Datasets:

rasdani

/

cohere-wikipedia-2023-11-sr-1.5k-articles

like 0

20231101.sr_956_33

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Након распада Руске империје током Првог светског рата, проглашена је краткотрајна Закавкаска Демократска Федеративна Република, која је обухватала данашње републике Азербејџан, Грузију и Јерменију. Уследили су масакри на мартовске дане који су се одиграли између 30. марта и 2. априла 1918. у граду Бакуу и суседним областима Бакуске губерније Руске империје. Када се република распала у мају 1918. године, водећа странка Мусават прогласила је независност као Азербејџанска Демократска Република (АДР), усвајајући назив „Азербејџан“ за нову републику; назив који се пре проглашења АДР-а користио искључиво за означавање суседног северозападног региона савременог Ирана. АДР је била прва модерна парламентарна република у муслиманском свету. Међу важним достигнућима парламента било је проширење права гласа на жене, чиме је Азербејџан постао прва муслиманска нација која је женама дала једнака политичка права са мушкарцима. Још једно значајно достигнуће АДР-а било је оснивање Државног универзитета у Бакуу, који је био први универзитет модерног типа основан на муслиманском истоку.

20231101.sr_956_34

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

До марта 1920. било је очигледно да ће совјетска Русија напасти Баку. Владимир Лењин је рекао да је инвазија била оправдана јер Совјетска Русија није могла да преживи без нафте из Бакуа. Независни Азербејџан је трајао само 23 месеца док га бољшевичка 11. совјетска Црвена армија није напала, оснивајући Азербејџанску ССР 28. априла 1920. Иако је већина новоформиране азербејџанске војске била ангажована на гушењу јерменске побуне која је управо избила у Карабаху, Азербејџанци нису брзо или лако предали своју кратку независност из периода 1918-20. 20.000 азербејџанских војника је погинуло одупирући се ономе што је заправо представљало руско поновно освајање. У раном совјетском периоду који је уследио, настао је азербејџански национални идентитет.

20231101.sr_956_35

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Дана 13. октобра 1921. године, совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија потписале су споразум са Турском познат као Карски мир. Раније независна Република Арас би такође постала Нахичиванска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у оквиру Азербејџанске ССР уговором из Карса. С друге стране, Јерменија је добила регион Зангезур и Турска је пристала да врати Гјумри (тада познат као Александропољ).

20231101.sr_956_36

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Током Другог светског рата, Азербејџан је играо кључну улогу у стратешкој енергетској политици Совјетског Савеза, при чему је 80 одсто совјетске нафте за источном фронту снабдеван из Бакуа. Указом Врховног совјета СССР- а из фебруара 1942. године, залагање више од 500 радника и запослених у нафтној индустрији Азербејџана одликовало се орденима и медаљама. Операција Еделвајс коју је спровео немачки Вермахт била је усмерена на Баку због његовог значаја као енергетског (нафтног) изворишта важног за функционисање СССР-а. Петина свих Азербејџанаца борила се у Другом светском рату од 1941. до 1945. године. На фронт је отишло око 681.000 људи, од којих је преко 100.000 жена, док је укупан број становника Азербејџана био 3,4 милиона људи у то време. На фронту је убијено око 250.000 људи из Азербејџана. Више од 130 Азербејџанаца проглашено је за хероје Совјетског Савеза. Азербејџански генерал-мајор Ази Асланов је два пута одликован Херојем Совјетског Савеза.

20231101.sr_956_37

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Након политике гласности коју је покренуо Михаил Горбачов, грађански немири и етнички сукоби су расли у различитим регионима Совјетског Савеза, укључујући Нагорно-Карабах, аутономну област Азербејџанске ССР. Немири у Азербејџану, као одговор на равнодушност Москве према већ загрејаном сукобу, резултирали су позивима на независност и отцепљење, што је кулминирало догађајима у црном јануару у Бакуу. Касније 1990. године, Врховни савет Азербејџанске ССР је избацио речи „совјетски социјалиста“ из наслова, усвојио „Декларацију о суверенитету Републике Азербејџан“ и вратио заставу Азербејџанске Демократске Републике као државну заставу. Као последица неуспелог покушаја совјетског државног удара 1991. у Москви, Врховни савет Азербејџана је 18. октобра 1991. усвојио Декларацију о независности, која је потврђена на националном референдуму у децембру 1991. године, док је Совјетски Савез званично престао да постоји. 26. децембра 1991. Земља сада слави свој Дан независности 18. октобра.

20231101.sr_956_38

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Први период азербејџанске независности обележен је Првим ратом у Нагорно-Карабаху са етничком јерменском већином области Нагорно-Карабаха коју је подржавала Јерменија. До краја сукоба 1994. године, Јермени су контролисали до 14–16 процената азербејџанске територије, укључујући и сам Нагорно-Карабах. Током рата почињена су многа зверства и погроми од стране обе зараћене стране, укључујући масакре у Малибејлију и Гушчулару, масакр у Гарадагли и масакри у Хоџалију, заједно са погромом у Бакуу, масакром у Мараги и погромом у Кировабаду. Штавише, процењује се да је око 30.000 људи убијено и више од милион људи је расељено, више од 800.000 Азербејџанаца и 300.000 Јермена. Четири резолуције Савета безбедности Уједињених нација (822, 853, 874 и 884) захтевају „хитно повлачење свих јерменских снага са свих окупираних територија Азербејџана“. Многи Руси и Јермени напустили су и побегли из Азербејџана као избеглице током 1990-их. Према попису из 1970. године, у Азербејџану је живело 510.000 етничких Руса и 484.000 Јермена.

