Datasets:

rasdani

/

cohere-wikipedia-2023-11-sr-1.5k-articles

like 0

20231101.sr_135441_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Бајка

Као што Стит Томпсон истиче, чини се да су животиње које говоре и присуство магије уобичајеније у бајци него саме виле. Међутим, пуко присуство животиња које говоре не чини причу бајком, посебно када је животиња очигледно маска на људском лицу, као у баснама.

20231101.sr_135441_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Бајка

У свом есеју „О бајковитим причама”, Џ. Р. Р. Толкин се сложио са искључењем „вила” из дефиниције, дефинишући бајке као приче о авантурама човека у Вилинској земљи, земљи вила, принчева и принцеза из бајки, патуљака, вилењака, и не само других магичних врсте, већ и многа друга чуда. Међутим, исти есеј искључује приче које се често сматрају бајкама, наводећи као пример Мајмуново срце, које је Ендру Ланг уврстио у Јоргованску књигу вила.

20231101.sr_135441_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Бајка

Стевен Свон Џоунс је идентификовао присуство магије као особину по којој се бајке могу разликовати од других врста народних прича. Дејвидсон и Чодри идентификују „трансформацију“ као кључну карактеристику жанра. Са психолошког гледишта, Жан Ширијак је у овим наративима заговарао неопходност фантастичног.

20231101.sr_135441_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Бајка

У погледу естетских вредности, Итало Калвино је навео бајку као најбољи пример „брзине” у књижевности, због економичности и језгровитости прича.

20231101.sr_135441_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Бајка

Корени жанра потичу од различитих усмених прича које су део наслеђа европске културе. Жанр су први обележили ренесансни писци, попут Ђованија Франческа Страпароле и Ђанбатисте Басила, а стабилизован је кроз дела каснијих колекционара, попут Шарла Пероа и браће Грим. У овој еволуцији, име је настало када су -{précieuses}- почели да са писањем књижевних прича; Мадам Долној је измислила израз Конт де фе, или бајка, крајем 17. века.

20231101.sr_27284_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Пошто је то правилан многоугао, квадрат је четвороугао најмањег периметра који обухвата дату област. Двоструко, квадрат је четвороугао који садржи највећу површину унутар датог периметра. Заиста, ако су A и P површина и обим затворени четвороуглом, онда важи следећа изопериметријска неједнакост:

20231101.sr_27284_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Дијагонале квадрата су (око 1,414) пута дужине странице квадрата. Ова вредност, позната као квадратни корен од 2 или Питагорина константа, била је први број за који је доказано да је ирационалан.

20231101.sr_27284_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Квадратна плочица је једна од три правилне плочице на равни (остале су једнакостранични троугао и правилан шестоугао).

20231101.sr_27284_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Квадрат је у две породице политопа у две димензије: хиперкоцка и укрштени политоп. Шлафлијев симбол за квадрат је {4}.

20231101.sr_27284_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Квадрат је веома симетричан објекат. Постоје четири линије рефлексијске симетрије и има ротациону симетрију реда 4 (кроз 90°, 180° и 270°). Његова група симетрије је диедрална група  D4.

20231101.sr_27284_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Квадрат се може уписати у било који правилан многоугао. Једини други полигон са овим својством је једнакостранични троугао.

20231101.sr_27284_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Ако уписани круг квадрата ABCD има додирне тачке E на AB, F на BC, G на CD, и H на DA, онда за било коју тачку P на уписаној кружници важи,

20231101.sr_27284_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Ако је растојање од произвољне тачке у равни до i-тог темена квадрата и је полупречник круга квадрата, онда је

20231101.sr_27284_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82

Квадрат

Ако су и растојања од произвољне тачке у равни до средишта квадрата и његова четири темена респективно, онда је

20231101.sr_933_36

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Колумбија је подељена на 32 департмана и дистрикт главног града, који се сматра департманом (Богота је такође и главни град департмана Кундинамарка). Департмани су подељени на општине а општине су подељене на корехимијентосе (). Сваки департман има локалну владу са гувернером и скупштином, који су директно изабрани на мандат од четири године. На челу општине су градоначелник и веће, а сваки корехимијенто има оп једног изабраног корехидора (), или локалног лидера.

20231101.sr_933_37

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Поред главног града још девет градова има статус дистрикта, тј. посебне општине. То су Баранкиља, Картахена, Санта Марта, Кукута, Попајан, Букараманга, Тунха, Турбо, Буенавентура и Тумако.

20231101.sr_933_38

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Са више од 49 милиона становника 2020. Колумбија је трећа земља по броју становника у Латинској Америци, док је почетком 20. века имала око четири милиона. Између 1975. и 2005. становништво се увећавало по годишњој стопи од 19 промила а процењује се да ће у раздобљу од 2005. до 2015. број становника расти по годишњој стопи од 12 промила. Године 2005. у Колумбији је више од 30% становништва било млађе од 15 година док је 5,1% било старије од 65 година.

20231101.sr_933_39

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Становништво је сконцентрисано у области Анда и дуж Карипске обале. Девет департмана на истоку земље који обухватају 54% територије имају мање од три посто становништву а густина насељености у тим крајевима је мања од једног становника по квадратном километру.

20231101.sr_933_40

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Половином 20. века дошло је до масовног сељења становништва у градове и данас је Колумбија једна од најурбанизованијих земаља у Латинској Америци. Градови су 1938. имали 31%, 1975. 60% а 2005. 72,7% становника. Само је број становника Боготе повећан са 300 хиљада на приближно осам милиона, колико има данас. Свеукупно у Колумбији седамдесет један град има више од сто хиљада становника. У 2010. Колумбија је била земља са највише интерно расељених особа на свету, процењује се да их је било око 4,5 милиона људи.

20231101.sr_933_41

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Више од 99,2% становника Колумбије говори шпански али се поред њега користи и 65 језика америчких индијанаца, два креолска и ромски језик. Енглески језик има службени статус на острвима Сан Андрес и Провиденсија.

