUGI. 403 slikar stanja Dalmacije liepo i istinito završiije: „Narodi su ta- kovi kakve učini vlada, vojnici, gradjani, ljudi, što vlada hodet' Kakva je bila Dalmacija, dok je nješto malo slobode uživala, to vidjesmo. Prenosnica kulture italske u hrvatski narod postala je sada robinja bez kultm*e i napredka. Čim je došla Dalmacija pod kralja ugarskoga i hrvatskoga, umah ode pred priestolje deputacija, da joj dadu pristupiti s bracom hrvatskom pod banom zajedno pod krunu svetoga Stjepana. Na to dakako nedobiše odgovora. U Beču su već običavali od prošloga \ieka sve naše hrvatske opet predobite zemlje postavljati neposredno pod vlast carevu. 17. decembra god. 1797. proglasi kraljev povjerenik grof Thurnhoffer, da će od 1. januara go- 1798. dine 1798. dobiti Dalmacija u Zadru posebnu vladu za političku upravu i sud u Zadru. U prisutnosti carskih generala Eukavine i Kneževida bude gubernijalna oblast uvedena. Prve naredbe iza- djoše sbog cesta i škola po novom sustavu austrijskom. S kampoformij skini mirom bio je Franjo II. sretan i zado- voljan, jer je svoju vlast razširio nad Dalmacijom i Venecijom. Hrvatom zahvaljivaše posebnim pismom, da su mu oni svojom odvažnom ratnom spremom pomogli učiniti ovako povoljan mir. Nitko ipak nije ovoga mira smatrao tako stalnim, da nebi opet skoro imalo doći do rata. Austrija je izgubila ovim mirom do 780 četvornih milja i to podaljih zemalja, a dobila je 865 milja zemalja srodnih i sraslih pod vlašću habsburžkom. Sirenje republike francezke u Italiji, Svaj carskoj. Nizozem- skoj i vojna na Egipat, njezina premoć u Europi, njezini pokusi osvojiti Englezkoj Indiju, dizahu Englezku, Kusku i Tursku proti ovoj novoj državi. K njim se opet priključi Austrija u tako zvanu drugu koaliciju. God. 1798. i 1799. vidjamo Ruse u veličajnoj vojni u Italiji i po sniežnicih Svajcarske pod Aleksandrom Suvarovom. Ali dočim su se saveznici god. 1800. razsuli, Francezka se uzvisi 1800. upravo ove godine, predavši vladu u ruke Napoleona Bonaparte, dajuć mu čast i vlast prvoga konzula. Novu sjajnu dobu svoga vladanja započme bojem na Austriju. Generala Moreaua pošalje u Njemačku, a sam krene u Italiju, l^itkom kod Marenga (14. juna god. 1800) odluči sudbinu ove koalicije, i dodje mir u L u n e v i 1 1 u (9. februara god. 1801.), po kom je Austrija zadržala, što je u 1801. kampoformijskom miru zadobila. Napoleonova slava rasla je i silila sve vlasti, da stupaju s Francezkom u prijateljske odnošaje. 404 KNJIGA DVANAESTA. U Pariz su bile uprte oči sve Europe, kako je bilo njekoč pod 1804. Ljudevitom XIV. Prvi konzul učini se god. 1804. carem. To zaplaši cara Franju, da de doskora morati odhititi naslov cara njemačkoga, zato se požuri, da primi naslov cara austri- janskoga (U. augusta god. 1804.) i proglasi svojim narodom, da to nemienja ustava niti zakona pojedinih njegovih zemalja i kraljevstva. Ovim naslovom izrečeno je ono, što je u prvom zametku imala znamenovati pragmatička sankcija, kako si ju je pomišljao Karlo III. Nisu poznavali velikoga vojvodu Napoleona oni vladari euro- pejski, koji su mislili, da de sada ravan kao car prvim glavam Europe početi mirovati, čim je Francezkoj dao več Rajnu za naravsku granicu. Napoleona zanosile su druge misli. Francezka 1805. neka bude carstvo, komu su vazalna druga kraljevstva. S Italijom htjede početi, gdje je brat njegov Josip bio kralj. To podigne opet koaliciju velevlasti proti Francezkoj, i to: Austrije, Ruske i Englezke. Austrija prva počme boj. Budući da je Napoleon obično vojevao iz Italije, preuzme tamo vojvodstvo nadvojvoda Karlo, u Tirolu se namjesti nadvojvoda Ivan, a u Njemačku dospje ge- neral baron Mack. Ali Napoleon ovaj put promieni svoj dosadanji običaj. Sam prodje u Njemačku. Nespretnoga generala Mačka za- tvori u Ulmu, te ga prisili 20. oktobra, da mu preda svu svoju krasnu vojsku. Napoleon napredova prema Beču, nadvojda Karlo, premda pobjeditelj, morade iz Italije uzmaknuti, da brani Beč i carstvo. Car Franjo povuče se u Moravsku, gdje se sabirahu Rusi, te se 2. decembra trocarskom bitkom kod SI a vk ova, gdje je sunca srede obasjalo opet silnoga cara francezkoga, svrši ova koalicija. Austrija izgubi Tirol, Veneciju i Dalmaciju p o ž u n- skim mirom u decembru god. 1805. Dalmacija bila je Napoleonu dragocjena zemlja, jer je bila susjeda Turske i Austrije, spretna za nove političke i ratne osnove. Zato posveti toj nesretnoj i zapuštenoj zemlji toliko brige, koliko ištu najumniji ljudi od najprosvjetljenijih država, kada im u vlast dodju nesretne zanemarene zemlje. Srdcu nam 1806. godi, razgledajuc se po Dalmaciji odmah za prve godine vlade fran- cezke. Glavnim providurom Dalmacije imenova car Mletčanina Vicka Dandula, koji se predstavi zemlji kao otac i prijatelj. U proglasu svojem ocrta crnu politiku svoga rodnoga grada s FRANJO DRUGI. 405 tvrdom nadom, da se više nikada vratiti neće. „Država barbarska mogla vas je držati kroz toliko godina i u doba blagoga mira pogažene i sirotne. Ona je samo mogla na toli krasnom zem- ljištu pod toli ugodnim podnebjem, uzprkos svim vašim pre- krasnim duševnim darovom, voditi rat proti samoj naravi i proti zdravomu ljudskomu razumu, da po stalnoj osnovi vašu zemlju raznarodi i opustoši vaša krasna polja, da razbor vaš potre i onesposobi. Vremena tolikih nevolja nikad se više nepovratišei' Uprava zemlje imala je niknuti iz krila njezina i dođi u ruke najboljih sinova zemlje. Dandolo sabere oko sebe u Zadar pa- 1807. triotične ljude iz svih gradova, da se s njimi svjetuje u tako zvani središnji odbor. Neima sbor taj slike kakva parlamenta niti prava njegova, vec je po primjeru parižkoga upravnoga od- bora u doticaju sa pododbori svih gradova, da pronadje sve , čime bi Dalmacija mogla biti sretna. Prije svega padaju verige sa- pete od nezasitne Venecije oko trgovine dalmatinske. Građo vom povrate se prava stara, prava bez umišljenih plemidkih privilegija. Političku upravu uzme francezki upravitelj voditi iz Zadra, pošiljajuc odaslanike svoje u upravnih poslovih po zemlji. Kašnje (god. 1808.) bude zemlja razdi4jena u četiii kotara sa sielom I8O8. u Krku, Zadru, Spljetu i Kotoru. Sudbenost ovršivahu pojedini gradovi, a priziv je bio u Zadru po zakoniku francezkomu zati- ru dem nesmiljeno mletačko pravodavstvo. Za mir i red nije se više tražila pravda gdjegod u stranom svietu u smrtnom strahu, već u Zadru. Što je Francezka ved prve godine pokušala za razcvat ma- terijalni ove zemlje, toga druge europejske države krecude se polaganim korakom po starom redu i običaju nebi bile kadre niti zamisliti. Seljak dalmatinski posta vlastnikom svoje zemlje. U Spljetu učini akademiju za poljodjelstvo, obrt i trgovinu. Vje- štake iz Italiju pozovu, da upućuju narod u vrtljarstvu i poljo- djelstvu. Državnimi nagradami nastojahu promaknuti iznova sa- djenje šuma, krumpira itd. Nove tvornice podigoše i dadoše im osobite povlasti. Kazkinuše mnoge dade, da se podigne promet i trgovina, a najglavnije ceste diljem kroz Dalmaciju oni izgra- diše. Uza slobodne sajmove u gradovih, osiguraše trgovinu s Bosnom posebnim konzularskim uredom. Škole se započeše po svih gradovih na toliko, da broj srednjih učilišta od Napoleon- skih vremena do danas u Dalmaciji nije porastao. Sve to započe 406 KNJIGA DVANAESTA. plemeniti Dandulo i ostavi sebi neumrlo ime, a državi francezkoj riedku slavu, da je novopokorenu zemlju sredi i cvietu kušala dovesti. Kada je car Franjo nesretnim požunskim mirom koncem god. 1805. predao Dalmaciju Francezkoj i francezka vojska ulazila u Zadar, osta Boka kotorska sa svojom svjetoslavnom lukom u prvi mali neposjednuta. Kotorani povezani bratinstvom 1806. i prijateljstvom s Crnomgorom očijukahu od uvieka s njome, a sada joj ponude bratinsku ruku, da s njome zajedno pod zašti- tom ruskom ostanu. Zato su ruski brodovi s jonskih otoka pre- lazili pred Boku, da ju štite, a hvatali su brodove francezke na ovih stranah. Tako se primicahu Dubrovniku i svojimi ladjami izpred njega križahu. U isto vrieme posjedala je francezka vojska pod generalom Molitorom Dalmaciju. Dubrovnik se nadje izmedju vojska dviju velikih država, koje kano da će tresnuti jedna o drugu upravo na zemljištu ove slobodne republike, a težko de ovaj put prođi, da nebi streskali ovu najčastniju glavu izmedju gradova naroda hrvatskoga. Čim je francezki general u Zadar uljezao pošalje mu viede dubrovačko dva senatora, da mu preporuče slobodu svoga grada. General Molitor je medjutim naumio bio pređi preko dubrovačke zemlje u Kotor, da ga svomu carstvu pokori, zato piša konzulu francezkomu u Dubrovniku, neka mu spremi hrane za vojsku. U isto vrieme zapitaše Rusi viede, nebi li im dopustilo grad posjesti, da ga brane od Franceza i da po njem laglje obrane Boku kotorsku. U ovaj odlučni čas ostavi Dubrovnik ona opreznost, koja ga je resila kroz tolike vjekove. Viede se skupi, mnienja se \iednika razdvoje, jedna je strana htjela, da se primu Rusi, druga je svje- tovala, neka se uzdrži bezoružana neutralnost. Ova poslednja imala je vedinu glasova. Odrediše, da se ista dva senatora k ge- neralu Molitoru povrate i da ga zamole, neka ostavi u mii'u Du- brovčane, neka preko njihovih zemalja neprolazi, jer da su im Rusi i Crnogorci zaprietili, da de im zemlje poharati, čim Fran- cezi na njihovo zemljište stupe. U isto doba pošalju mnogo hrane u Ston, da stoji spremna francezkoj vojski, ako se nebi Molitor smilovao na molbe grada. Francezki general primi poslanike liepo i zada im t^Tdu vjeru, da nede prelaziti preko njihove zemlje. Veseli Dubrovčani vrate opet onu spremljenu hranu iz Stona u Dubrovnik. Rusi su medjutim križarili po dubrovačkom primorju, FRANJO DRUGI. 407 nedirajuc u grad, dapače dolaziše više puta prijateljski, da si hrane na brodove odnesu. Dubrovčani neoprezni i nemudri zaboraviše ovaj put, da Francezka nemože ostaviti junačku Crnugoru u posjedu luke ko- torske pod zaštitom najmogucnijega neprijatelja svoga cara ru- skoga, gdje bi mogla Rusija nalaziti zaštitu svega svoga bro- dovlja, a s kopna bi sa sokolovi crnogorskimi svaki čas mogli uvaliti u Dalmaciju i oteti ju Francezkoj. Za mjesec dana pri- vidnoga mira stigne 26. maja 1806. u Dubrovnik viest, da su Francezi u naglih maršovih došli preko Stona do sela Slanoga, šest milja samo daleko od Dubrovnika. Nenadanom tom viesti sve se prepadne, vlastela se u onaj čas saberu u viede. Puk za- panjen izčekivao je njihove odluke — svačije srce kazivalo, da je kucnuo poslednji čas slobodne dubrovačke republike. Viede odpravi odmah dva viednika na rusku fregatu, koja je stala izmedju Dakse i Lakruma, da obaviesti zapoviednika o svem što se sbiva, da im pomogne ako uztreba, oni da su odlučili očekivati Franceze bez odpora, ali da de ih upitati, neka im kažu, što su nakanili. Sutra (27. maja) u jutro izadje pred Dubrovnik hiljadu dvie sto Franceza pod generalom Aleksandrom Lauristonom. Pred njega stupe dva viednika, da ga pitaju, što je naumio. General izjavi želju, da ga uvedu u grad pred malo \dede, gdje de odkriti svoje nakane. Obadva senatora i konzul francezki uvedu ga u grad. Tamo izprosi, da mu dadu vina za umornu njegovu vojsku i da ga samo na jedan dan u grad puste, da mu se vojska odmori. Preko- sutra da de krenuti dalje na Kotor. Viede mu to sve dopusti, a vojska francezka uljeze u grad. Istom što Lauriston vidje svoju vojsku u gradu, ved skine krinku s lica i stane zapoviedati. Za- iska ključe svih tvrdjava dubrovačkih, odredi na vratih francezke straže. Za sedam dana skinu s grada zastavu svetoga Blaža i razvi stieg francezki. Svoju vojsku umnoži i razmjesti ju po samostanih. odakle je protjerao samostance i opatice. Od senata zaiska novaca toliko mnogo, da se moralo iz crkva srebro iz- nositi, da se od njega skuju novci, sve blagajne dakako izprazni. Onda izda proglas u ime Napoleona L, cara francezkoga i kralja talijanskoga, gdje se je reklo, da su Dubrovčani ugadjali nepri- jateljem Francezke, zato da je ona prisiljena učiniti kraj spletkam ovoga grada. U ostalom obedaje, da de štititi običaje i zakone njihove. Obedaje jošte, da de ostaviti ovaj grad u staroj slobodi, 408 KNJIGA DVANAESTA. Čim Rusi ostave Albaniju, Krf i ostale nekada mletačke otoke. Ćim je vladika crnogorski doznao, da su Francezi unišli u Du- brovnik, znao je, da je ovo samo prednja straža za navalu u Boku kotorsku, zato je uzeo paliti i žgati po zemljištu dubro- vačkom s kopna, a rusko brodovlje zatiralo je brodove grada na moru. Na kopnu postradaše i propadoše u plamenu skoro sva dubrovačka sela, a na moru svi brodovi republike, što ih je ovaj put u lukah bilo. Dubrovnik izgubi tako svoju „slobodu", slavu i bogatstvo i prestao je biti „mali Mletci" ili „Holandija*', kako ga rado nazivaju, prestaje mu ono daleko obzorje po svietu, koje ga re- silo iznad svih gradova hrvatskih. Doticaji njegovih sinova sa rukovoditelji svjetske politike kod velikih država prestaju, grad stupa u skromne odnošaje drugih manjih gradova, Dubrovnik prestaje biti znamenitom državnom osebinom. Vratimo se velikim svjetskim dogodjajem, u kojih je zavit- lana Hrvatska s cielom državom austrijskom. Car Franjo sbacio je sa svoje glave krunu njemačkoga carstva, kada je god. 1806. vedina knezova stupila pod okrilje cara francezkoga. Preko raz- valjene Pruske zagrli se Napoleon s carem ruskim u tilzitskomu 1807. miru god. 1807., te bi Francezka s Rusijom imala dieliti vlast u Europi. Kako će proči Austrija izmedju ovih dviju kolosalnih velikih vlasti europejskih, ta je briga morila bečki dvor i zapo- viedala mu, da se ozbiljno pripravi na svoju obranu. Osobito napredak Francezke u Njemačkoj i Italiji, gdje ved vazali kraljevstva stoje na uslugu francezkomu caru, pokazivaše, da se ved željezni lanac sile Francezke počimlje savijati oko Austrije. Car Franjo prihvati zato osnovu brata svoga nadvojvode Ivana, da se po svih zemljah uredi „domobranska'' vojska, gdje bi svi ljudi od osamnaeste do četrdeset i pete godine stupili pod oružje po svih zemljah i kotarih njihovih. Svake nedjelje i svetka vježbali bi se momci, a svakoga mjeseca sastale bi se povede čete na vojene A^ežbe. Oružjem bi vlada pomagala. Ljudi od četrdeset i pete do šestdeset godina ostali bi na domu takodjer oboružani, ako bi neprijatelj u njihov kraj navalio. U to ime sazva car Franjo ugarsko-hrvatski sabor najprije 1808. god. 1807., a onda opet sliedece godine, dok je od stališa iz- hodio, da za slučaj potrebe može izdati zapoviedi na palatina ugarskoga i na bana hrvatskoga, da se diže plemstvo u vojsku FRANJO DRUGI. 409 U velikom broju od dvadeset hiljada ljudi. Kada stališi sve do- zvoliše, što je kralj iskao, oprosti se on s njimi vatrenimi riečmi : ,Sva (5e Europa vidjeti, da je kralj vaš s vami jedne misli, da niti meni, niti vam nije drugo na srdcu van da svimi silami do poslednje kapi krvi našu konstituciju sačuvamo. Mi smo bili sje- dinjeni, mi smo sada sjedinjeni, mi demo ostati sjedinjeni, dokle nas smrt nerazstavi. To je mišljenje kralja, vašega otca, koji vas kao svoje sine nježno ljubi i bez prestanka de Ijubitii' Mnogim se je činilo, veli suvremeni historik, da ovaj govor kraljev zna- menuje približavajudu se buru. Silni car francezki slavio je bio sastanak s carem ruskim u Erfurtu 27. septembra ove godine, pozvao je nove kraljeve ba- varskoga, saksonskoga, wurtemberžkoga, a nije cara austrijskoga, ved je marljivo upitivao, što znače te vojne spreme u austrijskih zemljah. Obedavao je mir, ako se Austrija nebude oružala. Na proljede god. 1809. započmu medjutim kretanja francezke vojske i809. na Rajni. Austrija tražila si je badava saveznike, sama morade pođi u boj, zato ponosito veli njen proglas: „Sloboda Europe utekla se je pod zastave Austrijet' Tri vojske austrijske, jake do tri sto hiljada, razdieliše se na tri strane. U Njemačkoj predvodio je dvie sto hiljada nadvojvoda Karlo, u Italiju bude poslan nadvojvoda Ivan, uz njega je zapoAdedao hrvatsku vojsku ban Ignjat Grjulaj, a prema Poljskoj bio je na- mješten nadvojvoda Ferdinand od Este. Nadvojvoda Karlo bio je sretan i napredovao je u Bavarskoj, dok nedospje 17. aprila Na- poleon k vojski. U pet dana bijudi bitku za bitkom, najjaču kod Eckmiihla, baci Napoleon Karla prema Ceskoj svega razsuta. Za mjesec dana biti demo u Beču, mogao je slobodno razglasiti svojoj vojski. 15. maja sjedio je ved u Schonbrunnu polag Beča i snovao o razvaljenju carstva austrijanskoga. Ugrom izda pro- glas, neka se proglase slobodnimi, ali ga nisu poslušali. U Italiji bio je nadvojvoda Ivan dosta sretan proti pastorku Napoleonovu Eugenu Beauharnaisu, premda je s banom Gjulajem u slaboj slogi živio, ali kada su počeli stizati glasovi o nesredi vojske carske u Njemačkoj, dobije zapovied, da preko Kranjske i Štajerske potegne s vojskom u Ugarsku, gdje de se sdružiti s palatinom. U Hrvatskoj bio je u ovo težko vrieme učinjen banskim namjestnikom biskup zagrebački Maksimilijan Vrhovac. Preko svake naredbe samoga kralja sabra brzo i odvažno osamnaest 410 KNJIGA DVANAESTA. hiljada domohranaca. Turci surivani od bili, podpi Franceza, pro- valili u Hrvatsku, zapalili 27. aprila Cetinj grad i oko njega njekoliko sela. Prije dvadeset i tri dana bila je istom banska kon- ferencija sbog konačnoga uredjenja domobranstva, a sada banu pred Cetinj hrvatska vojska i odtisnu Turke od svojih granica. Čim su stigli tužni glasi iz Njemačke nastojaše general Napo- leonov Marmont proti vojski austrijskoj, koja je pod Petrom Kneževidem kretala i u Dalmaciju provaljivala, da joj iza ledja Turke podigne. „U ovoj pogibeljnoj situaciji — veli biskup Ma- ksimilijan Vrhovac — pokaza se patriotizam naroda hrvatskoga u najsajnijem sjaju. Nitko neklonu duhom. Sve se je natjecalo, da se narodna vojska što prije digne i što bolje obskrbi. Mnogi podjoše u vojsku, koji inače nebi bili dužni, da barem veliku potrebu sbog oficira uklone. Seljak, gradjanin, plemid natjecahu se, da bradi u Dalmaciju pomodi pruže, a kako nije državne bla- gajne niti bilo, svatko je od svoga darovao, što je god premogao, narod se u krajini listom digao, sve je hrlilo prema Vojnidu i Drežniku. Jednom riečju, čim je veda bila pogibelj, tim je žešća vatra i nastojanje, da ju sa svake strane odkloneii Od Turske i Srbije javljahu se glasovi pogibeljni, te je jedan dio vojske morao stati na granici slavonskoj. Jedan odjel hrvatske obrane predje s krajine u Kranjsku na pomod od Franceza. Odvažna i umna radnja biskupa Vrbovca razsu se ved mje- seca maja, kada je počela uzmicati austrijska vojska iz Italije. Vojska iz Dalmacije morade uzmaknuti, a general Marmont je uz primorje napredovao, da se s francezkom vojskom iz Italije sjedini. Hrvatskoj obrani osta pazka na Marmonta, jer je on sam razgla- sivao, da ce preko Hrvatske provaliti u Ugarsku. General Marmont je čekao glasove iz Beča o napredku carevu, a biskup Vrhovac ne manje, sve je tamo uprlo oči iz Hrvatske, jer se na onih bojištih riešavala sudbina Hrvatske. Prvi veseli glasi dodjoše o slavnoj i sretnoj bitci 21. maja kod Asperna. Napoleon prvi put težko poražen, bio bi jamačno nastradao, da ga nije austrijska vojska u miru pustila preko šest nedjelja, dok mu je toliko vojske došlo, da je mogao kod Wa grama 5. i 6. jula hametom poturi austrijsku vojsku. Badava je general barun Petar Kneževid na- predovao s hrvatskom vojskom u Dalmaciji ovoga cieloga mjeseca. Osvojio je bio za malo dana Ostrovicu, Skradin, Šibenik, Trogu* ! i opasao tvrdju kninsku i zadarsku. 12. je jula bilo ved podpisano FRANJO DRUGI. 411 primirje u Z n a i m u , a 17. oktobra mir u carskom dvorcu S c h o n- brunini. Austrija plada sto milijuna ratne odštete i gubi tredinu svoga zemljišta. Sva Hrvatska na desnoj obali Save od Jasenovca do jadranskoga mora pade pod Francezku. Čim je vede prije bilo oduševljenje za obranu od Franceza, tim vedom bjesnodom uzkipi sad narod hrvatski s obe obale Save, kada se je vidio ovako raz- kidan na dvie pole. Najviše ih je bolilo, kada im je kralj oglasio mir, te izrekao, da je morao „njihovu zemlju žrtvovati za korist sve- ukupne svoje monarkijei' Dosta glasno oni odgovaraju: „dakle ta monarkija je moloh, koji našu djecu jedei' Prava se ogorčenost po- rodi, kada je kralj na predstavku županije zagrebačke odgovorio, isio. da samo na kralja spada, što je ovu polu Hrvatske odstupio. Dobro su poznavali Francezi ova gorka osjedanja Hrvatske. Prejasan nam je zato glasnik proglas Napoleona, koga je sad izdao na nove podanike Hrvate s onu stranu Save. Isti glasi doslovce: „Hrvati! Ja spoznajem nevolje, koje je šiba rata vašoj zemlji utis- nula. Vaša me žalostna sudbina tim više dira, što poznajem vaš narodni značaj, koji je sav u ljubavi domovine i viernosti prema vladaru; priznajem i znadem, da je vašemu padu pomoglo upravo vaše sveobde oduševljenje za blagobit austrijske monarkije, koja se je radovala vašoj sliepoj privrženosti. Vi ste pali žrtvom vaše prijašnje vlade, ali s vami i njena najjača podpora, na kojoj se je dugo vremena uzdržavala njezina trošna vladalačka sgrada. Vašim padom pala je i ona koprena, što ju je austrijska vlada pred vašim očima savijala, pogled vaš dostigava onaj cilj, komu ste vi odlučeni bili, vi vidite i spoznajete one vlade dobrotu i pravičnost, s kojom su vas znali n san uljuljati. Austrija vas je vodila daleko od vaše domovine, vi ostaviste spokojno vaše žene i djecu kod kude, uzdajudi se u njenu zaštitu ; svoju krv na potoke prolievaste u stranom svietu za njezino dobro, za koje ste vi više radili nego li sami za sebe. Koli silno mora da je vaše udivljenje, koli neopisiva vaša bol, kada se vratiste brazgotinami, dapače krvaredimi ranami, umo- reni od tegobnoga rata k vašim nesretnim o])iteljim, a nje na- djoste, gdje se s gladju i nevoljom bore. Uzprkos vašemu ju- uačtvu izpao je ovaj rat zlo za Austriju, ona niti u ovom slu- čaju nije odustala od starih svojih načela, te je odstupom vaše domovine gledala osigurati sebi svoje njemačke pokrajine. 412 KNJIGA DVANAESTA. Utješite se, božja je providnost meni dala, da satrem ovo jadno djelo i ovu zlobnu politiku. Ja mogu, ja i hodu brzu i trajnu pomod donesti vašim bezkrajnim bolim, ja du vas od- maknuti od ruba propasti, na koji vas dovedoše, da vi niti ne- opaziste, ja du biti vaš spasitelj. Nevodi me k vam pohlepa za zlatom i novimi zemljami, ja ištem vaša srdca, koja bi rad osvojiti kao najdražu mi drago- cjenost. Moje vojske nedolaze k vam kao neprijatelji, ved kao prijatelji i zaštitnici vaše napuštene i izsisane zemlje, oni de s vami u bratinskom vezu dizati sredu i blagostanje, koje vam nosi nova krepka vlada, što je zanemarila prošla pospana vlada- vina, te de vam modi osigurati trajni i vječni užitak. Pouzdajte se u boga i u mene, komu ste predani, zadržite vaš značaj , kojim ste si pribavili poštovanje Europe i stekli moju naklonost, budite mirni, poslušni, vjerni i uztrajni, ja du na vas obratiti svoju otčinsku brigu, kojom vladam sa narodi osobitim načinom, pokazati du vam za malo, da niste dobili samo vladara ved podjedno brižnoga otcai' Proglas Napoleonov nastojao je potresti one žice, s kojih je najjače odjekivala ona bol Hrvata, da zemlju njihovu nepre- dobljenu od neprijatelja s tolikimi žrtvami branjenu sada tudjin posieda. U predstavci na kralja vele stališi hrvatski, da su za- brinuti za budućnost svoje domovine, „kada vide gdje se raz- siecaju naravske veze izmedju njih i brade njihovet' Oni se boje, da je ovaj mir samo primirje, boje se i za preostali dio domo- vine, što je jošte ostao pod kraljem, da de skoro pripasti Fran- cezkoj, boje se i unapried prosvjeduju proti tomu, da nebi kralj ove zemlje odtrgnuo od Hrvatske, kada ih opet predobije, boje se, da de potomkom svojim ostaviti okrnjenu domovinu bez prava i ustava, koji su im svetom obvezom dužni čitav i neokaljan ostaviti. Lasno uz ove jade razumijemo, kako je bolno vriedjalo stališe hrvatske, kada je kralj (U. novembra god. 1809.) iskao, neka svoju liepo uredjenu vojsku od prošloga rata i dalje uzdr- žavaju, da ih to nede puno stajati, a državi da de puno koristiti. Stališi to svetčano odbijaju, da neizazovu skrajnjega razsula svoje domovine, neprijatelj da bi njihovo oružanje opažao, pak bi mogao navaliti jošte na ove ostanke i nastao bi strašni slučaj, da brada proti bradi vojuju na zator nesretne domovine, zašto bi si pravom pripravili prokletstvo najdaljega svoga potomstva. FRANJO DRUGI. 413 III Napoleon osnova od Hrvatske do mora, Dalmacije, Istre i Kranjske kraljevstvo Iliriju i postavi maršala Augusta Marmonta s pridievkom „duc de Raguse" za podkralja ove zemlje. Novo kraljevstvo imalo je biti zaštita Italiji i Francezkoj od Austrije, kako svjedoči rieč Napoleonova : „Ilirija je straža postav- ljena pred vrata Beč at' Marmont dobije velike vlasti. Samo je s ministri financija i rata imao obciti, a u drugih poslovih bio je samostalan. Car mu je dao zapovied, neka čini kako naj- bolje znade. Činovničtvo ostavi, samo zaište prisegu caru fran- cezkomu. Marmont je značajem svojim ures francezke vojske. Bio je caru vjeran i oduševljen za njegovu slavu, te nije bio podli laskavac, niti surovi satrap, ved čovjek na svaku ruku odličan. Premda je od mladih dana sreću i časti u ratu sticao, nije zaboravio blagotvornih mirovnih poslova, osjećao je slasti nauka i umjetnosti. On se pokaza genialnim organizatorom uprave, nije vladao silom bajoneta, već je Ijubezljivošću svojom i pra- vednostju osvojio srdca svojih podanika, branio ih od samosilnosti careve, zagovarao njihovu „naklonost prema kući austrijskoj", jer da su to baštinili od djedova svojih. Mir i red u zemlji uvesti, bila mu je prva zadaća. Dalmaciju bio je svu podigao barun Knežević, a maršal Marmont ju sada opet smiri. S Turci je prije prijateljevao, dok je trebalo neprilike stvarati hrvatskoj vojski, sada ih je trebalo oštrim i odvažnim po- stupkom podučiti, da je ovo zemlja cara francezkoga, s kojom moraju živiti u miru i prijateljstvu. On ih nauči i svoje ime po- štovati, te je dugo vremena u uspomeni Turaka značilo strašna čovjeka, kao štogod ga spomeni seljaka hrvatskih i slovenskih predstavljaju velika i pravedna. Uz maršala Marmonta bio je generalni intendant za vrhovnu upravu i sudstvo. Naslov mu pokazuje, da je bio član vojničke vlade. Njega je zapala težka zadaća, da smogne novaca za dva- deset i četiri bataljuna vojske u Iliriji, za utvrdu gradova i za upravu. Po onom starom ratnom načelu, da se vojska sama ima hraniti, imala je Ilirija smoći novaca za cielu tu vojsku. Narod je bio od velikih ratova iznemogao, opet je morao smoći izrav- nimi i neizravnimi daćami do deset milijuna na godinu. Promet na jadranskom moru s Italijom dopusti Napoleon Iliriji i proti 414 KNJIGA DVANAESTA. svomu kontinentalnomu sistemu, u koji je inače sapinjao svu ^ Europu. S Turskom dapače uredi, da znatni proizvodi teku preko Ilirije u Italiju i Francezku, odakle je ovo mlado kraljevstvo znamenitu korist crpilo. Carinom nastojahu Francezi podiči do- maču industriju proti istoj talijanskoj i francezkoj, a samo se sobom razumieva i proti austrijskoj. Da zemlje ove od lošega austrij- skoga papirnatoga novca nepostradaju, sbaci mu umah Marmont vriednost najprije za jednu četvrtinu (1. januara god. 1810.) a za tri mjeseca izbaci ga sasvim, te je spasio povjerene sebi zemlje od strašnoga bankrota, kojim su nastradali podanici austrijski. Ilirija se je smatrala vojničkom zemljom, zato je bila razdie- Ijena u dvije divizije. Jedna je imala sielo u Ljubljani, druga u Zadru. Hrvatska je na polak spadala k jednoj na polak opet drugoj. Krasni ovaj narod sposoban za vojsku kako malo koji milio se maršalu fi-ancezkomu. On se je rado brinuo i za izslu- žene častnike hrvatske i za vojnu čast hrvatskih vojnika. Kada im je doduše uzeo austrijske medalje, kojimi su se mnogi dičili, dao im je ipak svakomu krst francezke počastne legije, „da vrati junakom počastni znak, što su si ga svojom krvlju zaslu- žilii' Divizije dielile su se na okružja, svakomu na čelu intendant. U Hrvatskoj i Dalmaciji bila su siela njihova u Karlovcu, Rieci. Gospiću, Zadru, Dubrovniku i Kotoru. Zakon je bio dakako fran- cezki, uredovalo se ipak i hrvatski, a kadgod su dopuštaK Fran- cezi i latinski. Sudbenost bila je po „Code Napoleon" mnogo blaža, nego što je prije bila. Osobitu važnost steče policija, koja je imala izpitivati javno mnienje (esprit public). Točno se je pazilo, tko prolazi i dolazi u Iliriju, zato je trebala skrbiti svaka obćina. Neumrlo ime ostavila si je uprava u puku svojom izvanrednom brigom za javnu sigurnost. Razbojničke čete izbrisa Marmont sa lica zemlje Ilirije, vješajući krivce nesmiljeno uz javne puteve i ceste. Uzdisanje zahvalnoga naroda čulo se je dugo vremena jošte iza vladavine njegove, što je zemlju od te kuge oslobodio. Crkvene poslove uzela je vlada pod zakone i običaje francezke. Samostani pretrpiše većih udaraca, nego što im Josip II. zadade, jer je vlada sve prosvjetne stvari gledala s\'jetovnim Ijudem stis- nuti u ruke. Sva Hrvatska preko Save imala je spasti pod senj- skoga biskupa Ivana Ježića, dobroga prijatelja Francezke i počast- noga legionara, da biskup zagrebački izgubi svu vlast s onu stranu FRANJO DRUGI. 