20231101.sr_956_39

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Године 1993. демократски изабрани председник Абулфаз Елчибеј збачен је војном побуном коју је предводио пуковник Сурат Хусејнов, што је резултирало успоном на власт бившег лидера совјетског Азербејџана, Хејдара Алијева. Године 1994. Сурат Хусејнов, у то време премијер, покушао је још један војни удар против Хејдара Алијева, али је ухапшен и оптужен за издају. Годину дана касније, 1995. године, покушан је још један државни удар против Алијева, овог пута од стране команданта специјалне јединице ОМОН - а Ровшана Јавадова. Пуч је избегнут, што је резуловало убиством потоњег и распуштањем азербејџанских јединица ОМОН-а. У исто време, земља је била окаљана раширеном корупцијом у владајућој бирократији. У октобру 1998. Алијев је поново изабран. Упркос знатно побољшаном економском стању у зебљи, што је посебно остварено експлоатацијом нафтног поља Азери–Чираг–Гунешли и гасног поља Шах Дениз, Алијевов мандат је критикован због сумње на изборну превару, високог нивоа економске неједнакости и домаће корупције.

20231101.sr_1564_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Аљаску је открио руски истраживач Витус Беринг 1741. године. Прво насеље су подигли Руси 1783. на острву Кодијаку. За време владавине Александра II Русија се налазила у великој економској кризи. Царево решење за тај проблем је била продаја ове регије САД за 7,2 милиона долара (данас би то износило нешто мање од 100 милиона).

20231101.sr_1564_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Влада Александра II донела је 1867. године одлуку да прода Аљаску, правдајући то удаљеношћу од централне Русије и високим трошковима. Уговор је склопљен након вишесатних преговора између руског изасланика и тадашњег америчког државног секретара. Договорена је купопродаја за 7,2 милиона долара. Касније се испоставило се да је то била једна од најбољих куповина у историји трговине некретнинама. Руски цар имао је тада разлога да одликује свога представника у Вашингтону верујући како је Американцима „подвалио“ огромно дивље пространство (величине два Тексаса) на коме нема ничега осим снега и леда.

20231101.sr_1564_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Аљаска је 1884. добила статус округа, 1912. званично је проглашена територијом САД, а 1959. ушла је у савез као 49. држава, која уз Хаваје, једина није директно повезана са територијом САД. Аљаска је од 1942. повезана са целим америчким континентом Аљаском саобраћајницом који је део Интерамеричког ауто-пута, дугог 27.000 km.

20231101.sr_1564_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Староседеоци (Индијанци, Ескими и Алеути) су се опирали уговору (држављанство САД су добили тек 1924. године), а Вашингтон је 1971. године донео решење по ком су домороци добили власништво над око 11% територије и део у енергетским нафтним корпорацијама.

20231101.sr_1564_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

По процени из 2012. Аљаска има око 737.450 становника. Половина данашњег становништва стационирана је у оквиру градског подручја Енкориџ.

20231101.sr_1564_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Око 25% становништва Аљаске су Индијанци, Ескими и Алеути. Највише има белих досељеника који су похрлили у тај далеки део света после 1896. када је тамо откривено злато. Највећи град је Енкориџ, а мањи градови су Фербанкс, Кечикан, Ситке и Валдес. Главни град је Џуно.

20231101.sr_1564_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Густина насељености је 0.49 ст/km². Аљаска је најненасељенија држава САД. Око 89% становништва користи енглески језик, док се још користе и шпански, неки индо-европски језици, азијски и староседелачки језици. Од вероисповести на Аљасци су присутне римокатоличка, православна, протестантска, јеврејска, мормонска, будистичка, хинду, и муслиманска религија.

20231101.sr_1564_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Аљаска је подељена у шеснаест административно-територијалних јединица (области) (), сличних окрузима () у осталим америчким државама. Те области су: Бристолски залив, Денали, Енкориџ, Источни Алеути, Језеро и полуострво, Југоисточни Фербанкс, Кечикан, Кинај, Кодијак, Матануска-Суситна, Северни нагиб, Северозападна арктичка област, Ситка, Фербанксова северњача, Хејнс, Џуно.

20231101.sr_1564_21

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0

Аљаска

Због хладне климе и релативно кратког вегетативног периода, ратарство је слабо заступљено на територији Аљаске. Период цветања и раста траје свега 100 дана што смањује могућности за узгој бројних биљних врста, али дуги сунчани летњи дани резултују продуктиван период узгоја. Највише се узгајају кромпир, шаргарепа, салата, и купус.

20231101.sr_576071_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Византијски календар је био календар који се званично употребљавао у Византијском царству, од 988 и владавине Василија II, до пада царства 1453. Коришћен је у земљама под византијским утицајем, као што је Србија.

20231101.sr_576071_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Архитектура Цариграда представља врхунац градитељства и уметности у Византијском градитељству, сматра се да је настала почетком 5. века. Велики, немерљив је утицај имао Цариградски-византијски стил и уметност градитељства на религијске-црквене објекте али и на дворове, бедеме, утврђења, хиподром и сл. Тај утицај се проширио надалеко.

20231101.sr_576071_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Најзначајнији споменици ране византијске архитектуре и уметности се налазе у Цариграду – Константинопољу, и широм Византијског царства. Поред великог, немерљивог утицаја на стилове многобројних Црква и манастира, византијски стил грађевинарства је оставио велики печат и на дворове, куле, бедеме, утврђења, и нарочито на прелепе палате у Цариграду и шире. Неке од познатих грађевина су и Дворац Константина Порфирогенита Палеолога, Дворац Влахерна (Влахерна) , Цариградски бедеми, па Кула Галата (Велики Бастион), па Хиподром у Цариграду,...

20231101.sr_576071_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Црква Аја Софија (Света Софија, Црква Свете Мудрости) је право ремек-дело Византијске архитектуре. Аја Софију је подигао византијски император Јустинијан од 532. до 537. године. То је дело у то време двојице најпознатијих архитеката – Антемијуса и Исидоруса. Пре ње на том месту биле су две мање цркве, које су прогутали пожари.

