Datasets:

rasdani

/

cohere-wikipedia-2023-11-sr-1.5k-articles

like 0

20231101.sr_932_39

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

Једино аутохтоно дрво на острву које формира шумске заједнице је маљава бреза (-{Betula pubescens}-) чије ретке шуме заузимају тек око 1% укупне територије (око 1.250 km²). Већина бреза на Исланду је нижа од 2 метра и има жбунасту форму, а свега око 2% дрвећа у шумама достиже висине од преко 8 метара. Међу аутохтоне врсте убрајају се и мукиња (-{Sorbus aucuparia}-) и врба -{Salix phylicifolia}-, док су у прошлости знатније ареале заузимале и јасике и клеке.

20231101.sr_932_40

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

У периоду формирања првих људских насеобина на острву пре неких 1100 година, око трећина површине је била под ниским брезовим шумама, због чега је средњовековни исландски хроничар Ари Тиргилдсон у свом делу -{Íslendingabók}- писао о „шумама које се протежу од мора до планина”. Формирање сталних насеља негативно се одразило на острвску флору и целокупан биодиверзитет, сеча шума због огревног и грађевинског дрвета готово је у потпуности девастирала шумски фонд, док је увођење домаћих животиња, посебно оваца, имало негативан утицај на нижу вегетацију. Уништавање изворног биљног покривача довело је до интензивне ерозије земљишта која је чак три четвртине површина претворила у вегетацијски мртве површине. У последње време улаже се све више средстава у пошумљавање и обнављање шумског фонда. Највише дрво на острву, према подацима из 2013, је ситканска смрча засађена 1949. у јужном делу земље код села Киркјубајаурклејстур, са висином од 25,2 метра.

20231101.sr_932_41

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

Популација копнених сисара на Исланду је веома скромна и представља је тек неколико врста. Међу њима, аутохтоне су само поларне лисице (-{Alopex lagopus}-) које су се на острво доселиле у време последњег леденог доба, и према неким проценама на том подручју обитава око 6.000 јединки. На острву се с времена на време могу појавити и поларни медведи који ту доплутају на леденим сантама са Гренланда. Међу „увезеним” копненим сисарима најбројнија је америчка видрица (-{Neovison vison}-) која је донесена на острво током 1930-их за потребе фарми крзна, а видрице које су успеле да побегну са фарми су се за кратко време рашириле широм острва и данас им се популација процењује на око 10.000 јединки. Међу увезеним врстама су и ирваси (врста -{Rangifer tarandus}-) који су као домаће животиње доспели на острво у периоду 1771−1787, а у дивљини данас живи само једно веће крдо на североистоку острва, са око 2.500 хиљаде јединки. Најраширенији копнени сисари данас су ипак глодари, и то шумски миш (-{Apodemus sylvaticus}-), који је законом заштићена дивља врста, те врсте које живе у људским насељима − кућни миш (-{Mus musculus}-), смеђи пацов (-{Rattus norvegicus}-) и црни пацов (-{Rattus rattus}-).

20231101.sr_932_42

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

Све домаће животиње увезене су из Европе и током времена развиле су се у посебне подврсте. Најзаступљеније међу њима су исландска овца, исландско говече, исландска коза, исландски коњ и исландски овчарски пас.

20231101.sr_932_43

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

Орнитофауна Исланда је доста богата и регистроване су 72 врсте птица које се сматрају аутохтоним, а још око 20 врста повремено борави на том подручју.

20231101.sr_932_44

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

Међу предаторским птицама ту обитавају арктички соко (-{Falco rusticolus}-), мали соко (-{Falco columbarius}-) и орао белорепан (-{Haliaeetus albicilla}-), који се са свега 40 парова сматра угроженом врстом, ритска сова (-{Asio flammeus}-) и снежна сова (-{Nyctea scandiaca}-). На острву живи око 16 врста патки — пловка кашикара (-{Anas clypeata}-), ћубаста патка (-{Aythya fuligula}-), риђоглава патка (-{Aythya ferina}-) — гуске (арлекинка се гнезди само на овом подручју изван Северне Америке), галебови — сребрнасти галеб (-{Larus argentatus}-), сиви галеб (-{Larus canus}-), чворак (-{Sturnus vulgaris}-). Готово половина светске популације великих поморника (-{Stercorarius skua}-) обитава на Исланду. Међу морским птицама бројношћу се издвајају оштрокљуна њорка (-{Alca torda}-), блуна (-{Sula bassana}-) и арктичка чигра (-{Sterna paradisaea}-).

20231101.sr_932_45

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

Једна од аутохтоних врста Исланда била је и велика њорка (-{Pinguinus impennis}-) која је на том подручју последњи пут виђена 1844, а данас се сматра изумрлом врстом. Са Исланда су нестали и барски петлован (-{Rallus aquaticus}-) и мала њорка (-{Alle alle}-).

20231101.sr_932_46

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

На Исланду је регистровано 1.266 врста бескичмењака, а најбројнији међу њима су инсекти из реда двокрилаца. На Исланду не обитава ни једна врста водоземаца и гмизаваца.

20231101.sr_24835_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

У јетреним ћелијама (хептоцитима) ствара се жуч у жучним капиларама (колангиоле), које се налазе између између двоструких редова хептоцита у јетреном режњићу, те излази из лобула формирајући интерлобуларне каналиће. Из тих каналића жуч одлази у све веће водове све до 5-6 цм дугог заједничког жучног вода (лат. -{ductus hepaticus communis}-), који настаје спајањем левог и десног жучног вода. Ти каналићи су омотани везивним ткивом.

20231101.sr_24835_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

Заједнички јетрени вод са изводним каналом (лат. -{ductus cysticus}-) жучног мехура ствара главни жучовод (лат. -{ductus choledochus}-). Системом жучних канала излучују се жуч и у њој растворене материје из јетре у жучни мехур.

20231101.sr_24835_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

Највећа је жлезда у људском организму, а служи за складиштење храњивих материја, те неутралисање штетних.

20231101.sr_24835_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

Јетра има врло важну улогу у низу метаболичких, како катаболичких тако и анаболичких процеса, па се стога назива „централном лабораторијом“ организма. У њој се одвија велики део метаболизма угљених хидрата, липида, протеина и других азотних материја. У јетри се такође врши процес детоксикације, конјугације и естерификације. Метаболичке функције врше се у паренхиматозним ћелија, хепатоцитима, док су Купферове ћелије део ретикулоендотелног система и имају способност фагоцитирања. Данас је већ познато и које субцелуларне органеле врше поједине од наведених функција.

20231101.sr_24835_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

Митохондрије садрже ензиме потребне у метаболичким реакцијама угљених хидрата, протеина и липида. У њима се одвијају процеси оксидативне фосфорилације и стварања енергетских богатих једињења (-{ATP}-). Рибозоми садрже рибонуклеинску киселину (РНК) и ту се врши процес синтезе протеина и процес конјугације. У грубим и глатким мембранама ендоплазматског ретикулума и рибозомима активирају се аминокиселине за синтезу протеина, врши се синтеза колестерола, конјугација билирубина и детоксикација лекова и других материја, док се транспорт и секреција билирубина приписује голџијевом апарату. Лизозоми садрже разне ензиме, нпр. киселе хидролазе, протеазе, а неки од њих суделују у метаболизму жучних боја, гвожђа и бакра.