415 Save i da naroda nebiini. Crkvi je otet nadzor nad pučkom školom, te predan u ruke svjetovne upravne oblasti. Katekizam dokinuše i uvedoše „katolički i državni katekizam carstva fi-ancezkogat' Smjelost i odvažnost vlade, koja je nikla iz velike revolucije vidje se osobito u školstvu i prosvjeti. Odmah prve godine izadju gotovi zakoni za sveukupnu narodnu prosvietu (4. jula god. 1810.). Pučku školu osnovaše na temelju samoga narodnoga jezika za mužku djecu po svih mjestih, a za žensku po svih okružjih. Dvadeset i pet gimnazija imalo se skrbiti za višje obrazovanje, koje se dovršivalo u dva zavoda s universitetskim značajem u Ljubljani i Zadru. U ta dva grada namjestiše škole za obrtnost i umjetnost. Hrvatske su gimnazije bile : u Rieci, Senju, Karlovcu, Skradinu, Trogiru, Šibeniku, Spljetu, Krku, Hvaru, Zadru, Ma- karskoj, Dubrovniku i u Kotoru. Liceji ili više gimnazije bile su na hrvatskoj zemlji u Kopru, Rieci, Zadru, Karlovcu i Dubrovniku. Malo je bilo ljudi sposobnih u nas, da zadovolje ovim obilnim prosvjetnim darovom vladinim, tim manje, što se je iskalo znanje francezkoga jezika , koji je postajao državni za sve podanike Ilirije. Osobiti čar toga jezika, veličina naroda njegova i slava njihova cara bila je doskora tako obladala premnogimi podanici, da bi bila i ta neprilika prestala. Da je njemački jezik ikada toliko napredovao, koliko je za ovo kratko vrieme francezki, danas bi barem sva krajina hrvatska njemački razgovarala. Narodnomu jeziku dala je vlada odličan položaj u svojem listu najprije u Zadru god. 1806. u „Dalmati% a kašnje u Ljubljani u ,Telegraphe-u", jer je dala pisati ua hrvatskom i slovenskom jeziku. Nismo bili u prilici, da ma i jedan broj jednoga ili dru- goga lista u ruke dobijemo, no crpimo po drugih, da je u listu ljubljanskom bila razprava i o narodnih hrvatskih pjesmah. Pobuda za književnost hrvatsku i slovensku nikla je iz ove dobe. Pjesnik Vodnik je procvao i izrekao znamenite rieči: „Napoleon reče — Ili- rija vstan — "u pjesmi štampanoj u službenom listu. Čar staroga klasičnoga imena danoga ovomu kraljevstvu prosieva cielu pjesmu, završujuču velikom emfasom : „Ilirija v srdcu Europe leži — Ilirija prsten Europin bo." Idea je pala, samo što je u prvom cvietu ugušena, dok nebude opet novim silnijira duhom oživljena i pomladjena. Kako su se prema Iliriji vladali Hrvati s ovu stranu Save, g^j^ je jošte stala po starom običaju i zakonu majka domovina ? 416 KNJIGA DVANAESTA. To nas najprije zanima. Da im je zemlja opet u novom obliku razkidana, na to su mogli Hrvati, vikli takvu razkidanju, ostati bezdutni, jer neima generacije u nas ved od njekoliko vjekova, koja nebi bila ma kakvo razkidanje domovine doživila. Nije im sramota, što su osjedali svoju podpunu narodnu nemoć prema velikanskoj sili francezkoj, koja je sjela u dobroj polovici njihove zemlje. Oči svoje upirahu u Beč, nebi li im odanle sunce srede sievnulo. Prvi se traci javljahu, kada je Napoleon zaprosio i dobio za ženu kder cara Franje Mariju Louizu (7. februara godine 1810.). Svi su se narodi Franjini nadali, da de veliki car, zet njegov, sada u znak rodbinskoga prijateljstva pustiti mu zemlje u po- slednjem ratu preotete. Svi su se u nadi prevarili, sam car Franjo najviše. Dao je svoju kder za. zalog mira svojoj državi i cieloj Europi, a ved prigodom udaje zabrani Napoleon Mariji Louizi, da se odreče po zakonih svoje kude svih prava na državu austrij- sku. Ved sada bio je strah cara Franju, da de Napoleon iz ove ženitbe prvom prigodom iskati svoje pravo na austrijske zemlje. Austriji nepreosta drugo, nego da pazi na stanovnike Ilirije, da joj se posvema neotudje. Svako kretanje stanovničtva, svaku novotu uprave uze motriti policija austrijska, koja je od početka vladavine Franjine procvala i razgranala se po svih zemljah. U Zagrebu bje namješten glavni policajni ured, na čelu mu bijaše fratar Dorotid, rodom Dalmatinac, čovjek okretan i odvažan. On je pred generalom Kneževidem išao u Dalmaciju i pobunio bio narod; u Zagrebu je nakanio bio izdavati novine, da njimi osvaja narod preko Save opet za vladu austrijsku, i svaki čas ga vidjamo na putu, dakako u različitom obliku. Austrija se htjede osobito nasloniti na svedenstvo, zato je iskalo bečko ministarstvo biskupa Vrbovca, neka se on stavi na čelo i učini osnovu, kako de Hrvate preko Save predobivati i opet podanike s ove strane Save občuvati. Biskup Vrhovac odbije taj zahtjev, da bi on sam rukovodio policiju, ali obeda svoju pomod. Da francezki upliv Save nepredje, zato se je učinilo sve mogude. Listovi se redovito otvarahu sa svom tajnom , što su si pisali Hrvati s obiju obala. Istoj trgovini sa solju iz primorja i žitnoj iz Banata u primorje nastojahu postaviti medje i granice. Mnogo je ljudi povrvilo po Hrvatskoj, da paze i bdiju, kako se tko vlada. Osobito se uzrujaše u 1811. Beču, kada je početkom god. 1811. maršal Marmont izabrao depu- FRANJO DRUGI. 417 taciju iz ciele Ilirije, da ode pozdraviti cara u Pariz, da sjaj carskoga priestolja i Pariza nove podanike obsjeni, jer dosada samo pomućene pojmove imadu o veličini Francezke. Osobito se tilde iztaknuše zastupnici bivše krajine. Oni izjaviše: „da je po- žaliti bilo sudbinu krajine pod austrijskom vladom, da će ova zemlja biti samo time odštecena, ako dobije konstituciju poput drugih zemalja francezkoga carstva, da valja osvojiti duh susjednih austrijskih Hrvata, da se opet obnovi stari ilirski narodi' Austrijska vlada znala je nadi puteva, da se ovim Ijudem pogrozi , neka paze što de od njih biti, kada se opet pod Austriju povrate. Briga austrijska za Iliriju jenjala je, čim se je više približavao onaj strašni čas, gdje de prasnuti financije austrijske u velikom državnom bankrotu. Da se podignu velike vojske i da se poslije rata uzdrže, izdala je država do dvie hiljade milijuna banknota. Papir je provrvio svimi zemljami, bilo ga je previše, zato mu je stala ciena padati. Ciena robi uzela rasti. Jedan vol stajao je do hiljade forinti, lakat sukna do sto, jedne čizme osamdeset fo- rinti. U inozemstvu izgube banknote svoju vriednost. Car Franjo je želio, da spasi svoju državu od bankrota. Nije mogao. Svim uredom u svojih zemljah izda zapovied, koja se je imala otvoriti u devet sati 15. marta 1811. Sveobde sgražanje razprostre se po svih zemljah, kada vidiše, da svaki čovjek gubi četiri petine svoga imetka. Banknote dobiju cienu od jedne petine dosadanje vriednosti. Nu Hrvatsku potirahu još i vedi jadi, nego li druge zemlje. Polovica im je zemlje pod Francezi. Tko je imao posjeda preko Save, pak si je htio svoj vlastiti proizvod ovamo dovesti, morao je platiti, kao da ga je gdjegod kupio. Takov proizvod onda u trgovinu dati, bilo je gotovo nemogude. Mnogi ljudi spadoše upravo na prosjački štap, zaklade za izučanje mladeži konfisci- V rala je tamo francezka vlada, ovdje bankrotom propadoše. Sto je država vojske ovdje uzdržavala za sigurnost proti Francezom, to je nije pladala. Sam zagrebački biskup Vrhovac javi dvoru, kako je to žalostno, da država neštiti autoriteta, narodu na ve- liki teret postavila vojske, te su provale, kradje i nasilja od vojske na dnevnom redu. Neka se nečudi, što ima toliko vike proti državi. Biskup misli, da se ipak netreba bojati „za naš hrvatski narod, koji je od vjekova u najznameni- tijih trve nj ih izmedj u priestolja i stališa uviek bio {Smičiklaa : Povjeat hrvatska. II-) ^ • 418 KNJIGA DVANA.ESTA. UZ kralja i t i m e p ii n o fl o p r i n e o j a v n o m u r e d u i k r a- 1 j e V s k 0 m u ugled u'/ sto je ovogodišnji sabor hrvatsko-ugarski učinio, kojem su hrvatski odaslanici odnesli oštre pritužbe na kraljevu vladu, gotovo nije vriedno spominjati, jer je kroz deset mjeseci saborovao bez ikakva uspjeha. Kralj je ostao pri svojem državnom sustavu, kojega je započeo izvoditi knez Kliment Lotar Metternich kao ministar vanjskih posala i kraljeve kuće. Preko županija stane vlada bečka vladati sa zemljom i pobirati vojsku i poreze. 1812. Veliki svjetski dogodjaji prodrmaše opet god. 1812. svu Europu i donesoše u povodu nove odnošaje našoj hrvatskoj domovini. Veliki car francezki Fazkrstio se sa svojim saveznikom carem ruskim i zaratio se na život i smrt. Pol milijuna vojska svih na- roda kretalo je na zimu u Rusiju, da satru sjevernoga kolosa. Austrija morala je takodjer postaviti vojsku. Odkad Europa stoji i spomen historije u njoj, nije jedan car tolike vojske vodio na svoga neprijatelja. Rusija uzmicaše u svoje ledom pokrite rav- nice, zapali svetu Moskvu i dovede tako najprije na uzmak sve- možnoga do sada cara Francezke, te istom na biegu razlomi i raztreska njegovu vojsku od malone ciele Europe. Napoleon sretno pobjegne u Pariz. 1813. Sliedede godine savijaju se oko ruskoga cara kraljevi i kne- zovi Njemačke i car austrijski. Xapokon odluči sreća u velikoj bitci, gdje su skoro svi narodi europejski postavili na bojno polje srčiku snage, na poljanah Lipskih pobjede saveznici Napoleona od 15 — 18. oktobra 1813. i namjere s pobjedonosnim i vojskami svo- jimi preko Rajne u Francezku, u srdce zemlje u priestolnicu Pariz, da dadu ovoj zemlji kralja, i da za uvieke zatru sjeme revolucije, koja je stari red tako poremetila. Dok su se ovim novim okretom europejskih odnošaja povr- nule sile europejskim vlastim i Francezka podliegala koaliciji, dotle je bilo lasno austrijskoj vojski provaliti u Iliriju i pokoriti svu zemlju svojoj vlasti, jer je osim straže sigurnosti na malo mjesta vojske bilo. Na 19. augusta započme vojna. General barun Ivan Hiller i podmaršal Pavao Radivojevič pozivaju svagdje na pri- segu caru austrijanskomu. 14. oktobra proglasi ved general baron Krsto Lattermann, da u ime carevo preuzima upravu 1814. ilirskih provincija. U Dalmaciji nastavlja se tečajem sliedece godine borba i završuje se osvojenjem ciele zemlje. FRANJO DRUGI. 419 Veliko oduševljenje naroda, što se opet sastaje s bradom, po- moglo je takodjer, da austrijska vojska u francezkoj Hrvatskoj pravo rekud niti ratovala nije, i bez kapi krvi pala je opet sva zemlja do mora pod cara. Tim je veća ogorčenost zavladala po cielom narodu, kada je austrijska vlada s dobivenimizemljami odre- dila, kako nitko niti u snu nije slutio. Ona uredi opet krajinu kako je i prvo bila na regimente. Sto je zemlje bilo pod banom, to razdieli na dva okružja riečko i karlovačko s njemačkim uredovnim jezikom, sa zakonom austrijskim i pokori sve pod vladu u Ljub- - Ijani, a medjutim tako zvani „ Provisorisches Gouvernement in Civil- Kroatien" dobi za kraljevskoga povjerenika grofa Franju Sauraua. Hrvatske županije mole kralja, neka vrati kraljevstvu opet bracu, kojih nije neprijatelj osvojio, ved mu ih je kralj za spas ciele svoje države dao. Hrvati spremiše poslanstvo kralju, vodio bi ga biskup Vrhovac ; nu ban Ignjat Gjulaj javi biskupu, da ih kralj nede primiti. Dapače novu prisegu iskao je kralj od novih podanika. Isti biskup Vrhovac bude pozvan od kraljeva namjestnika generala Lat- termana neka dodje u Karlovac, da položi kao biskup prekosav- skih strana prisegu „carstvu austrijanskomui' Biskup je morao moliti samoga kralja, neka ga rieši te sramote, da iznova prisegu viernosti polaže. Nezaboravi vriedni biskup spomenuti kralja, kako je god. 1809. obećao, da de vratiti ove zemlje Hrvatskoj, čim ih opet predobije. 24. jula god. 1814. sastane se u Karlovcu sve plemstvo hrvatsko prekosavsko, pozvano od kraljeva namjestnika na novu prisegu, gdje bi se zavjerili: „i austrijanskoga carstva sredupro- micatii' „Mi neznamo zakona austrijanskoga", vele sabrani ple- midi. Od 323 prisutnih glasovahu samo trojica za ovu prisegu. U jaučnoj predstavi obrati se plemstvo na kralja, neka ih sdruži s bradom njihovom i rieši njemačke uprave. Spominju kralja, kako nisu oni krivi, što su bili žrtva ciele austrijske monarkije. „Pucaju nam" — vele — od tuge srdca naša, što mi najČišdi potomci onih Hrvata, koji god. 648. ovu zemlju posjedoše, mi potomci, koji više od hiljadu godina sačinjavasmo slobodno kra- ljevstvo, mi koji smo morali dati naša dobra za krajinu i za sigurnost zemalja vašega veličanstva, mi koji smo u grčkih, mletačkih i turskih ratovih toliko pretrpili i vedi dio našega kraljevstva za spas drugih zemalja izgubili, mi koji smo po- svedenoj kudi vašega veličanstva u toliko odlučnih prilika nepo- 420 KNJIGA DVANAESTA. kolebivu viernost posvjedočili, sada se nalazimo poslije tolikih djela otaca naših i naše izražene viernosti na rubu propasti, doskora odtrgnuti od brace i roda svoga, da doskora isto ime naroda, domovine, jezik i običaje izgubimo, — nam se neotimlje milost ved prava našai' 1S15. Jasan odgovor na ovu cviledu žaobu stigne početkom g. 1815. 1. februara odstupiše sve prijašnje vlasti i nastupiše nove po gra- dovih i kotarih. Njemački jezik bude kod uprave i sudstva službeni, a Hrvatska preko Save bačena je bezobirce definitivno pod ljub- ljansku vladu. Bilo je dosta ljudi na onih stranah, koji su služili redom tri vlade : najprije bansku, onda napoleonsku, sada austri- jansku. Vjera u nestalnost vladavine pomagala je nevjeru u sredu domovine. Bezznačajnosti otvarahu se širom vrata i kod gradjan- stva i kod službenika državnih višega i nižega reda. Pouzdanje u snagu naroda, kao da je izčezlo za uvieke iz Hrvatske. IV. Ovako razderana Hrvatska u srdcu i na narodnom svom tielu dočeka znameniti bečki kongres god. 1815., koji je postavljao novi red u odnošajih svih europejskih država. Kongres je imao za- dadu, da iza dugotrajnih ratova pomućene i razorene odnošaje tako uredi, da novim državnim pravom osigura priestolja kraljeva i ugodi pravom pojedinih naroda. Knezovi, kraljevi i carevi Europe na- djoše se zato u Beču na okupu sa svojimi diplomati. Strah od revolucije i njezinih idea, da opet nepočme razaranje europej- skih država, prevlada ovaj odlični sbor tako jako, da je u mjesto brige o pravih vladara i naroda uzeo se samo o tom skrbiti, kako de najbolje vladari za uvieke ugasnuti svaku i najmanju tinjajudu jošte iskru revolucije. Načelo legitimiteta kraljevskih vladajudih rodova postaviše kao sunce nad obzorje ciele Europe, da svuda jednako svieti. Od kralja de dolaziti milosti i zakoni njegovim narodom. Knezon, koji su obedavanjem slobode svoje narode oduševili za borbu na život i smrt, sada zaboraviše na obedanja u nevolji dana. Oni svoje rieči doduše neopozvaše, ved samo radiše inako, nego što su obedali. Austrijsku politiku vodio je mogudi knez Metternich, jedan od prvih glava svega kongresa. On dovede državu austrijsku sbog vječne sigurnosti vladalačkih prava, i da joj priskrbi što vedi FRANJO DRUGI. 421 glas u Europi, u novi savez s Ruskom i Pruskom u tako zvanu .svetu aliancijut' Odnošaji ovih knezova imadu se osnivati na načelili kršćanske ljubavi i bratinstva, po čem su se dužni pomagati, kao da su članovi jedne te iste familije, oni se smatraju prema svojim narodom kano punomoćnici providnosti, koji imadu podane si od boga narode otčinskom neograničenom vlašdu vla- dati. 0 pravih pojedinih naroda vladari u tom znamenitom spisu ništa nespominju. Sveta aliancija razkrili reakciju nad cielom Europom kroz sve ovo vrieme, što čemo mi jošte pripoviedati po vješti hrvatske. Nesreća je za narod hrvatski, što ih nije ovaj sveobči vladni sustav zatekao, nećemo reći pripravnimi, kao što su bili Niemci, kojim je književnost u cviet dolazila, već niti toliko, koliko su Magjari spremili pjesnika i književnika, da ih tješe u težkih danih narodnoga života. Njekoliko naših mladih Ijudih živućih na naukah u Beču i videćih razplamćenu mladost njemačku za svoj jezik i narodnost, hvata se u kolo, da si narod uzbude. Mladić Gjuro Sporer pokuša god. 1814., da izdaje u Beču „Ilirske no- vine", ali nije dobio niti toliko predbrojnika, da prvi broj izadje. Sto su u domovini dva tri svećenika pisala, to nije bila knji- ževnost naroda, već knjižice za njeke najveće potrebe puka. Od svjetovnih ljudi nelma jednoga, da pero zamoči na narodnom jeziku. Nije to čudo, kada se uvaži žalostna istina, da je isti pojam 0 narodu i njegovih osebnostih bio pomućen u glavah plemstva hrvatskoga. Oni se rado zovu plemići ugarski, znadu i brane svoja osebujna prava hrvatska, pak se kreću bez pre- stanka u tom jedinom kaosu, iz koga nije mogla niknuti nova velika idea : da nepostoji samo kraljevstvo hrvatsko, već i narod i preko granica kraljevstva. Zato je bilo lahko absolutističnoj bečkoj vladi vladati u Hrvatskoj, a tim veća je tmina pokrivala našu domovinu. Bečka vlada uvede za sve svoje zemlje oštar policajni sistem. Glasoviti grof Sedlnicki uzme vladati god. 1817. jednako nad 1817, svimi zemljami. Cielo carstvo bude zatvoreno prema inozemstvu. Na vanjska sveučilišta nije smjela mladež polaziti, knjige i ča- sopisi prelaziše preko iMiku policije svim podanikom austrijskim, putovanja u inozemstvo stala su pod oštrim nadzorom države. Što se je u državi štampalo, to je najprije prošlo kroz šibe pre- oštre cenzure, knjige za škole sama je država propisivala. Da 422 KNJIGA DVANAESTA. nitko niti živim glasom neproslovljiije pogubnih rieči protivnih državnomu sustavu, zato se skrbiše čete tajnih uhoda pladenih od bečke vlade. Predstojnik policije grof Sedlnicki nije imao pravo uticati u poslove ugarske i hrvatske, nije niti uticao sam glavom, ved se za- krivao za kralja. U kraljevo ime izlaziše naredbe na oblasti u zemlji, samo je tajna policija dobivala naputke i dopisivala neposredno s bečkom najvišom policajnom oblasti. Županije su mnogo puta ovako ve naredbe samoga kralja „s poštovanjem ad acta" po- stavljale, obračale se na kralja, molile polakšice, ali opet od njega nisu dobile odgovora, a ako su ga dobile, onda je riedko prošlo bez prietnje: da de im kralj poslati povjerenike s oru- žanom silom, da u županiji učini red. Kraljeva vlada nije se ipak htjela pokazivati, da je prkosljiva samosilnica. Svagda bi naglasivala otčinsku brigu kraljevu za sredu i napredak njegovih podanika. Vlada je tražila ukrotiti županije najprije time, što je stis- nula sve plaćenike županijske, da moraju boraviti u sielu župa- nije. Time su kraljevi povjerenici ili veliki župani mogli svaki čas sabrati malu skupštinu županijsku. Dosta je bilo, da u nju dodju svi činovnici i da čuju i primu zapoviedi kraljeve. Kada su se županije tomu opirale, da sami činovnici odlučuju najvaž- nije stvari tičude se županija, prihvati vlada jedno sredstvo do- sada neprokušano, ali dosta pogibeljno. Njezine pristaše spuste se u najniže slojeve puka, medju seljačke plemiće i njih izvedu u županijske skupštine. Do sada su seljaci plemidi jednoselci samo svake trede godine prigodom restauracije županijske imali svoju važnost izmedju boredih se stranaka. Kada se je to svršilo, 1819. onda su otišli kudi. Sada im dade vlada (16. februara 1819.) glas u svih pitanjih. Činovnici visedi svojom sudbinom o milosti velikoga župana, takmiše se, da za vladine predloge seljačke čete organiziraju, te je upliv vlade danomice rastao. Plemstvu i vi- sokoj gospodi omrznulo je time polaziti u skupštine, te je tako zvana stara konstitucija postala formula, iz koje je vlada izvo- dila što je htjela. Ovomu napredku vlade pomagala je osobito nevolja u na- rodu, što je biesnila njekoliko godina. Grozni glad pritiskao je narod u Hrvatskoj od god. 1816 — 1819. Pripoviedaju suvreme- nici, da je jedan vagan pšenice tih godina bio u cieni do se- FRANJO DRUGI. 423 đamdeset forinti. U njekih krajevih, kamo nije bilo sgodnih pu- te va. umirali su ljudi od gladi. Vlada je mjestimice pomogla na- rodu obaljenjem carine i gradjenjem puteva i stekla si njegovu zahvalnost. Vlada je dovela županije u takov nizki mulj, da im je sve znamenovanje u državnom životu propalo. Medjutim je bečki dvor vojevao sretno god. 1820 — 21. proti 1830. pobunjenoj Italiji i stekao si ugleda kod saveznika svojih i osigurao si je prijateljstvo velikoga ruskoga cara. Obale svoje jadran- skoga mora mislio je. da su sasma osigurane, da ih netreba sve držati pod vladom centralnom, odkada je Italija primirena, zato iza mnogih molba dobije Hrvatska god. 1822. opet svoju domo- 18Z2. vinu preko Save s majkom zemljom ujedinjenu. Hrvati veseli izaberu deputaciju k caru u Veroni, koji se je onda tamo s ruskim carem desio. Do trideset njih, biskupa, velikaša i plemida prodju tamo na klasićko zemljište Italije, da se svomu kralju poklone i zahvale. Odsjedši u palači grofa Jerolima Ortia, dobiše sjajnu audienciju. Kralj ih dade dovesti na svojih dvorskih kočijah i izpratiti počast- nom stražom. „Sva je Verona izašla — vele sami poslanici — na ulicu i prozore, da vide sjajnu hrvatsku deputacijut' Kralj ih primi sjeded na priestolju i sam ih upozori, neka se idu pokloniti ruskomu caru, koji im na pozdrav bana Gjulaja srdačno odgovori. Veselje sbog dobivene zemlje neizmjerno je u Hrvatskoj. Ciela jedna generacija, koja je tu nevolju odživila i kraj joj doživila, suznim se očima toga spominjala. Magjari su se poslije dviju decenija rado hvalili, da su oni to Hrvatom pribavili, a njihovi sliepi pristaše navodili su pomoć njihovu poslije dvadeset godina za razlog, da je Hrvatska bez Ugarske ništa, te joj se mora bez- uvjetno podati, da nikada nebi bile obadvie pole ujedinjene, da nije bilo pomodi od Ugarske. Bečki dvor u ratu talijanskom gaseći bunu, bio se je uvalio u nove neizmjerno troškove i dugove, zato je gledao, da iz svojih zemalja povećanjem daća opet izadje na čistinu. U Ugarskoj nije bilo sabora, jer ga nehtjedoše sazivati, a bez sabora težko je bilo povećavati daće. Dvor se ipak domisli, da bi preko županija mogao izvaditi nove povećane daće. Neopisiva uzrujanost raz- valja se cielom zemljom po svih županijah, kada dodjoše nove kraljeve naredbe, sve j<' \ikalo neka kralj dade zakoniti sabor, 18:^3. da se ovomu samosilju kraj učini. Kralj upotriebi silu. Kraljevi povjerenici namješteni mjesto župana namještahu godine 1823. 424 KNJIGA DVANAESTA. vojsku oko sbornica županijskih, činovnikom prietiše sa zatvorom, ako se budu protivili kraljevim naredbam, njeke zatvoriše i pri- siliše ih na prisegu, da ce slušati kraljeve zapoviedi. Vojska je tako dugo sjedila na vratu županiji, dok nije dala povećanu daću. Kada je platila, onda je povjerenik proglasio, da se neće smjeti više sastajati županijske skupštine. Mjestimice moradoše činovnici županijski u tamnice poći i pretrpiti mnoge nevolje. Uzrujanost zemlje uznemiri napokon bečki dvor, koji je u ime europejskoga mira primiri vao strane zemlje. Nebi mu drago bilo, da mu je koja vlast s prstom pokazala na nemirnu Ugarsku u onaj čas, kada su zahvalne vlade priznavale, da je on principu 1835. legitimiteta i spasonosnoga mira povratio Italiju. Zato sazva napokon kralj poslije četrnaest godina sabor ugarsko-hrvatski 3. jula god. 1825. Neizrecivo veselje, što je povraćen ustav, obmami opet Ugarsku i Hrvatsku, premda bečki dvor nije nikada manje mislio na to, da obnovi ustav, nego što upravo sada, kada je stajao svojom absolutnom vladavinom na vrhuncu svoje moći u najvećem ugledu pred svom Europom. Hrvatski stališi sabraše se u najvećem broju u svoj sabor pod predsiedanjem svoga bana „podkralja", koji im objavi, da će se ovaj skupni sabor time uzveličiti, što će se kruniti kra- ljica. Sabor da se sastaje, pošto su razpršene crne magle, što su mnogo godina pokrivale Europu, blaženi mir povraćen je na- rodom, kralj da se Hrvatskoj osobito milostiv pokazao, davši joj njene odtrgnute dielove, da opet s majkom domovinom uživaju konstituciju. Sreća i presreća diše iz banova govora, prodišf sve pozdrave i odzdrave u saboru hrvatskom. U skromnom okviru djelokruga svoga nevodi hrvatski sabor sam brigu i nestvara novih uredba o dobru domovine, sve mu se djelovanje sad sabire u tom, da sastavi svoju instrukciju za izasla- nike na zajednički sabor. 0 porezih i daćah neka izaslanicii izrade, da slavonske županije budu plaćale kako i hrvatske, jer da spa- daju pod bansku vlast. Dakako da nezaboravljaju, da se porezi hrvatski po članku 59. god. 1791. napose razpravljaju. Nezabo- ravljaju na krajinu, da se ona spravi pod bana, spominju Dal- maciju, da se sdruži pod svetom ugarskom. krunom. Kadi bi da banski sud bude apelacija za Hrvatsku po nedvojbenom pravu Hrvatske potvrdjenom nebrojenimi zakoni od dviju vjekova. U pošlo vih trgovine tuže se, kako roba hrvatska prelazeć u austrijske FRANJO DRUGI. 425 zemlje plada toliku carinu, da ju gotovo nije moći tamo izvo- ziti, dočim onostrana roba plaća malo, kada prelazi našu granicu. Neka se tomu novim zakonom pomogne i neka se našim bro- darom i ribarom na jadranskom moru njeke polakšice dadu. U svojih povlastih okorjelo i okamenjeno plemstvo ište, neka se seljačtvu sloboda seobe zabrani. Ove i druge želje dadoše stališi u ruke svojih poslanika, da ih zagovaraju na zajedničkom saboru. Drugačije pripravljeni dodjoše na sabor Magjari. Instrukcije županija ugarskih vriju oduševljenjem za magjarsku narodnost, koja da se razvija pod okriljem ustava zemlje. „Moraju se do- kinuti sve nevolje prošlih godina, ustav neka se čvrsto ogradi novimi uredbami proti svim navalam kraljeve samovoljne vlada- vinei' To je bio sveobći glas svih županija ugarskih. Nisu niti Magjari osjećali potrebe, da stečevinu velike francezke revolucije 0 jednakosti ljudi, o slobodi duševnih proizvoda u svoju zemlju protisnu kao pravo jamstvo konstitucije. Samo se brinu za osi- guranje magjarske narodnosti : neka se zakonom osigura za vječna \Temena, da se nikada više neuzmognu vratiti vremena Josipa II. Dvor je nastojao velikim sjajem krunitbenim kraljice obča- rati stališe, da laglje zaborave prošlih trinaest godina absolutne vladavine, gdje vide opet u svojoj sredini razvijati se sjaj kra- ljevskoga dostojanstva. Ćim se je to obavilo, imao je sabor razprav- Ijati najprije kraljeve predloge, onda da predje na tegobe zemlje. Kralj ih je pozvao: „neka prosto srdačno njegovomu otčinskomu srdcu sve povjere, što im svjetuje njihovo sinovsko pouzdanje i iskrenost'.' Nije trebalo ove pobude kraljeve na iskreni i otvo- reni govor, kada je sve napeto stalo, da se razliju rieke nevolja u dugotrajnih govorih. Vika do neba dizala se na kraljeve nje- mačke savjetnike, koji su svjetovali pobiranje poreza i dizanje vojske bez dozvole sabora. Ciela politika vlade razpravljala se i korila, da je vodjena proti svetim prisegam kraljeva. Neza- hvalna vlada da je dobila neizmjerne žrtve naroda za veliki i dugotrajni rat, a čim se je mir povratio, da je sve sile upela, da razvali sve narodne dragocjenosti. Svaki je poslanik mislio, da najbolje zadovoljava željam svojih zemljaka, ako smjelo i od- važno sasiplje na vladu i njezine povjerenike obtužbe sbog pre- trpljenih jada naroda. Samomu kralju u adresi sakupi sabor sve, čime je povriedio zakone zemlje,- samo što se je to zakrivalo lojal- nom pristojnošću u običnu formulu: „da nije on kriv, već njegovi 426 KNJIGA DVANAESTA. opaki savjetnici^' Kralj ili dakako u svojem odgovoru suzbije, što tako nepristojno pišu. Kušitelji svega staroga reda, da su prietili obstanku Ugarske. „Samo kralj, stojedi na čelu vlade, mogao je upoznati pogibelji, kako su strašne i velike; samo je on mogao izabrati prava sredstva, kojimi je mogao Ugarsku spasiti, što mu je napokon za rukom pošlot' Vojsku i dade po- birao je za spas zemlje, a sabor će sada redovito sazivati, kada su minula ona težka vremena. Duge razprave izmedju gornje i dolnje kude i izmedju kralja izpuniše njekoliko mjeseci saborskoga djelovanja. Kada se je došlo do razprave o uredjenju zemlje, sve je zapinjalo, nitko nije bio pravo pripravan, nije bilo ljudi, da prema novovjekim zahtjevom državnoga ustrojstva Ugarsku preobraze, samo se je ponavljalo ono, što se je ved odavna vikalo. Jedino u pitanju narodnosti vidja se nova vatra i nova snaga magjarskoga naroda. Sve ove prošle godine radiše Magjari marljivo oko svoje narodne književnosti. Sada osnovaše kao svjestan narod pomodju bogatih velmoža svojih svoju akademiju znanosti, od koje se nadahu, da de se narod ma- gjarski preporoditi. Ovom slutnjom vede i slavnije bududnosti užgani iskahu Magjari od kralja, neka bude jezik magjarski u školah i u uredih jedini sveobdi za sve zemlje pod krunom svetoga Stjepana, dakle i za Hrvatsku, kojoj nepriznavahu nikakvoga osebujnoga držav- noga položaja, ved ju smatrahu na prosto kao magjarske župa- nije. Kada su hrvatski odaslanici na zahtjev: „da bude sve- obda poraba magjarskoga jezika" primjetili, da se neka metne: „u granicah kraljevstva Ugarske," diže se na nje neizmjerna bura. Natjecahu se dokazivati skoro svih župa- nijah magjarskih poslanici, da se Hrvati po zakonu zovu rodjeni Ugri (nativi Hungari), da su dužni ovaj jezik učiti radi saveza s Magjari, „kojih prava i sloboštine uživaju," da im je priklad- nije služiti se živim jezikom, nego li starim obumrlim latinskim. Magjari su iskali od kralja i zakonom htjeli odlučiti, da magjarski jezik bude rabljen kod kraljevskoga namjestničtva, kod vojnoga zapovjedništva i u vojnoj krajini; a ako Hrvati hode dobivati službe u kraljevstvu Ugarske, nemogu se osloboditi od magjar- skoga jezika po zakonu, koji je jednak za sve sinove domovine, neka se uce jezik domovine, ako hode da ih smatraju kao prave Ugre, kada uživaju prava i dobročinstva kraljevstva Ugarske. FRANJO DRUGI. 