20231101.sr_576071_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Стубови су јој од највреднијег мермера из Мраморног мора, Никеје, Јужне Африке. Четири огромна стуба носе Куполу пречника 32 метара на висини од 65 метара. Унутрашњост куполе је огромна 70 Х 75 метара. На изградњи Цркве Аја Софије је радило преко 10000 радника пет година (532–537).

20231101.sr_576071_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Цариград има немерљив допринос и значај за хришћанску духовност, културу и уметност, која се развијала хиљаду година у Цариграду и Византији. Има велики утицај на светску културу, образовање, духовност и уметност, уз то имао је и кључни утицај на Словене на Балкану(Србија, Бугарска) и Русију.

20231101.sr_576071_21

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Цариград(Константинопољ) је био средиште науке и културе и уметности, у њему су се развијале књижевност, филозофија, правне, теолошке и хуманистичке науке.

20231101.sr_576071_22

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Цариградски Универзитет је био непревазиђен, његовом развоју су придавале пажњу све Византијске династије, као и патријарси, тако да је допринос Универзитета на цивилизацију био немерљив и познат надалеко.

20231101.sr_576071_23

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%99

Константинопољ

Велики је допринос Цариграда и у области Уметности. Утицај уметничког Цариграда није био ограничен само на границе унутар Византијског царства, већ много шире, на Словенске земље и шире. Најбољи показатељи уметничких достигнућа су у црквеној уметности, скулптурама, мозаицима и фрескаама, где се у почетку осећао утицај Антике. Уметност у Цариграду се развијала у више фаза, и била је прожета хришћанском духовношћу.

20231101.sr_22221_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

Поред бројних спискова на локацији се налазе спискови 250 најбољих филмова и 100 најлошијих филмова свих времена, а заснивају се искључиво на оценама редовних корисника ове локације. Платформа корисницима пружа још много опција.

20231101.sr_22221_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

Насловне странице и странице са талентима IMDb-а су доступне свим корисницима, али само регистровани и пријављени корисници могу слати нови материјал и предлагати измене постојећих уноса. Већину података на сајту пружили су волонтери. Регистровани корисници са доказаним искуством могу да додају и исправљају листе глумаца, заслуге и друге податке. Међутим, додавање и уклањање слика, као и измене наслова, имена глумаца и екипа, имена ликова и сажетака радње подлежу процесу одобравања; ово обично траје између 24 и 72 сата.

20231101.sr_22221_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

Странице корисничких профила приказују датум регистрације корисника и, опционо, њихове личне оцене наслова. Од 2015. могу се додати „беџеви“ које показују број доприноса. Ови беџеви се крећу од укупног доприноса до независних категорија као што су фотографије, тривијалности и биографије. Ако је регистровани корисник или посетилац у индустрији забаве и има IMDb страницу, он може да додаје фотографије преко IMDbPRO.

20231101.sr_22221_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

Као додатак подацима, IMDb нуди скалу оцењивања која омогућава корисницима да оцењују филмове на скали од један до десет.

20231101.sr_22221_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

IMDb указује да се достављене оцене филтрирају и пондеришу на различите начине како би се добила пондерисана средња вредност која се приказује за сваки филм, серију итд. Наводи се да се филтери користе да би се избегле малверзације гласања; метода није детаљно описана да би се избегли покушаји да се она заобиђе. Последица је да понекад постоји екстремна разлика између пондерисаног просека и аритметичке средине.

20231101.sr_22221_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

IMDb Топ 250 је листа од 250 најбоље оцењених филмова, заснована на оценама регистрованих корисника веб странице користећи описане методе. Према подацима из фебруара 2022, The Shawshank Redemption, у режији Френка Дарабонта, је број 1 на листи, а био је на тој позицији од 2008. године. Оцена „Топ 250“ се заснива само на оценама „редовних гласача“. Број гласова који би регистровани корисник морао дати да би се сматрао корисником који редовно гласа се држи у тајности. IMDb је навео да у циљу одржавања ефективности листе 250 најбољих, они „намерно не откривају критеријуме који се користе да би се особа рачунала као редовни гласач“. Поред других пондера, листа Топ 250 филмова се такође заснива на формули пондерисане оцене која се у актуарској науци помиње као формула кредибилитета. Ова ознака настаје јер се сматра да је статистика веродостојнија што је већи број појединачних информација; у овом случају од квалификованих корисника који подносе оцене. Иако садашња формула није објављена, IMDb је првобитно користио следећу формулу за израчунавање њихове пондерисане оцене:

20231101.sr_22221_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

Променљива у овој формули је еквивалентна Бајесовом постериорном просеку (погледајте Бајесову статистику).

20231101.sr_22221_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

IMDb такође има функцију Дно 100 која се формулише путем сличног процеса, иако се мора добити само 10.000 гласова да би се квалификовало за листу.

20231101.sr_22221_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/IMDb

IMDb

Листа 250 најбољих обухвата широк спектар дугометражних филмова, укључујући велика издања, култне филмове, независне филмове, хваљене филмове, неме филмове и филмове који нису на енглеском језику. Документарни, кратки филмови и ТВ епизоде тренутно нису укључени.

20231101.sr_15248_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.

20231101.sr_15248_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Ујутру се сви редом умивају водом: деца - „да буду здрава као дрен“, девојке - „да се момци грабе око њих“, старији - „да буду здрави“, домаћин – „да му кућа буде добро чувана“, итд. Сваки према својим потребама и жељама.

20231101.sr_15248_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, „да би била здрава као дрен“, а девојке су се ваљале по зеленом житу, „да би им коса расла као жито“. Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, итд.

20231101.sr_15248_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на „ђурђевдански уранак“, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.

20231101.sr_15248_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем „да буду здрави као здравац“, копривом „да коприва опече болести са њим“, и селеном „да им душа мирише као селен“.

20231101.sr_15248_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Око Тимока сваки домаћин на Ђурђевдан дотера пред цркву по једно мушко јагње, и ту му на сваки рог прилепи по воштану свећицу, па свештеник после литургије изађе међу јагањце, запале се јагањцима свеће на роговима, очита им се молитва и благослове их за трпезу.