20231101.sr_933_42

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Према попису становништва из 2005. године, 49% становника Колумбије су местици, или су особе европског и индијанског порекла. Око 37% становника је европског порекла (углавном шпанског и једним делом италијанског, португалског и немачког). Око 10,6% становника је афричког порекла, док домородачко становништво чини 3,4% становништва.

20231101.sr_933_43

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Белци живе углавном у градовима, посебно у Боготи. Становници већих градова су углавном местици и белци.

20231101.sr_933_44

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

Пре шпанске колонизације на територији данашње Колумбије живео је велики број домородачких народа. Многи од њих су се утопили у местике али они који су преостали представљају више од 85 различитих култура. У Колумбији постоји 567 резервата () намењених домороцима, који обухватају површину од 365.004 km², што је више од тридесет посто територије, и у њима живи више од 800.000 људи у преко 67.000 породица. Устав из 1991. признаје домородачке језике као службене на локалном нивоу а већина деце у овим областима има двојезичну наставу, на матерњем и на шпанском језику. 850.000 држављана Колумбије говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је гвахибо (23.006).

20231101.sr_62364_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

Најнижи делови ове општине су Куманица на обали Лима 480 m, граница сјеничке и новопазарске општине у Белим водама 520480 m и у ушће реке Кладнице у Увац 905 m надморске висине. Цео простор је скоро ограђен планинама Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром.

20231101.sr_62364_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

На Пештерској висоравни присутне су специфичне хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3 °C, док је 17. јуна 1989. године пао снег висине 15—20 cm. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996. године. Слане се појављују и у јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула 1998. године, док су честе у јуну и августу.

20231101.sr_62364_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у хладнија места Европе. Комплекс Пештерске висоравни је претежно планинског карактера. Године 2005. измерена је најнижа температура од -35 °C. У односу на све остале градове у Србији, Сјеница је један најхладнијих. Температура се мери на једном узвишењу изнад града (Радишића брдо), с обзиром да је у питању узвишење, многи не узимају у обзир да је у граду неколико степени нижа температура од оне која се мери у метеоролошкој станици.

20231101.sr_62364_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

Сјеница се први пут помиње 1253. године у повељи краља Уроша Немањића као место на дубровачком друму, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, супруге цара Стефана Душана. Ослобођење Сјенице Срби су покушали током Великог турског рата, између 1688. и 1690, као и 1737. године, оба пута у сарадњи са аустријском војском. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе Петровић. На Ђурђевдан 1809. године, Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.

20231101.sr_62364_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

Средином 19. века, у време великих управних реформи, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили тадашњи новопазарски кајмаками и санџакбегови. Посебан Сјенички санџак () настао је 1902. године, након преуређења Новопазарског санџака, које је извршено на тај начин што су југоисточне казе овог санџака припојене суседним санџацима (Приштинском и Пећком) док је од преостале четири казе (Сјеница, Бијело Поље, Нова Варош и Вранеш—Доњи Колашин), створен посебан Сјенички санџак, који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са Пљеваљским санџаком.

20231101.sr_62364_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

Усни-паша је 1905. основао ћилимарску школу, а за учитељицу је довео Јерменку из Анадолије, где су прво подучаване персијске шаре. Школа је 1938. имала 30 ученица.

20231101.sr_62364_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

Године 1906. у Сјеници је у православној цркви и новој школи прослављена школска слава Савиндан. Службовао је парох, поп Јосиф Балшић, а беседу светосавску изговорио учитељ и управитељ српске школе Сава Клинић. Домаћин славе био је те године Јера Букумирић а прихватио се за следећу годину Тома Секулић. Током славе скупљен је велики прилог за завршетак школске зграде. Митрополит Нићифор је дао пет златника наполеона а приложници из Гњилана, Приштине и Вучитрна послали су још 1570 гроша.

20231101.sr_62364_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

У то време, на подручју Сјеничког санџака укрштали су се супротни интереси Турске, Аустроугарске, Србије и Црне Горе, тако да је и сама Сјеница добила на значају, што је дошло до изражаја и током Анексионе кризе (1908—1909).

20231101.sr_62364_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Сјеница

На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, целокупно подручје Сјеничког санџака ослободиле су војске Србије и Црне Горе. Сам град Сјеница ослобођен је 24. октобра 1912. од стране српске војске. Према споразуму између савезничких држава, већи део Сјеничког санџака, укључујући и сам град Сјеницу, припао је Србији, док је мањи део припао Црној Гори. Коначна гранична линија утврђена је посебним споразумом о разграничењу између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.

20231101.sr_18066_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Морална филозофија укључује мета-етику, која проучава апстрактна питања као што су морална онтологија и морална епистемологија, и нормативну етику, која проучава конкретније системе моралног одлучивања као што су деонтолошка етика и консеквенцијализам. Пример нормативне етичке филозофије је Златно правило, које каже: „Човек треба да се односи према другима онако како би волео да се други понашају према њему“.

20231101.sr_18066_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Неморал је активно супротстављање моралу (тј. супротстављање ономе што је добро или исправно), док се аморал на различите начине дефинише као несвесност, равнодушност према или неверовање у било који одређени скуп моралних стандарда или принципа.

20231101.sr_18066_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Морал је настао у људском друштву, још у првобитној заједници. Током своје еволуције човек је, најпре, живео у малим групама где је било потребно ускладити своје потребе са потребама других. На основу изналажења решења за то, формирана су правила људског понашања и настала је филозофска дисциплина - етика.

20231101.sr_18066_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Морал је објективна друштвена појава која је одређена скупом правила или норми која регулишу понашање чланова једне друштвене заједнице, али и навикама понашања. Процењивање морала или морални суд се доноси на основу поступака, расуђивања, понашања или уопште карактера неког човека. У складу са тим и са сложеном комуникацијом која се одвија у друштву, људи формирају своје личности, усмеравају своју мотивацију и деловање, вреднују и суде и себи и другима.

20231101.sr_18066_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Основна карактеристика моралних норми је њихова обавезност, која је двострука, што значи да је морал обавезујући и друштвено (споља) и индивидуално (унутра), за разлику од правне и обичајне обавезности која је искључиво друштвена. Такође, као битне карактеристике морала, наводе се и тренутачност, безусловност, наметнутост и сл.