20231101.sr_24835_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

Циркулаторни систем јетре служи као додатни спремник крви, у којем се уобичајено налази око 500 мЛ крви, а додатно може примити до 1 литре крви. У лимфним жилама јетре ствара се 50% укупне лимфе у телу, док Купферове ћелије уклањају бактерије које се из система за варење апсорбирају заједно са храњивим материјама.

20231101.sr_24835_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

Јетра има важну улогу у метаболизму масти, угљених хидрата, те најважније протеина људског тела. Уз то у јетри се ствара део фактора згрушавања крви, чува се гвожђе, различити витамини, те она учествује у детоксификацији материје.

20231101.sr_24835_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

У јетри се ствара већина липопротеина, угљени хидрати и протеини се претварају у масти, синтетише се велика количина холестерола, искориштавају се масти за добијање једињења (ацетил коензим А) који се даље у осталим ћелијама тела користе за добијање енергије у циклусу лимунске киселине.

20231101.sr_24835_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Јетра

Јетра има важну улогу у метаболизму липида. У том се органу врши синтеза масних киселина, фосфолипида, холестерола и липопротеина. У јетри се врши естерификација холестерола и стварања жучних киселина, као и метаболичка разградња масних киселина, те стварања кетонских тела. У пракси се у дијагностици болести хепатобилијарног тракта највише одређује концентрација холестерола. Он се највећим делом синтетише у јетри из активног ацетата (ацетил коензим А), а јетра је и орган преко којег се холестерол излучује у жуч. У јетри се врши естерификација холестерола са масним киселинама уз помоћ ензима ацил-холестерол-ацил-трансфераза (-{ACAT}-), док у крви ензим лецитин-холестерол-ацил-трансфераза (-{LCAT}-), при чему се масна киселина преноси с лецитина и веже на -{C3}- атом холестерола. Одређивање концентрације укупног холестерола у серуму корисно је за разликовања опструктивног и хепатоцелуларног иктеруса. У опструктивном иктерусу концентрација холестерола у серуму расте до високих вредности, те постоји одређена повезаност и с повишењем концентрације билирубина и активности алкалне фосфотазе. Насупрот томе, код хепатоцелуларног иктеруса холестерол је нормалан или тек слабо повишен. Међутим, код опструктивног иктеруса узрокованог малигном болести, обично изостаје пораст серумског холестерола. Уопштено се код малигних болести често налази ниска концентрација холестерола. Тешка оштећења јетре (нпр: цироза јетре или токсични хепатитис) смањују синтетску и естерификацијску функцију јетре, па се у тим стањима могу наћи ниске концентрације холестерола, чак испод 2,6 -{mmol/L}-. Такав је налаз увек знак врло тешког оштећења с јако ослабљеном функционалном способношћу јетре.

20231101.sr_35200_133

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Крајем 18. века и почетком 19. века, град је био један од центара Гранд Тура, када су богати, млади енглески и други европски аристократи посетили град да упознају древну римску културу, уметност, филозофију и архитектуру. Рим је угостио велики број неокласичних и рококо уметника, попут Панинија и Бернарда Белота. Данас је град велики уметнички центар, са бројним уметничким институтима и музејима.

20231101.sr_35200_134

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Рим се данас сматра једним од најважнијих градова уметности на свету; на његовој територији налазе се дела која сведоче о свим цивилизацијама које су га настањивале у разним епохама, од римских дела до средњовековних, ренесансних, барокних, романтичарских и савремених: из тог разлога је град који има више споменика у свету.

20231101.sr_35200_135

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Римска уметност била је под снажним утицајем две различите културне струје: италске културе (посебно етрурске) и хеленистичке грчке културе; Римљани, међутим, нису придавали велики значај свету уметности, који се сматрао узроком кварења mos maiorum.

20231101.sr_35200_136

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Рим је важан центар за музику и има интензивну музичку сцену, укључујући неколико престижних музичких конзерваторијума и позоришта. У њему се налази Национална академија Санта Сесилија (основана 1585. године), за коју су изграђене нове концертне сале у новом Parco della Musica, једном од највећих музичких простора на свету. Рим такође има оперску кућу, Театро дел'Опера ди Рома, као и неколико мањих музичких институција. Град је такође био домаћин такмичења за Песму Евровизије 1991. и МТВ европских музичких награда 2004. године.

20231101.sr_35200_137

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Рим је такође имао велики утицај на историју музике. Римска школа је била група композитора претежно црквене музике, који су били активни у граду током 16. и 17. века, дакле обухватајући доба касне ренесансе и раног барока. Термин се такође односи на музику коју су произвели. Многи од композитора су имали директну везу са Ватиканом и папском капелом, иако су радили у неколико цркава; стилски су често у супротности са венецијанском школом композитора, паралелним покретом који је био много прогресивнији. Далеко најпознатији композитор римске школе је Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, чије се име већ четири стотине година везује за глатко, јасно, полифоно савршенство. Међутим, у Риму су радили и други композитори, и то у различитим стиловима и облицима.

20231101.sr_35200_138

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Између 1960. и 1970. Рим се сматрао „новим Холивудом” због многих глумаца и редитеља који су тамо радили; улица Via Vittorio Veneto се претворила у гламурозно место где су се могли видети познати људи.

20231101.sr_35200_139

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Рим је национални и велики међународни центар за високо образовање, који садржи бројне академије, факултете и универзитете. Има велики избор академија и колеџа, и одувек је био велики светски интелектуални и образовни центар, посебно током старог Рима и ренесансе, заједно са Фиренцом. Према Индексу брендова градова, Рим се сматра другим историјским, образовним и културно занимљивијим и најлепшим градом на свету.

20231101.sr_35200_140

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

Рим има много универзитета и колеџа. Његов први универзитет, Ла Сапијенца (основан 1303., ит. -{Università degli Studi di Roma "La Sapienza"}-), један је од највећих на свету, са више од 140.000 студената који га похађају; 2005. године рангиран је као 33. најбољи универзитет у Европи, а 2013. године Универзитет Сапиенза у Риму је рангиран као 62. у свету и на врху у Италији на својој светској ранг листи универзитета. и рангиран је међу 50 европских и 150 најбољих колеџа у свету. Да би се смањила претрпаност Ла Сапијенце, током последњих деценија основана су два нова јавна универзитета: Тор Вергата 1982. и Рома Тре (Трећи Римски Универзитет) 1992. У Риму се налази и LUISS School of Government, најважнији италијански универзитет у области међународних односа и европских студија, као и LUISS Business School, најважнија италијанска пословна школа. Рим ISIA је основана 1973. године од стране Ђулија Карла Аргана и најстарија је институција у Италији у области индустријског дизајна.

20231101.sr_35200_141

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC

Рим

У граду се налази и велики број папинских универзитета укључујући Универзитет св. Томе Аквинског и Грегоријански универзитет (најстарији исусовачки универзитет на свету из 1551).

20231101.sr_931_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Гренланд и Фарска острва су делови Краљевине Данске, али имају аутономан статус и увелико су самоуправни, а представљени су сваки по два места у парламенту.