20231101.sr_15248_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Земљорадници су око села оборавали бразду која је чинила магијски круг у који зле силе нису могле да продру.

20231101.sr_15248_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Овај празник нарочито поштују сточари. Овог дана се стока истерује у планине на летње паше. Тада се коље прво јагње чијом су се крвљу, ради здравља, укућани мазали по челу и образима. Сакраментална жртва јагњета, с којим се „причешћују“ сва деца, је уједно и најважнији од обичаја за тај дан.

20231101.sr_15248_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Ђурђевдан

Пре Ђурђевдана не треба селена брати или мирисати, а на Ђурђевдан свако узме по један стручак те омирише и задене се за појас, а девојке и младе за ђердан.

20231101.sr_120511_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

Димензије рукометног терена су дужина 40 метара, а ширина 20 -{m}-. Терени су углавном у наткривеним просторима или дворанама, а подлога је традиционално био дрвени паркет, док се данас користе вештачки материјали од тврде гуме. Постоје и спољашњи терени, углавном од бетона или асфалта, али се они углавном не користе за такмичења највишег нивоа због опасности од падова и повреда играча. На терену се налазе линије које одређују поједине делове терена. На средини терена се налази линија која одваја терен на две половине. На супротним странама терена, и то на на краћим страницама, налази се по један гол, који је 2 -{m}- висок и 3 -{m}- широк. У голу је разапета мрежа. Испред сваког гола налази се полукружни простор, на просечној удаљености 6 -{m}- од гола, означен пуном линијом. Тај простор од 6 -{m}- на терену осим што је означен линијом често и обојен другом бојом, различитом од боје остатка терена. На 9 -{m}- од гола налази се испрекидана полукружна линија тзв. деветерца. Испред гола на удаљености 7 -{m}- налази се кратка равна линија која означава место извођења казненог ударца, тзв. седмерца.

20231101.sr_120511_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

Рукометна лопта је такве величине да је просечни играч може држати у једној руци прстима, са дланом према доле, иако наравно сме лопту држати и са обе руке. Стандардно се као материјал израде користи кожа, иако има и лопти од вештачких материјала.

20231101.sr_120511_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

Циљ игре је лоптом погодити гол, тј. постићи погодак. Игра се по два полувремена од по 30 минута, и екипа која постигне више голова је победник. Играчи смеју рукама додиривати лопту и додавати се међусобно, као и шутирати према голу. Сваки играч сме направити до три корака држећи лопту у руци, док за сваки следећи корак мора лопту водити одбијајући је од пода, или је мора додати саиграчу, или шутнути на гол.

20231101.sr_120511_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

Сви играчи се слободно крећу по целом терену, осим у простору 6 -{m}- испред оба гола. У том простору сме стајати само по један члан одбрамбене екипе који се назива голман. Остали играчи смеју изнад простора од 6 -{m}- покушати ухватити или додати лопту само у скоку, дакле за време лета.

20231101.sr_120511_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

Две основне фазе игре за сваку екипу су фаза напада и фаза одбране. У фази напада играчи најчешће користе формацију с два бочна играча (лево и десно крило), три спољна играча (леви спољни, средњи спољни и десни спољни) те пивот или центар. У одбрани се користи неколико различитих варијанти, које означавају начин постављања тј формације одбрамбених играча испред свог простора од 6 -{m}-. Тако се на пример користе одбрана 6-0 (шест играча у равни испред црте од 6 -{m}-), затим 5-1 (пет играча у линији те један испред њих који покушава ометати организатора игре противничке екипе), затим 4-2 а ређе се користи и формација 3-2-1. Екипа у нападу ће зависно од формацији одбране покушати наћи начин да дођу што ближе голу у што повољнију позицију за шут на гол.

20231101.sr_120511_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

Одбрамбени играчи смеју до одређене мере ометати нападаче у покушају додавања лопте или шута на гол. Уколико при томе користе ударце или грубо повлачење противника један од двојице судија ће досудити прекршај. За изразито грубе прекршаје може се добити казна жутог или црвеног картона, искључења на две минуте или трајног искључења из игре. Код искључења на две минуте екипа нема право замене искљученог играча за време трајања казне. Прекршај се изводи с места гдје је направљен осим у два случаја:

20231101.sr_120511_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

уколико је прекршај направљен у зони деветерца а притом није било изразите прилике за постизање гола, досуђује се тзв. деветерац, који се изводи с испрекидане линије деветерца са места најближег прекршају

20231101.sr_120511_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

уколико је прекршај био у зони око 6 -{m}- и то у тренутку изразите шансе за постизање поготка (већ упућен шут или играчу који је слободан у изгледној позицији за шут на гол) досуђује се казнени ударац седмерац. Код извођења седмерца сви одбрамбени играчи морају стајати иза простора деветерца, а један нападач упућује директан ударац на гол с позиције седам метара.

20231101.sr_120511_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82

Рукомет

Рукомет се данас игра у мушкој и женској конкуренцији, у различитим старосним групама. Рукомет је и стандардни олимпијски спорт. У програму је непрекидно од Олимпијских игара у Минхену 1972. године до данас.

20231101.sr_8727_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

Умјерено континентална. Топла и сушна љета, просјечне температуре од 20 °C; хладне и влажне зиме, просјечне температуре 2 °C; кишовита прољећа и јесени.

20231101.sr_8727_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

Интересан је податак да, иако је један је од најкишовитијих градова у Европи, те град са највећом просјечном количином падавина на простору бивше Југославије, сам град нема површинских водотокова.

20231101.sr_8727_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

Коријен ријечи Цетиња вуче од прасловенске ријечи *kaito, што значи шума, шумовити крај, што се односи на четинарске шуме.