20231101.sr_18066_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

По Зигмунду Фројду је потпуно усвајање моралних норми које једно друштво прописује практично недостижно. Због нагонске, импулсивне стране људске природе, човек тек делимично усваја те норме, посебно оне којима се одређена понашања забрањују.

20231101.sr_18066_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Према тумачењима Христових учења, „моралност је доброта према слабијима“. Ниче је дефинисао моралност као „смелост јачих“, a Платон као „стваралачку хармонију целине“.

20231101.sr_18066_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Различита друштва имала су у различитим периодима различите моралне вредности, мада се између њих често може повући заједнички именитељ. Према гледању на различитост вредности и историјски развој морала постоје морални релативизам, морални апсолутизам и морални универзализам.

20231101.sr_18066_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB

Морал

Обичај је најстарија форма регулисања друштвених односа и понашања. У почетним фазама развоја људског друштва, бројна правила понашања су настајала стихијски, а у вези са анимизмом, култом и магијом. Та понашања, односно обичаји, временом су изгубили на својој сврсисходности или се, једноставно, заборавило зашто су успостављени, а прерасли су у моралне норме. Пример за то је руковање; некада се то радило како би се показало другој страни да у руци нема оружја. Данас за тим не постоји потреба, али је обичај задржан.

20231101.sr_412137_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

Индустрија машина и трактора а. д. (скраћено ИМТ) била је фабрика пољопривредних машина која се налазила на Новом Београду у блоку 64. Од 1955. до 2015. године произведено је укупно 780 хиљада трактора. Рекорд је остварен 1988. године када је произведено 42.500 трактора и 35.000 прикључних машина, а вредност производње те рекордне године је био 600 милиона немачких марака. Фабрику ИМТ у стечају је купио индијски гигант ТАФЕ априла 2018. године.

20231101.sr_412137_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

Године 1947, основана Централна ливница, која се три године касније удружила са још четири предузећа из истог подручја формирајући Металски завод „Александар Ранковић“. Завод је 1954. преименован у Индустрија трактора и машина - ИТМ. Након двогодишњих упоредних испитивања различитих страних трактора 1953. и 1954. године у Институту за пољопривредну механизацију у Земун Пољу, а на основу добијених резултата, држава је донела одлуку о откупу лиценце за производњу трактора америчке марке Маси Фергусон. Након тога отпочела је производња трактора Фергусон 20, 30 и 35. Године 1959, извршена је реконструкција и проширење капацитета фабрике за производњу 4000 трактора годишње. Године 1964, је почела производња трактора ИМТ 555 домаће конструкције који базиран на претходне фергусонове моделе. Фабрика добија данашњи назив Индустрија машина и трактора - ИМТ, 1965. Године 1970. проширени су производни капацитети увођењем нове линије за серијску производњу трактора ИМТ 575. марта 1976. отворена је нова фабрика која има капацитет за производњу пар десетина хиљада трактора. Уведена је нова линијска опрема за серијску производњу на високом нивоу у складу са стандардима из 70-их. Тада почиње масовна израда трактора точкаша серије 500 од 35 до 220 КС (ИМТ-533Ф, ИМТ-540, ИМТ-558, ИМТ-560, ИМТ-577, ИМТ-578, ИМТ-579, ИМТ-588 од 80 КС, ИМТ-589 од 80КС, ИМТ-5160 од 160КС и ИМТ-5200 од 220 КС). Године 1988. остварен је рекорд у производњи када је израђено 45.000 трактора и 35.000 машина. У фабрици је 1988. године било запослено 9.800 радника, да би овај број до 2005. спао на 1.745 радника.

20231101.sr_412137_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

Трактори ИМТ 533 и 539 су лаки за руковање изузетно покретљиви и окретни а добили су легендарни статус јер представљају средства која су обележила ширење механизације у сеоском срединама у ситним и средњим земљорадничким газдинствима у другој половини 20. века на овим просторима. Први трактор има мотор од 35 КС и носио је ознаку ИМТ 533, а касније је израђена варијанта и са мотором од 39 КС, мотор ИМР М33/T и носио је ознаку ИМТ 539. Трактори су лиценцни, фабрике Маси Фергусон, а мотори такође лиценцни фабрике Перкинс. Поузданост ових трактора је велика, и уз минимум одржавања, реалан век мотора до генералне оправке је око 4000 радних часова, а није реткост да су забележени мотори и са 6000 и више радних сати. Укупна дужина трактора је 2972 mm, ширина са нормалним размаком точкова 1625 mm, висина 1372 mm, уздужна пролазност (клиренс) је по средини 320 mм, испод осовине 533 mm, растојање осовине 1830 mm, тежина трактора са горивом, уљем и водим је 1440 kg. Тип мотора је 33/Т-ЛП троцилиндрични, четворотактни дизел-мотор.

20231101.sr_412137_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

Трактори су израђивани у ИМТ-у, мотори су склапани у ИМР-у, а склопови мотора у следећим фабрикама: цилиндарски склоп - ПДМ Младеновац или 27. март Нови Сад, вентили ПП Ужице, блок мотора ФОБ, коленасто вратило ИМР, клипњаче ИМР или Ковачица ЗЦЗ, опрема за напајање горивом ИПМ Београд, електропрема Искра Крањ, филтри и спојнице КРОН или ФРАД. Мењач је механички, са хидрауличком пумпом кулисног типа. Захтеви за подмазивањем ових трактора су сведени на најмању меру.

20231101.sr_412137_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

У фабрици ИМТ на Новом Београду се производе следећи производи: тањираче, ротационе ситнилице и рототилери, плугови, култиватори, загртачи, сејалице, приколице и трактори. Производња трактора у 1988. години била је 41514, а у 2005. години 2172 трактора. До 2005. године произведено је око 800 хиљада трактора и око 600 хиљада оруђа. У међународној трговини ИМТ је извезао 107 700 трактора и око 11 950 прикључних машина и оруђа у 84 државе широм света.