427 ,Nebi pravo bilo — dovikivahu vatreni Magjari — niti se nesmije dopustiti, da Hrvati nam red propisuju i da im se u tom takovo odlučno pravo dade, po kojem zakoni stvoreni \'e činom glasova nebi imali za nje valjanosti, jer bi odatle sliedilo, dane može davati zakone kraljevstvo Ugarska Hrvatskoj, ved da ih Hrvatska daje Ugarskoj'.' Na ove silovite, nepravedne i uvredljive zahtjeve Magjara odgovarahu odaslanici hrvatski samo sa stanovišta svoga osebuj- noga pravnoga državnoga položaja. Da su bili nadahnuti svetim čustvom narodnosti svoje, morali bi biii planuti gnjevnim pla- menom, koji bi lasno razpalio bio sve bolje sinove domovine. Toga žalibože u ono vrieme nije bilo u Hrvata. Temelj njihove obrane bio je siguran, jer je na zakonu i pravu domovine osnovan, ali je prehladan u ovaj čas, gdje je neprijatelj u srdce naroda strelicu napeo. Oni odgovaraju: „Naša su kraljevstva s dru žena (regna socia), stalnimi ugovori sjedinjena i tako- vim savezom s Ugarskom spojena, da osim zajed- ničkih prava imade Hrvatska posebna izključivo svojamunicipalnapravauzakonihpo kralj ih potvr- d j e n a," koja se tim manje mogu povriediti i prekršiti, jer ćete time podrovati temelje konstitucije, koju utvrditi nakanjujete. Morate to učiniti radi sveze sa saveznim narodom, da bude jača, koja je sa latinskim jezikom potrajala kroz osam sto i više godina, a nije nikada bila poremečena. Hrvatska daje svoju mladež učiti u magjarskom jeziku od god. 1802., kada je to sama odredila svojim zakonom, ali neda sebi „kao slobodnomu narodu drugoga jezika narinuti, nego drži onaj, koji je kroz osam sto godina gradjansko pravo stekao; nesmije se kraljevstvom slobodnim, saveznim i kon federiranim sila nanositit' Opet ištu, neka se ma- gjarski jezik samo svede u granice Ugarske. Gornja kuca poma- gala je u tom Hrvate najviše zagovorom bana Ignjata Gjulaja, te je razpra tekla izmedju obiju kuca, dok napokon u dolnjoj kuci nepopustiše. Hrvati moradoše ipak obedati, „da če jezik magjarski uvesti u škole kao obligatan predmeti' Činilo se ipak Hrvatom da na to nisu ovlaščeni bez hrvatskoga 1H26. sabora, zato sabere ban 26. februara god. 1820. konferenciju, gdje svi odaslanici uvidjaju, da im je potreban magjarski jezik. 428 KNJIGA DVANAESTA. jer de inače djeci svojoj zatvoriti piiteve u državne službe. Svu stvar ipak predaju svomu saboru, koji je ove iste godine odlučio : da u Hrvatskoj neima biti drugi jezik nego li latinski, a da se ma- gjarski kao posebni obvezni predmet u školi uči. Kralj to potvrdi 1827. god. 1827. posebnim člankom, čime je Hrvate osobito usredio, jer tu potvrdu kraljevu stavljaju stališi i redovi u škrinju medju privilegija kraljevstva. Magjarom bio je dakako zazoran i ovaj temelj državopravni, premda jošte nije bio pravo ogrijan čustvom sviestna i za višje ciljeve narodnoga života probudjena naroda, zato pokušaše više puta ove temelje podrovati. U ovom saboru učiniše formulu, kojom se ima odsele davati ugarski indigenat i tu zabilježiše uz naslov Ugarske i „partes subjugatae" ili podjarmljene strane. Hrvati moradoše se posebnom predstavkom obratiti na kralja, neka toga nedopušta, „jer da je k raljevstvo naše po u go- vor ib stupilo u savez sa svetom krunom", i da su u svih znamenitijih sgodah djedovi naši jednako kao i Ugri svojom slobodnom voljom sudjelovali. Žalcem u srdcu vraćahu se odaslanici hrvatski sa zajednič- koga sabora god. 1827. u domovinu, da jade svoje izpoviedaju sakupljenim u saboru stališem hrvatskim. Neima žive duše, da pomisli i izreče prieki liek ovim bolim, koji bi bio sigurno po- magao, nikoga neima da izreče: neka se hrvatski jezik u javni život uvede, kako svoga Magjari uvode. Zato niti neima po^jest hrvatska upravo, ništa pripoviedati , dok opet nedodju priprave za zajednički sabor. 1830. Godine 1830 dolazilo je opet zakonito vrieme saboru. Medju Hrvati bila je briga za osebujni slabi svoj položaj državopravni, da im ga opet Magjari neuzdrmaju. U ime stališa hrvatskih sabra sve svoje sile vriedni plemid Josip Kuševid i napisa djelce „jura mnnicipalia", gdje ide redom spisa prošlih vjekova, da do- kaže, kako je Hrvatska imala svoj osebni položaj. Učeni pisac zaronio je na temelju historijskom u davnu dobu kraljeva narodne krvi, razjasnio prvi ugovor izmedju kralja Kolomana i Hrvata, prošao onda redom razvoj našega javnoga prava i utvrdio na temelju zakona od kraljeva potvrdjenih do njegova vremena, da je Hrvatska uviek imala svoj osebni položaj, nezavisan od Ugarske. Koliko su cienili pisca njegovi sudrugovi u saboru, vidi se odatle, što djelo njegovo saborskim člankom oglasuju. Čast i priznanje FRANJO DRUGI. 429 piscu prisiljeni su davati i neprijateljski magjarski pisci. Ta knji- žica imala je biti putokaz odaslanikom hrvatskim. Ovu obranu prava našega počimlju već pratiti težki uzdisaji javljajući prvi put i narodno čuvstvo na braniku državnoga prava. Nije tu jošte krepki duli ciele narodne duše, da milijun duša pro- dahne i predstavi sav neumrli narod, već je samo nježni glas jednoga pjesnika, koji nam predstavlja „majku domovinu" na rubu propasti, te si pripieva žalobno : »S kraljevstvom skupa glas moj prohaja Nit gdo vu srdcu zato se kaja. Narode druge svetlost obstira, A mene crna senca podpira; Drugem vre sunce sveti po noći, Mu tmicu V danu tipat je moći; Narod se drugi sebi raduje, A z menom sinko moj se sramuje : Vre i svoj jezik zabit Horvati H 0 t e , t e r drugi narod postati.« (Favao Stoos god. 18S0.) Ove godine nenakani dvor bečki na sreću Hrvata dopustiti radi sveobće uzrujanosti u Europi pitanje o državnih reformah, da se razpravlja u ugarsko-hrvatskom saboru, gdje bi opet Hrvati morali u sukob s Magjari dolaziti, već samo da se obavi kru- nitba mladoga kralja Ferdinanda V., što je obavljeno 25. sep- tembra sjajnim načinom. Tečajem sabora ipak se sudare Hrvati s Magjari sbog vjere protestantske, kojoj nije bio slobodan ulaz u Hrvatsku. Odaslanici svih županija ugarskih donesoše instruk- ciju, da se protestantom zakonom dozvole gradjanska prava u Hrvatskoj. Srećom da je pitanje to potaknuto pod konac sabor- skoga zasiedanja, te je odgodjeno za budući sabor. Tolika je mm. vladala ogorčenost na Hrvate i na osebne njihove zakone, da su hrvatski odaslanici vrativši se kući u saboru hrvatskom god. 1881. izjavili: tolikom žestinom navaljivahu Magjari, i ovaj put jošte spasismo naše zakone, al bojimo se, da to u budućem saboru neće biti moguće. Činilo se je kano da će strah i)revladati i oteti hrvatskomu plemstvu ono malo snage, što mu je jošte ostalo na uzkom stano- vištu preostalih osebujnih prava državnih. Činilo se dapače, da će II samom gorkom plaču za starim slobodnijim i boljim državnim 480 KNJIGA DVANAESTA. Životom sami Hrvati zagušiti svaki pokret novih misli o prepo- rodu zemlje i naroda! Samim se Hrvatom pričinjalo, da su Magjari toliko jaki i svemožni, da im ovaj put odoljeti neće biti mogudc kada poslije četrdeset godina priprave za preobnovu cielo^. državnoga ustrojstva sada sam kralj dozvoljuje i traži, da se reforme zakonitim putem u saboru pretresuju, koga je obečao sazvati za god. 1832. Četrdeset godina tiskaju več Magjari Hrvate, neka primu magjarski jezik u škole i ured kao „jezik domovine", a oni to odbijahu , da neče puštati staroga latinskoga jezika, jer da je posvečen osamstoljetnom konstitucijom obiju kraljevstva. Sada je ogromni napredak magjarskoga jezika u državnom životu ved uzeo smetati Hrvatom, te su mu se mnogi ved u naručje predavali. U ovaj doista težki čas javi se u Hrvata sveto i veliko čuvstvo narodnosti najprije kod plemenitijih mladida, koji su izvan do- movine vidili uzore oduševljenja i prosvjete drugih naroda. Mla- djahnim vrelim srdcem uzeše grliti ideu slavensku i u neizmjer- nosti slavenskoga svieta nadjoše prostrano polje za liepe slutnje 0 bududnosti svoga naroda, nadjoše novu snagu za narod svoj, koji je bio zaboravio, da je grana na velikom slavenskom dubu, pak sumu sinovi zato do sada javno izpoviedali, da su preslabi odoljeti vedemu i mogudnijemu narodu magjarskomu. Na mjesto maloga osamljenoga otočida hrvatskoga, koji bi se imao utopiti u magjarskom moru, raztvori se pred maštovitimi mladidi sviet sla- venski, s kojim se u kolo hvata Hrvatska. Prvi je medju njimi L j u- d e vi t Gr a j mladid bujne mašte i divne rječitosti, oblikom lica kralj medju bradom svojom. On je učed u Pešti prijateljevao s pjesnikom „Slavy dcerj" Janom Kolarom opjevajudim sav slavenski sviet. „Odonuda se povrativši — veli drug njegov Fran Kurelac — sva je družtva, sve sastanke mladih ljudi okadio učenošdu toga Slovaka, toga skromnoga Morskoga duhovnika, te ugrijane slo- vinske duše, a najpače čudesi divne mu i pročuvene pjesni: „Slavv dcerji' Nam je bilo, kao da nam je tko usta medom oma- zao, bolje smo k tomu pridisali nego li k liljanu i k čeminu „To je bilaprvaklicaizgoiemogavrtaSlovinstvai' U prostranstvu stare Ilirije nadjoše narodni svoj jezik, a to staro klasično ime bilo je živo u ustiju njihovih po jeziku la- tinskom, koji je u Hrvatskoj medju najobraženijim svietom kao drugi živi jezik obuhvadao i družtveni razgovor. Dok je Hrvatska I FRANJO DRUGI. 431 veda bila, kitiše ju rado tim imenom latinski pišiidi učenjaci Hrvatske, koje su mladići naši dobro poznavali. Netom eno Napoleon prozvao dielove vec'e našega naroda Ilirijom, a spomenimo se u ovom vieku i probudjene Njemačke, koja se u prvom vatrenom zanosu najvolila starinskim imenom Germanije nazivati. Tako evo uzeše mladi Hrvati ilirsko ime za svoje narodno već godine 1832. V Šapat i razgovor mladih ljudi posta činom, kada u januaru 1833. god. 1832. mladi Matija Smodek uze predavati jezik hrvatski na akademiji zagrebačkoj. Magjarski seje jezik vec njekoliko godina predavao kao obvezni naučni predmet, a hrvatskomu sada po- stavljahu .magjarski- profesori sve moguće zaprieke, da bi se i kao neobvezan predavao, dok mladež željna nauka nepobiedi. Na predavanja povrviše ne samo djaci već i „magjarski" fiškali, jurati, slovom svi izabrani ljudi. Sgodan je bio čas mladim Ijudem, gdje su mogli taknuti i ugrijati srdca svih starijih plemenitih ljudi, koji su se savijali pod teretom briga, kako će se oteti nasilnoj navali magjarskoga jezika. K tomu posveti sile Ivan Derkos, jedan od najplemeni- tijih izmedju braće svoje. U djelcu svojem „Genius patriae super dormientibus filiis" ogleda jezike slavenske i nalazi njihovu srod- nost s grčkim, latinskim i njemačkim, a četvrta im je sestra jezik slavenski. Sestre kralj uju na priestoljih prosvjete, a samo slavenski da ostane glupa služkinja sestara svojih. Diži se iz sna domovino, da zajedno s braćom svojom slavenskom dodješ za- jedničkomu cilju. Svaki neka svoj jezik obradjuje, svi da si samo bratinske ruke pružaju. Ovako on budi, ali premda slaven- skim duhom ipak jošte na mrtvom latinskom jeziku. Plamteći glasovi mladih ljudi izčezavahu u državnom životu, gdje je najprije pomoći trebalo, dok nepodiže veteran velikaša hrvat- skih grofJanko Drašković svoj možni glas. Starac, koji je ratovao pod junačkim maršalom Laudonom na Turke, kašnje proti Napoleonu vodeći četu kao četnik narodne vojske, stajao je uspomenami života visoko nad mladimi rodoljubi, koji su na- mišljali svoj narod probuditi. Srdcem nije zaostao niti za naj- boljimi izmedju njih, jer je naučio ljul)iti narod svoj od otca i majke svoje, kojim davaše toliko puta u prijateljskih razgovorih prvu hvalu, što su ga učili osjećati za svoj narod. Stojeći opet položajem roda svoga iznad svih sunarodnika svojih, obogaćen 432 KNJIGA DVANAESTA. izkiistvom mnogogodišnjega svoga života u Parizu medju diplo- macijom i uglednici svjetskimi, povezan prijateljstvom odličnih carskih ministara, mogao je on svomu glasu u obrani Hrvatske štedi priznanje kod dvora u Beču i poštovanje medju sudrugovi velikaši ugarskimi. On se odvaži, da budi svoj narod na obranu svoje narodnosti i prava državnoga ne više kao stališi privilegi- rani, ved kao narod. Kako se je sve pripravljalo za zajednički sabor, pisalo se i pretraživalo, da Magjarom što bolje bude mogude odgova- rati, spremi i on knjižicu — prvu što mi znamo na hrvat- skom jeziku u političkih i državnih pošlo vih — pod naslovom : „Dissertacija iliti razgovor darovan gospodi po- klisarom zakonskim i bududem zakonotvorcem kraljevinah naših za b u dud u dietu Ungarsku oda- slanem držan po jednom starom domorodcu kralje- vinah ovih — u Karlove uf U „pridsloviu" odkriva liepe namjere svoje. „Ja odaberem — veli — za moj razgovor naški jezik, želedi dokazati, da mi narodnog jezika imademo, u kojemu sve izredi mogude jest, što srdce i pamet zahteva; dialekta pako ovoga kao običnoga u pismoznanju starinskomu i kao punijega izvolio jesam: priložena tabela izkazuje, da on i najhodniji jest u Slavo-Hrvatih kao na- rodu naših kraljevinah. On mora i najpraviji biti, jere ga Sla- vonac, kraišni Hrvat, Primorac, Prikupnik, Dalmatinac, Bosanac, Cernogorac i oni Hrvati, koji se Wasser-Kroaten zovu i po Ma- gjarske zemlje razsuti jesu, jednako govore; sve knjige starije, koje u Zagrebu, Požege, Splitu, Mletkih i Dubrovniku utisnjene jesu i mašna knjiga senjske i drugih primorskih biskupijah sve u istomu dialektu liepo pisane jesu, i jere ovoga dialekta nigdo prebivaj udi u drugom kotaru nepromini, gje protivno, oni po- miešenoga dialekta govoredi svojega odma kao manje krasnoga s ovim promine, kad se ga nauče, kao ja, koji u Zagrebu rodjen jesamt' „To jest potvrda, da ovaj naš jezik u stariji doba hod- niji bio jest, neželi našim viekom i ovo ufano nije dika za nas, ele ovu pogrešku vi lahko s voljum popravili, i u domorodskom književstvu bradu vašu slavskii — sjevernu stigli budete, od ko- jega književstva negda silni rati, kasnije pako nemar vaša (oso- bito od božjeg kumira živude, kojih bi se to dotikalo) vas priečila jesu, ele uzdam se, da vi duglje glasa neimatja narodnog jezika FRANJO DRUGI. 433 potvrditi činom nebuđete tili. Pozivljem iiidi sve domorodce, da pišu, gledec liepo crkveno masevanje, koje mi u našemu jeziku imademo, i da se nebrinu zarad nadsuda onih, koji tomu lieni jesu, ali koji djetinsko predsudje k svojemu baštinjenomu siromaškomu dialektu imadu. Stara jest zagadka: „erandodiscimus" i ja za oto ufanje negubivam, da vi i moje rieči kao prve preoštro obsudili nebudetet' * „Vama, moja gospodo, budućem poklisarom kod hrvačkog sabora, darovane jesu ove rieči ljubavi i zaufanja — Vi, koje Hrvatska i Slavonska kraljevina u zakonski naš sabor slale budu — Vi budete vlast imali poleg starih poveljah naših i po- stavah ungarskih, pod imenom Dalmacije, Kroacije i Slavonije, viećanja vaša za obštinsko dobro oglasiti i tako korist u diete privesti, ol bar krivdu odkloniti od premile naše Domovine — Vas dakle mudroznance i buduće zakonotvorce, kojim odviš go- voriti netreba kao milovanu bratju moju blagodarno i očito s ovim kratkim razgovorom napominjam na one pogibelji, koje iz nekojih izrekah ungarskih i od drugih ćelu državu dotikajudih protimbah izlaze. Budući Vi za ove tri kraljevine zakonito uz- jedinjene stati morali budete, zaoto vas zaklinjam na opazku, da i vi za čitavi narod bez razlike bogoštovja ol roda, ovdi u nas i u velikom ungarskom saboru govorili i radili budete ; na- pomenite si indi, da prikažete naroda jednoga, kojemu dugovične krieposti, virnosti, hrabrenosti i tvrdostojnosti domaće vaviek bijahu. Da ovaj narod, ako i pri slabom imetku jurve velikoga jest srdca, dobroga uresenja duše i tela, i junačke va- viek odluke bio jest. Ako ikoji narod vriedan jest zaslužiti do- stojanstvo zaufanja i dike, tako sigurno naš zaslužuje zarad svoje viernosti, mukotrpnosti, i prikladnosti primiran jest. Vi znadete narav, potribe i običaje vaših kotarov, vidite pako um sadašnjeg zemana, i umijete razsuditi što zakonu priložno jest, imajte dakle i čitavi obzir, da kad jedno zlo probijete, u drugo neu- greznete; pamtete, da jest sada najvećma od potribe, narodu pamet razsvietliti, da znao bude, što je bio i razsudit mogao bude, što smije, i što gledeć na priliku voljno nije, i da se u svakom dičnom činu ne pako u bludnostih drugem narodom pa- riti i nje prestigavati smije, valjanstva pako vaša viernošćum i krvjum pridobljena pod jedan mah potvrdite i tako ponosa i ljubav domovine užegnete — " {Smičiklas: Povjeat hrvatska. II.) ^o 434 KNJIGA DVANAESTA. Ovaj uvod u malu knjižicu priličniji je manifestu u naj- svetčanijem času naroda, nego li predgovoru kakvu. Ovo i jest manifest, kakvoga do onda nedoživješe suvremenici plemenitoga grofa. Prvi put u ovom vieku nariečjem štokavskim progovara Hrvat svojim sunarodnikom, neka ovo nariečje posvećeno sa sta- rom, svetom književnošću prihvate, da potvrde činom, da imadu „narodni jezik", koji govori većina naroda „velike Ilirije", sve zemlje od jadranskoga mora do Drine. „Uzdajte se — veli dalje hrvatski velikaš u svom spisu — da će se opet Dalmacija, kako je jednoć bila, s nami sjediniti, te ćemo tada sačinjavati narod jedne krvi, koji će brojiti pi oko dva milijuna ; može i to doći: da se s vremenom u naš zagrljaj povrati Bosna, gdje je toliko naših familija živilo. Koli sjajni izgled za naš narod! Pa kao što je svakomu srdcu slobodna nada i svakomu jeziku prošnja, tako bi se po previšnjoj dobroti naših kraljeva i onaj dio mogao s nami sjediniti, koji se danas Ilirija zove (to su slo- venske zemlje), gdje se našemu srodno nariečje govori. Bez dvojbe je, da bi ovako vo ilirsko kraljevstvo brojeć četiri i pol milijuna svomu imenu čast, konstituciji snagu, kruni korist za vjekove pribavilo, te tezulju — prama Magjarom — povoljno sklanjalo na našu stranu'.' „Ako i jeste daleko do izpunjenja ovih nada, opet se srčanu čovjeku pristoji uzčuvati svoje hrabreno ufanje, jer ogledali vi sudbinu svoga naroda i svieta ma s koje strane, to ćete viditi, da vam se budućnost bolja sprema, samo ako vas bude vodila mudrost i junačko srdce otaca vaših, i ako si od Magjara što- vanje temeljitom razpravom vaših predmeta pribavite^' „ Vraćajuć se k našim razpram s Magjari, priznajemo rado, da svakomu narodu pravo i sloboda pripada svoj vlastiti jezik govoriti, pisati i u spisih tiskati, da ga svaki urodjenik u svakom javnom poslu razumije, i da se uzmogne svaki literarni predmet u njem razpraviti. Narod, koji toga neima, neima moralne do- movine, jer je jezik duševni vezatelj zemalja i naroda. Magjari su za sebe slavno izpunili svoju dužnost, ali odatle nesliedi, da oni drugomu saveznomu narodu, koji govori svoj vlastiti stari jezik smiju narivavati svoj magjarski, jer toga savezni ugovor nedopuštat' „Magjari bi htjeli u sve škole i urede svoj jezik uvoditi. I mi smo dužni liepi primjer Magjara sliediti i priznati im po FRANJO DRUGI. 435 našemu nmienju vriednost njihovoga pametnoga postupka. Poka- žimo mi, da mi imamo svoj vlastiti jezik, sposoban i dostojan svake kulture, uzmimo ga za naš poslovni jezik i tru- dimo se uvoditi ga u znanost, kako su netom Ma- gjari učinili; vjerujte mi, time ćemo na njihov usurpatorski zahtjev, da svoj jezik kod nas uvedu, najbolje odgovoriti. Odatle sliedi, da mi našu naj- višu političku oblast, naše kraljevsko namjest- ničtvo od kralja izprosimo, kako smo ga njekoč imali, da se za ojačan je te oblasti poskrbimo i novčani mi žrtvami; odlučimo podjedno, da ova zemaljska oblast i naše županije sve javne poslove u našem jeziku obavljaju. Ako bi zato ma kolika žrtva bila potrebna, to mora biti dobrodošla sva- komu sinu domovine, koji i život svoj mora dati za domovinu, osobito ako promisli: kolike demo koristi našoj djeci i našim mladjim pripraviti'' Koli težko čekasmo evo vec četrdeset godina, da tkogod od otaca naših izreče ovu muževnu rieč prema Magjarom nasrta- jučim na narodnost hrvatsku ! Sada ju dočekasmo od plemenitoga grofa izrečenu u krasnom materinskom jeziku, da tim laglje puknu oni oklopi, koje je latinski jezik sapeo oko srdaca plemstva hrvatskoga. Nastojanjem grofa Draškoviča izašla je i latinska knji- žica proti magjarskomu jeziku, a dao je on tiskati i njemačku: „Sollen wir Magyareu werden", pisanu žarkim slavenskim čuv- stvom, te je u tri izdanja za čas poplavila Hrvatsku. „Slavjan pozdravlja zemlju Slavjana — veli njemački pisac — na sva če- tiri kraja svieta, i od bieloga do sredozemnoga mora nalazi bradu svoju'.' Sve je spremio plemeniti grof, da Hrvati junački uzmu braniti svoju narodnost u sliedečem zajedničkom saboru. Poli- tička pitanja izmedju Hrvata i Magjara postavlja Draškovič na ono glavno načelo: „da smo k o n f e d e r ir a n a kraljev- stva, koja sa Magjari kao s bradom za obde dobro viecaju,ali osim toga svoja posebna prava imadui' Ište povratak grada Kieke, koju je Marija Terezija neposredno Hrvatskoj pripojila, glede vjere da se čuvaju stari zakoni zemlje i da se mogu samo na našem domadem saboru promieniti, dade Slavonije da budu jednake s hrvatskim!, jer su nepravdom vre- mena s ugarskimi izravnane. Banska vlast neka se obnovi i 436 KNJIGA DVANAESTA. razširi nad krajinom, „Recite našemu kralju i otcu, da mi ovu čast smatramo našom zviezdom-zaštitnicom, da mi od njezine znamenitosti za nas pravdu, za njega korist očekujemo, dočim prosimo, da joj dade prvanju sliku i starodavni djelokrug!' Poslani- kom jošte preporuča, neka nestvaraju mnogo novotarija u zakonih, jer da sveto izvršivanje zakona čini zemlju sretnu, a ne novi za- koni, neka se ogledaju na Englezku, koja pod prastarimi zakoni presretno živi, cvate i napreduje. „Mi smo u srdcu Europe izmedju iztoka i zapada, valja da srednjim putem izmedju tamnoga iz- toka i presjajnoga zapada prodjemo, netreba da se vratimo rob- stvu iztočnomu, ali oči našega puka jošte bi težko podnosile sjaj zapadai' Ove krasne opazke namienio je prvak našega naroda tako zvanim reformam ili predlogom novih zakona, koji su več u foliantih spremani, da Ugarska tobože dobije novo euro- pejsko lice. Opraštamo se za ovaj put s grofom Draškovičem s onimi oprostnimi u srdce dirajućimi riečmi, kojimi se on sam oprašta : „Ako pak Magjari od svoje premoći i predsude neodustanu, ako vi mojih idea i moga savjeta neprihvatite, ako li budete mislili da ste preslabi ovo sve izvesti: tada morate vi nedostojnici zavjeta vaših djedova dragovoljno se pokoriti magjarskoj na- prasitosti. Pouzdajte se ipak u vaš razum i duševne darove, da čete premda robovi Magjare nadkriliti svojim znanjem, kao što su njekada Grci Rimljane svoje pobjeditelje. Ali tada vas za- klinjem, ostavite suze na stranu, neka prestanu tužbe medju vami, jer neima ništa nedostojnijega, nego plačući narod, koji nije prije za svoju obranu sve napore i žrtve doprinesao. Suza je oružje ženam, pomoćnica sužnjem i prosjakom. Vi čete jednom umrieti, hoćete li onda da osramoćeni blatnim glasom u sjaj drugoga svieta pred svoje djedove stupite?" Uzovakova pobornika prava naših nečudimo se, stoje smjelost i odvažnost na mjesto straha Uselila se u sabor hrvatski, koji je imao izraditi naputke svojim poslanikom za ugarsko-hrvatski sabor. Na čelu stališa stoji novi ban barun Franjo Vlašić na mjesto bana Gjulaja, koji je bio postao predsjednikom ratnoga vieća, čo- vjek je to pošten i iskren, ako i ne toliko odvažan, koliko je ovaj čas trebalo. Povjerenomu sebi kraljevstvu nastojao je sticati za- štitu kod dvora i prijatelja medju velikaši ugarskimi, gdje je podupirao obranu Hrvatske i njenih osebujnih pravah, oko čega FRANJO DRUGI. 437 se sada sve misli, sva nastojanja samostalnost Hrvatske Ijubedih ljudi sabirahii. Jedno od prvih u saboru razplamdelili pitanja bilo je o v j e r i , da protestanti udju u Hrvatsku. Čini se, da je bilo slabih ljudi, koji bi bili popuštali. Dignu se na to kanonik grof Josip Sermage, da osokoli klonulu bradu. „Pitanje ovo — reče — sa sobom donosi drugo pitanje, da li će se ova kraljevstva odredi svoga osebnoga položaja, ili pravo govored, hode li biti kraljev- stva podložna ili savezna s Ugarskom. Čini mi se, kadgod se izmed nas i Ugra radilo o pitanjih javnoga prava, da smo uviek imali njekih predsudnih obzira, koje je navikao sliediti slabiji prema jačemu, ako ne od straha, a ono od njeke obzirnosti. Ali upravo ovako vi obziri umanjiše naše poštovanje kod Ugra i pro- tivnikom našim dadoše sve više smjelosti, da povlasti naše po- bijaju i pravo naše podkapaju. Neima gotovo jednoga prava na- šega, koga oni nebi pobijali'.' „Gledajte recimo, govoraše dalje, cjelokupnost naših kraljevstva. Vidimo Rioku sa gubernijalnim svojim kotarom uz- prkos njezinomu geografijskomu položaju od ovih kraljevstva odtrg- nutu. Nije netemeljita naša briga, da po zaključcih sabora od god. 1830. Dalmacija i proti svim dokazom povjesti nede biti pri- pojena preko Hrvatske i Slavonije kraljevstvu Ugarske, ved dapače vidimo, da izraz „svetoj kruni kraljevstva" brižno izbjegavaju, da ovim kraljevstvom niti sjena neostane, da je Dalmacija jednom s njimi sačinjavala jedno tielo. Vidimo dapače da je učinjen predlog, da se obnovi severinska županija, koja se prije nije mogla održati, a namjera je jasno izrečena, da ova županija onda nebude u zajedničkom saboru po ovih kraljevstvih zastu- pana, ved poput županija ugarskih, da dobije posebni glas tamo'.' Govornik spomenu nadalje, kako Magjari ruše ugled banske časti i narivavaju nam nepoznati svoj magjarski jezik i veli: „nedajmo se varati, ved si priznajmo: sva namjera Magjara smiera na to, da sve naše djedinske običaje i zakonito stečena prava i povlasti, koje smo mi nastojali kroz vjekove utvrditi i sačuvati, svojom saborskom premodi dokinu, kraljevstvo naše da razvale, da mu neostave nego li ime, a stanovnici ove zemlje da tim življe osjete propast prava svojih, sramotu i potištenost svoju'.' Da je stari zakon o vjeri nakanio sabor hrvatski čuvati i braniti, to se razumije. Dodje na red zakon o jeziku. Nisu 438 KNJIGA DVANAESTA. joste imali snage ni odvažnosti, da prihvate predloge grofa Janka Draškovida, nisu se ufali, da bi mogli podnieti velike sukobe s Magjari, ali smjelije nego li prije napucuju svoje odaslanike, da magjarskoga jezika „njim nepoznata nede primiti'.' Razprava o cjelokupnosti domovine davno se nije tako obilno i tako temeljito vodila kako sada. Tskati će od kralja, da se s uzvišenom banskom častju spoji vlast najprije nad kra- jinom, a poslije i na Dalmaciju protegne. Za Dalmaciju i Rieku prolaze redom historiju, da dokažu njihovu suvislost s Hrvatskom. Odaslanikom svojim preporučaju, da rade o tom na ugarskom saboru, a ako li bi se badava trudili, „tada neka iz ugar- skogasaboraizstupe, pak dese kralj evstvo hrvatsko 0 svojih pravih samo skrbiti poput Erdelja" te de se u to ime obratiti na kralja. Znali su jamačno Magjari kako de Hrvati izađi s novimi željami, zato ih gledahu sustegnuti neprilikami, koje su stališem hrvatskim morale zadavati novih briga. U županiji virovitičkoj nadje se nedostojni sin domovine sliepo Magjarom odani podžupan Ivan Salopek, koji je podpuden od Magjara uzeo o tom raditi, da Slavoniju od Hrvatske odciepi. Dobije za sebe vedinu virovitičke županije, a ova onda pozva sriemsku i požežku, neka se sdruže i sve skupa izpod banske vlade odciepe. Nu obadvije županije srećom odbiju želju svoje družice. Sada stališi hrvatski moraju opet do- kazivati, „daje Slavonija od vjekova prije provale Turaka bila s Hrvatskom sjedi nj ena i banskoj vladi pokorna" i to opet u ogromnom spisu, koj je kašnje i tiskom izašao. Županija virovitička odciepila se je i u pitanju vjere od svojih družica, čime je smutnju ne malo povedala. 