20231101.sr_8727_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

Равница у којој се налазило мање насеље (село) Цетиње, звала се крајем XIV вијека Цетињско поље: по ријеци Цетини, која је текла пољем до краја XVII вијека. Насеље се у историјским изворима први пут помиње 1440. године, а око 1450. године, на Цетињу је подигнута црква, позната под именом Влашка црква. Настанак данашњег Цетиња веже се 15. вијек и владара Зете Ивана Црнојевића. Наиме, изгубивши од Турака дотадашњу престоницу Жабљак, Иван Црнојевић је одлучио да премјести своје сједиште у неприступачније крајеве - у крашко поље подно Ловћена, саградивши 1482. године двор, а потом и манастир Свете Богородице, у који је касније премјестио сједиште Зетске митрополије.

20231101.sr_8727_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

Непрестане борбе против Турака доводе до двовјековне стагнације у развоју Цетиња. Поновни развој почиње тек крајем 17. вијека доласком династије Петровић на власт у Црној Гори, а већа урбанизација и значајнији напредак слиједи са доласком Петра II Петровића Његоша на власт. За вријеме његове владавине изграђена је и чувена Биљарда.

20231101.sr_8727_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

На мјесту на коме се, могуће, налазио двор Ивана Црнојевића, владика Данило је 1701. године подигао Цетињски манастир. Његошева резиденција позната као Биљарда, налази се у историјском језгру Цетиња у непосредној близини Цетињског манастира. Изграђена је 1838. године.

20231101.sr_8727_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

Цетиње се даље архитектонски и урбано-популацијски развијало пропорционално развоју црногорске државотворности, тј. упоредо са проглашењем Књажевине Црне Горе (1852. године под књазом Данилом I Петровићем), те признањем самосталности (1878. на Берлинском конгресу) и, коначно, Краљевине Црне Горе (1910. за вријеме владавине краља Николе I Петровића).

20231101.sr_8727_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

За вријеме владавине Николе I, у Цетињу је подигнут нови двор, први хотел, болница, Дјевојачки институт, а проглашењем самосталности и успостављањем дипломатских односа са европским државама и Владин дом, те многобројне амбасаде. Изграђене на јако малој међусобној удаљености, а у различитим архитектонским стиловима, ове грађевине дају Цетињу урбану слику града јединствену у Европи.

20231101.sr_8727_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5

Цетиње

Након Првог свјетског рата, Црна Гора је прогласила уједињење са Србијом, односно Краљевином СХС/Краљевином Југославијом, а Цетиње постаје сједиште Зетске бановине. Оставши и даље значајним центром, Цетиње се у периоду између два свјетска рата несметано развијало, увећавајући се и популацијски и територијално и инфраструктурално. Темељи Гимназије Кнеза Павла су освећени 26. септембра 1935. Привреда краја око Цетиња је опала: стоке је било знатно мање, пресушиле су дознаке из иностранства, дугови сељака су порасли. Дјеца у Старој Црној гори су била "слабо развијена и запуштена", снабдијевање водом је било проблем.

20231101.sr_31886_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

Лавови су месоједи и живе у чопорима. Неки лавови су стални чланови чопора, док неки живе номадским животом на великом простору, усамљено или у пару. Чопор сачињава женке које су у роду, њихови младунци оба пола и група од једног до четири мужјака ("коалиција") који се паре са одраслим женкама. У просеку има 4-6 чланова, али и до 30 чланова у чопору.

20231101.sr_31886_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

С обзиром на то да су ситније и мање од мужјака, женке су окретније и брже, и оне су те које иду у лов, док крупнији мужјаци патролирају око територије, штитећи чопор. Када се одмарају, лавови уживају у међусобном чишћењу, лизању, чешкању главама и предењу и могу дремати и до двадесет часова дневно. Али, када је у питању храна, сваки лав се сналази сам за себе. Свађања и борбе око хране су честе, с тим да мужјаци једу први, затим женке и на крају младунци.

20231101.sr_31886_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

И мужјаци и женке ће бранити свој чопор од уљеза. Мужјаци не толеришу друге мужјаке, као што и женке не толеришу друге лавице изван чопора. Када достигну полну зрелост, мужјаци се или истерују или самовољно напуштају чопор.

20231101.sr_31886_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

Лавови немају одређено време када се паре, они то раде у било које доба године. Женка може да се пари са више мужјака када је „у терању“. Током парења, које може да траје неколико дана, лавови се паре од 20 до 40 пута на дан. И у заточеништву се лавови веома добро размножавају.

20231101.sr_31886_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

Трудноћа траје између 100 и 120 дана, после чега женка доноси на свет окот од једног до четири младих. Женке у чопору имају способност да синхронизују свој репродуктивни циклус тако да могу заједнички да одгајају и хране младе. Млади су одгојени после шест до седам месеци. Нажалост, у дивљини 80% младих угине док не напуне две године јер је борба око хране веома сурова.

20231101.sr_31886_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

Када нови мужјак преузме водећу улогу у чопору и отера свог претходника, он ће убити све преостале младунце. Ово објашњава чињеницу да женке неће постати плодне док младунци не одрасту или не умру. Мужјаци стичу полну зрелост са око 3 године и способни су да преузму бригу о новом чопору већ са 4-5 година. Са 8 година почињу да старе и самим тим слабе. Обично ће женка да жестоко брани своје младунце од мужјака који жели да их убије, али њена заштита ретко да се заврши успешна јер је много ситнија и слабија од мужјака. Међутим, вероватноћа да се постигне успех је много већа када се удруже 3-4 лавице против једног мужјака.

20231101.sr_31886_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

Најстарији мачји фосил који чврсто представља лава је из Летолија у Танзанији и вероватно је стар 3,5 милиона година. Најстарији потврђен фосил лава познатог као Panthera leo је 2 милиона година млађи.

20231101.sr_31886_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

Пре 700.000 година, лавови су се по први пут појавили у Европи са подврстом Panthera leo fossilis код града Исерније у Италији. Од те подврсте води порекло пећински лав (Panthera leo spelaea) који се појавио пре око 300.000 година. Током касног плеистоцена лавови су се раширили по Северној и Јужној Америци, и развили се у Panthera leo atrox или америчког лава.