20231101.sr_412137_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

Стручњаци ИМТ су 2009. представили нову серију ИМТ 2000, у коју спадају модели новог дизајна: ИМТ 2050 , ИМТ 2065 и ИМТ 2090. Ова серија трактора служи за све врсте радова у пољопривреди и транспорту, а одликује их лако руковање, синхронизован мењач, подесиви стуб управљача, плашт мотора од полиестера и савремен дизајн кабине.

20231101.sr_412137_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

На 79. Пољопривредном сајму у Новом Саду 2012, ИМТ је представио нову серију трактора С (ИМТ-539С (42 КС), ИМТ-549С, ИМТ-550С и ИМТ-555С (52 КС)), које одликује плашт мотора од полиестера и савремен дизајн кабине. Мотори су нешто јачи него на стандардној серији трактора за по неколико коњских снага, уграђен им је десетостепени мењачки преносник, а имају и хидраулички сервоуправљач.

20231101.sr_412137_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

Након 2000. године у земљи се спроводи агресивна транзиција, врши се приватизација привредних субјеката, долази до преласка друштвене и државне имовине у приватну. Овај процес у пракси је имао негативне последице јер долази до масовне деиндустријализације у земљи, a и тиме до губитака огромног броја радних места у производњи. Током тог периода у ИМТ-у долази, из године у годину, до смањење производње, која се последњих година огледала у производњи пар стотина трактора, да би се 2015. године свела на свега стотинак трактора. Године 2014, од 900 радника њих 500 одлази на биро рада. Августа 2015. године у ИМТ-у је у потпуности престала производња док преосталих 360 радника одлази на биро рада.

20231101.sr_412137_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%9C%D0%A2

ИМТ

У средишту пажње: Продаја фабрике трактора ИМТ индијском компанији „Тафе", РТС Радио Београд 1 - Званични сајт

20231101.sr_61115_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Дороти Хоџкин, зачетница рендгенске кристалографије, је 1945. решила структуру пеницилина, што ће касније омогућити развој полусинтетских деривата. Исте године је Флемингу, Флорију и Чејну, за откриће пеницилина и његовог лековитог ефекта код различитих инфективних болести, додељена Нобелова награда.

20231101.sr_61115_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Сви пеницилини, било природног или полусинтетског порекла, деле заједничку структуру која се често назива пеницилинским језгром. Костур пеницилинског језгра — пенама — чини бициклични систем који се може посматрати као спрегнут систем два хетероциклуса: азетидинона и тиазолидина. Пеницилини се често посматрају и као -{N}--ацил деривати 6-аминопенициланске киселине (-{6-APA}-). Структура бочног ланца у великој мери одређује стабилност и особине пеницилина. -{6-APA}- садржи три стереогена центра који одговарају положајима 2, 5 и 6 и за које је одређена апсолутна конфигурација. Тако се сви пеницилини хемијски могу означавати као деривати -{(2S,5R,6R)}--3,3-диметил-6-амино-7-оксо-4-тиа-1-азабицикло[3.2.0]хептан-2-карбоксилне киселине. У употреби је и нешто другачији систем нумерације, али су системски називи често прегломазни, па се примарно користе генерички. Очување назначене стереохемије представља услов за дејство.

20231101.sr_61115_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

SAR студијама додатно је утврђено да је за дејство неопходно присуство слободне карбоксилне групе у положају 2 (естарске пролек форме не показују активност док не дође до хидролизе), амида у положају 6, као и постојање описаног бицикличног система, мада су могуће изостерне замене сумпора, али су овакве модификације ретке.

20231101.sr_61115_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Најнестабилнији део структуре пеницилина је ß-лактамски прстен. Овај амид се налази под великим угаоним и торзионим напоном јер је у четворочланом циклусу, а додатно је и карбонилни угљеник, као електрон дефицитаран, активиран за напад нуклеофила. Ово је и последица немогућности учествовања слободног електронског пара азота у резонантној стабилизацији структуре, јер би резултујући углови веза били неодрживи. Водени раствори су, при собној температури, стабилни али у алкалној средини као и у присуству јаких нуклеофила (алкохола, амина) веома лако долази до отварања прстена. У алкалној средини настаје пеницилоинска киселина (односно њени ацил деривати), која може подлећи даљој метаболичкој декарбоксилацији. Ови производи не показују антимикробну активност. Са алкохолима или аминима настају одговарајући естри/амиди. Ове реакције су од значаја за објашњење настанка преосетљивости на пеницилине. Активираност β-лактама код пеницилина за нуклеофилни напад представља и основ осетљивости на β-лактамазе које реагују као јаки нуклеофили. Увођење резидуа које стерно ометају приступ ензиму повећава стабилност таквих пеницилина на дејство бета-лактамаза.

20231101.sr_61115_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Један број пеницилина нестабилан је и у киселој средини у којој долази до деградације пеницилина до пенициламина и пеналдинске киселине (односно њених ацил деривата). Ови производи немају антимикробну активност, мада пенициламин има примену као имуносупресив у лечењу реуматоидног артритиса. Повећање стабилности у киселој средини може се постићи увођењем додатних базних центара или електрон-привлачећих бочних супституената који смањују електронску густину у лактамском прстену. Овакве модификације дозвољавају -{per os}- примену пеницилина. Бензилпеницилин, и други пеницилини нестабилни у киселој средини, при -{pH}- која одговара желудачној средини имају полуживот од тек неколико минута. Амидска група у положају 6 такође може подлећи хидролизи, али ова реакција, са изузетком метаболичке трансформације појединих пеницилина, нема значаја при физиолошком условима, а чини се ни значаја у развитку резистенције.

20231101.sr_61115_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Деградационе реакције у -{in vitro}- условима могу се успорити пуферовањем препарата и њиховим чувањем на нижим температурама. Чак и мале концентрације металних јона катализују разградњу пеницилина па се бочице за чување или спремање препарата за парентералну примену израђују са поклопцима од инертне пластике.