20231101.sr_931_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групе Инуита (са Гренланда), Фарана, и имиграната. Пошто не постоје званичне статистике о саставу становништва, процјењује се да је 86,1% становништва данског порекла, укључујући људе који воде порекло са Грендланда и Фарских острва. Од краја Другог светског рата, Данска је постала земља имиграције. Процењује се да у држави живи 10,5% имиграната, док су 3,3% потомци имиграната. Од 18. века па све до седамдесетих година 20. века, данска влада је водила процес "Данизације", тј. асимиловања гренландских Инуита у данску нацију.

20231101.sr_931_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Иако Данска има ниску стопу фертилитета, становништво расте захваљујући досељавању страних држављана. Стопа раста популације износи 0,59% годишње.

20231101.sr_931_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Дански је де факто национални језик Данске. Припада северном огранку Германских језика и сродан је шведском, норвешком и фарском језиком. Немачки језик се прича у мањини у јужном дијелу полуострва Јиланд и признат је као мањински језик на државном нивоу. По подацима из 2007. године било је око 25.900 говорника овог језика у јужном делу Јиланда. Фарски језик службени је на Фарским острвима и сродан је данском језику, док гренлански језик, који је службени на Гренланду, нема повезаности са данским језиком. Велика већина становништва Данске (86%) прича енглески као други језик.

20231101.sr_931_19

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Од религија у Данској, по статистикама из јануара 2020, 74,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве, Данске народне цркве (-{Den Danske Folkekirke}-). Остатак припада првенствено другим хришћанским деноминацијама уз око 4,4% муслимана.

20231101.sr_931_20

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године. Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800—1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизима Викинга. Око 1200. Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих дела средњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца. Позната је збирка данских народних песми коју је саставио Свенд Грунтвиг, са 539 балада у 3.000 варијанти. У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је 1340. пошао да покори Данску. Прва штампарија основана је 1842. Хуманиста Кристијерн Педерсен преводи Библију и Лутерове памфлете против католичке цркве.

20231101.sr_931_21

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозни еп „Хексамерон“ примећује се позни утицај ренесансе. Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог века Томас Кинго пише химне и пасторалне поеме. Најзначајније проно дело „Спомен жалости“ (Јамерс Минде) написала је принцеза Леонора Кристина Улфелт (1621—1698). Лудвиг Холберг је творац данске комедије. Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“. Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу. Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.

20231101.sr_931_22

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Два највећа писца прве половине деветнаестог века су Мартин Андерсен Нексе, песник градског пролетаријата, и Јоханес Јенсен, есејиста, песник.

20231101.sr_931_23

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

Од савремених данских писаца познати су драматичари Кај Мунк и Клејд Абел, а од песника Нис Петерсен, Раул Лакур и Тове Дитлевсен.

20231101.sr_31490_27

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Перикло је наметнуо богаташима високе порезе, а новац се користио за уређење Атине, а посебно акропоља. У том периоду су изграђени велелепни храмови, као и величанствена уметничка дела, па се раздобље владавине Перикла назива златним добом Атине, јер су тада подигнути храмови:

20231101.sr_31490_28

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Партенон се налазио на висоравни високој око 70 -{m}- и представља окосницу архитектонског решења Акропоља. Партенон је тако урбанистички решен да се види са велике удаљености, али, како се приближавате Акропољу и почиње пењање, он постепено нестаје да би се видео тек када се дође до њега. Када се ступи на плато испред њега, он се мора обићи да би се ушло у сам храм, јер је улаз са друге стране прилаза. Партенон је уздужна грађевина у чијем се предворју налази рељеф који приказује панатенејске свечаности. Рељеф (440. и 437. п. н. е.) је дело Фидије и његових ученика.

20231101.sr_31490_29

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Храм, који је саграђен око 421. п. н. е., због нагиба терена, подељен је на неколико нивоа који су повезани степеништем. Висинска разлика између светилишта Атини и других делова храма је око 3 -{m}-. Храм, као већина других храмова, није, у основи правилног облика, и у њему се налазило светилиште Атине, Посејдона и првог атинског краља Ерехтеја.

20231101.sr_31490_30

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Пропилеје — свечани улаз, су чиниле широке степенице између два зида. У самом подножју степеништа стајало је, повезано на горњој страни гредама, шест дорских стубова, а на врху, степениште се завршавало високим зидом у којем је био пролаз ширине средишњег дела степеништа.

20231101.sr_31490_31

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Општина Атина званично има 643.452 становника. Према попису становништва и станова из 2021. године, четири регионалне јединице које чине оно што се назива Велика Атина имају укупно 2.611.713 становника. Они заједно са регионалном јединицом Пиреј (Велики Пиреј) чине густу градску област Атине која достиже укупну популацију од 3.059.764 становника. Према Еуростату, 2013. године функционално урбано подручје Атине имало је 3.828.434 становника, што је очигледно у опадању у поређењу са датумом предекономске кризе 2009. (4.164.175).

20231101.sr_31490_32

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Атина је финансијска престоница Грчке. Према подацима из 2014. године, Атина је као метрополитанско економско подручје произвела 130 милијарди америчких долара, што чини скоро половину производње за целу земљу. Атина је била на 102. месту те године на листи светских економских метропола, док је БДП по глави становника за исту годину био 32.000 америчких долара.

20231101.sr_31490_33

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Атина је један од главних економских центара у југоисточној Европи и сматра се регионалном економском силом.

20231101.sr_31490_34

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Банкарски сектор представљају Народна банка Грчке, Алфа банка, Еуробанка и Пиреус банка, док је Банка Грчке такође смештена у центру града. Атинска берза је била тешко погођена кризом грчког државног дуга и одлуком владе да настави са контролом капитала током лета 2015. У целини, економија Атине и Грчке је била снажно погођена, док подаци показују промену од дуге рецесије на раст од 1,4% од 2017. надаље.

20231101.sr_31490_35

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Атина

Туризам је такође водећи фактор који доприноси економији града, као једна од водећих европских дестинација за градски туризам, а такође је и капија за излете на острва и друге делове копна. Грчка је привукла 26,5 милиона посетилаца у 2015. години, 30,1 милиона посетилаца у 2017. и преко 33 милиона у 2018. години, што Грчку чини једном од најпосећенијих земаља у Европи и свету, и доприноси 18% БДП-у земље. Атина је у 2018. примила више од 5 милиона туриста, а 1,4 милиона су били „градски разбијачи“; ово је повећање за више од милион градских разбијача од 2013. године.

20231101.sr_61566_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

Оснивач Солуна је краљ Касандар 315. године п. н. е. Вјерује се да је град добио име по Тесалоники, супрузи Касандра и полусестри Александра Великог. Њен отац Филип II Македонски ју је тако назвао у част побједе над Тесалијцима, а њено име и име града се могу превести као побједа над Тесалијцима (-{Θεσσαλοί + Νίκη}-).