20231101.sr_31886_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2

Лав

Лавови су били чести на северу Евроазије и Америке током касног плеистоцена, али су тамо изумрли на крају последњег леденог доба, пре око 10.000 година.

20231101.sr_114101_23

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Уобичајена електрична активност мозга је несинхронизована. Код епилептичних напада, као последица структурних или функционалних проблема унутар мозга, једна група неурона почиње да окида на абнормалан, прекомеран и синхронизован начин. Резултат овога је деполаризациони талас, познат под називом пароксизмални деполаризациони помак.

20231101.sr_114101_24

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Уобичајено, након тога што ексцитаторни неурон окине, он постане отпорнији на окидање једно извесно време. Ово је делимично последица утицаја инхибиторних неурона, електричних промена унутар ексцитаторног неурона, као и негативних утицаја аденозина. Код епилепсије је умањена отпорност ексцитаторних неурона на окидање током овог периода. До овога може доћи због промена у јонским каналима или онда када инхибиторни неурони не функционишу правилно. Као резултат, настаје специфично подручје из кога се може развити епилептични напад, а познато је као „жариште епилептичног напада“. Други механизам епилепсије може бити позитивна регулација ексцитаторних кола или негативна регулација инхибиторних кола после повреде мозга. Ове секундарне епилепсије настају путем процеса који су познати као епилептогенеза. Нарушена крвно-мождана баријера би такође могла бити узрочни механизам, из тог разлога што би то омогућило прелазак супстанци из крви у мозак.

20231101.sr_114101_25

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Фокални напади почињу у једној хемисфери мозга, док генерализовани напади почињу у обе хемисфере. Неки типови напада могу изменити структуру мозга, док други немају много утицаја. Глиоза, губитак неурона и атрофија специфичних подручја мозга повезане су са епилепсијом, међутим, није јасно да ли је епилепсија узрочник ових промена или ове промене резултирају појавом епилепсије.

20231101.sr_114101_26

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Дијагноза епилепсије се уобичајено поставља на основу описа епилептичног напада и повезаних догађаја. Електроенцефалограм и неуроимиџинг су такође уобичајени део дијагностике. Мада су чести покушаји да се одреди о којем је тачно епилептичном синдрому реч, то није увек могуће. Видео и ЕЕГ мониторинг може бити од користи код тежих случајева.

20231101.sr_114101_27

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

У пракси, епилепсија се дефинише као два или више епилептичних напада, који се јављају у размаку већем од 24 сата, без јасног узрока; при томе, епилептични напад се дефинише као привремени знаци и симптоми до којих долази због абнормалне електричне активности унутар мозга. Она се такође може посматрати и као поремећај при чему су особе имале барем један епилептични напад са присутним ризиком од понављања напада.

20231101.sr_114101_28

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Међународна лига за борбу против епилепсије и Међународни биро за епилепсију — партнери који сарађују са Светском здравственом организацијом — дефинишу епилепсију у својој заједничкој изјави датој 2005. године као „поремећај у мозгу који је карактеристичан по трајној предиспозицији ка генерисању епилептичних напада, као и по неуробиолошким, когнитивним, психолошким и друштвеним последицама овог стања. Дефиниција епилепсије захтева појаву барем једног епилептичног напада.“

20231101.sr_114101_29

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Особе са епилептичним нападом требало би да буду класификоване према типу епилептичног напада, основном узроку, синдрому епилепсије, као и на основу догађаја за време и непосредно око времена одигравања напада. Врсте епилептичних напада се распоређују према томе да ли је извор напада локализован (фокални епилептични напади) или расподељен (генерализовани напади) унутар мозга. Генерализовани напади се деле према утицају који имају на тело и укључују: тонично-клонични (гранд мал), абсенс (пти мал), миоклонични, клонични, тонични и атонични епилептични напад. Неки напади, као што су епилептични спазми, непознатог су типа.

20231101.sr_114101_30

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Фокални епилептични напади (претходно познати као парцијални епилептични напади) раније су били подељени на једноставни парцијални и комплексни парцијални епилептични напад. Ово се више не препоручује, већ се уместо тога даје предност описивању тога шта се дешавало током епилептичног напада.

20231101.sr_114101_31

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Епилепсија

Код одраслих, од значаја је анализа електролита, глукозе у крви и концентрације калцијума да би се искључили проблеми којима они могу бити узрочник. Електрокардиограм искључује проблеме са срчаним ритмом. Лумбална пункција може бити корисна за дијагностиковање инфекције централног нервног система, али није потребна при рутинским испитивањима. Код деце би могле бити потребне додатне анализе, као што је биохемија урина и анализа крви да би се испитали метаболички поремећаји.

20231101.sr_1654_0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

Јудаизам (од латинског -{Iudaismus}-, изведено из грчког -{Ἰουδαϊσμός [Ioudaïsmós]}-, оригинално од хебрејског -{יהודה [Yehudah]}- — „Јудеја”; у хебрејском -{יהדות [Yahadut]}-, препознатљиве карактеристике јудејског народа) је античка монотеистичка аврамска религија, са Тором као својим фундаменталним текстом (која је део већег текста познатог као Танах или Хибру Библија), и суплементарном оралном традицијом представљеном у виду каснијих текстова, као што су Мидраш и Талмуд. Јудаизам обухвата религију, филозофију, културу и начин живота јеврејског народа. Религиозни Јевреји сматрају да је јудаизам израз заветног односа који је Бог успоставио са децом Израела. Са од 14,5 до 17,4 милиона припадника широм света, Јудаизам је десета по величини религија у свету.Јудизам је настао од паганизма, једна је од првих монотеистичких вера. Први Јевреји су веровали у више Богова попут Ваала, Јехове, Ашере Јеховине жене и мноштво других Божанства. Кроз историју се тежило монотеизму па се међу људима јавила идеја о једном врховном Богу, за врховног Бога је прихваћен Јехова.