20231101.sr_61115_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Липофилност бочне резидуе одређује и степен везивања за протеине плазме, при чему пеницилини са липофилнијим бочним остацима показују већи афинитет према протеинима плазме. Ипак, удео везаног облика лека не утиче на време елиминације због постојања транспортних механизама који активно екскретују пеницилин и евентуалне метаболите у тубуле бубрега. Утолико је време елиминације превасходно одређено радом бубрега.

20231101.sr_61115_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Поједини пеницилини имају способност да инактивирају аминогликозиде, реагујући као ацилујући агенси са њиховим екваторијалним хидроксилним или амино групама. Мада је постојање овог вида интеракције јасно показано у -{in vitro}- условима, значајнији утицај на успешност терапијских режима који обухватају истовремену примену пеницилина и аминогликозида може се испољити само код пацијената са угроженом функцијом бубрега. Овакве формулације које се користе у лечењу тежих инфекција изазваних Грам-негативним бактеријама садрже најчешће неки уреидопеницилин и тобрамицин ради постизања синергистичког ефекта два лека. Новија истраживања показују да се -{in vivo}- инактивација тобрамицина, истовремено примењеног са пиперацилином, не одвија на значајном нивоу ни код пацијената са оштећењима бубрега, односно да је ова интеракција занемарљива.

20231101.sr_61115_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BD

Пеницилин

Пеницилини спадају у групу антибиотика који ремете синтезу ћелијског зида бактерије. Ћелијски зид је одговоран за постојаност бактеријске ћелије у различитим условима средине, а нарочито је значајан у спречавању прекомерног бубрења бактерије у хипотоничној средини. Ремећење интегритета ћелијског зида бактерију чини подложну прекомерном уласку воде, а коначан ефекат јесте, уз нагомилавање прекурсора пептидогликана, бактерицидан. Бактерија пуца, или подлеже лизи, а на дејство пеницилина најосетљивија је у фази деобе.

20231101.sr_10406_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Протон, електрон, и неутрон се класификују као фермиони. Фермиони подлежу Паулијевом принципу искључења који налаже да идентични фермиони, као што су вишеструки протони, не могу да имају исто квантно стање у исто време. Стога сваки протон у нуклеусу мора да има квантно стање које је различито од свих других протона, а исто правило важи и за све неутроне у нуклеусу и све електроне у електронском облаку. Међутим, протон и неутрон могу да имају исто квантно стање.

20231101.sr_10406_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Код атома са ниским атомским бројевима, нуклеус који има више неутрона него протона има тенденцију заузимања нижег енергетског стања путем радиоактивног распада тако да се однос неутрона и протона приближава јединици. Са повећањем атомског броја већи удео неутрона је неопходан да би се умањило међусобно одбијање протона. Стога се не јављају стабилна језгра са једнаким бројем протона и неутрона изнад атомског броја -{Z}- = 20 (калцијум) и са повећањем атомског броја однос неутрона и протона стабилних изотопа се повећава. Стабилни изотоп са највишим односом протона и неутрона је олово-208 (око 1,5).

20231101.sr_10406_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Број протона и неутрона у атомском језгру се може променити, мада су за то потребне велике енергије због дејстава јаке силе. Нуклеарна фузија се одвија кад се вишеструке атомске честице споје и формирају теже језгро, на пример путем енергетске колизије два нуклеуса. У језгру Сунца протонима су потребне енергије од 3–10 -{KeV}- да би се превазишло њихово природно одбијање — Кулонова баријера — и да би се спојили у заједничко језгро. Нуклеарна фисија је супротни процес, који узрокује цепање језгра у два мања језгра — обично путем радиоактивног распада. Језгра се исто тако могу модификовати путем бомбардовања субатомским честицама високе енергије или фотонима. Ако се тиме промени број протона у језгру, атом прелази у различити хемијски елемент.

20231101.sr_10406_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Ако је маса језгра након реакције фузије мања од суме маса засебних честица, онда разлика између тих вредности може да буде емитована као вид употребљиве енергије (као што су гама зраци, или кинетичка енергија бета честица), у складу са Ајнштајновом формулом еквиваленције масе и енергије, -{E = mc2}-, где је м губитак масе, а ц је брзина светлости. Тај дефицит је део енергије везивања новог језгра, и представља неповратни губитак енергије који узрокује да спојена језгра остану заједно у стању коме је неопходна та енергију да би дошло до раздвајања.

20231101.sr_10406_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Фузија два језгра којом се формира веће језгро са мањим атомским бројевима од гвожђа и никла — тотал број нуклеона од око 60 — је обично егзотермни процес у коме се отпушта више енергије него што је потребно за спајање. Тај процес отпуштања енергије чини нуклеарну фузију у звездама само одрживом реакцијом. За тежа језгра, енергија везивања по нуклеону у језгру почиње да опада. Консеквентно, фузиони процеси којима се формирају језгра са атомским бројем већим од око 26, и атомским масама већим од око 60, су ендотермни процеси. Та масивнија језгра не подлежу фузији при којој се отпушта енергија тако да се може одржати хидростатичка равнотежа звезде.

20231101.sr_10406_21

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Електроне у атому привлаче протони у језгру дејством електромагнетске силе. Та сила везује електроне унутар електростатичке јаме потенцијала која окружује мало језгро, што значи да је спољашњи извор енергије неопходан да би се одвојили електрони. Што је електрон ближе језгру, то је већа сила привлачења. Отуда је електронима везаним у близини центра јаме потенцијала потребно више енергије да се одвоје од оних на већим растојањима.

20231101.sr_10406_22

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Електрони, попут других честица, имају двојна својства честица и таласа. Електронски облак је регион унутар јаме потенцијала, при чему сваки електрон формира тип тродимензионог стајаћег таласа — форме таласа који се не покреће релативно на језгро. Такво понашање се дефинише као атомска орбитала, математичка функција која описује вероватноћу да ће електрон боравити на датој локацији кад се његова позиција мери. Једино дискретни (или квантизовани) сет тих орбитала постоји око језгра, пошто други могући таласни патерни брзо прелазе у стабилнију форму. Орбитале могу да имају један или више прстенова или чворних структура, и оне се међусобно разликују по величини, облику и оријентацији.