0 najvišoj političkoj upravnoj oblasti ponavljaju hrvatski stališi, da de svoje namjestničtvo opet sami uvesti, čim bude zemlja veda, da uzmogne prinesti tolike žrtve, i to hode da se zakonom ustanovi, da de u tom slučaju pod predsiedanjem bana takovu oblast osnovati, a dotle ima po sadanjem zakonu biti razmjeran broj službenika Hrvata kod ugarskoga namjest- ' ničtva. Isto tako oglasuje se sada ozbiljno i odvažno u razpravi protonotara Stjepana Ožegovida „o kontribuciji hrvatskoj", da de Hrvatska odustati od članka 59. god. 1790. i „vratiti se staromu svomu pravu, da se porezi podaju i raz- pravi jaju u saboru kraljevstva Hrva tske. Slavo nije FRANJO DRUGI. 439 i D a 1 m a c i j e, t e da se otmu od p r i t i s k a o n i h , od kojih se pravom zaštite nadahu i tako svoje kraljevstvo spojeno samo savezom s Ugarskom, da sačuvaju u u slobodi i nezavisnosti!' Ovako se umovalo mjeseca novembra 1832. pošto je sustav premodi ugarske preživio bio jednu generaciju, te je stariji slobodniji položaj samo u uspo- meni kod najstarijih ljudi živio. Novi sustav bio je ved sapeo podpunoma svu životnu snagu naroda, te je samo prevrat mogao narodne sile opet razvezati i starodavni im zamah podieliti. Većina mladjega plemstva ved nije mogla toga pojmiti niti ra- zumjeti, da bi drugačije moglo biti, nego da Hrvati budu Magjarom pokorni. Zato osta ova grožnja o porezih bez ploda. Hrvatska se evo ipak dostojno pripravila za zajednički sabor, koji je sazvan napokon na 19. decembra god. 1832. Što ljudi pamte nije sviet od nijednoga sabora ugarsko-hrvatskoga toliko očekivao koliko od ovoga. Ved unapried mu daju ime „sabor reforma" ili „operata", koje su bile započete od spomenutih odbora god. 1791. Kada se je god uzelo raditi u prvanjih sa- borih 0 popravcih uprave, o dokinudu zloporaba, o obnovljenju staroga prava, uviek se je reklo : neka se s tim počeka dok dodju na red u razpravu operati. Od njih očekivahu patriote magjarski razcvat svoga naroda, povratak mira i modi narodne. Politički pre\Tat misliše izvesti, a da nepretrpe svih pogibeljih prevratnih, upravu zemlje nakane s temelja promieniti, a da nepotresu staroga ustava. Ugarska bi imala jednim mahom biti prebačena iz sredovječnoga svoga bivstvovanja u novi europejski viek, a opet da se nerazkine sa svojom prošlošdu. Idealnije i teže zadade nije si mogude niti pomisliti, srdca je bilo za to u Magjara dosta, ali znanja i sposobnosti daleko manje. Vlada je učinila 1833 predloge o reformah uprave pravom i iskrenom namjerom, da zemlju na bolji put navede. U prvom je redu iskala, da se konačno urede podanički odnošaji, jer da su oni od Marije Terezije bili samo provizorno uvedeni. Zatim je predlagala osnova kaznenoga zakona, sudbeni red, i iskala, neka se mjenbeno pravo uredi. Tako zvani domestikalni porez, iz koga su se namirivali troškovi županija, neka se tako izpravi, da bude pravednije poredan, da bude porezovnikom snosniji. Iza ovih predloga mogao je sabor preci na zakone o obrtu i trgovini, o školstvu i crkvenih po- slovih i na sve druge grane materijalnoga i duševnoga napredka. 440 KNJIGA DVANAESTA. Stališi nisu bili protivni pojedinim predlogom vlađinira, samo su iskali drugi red razprave. Magjari su jošte žalili, da se sabor iz Požuna prenese u Peštu, čega kralj nije htio do- pustiti, jer mu je draži bio malne skroz njemački Požun, gdje se agitacije med pukom nemogle tako jako razplamsati, da bi mogle uplivati na razvitak dogodjaja u parlamentu. Što su jošte iskali, da dobiju potvrdu zakona iz prijašnjih sabora ,o porabi magjar- skoga jezika, o tom, da imado jedina Ugarska u Europi dva kralja, a nijedan u Ugarskoj nebiva, zatim o pitanju carine, da se s austrijskim! zemljami dogovaraju, sve im to kralj u aprilu god. 1833. dosta odrešito odbije. Stališi se napokon pokore i uzmu razpravljati po redu kra- ljevske propozicije. Najprije uzmu raditi o podaničkih odnošajih. Glavno načelo, da je vlastelin gospodar zemlje, a kmet samo uživalac, nije se niti sada porušilo. Polakšice seljakom dane bile su ipak dosta bitne i znatne, i otimlju mogučoj gospodi i plemićem svaku nadu, da bi se opet mogla povratiti po seljaka doista bez- pravna predterezijanska vremena. Iza toga dodje velevažno za Hrvate pitanje o vjeri, naro- čito 0 slobodnom ulazku protestanta u Hrvatsku. Magjari doka- zivahu Hrvatom, da su oni sami porušili svoje stare zakone, čim su dopustili u svojoj zemlji slobodu vjere za sljedbenike grčko-iztočne, dapače da i Zidova ima u Hrvatskoj, samo da nede protestanta. Hrvati lasno odgovoriše, da Zidovi* neimaju prava gradjanskih, a grčko-iztočni imadu prava od kralja im dana. U dolnjoj kuci braniše Hrvati neprekidnost svojih zakona, kod dvora nastojao jeo tom pitanju ban Vlašič, stoječ u dogovoru s kraljevskim kancelarom grofom Revickim, koji je u ime kra- ljevo sve poslove sabora vodio. U gornjoj je kudi našla Hrvatska dobra zagovornika u grofu Janku Draškovidu, pravom stražaru prava narodnoga, te je vedina pristajala uz Hrvate. Jedan čovjek nadje se ipak medju Hrvati i to spomenuti ved Ivan Salopek, koji je prava svoje domoviue pogazio. On je ved prije sabora radio o tom, da se protestanti usele u Slavoniju, da se ova zemlja odtrgne od Hrvatske, što je i u tiskanoj brošuri: „pisma jednoga Hrvata" (litterae unius e Croatis) dokazivao. Tuđe nasto- jaše porušiti redom sva prava Hrvatske. „Odkada je on ustao proti nam — vele hrvatski odaslanici — od onda nastaše nam neprilike, Magjari se upravo urotili proti nam'' FRANJO DRUGI. 441 Crni izdajica ustajao je u svakom pitanju proti svojoj domo- vini, najprije u iirbarskih pitanjih, onda udarao proti tomu, da bude banski stol apelacija za Hrvatsku, Rieka da nikada nije spadala ka Hrvatskoj, krajina da se neima sdružiti, magjarski jezik da se uvodi u Hrvatsku, povlasti naše domovine u dacah i primanju vojničtva da se dokinu. Razpravljala se pitanja hrvatska u odborih ili javnom saboru, svagdje je on ustajao, u svakoj sjednici i po više puta, da potare prava svoje domovine. Samim plemenitijim Magjarom gadilo se je ponašanje toga izdajice, dočim je njegov sudrug, zastupnik iste županije virovitičke, Pavao Hegediis „premda rodjen Magjar" uz Hrvate pristajao i s njimi glasovao. Ogromnoj većini Magjara nije u ostalom niti trebalo pobude Salopekove. S pohlepom prihvaćaju oni svakom prilikom — kako vele u službenom spisu odaslanici hrvatski — ma kako bio ekscen- tričan predlog, samo neka je proti Hrvatskoj, sva prava naša meču pod nož svoga sabora, sva hoče da poruše. Kolike navale moraju naši odaslanici podnositi, kako ih odbijati, da spase čast svoga naroda ! Kod mnogih prigoda gledaju Magjari sa izrazi prezira našu do- movinu i sabor hrvatski ruglu izvrći. „Ovako boravismo u tužnom položaju kroz tri godine (od god. 1833—1836.) medju mrzitelji našega naroda", zaključuju svoje izviešče hrvatski zastupnici. Ovaj glas hrvatskih odaslanika imade tečajem sabora i pre- više dokaza. Kad se je uzelo raditi o kontribuciji iliti porezih, navaljivahu Magjari, da Hrvatska premalo plača, a da prema malim teretom svojim prevelika prava imade. Hrvati im liepo odgovaraju, da ondje, gdje se o pravu radi, neodlučuje obseg zemlje i broj njezinih stanovnika. Hrvatska da je tri puta veča bila, kada je pristupila svetoj kruni ugarskoj. Sto su joj Mlet- Čani uzeli Dalmaciju i što je vedi dio Hrvatske Turčin osvojio, zato valjda da neče nitko Hrvate kriviti. Ugarska ima k tomu jošte samo dva krajiška regimenta, „dočim ili je iz hrvat- skoga srdca jadanaest izrezan ot' Bolje bi bilo, da Ma- gjari Hrvate pomažu, da na svoj stari obseg zemlje dodju, nego li što se napinju dokazati, da su ..samo ostanci" nekadanjega svoga kraljevstva. Več prije sabora bili su spremili Hrvati cieli spis o Slavoniji, dokazivajučda je uviek ])ila pod hrvatskim banom. Zloglasni Salopek dakako dokazivao je, da to nikada nije bilo, a naročito za krajinu, da neposredno spada k Ugarskoj, da joj nije bio, niti neima biti 442 KNJIGA DVANAESTA. ban vrhovni vojvoda napose ii Slavoniji. Sami Magjari nisu to- liko dokazivali, zato su njegovi predloži propali. Sada se počet- JS34. kom god. 1834. to pitanje opet ponavljalo, i jošte su morali Hrvati braniti druge dielove svoje domovine. Došlo je u aprilu ove godine do razprave o „primorju", koje su Magjari zajedno s Riekom kanili odtrgnuti. Hrvati biesni odvraćaju im, „da kralj toga nikada dopustiti nesmije, jer da je prisegao jednako na cjelovitost Hrvatske kao i Ugarske. Sto de biti od Hrvatsko, ako si sada Ugarska prisvaja dielove zemlje Hrvatske, kojih se dosada kroz viekove nije usudila iskati? Da li je ovaj postupak skladan s pravi Hrvatske i njezinimi odnošaji s Ugarskom? Sada već Hrvatska s Ugarskom nesamo da uenalazi zaštite, ved progon svoje na- rodnosti i svoga narodnoga obstanka. Dapače ved i privatna dobra Hrvata mira od Magjara neimaju. Oni su odlučili za obranu svoje domovine pozvati se na sud Europe i svoga potomstva, a da toga Magjarom nikada dopustiti nedei' Uzrujao se sav sabor sbog ove izjave Hrvata. Personal kraljev i predsjednik tješio je i mirio Hrvate, te je pitanje sretno svršeno po pravu Hrvatske. Dok su se Magjari spremali na poslednju navalu, kako de opasati Hrvatsku magjarskim jezikom i dok su se naši odaslanici na zajedničkomu saboru borili, da se tomu otmu, počela seje u do- movini sabirati mlada četa domorodaca na velika i odlučna djela. God. 1884. uradiše ved toliko, da je jedan izmedju brade smio javno izredi: „Ljubav naroda svoga u kraljevstvu hrvatskom ved je to- lika, da ju ved nijednoj sili izkorieniti nede biti mogude, najmanje pako jednomu takovomu orsagu, s kojim je slobodno kraljevstvo naše samo u družtvu'.' Mladež je sva kipila i gorila krasnom slutnjom u srdcu, da je upravo njim dano preporoditi narod hrvatski. Izmedju svih diže se prvi Ljudevit Gaj, da izprosi od kralja dozvolu za izdavanje novina. Magjari sve mogude uči- niše, da to zaprieče. Gaj ode pred kralja, da si glavom tu milost izprosi. Pripoviedaju, da je car Franjo svojim običnim lahkim načinom razsjekao uza.0 zauzlan od Magjara i presudio : „kad tiskaju no vine Magjari, zašto nebi i Hrvatii' Skoro godinu dana izčekivala se je ta odluka, dok nestiže u Za- greb mjeseca novembra 1834. Gaj izda proglas za „Novine horvatske" i „Danicu horvatsko- slavonsko-dalmatinsku" 20. novembra kajkavskim jošte nariečjem. Sam on primio je ovo nariečje u Krapini s majčinim mliekom, FRANJO DRUGI. 443 zato mu je najmilije bilo, a opet u srdcu kajkavštine u Zagrebu gradu svemožno svećenstvo bilo je to nariečje posvetilo porabom u crkvi i školi. Najviše od straha pred svećenstvom počme on ovim nariečjem pisati. U proglasu reče Gaj : „Vsi skoro Euro- peanski narodi vu znanostjah i navukeh vre tak daleko dospeli su, da se pri njih materinskem jezikom pisane knjige i novine ne samo vu zmožneh dvoreh, nego dapače vre vu isteh priprosteh kucah šteju i preštimavaju. Ni li anda skradnje vreme, da i mi koterih slavni predji, kakti ćele Europe branitelji i čuvari čez vnoga stoletja sveudilj oboruženi za vsega človečanstva preporod hrabreno skoznuvali su, da rekoh i mi naše mile Slovenske matere jezik, koji s obilnostjum rečih i s slastjum izgovora diči se, i koji nas s osemdesetmi railioni naše brade naravski veže, osvetlati i na dostojnu čast podiči popaščimo set' ^Danica" sinu punim svjetlom desetoga januara 1835. sa 1835. znamenitim pririečjem : Narod bez narodnosti jest tielo bez kosti. Uz Gaja stoji joj pri porodu kolo mladih ljudi po imenu: Dragutin Rakovac, Ljudevit Vukotinovič, P a V a 0 8 1 0 0 s, b r a d a A n t u n i I v a n M a ž u r a n i ć i V j e k o- slav Babukič. Kako su mladi bili, ovo im je prvi korak u velike odnošaje života, a taj se njim samim prikazivaše veli- čajan, oni osječahu da donose zoru nove srede i bududnosti svomu narodu, kako kaza o samom sebi i svjestni i ponosni njihov vodja : »Tamo mile njemu vile rajske dadu sile, On se stane, sviet se gane, rodu zora svane.« Ako filozofi svjetskoga glasa ištu za politički prevrat ne učene ved praktične ljude, ako za duhovni prevrat u nauci neištu mnogo rada, ved samo velika i epokalna djela sjajnih umnika, za preporod obumrloga naroda moraju postaviti zakon, da su ga jaki izvesti samo mladi oduševljeni ljudi. Tomu su svjedok novi preporoditelji Hrvatske. Neimaju oni brige za veliki imetak, ved samo za čast i slavu, neimaju niti razgranjena odlična roda, da im suzpreže život i misli u stai'c konštitucioiialne forme ; neima nitko od njih slavne prošlosti, a i mladjana svim jednaka doba, svim zajedno prizivlje slogu, prijateljstvo i bratinstvo. . Pjesma predstavlja mladenački dio života jednoga naroda, a njim mladim jest ona najkrasiiiji dio njihova života, nesamo žar mla- 444 KNJIGA DVANAESTA. dosti njiliove, \eć i sjaj velike idee slavenske daje pjesmi snagu, da od srdca u srdce dira, da osvaja mladež i da se njenim pje- vanjem prelieva sveto čuvstvo narodnosti u milijim srdaca svoga naroda, da bude jedan svjestan narod. Tako se rodi iznova Hrvatska. Prva pjesma, koja se je javno pjevala 7. februara u za- grebačkom onda njemačkom kazalištu, bila je: „Još Hrvatska nij' propala dok mi živimo, — spjevana od Ljudevita Gaja — visoko se bude stala, kad ju zbudimo, ak je dugo tvrdo spala jača hode bit, ak je sada u snu mala, će se prostranit. Brača danas kolo vodi, danak svetkuje, Horvatska se preporodi, sin s(' raduje. V kolu jesu vsi Horvati stare države : Staroj Slavi verui svati z Like, Krbave, Krajnci, Stajer, Gorotanci i Slavonija. Bosna, Srbiji, Istrianci, ter Dalmacija'.' Kako je pjesma primljena, nitko nezapisa, več se samo pripovieda, da je bilo sveobče odu- ševljenje. Sve pjesme redom pjevaju pozdrave domovini probu- djenoj sa krepkom nadom, da če bolje biti. Kodoljubi oglasuju se iz Slavonije, vojne krajine i hrvatskoga primorja več prvih dana, te obodruju na napredak. Prijatelji iz slavenskoga svieta pozdravljaju ih i vesele se njihovomu radu. U taj čas probudjenja Hrvata umre 2. marta car Franjo. U priestolnici njegovoj bila je za njim iskrena žalost, jer su bili pouzdani, skoro familijarni odnošaji izmedju dvora i stanovnika grada Beča. Hrvati su mu bili zahvalni za njegovo pravdoljublje. „Ovoj kreposti — veli „Danica" — mi Slavenci navlastito za- hvaliti imamo, da se naša vre skoro zatrta narodnost pod milum obrambum dragoga otca Franje opet podigla, ter tak močno okrepila je, da ju težko ikada kakova suprotivščina više podko- pati bude mogla. Naš mili otec Franjo spoznal je znamenitost i važnost svojih šestnaest milionov vernih Slavencev, zato ne- samo dopustil nego dapače naredil je, da se vsako narečje na- šega jezika vse bolje zdela, da s tim prikladneše postane k slogi jednoč potrebnoga občinskoga književnoga jezika prispeti. On dobro predvidel je, da su verni Slavenci jederka Njegovih držav i da su zrno Njegove hrabre vojsket' V. Ferdinand V., več od pet godina krunjeni kralj ugarsko- hrvatski, bio je več četrdeset i dvie godina star, kada je nasliedio FERDINAND PETI. 445 otca na priestolju. Neograničena dobrodudnost, neizcrpiva dobro- hotnost, njegova blaga i pomoći sklona c'ut pribavila mu je doskoro pridjev dobroga. Tielom slab i boležljiv, nije niti duhom toliko jak, da kao absolutni monarh prevlada razažgane svoje narode. Ako i nije istinito, što se je razglasilo iz tobožnjega testamenta cara Franje, kako on opominje sina svoga, opet je znamenito, jer je novi kralj upravo tako radio, kao da je istinito. „Nemie- njaj ništa u temeljih državne sgrade — imala je glasiti opomena — pouzdaj se sasvim u kneza Metternicha, moga najboljega pri- jatelja i najvjernijega slugu. Bez njega nepoduzmi ništa, što bi išlo na dobro zemlje. Pouzdaj mu se sav, on ce vierno stati uza te istom privrženosti, koju je meni zasvjedočiot' Ugarsko-hrvatski sabor našao je novi kralj u podpunom radu, upravo se započimala pripravljati konačna razprava o ma- gjarskom jeziku. Magjari zahtjevahu glede Hrvatske: „da se u četiri niža razreda gimnazije samo rimski klasici predavaju jezikom latinskim, sve druge znanosti jezikom magjarskim,aod petoga razreda neka se i klasici magjarski prevode; jezik magjarski imade se nadalje rabiti u naucih filozofijskih i ju rističkih; da nijedan službenik nebude sposobnim smatran bez magjarskoga jezika, a službenikom u Hrvat- skoj, Slavoniji i Dalmaciji daje se rok od deset godina da nauče ma gjarskii' Na prosvjed Hrvata nije se dolnja kuca obazirala, premda su ga dostojnom energijom izricali. Ode sva stvar na kuću velikaša, koji to zabaciše jedan, dva i tri puta, dok napokon četvrti put nepopustiše, te je tako u obadvie kuče odsudjcno, da se Hrvatska pokori magjarskomu jeziku. Ban Vlašid sazva mjeseca jula god. 1835. Hrvate u konferenciju, da se svjetuju, što će sada učiniti. Odluče obratiti se predstavkom na kralja, neka ih čuva od magjarskoga nasilja, što je kralj i učinio, te odpisom na sabor odbio potvrdu ovoga nepravednoga zakona. 0 tom odpisu kraljevom vodila se onda u saboru burna razprava. Na što Hrvati očitovaše: „Stališi i redovi hrvatski neće se odroditi od otaca svojih, već će svoju narodnost saču- vati, što bilo da bilo svimi mogućimi sredstvi. Naša municipalna prava ncmogu l)iti nikada predmetom saborske razprave, niti naša unutarnja uprava nespada na stališe i redove Ugarske, a proti ovim novotarijam najsvetčanije prosvjedujemot' Na to im 446 KNJIGA DVANAESTA. odvrati zastupnik torontalske županije Hirtelendi: da Hrvatska ima biti pokorna nesamo kralju, ved i zakonodavnomu tielu Ugarske. Hrvati odvrate: da su oni poštovali i poštuju sve za- jedničke zakone, ali da nikada priznati nede, da bi njihova osebna prava bila predmetom razprave zajedničkoga sabora. „Hrvati da nebranejezik latinski, ved svoje vlastito pravo, po kojem mogu sebi odrediti službeni jezik i da mogu svoj vlastiti narodni hrvatski jezik uzeti mjesto latinskoga, kada im se bude svidjelo, a to da iiebi bilo nikada mogude,da primu za diploma- tički jezik magjarski. Jezik je hrvatski u najno- vije vrieme u raznih obzir ihtoliko napredovao, da Hrvati očito potaknuti liepim primjerom Magj ara svoj jezik šire, te nikada nede dopustiti, da im se uzme mogudnost podići svoj jezik na diploma- tički, i da ga sami puste pasti na nizinu prostoga seljačkoga govor at' 1836. Magjari nisu se dali sklonuti, da od svojih zahtjeva odu- stanu. Stvar je opet otišla pred kralja, ali u odpisu kraljevom od 27. aprila 1836. neima o tom niti spomena. Kralj je spasio Hrvate, zato mu kašnje iz sabora hrvatskoga zahvaljuju, što je sačuvao temelje ustava hrvatskoga, da „nepotonu u burah" ra- djajudih se u zajedničkom saboru, što je time njihova prava raz- jasnio i potvrdio. Osobitoj mu milosti preporučuju svoje dične zastupnike Ljudevita Bedekovida, tajnoga savjetnika i velikoga župana križevačkoga, Stjepana Ožegovida, protonotara, Antuna Kukuljevida i grofa Janka Draškovida, koji su kroz tri godine dana trpili jade i nevolje, napadaje i sramote svakojake branedi pravo svoje domovine. Osobito je grof Janko Draškovid velikaše gornje kude obradao na pravedno priznanje naših prava. U kralja je jedinoga spas naše domovine, time odišu stališi hrvatski. Magjari su nastojali odtrgnuti Slavoniju od Hrvatske, dokazujući, da po pravu pod bana nespada. Liepom historijskom razpravom dokazuju kralju stališi, da je uviek spadala i prije turske ~? dobe pod bansku vlast. Nadaju se, da ih kralj nede Magjarom žrtvovati. Ovaj iskreni, lojalni i pouzdani doticaj Hrvata sa absolu- tističkim bečkim dvorom počeli su ved sada Magjari pred svietom tako izticati, kao da se u Beču Hrvati za robove predaju i time mu pomažu potirati slobodu naroda. Nemanja vika bila je na FERDINAND PETI. 447 veKkaše ugarske, koji su poštovali pravo hrvatsko, te neprista- jali u svemu iia pogubne namjere dolnje kuće glede Hrvatske. Kada su se poslanici hrvatski na ljeto 183G. povratili sa zajedničkoga sabora u domovinu iza trogodišnjega težkoga i mu- kotrpnoga rada, našli su već domovinu preobraženu novim sla- venskim duhom. Nieiua domovina bez giaska narodnoga prije tri godine pozdravljala ih je sada sa stotinu pjesama pjevanih iz hiljada grla, jedna vatrenije od druge. „Danica horvatsko-sla von- sko-dalmatinska" je već odživila jednu godinu, te je primila na radost domorodaca naslov : „Danica Ilirska", a pisana je već novim pravopisom, zabačena je kajkavština, te je poprimljeno na- riečje hercegovačko-štokavsko. Već je i toli željno očekivanu slovnicu ilirsku Vjekoslav Babukić odtisnuo u sviet. Sve je to novo, sve je krasno, sve je veselje novoga života. Gajev proglas za „Da- nicu", toga novoga smjera može biti danas tkogod neće razu- mjeti, ali onda titrao je sa svačijim srdcem i ostati će po našem mnienju spomenikom u po\gesti hrvatskoj, dok bude naroda da ga čita. „Europa — veli on u pozivu za „Danicu" god. 1836. — prispodablja se sjedećoj djevojki, i u toj priliki s jednim po- gledom vidiiuo, da ova djevojka rukama drži jednu na tri ugle osnovanu liru, koju si na prsa naslanja. Ova lira glasila je u davnoj prošastnosti najugodniim naravskim glasom, kada se jošće sve skladno složene strune milimi vjetrići gibaše. Ali jednoć podigne se strahoviti vihar od juga i zahoda i zatim silna bura od izhoda i sjevera — strune odapnu se, ter nestade sloge i milenih glasovat' „Ova Europe lira jest Ilirija na tri ugle med Skadrom, Varnom i Bjelakom osnovana. Odapete nesložne strune na ovoj liri jesu : Koruška, Gorica, Istria, Kranjska, Štajerska, Horvatska, Slavonia, Dalmacia, Dubrovnik, Bosna, Crnagora, Hercegovina, Serbia, Bulgaria i dolnja Ugerska. Što možemo sada, gdje svaki za slogom uzdiše, bolje željeti, nego da se na velikoj Europe liri sve nesložne strune opet slože i slastjom ugodnih glasova proslave vjekovitu mladost sjedeće djevojke. A može li se ikada pomisliti, da taj veliki cilj dostignemo, dokle se svaka struna posebi tudjemu skladnoglasju prilagadja? Pre- stanimo svaki na svojoj struni brenkati, složimo liru u jedno soglasje, jerbo je i ona samo jedina, premda su njene strune svaka za se više ili manje od prvoga naravskoga glasa odaljene. Otvorimo staru naroda našega knjigu, u njoj su duhom slavjan- 448 KNJIGA DVANAESTA. skim zabilježeni lire naše negdašnji sladki glasovi — — — " Gaj je sbilja složio već prilično strune sa svojom „Danicom", jer \eć čitamo pjesničke proizvode sa svih krajeva s podpisom: Ilir iz Hrvatske, iz Primorja, iz Slavonije, iz Stajera itd. — zato i on veli: književni je jezik jedan ciele Ilirije. Živa je vjera da je ovaj isti narod u staro rimsko doba ovdje bivao, kako jasno izriče grof Janko Draškovič: „Rimljani su vidili, da je ovdje jednoga jezika i običaja narod, zato su sve ove zemlje prozvali jednim imenom Ilirijai' Ta je puno pomagala mla- doj ilirskoj idei, a ne manje i ona, da su stari naši bili ved u Dubrovniku do cvieta doveli književnost. Narodi najvole svoju prošlu sreču sabirati u poslovicu: što je bilo i opet de biti. Napredkom ilirske idee i književnosti stale su rasti višje potrebe pobudjenoga narodnoga života. U to ime zamisliše, da se stvori učeno družtvo za jezik i literaturu ilirsku poput kakve akademije. U saboru bude stvoren o tom članak zakonski. Ali jošte je više trebalo življe ognjište i stecište, gdje se u nepri- siljenih sastancih mogu razpravljati sva pitanja narodna i knji- ževna. Magjari slaviše ved sjajne uspjehe ovakovimi družtvi. Hrvati počeše osnivati po svih građo vih čitaonice. Središte je svim imala biti čitaonica narodna u Zagrebu pod okriljem plemenitoga grofa Janka Draškovida. Poznavao je on slična družtva kod drugih budedih se naroda, znao je on za iilologijska družtva Italije, koja su se pod ovim skromnim imenom sakrila, da šire svoje političke idee u narod talijanski; znao je on za gospodarska družtva poljska, koja su javno samo za go- spodarstvo radila, a potajno budila poljski narod. Nebojimo se da smo pogriešili, ako reknemo, da je on obadva ova javna smjera nadjena kod obijuh razdalekih naroda gledao salievati na 1838. Štitu narodne čitaonice zagrebačke. Tomu nam je svjedok prvi njegov govor, kojim otvara ovo družtvo. „Prva nam je dužnost — veli — da se ujedinimo, a druga, da nam bude mogude korist presladkoga našega naroda i domo- vine privesti, ako se naš jezik temeljito savršeno naučimo, ako marljivo domade i inostrane pisce čitajudi i prijaznivo se raz- govarajući s našim se narodom i njegovimi običaji i navadami bolje upoznamo i kao duhom se njegovim opojimo, ter tako š njime bližje poznani, za njega se krepčie zauzmemo i koristnimi se nauci ukrasimo. Ako za tim koristne knjige drugih izobra- FERDINAND PETI. 449 ženih naroda ili u naš jezik prevedemo ili sami takve osnujemo, i ako trgovačku i poljodjelsku vrst izbistrimo, najviše pako ako primjerno odhranjenje naroda našega i pribavljanje većega imetka njemu pripravimo:* „Tada će nam i naš uzvišeni dvor radost i zadovoljnost svoju nedvojno očitovati, kad jednoć opazi, da mi s junačkim našim glasom viernosti i hrabrosti takodjer i glas vještih, skrb- Ijivih i obrtnost Ijubećih domorodaca sjedinjujemo, ter da samo i moralnom našom snagom biče i uzdržavanje naše, jezik naš junački ilirski i š njim skopčano odhranjenje naroda našega dizati se trsimo:' „U protivnom slučaju, ako bi i nadalje skrb za našu na- rodnost zanemarili, tada bi okolo nas ustali drugi narodi s prie rečenimi sredstvi, koji bi nas sbog pomanjkanja narodne sloge, obrtnosti ili industrije u odhranjenju nadkrilili, tada bi se — što bog predragi i naša ozbiljna volja sačuvaj — krv predjih naših gorko prolijana i njihovi glasoviti čini zaboravili; jerbo bez narodnoga odhranjenja, bez sloge i blaga neima snage i jakosti u državi, a gdje toga u zao čas neima, tu neima u današnje doba nikakve važnosti niti kod dvora, niti kod susjedah, još manje u Europii' „Probudimo se dakle i pridajmo prirodjenoj našoj viernosti prama kralju i konstituciji skrbljivost za naše napredovanje, i podbočimo našu mladež s hasnovitimi nauci, pritegnimo bistrije glave u našu čitaonicu i najdimo način, da vriedni domorodci svojih trudova primjernu zaslužbu dobiju. Budimo prijatelji, budimo brada bez razlike imena , jer svih nas otac jest kralj naš i mati konstitucija našai' Čitaonica posta središte svega narodnoga života. Na temelju jednoga jedinoga pravila: „svrha je družtvu čitanje novina i knjiga, — i koristne znanosti razširivati" posta unjoj redakcija novina i knjiga, klub ilirski, gdje se sve razpravl ja i glasovi na sve strane šalju; knjižara ilirska i „Matica", učeno družtvo, muze um i gospodarsko družtvo, kazalište i opera, napokon „Narodni domi' Tajnik i duša ovoga svemožnoga družtva bio je neumorni zlat- noga poštenja čovjek Vjekoslav Babukid. Na njegovih ramenih uzpinjahu se mnogi ljudi do glasa i slave u narodu. Po njemu je bila čitaonica čisti neoskvrnuti hram duha slavenskoga. Milo- (Smičiklas : Povjtst hrvatska. JI.) ^^ 450 KNJIGA DVANAESTA. krvna c^iid tajnikova puno je tomu dopomogla, da se je stranomu čovjeku u čitaonici prikazivala: „prava narodna i duševna slo- bodna družina, u kojoj je biti dionikom, pa ma i samo svjedokom prava radosti' Mirniji politički odnošaji dali su Ilirom odmora, da stvore temelje zanajvede djelo Hrvatadevetnaestoga vieka, za osiguranje i ujamčenje narodnosti svoje. Sa ma- loga i sirotnoga položaja, gdje se članovi družtva moraju obve- zati, da svaku knjigu narodnu kupe, protisnu Babukič knjižarske sveze po svih stranah domovine i med prijatelji slavenskimi na daleko i široko. Po domo\ini šire narodne knjige mladji svede- nici i oduševljena mladež, kud je god dospjevala. 