Datasets:

Sagicc

/

audio-lmb-ds

like 0

06_04_41_100

И ми смо је онда извукли и донели у наш подрум.

06_04_41_101

Ја не знам колико је било надлетања, односно долажења тих таласа Немачких авиона, то се може прочитати у новинама,

06_04_41_102

али је цело то бомбардовање трајалао поприлично.

06_04_41_103

Једнога тренутка, између два налета, наједном је дошао, појавио се у нашем подруму,

06_04_41_104

или смо већ били изишли пред кућу.

06_04_41_105

Мој друг Ива Стефановић, који је дујурио код мене,

06_04_41_106

да кренемо и да видимо шта је са нашим трећим другом, ми смо били једна доста нераздвојна тројка,

06_04_41_107

Микицом Наумовићем, дали је жив или не.

06_04_41_108

И онда смо кренули...

06_04_41_109

и он је становао у улици Старине Новака, и онда смо кренули према Александру,

06_04_41_110

и негде отпилике у висини Техничког факултета ми смо видели да Нумина кућа стоји и да је он жив.

06_04_41_111

Е онда да смо казали, одлучили...

06_04_41_112

да идемо одмах и да се пријавимо као добровољци у војни одсек.

06_04_41_113

Псовали смо Немце и желели жарко тога тренутка,

06_04_41_114

гледујићи све оне рупе од бомби у Александровој улици испред Техничког факултета

06_04_41_115

и гледајући порушене зграде у мојој улици и кратере од бомби.

06_04_41_116

Да одемо и да јебемо мајку мајчину Немцима.

06_04_41_117

И сада се ту дешава једна врло занимљива ствар, која ће вероватно бити и вама од неког интереса.

06_04_41_118

Јер има у себи нешто јако младалачко, детињасто, чак лирско рекао би.

06_04_41_119

Два дечака од 21 године који нису служили војску и нису били обавезни да се одазивају никаквим позивима на мобилизацију,

06_04_41_120

одлучујују да иду и да ратују са Немцима.

06_04_41_121

Дошли смо до моје куће, вратили се да се поздравимо с мојом мамом.

06_04_41_122

И могу вам рећи то је једна запањујућа ствар, та моја мајка која сам ја био јединац и која је била стрепала надамном,

06_04_41_123

која је, ја верујем, она ноћу покривала, допокривала, у сваком случају доносила поред на ноћни сточић слатко од вишања и једну чашу млека.

06_04_41_124

Она је примила то као нешто сасим нормално.

06_04_41_125

Рат је, треба ићи и тући се с непријатељем.

06_04_41_126

Ми смо се поздравили са њом, пољубили се,

06_04_41_127

здраво мама, здраво сине.

06_04_41_128

Без неке патетике, без некога нарочитог узбуђења,

06_04_41_129

ето тако просто.

06_04_41_130

Довиђења, здраво.

06_04_41_131

Не знам да ли је рекла да треба се понашамо добро, јуначки или не.

06_04_41_132

И ја и Ива смо кренули премо војном одсеку који се налази у улици Томаша Јежа,

06_04_41_133

тамо негде иза Стишке улице и Трнске.

06_04_41_134

Ја мислим следећа улица.

06_04_41_135

Сећам се добро, опет једне сцене, прилично комичне, које ће вас ваљда насмејати, а то је идући ка...

06_04_41_136

војном одсеку, негде већ пред крај,

06_04_41_137

Хаџи Проданове улице, остала ми осећању да смо Ива и ја

06_04_41_138

дискутували мало о томе на брзину, у који ћемо род војске да се пријавимо.

06_04_41_139

И обоје смо били категорични да ћемо се пријавити у авијацију, јер,

06_04_41_140

иако не знамо да возимо авион, умемо,

06_04_41_141

сигурно да повлачимо неку полугу која ће испуштати бомбе, бар тако смо ми то замишљали.

06_04_41_142

Карактеристична још једна ствар, сад ће те се сигурно насмејати страшно, а то је нешто уједно веома лирско и веома глупаво,

06_04_41_143

и веома, не знам ја шта би реко, веома, веома, веома, рецимо, а то је. Полазећи у рат

06_04_41_144

ја нисам понео из куће ни слику своје мајке, ни слику неке девојке с којом сам тада водио љубав ни ништа.