20231101.sr_1654_1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

Јеврејска и хришћанска вера имају заједничко учење о понизности везано за Стари завет. У личности Мојсија, који је водио израелски народ из ропства у Египту у Обећану земљу, понизност је знак Божје снаге и намене, а не слабости. Библија каже: „Мојсије је био врло скроман човек, најскромнији човек на земљи.” Мојсије је подједнако слављен од стране јеврејских и хришћанских верника.

20231101.sr_1654_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

Јудаизам обухвата широку колекцију текстова, пракси, теолошких позиција, и облика организације. У оквиру Јудаизма постоји мноштво праваца, већина којих је проистекла из Талмудског јудаизма, који сматра да је Бог открио своје законе и заповести Мојсију на планини Синају у облику писане и оралне Торе. Историјски, ову тврдњу су оспоравале разне групе као што су Садукеји и представници хеленистичког јудаизма током периода другог храма; Караити и Шобети током раног и касног средњовековног периода; као и сегменти модерних неортодоксних деноминација. Модерне гране јудаизма, као што је хуманистички јудаизам могу да буду нетеистичке. У данашње време су највећи јеврејски религиозни покрети: ортодоксни јудаизам (харедни јудаизам и савремени ортодоксни јудаизам), конзервативни јудаизам и реформистички јудаизам. Главни извори разлика између ових група су њихови приступи јеврејском закону, ауторитету рабинске традиције, и значају државе Израела. Ортодоксни јудаизам тврди да су Тора и јеврејски закон божанског порекла, вечни и непроменљиви, и да их треба строго следити. Конзервативни и реформистички јудаизам су либералнији. Позиција конзервативног јудаизма је да генерално промовише „традиционалније“ интерпретације захтева јудаизма него реформистички јудаизам. Типична реформистичка позиција је да се јеврејски закон треба сматрати општим сетом смерница, пре него сетом ограничења и обавезе чије поштовање је обавезно за све Јевреје. Историјски, специјални судови су спроводили јеврејски закон. У данашње време, ти судови још увек постоје, мада је практиковање јудаизма углавном добровољно. Ауторитет у погледу теолошких и правних питања не припада једној особи или организацији, него су то свети текстови и рабини и учењаци који их интерпретирају.

20231101.sr_1654_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

Историја јудаизма обухвата више од 3.000 година. Јудаизам вуче своје корене као структурирана религија са Средњег истока из бронзаног доба. Јудаизам се сматра једном од најстаријих монотеистичких религија. Хебреји и Израелити су називани „Јеврејима“ већ у каснијим књигама Танаха, као што је књига о Јестири, при чему је термин Јевреји заменио назив „деца Израела“. Јудаистички текстови, традиције и вредности су снажно утицали на касније аврамске религије, укључујући хришћанство, ислам и бахаи веру. Многи аспекти јудаизма су исто тако директно или индиректно утицали на световну западну етику и грађанско право.

20231101.sr_1654_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

Јевреји су етнорелигиозна група која обухвата оне који су рођени као Јевреји и оне који су преобраћени у јеврејску веру. Године 2015, јеврејска популација у свету је процењена на око 14,3 милиона, или око 0,2% укупне светске популације. Око 43% свих Јевреја борави у Израелу и око 43% живи у Сједињеним Државама и Канади, док највећи део остатка популације живи у Европи. Остале мањинске групе су расуте широм Јужне Америке, Азије, Африке, и Аустралије.

20231101.sr_1654_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

Јудаизам проповеда веру у једног, бестелесног и само духовног Бога, оца свих људи. Овај Бог представља свеукупност моралних савршенстава и од људи захтева љубав и праведност. Име овог Бога је Јахве (или Јехова) и због светости га није дозвољено изговарати. Јеврејска религиозност испољава се у послушности према „божанском закону“. Овај закон садржан је у Старом завету, односно у хебрејској Библији. Стари завет је синтетизован рукопис од 46 књига, канонизован у Јавнеу (Јамнији) око 90. године нове ере који је настајао скоро читав миленијум. Писан је на хебрејском и делимично на арамејском језику. Говори о историји, идејним и друштвеним борбама јеврејског народа. Уједно то је и збирка верских и правних прописа. Стари завет дели се на три основне групе:

20231101.sr_1654_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

(1) Закон (садржи Петокњижје – Пет књига Мојсијевих: Књигу постања, Књигу изласка, Левитски законик, Књигу бројева и Поновљени закон),

20231101.sr_1654_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

(3) Списи (Псалми, Књига о Јову, Приче Соломонове, Прва и Друга књига дневника, Јездријина и Немијина књига, Књига о Рути, Песма над песмама, Књига проповедника, Плач Јеремијин, Књига пророка Данила).

20231101.sr_1654_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Јудаизам

Многи истраживачи сматрају да је Стари завет претходна фаза у развоју хришћанске религије која је изложена у Новом завету.

20231101.sr_36108_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Неколико римских гробова откривених испод тврђаве и остаци архитектуре на брду Спас потврђују да је ту било римско насеље.

20231101.sr_36108_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

У доба ране хрватске државе ту је повремено боравиште владара (Трпимир, Мунцимир, Светослав Суроња, Стјепан Држислав, Дмитар Звонимир и Петар Свачић). Године 1075. хрватски краљ Крешимир је град проширио и уздигао. Након погибије краља Петра Свачића 1097. и уласком у персоналну унију са Угарском 1102, Книн губи статус престонице.

20231101.sr_36108_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Године 1312. Младен, син Павла Субића (Шубић) био је бан Кнински, Скрадински и др. Ујединили су се 1322. године Шибенчани и Трогирци и пришли су Млетачкој држави која је уништила Младенове бродове на мору. Затим је у Книн дошао са војском мађарски краљ Карољ и заробио бана Младена и одвегао у ропство мађарско.