20231101.sr_61566_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

По освајању града од стране Римљана 168. п. н. е., Солун је постао главни град једне римске провинције на веома важном државном путу Via Egnatia. За вријеме другог пута у Македонију Свети Апостол Павле проповједао је у мјесној синагоги, која је била главна за Јевреје тог рејона, и поставио је темеље хришћанском братству и цркви. Мјесни јеврејски рабини били незадовољни њиме, због чега су га протјерали из Солуна у град Бер. 379. године деобом царства на источни и западни део, град постаје главно седиште новообразоване провинције Илирикум у оквиру источног дела, касније Византије. Солун је био једно од најважнијих трговачких средишта у Византији, нарочито током владавине Комнина, а у њему су рођени Ћирило и Методије, а тешко страдао у раздобљу окупације под Крсташима (1204-1246).

20231101.sr_61566_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

По турским изворима, Солун су први пут заузели Турци 1393. године за време султана Бајазита. Као последица турског пораза против кана Тамерлана у Ангори 1402. године, прешао је град у посед Венеције. Турци су узели Солун по други пут, дефинитивно 1430. године у време султана Мурата II.

20231101.sr_61566_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

Млечани су 1430. године купили град од Византинаца, али су га изгубиле већ 1432. године када су га поново освојиле Османлије. Велики број сефардских Јевреја се уселило у Солун, након што су протјерани из Шпаније 1492. године. Они су у раном 16. веку, били највећа религијска група у Солуну, а у 18, 19. и почетком 20. века су и даље били велики дио становништва Солуна. Објављен је 1903. године попис становништва Солуна - првог града у "Маћедонији". Било је највише Јевреја - 55.000, затим следе Турци са 26.000, Грка има 16.000, а "Словена" (Срба и Бугара) - 10.000. Ту треба додати "Туђинаца"(?) од чак 8500 и Цигана 2500, док се Цинцари не помињу у том значајном месту, које има тада укупно 118.000 становника.

20231101.sr_61566_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

Солун је остао у Османском царству до 1912. године и Балканских ратова, након чега је додијељен Грчкој. За вријеме Првог свјетског рата Солун су окупирале енглеске и француске трупе, претворивши га у њихову најважнију војну базу у југоисточној Европи и недалеко од њега је успостављен Солунски фронт. Године 1917. десио се велики пожар у граду, који је стари град од дрвених зграда потпуно уништио. После рата започела је обнова града по савременим начелима (ортогонална матрица, праве улице примерене ширине, паркови) и поштовање важних споменика града. Град је брзо растао 20-их година услед досељавања много Грка, као избеглица из Мале Азије.

20231101.sr_61566_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

Српски краљ Милутин је у Солуну много градио у своје време. Тако је подигао пре 1310. године, три нове цркве - Св. Тројице, Св. Николе "Орфана" (у 17. веку постала капела манастира Влатадон) и Св. Ђурђа, а "обдарио даровима" постојећи храм Св. Димитрија. У Солуну је изградио и "царски двор" - своје палате где је много боравио.

20231101.sr_61566_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

Српски народ је опевао средњовековног витеза српског "боланог" Дојчила (Дојчина) из Солуна: "Разболе се војвода Дојчине/ У Солуну граду бијеломе/ Боловао за девет година/ По Солуна не зна за Дојчина..." То је био војвода Војин Дојчиновић.

20231101.sr_61566_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

По извештају француског генерала Мармона из 1807. године наводи се за Солун (град у Турској царевини): "језик грчки и српски. У дистрикту је 200 села, 30.000 муслимана, 90.000 хришћана. У вароши је 60 хиљада становника; две трећине муслимани, једна трећина хришћани."

20231101.sr_61566_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD

Солун

Солунски трговац Димитрије Алексијевић (Грк и Арнаутин Москопољски) бавио се 1725. године у Будиму. Претплатник српске књиге у Београду 1827. године је трговац Тома Ласкаревић родом из Солуна. Купио је 1831. године у Београду српску књигу Никола Местане, трговац родом из Солуна (исто и 1827). Он се јавља и 1827. године у истом својству. Басне старе, од разних аутора сабране у једној књизи и објављене 1833. године у Београду, купио је Анастас Христодуловић, трговац и житар. Вуков речник српски-немачки-латински речник прибавио је 1852. године у Одеси, Ставра Д. Давидовић из Солуна. Претплату на новопокренути српски лист "Цариградски гласник", скупљали су 1895. године у Солуну: Петар Костић управитељ српске школе "Дом науке" и Риста Протић књижар.

20231101.sr_2072_36

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Првобитни софтвер Википедије је UseModWiki, који је написао Килфорд Едамс (Прва фаза). Почетком 2002. године, Википедија је почела употребљавати PHP вики мотор који је, користећи базу података MySQL, додао много нових могућности и био направљен искључиво за пројекат Википедије. Направио га је Магнус Менски, и познат је као Друга фаза.

20231101.sr_2072_37

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Недуго након што је Друга фаза била у употреби, појавили су се велики проблеми. Википедија је постала толико спора да је било скоро немогуће изменити чланак. Ли Дењел Крокер је потом написао потпуно нов софтвер. Ова нова верзија је била велики напредак, и постала је стандард Википедије у јулу 2002. године. и још увек се употребљава. Трећа фаза се зове МедијаВики, и употребљавају је и многи други вики пројекти.

20231101.sr_2072_38

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Пред крај 2003. године поново су се појавиле тешкоће у раду Википедије. Разлог проблема је загушење једног јединог Википедијиног сервера. Проблеми су превазиђени пошто је у јуну 2004. године Фондација Викимедија набавила девет сервера, тренутно смештених на Флориди. У саставу нове конфигурације је један сервер за базу података и четири веб-сервера који сви раде на оперативном систему Fedora.

20231101.sr_2072_39

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Тренутно постоји 319 језичких издања Википедије; од тога, енглеска, себуанска, шведска, немачка, француска, холандска, руска, италијанска, шпанска, пољска, варај-варај, вијетнамска, јапанска, египатска арапска, кинеска, арапска, украјинска и португалска Википедија (18 укупно) имају милион или више чланака, 52 Википедије ≥ 100.000 чланака, 81 има ≥ 10.000 чланака, 121 има ≥ 1.000 чланака, 36 има ≥ 100 чланака, 0 има ≥ 10 чланака, 9 има 1—9 чланака, док 2 Википедије имају 0 чланака (осим Главне стране). (подаци од марта 2021. године) Највише чланака већ дуго има енглеска Википедија (више од ).

20231101.sr_2072_40

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Пошто је Википедија заснована на мрежи и тако је доступна по целом свету, сарадници Википедије на истом језику могу да користе различите дијалекте (нпр. Википедија на српском језику, екавица и ијекавица) или да долазе из разних земаља (као што је случај са Википедијом на енглеском језику). Ове разлике могу да доведу до мањих сукоба због правописних разлика или тачке гледишта. Иако различита језичка издања поштују глобалне политике као што је „неутрална тачка гледишта”, оне се разликују по неким деловима политике и деловању, а најпознатија разлика је у томе да ли слике које нису слободно лиценциране могу да се користе уз тврдњу о поштеној употреби.