06_04_41_145

ја сам понео једну малу књижицу издања Браун са репродукцијама Ван Гога.

06_04_41_146

Ван Гог је у то време био моја опсесија.

06_04_41_147

И како би могао човек да ратује, а да нема Ван Гога пред руком,

06_04_41_148

док понекад погледа, додуше у црно белим репродукцијама...

06_04_41_149

...оне његове аутопортрете, човека са одсеченим ухом...

06_04_41_150

...кога сам видео, можда, пре две године на излажби у музеју Принца Павла...

06_04_41_151

...и којом ме фасцинирао.

06_04_41_152

Дакле, тако са тим Ван Гогом, Ива и ја смо се одлучивали где ћемо да кренемо у ратовање.

06_04_41_153

Како је наша колегеница, Дана Милосављевић, сестра Пеђи Милосављевића...

06_04_41_154

...с којом сам на првој години водио љубав али не и касније...

06_04_41_155

и добра била пријатељица и Ивина и моја...

06_04_41_156

...онда смо свратили узгред да се опроснимо од ње...

06_04_41_157

...отишли смо у Трнску улицу, мислим да је то број три...

06_04_41_158

...пошли код Дане и ајде здраво Дано одосмо смо ми у рат да таманимо Немце...

06_04_41_159

...поздравили смо се, исто тако без мого патетике, без суза иду ратници да туку нацисте.

06_04_41_160

Занимљива је још једна ствар.

06_04_41_161

Војни одсек се теда налазио у једној старој згради, приземној,

06_04_41_162

а...

06_04_41_163

са десне стране зграде се налазила велика огромна капија

06_04_41_164

за улазак у двориште, оне колске капије, гвоздена капија,

06_04_41_165

затворена.

06_04_41_166

С оне стране капије је био неки

06_04_41_167

наредник или поднаредник, шта ли, у нашој, јасна ствар, униформи,

06_04_41_168

није официр био.

06_04_41_169

А оно на шта се радо сећам и што чини мене поносним и због мог става,

06_04_41_170

и због става доста београдских младића.

06_04_41_171

Ту се, око те капије, био један грозд,

06_04_41_172

да ли то било 30-ак или 50-ак, тако, наших вршњака,

06_04_41_173

који су дошли да се пријаве одма.

06_04_41_174

Такорећи још бовардовање није стало.

06_04_41_175

Ја не знам да ли је први талас, већ прошао, био сасвим, па се очекивао други талас или шта је било, не знам, тачно.

06_04_41_176

Али и ми смо дошли сви ту да се пријавимо добровољно да идемо у рат.

06_04_41_177

И онди смо доживели велико хладно поливање тушем.

06_04_41_178

А то је...

06_04_41_179

Да је тај подофицир,

06_04_41_180

шта ли, онако кроз гвоздену капију,

06_04_41_181

нас упитао, шта сте дошли?

06_04_41_182

Па смо ми говорили,

06_04_41_183

онако, гракчући сви... дошли смо

06_04_41_184

да се јавимо,

06_04_41_185

да идемо у јединицу неку, да се боримо.

06_04_41_186

Он је упитао, је сте ли служили војни рок?

06_04_41_187

Ми смо гракнули у глас било је то ко у неким хорским рецитацијама.

06_04_41_188

Да нисмо, да смо само регрутовани али да нисмо служили.

06_04_41_189

И он је онда лепо јасно и гласно, и сад ћу морати да напишем, и то пошто било јако гласно крупним словима једну непристојну реч, лепо се обратило нама.

06_04_41_190

Идите у пичку материну, као да нас је полио, хладним тушем. Што да радим?

06_04_41_191

Пошли смо да се тучемо са Немцима, сад шта треба да се враћамо кући.

06_04_41_192

Шта да чекамо у својом становима Немце?

06_04_41_193

А онда, осим тога, је била ту и једна, друга ствар која нас је оптерећивала бар што се тиче мене.

06_04_41_194

Ми смо се лепо опростили од маме, ја.

06_04_41_195

Он се вероватно опростио од својих, код своје куће.

06_04_41_196

Опростили се од Дане, кренули као хероји да се бију,

06_04_41_197

и сад се враћају кући као попишани голубови.

06_04_41_198

Ето то је тако било.

06_04_41_199

То је тако било.