20231101.sr_10406_23

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Свака атомска орбитала одговара специфичном енергетском нивоу електрона. Електрон може да промени своје стање до вишег енергетског нивоа путем апсорбовања фотона са довољном енергијом да омогући прелаз у ново квантно стање. Слично томе, путем спонтане емисије, електрон у вишем енергетском стању може да се спусти на ниже енергетско стање уз емитовање сувишне енергије у облику фотона. Те карактеристичне енергетске вредности, дефинисане разликама енергија квантних стања, су одговорне за атомске спектралне линије.

20231101.sr_10406_24

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC

Атом

Количина енергија која је неопходна за уклањање или додавање електрона — електронска енергија везивања — је далеко мања од енергије везивања нуклеона. На пример, неопходно је само 13,6 -{eV}- да би се одвојио електрон у стационарном стању из атома водоника, у поређењу са 2,23 милиона -{eV}- за цепање језгра деутеријума. Атоми су електрично неутрални, ако имају једнак број протона и електрона. Атоми који имају било дефицит или суфицит електрона се називају јонима. Електрони који су најудаљенији од језгра се могу пренети на оближње атоме или их атоми могу делити. Путем тог механизма, атоми се могу везати у молекуле и друге типове хемијских једињења, као што су јонске и ковалентне мреже кристала.

20231101.sr_145288_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

Из тачке -{A}- конструисати полуправу -{s}- која са -{AB}- заклапа угао α, тако да је угао -{BAs}- позитивно оријентисан.

20231101.sr_145288_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

У -{A}- конструисати полуправу -{n1}- нормалну на -{AB}-, тако да је угао -{ABn1}- позитивно оријентисан

20231101.sr_145288_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

Уколико су дати страница -{AB}- и угао β између друге странице ње и дијагонале, угао α је једнак 90° - β.

20231101.sr_145288_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

Ако су дате странца, на пример -{AB}-, и дужина дијагонале правоугаоника -{d}-, конструкција има следећи ток:

20231101.sr_145288_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

Круг -{k2}- ће сећи -{k1}- у две тачке. Једна од ове две треба да добије име -{B}- тако да је угао -{ABC}- негативно математички оријентисан

20231101.sr_145288_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

Од -{B}- треба повући полуправу кроз средиште -{AC}-. Пресек ове полуправе са кругом -{k1}- ће бити тачка -{D}-.

20231101.sr_145288_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

У сферној геометрији, сферни правоугаоник је фигура чије су четири ивице велики кружни лукови који се састају под једнаким угловима већим од 90°. Супротни лукови су једнаки по дужини. Површина сфере у еуклидској чврстој геометрији је нееуклидска површина у смислу елиптичке геометрије. Сферна геометрија је најједноставнији облик елиптичке геометрије.

20231101.sr_145288_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

У елиптичкој геометрији, елиптични правоугаоник је фигура у елиптичној равни чије су четири ивице елиптични лукови који се састају под једнаким угловима већим од 90°. Супротни лукови су једнаки по дужини.

20231101.sr_145288_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA

Правоугаоник

У хиперболичној геометрији, хиперболички правоугаоник је фигура у хиперболичној равни чије су четири ивице хиперболички лукови који се састају под једнаким угловима мањим од 90°. Супротни лукови су једнаки по дужини.

20231101.sr_23885_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Процењује се да је у бици на Чегру, која се одиграла 31. маја 1809. године, погинуло око 6.000 турских ратника. Укупни губици на страни Срба се процењују на око 4.000 људи. Како би оправдао толики губитак својих трупа и опијен победом, нишки Хуршид-паша наређује да се коже са глава погинулих Срба одеру, напуне сламом и памуком и затим пошаљу у Цариград, како би показао на који начин се треба поступати са побуњеном рајом. За сваку донету главу, Хуршид-паша је поклањао по 25 гроша. Како би једном за свагда заплашио Србе, Хуршид-паша наређује да се на источној страни Ниша у знак опомене сазида кула од камена и да се у њене зидове узидају преостале лобање погинулих војника, „тако да средина куле буде једноставна, од камена и креча а главе српских војника да се окрену у поље и узидају споља“.

20231101.sr_23885_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Кула је сазидана у периоду од јуна до јесени 1809. године, а за место изградње Хушид-паша је одабрао узвишење поред Цариградског друма, на некадашњем улазу у Ниш са источне стране, недалеко од Стамбол капије, на месту које данас заузима средиште насеља Трошарина. Изузевши лобање палих јунака, Ћеле-кула је изграђена од малтера, камена и греда. Сачињена је од четири потпорна зида (основа је била 4,15 x 4,00 -{m}-, и дебљине 0,5 -{m}-) који су се наслањали један на други чинећи шупљу, закровљену форму, чија је првобитна висина износила 4,5 метара. У њу су узидане 952 лобање погинулих устаника, послагане у правилним редовима, којих је 14, где се у сваком реду, на сваком зиду налазило по 17 лобања.

20231101.sr_23885_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Како су године пролазиле, зуб времена је чинио своје. Многе главе српских јунака су вађене, иако су Турци забрањивали Србима да односе лобање са њених зидина, многе главе су кришом скидане и сахрањиване у околним гробљима. Неке главе су одношене како би представљале јединствени сувенир, док су опет друге пропадале од кише, мразова, ветрова. Иако је кула пропадала, њени страшни атрибути су и даље били присутни. По ослобођењу Ниша 1878. године, његови грађани добровољно прикупљају средства, којима се изграђује надстрешница и ограђује се кула, како би се спречило њено даље пропадање. Године 1892. Нишлије још једанпут прикупљају потребна средства за подизање скромне капеле над читавом кулом. Задужење за пројектовање капеле припало је ондашњем цењеном архитекти Димитрију Леко из Београда. Подизањем капеле, кула је штићена од спољашњих утицаја. Ипак, штетни утицаји влаге и температуре нису у потпуности отклоњени.