1839. Več godine 1839. pokušaše u njemačkom kazalištu zagre- bačkom predstavljati narodne komade za „občuvanje materinskoga jezika, kako to državna brada Magjari svojim kazalištem posti- gavaju:' Da se jedan put na mjesec uzmogne predstavljati, do- prinose rodoljubi svaki svoju krajcaru na žrtvenik domovine. Koliko su drobni i maleni prinosi pojedinih ljudi, opet su pri- lični novčidu one evangjeoske sirotice, jer su mnogi odtrgavali od usta svojih, samo neka bude u slavu domovine. Prve pred- stave bile su dosta slabe, ali sveobde narodno oduševljenje, što se ved u hramu Thalije udomljuje narodni jezik, nagradilo je sve trude i neprilike. „Starci se raduju — veli naš glasnik Ivan Mažuranic — i vesele u misli u ona stara bolja, od njih hvaljena vremena, kad su oni kao Slavjani u slavjanskoj zemlji i jeziku, čisti slavjanski od tudjina bolje uzčuvani sviet ugledali; prijatelji naši i naše domovine vesele se, i u srdcu s prvim ovim početkom sretan takodjer napredak skapčaju; neprijatelji napokon dubo- kim zamukoše mukom, jednom riečju: dobri se svi raduju, svi ufaju, a zli kradom tuguju, stide se i boje." Odmah pomišljaju rodoljubi, da se stalno kazalištno družtvo sastavi, koje de sve gradove obilaziti. Svi de gradovi okusiti slasti predstava na materinskom jeziku, svi delaglje družtvo uzdržati. Modi de se osno- V vati škola dramatična, da se razvije pravo narodno kazalište. Život i imetak svoj posvedivaše ovomu poslu Dim it rij a D em eter. Iste godine s kazalištem radjala se, ali sejošte nije poro- dila „Matica ilirskat' Imala je biti samo književni odbor čitaonice. Starijim Hrvatom proniknutim snagom kontinuiteta svojih pra- vica, čim je provezena svaka žica njihova života, moralo se je FERDINAND PETI 451 dokazivati, da je novi pravopis ilirske knjige stari hrvatski, ali zaboravljeni od Vitezovićeva vremena. Oni osjećahu snagu svoju osobito u tom, da su imali svoju slavnu pjesničku književnost. „Mi imademo — veli grof Janko Drašković — mnogo starih i zna- menitih djela iz šestnaestoga i sedamnaestoga stoljeća, kad još njemačka literatura u zibci bijaše, Cubranovida, Ranjinu, Zlata- rida, Gunduliča, Palmotic'a, Gjorgjiča i mnoge ine. Ove dakle našim organičkim (giasoshodnim) pravopisom preštampati, želja je jednoglasna svih onih, kojim su ove stare klasičke, po duhu i ukusnoj krasoti jednako dične knjige poznate. Ova djela kad istom na svjetlost izidju bit će u pravom smislu dika i ponos našega cjelokupnoga nesamo ilirskoga, da i cieloga slavjanskoga literarnoga svieta". Tomu je imala služiti „Matica". Čitaonica se je smatrala jošte predtečnim zavodom učenoga družtva, kako ga je osobito želio osnovati Ljudevit Gaj, i mu- zeuma. Već god. 1839. ode iz čitaonice prošnja na kralja, neka dopusti takovo družtvo s narodnim muzej em. Time bi Hrvati dobili zakonito osigurano kulturno središte, gdje bi se lasno mogli sklonuti, kad bi došla bura na njihovu narodnost, jer je čitaonica bila samo dozvoljena i čuvana milošću magistrata zagrebačkoga. Magjari toga nikako dopustiti nehtjedoše, zato i godine prodjoše, a ta molba nije mogla doći pred lice kraljevo. Hrvati ipak pri- biru u čitaonici i knjiga i starina, i postavljaju prve temelje svomu narodnomu muzeju. Najbrže i najizdašnije djelovala je čitaonica i njezine dru- žice po zemlji na družtveni život, koji se je sada sav stao razvijati oko idee ilirske, jer su na zabavah, koncertih i plesovih svuda se Iliri napinjali progovarati narodnim jezikom, kako se je pisao- I žene počeše s ponosom progovarati hrvatski, obodravane i po- hvalnimi pjesmami i vatrenimi rodoljubivimi nagovori krasne mla- deži hrvatske. Srdce je kazivalo mladim pjesnikom, da će Hrvatska onda istom biti pravo preporodjena, ako joj majke budu mliekom materinjim dale upijati domorodni duh djeci svojoj. Čim je bio veći napredak ilirske idee, tim su Magjari bivali žešći i nesnosniji, tim više ištu da Hrvatska primi magjarski jezik. Magjari se već pripraviše za sabor god. 1839 — 1840. opetovanim! zahtjevi. U očigled sabora zajedničkoga sastao se sabor hrvatski. Tu ustadoše vatrenimi govori, uzdajuć se najviše u pravednost kralja, grof Janko Drašković, grof Gjuro Oršić i Mirko Lentulaj, 452 KNJIGA DVANAESTA. da postave zahtjev, ako Magjari budu nastojali zatrieti narod- nost hrvatsku, da se Hrvatska od Ugarske odciepi, svoje na- mjestničtvo od kralja izprosi i svoj narodni jezik uvede. Prvi put izadje mladež sa sjajnom serenadom na čast govornikom sabora, te se je ved pjevala po ulicah zagrebačkih pjesma: „Koj nam rod i dom zatira — on pod sabljom nek umira — koj pod- kapa nam pravice — neka umre od strelice itd." Magjari primiše odaslanike krvatske na zajedničkom saboru kao sluge bečke absolutistične vlade, kao neprijatelje magjarske narodnosti. Iskahu, da Hrvati plaćaju isti porez, koji plača i Ugar- ska, što im kralj nije prihvatio. Iskahu od kralja, neka budu pozdravi i odzdravi kralju samo na magjarskom jeziku, neka kra- ljeva kancelarija i namjestničtvo samo magjarski pišu, neka kod svih ugarskih a razumije se i hrvatskih regimenta bude komanda magjarska, svi zakoni da budu samo magjarski, u školah i u istih crkvenih i župnih knjigah da bude sve magjarski, dapače da se prodikuje i u crkvah magjarski. Ved prije sabora odbijahu njeke ugarske županije latinske dopise iz Hrvatske i prekinuše time svezu s našom domovinom, jer nisu dobivale magjarskih dopisa. Sada se složiše i gornja i dolnja kuda proti Hrvatom, koji su uzalud prosvjedovali na temelju svoga osebujnoga položaja. 1S40. Hrvati opet zaiskaše i nadjoše svoj spas kod kralja, koji glede Hrvatske odpisom 5. maja god. 1840. nije primio zaklju- čaka sabora, ved je iskao da se zakoni o magjarskom jeziku na Hrvatsku neprotegnu. Dolnja kuda dakako nije niti čuti htjela 0 kakvoj iznimki za Hrvatsku, a u gornjoj našlo se je mirnijih ljudi, koji su blaže sudili i iskali od Hrvata, da barem više sto- lica na svojih školah za magjarski jezik osnuju. Opet je i gornja kuda postavila Hrvatom rok za deset godina, da do toga vre- mena bude u Hrvatskoj sve magjarski. Kralj nije primio ma- gjarskih zahtjeva. Na povratku u domovinu stupiše naši odaslanici pred sabor svoje domovine opet tužbami na Magjare. Bio je umro ban Vlašid tečajem sabora, a banski namjestnik biskup zagrebački Juraj Haulik otvarajud sabor javno reče, da su ozledjena mnoga prava Hrvatske, a što je spašeno imadu zahvaliti pravednosti kraljevoj. S pouzdanjem gledaju zato Hrvati u priestolje i prose, neka im bude dopušteno uvesti svoj narodni jezik na pravoslovnoj akade- miji i na gimnaziji kao obvezni predmet. Godine su prošle, dok FERDINAND PETI. 453 je kralj god. 1845. ovu poniznu prošnju uslišao, kad se je već mnogo puta ponovila bila. Pobrinuše se Hrvati u saboru i za narodno kazalište, da se preko njega krasni jezik ilirski naobra- žava i jednoličnošću svojom obuhvati sve strane naroda. Magjare nije malo zabrinula s jedne strane ova „panslavi- stička" struja u Hrvatskoj, što najumniji njihov historik pri- znaje, jer vjeruje, da se samo ruskimi rublji mogla didi ovakva bjesnoda medju „bradom njihovom" Hrvati, s kojimi da su kroz vjekove u slogi i prijateljstvu živili, i nikad se zavadili nisu. S druge strane slutiše mirniji ljudi medju njimi, da će se veliko zlo roditi, kada su evo Hrvati svaki put zakriljeni od bečkoga . dvora, kada se je iskalo, da „jezik sveukupne domovine" Hrvati poprimu. Hiri su plaćenici s jedne strane bečkoga dvora, s druge opet cara ruskoga i rade proti konstituciji. To po vjero vaše oni sta- riji plemidi hrvatski, koji su se ved našli u životu, kada je po- čela sievati vatra idee ilirske medju mladeži. Ime slavensko i ilirsko posta im strašno, zatrieti će staro ime „horvatsko" i staru konstituciju, jezik štokavski bio je „vlaški" i zatrieti ce stari liepi latinski. S Magjari Zii jedno branili su se Hrvati tako dugo od Beča, sada se dižu Hiri na Magjare i prijanjaju Beču. Na taj način postadoše tako zvani Magjaroni poslije god. 1840. Ve- dina njih želila je, da ostane pri starom, kako je i prvo bilo. Bilo je opet medju njimi i takovih, koji su ved prije god. 1830. u ono tamno doba za hrvatske nesviesti naučili magjarski, pak im se je naravski vidilo, da pokorni Magjarom Hrvati imadu poprimiti jezik magjarski. Ova stranka počela se je javno skupljati 1841. god. 1841. pod vodstvom grofa Aleksandra Draškovida i nazvala se je sama „h o r v a t s k o - u g a r s k o mi' Bududi da je gorilo upravo pitanje o narodnosti, kojoj nebi bilo obstanka po zakonih magjar- skih, zato smatrahu Iliri i zvahu ovu stranku protunarodnom, jer je i sama svoje družtvo kazino učinila učilištem magjarskoga jezika. Bies i strast je brzo uzkipila izmedju obiju stranaka. Prvi javni sukob dogodi se prigodom obnove častnika županije 184^. zagrebačke god. 1842. Stranka narodna, kako su se Iliri zvali, odjevena u surku, kroja starohrvatskoga, u crvenkapah s polumje- secom i zviezdom, što smatrahu grbom stare Ilirije, uzvijala se je po ulicah zagrebačkili i fizičnom silom nadvlada protivnu stranku i baci ju iz dvorišta banske kude. Pjesmam na slavnu pobjedu neima medju Iliri gotovo kraja ni konca. Mala „Pjesmarica", u 454 KNJIGA DVANAESTA. kojoj SU bile ilirske davorije sabrane, poplavi svu zemlju. Pjesme „Doletiše ptice kukavice", „Nek se hrusti šaka mala", „Nosim z.dravu mišicu" odjekivahu sada po gorah i dolinah Hrvatske. Denuncijacije od njekih magjarskih profesora odprhivahu redom u Ugarsku, da ih brada njihova spase od propasti; ma- gjarska stranka napela je sve svoje sveze medju aristokracijom ma- gjarskom. Ljudevita Gaja na primjer obtuživahu, da si daje pjevati kraljevsku himnu od mladeži mjesto: „Bog pozivi našeg kralja", da se pjeva „Bog pozivi našeg Gajai' Iliri da kane osno- vati novo kraljevstvo i odciepati se od Ugarske, Ugarska da de biti podnožje slavenskoga giganta, Slaveni da su pozvani Euro- pom gospodovati, Ugarska da će doći pod Iliriju. Na ove i mnoge druge tužbe bude veliki župan zagrebački Nikola Zdenčaj sa svoje časti svrgnut, a kraljev povjerenik veliki župan virovi- tičke županije Josip Šiškovid dodje da vodi proti Ilirom iztragu. Biskupa Jurja Haulika sbaci kralj s časti banskoga namjestnika, a banom hrvatskim imenova 16. juna grofa Franju Hallera. Na jesen 18. oktobra dade se novi ban uvesti u bansku čast velikom sjajnošdu. Tom prilikom dovede grof Alberto Nugent u Zagreb oduševljen narod, veliku četu slobodnjaka obučenih u na- rodnom odielu. On sam odjeven u crvenu kabanicu i crvenu kapu jašio je pred njom na bjelom konju, a na zastavi njegovoj prosja nadpis : „Odlučio sam", što je onda bila deviza Ilira. Zagreb je bio rezsvietljen, ali oduševljenja nije bilo. Dapače pripovie- daju, da je na jednoj kudi bio nadpis kod razsvjete: „Od sablje znaj bane, da pada prot narodu, tko de da vladat' 1843. Bana Hallera smatrahu Iliri više komisarom nego li banom, koji de raditi kako kad po zapoviedih magjarskih i bečkih, i uslied toga zlo slutiše i njihove zle slutnje izpuuiše se početkom go- dine 1843. Ilirsko ime bude zabranjeno, a „Danica" od tredega broja posta opet: „Horvatsko-slavonsko-dalmatinska'.' Zabolilo jeto Iliri preko svake mjere. Sam grof Janko Draškovid povede deputa- ciju pred kralja, da ostavi ovo ime. Odgovor kraljev bio je po- lovičan: „da je kralj svim svojim narodom pravedan otac i da neda jednoga po drugom potlačiti, da je želio umiriti one, koji se tuže na ime ilirskot' Iliri se trudiše dokazati kralju, da je ovo ime staro narodno bilo medju svimi Hrvati u porabi. Silovita magjarska censura — vodio ju je zloglasni Mačik — sjede na vrat svakomu duševnomu proizvodu hrvatskomu. FERDINAND PETI. 455 Pozornu motritelju pada u prvi mah u oči, daje „Danica" uhva- tila sad hladniji smjer, gdje neima one stare čudotvorne vatre u patriotičnih pjesmali. Iliri moraju tražiti oduška svojim patriotičnim mislim u tudjem svietu, i počmu za svoju obranu izdavati novine u Biogradu podnaslovom „Branislav''. „Nije li žalostno — veli se u istih na pristupu — da mi sinovi ustavne države utedi moramo u strane zemlje, kad si želimo uzajemno priobciti naše misli i namjere. Pa kakve su to misli, kakve to namjere? Želimo li mi našu domovinu upropastiti ? Ili kralja se našega odredi ? Ili kar- listička, komunistička, revolucionarna načela razprostranjivati ? Ili nov vjerozakon osnovati ? Ili ustav upropastiti ? Bože sačuvaj ! Mi samo želimo porazgovoriti se o tom, što je za našu domo- vinu koristno, o lieku, kojim bi zadate joj rane najlakše zalie- čile, 0 načinu, kojim bi našu bracu iz duhovnoga sna i mrtvila najbrže probudili, osviestili i izobrazili, i ovako njih domovini vjerne sinove, ustavu krepke branitelje, kralju odane podložnike učinili. Nelete daleko naše misli, nedemo da gradimo kule po oblaku. Nu eto hrvatsko-slavonsko-dalmatinski sabor pred vra- tima stoji, u njega puni nade upiramo oči i lieka za narodnost i domovinu od njega očekujemo. Trebalo bi, da se dogovorimo napred o predmetih, o kojih de biti ovdje govor, da pripravimo narod za ovo velevažno doba, a mi niti pisnuti nesmemo, dočim su Magjari o svojem saboru, i više nego što je valjalo, govorili i pisali. Mi to želimo samo u svoj čednosti učiniti, pa nam niti to nije dopušdeno. To je žalostno, to nas boli; nu ža- lost nam se podvostručava, kada na um uzmemo, tko nas u tom prieči. U drugih državah monarkija biva najveda neprijateljica slobode tiska, onde se ljudi tuže na ministre, na policiu zato, što im ova nedozvoljava priobdivati njihove misli i čuvstva putem štampe. Kod nas je to sasvim naopako. Mi imamo milostivoga kralja, koji sve svoje podanike jednako čini dionike svoje mi- losti ; a oni, koji se nazivaju našom bradom, koji isti ustav s nami imaju, i ista prava uživaju, koji l)i imali biti najvjerniji drugovi, najčvrstiji saveznici, najiskreniji prijatelji, oni su naši najvedi neprijatelji. Oni upotrebljavaju svu svoju snagu, da nam koliko mogude ograniče slo])odu štampe, da nam nemogude učine slogu i pomirenje, i da nam po tom vrat skuč(i pod tatarski jaram. A to su pretjerani Magjari i njihovi privrženici. Jeste Magjari, koji vladu tako rado despotizmom ukoravaju, a sami naj- 456 KNJIGA DVANAKSTA. veći despotizam nameću svim, koji negovore magjarski. Magjari, koji Hrvate kao koiizervativce tako prezirno gledaju, o slobodi uviek viču, svoju liberalnu konstituciju do neba uzvisuju, ali i samo za one proglasuju, koji magjarski zbore. Isti ovi Magjari upo- triebljuju sve spletke i smutnje, bilo kako mu drago nas zavadili, mir i slogu poremetili, svaki napredak zapriečili i najposlije ili upropastili ili u Magjare pretvorili. Oni gaze javno zakone i pra- vice, samo da utuše svaku iskru slobode i izobraženosti u Hrvatih, i dočim o slobodi pečatnje na državnom saboru najviše viču, nastoje kod nas o tome, da zaprieče tiskanje svake knjige budi na hrvatskom ili slavonskom jeziku pisane. Mnogi neče vjero- vati, a sveta je istina, da se više puta u Zagrebu nesme ni ono prepečatati, što je več u gdjekojoj knjigi ili novinah austrij- sko-monarkičkih pokrajinah pečatano bilo i da knjige itd., koje je austrijska censura propustila, ugarska censura prodavati za- branjuje i konfiscira. Mnogi neče vjerovati, pa je čista istina, da u svoj Europi neima za sada tako stroge cenzure, kao što je u Zagrebu, i da ovdje takve stvari cenzor briše i štampati zabranjuje, koje bi mogle u Carigradu piljarice deklamirati. Sta ćemo više, kada nam se neda ni ono putem štampe svietu priob- diti, što se je javno u varmedjskih skupštinah radilo, kamo li misli i mnienja obca prije skupštine ili sabora savjetovanja i dogovora radi predlagatit' Kratki i ozbiljni glas spisa, koji je preskočio granice svoje domovine pokazuje nam, da su Hrvati svjestni svoga položaja, da stoje samo na stanovištu obrane, koju gledaju što bolje utvr- diti. Neimaju kada niti pomisliti, što će nova stvoriti, ved živudi u svakdanjoj borbi traže izlaz iz nje na mirnije i sretnije polje narodnoga napredka i narodne pros^jete. Magjarska stranka u zemlji hvatala seje ved magjarskoga jezika i magjarskih idea, njoj je Hrvatska izgubljena zemlja, prodana od Ilira ruskomu caru i Austriji, zato valja za obranu starih „pravica" žrtvovati sve, jer su samo Magjari kadri spasiti staru zajedničku konstituciju. S ovimi čuvstvi dočekaše obadvie stranke sabor hrvatski, sazvan na 2. maja, da bira poslanike na sabor ugarski. Ma- gjarska stranka bila je dovela preko dvie hiljade oružanih ljudi, da si time osigura izbor svojih ljudi na sabor ugarski. Kada ban nije dopustio, da sabor vieda pod oružjem jedne stranke, razišlo se je seljačko plemstvo i počeo je viedati sabor. Stare se FERDINAND PETI. 457 rane ponavljaju, poslanikom se daju naputci o jeziku, o cjelovi- tosti zemlje i o nesmiljenom postupku magjarske cenzure. Prvi put progovori hrvatskim jezikom Ivan Kukuljevid, da obodri stališe i redove, neka odmah prime svoj narodni jezik u urede, škole i saborske razprave. Vatrene rieči ostadoše glasom vapi- judega u pustinji, jer su stariji ljudi jošte uviek mislili, da mo- raju nepokolebivo stajati na slovu stare konstitucije, da je to onaj stanac kamen, s koga ih Magjari nede modi odtisnuti. Netom eno sam kralj zabranio ime ilirsko i dopustio pritisnuti cenzurom knjigu hrvatsku, zato je sada potrebno što žilavije stajati na onom stanovištu, gdje su se ved više puta našli složni s kraljem. Latinski de govoriti, a magjarskomu jeziku nedadu u svoju zemlju, a od kralja de iskati, da se u školah bude obvezno učilo jezik hrvatski. Za poslanike na zajednički sabor u Požunu budu izabrani Karlo Klobučarid, Herman Bužan i Metel Ožegovid. Sto su obzirniji stariji Hrvati gledali ponješto obustavljati, to su Magjari opet tim bjesnije izganjali. Hrvatskim zastupnikom zabrane u Požunu govoriti latinski, u čem su ih osobito podupirali turopoljski župan Antun Josipovid i grof Nepomuk Erdedi, koji su sami za sebe govorili, da su Magjari, te su javno u saboru uzeli govoriti magjarski. Poslanici hrvatski nadjoše se u nevolji, zato zaiskaše od svih županija i municipija naputke: što de uraditi. Županije i gradovi odgovoriše im, da imadu i nadalje govoriti latinski, a ako im Magjari nebudu toga dopuštali, neka se vrate kudi. Zublja nemira bačena je u Hrvatsku, te je sva zemlja ba- čena u dva tabora. Magjarski vodjen od njekih velikaša i nje- koliko njihovih prislužnika plemida oslanjao se je najviše na šake i sjekire plemstva turopoljskoga. Ta plemenita obdina, koja je znala kroz vjekove sačuvati pravu hrvatsku rodnu župu, dajudi svakomu novomu kralju na potvrdu svoje prastare slol)oštine, koja je kao „sbor brade" umila zapriečiti ulazak čovjeka inoga roda u svoju obdinu, koja je na hrvatskom jeziku imala svoj stari plemidki red, bačena je sada u vrtlog političke borbe, po čem bi magjarski jezik imao poplaviti Hrvatsku. Stranka ilirska tražila si je i našla takodjer kortešacijoni pri- staša medju seljačkim plemstvom, ali cviet njezin ])io je medju mladeži i svjestnim svedenstvom. Književnici sipahu duhovite satire, kakve smo vikli čitati u nemirnih vremenih od smjelih i na- 458 KNJIGA DVANAESTA. prednih stranaka. Karikature svakovrstne o kolovodjah magjar- skili bijahu slast i uživanje mladeži hrvatske. Od važno postu- panje narodne stranke izjavljajuce sada više puta javno, da će se od Ugarske odciepiti i zaiskati opet svoju samostalnu vladu, kako ju je imala Hrvatska pod Marijom Terezijom, dovodilo je do bjesnile magjarsku stranku pripravnu \eć na to, da hrvatske žu- panije poput ugarskih ravno na sabor ugarsko-hrvatski šalju svoje poslanike. 9. decembra 1843. imala se je obavljati velika skupština županije zagrebačke. Obadvie stranke nadjoše se oružane na taj dan na trgu svetoga Marka. Prije nego što se je počela skup- ština, sraziše se do krvi. Sluga baruna Levina Raucha stojedi uz oružana svoga gospodara ubi iz puške jednoga čovjeka grofa Nugenta, a gospoda magjarske stranke tu palu žrtvu na komade razsjekoše, kako pripoviedaju očevidci. Razbijanje i pucanje, metež i urlikanje izpunjivalo je gornji grad zagrebački i prelie- valo se po drugih stranah grada. Više ljudi s jedne i druge strane bude ranjeno. Krv je potekla, sliepo bjesnilo istom pravo započelo. Skupština se dakako nije držala. Magjarska stranka dizala je viku, da su Iliri krivi ovomu pro- lievanju krvi ; tužbami svojimi dopreše i do prestolja pod zaštitom ugarskoga palatina. Na to dodje u kraljevo ime u Zagreb opet povjerenik Josip Eudid, veliki župan bački, koji je ipak riedko dolazio u Zagreb, bojedi se za svoj život. Magjari sa svoje strane poslaše u boj sve svoje učene ljude, da dokažu, da je Hrvastka podjarmljena zemlja, da se bezuvjetno mora pokoravati Ugarskoj, sa slašdu i ponosom pisahu, kako su ved prije kralja Ladislava zakoni magjarski valjali u Hrvatskoj, kako su vitežke čete Magjara ved u desetom vieku prodirale do jadranskoga mora. Nadalje do- kazivahu, da je Slavonija uviek bila magjarska, ban uviek po- koran palatinu, ustav svoj da Hrvati Magjarom imadu zahvaliti. Pisali su na magjarskom, latinskom i njemačkom jeziku. Hrvati im neostadoše dužni odgovora, te i oni svoje odgovore u brošurah na njemačkom i latinskom jeziku postaviše pred sud vanjskoga svieta. Učeno i vatreno suzbijaše ih Mirko Ožegovid, biskup senjski. U saboru neuzmicahu takodjer od važni odaslanici hrvatski, zašto Magjari ipak nisu marili, ved su stvarali zaključke: da na ugarskom saboru hrvatski poslanici magjarski moraju govo- riti, da za vrieme od šest godina ima magjarski jezik biti služ- beni u Slavoniji i j)rimorju, da se na svih hrvatskih učilištih FERDINAND PETI. 459 imadu pocli(^i stolice magjarskoga jezika ; da poslije osam go- dina hrvatske oblasti imadu s iigarskimi magjarski dopisivati, a dopise magjarske da odmah sada moraju primati. Turopoljski župan Antun Josipovid je jošte predlagao a sabor primao, ali kralj sredom nije potvrdio, da svaki turopoljski plemid glavom ima pravo glasa u saboru hrvatskomu. Magjari se dobro spo- minjahu onih vremena od početka ovoga \deka, kada je vlada kneza Metternicha u ugarske županije bacila mase seljačkih plemidkih glasova, i time nemogućim učinila odpor svjestnoga plemstva. Sjedala se, kako je plemstvo odbjegio županije, ostavilo u njih seljačko plemstvo sa činovničtvom, te je od županija po- stalo ruglo, gdje urlikajude čete seljačke odlučivahu, što si je vlada poželila. Ovo bi imao sada po osnovi Josipovidevoj i nje- gove brade Magjara postati sabor hrvatski, u kojem bi seljaci turopoljski preogromnu većinu imali i odlučili sudbinom Hrvatske. Ovako bi nestalo Hrvatske. Ciela godina 1844. prolazila je u gorkom žamoru izmedju i844. obiju stranaka, osobitu u Zagrebu, gdje se je spremala obnova županijska obustavljena pred godinu dana. Ban Haller spremio je medjutim kroz palatina i ugarsku vladu, da se je broj birača županijskih smanjio, čime je narodna stranka puno glasova iz- gubila, a sabrala je bila ved do tri hiljade glasova plemidkih. Ban Haller uvede k tomu u županijsku skupštinu vojničku silu, is45. te je tako pod zaštitom bajoneta bila konstitucija u Hrvatskoj. Obnova županije zagrebačke odgadjala se je dotle, dok nije bila magjarskoj stranci osigurana vedina, dok napokon nebude progla- šena na 28. jula 1845. Ved dva dana prije dolazile su sa svih strana čete birača prostih plemida praćene glasbom i gospodom, koja su ih vodila. Narodnjaci svirahu hrvatske narodne komade, . Turopoljci magjarsku koračnicu Rakoczyevu. Magjarska stranka je bila sigurna za svoju vedinu. Ved u rano jutro izbornoga dana dade ban Franjo Haller u obadvih dvorištih i na svih hodnicih banske kude namjestiti vojsku s nabitimi puškami i nasadjenimi bajoneti; jedan odjel vojske postavi za stražu pred kućom. Desno dvorište kude s jednimi vratima dade strani narodnoj, a lievo sa dvojima vratima poda magjarskoj. Svoj zeleni stol namjesti pod svodom izmedju obiju dvorišta. Radilo se je ponajprije o izboru ])odžu])aiia. Prvi dan se jošte nije dovršio, te je istom na večer drugi dan oko sedam 460 KNJIGA DVANAESTA. sati proglasio blied i drhčuc- ban, da je izabran Josip Žiivid kan- didat iiiagjarsko stranke. Gromovitim „vivat" odnesoše magjarski pristaše svoga kandidata kroz stražnja vrata banske kude u kasino, dočim se je narodna stranka psičiid protivnikom svojim protis- kivala kroz vojsku i svjetinu na Markov trg. Jedan dio istom bio prošao, kad al puče puška iz susjedne Fericeve kude i rani jednoga djaka. Uzbunjeno plemstvo narodne stranke pomislilo u taj čas, da de Turopoljci kavgu učiniti i da od traga kane na nje udariti, zato potegnu sablje da dočekaju neprijatelje na trgu. Mladi grof Gjuro Erdedi vatreni privrženik narodne stranke htjede sa njekimi narodnjaci jurišati kudu, odakle je prva puška pukla, ali vrata bijahu zatvorena, a razjareno ljudstvo razlupa samo prozore na kudi. U taj čas dobije vojska od bana zapovied, da zatvori sve ulice trga sv. Marka, na što nasta strašno kome- šanje i glasno prepiranje s vojskom, od koje se je iskalo, da po- traži u kudi onoga koji je pucao. Zapovjdnik toga nehtjede uči- niti, premda ga je zato sam gradski načelnik bio zamolio. Vojska stane strieljati na one, koje je zatvorila, u nakriž najnemilostnijira i najkrvoločnijim načinom, te je ubijala ljude nedužne i nekrive, kao pomamne pse. Za njekoliko trenutaka osta trinaest mrtvih i dvadeset i sedam ranjenih. Kada se je vojska na trgu opet u red sakupljala ležahu ved oko nje žrtve njene u krvi. Prozori i stiene od kuda bijahu prostrieljane. Okrutni ban stajao je u to vrieme kod prozora kao okamenjen, okružen od magjaronskih velikaša i plemida. Neopi- siva ogorčenost prevlada glavnim gradom. „Vaskoliki je puk Strašno ogorčen — piša krotki suvremenik Babukid odmah dru- goga dana — i razjareno osobito naše gradjanstvo, koje je išlo k banu, zahtjevajudi, da prosto turopoljsko i ino plemstvo raz- pusti, jer inače, da de ih oni na svoju ruku tjerati. Ban odgovori, da on toga nemože učiniti i tako po sve dane stoji pred nje- govom kudom bataljun vojske. Mi živimo u pravoj i podpunoj anarkiji i strah, koji je nami zavladao, nemožemo opisati. Čini nam se kao da smo na smrt odsudjeni ; jer s jedne strane bojimo se od onih, koji su dobili vlast, da sigurnost čuvaju, a tu sji oni sami strašno narušili, a s druge strane boje se i čuvari naru- šene sigurnosti, da puk na njih neudari i da tako podpuna revo- lucija i medjusobni gradjanski boj nenastane. Restauracija nij* nastavljena i tako u cieloj zagrebačkoj županiji anarkija vlada'" FERDINAND PETI. 461 Kolika je uznijanost zavladala po cieloj zemlji i u svih trieznih krugovih, kolik strah za narodnu budućnost, to se neda opisati. Za tri dana odprati deset narodnih mučenika sav narod u plaču na groblje, a na svakoj mrtvačkoj škrinji bilo je napisano: ,hodie mihi et cras tibi", što se je onoga dana i poslije njeko- iiko godina ponavljalo. Na poslednjem liesu bilo je napisano : 0 Bože, krv naša Tvu osvetu čekai' Po svih županijah hrvatskih prevlada misao, da se treba V boriti i otimati od magjarske stranke u Hrvatskoj. Županija varaždinska izprosi si od kralja, da je svrgao njena velikoga žu- pana najljućega neprijatelja narodne stranke grofa Nepomuka Erdeda i učinio njegovim zamjenikom vriednoga Mirka Lentulaja. Na ugarske županije odpravi poslanicu, u kojoj kaza:. kamo ćemo dospjeti s konstitucijom, ako brutalna vojnička sila bude odluči- vala 0 naših pravih. Nijedna neda odgovora, premda su sve inače znale vikati na vojsku i vojene odredbe. U zagrebačkoj županiji dodju magjarski pristaše do vlade, koju su toliko želili steci. Sada im je prilika, da se svietu od- kriju, što žele i kane dostignuti. Nisu se pritajili a po vješt im je zato zahvalna. Čim se po volji obnoviše, izabraše dva revna i pouzdana magjarska pristaše Josipa Brigljevica i Kolomana Bedekoviča za poslanike županije na budući sabor hrvatski i dadoše im naputak, neka ištu da sviplemićituropoljski dodju s pravom glasa na sabor hrvatski, ako toga aedostignu, da iz sabora izstupe. Sto nije uspjelo prije dvie godine u saboru ugarskom, to bi imalo izaći u saboru hrvatskom, da si sam sabor za uvieke smrt podpiše. Županiji zagrebačkoj bila je cenzura premlitava, zato neka se pooštri, neka se dapače narodna tiskara dokine. U školu neka se uvede stari magjarski pravopis a novi ilirski zabrani, i neka se uči samo kajkavsko-hrvatsko nariečje. Dočim je magjarska stranka iskala glas u saboru plemićem selja- kom, zabranila je ulaz u skupštine svim neplemenitim honoratio- rom, advokatom i drugim Ijudem, zabranila im dapače i s vjero- dajnicami plemiće zastupati. Županija zagrebačka neustručavaše se jočiniti sad i. tim izdajstvo domovine, čim je mimoilazeć sabor irvatski uzela proglašivati zaključke sabora ugarskoga, kojimi se /-apovieda Hrvatskoj