20231101.sr_2072_41

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Википедија је описана као „покушај да се створи и дистрибуира слободна енциклопедија у најбољем могућем квалитету свакој особи на њеном матерњем језику”. Иако свако језичко издање Википедије функционише мање или више независно, учињени су неки покушаји да се оне све надгледају. Они се делом координишу путем Метавикија, координационог пројекта Задужбине Викимедија посвећеног одржавању свих њених пројеката (Википедије и других). На пример, Метавики пружа важне статистике на свим издањима Википедије и одржава списак чланака које би свака Википедија требало да има. На списку се налази основни садржај подељен по темама: биографија, историја, географија, друштво, култура, наука, наука, технологија, храна и математика. Што се тиче осталих чланака, није редак случај да чланци јако повезани са неким језиком и да немају свој одговарајући чланак на другом језичком издању Википедије. На пример, чланци о неким малим местима у Србији и Црној Гори су се дуго могли пронаћи само на српској Википедији.

20231101.sr_2072_42

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Корисници са довољним знањем страног језика се охрабрују да сами преводе чланке; аутоматско превођење текста је изричито забрањено. Преведени чланци представљају мањи део укупних чланака на многим википедијама. Чланци доступни на више од једног језика могу да пруже међувики везе, обично са леве стране, које воде до одговарајућих чланака на другим издањима Википедије. Слике и мултимедијални фајлови се деле свим језичким издањима преко Викимедијине оставе. Поред превођења, неки вишејезички напори су реализовани захваљујући вишејезичкој координацији.

20231101.sr_2072_43

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Пошто је Википедија слободна енциклопедија чији је садржај одређен ГНУ-овом Лиценцом слободне документације, било ко у било које време може да преузме „скоро текућу” верзију комплетне Википедије. За детаље посетите страницу о преузимању комплетне Википедије на енглеском језику.

20231101.sr_2072_44

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0

Википедија

Leitch, Thomas. Wikipedia U: Knowledge, authority, and a liberal education in the digital age (2014)

20231101.sr_31901_42

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Пројекције које је објавила Статистичка управа Катара показују да би укупан број становника Катара могао да достигне 2,8 милиона до 2020. године. Национална развојна стратегија Катара (2011—2016) процењује да ће становништво земље достићи 1,78 милиона у 2013, 1,81 милиона у 2014, 1,84 милиона у 2015. и 1,86 милиона у 2016. години — годишња стопа раста је само 2,1%. Међутим становништво земље је порасло на 1,83 милиона до краја 2012. године, показујући раст од 7,5% у односу на претходну годину. Укупно становништво Катара достигло је рекордних 2,46 милиона у новембру 2015, што је повећање од 8,5% у односу на претходну годину, што је далеко премашило званичне пројекције.

20231101.sr_31901_43

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Ислам је доминантна и државна религија Катара, иако није једина религија која се практикује у земљи. Већина грађана Катара припада селефијском муслиманском покрету вехабизма, а између 5—15% муслимана у Катару прати шиизам, док су друге исламске поделе врло малобројне. Године 2010. становништво Катара износило је 67,7% муслимана, 13,8% хришћана, 13,8% хиндуиста и 3,1% будиста; остале вероисповести и верски неофређених људи чине преосталих 1,6%. Шеријат је главни извор законодавства према Уставу Катара.

20231101.sr_31901_44

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Визија Министарства за акваф и исламска питања (Катар) је „изградња савременог исламског друштва уз неговање шеријата и културног наслеђа”.

20231101.sr_31901_45

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Немуслиманско становништво је готово у потпуности састављено од странаца. Од 2008. хришћанима је дозвољено да граде цркве на земљи коју је донирала влада, иако се мисионарска активност страних земаља званично обесхрабрује. Активне цркве су Маланкарска Мартоманска сиријска црква, Маланкарска оријентално-православна црква, католичка црква Девице Марије и англиканска црква Богојављења. Постоје и два мормонска одељења.

20231101.sr_31901_46

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Арапски је званични језик Катара, док је катарски арапски локални дијалект. Катарски знаковни језик је језик заједнице глувих. Енглески се обично користи као други језик, као и -{lingua franca}- у успону, посебно у трговини, у мери у којој се предузимају кораци да се арапски сачува од задирања енглеског. Енглески је посебно користан за комуникацију са великом заједницом исељеника у Катару. У медицинској заједници и у ситуацијама као што је обука медицинских сестара за рад у Катару, енглески делује као -{lingua franca}-''. Одражавајући мултикултурални састав земље, говоре се и многи други језици, укључујући персијски, белучи, брахуи, хинди, малајалам, урду, паштунски, канада, тамилски, телугу, непалски, синхалешки, бенгалски, тагалски, тулу и индонежански.

20231101.sr_31901_47

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Стандарди здравствене заштите у Катару су углавном високи. Држављани Катара су покривени националном шемом здравственог осигурања, док исељеници морају или добити здравствено осигурање од својих послодаваца, или у случају самозапослених, купити осигурање. Потрошња Катара на здравствену заштиту међу највећим је на Средњем истоку, са 4,7 милијарди долара уложених у здравство у 2014. години. Ово је повећање од 2,1 милијарде долара у односу на 2010. Главни пружалац здравствене заштите у земљи је -{Hamad Medical Corporation}-, коју је основала влада као непрофитни пружалац здравствене заштите, која води мрежу болница, амбулантних служби и услуга кућне здравствене неге, а све су акредитоване од стране Заједничке комисије.

20231101.sr_31901_48

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Године 2010. потрошња на здравствену заштиту износила је 2,2% БДП-а земље; највиши на Средњем истоку. Године 2006. на 10.000 становника било је 23,12 лекара и 61,81 медицинска сестра. Очекивани животни век при рођењу био је 82,08 година у 2014, или 83,27 година за мушкарце и 77,95 година за жене, што га чини највишим животним веком на Средњем истоку. Катар има ниску стопу смртности новорођенчади од 7 на 100.000.

20231101.sr_31901_49

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Године 2006. на 10.000 становника било је укупно 25 болничких кревета, а на 10.000 становника 27,6 лекара и 73,8 медицинских сестара. Године 2011. број кревета је смањен на 12 на 10.000 становника, док је број лекара повећан на 28 на 10.000 становника. Док земља има један од најнижих процената болничких кревета у региону, доступност лекара је један од највећих.

20231101.sr_31901_50

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80

Катар

Фудбал је најпопуларнији спорт у Катару. Фудбалска репрезентација Катара до 20 година освојила је друго место на светском првенству у Аустралији, након пораза од Западне Немачке 4 : 0. У јануару 2011. године, петнаести Азијски куп одржан је у Катару. Катар је тада други пут био домаћин турнира након што га је први пут организовао 1988. године.

20231101.sr_919_22

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Први председник Републике Кубе био је Томас Естрада Палма. Нерегуларности у току избора 1906. довеле су до револта његових противника. У циљу избегавања нових немира и сукоба, САД су поново окупирале острво од 1906. до 1909, позивајући се на Платов амандман из 1901. Тадашњи председник САД, Теодор Рузвелт је за гувернера Кубе изабрао америчког бизнисмена Чарлса Магуна, кога кубански историчари сматрају зачетником корупције на Куби. Задовољавајућа стабилност је постигнута 1908, када је за другог председника проглашен Хосе Мигел Гомес. Окупација острва могла је да се приведе крају, али утицај САД се наставио и у наредним годинама.