20231101.sr_23885_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Турских извора о Ћеле-кули готово и да нема, тако да се подаци о њеном изгледу, начину градње и броју лобања заснивају на белешкама путописаца који су у 19. веку пролазили кроз Ниш. Најранији опис дао је београдски лицеј Исидор Стојановић, а нешто детаљнији опис о ондашњем стању Ћеле-куле дао је Живан Живановић 1882. године: „Ја сам брижљиво бројао, и на остатку од куле само било је са северне стране 123 главе, а западне стране 103, са источне 105 и с јужне 180 – свега 511 глава. Благородна душа мештана није могла да гледа ову страшну слику недела, те су кришом многе главе поскидане и с пијететом положене у гробља.“

20231101.sr_23885_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

У Европи се за Ћеле-кулу по први пут чуло из списа француског песника Алфонса де Ламартина. У свом проласку кроз Ниш, затечен ужасним призором, Ламартин бележи следеће: „...био сам измакао на коњу, за једно пола часа, испред каравана. Сунце је жегло; отприлике на једну миљу од вароши, ја угледах једну широку белу кулу где се уздиже усред равнице, блистајући се као парошки мрамор. Стаза ме је к њој водила; ја јој приђох ближе, и давши једном турском детету које је ишло са мном мога коња да га придржи, седох у хлад од куле да мало отпочнем. Тек што сам сео, кад, подигавши очи на споменик у чијем сам хладу био, видех да су његови зидови, за које ми се учинило да су саграђени од мрамора или од белог камена, начињени од људских лобања правилно поређаних. Та лобање и та човечја лица, огољена и побелела од кише и сунца, облепљена с мало малтера, образовала су потпун славолук који ме је заклањао од сунца; може их имати петнаест до двадесет хиљада; на неким је још била заостала коса и лепршала се на ветру као лишај или маховина; јак и свеж поветарац дувао је с планине, и продирући у многобројне шупљине глава, лица и лобања, изазивао је у њима тужно и жалосно звиждање. Никог није било ту да ми објасни тај дивљачки споменик; дете које је држало за узду два коња, играло се ситним отпацима лобања, што су се распале у прах испод куле; ја сам био тако посустао од умора, врућине и дремежа, да сам заспао наслонивши главу на тај зид од одсечених глава. Кад сам се пробудио, ја видех око себе караван и више турских коњаника који су дошли из Ниша да ме дочекају у варош; они ми рекоше да су то главе оних петнаест хиљада Срба које је паша поубијао у последњем српском устанку. Ова равница била је поприште смрти тих храбрих српских устаника, а овај споменик њихова гробница. Ја поздравих оком и срцем остатке тих јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине. Србија у коју ћемо да ступимо, сада је слободна, и песма слободе и славе одјекивала је у кули Срба који су умрли за своју земљу. Ускоро ће и сам Ниш бити њихов. Нека сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цену њихови очеви откупили." Ламартин, јула 1833. Лемартинов опис даје веома аутентичну слику, изузевши податак у вези са бројем лобања, који је због стравичног призора и песничког полета, навео Ламартина да тај податак преувелича.

20231101.sr_23885_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Научник и путописац Феликс Каниц у свом делу „Србија“ описује Ћеле-кулу:...„да би раја трајно имала пред очима узалудност својих надања која је везивала Србију, паша је у свим местима око Ниша расписао посебан порез чији је износ употребио да југоисточно од Ниша, на цариградском путу, подигне онај злогласни и језиви победнички споменик Ћеле-кулу, у коју је уградио лобање Синђелићевих Срба који су смрт претпоставили ропству... Када сам је при месечини једне тихе ноћи у јуну 1860, са Ромулом Лендинијем по први пут посетио, у зидовима се и после педесетогодишњег распадања и опадања још видело шеснаест редова са по шеснаест рупа за главе, дакле 1024 рупе. Саме лобање су скоро потпуно нестале. Њих је у тамним ноћима српско становништво из околних села једну по једну вадило и сахрањивало у посвећену земљу. Попевши се прво на докторова рамена, успузао сам се до највишег реда и из њега извукао можда последње реликвије за успомену на херојску жртву храбрих српских бораца... Ћеле-кулу сам поново видео 1864. године и 1870. године. Основне контуре су се само незнатно измениле - неки хуманији гувернери били су вољни да је збришу са лица земље, али из страха од нишке муслиманске свештине одустали су од исказивања такве пажње према хришћанском становништву. Мехмед-паша је 1860, такорећи ради оправдања што није успео да уклони овај варварски споменик, подигао поред њега једну чесму, чија бистра изворска вода треба да пружи освежење и Турцима и хришћанима. Године 1864. је поред Куле подигнут један мали конак, у којем су прихватани високи турски функционери пред њихов улазак у Ниш...“

20231101.sr_23885_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Професор Исидор Стојановић даје објективан опис здања: "Кула је четвороугална, висока је око 15 стопа, а у страни с пута цариградска и у противположеној широка је или дугачка 13 стопа, и четири палца; С друге две стране дугачка је отприлике 13 стопа. Има уоколо 56 реди глава, а у сваком по 17, дакле свега 952 главе. Лице куле од цариградског друма к овом пртоивположено има у она 4 одјеленија где стоје главе. Кула је покривена ћерамидом, но кров је сада у рђавом стању."

20231101.sr_23885_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Иако је у другој половини 19. века, један од модернизатора турске државе Митхат паша донео одлуку да се кула сруши, то није извршено због интервенције нишких Турака. Тако је све до 1892. Ћеле-кула била изложена времену, након чега је прилозима из читаве Србије, према пројекту архитекте Димитрија Лека, изнад ње подигнута данашња капела. Године 1937, приликом прославе шездесетогодишњице ослобођења Ниша од Турака, чишћењем средишњег дела објекта, пронађено је више лобања, које су поново уграђене у кулу. Данас је преостало само 58 лобања, а једна од њих је посебно издвојена на пиједесталу, као лобања вође устанка Стевана Синђелића. Обновљена кула је освећена 1. јуна 1938, као и попрсје Стевана Синђелића.

20231101.sr_23885_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0

Ћеле-кула

Године 2014. амерички магазин „-{Mental floss}-“ је навео Ћеле-кулу као највећу грађевину направљену од људских костију.