primiti magjarski jezik i kojimi se na komade •azkida tužna Hrvatska. Zahvalnicom se spomenuše grofa Nepo- nuka Erdeda i župana turopoljskoga Antuna Josipovića, što 462 KNJIGA DVANAESTA. SU te zakone pomagali stvarati. Jošte se osokoli županija, te pozva sve svoje družice u zemlji, da njezine zaključke pomognu braniti. Sve županije hrvatske i slavonske odbiše jednoglasno bjeso- || mučne predloge županije zagrebačke. Sve su dapače iskale od kralja, neka odredi iztragu proti onim, koji dadoše povoda pro- lievanju kr^i 29. jula. Prijatelji banovi i palatinovi znali su iz- raditi, da na ove molbe nedodje nikakov odgovor, jer su pre- dobro znali, tko je pravi krivac, tko li je izazvao one grozne dogodjaje. Narodna stranka uze se sabirati po svoj domovini oko jedne dosta dozrele političke idee, da na svaku ruku domo- vini svojoj samostalniji politički položaj izvojuje. Tomu se nadavala prva prilika u sliede(5em saboru hrvatskom, koji se je za mjesec dana 23. septembra imao sastati. Ved prvi dan napuni se sabornica s prostimi Turopoljci, koji da de imati pravo glasa u saboru kraljevstva. Još prije sabora obećao je bio ban, da ce im dopustiti samo mjesta na galeriji. Narodna stranka stane predbacivati banu, da svoje rieči nedrži, a zastupnik žu- panije zagrebačke Koloman Bedekovid uzme braniti pravo glasa turopoljskoga i izja^i da de on sa svojimi Turopoljci tako dugo ostati u saborskoj dvorani, dokle ih vojnici iz nje neprotjeraju, i da on nedopušta nikakvo drugo pretresivanje, dok se odluka 0 pravu svih plemida neproglasi. Na to izvadi ban iz žepa kraljevski odpis na sabor hrvatski, u kojem se pozivlje, da prije svega preuzme uredjenje sabora, kralj uništuje svako pravo pri- sustvovanju pojedinih plemida, i pravo glasa priznaje onim, koji su pozvani banskim pismom ili su poslanici municipija. Osim nje- kolicine pristaša magjarske stranke svi su zastupnici pristajali uz načela kraljevskoga odpisa. Isti gubernator riečki Gavro Kiš zago- varao ga je, samo seje zastupnikom županije zagrebačke činilo, „da vide konštitucionalnu slobodu zakopanu'', zato ostaviše sabornicu razjareni na bana Hallera gotovo toliko, koliko i na „llircet' Sabor hrvatski kao preporodjen stvori nove odlučne zaključke. Prvi put se osokoli, da izreče zaključak, neka se kralj zamoli, da vrati Hrvatskoj samostalnu vladu t. j. namjestničko viede, kako je bilo pod Marijom Terezijom, a u kraljevoj dvorskoj ugarsko-hrvatskoj kancelariji neka bude jedan odsjek hrvatski, št' se je primilo velikim uzhitom obdinstva. Narodni je jezik imao dobiti pravo svoje naravno gospodstvo, moliti de se, da se akade- FERDINAND PETI. 463 mija u Zagrebu uzvisi na sveučilište, a nove stolice na akademiji i na gimnazijah neka se ustroje za narodni jezik. Sastavljena bi glavnica i zemaljska podpora za narodno kazalište. Da se crkva hrvatska od ugarske odciepi, predložiše, neka se zagrebačka bisku- pija podigne na čast nadbiskupije, koji je predlog tekao iz sabora hrvatskoga ved početkom ovoga vieka. Sav sabor odisaše novijim krepčim duhom, prolivena krv pred malo dana kano da je pala na srdce stališa hrvatskih, te se povraćahu staromu slobodnijemu položaju svoje domovine. Banu Halleru nije bilo više obstanka u Hrvatskoj, zato uzmaknu odmah poslije sabora, a banskim namjestnikom imenova kralj opet biskupa zagrebačkoga Jurja Haulika. Da su dapače već ljepše nade u srdcih hrvatskih vidi se po tom, što je županija varaždinska u kralja zaiskala: neka im dade za bana koga svoje kraljevske krvi i prejasne kude, a ako to nebi mogao, neka im dade koga Hrvata ili Slavonca. Sto (5e redi Magjari na ovaj obrat stvari u Hrvatskoj ? To se je pitao svatko onda u Hrvatskoj, a i sada zapitati de naši čitatelji. Mjeseca novembra sastala se je velika skupština žu- panija peštanske. U njoj se sjajnim govorom digne Ljudevit Košut na Hrvatsku i reče: da zahtjevanje posebnoga namjestničkoga vieda neznači drugo, nego odciepljenje od Ugarske. Da hrvatske stranke ništa drugo nerazlučuje nego protestantizam. Diri da se boje, da ga magjarska stranka neuvede u Hrvatsku. Branio je sudje- lovanje prostih plemida na saboru hrvatskom i reče: da to za Hrvatsku nebi bilo tako abnormalno, da na sa- boru svaki plemid ima posebni glas i odvjet, kako se to izvan Hrvatske na prvi mah pričinja, nego da je vriedno i zakonito, dapače i naravno i dosljedno. Navede, kako Hrvati žele i preko Hrvatske pobuniti nemagjarske narodnosti proti ma- gjarštini. Kaza, da hrvatski sabor neima pravo da se sam uredi, ved da to pravo ugarskomu saboru pripada. Predloži, da pe- štanske županije zastupnici na bududem ugarskom saboru ne- priznadu izabrane izaslanike iz hrvatskoga sabora, jer su iza- brani bez uticanja prostih plemida, umoli napokon skupštinu peštansku, neka pošalje svetčanu deputaciju u Beč pred kralja, da zaključke sabora hrvatskoga nepotvrdi, nego da drugi za- koniti sabor t. j. s plemidi turopoljskimi sazove, a učinjene ved zaključke da uništi. Županija prihvati Košuto v predlog s oduševljenjem i pozva sve ugarske žuj)anije, neka se 464 KNJIGA DVANAESTA. sve dignu i šalju deputacije do kraljevskoga priestolja. Deputacija županije nije ipak dospjela pred lice kraljevo, jer je kralj nije htio primiti. Uzalud se napinjala kod nadvojvode Franje Karla i Lud- viga, da si izposluje audienciju. Po jednom činovniku dobi od- govor, da je nesamo kralj neće primiti, ved da je zabranio svim organom vlade da ju primaju. Peštanci se vrate bez uspjeha kudi, a iza njih dodje ukorni odpis, što prave bezrazložne smutnje po zemlji. Na to se druge županije neodvažiše poslušati svoju pe- štansku družicu, samo dvie tri poslušaše i dobiše ukor od vlade. Jauk i plač županije zagrebačke, da je propala konstitucija od- pravljen na sve županije ugarske, budio ih je, da barem adresom na kralja svoje tužbe podignu, što su učinile dvadeset i četiri 1846. županije. Županiji zagrebačkoj odgovori kralj 13. februara 1846., „dajeNjeg. veličanstvo njihovu adresu, u kojoj su toliko drzoviti, da pre višnje odpise na sabor ukoravaju i sramote, s največim nezadovoljstvom primilo, jer su u njoj povriedili nesamo svako štovanje dužno kralju, ved prema uspomeni otaca svojih neza- hvalni se pokazalii' Kralj da je nastojao dovesti mir i red u županijah i u saboru, koji su oni sami prvanjih godina prosili. Ciele godine 1846. teče razpra izmedju Ugarske i Hrvatske u novinah i u drugih štampanih spisih. Hrvatska počme osjedati, da je sama svoja i taj duh uzeo se je prelievati cielom zemljom, a Magjari i njihove pristaše u Hrvatskoj morali su za sada samo zubima škripati i očekivati spas svoj od bududega ugarsko- hrvatskoga sabora. VI. Mali odmor u političkih razprah podaje nam u ovaj čas priliku, da se na ovo desetak godina prosvjetnoga života hrvat- skoga ogledano. Kuda se je razširila narodna idea ilirska u duhu slavenskom i kako je duboko razvriežila korienje u narodu? Zemlju izmedju Save i Drave osvoji ved za dvie do tri godine tako, da se je svako znatnije mjesto moglo ponositi sa svojimi .rodoljubi ilirskimi", a u kojem je koji od pjesnika živio, onomu su se druga mjesta klanjala. Onda predje ilirstvo u susjedne slovenske zemlje i poče ih sapinjati s Hrvatskom, sni o zajed- ničkoj bududnosti bili su gotovo toliko mnogobrojni, koliko je bilo svjestnih ljudi medju Slovenci. Idea je ta kašnje znamenito FERDINAND PETI. 465 oslabila, zato ju slabo naši suvremenici razumievaju, a koliko je jošte danas ima, sva joj je snaga iz ovih deset godina, jer je onda živila podpunim životom, a kašnje se je samo spominjala. U Dalmaciju prekoračila je istom iza sedam godina svoga ob- stanka, kada su Iliri u Zagrebu izdavanjem starih pjesnika dalmatinskih počeli obnavljati staru slavu Dalmacije, kada je padala sa svačijih usta rieč, da je Dalmacija kolievka povjesti i prosAJete hrvatske, kada je vec po svem narodu tekao glas: Dubrovnik je Atina hrvatska ! Riedki prosviećeni redovnici podu- pirahu ved ovu ideu iz Bosne, a nevolje iz tužne Bosne raz- grievahu svačije srdce u dopisih takovim glasom, kao da će im skoro dođi liek od sretnije brade s onu stranu Save. I medju austrijanskimi Srbi počela je idea života dobivati, ali kako je preko Save slobodna srbska zemlja zobala za svoju prosvjetu i napredak sve krepčije sile, odlučila je ona smjer i napredak srbske idee proti idei ilirskoj, prije nego što je ova idea kod Hrvata pala. Dokle prodire idea ilirska, dotle ide i pjevanje njeno. U prevratno doba naroda imade svaka prigoda svoju pjesmu, a za ovo deset godina bilo je mnogo burnih prilika. Mnogoga rodo- ljuba nadahnu za čas vila pjevačica, pjesma bi bila pala u krilo vile zaboravnice, da nije u onaj čas bilo skladatelja, koji je pjesmu umrlosti oteo i u sviet ju bacio, da se sviet njome odu- ševljava za domovinu. Iste gostbe hrvatske pretvarahu se u pjevačke sborove grlečih se prijatelja i uzdišućih za ljepšom sredom domovine. Mnogi čin, kojim su se ganule mase, pote- kao je od razpaljenih pjevača. Zato će istom povjest davorija ilirskih dopuniti moči povjest ovih deset godina. Prigodni pjesnici jesu najpoglavitiji: Ljudevit Gaj, Dragutin Rakova c, Pavao Stoos, Ljudevit Vukotinovid, MatoTopalo- vid, grof Janko Draškovid, Gjuro Tordinac, Ivan V Trnski, Josip Marid, Tomo Blažek, Franjo Zigrovid, Antun N i e m č i d, Antun M i h a n o v i d, Ivan K u k u 1 j e v i d, Dimitrija Demeter, Mirko Bogovi d, Ferdo Rusan, Ognjoslav Utješeno vid, Ivan Mažuranid, Stanko Vraz, a zadnjih godina i Petar Prerado vid. Svi su oni prigodam pojedinim pripievali, premda njih njekoliko stoji visoko pjesničkom snagom iznad pjesnika časovitoga nadahnutja. Pred- meti pjesmam bili su dakako različiti, ali svi počivaju na slavi domovine. Ponos da smo narod stari, pratilac slave Aleksan- (Smičiklaa : Fovjeat hrvatska. II.) oO 4f>(> KNJIGA DVANAESTA. drove i takmac na moru s Rimom, da su nam stari pobiedili tolike narode, da smo bili štit kršćanstva, da imamo brade od „Kameatke do Labe", da je bio medju nami nekada krasni slav- janski život, da je mišica hrvatska svietu straha dala, taj ponos prolazi pjesmami u stotinu variacija. Skladatelji domorodnih pjesama posudiše kado-od napjeve od drugih naroda, ali doskora zaroniše duhom svojim u zUjeći mi- lopoj narodnih pjesama, i izmamiše iz njega Čarobne melodijske napjeve, koji su mogli razdragati srdce svakoga Hrvata, komu je majka istimi glasovi u nježnom djetinstvu srdcu snagu davala. Na tom polju radio je prvi Ferdo Livadi*' ved od god. 1835. Ved prvoj pjesmi: „Još Hrvatska" dade on život po narodnom napjevu, a mnogobrojne njene nasliednice sliediše isti taj put. Iza njega dodje na vidik Ferdo Kusan, zaostajud daleko za svojim umnim muzikalnim predšastnikom, ali ipak pravi sin pre- poradjajudega se naroda. „Čudno je pojavljenje u svietu našem gosp. Rusan — veli o njem Stanko Vraz — čovjek taj nepozna niti jedne note, nu on šetajud se po svojoj slavnoj krajini slaže kao ptica na grani napjeve, kako mu baš dolaze u grlo, nauči je na pamet, složi uz njih i rieči, sjedne na kola, pa ajde u Belovar svomu prijatelju gosp. Mesaridu, ondešnjemu organisti, da mu je metne na note. A naravski ti glasovi razsunu se do malo u Belovaru i njegovih okolicah, a za mjesec dana čujemo ih oriti se u Zagrebu u streljani i u kazalištu, uzhidamo se, a za koji dan ved ih čuješ razliegati se po ulicah, gdje pjeva i malo i veliko. Evo vam čudotvorne slike naravskoga nadahnudat' Nad svimi uzpinjao se je Vatroslav Lisinski, ta nježna duša u slabahnom tielu, taj angjeoski slušatelj narodnih gla- sova. Premda bez višjega muzikalnoga obrazovanja odsjevnu iz njegova skladanja čista idila našega seljačkoga života. Pjesma : „Oj talasi", „Odkad dušo ti mi ode", „Gradid bieli" i mnoge druge občaravati de dok bude srdca u hrvatskom narodu. Ovomu čovjeku nametnuše prijatelji njegovi misao, da spjeva p r v u hrvatsku operu, jer su vidjali u njem muzikalnoga genija. Za tri godine dovrši on operu: „Ljubav i zloba", koja dodje do predstave po rodoljubnih dobrovoljcih god. 1846. „Predstave te opere čine epoku u narodnom našem pokretu — sudi Ivan Perkovac. „Narod je vrvio od svih strana u Zagreb, da vidi čudo nečuveno i nevidjeno narodnu operu hrvatsku, i domade je ob- FERDINAND PETI. 467 cinstvo bilo občarano, tiidjinci su se divilit' Još dauas naši stari izmedju sladkih uspomena našega preporoda svetom narodnom pobožnošdu spomen o tom nam mladjim najradje predavaju. Lirika ilirska toliko opieva naš krasni spol, da ti se čini, kano da se povratiše troubadurska vremena u Hrvatskoj. Mladež je njome ukrasivala svoja plemenita osjećanja. Vriedno je spo- menuti, što nepristrani suvremenici kazuju, da se je mladež hrvatska u ovoj dobi upravo uljudila i ukrasila, a prije toga da je upravo divlja bila. Nježna lirska poezija, u kojoj se i sama preobilno pokušavala, nije tomu malo doprinesla. Medju lirici ide prvo mjesto Stanka Vraza s kulturno-historijskoga gle- dišta, jer je prvi pravi pjesnik ženam hrvatskim. Sabirući na- rodne pjesme slovenske, izpio je iz njih nježnost slovenske duše i prelio ju u stihove hrvatske. Stojedi na visini europejske obra- zovanosti, otvorene su mu knjige pjesničke starih i novih, a oso- bito slavenskih naroda. „Ako i tudje cviede kadgod na našu zemlju presadjujem — govori sam — opet gledam da mu dadem miris . narodnii'. Uz njega postavljamo duhovitoga Dragutina Rakovca, kojemu medjutim brige za napredak naroda prerano izmiču pero iz ruku, malo ali sladko pjevajućega Pavla Stoosa, za što ljepšim oblikom pjesme čeznudega Ivana Trnskoga, odlučnoga T o m u B 1 a ž e k a i pobratime Antuna Niemčida i Mirka Bogovida pjevaj ude nježne ljubo vne pjesme. Čim se je pako na obzorju pojavio P e t a r P r e r a d o v i d, daje mu sam Stanko Vraz prvenstvo, nazivljudi ga „našim najženijalnijim pjesnikom!' Ved prvi rieči prve njegove pjesme: „Zora puca, bit dedana" i sva pjesma občaraše sav Zagreb, kad je iz Dalmacije ovamo dole- tila. Njegovi „Prvenci" (god. 1846.) donose liriku našu na kul- minaciju, na kojoj ju je on sam i kašnje kroz više godina uzdržao. Epika ilirska imade više pokusa. Na stanovište narodne pjesme postavljaše ju Ognjoslav Utješenovid, kojega je pjesma: „Svemu svietu svide zora, na Balkanu neima dana", sa- moga tako dirala, daje plakao, a s prevodi u stranih jezicih pokazi- vala čuvstvo naroda hrvatskoga s bradom na Balkanu. Od narodne pjesme ote se Ivan Mažuranid. Ved prve pjesmice iz djačkih njegovih godina pojtazuju jaku pjesničku dušu, koja traži epske samo predmete, da ih opjeva. Kada se je dopunjkom našega velikoga pjesnika Ivana Gundulida red ])i š njime omjerio, još toga nije našao. Nadje ga u narodnoj pjesmi i izpjeva „SmrtCengid-agei' 468 KNJIGA DVANAESTA. Stoljetne borbe naroda hrvatskoga za častni krst opjevane u na- rodnoj pjesmi nadje pjesnik najbolje predstavljene u nepolomnih sokolovih Crnegore. Slutnje genija narodnoga savijajuće se oko eastnoga krsta sabra pjesnik oko zlatne nade, da de se Ture Krstu pokloniti. „Čengić-aga" osta do sada nedostignut. Drama započela je doduše drobnimi početci, jer narodnoga kazališta jošte neima. Prvi hrvatski proizvod ilirske dobe, što izlazi na pozorištne daske, bio je Ivana Kukuljevida „Juran i Sofija" iz novije povjesti hrvatske. Dramu medjutim istom po- diže Dimitrija Demeter svojom „Teutom" do visine mo- derne dramatske umjetnosti. „Teuta" nije kraljica tudjega naroda, več ju oduševljeni Ilir slika kao divnu junačku k(5er svoje krvi. Njemu je lebdilo pred očima, da poda dramu narodnu, što ima biti nauzvišenija zadada ove pjesničke umjetnosti svakomu narodu. Cielo ovo doba jeste i književnošdu i životom poetičko. Četiri decenija prodjoše iza njega, još se o njem pripoviedati neprestaje, dočim uspomene godina iza njega kao da bi rado za- boravili- oni, koji su ih proživili. Poezija hrvatska dospjela je ved u glavnijih strukah svojih do vrška, na kojem dugo poslije toga ostaje. Pjevanje ono svega naroda kao da se nikada više povra- titi nede. U prozi počimlje se književnost iznova sa najprimitivnijim! početci 0 deklinaciji hrvatskoj, koju u prvom početku jedva dvo- jica ili trojica znadu. Zato na nje pada sav teret početaka knji- ževnosti. Sva razriečja i nariečja donose pisci i dopisnici, dok se za njekoliko godina neosnova pisanje književnoga jezika, koje je kašnje dobilo u književnosti ime zagrebačke škole. Mala slovnica Vjekoslava Babu kida ugodila je kratkodom i jasnodom ovoj nesgodi prvih godina. Kieči za sve pojmove i po- trebe života traže se po narodu, posudjuju od drugih nariečja slavenskih i napokon se kuju nove. Sliededi Čehe udariše zakon, da se svaki pojam mora izredi hrvatski. Tako dodjoše gdjekoja nazivlja ruska i češka u jezik hrvatski, a iz samoga jezika iz- mamljivala je silovita filologija ono, česa u jeziku nije bilo. Prvi riečnik izdadoše I V a U' M a ž u r a n i d i Jakov U žare vid. Historija narodna nije bilamoguda radi etnografijskih pomudenih pojmova. Zato ipak cvatu na latinskom i njemačkom jeziku obrane hrvatskoga državnoga prava, koje daju svjedočanstvo o srčanosti Hrvata, kako ved tečajem dogodjaja spominjasmo. "FERDINAND PETI. 469 VII. Hrvatska ostade poslije zahvale bana Hallera bez vladajude krepke banske ruke. Banski namjestnik bio je čestiti biskup za- grebački Juraj Haulik. On je svezami svojimi kod dvora mogao zaštidivati zemlju potrebnu svake pomoči, on je visokim političkim obrazovanjem nadmašivao gotovo sve svoje suvremenike u Hrvat- skoj, on je kao pravedan svećenik poštovao plemenite prosvjetne svrhe i obranu narodnosti, za koju se je borila stranka ilirska, ali u živom i strastnom boju izmedju Hrvata i Magjara preslab je, da vodi ma koju stranku. Narodna stranka napredovala je po svoj zemlji tako jako, da je prevladala svimi gotovo županijami i gradovi, dočim je magjarska stranka bila stegnuta na županiju zagrebačku, a po zemlji je bila veoma slabo raztresena. Čim je više stisnuta bila. tim si je više tražila oduška. Za zajednički sabor na jesen god. 1847. spremale su sve županije, da izabiru po- 1847. slanike na sabor i da im dadu naputke. Zagrebačka županija se sasta u mjesecu augustu. Turopoljski župan Josipovid uze ved usred Zagreba na javnoj zagrebačkoj županijskoj skupštini ma- gjarski govoriti, a skupština stane se o tom brinuti, da Hrvatsku salije u Ugarsku. Svojim poslanikom dade naputak: „Budud da je naslov Njegov. Veličanstva tako sastavljen, kao da su Dalma- cija, Hrvatska i Slavonija pod jednim istina kraljem, nu i])ak osebne kraljevine, a 10. zakon. cl. od god. 1790. jasno naredjuje, da kraljevina Ugarska s pridruženimi stranami j e d n a je kraljevina, zato de gospoda poklisari iskati, pozivajud se na remonštraciju sabora god. 1840. Njeg. Veličanstvu glede toga podnesenu, neka se u naslovu kraljevskom naročito izjavi, da su Dalmacija, Hrvatska i Slavonija pokrajine najčvršde sjedinjene s ugarskom kraljevinom, te neka se ovaj naslov tako priredi, da se ved odatle uvidi jedinstvo kraljevine, t. j. da su sve ove zemlje samo jedna kraljevinai' Niti ovaj gorki zaključak, niti druge svoje želje niti tegobe nije magjarska stranka niti kanila donesti pred sabor hrvatski. Nije ona sabora hrvatskoga priznavala i odlučila ga nepriznati, dok pojedini ple- mići t. j. Turopoljci nedobijii ])ravo glasa u saboru. Oni ce če- kati, dokle „na saboru ugarsi\oin ])0slanici županije zagrebačke dobiju pravo glasat' Stranka magjarska živo se je nadala, da je došao sgodan čas, gdje de Magjari satrti osebujni državnopravni 470 knjtptA dvanaesta. položaj Hrvatske, zato su mislili, da će im pasivna politika biti lahka i pocliiosiva. Kada je kašnje sam kralj poslao ukor županiji zagrebačkoj, što se je usudila učiniti proti zakonu za- ključke, da nede slati poslanika na hrvatski sabor, odluči opet županija zagrebačka odbiti kraljevski ukor i prijaviti ugarskomu palatinu i banskomu namjestniku, da na hrvatski sabor nede zastupnike pošiljati. Narodna stranka uzrujavala se je dakako na magjarsku stranku ljutom i pravednom gorčinom, „što na razvalinah svoje hrvatske narodnosti nastoji barjak magjarski razviti i slabu iskru hrvatske političke samobitnosti neharnom rukom utrnuti. Tim svojoj i našoj majci domovini — kako gorko tuže „Narodne Novine" — nož riva u prsi, koje su nas sladkim mliekom gojile, — toga im oprostiti nemožemot' Druge hrvatske županije, naročito varaždinska, digoše zato tim više narodni barjak, za- htjevadi samostalnu hrvatsku vladu u Zagrebu, cjelokupnost do- movine s krajinom i Dalmacijom, kod kraljeve kancelarije da bude kancelar hrvatski, a nada sve za osiguranje hrvatske na- rodnosti, da se narodni jezik u škole i urede uvede, i da se naši naučni zavodi podignu pod zaštitom zemlje i kralja, da cvate knjiga i nauka u Hrvatskoj. Sabor hrvatski sasta se 20. oktobra napokon sav jednodušan za idee narodne stranke. Velikaši, pristaše magjarske stranke, takodjer uzmaknuše, videdi da de biti u ogromnoj manjini. Jedno- dušno budu izabrani za odaslanike na zajednički sabor: u gornju kudu Herman Bužan, a u dolnju kudu Metel Ožegovid i Josip Bunjik. Ved u drugoj sjednici 23. oktobra dodje na red razprava 0 n a r 0 d n 0 m j e z i k u , da se uvede u škole i urede. Kao na ve- liku narodnu slavu povrvilo je mnogobrojno obdinstvo u sabornicu, da radost uživa u onaj sretni i veliki čas, kad de se taj velevažni zaključak proglasiti. Govornici se natjecahu, tko de više dopri- nesti slavi ovoga dana. Napokon proglasi banski namjestnik za- grebački biskup Haulik jednodušni zaključak svega sabora: da se narodni jezik u škole i urede uvede. Sada zaori sva dvorana od radostnoga klikovanja : „živio" i „živili" grmilo je bez pre- stanka. S galerija prosulo se je cviede, kitice i vienci na sakup- ljene stališe, koji tronuti zahvaljivahu, osim toga pjesma za ovu prigodu naštampana razprhala se je s galerija po dvorani. „Sve je pokazivalo, da osjeda važnost ovoga časa, koji nam ključ poda FERDINAND PRTI. 471 0(1 budiide silave i veličine — na koji dan smo dobu latinsku zaglavili, da ljepšu i slavniju nastupimo'.' Narodnom operom, bakljadom i mnogimi sa/ami radostnicami proslavi Zagreb taj veliki dan. „Slava saboru trojedne kraljevine!" — oglasi valo se med narodom. — „Danas je ogranulo žarko sunce slave i veličine na- šemu narodu! Što smo za temelj naše budućnosti i obstanka smatrali, što smo kao najvrucju želju u grudih gojili, to evo postigosmo i kod boga stekosmo. Danas u subotu 23. listopada odlučiše jednoglasno slavni stališi i redovi kraljevina Dalma- cije, Hrvatske i Slavonije, da se narodni našjezik u mjesto latinskoga na čast diplomatičku unese. Primite od nas otei domovine iskrenu zahvalu, hvalu i slavu podielit će vam vila povjestnica, ona ce vam upisati u ljetopise slavna imena zlatnimi pismeni, te će divno sjati, dok bude sunca i mjeseca'.' Glas taj odjekivao je od jednoga kraja domovine do drugoga, a slava ide osobito hrvatsku mladež, ona je raznosed ga po narodu sama prikazivala zoru bolje bududnosti hrvatske. Iza ovoga triumfa uzeše otci naši davati naputke svojim poslanikom na zajednički sabor. Energični duh svjestna naroda javlja se u ovih naputcih. Ištu potvrdu prava svoga kraljevstva, kojim bi bio čuvar ban u domovini i izvan nje, a za slavu i korist domovine preporučaju kralju, neka im dade za glavu koga člana svoje kude. Ištu častno i zakonito nazivanje svojega kra- ljevstva, ravnopravno s Ugarskom u kraljevom naslovu. Ponav- ljaju želje i zahtjeve prošlih sabora, naročito za potvrdu od kralja onih zavoda, koji su prvanjih godina osnovani. Naši odaslanici odoše na zajednički sabor u Požun s više pouzdanja nego što je to ikada dosele bivalo. 10. novembra otvori se sabor i izabere poslije dva dana iza dolazka kraljeva nadvoj- vodu Stjepana za palatina. Medju kraljevimi predloži iztiču se osobito odnošaji seljačkoga kmetskoga stališa, premda uz nje stoje i ina gospodarska i financijalna pitanja. Izborom novoga palatina činilo se je, da je ovaj sabor dobio garanciju dobrouui i sretnonui razvitku. Hrvatski odaslanici nisu se ipak mogli na- dati miru i zadovoljstvu, osobito zato ne, je su pristaše Magjara u Hrvatskoj o tom radili, da si gospodstvo u zemlji osiguraju. Zato opet naši poslanici več stajahu prijiravni, da uzdrže svaki i najljuči mejdan. Metel (Jžegovič, prva glava njihova, 472 KNJIGA DVANAESTA. oboružan je znanjem državnoga prava i odnošaja izmedju obiju kraljevstva, nije mu nepoznat obdi tečaj bistorije obiju naroda, naučio je i magjarski samo zato, da Magjare uzmogne u nji- hovib razpravab točno sliediti i da do potrebe čuju i u svom jeziku istinu, kako vrije u srdcu hrvatskom. Rod njegov dao je ved za ovo dvadeset godina dva znamenita pobornika prava hrvatskoga: njegova otca Stjepana i strica Mirka Ožegovida, biskupa senjskoga, što ga je moglo buditi, da u njihove stope stupi. Samim prvakom Magjara osta u uspomeni i s poštovanjem spominju, kako je on kao budni stražar točno stupao na svoje stalno mjesto, neogledajud se na lievo niti na desno, nemared m urlikanje magjarske mladeži, koja je ruglom i smiehom njegovu muževnu obranu prava Hrvatske pratila. Hladan i prema po- gibelji života, u kojoj je vedkrat lebdio, ustajao bi da govori uviek iza prvoga magjarskoga govornika i najljudega protivnika Hrvatske Ljudevita Košuta, kada se je od uzhita Magjara po- tresala sabornica, da stalno i temeljito pobije svoga proslavlje- noga predgovornika. Prvi sukob izmedju Hrvata i Magjara rodi se pobudom magjarske stranke županije zagrebačke ved prvih dana sabora. Poznatu svoju tegobu, da plemići pojedince dobiju glas na saboru hrvatskom posla županija tamo i zaiska, da županija zagrebačka do- bije pravo izabrati svoje poslanike na ugarski sabor. Turopoljski župan Josipovid uze zaklinjati sabor, „neka pomogne hrvatskomu kraljevstvu u ovoj njegovoj nesredi i nevolji" i stane iskati za- jedno s Magjari, da se poslanici hrvatskoga sabora nepriznadu, ved neka se učini odbor, pred koji de izađi na sud ne kao posla- nici ved kao obtuženi krivci. Badava se opirahu poslanici naši, da poslovi uredjenja sabora hrvatskoga samo pred hrvatski sabor spadaju, navale neprestadoše i odluka bi stvorena. Hrvatski posla- nici svetčano prosvjedovaše. Istom kada sva hrvatska municipija jednodušno odobriše postupak svojih poslanika, onda Magjari po- pustiše. „Temeljna osnova bila je — vele hrvatski poslanici — potrieti sva prava naše domovine, Slavoniju od Hrvatske odtrgnuti i nam isto hrvatsko ime U7.eti, jednom riečju našu narodnost i politički obstanak kraljevstva uništiti:' Saboru hrvatskomu Magjari dakako niti nepriznavahu ime sabora, ved ga nazivahu u svojem jeziku „provincijalnom skupštinom*, u čem ih je sliedila magjarska stranka, nazivljudi sabor svoje domovine „spravišde:' FERDINAND PETI. 473 Magjari iividješe, da priekim putem nemogu svoga cilja dostidi, zato stadoše obilaziti i stvarati takove zakone, kojimi će im Hrvatska kao zrela jabuka sama pasti u krilo. Najprije pokušaše u adresi reci kralju, da je vlada radila proti zakonu, kada je zabranila pravo glasa pojedinim plemi(5em u saboru hrvatskom. Metel Ožegovic usta na obranu Hrvatske najprije s dokazi iz po vješti, a onda pokaza „bezumje" toga magjarskoga zahtjeva i po tom, što Turopoljci svi glavom niti svoga pogla- varstva nebiraju, ved samo dvadeset i četiri njihova seoska sudca, ^pa eto ištu, da dobiju u saboru pridruženih kraljevina uzprkos poslanikom oblasti i pozvanim osobam pravo odlučnoga osobnoga glasa, koga nikad nisu imali'.' Na glas javljajudi se od njitran- skoga zastupnika, „da hrvatska narodnost neima bududnosti, i da se Hrvati moraju ili u magjarskoj narodnosti, ili u drugom kojem življu raztopiti i izčeznuti", opomenu OžegOAic Magjare neka za boga u ime sloge toga nikada više neizriču, jer „težko da bi se dalo što izumiti, što bi ublažujude se u Hrvatskoj duhove na novo više razdražilo i ogorčilo, koliko to, da je vedina stališa ugarskih jednoga mnionja s njitranskim poslanikom'.' Opomenu ih, da poštuju oduševljenje Hrvata za svoju narodnost : „jer nije dično ni probitačno živiti s podlim narodom, koji bi narodnost svoju nogama gazio, a probitačno zato nije, jer narod, koji je svoje narodno čuvstvo izgubio i drugu narodnost prigrlio, valjda de se prvom prilikom opet promieniti, vlast bo samoduti, ove božanske iskre, nemože se naknaditi nikakvim sredstvom^'. Elegični glas hrvatskoga poslanika osta vapijudim u pustinji, jer je gluh ved bio narod magjarski, da bi mogao bio čuti, da je pored njega drugi slobodan narod u Hrvatskoj. Kada se je u okružnoj sjednici od 21. decembra radilo o indigenatu, postaviše Magjari načelo, da indigenom može samo onaj postati, koji zna magjarski, a prema Hrvatom tvrdiše, da je pod krunom svetoga Stjepana samo jedna domovina, samo jedna politička narodnost magjarska. 