20231101.sr_919_23

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

1924. године је за председника државе изгласан Херардо Мачадо. Иако је било предвиђено да његов мандат траје четири године, Мачадо је променом Устава одредио мандат од шест година, те се поново прогласио за председника 1928. Глобални економски колапс из 1929, значајан пад цена шећера и политичка нестабилност довели су до све чешћих демонстрација против тадашње власти. Ови протести, које су предводили студенти познатији под називом Генерација 1930, бивали су све озбиљнији и насилнији. Под великим притиском незадовољног кубанског народа, Херардо Мачадо је био приморан да напусти Кубу 1933. На његово место дошао је Карлос Мануел де Сеспедес Кесада, чији је отац 1868. започео борбу за независност Кубе. Његова владавина није трајала дуго, будући да је свргнут у току Кубанске револуције 1933. Револоцију је водио кубански војни официр, Фулхенсио Батиста. Резултат овог пуча је било оснивање такозване Пентархије из 1933, чији су чланови били противници Херарда Мачада. Један од њих, Рамон Грау Сан Мартин, постао је нови председник државе. Револуција из 1933. представља почетак снажног утицаја Фулхенсија Батисте у кубанској политици, који ће трајати 25 година. Иако је иза сенке учествовао у важним државним питањима, за председника се кандидовао тек 1940. У мају 1934. године, Платов амандман је укинут, мада су САД одбиле да се одрекну права на војну базу у заливу Гвантанамо.

20231101.sr_919_24

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Упркос успешном државном удару, Батиста и тадашњи председник Карлос Мендијета су и даље имали противнике међу званичницима на Куби. Честе демонстрације и покушаји дестабилизације власти узроковали су појачану војну контролу у држави.Година 1940. је значајна и због формирања новог Устава, који је имао социјалдемократски садржај. Радници су добили право на осмочасовни радни дан, месечну плату и пензију, осигурање и накнаду у случају повреде. Право гласа на изборима добили су сви старији од 20 година. По први пут у историји државе, право да гласају добиле су и жене. Устав је забрањивао дотадашњу нетрпељивост према црној раси; расне поделе у политици више нису биле могуће. Донете су и многе реформе у друштвеном и економском смислу, а једна од њих било је обезбеђено осмогодишње школовање за сву децу.

20231101.sr_919_25

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Куба је почетком децембра 1941, након напада на Перл Харбор, објавила рат Нацистичкој Немачкој, Јапану и Италији. Њиховим званичницима на Куби је наређено да напусте острво у фебруару. Сједињеним Америчким Државама су уступљени аеродроми. Куба је потписала и уговор са Мексиком који се односио на заједничку одбрану од немачких U-подморница. Ипак, значајнијих војних акција кубанске војске у Другом светском рату није било.

20231101.sr_919_26

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Први Батистин мандат се завршио 1944. Наредних осам година провео је у САД. За председника се поново кандидовао 1952. године. Увидевши да резултати не иду у његову корист, Батиста је извео нови државни удар 10. марта 1952. Избори предвиђени за 1. јун исте године били су одгођени и држава је постављена под војну власт са Батистом на челу. Преотимање власти 1952. било је дискретно подржано од стране САД. Батиста је формално проглашен за председника на изборима одржаним 1954. и остао је на тој позицији до 1959.

20231101.sr_919_27

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Фулхенсио Батиста је спроводио диктатуру на Куби, посебно током свог другог мандата. Његова владавина била је прожета многим друштвеним проблемима. Батиста је прилику пружио америчким инвеститорима који су вршили енормна улагања у привреду Кубе, првенствено у индустрију шећера. Корупција на Куби доживела је процват за време Батистиног мандата. Све већи део прихода односио се на нелегалне активности, организовани криминал и клађење. Изражена корупција претила је да угрози дотад пријатељске односе са Сједињеним Америчким Државама.

20231101.sr_919_28

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Током педесетих година 20. века, формиран је велики број група које су се залагале за рушење диктатуре. Долазак Фулхенсија Батисте на чело државе сматрали су нерегуларним. Најистакнутији његов противник био је млади кубански адвокат Фидел Кастро. Он је 1952. покренуо судски поступак против Батисте, у ком га је окривио за кршење Устава из 1940. и насилно отимање власти. Случај је био игнорисан. Када су схватили да дипломатске мере неће довести до промена, Батистини противници су се окренули планирању оружаних напада као средства за постизање циља. Први такав напад догодио се 26. јула 1953, само годину дана након што је Батиста извршио државни удар и преузео контролу над Кубом. Тада су Фидел Кастро, његов млађи брат Раул и још око 150 наоружаних побуњеника напали касарну Монкада у Сантијагу. Напад се завршио неуспехом, са великим бројем погинулих и ухапшених. Упркос поразу, Фидел Кастро је офанзивом на касарну Монкада најавио почетак Кубанске револуције.

20231101.sr_919_29

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Браћа Кастро су ухапшена непосредно након напада на касарну Монкада. Обојица су осуђени на вишегодишње затворске казне, али су 1955. године ослобођени под великим притиском јавности на Батистину власт. Потом су се преселили у Мексико, где су са осталим ослобођеним побуњеницима планирали нове акције против Фулхенсија Батисте. У Мексику се Кастру представио и приближио његов будући сарадник и пријатељ, аргентински лекар Ернесто Че Гевара. Гевара је уз браћу Кастро и Камила Сјенфуегоса предводио круцијалне акције у годинама које су уследиле.

20231101.sr_919_30

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B0

Куба

Кастро је 1955. формирао групу под именом Покрет 26. јул (). Циљ овог покрета био је преузимање власти на Куби. Спровођење плана започето је у новембру 1956. године, када се око 80 побуњеника на броду Гранма из Мексика запутило према јужној обали Кубе. По доласку на острво, Кастрови људи су се ширили копном кроз шуме планине Сијера Маестра. Покрет 26. јул је у наредне две године прерастао у главну револуционарну групу на Куби. Када су се револуционари пробили кроз планине до града Санта Клара, Батиста је био приморан да побегне из Кубе 1. јануара 1959. Кастров покрет је тријумфално ушао у Хавану 8. јануара 1959. и тако преузео власт над државом.

20231101.sr_8546_2

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Назив државе потиче још од грчких досељеника који су некада давно насељавали ове просторе. У част Хераклеса Моноикоса подигли су храм, по коме је касније читава област добила назив Монако. Овде су живели многи народи и освајачи, па је, чак, 43. године п. н. е. Јулије Цезар своју флоту овде усидрио, а након њега, у 12. веку, дошао је Фридрих I Барбароса. Значајну улогу у историји Монака свакако је одиграла породица Грималди која је владала Монаком од 1295. до 1509, када је Монако пао под француску власт, да би након краћег периода био враћен Грималдијевима. Касније је Монако поново уживао француску протекцију, а после Бечког конгреса, 1860. године, прешао је у италијанску власт, а на крају је враћен Француској.

20231101.sr_8546_3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Монако се налази на 43° 44' северне географске ширине и 7° 25' источне географске дужине. Располаже површином од 1,95 -{km²}-. Смештен је између Медитеранског мора на југу и Француске на северу, на француској обали познатијој као Азурна обала. На западу је од Нице удаљен око 15 -{km}-, а на истоку је недалеко од француско-италијанске границе.