20231101.sr_18837_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

Закон одржања енергије тврди да се у затвореном систему не може мењати укупан износ енергије, он остаје константан. Овај закон је последица транслационе симетрије времена, што значи да физички процес не може зависити од тренутка почетка процеса на временској оси. Неки рад (значи и облици енергије) нису лако мерљиви без присуства посматрача.

20231101.sr_18837_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

У једној књизи која се бави популаризацијом науке се поставља интересантно питање шта дефинише и раздваја облике енергије?

20231101.sr_18837_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

"Ми смо опремљени са два различита и одвојена чула, једно реагује на електромагнетске таласе у опсегу приближно 4*10-4 до 8*10-4 mm, што је светлосно зрачење; друго чуло на нешто дуже таласне дужине, но ипак исте природе, топлотне таласе. Тако ми имамо два различита израза у нашем језику светлост и топлота, да нагласе ова два феномена, која објективно гледано немају јасну линију разграничења већ постепено прелазе из једног у друго. Питање је можемо ли електромагнетно зрачење таласне дужине 9*10-4 -{mm}- сматрати светлосним или топлотним таласима."

20231101.sr_18837_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

Значи, ако се врши посматрање разних облика енергије на оси таласног спектра на којој постоји бесконачно много разних таласних дужина, шта чини један облик енергије различитим од другог?

20231101.sr_18837_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

Потенцијална енергија: енергија коју објекат поседује у односу на други; познато и под називом ускладиштена енергија

20231101.sr_18837_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

Интернационална јединица за енергију и рад је џул (J), названа у част Џејмса Прескота Џула и његових експеримената којима је доказао еквиваленцију механичке и топлотне енергије.

20231101.sr_18837_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

Односно, један џул једнак је једном њутн-метру, као раду који изврши сила од једног њутна при померању тела на путу од једног метра, при су сила и померај истог смера.

20231101.sr_18837_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

Јединица енергије у нуклеарној физици је електронволт (eV), с обзиром да су редови величина изразито мали.

20231101.sr_18837_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Енергија

што се објашњава инверзном зависношћу енергије зрачења од таласне дужине, при чему то следи из познате једначине:

20231101.sr_18993_34

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8

Сисари

Чуло додира је такође један начин доживљавања своје околине. У ту сврху су многе врсте развиле посебне врсте длака осетљиве на додир (-{Вибриссае}-) које се могу и покретати посебним мишићима (код неких врста се зову бркови - на пример код свих мачака - а код других чекиње - код перајара као код туљана). И кожа сама по себи може бити чуло додира, као на пример вршци прстију код примата или подручје носа или сурле код неких других врста. Уопштено се сматра да најбоље развијено чуло додира имају кртице. У том контексту се често спомињу кљунови једноотворних кичмењака, које још зову и прасисарима. Они имају у кљуновима рецепторе којима примају електричне сигнале који настају услед мишићне активности плена. Чуло додира је важно и у социјалним контактима, многе животиње негују узајамно „требљење паразита“ из крзна.

20231101.sr_18993_35

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8

Сисари

Једна од заједничких особина свих сисара је да им је потребна већа количина енергије него другим животињама упоредиве величине. То произлази из чињенице да су сисари топлокрвне животиње и морају одржавати сталну температуру тела, за разлику од, рецимо, корњача које користе сунчеву топлоту да постигну температуру тела потребну за уобичајене активности. Из тога следи чињеница да морају релативно пуно јести, тако да неке врсте поједу дневно хране у тежини властитог тела. Сисари се хране свим врстама хране: постоје биљоједи (-{Herbivora}-) , месождери (-{Carnivora}-) али и изразити сваштоједи (-{Omnivora}-). Грађа зуба као и система за варење које су поједине врсте развиле, одраз су њихове прехране. Месождери имају кратка црева како би избјегли отрове који се стварају труљењем хране коју узимају. Биљождери су развили низ стратегија да своју храну, која је генерално тешко сварљива, искористе на најбољи могући начин. Ту спадају, између осталог, дужа црева, желудац с више комора (на пример код преживара или клокана) или поновно варење одређене врсте измета код глодара и зечева. Врсте животиња које се хране искључиво лишћем (-{Folivora}-), као што су на пример коале или љењивци, користе своју слабо храњиву храну на најбољи могући начин тако, да имају изразито дугачка раздобља телесног мировања.

20231101.sr_18993_36

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8

Сисари

Већина сисара су или полигини (један се мужјак пари с више женки) или промискуитетни (и мужјаци и женке се паре с више партнера). С обзиром да је скотност и дојење за женке и временски и енергетски врло интензивна, мужјаци могу имати више младунаца него женке. Из тога се код много врста развило полигино понашање. Релативно мало мужјака се пари с више женки, а много мужјака се уопште не пари. Последица тога су честе и жестоке борбе ривализирајућих мужјака за право на парење, а у неким случајевима је могућност избора препуштена женкама. Из тога произлазе код многих сисара комплексни облици понашања или анатомска обележја везана за размножавање. Многе врсте карактерише полни диморфизам (мужјаци су често значајно већи и тежи од женки), и као последица селекцијског притиска на мужјаке како би побољшали своје изгледе за парење.

20231101.sr_18993_37

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8

Сисари

Према неким проценама само око три посто свих сисара живи у моногамним односима у којим се у читавом раздобљу парења мужјак пари само с једном женком. У тим случајевима мужјак углавном барем деломично суделује у узгоју младунаца. Такав облик понашања обично зависи од услова околине: ако су ресурси скромни, мужјак се пари само с једном женком и помаже јој у подизању младунаца, а кад је количина хране обилна, женка може и сама подићи младунце, па се мужјак пари с више партнерки.

20231101.sr_18993_38

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8

Сисари

Полиандрија (парење једне женке с више мужјака) се само ретко среће у свету сисара, на пример код неких врста из породице мајмуна панџаша. Код тих животиња се о подмлатку углавном брине само мужјак, а младунчад доноси мајци само на дојење.