0 jeziku predlagahu zakon: „Jezik magjarski ima biti u budude jedini jezik zakonarstva, javne uprave i isto tako službeni jezik crkvenih i svjetskih oblasti. . . Xaučni jezik ima biti u svih višjih naučnih zavodih magjarski. . . U ])rimorju ugarskom imade biti sve dopisivanje tamošnjih ol)lasti i svejavnerazprave magjarski, samo u privatnih pravnih razprah mogu se tamo služiti jezikom talijan- skim. . . Požežka, virovitička i sriemska županija ostaju pri porabi 474 KNJIGA DVANAESTA. latinskoga jezika za svoje unutarnje poslove, ali samo joste za šest godina. . . Svi ugarski novci dobiju ugarski grl) s niagjarskim nadpisoni, kod svih financijalnili i vojničkih zavoda, u ugarskih lukah, na svili ugarskih ladjah imade biti zemaljski grb s ma- gjarskimi narodnimi bojami. Svi slu'/J)eni pečati imadu dobiti magjarski nadpis. „Partes adneKae" imaju magjarski dopisivati, a i u svih njihovih javnih školah mora magjarski jezik biti obvezan predmeti' Hrvatski poslanici upreše so dokazivati iz starih prava svoje zemlje, prizivahu naravno i pozitivno pravo u pomoć, svetčane ugovore i prisege kraljeve, napokon protestirahu svetčano, da toga zakona Hrvatska primiti neće, gdje bi se zatrla narodnost hrvatska i njihovom dozvolom na komade porazkidalo njihovo kra- ljevstvo. Kuća velikaša malo ih je zagovarala, dokle nije i ona popustila, te su Hrvati bili s obiju strana od Magjara potučeni, premda su se ozbiljno i mirno branili, kako se pristoji Ijudem, koji stoje na svojem neoborivom pravu. Pitanje narodnosti izmedju Hrvata i Magjara stoji sad samo na jednoj struni i ta je napeta, da skoro pukne, zato de pravo biti, da čujemo glasnika hrvat- skoga u ovom odlučnom času, kada se je najveća graja u saboru digla. Metel Ožegović progovori: „Mnogo sam već u ovoj dvo- rani slušao liepih i u srdee diraj ućih govora o velikoj i nena- knadivoj cieni narodnosti, koju zastupnici magjarskoga naroda smatraju svim pravom za glavni uvjet i temelj zemaljskoga blaženstva. Slušajuć ove uzvišene idee radostju mi se napuni srdce, jer mi u njem nada niče, da će slavni stališi i redovi, budući oduševljeni svetim čuvstvom prema svojoj narodnosti isto ovo čuvstvo gojiti naprama drugoj narodnosti, te štovati i udo- stojiti slično nastojanje drugih naroda oko svoje narodnosti. Nu ako stališi i redovi žele napredovati u smislu zakonske osnove podnesene iz prošloga sabora, valja mi se odreći one nade. jer osnova ta sadržava predloga.i zahtjeve, koji da se u život pri- vedu propašću bi prietili narodnosti pridruženih kraljevina. Neću ovdje govoriti o idei narodnosti, ni tajiti, da za političku narod- nost nije dosta samo isti'jezik, već se zato i drugo koješta po- trebuje. Političku narodnost imaju i pridružene Ugarskoj kralje- vine, stojeće pod temeljnimi zakoni domovine i pod zaštitom osiguranih ondje municipalnih prava. Ove svete moći vjerno su nam sačuvali djedovi usried bura prošlih vjekova, i ja se ufam FERDINAND PETI. 475 11 svetost naše stvari, kojoj nede iizmaiijkati ni božja ni ljudska pomoć, ufam se u čovječni i narodni duh našega vieka, da nam se ovo naše blago, koje divlja sila prošlih stoljeda i razarajuća - desnica biesnih Osmanlija nije premogla zatrti, da nam se ovo naše blago neče uništiti u sadanje mirno i prosviedeno doba, pače da ce nam se na čast vječne pravde, na slavu čovječan- stva, na poručanstvo naše domovine, da čitave monarkije uzdržati i novom snagom procvasti ; i ja držim za najsvetiju dužnost ne- samo svakoga pravoga Hrvata, nego i svakoga magjarskoga do- morodca, da uzajamnim uvažavanjem nastoji, kako bi se narod- nost pridruženih kraljevina u prijateljstvu s magjarskim narodom razvila. Nu jezik je duša svakoj narodnosti, zato kad bi se kod kojega naroda u mjesto njegovoga narodnoga drugi živi jezik u javni život uveo, tim bi se dokinuo duševni život istomu narodu, i on bi se smatrao, kao da je izbrisan iz broja naroda. Motreč stvar s ovoga gledišta usudjujem se priobčiti svoje mnienje o reprezentaciji i osnovi zakonskoj. Glavna je misao, da bude sveza, koja skapča Ugarsku s pridruženimi kralj evinami, magjarska. Sveza ova jest dvojevrstna, jedna se tiče občega zakonotvorstva, a druga občega upravljanja. Gleded na prvu, akoprem sdružene kraljevine, ugledavši se u primjer svih izobraženih naroda ovoga svieta, žele stoljetno gospodo vanje latinskoga jezika koliko mo- guče sa sebe otresti i narodni jezik u javni život uvesti, radi što su po smislu čl. 120 : 1715. municipalnu zakonsku osnovu Nj. Veličanstvu podniele: pored svega toga, želee naprama magjar- skomii narodu, kao silnijemu ustavnomu drugu dostojno postu- pati, hotjeli su samo magjarskim jezikom po svojih poslanicih dionici biti občega zakonotvorstva. Nu glede administrativne sveze ima se sasvim drugačije. Pridružene kraljevine nenamjeravaju još za sada s ugarskimi oblastmi dopisivati drugim kojim nego latin- skim jezikom, kog je zato zakon prošastoga sabora odredio, a 4 stavno izjednačenje ovoga odnošenja ostavljaju na ono vrieme, kad de njihov narodni jezik u javnih poslovih pridruženih kra- Ijevinah sam samcat vladati. Dakle pridružene kraljevine nepo- trebiiju, da im se dozvoli svojim narodniin jezikom dopisivati s ugarskimi oblastmi, ved samo žrlc, da se u tom obziru u krie- posti uzdrži naredba najnovijega zakona. Time De(;e nimalo po- vriediti dostojanstva magjarskoga naroda, jer žele uzdržati po- rabu jezika neutralna, koji je najpriličiiiji i za dopisivanje s 476 KNJIGA DVANAESTA. nasliednimi pokrajinami, i zato težko da de ga ikada sasvime nestati iz javnoga života monarkije, u kojoj živu narodi raznih jezika. S vladom žele pridruženo kraljevine takodjer ovim jezikom dopisivati, a buduć da nam je vlada zajednička, mogu se od nje pravedno nadati, da će svoje naredbe oblastim pridruženih kra- ljevina u vladaj uđem ondje jeziku, a ne u drugom kojem ob- znanjivati. Dok se pako nepostigne poraba narodnoga jezika u dopisivanju s vladom, dotle će pridružene kraljevine u ovom obziru ostati kod latinskoga jezika. U ostalom opredieljenje služ- benoga jezika u pridruženih kraljevinah spada medju njihova prava, i budud da se u to ugarsko zakonotvorstvo nikada nije unosilo, zato moram i sada u ime svojih povjeritelja proti sva- komu sličnomu postupku prosvjedovati. Isto tako uvriedan čini mi se i onaj predlog, po kojem bi se svagdje, dakle i u pri- druženih kraljevinah imao upotriebljivati samo ugarski grb, na- rodne boje i magjarski nadpisi na pečatih. Tim bi se narodna dut u žiteljih pridruženih kraljevina u najvedoj mjeri pozledila i obilno gradivo ogorčenosti podalo. Što se naposlije tiče dolnje Slavonije, nedu se ovdje upuštati u iztraživanje starih vremena i u potanko razglabanje predmeta ovdje ved i toliko puta pre- tresanih — što je ved i sam govornik \'iše puta učinio — nego uzamši za temelj političko prošlih vjekova zakonito stvoreno stanje, samo du toliko kazati*, budud da napomenute u predle- žedoj zakonskoj osnovi tri županije, koje čine civilnu dolnju Sla- niju, odkada su izpod turskoga jarma oslobodjene i s krunom skopčane sve do danas po smislu domadih zakona s pridruženimi kraljevinami jedno tielo sačinjavaju, pod bansku vlast podpadaju, dionice su sabora sdruženih kraljevina i tvorenja municipalnih zakona, te se izpod njih nemogu oteti : ove dakle županije jesu svakakako cjelokupan dio pridruženih kraljevina i nemogu se od ostaloga tiela odkinuti, jer to svetost pravice i pravo naroda zabranjuje. Odavde sliedi. da se za ovu stranu, kao i za pri- morje nemože stvoriti u obziru jezika valjana odluka, koja bi se protivila municipalnim našim zakonom. Na koliko bi pako usuprot ovomu stališi i redovi namjeravali u ovom obziru po- vriednu zakonsku osnovu sastaviti i zemljištu pridruženih kralje- vina uštrb nanieti, proti tomu se u ime svojih povjeritelja svet- čano ogradjujem. Na zaglavku usudjujem se. stališem i redovom još jedan put preporučiti, da bi izvolili zakone o magjarskom FERDINAND PETI. 477 jeziku i narodnosti samo na Ugarsku stegnuti, i glede pridru- ženih kraljevina od toga odustati, jer će samo time svoje prav- doljublje bratinskomu narodu jasno posvjedočitit' Govornik nije prestajao braniti redom u više govora cjelo- vitosti svoje domovine, ali napokon morade i sam priznati: „ja osjee'am, da je ovdje minulo vrieme osvjedočenja i da će se mo- rati si. stališi boriti s odvažnom voljom pridruženih kraljevina", zato na prosto proti cieloj zakonskoj osnovi protestira. Magjari odgovarahu porugami i psikanjem, vikom i javnimi napadaji svaki put na govornika i njegove drugove, premda je on sa zakoni i historijskimi dokazi u ruci predstavljao želje čednoga svoga naroda, koji ovaj čas samo na spas i razvoj narodnosti pomišlja. S porugom uz pljesak oduševljene kuče nabacivaše Ljudevit Košut hrvatskim poslanikom, da pravo hrvatsko izvode iz nekakve stare dalmatinske kronike, a prava Hrvatske da neima. Velike nade polagahu Magjari u svoje prijatelje u Hrvatskoj, 1S4S. da ce im oni pomoći satrti ovaj od njih malo cienjeni „ilirski" odpor. Turopoljski župan Josipovid bodrio ih je osobito, neka ne- puste propasti Magjara u Turovupolju, za koje reče javno u saboru, da govore i magjarski, a za sebe samoga reče, da nije Slaven več „magjarski Horvat", sabor hrvatski proglasi komedijom i progla- sivao je zajedno s Košutom svakoga izdajicom domovine, koji bi uztvrdio, da Hrvatska ima pravo davati indigenat, što je MetelOže- govid historijski pred saborom ugarskim dokazao. Ovaj put ved do viknu Košut Ožegovidu : „Mednami može samo mač odlu- čiti!" Nadali su se Magjari, da niti dvor ovoga puta nede imati pri- like štititi Hrvata, jer de imati posla u pobunjenoj Italiji, kamo su ved u zimu počele prolaziti krajiške regimente. Ved sada bila je od- lučna većina ugarskoga sabora, da traži odgovorno ministarstvo za Ugarsku. Hrvatska pazila je na svaki glas, koji se je izgovarao na saboru ugarsko-hrvatskom onom brižljivostju, koja je dolikovala tomu životnomu pitanju. U skupštinah županijskih i gradskih municipija dizahu se gorke tužbe na Magjare i ved se javljahu s mnogo strana glasovi, da se naši poslanici odazovu kuci, i da zemlja opet potraži pomodi i spasa u ki-alja, koj jednako štiti sve svoje narode. Razdor izmedju obadva naroda bio je gotov, samo jošte nitko pod suncem nije mogao slutiti, kako de se dovršiti. U taj čas 24. februara pukne prvi top prevrata u Parizu. Cim je u Požun dospio glas, da je u Parizu republika i)roghi- 478 KNJIGA DVANAESTA. šena, stane u magjarskom saboru sievati vatra prevrata, dosada pritajivana. U tajnoj sjednici stališa ii/me Košut bodriti bradu svoju, kako je sada došao zlatni čas slobode, koji valja prihvatiti i austrijsku vladu prisiliti na takove koncesije, kojih inače nikada nebi dostigli. Sva tako zvana liberalna stranka pristane uz Košuta, da velikom deputacijom iz sabora zaištu od kralja sabor državni u Pešti s-vake godine, narodno odgovorno ministarstvo neodvisno od austrijske vlade, narodnu vojsku i konštitucionalnu slobodu austrijskim nasliednim zemljam. U javnoj saborskoj sjednici 2. marta progovori Košut dugi veoma oštri govor, u kojem ved spomene mrtvački neduh Metternichove politike. U jednodušno prihvaćenoj reprezentaciji na kralja, govorilo se o nezakonitoj sadanjoj vladavini, a spomenuti tajni zahtjevi iznose se sada javno pred kralja. Hrvatski nemiri ištu neka se ved jednom dokinu, a Dalmacija Ugarskoj priklopi. Hrvatski zastupnici opo- minjahu sabor, neka neupotrebljuje ovaj težki položaj kraljev, da sebi iztisnu nove koncesije i u pogibelj bace obstanak ciele monarkije. 0 hrvatskih nemirih da neka negovore, da to nespada pred sabor zajednički, da de time Hrvate samo jošte jače razjariti, neka izpuste ovo mjesto iz adrese. Smieh i porugu dobiše za odgovor od Magjara. Adresa je imala dođi pred kudu velikaša. Palatin nadvojvoda otišao je s poglavicami velikaša u Beč, da se svjetuje, što de uraditi u ovom kritičnom času. Košut i njegova stranka digoše viku na palatina i velikaše, što proti zakonu i slobodi kraljevstva idu u Beč iskati savjeta, pak ih neima da saberu kudu velikaša i da primu adresu prihvadenu od zastupnika kude. Napokon dodje palatin 14. marta i jošte isti dan primi velikaška kuda mučed aklamacijom adresu s dodatci, da bude sloboda štampe, porota i sabor svake godine. 15. marta odvede palatin sjajnu deputaciju u Beč, gdje je medjutim ved bila buknula revolucija. Metternich je ved bio iz Beča pobjegao, a skoro u isti sat, kad je deputacija kretala iz Požuna, proglasi car, da de sazvati oko sebe zastupnike svojih njemačkih i slavenskih zemalja, da s njimi vieda o zakonotvornih i upravnih poslovih. Time je bila konsti- tucija proglašena. To sve olakša posao magjarskoj deputaciji. Ogromni zahtjevi njezini zadadoše vladi bečkoj briga i ne- prilika, jer se je bojala, ako ih kralj podpiše, da je učinjen kraj i konac habsburžkoj monarkiji, ali deputacija osta nepomična FERDINAND PETI. 479 kod svojih zahtjeva, nadvojvoda očitova, da ce položiti palatinat, ako kralj nepodpiše. Pritisak je bio velik, savjetnici krune ne- znadoše si pomod, — kralj podpisa. Magjari razstajuc se s Bečom izdadu proglas, u kom rekoše, da če složno zajednički braniti dobivene nove slobode. Ovlašten kraljevim ručnim pismom imenova nadvojvoda pa- latin 17. marta grofa Ljudevita Bacana ugarskim ministrom pred- sjednikom, koji odmah sastavi ministarstvo u sedam odjela : za vanjske poslove, za unutarnje, financije, nastavu, komunikacije, po- Ijodelstvo. pravosudje i rat. Posebnim zakonom opredieliše djelo- krug ministarstva. Hrvatski poslanici sastaše se, da viečaju sa banskim namjestnikom što ce dalje raditi i kako će se vladati prema novoj vladi. Uvidješe da sa svojimi glasovi neče prepriečiti razvitak prenaglih i burnih dogodjaja, zato da se nede jednoglasnim zaključkom sabora niti opirati, samo če prava svoga naroda na temelju zakona i pravednosti braniti. Zaiskaše kod nove vlade po- sebne zastupnike za Hrvatsku, ali budu na prosto odbiti. Novo ministarstvo proglasi odmah i bez sankcije kraljeve slobode seljačkoga stališa od desetine i gornice, a gospoda če biti odštečena iz državne blagajne, dokine stare plemićke slobode od poreza i učini porez sveobčim, uvede narodnu stražu, zaiska povratak svih ugarskih regimenta iz inozemstva i odstranjenje austrijske vojske iz Ugarske. Kralj pokuša jošte iza imenovana ministarstva spasiti njeke povlasti kraljevske, zato dade odpis na sabor 28. marta. Iskao je jošte sebi pridržati pravo pomi- lovanja, dielenja crkvenih časti, naslova i redova i darovanja, što bi sve ostalo njegovoj dvorskoj kancelariji, iskao je za uz- državanje svoga dvora i radi troškova ciele države, da sve đače teku i nadalje u zajedničku državnu blagajnu, a povisivale bi se samo dozvolom ugarskoga sabora, sve ugovore financijalne i trgovačke neka ipak sabor u porazumku s austrijskimi upravnimi organi obavlja. 0 ugarskom ratnom ministarstvu očitova otvo- reno, da će njegov djelokrug o tom zavisiti, kako če poštovati pragmatičku sankciju, da kralj jedinstva vojske žrtvovati nede. Ovaj kraljev odpis pade u sabor kao vatra u ulje. Sabor ga proglasi, da je to drzoviti pokus proti svetinji zadane kraljeve rieči, da stavlja na kocku bududnost i sredu naroda austrijske kude, koji će podvojiti o svetosti kraljeve rieči i izgubiti vjeru u kralja. Palatin Stjepan morade obećati, da će on sklonuti kralja, da 480 KNJIGA DVANAESTA. se OVO pitanje rieši po želji zemlje, a stališi mu postaviše rok od dvadeset i četiri sata, do koga ce čekati. Kralj popusti, da samo daju prinose za dvor, diplomaciju zajedničku i za ugarsku vojsku. Ministarstvo dobije toliku vlast u ruke, koliko več od njekoliko vjekova nije imao sabor ugarski. „Hrvatski narod — vele naši poslanici — „nalazio je do- sada proti samovolji Magjara zaštitu kod kralja, ali odsele nede se modi s uspjehom obračati molbami na dvor, jer je njegova mod novim zakonom tako stegnuta, da niti on sam, niti njegov namjestnik palatin nemože učiniti odredbe, koje nisu podpisane od ministarstva. Naša domovina nije zastupana niti u ministar- stvu, niti u državnom viedu po svojih sinovih, da ju brane od pogibelji prietedih joj od samosilja Magjarai' Neima odsele za- kona, u kojem se nebi koje to pravo Hrvatske povriedilo, bilo narodnosti naše, bilo prava banskoga ili sabora. Hrvatska se je smatrala kao da su to magjapske županije. Glasovita rieč Ko- šutova : „Gdje je Hrvatska, nemogu je nadi na karti" — ona nam tumači sve nove zakone i naredbe magjarskoga spram Hrvatskoj bezobzirna ministarstva. Medjutim se je ipak uzburkala Hrvatska. Prvi glasi o re- voluciji u Beču stigoše u Zagreb 16. marta, a ved sliededi dan dodje deputacija odličnih gradjana pred sakupljeno zastupstvo grada Zagreba vodjena Ivanom Kukuljevidem. Spominjudi stečevine Magjara, spomenu vodja, kako stanovnici ovoga grada „kao slo- bodni ljudi slobodnog naroda žele, da sve dobiju po svojoj volji i svojim trudom, žele zajedno starinskim zakonitim putem do- biti sve, a taj put je državni sabor kraljevina Dalmacije, Hrvatske i Slavonije, kamo spadaju najprije sva pitanja našega naroda, i kao što je grad Zagreb prvi u domovini, tako da i bude prvi u izjavi želja narodnih. Mole vriedno poglavarstvo, da se u ime cieloga stanovničtva krepka molba na kralja našega pošalje, neka izvoli, uslišavši, prošnju vjernih svojih Hrvata i Slavonaca, odmah zapoviedati namjestniku banskomu, da što brže sabor naš razpiše. S ovom molbom žele stanovnici, da se odmah jedan odbor gradjanski u Beč pošalje, koji de ustmeno izjaviti želje naše, na isti pako čin da se i sve oblasti hrvatske i sla- vonske odmah pozovu, da što brže budemo mogli vidjeti, da su želje naše izpunjenet' Gotova ved predstavka bude pročitana i jednodušno primljena, a posebni glasnici razletiše se po Hrvat- FERDINAND PETI. 481 skoj i Slavoniji, da zovu sve oblasti, neka glavni grad pomažu i zajedno se s njime dižu pred lice kraljevo. Kao munja leti glas od grada do grada, da se odlični ljudi nadju na narodnu skupštinu u Zagrebu, odakle de nositi svoje želje pred kralja. Ljudevit Gaj, Ambroz Vranicani i Ivan Ku- kuljevid postaviše se na čelo pokretu i sastaviše se u odbor, koji će sve rukovoditi. U javnom proglasu bečkih slavenskih djaka, koji je razpaljivao srdca u Hrvatskoj, iztače se idea slavenska i zajedinstvo: „Nas Slavena ima polovina u cesarevini, pa opet nas je gnjelo i mučilo tudjinstvo, kako ni jedan drugi narod, mučilo i gnjelo sladke rieči mira i ljubavi govoreči. Sta je toj nesreći uzrok? Naš narod nije ustao i kazao svoju volju na- rodnu. Kod kude su ga ljudi samoživi obsjenjivali, varali i vra- dali od istine, koju je bog stvorio za svačiju dušu; a iz Beča podupirali su takove ljude svimi opakimi načini krvoloci, Met- ternich im na čelu. Nevjerujte da de vam sloboda sama dođi, ili da de vam ju koji tudjin donesti sada ili bog zna kada. Zato ustani biedni narode i kaži tvoju volju veličanstvenu. Uči- nite to, i vi ste narod slobodan .... Ljudi samoživi kazat de vam, da ved imate i vi slobodu štampe i narodnu stražu, pa da nezbijate komedije. Znate, što je sloboda bez narodnosti? Tielo bez duše. Mrtva stvar. Mi hodemo živu slobodu. A zar neznate, da su nam htjeli utamaniti u Požunu u ime one mrtve slobode i ime našega naroda, i narodne boje i narodni pečat, i jezik i govor naš narodni? Sloboda i narodnost za sav su sviet neraz- . lučive stvari. Nevjerujmo sladkoj i lukavoj rieči onih, koji nam rade ved pol vieka neumorno i postojano o glavi. Očitujte samo svoju narodnu želju i dušmane ove naše i ljudstva stidi de božja pravica !" Sada narod usta. Kao da su odavna ved čekali glas iz Zagreba rodoljubi po cieloj domovini, za njekoliko dana njekoliko stotina odličnih ljudi na broju stvore se u Zagrebu. 25. marta saberu se u , Narodnom Domu", da viedaju o željah svojih, koje de nositi pred kralja. Prva je bila, „da im dade po zakonu banat' „U ovoj skupštini — kako vele novine ovoga dana — predloži kriepkim iz srdca svega naroda iztičudimi riečmi odbornik Ljudevit Gaj baruna Josipa Jelačida B u zimskoga za bana trojedne kraljevine. Neima pera, koje bi opisalo urnebes od pljeskanja i narodnoga klikovanja, koje je na ovaj predlog zagrmilo, te malo (Smiiiklaa : PoKJcst hrvatska. II.) "A 482 KNJIGA DVANAESTA. ne četvrt sata trajalo i tek se onda prekinulo, kada isti odbornik narodna zahtjevanja po upravljaj iidem odboru sastavljena odbor- niku Ivanu Kukuljevidu predade, da ih pročitat' Zelje naroda hrvatskoga bile su u istinu velike i slične ma- gjarskim. Prije svega iskala se je cjelokupnost domovine, a ban bi imao biti glava odgovornoga ministarstva za Hrvatsku, sabor bi se imao svake godine sabirati, narodna vojska pod izabranim vojvodom imala bi u miru ostati kod kude, a prisiže kralju i ustavu, krajina bi se imala dokinuti , narodni jezik i u crkve uvesti. S ovimi i sličnimi željami ode deputacija hrvatska preko tri sto ljudi u sjajnom odielu u Beč. Pozdravi i uzklici toga slobodom opojenoga grada unidje deputacija u priestolnicu. Znala je ved, da je kralj imenovao Josipa Jelačiča banom hrvatskim i upraviteljem ciele krajine. 31. marta dobije Ijubezan doček od kralja. Česi, Poljaci, Slovaci, Srbi savijahu se oko Hrvata, da sastave zajedničku lozinku: „Slobodu svih Slavjanai' U to ime nadjoše se 31. marta u skupštini, a od Srba izadje prvi put glas, da se Bačka i Banat s Hrvatskom sjedini. S mnogimi nadami odoše hrvatski odaslanici, nisu ih dostigli osim imenovanja banova ni jedne, ali svaki je ipak donosio kudi svojoj sredu u srdcu svome, što de si osamnaest milijuna Slavjana pružiti ruke , da novim duhom zadahnu život mo- narkiji austrijanskoj. Ovo je misao prvoga sretnoga susretaja i zagrljaja, kada se svi narodi u dječinskom veselju cjelivahu ^ i u tom zaboraviše na osiguranje svoje slobode, ova je misao vodila politiku hrvatsku god. 1848. U Slavenih tražiše oni i nadjoše svoje saveznike, jer su Magjari i Niemci ved svezani bili, ova misao prevela je prvi put Hrvate u politici preko gra- nice njihove domovine, da rade i nastoje o uredjenju sveukupne monarkije u duhu slavenskom, iz te idee izraste ona znamenita izreka: da nei ma Austrije mi bismoju stvorili. Svaka je živa duša u Hrvatskoj ved sada vjerovala, da se Hrvati s Magjari bez rata uminuti nede, zato pružaju ruku svim neprija- teljem nove magjarske države. Ova gibanja Hrvata smutiše Magjare u sred njihovoga slavlja u veliko. Peštanski centralni odbor upravi koncem mjeseca marta na Hrvate poslanicu punu sladkih rieči, ali još više narodu uvrieda. Poslanica je glasila: „Hrvati, ljubljena brado ! Poslije tristoljet- y noga podjarmljenja stupamo na prag neodvisnosti i slobode. Sto mi FERDINAND PETI. 483 izvojevasmo, to osvojismo jednako za naše i vaše dobro. Lozinka pod kojom vojevasnio nije narodnost, vec sveto ime, u kojem je sadržana svaka narodnost, a to je neodvisnost i sloboda. . . Brat de razumjeti rieči brata svoga. . . Zaboravimo na razlikost jezika mi, kojim je jedan cilj zajednička sloboda. . ." Ali u ovom proglasu govori se samo na „partes adnexae", Slavonija i primorje kao da ved nespadaju na Hrvatsku, o krajini dakako ni spomena, a magjarskim jezikom da de ova preostala Hrvatska samo s Ugarskom dopisivati. Zato ovaj proglas rodi još vede ogorčenje u Hrvatskoj, jer je došao pod devisom: „slobode, jedna- kosti i bratinstvai- Magjarom odgovori Ivan Mažuranid: „Osta- vite u miru brado draga, medjunarodnoga našega pokoja i jedinstva radi, Hrvatsku našu i Slavoniju našu i primorje naše, a dat de , bog i Dalmaciju našu. Ostavite ovoj domovini našoj nek izbire po volji svojoj i starom pravu svome sama bana svojega. Izbor taj nek potvrdjuje kralj hrvatski, koji je i ugarski, bez ministara ugarskih upliva ikako va. Jer vam upravo velimo, da mi narod- nosti naše radi u vladanje ugarsko pouzdanja imat nemožemo nikakova, dokle god vidimo, kako se nepravedno tlače u državi ugarskoj osim magjarske sve ine narodnosti i jezici. Bez mini- stara dakle ugarskih nek potvrdjuje bana našega kralj naš skupni. A ban taj neka bude glava vlasti svih gradjanskih i vojničkih. Vlast nadvornika ugarskoga neka neprelazi Dravu, a ban naš nadvorniku tomu vrstnik nek bude, područnik nek nebude'.' Ovako ve misli vladale su po svoj našoj domovini, kada se je njekoliko magjarskih ljudi odputilo u Hrvatsku, da primiruju du- hove. Dospjeli su u Zagreb, ali nisu smjeli niti glava svojih pomoliti, da im se zlo nedogodi, pak zato pobjegoše. Magjari pokušaše preko svojih bezuvjetnih pristaša baciti zublju „nemira" u se- ljački sviet, dokazujudi nove slobode narodu, koje su dali Magjari ukinudem robote i drugih podataka gospodštinam. Kada je Košut u ugarskom saboru govorio: „ja imam viesti, da se narod u Hrvatskoj novim dobitim slobode raduje, samo što njekoliko nemirnih glava gleda ga smutiti", u taj čas obilazili su ljudi vlade magjarske, da bune proti popovom i Ilirom, koji da nebi radi te slobode narodu podati. U taj sgodan čas 19. aprila preuzme vladati novi ban barun Josip JelaČid Bužimski. Ved preko sto godina neprikaza se sjajnija osoba na pozorištu hrvatske povjesti. Dosadanji pukovnik prve 484 KNJIGA DVANAESTA. banske regimente pričinja se, kao da je do sada zaboravljen u zakutku čamio, a opet je srdce i duša njegova rasla s napredkom našega narodnoga preporoda. Kada je mladi pukovnik sabirao oko sebe goste svoje, naj volio je uživati glase hrvatske narodne vile pjevačice, koje mu je predavao sliepac sa svojih gusala javorovih. Jelačič je imao slavna otca generala proslavljena u napoleonskih ratovih, imao je pred sobom veliku tradiciju junačtva hrvatskoga krajiškoga, iz obiju tih vrela mogao je crpiti snage za svoje nade i težnje, ali on je umio sam sa svojimi sjajnimi darovi tiela i duha stvoriti iz sebe čovjeka uzorna vieku svomu. Vješta jahača, izvrstna strielca i okretna borca vojnika izpunji- vala je duša puna zanosa, a i srdce čisto i odprto, a u naravi- tom romonu rječitosti njegove salievahu se sva ova svojstva tako, da je u čas osvajao srdca prijatelja i neprijatelja. Mnoga magjarska obitelj gdje je odsiedao toli ozloglašeni kod njih vojvoda, osjećala se je občarana bičem toga čovjeka, te se najsrdačnije s njime opraštala, kada ga je bojni put drugamo odvodio. Prema svomu narodu pokaza se kriepak i odlučan, čime je umio brzo izmamiti svu snagu naroda, da se oko svoga bana savije. Kako su brzo i lahko zadrhtala srdca svega njegova naroda, kada je on kratko i jezgrovito u boj pozivao, to bi se jedva izpjevati dalo. Svomu narodu bio je više blag nego li oštar, svi govori njegovi pokazivahu da osjeća, kako je on sam plamena iskra sa srdca ovoga naroda. Blagost srdca njegova otimala mu je ipak njeka vojvodska i državnička svojstva, ali ga je zato učinila neumrlim u njegovom narodu, ona ga je predala i narodnoj pjesmi, da mu ime ide od roda u rode. On je veselje svega naroda, jer se je pjevalo i u Bosni : do dva do tri dana eto k nama bana, a u Hercegovini: pivala su dica Ercegovci, turska dica skupa i kršćanska, eto bana do nedilje dana, Jelačića silnoga jimaka. Ime, čast i slava bana hrvatskoga ogrija po njem opet jednom iza duga vremena sve dielove naroda, ali samo na pre- kratko vrieme. Jelačič stoji kao odlučan branitelj svoga naroda, a opet je kao general austrijski vjeran svomu kralju otvoreno i očito izpoviedao svomu narodu: da neima Austrije mi bismo ju morali stvoriti. Nije pazio na nestalnost bečkoga dvora, koliko na sreću i spas države, u kojoj je nalazio i pravu sreću i bu- dućnost svoga naroda. Magjar Mailath karakteriše liepo banov FERDINAND PETI. 485 odnošaj prema bečkomu dvoru: „ban seje nalazio u istom polo- žaju, u kojem je bio pruski general York trideset i šest godina prije njega poslije Napoleonove ruske vojne. Kako god se je ovaj proti zapoviedi kraljevoj sdružio s Rusi, tako se je ban proti zapoviedi carevoj odtrgao od Magjara, kao što je York bio svrgnut i pred ratni sud pozvan, tako je bilo i banu, kao što se York nije pokorio, tako nije niti ban, kao što je York svojom nepokornostju spasio Prusku, tako je ban Jelačid austrijsku care^ui' Jelačid nastupi