20231101.sr_8546_4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Држава Монако се састоји из четири историјска дела: Фонтвил, новији део државе, Монако, стари град, Кондамен, захвата део луке и Монте Карло, где се налазе казино и луксузни хотели.

20231101.sr_8546_5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Због своје величине, Монако нема специфичних географских карактеристика. Ово је одлика скоро свих микро држава, што их чини непримамљивим за освајање или анексију.

20231101.sr_8546_6

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

У Монаку влада средоземна клима (Кепенова класификација климата: -{Csa}-) представљена благим зимама и топлим, али не и врелим летима. Просечна количина падавина износи 804 -{mm}- годишње, а у току године има око 2.583 сунчаних часова. Просечна температура у јануару и фебруару је 8 °C, а у јулу и августу 25 °C. Дана 27. фебруара 2018, у Монаку и Монте Карлу је падао снег.

20231101.sr_8546_7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Главни извор прихода Монака је туризам, сваке године велики број туриста привлачи казино и угодна клима. Грађанима кнежевине држава не убире порез, због чега у држави живи велики број људи који настоје избећи опорезивање. Монако није члан Европске уније, али је врло повезан са ЕУ царинском унијом са Француском. Кнежевина је изборила право издавања својих сопствених кованица евра.

20231101.sr_8546_8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Станицу Монако-Монте Карло опслужује SNCF, француски национални железнички систем. Хелипорт у Монаку пружа хеликоптерску услугу до најближег аеродрома, Азурна обала у Ници, Француска.

20231101.sr_8546_9

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Монако аутобуска компанија (CAM) покрива све туристичке атракције, музеје, егзотичне баште, пословне центре и Казино или стадион Лоуис II.

20231101.sr_8546_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE

Монако

Монако је најгушће насељена држава на свету. 47% становника чине Французи, 16% Италијани и Моначани, а осталих 21% чине 125 различитих националности. Моначански језик је романски дијалект који је измењен лигурским дијалектом италијанског језика. Службени језик је француски, а осим њега говоре се и италијански и енглески. Римокатоличка црква је званична државна црква, а осталим религијама слобода је гарантована Уставом.

20231101.sr_77338_10

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Sa 14 godina Eminem je počeo da repuje sa srednjoškolskim prijateljem Majkom Rubijem; odabrali su da nastupaju pod pseudonimom „Maniks” () odnosno „” (), od čega je kasnije nastalo „Eminem” (). Kada su kao pristupili grupi Basmint prodakšons, izdali su prvi EP — -{Steppin' Onto The Scene}-. Kasnije su promenili ime u -{Soul Intent}- i oko 1995. izdali svoj prvi singl — -{Fuckin' Backstabber}- u produkciji Mešin dak rekordsa. Eminem je krišom ulazio u susednu Srednju školu „Ozborn” i sa prijateljem i Prufom za vreme ručka održavao fristajl rep betlove. Subotom su odlazili na open mik takmičenja u Hip hop šou na Vest 7 majlu, mesto koje se smatralo nultom tačkom detroitske rep scene. Mučeći se da uspe u industriji u kojoj preovlađuju crnci, Eminem je stekao poštovanje andergraund hip hop publike. Kada je pisao stihove, želeo je da mu se rimuje većina reči; pisao je duge reči ili fraze na papiru, a ispod kombinovao rime za svaki slog. Iako reči inače nisu imale smisla, ponavljanje je Eminemu pomoglo da uvežba melodiju i rime.

20231101.sr_77338_11

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Kako je reputacija Eminema rasla, tražilo ga je nekoliko rep grupa; prva je bila Nju džeksi. Nakon što su se raspali on je prešao u Soul intent, koji je izdao singl na svom -{sr:Soul Intent;sr-ec:Soul Intent;sr-el:Soul Intent}- uz fit Prufa. Eminem i Pruf su se potom udružili sa još četiri repera i osnovali D12 (Derti dozen/Detroit tvelv , /Detroit twelve), čiji je prvi album -{sr:Devil's Night;sr-ec:Devil's Night;sr-el:Devil's Night}- izašao 2001. godine. Eminem je prvi put napravio zakonski prekršaj kao , kada je uhapšen za sudelovanje u ’drajvbaj’ pucnjavi sa pištoljem za pejntbol. Slučaj je odbačen jer se žrtva nije pojavila na suđenju.

20231101.sr_77338_12

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Meters je 1992. godine potpisao ugovor sa produkcijskom kućom -{FBT}- prodakšons, koju su vodili braća Džef i Mark Bas. Meters je takođe određeno vreme honorarno radio kao kuvar i perač posuđa u restoranu „Gilberts lodž” u Sent Kler Šorsu. Godine 1996, snimio je album -{sr:Infinite;sr-ec:Infinite;sr-el:Infinite}- u studiju Basmint, koji je bio u vlasništvu braće Bas; album je izdat pod njihovim nezavisnim imenom Veb entertejnment. Album je bio komercijalni promašaj nakon izlaska. Eminem je kasnije izjavio: „Očigledno sam bio mlad i pod uticajem raznih umetnika, pa sam dobio mnoštvo komentara da zvučim kao Nas i Az. -{Infinite}- je pokušaj da shvatim kakav moj stil repa treba da bude, kako želim da zvučim preko mikrofona i kako predstavljam sebe. To je bio pokusni projekat. Imam osećaj da je -{Infinite}- bio samo demo koji smo malo više pogurali.” Jedna od tema upakovanih u -{Infinte}- je bila njegova borba za podizanje novorođene ćerke Hejli Džejd Skot Meters u siromašnim uslovima, kao i borba da postane bogat. U ranoj karijeri, Eminem je sarađivao sa detroitskim Rojsom da , u bendu pod imenom Bed mits Ivil. Nakon izdavanja albuma -{Infinite}-, Eminemova borba sa drogom i alkoholom je kulminirala, te je dovela do bezuspešnog pokušaja samoubistva.

20231101.sr_77338_13

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Eminem je -{The Slim Shady LP}- objavio februara 1999. godine i ovaj album je postao jedan od najpopularnijih u ovoj godini, dostigavši 3× platinasti tiraž do kraja godine. Sa ovim albumom popularnost je rasla i u kontroverznim tekstovima.

20231101.sr_77338_14

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Po izdavanju -{The Slim Shady EP}-, Meters je bio optužen da kopira stil andergraund repera Kejdža. U toku promocije , Meters je prišao članu grupe Insejn klaun posi, Džozefu Brusu; predao mu je letak na kojem je pisalo da će grupa učestvovati na promotivnoj žurci . Brus je odbio da se pojavi, zato što ga Maršal nije prethodno pitao za dopuštenje da se ime njihove grupe nađe u promociji. Pošto je Brusovo odbijanje primio kao ličnu uvredu, kasnije ih je napadao u intervjuima koje je davao za .