20231101.sr_36108_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Године 1514. Турци су безуспешно опседали Книн, па су са великим људским губицима одступили. Готово два века је под Турцима, а 11. септемба 1688. године заузимају га Млечани и држе све до 1797. године. Западно од Книна уздиже се средњовековна тврђава подигнута средином 10. века, коначни је изглед добила почетком 18. века., када је вештачким просеком подељена од брда Спас, које се на њу надовезује са северне стране. Тврђава је једна од највећих фортификацијских грађевина у Далмацији. Подељена је на горњи, средњи и доњи град, који су међусобно повезани дрвеним мостовима. Најстарији је горњи град на северном делу тврђаве, док су средњи и доњи град саграђени у касноме средњем веку. У почетку 18. века на градњи зидина книнске тврђаве радили су и домаћи мајстори Иван Мацановић и његов син Игњатије. Мост преко реке Крке је био веза са варошицом. Книнску трвђаву је 1647. године преотео од Турака, млетачки генерал Фдоколо. Иако сигурна док су је држали Французи, тврђава је предата без борбе Аустријанцима 1813. године.

20231101.sr_36108_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Француски генерал Мармонт је 1808. године изградио камени пут дуг 100 италијанских миља од Книна до Неретве. Книн је иначе био раскрсница неколико путева. Стара далматинска пруга Книн-Сплит дуга 102 километра завршена је 1880. године. Жељезничка пруга звана "личка" између Грачаца и Книна, дуга 63 километра, започета још 1912. године, када је отворена крајем јула 1925. године повезала је Загреб са морем. Пруга Огулин-Книн грађена је током Првог светског рата. Унска пруга између Бихаћа и Книна је почела да се гради 1936. године.

20231101.sr_36108_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Место Книн је половином 19. века било седиште истоименог среза, са 22.000 становника, од којих је било 19.000 православних Срба. Сам град Книн као варошица имао је 1838. године само 719 грађана. Године 1850. ту је установљен срески суд и постављен судија. Годишњи вашар у Книну је одржаван 15. јуна (1847), па 13. јуна (1853).

20231101.sr_36108_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Године 1846. у варошици на савијутку реке Крке, на њеној десној страни било је 65 кућа. Срба је било много у околини, а мало у самом граду.

20231101.sr_36108_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Након Првог свјетског рата Книн се нашао под италијанском контролом, а војска и жандармерија Краљевства СХС га је преузела 4. априла 1921. Кнински срез/котар је дио Сплитске области 1922-29, затим Приморске бановине. Од 1939. године је дио територијалне јединице Бановине Хрватске. У међуратном периоду доживљава процват и у њему се групишу институције и установе. Од села постао је варошица са асфалтираним улицама, болницом, касарном, електричном централом, троспратним хотелом, Пољопривредном школом и лепим новим спратним зградама. Друштвени живот се покренуо, оријентисан око пет кафана које добро послују. Већина становника су ситни привредници који обрађују и манипулишу са доступним добрима. Две трећине од 2.500 становника су пред Други светски рат чинили Срби православци.

20231101.sr_36108_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B8%D0%BD

Книн

Током Другог свјетског рата, у априлу 1941. су га окупирали Италијани. Град је мјесец дана касније номинално припао Независној Држави Хрватској, али је дефакто био под италијанском влашћу која је штитила Динарску четничку дивизију под командом војводе Момчила Ђујића. С друге стране, значајан део Книњана се прикључио партизанском покрету. Године 1943, након капитулације Италије, Книн су окупирали Нијемци. Њихов гарнизон и Ђујићеве снаге је крајем 1944. у Книнској операцији поразио Осми далматински корпус НОВЈ и заузео Книн.

20231101.sr_36036_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Импресионизам

Због француско-пруског рата 1870. године, почетна група импресиониста се распала. Моне и Писаро су потражили уточиште у Лондону, а Базиј је погинуо на фронту. Након укидања Париске комуне 1871. године, вратили су се заједно у Париз и одлучили да се више не пријављују на изложбе Салона. Једино је Мане, који никада није ни учествовао на изложбама импресиониста, наставио да пријављује своја дела за Салон. Изложбе групе импресиониста су под различитим именима одржане 1874. 1876. и 1877, годишње између 1879. и 1882, а последњи пут 1886. године. Оне су биле средиште заједничког деловања групе, али су се њихови уметнички циљеви и идеје о излагању постепено све више удаљавали. На последњој изложби одржаној 1886. године, излагали су само Дега, Берта Моризо и Писаро од уметника који су чинили почетни круг, заједно са новим млађим уметницима, Гогеном, Сераом и Сињаком.

20231101.sr_36036_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Импресионизам

Између 1868. и 1883. године, чланови групе су такође понекад сликали заједно, посебно пејзаже у долини Сене на северозападу Париза, неретко и исте мотиве; Сисли, Реноар и Мане у Аржантеју где је живео Моне између 1872. и 1878. године; Сезан, а касније и Гоген у Понтоазу где је живео Писаро између 1872. и 1882. године. Ови радни контакти уједно са заједничким деловањем у Паризу, дали су њиховом сликарству одређени склад у стилу и циљу у деценији 1870-их. Неки уметници су остали блиски због личног пријатељства које су тако развили, посебно Моне, Реноар и Писаро, али је већина после 1880. године кренула властитим уметничким путем.

20231101.sr_36036_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Импресионизам

Већина мањих пејзажа које су импресионисти излагали 1870-их, изгледају у потпуности настали у природи, пред мотивом сликања. Уместо да сликају у атељеу, као сви претходни пејзажисти који су тако стварали велике слике за излагање, настале на основу малих скица из природе, импресионисти су те своје, за тадашњи стандард „мале” пејзаже сматрали готовим делима за излагање, придајући нарочиту важност спонтаном запису природе. За пример могу послужити одређена дела изложена на првој изложби импресиониста из 1874. године: Импресија, рађање сунца и Дивљи макови од Монеа, Жетва од Реноара и Мраз од Писара.