vladanje odmah jasnim proglasom, što hode i što mu je program. „Revolucija — reče — potresla je i sru- šila stare osnove socijalnoga života, narodnih i državnih odnošaja, naročito naš odnošaj prema staroj našoj saveznici Ugarskoj, zato nastaje nam potreba obzirom na prastari savez s krunom ugarskom, da nastojimo postaviti naš odnošaj prema njoj na nove osnove dostojne slobodnoga i junačkoga naroda, a dotle neka je sa sada nj om ugarskom vladom svaka naša sveza pre- kinuta. Valja nam izvesti veliko djelo narodnoga preporoda, i to na naravskom zakonitom putu, t. j. na narodnom saboru, na kom će se oglasiti i čuti volja svega naroda. Moja de glavna briga biti, da se naš narodni sabor što prije sazove i na osnovu narodnoga zastupanja tako sastavi, da budu na njem svi stališi zastupani, i da se prava narodna volja objavi'.' Odmah proglasi ban Jelačid slobodu od robote i desetine, a proti rovarom u Hrvatskoj proglasi prieki sud, proti onim, „koji podkapaju ugled zakonitoga kralja Ferdinanda i rade proti ugledu banske vlasti, proti onim, koji proste plemide bune, gdje im dokazuju, da su tako zvani „Ilirci" krivi, što de odsele porez pladati, koji se- ljake i podanike smuduju, da su oni Magjari a ne Hrvati, ma- gjarska gospoda da su ih od robote oslobodila, a hrvatska da . bi im ju rada opet narinuti, koji lažu da su zato Ilirci u Beč odlazili, koji neprestaju lagati, da su Magjari već pred njekoliko godina bili dali ove slobode seljakom, a gospoda hrvatska, da ih nisu htjela proglasiti!' Ovakove crne potvore magjarskili agita- tora dobro shvati Jelačid, da ih suzbije odmali priekim sudom. U zagrebačkoj županiji morade ban silom sbaciti poglavarstvo magjarske stranke, jer je rovalo po županiji i bunilo narod proti banu. Ban se požuri pripravami za sabor, zato sabra 8. maja oko sebe bansku konferenciju, prve uglednike zemlje, da izrade 486 KNJIGA DVANAESTA. osnovu za novi sabor, koji bi se imao sastati za mjesec dana. Sav narod imao je dati preko svojih poslanika glas o bududnosti i sudbini domovine, a ne samo jedna odlična vrsta njegova. Svi biskupi i velikaši dolaziti de glavom na sabor zajedno sa za- stupnici naroda, svaki kotar daje svoga zastupnika, svaki grad daje po broju svojih stanovnika, ako je manji po važnosti svojoj trgovačkoj, svaka krajiška pukovnija daje četiri zastupnika. Sav narod izmedju Save i Drave prvi put nadi de se na zajedničkom saboru, a posestrimi Dalmaciji šalju se mili glasi, da se s bradom takodjer na jednom sboru nadju. Sam ban reče u prvom svom proglasu: „Ja sam od Njegova Veličanstva imenovan i banom Dalmacije, ja se zato pouzdano nadam u pravdu našega kralja i u snažnu volju naroda, da ovo moje imenovanje nede ostati pri pustom naslovu. Slavna Dalmacija bila je jednom naš sa- veznik, i to nesarao po historiji i po geografijskom položaju, ved i po kr\i i bratinstvu i po naslovu, koji nose bani hrvatski do naših dana'.' Svatko je \jerovao, da de to i biti, kad sam ban veli. Narod stane osjedati snagu svoga jedinstva pod jednom junačkom glavom, a mjesto onih plahih i malodušnih sabora prije dva dece- nija, pripravlja se jedna volja jakoga i kriepkoga naroda. Zato ved iz banske konferencije javljaju Hrvati Ferdinandu kralju : „Ako bi Magjari sada, gdje se četrdeset hiljada Hrvata bori na po- Ijanah Italije, kakvo zlo pripravljali Hrvatskoj, da de oni sve učiniti, što im njihova samoobrana zapoviedai' Dok su Hrvati viedali o bududem svojem saboru, dizao se je palatin nadvojvoda Stjepan i magjarsko ministarstvo, da unište Jelačida i sve naredbe njegove. Palatin mu zapoviedi 11. maja, da mora slušati njega i ministarstvo ugarsko, da je izdao na- redba na slavonske županije, koje po zakonu pod njegovu vlast nespadaju, zato da mora svoje naredbe opozvati, jer takove može izdavati samo ministarstvo. Palatin izhodi jošte, da je kralj ime- novao za Hrvatsku i krajinu generala baruna Ivana Hrabovskoga kraljevim povjerenikom. General Hrabovski nije se ipak usudio u Hrvatsku niti dođi, jer su razjarene županije i gradovi hrvatski izdali tjeralicu na toga generala, neka ga ljudi ulove kao uhodu, ako se gdjegod pomoli. Dvor je s jedne strane povladjivao banu, a s druge bivao prisiljen da izdaje preko palatina nadvojvode zapoviedi proti njemu. Tomu je odgovarala sveobda situacija u državi. Iz Ita- FERDINAND PETI. 487 lije dolaziše užasni glasovi, da maršal grof Josip Radeckj uz- miče i gubi grad za gradom. U Beču zavlada gotovo anarkija, te car i cieli dvor pobjegoše 17. maja potajno u Insbruk, mi- nistarstvo prisiljeno oružanom silom uzbunjenoga grada davalo je koncesije tako zvanomu centralnomu odboru, koji je od samoga cara navalom na njegov dvor izvojevao, da sliedec'i sabor bude konstituanta austrijska. Ministarstvo je bilo dalo ostavku, a sada ga car ostavio u neizvjestnom položaju. Odbor narodne garde iskao je, da dobije upliv u državne poslove, a time bi Beč zapo- viedao cieloj državi, kao što je u velikoj revoluciji Pariz zapo- viedao Francezkoj. Proti tomu prosvjedovahu Ćeska i Moravska. Magjari sa svoje strane ištu otvoreno saveze u Italiji i Nje- mačkoj, kamo šiljaju svoje odaslanike. U Gomoru lievaju topove, u Pešti su osnovali tvornicu za puške, po svoj Ugarskoj sa- biraju vojnike, u Rieku su poslali dvie baterije s tom naročitom naredbom, da neidu preko Zagreba, i da slušaju samo riečkoga gubernatora, i da brane magjarske obale jadranskoga mora. Ro- doljube slovačke love i u tamnicu bacaju, a sa Srbi započimlje več krvavi gradjanski rat. U Karlovcih 13. maja na svojoj skup- štini izabraše Srbi Josipa Rajačica za patriarka i glavu svoga naroda, a Stjepan Šuplikac da im bude vojvoda, te proglasuju, da će „s hrvatskim narodom kao brat s bratom" svoja prava zaiskati i pod okriljem bana Jelačida bududnost svoga naroda osnovati. Magjari neprestajahu jošte buniti kod dvora i zastrašivati kralja, da Hrvati bune Srbe, da uzmognu osnovati jugoslavensko carstvo, o kojem su pisale njihove novine, da ce se vec mjeseca maja u Zagrebu proglasiti, s druge strane bacahu u sviet viesti, da su Hrvati podli sluge bečke kamarile, željni ruske knute, sliepi feudalci, koji nerazumiju sloboda novoga vremena. Zato Hrvati gotovo ved kipe za ratom. „Tko bi još sada — veli Bogoslav Sulek 23. maja — mislio o pomirenju i o ugovaranju, taj bi samo dušmaninu dobro želio pružajuc mu dovoljno vremena, da se sasvime ustroji i pripravi. Mi nismo nikada za ratom hlepili, sami nas neprijatelji uanj tjeraju ; nu baš zato valja nam se sada kriepko pripraviti, baš zato što mir ljubimo, valja nam ra- toborno postupati, da čim prije razorimo bedeme, što ih naši diišmani našoj slobodi grade, da pobrkamo osnove, koje proti našoj narodnosti snuju, da skršimo oholost, koja se nad nami 488 KNJIGA DVANAESTA. naduva. Došli smo do Rubikona, ništa više nehasni oklievanje. Si vis pacem para bellumi' Ovih dana spali razjarena mladež na trgu sv. Katarine magjarsku gramatiku, a gradjanstvo zagre- bačko sliku palatinovu, kada se je usudio izdavati Zagrebu gradu zapoviedi. Dolazed u Zagreb bez prestanka mnogobrojne depu- tacije sa trojbojnimi zastavimi sa svih strana domovine, da po- zdrave bana Jelačida, odnosiše ove utiske i ovo u\jerenje i u ko- libe seljačke, da se bez rata s Magjari razstati nede. Pripravljalo se je meme saboru, a Magjari opet izhodiše kod dvora, da je kralj 29. maja izdao vlastoručno pismo na bana, da nesmije držati ovoga „provincijalnoga sabora bez njegove dozvole, i da se ima za dvadeset i četiri sata iza primitka ovoga pisma postaviti u Insbruku na njegovom kraljevom dvorui' Ved se sabirahu zastupnici i odličnici naroda u Zagrebu, zato sazva ban 2. juna opet bansku konferenciju i predloži joj ovo carsko pismo. Jednodušno objavi konferencija banu: „da se prema sa- danjem glasu svega naroda, koji imade ljubav i pouzdanje u vašu preuzvišenost , nesmijete u ovaj čas udaljiti iz naše sredine ; samo po vašoj prisutnosti imademo jamstvo mira i reda u ovoj zemlji; a da sve posljedice odklonimo, koje bi nastale u narodu, ako biste ga vi ostavili, to smo čvrsto odlučili, vaš odlazak i silom zapriečiti. Sto nam se odkazuje sabor, u tom vidimo ma- duhinski postupak, jer nam vlada otimlje jedinu priliku, gdje bismo mogli naše želje zakonitim putem očitovati ... 0 ne- mirih spominjanih u kraljevom ručnom pismu ništa neznamo, kod nas vlada samo jedan duh, jedna volja, jednako kucaju sva srdca u viernosti prema kralju i vladajudoj kudi, ali za uzdržanje ustavnih i narodnih prava u najužoj svezi s ukupnom austrij- skom monarkijom, samo nas briga hvata, da ce neprijateljska nastojanja magjarskoga ministarstva, koje se je postavilo kao zid izmedju nas i kralja, da de ono poroditi kod nas nemira na štetu sveukupne monarkije. Recite kralju, da smo mi u našoj viernosti prema Njegov. Veličanstvu nepokolebivi, ali da s druge strane pravom očekujemo, da de Njeg. Veličanstvo našu viernost pri- mjereno nagraditii' Ban posluša glas svoga naroda i otvori sabor svojom insta- lacijom. Patriarka Josip Rajačid imao ga instalirati u znak nove sloge izmedju hrvatskoga i srbskoga naroda, jer se je biskup zagrebački Juraj Haulik po naročitoj želji dvora onda izvan do- i FERDINAND PETI. 489 movine nalazio. 4. juna u prisutnosti naroda iz svih strana do- movine dade se ban Jelačid po starom običaju u Zagreb uvesti. Preko stotine korija ode do Save i mnogobrojni generali, velikaši i plemie'i na konjih iz nakičenoga Zagreba, da dovedu bana. „Iza zastava i banskoga žezla eto nam slavnog bana kako jaše na bjelcu konju u sjajnoj narodnoj odjed, kakve jošte nije nosio ban hrvatski. Za svietlim banom jašila mnogobrojna gospoda. Liepo ti je bilo pogledati ovaj sjajni sprovod, konj do konja, junak do junaka. A barjaci kano i oblaci. Da se na njih vedro nebo sruši. Vedro bi ti nebo uzdržalit' — Kada su došli do blizu Zagreba zagrme topovi, zazvone zvona, zaori živio i tako pod grmljavinom topova, tutnjavom zvona i urnebesom radostnoga klikovanja stupe u Zagreb. Kud je prolazio sprovod, bile su ulice narodnimi četami obrubljene i narodom oredim neizmjerno ve- selje svoje napunjene, a s prozora izmedju mnogobrojnih zastava sasipahu gospodje cvieće na ljubimca naroda, koji im Ijubko za- hvaljivaše. Slava i svjetkovanje toga dana završi se razsvjetom i burnim pjevanjem i igranjem narodnih igara. Drugi dan bude instalacija na javnom trgu svete Katarine, kamo u triumfu dodje ban Jelačid, da pod vedrim nebom pri- segne kralju i domovini. Prve rieči banove prosipaše vatru medju sakupljene velikaše, zastupnike i narod, gdje reče: „Ponosio sam se uviek i radovao, što me je hrvatska majka u hrvatskoj do- movini rodila; nu zora slasti moga života tek onda mi svanu, kad me je mili glas naroda u sredinu svoju kao bana pozvao i najmilostivniji vladalac sretnuvši se sa željami naroda naime- novao. Evo sam, mili narode, dušom i tielom tvoj ban, primi me u bratinski naručaj tvoj i budi uvjeren, da du jedino za kralja i domovinu živiti i umrietii' Poslije prisege reče ban izmedju drugih u saboru: „Slobode glas sakupi ovdje zastupnike naroda ko što možebiti nikad pra- djedovi naši sakupljeni bili nisu. Niti vi niste više ovdje zastup- nici samo vaši, niste branitelji poveljenih stališa, ne — vi ste slobodni muževi, slobodni zastupnici slobodnoga i dičnoga na- roda. Isti ovaj glas pozva i vas zastupnike junačke krajine naše — zdravi bili u kolu vjerne brade svoje. Nesta vremena onih, u kojih ste nas vi sami branili silnom svojom desnicom, sad smo i mi branitelji i mi čuvari, i neka dodje pogibelj, sav de narod biti jedna ruka, jedno srdce i jedan golemi nepobjedivi junak. 490 KNJIGA DVANAESTA. U vrieme pako blagoga mira nasladjivat demo se uživanjem jednakih državljanskih pravai' . . . „Brado! Na temelju slobode, jednakosti i bratinstva osni- vaju se i imadu se osnivati sva odnošenja medju vladom i na- rodom, medju državom i državom, medju narodom i narodom. . . . Na ovaj temelj stavit demo i mi naše odnošenje prema Magjarom, jerbo nemožemo uviek proti njima neprijateljski oboružani sta- jati, — osamstogodišnji bratski i susjedni savez jamči nam zato, da demo vladajude medju nama razpre prijateljskom rukom ure- diti modi. U nesretnom pako slučaju onom, ako bi se Magjari proti nam i našim suplemenikom u Ugarskoj nadalje ne kao brada, več kao potlačitelji ukazali, neka znadu, da smo pripravni njim s mačem u ruci dokazati, da je jur izteklo vrieme, da jedan narod nad drugim gospoduje, držed se rieči dičnoga domovine naše bana Erdeda: „regnum regno non praescribit legesi' U velikoj slavi onoga dana bio je ovaj odlučni govor banov naj veličaj niji dio, jer je izrekao jasno i nedvojbeno program sa- bora i naroda hrvatskoga. On je procrtao put saboru, kojim je i pošao. On je ozbiljno prihvatio situaciju, da se sabor neizgubi u mnogih željah i jadikovanjih starih tužba. Njegova je želja bila, da se brzo i odvažno narod odluči o svojoj sudbini, i da to čim prije pred kralja iznese. Odnošaj prema Ugarskoj po- stavi na prvo mjesto, da se narod o njem odluči. „Neka izusti narod ultimatum svoj, samo da mi jedan put na temelju na- rodne volje stojimo, neka onda kocka padne kako mu drago. Kad narod kaže: hodu ili nedu — vjerujte mi, gospodo, to je rieč kriepka i možna, možnija i silnija nego li tvrdje i topovi. To je onaj strašni zvuk, pred kojim svaki dušmanin drhdei' Sabor prihvati želje svoga bana kao da su mu zapoviedi i uzme raditi o adresi na kralja. Čuvši žalobni izvještaj svojih poslanika na prošlom zajedničkom saboru ugarsko-hrvatskom utvrdi se u uvjerenju, da se s Magjari pogoditi nede, zato za- iskaše nove sveze i pute sredi svoje domovine. Prihvatiše misao da učine austrijsku monarkiju savezom slobodnih naroda pod jednim kraljem, gdje bi svakomu narodu slobodan bio njegov jezik i osigurana njegova narodnost. Hrvati bi došli u uže družtvo sa Slovenci, Česi i Poljaci, a Austrija bi postala slavenska država. Kada Hrvati samomu kralju vele, da su bili dosada zastiđeni kraljevom zaštitom od Magjara: „ali Vaše Veličanstvo! ljetos- FERDINAND PETI. 491 njega ožujka dani lišiše nas vierue Hrvate, Slavonce i Dalma- tince i ove naše jedine istina ali mogućne podpore. Njegdašnji tlačitelji naši, tlačitelji su sad iste kraljevske vlasti Vašega Ve- ličanstva," — onda je jasno živo njihovo uvjerenje, daše s Ma- gjari pogoditi neče modi. Za svoju domovinu ištu „državno viede" pod predsjedanjem bana saboru hrvatskomu odgovorno, viecnike neka imenuje kralj, a sve drugo osoblje ban. Ovo viede imade voditi sve poslove kraljevstva, kako je ono bilo pod Marijom Terezijom, samo de financije, vojne, trgovačke i vanjske poslove voditi zajednički mi- nisterij za sve zemlje carevine. Pod ovo viede ima pasti sva krajina, izuzam samo vojničke poslove, a mole od kralja i Dal- maciju. Sabor ovih kraljevina razpravljao bi sve poslove unutarnje domaće, a samo oni spomenuti zajednički išli bi pred centralni parlament. Jamstvo svomu obnovljenomu ustavu traže Hrvati u vlasti banskoj, kako je bila prvo kada je ban gospodo vao od Drave do jadranskoga mora. Osobita želja i prošnja Hrvata bila je, da kralj potvrdi srbsku vojvodinu u užem savezu s Hrvatskom, tako i slovenske zemlje: Štajersku, Korušku, Kranjsku, Goricu i hrvatsku Istru, da se s Hrvatskom što bliže svedu. „Vaše želje, jesu naše želje", tako bratinski odgovarahu Hrvati na jauk jednokrvne brade iz južne Ugarske. Ban Jelačid je to svom dušom zagovarao i branio. Dosta je ipak bilo ljudi medju Hrvati i Srbi, kojim je to bra- tinstvo i savez na život i smrt pretegotan bio. Iza najvedega oduševljenja kada je patriarh Kajačić inštabrao bana Jelačića, te ih mladež kao simbol sloge hrvatske i srbske uzpored nosila, uz klikajuće obćinstvo sa trga svete Katarine do crkve svetoga Marka, gdje će posvećenim hrvatskim jezikom biskup Mirko Ože- gović uprositi blagoslov s nebesa, iza toga velikoga narodnoga slavja javiše se odmah glasovi nesloge, kad su Srbi iskali, da se Sriem prepusti i prizna srbskoj vojvodini. Bila je jošte tajna želja Srba, koju su samo njeki javno izricali, da vojvodina bude ravna ugledom kraljevstvu hrvatskomu, a glava vojvodine da nebude manji od bana hrvatskoga. Bilo je i sitnijih stvarih potičućih od samoga osjećanja vjerskoga, koje je ban gledao pri- krivati, da čim sjajnije izadje pred kraljev dvor, da čim više pouzdanja dobije kralj u složene Hrvate i Srbe, da se tim laglje otrese Magjara. 492 KNJIGA DVANAESTA 12. juna krene ban Jelačid s gotovom adresom načelu velike hrvatske deputacije put Insbruka, gdje je u ono vrieme kralj bo- ravio. Svuda i po istom Tirolu bio je put njegov pravo podpuno slavje. Medjutim bio ga je na zahtjev Magjara kralj skinuo s banstva i sa svih časti već 10. juna, ali ban nije o tom ništa znao , niti mu je to sada tkogod u Insbruku kazao. Ugarsko ministarstvo bilo je medjutim naložilo svomu ministru vanjskih posala knezu Pavlu Eszterhazu, da se ban bez njega nesmije sastati na dvoru niti s kraljem niti s ijednim drugim princom kraljevskim. Banu Jelačidu ipak podje za rukom, te sije izhodio audienciju kod kralja. Na priestolju sjedjaše kralj u magjarskom odielu, uz njega kraljica, a iza ledja bila zavjesa, kako očevidci pripoviedaju, iza koje su Hrvati spoznavali da stoji knez Pavao Eszterhazj. Ban pozdravi kralja u ime viernoga naroda, koji nikada neprestaje davati život svoj za kralja svoga. Na to mu odgovori kralj : „Pošto sam ja sastavšu se dne 5. juna zemaljsku skupštinu ne- zakonitom proglasio, nemogu vas primiti kao deputaciju, moram podjedno očitovati moju nedopadnost sbog vaših nastojanja prema mojoj ugarskoj kruni, kojoj Hrvatska spada od sedam sto go- dina. Ja sam čvrsto odlučio ovu zemlju uzčuvati i želim pora- zumljenje obiju zemalja tim prije postići, jer hrabrost mojih gra- ničara moje podpuno priznanje zaslužuje. Moj ujak nadvojvoda Ivan preuzeo je posredovanje. Vi ćete očitovana čuvstva viernosti time dokazati, ako ovo porazumljenje budete kriepko podupirali!' Hrvatska deputacija osta zapanjena od ovoga odgovora kraljeva, sam ban vele, da se je trznuo, kada je kralj prve rieči svoga odgovora izgovorio. Pri pozdravu nadvojvodi Karlu reče upravo : „da Hrvati nezaslužuju, da budu za svoju viernost smatrani kao buntovnici'.' Na što mu suznim očima nadvojvoda Karlo odgo- vori: „da se nemože uviek činiti, kako bi se htjelo!" Deputacija se očajana vraćala, a ban Jelačić izda prije odlazka iz Insbruka proglas na graničare u Italiji. Čim su krajišnici čuli, da je do- movina u pogibelji, htjedoše uzmaknuti iz Italije, da brane svoj dom i rod od Magjara. Ban ih umiri, da on ima dosta vojske, da domovinu brani, — i tako se ponešto primire. Zlovoljna je bila hrvatska deputacija, jedini je ban bio bodra duha i braću je kriepio. Kad li dodjoše u Linč, eto opet čuda nečuvena, u „Wiener Zeitung-u'' čitaju manifest, gdje kralj bana Jelačića svr- gava sa svih časti već 10. juna, dakle prije njihova polazka u Ins- FERDINAND PETI. 493 bruk. Kao da kamenje pada na srđca hrvatska, tako je svaka rieČ ovoga čudnoga progla.-;a uznemirila svako hrvatsko srdce. Svakakva su nagadjanja o postanku toga čudnoga dokumenta god. 1848., najvjerojatnije je, da je ugarski ministar-predsjednik dao kralju neka napiše ime svoje na bieli list papira, na koji je onda on kašnje napisao sramotu za Hrvatsku. General Hrabovski imao je pođi u Hrvatsku, da iztraži nevjeru Jelačičevu. „Sto čemo sada bane?" pitala je razjarena deputacija hrvatska. Ban im odvrati: „Uztrajati demo na naših mjestih i pomoči s pomodju božjom našemu kraljui' Ban ode u Beč, a deputacija se vrati u domovinu. Uzrujanost po svoj domovini rasla je, dok se opet 28. juna nepovrati ban, da umiri narod, kako je on znao: „da će lasno preboljeti rane njegovoj osobi zadane, nu da nemože pregorjeti vec mora osvetiti uvriede nanesene njegovomu narodu, kojega volja i njegova je voljai' Nastavi sabor i preporuči mu, da čim prije izradi predloge, o kojih će se modi razpravljati izmedju njega i ugarskoga ministarstva. Izmedju vrijudih i kipudih govora od mnogih uvrieda i jada, što ih nanesoše u poslednje dane Magjari Hrvatom provre s jedne strane proklamacija sabora na narod, a s druge strane sabere sabor poruku nadvojvodi Ivanu, na kojoj će stajati ban, kada se bude s njime razgovarao. Banu svomu preda sabor na ne- izvjestno vrieme neograničenu diktatorsku vlast dotle, dok se odnošaji domovine konačno urede. U poruci nadvojvodi Fvanu ponavljaju Hrvati svoje prvanje želje izražene kralju. Ugarsko ministarstvo neka se pokori zajednič- komu ministru rata i financija, kako ga je predlagao sabor hrvatski, da se odnošaji izmedju Magjara i Hrvata posebnimi jednakimi odbori urede, a prije svega da se prizna zakonitost sabora hrvatskoga i vlasti banske. Lojalno prema svojim savez- nikom ištu Hrvati da budu u dogovoru zastupane sve narodnosti ugarske, a za srbsku bradu očitovaše, da je svaka navala od Magjara na nje i navala na Hrvate, koju de zajednički suzbiti. General Hrabovski kušao je medjutim buniti narod osobito po Slavoniji, te su crni glasovi sa svih strana saboru dolazili, neka što učini, da nepropadne Slavonija. Sabor izda proglas na narod. ,Mi smo izbrajali tvoje rane mili narode — veli sabor — brinuli smo se danju i noc^u, da iznadjemo za njih pravi i sigurni liek, i kad bismo ved blizu pomodi, kad smo se ved spremali k tebi. 494 KNJIGA DVANAESTA. da ti donesemo veselje i radosti i nove slobode, nova prava, koja smo ti sačinili, začusmo od ove i one strane vrisku tvoju tužnu i opazismo, da se je ljuta guja do vukla u tvoja njedra i ujela tei' „Znaš li narode, tko je ta ljuta guja? Onaj tudjinac, koji te je mučio sve do dan danas, i koji nije mogao mirovati, kad je vidio, da ti se sreda približuje, da ti se bolja bududnost otvara. Razbio si ti njegovu silu, odkad si se odvažio sam sebi pomodi, i zato nije smio da udari na te prsa na prsa, nego ti namiešta spletke, zavadja u kudi brata s bratom jedne krvi i jednog jezika, da kad ved drugčije nemože, barem u mutnom ribe lovi. Čuvaj se narode takovog neprijatelja, ne vjeruj sladkim njegovim no otrovnim riečim. Pazi da ti neizpogani pošteno tvoje srdce i čistu tvoju dušu i da te nestrovali pod svoj prijašni jaram, kog si sve do sad gorko osjedao na sebii' „Znaš ti narode, znamo i mi, kako je ime tomu gadnomu našemu neprijatelju, koji neprestance nasrde na tebe i na tvoju sredu. Zna se, tko je jednako kazivao da ti narod niesi, nego sluga i rob njegov, zna sviet, da je ime tomu kletomu dušmanu Magjar . . . Magjar metnuvši obraz pod noge hode da te za- robi i zato psuje, laže na te, da je bogu plakati, laže na našega bana, kog sav narod obožava, laže na najbolje domorodce i vierne sinove naroda, laže u ime istoga kralja našegai' Sabor uvidja, da de morati vojsku slati u Slavoniju, zato u javnoj sjednici 3. jula stane polagati na žrtvenik domovine zlata i srebra. Sto je tko imao polagao je uz obde oduševljenje na stol sabora. Gospodje s galerija kidahu sa sebe dragocjenosti i bacahu ih uz neizmjerno oduševljenje. Kao da je rat pred vrati, samo da pukne. Krajini hrvatskoj izradi sabor upravu i ine po- lakšice po potrebah, koje je ban dobro poznavao, a onda izda sabor manifest naroda hrvatsko-slavonskog, u kojem su izbrojene pred svim svietom sve one nevolje, koje je Hrvatska u novije vrieme od Magjara pretrpila, a mi smo ih ved opetovano tečajem našega pripoviedanja spominjali. Čim se sabor 9. jula svrši, ode ban Jelačid u Slavoniju i u krajinu, da narod obodri. Kuda je prolazio, tuda je nesta- jalo one spletke, što ju je bio počeo spletati general Hrabovski, kao što slaba magla izčezava pred suncem. Tko je klonuo duhom opet se je obodrio. Tko je bana Jelačida ugledao, samo je u njega vjerovao. Očevidci svetkovina banovih u Slavoniji FERDINAND PETI. 495 pripoviedajii, da je ban Jelačid vedi od proroka kakva prošao Slavo nij om. Jedva se je kudi povratio, ved je pohrlio 25. jula u Beč, da po- kuša nagodbu s magjarskim ministrom predsjednikom grofom Bada- nom. Ved u badenskom kolodvoru dva sata prije Beča čekala je bana neizmjerna množina svieta, da ga pozdravi. Gdje je ban Jelačid ! ? sve je ^akalo, a kada ban skoči iz kola i sam za viknu: „Evo ga", zagi'mio mu je pozdrav iz hiljada grla. U Beču kao da je tabor pred banovom kudom, toliko je naroda bez prestanka hrlilo viditi hrvatskoga bana. Gradjanstvo mu prinese 29. jula pre- sjajnu bakljadu, premda su Magjari sve učinili, da toga nebude. „Valjalo je viditi — veli Helfert — one neizmjerne mase naj- odličnijega gradjanstva u kakovom sjaju hrle do banova stana, valjalo je viditi ono oduševljenje, kada im je ban u kratko od- govorio, da nije neprijatelj Magjara ved njihovih separatističnih težnja, a njegova stvar da je stvar poštenjai' V Žalibože ostadoše s\i sastanci s magjarskim ministrom pred- sjednikom bez uspjeha. Ban je iskao da se Magjari postave na temelj pragmatičke sankcije, koja ište jedinstvo habsburžke monar- kije, a posebno ministarstvo ugarsko rata da nosi u sebi raz- sulo monarkije. „A vi dete onda stvoriti gradjanski rat", reče Badani, na što mu Jelačid odgovori: „Gradjanski rat bio bi naj- strašnije zlo, ali ja se ga nebojim, ako valja ugušiti pobunu'.' „Vidjeti demo se na Dravi" reče ministar, — »vidjeti demo se na Tisi" vrati mu Jelačid. Tako se razsta ban s Badanom. Nad- vojvoda Ivan još se je nadao pomirenju, ali ban se vrati bez nade kudi. Vrativši se 4. augusta u domovinu, nadje ju na vršku uzruja- nosti i smutnje. Magjarske vojske kretahu se prema Dravi, a pro- glasi sramotedi bana i narod hrvatski prelaziše Dravu, u kojih se je prietilo cieloj zemlji i narodu. Jelačid zadobio je njeke pomodi novčane od bečke vlade, koja je samo sa strahom gledala, kakvo li de se zlo dogoditi izmed Hrvatske i Ugarske. Bečki ratni ministar nije se usudio niti jednoga vojnika poslati u Ugarsku, dapače iste carske vojske u Ugarskoj nisu znale koga de slušati, jer je i ugarski ratni ministar bio po kralju imenovan, po zakonu od naroda predložen, a po kralju potvrdjen. U ovoj smutnji, gdje se je očito rat spremao, a bečki dvor se stavljao, kao da nede o tom ništa znati, obadje ban Jelačid do 20. augusta krajinu, da diže narod na vojnu. Svaka pukovnija 375014 496 KNJIGA DVANAESTA. bila je već dala za Italiju toliko žednu krvi hrvatske po pet bataljuna, ali jošte skupi ban četiri do pet hiljada od svake njih tako, da su diljem kod kuće ostajale samo žene i djeca. Iz civilne Hrvatske trudiše se odbori prinesti za rat što više žrtva, a u dobrovoljnu vojsku kretao je, tko je pušku mogao nositi. Za mjesec dana težko je bilo stvoriti vojsku bez novaca. Ban ju stvori doduše dosta neurednu, ali ipak oduševljenu, samo je čekao na odluke ugarskoga sabora, koji je sada zasjedao. Magjari se spremahu, a dotle mucahu i nedadoše odgovor. Kada Magjari samo uznastojaše da podkapaju sve temelje Hrvatske u mjesto da odgovaraju, onda se odluči ban na rat. U Zagrebu ostavi naredbom zemaljske odbore za sve struke uprave, na čelu im vriednoga podbana Mirka Lentulaja, i krene k Dravi, gdje se je skupljala hrvatska vojska. U proglasu od 7. septembra reče ban: „Evo do sada niti rieči nepovede sabor ugarski o poslu pomirenja, dapače magjarski ministerium sve neprestano na nas napada. Zasliepljeni sinovi naše domovine pod štitom ove magjarske stranke rade neprestano o tom, da poruše mir u Hrvatskoj. U Slavoniji ministarski povjerenici pomodju oružane vojske sile narod na izabiranje poklisara za peštanski sabor. U Trstu oruža se brod, koji ce uznemirivati hrvatsko primorje i druga oružana ladja plovi po Dunavu rušec i razorivajuc sela i kuće bez cielji. Čete pokretne magjarske narodne straže prelaze preko granice, te dolaze u zemlju podležeču banskoj oblasti, — da, najžešći rat bukti u Banatu, pa da se skrajnje pokuša, šilju se magjarski emisari u Bosnu, koji bune i podižu tamošnji narod, da sa svo- jimi divljimi četami poplavi i pohara zemlju, koje žitelji su vierno i pošteno svojom krvlju granice carenne toliko vjekova saču- vali, a i sad čuvaju, za da Ugarska, Austrija i čitava Europa prosta bude od zala barbarstva i kugei' Zato naviesti ban Jelačic po pravu danomu njemu od sabora hrvatskoga onoj stranci ma- gjarskoga naroda, koja sada vlada, rat i počme prelaziti Dravu kod Varaždina dne 11. septembra 1848. s poznatim svojim geslom: „Sto bog dade i sreća junačkai' >-/vV^. DR 1535 .S6 1879 v.2 IMS Smiciklas, Tade, Poviest hrvatska OF MEDIAEVAL STUOIE« 5& OUEEM'S PARK roPONTo ^1 Canaoa'