20231101.sr_77338_15

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Džimi Ivin, osnivač Interskoup rekordsa, zahtevao je Eminemov demo snimak nakon što je ovaj osvojio drugo mesto na rep olimpijadi održanoj 1997. godine. Eminem je takođe osvojio i priznanje -{Wake Up Show's Freestyle Performer Of The Year}-, što mu je pomoglo da dođe do ugovora za ploču. Ivin je pustio snimak producentu Doktoru Dreu, osnivaču Aftermat entertejnmenta. Njih dvojica su počeli sa snimanjem muzike za Eminemov nadolazeći projekat, -{The Slim Shady LP}-; Eminem je bio na albumu Kid Roka, -{Devil Without a Cause}-. Hip hop magazin Sors u martu 1998. godine, u delu -{Unsigned Hype}-, objavio je članak o Eminemu.

20231101.sr_77338_16

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Po pisanju magazina Bilbord, u ovom trenutku života Eminem je shvatio da je muzika jedini izlaz iz nesrećnog života. Nakon potpisivanja ugovora sa Aftermat entertejnmentom odnosno Interskoup rekordsom 1998. godine, Eminem je izdao svoj prvi veliki studijski album, -{The Slim Shady LP}-, koji je većinom bio zasnovan na produkciji Doktora Drea; godinu dana kasnije, 1999. godine, Bilbord je pohvalio album kao „lirički ispred svih ostalih”. Album je postao jedan od najpopularnijih u 1999. godini i postao 3× platinasti do kraja godine. Sa popularnošću albuma, u javnost su došli i kontroverzni tekstovi pesama. U pesmi -{97 Bonnie and Clyde}-, on opisuje put sa svojom ćerkom, gde se rešava tela svoje supruge. Jedna druga pesma, -{Guilty Conscience}-, završava se ohrabrivanjem čoveka da ubije svoju ženu i njenog ljubavnika. -{Guilty Conscience}- je obeležio početak prijateljstva i muzičku povezanost Eminema i Doktora Drea. Dvojica umetnika će i kasnije sarađivati u stvaranju hit pesama, uključujući -{Forgot Abouth Dre}- i -{What's the Difference}- sa Dreovog albuma iz 2001, -{Bitch Please II}- sa -{The Marshal Mathers LP}-, -{Say Wath You Say}- sa -{The Eminem Show}-, -{EncoreCurtains Down}- sa -{Encore}- i -{Old Time's Sake}- i -{Crack a Bottle}- sa albuma -{Relapse}-. Doktor Dre se pojavljivao na svakom Eminemovom studijskom albumu pod pseudonimom „Aftermat” (). Album -{The Slim Shady LP}- je dobio 4× platinaste nagrade od Asocijacije američke muzičke industrije (, -{RIAA}-).

20231101.sr_77338_17

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

-{The Marshall Mathers LP}- je izašao u maju 2000. godine. Prodat je u 1,76 miliona primeraka u prvoj nedelji; time je oborio rekord Snup Dogovog prvenca -{Doggystyle}- kao najbrže prodavan hip hop album, ali i rekord prvenca Britni Spirs -{...Baby One More Time}- kao najbrže prodavan singl album u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Prvi objavljeni singl sa albuma, -{The Real Slim Shady}-, imao je uspeha na sceni i stvorio je kontroverzu zbog uvreda na račun poznatih ličnosti; između ostalog, u pesmi se kaže i da je Kristina Agilera oralnim seksom zadovoljila Freda Dersta i Karsona Dejlija. U drugom singlu, -{sr:The Way I Am;sr-ec:The Way I Am;sr-el:The Way I Am}-, on otkriva svojim fanovima pritisak od strane producentske kuće na probijanje pesme -{My Name Is}- i prodaju više ploča. Iako je Eminem u spotu za -{My Name Is}- izvršio parodiju na ekscentričnog rokera Merilina Mensona, umetnici su navodno u dobrim odnosima. Menson se pominje u pesmi -{The Way I Am}-, pojavio se u muzičkom spotu za istu i na koncertu izveo lajv remiks za pesmu -{The Way I Am}- sa Eminemom. Na trećem singlu -{sr:Stan;sr-ec:Stan;sr-el:Stan}- (koji sadrži delove Dajdoove pesme -{sr:Thank You;sr-ec:Thank You;sr-el:Thank You}-), Eminem pokušava da se izbori sa novonastalom slavom, pevajući o poremećenom fanu koji ubija sebe i svoju trudnu devojku, slično kao i u pesmi -{97 Bonnie & Clyde}- sa albuma -{The Slim Shady LP}-. U spotu za pesmu -{Stan}-, Eminem je prikazan kako piše levom rukom, što je prekinulo prepucavanje fanova o tome koja mu je ruka dominantnija. Magazin Kju je pesmu -{Stan}- nazvao trećom najboljom rep pesmom svih vremena, a zauzela je deseto mesto na sličnom rangiranju sajta -{Top40-Charts.com}-. Nakon što je postala jako priznata, pesma je stavljena na 290. mesto Roling stounove liste -{500 Greatest Songs of All Time}- (500 najboljih pesama svih vremena). Jula 2000, Eminem je postao prvi belac koji se pojavio na naslovnoj stranici magazina Sors. Album -{The Marshall Mathers LP}- je u martu 2011. dobio ’dijamantski’ sertifikat od , a prodalo se 32 miliona kopija širom sveta.

20231101.sr_77338_18

https://sr.wikipedia.org/wiki/Eminem

Eminem

Eminem je 2001. nastupio sa Eltonom Džonom na 43. dodeli nagrade Gremi, a Gej i lezbijska alijansa protiv klevete (, -{GLAAD}-) — organizacija koja je smatrala Eminemove tekstove homofobičnima — osudila je Eltonov nastup sa Eminemom. Magazin Entertejnment vikli je uvrstio je pesmu na ’’ listu na kraju decenije, sa sledećim komentarom: „To je bio glas koji je čuo ceo svet. Eminem, pod pritiskom optužbi za homofobične tekstove, deli binu sa gej ikonom i izvodi -{Stan}- u nastupu koji će biti nezaboravan u svakom pogledu.” Na dan ceremonije, 21. februara, -{GLAAD}- je održao protest ispred losanđeleskog Stejpls centra, dvorane u kojoj se održavala dodela Gremija. Muzičke turneje na kojima je Eminem učestvovao 2001. godine uključuju „-{sr:Up in Smoke;sr-ec:Up in Smoke;sr-el:Up in Smoke}-” (sa reperima Doktorom Dreom, Snup Dogom, Egzibitom i Ajs Kjubom) i „-{Family Values}-” (sa bendom Limp Bizkit), kao i „-{sr:Anger Management;sr-ec:Anger Management;sr-el:Anger Management}-” (sa Papa roučom, Ludakrisom i Egzibitom).

20231101.sr_956_31

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Каџарски Иран је у 19. веку био принуђен да уступи своје кавкаске територије Русији, што је укључивало и територију данашње Азербејџанске Републике, док је као резултат те цесије азербејџанска етничка група данас подељена између два народа: Ирана и Азербејџан.

20231101.sr_956_32

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

Упркос руском освајању, током читавог 19. века, заокупљеност иранском културом, књижевношћу и језиком остала је широко распрострањена међу шиитским и сунитским интелектуалцима у градовима Бакуу, Ганџи и Тифлису (Тбилиси, сада Грузија) под руском контролом. У истом веку, на источном Кавказу, који је држала Русија након Ирана, крајем 19. века појавио се азербејџански национални идентитет.